Zbirka Fizika PDF

V.
Drini
RAUNSKE VEBE
IZ
FIZIKE
Beograd, 2010
Zbirka zadataka iz fizike Mr V. Drini
AUTOR:
mr Vesna Drini, diplomirani fiziar, predava strukovnih studija
RAUNSKE VEBE IZ FIZIKE

skripta
RECENZENTI:
mr Biljana Nikoli, diplomirani fiziar
mr Branislava Brki, diplomirani fiziar
IZDAVA:
autorsko izdanje
TAMPA:
Student, Beograd
TIRA: 50 primeraka
Zabranjeno pretampavanje i fotokopiranje
1.2
Nekoliko rei o zadacima
Da bi uspeh bio u srazmeri sa utroenim vremenom, reavanje zadataka ne bi trebalo

posmatrati kao zamenjivanje simbola brojevima ili slaganje delova slike u celinu, kao
u nekim rebusima. Prelistavanje knjige dok se ne nae obrazac koji izgleda da moe
da se upotrebi, ili neki izraeni primer koji lii na zadatak, jeste rasipanje vremena i
snage. Zadaci imaju svrhu da vam omogue da ustanovite da li razumete odreeno
gradivo poto ste uli predavanje i prouili tekst udbenika. Uite pre nego to se
prihvatite zadataka. Nemogue je oekivati da e se reavanjem odreenog broja
zadataka pokriti svaka vana injenica. Izgubiete mnogo ako itate samo toliko da
biste mogli da radite svoje zadatke.
Svaki zadatak sadri u sebi jedan ili vie optih fizikih zakona ili definicija. Poto ste
proitali zadatak, zapitajte se koji su to zakoni i definicije i budite sigurni da ih znate.
To znai da treba da ste u mogunosti da ih sebi formuliete jasno i eksplicitno i da ne
treba da se zadovoljite ugodnim oseanjem da razumete drugi Njutnov zakon iako ga
ne moete formulisati svojim reima.
Jedan od najboljih naina da ustanovite da li razumete zakone koji se koriste u

odreenom zadatku jeste da izradite zadatak u obrnutom smeru. Ako zadatak daje x a
trai da izraunate y, onda nainite zadatak u kojem je dato y a trai se x. Drugi
postupak je da se zapitate kako bi se rezultat promenio ako bi dati uslovi bili neto
drugaiji.
Francis Weston Sears
1.3
1.4
Plan reavanja zadataka

1. Paljivo proitati zadatak i vie puta.
2. Pri itanju zapisati svaki podatak iz zadatka koristei oznake za fiziku veliinu, brojnu
vrednost i jedinicu. Pri tome grupisati poznate i nepoznate veliine.
3. Nacrati odgovarajuu sliku. Na slici oznaiti sve poznate fizike veliine i neke
dopunske, koje se uklapaju u smisao zadatka, pomou njihovih optih oznaka.
4. Utvrditi koja fizika pojava lei u osnovi zadatke i koji fiziki zakoni je objanjavaju.
5. Reavati zadatak u optem obliku da bi se dobio konaan izraz.
6. Sve jedinice u kojima su date vrednosti fizikih veliina pretvoriti u jedinice SI sistema.
Osloboditi se prefiksa iz oznake za jedinicu. Svesti sve jedinice na osnovne u SI sistemu.
7. Zameniti vrednosti datih fizikih veliina u konani izraz i izvriti izraunavanje.
Istovremeno sreivati jedinice.
8. Oceniti vrednost dobijenog rezultata. Videti ima li fizikog smisla, kako za dobijenu
brojnu vrednost, tako i za dobijenu jedinicu.
1.5
1.6
Sadraj
1. Sistemi jedinica i izraavanje rezultata.........................................................................................1.8
2. Skalari i vektori ........................................................................................................................... 2.12
3. Kretanje........................................................................................................................................ 3.16
Relativno kretanje........................................................................................................................ 3.21
4. Sila................................................................................................................................................ 4.22
5. Fizika polja................................................................................................................................. 5.25
6. Rad, energija, snaga .................................................................................................................... 6.30
7. Mehanika neprekidnih sredina.................................................................................................... 7.34
Hidrostatika.................................................................................................................................. 7.34
Hidrodinamika ............................................................................................................................. 7.40
Povrinski napon i viskoznost .................................................................................................... 7.46
8. Molekulsko kinetika teorija ...................................................................................................... 8.50
9. Termodinamika............................................................................................................................ 9.54
10. Elektrina struja....................................................................................................................... 10.58
11. Oscilacije Talasi Svetlost........................................................................................................ 11.63
12. Struktura materije .................................................................................................................... 12.67
1.7
1. Sistemi jedinica i izraavanje rezultata

1.1. 0,0000012 mm = 1,210-6 mm = 1,210-610-3 m = 1,210-9 m.
1.2. 150000000 km = 1,5108 km = 1,5108103 m = 1,51011 m.
1.3. Koliki je red veliine masa m1 = 0,003 g i m2 = 4 t , izraenih u kilogramima?
m 0,003 g 3,0 10 3 g 3, 0 10 3 10 3 kg 3,0 10 6 kg
1
m 4t 4,0 10 3 kg
2
Red veliine za m1 je 10-6, a za m2 je 104 jer je 4,0 3,16. Postoji pravilo: ako ispred umnoka
broja 10 stoji broj koji je vei od 10 3,16 , red veliine postaje 10 puta vei.
1.4. Koliki je obim vrta u obliku trougla, ako su mu stranice duine:10 m, 6,5 m i 5,2 m.
Sve podatke moramo izraziti brojem koji ima onoliko decimalnih mesta koliko ih ima podatak sa
najmanjim brojem decimalnih mesta i tek onda vriti sabiranje.
10 m + 6,5 m + 5,2 m = 10 m + 6 m + 5 m = 21m ili
10 m + 6,5 m + 5,2 m = 10 m + 7 m + 5 m = 22m
(1 ili 2 se dobija na mestu prve nesigurne cifre zavisno od naina zaokruivanja broja sa cifrom
5; pravilo je da se 5 zaokruuje na paran broj, pa prema tome, prvi rezultat je prihvatljiviji).
1.5. Oduzeti 532 g i 156 g od 5,0 kg.
5,0 kg 0,532 kg 0,156 kg = 5,0 kg 0,5 kg 0,2 kg = 4,3 kg
Pri mnoenju i deljenju, ne sme rezultat imati ukupno vie cifara, nego to ih ima onaj od brojeva
koji uestvuje u operaciji, kome je broj pouzdanih mesta najmanji.
1.6. Izraunati: a) 4,8 2,11; b) 0,03 204.
a) Prvi inilac u proizvodu ima 2 cifre, a drugi 3 cifre. Proizvod ne sme imati vie od dve
cifre: 4,8 2,11 = 10,128 = 10 (podvuen je broj koji definie koliko cifara e imati rezultat)
b) 2040,03 = 6,12 = 6
1.7. Podeliti: a) 12,48 i 0,312; b) 4,53 i 2,0.
1.8
12,48 : 0,312 = 12480 : 312 = 40,0

4,53 : 2,0 = 45,3 : 20 = 2,26 = 2,3.
1.8. Srednja udaljenost Zemlje od Sunca je 150 miliona kilometra. Kolika je ta udaljenost
izraena preko faktora koji predstavlja stepen broja 10 u: a) km; b) m?
a) 1,5108 km, b) 1,51011 m jer
1.9. Talasna duina helijumove plave spektralne linije je 4,471 10-4 mm. Izrazi taj podatak u cm
i m.
1.10. Kojeg je reda veliine vremenski interval od godine dana, izraen u sekundama?
365 d = 365 24 h = 3652460 min = 365246060 s = 365243600 s 400204000 s =
4,00102 2,0 101 4,000 103 s = 32 106 s =3,2 107 s
pa je red veliine 107 s.
1.11. Koliki je red veliine mase elektrona u SI?
1.12. Sabrati podatke, koristei pravilo o broju cifra pri sabiranju:

18,425 cm, 7,21 cm i 5,0 cm.
(30,6 cm) jer
1.13. Koliko e pouzdanih mesta imati zbir sledeih vrednosti: 70,3 cm, 7mm i 0,66 mm?
(711 mm) jer
1.14. Saberi vrednost, pazei na znaajne cifre: 12 m, 20 dm i 16 dm.
1.9
(16 m) jer
1.15. Oduzmi 0.2 kg od 34 kg, vodei rauna o pouzdanim ciframa.

(34 kg) jer
1.16. Pomnoi brojeve, vodei rauna o pouzdanim ciframa a) 2,210,3; b) 2,024,113.

a) 0,7 ; b) 8,31 jer
1.17. Podeli brojeve : 14,28 i 0,714.

(20,0) jer
1.18. Koliki su rezultati ovih operacija, vodei rauna o pouzdanim ciframa

a) 0,032:0,0040; b) 97,52 :2,54 ?
a) 8,0; b) 38,4 jer
1.19. Izmerene su dimenzije lista papira: a = 208 mm i b = 15 cm. Koliki su obim i povrina
lista?
O = 72 cm ; S = 3,1102 cm2 jer
1.20. Duinu od 5 m izraziti u decimetrima, centimetrima i milimetrima.

5 m = 50 dm = 500 cm = 5000 mm jer
pa je
1.21. Duinu od 10 mm izraziti u centimetrima, decimetrima i metrima.
1.10
10 mm = 1cm = 0,1 dm = 0,01 m.

1.22. Izraziti u metrima duine od 150 cm, 4 km, 5 mm i 48 dm.
150 10 2 m 1,5 m; 4 10 3 m 4000 m; 5 10 3 m 0,005 m; 48 10 1 m 4,8 m
1.23. Duinu od jednog metra pet centimetara i tri milimetra izraziti u milimetrima.
1053 mm
1.24. Koliko kvadratnih metara ima povrina zemljita u obliku kvadrata, ije stranice imaju
duine 1 km?
S = a2 = (1 km)2 = (103 m)2 = 1106 m2.
1.25. Stranice pravougaonika iznose: a = 28 cm i b = 74 cm. Kolika je povrina pravougaonika
izraena u kvadratnim metrima?
S = ab = 2072 cm2 = 207210-4 m2 = 0,21 m2
1.26. Izraziti u kvadratnim metrima povrine od:
a) 3000 mm2, b) 1500 cm2, c) 0,03 km2, d) 60 dm2.
(1m)2 = (103 mm)2 = 106 mm2; 1 mm2 = 10-6 m2
a) 3000 mm2 = 3000 10-6 m2 = 0,003000 m2 ;
(1 m)2 = (102 cm)2= 104 cm2; 1 cm2= 10-4 m2
b) 1500 cm2 =150010-4 m2 =0,1500 m2;
c) 0,03 km2 = 0,03 (103 m)2 = 0,03 106 m2 = 0,03104 m2= 3104 m2;
d) 60 dm2 = 60 (10-1 m)2=60 10-2 m2=0,60 m2.
1.27. Koliko kubnih milimetara ima u kubnom metru?
(1 m)3 = (103 mm)3 = 1109 mm3
1.28. Odrediti teinu 1 kg hleba.
G = mg = 1kg 9,81 m/s2 = 9,81 N.
1.29. Koliko iznosi: 1s-1, 1Gg, 5106 kg, 1g?
1.30. Lopta od smee zlata i srebra sa gustinom ima masu m. Koliki je procenat srebra u smei?
Kolika je masa srebra u lopti? m = 400 g; =1,6104 kg/m3.
1.11
1 2 m m2
odgovor: m2 0,098 kg X 100 % 24,5%
1 2 m
2. Skalari i vektori
2.1. Odrediti rezultantu etiri vektora iji su intenziteti, pravci i smerovi prikazani na slici.

Vektore moemo sabrati traei najpre rezultante vektora a 1 i a 3, koji su istih pravaca i vektora

a 2 i a 4, takoe istih pravaca, a potom treba sabrati dobijene rezultate a x i a y, metodom

paralelograma ili nadovezivanjem. a a x a y . Primenom Pitagorine teoreme je:
2 2 2 2
a a x a y 3 4 5 . Rezultujui vektor ima intenzitet 5 jedininih vrednosti.
2.2. Pretpostavimo da laom treba da preemo reku u pravcu istoka. Reka tee brzinom od 6 km
h
u pravcu juga. Ako laar moe da razvije brzinu od 10 km , odrediti brzinu lae u odnosu na
h
obalu i pravac kretanja lae, tako da laa stigne u pristanite na drugoj obali (taka P).
2.12
Pravac kretanja lae odreen je uglom , ija se vrednost moe dobiti trigonometrijskom
6
funkcijom, sin 0,6 arcsin 0,6 37 . Slaganjem brzina lae u odnosu na vodu i
10
brzine same vode dobijamo rezultujuu brzinu lae v u odnosu na obalu. Dakle,
km km
v vl2 v r2 10 2 6 2 8 .
h h

2.3. Vektor a zaklapa ugao 45 sa x-osom. Kolike su njegove komponente u pravcu koordinatnih
osa?
ili
2
a x a cos 45 a
2 2
Dakle, x a y a
2 2
a y a sin 45 a
2
2.4. Vektor v zaklapa ugao 30 sa x-osom. Nai komponente vektora 2v du pravaca x i y - ose.
2vx 2v cos 30 1,73v

2v y 2v sin 30 v
sin 30 0,5 , cos 30 0,866

2.5. * Vektor a zaklapa ugao = 45, a vektor b ugao = 135 sa x-osom. Nai intenzitete

vektora. a) c a b ; b) d a-b , ako je a = 14,1 cm i b = 28,2 cm = 2a.

