BIBLIOTEKA

MAGISTRALE

BRANKO MILJKOVI

NAJLEPE
PEVAJU
ZABLUDE

urednici
LJILJANA OP
BOZO DRAGI

izbor i predgovor
LJILJANA O P

likovni prilozi
10 litografija
iz mape
ubi me prejaka re 1969.
DOBRI STOJANOVI
 Ve vie od etvrt veka nema Branka Miljko-
via, ali ima njegove poezije. Povrno zapamene
u letu, u fragmentu, ili pomno znane iz dugih
druenja s njom, govorene naizust, relikvijski u
vane u knjiicama izbora, citirane do punog razu-
mevanja ili obesmiljavanja njenih korena i pravih
znaenja, interpretirane u znaku nedvosmislenih
prihvatanja, nerazumnih odbacivanja ali i vrsnih
napora da se Miljkovievom pevanju odredi objek
tivno i zaslueno mesto u srpskom pesnitvu. Ovo-
slovo uz jedan novi izbor iz Miljkovieve poezije
nema pretenziju da situira pesnika u prostore po-
sleratne srpske knjievnosti (uinili su to ve
svojim tekstovima Petar Dadi, Milan Komneni,
'Dragan M. Jeremi, Bogdan A. Popovi), ve mu
je cilj da dosadanjim kritikim itanjima Branko-
vog stihovanja doda jedno poneto drukije, pre-
vashodno usmereno na pitanja dananje recepcije
pesama obuhvaenih ovim izborom.
ta nove generacije pesnika, kritiara i ita
laca, bez optereenja istorijskom distancom ili bio
grafskom metodom, potuju i vole u Miljkovievom
pevanju, kako sve mogu da ga tumae i ta. even
tualno, mogu da uitavaju u to okonano delo,
uronjeni u pesnika i ivotna iskustva dananjice?
Privlai li dananjeg itaoca ovim pesmama pre
njihov artizam, sjaj forme njihove, pesma zviina
i zvezdana kakvoj je Miljkovi esto teio pre
dano afirmiui patos stvaralatva, ili pak ona
druga (ali ne i hijerarhijski druga) komponenta
Brankovog pevanja koja podrazumeva traganje za
filozofskim i ontolokim sistemom, dakle pesnl-
ku transpoziciju ideja koje prebivaju u sreditu
ljudskog poimanja sveta i ovekovog mesta u
njemu.
Jednostavnije reeno, da li je zvuanje ili, pak,
znaenje presudnije u vrednovanju poezije Bran
ka Miljkovla danas; delimo li u sebi promiljanje
onoga to je pesnik govorio od pamenja kako je
govorio; i, konano, nije li svako opredeljivanje
za vrhunske domete u Brankovoj poeziji zapravo
jedno, savremenom senzibilitetu primereno traganje

5
za pesmama i poetskim celinama u kojima vlada
harmonija izmeu konceptualnog miljenja i pes-
nikog izricanja?
Ne potiu ova pitanja iz nas samih niti iz vre
mena u kome ih postavljamo; izvorite im je isklju
ivo u pevanju i miljenju Miljkovievom, u nje
govom vienju poetske rei kao injenice salive
ne umom i muzikom, u njegovoj doslednoj veri
da pevati znai pevati istu pojmovnost. Uverena
sam da ova poezija prekorauje doba svog nastan
ka, traje u vremenu i Ima budunost upravo stoga,
to je njen svet naseljen optou, pranaelima,
venim apstrakcijama, svevremenim simbolima,
mitskim slikama i to joj je nit vodilja beskona
no traganje za biem i smislom bivstvovanja.
Naime, poetske slike i jezik kojim se otelotvoruju
u stalnim su menama i zavisnosti od talenta,
pesnikovih raspoloenja, novih spoznaja, duha
vremena u kome nastaju, pa i od mode ili opstepri-
hvaenog modela pevanja u odreenom trenutku,
ali kada peva intelekt i kada um ponire u opta
pitanja ivota, smrti i ljudske egzistencije, onda to
biva po merilima neponovljive individualnosti, po
meri stvaraoeve umne zrelosti, vitalnosti i dubi
ne. italac tada ne procenjuje samo lepotu i ori
ginalnost pesnikih slika i jezika (to je poesto
stvar ukusa, strunosti ili estetskih opredeljenja),
ve se odreuje, u skladu sa vlastitim pogledom
na svet prema znaenjskom sloju poetskih iskaza.
Miljkovieve pesme najee, i kada prividno
govore o drukijim situacijama, duhovnim stanji
ma i oseanjlma, mogu da se prevedu na govor o
pesmi, o njenom stvaranju, o pesniku iji je glas
orfejski glas iz tame traginog povratka, glas m it
skog gubitnika koji priziva rei za vazda novo i
drukije graenje sveta, ali bez mogunosti da
izmeni kobni obrt i njegove posledice, greku
jednom zauvek poinjenu u dubinama mitske ta
me, koja svim kasnijim naporima daje ton uza
ludnosti.
*Da II u Iznenaditi tajnu smrti, ja rtva
ovaj stih Iz Trlptlhona za Eurldiku bez sumnje Je

6
retorsko pitanje u koje se saimaju nade svakog
novog poetka ali i izvesnost ishoda koji je samo
veiti poetak uasan, bez potrebe. Duhovni
prostor i dominantno oseanje u prvoj Miljkovie-
voj knjizi pesama (Uzalud je budim), posmatrani
na osnovnom planu kazivanja (transpozicija mita o
Orfeju i Euridiki) jesu izraz mladalakih intelektu
alnih previranja, izraz sukoba bioloki prirodnog
optimizma sa jednako prirodnim intelektualnim pe
simizmom karakteristinim za rane spoznaje o
usudu pojedinca.
Odnos se, meutim, bitno menja kada ove pes-
me itamo u drugom kljuu: naprosto pojam po
jedinca zamenimo dosledno pojmom stvaraoca, pe-
snika, tvorca paralelnih svetova, i tada se celo-
kupan pojmovni sklop i slikovni sistem prenose sa
drame ne osobito novih i originalnih spoznaja o
svetu u viu sferu stvaralake drame, u prostor
buenja pesme kao novog oblika i novog odnosa
prema svetu. Izvesnost ljudskog trajanja tako biva
natkriljena neizvesnou stvaranja i tajanstvom
novostvorenog sveta: Na horizontu se ukazuju
kao poslednja nada / oblaci puni ptica i buduega
bilja, ta je to to se u dnu pesme krije?.
Stvaranje je za Miljkovia trostruk, barem tro
struk proces, tanije reeno: imenovanje, grae
nje pesnike slike i odbir forme. Moda se to
najintenzivnije osea ve u Traginim sonetima,
sredinjoj cei i ni prve njegove knjige. Izmeu stva
ranja i sna, putovanja i traganja za biem stav
ljen je znak jednakosti, stoga se ve prvi sonet
imenuje kao Poetak sna (a etvrti i peti kao
Poetak putovanja i Poetak traganja za biem).
A ve u prvom sonetu nedvosmisleno je formulisa-
no i osnovno poetiko naelo:
Oduziman svetu ime da ga u predstvarnost
skrijem
Kad nita ne poinje jer nema mesta vie.
ini se ponekad da je jedina bitna, sutinska
tekovina modernog stvaralatva trenutak kada sm
proces stvaranja postaje predmetom umetnikog
del. Kod Miljkovia Je toga napretek: pesma Je

7
esto predmet pesme, vlastita se poetika, kao
vid pogleda na svet, stavlja pod lupu sarnoposma
tranja >1 samoispitivanja. Tragini soneti su rano.
umetnlki relevantno ogledalo takvog procesa.
Nijedan motlvskl krug u Miljkovlevoj poeziji
od njenih poetaka do naglo uutkane zrelosti nije
variran tako dosledno, u tako bogatom registru,
od neverice i sumnje do hlmnine radosti i opi
jenosti stvaranjem, nijedan motlvskl krug ne sa
dri tako Izraene amplitude, uzmake I povratke,
uspone i padove, kao ovaj lajtmotivski krug u
kome Branko opeva re i njenu ne/mo, pesmu
i njen moguni odjek, stvaralatvo i smisao takve
duhovne avanture. Od gorke neverice (Uzaludnost
rei) do postojane vere (Svest o pesmi), od de
klarativnih saveta (Orflko zavetanje) do proro
kog gnoma (Epitaf), od programske odlunosti
(Zajednika pesma, Poeziju e svi pisati) do is-
povedne nagosti (Pesma za moj 27. roendan), i
Jo u bezbroj antipodnih iskaza i pomirljivih kraj
nosti kree se Miljkovieva ustreptala, samosves-
na, razdirua ali uvek vitalna, feniksovska, samo-
preobraavajua misao o mestu i ulozi poezije,
o smislu vlastitog pesnikog angamana i pesni-
tva uopte.
Zanimljivo je i provokativno za razmiljanje,
s obzirom na ugao iz koga smo odabrali da go
vorimo o ovoj poeziji, pitanje zato se danas ma
hom pamte, hvale ili osporavaju tek nekoliki
Miljkovlevl stlhovl/lskazi Iz motlvskog kruga
o kojem Je re, Istrgnuti iiz konteksta i pesama
koje tvore i ukupnosti pesnlkovog traganja u
ovom pravcu, koje svedoi o nadasve autentinoj
opsednutosti fenomenom pesnike rei, o stalnoj
tenziji i postojanoj sumnji, 1 to iskazi koji zvue
kao apodlktiki, sasma konani odgovori. Kao da
je ovo nae vreme umorno od sumnji, pitanja, ne
doumica, posustalo da istrauje suprotnosti i um
noava dileme, tek injenica Je da ono (i njegovi
uesnici I svedoci) osiromauje Miljkovievu ne
spokojnu misao, svodei katkad itavu Jednu stva
ralaku kosmogoniju na nekolike ogolele tvrdnje
tipa Isto Je pevati I umirati, Poeziju e svi

8
pisati, Jedan nesrean ovek ne moe biti pes-
nlk i si. Lepota i mo Miljkovieve poetike up
ravo su u pesnikovim slutnjama, nedoreenostima,
kontradiktornostima, a ne u plakatsklm odgovorima
lienim, pri tome, nijansiranog interpretiranja i
bogatog konteksta koji prua ovaj, obimom I umet-
nikom snagom ini se najbogatiji motivskl krug
Miljkovievog pesnltva.
li

ini se da je nemogue ne prepoznati Mlljko-

vievu pesmu. Ne samo zato to motlvski krugovi
njegovog opusa nisu brojni ni razueni. Ne samo
zato to velika koncentracija miljkovievsklh sim
bola i rei (ptica, kamen, sunce, zvezde, dan,
no .. .) , bez kojih gotovo da nema njegove pesme,
priziva prepoznavanje. Ne samo zbog specifine
intonacije i naina upotrebe jezikih sredstava. U
pitanju je ukupna misaona i jezika graa i orga
nizacija pesme, kao i opta atmosfera kojom je
samosvojno obeleen jedan put u srpskom pes-
nitvu. Slediti taj put moguno je tek bledim opo
naanjem i formalnim podraavanjem spoljnih efe-
kata ove poezije, bez vrednijih umetnikih rezul
tata.
Dva pesnika ciklusa prividno se izdvajaju i
osamljuju kao motivske celine netipine za Milj-
koviev poetski opus. Prvi Je poema Arlljski an*
eo, a drugi jedanaest pesama iz ciklusa Utva
zlatokrila. Tri poetska zapisa/pesme koji prethode
Ariljskom anelu svedoe o duoj i ozbiljnijoj du
hovnoj pripremi pesnikovoj za ovu poemu, o
trenutku velikog saglasja poetske inspiracije i mi
saone koncentracije, o tenji da se u duhu i srcu
istovremeno dosegne ono to pesnik naziva is
tom kristalizacijom. Ariljski aneo oigledno nije
ispevan u jednom dahu kako su verovatno nastale
pojedine Miljkovieve pesme: ova poema zrai
spojem duhovnog asketizma i pesnike raskoi i
njena unutranja dinamika i dramatinost olie
nje su upravo ovako vienih suprotnosti. Pesnlka
fascinira odnos Izmeu anela (njegove slike,

