www.masinac.

org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

DNEVNIK
- STRUNA PRAKSA I -

www.masinac.org nije odgovoran za tanost i ispravnost sadraja. 1

Sadraj iz ovog dokumenta iskljuivo koristite na svoju odgovornost.
 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata

1. Delatnost i organizacija firme

Firma u kojoj obavljam prvu letnju praksu je DP "Kolubara -

metal",Vreoci. Predstavlja deo preduzea JP Rudarski basen
"Kolubara" Lazarevac, EPS - Beograd. Sastoji se od etiri radne
jedinice: Pogon za proizvodnju, Pogon za remont, Pogon za montau
i Elmont. Centralni i produktivni deo ove firme predstavlja Pogon za
proizvodnju u kome sam obavio praksu.
Pogon za proizvodnju se bavi visokoserijskom proizvodnjom
malog broja proizvoda i to: transportnih valjaka, elastino - steznih
prstenova, ureaja za vulkanizaciju transportnih traka i elastinih
podloki. Vri regenereciju tekih isloenih delova, podsklopova i
sklopova opreme za povrinske kopove, procesne opreme i
termoenergetske opreme (tehniki odrava ceo basen) i proizvodi
najrazliitije vrste mainskih delova, elemanata i sklopova po
narudbini za domae i strane firma.
Reorganizacija firme prema standardu ISO 9000 vri se
postepeno i ulazi u sve sfere ovog preduzea. Bez uputanja u
birokratske detalje, pomenuu neka najvanija odeljenja. Projektno
konstrukcioni biro (PKB) i Sluba pripreme programa i plana
(SPPIP) rade projektovanje prema zahtevima naruioca, npr. ako
naruilac poalje crte sklopa radi se izvlaenje pozicija i izrada
tehnikih crtea, propisivanje materijala itd. i ono to predstavlja
poetak procesa proizvodnje - otvaranje radnog naloga za izradu
mainskog dela. U zavisnosti od vrste mainskog dela, sklopa tj. od
vrste obrade, radni nalog se alje u jedno od dva odeljenja:
Odeljenje za tehnologiju mainske obrade i Odeljenje za
eline konstrukcije. U ovim odeljenjima mainski tehniari
trebuju materijal iz magacina, a grupa mainskih inenjera (i
metalurga) propisuje operacije, uputstva, maine itd. za izradu dela
sa crtea, i to: seenje, savijanje i zavarivanje propisuje odeljenje 02,
a sve vrste obrade sa skidanjem strugotine, termiku obradu,
kovanje i livenje propisuje odeljenje 01. esto sam mainski deo
zahteva sadejstvo ova dva odeljenja u jednom nalogu, s tim to se u
nalogu naznai koju je operaciju koje odeljenje propisalo. Odavde
radni nalog sa tehnikim crteom odlazi u pogon, i posle svake
operacije kontrola vri proveru i overu u nalogu koji odlazi na
sledeuoperaciju (mainu)..
www.masinac.org nije odgovoran za tanost i ispravnost sadraja. 2
Sadraj iz ovog dokumenta iskljuivo koristite na svoju odgovornost.
 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata

Napomene:Tehnoloke liste koje se trae programom strune

prakse rade se samo za neke operacije (termiku obradu,
zavarivanje, ozubljenje.

2. Dnevnik prakse (po datumima)

05.07.2004.
Magacin sirovina i polufabrikata

Pokreta nabavke (najee Sluba pripreme programa i plana-

SPPIP) pie porudbenicu (zahtev za nabavku odreenog materijala,
polufabrikata) varajuu tehniku dokumentaciju (crte, skica,
standard, izmene, dopune) dostavlja Birou tehnike kontrole (BTK)
- tu se zavodi i eka se porudbina). Po pristizanju polufabrikata,
magacin pie prijemnicu i zajedno sa otpremnicom proizvoaa
dostavlja je BTK koji kompletira dokumentaciju i alje je odeljenju
Ulazne kontrole kvaliteta (porudbenica, prijemnica i tehnika
dokumentacija).
Na licu mesta u magacinu se vri deo kontrole - geometrija
polufabrikata. Drugi deo kontrole se vri u laboratoriji. Vre se
ispitivanja samo nekih mehanikih osobina (zbog skromne
opremljenosti laboratorije) - tvrdoe, zatezne vrstoe, granice
teenja. Ponekad je potrebno proveriti magnetinost materijala zbog
funkcije mainskog dela koji se izrauje od datog materijala.
Laboratoriju za ispitivanje hemijskih osobina materijala, firma ne
poseduje.
Laboratorija sadri dva rokvelova aparata za ispitivanje tvrdoe,
jednu veu hidraulinu kidalicu za ispitivanje zatezne vrstoe i
granice teenja, i jedne manje kidalice koja slui za merenje
dilatacija, suenja poprenih preseka, itd.
Proizvoa alje uz narueni proizvod atest ili uverenje o
kvalitetu, gde garantuje traene karakteristike proizvoda poruioca
(mehanike, hemijske). Na svakom polufabrikatu proizvoa
utiskuje svoje ime, broj are, materijal, hemijski sastav, termiku
obradu ("ispupuje" kod odlivaka).
www.masinac.org nije odgovoran za tanost i ispravnost sadraja. 3
Sadraj iz ovog dokumenta iskljuivo koristite na svoju odgovornost.
 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata

Ukoliko se radi o odgovornom delu, ili ne postoji atest,

odeljenje ulazne kontrole vri ispitivnja u laboratoriji, to je rei
sluaj.Na kraju se pravi zapisnik o prijemu (ili reklamaciji ukoliko nisu
ispunjeni neki zahtevi poruioca), a na licu mesta se na svaki komad
polufabrikata stavljaju nalepnice sa natpisom DOBRO ili
NEZADOVOLjAVA zelene i crvene boje, redom. Kompletirana
dokumentacija sa zapisnikom se vraa preko BTK do pokretaa
nabavke da bi se poelo sa procesom proizvodnje.
Magacin se sastoji od tri poluograene parcele na otvorenom.
Na prvoj se nalaze tzv. "fi profili" (profili punog porenog preseka)
prenika iznad 30, na drugoj isti manjeg prenika i standardni
profili (L, I, U, kutijasti,), dok se na treoj nalaze limovi svih
debljina i cevi razliitih prenika.
to se tie evidencije, svaki pristigli polufabrikat ima u
magacinu svoju "karticu materijala". Kartice se razdvajaju prema
veliini polufabrikata (odreeni prenik,debljina), tako da na istom
mestu mogu biti na primer kartice limova razliitog materijala ali istih
debljina.
Dobio sam na uvid od magacionera karticu zavedenu pod 45.
Radi se o fi profilu, eliku 1331, poprenog preseka 45, duine
3500 mm. Kartica sadri jo i magacionersku ifru materijala
1431087, broj komada, datum prijema, i za svaki komad po kom
radnom nalogu je odnesen na obradu (u proizvodnju) - prema
trebovanjima materijala koje piu odeljenja.