Vektore a i b treba razloiti na komponente u pravcima x i y - osa, tako da je
a) c x a x bx ; c y a y by i c c x2 c 2y . Kako je:
2 2 2 a 2 2 2
a x a cos 45 a ; bx b 2 a , to je c x ( 2 a ) a . Takoe,
2 2 2 2 2 2
2.13
2 2 2 2 2 2
a y a sin 45 a ; by b 2a , pa je c y a y by a 2a 3a . Dakle,
2 2 2 2 2 2
2 2
2 2 2 2 1 10
2
x
2
c c c a
y 3a a 2 9a 2 a 1 9 a 31,5 cm
2 2 4 4 2 2
b) d = 31,5 cm.

2.6. Vektori F1 i F2 zaklapaju ugao 120. Nai intezitet njihovog zbira i razlike, ako je
F1 = 20 N, a F2 = 10 N.
a) 17 N b) 26 N jer
2.7. Divac baca koarkaku loptu poetnom brzinom 80 km (22 m ), pod uglom 30 u odnosu
h s
na teren. Odrediti horizontalnu i vertikalnu komponentu brzine.
2.8. Prikazati kako dva vektora koji imaju intezitete 6 m i 8 m mogu dati rezultujui vektor
intenziteta: (a) 2 m, (b) 14 m, i (c) 10 m.
2.14

2.9. Vektor a intenziteta 10 cm, nalazi se pod uglom od 37, u odnosu na x-osu. Grafiki

razloiti vektor a na komponente i nai njihove intenzitete.
jer
2.10. Avion leti brzinom 100 km prema jugu, a vetar duva brzinom 25 km prema:
h h
a) severu, b) zapadu. Nai rezultujue vektore brzine.
km 2 2 km
2
100 2 2
25 2
R2
h h
a) b)

2.11. Slika prikazuje vektor A i etiri mogua pravca vektora B . Koji od moguih pravaca

vektora B ( B 1, B 2, B 3 ili B 4, sa istim intenzitetima) daje najmanju vrednost proizvoda A B ?
Odgovor obrazloiti raunom!
2.15

2.12. a) Koji pravac i smer ima vektor H E F . Docrtati vektor H na slici i oznaiti ga. Ako

F ima intenzitet 3, a E ima intenzitet 2, koliki je intenzitet H E F ? Isto uraditi za vektor

S E G ako je intenzitet G 2.

3. Kretanje
3.1. Dati su parovi brojeva koji oznaavaju poetni i krajnji poloaj materijalne take pri kretanju
du x ose. Koji od datih parova daju negativan pomeraj? Prikazati skicom svaki par i njegov
pomeraj kao dokaz za dati odgovor.
a) 3m, +5m;
b) -3m, -7m;
c) 7m, -3m.
3.16
3.2. Materijalna taka se pomera za x 3m u smery x ose, a zatim za y 4 m, u smeru y-

ose. Grafiki i raunski odrediti njen pomeraj.
r 5m jer
3.3. Na poetku posmatranog vremenskog intervala materijalna taka se nae u poloaju A, a

na kraju u poloaju B. Koordinate tih poloaja su: A=(7 m, 1 m), B=(1 m, 9 m). Odrediti
projekcije i intenzitet vektora pomeraja.
x x 2 x1 6 m; y y 2 y1 8 m ; r 10 m jer
3.4. Vrlo velike udaljenosti merimo svetlosnim godinama. To je udaljenost koja je jednaka putu
koji svetlost pree za godinu dana. Koji red veliine ima ta jedinica, izraena u metrima?
3.17
3.5. Telo se kree stalnom brzinom 10 m . Koliko kilometara pree telo za vreme od 1 h?
s
t 1h
m
v 10 const
s
s ? [ s] km
1
km
10 -3 km 1000 3600 km km
v 10 10 10 36
1 1 1000 h h
h h
3600 3600
Na osnovu zakona za ravnomerno pravolinijsko kretanje je:
km
s v t 36 1h 36 km.
h
3.6. Kreui se stalnom brzinom, automobil pree put s = 0,1 km, za vreme t = 0,001 h. Kolika
je brzina automobila? Dobijenu brzinu izraziti u m i km ?
s h
3.7. Na slici je dat grafik zavisnosti puta od vremena za neko kretanje. Na osnovu grafika
odrediti:
a) put koji pree telo za 3 h;
b) vreme za koje e telo prei 140 km;
c) brzinu kretanja tela.
3.18
a) Sa grafika se moe proitati da nakon 3 h

kretanja telo prelazi put od 120 km.
b) Takoe, na osnovu grafika vidi se da e telo prei
put od 140 km za 3,5 h.
v) Brzinu kretanja moemo odrediti korienjem
podataka za put i proteklo vreme pod a), b), ili bilo koji
drugi par saglasnih vrednosti. Dakle:
s 120 km km
v 40 .
t 3 h h
3.8. Voz se kree brzinom 72 km i pred stanicom zapoinje koenje, tako da se zaustavi za 1 min
h
od momenta kada je poelo koenje. Koliko je usporenje voza?
km m
v0 72 20
h s
t 1 min 60 s
v0
a ?
3.9. Na slici je dat grafik zavisnosti brzine od vremena v(t) za neko kretanje. Nacrtati grafik
zavisnosti ubrzanja od vremena a(t).
Na osnovu grafika v(t) vidi se da se kretanje sastoji iz tri dela:
v 30 m m
od 0 s do 1,5 s kretanje je jednako ubrzano sa ubrzanjem a 2
20 2 ; od 1,5 s do 3,5
t 1,5 s s
s kretanje je sa stalnom brzinom, odnosno a = 0; od 3,5 s do 7 s kretanje je jednako ubrzano, sa
v 60 40 m m
ubrzanjem, a 2
10 2 .
t 6,5 4,5 s s
Na osnovu izraunatih vrednosti za sve tri etape kretanja moemo nacrtati traeni grafik a (t).
3.19
3.10. Put izmeu dva grada automobil pree brzinom od 30 m , a potom se automobil vrati
s
nazad. Kojom brzinom treba da se kree automobil u povratku da bi srednja brzina na ukupnom
putu iznosila 20 m ?
s
v1 v m
v2 15 jer
2v1 v s
3.11. Pokretnom trakom, nagnutom pod uglom 45, premetaju se proizvodi iz jednog dela hale u
drugi. Nai horizontalnu i vertikalnu komponentu brzine trake ako proizvodi za 10 s preu put
duine 4 m.
3.20
3.12. Materijalna taka se kree brzinom 2 m u smeru x-ose. U kom poloaju e biti nakon 2 s,
s
ako je u poetnom trenutku bila u poloaju: a) 2m; b) -2 m?
.
Relativno kretanje
3.13. Kolika je brzina amca u odnosu na obalu, ako se amac kree: a) niz reku; b) uz tok reke;
c) normalno na tok reke? Brzina toka reke je 2 m , a brzina amca u odnosu na reku 4 m .
s s
a) 6 m ; b) 2 m ; c) 4,5 m pod uglom 63,5 od obale jer

s s s
3.14. Brod prelazi reku irine 160 m i brzine toka vrs=1,5 ms-1. Kapetan broda odrava pravac
kretanja normalan sa obalom i sa konstantnom brzinom od vbr=2,0 ms-1. Kolika je brzina broda u
odnosu na nepokretnog posmatraa na obali? Koliko e rastojanje nizvodno prei brod u toku
prelaska preko reke?
x x 160 m , v x v br , v y v rs vrs - brzina reke u odnosu na obalu

y vbr - brzina broda u odnosu na obalu
vbr - brzina broda u odnosu na reku
Brod se kree prema drugoj obali
zahvaljujui svom motoru i niz reku
zbog kretanja vode a posmatra na
obali uoava relativnu brzinu koja je
rezultat oba ova kretanja
3.21
m x 160 m
v bs v br2 v rs2 2,5 ; t s 80,0 s ; y v y t 1,5 80s 120 m
s v x 2,00 s
4. Sila
4.1. Kolika je sila koja telu mase 20g saoptava ubrzanje 10 m2 ?
s
Na osnovu drugog Njutnovog zakona je F m a ;
m
F 0,02 kg 10 2 0,2 N
s
4.2. Na jedno telo dejstvuju tri sile: sila F1 = 5 N i dve sile F2 = 2 N i F3= 3 N koje deluju u

suprotnom smeru u odnosu na silu F1 . Kako se kree to telo?
Poto je Fr 0 i ubrzanje tela je jednako nuli, tako da postoje dve mogunosti za stanje u kome
se telo nalazi: a) telo se kree stalnom brzinom, ako se i pre dejstva sila kretalo tom brzinom,
odnosno b) telo prividno miruje, ako je i pre dejstva sila mirovalo.
4.3. Ako student od 60 kg, koji pada, ima ubrzanje prema Zemlji od 9,81 ms-2, koliko je ubrzanje
Zemlje prema njemu u toku pada. Masa Zemlje je 5,98x1024kg.
Sila kojom Zemlja deluje na studenta Ma Z 588 N ;

m

a Z 588N 5,98 10 24 kg 9,83 10 23 2 na gore.
s
F mg 60 9,8 N 588 N
4.4. Pod dejstvom konstantne sile, telu mase 85 kg, menja se brzina sa 3,0 ms-1 na 4,0 ms-1 u toku
intervala vremena od 0,50 s. Izraunati ubrzanje tela, silu koja na njega deluje kao i ubrzanje koje
bi imalo telo mase 58 kg pod dejstvom iste sile?
4.22
m m
Ubrzanje tela je a 2,0 2
. Ukupna sila F Ma 85kg 2 2 170 N .
s s
m
Ubrzanje tela mase 58 kg pod dejstvom iste sile bilo bi a 170 N / 58kg 2,9
.
s2
4.5. Dva oveka vuku brod kroz vodu kao to prikazuje slika. Svaki ovek deluje silom od
600 N pod uglom od 30 u odnosu na brod. Ako se brod kree ravnomerno i pravolinijski
odrediti silu otpora sredine.
Ukupna sila na brod mora biti jednaka nuli poto se brod kree ravnomerno i pravolinijski. (Prvi
Njutnov zakon).
T1x T2 x Fx 0 , T1x T1 cos 30 ; T2 x T2 cos 30 ; 520 N+520 N+Fx=0
T1 y T2 y Fy 0 , T1 y T1 sin 30 ; T2 y T2 sin 30 ; 300 N+300 N+Fy=0
x i y komponente sile otpora sredine su: Fx=-1040 N, Fy=0.
4.6. Tri tela koja se dodiruju nalaze se na podlozi po kojoj mogu da se kreu bez trenja.
Horizontalna sila deluje na telo M1. Ako su mase tela 2,00 kg, 3,00 kg, i 4,00 kg i ako je sila
18,0 N, nai ubrzanje tela, rezultantu sila na svako telo i sile kojima jedno telo deluje na drugo?
Sva tri tela moraju imati isto ubrzanje. Ukupna sila koja deluje u
pravcu x - ose na svako telo 1, 2 i 3, posebno, je:
4.23
Iz ovih izraza za ubrzanje se dobija
Ukupna sila na telo 3 je
a na telo 1
Kao provera rauna se sila na telo 2 koja mora biti 6,00 N jer je
m
P1 P2 Fi (drugo telo) M 2 a 3kg 2 2 6N . Zapaziti da je
s
Moe i ovako ali je bolje i lake ako se radi na prvi nain
4.7. Izraunati silu zatezanja u svakom uetu za sistem prikazan na slici.

Nacrtati dijagram sa svim silama, utvrditi da li je sistem u ravnotei i izraunati teinu

loptice!
Sistem je u ravnotei pa je ukupna sila jednaka nuli.
Teina kuglice je G=mg=98,0 N.
Sila zatezanja T3 je onda T3=G=98,0 N, usmerena na dole i nema x komponentu nego samo y.
T2 deluje pod uglom od 0 u odnosu na x osu, a T1 pod uglom od 120. Rastavljajui te sile na
komponente dobija se
4.24
Konano je T1=113 N i T2=56,5 N.