9
seni, ideje o njemu kao o otelotvorenoj lepoti) i
zida na kome je naslikan (materijalizovane stvar
nosti. trone i podlone promenama u vremenu i
istoriji). Stoga nam se ini da je Ariljski aneo
jedina Miljkovieva tvorevina iz koje pulsira tro
struko oseanje vremena: vreme je tu i filosofska
kategorija (to u Brankovoj poeziji esto sreemo),
i kategorija pesnika, ali i istorijski fenomen, s
ime emo se sresti jo samo, po naem ose-
canju, u Utvi zlatokriloj. Ali jedan pesnik koji je
dugo stajao ispod zida u koji je bilo nemogue
posumnjati, valjda zbog njegovog gorkog ukusa i
tvrdoe, prepoznao je svoje lice bezbroj puta se-
Ijeno na jednom srpskom srednjovekovnom anelu.
Onda on stvarno postoji izmeu elemenata i od
nosa koji poravnavaju svet, postoji u istoj mo
gunosti kao udo i vernost silama koje su iza
zida, kae Miljkovi u prvom poetskom zapisu
0 anelu na zidu. Eto zapisa koji, verujem valja
ralaniti da bi se razumela drukijost Ariljskog
anela. Pre, pesnik je sumnjao u sve, u pesmu
ponajvie. Sada, tu je zid, dakle materija ljud
skom rukom nainjena, neto u to je bilo nemo
gue posumnjati, naroito nakon ulnih ekspe
rimenata (ukus, tvrdoa). Slinost anela sa sop-
stvenim likom (igra ula, volja duha, pesnika
preosetljivost? - svejedno, ali svakako jedan od
motiva za poetsko delanje!) jo jedan je opi
pljiv dokaz da on stvarno postoji! Uprkos silama
koje su iza zida, i u kojima vidimo dah istorije
opredmeenog vremena koje je Miljkovia retko
interesovalo, mahom u patriotskim njegovim pes-
mama koje su dobre tek kada izraavaju njega i
njegovu simboliku igru optosti i svevremenosti.
Ne postoji trijum f izvan nesree veli pesnik, i
tako velelepno definie i sliku, i sen, i postanje
anelovo, na zidu i u poemi. Sledi misaono
logian a pesniki jednako dramatian stav:
Ipak nita nije izgubljeno, Jer praznina je to
ega nema. Stav variran u brojnim Miljkovi-
evim pesmama, stav filosofskog nihilizma ali
1 nesluenih prostora za poeziju, Izazova da
se opeva praznina. Moda poema Ariljski

10
aneo ba zato i poinje stihom: Anele gorki
praznine i snage .. . Smenjivanje filosofskih sen-
tenci i pesnikih fascinacija osnovno je obeleje
poeme koja neodoljivo tei spoju vidljivog i ne
vidljivog, tragajui za jedinstvom lika i duha (seni)
anelovog i tvorei svojevrsnu metafiziku realnost
Ariljskog anela.
Ciklus Utva zlatokrila nadahnut je i motivi-
san, kako rekosmo, takoe neobinim za Miljko-
via odnosom prema pesnikoj grai. S pravom
je Milan Komneni u svom predgovoru Miljko-
vievim Sabranim delima ustvrdio da je u pi
tanju lucidna pesnika sinteza mitskih i isto-
rijskih motiva, nacionalnih i sveoptih simbola.
Dovoljno je podsetiti na vokabular, onaj specifian
za ovaj ciklus (utva, predanje, sokolar, Smede-
revo, bedem, Bojana, tamni vilajet, emer, buna,
pelen, posestrima, vrana, dodole, raskovnik, Ravi-
jo jla ...} pa da ovaj iskaz o sintezi motiva i
simbola bude potvren na primarnoj pesnikoj
ravni, jezikoj, kako sa stanovita odabrane lek
sike tako i na nivou asocijacija sasvim izvesnog
porekla. Ono to ciklus pesama pod nadahnutim
naslovom Utva zlatokrila ini verovatno vrhuncem
u Brankovom pevanju, jeste puna mera u zna-
enjskoj i zvukovnoj funkciji simbola (razigrano
ukrtanje onih nacionalnih sa onim optirri.
ili onim tipinim za Miljkovievo pevanje)
i puna harmonija Izmeu mitskog (svevremenog)
i istorijskog, odreujueg i delotvornog u okvi
rima jedne nacionalne mitologije i prepoznatljivog
istorijskog iseka).
Eto zato smo poglavlje, u kome analiziramo
(nepotpuno i tek u optim naznakama) dva za
Miljkovia netipina motivska kruga, zapo
eli reenicom: ini se da je nemogue ne pre
poznati Miljkovievu pesmu. U celini, naime.
Ariljski aneo i Utva zlatokrila stoje izvan optih
granica glasovite Miljkovieve poetike, ali je ne
pobitna injenica da bilo koji iseak iz pome
nute poeme ili pesme iz ciklusa sadre u sebi
sva bitna obeleja Brankovog pevanja.

11
Ill

Valjda su samo pesnici svesni koliko je sve-

optu riznicu Pesnitva teko obogatiti savrenim
stihom, a nekmoli velikom pesmom, ak i u okvi
rima nacionalnim. ini se da ve odavno nije
preterana tvrdnja da znaajnim pesnikom moemo
smatrati autora jedne velike ili nekoliko dobrih
pesama, ma kako odrednice velika ili dobra bile
varljive, relativne, podlone svekolikim subjekti-
vizmima. Svesna brojnih, esto i nepremostivih
razlika u poetskim konceptima, nespremna da se
priklonim bilo kojem, bila sam i sama zateena
oseanjem (naravno, podlonim preocenjivanjima i
drukijoj argumentaciji) da bi ovakav tip vredno
vanja poezije Branka Miljkovia danas doveo do u
najmanu ruku neobine mere, i da moda upravo
tu poiva tajna nad kojom su vie upitani pesnici
i tumai poezije od onih koji pesme jed
nostavno itaju, pamte, vole, ne optereujui se
teorijskim i inim pitanjima. Miljkovi, naime, ima
dvadesetak pesama koje danas jesu dobre pesme,
pesama u kojima, po mom oseanju ako se
vratim pitanjima s poetka ovog teksta vlada
harmonija izmeu konceptualnog miljenja I pes-
nikog izricanja, nenametljivi sklad izmeu znae
nja i zvuanja.
Najlepe pevaju zablude, napisao je Miljkovi
poinjui tako pesmu Lauda i verovatno ne slutei
kako izrie jednu od onih toliko njegovih maksima
koje se (kao i svaki univerzalni iskaz) mogu tu
maiti na bezbroj naina. Recimo, kao odgovor
svima onima koji odreene fllosofske reference
ove poezije smatraju nepesnikim tvorevinama.
Ovaj izazovni slogan, nimalo sluajno odabran
za naslov knjige koja je pred itaocem, ne moe
biti odgovor onima koji drukije vrednuju Miljkovi-
evu poeziju. Razlika izmeu poezije i kritike
moda lei upravo tu.

Ljiljana op

12
 Epitaf

Ubi me prejaka re

13
Uzalud je budim

Budim je zbog sunca koje objanjava sebe

biljkama
zbog neba razapetog izmeu prstiju
budim je zbog rei koje peku grlo
volim je uima
treba ii do kraja sveta i nai rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari koje lie na ove
ovde
zbog ljudi koji bez ela i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih rei trgova budim je
zbog manufakturnih pejzaa javnih parkova
budim je zbog ove nae planete koia e moda
biti mina u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih
izmeu dve bitke
kada nebo nije vie bilo veliki kavez za ptice
nego aerodrom
moja ljubav puna drugih je deo zore
budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe
zbog drugih
budim je mada je to uzaludnije nego li
dozivati pticu zauvek sletelu
sigurno je rekla: neka 'me trai i vidi da
me nema
ta ena sa rukama deteta_koju volim
tcTclt- koje je zaspaTcTne obrisavi suze koje
budim
uzalud uzalud uzalud
uzalud je budim
jer e se probuditi drukija i nova
uzalud je budim
jer njena usta nee moi da je kau
uzalud je budim
ti zna voda protie ali ne kae nita
uzalud je budim
treba obeati izgubljenom imenu neije lice u
pesku
ako nije tako odsecite mi ruke i pretvorite me
u kamen

14
 Sonet

Ti prostori me uasavaju

Paskal

Prostor koji niim ne podsea na sebe,

pticama pomeran, vetrovima slian,
sam u sebi, sam za sebe, niemu vian,
veiti poetak uasan, bez potrebe.

Prostor jezikom trajanja preprian

i 'pretvoren u venost koja nikom ne treba,
venost za prokletstvo, koje budno vreba
pod sveom humkom plen svoj nepomian.

Zaboravimo mrano poverenje

sebe sa sobom, u strano podozrenje
prostori se rue i crna nailazi plima.

U krtosti tiine bez sebe i imetka

mi smo poslednji zatonici poetka
pod kamenom to nae ime ima.

15
Triptihon za Euridiku

Na ukletoj obali od dana duoj, gde su slavuji

svi mrtvi, gde je pre mene crveni elik bio,
gorki sam ukus tvoga odsustva osetio
u ustima. Jo mi smrt u uima zuji

No s one strane meseca esto ogrezne

u nepotrebne istine i oduevljena klanja.
O, ispod koe mlaz krvi moje ezne
no s one strane meseca, no vianja.

Al sva su zatvorena vrata. Svi su

odjeci mrtvi. Nikad tako voleli nisu.
Da li u iznenaditi tajnu smrti, ja rtva.

Gorka suza u srcu. Na kunom vetru sam.

Nikad da se zavri taj kameni san.
Probuditi te moram Euridiko mrtva.

16
 Il

Na dno slepog predela gde me nema, jezoviti

gde su prizori, s one strane krvi gde voe
otrovno raste, sidoh, tamo gde uskoro no e
pokrasti sazvee suza koje e u oku mi zriti.

0, u slepoonice se svoje nastaniti.

Evo me bez odbrane ispred strane samoe,
Ne okrenuti se ma koliko da se to hoe.
Lice bez oiju na (pustome zidu biti-

Crvene ptice pevaju u mome mesu.

Crne ptice obleu oko moje glave.
Neka mi elo bude naeto u lesu

gubom i kamenom ispod letnje trave,

ako izgubim tvoje divno lice
na ovoj gorkoj obali od mraka i groznice.

17
Ill

No to su zvezde. Iz moje zaspale glave

izlee ptica
Izmeu dve gorke dubine jedna ptica. I rt
dobre nade. 0 mrtav da sam. Al ne pomau
kletve. Smrt
svoju u glavi nosim ja putnik bez prtljaga i lica.

Izgubio sam te u noi podzemnoj daleku

ja divlji lovac zvezda krivotvorno suoen
sa neistinom, nepomirljivi spava uoen
od sudbine, ja ije suze sada niz tue lice
teku.

Gde si osim u mojoj pesmi divna Euridiko?

Prezrela si svaki oblik pojavljivanja o sliko
moga crnoga grada i izgubljenoga cilja.

Svuda u svetu uasna ljubav vlada.

Na horizontu se ukazuju kao poslednja nada
oblaci puni ptica i buduega bilja.

18
 Orfej u podzemlju

M. P.

Ne osvri se. Velika se tajna

iza tebe odigrava. Ptice gnjiju
visoko nad tvojom glavom dok beskrajna
patnja zri u plodu i otrovne kie liju.'

Zvezdama ranjen u snu luta. Sjajna

ona ide tvojim tragom, al od sviju
jedini je ne sme videti 0 sjaj
na tebe njen dok pada nek je i sakriju

ti e nai ulaz dva mutna psa gde stoje.