04.07.2000.
Radionica pripreme materijala

U ovom delu pomenuu samo rezanje testerama kao pripremu

za dalju obradu, dok u seenje lima (sve postupke) i kao pripremu i
kao deo obrade obraditi posebno sa savijanjem u limarskoj radionici.
Rezanje testerama se obavlja u posebnoj manjoj hali koja se
nalazi pri magacinu, tako da se manji komadi runo, a vei pomou
krana ubacuju kroz otvore na zidu hale du linije sa valjcima direktno
na stezni deo testera. Ova opeacija je polazna za izradu bilo kog
mainskog dela. Testere su maine koje seku sve vrste profilastih
polufabrikata (fi, standardni, cevi).
Radionica poseduje dve vrste testera. Lisnate testere
(hidrauline) tipa NT 250, NT 350, UD 210, UD 320 gde broj
oznaava maksimalni prenik (dimenziju) profila koji se see pod
uglom 90, koji je ogranien duinom lista testere. Za prvi tip ona
iznosi 500 tt. Maksimalni prenik profila koji se see pod uglom 45 je
www.masinac.org nije odgovoran za tanost i ispravnost sadraja. 4
Sadraj iz ovog dokumenta iskljuivo koristite na svoju odgovornost.
 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata

160 tt (opet ogranien duinom lista). Hod rama testere pri seenju je
160 tt. Pogonske karakteristike - snaga EM je 1,5 KW, broj obrtaja EM
je 700 min-1. Brzina rezanja za tvrde metale je 120 hod/min, a za
meke 80 hod/min. Na lisnatoj testeri se seku sve vrste profila. Duina
profila je neograniena.
Krune testere tipa 8G 681, 8B 66 i dr. koriste se (bar u ovoj
radionici) samo za seenje fi profila i cevi maksimalnog prenika
(dimenzije) 240 tt (za prvi tip . Prenik testere je 610 - 710 tt, a
debljina 6,5 tt.
Na tipovima testera za koje su date karakteristike, radnik je na
moj zahtev (nije u tom trnutku bilo aktivnih radnih naloga)
manifestovao seenja cevi 100 na lisnatoj, i punog profila 150 na
krunoj testeri. Skice vanih delova ovih maina sa radnim kretanjima
pri pomenutom rezanju, date su na skici S - 1. Obino se u radnom
nalogu zahteva da se stavi dodatak za obradu kod fi profila od 5 tt,
dok se standardni profili seku na tanu meru. Od pribora za merenje
se koristi samo obian metar sa milimetarskom podelom.

05.07.2000.
Limarska radionica

Limarska radionica se nalazi na samom ulazu u glavnu halu kraj

magacina. Radionica sadri maine i opremu za savijanje i seenje
limova.
Seenje limova se moe vriti mehanikim makazama, runim
gasnim (autogenim) seenjem ili mainom za gasno seenje. Meu
inenjerima u odeljenju tehnologije obrade, vlada ustaljeno pravilo -
limovi do 13 tt seku se na makazama, deblji limovi runim gasnim
seenjem ili na maini za gasno seenje (maina radi komplikovanije
konture). Naravno, nekad se zbog efikasnosti odstupa od ovog
pravila.
Postoji nekoliko mehanikih makaza slinog izgleda koje se
razlikuju prema tome kolika je maksimalna debljina lima koji moe da
see, i duina noa (maksimalna irina lima koja je neto manja) - NG
8A, MVS 13 i dr. Prve makaze seku lim do 8 tt debljine, a duina noa
je 2560 tt. Pogonske karakteristike - potrebna pogonska snaga 10
KW, maksimalan broj hodova u minuti je 30.
Na ovim makazama sam posmatrao seenje iz limova debljine 6
tt, 10 ploa za izradu polica od lima 0361, CS - 1. Na limu je
"rajsom" obeleen pravougaoni oblik ploe. Dva radnika prinose lim
oslonjen na sto, i podeavaju liniju nou. Seenje se izvodi pritiskom
www.masinac.org nije odgovoran za tanost i ispravnost sadraja. 5
Sadraj iz ovog dokumenta iskljuivo koristite na svoju odgovornost.
 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata

na nonu papuicu jednog radnika. Pomoni pribor ine rajs, metar,

takasti marker i ostali pribor za obeleavanje na limu.
Za gasno seenje koristi se jedina maina - OPTOTAJ 20.
Koristi se za seenje limova velike debljine, i kad se zahteva seenje
po sloenoj konturi. Sadri 4 gorionika na pokretnoj konzoli, gorivni
gas je acetilen (smea sa kiseonikom se stvarau gorioniku), skica
maine sa kretanjima je data (S - 2). Maina ima sto na koji se
postavlja crte zaitanje - voenje, maksimalna irina voenja je
1800 tt, a duina 2000 tt. Crte za voenje mora biti u razmeri 1:1 ,
itanje se vri pomou senzora koji prepoznaje liniju i automatski
odreuje putanju gorionika. Maina ima skromna mogunosti
programiranja - samo za prave linije i kvadratne forme. Pogonske
karakteristike - prikljuna snaga 1000 VA, prikljuni napon 220 V/ 50
Hz, poseduje sistem za hlaenje vodom.
Prisustvovao sam izradi dela prikazanog na CS - 2 od elika
0361 (najei elik za limove). Sa crtea je oitavana kontura. Da se
ne bi delovi koji se isecaju krivili, radnik pribegava jednoj caki, a to je
da na pojedinim delovima seenja plamen ne proseca lim do kraja,
ve ostavlja tanko spojen materijal da "dri" sve do pred kraj. U ovoj
operaciji nije bilo potrebno hlaenje.

06.07.2000.