4.8. Tri tela su povezana uetom kao na slici i kreu se bez trenja po podlozi. Odrediti ubrzanje i
smer kretanja svakog tela pojedinano i sile zatezanja.
Moe li se pretpostaviti koje od tela e se kretati na dole, telo od 4,0 kg ili od 2,0 kg?
Kakva je veza izmeu ubrzanja pojedinih tela?
Nacrtati dijagram sila koje deluju na svako telo pojedinano.
Telo od 4kg se kree ubrzano na dole jer je njegova teina vea. Ubrzanja svih tela ista su jer su
tela povezana nerastegljivim uetom. Sile na pojedinana tela prikazane su na sledeoj slici:
II Njutnov zakon za svako telo daje

4,0 kg G1-T1 = m1a
1,0 kg T1-T2 = m2a
2,0 kg T2-G3 = m3a
Iz prvog i treeg izraza dobija se vrednost za T1 i T2 i
G1 G 3 39,2 N 19,6 N m
a 2,8 2
M1 M1 M1 7kg s
T1 G1 m1 a 28, 0N
T2 G3 m3 a 25,2 N
Za proveru, ukupna sila na telo mase 1 kg je T1-T2 = 2,8 N. Tolika sila je potrebna da bi to telo
imalo ubrzanje od 2,8 ms-2.
5. Fizika polja
5.1. Jaina gravitacionog polja Zemlje na nekoj visini iznosi 75 N/kg. Koliko je ubrzanje
Zemljine tee na toj visini? Kolika je teina tela mase 1 kg na toj visini?
5.25
F m m
g I I 75 2 G mg 75N
m m s
5.2. Odredi ubrzanje Zemljine tee na visini 3R iznad povrine Zemlje ako se zna da je R
poluprenik Zemlje i iznosi 6370 km.
mM mM M M 1 m
F mg ; F mg ; g g 0,61 2
R2 R H
2
R H 2
4 R 2
16 s
5.3. Kolika je jaina elektrinog polja takastog naelektrisanja od 0,1 C na rastojanju 0,2 m od
njega? Naelektrisanje se nalazi u a) vazduhu, b) sredini ija je relativna dielektrina konstanta
10.
F
E
qp
1 q1 kN
E0 2
22,5 ;
4 0 r C
1 q1 kN
E 2
2,25
4 0 r r C
5.4. Intenzitet homogenog elektrinog polja iznosi 600 N/C. Kolikom silom deluje ovo polje na
elektron i koliko mu ubrzanje daje? Naelektrisanje elektrona je 1,610-19 C, a masa 910-31kg.
F Fe
E Fe eE 9,6 10 17 N;
q p qe
Fe m
Fe me ae ae 1,1 10 14 2
me s
5.5. Jezgro atoma deuterijuma ( 21 H ) deluje na elektron Kulonovom silom intenziteta 8,110-8 N.
Odredi rastojanje elektrona od jezgra.
jezgro: (1p+1n), + qe ; omota: (1e), - qe
5.26
qeqe k
Fe k r qe 0,533 10 10 m
r2 F
5.6. Kuglica teine 0,1 N naelektrisana je sa 310-7 C i obeena je vertikalno iznad kuglice koja je
naelektrisana sa 210-8 C. Rastojanje izmeu kuglica iznosi 10 cm. Odredi za koliko e se
smanjiti teina obeene kuglice.
5.7. Koliko puta je elektrostatika sila meusobnog dejstva dve alfa estice na rastojanju 10-11cm
vea od gravitacione? Koliko puta bi trebalo poveati masu estica pa da se ova dejstva
izjednae? Izraziti rezultat u procentima.
q 2 e 2 1,6 10 19 C
r 10 11 cm 10 13 m
m m 2 p m 2 n 4 1, 67 10 24 g 6 ,68 10 27 kg
m
x 100 %
m
FC
?
Fg
FC Fg
2
FC k
qq
9,18 10 2 N k
qq

mm q 2
;k 2
m m
2
r r 2
r 2
r r2
mm
Fg 2 2,97 10 37 N k
r m q m
FC
311034
Fg m q k
1 0,5 10 18
m m
5.8. *Dve jednake male kuglice od kojih svaka ima masu 510-4kg obeene su o lake konce
jednakih duina (0,25 m) u istoj taki. Kada se kuglice naelektriu jednakim koliinama
istoimenog elektriciteta odbiju se jedna od druge tako da rastojanje njihovih centara iznosi
0,04 m. Izraunati naelektrisanje jedne kuglice.
5.27
q1 q 2 q2
Fc k k , Fg mg ,
r2 r2
r F
sin 2 , tan c , sin 2 cos 2 1,
l Fg
1
sin 1
tan tan 2 1
cos sin
Fc r
ili iz slinosti trouglova 2
Fg OA
q2 1
k 2

2 2l mgr
tan r 1 qr 8,3 10 9 C
mg r 2
k 4l r 2

5.9. *U temenima jednakostraninog trougla, stranice 0,2 m, nalaze se takasta naelektrisana tela
sa naelektrisanjima 210-5C, -310-5C, -10-5C. Odrediti vrednost sile koja deluje na telo sa
naelektrisanjem -10-5C.
q1 q 3 d f 2
F F13 F23 ; F13 k 45N sin = , cos , b 2 d 2 a f
a2 c c
2 2
q3q 2 c sin a c cos
F23 k 67,5 N
a2 b 2 c 2 a 2 2ac cos ; 60
F F132 F232 2F13 F23 cos 59,5 N
5.10. *Dva takasta pozitivna naelektrisanja od 60 C i 40 C nalaze se u vazduhu na meusobnom

rastojanju od 0,6 m. Odredi taku u kojoj e elektrostatika sila, koja deluje na jedinicu
pozitivnog naelektrisanja biti jednaka 0.
b b 2 4ac
Podseanje: x1, 2
2a
5.28
q1q qq2
F1 k , F2 k , F F
x 2
r x2 1 2
q1q qq2 q1 q1q 2
k 2
k x1, 2 r
x r x 2 q1 q2
x 0,33m
5.11. Izraunati elektrostatiku silu izmeu dva elektrona, koji miruju i nalaze se na
meusobnom rastojanju od 10-10 m, a zatim je uporediti sa gravitacionom silom izmeu njih.
Naelektrisanje i masa elektrona u mirovanju su -1,60210-19C i 9,108310-31kg.
Nm 2 Nm 2
6,67 1011 , k 9 109 .
kg 2 C2
19
q1q 2 9 1,602 10 1,602 10 19
Fe k 2 9 10 N = 23 10 -9 N
r 10 10

2

31
me me 11 9,1083 10 9,1083 10 31
Fg 6, 67 10 5,53 10 51 N
r 2
10

10 2

Fe
4,1 10 42 , Fg Fe
Fg
5.12. Kreui se brzinom 0,5c elektron ulee u homogeno magnetno polje normalno na vektor
indukcije intenziteta 1 mT. Odrediti pravac, smer i intenzitet magnetne sile koja deluje na
elektron.
Fm evB sin evB 24 10 15 N =25 fN
5.13. Koliki je magnetni fluks magnetnog polja, jaine B = 110-2 T, kroz normalnu povrinu
S = 40 cm2? Koliki je ovaj fluks u veberima?
BS 1 10 -2 T 40cm 2 0,4 T cm 2 4 10 1 10 -4 T m 2 , 40 Wb.

5.14. Kruni ram, poluprenika r = 25 cm, nalazi se u magnetnom polju indukcije B = 1 mT.
Koliki je magnetni fluks kroz ovaj kruni ram? Nacrtati meusobni poloaj linija magnetne
indukcije i povrine rama za mogue razliite vrednosti fluksa.
5.29
Magnetni fluks je maksimalan kada se ravan rama postavi normalno na linije magnetne indukcije
i on iznosi

max BS B r 2 1 10 -3 T 3,14 0,25 2 10 -2 m
2
196 Wb.
Magnetni fluks je nula kada se ram postavi paralelno linijama magnetne indukcije.
5.15. U homogenom magnetnom polju indukcije B = 20mT nalazi se kruni ram, poluprenika
r = 10 cm, koji u odnosu na polje zauzima dva poloaja prikazana na slikama (a) i (b). Koliki je
magnetni fluks u oba sluaja?
(a) (b)
2
a BS B r 2 628 Wb; b BS cos 45 a 442 Wb.
2
6. Rad, energija, snaga

6.1. Sila F (4,0 x i 3,0 yj ) N deluje na telo koje se kree du x ose od x = 0 do x = 5m. Koliki
je rad izvrila ova sila?
Sila je data u N a x i y u m, pa su onda koeficijenti u izrazu za silu 4,0 i 3,0 dati u N/m. Sila je
r2

promenljiva. A F dr , a dr dxi .
r1
6.30
x 5.0 m

A ( 4,0 xi 3,0 yj )N dxi
x 0
6.2. Koliki rad izvri dizalica koja podigne teret od 2 t na visinu od 120 cm?

F G mgj , A F r mgj yj mgy cos 0 mgy ili G=mg, y=h, pa je
A= Gh = mgh = 23,5 kJ
6.3. Na horizontalnoj povrini lei telo mase 3 kg. Na njega dejstvuje sila 6 N, koja prema
horizontalnoj ravni zaklapa ugao od 45. Odrediti: a) rad sile, poto je telo prelo put od 4 m, bez
trenja; b) brzinu tela na kraju puta.
F 6N Rad sile F na putu s je:

m 3kg A F s cos 6N 4m cos 45 17J.
v0 0 Kako je A E k Ekk Eko E kk , to je
45
m v2 2A 2 17 m m
s 4m pa je v 3,4
2 m 3 s s
A ?, v ?
6.4. Metak mase 100g ispaljen je iz puke ija cev ima duinu 0,6m. Predpostaviti da je
koordinatni poetak ose du koje merimo poloaj metka u taki sa koje metak poinje da se
kree, sila kojim eksplozivni gas deluje na metak u smeru x ose moe se izraziti izrazom
15000 10000 x 25000 x 2 ; x je dato u m a sila u N. Odrediti rad koji eksplozivni gas izvri pri
ispaljivanju metka kroz cev puke.
Zapaziti, koeficijenti u izrazu za silu su 15000N, 10000N/m, 25000N/m2. Rad raunamo iz

r2
x 0 ,6 m
izraza A F dr , gde je dr=dx, pa je A (15000 N 10000 xN/m 25000 x 2 N/m 2 ) dx
r1 x 0
6.31
x
2 Bx 2 Cx 3
Reenje integrala u datim granicama je A 9, 7kJ ( A ( A Bx Cx ) dx Ax )
x 0
2 3
6.5. Kamion, mase 3 t, kree se brzinom 45 km . Kolika mora biti sila koenja da bi se kamion
h
zaustavio posle preenih 50 m?
Sila koenja vri negativan rad na putu s jer je ugao koji zaklapa sa pravcem i smerom kretanja
mv 02
180, pa je A F s Fs cos180 Fs . Kako je A E k E kk Eko E ko, a Ek o to
2
mv 2 mv 02 3 10 3 12,5 2
je - F s - 0 , odnosno F N 4,7 kN
2 2s 2 50
6.6. Boing 747 ima masu 220 t. Izraunati njegovu mehaniku energiju u sluaju kada leti na
visini 6 km, brzinom 950 km .
h
m 220 t 220 10 3 kg Mehanika energija aviona je

h 6 km 6 10 3 m m v2
E Ek E p mg h
km m 2
v 950 264
h s 220 10 3 264 2
E 220 10 3 9,81 6 10 3 J
E ? 2
E 7,7 10 9 J 13 10 9 J 20,7 GJ.
6.7. Snaga Viktorijanskih vodopada na reci Zambezi je P = 1,8 GW. Poznato je da svake minute
voda, zapremine V = 100000 m3, pada niz taj vodopad. Kolika je visina Viktorijanskih
vodopada?
kg m
Gustina vode je = 103 3
, a g 10 .
m s2
Snaga Viktorijanskih vodopada meri se
potencijalnom energijom vode na visini h u
jedinici vremena, P A m g h . Kako je
t t
V
m V to je P g h , odnosno,
t
P t
h 108 m.
V g
6.32
6.8. Za koliko vremena maina snage P = 60 W izvri rad Ak = 5,4 kJ, ako je stepen korisnog
dejstva maine = 0,9?
P 60 W Ak Pk
Na osnovu definicije stepena korisnog dejstva, korisna
3
Ak 5, 4kJ 5,4 10 J A P
Ak
0,9 snaga maine je Pk P , pa kako je Pk to je traeno vreme
t
t ? Ak 5,4 10 3
t s 100 s.
P 0,9 60
m
6.9. Telo mase, m = 200 g, ima impuls p = 2 kg . Odrediti kinetiku energiju tela.
s
p2 2
Ek 2 J 10 J
2m 2 0,2
6.10. Pri podizanju mesinganog bloka zapremine V = 0,5 m3, utroi se rad A = 50104 J.
Izraunati visinu na koju je podignut blok, ako je gustina mesinga = 8500 kg/m3.
6.11. ovek, mase m = 80 kg, popne se uz stepenice na visinu od h = 5 m. Koliko energije pri
tom utroi i koliku snagu razvija, ako se popne za 10 s ?
6.12. Motor neke dizalice ima snagu P = 10 kW. Koliki teret dizalica moe da podigne na visinu
h =10 m, za vreme t 1min.
6.33
6.13. Meseni raun za struju prikazan je u kilovat-asovima. Izraunati koliko energije u

dulima se dobije kupovinom jednog kilovat-asa elektrine energije.
(1 kWh = 103 Wh = 3,6106 Ws = 3,6106 J = 3,6 MJ)
6.14. Napon izmeu dve take u elektrinom polju je U=200 V. Koliki se rad izvri
premetanjem naelektrisanja od 0,6 C iz jedne u drugu taku?
7. Mehanika neprekidnih sredina