Spavaj, zlu je vreme. Zauvek si proklet.
Zlo je u srcu. Mrtvi ako postoje
proglasie te ivim. Eto to je
taj iza ijih lea nasta svet
ko veita zavora i tuan 'zaokret.

19
Orfika pesma

Telo prostire svoju uzaludnost.

Velika no
ispunjava vreme do pesme
kojoj sluaoci potrebni nisu.
Smrt je
podivljalo n i t a , prohodala praznina.
Pun noi kako da uspavam tu re budnog
mraka
koju ne moe urazumiti nikakva pesma
koju ne moe ni zemlja upiti
ni vatra izmeniti ni voda odneti!

Ja imam svoju no, ali u kakvom

mutnom kamenu ja sam
zamenio svoje srce za teku varnicu? Zar novim
telom osveiti lomnu krv? Kako se usuditi
zameniti put putovanjem, bie vatrom,
miris urnesto seoke izdan iznutra!

Mrtva ona je izgubila sve moje dokaze

protiv vetra, smrti, zime.
Ljubio sam sramno, neno, asno,
to telo koje osvetljava sebi put ka svojoj smrti.

Zar pesma? Zavera protiv srca to je!

Pakao je paklen jer nije pravilno rasporeen,
jer ilma jedna re koju ne moe ukrotiti,
koju ne moe ni izdati,
re suvie budna za nae blago srce.

20
 Orfiko zavetanje

Ako hoete pesmu

Siite pod zemlju
Al pripitomite ivotinju
Da vas propusti u povratku

Ako hoete pesmu

Iskopajte je iz zemlje
Ali se uvajte njenih navika
Njenog podzemnog znanja

Rei imaju duu gomile

Razneuje ih prostatvo i gugutka
Ali opasnosti prevaziene metaforom
Na drugome e mestu zapevati opasnije

21
Sonet o ptici

Ispili se iz baenog kamena

i bude enica neba oslepelog,
malo ivota zbilja poletelog
s naih beskrilnih pognutih ramena
da bude let zemlje i pesma opustelog
neba, koja se uje al ne shvata. O, belo
udvaranje vetra toj ptici od plamena.
Ptico uzidana u mozak i zid
koju nikad nije upoznao vid
koju je sluh nao u prostorima umnim,
u naem uhu tvoja se smrt zae.
O kamena ptico nek te no oplae
zvezdama vrelim zvezdama nerazumnim.

22
 Branko

No ispod zemlje razveselim

Izraste vetar u nenu biljku
iz tog podzemlja gde svetiljku
i pticu nikad da doselim
Nepronaene proplanke krvi
u peano podne sam odbolovo
al topli hleb tvog imena jo mrvim
ptico meu predelima, Strailovo

zemljo preko moga zaspalog uma

dok list po list umire uma
Dete sakriveno u jednom poljupcu pati

sutra roeno. O nek se vetar s biljkama

izmotava
Neka se kamenje pred nevidljivim raskrem
uspava
Samo da I e na skeletu osmeh moj
prepoznati?

23
Grob na Lovenu

Ali ne, to jo uvek nije

vreme. To je jedno mesto
koje prepoznajem u prostoru.

Mrtve su gore odakle ta re doe.

Sfingo s pticom laljivom umesto lica koje
svlada
tajna iza slepe maske. Roenje je jedina nada.
Vidim smele mostove preko kojih nema ko da
proe.

Spavaj ti i tvoja sudbina pretvorena u brdo,

kruta
gde provejava, smrt i ljubav ne spasava.
Dan i no si pomirio u svojoj smrti to nas
obasjava.
Taj san je u noi produetak dana i puta.

ta si ptica Ili glas koji luta

pod divljim nebom gde te pesma ostavila
samog
na vrhu Lovena, s elom <punim sunca, tamo
gde ne postoji vreme, gde jedna svetlost uta
negde u visini uva otisak tvoga lica.
ovee tajno feniks je jedina istinska ptica.

24
 Laza Kosti

Oprosti, majko sveta, oprosti

to naih gora poalih bor.

Da li emo je nai u povratku noi

u povratku cveta, u povratku sna i gora
na zbunjenom horizontu u gorkom kristalu
nemoi
od nae ei i mrtvog anela gde se skamenila
mora

Lice svih doba u oekivanju vatre da I e mo'

da sauva uspomenu na nju od zaborava i
prostora
Neka Veliko Sazvee u smrti tvojoj zanoi
O pusti ali i alosna mora

Koji su predeli u tvome srcu sada?

Mrtva je a negde jo traje dan, o laste
Svi mrtvi su zajedno bio si pun mranih nada

U pustinji si to u praznoj svetlosti raste

dok u dvostrukoj tiini slepe je oi slute
Sant a Ma r i a d e l l a S a l u t e

25
Dis

O moje sunano poreklo ta potonula krv

Neka se zaboravi prijateljstvo drvea i ptica
Neka se zemlja razvena sa suncem ica
od vode prodenuta kroz ui bolja je nego crv
Otiao Izaao na vrata kojih nema
U svim vodama zeleni psi me trae
Ovde niko ne dolazi odavde niiko ne odlazi,
tople lai
poljubaca zakopa u pesak ova pustinja gde se
sprema
krvoedna tiina koju svojom ljubavlju hraniti
treba
u ovom izoblienom prostoru ija smo
polomljena rebra
iz ijeg kamena udovine ptice vire
Ruko ispruena prema drugoj obali kloni
Ako smo pali bili smo padu skloni
Ovde je no to se ivotu opire

26
 Tin

S druge strane groba iva zvezda kuca

I zapaljeni vetar na poetku dana sniva
No u mome glasu vie ne doziva
prostore izgubljene koje poseduju sunca

Krv moja zaspala pod kamenom ne bunca

zbog pakla iz zemlje iskopanog ko iva
Ovde kamenje peva i ptica se skameni siva
Ovde su svi prvi put mrtvi iza poslednjeg
sunca

0 zato smo tako sami i slabi i krti

Dok se zemlja okree oko svoje smrti
negde ispod zemlje zri tiina zla

Najzad sam dovoljno mrtav nita me ne boli

Drvo se naginje nad zaboravom nema ta da
se voli
Neka nie cvee iz prokletog tla

27
Momilo Nastasijevi

Umesto zvezde slavuj iz nekog zida

to se od nje razlikuje tek oblikom i matom.
Predeo kome sam se privoleo, platom
uva svoju providnost za one koji vide.

Neka muzika udna neujna iznad gorja

razmeta predmete u prostoru i staje
kad zapljusne tajna, mramorja sred morja:
dozivano nedozvano ta je?

O nena maglo koja me izdvaja,

evo vraam se ist na svoje prvobitno mesto.
Tiino u svetoj senci to snove moje vaja
hoe li prim iti to telo ukleto,
koje nastanjujem poslednjii i prvi
zatoenik odbegle tajne i svoje krvi.

28
 Goran

No suvie velika za moje zvezda.no elo

u nekim umama crnim nepoznatim
I drvo je reklo nemoj Jutro moje belo
ime ti svoje ostavljam kad ne mogu da se
vratim

Pele sleu na le koga nema

Zvona odlaze u prostor crnim stepenitem
Moj je zavren dan. Al se na poinak ne
sprema
san moj iza brda gde mrtav sebe item

Ovde dole svako svoju tamu ima

Moj mrak je senka ptice. O neima
puta kojim bi do mene mogli doi

Ko prolee koje zaboravi da cveta

sad leim mrtav na severu sveta
Smrti ljubomorna najvea moja noi!

29
Sonet

To su rei uvek iste koje kasne

gorku ljubav i svet. One su uspeni
prestanak jave, al ne san kad se izjasne
sunce za no, ve neto tree, neuteni
zbog ega jesmo. Izvod iz udesne basne
sna. Gorke obale na kojima neumeni
stojimo okrenuti svome poetku greni
zbog gubitka vida kada svetlost zgasne.

U snu smo oni ije zaljubljene usne trae

rei bez cilja, bez izmiljenih predela.
Oh te rei kako mogu da ublae
ako su od sna. Lepoto neuvela
rei bez senke kada ko au sunce
drimo u snu gledajui u crne vrhunce.

30
 Sonet o
neporonoj ljubavi

Nema je ovde, sve je vie gubim

u asnom 'krugu kog zaborav rubi.
Oh, gipka sliko varke, varko iva,
kad kamen vida njeno lice biva.

Daj mi snage da neporono ljubim

dane zapoeo tuno. Tu se skriva
bol bez odjeka i re bez odziva.
0, daj mi snage nad silama grubim.

Vrati mi slinost da usnim, dok strava

titi mi elo i nie na stolu.
O na je deo predela to spava.
Pomeana s vetrom dok uti u sjaju
iscrpem budunost u svirepom bolu
to sanja krv leta i pakao u raju.

31
Tragini soneti

Une ide dans un sonnet, c est une

goutte d' essence dans une I arme
de cristal

Saint Beuve

32
 Poetak sna

Neka me nedostojnog vetar obavijo

Kulo s vrhom van vremena na koju diem
Tesno je nebu u ptici jo viie
Moje izdvojeno oko van glave bdije.

Oduzimam svetu ime da ga u predstvarnost

skrijem
Kad nita ne poinje jer nema mesta vie
Kad no od uspavanih sila i smrtonosne kie
Zveri umom uklete i mene snom ubije.

istom vatrom gonjen o ta u sa onim

to sam video i uo kada nenaen ronim
U prostor pre rei qde trune moja glava
Kada letim i ne miem se ko ovek koji spava
Ruo bez straha, suzo, odbegli drale,
albo crnih ptica i tune pohvale?

33
Kula lobanja

ii

albo crnih ptica i tune pohvale

Prazno ime iza smrti i obijen vid
To ne ljubav to je patnja i stid
Kad odjeci pomeraju mesta, i obale.

Podzemni vetar uspava zaspale

Ulaz uvaju dve tiine i hrid
To nije ljubav to je patnja i zid
Od lobanje gde trunu zvezde to su sjale.

Nestajem bdijem postajem glas i vreme

Cvet vei od noi prazni talas bez uspomene
Zvezde koje se nad glavom mojom pale
Kojima zamenih vid i ime svoga pravca
Lao puna zaborava i vetra bez pramca
Nekoga sveta teke sene pale.

34
 Odbacivanje sumnje

ih

Nekoga sveta teke sene pale

Robe napornog brega i zlih vesti
Dockan je da iposumnjamo u ono to je u naoj
svesti
Celoga ivota reci su nas krale.

Neuspela ljubavi oka i varke uzdrhtale

u jedan kraj mnogo prisniji se smesti
Gde re ima vrednost sudbine i podsvesti
Gde su velianstvene senke a stvari male

Kad oslepim sve pojave vode kuda vode?

Deca duna da porastu neka se rode
Za smisao tajne koja u Prividu snije.

Frulo nespokojna u svome vazduhu

Kad sunce izmiljene vatre po-klanjam zloduhu
ta je to to se u dnu pesme krije?

35
Poetak putovanja

IV

ta je to to se u dnu pesme krije

Kad isti dar negde je jutro a negde no mira?
O daljino sna gde jug vlaie svira
Skrij me od slepog kamena koji u nebu bdije.

To pitome doline postae provalije

U ovoj pesmi u kojoj nemam mira.
Srce puno mraka anela svoga bira
Da bdi nad gorkim morem i nameru mi krije.

Crno jedro mog vetra plovidbo oslepljena

Mojoj oholosti more do kolena
Nad mojom glavom opasnost simetrije
Svetova poredanih umom u priivid.
S ime da te zdruim kad ti izgubih vid
Lepi moj dane s duom elegije!

36
 Poetak
traganja za biem

Lepi moj dane s duom elegije

Kad od Bia senka biva predelima
Lutam u suzama strah me obuzima
Zvezdani uticaji nada mnom ko da ih
suzbije (!)