Savijanje lima se moe vriti na mainama za kruno

savijanje, na odreeni radijus ili u cev (obino veih komada), i na
presama za savijanje na bilo koji ugao, oblik...Kako maine za kruno
savijanje nisu bile aktivne, prisustvovao sam savijanju dela na
hidraulinoj presi tipa NR 500, gde broj znai nominalni pritisak prese
od 500 MRa. Hod noa (pritiskivaa) je 200-300 tt, irina prese (noa)
je 3250 tt. Opseg brzina pritiskivaa 17 80 tt/sec, snaga pogona je
31,1 KW (S 3).
Raen je konini segment levka za suenje uglja (CS 3).
Savijanju je prethodilo autogeno seenje iz lima 0361, debljine 6 tt i
autogeno isecanje dva lica. Zatim se rajsom izvuku linije du kojuh
pritiskiva nalee. Izvueno je osam linija za savijanje, dva radnika
pridravaju segment, a trei komandama sputa pritiskiva. Postoje
dva mehanizma regulacije brzine - brzohodni koji slui zasputanje
noa do tik iznad lima i sporohodni kojim se vri samo pritiskivanje.
Kontrola radijusa na koji se savija lim, vri se sa dva pomona lima
(vrlo tanka) u horizontalnoj ravni - jedan za donji deo i jedan za donji

www.masinac.org nije odgovoran za tanost i ispravnost sadraja. 6

Sadraj iz ovog dokumenta iskljuivo koristite na svoju odgovornost.
 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata

deo segmenta. Ako radijus nije postignut, savijanje se nastavlja po

linijama izmeu prethodnih linija savijanja, a nikako po istim.
Alat ove maine predstavljaju prizme i noevi (pritiskivai), koji
se razlikuju prema presecima lebovima i vrhovima noeva. Na S - 3
dat je i popreni presek prizme i noa kojima je izvreno dato
savijanje.

10.07.2000.
Kovanica

PJ Pogon za proizvodnju i RJ Pogon za remont sadre

zajedniku
kovanicukoja radi iskljuivo za svoje potrebe tj. ne radi za "trea
lica". Kovanica je opremljena sa dva pneumatska ekia razliite
veliine, slinog oblika i odgovarajue nazivne sile. Manji eki, ruske
proizvodnje, je tipa A6 - Y2, pogonskih karakteristika - snage EM od
11 KW i brzine 286 ob/min. Vei eki, nike proizvodnje (MIN), je
tipa P 500, nezivne sile 5 KN, pogonskih karakteristika - snage EM
od 45 KW i brzine 735 ob/min. Oba ekia su prikljuena na mreu
220 V, 50 Hz.
Priblini izgled ekia dat je na skici S - 4 sa kretanjem.
Pravougaono prizmatini eki je uglavljen u cilindrinu pokretnu
glavu koja vri glavno kretanje - vertikalno, a visina sputanja ekia
iznad nakovnja (istih dimenzija kao eki) regulie se nonim
pritiskanjem na odgovarajuu polugu. eki i nakovanj su od istog
materijala izuzetno visoke tvrdoe i vrstoe (otpornosti na habanje).
Kovanica ne poseduje elektrine pei za zagrevanje, ve se
elementi za kovanje zagrevaju na otvorenoj kovakoj vatri. Na
postolju se nalazi uareni koks nakoji se stavlja budui otkovak.
Prisustvovao sam izradi osiguraa osovinice veze lanca
kaika (52 komada). Prethodno je iz lima debljine 6 mm, seenjem
na makazama i gasnim (autogenim) seenjem, dobijen je prvi oblik
na crteu - skici (CS - 4). Jedan radnik savija uareni komad na stezi
po liniji savijanja oznaenoj na crteu, a zatim dodaje komad radniku
za pneumatskim ekiem koji komad savija "do kraja" kovanjem.
Opis radnji je prikazan strelicama na konanom obliku CS - 4.
Od pomonih alata, kovanica poseduje stege, dva nakovnja za
runo kovanje, najrazliitiji pomoni pribor za savijanje, seenje,
probijanje, kleta. Zajedniko za sve ove alate je da su velike duine
zbog rada sa elementima visoke temperature (sporije se prenosi
toplota do radnika).
www.masinac.org nije odgovoran za tanost i ispravnost sadraja. 7
Sadraj iz ovog dokumenta iskljuivo koristite na svoju odgovornost.
 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata

11.07.2000.
Zavarivanje

Odeljenje za zavarivanje pogona za proizvodnju nalazi se u

zasebnoj hali
veoma velikih dimenzija. Ovo ne iz raloga to ima irok spektar
postupaka zavarivanja, ve zbog veliine i broja delova i elemenata
koji pristiu na zavarivanje, meu kojima su i ogromni delovi bagera
sa povrinskih kopova. Postupci zavarivanja koji se
primanjuju su runo elektroluno (REL), elektroluno zavarivanje
topljivom elektrodom u zatiti aktivnog ili inertnog gasa (MAG/MIG) i
elektroluno zavarivanje pod prakom (ERR).
ERR postupak je potpuno automatizovan i vri se na
konzolnoj maini za zavarivanje tipa KVS 44. Prednosti maine
su veliki uinak (efikasnost), posebna pogodnost zavarivanja delova
velikih dimenzija, krunih varova, navarivanja, itd. Maina ima
nekoliko stepeni slobode kretanja (S - 5) tako da ima dobre
manevarske sposobnosti. Mainu opsluuju dva automatizovana stola
na koje se privruje deo koji se zavaruje, u zavisnosti od toga
kakvo kretanje treba da izvodi deo koji se zavaruje. Svi parametri
zavarivanja se podeavaju automatski, struja je maksimalne jaine
do 1600 A, napon 24 V, koristi se TT praak (tvorniki taljen -
fabriki topljeni), najee tipa OR - 100, opseg debljina ice (dodatni
materijal) je 3 - 5 tt (tip ESAB, standard DIN 8557).
REL zavarivanje je najzastupljenije. Vie desetina radnika mogu
zavarivati u isto vreme. Aparatura je prosta - kabl, dra elektrode,
obloena elektroda (uz to radnik ima obaveznu zatitnu masku).
Obino se koriste dva tipa elektroda. Za niskolegirane elike i elini
liv zatezne vrstoe do 580 N/mm2 koriste elektrode tipa PIVA - 150
B, ija je oznaka E 51 5 V 120 2 6 2N (oznaavanje po JUS
C.N3.011). Na ovom primeru u objasniti znaenje ove oznake:
E - oznaka za obloenu elektrodu
51 - oznaka za zateznu vrstou istog zavara 510 - 600 N/mm2
5 - oznaka za dobru udarnu ilavost na temperaturama i do -
40S
V - oznaka da se radi o bazinoj elektrodi
120 - oznaka da je nazivni koeficijent iskorienja izmeu 115 -
125%
2 - oznaka poloaja zavarivanja - svi poloaji osim vertikalno
nanie
www.masinac.org nije odgovoran za tanost i ispravnost sadraja. 8
Sadraj iz ovog dokumenta iskljuivo koristite na svoju odgovornost.
 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata

6 - oznaka za vrstu struje - ako se koristi jednosmerna,

elektroda mora biti na pozitivnom polu, a ako se koristi
naizmenina, onda minimalni napon praznog hoda treba da
bude 70 V
2N - oznaka da e maksimalni sadraj vodonika u metal avu
biti 3 ml/100 g metal ava.