Hidrostatika
7.1. Izraunati pritisak kojim dejstvuje ovek na tlo, mase m = 80 kg, ako je povrina onova
njegovih cipela S = 250 cm2.
m 80 kg
S 250cm 2 Na osnovu definicije pritiska je
p?
m
80kg 9,81
F m g s 2 80 9,81 Pa ,
p p 3,1 10 4 Pa .
S S 250 10 4 m 2 250 10 4
7.2. Na kojoj dubini u vodi je hidrostatiki pritisak jednak atmosferskom pritisku? Uzeti da je
kg m
atmosferski pritisak 105 Pa. Gustina vode je 103 3 , a g = 10 2 .
m s
p g h,
p
h
g
7.34
7.3. Izraunati silu kojom atmosfera dejstvuje na jednu stranu prozorskog stakla, dimenzija
1,20 m x 0,90 m. Uzeti da je atmosferski pritisak p0 105 Pa.
7.4. Kocka, ivice a = 10 cm, potpuno je potopljena u vodi. Kolika sila potiska dejstvuje na nju?
g
Gustina vode je 1 3 .
cm
7.5. Krvni pritisak irafe je za p 18700 Pa vei kada irafa stoji, nego kad lei. Kolika je
visina irafe? Smatrati da je njena visina kada lei h1 = 1,8 m, a da je gustina krvi jednaka
kg
gustini vode 103 3 .
m
7.6. Telo pliva na povrini vode tako da je 1 njegove zapremine iznad povrine. Kolika je
4
kg
gustina materijala od koga je izraeno telo? Gustina vode je v = 103 3 .
m
7.35
7.7. U cilindrinom sudu ije dno ima povrinu S = 320 cm2 nalazi se voda visine stuba
h1= 20 cm a iznad nje nalazi se ulje visine stuba h2 = 15 cm. Izraunati:
a) pritisak na dno suda,
b) silu koja deluje na dno suda,
ako je gustina ulja = 820 kg/m3, H O 1g/cm 3 , g = 10ms-2;
2
7.8. Nivo vode u sudu nalazi se na visini od 4 m. Boni zid suda je irok 3 m a nagnut je pod
uglom od 30 u odnosu na vertikalu. Izraunati silu kojom voda deluje na boni zid suda.
Atmosferski pritisak je 105Pa. Gustina vode je 1 g/cm3 a ubrzanje zemljine tee 10 m/s2. (cos
30=0,8; cos 60=0,5)
7.36
7.9. Rezervoar sfernog oblika ispunjen je vodom. Na bonoj strani rezervoara montiran je
otvoren ivin manometar. Odredi pritisak vode u teitu T rezervoara, ako je visina teita iznad
dodirne povrine vode i ive u kraku manometra h1 = 1,2 m, a visina ivinog stuba u desnom
kraku manometra iznad iste povrine h2 = 2,5 m, (gustina ive je 13,6 g/cm3).
p1 p 2 pT v gh1 Hg gh1 pat

p1 p T v gh1 pT Hg g h1 pat v gh1 4, 28 10 5 Pa
p 2 Hg g h2 p at
7.10. Povrine klipova hidrauline prese odnose se kao 1:100. Odrediti silu koja dejstvuje na
veliki klip i visinu za koju se taj klip podigao, ako se sputanjem malog klipa za 0,5 m, izvri rad
od 100 J.
E const, A1 A2 , p1 p2 , V1 V2
S2 A1
F2 F1 F1 F2 .....
S1 h1
A2
h2 0,5cm
F2
7.11. Komad bakra teak je u vazduhu 3,5610-4 N, a u glicerinu 3,0610-4 N. Odrediti gustinu
kg
bakra, ako je gustina glicerina 1,26103 3 .
m
G0 3,56 10 4 N
G g 3,06 10 4 N
kg
g 1,26 10 3
m3
b ?
Komad bakra u glicerinu gubi prividno teinu za vrednost sile potiska glicerina, pa je G0 G g F p .
Kako je Fp g V g , gde je V zapremina tela, to je G0 G g g V g . Iz poslednje jednaine
G0 G g
zapremina tela je V . Kako je teina tela u vazduhu G0 bVg g , to je gustina bakra
g g
7.37
G0 G0 G0
b odnosno, b g
V g G0 G g G0 Gg
g
g g
3,56 10 4 kg kg
b 4 4
1,26 10 3 3 8,97 10 3 3
3,56 10 3,06 10 m m
7.12. Kamen je teak u vakumu 200 N, u vodi 120 N, a u ulju 130 N. Odrediti specifinu teinu
kamena i ulja.
G Gv G kN
Fpv G G v v V , V 8dm 3 , 25 3
v V m
G Gu N
Fpu G G u u V , u 8,75
u dm 3
7.13. Spoj napravljen od plute i neke legure lebdi u vodi. Zapreminski odnos legure i plute u
spoju je 1:5. Odrediti specifinu teinu legure, ako se zna da je specifina teina plute 2 N/dm3.
Vl 1
G s G p G l Fp V s Vl V p
Vp 5
N
pV p l Vl vV s l 6 v 5 p 50
dm 3
7.14. Na ivi, u nekom sudu, pliva elina kocka. Zatim se u sud nalije voda sve do gornje ivice
kocke. Odrediti koji se deo kocke nalazi u ivi a koji u vodi. Specifina teina elika je
75 N/dm3.
Vk v Vk z
? ?
Vk Vk
Vk Vk v Vk z , G Fpv Fpz , ~Vk vVk v z Vk z
Vk z ~ v 65 Vk v 126 65 61
,
Vk z v 126 Vk 126 126
7.15. Kada se vri merenje osetljivom analitikom vagom moraju se uiniti korekcije ako je
gustina merenog tela razliita od gustine tegova. Koliko iznosi ta korekcija i kolika je korigovana
masa drvene kocke gustine 0,4 g/cm3, ako je merenje vreno mesinganim tegovima mase 20 g i
7.38
gustine 8 g/cm3: a) na temperaturi od 20C kada je gustina vazduha 1,3 kg/m3, b) na temperaturi
od 30C?
m ? M 1 M 2 , F1l1 F2l 2 , F1 F2
md ? a) F1 G d F pd , F2 G m F pm
g
d 0,4 cm 3 md m
g
md g a g mm g a m g
m 8 cm 3
d m
mm 20 g a
1
ta 20 C a 1,3 mkg3 m
md mm 20, 062 g
tb 30 C b ? a
1
d
Ta kg
b) b a 1,257 3
Tb m
md 20,060 g
7.16. Nai odnos izmeu zapremine leda koja viri iz vode i njegove zapremine uronjene u vodu
kada znamo kolika je specifina teina leda. Kolika je celokupna zapremina leda, ako iz vode viri
deo koji ima oblik kupe iji je prenik baze , a strana b?
G V1 1 V2 1 1
F G, , V2 V1
Fp V2 2 p V1 2 2
1
V3 V1 V2 V1 V1 1 1 V1
2 2
a a2
r , h2 r 2 b2 , h b 2
2 4
1
r 2 h V3 2
V3 , 1, V1 V3 1 1
3 V2 1 2
7.17. Da bi kugla od gvoa (1 = 8 gcm-3, poluprenik r = 10 cm) uronila u vodu do svoje
polovine, treba je obloiti slojem plute ( = 0,3 gcm-3) debljine d. Koliko je d?
1 8 gcm -3 G1 G 2 Fp 1
4 3 4 3 4
r 2 r d 2 r 3
2 0,3 gcm -3
V 3 3 3
1 gV1 2 gV2 3 g 1 4 3
3 1 gcm -3
2 3 r d
2 3
r 10 cm 4 3 3
V V1 V2 ; V1 r ; r
3 r d 3 1 1 2
4 3 2
V r d 3 2
3
d r 3 2
1 2 1 23,7 cm
3 2 2

7.39
7.18. Do koje dubine e tonuti kocka u tenosti gustine 103 kgm-3 ako u tenosti gustine
0,79 gcm-3 tone do svoje gornje ivice, a kada se potopi u tenost gustine 1,27 gcm-3 iznad tenosti
ostaje 3,8 cm tela?
G Fp G F p1 G Fp2
F p 2 gc 3 Fp1 3 g c a c 2 Fp 2 1 g c x c 2
2 gc 3 3 g c a c 2
2 gc 3 1 g c x c 2
3a 1 2
c 10cm x c 2,1cm c x 7,9cm
3 2 1
7.19. Valjkasto telo tone u vodi do svoje gornje ivice. Kada se potopi u tenost specifine teine
15103 N/m3, iznad tenosti ostaje 25 cm tela. Kolika treba da je specifina teina tenosti u kojoj
telo tone toliko da iznad tenosti ostaje 15 cm tela. ( Uzeti da je g = 10 m/s2 )
G Fp v Sh sk S h a
F p1 vV v Sh v Sh x S h b
F p 2 sk V sk S h a a sk v
x
F p 3 xV x S h b a b sk b v
25 15 10 3 10 4 N
G v Sh 3 4
3
10 15 10 15 10 m
G sk S h a N
x 1,25 10 4 3
G x S h b m
Hidrodinamika
7.20. Koliki je protok vode u cevi poluprenika 4 cm, ako je njena brzina proticanja 15 cm ?
s
Koliko litara vode protee kroz cev i sekundi?
Qv S v r 2 v
7.40
2 m3 m3
Qv 0,04 0,15 0,0007536
s s
3 3
m m
Qv 7,5 10 4 7,5 10 110 3 0,75 .
s s s
7.21. Voda protie kroz horizontalnu cev promenljivog poprenog preseka. Kolika je razlika
pritisaka vode na mestima gde su povrine poprenih preseka cevi 8 cm2 i 4 cm2? Brzina vode
kroz drugi presek je 2 m/s.
2 2
v v
p1 gh1 1 p 2 gh2 2
2 2
S1v1 S 2 v 2
7.22. Voda se nalazi u irem zatvorenom rezervoaru i pritisak iznad nje je 0,2 MPa. Kolikom
brzinom istie voda kroz mali otvor koji se nalazi na visini 3 m ispod njenog stalnog nivoa?
Spoljanji pritisak je normalan. Kontrakciju mlaza zanemariti.
7.41
v1
2
S1 : p1 gh1
2 v2
2 p1 gh1 p
v 2
S : p gh
2
2 m
v p1 p 2 gh1 16
s
7.23. Korisna snaga turbine je 6,33 kW. Protok vode kroz turbinu je 0,22 m3/s. Voda pada sa
visine od 4 m. Koliki je stepen iskorienja turbine?
A mgh Qt gh
P
t t t
Pk Pk
100 % 100 % 73 %
P Q gh
7.24. Na horizontalnoj cevi promenljivog poprenog preseka nalaze se tri ue vertikalne cevi koje
slue kao manometri, pokazujui pritisak tenosti koja struji kroz cev. Kolike e biti visine h1, h2
i h3 vodenih stubova u vertikalnim cevima ako kroz horizontalnu cev stacionarno struji 12 litara
vode u sekundi, kada su povrine preseka cevi S1 = 120 cm2, S2 = 180 cm2 i S3 = 80 cm2 i ako
pritisak vode u preseku S1 iznosi p1 = 4 MPa? ( p a 10 5 Pa ).
Q 12 s
S1 120cm 2
S 2 180cm 2
S 3 80cm 2
p1 4 MPa Q m Q 2m
v1 1 ; v2
S1 s S2 3 s
hi ?
Q 3m
Ako je voda u miru onda je kod svih v3
preseka na istoj visini, pritisci su isti. S3 2 s
2
p 2 p1
2
v1 v 22 ; p3 p1 v12 v32 ;
2
p pa
pi p a ghi ; hi i
g
7.25. . Popreni presek klipa u pricu, koji je horizontalno postavljen, je S1 = 1,2 cm2, a presek
otvora je S2 = 2 mm2. Za koliko e vremena istei voda iz prica ako dejstvujemo na klip silom
F = 0,5 daN i ako je hod klipa l = 4 cm.
7.42
v12 v2 2
p1 p2
2 2
V F
Q S1v1 S 2 v 2 S1
t v2
S 2 2
V S1 2 2 S12
F
p p1 p2 V S S1 S 2
S1 t 1 1 22
S2 v 2 S2 2F S1
t 0,26 s
7.26. Kolika je teorijska brzina isticanja tenosti iz otvora suda, koji se nalazi 4,905 m ispod
njene povrine?
m
v 2 g h 2 9,81 4,905
s
m
v 9,81 .
s
7.27. Iz bonog otvora jednog suda istie voda kroz horizontalnu cev promenljivog preseka. Nivo
vode u sudu je konstantan i nalazi se na visini od 3 m iznad ose bone cevi koja prolazi kroz
sredite bonog otvora. Poluprenik onog dela horizontalne cevi koji je neposredno montiran na
sud iznosi r1 = 4 cm, srednjeg dela je r2 = 12 cm, a krajnjeg dela r3 = 6 cm. Odrediti protok vode
kroz horizontalnu cev, i njene srednje brzine i pritiske u pojedinim delovima cevi.
7.43
v0 2 v32
p0 gH p3
2 2
v 0 v 3 ; v 0 0; p0 p3 pat
v32
gH
2
v 3 2 gH 7,67 ms -1
Q S3 v3 r3 2 v 3 86,7s 1
Q
v1 17,3 ms-1
S1
Q
v2 1,9 ms -1
S2
2
v1 v32
p1 = p3
2 2
p1 p 3
2 v 3
2

v12 0,167 10 5 Pa
Negativan znak pokazuje da je zbog velike brzine u tom delu podpritisak.
v2 2 v32
p2 = p3
2 2
p 2 p3
2 v 3
2

v 2 2 1,33 10 5 Pa
cm
7.28. U irokom delu horizontalne cevi voda tee brzinom 8 , pri pritisku 14,7 104 Pa. U
s
uem delu te cevi pritisak je 13,3 104 Pa. Kolika je brzina u uem delu cevi? Trenje zanemariti.
cm m
v1 8 0,08
s s
4
p1 14,7 10 Pa
p2 13,3 10 4 Pa
v2 ? Na osnovu Bernulijeve jednaine za horizontalnu cev je
v12