Neizdvojen pojavom jo niko nije

Otkrio sebe, svete, u tvojim prizorima
Vrati mi dan ako ga negde jo ima
Zemljo ponovo nepoznata kad u lobanji legu se
zmije.

Poredane glave u zaboravljenom vremenu

Sa uzaludnim mislima i poslednjim recima
Slute svoj lik u mutnome kamenu.

Traim te u vetru ako te jo ima

Izgovorena rei za svetove pale
Traim poetak sjaj i sate stale.
37
Poistoveivanje
bia i rei

vi

Traim poetak sjaj i sate stale

Da ive moj ivot i da ga vaskrsnu
Iz ostataka zbilje preruene u snu
Kad uav u pustinju zataji pospale.

Ponavljam reci koje su mi dale

Taj cvet taj kamen pticu to iskrenu
Iz niega, sunce koje se rasprsnu
Nad svetom koji su same odabrale.

Oslukujem pun nade strane sveta.

Zalazi za mesec vreme. Nepokretna
Re je nad svetom za rei ostale.

Dan slepe ljubavi minu polustvaran. ^

Ne poe pamtei svet balzamom zaaran
Kad su ti dve tune ptice venost dale.

38
 Ispatanje sna

VII

Kad su ti dve tune ptice venost dale

Strpljivost prostora i svoj lik po kazni,
Glavo niz crne stube u neprolazni
Dan patnje, kakve se vatre rasplamsale?

U dnu je sunce i vreme je vatra. drale,

Gde mu je odjek u srcu ii smrt? Porazni
Svedoci mora i promena ispraznih
Usnue mir i skamenie vale.

Svet pretvoren u vreme otet zlome zmaju

Mirovanjem vatre i bolne nejasnosti. Grade
Nema osuenih noas svi sanjaju
U vrtovima gde raste nepovrat i paprat, i nade
Nema, ali nema hi straha od zmije
Pred vratima iza kojih prostor gnjije

39
Seanje na pokojnika

VIII

Pred vratima iza kojih prostor gnjije

On je zbunjeni zlatnik i dvosmisleni rast
Mutne reci sve dublje koja eka na nas
Da nam sr klijanjem kroz koru probije.

U raspevanom plamenu ko da ga otkrije

Trava raste iz /nijegovog imena 'i spas
Jedini je budan a samo je glas
uM su ga al ga niko vido nije.

Prostor i vreme izmeu svega to biva

Bezgrenim govorom iprevazie u svetlosti
Kad gore gradovi u samoodbrani.

On je zvezda nad prazninom govor koji otkriva

Zdrobljeno sunce podzemlja kao ivu i kosti.
Tu izgubljeno seanje pustinju hrani.

40
 Poetak zaborava

IX

Tu izgubljeno seanje pustinju hrani

Pred malim bunom vatre ticom ubijenom u
letu
Tu je ivo to ivi a nema ga u svetu
to traje poetak u kraju a proli su davno
dani.

Tu je sve ili re. U vremenu porani

Sunca i drugih zvezda i suncokreta.
No e izai iz morai i probudie se u srcu.
Kometu
Proree mraku snu rosu lek rani.

Zanet okretanjem neba to melje nae kosti

Dok mudraci proturaju lai o budunosti
Vidi li ono ega nema to da brani?

A nema ljubavi, dokaz je ova obala i ova voda.

Trunu ostaci ukletoga broda
Kraj vatre kojom ne hrane se dani.

43
Izmiljan je sveta

Kraj vatre kojom 'ne hrane se dani

Izoblieni oblici od estokog rastvora
Sna i praznine. Istijno govora
Sve je zamenjeno reju pa nejasan poj mami.

Svet sa vetrom ispod svakog lista u tami

Koji se zavrava zvezdama iznad naznaenih
gora
I nakazom u poljupcu koja se roditi mora
Svojim dolaskom izmislili smo sami.

Al vrebaju nas visine gde stvari smisao gube,

Gde je sutina okrugla i oblik sebi slian,
I od ele jave ostale su tek rei. A boje?
A zvukovi i miris? Mogu i da se ljube
Al ne postoji ljubav. Dogaaj preprian,
Zakopani lelek i nenaeno blago stoje.

44
 Zaaravanje

xi

Zakopani lelek i nenaeno blago stoji

0 zvonka roso tu gde smo mi pali
U arolije kasne koje nismo znali
Kad vode ne teku, jer nita ne postoji
Ako prestalo nije. Predele razdvoji
Odjek te reci asovi su stali
1 vali ukroeni nad ponorom. Da li
Stvarnost se predvia ii um progonjen doji
Odbegla svest mutnim izlazom u n i g d e?
0 pustinjo najslinija suncu ima li igde
Finijeg peska uspavanog srcem i beskrajem!
1 ikoja strana sveta poklon biva
Kad bdi jedina zvezdo nad izmiljenim krajem,
Ljubavi moja mrtva a ipak iva?

45
 Propovedanje vatre

XII

Ljubavi moja mrtva a ipak iva

Nek u svom danu nedoreen gori
Nek igra se pesnika dok pesmu ne stvori
Pticom osvetljeni peva koji u meni prebiva.

O zlatni talog vremena prostori

Puni sunca! Senko, gde se ta zemlja skriva
Gde materija sva od zaborava otkriva
Vatru u sebi i dan bez jutra u gori.

Kako se zove pre nego se rodimo

Spremni u tuoj i bezbolnom ognju sve to?
Zdravo, o mogua zvezdo koju i ne slutimo,
II me zaboravi pesmo, jer elja je moja kriva.
Pod zemljom e se nastaviti trajanje zapoeto.
O sve to proe venost jedna biva.

46
 Kraj putovanja

XIII

0 sve to proe venost jedna biva.

Sen koja bee drvo traje. Budi
Ispod svoga imena koje budi
Ruka sa cvetovima krv to sebe okiva.

Zavrie se putovanje ostae tiha brda,

Siva praznina vetar koji bludi.
Mesto koje nema mesta u elji al nudi
Zlo da nas spase i istinu otkriva.

To emu se molite je alosni Slavuj.

Ljubav nikada nije zavrena.
ega ima ljudskog u patnji? O uj
Dan odjekuje. Nepokretne zvezde stoje.
Prazne ruke prazno srce pusta sena
1 nema mene al ima ljubavi moje.

47
Propovedanje ljubavi

XIV

Nema mene al ima ljubavi moje;

Vidim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti.
Dovrava se dan u njenoj zahvalnosti
Slino muzici slino praznini, spokojem.

Ona e sauvati namere moje i tvoje

I vaskrsnue mrtve roendane po milosti-
U podnoju vetra nemerljiva sen oholosti!
Nestae u pepelu onih to vie ne postoje.

U pusto srce u mrtvo vreme me zovi,

Minula enjo, da se svet ponovi.
Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um,
Pa mi je prazan dan koji jo doao nije,
Ko granu koja se izduuje u uzaludan um
Neka me nedostojnog vetar obavije.

48
 Magistrale

xv

Neka me nedostojnog vetar obavije

albo crnih ptica i tune pohvale
Nekoga sveta teke sene pale
ta je to to se u dnu pesme krije?

Lepi moj dane s duom elegije

Traim poetak sjaj i sate stale
Kad su ti dve tune ptice venost dale
Pred vratima iza kojih prostor gnjije.

Tu izgubljeno seanje pustinju hrani.

I kraj vatre kojom ne hrane se dani
Zakopani lelek i nenaeno blago stoje.

Ljubavi moja mrtva a ipak iva

0 sve to proe venost jedna biva
1 nema mene al ima ljubavi moje.

49
Ja volim sreu koja nije srena
Pesmu koja miri zavaene rei
Slobodu koja ima svoje robove
I usnu koja se kupuje za poljubac

Ja volim re o koju se otimaju dve slike

I sliku nacrtanu na onom kaipku iznutra
Cvetove koji se prepiru sa vremenom
Uime buduih plodova i prolene asti

Ja voilkn sve to se kree jer sve to se kree

Kree se po zakonima mirovanja i smrti
Volim sve istine koje nisu obavezne
Jer prava istina je stidljiva kao miris

Ja volim jueranje nenosti

Da kaem svome telu dosta i da sanjam bilje
Prste oi sluh drugaije rasporeene
U umi negoli u telu
 I t clkluib
~ SMRU^ PROTIV SMRTI

Crvene ptice pie nam s usana

videti ih neemo
vrlitae trave u oblacima krljavim
uti neemo
U zemlji gde se potuju suncokreti
pali su licem prema istoku
ini mi se da sam i ja pao s njima
razliit od onog to u rei
 Usnih je od kamena

Neka tvoji beli labui kristalna jezera sanjaju,

ali ne veruj moru koje. nas vreba i mami.
Prostore gde nevidljiva snaga sanja kojoj se
suncokreti klanjaju
vidi li okrenuta zaboravljenim danima u tami?

Tebe tri sveta vole tri vatre ipre. A mi

idemo ispred nade koju lutajue pustinje
proganjaju.
Oni smo to su sve izmislili i ostali sami,
eno od svetog mermera bela uteho kojoj se
priklanjaju.

Na zvunim obalama gde drevno zavrava

more
kamenim srcem sluti: vazduh je veliko udo.
Nek traje lepota sunca do poslednjeg sna, gore
prema vrhovima koji zagubie nam trag. Al
ludo
ne veruj tome moru koje nas vreba i mami.
Kristalna jezera sanjaj u tami.
 Sunce

Ovo e se neizvesno kretanje zavriti

suncem. Oseam to pomeranje juga
u svome srcu. Majuno podne se ruga
u kamenu, vamica to -e osvetiiti

zvezdani sistem moga krvotoka-

A dotle sve to bude nek je zbog pesme.
Druga
uteha nam ne treba. To trajanje se ruga
pretnji crnog i otrovnog nekog soka.

Ne, nee se otrovom to putovanje zavriti

Neki e svemir ponovo da nas stvori.
Makar slepog lica i mranog srca re pravu
izgovori.
U kamenu spava malo sunce to e nas
osvetliti.

uje li zvezdani sistem moga krvotoka!

Ponavljam: neki e svemir ponovo da nas
stvori
makar slepog lica i mranog srca dok sunce
ne progovori
nad pretnjom crnog i otrovnog nekog soka.

56
 Svest o pesmi

Alenu Boskeu

Mene niega vie nije stid.

Klonu sunce preko sveta. eljen plod
pun je noi. Glas, to sebe sanja, zid
otkri u daljini gde zazidan mi brod.

U tom zidu uvam svoju gordost, pevam

iz te zazidanosti lepe no na slobodi.
Otkud ta mo da sebi odolevam,
a ne odolee vinogradi rodni!

Je li to udna elja da se ivi.

bez sebe? elja za pesmom bez pesnika?
Od prolosti i zaborava vreme to se divi
izdajstvu moga zaustavljenog lika?

Da li to znai rei promeni: neu!

I ostaviti pesmu da se sama menja?
Pokloniti sebe ivotinjama i cveu
i snagu svoju dati gladi crnog korenja?

u ovoj noi mene nije stid

to pevam iz zida lepe no na slobodi
Sunce mi u peti bridi. Bleti zid
na kraju puta to nikud ne vodi.

57
Re vatra! ja sam rekao hvala to ivim
toj rei iju posedujem mo da je kaem.
Njen pepeo je zaborav. Ako pred tom rei
skrivim
pod elom mi poledica i dan poraen.

Re krv! najlepa re koja se ne srne.

A koliko ptica i zveri u k-rvi mojoj prenoi!
Moda izvan moga srca i nema pesme,
jer krv je vanvremena mastilo bez moi.

Re udnja! jedina jo smisao ne nae;

I ptica u paklu kroz tunu mi glavu.
0 gorko more za moje bele lae
kroz ispisani predeo i verbalnu javu!