Za zavarivanje delova visoke tvrdoe tj. za "tvrdo zavarivanje",

koriste se elektrode tipa PIVA - 430 B, ija je oznaka E 1 300
(oznaavanje po JUS C.N3.019). To je obloena bazina elektroda,
daje tvrd i ilav navar koji moe da se obrauje samo bruenjem.
Postie se visoka otpornost na habanje (eljust drobilice, plugovi,
bageri, noevi za rezanje), tvrdoa oko 55 - 65 HRC (280 300
HRB).

MAG postupak (u zatiti gasa SO2 ) se upotrebljava mnogo

ee nego MIG (u zatiti anertnog gasa argona, najee). Mogu se
vriti dva zavarivanja u isto vreme, jer postoje dva kabinska sistema
dovoenja ice - dodatnog materijala (S - 6). Detaljnije o ovom
postupku bie rei na primeru zavarivanja.
Prisustvovao sam izradi "I - profila" zavarivanjem, koji je deo
konstrukcije (sklopa) "S - monorej". Tehnoloka lista tj. plan
zavarivanja nije dat uz tehniki crte (jer je dato zavarivanje relativno
prosto), ve je opis radnji i detalja zavarivanja dat u radnom nalogu (u
prilogu dnevnika je dat primer zavarivanja sloene konstrukcije sa
planom zavarivanja i tehnolokom listom). Zavarivanje je vreno MAG
postupkom (SO2).
Profil se sastoji od stope, rera i lima. Prethodno je izvreno
odgovarajue obaranje ivica stope i lima prema tehnikom crteu (CS
- 5). Obaranje ivica rebra, predstavlja ujedno i pravljenje pripremka,
oblikovanje leba za zavarivanje tzv. "brajfovanje" (dobiemo 4 ista
leba). Oznaka vara na crteu znai da se radi o ugaonom "ka" avu,
dubine obaranja su sa obe strane po 6 tt (S - 7).
Poetna operacija prema radnom nalogu je privarivanje stope i
lima za rebro. To se vri REL postupkom "hektanjem" (S - 7) na svakih
200 tt i kontrolom pravog ugla izmeu elemenata profila.
Zavarivanje se vri iz jednog prolaza za svaki leb, ica sa
draem je nagnuta pod uglom od 45. Koristi se ica debljine 1,2 tt
tipa PIVA - 60 za niskougljenine elike. Zavarivanje je u
horizontalnom poloaju tj. posle zavarivanja rebra za stopu sa jedne i
druge strane, radnici okreu profil za 180 i vre opet horizontalno
zavarivanje rebra za lim. Vreme izrade jednog ava je oko 15'.
www.masinac.org nije odgovoran za tanost i ispravnost sadraja. 9
Sadraj iz ovog dokumenta iskljuivo koristite na svoju odgovornost.
 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata

12.07.2000.
Termika obrada

U odeljenju za termiku obradu, vre se sve vrste arenja

(uklanjanje unutranjih napona, rekristalizacija, normalizacija,),
kaljenje, otputanje (nisko, srednje i visoko), poboljanje (kaljenje +
visoko otputanje). Od termo hemijskih obrada, vri se samo
cementacija. Proces termike obrade u zavisnosti od vrste, moe se
vriti pre i posle mainske obrade.
Odeljenje poseduje tri cerove pei - KR 90, KR 120 i KR 170 u
zavisnosti kolika je maksimalna irina ulaza pei. To su pei elektrine
pei, vrata pei su sa vertikalnim podizanjem, sa silikatnim grejaima
koji su smeteni izmeu opeka kojim su obloene pei sa strana i sa
gornje strane, dok se na dnu pei nalaze metalne ploe na koje se
stavljaju elementi za zagrevanje, a grejai su ispod ploa (S - 8).
Za hlaenje, u zavisnosti od vrste obrade mogu se koristiti pei,
vazduh, voda ili ulje. Voda se nalazi u betonskom bazenu (4 4 t)
ukopanom u podu hale, dok se "repiasto" ulje nalazi u bazenu
napravljenom od lima (23 t).
Za cementaciju, kao pomono sredstvo za zagrevanje slue
lonci (S - 8). Kao sredstvo za obogaivanje povrine metala
ugljenikom koristi se ugalj za cementaciju (odaje aktivni ugljenik) - pa
je ovo vrsta cementacija (postoji i pe za tenu cementaciju, ali
nikad nije upotrbljena?). Na dno lonca stavi se sloj uglja, pa se
poreaju metalni komadi na sa dovoljnim razmakom izmeu sebe,
zatim se pospe opet ugalj tako da prekrije sve komade, itd. dok se ne
napuni lonac. Stavlja se poklopac i obinom glinom se zaptiva za
lonac. Kako sam saznao od radnika neko opte pravilo vai da za 2 tt
cementiranog sloja na povrini treba 20 sati (linearno), a preko 2 tt
dvostruko vie vremena (opet linearno). Posle zagrevanja (na oko
900S) i progrevanja, uvek sledi kaljenje (850S) sa niskim
otputanjem (180 - 200S), jer bi visoko otputanje smanjilo znatno
povrinsku tvrdou.
Na kraju termike obrade uvek sledi provera tvrdoe koja se
vri pomou aparata za merenje tvrdoe. Za manje komade koristi se
Rokvelov aparat, dok za vee komade koristi se digitalni aparat koji
poseduje "olovku" sa kuglicom, displej na kome se oitava vrednost
tvrdoe u nepoznatim jedinicama i preko tabele se vrednost prevodi u
"rokvele" (S - 9). Pre merenja tvrdoe uvek se obrusi mesto merenja.

www.masinac.org nije odgovoran za tanost i ispravnost sadraja. 10

Sadraj iz ovog dokumenta iskljuivo koristite na svoju odgovornost.
 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata

Oko 90% pristiglih radnih naloga za termiku obradu ine

nalozi sa zahtevom da se povea tvrdoa i/ili povrinska tvrdoa
nekog dela (najee koriste Rokvelovu jedinicu, S postupak - HRC).
U prilogu dnevnika se moe videti orazac naloga za termiku obradu
koji se uvek izdaje pored radnog naloga bez obzira na sloenost
termike obrade. Proces cementacije sam dao na osnovu opisa
procesa jednog radnika, a sam sam prisustvovao poboljanju trupaca
pristiglih iz pripreme rezanih na testerama ( 4732 - legirani Cr,Mo
elik za poboljanje), CS - 6.
Nakon zagrevanja 10 trupaca u pei (koje traje oko 2,5 h) na
temperaturu 860S i progrevanja (oko 1 h), iz pei koja je usijana
kao i trupci (jako toplotno i svetlosno zraenje), dugakom kukom se
prebacuju trupci u korpu koja je obeena o dizalicu (kran) i
reetkasta na dnu. Korpa se potapa u ulje (uz pojavu vatre prvih
nekoliko sekundi), i hlade se trupci oko 2 h. Posle kaljenja, trupci se
ponovo ubacuju u pe i zagrevaju na 600 S, progrvaju i hlade na
vazduhu, to se zove visoko otputanje (slui otklanjanju zaostalih
napona i dobijajnju ilavog jezgra). Posle termike obrade trupci se
predaju na mainsku obradu, prema odgovarajuem radnom nalogu.