2 p1 p2
v12 v 2 2 m
p1 p 2 2 , tj. v 2 5,3
2 2 s
7.29. Kada se odmaramo, srce ispumpava 4,6 dm3 krvi u minuti, a pri velikim naporima
25 dm3 krvi u minuti. Povrina otvora aorte je 0,81 cm2. Kolika je brzina krvi: a) kada se
odmaramo, b) kada se napreemo?
7.44
v1 = 0,95 m ; v2 = 5,1 m
s s
7.30 Koliko m3 vode istie u jednoj minuti iz rezervoara kroz otvor poluprenika 4 cm, koji se
nalazi 4,9 m ispod gornjeg nivoa vode?
7.31. Protok tenosti moemo da merimo pomou naprave prikazane na slici. Kroz cev
promenljivog poprenog preseka tee voda. Povrina poprenog preseka u uem
delu je S1 = 5 cm2, a u irem S2 = 10 cm2. Na uem i irem delu su ugraene vertikalne
manometarske cevice, jednakih poprenih preseka. Razlika nivoa vode u njima je h = 10 cm.
kg
Koliki je maseni protok kroz cev? Gustina vode je 103 3 .
m
7.45
kg
Qm 0,8
s
Povrinski napon i viskoznost

7.32. Visina stuba alkohola u kapilarnoj cevi je ha = 55 mm. U istoj kapilarnoj cevi, visina
vodenog stuba je hv = 146 mm. Kolika je gustina alkohola? a = 0,022 N , v = 0,073 N .
m m
ha = 55 mm
hv = 146 mm
a = 0,022 N
m
N
= 0,073
m
a =?
7.46
2
Visina tenosti u kapilari rauna se po formuli h , pa kada tu formulu primenimo na
gr
2 a 2 v h
obe tenosti, dobijamo ha i hv . Deobom dobijamo: a v a , pa je
ag r v g r hv a v
h 0,022 146 kg kg
traena gustina alkohola a a v v 10 3 3 0,8 10 3 3 .
v ha 0,073 55 m m
7.33. Koliki je prenik najvee pore (upljine) u fitilju piritusne lampe ako se piritus podie do
vrha fitilja? Vrh fitilja nalazi se na visini h = 0,10 m, iznad piritusa u lampi. Pore fitilja smatrati
N
kapilarama, a kvaenje potpunim. Konstanta povrinskog napona iznosi = 0,03 , a gustina
m
kg
= 800 3 .
m
h = 0,10 m 4
Iz relacije za visinu tenosti u kapilarnoj cevi, h , gde je -
N d g
= 0,03 , konstanta povrinskog napona, - gustina tenosti, d prenik kapilare, a
m
kg g - ubrzanje Zemljine tee, moe se nai prenik;
800 3
m 4 4 0,030
d m 0,15 10 -3 m
d=? h g 800 0,1 9,81
7.34. Vertikalno postavljena kapilarna cev, unutranjeg prenika d = 0,8 mm, uronjena je jednim
krajem u sud sa alkoholom. Odrediti masu alkohola u kapilari iznad nivoa alkohola u sudu.
N
Konstanta povrinskog napona alkohola iznosi = 0,0208 .
m
d = 0,8 mm = 0,810-3 m Fp G ; l mg ;
N d
0,0208 m= ,
m g
m=? 3,14 0,8 10 3 0. 0208
m= kg 5,33 10-6 kg.
9,81
7.35. Ako je koeficijent viskoznosti vazduha = 13,4 Pas, izraunati prenik kine kapi koja
pada stalnom brzinom v = 0,5 m .
s
= 13,4 Pas Poto je brzina kretanja kapi konstantna, onda je ubrzanje
kapljice a = 0, to znai da su u ravnotei sve sile koje na nju deluju,
m
v 0,5 a to su sila tee G = mg, i sila viskoznog trenja Ftr = 6rv (sila
s potiska vazduha je mala pa se zanemaruje), pa je
d=? 4
mg = 6rv. Kako je masa kapi m V r3,
3
zamenom u prethodni izraz, dobijamo 4 r 3 g = 6rv,
3
6
v 13,4 10 0,5
odakle je, r 3 3 3
m 5,5 10 -5 m.
2 g 2 10 9,81
Dakle, prenik kapi je d = 2r = 1,110-4m.
7.47
7.36. Kolika je razlika nivoa h u kapilarama, prenika d1 = 0,1 mm i d2 = 0,3 mm, ako je
N g
konstanta povrinskog napona = 7010-3 m , a gustina = 1 ?
cm 3

7.37. Drvena loptica spontano isplivava ka slobodnoj povrini vode stalnom brzinom
kg
v = 0,75 m . Koeficijent viskoznosti vode je = 0,8 mPa s , a gustina drveta = 800 3 .
s m
Koliki je poluprenik loptice?
Poto se loptica kree ravnomerno, to su u ravnotei sve tri sile koje na nju
deluju: sila zemljine tee mg; sila viskoznog trenja (Stoksova sila) 6rv i
sila potiska (Arhimedova sila) 0gV. Dakle, mg + 6rv = 0 gV,
gde je zapremina loptice V 4 r 3, 0 gustina vode, a masa kuglice

3
m 4 r , pa zamenom u prethodnu relaciju, dobijamo
3
3
4 4 3
r 3 g + 6rv = r 3 g. Kad pomnoimo ovaj izraz sa ,
3 3 4 r
dobijamo r 2 g 18 v = 0r 2 g, odakle je 0r 2 g - r 2 g = 9 v tj.
4 2
9
( 0 )r 2 g = v , pa je traeni poluprenik loptice
2
9v 9 0,8 10 3 0,75
r= m 1,1710-3 m.
2 g 0 2 9,8110 800
3
7.38. Dve kuglice, istih poluprenika (r = 2 mm), potopljene su u glicerin. Jedna je od drveta,
kg kg
gustine d = 900 3 , dok je druga od aluminijuma, gustine Al = 2700 3 . U poetnom
m m
trenutku se kuglice kreu ravnomernim brzinama. Odrediti brzine kretanja kuglica kroz glicerin.
kg
Koeficijent viskoznosti glicerina iznosi = 0,8 Pas, a gustina glicerina g = 1270 3 .
m
Na kuglice u glicerinu dejstvuje sila Zemljine tee, sila potiska glicerina
r = 2 mm i sila viskoznog trenja. Smerovi dejstvovanja ovih sila prikazani su na
slici. Poto je d < Al , drvena kuglica se kree navie (isplivava), a kako
je Al > g , aluminijumska kuglica se kree nanie (tone). Kako su
7.48
kg zapremine kuglica iste, na kuglice dejstvuje sila potiska istog intenziteta;

d 900
m3 4 4
Fp g V g g r 3 g r 3 g g
kg 3 3
Al 2700 3
m 4
3

F p 2 10 3 1270 9,81 3,14 N 4,17 10 4 N.
3
kg
g = 1270
m3 Sile zemljine tee koje dejstvuju na kuglice su
4 4
= 0,8 Pas m d g d Vg d r 3 g 900 (2 10 3 ) 3 3,14 9,81N 2,96 10 - 4 N.
3 3
vAl = ?, 4 3 4
m Al g Al V g Al r g 2700 (2 10 3 ) 3 3,14 9,81N
vd =? 3 3
-4
8,87 10 N
Sile viskoznog trenja koje deluju na kuglice su FAl = 6 r vAl, i
Fd = 6 r vd.
Na osnovu drugog Njutnovog zakona, za sile koje imaju isti pravac, moemo
pisati
za alminijumsku kuglicu: za drvenu kuglicu:
Fp + FvAl = mAl g, Fp = Fvd + md g.
Dakle, Fp +6 r vAl = mAl g . Fp = 6 r d + md g,
Odatle su traene vrednosti
m Al g Fp Fp -m d g
vAl = , vd = ,
6 r 6 r
8,87 10-4 4,17 10-4 m 4,17 10-4 - 2,96 10-4 m
vAl = = vd = =
6 3,14 0,8 0,002 s 6 3,14 0,8 0,002 s
=0,016 m . =0,004 m .
s s
7.39. Od ice je nainjen ram, sa pokretnim delom duine 22,5 cm. U ram postavimo opnu od
sapunice. Ako na pominu icu okaimo teg mase m = 182 mg, taj teg niti poveava opnu od
sapunice, niti je stee. Odrediti koeficijent povrinskog napona sapunice.
7.49
7.40. U kapilarnoj cevici, unutranjeg prenika 2r = 1 mm, glicerin se penje do visine 2 cm.
Koliki je koeficijent povrinskog napona glicerina? Kvaenje kapilare je potpuno. Gustina
glicerina je 1260 kg/m3.
7.41. Kroz sud sa glicerinom, pusti se da pada kuglica, poluprenika r = 2,5 mm, stalnom
brzinom v = 0,56 cm/s. Kuglica je nainjena od stakla, gustine = 2,53 g/cm3, a gustina
glicerina je t = 1,27 g/cm3. Odrediti koeficijent viskoznosti glicerina.
8. Molekulsko kinetika teorija

8.1. U boci ija je zapremina 20 l, zatvoren je vodonik temperature 300 K i pritiska 9,8105 Pa.
Koliko se molekula vodonika nalazi u boci? Univerzalna gasna konstanta je 8,3 J/(molK);
Avogadrov broj 6,0231023 molekula/mol.
pV
N nN a N a 7,8 mol N a 4,7 1024 molekula
RT
8.2. U cilindru sa pokretnim klipom zatvoren je gas temperature 293 K i zapremine 0,2 l.
Povrina jedne strane klipa je 5 cm2. Za koliko e se klip pomeriti ako se gas zagreje do
temperature 373 K? Pritisak gasa smatrati konstantnim?
V1T2 V
V2 0,254 h 10,8 cm
T1 S
8.3. elina boca ispunjena je azotom mase 60 g pod pritiskom 0,9 MPa. Temperatura azota je
0C. Da li e boca izdrati pritisak koji se uspostavi pri zagrevanju azota do temperature od
60C, ako boca moe da izdri najvei pritisak od 1,5 MPa? Kolika je zapremina boce? Molarna
masa azota je 0,028 kg/mol.
p0T1 mRT
p1 1,09MPa 1,5MPa V 5,39
T0 pM
8.50
8.4. U boci zapremine 56,6 l nalazi se kiseonik pritiska 0,4 MPa i temperature 320 K. Kasnije se
ustanovi da je usled proputanja ventila boce pritisak kiseonika opao na 0,3 MPa, a temperatura
na 300 K. Odrediti masu kiseonika koji je istekao iz boce i gustinu kiseonika koji se nalazi u
poetku u boci. Molarna masa kiseonika je 0,032 kg/mol.
VM p0 p1
mist m0 m1 0,054 kg
R T0 T1
m 0 pM kg
4,8 3
V RT m
8.5. *U uskoj staklenoj cevi koja je na jednom kraju zatopljena zatvoren je vazduh pomou ive.
Kada se cev nalazi u vertikalnom poloaju sa otvorom navie stub ive visine 0,1 m dolazi do
otvora cevi. Ako se cev dovede u isti poloaj ali sa otvorom nanie iz cevi iscuri jedan deo ive.
Odredi visinu ivinog stuba koji se zadri u cevi duine 0,5 m, ako je atmosferski pritisak jednak
pritisku stuba ive visine 0,75 m i ako je temperatura konstantna.
I gH gh pv , V l hS
II gH gh1 pv , V l h1 S
pat gH
p vV pvV

h1 2 H l h1 hH hl h2 0
Hl H l 2 4hH hl h2
h1 12
2
h1 1 0,025 m
h1 2 1,225 m h
8.6. Na temperaturi od 20C ukupan pritisak gasne smee je 103,5 kPa. Parcijalni pritisci za tri
komponente ove gasne smee su: za vodonik 26,66 kPa, za metan 42,66 kPa i za etilen
14,00 kPa. Izraunati koliki je procenat azota kao etvrte komponente ove smee.
4 3
p pi p 4 p pi 20,18 kPa
i 1 i 1
8.51
p1V n1 RT
p2V n2 RT p4V n4 RT
V p i RT n , i
p3V n3 RT V p i RT n i
p4V n4 RT
n4 p4 n4
0,195 100 % 19,5 %
n p i i n i
8.7. Dva balona su meusobno spojena preko jedne slavine. U prvom balonu se nalazi gas pod
pritiskom 105Pa. U drugom je isti gas pod pritiskom 0,5105 Pa. Zapremina prvog balona iznosi 2l
a drugog 8l. Koliki e se pritisak uspostaviti u balonima pri otvaranju slavine? Smatrati da se
temperatura gasa ne menja.
m1
p1V1 M RT n1 RT m pV
1
1 1 0,5; m2 2 m1
p V m2 RT n RT m2 p 2V2
2 2
M
2

m1 m 2
prvi nain
pV1 V2 M RT

p V1 V 2 m1 m2 RT m1 m2
3
p1V m1 RT m1

3 p1V1
p V V 60 kPa
1 2
p1V1 n1 RT
p2V2 n2 RT
drugi nain pV1 V2 n1 n2 RT
pV pV
pV1 V2 1 1 2 2 RT
RT RT
p p p
p V p V V
1 1 1 2
trei nain p 2V2 p V1 V2
p V p 2V2
p 1 1
V1 V2
8.8. Odrediti gustinu smese koja se sastoji iz 4 g vodonika i 32 g kiseonika na temperaturi od
27C i pritisku 760 mmHg.
g g
M kiseonika 32 , M vodonika 2 .
mol mol
8.52
m1
p1V RT
M1 m1 m 1
p p1 p2 RT 2 RT
m M1 M2 V
p2V 2 RT
M2
m m m m RT
pV 1 2 RT V 1 2
M1 M2 M1 M2 p

n
m1 m 2 m1 m 2 kg
0,5 3
V m1 m RT m
2
M1 M 2 p
8.9. Kompresor zahvata pri svakom hodu klipa 4 l vazduha na atmosferskom pritisku i
temperaturi -3 C i sabija ga u rezervoar zapremine 1,5 m3. Temperatura vazduha u rezervoaru
odrava se na oko 45 C. Koliko hodova treba da napravi klip kompresora da bi se pritisak u
rezervoaru poveao na 2 kp/cm2 ?
p r Vr p V
nr , nK K K
RTr RTK
nr
N 637
nK
8.10. Tri balona su meusobno spojena preko slavina. U prvom balonu (V1=8 l) se nalazi
vodonik pod pritiskom 2105 Pa, u drugom (V2 = 16 l) je azot pod pritiskom 0,5105 Pa, a u
treem (V3 = 24 l) kiseonik pod pritiskom od 105 Pa. Ne menjajui temperaturu gasa od 20C
otvore se slavine izmeu balona. Koliki se pritisak uspostavi u balonima? Koliko molekula svih
gasova se nalazi u balonima?
V1 8 p1 2 105 Pa p1V1 p1 ' V1 V2 V3