Re smrt! hvala joj to me ne spreava

da otputujem u sebe ko u nepoznato,
gde ako ne naem sebe i smisao to spasava
nai u svoga dvojnika i njegovo zlato.

Re vatra! ja sam joj rekao hvala to ivim,

Re smrt! hvala joj to me jo ne prei
da volim samog sebe i da se divim
svojoj ljudskoj moi da izgovaram rei.

58
Verujem, da bih mogao da govorim,
da izaem iz sebe s nadom na povratak,
makar kroz pustinju do mesta gde gorim,
makar kroz smrt do istinskih vrata.

U pogrenom rasporedu rei uteno vreme

moda u nai. Ili u otkriti
kako je besciljno ljubim ko kia, kao vreme,
ko onaj to menja rei a ne svet skroviti.

Verujem, mada bez nade ui mora

u no, u zaborav kroz koji se prostirem,
ta pesma bez zaviaja, ta ptica bez gora,
da smrt svoju ne izdam, da ivim dok umirem.

Onaj ko peva ne zna je li to ljubav

ili smrt. Kada miris pomeri cvet,
gde je cvet, da I tamo gde mirie sa ruba
sveta punog a praznog, ili tamo gde mu je
cvet?

Svaka je pesma prazna i zvezdana,

Ni bol ni ljubav ne moe da je zameni.
Ona je sve to ml osta od nepovratnog dana,
Praznina to peva i mir moj rumeni.

Pesmo prazna i zvezdana, tamo,

tvoj cvet mi srce slae, kroz krv eta,
ako ga uberem ostavlja me samog,
ako ga napustim za leima mi cveta.

1957.
59
Kritika metafore

Dve rei tek da se kau dodirnu se

I ispare u nepoznato znaenje
Koje s njima nikakve veze nema
Jer u glavi postoji jedna jedina re
A pesma se pie samo zato
Da ta re ne bi morala da se kae
Tako rei jedna drugu ue
Tako rei jedna drugu izmiljaju
Tako rei jedna drugu na zlo navode
I pesma je niz oslepljenih rei
Ali je ljubav njihova sasvim oigledna
One ive na raun tvoje komotnosti
Sve su lepe to si nemoniji
A kad iscrpe sve svoje snage kad umre
Ljudi kau: bogamu 'kakve je taj pesme pisao
I nij<o ne sumnja u re koju nisi rekao

60
 Kap mastila

ta sve moe da stane u kapi mastila

jedno nenapisano sunce
jedna nepotpisana ptica
jedan nenacrtani cvet
i jo e ostati toliko
da se napie epitaf:

dve su zvezde zanoile

u ijem srcu u ijoj noi
zatim su dva cveta nikla
iz ije krvi iz ije krvi
i dve su ptice poletele
iz ije glave u iju no
dve zvezde dva cveta dve ptice
niko ne zna ije su
niko ne zna odakle su

61
Sunce iskorieno kao epitaf

Uzeh zmiju i uoh u vrt

Leevi se raspadaju od posmrtne nenosti
Trave iza smrti i mokraa
Imituraju jarost utih pasa

Zelena boja uma i plava slovenska nenost

Nagrizaju plua bubrege i jetru
Crna milovanja .umesto uralskih snegova
Opominju nas da je leto na izmaku

Zalueni vatrom oarani alhemijom

Precenjujemo pesmu potcenjujemo ast
Bolesti pevaju iz vazduha
Preklinjem da me ne veu za jarbol

Ako si postao pesnik tako ti i treba

Sad potuj nas ledeno blato
Budi tua pesma tua srea
Budi grom zarao u moru

Onima koji svode svet

Na prvu re nedovoljno odgojenu
I pticu koja nalazi svoje zakone u vetru
Prepustimo sav rizik poezije

Podelimo ovaj mrak izmeu sebe

Spava svet al bdiju smutljivci
Svojim mirom svojim zlatom svojom au
Hcemo li moi da platimo no ljubavnika

Ne, mi emo se zaustaviti

Pred njihovom piljivom ruom
Mi emo postavljati teka pitanja njihovom
suncu
ili e odgovoriti ili pasti

Jedna no drugoj noi put

Dodirnut ciljem svetlosti
Mrak cveta u vrtu kada nauite
Da govorite bie kraj pesmi

62
F E N IK S (II)

Smru izmenjena kamen otvara

Prazno polje doziva glasom umiri mora
Jedina ptica to samu sebe stvara
Iz pepela zlih vesti i praznih dogovora
Jedina ume da pepeo pobedi
I da iz vatre iznese svoj glas
Obeana u odgovoru na pakao leti
Sama u sebi i eka svoj as
 Bol i sunce

Sunce koje podgreva u novom

Svetu stare lai o seljenju praha
Naa je nada oajna i plaha
Na pakao poe pesmom labudovom

Ti to nas ne razlikuje a osvetijava

Slikama od jue, danas van vremena,
U pustinju se pretvara svet koji spaava
Zaluid -ptice krue oko tvog imena.

0, stub sunev zanet beulnom -muzikom

Ubija nas snom o savrenstvu, slikom
Pustinje to oisti sunce od vremena
I belih svetlosti ula to nam srce kradu.
Hvalite sunce koje osveti java bez promena
Suprotne stvari zavaene pojave oajnu nadu.

67
Il

To u ta se sjaj i bol pretvara isto

Biva: ljubav koju jo pesnik ne ree
Jarki cvete kojim vrtovi se lece
Iz probitog nerva raste bolno i isto.

Daj mi da vidim svretak tvog leta

M ir tvoga kretanja to mi nemir snio
I nepokretnost moja kad sam mrtav bio
Sam u svom srcu bez munje i cveta.

Gde je uteha za ono to znamo

Nada bez onoga koji se nada, san
Bez onoga to sanja, svet bez seni!

Je li to ljubav to se iz srca tamnog

U vatru premeta iz vatre u dan
Ljubav van nas ii u uspomeni?

68
 Slepi pesnik

Filipu Vinjiu

0 elo moje od sna i vetra mapo

udnih otkria vidu ispod koe
u izmiljenoj senci cvete i lampo
umesto rei koja se ponoviti ne moe.
0 elo moje od sna i vetra mapo!

Odajem se mrtav suncu posle mene

jer nesrea i posle smrti traje.
Slepi jasno vide sudbinu pred kojom ene
predeli nebesni satvoreni od Izdaje.
Odajem se mrtav suncu posle mene.

To je sve to je ostalo od moga glasa,

taj odjek u 'kome su zatoeni svi dani.
Je li spomenik grob? Izdvojen zvezdama stasa
predeo koga u zauvek da nastanim.
1 to je sve to je ostalo od moga glasa.

U tihom se cvetu neke vatre pale.

Izgubljene u svetu varke mi oko snuju.
O tune noi preko sna mog pale!
Nek nebo usni oganj i oluju!
U tihom se cvetu neke vatre pale.

0 elo moje, od sna i vetra mapo

udnih otkria vidu ispod koe,
u izmiljenoj senci cvete i lampo
umesto reci koja se ponoviti ne moe.
O elo moje o moja lepa mapo!

69
Razmiljanje u kafani
Preernova klet"

Slian drugom biu mutan i neizvestan

ta je to to hoe: je I privid!
O javo ptico bliska gde sam gde sam
kada pogoen suncem pada poslednji zid?

Veliki trenutak sjaja blii se. Kroz rei

kuda, mada sve to to kaem negde biva!
Znai nijednu od smrtnih stvari ne skrivam,
kad naoh zaboravljenu gorinu koja lei.

To neto neodreeno u srcu mi kaplje

dok kleim
pred svojim glasom u umi sred svemira.
O hladna kap to snu mi vee dira
sa poslednje obale dok izrastam sve vei!

0 javo ptico reci ta sam gde sam

1 kuda kroz re kad sam neizvestan?!

70
 Feniks (I)

Da I varkom ara po mom elu

0 ti u meni odsutnost mene
Mogunost krila u mome telu
1 neke svetlosti zaleene
I neke svetlosti zaleene

Jesi li moda java pozna

Kada se kasno ostvaruje
Obeanje cvetova za porozna
Vremena kojim sjaj putuje
Vremena kojim sjaj putuje

Cvet si to ivi u mrtvom telu

A ne zna ime dogaaju
Koji rascveta -ruu belu
Za potonuli plamen u maju
Za potonuli plamen u maju

Sjaj koji sebe ne upozna

Gorkim stvarima blagost vrati
I prolee godini. Ali ko zna
Da I e ta svetlost ikad sjati
Da I e ta svetlost'ikad sjati

Da I varkom ara po mom elu

Ili si moda java pozna
Cvet to ivi u mrtvom telu
Sjaj koji sebe ne upozna
Sjaj koji sebe ne upozna

71
Pohvala svetu

Ne naputaj me svete
Ne idi naivna lasto

Ne povredite zemlju
Ne dirajte vazduh
Ne uinite nikakvo zlo vodi
Ne posvaajte me sa vatrom
Pustite me da koraam
Prema sebi kao prema svome cilju

Pustite me da govorim vodi

Da govorim zemlji
I ptici koja ivi od vazduha
Glas moj ispruen kao ivac
Pustite me da govorim
Dok ima vatre u meni
Moda emo jednom moi
Da to kaemo dodirnemo rukama

Ne naputaj me svete
Ne idi naivna lasto

72
 Posveta elegija

Glasnice predgorja kakvu (pticu pod

srcem nosi? Svet zamenjen okom
nad rekom zaspala sanja i gorki plod
podneblja zagonetke nad svojim krvotokom
kad minulo vreme i jaz postaje svod
gorkih nam dana zabludelih tokom
zvezda pod kojim sam u zanosu pao.
Pae sunce tamo gde sam ja kleao.

Progovorite seni slutim li prevaru

mutnoga potiljka. O tuni severu tela
nebo od etiri verra pretvori u paru
nad irom otvorenom vodom koja je raznela
tamu oka po elom telu. aru
neveseli kad pesme u meni pronau
mrano obilje to me mori glau.

Sve to imamo to su nae rei

nad vodama to slute tajni splet
tokova kad otkrije vrh bol u meni gde klei
pred mojom sri to sanja bezbolni cvet.
To to reku iz zemlje izgoni neka nas leci
kad hleb nam u kamen pretvori svet
kad ogledalo biva njeno mrtvo lice
za ptice krilatice iznad zle litice.

Glasnice predgorja kakvu pticu pod

srcem nosi? Svet zamenjen okom
nad rekom zlo zaspala sanja i gorki plod
podneblja zagonetke nad svojim krvotokom
kad minulo vreme i jaz postaje svod
gorkih nam dana zabludelih tokom
zvezda pod kojim sam u zanosu pao-
Pae sunce tamo gde sam ja kleao.

73
No jaa od sveta

0 , koje li je vreme u kosmosu

Saznan od zvezda rujni ponor cveta
Prevazilazi se maglom preko sveta
Nema uspavanke za srditu joj -rosu
Jaa o sveta no tajnih prepleta
Oara prazninu zaspalog tela to se osu
Zvezdama kad san ti sadi u potiljku lozu
I ptice sleu u kamen sa dleta

Nek uplja senka nestanak tela slavi

Jedno je vreme u srcu drugo u glavi
Bujnu nevidljivost sa svi<h strana uje

Mi znamo da je od prolosti vee

Sve ega nema i to biti nee
I da svet ovaj prazno odjekuje

74
 Svest o zaboravu

Nada je luksuz. Vena no u krvi

izmiljenom oku slepim zidom preti.
0 vatro tamna iza sebe, ko prvi
da ljubim tako ljubim, ne mogu da se setim.

Zar znam to sam znao zar znam to u znati:

skelet usamljeni izgubljeno ime
divno usklaenje s prazninom to pamti
jalovost cveta i jalovost zime.

Ja sam zabrinuti ljubavnik tog cveta

to mami iz mene sunce i prazninu
pretvara u slavuja, kad razliit od sveta
predeo me tace i pretvori u prainu.