13.07.2000.
Struganje

Zbog najveeg broja vrsta obrada, struganje je operacija koja

se najvie izvodi u pogonu. Shodno s tim, broj strugova je
neuporedivo vei od ostalih maina. Najbrojniji su univerzalni
strugovi tipa RA - X/Y, gde su X - maksimalni prenik obratka, a Y -
maksimalna duina obratka. Zatim tu su strugovi za obradu izuzetno
velikih komada, vertikalni strugovi (meu njima i jedan CNC strug).
Strug RA - 631/3000 obrauje komade prenika do 630 tt, duine do
3000 tt, mogue je rezanje navoja (metriki, Witwort, trapezni, obli)
spoljnjeg prenika do 48 tt. Pogonske karakteristike ovog struga su
EM snage 15KW, broj obrtaja 1440 ob/min. Vrste obrada koje se vre
na ovom strugu su uzduna obrada spoljnih i unutranjih cilindrinih i
konusnih povrina, poprena (eona) obrada, obaranje ivica,
radijusa, izrada navoja itd. Glavno kretanje struga je obrtno kretanje
obratka. Pomono kretanje je pravolinijsko kretanje alata (uzduno ili
popreno). Od alata, koji se koriste pri struganju postoje merni, rezni
i stezni. Rezni alati su razni strugarski noevi (iz jednog dela ili od
vie materijala osnova sa ploicama od tvrdog materijala) za sve
vrste obrada. Stezni alati su nosa noeva (suport), stezai za
www.masinac.org nije odgovoran za tanost i ispravnost sadraja. 11
Sadraj iz ovog dokumenta iskljuivo koristite na svoju odgovornost.
 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata

obradak u obliku obrtnih ploa. Za smanjenje deformacija pri obradi

pod dejstvom teine obratka i ostalih sila, koriste se tzv. linete. Skica
struga sa kretanjima data je na S -10 .
Posmatrao sam izradu aure gornje nosee rolne (bager -
glodar). Trupac je izliven u pesku - bronzani liv (P.CuSn 14). Prva
obrada je bila formiranje aure tj. obrada na dimenziju 65. Zatim je
usledila unutranja obrada na strugu (sa 2,5 tt ostavnjenog za
obradu) na traenu dimenziju 70 F7. Kao zavrna obrada usledilo je
obaranje ivica - spoljanje na 2,5 / 45 sa jedne strane, i unutranje
na 3 / 45 sa druge strane (CS - 7). Sredstvo za hlaenje je emulzija
(meavina vode i odreenih antikorozivnih supstanci.

14.07.2000.
Bruenje

Bruenje je proces obrade povrine metala finim skidanjem

strugotine, da bi se dobila odgovarajua mera (tolerancija), kao i
odgovarajui kvalitet. Vre se tri vrste bruenja - ravno spoljanje i
unutranje. Maine za ravno (3D 722) i unutranje bruenje (3A 230)
nisu bile aktivne (neke su u kvaru). Proces spoljanjeg bruenja sam
posmatrao na maini tipa 3M 197. Geometrujska karakteristike -
najvea duina predmeta obrade je 6000 tt, a najvei prenik
predmeta 800 tt (preporuuje se i najmanji 80 tt), najmanji prenik
brusa je 500 tt, najvea irina brusa 100 tt, najvea duina bruenja
je 5600 tt i maksimalni broj obrtaja brusa 55 t/. Maina ima sistem
za hlaenje i osvetljenje dela koji se brusi.
Glavno kretanje maine je obrtno i vri ga obradak, a pomono
kretanje je horizontalno - uzduno i takoe ga vri obradak. Brusni
kamen vri obrtno kretanje kao i kretanje ka i od obratka (S - 11).
Oznaka brusnog kamena koji je bio montiran na mainu je 4V
60K 6V, na ijem primeru u objasniti znaenje oznake:
4V - oznaka tvrdoe brusa
60K -oznaka za broj zrna na tt2 (60 zrna)
6V - oznaka za vezivo - keramiko (postoji i bakelitno )

Posmatrao sam bruenje rukavca osovine za povratni bubanj

(deo tranog transportera), izraene od 1530 (CS - 8). Podeenja
maine - uzduni posmak 200 tt/min, broj obrtaja obratka 25 ob/min,
broj obrtaja brusa 32 t/. Uvek se ostavi dodatak za bruenje, u
ovom sluaju je 0,5 tt. Radnik je podesio da se u jednom prolazu
skine 0,01 tt, s tim to se bruenje vri u oba smera. Prenik brusa je
www.masinac.org nije odgovoran za tanost i ispravnost sadraja. 12
Sadraj iz ovog dokumenta iskljuivo koristite na svoju odgovornost.
 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata

750 tt (od radnika sam saznao da oko godinu dana moe da traje
kamen, a onda ide na otrenje na dijamantu). Emulzija za hlaenje je
voda sa dodatkom (oko 10%) sredstva protiv korozije. Vreme rada se
moe dobiti i pomou datih podataka (preena duina bruenja
podeljeno sa uzdunim posmakom tj: [(0.5/0.01) 400]/200 = 100
min).

17.07.2000.
Buenje

Vri se sa horizontalno postavljenom burgijom (deo funkcija

borverka) ili vertikalno postavljenom burgijom (radijalne builice). U
zavisnosti od oblika burgije na builici, na ovoj maini se mogu
obavljati buenje rupa, otvora, pravljenje upusta, rezanje navoja.
Radijalna builica tipa TRB 8 moe da bui elik sa burgijom prenika
do 80, a sivi liv sa burgijom prenika do 110.Preporuuje se za
date podatke da zatezna vrstoa elika ne pree 600 N/tt2.
Maksimalni hod vretena je 350 tt. Maina ima sto visine205 tt.
Pogonske karakteristike snaga pogonskog EM je 1,7 KW, broj
obrtaja EM je 1420 ob/min. Skica builice sa kretanjima za
podeavanje je data na S - 12. Glavno kretanje pri izradi rotaciju vri
alat, kao i pomono vertikalno. Pri manjim vrednostima prenika
burgija ima ih na svakih 0,5 tt. Burgije se montiraju pomou
prstenova razliite debljine koji se smetaju u glavu.
Prisusvovao sam buenju 20 komada ploica za BTO (bager -
traka - odlaga) sistem trake. S obzirom da je relativno malih
dimenzija, na radni sto se privruje stega u koju se stavlja ploica.
Koriene su dve obine burgije za buenje prenika (.......) i
posebna burgija naotrena na 90 za formiranje upusta za zavrtanj
(CS - 9). Merni pribor radnika je najee nonijus. Vreme izrade
jednog komada je bilo oko 10.