V2 16 p2 0,5 105 Pa p2V2 p2 ' V1 V2 V3
p1V1 p2V2 p3V3
V3 24 p3 105 Pa p3V3 p3 ' V1 V2 V3 p 105 Pa
V1 V2 V3
t 20 C p p1 ' p2 ' p3 '
pV nRT V V1 V2 V3 molekula
N n N a 1,97mol 6,024 10 23
pV mol
n 1,97 mol
RT N 12 10 23 molekula
8.11. Od cevi duge 90 cm poprenog preseka 1,5 cm2 napravljen je barometar. U ovoj cevi stoji
iva na visini 75 cm. Sobna temperatura je 27C. U evakuisani prostor iznad ive uvede se mala
koliina azota i stub padne na 70 cm. Koliko je mikrograma azota ubaeno?
I pat gh ; p 0
II p at p1 p h1 ;
8.53
l 90 cm = 13,6 cmg 3 p h1 gh1 ; p1 p at p h1

S 1,5 cm 2 g
M 28 mol m
p1V nRT p1V RT
h 75 cm M
t 27 C
V l h1 S
h1 70 cm g h h1 l h1 SM
m
RT
m?
m 2246g
9. Termodinamika
9.1. Komad gvoa, mase 0,3 kg i temperature 573 K, bacimo zajedno sa komadom cinka, mase
0,5 kg i temperature 423 K, u 1 litar vode temperature 10C. Kolika e biti nova temperatura
vode? (cFe = 0,11 cal g-1C-1, cZn = 0,09 cal g-1C-1).
m Q Fe QZn Q H 2O

V Q Fe c Fe m Fe t1 t s
m H 2 O V QZn c Zn m Zn t 2 t s
kg 3 3 Q H2 O c H 2 O m H 2 O t s t 3
10 3 10 m 1kg
m3 c Fe m Fe t1 c Zn m Zn t 2 c H 2O m H 2 O t 3
m Fe 0,3kg ts
c Fe m Fe c Zn m Zn c H 2O m H2 O
m Zn 0,5 kg
t s 24,7C
t1 300C
t 2 150C
t 3 10C
9.2. Ugljendioksid temperature 308 K i pritiska 1,96105 Pa zatvoren je u cilindru pokretnim

klipom koji moe da klizi bez trenja. Zapremina ugljendioksida iznosi 0,5 m3. Ako se
ugljendioksid pri konstantnom pritisku, zagreje do temperature 508 K, izraunati: zapreminu
gasa na temperaturi 508 K; koliinu toplote koja se dovede ugljendioksidu pri zagrevanju; rad
ekspanzije (dobijeni rad) u toku zagrevanja; promenu unutranje energije ugljendioksida u toku
zagrevanja. cp = 934 J/(kgK); Rg = 189 J/(kgK).
V1 T1 T2
p1 p 2 ; V2 V1 0,825m 3
V2 T 2 T1
m p1V1
p1V1 RT1 m M 1,68kg
M RT1
Q c p mt 934 ,4 1,68 200 J 314 kJ
A p V 2 V1 1,96 10 5 0,825 0,5J = 64 kJ
U c v mt Q A 250 kJ
9.3. Vazduh temperature 400C zatvoren je u cilindru pokretnim klipom. Pri konstantnom
pritisku p = 0,5 MPa vazduh se sabija i rashlauje do temperature 0C. Ako zapremina gasa na
temperaturi t 1 iznosi V1 = 0,2 m3 odrediti:
a) koliinu toplote koja se oduzme vazduhu u toku sabijanja;
b) promenu unutranje energije vazduha;
c) rad sabijanja (uloeni rad).
9.54
Srednja specifina toplota vazduha cp = 993,03 J/(kgK), gasna konstanta Rg = 287 J/(kgK), a
konstanta = 1,4.
m pV
p1V1 RT1 m 1 1 0,52kg
M TRg
Q c p mt 993,03 0,52 0 400 J 206,6 kJ
Q
U c v mt -147,6 kJ

V T T
p1 p 2 ; 1 1 V 2 2 V1 0,08m 3
V 2 T2 T1
A p V 2 V1 Q U = -59 kJ
9.4. U cilindru je, pokretnim klipom, zatvoren vazduh mase m = 3,5 kg i temperature t 0 = 0C.
Nad vazduhom se izvri adijabatska kompresija. Ako je rad kompresije A = 100 J, odrediti:
a) unutranju energiju vazduha na kraju kompresije, pod pretpostavkom da njegova unutranja
energija na t 0 = 0C iznosi U0 = 0 J;
b) temperaturu vazduha na kraju kompresije.
Specifina toplota vazduha cV = 720,68 J/(kgK).
a) U A 100 J, U U 0 U 100 J
b) U c v mt t0 c v mt
U
t 0,0396 C
cv m
9.5. Gas zapremine V1 = 2 m3 i pritiska p1 = 0,29 MPa sabija se toliko da mu se pritisak povisi tri
puta. U toku kompresije gas se stalno hladi vodom. Koliko kilograma vode je potrebno za
hlaenje gasa da bi njegova temperatura u toku kompresije bila stalna? Temperatura vode pre
hlaenja je t 1 = 15C, a posle hlaenja t 2 = 32C. Specifina tolplota vode iznosi
c = 4,186 kJ/(kgK).
2 2
dV 2
Q A pdV nRT nRT ln V 1
nRT ln V2 ln V1
1 1 V
V2 p p
nRT ln nRT ln 1 nRT ln 1 p1V1 ln 3 1 p1V1 ln 3
V1 p2 3 p1
p1V1 1,09 A 632 kJ
Q
Qoduzetogasu Q primilavoda cmt 2 t1 , m 9 kg
c t 2 t1
9.6. Dva mola helijuma nalaze se na temperaturi od 27 C i zauzimaju zapreminu od 20 l.
Helijum se najpre iri pri konstantnom pritisku sve dok mu se ne udvostrui zapremina, a zatim
se iri adijabatski dok mu se temperatura ne vrati na poetnu vrednost. Kolika je ukupna
dovedena koliina toplote u toku procesa? Koliki je ukupni rad izvrio helijum? Kolika je ukupna
promena unutranje energije? Objasni dobijeni rezultat. Nacrtaj pV dijagram. M = 4gmol-1,
cp = 5,23 J/gC, = 1,67.
9.55
n 2mol V2 2V1 m Mn 8 g
T1 300 K Q const V1 V2
; T2 2T1 600 K
V1 20 T3 T1 T1 T2
p const Q, U , A ? Q1 c p mt; Q2 0; Q Q1 12,4 kJ
U cV mt1, 2,3 0 jer t1,2,3 0
nRT1
p 0,249 MPa
V1
A1 p2V1 V1 4,98 kJ
cp
A2 U 2 m t 7448 J

A A1 A2 12,4 kJ
Q A
9.7. Kiseonik mase m = 3 kg i temperature T1 = 283 K zagreva se od stanja 1 do stanja 2
izohorski, a zatim od stanja 2 do stanja 3 izobarski. U toku izobarskog procesa zapremina
kiseonika se povea dva puta, a njegova unutranja energija povea se za U2,3 = 730,32 kJ.
Odrediti:
a) ukupnu koliinu toplote koja se dovede kiseoniku;
b) dobijeni rad.
Specifina toplota kiseonika iznosi cp = 913,42 J/(kgK), a konstanta = 1,4.
V2 V3
2V2 V3 ; ; T3 2T2
T2 T3
U 23
U 23 cV mT3 T2 cV m2T2 T2 cV mT2 T2
cpm
c p U 23
Q12 U12 cV mT2 T1 m T1 176 kJ
c p m

Q23 U 23 A c p m T3 T2 c p m2T2 T2 c p m T2
U 23
c pm
c pm
Q23 U 23 1022 kJ
Q Q12 Q23 1,2 MJ
A13 A12 A23 A23 Q23 U 23 292kJ
9.56
9.8. Mol nekog idealnog dvoatomnog gasa uestvuje u jednom krunom termodinamikom
ciklusu. U poetku, gas ima zapreminu V1 = 12,05 l pod pritiskom p1 = 0,2 MPa. Gas se prvo
izohorski zagreva sve dok njegov pritisak ne dostigne p2 = 0,3 MPa. Zatim se gas izobarski iri
do zapremine V3 = 24,1 l. Posle toga gas se izohorski hladi do poetnog pritiska p1, i najzad,
izobarski sabije do poetne zapremine V1. Koje su temperature karakteristinih taaka krunog
ciklusa i koliki je ukupan koristan rad? Za dvoatomne gasove odnos = cp/cv = 1,40.
p1V1 Tp
T1 290K, T2 1 2 435K
R p1
T2V2 T p
T3 870K, T4 3 1 580K
V1 p2
A A1 A2 p 2 V3 V2 p1 V3 V2 V3 V2 p 2 p1
9.9. Jedan mol dvoatomnog idealnog gasa promeni svoju zapreminu, pri stalnom pritisku
p = 105 Pa, sa V1 = 5 l na V2 = 7 l. Za koliko se promeni unutranja energija toga gasa? = 1,4.
c p MT cV MT RT
Q U A
c p mT cV mT pV ; m M; R cp R
c p cV ; cV
pV1 nRT1 ; pV2 nRT2 pV RT M cV 1M
R pV
U cV mT M T 500J
1M 1
9.10. Izvreni rad pri sabijanju vazduha, na temperaturi 15 C, iznosi 100 kJ. Vazduh se hladi sa
2 l vode, kojoj se povisi tamperatura za 10 K. Izraunati masu vazduha, ako se vazduh pri
sabijanju zagreje do temperature koja je za 20 % via od prvobitne. Specifina toplota vazduha je
721 J/kgK, a vode 1 kcal/kgC.
105 J -4,19 10 3 J 10 K 2 kg
m A c v mv t v kgK
7,5 kg
c t J
721 3K
kgK
9.11. Kad se u 4 kg vode uvede 63g vodene pare od 100C, voda se zagreje na 20C. Kolika je
bila poetna temperatura vode? Toplota kondenzovanja vode je qi =540 cal/g.
Q1 qi m p
Q2 cV m p t p t
Q3 cV mV t t V
Q1 Q2 Q3
qi m p cV m p t p t cV mV t tV
tV 7C
9.12. Voda, mase m1 = 200 g i temperature t1 = 80 C, pomea se sa vodom, mase m2 = 400 g i
temperature t2 = 10C. Kolika je temperatura meavine?
Kada se dve koliine vode razliitih temperatura pomeaju, voda na vioj temperaturi predavae
toplotu vodi na nioj temperaturi, sve dok se njihove temperature ne izjednae. Na osnovu
9.57
zakona odranja energije je Qh Qz , gde je Qh toplota koju otpusti voda na vioj

temperaturi mase m1, a Qz toplota koju primi voda nie temperature mase m2. Kako je Qh =
m1c(t1 - t), a Qz = m2c(t t2), gde je t temperatura toplotne ravnotee, to je
m t m2t 2 0, 2 80 0, 4 10
m1c(t1 - t) = m2c(t t 2), odakle je t 1 1 C 33,33C.
m1 m2 0, 2 0, 4
9.13. Koliku koliinu toplote treba utroiti da led mase
m = 10 kg i temperature t = -10C, prevedemo u vodenu paru,
temperature t2 = 110C? Specifine toplote leda, vode i pare
su:
cL = 2120 J , cV = 4186 J , cp = 2010 J , dok su
kg C kgK kgK
latentne toplote topljenja leda i isparavanja vode:
qt = 3,37105 J , qi = 2,26 MJ .
kg kg
Da bi se led preveo u paru temperature t 2 potrebna je koliina toplote koja iznosi