Al zaboravom svet sam sauvao i uvam

za sva vremena od vremena i praha.
0 gde su ta mesta kada vetar duva
1 pusto pomera? Gde zvezda moja plaha?

Niskosti uzalud eznu pesmu! itam

na kolenima predeo koji se otvara
u biu u kamenu praznom gde je skrita
poslednja zvezda iji sjaj ne vara.

75
 Feniks (II)

Smru izmenjena kamen otvara

Prazno polje doziva glasom umiri mora
Jedina ptica to samu sebe stvara
Iz pepela zlih vesti i praznih dogovora.

Ona je raunanje inspirisano zvezdama

Sjaj koji ruku srce i um spaja
Ona je cvet to procveta al utaja
Predelu ime. Peva iz neznana.

Jedino ume da pepeo pobedi

I da iz vatre iznese svoj glas
Obeana u odgovoru na pakao leti
Sama u sebi i eka svoj as.

76
 Nizvodno

Dok lutam predelima svoga sklopljenog oka

gde nijedan cvet nije uzaludan niti izmiljen
ona mi ispere glas i smiri ga, pesma bez rei
poao sam negde a udaljavam se o vodo

Ti si glas ptice posle ponoi vremena

aneo s dvostrukim licem i potaja
daleko iza svetlosti daleko iza asova
kada je smrt velika maska sunca

Izmenih se pevajui kasnim te reko

u noi zasaenoj najlepim batama
duh mi valovlju slian al istroen na bizarne
cvetove
to cvetaju u naem oskudnom znanju

Dan se udvaja gde se raa vreme budue noi

veliki vodeni due nad gorama kad grom mi
snuje
u sluhu kad mi prostore pomea
reko sa srcem od vetra kada mi sve nade
zbuni

Moda bi trebalo da pevam tako

da se ne razlikujem od drugih koji silaze po
vodu
ali pored tebe najbolje sazreva moja podsvest
smetena izmeu sunca i meseca

77
Pesma posle
probdevene noi
ili Jutarnja pesma

Tesnacu mome daj nebo selica

i sunca za begunca preko moga lica
brigo i zanosu biljci na stabljici
kad dan probudi strmoglav u ptici.
Moda od ovog dana poinje venost
i svako ima u suncu svoje mesto.
Pokrenem li sebe, na ovoj obali sve je mogue
To je poziv ivota koji se obnavlja u svanue
0 dani nasukani ispod moga ela
vernog grbu sunca koje nije smela
nijedna no gorka ovoga sveta
kada su pomereni prostori puni vetra
koji nam omaje lica i ostavi nas tako
da kleimo pred nekim hrastom koji se sui
polako
koji se ponekad priseti svojih ptica
1 potrai ih po nebu i iza naeg lica
gde u prostorima koje izdiemo rastu biljke
dok Idtaju horizontom sunca i male svetiIjke
pod elom se gase. Danu moj oprosti,
zagubim li ti vid. O berbo milosti!

78
 Suza

Hiljadu violina krilatih pasa

Prolee nebom i jeca
S istoka prema zapadu
Samo je suza bez senke

Vodo moja napaena

Iza tebe zvezde se raspadaju
I narie no udovica
Nad sveim rukopisom rose.
79
V e s e la p e s m a

Ne verovati i dalje osta greh

Jo nam crtaju ibom po leima raj
Najzad je vreme da prasnemo u smeh
Vlokrei na svoje rane i njihov sjaj

Od srebroljublja ko je postao srebren

Onaj sam to oluje boluje uspeno
Jo nije no jo vidim sebe
A sve to peva mora da je greno

Voli iz mrnje dok pesma nas spasava

Plaljivih rei i turoga klasja
Sunce je mrak koji nas osvetljava
Obasjaj oh obasjaj.

80
 O a jn a pesm a

Polet je nasilje, nedoueni dane;

Nebo je dato pod napolicu lai.
Kuda u? ta u? svuda me no trai;
Psi me recituju i gluve poljane;
Cvet i ptica uhvaeni su u lai!

Mi znamo okrutnosti prerane slobode

I san po meri noi kad nas takao,
Krivotvornu zoru kojoj piu ode
I silazak u srce ko silazak u pakao
Po ljubavno ubre uz sjaj nepogode.

Duo, ivotinjo koju prati seta,

Upoznaj nas s mrazom koji pie pesme;
umo teka rimo nakraj be Ia sveta,
Zar zlo pobeeno ni zapevati ne srne
Pred novim zlom koje poinje da cveta?!

Misao koja ne ume da misli

Zavlada svetom. I sada je kasno
Bilo ta rei to bi bilo jasno
I oveku i ptici pod kojom smo kisli
I mrtvima koji istrunue asno.

81
 Pesma za moj 27. roendan

Vie mi nisu potrebne rei, treba mi vreme;

Vreme je da sunce kae koliko je sati;
Vreme je da cvet progovori, a usta zaneme;
Ko loe ivi zar moe jasno zapevati!

Verovao sam u san i u nepogodu,

U dve noi bio zaljubljen nou,
Dok jug i sever u istome plodu
Sazrevaju i cvokou.

Sanjajui ja sam sve praznike prespavao!

I grom je pripitomljen pevao u staklu.
Ne rekoh li: vatru vrati na mesto pravo,
A poljupcu je mesto u paklu.

I hlebovi se pod zemljom koluju;

Ja bih se eleo na strani zla tui;
Pa ipak, po milosti istorije,
Povraajui i ja u u raj ui

Za prijatelje proglasio sam hulje,

Zaljubljene u sve to peva i kodi.
Dok mi zvezde kolena ne naulje
Moliu se pobonoj vodi.

82
 Z a je d n i k a pesm a

Odve smo mladi pa nam peva znanje

Odve zaljubljeni da bismo iveti znali
Odve matoviti za svetlosti danje
Jedemo sve to leti nismo pali
Sve smo bogatiji to imamo manje

Nepravda ima pesnikoga dara

Istina je lepa al dok ne ostari
Pesme nam nemaju pameti al Imaju ara
Ptica ko dosetka nad njima krstari
Pogreno uzeta re jedna uda stvara
Neitak svet

Pevamo ne brinui za smisao i red

Bolest nau lee poreenja smela
I tako pobeujemo gorinu i jed
Dok smean cvet i neoprezna pela
Pretvaraju vreme u opori med

Ne trebaju nam misli da ivot ublae

Ko pliva niz stravu verni smo neveri
Od pravog puta lutanje nam drae
Ne merimo jer no zakida na meri
I jasnost vie nema ta da kae
Neitak je svet

Mi pevamo da se postide roboti

Tupoglavci dovreni za nameru svesnu
Protiv svega smo to hoe da kroti
I mada vie voli borbu nego pesmu
Nae nas srce jo ne osramoti.

83
Poeziju e svi pisati

san je davna i zaboravljena istina

koju vie niko ne ume da proveri
sada tuina peva ko more i zabrinutost
istok je zapadno od zapada lano kretanje
je najbre
sada pevaju mudrost i ptice moje zaputene
bolesti
cvet izmeu pepela i mirisa
oni koji odbijaju da preive ljubav
i ljubavnici koji vraaju vreme unazad
vrt ije mirise zemlja ne prepoznaje
i zemlja koja ostaje verna smrti
jer svet ovaj suncu nije jedina briga

ali jednoga dana

tamo gde je bilo srce stajae sunce
i nee biti u ljudskom govoru takvih rei
kojih e se pesma odrei
poeziju e svi pisati
istina e prisustvovati u svim recima
na mestima gde je pesma najlepa
onaj koji je 'prvi zapevao povui e se
preputajui pesmu drugima

ja prihvatam veliku misao buduih poetika:

jedan nesrean ovek ne moe biti pesnik
ja primam na sebe osudu propevale gomile
ko ne ume da slua pesmu sluae oluju
ali:
hoe li sloboda umeti da peva
kao to su sunji pevali o njoj

84
 Lauda

Najlepe pevaju zablude. 0, vali,

Rimuje se more! Tad smo na al pali.

Malo je imena ispisanih na vodi

Svi puze ii lete, al malo ko brodi
Gordijim morem opasnoj slobodi.
Dan je u sebi no, a sunce pali.

Izgubi put ako putovanju smeta.

Ah to je lepo i opasno: cvetradicveta!
Posveti gorkoj zvezdi uvrh leta
Lekoviti renik bilja u uvali.

Kroz potajne gore goren lek ti Je.

Da zemlju zemljom ljubi vek ti je.
Al ako je u oi poljubi nek ti je
Prozraan poljubac ko prazni kristali.

85
Balada

Ohridskim trubadurima

Mudrosti, neiskusno sviu zore.

Na obine rei vie nemam pravo!
Moje se srce gasi, oi gore.
Pevajte, divni starci, dok nad glavom
Rasprskavaju se zvezde kao metafore!
to je visoko, iezne, to je nisko, istruli.
Ptico, doveu te do rei. Al vrati
Pozajmljeni plamen. Pepeo ne huli.
U tuem smo srcu svoje srce uli.
Isto je pevati i umirati.

Sunce je re koja ne ume da ija.

Savest ne ume da peva, jer se boji
Osetljive praznine. Kradljivci vizija,
Orlovi, iznutra kljuju me- Ja stojim
Prikovan za stenu koja ne postoji.
Zvezdama smo potpisali prevaru
Nevidljive noi, tim crnje. Upamti
Taj pad u ivot ko dokaz tvom aru.
Kad mastilo sazre u krv, svi e znati
Da isto je pevati i umirati.

Mudrosti, jai e prvi posustati!

Samo nitkovi znaju ta je poezija,
Kradljivci vatre nimalo umiljati,
Vezani za jarbol lae koju prati
Podvodna pesma javom opasnija.

Onesveeno sunce u zrelom vou e znati

Da zameni poljubac to pepeo odmara.
Al ni ko posle nas nee imati
Snagu koja se slavujima udvara
Kad isto je pevati i umirati.

Smrtonosan je ivot, al smrti odoleva.

Jedna strana bolest po meni e se zvati.
Mnogo smo patili. I, evo, sad peva
Pripitomljeni pakao. Nek srce ne okleva,
Isto je pevati i umirati.

86
 More pre nego usnim

Svet nestaje polako. Zagledani svi su

U laljivo vreme na zidu: o hajdemo!
Granice u kojima ivimo nisu
granice u kojima umiremo.
Opora noi mrtva tela,
mrtvo je srce al ostaju dubine.
Noas bi voda samu sebe htela
da ispije do dna i da otpoine.

Putuj dok jo ima sveta i saznanja:

bie lep od praine, spoznae prah i sjaj.
Oslepi svojim koraajuim putem, al znaj:
lano je sunce, istinita je njegova putanja.
Nek trgovci vremenom plove sa voskom u
uima,
ti smelo sluaj kako pevaju pustinje,
dok klee bele zvezde pred zatvorenim
morem i ima
u tebi snage koja te raspinje.

87
Praznino, kako su zvezde male!
Tvoj san bez tela, bez noi no,
pridev je istog sunca pun pohvale
To to te vidim je I moja ii tvoja mo?

Prozirna ogrado koju sjaj savlada,

pusta providnosti koje me strah hvata,
tvoj cvet je jedini zvezda iznad grada,
tvoja uzaludnost od istoga zlata!

Svet nestaje polako, tuni svet.

Ko e nae srce i kosti da sahrani
tamo gde ne dopire pamenje, pokret
gde nas ne umnoava i ne ponavljaju dani!
Iupajte mi jezik i stavite cvet:
poinje lutanje kroz svetlost. Rei zaustavi!
Sutra e sigurno i kukavice moi
ono to danas mogu samo hrabri i p r a v i
koji su u prostoru izmeu nas i noi
nali divne razloge drugaije ljubavi.