18.07.2000.
Glodanje

Obradu glodanjem posmatrao sa na konzolnoj univerzalnoj

glodalici tipa GUK 3P. Karakteristino za ovu mainu je njena glava
koja moe da rotira u ravni pod uglom od 45 u odnosu na sto, pa
prema tome moe biti i vertikalna i horizontalna glodalica. Glodanje
se u pogonu moe obav zavisno od vrste obratka, veliine i poloaja
na borverku, dubilici i ostalim tipovima glodalica (horizontalna GHK
www.masinac.org nije odgovoran za tanost i ispravnost sadraja. 13
Sadraj iz ovog dokumenta iskljuivo koristite na svoju odgovornost.
 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata

3P, portalna ). Glavno kretanje (obrtno) vri alat, dok pomono

kretanje vri sto tj. obradak i to du obe ose u horizontalnoj
ravni.Kretanja za podeavanje vre jo i glava alata i sto (vertikalno).
Skica maine sa kretanjima data je na S - 13. Maksimalno uzduno
pomeranje stola je 1120 tt, popreno 355 tt, a visinsko 400 tt.
Pogonske karakteristike radnog vretena su maksimalni dozvoljeni
moment 280 krt, broj brzina 180 (izmeu 26 i 1400 ob/min.
Pogonska snaga glavnog motora 11 KW.
Prisustvovao sam delu obrade uke radnog toka, 0563 (20
komada za izradu). Prethodne obrade bila su autogeno seenje iz
lima debljine 20 tt, i buenje burgijama 25 i 10. Uglavu alata se
postavi reducir aura, a u nju dvoperno cilindrino glodalo sa
rasponom pera od 25tt. Vertikalnim pomeranjem stola i glave alata,
sputa se glodalo u otvor napravljen prethodno buenjem. Glodalo je
podeeno na 450 ob/min. . Obradak se privrsti za sto, tako da se
vri uzduno glodanje (sa uzdunim posmakom od 20 tt/min). Vreme
glodanja jedne uke je oko 4'. Hlaenje se vri emulzijom. Na kraju
se dobija lic duine 80 tt. Vreme Crte - skica procesa glodanja, sa
tehnikim crteom uke, da je na CS - 10.

19.07.2000.
Rendisanje

Maine za rendisanje koje poseduje pogon, moemo podeliti

na horizontalne (krathohodne i dugohodne) i vertikalne (dubilice tipa
7D 450). Dugohodna rendisaljka tipa DHV 55 koristi se najee za
obradu delova velike duine do 5500 tt (maksimalan hod stola je
6200 tt), irine do 1600 tt i visine do 1400 tt. Glavno kretanje izvodi
sto za koje je privren obradak. Du mosta se vertikalno moe
kretati greda, a du grede horizontalno dva suporta za privrivanje
alata (pomona kretanja). Na gredi je naknadno montiran suport za
glodanje. U nivou stola, na stubu se nalazi i boni suport. (skica
maine sa nekim delovima S - 14). Rendisaljke uvek skidaju u
jednom smeru, dok je u drugom prazan hod.
Na ovoj maini posmatrao sam izradu para ina (porudbina
Mostogradnje - Beograd)(CS - 11). Razmak izmeu ova dva dela je
ostavnjen zbog dilatacija usled porasta temperatura. Pripremak je
izraen autogenim seenjem, sa dodatkom za obradu po irini 10 tt
sa jedne i sa druge strane (da je izvrena termika obrada arenja za
otklanjanje unutranjih napona, dodaci za obradu bi bili duplo manji,
jer ne bi bilo opasnosti od vitoperenja materijala). Korien je alat sa
www.masinac.org nije odgovoran za tanost i ispravnost sadraja. 14
Sadraj iz ovog dokumenta iskljuivo koristite na svoju odgovornost.
 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata

ploicom od tvrdog materijala (tzv.vidija ploica) koji je montiran na

boni suport. Ploica je kvadratna, oznaka P6 P40 (tvrdoe je oko 60
HRC), proizvoa PP - CORUN. Oba dela jedne ine su privrena za
sto tako da se nastavljaju jedna na drugu i obrauju se istovremeno.
Glavni merni pribor pored nonijusa kod dugohodne rendisaljke je
komparator za centriranje (od velike vanosti za pravilnu i preciznu
obradu) pri postavljanju obratka du stola. Radnik je podesio mainu
na posmak od 0,2 tt po vertikali, a u jednom vertikalnom skidanju,
po horizontali se skine 3,5 tt. To se dvaput izvri, a zadnjih 3 tt se
obrauje sa manjim posmakom. Brzina stola u smeru u kom se vri
obrada je 103 tt/, dok je pri praznom hodu uvek neto vea.

20.07.2000.
Horizontalna builica - glodalica (borverk)

Pogon poseduje 5 borverka istog tipa B - 150 S - TELEROTOR.

Pri obradi, glavno obrtno kretanje izvodi uvek alat (glavno vreteno
maine), dok pomona kretanja moe izvoditi alat (vertikalno i
uzduno) ili obradak privren za sto koji vri kretanje du obe ose u
horizontalnoj ravni. Oznaka maine je prenik radnog vretena 130 tt.
Broj stupnjeva obrtaja glavnog vretena je 33, aksijalni hod radnog
vretena je 900 tt, vertikalni hod kuita radnog vretena 1600 tt.
Veliina radnog stola je 15201700 tt. Mainu pokree elektromotor
snage 25 KS. Skica maine sa kretanjima data je na S - 15.
Operacije koje izvodi maina maina su: buenje, obrada
otvora , glodanje, neke operacije struganja: obrada spoljanjih
cilindrinih povrina i obrada eonih povrina , pri emu se struganje
izvodi pomou specijalnih glava sa mogunou poprenog pomeranja
nosaa noa. Razlika izmeu struganja na strugu i borverku je ta to
na strugu obrtno kretanje izvodi obradak, a na borverku alat.
Posmatrao sam obradu dela sklopa koji se zove redukcija
(crte CS - 12). Kao pripremak korien je polufabrikat koji je
napravljen zavarivanjem. Zavarivanje je izvreno tako to su na cev
(poz. 2, materijal 1330) zavarene 2 prirubnice sa lebovima (poz.
1, materijal 0361) i zavarena rebra du spoljanje strane cevi (poz.
3, materijal 0361). Na borverku je izvreno buenje otvora na
prirubnicama i izvrena eono struganje (po 3 tt sa obe strane
redukcije. Za ovu drugu operaciju korien je alat veoma slian
strugarskom nou. Posebna stezna glava je postavljena na radno
vreteno i no privren ekscentrino. Vreteno vri obrtno kretanje uz
posmak (primicanje) ka obratku.
www.masinac.org nije odgovoran za tanost i ispravnost sadraja. 15
Sadraj iz ovog dokumenta iskljuivo koristite na svoju odgovornost.
 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata

Za kontrolu prilikom izrade korieni su pomono kljunasto

merilo (tanosti 0,05 tt), mikrometarski zavrtanj, komparator (radnici
ga zovu subitor) tanosti 0,01 tt, sa kojim se vri kontrila velikih
otvora. Za izradu 10 komada redukcija data je norma radniku od
1200 tin.

21.07.2000.
Glodalica za ozubljenje

Postoji vie naina za izradu zubaca zupanika na

glodalicama. Dva tipa izrade zubaca koji se rade u pogonu su
GLEASON i PFAUTER. Postoji nekoliko glodalica razliite veliine koje
rade po metodi PFAUTER, i dve maine koje rade po metodi
GLEASON. Maina 5A 250 (GLEASON) izrauje konine zupanike sa
pravim zupcima, 528C (GLEASON) konine zupanike sa zavojnim
zupcima,5K 32R i 5A 342 (PFAUTER) cilindrine zupanike sa pravim,
kosim i strelastim zupcima, kao i pune tokove.
Stari princip izrade da se izrauju zupci jedan po jedan, nije
davao dovoljnu preciznost, pa se danas retko koristi. Princip koji ga je
zamenio je relativno kotrljanje alata po obratku ili obrnuto (alat
zamenjuje drugi zupanik u paru).
Posmatrao sam izradu zupanika sa kosim zupcima metodom
PFAUTER na maini 5A 342. Geometrijske karakteristike ove maine
su:prenik obraivanih zupanika od 300 do 2000 tt, maksimalni
moduo zupanika (puastim glodalom) 33, maksimalni ugao nagiba
kosog zupca 45, prenik radne povrine stola 1800 tt. Pogonska
snaga elektromotora je 14 KW.
Kao to sam pomenuo tehnoloka lista za izradu ne postoji, ali
od strane inenjera, radnik dobija tzv. kartu podeavanja u kojoj su
uneti svi proraunati podaci o zupaniku, ali i podaci vezani za
podeavanje maine. U prilogu dnevnika je data karta podeavanja za
glodalicu 528S za izradu jednog tanjirastog konusnog zupanika.
Alat kojim se vri izrada zupanika i punih tokova je puno
glodalo koje ima oblik pua ispresecanog lebovima upravnim na
zavojnicu punog glodala (S - 16). Puno glodalo ima zavojni ugao od
2 - 6 , a glodalo se postavlja u odgovarajuem nagibu prema
obratku kako bi se dobio traeni ugao nagiba zuba. Kod ove maine
glodalo vri glavno obrtno kretanje oko svoje ose i pomono kretanje
po vertikali (du zuba). Obradak vri obrtno kretanje oko svoje ose pa
se tako obezbeuje relativno kotrljanje.

www.masinac.org nije odgovoran za tanost i ispravnost sadraja. 16

Sadraj iz ovog dokumenta iskljuivo koristite na svoju odgovornost.
 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata

Korigovani zupanik, iju sam izradu posmatrao, deo je

reduktora za pogon trake. Pripremak je bio od elinog liva L 4732 i
trbalo je izraditi 10 komada (CS - 13).
Ova maina ima radni sto koji pliva na ulju pod pritiskom,
zbog smanjenja trenja pri obrtanju stola, radni sto je sa rupom u
sredini zbog zupanika koji se izrauju zajedno sa vratilom.
Pripremak je pomou krana postavljen na radni sto glodalice,
nakon ega je radnik izvrio stezanje obratka pomou steznih apa i
vijaka. Nakon toga maina je putena u rad. Brzina okretanja alata za
prvi prolaz bila je 40 ob/min, dok se obradak obrtao tako da se
prilikom jednog obrtaja glodala, obradak obrne za jedan zub. Nakon
jednog obrtaja obratka, alat se spusti za 1 tt. Puno glodalo sa uglom
zavojnice od 3,5, a kako je ugao nagiba zupca 14, bilo je potrbno
postaviti vratilo, na kome se nalazi glodalo pod uglom od 10.5 u
odnosu na horizontalnu ravan. Hlaenje je vreno unjem, vrlo
intenzivno jer se radi o veoma velikom komadu. Obrada zubaca vri se
iz tri prolaza i za celokupnu obradu je potrebno 130 sati.

24.07.2000.
CNC maina za obradu materijala

CNC maine predstavljaju maine koje su numeriki

upravljane i kod kojih obradu podataka i upravljanje vri kompjuter.
Geometrijske i tehnoloke naredbe potrebne za obradu izraene su
numeriki (brojano) u programu. U okviru Pogon za proizvodnju,
nalazi se samo jedna numeriki upravljana maina koja je aktivna -
karuselni strug (proizvoa - Ivo Lola Ribar). Jedan inenjer iz
odeljenja za tehnologiju obrade je zaduen za pisanje programa za
ovu mainu. Obino ova maina slui za izradu nekih povrina,
radijusa itd. sloenijeg oblika npr. sfernog, kod komada
(posebnoodlivaka) veih dimenzija.
Karateristike maine su:ukupna snaga tri nezavisna
elektromotora za razliite operacije - 90 KW, prenik radnog
stola12501600 tt, nalvei presek noa 4040 tt, vertikalni hod nosaa
glave 800 - 1000 tt sa brzinom pomeranja 600 tt/min.
Karuselni CNC - strug ima dva nosaa alata. Prvi nosa alata
bio je uraen kao kod revolver - struga, i imao je etiri strane za
postavljanje alata (S - 17). On se koristi za obradu eonih i
unutranjih povrina obratka. Drugi nosa alata slui za obradu
obimne povrine obratka i moe da nosi samo po jedan no. Oba
nosaa alata su pokretna po vertikalnoj i horizontalnoj osi, tako da je
www.masinac.org nije odgovoran za tanost i ispravnost sadraja. 17
Sadraj iz ovog dokumenta iskljuivo koristite na svoju odgovornost.
 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata

omoguen lak pristup obratku. Stezna glava je postavljena tako da joj

se osa poklapa sa vertikalnom osom i moe se, kao kod svakog struga
okretati oko svoje ose. Na steznoj glavi nalaze se tri obrnuta "T" leba
koji su rasporeeni meusobno pod uglom od 120. Glavno kretanje -
rotaciju vri sto za koji je privren obradak Kod ove maine se pre
poetka obrade vri telovanje alata, pa korekcija od strane inenjera
na licu mesta (postavljane koordinatnog poetka), a posle izrade
prvog obratka vri se kontrola i dodatno telovanje. Ako se rade velike
serije, nakon izrade 15 - 20 komada, vri se obavezno ponovno
telovanje. Maina poseduje "viseu" komandnu tablu sa ekranom gde
se kuca program, alfanumerikom tastaturom i dugmad za mehanika
kretanja (S - 18).
Ove informacije o maini dobio sam od veoma ljubaznog
inenjera lepeg pola koji je inae kako sam napomenuo, zaduen za
pisane programa i sve korekcije vezane za numeriki upravljanu
mainu. Radnik je bio na godinjem odmoru, a na maini je ostavio
radni nalog i tehniki crte dela koji je poslednji izraivan (program za
ovaj deo je dat u prilogu dnevnika). To je podnoje za krst raen po
narudbini za seosku crkvu (CS - 14). Takoe sam video i jedan
tehniki crte tzv. oblikaa, materijal 0563, pripremak izraen
navarivanjem dva dela, a na maini je izraivana povrina sfernog
pojasa (CS - 15).

25.07.2000.
Otrenje alata

Prilikom upotrebe reznih alata, vremenom dolazi do

otupljivanja reznih povrina. U sluaju da se radi o alatima iji je rezni
deo izraen od brzoreznog ili alatnog elika, vri se otrenje tih alata,
a ako je rezni deo alata ploica od tvrdog metala ili keramike, vri se
zamena ploice.
Alat se otri na posebnim brusilicama za otrenje alata. Na
univerzalnim brusilicama (otrilicama), mogu se izvoditi operacije
spoljanjeg i unutranjeg krunog i ravnog bruenja primenom
odgovarajueg pribora za stezanje obratka.
U pogonu za proizvodnju se nalazi odvojena itava mala
radionica sa sedam maina: univerzalne otrilice za alat tipa
Geometrik 431A i UOZA 55/G, okretni abrazivni cirkular OAS - 300,
otrilica za rezne alate 3A 666, poluautomatska otrilica za puno
glodalo 3663 i otrilice za alat tipa OAT - 200 i BAD - 400. Pored
maina, u radionici se nalaze i ormari sa razliitim tocilima i pomoni
www.masinac.org nije odgovoran za tanost i ispravnost sadraja. 18
Sadraj iz ovog dokumenta iskljuivo koristite na svoju odgovornost.
 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata

pribor. Na podu radionice je su smetene razliite stege i podeoni

aparati.
Univerzalna glodalica tipa Geometrik 431A je najee u
upotrebi.Na njoj se primenjuje univerzalna stega koja se od klasine
stege razlikuje po tome to ima tri zgloba, pa moe da zauzme bilo
koji poloaj u prostoru. Radni sto maine moe se kretati popreno u
odnosu na radno vreteno i moe se okretati oko vertikalne ose za
ugao 25. Radno vreteno se moe zajeno sa kuitem pomerati
vertikalno i poduno, a moe i rotirati u horizontalnoj ravni za pun
krug. Brzina rezanja ove maine kree se u granicama od 2200 - 6400
ob/min, preciznost maine je do 0,01 tt, a maksimalna dubina
rezanjaje 0,05 tt u jednom prolazu. Bruenje se moe vriti sa ili bez
hlaenja u zavisnosti od datog sluaja.
Ova otrilica se koristi za otrenje svih brsta reznih alata i za
iradu strugarskih noeva za sve reime obrade, npr. tzv. fazor za
profilisane noeve. Takoe, ova otrilica se moe raditi i kao glodalica,
s tim da joj je preciznost u tom sluaju 0.05 tt.
Poto u odeljenju za otrenje alata, nije bilo posla,
zahvaljujui dobroj volji radnika, imao sam priliku da posmatram
otrenje seiva na eonoj povrini novog eonog glodala. Ovo glodalo
je bilo izraeno na glodalici, nakon ega je trebalo izvriti otrenje
seiva glodala. Glodalo je pre obrade postavljeno u podeoni aparat za
neposredno deljenje. Poto je glodalo imalo 14 zuba, izvrena je
zamena podeonog diska i postavljen je disk sa 28 ureza. Zatim je
glodalo dovedeno u radni poloaj sputanjem za ugao od 5 i
okretanjem oko vertikalne ose za 1,5. Ovi uglovi su odreeni pomou
tablica na osnovu poznatog grudnog ugla . Nakon toga je zamenjen
nosa alata i postavljeno je tocilo (oblika kao zadnje tocilo na S - 19 ).
Sva tocila se izrauju sa standardnim otvorom u sredini prenika
20h7.
Nakon toga, postavlja se obradak tako da pravac glavnog
seiva noa bude upravan na osu radnog vretena i da bude u visini
ose vretena (S - 20). Takoe, obradak se postavlja tako da tocilo
prilikom obrade bude to blie srednjem zubu, ali da ga ne dotakne da
se ne bi otetio. Zatim se vri provera balansa tocila, a zatim fino
podeavanje obratka u odnosu na alat. Posle putanja maine u rad,
vri se runo primicanje obratka du pravca upravnog na radno
vreteno i skida se jedan sloj materijala. Nakon odmicanja obratka, vri
se pomeranje obratka u pravcu ose radnog vretena i ponovno
primicanje na prethodno opisan nain. Nakon obrade jednog zuba
pomou podeonog aparata, vri se okretanje obratka tano za jedan
zub. Bruenje je u ovom sluaju vreno bez hlaenja. Kontrola je bila
www.masinac.org nije odgovoran za tanost i ispravnost sadraja. 19
Sadraj iz ovog dokumenta iskljuivo koristite na svoju odgovornost.
 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata

vizuelna u ovom sluaju - u toku obrade se mora skinuti tzv. "bela

taka". Nakon otrenja seiva na podeonoj povrini, vri se otrenje
seiva po obimu alata.

Vreoci,
31. 07.2000.

www.masinac.org nije odgovoran za tanost i ispravnost sadraja. 20

Sadraj iz ovog dokumenta iskljuivo koristite na svoju odgovornost.