Q = Qz1 + Qt + Qz2 + Qi + Qz3 gde su:
Qz1 toplota potrebna za zagrevanje leda do take topljenja t 0 = 0C;
Qt toplota topljenja leda;
Qz2 toplota potrebna za zagrevanje vode, nastale od leda, do temperature t =100C;
Qi toplota isparavanja vode na 100C;
Qz3 toplota potrebna za zagrevanje pare do temperature t2.
Kako su
Qz1 = m cL (t0 t); Qt = m qt; Qz2 = mcv(t1 t0); Qi = m qi; Qz3 = m cp (t2 t 1), to je
Q = m[cL (t 0 t)+ qt + cv (t1 t 0)+ qi + cp(t 2 t 1)], odnosno
Q = 10 [2120(0 + 10)+3,37105 + 4186 (100 - 0) + 2,26106 + 2010 (110 100)] J
Q = 30,57 MJ
9.14. Koliko toplote pree na okolinu kada se 10 g vodene pare, temperature 100C, prevede u
led, temperature -5C? Latentna toplota kondezovanja vodene pare na 100C je qi = 22,6105 J ,
kg
specifina toplota vode je cV = 4,19103 J , a leda cL = 2,1103 J , dok je latentna toplota
kgK kgK
mrnjenja vode na 0C, qt = 3,3105 J .
kg
(Q = 3,02 104 J)
10. Elektrina struja

10.1. Kroz bakarni provodnik prenika d = 1 mm protie struja jaine I = 4 A. Broj slobodnih
elektrona u 1 cm3 iznosi 8,51022, a naelektrisanje elektrona je e = 1,610-19C. Izraunati:
a) srednju brzinu elektrona u provodniku ;
b) gustinu elektrine struje u provodniku.
10.58
I neSv
I 4A 4 m
v 37 10 -5
neS molek s
8,5 10 22 6 3
1,6 10 19 C 10 6 m 2 3,14
10 m
I A
j 5,1 10 6 2 ili j nev
S m
10.2. Odrediti srednju brzinu usmerenog kretanja slobodnih elektrona u metalnom provodniku
povrine poprenog preseka S = 0,5 cm2 kroz koji tee struja jaine I =12 A, ako u svakom
kubnom centimetru provodnika ima 51021 slobodnih elektrona.
I neSv
srednja brzina elektrona je
I 12 m
v 15 19 4
neS 5 10 1,6 10 0,5 10 s
m
v 3 10 8 .
s
10.3. Kroz provodnik protie struja jaine 8 A. Za koje vreme e kroz popreni presek tog
provodnika protei koliina naelektrisanja koja iznosi 3 mC?
q
Kako je po definiciji jaina struje I ,
I = 8 A = 810-6 A t
q = 3 mC = 310-3C q 3 10 3
to je t s 375s.
t = ?
I 8 10 6
10.4. Kroz provodnik protie struja stalne jaine I = 10 A. Koliko elektrona proe kroz provodnik
za 1 h?
(n = 22 1022)
10.5. Koliko navojaka gvozdene ice, prenika d = 1 mm treba namotati na cilindar prenika
2r = 2,5 cm, da bi se dobio kalem otpornosti R = 60 ? Specifina otpornost gvoa je
= 0,1210-6 m.
RS d 2
l n 2 r l S
4
RS RS R d 2
n 2 r n 5000 navojaka
2r 2r 4
10.6. Namotavanjem ice prenika d = 0,6 mm, specifine otpornosti = 1,210-6 m na

porcelanski valjak prenika d1 = 3 cm, dobija se otpornost R = 100 . Izraunati broj navojaka
ice n.
10.59
Broj navojaka ice n raunamo odnosom cele duine ice l i

d = 0,6 mm = 0,610-3 m duine jednog namotaja l1, n l . Kako je duina ice l odreena
= 1,210-6 m l1
d1 = 3 cm = 310-2 m d 2
R
RS 4 ,
R = 100 njenom otpornou R, to je l =

n=?
dok je duina jednog navojaka l1 = 2 r1 = d1.
Rd 2
100 0, 6 10 3
2
4 Rd 2
Dakle, n , odnosno n 250 navojaka.
d 1 4 d 1 4 1,2 10 6 3 10 2
10.7. Bakarna ica, duine 110 m i poprenog preseka 1 mm2, ukljuena je na napon od 12 V.
Kolika je jaina struje kroz icu? Specifina otpornost bakra je1,7810-8 m.
l = 110 m Jaina struje za deo strujnog kola koji se nalazi pod naponom U,
S = 1 mm2 elektrine otpornosti R, rauna se po Omovom zakonu
l
U = 12 V I U . Otpornost provodnika , odreena je izrazom R ,
R S
= 1,7810-8 m
tako da je traena jaina struje
I=?
U US 6
I , I 12 1 10

A 6,1A.
l l 1,78 10 8
110

S
10.8. Na izvor, elektromotorne sile E = 10 V i unutranje otpornosti r = 1 , vezan je otpornik,
otpornosti R = 9 . Odrediti jainu struje koju daje elektrini izvor i napon na krajevima
elektrinog izvora.
Struja u kolu odreena je Omovim zakonom

E = 10 V I E 10 A 1A.
R r 9 1
r=1
Napon na izvoru manji je od vrednosti elektromotorne sile za
R=9 vrednost Ir , koliko iznosi pad napona u izvoru zbog unutranje
I=? otpornosti, U = E-Ir = (10-11)V = 9V. Ovaj napon je jednak
naponu na potroau R, koji na osnovu Omovog zakona iznosi
U=? U = IR = 19V = 9V.
10.9. Voda, mase m = 10 kg, zagreva se od t 1 = 20C do t2 = 100C, pomou struje koja protie
kroz provodnik otpornosti R = 90 prikljuen na napon od U = 220 V. Odrediti: a) vreme
zagrevanja vode; b) utroenu elektrinu energiju. Specifina toplota vode je c = 4,19 103 J .
kgK
Proticanjem struje kroz otpornik, rad elektrine struje se
10.60
m = 10 kg pretvara u toplotu (Dulov zakon), pa je A = Q. Kako je

J U2 U2
c = 4,19103 A= , a Q = m c t, to je mct . Traeno vreme
kg K R R
t1 = 20C je = 6233 s 104 min,
t2 = 100C a utroena elektrina energija

U2 220 2
R = 90 E A 623 3 J 3,3 MJ.
R 90
U = 220 V
=?
E=?
10.10. Do koje e se temperature zagrejati sijalica ako pri naponu od 220 V kroz nju protee
struja jaine 0,61 A. Otpor sijalice na 20C iznosi 39,2 , a temperaturni koeficijent vlakna
sijalice je 4,310-3K-1.
U
R1 R0 1 t1 R2 R0 1 t 2 I
R2
U 220V
R2 360,65
I 0,61 A
R1 1 t1 R R2 t1 R1
t2 2 2091 C
R2 1 t 2 R1
10.11. Izraunati elektromotornu silu i unutranju otpornost izvora ako je merenjem dobijeno
sledee: izvor povezan u kolo sa jednim promenljivim otporom i ampermetrom pri otpornosti od
1,55 daje struju od 1 A, a pri otpornosti od 3,35 daje struju od 0,5 A.
= 1,8 V, r = 0,25
10.12. Na cilindar prenika 5 cm namotano je 400 namotaja bakarne ice prenika 0,2 mm.
Koliku jainu struje pokazuje miliampermetar unutranje otpornosti 0,5 , ako je kalem
prikljuen na izvor EMS od 70 V i unutranje otpornosti 0,5 . Specifina otpornost bakra je
0,01710-6 m.
l
R 34; I 2A
S R ra r
10.13. Za podizanje lifta koristi se elektrini motor koji je prikljuen na napon od 220 V. Teina
lifta sa teretom iznosi 5000 N, a motor je u stanju da za vreme od 30 s lift podigne na visinu od
19 m. Kolika jaina struje protie kroz namotaje motora kada se za podizanje optereenog lifta
koristi 30 % utroene elektrine energije.
10.61
30 30
P UI A UIt Pisk P UI
100 100
A Gh
P A Gh P
t t
Gh 30 Gh
UI I 48 A
t 100 0,3U t
10.14.Odredi otpornost provodnika koji treba da, za vreme t = 12 min, zagreje vodu mase 2 kg od
16 C do 90 C. Greja se prikljuuje na jednosmerni napon U = 110 V. 75% razvijene toplote se
troi na zagrevanje vode. c v = 4,2 J(gK)-1.
U 2 Q U 2
E I 2 R Q cmt 0,75 ; 0,75 cmt ;
R E R
3 U 2 3 110 2 12 60
R 10,5
4 cmt 4 2 4,2 10 3 90 16
10.15. Za strujomer su prikljueni sledei potroai: sijalica od 500 W (snaga merena u datom
kolu), jedan elektrini bojler i jedan elektromotor snage Pm = 2,2 kW. a) Koliko kilovatasova
utroene elektrine energije e pokazivati strujomer ako je u toku dana sijalica bila ukljuena 5 h,
ako je bojlerom za 30 min zagrejano 80 kg vode od 20C do 40C i ako je elektromotor radio
3 h? b) Kolika je jaina elektrine struje koja prolazi kroz strujomer kada su svi aparati ukljueni
na napon od 220 V? Otpor strujomera i gubitke u vodovima zanemariti. c v = 4,2 J(gK)-1
Ps 500 W, s 5h , Pm 2,2kW , m 3h , b 30 min, Ps 500 W

u bojleru m 80kg, E s Ps 2,5kWh
t1 20C, t 2 40C E m Pm m 6,6kWh
6697 kJ E b Pb b 1,86kWh
Qb cmt 6697 kJ, Pb 3, 72kW
30 60s E UIt E m E b E s 11kWh
Pi
Ii I s 2,27 A, I m 10A , I b 16,9A
U
I I s I m I b 29,18A
P UI I s I b I m U 6, 4 kW
10.16. U toku 5min pokazivanje strujomera se povealo za 0,03 kilovatasova. Pri tome je
zagrevano 1000 g vode icom debljine 1mm specifinog otpora 0,42mm2m-1. Za koliko se
stepeni zagrejala voda i kolika je bila duina ice ako je ukljueni ampermetar pokazivao 3,2A?
A l A
A I 2 R cmt ; t = 26C; R 2 l = 66 m
cm S I
10.17. Na koliko se rastojanje moe preneti elektrina energija od izvora elektromotorne sile od
5000 V, pomou provodnika ija je specifina otpornost 1,7510-8 m, povrina poprenog
preseka 10-6 m2 da bi se u potroau ija je otpornost 1600 razvila snaga od 10 kW. Unutranju
otpornost izvora zanemariti.
10.62
E P E P R l
I , P I 2 R, I ; , Rp E R
R Rp R R Rp R P S
R S
l E R 22,8km L 11,4km
P
10.18. Kroz bakarni provodnik, preseka S = 1,5 mm2, protie struja stalnog intenziteta. Ako se u
1m3 bakra nalazi 51028 slobodnih elektrona i ako je njihova srednja brzina 1,5 cm , odrediti
s
jainu elektrine struje.
I = 180 A
10.19. Kada se za polove strujnog izvora, elektromotorne sile E = 50 V, prikljui otpornik
otpornosti R1 = 20 , kroz kolo protie struja jaine I 1 = 2 A. Kolika je unutranja otpornost r
strujnog izvora? Koliki je intenzitet struje I2 u kolu ako se za isti strujni izvor prikljui otpornik
otpornosti R2 = 60 ?
(r = 5 ; I2 = 0,77 A)
10.20. Na koju temperaturu treba zagrejati bakarnu icu, poetne temperature 0C, tako da se
1
njena otpornost udvostrui? Termiki koeficijent otpornosti bakra je 4,310-3 K .
(t =233C )
10.21. Kakve vrednosti imaju potencijali za pojedine take u prikazanom kolu?
11. Oscilacije Talasi Svetlost