Svet nestaje. A mi verujemo svom estinom

u misao koju jo ne misli niko,
u prazno mesto, u penu kada s prazninom
pomea se more i oglasi rikom.

88
 Prolost vatre

Ona ui zvezde da budu jetke

{Spava sa svojim mrakom iz zagrienosti
Spanala se sa vremenom
Meajui svoj pepeo sa sveinom zore

Ona svetli: to svetli njena praznina

Njena e nemo osvetliti nae puteve
Sunce je ime njenog nasilja
Njena izdajstva skriva ljudsko srce

Ona je priznala sever

Ona pod starost blagosilja ciu
Ptica koja sebe stvara iz svoje nematine
ita led iz njenog uma

Na nain umiljat i straan

Dani su razliiti al svetlost zore je ista
Zagaena vatra u glavi, biva re
Buduu zoru ui surovosti

89
Budunost vatre

Sakriu te u moju zimu

Veito prolee zaleena zoro
Sunce je tvoj neprijatelj
Ui me pravde u i me pusti nje

Sunce se okree istina menja mesto

Onima koji ostaju verni ostaje samo la
Al na istinitom mestu je hladno
Na istinitom mestu niko ne die dom

Ledena ptica vatre je jedino znanje

0 kamenu kojti vae svoj pepeo
0 pepelu koji ugovara novu nadu
0 nadi iz koje ona izlee naputajui je

udni dijalog izmeu vatre i ptice

Obeava pticu arobniju vatru pametniju
Ako pronau zajedniki jezik
Ptica i vatra mogu da spasu svet

90
 Crna vatra

Noi o noi trostruka vatro

Jednom vatrom ubija
Drugom vatrom lei
Treom se vatrom ali

(Trea vatra je orna)

Glad vari mrak

Priroda avaj jo nije stvorena
Pes-mo mani se margina
Peva se odozgo nadole
(0 radosti brzog perja)
Nenost je ivotinjska lenjost prodiranja
Za vreme ljubavi jedan luak dere drugoga
I peva, mladi uvar zore, kloakom slavuja
Na nizbrdioi pesnikih poreenja

93
Sadanjost zemlje

Zemljo ti si najlepa prepreka do pesme

Pljusak nepogoda i sloboda
Moje srce die prainu po putu
Moj pad produava moj ivot

Kada se plamen zaustavi

On se skrije u cveu i ni sa im se ne hrani
Zvezde su njegov miriis i ptice koje nisko lete
Da bi se u sve to moglo verovati

Sklopljenih oiju u oboavanoj oluji

Ptice koje zapevaju iznevere umu
Ravnoteu uvreda ije je pravo ime oprostite
I predeo podesan za prepriavanje

Al uporno velianje ivotinje raa pticu

Stazom jo neosveenom od ranijeg ivota
Trave odlaze u raj s duom kamilice
Poslednji cvet kuca na vrata siromanih

94
 Pohvala elementima

Dok spavam zvezde mirim

rei odmaram a kad se probudim
ne ujem se od mora
ne vidim se od ivota
ja ljubim vodu svetove odraene
naoh vazduh i obradovah se
cvet se pretvara u iskru polet je nasilje
vatro kad umrem doreci
ui u re ako je jaka izdrae
napusti prozirnost i progovori
rekoh vazduhu ne izdaj
kao to me izdala voda
i cvet koji je prodao sebe
ne daj da te samu, i iskoriste tvoje znanje
pretvarajui te u formulu bez ptica
jednoga dana pripitomiemo vatru
zemlju emo poslati u kolu
gde predaju cvetovi i lekovite trave
oslobodiemo vodu i uiniti je iskrenom
ali danas jedna nova varnica
udvara se svetu i glavi ispunjenoj slamom.

95
Oseanje sveta

Pronicljiva vatro ne iskuavaj me toliko

Dok me ne shvate pevau neometeri
U mome srcu sunce i no postaju ljubavnici
Kad sanjam u vrtu ispod jorgovana

Miris je zgusnuta praznina u biu

Koje se udaljava od sebe kao u molitvi
I tako starimo ja i moj plamen
I tako se opijamo svojim ivotom i pepelom

Miris cveta je miris njegove budue smrti

To mirie njegova senka njegovo ime
Toliko proslavljeno u vazduhu
Toliko traeno u reenicama

Taj iskren miris nena magla u glavi

Kae da je oseanje sveta u jeziku
Al nepokretna re brzo iscrpe svoj smisao
A cvet ustupi svoj neni koren zvezdi

96
 Crni jamb sna

Ja posle velikog sna poduzeli put

tuan

Malarme

U uhu zvezda za sna tamni zvuk:

zri zvuni cvete tunim predelima
u toploj kori mozga gde me ima
taj san moj izvijen u zvezdan luk

Taj san je smeli silazak pod tie

gde slepe ptice pevaju u tami.
U svakoj ima jedna uma. Gle
to vie govorimo sve smo vie sami.

0 vetar s crnom kimom tamni roj

1 pakao raznosi svetom, menja tok
onesveenoj reci. Onda moj
zaluta meu zvezde krvotok.

U uhu zvezda za sna tamni zvuk:

zri zvuni cvete tunim predelima
u toploj kori mozga gde me ima
taj san moj izvijen u zvezdan luk.

97
Il

U snu to stojim ispod zapaljenog drvea

pred udnim znacima i vie nemam ruke
u prostor prognan i u vreme. Vea
sve biva senka moja daleko od huke
gde utei dok ostali su mrtvi usnuh.
Joj vazduh vene umiru svi oblici!
O milosti za ono to sam bio u snu.
To paklena mi ljubav u nedoumici.
No slepih iljkova me prikova za tlo.
Pod zemljom mrani predeli se meaju.
Pomeraju se mora uasi se premetaju
sa jednog mesta na drugo mesto zlo.
O strani preobraaj moj u srcu sna
gde vasiona poinje mi pticama,
s dva oka varnica da I e da zna
da put mi nae letom ili klicama.

98
Sam u snu svome ko e da me spasi!
Od svega malo pepela u. rukama
za buenje mi osta kad ugasi
krv moja ime to ga rekoh mukama.

Krv moja ima ime jednog cveta;

da uzberem to ime u sleenoj krvi hou
za nju to kroz moje uase mirno eta,
kad zveri bee zle u nae rei nou.

Te zvezde s njima ko i bez njih no.

0 kulo snage gde je plavi dan
stvar svaka kada ima lekovitu mo
1 kad se raa smisao umire mi san

u vazduhu kad se putevi produe

za mirise i anele da prou!
Pred kapijom sam koju crvi glou
za zlatno groblje gde se sahranjuju rue.

Ne, vie nije vano ta u rei-

Ve bee sve to nekad ko zna kad
u nekom snu ii nekoj udnoj rei.
Ja posle sna tog ne znam kuda sad.

Ti snu moj, moje tamno podne, sen

zar svedok predela nestvarnih ja
za svet od tople gline umeen!
Kuda da odem posle ovog sna.
Daktil sna

Stoje izmiljeni bregovi

od zlata gde zvezda sjala je.
Tu smrti nema. Vetrovi
u nebo se vraaju. Pala je

lobanja niz crne grebene.

U mrane dubine nosi li
to to sam uo. Ledene
obale senkom rosi li

jezive vode za zakletve

od elje strane smrznute.
Na putu ostale su kletve
i zvezde spore omrznute.

O nema umo na obali

no gde besvesna poinje
da I snaga me slatka obali
ili me san moj opinje.

Zatvoren je taj predeo

u sebi. Ta mesta nemaju
svoja sunca. Pod zemljom to
oblik sna moga spremaju.

100
POHVALA VATRI

Ona nema nikoga

osim sunca i mene
Ona se ukazuje lutalici
ukazuje se lukavom
ukazuje se zaljubljenom
Nita nije izgubljeno u vatri
samo je saeto
Na krajevima vatre
predmeti koji ne svede
niti se neim drugim odlikuju
traju u tuem vremenu
Ptica koja sama ini jato
iz nje izlee
Uzmite aku sveeg pepela
ili biio svega to je prolo
i videete da je to jo uvek vatra
ili da to moe biti
 Moravska elegija

Gledaj visoka ptica gorama vrhove mami.

Okruena nekim veito budnim sjajem zru brda
uokolo.
Dan e da me zaboravi, tajno dovrena u sebi
kai se.
Kada prelazim iz jedne tiine u drugu pod
veliku senku sunca
je li to drvee na tvojim obalama okotali mlaz
gorkoga soka.
vodoskoci koji se bude izvan moga sna?
Du tebe kasnimo du tebe smo izdani,
du tebe u naem odlasku rastu omorike
prokazane vazduhom kolebljivih dralova.
To dole je li mrnja? ili ja koji svojim poreklom
uestvujem u svim prizorima?
Ah, kakva uasna svetlost
probuena prvi put nad sklopljenim oima
Eto to je ono to se naziva
pesnikom: biti licem u lice svetu
preko puta pustinje i neke zvezde naopake
i videti sve gde drugi vide samo no.
Vezo fina izmeu pepela oka i 'kamena arolije
ne prepirem se
sa slinostima, al jedan je vaj,
i 'nema druge smrti os-im smrti.
To svemiri se zainjavaju u mojoj nesvesti
u raskoraku iji je odjek ovo videlo
sa izmiljenim vremenom i suncem
pola u zemlji pola na nebu.
0 pesnici svuda i uvek
okrenuti licem prema prividu
sa zvezdom umesto iupanog srca pred
nepojatnim,
kada je pred nama samo jedan dan, nepomean,
kao cvet koji se u snu naem budi.

105
 Morava

No, jo nisam bio izaao iz noi

pune pravednosti i transcendentalnih munja
a u mome duhu oiko koga su se rojili zlatni
insekti
ula se zimska muzika to sanja slatke vrhove.

Jo sam svojim seanjem dodirivao druge

predele
ali ve imah dan i ljubav koju nisam traio,

106
 Il

Ja ujem i vidim njenu istinu

njen ljunak tvrd meu zubima
blag u srcu gde mi silazi po svetlost
osetljiva zvezda.

Gasi samo zlonamerne vatre,

suncu ni u emu nije suprotna.
Kakav straan sklad izmeu
riba i ribara koje podjednako voli.

Visoko jedan je krug pod kojim se sve

odigrava
svojom udaljenou omoguuje nam
prostranstva
onome ko ga shvati bude oko glave
i sveti i dok reke teku uokrug.

Ode a opet sve je tu.

Ora irokim zamahom ruke poinje godinu.
Leto: laste se kupaju ribe lete
aneli pevaju nad vodama.

107
Ill

Rei e mi pomoi da utvrdim

gde ona poinje
da li tamo gde je gledam
ili tamo gde je jo nema
ili tamo gde se srce
ispuni peskom i zaboravom.

ta rei znaju o vodi

koja izgubi sve to nae
koju volim da dokazujem
koju elim da uinim stvarnom
a da je ne zaustavim
a da je ne povredim?

IV

Sada se uliva u brdo ispod meseca

gde rastu nebesne biljke sa zemaljskim
cvetovima
i drvee na kome raaju elektrini plodovi
i prazna ogledala
i prazna ogledala jer nema
niega sa druge strane.

Evo moje ljubavi

evo moje krvi
evo mojih kostiju
evo svlaim svoju ljudsku kou
i u crnu zemlju leem.