11.1. Telo harmonijski osciluje pri emu svake minute napravi 180 oscilacija. Amplituda
3
oscilovanja je 7 cm, a poetna faza . Napisati jednainu oscilovanja tela.
2
11.63
3
y R sin t y 7 sin 6 t cm
2
11.2. Toak elektrine maine za ivenje obrne se 920 puta u jednoj minuti. Za vreme jednog
obrtaja toka igla izvri jednu punu oscilaciju. Koliki je period obrtanja igle?
T = 0,06 s
11.3. Kojim slovom na slici je obeleena talasna duina, a kojim amplituda?
= A; x0 = D
11.4. Popuniti tabelu:

materijal [m] [Hz] c
cink 1,75 2,0 ________
bakar 0,60 4,2 ________
11.5. Harmonijski talas, talasne duine 40 cm i frekvencije 8 Hz, prostire se du y-ose. Odrediti:
brzinu prostiranja, period i krunu frekvenciju talasa.
rad
T 0,125 s ; 50, 24 , c =3,2 ms-1.
s
11.6. Izraunati brzinu ravnog elektromagnetnog talasa kroz staklo, relativne magnetne
propustljivosti 1 i relativne dielektrine propustljivosti 6.
m
c 1,22 108
s
11.7. Elektromagnetni talasi ire se kroz vakuum brzinom 3108 m/s. Vidljivi deo spektra se
prostire od talasne duine 400nm (ljubiasto) do 700nm (crveno).
a) Odrediti frekvencije talasa navedenih talasnih duina;
b) Radio talasi imaju frekvenciju od 550103 Hz do 1600103 Hz. Kolike su talasne duine
koje odgovaraju tim frekvencijama?
a) 1= 7,5 1014 Hz ; 2= 4,3 1014 Hz ; b) 1 545 m ; 2 187,5 m )
11.64
11.8. Zrak svetlosti pada na povrinu, koja deli dve sredine, pod uglom od 30. Indeks
prelamanja prve sredine je n1 = 2,4. Odrediti indeks prelamanja druge sredine, ako se zna da su
odbijeni i prelomljeni zrak normalni jedan u odnosu na drugi.
sin 0,5
n2 n1 2,4 1,39
sin 0,86
11.9. Predmet, veliine P = 2 cm, postavi se na rastojanje r1 = 5 cm, a zatim na rastojanje r2 = 20
cm, od temena konkavnog sfernog ogledala, ine daljine= 7,5 cm. Kakvi su likovi predmeta,
gde se nalaze i kolika je njihova veliina u oba sluaja?
P = 2 cm
r1 = 5 cm
r2 = 20 cm
R = 15 cm
l1 = ? L1 = ?
l2 = ? L2 = ?
Predmet, na udaljenosti r1 = 5 cm , nalazi se izmeu ie i temena ogledala, jer je p1 f. Tada se
dobijaju uspravni, imaginarni i uveani likovi, kao na slici. Jednaina ogledala u ovom sluaju glasi
1 1 1 1 1 1 1 f p1 f p
,gde je l1 jedina nepoznata, pa je , 1 , l1 1 1 ,
p1 l1 f1 l1 p1 f1 l1 f1 p1 f1 p1
7 ,5 5 L l
l1 cm 15cm. Veliinu lika odreujemo iz proporcije za uveanje U 1 1 , odakle je
7 ,5 5 P p1
l1 15
L1 P 2 cm 6 cm, a uveanje lika U L1 6cm 3.
p1 5 P 2cm
U drugom sluaju kada je lik realan, jednaina ogledala je 1 1 1 , odakle je udaljenost

p2 l2 f
1 1 1 1 1 1 1 p2 f f p2
lika l2: , , , l2 , l2 7,5cm 20cm 12cm.
p 2 l2 f l2 f p2 l 2 f p2 p2 f 20cm 7,5cm
L l l 12cm
Veliina lika odreena je proporcijom U 2 2 , L2 2 P 2cm 1,2cm i
P p2 p2 20cm
L 1,2cm
U 2 0,6
P 2cm
11.10. ina daljina konkavnog sfernog ogledala iznosi f = 21 cm. Na koliko rastojanje p od
temena ogledala treba postaviti osvetljen predmet da bi daljina lika iznosila 3p?
f = 21 cm
l = 3p 1 1 1
Za realan lik, jednaina konkavnog ogledala glasi:
p =? p l f
11.65
Imajui u vidu da je l = 3p, to je, 1 1 1 , pa je

p 3p f
3 1 1
3p f
4 1
3p f
p 4 f 4 21 cm 28 cm.
3 3
11.11. Lik koji formira ispupeno sferno ogledalo tri puta je manji od predmeta. ina daljina
ogledala iznosi f = 24 cm. Odrediti daljinu predmeta i daljinu lika.
Jednaina ispupenog ogledala, za svako p glasi:

1 1 1 ,
p l f
a imajui u vidu da je p = 3l, to je
1 1 1 , 2 1 l 2 f 2 24cm 16 cm,
3l l f 3l f 3 3
p = 3l = 316 cm = 48 cm.
11.12. Predmet, veliine P = 1 cm, postavljen je na udaljenosti p = f/4 od sabirnog soiva.
Konstruisati lik i navesti njegove karakteristike.
1 1 1

p l f
1 1 1

l p f
f
f
p f 4 f
l Dobijeni lik je imaginaran, uvean i uspravan
f p f 3
f
4
11.13. Na udaljenosti p = 5 cm od rasipnog soiva, optike moi D = 5 dioptrija, nalazi se
predmet. Gde se nalazi lik ovog predmeta? Konstruisati i navesti kakav je lik.
Rasipna soiva daju nerealne likove, za svaki
-2 poloaj predmeta p ija jednaina je oblika
p = 5 cm = 510 m
D =5dioptrija 1 1 1.
f p l
l= ?
U=?
11.66
1
Kako je D , to je
f
1 1
D ,
p l
odakle udaljenost lika do soiva iznosi:
Dobijeni lik je nerealan, uspravan i umanjen p 5 10 2
l m 4cm
1 Dp 1 5 5 10 2
Uveanje soiva iznosi:
U l 4 0,8.
p 5
11.14. Kada posmatramo predmet kroz lupu, ine daljine f = 6 cm, vidimo njegov lik jasno i
otro na daljini jasnog vida s = 25 cm. Koliko je udaljen posmatrani predmet od optikog centra
lupe? Odrediti uveanje lupe?
Lupa je tanko sabirno soivo male ine daljine. Predmet koji se posmatra pomou lupe
postavlja se izmeu soiva i njegove ie. Tad je dobijeni lik uspravan, imaginaran i uvean. Na
1 1 1 s f
osnovu jednaine lupe, dobijamo poloaj predmeta p. , p 4,84 cm .
f p s s f
s
Uveanje lupe rauna se pomou izraza U 1 5 .
f
11.15. Predmet veliine P = 4 cm, postavljen je ispred ispupenog sfernog ogledala, ine
daljine f = 20 cm. Veliina lika koji formira ogledalo iznosi L = 2 cm. Odrediti rastojanje
izmeu predmeta i lika.
d = 30 cm
11.16. Na udaljenosti p = 5 cm od sabirnog soiva ine daljine f = 0,2 m, nalazi se predmet. Gde
se nalazi lik ovog predmeta? Konstruisati lik i navesti njegove karakteristike. Odrediti uveanje i
optiku mo soiva.
l = 6,7 cm ; U = 1,3; D = 5 dioptrija
11.17. Odrediti optiku mo soiva, ije su ine daljine f1 = 2 m, f2 = 80 mm , f 3= 20 mm,
f 4= -0,4 m i f5 = -8 cm.
0,5 dioptrija; 12,5 dioptrija; 50 dioptrija; - 2,5 dioptrija; -12,5 dioptrija
12. Struktura materije
12.1 Kinetika energija fotoelektrona emitovanog sa povrine cezijuma je 2 eV. Nai talasnu
duinu svetlosti koja je izazvala fotoefekat ako je izlazni rad za cezijum 1,8 eV.
12.67
c hc
Iz h A E k i je . 1eV=1,610-19J.
A Ek
6,62 10 34 3 10 8
m 327nm
3.8 1.6 10 19
Fotoefekat je bio potvrda injenice da svetlost ima dualistiku prirodu, talasnu i estinu.
Pri interakciji svetlosti sa materijom, svetlost se ponaa kao da je sastavljena iz estica koje
h
imaju energiju E h i koliinu kretanja p . Isto vai za estice, elektrone, neutrone i

druge. De Brolj je otkrio da estice, koje imaju koliinu kretanja p = mv, imaju talasnu
h h
duinu .
p mv
12.2. Nai impuls fotona talasne duine 16 nm.

h
. p 4,1 10 26 kgm/s

12.3. Nai impuls i talasnu duinu fotona energije 1 eV.
E
p 5.31 10 28 kgm/s , 1, 25 m
c
12.4. Kolikom brzinom treba da se kree elektron da bi njegov impuls bio jednak impulsu fotona
talasne duine 520 m?
h
v 1,4 10 3 m/s
m
12.5. Kolika je talasna duina fotona iji je impuls jednak impulsu elektrona koji je preleteo
potencijalnu razliku 4,9 V? Poetna brzina elektrona je bila nula.
h
5,5 10 10 m
2meU
12.6. Nai energiju koju treba predati vodonikovom atomu u prvom pobuenom stanju da bi
dolo do njegove jonizacije.
1
E jon E En ; E 0 ; E jon E n ; n = 2; E jon 13,6 eV 3,4 eV
4
12.7. Vodonikov atom u osnovnom stanju apsorbuje foton energije 16 eV i jonizuje se. Nai
kinetiku energiju i talasnu duinu izbaenog elektrona.
Iz zakona odranja energije h E jon Ek . Kinetika energija izbaenog elektrona je
Ek h E jon =2,4 eV. Talasna duina elektrona (debroljevska talasna duina) je
h
7,9 10 10 m
2mEk
12.68
12.8. Koliku talasnu duinu treba da ima foton da bi jonizovao helijumov atom iz osnovnog
stanja?
hc
2
22,8 nm
Z 13,6 eV
235
12.9. Koliko ima protona a koliko neutrona u jezgru 92 U?
Redni broj Z je broj protona a broj neutrona je N = A Z = 235 92 = 143
4
12.10. Koliko ima protona, koliko neutrona i koliko elektrona u masi od 1g 2 He ?
mN A
U m = 1 g nalazi se N atoma. Za M = 4g/mol, N = 1,51023 atoma.
M
12.69

Zbirka Fizika PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbirka Fizika PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

V.

RAUNSKE VEBE IZ FIZIKE

Zabranjeno pretampavanje i fotokopiranje

Nekoliko rei o zadacima

Da bi uspeh bio u srazmeri sa utroenim vremenom, reavanje zadataka ne bi trebalo

Jedan od najboljih naina da ustanovite da li razumete zakone koji se koriste u

Francis Weston Sears

Plan reavanja zadataka

1. Sistemi jedinica i izraavanje rezultata

12,48 : 0,312 = 12480 : 312 = 40,0

1.12. Sabrati podatke, koristei pravilo o broju cifra pri sabiranju:

1.14. Saberi vrednost, pazei na znaajne cifre: 12 m, 20 dm i 16 dm.

1.15. Oduzmi 0.2 kg od 34 kg, vodei rauna o pouzdanim ciframa.

1.16. Pomnoi brojeve, vodei rauna o pouzdanim ciframa a) 2,210,3; b) 2,024,113.

1.17. Podeli brojeve : 14,28 i 0,714.

1.18. Koliki su rezultati ovih operacija, vodei rauna o pouzdanim ciframa

1.20. Duinu od 5 m izraziti u decimetrima, centimetrima i milimetrima.

1.21. Duinu od 10 mm izraziti u centimetrima, decimetrima i metrima.

10 mm = 1cm = 0,1 dm = 0,01 m.

2vx 2v cos 30 1,73v

3.2. Materijalna taka se pomera za x 3m u smery x ose, a zatim za y 4 m, u smeru y-

3.3. Na poetku posmatranog vremenskog intervala materijalna taka se nae u poloaju A, a

a) Sa grafika se moe proitati da nakon 3 h

a) 6 m ; b) 2 m ; c) 4,5 m pod uglom 63,5 od obale jer

x x 160 m , v x v br , v y v rs vrs - brzina reke u odnosu na obalu

Sila kojom Zemlja deluje na studenta Ma Z 588 N ;

Iz ovih izraza za ubrzanje se dobija

Ukupna sila na telo 3 je

Moe i ovako ali je bolje i lake ako se radi na prvi nain

4.7. Izraunati silu zatezanja u svakom uetu za sistem prikazan na slici.

Nacrtati dijagram sa svim silama, utvrditi da li je sistem u ravnotei i izraunati teinu

Konano je T1=113 N i T2=56,5 N.

II Njutnov zakon za svako telo daje

F F132 F232 2F13 F23 cos 59,5 N

5.10. *Dva takasta pozitivna naelektrisanja od 60 C i 40 C nalaze se u vazduhu na meusobnom

Fm evB sin evB 24 10 15 N =25 fN

BS 1 10 -2 T 40cm 2 0,4 T cm 2 4 10 1 10 -4 T m 2 , 40 Wb.

F 6N Rad sile F na putu s je:

Zapaziti, koeficijenti u izrazu za silu su 15000N, 10000N/m, 25000N/m2. Rad raunamo iz

m 220 t 220 10 3 kg Mehanika energija aviona je

6.13. Meseni raun za struju prikazan je u kilovat-asovima. Izraunati koliko energije u

7. Mehanika neprekidnih sredina

p1 p 2 pT v gh1 Hg gh1 pat

Negativan znak pokazuje da je zbog velike brzine u tom delu podpritisak.

Povrinski napon i viskoznost

gde je zapremina loptice V 4 r 3, 0 gustina vode, a masa kuglice

kg zapremine kuglica iste, na kuglice dejstvuje sila potiska istog intenziteta;

8. Molekulsko kinetika teorija

V1 8 p1 2 105 Pa p1V1 p1 ' V1 V2 V3

l 90 cm = 13,6 cmg 3 p h1 gh1 ; p1 p at p h1

9.2. Ugljendioksid temperature 308 K i pritiska 1,96105 Pa zatvoren je u cilindru pokretnim

zakona odranja energije je Qh Qz , gde je Qh toplota koju otpusti voda na vioj

Da bi se led preveo u paru temperature t 2 potrebna je koliina toplote koja iznosi

10. Elektrina struja

10.6. Namotavanjem ice prenika d = 0,6 mm, specifine otpornosti = 1,210-6 m na

Broj navojaka ice n raunamo odnosom cele duine ice l i

Struja u kolu odreena je Omovim zakonom

Proticanjem struje kroz otpornik, rad elektrine struje se

m = 10 kg pretvara u toplotu (Dulov zakon), pa je A = Q. Kako je

t2 = 100C a utroena elektrina energija

Ps 500 W, s 5h , Pm 2,2kW , m 3h , b 30 min, Ps 500 W

11. Oscilacije Talasi Svetlost

11.3. Kojim slovom na slici je obeleena talasna duina, a kojim amplituda?