108
 Tito

Nema drugog dana osim onoga koji e doi

Kada govori kao da zvezde padaju

u lepu vodu iz jedne venosti iza promenljivih
oblaka
uperi prst u neizmiljeno mesto ali vreme lano
gde prolost jo nije prola
i kae:
ko tamo poe stii e u dan pre dana kada je
poao
u neslinu idilu nevernu onome to je iza nje
gde je runa graja inae hvaljenih ptica.
On nita ne preuti on kae
svaku mrlju u oku svaki oblak na dui:
budunost nije sve ono to e doi
mnogo tota e se jednostavno ponoviti
prolost nije sve ono to se nee povratiti
i jedan deo budunosti ostaje zatajen.
On nas ui kako da ne izgubimo slinost
sa svojom nadom sa svojim lepim ljudskim
licem
on nas ui kako da prepoznamo budunost
u onome to radimo u ornome to e doi
jer jao onom ko izgubi svaku slinost sa ovim
gradom
jao onom koji nema svoje mesto na ovom trgu
jao onom ko bude merio sebe svojom senkom
koji je dan u njegovoj neosvetljenoj krvi.
Budunost je tu samo je treba prepoznati
i izdvojiti-
0 beli grade o crveni grade na ijim prilazima
nie
ito
jednom baeno u zemlju nikada baeno
kao kad sie kao kad nestane
da bi se mogao pojaviti zakapano zlato.

1955.
109
Z a stolom

Kada udovite pree svaku meru

Pretvori se u pticu i stane naspram vas
Cvrkue iz vaeg zglavka
Obeavajui ljubav ko nasilje

U noi
Kada se mrak ne moe iskupiti zvezdama
Kada dve stene koje pevaju pou na put
Kada vi zaspite ona e se probuditi

To davna uma
Nie iz stola
Ko ogladni jee vetar
Ko zapeva pevae zlobno i nemono

Ko zaspi
Pae glavom na dno ume

110
 Balata

Slepilom pretei,
Zvezdu mi sa ela ne mogu da izlee.
Oholi stoje dok mudraci klee
Pred pticom koju ne umem izrei.

Ja gledam onim to videh, o dani,

Nad kojima blista
Slinost sunca sa suncem od lani.

A taj to spava vatru, izdajniki glumi

Sjaj ametista
I pepeo bez izvinjenja umi.

Pomiri se sa sobom. Pada vee.

Ljubav umire od tvoga dodira.
Sve vidljivo je avo. Na pragu nemira
Oholi stoje dok mudraci klee.
111
Crni konjanik

Noi divlja i gorka vertikalna

kao ograda evo dolazi crni konjanik
da zaveru sa putevima sklopi
noi stisnuta u pesnicu

Njegov e glas da isprazni zvune prostore

njegove e rei da probude komar
u dnu njegovih crnih oiju lei
pas spreman da zalaje na svako nebo

Crni konjanik koga je izmislila gorka

no divlja no koju je konjanik proneo
uasnutim putevima koji su se posvaali
i razili na etiri strane sveta

Crni konjanik o kome se ne zna

ije su ime odneli vetrovi
crni konjanik koji nas je jedini
traio van nas i klao nau odsutnost

O strana pomisao na crnog konjanika

kada smo ujutru ustajali krvavi
preseena grla odseenih ruku
nemoni da viknemo i da uzmemo

O strana pomisao na crnog konjanika

vienog prvi put na Crvenoj Baniji
koji zatoen u naoj lobanji
juri od ela do temena

112
 Zemlja i vatra

Dubina je sama svoj neprijatelj

Moje oi bez mene lepu zoru vide
Dobrovee sa zvezdom u srcu
Dobardan sa suncem u ruci

Sve to leti uveava 'prazninu

To znai daleko od sebe voditi ivot pun
opasnosti
U vatri bez dima u pesmi bez rei
Izgubiti znanje ast i snagu

Tako emo bez gorine lepe ljubiti zemlju

I umu koja se ne usuuje elu
Noi iza lea cvet sasvim logian:
Budnima trn, usnulima rua

Nek svako bude nasamo sa svojom sreom

Eno munje visoko iznad dosade -i nade
Izmeu blata i vatre mi smo za vatru
Pozdravljam te nepotkupljiva zoro sveta
113
O anelu na zidu

Zauzme svoje mesto Izmeu sedam

zvezda kada prestaje vatra i zbivanje i
poinje ista kristalizacija podarena u
smiravanju. Aneo usamljen na zidu,
moda on stvarno postoji u zidu, ali kada
nije na zidu, on je sen. U svojoj prvobitnoj
ozbiljnosti smanjuje vidljivost nekim
stvarima. Tada poinje lutanje, osetim da
se menja struktura mojih ula i da
umesto ela imam jednu jedinu misao.
Ne postoji trijum f izvan nesree. Dok
smo to saznali neprimetno smo zamenili
sebe. Tako smo stvarno pretvorili u mit,
da docnije posumnjamo u njega. Ali
jedan pesnik koji je dugo stajao ispod
zida u koji je bilo nemogue posumnjati,
valjda zbog njegovog gorkog ukusa i
tvrdoe, prepoznao je svoje lice bezbroj
puta seljeno na jednom srpskom
srednjovekovnom anelu. Onda on
stvarno postoji izmeu elemenata i
odnosa koji poravnavaju svet, postoji u
istoj mogunosti kao udo i vernost
silama koje su iza zida.

114
 Il

To mogu da objasne samo vode

koje ne teku, taj mirni lik kada prestaje
vatra i zbivanje i poinje kristalizacija.
I mada je supstancija tih zvezda oko
glave nematerijalna, one pripadaju
ovekovom prostoru. Ali to lice ostaje
najbolji dokaz zelenoga sunca i vienih
korpija. Iza toga lica neija krv eka
da bude roena i ona e 'prepoznati to
lice. U srcu se pali svetlost koja
obeava da e sve biti vieno i
sagledano u seanju i budunosti i u
sebi samom. Dotle treba sauvati svoje
oi koje gledaju sa nekoga zida i
uvati se oslepljenja i zaslepljenja. Nisam
prvi koji se plaim da ne oslepim zabrinut
za dubinu svoga oka kad gledam u jezero
ili u prostor. A nita nije tee nego
gledati itavu venost sa nekog zida.
I najvie nam pri tom nedostaje
praznina gde ne struji krv i gde bismo
smesti Ii svoje predstave o eventualnom
boanstvu. Ipak nita nije izgubljeno, jer
praznina je to ega nema. Ali ima
neto oko njegove glave to je ista
lepota i neprevaziena vrlina, a slino je
praznini.

115
II!

Ovaj konkretni Aneo, osvetljen

sam sobom iznutra, da je u pustinji
rekao bi: ta e mi nada ako ne da
sauvam ovu pustinju. Da sie sa
zida, rekao bi: ovo je predeo koji
produuje ljubav.

1957.
116
 Ariljski aneo

Anele gorki praznine i snage,

Kad ukaza se sunce kakav nije
Svet, gde nevoljen, jae u voleti drage,
Dok plod posejan u. paklu na nebu ne sazrije.

Ako namere dobre srce vou

Podari, kakvom vatrom voeni idu.
Dok pela stavlja aoku u slatkou
Za smisao leta na iskusnom zidu.

0, opija me vatra tako trezna

Oko tvoje glave ko prolee!
Ko tebe nije video taj ne zna
Sebe, ko tebe ne vide taj nee
Nikuda stii, jer beskrajan je put.
Gle mesec bliski iznad rujnog cveta
Dobi oblik srpa: lepota je smrt
Gde vrlina otkri mogunost uzleta.

Nepomian si, zato te ne mogu stii;

Tako blizu mene drugi vazduh die
Dok silazak u dubinu obeava sve vie
Zvezda na koju treba se tek navii
Divno praznoverje to izmilja krila
Oslepljenom vazduhu u toj saetosti,
Tvoja je mladost pre svih mladosti bila
I ostala na zidu ko slika milosti.
117
O sretna mladost koja proi nee!
Da bi bio razumljiv srcu osta
Mlad u izdvojenom danu koji posta
Svetlost to me miri sa veniim proleem.

Prah ruama taknut do mirisa se vinu

Na zvezdanoj promaji gde mi dan odkrinu
Vatru, vatru, slepo to oboavanje
Elemenata, koje sagore sopstvenu
Budunost i sunce pretvori u senu
Nebeskoga bilja pred mrano svitanje.

Ti me zgunjava na mestu gde padoh,

Iza poslednje misli poslednja nado!
Tvoja ula sebe oslukuju, svoju
Nestvarnost, svoju beskrajnu uspomenu;
Tvoja 'praznina svet i zvezde krenu
U udno poimanje tvog duha u Broju.

Sriem fosil tvoga imena u sui

Vere i lanog rasta lanoj dui,
Jer i da te nema, praznina u kojoj
Zamiljamo te, ipak, nikad ne bi
Prestala da nas opija, u sebi
Uvek druga prevarenoj sri mojoj.

118
Da nisi aneo koga strah moj kroti
udovite bi bio u svojoj lepoti
ije poreklo u mojoj je elji
Da uniten budem tamo gde postaje
Moja nemo moja snaga koja daje
Istinu recima u lanoj povelji.

Zbog tvoje nadmoi ostah pust i sam,

to snih zaboravih, pa me proe plam,
Dok na kraju tvog imena bukti barun
Ptice to prelete svet unazad varav
Do mirisa rue u kamenu. Bar um
Naslikane grane da pomeri narav

Bilja! Kako da te sauvam od tuih

Misli u meni, dok bivam sve lui,
Za vrednu gorinu, uplje dvojstvo lika,
iji je rast odjek budunosti prazne,
to podatno trai naine prolazne
Da bujalost svoju neprolazno slika.

Jo malo i zautau ipred tobom,

Dok bdi onocvetno nad ispranjenim
grobom
Anele pred neumoljivom lepotom kraja
Gde je mir i zrelost pesmu zamenila,
I mramor gde mrmor vene vode spaja
Sa kamenom kome izrastaju krila.

119
SyeJLto .postoji tei nejnsnootf;
Galeb oponaa litice -plahosti,
to vrtlog odrazi samo vrtlog biva;
Ima li dokaza lepote pomerene
ulom u nebie koje zaodene
Obliikom bekstva svarnost to se skriva?

Oh nae srce 'kog dostojni nismo

Ni onda kada najmudriji mi; smo,
Dok budni pred onim to nas snom prevlada
Ne zavapimo: milost! To pelud
Nekorisnog pada na nevinost belu
Cveta treznog ije ime posta nada.

O anele blagi uprkos svojoj moi,

ii upravo zbog nje, vatro sa svojom noi,
Kako se zbi divno da bie ti izbegne
Mesto koje bi izvan tebe bilo,
je r zabunom sve se zbilo to se zbilo
A sjaj koji kasni najdulje dosegne.

120
Nae ime nee berbu doiveti
Svega to moe sebe da seti.
Pojedinano nas, joj, unerazumi;
O p t e nas zaslepi. Zabuna je slinost.
Moje lice tone u udnu bezlinost
Koja mermerom svoje oi umi.

Ah, nado koju vrisak zna izrei,

Teskoba i gria, ipre no mir u srei,
Slabi smo i lomni kao list liskuna
I ne usuujemo se da budemo drukiji.
Preselili smo cvee pod rep zmiji,
A ipak nam je dua nade puna.

Daj lobanju praznu za preivele lai;

Neizbeni dodir sna i praha trai
Imena posna trostrukih odraza.
Vlastito me srce porazi. O, krah,
Kad krv svoju buri podmeem, \ plah
Penjem se na vrh presahnulog mlaza

125
Vratie te vreme. Kleae i vlati
Ko u Matjei, na gori to pati,
Dok te u dubini preureuju zvezde,
Koje ne vidi, al vidi zvezdanost
Presvislu u vodi bez ari to zanos
Tvog srca troi za hridine trezne.

Moja te ljubav pretvori u neto

to se ne moe voleti. Al veto
Tvoj kostur prazno prepozna sazvee.
Ko e preiveti Plod, ako ga bude,
Siuan ispod drveta, kog lude
Pokuae tresti u zore sve blee.

Tu vrsta tla progovori sa grane

Zavedena od sunca u nepojamne dane,
Kada znam ta mi okruava vid,
Al ne znam sunce to ga ispunjava
Na ulasku u zemlju koja spava
Sanjajui trule lobanje i zd.

126
Prazno je dublje. Jao, vreme, gde te
Plamen preseca. Osporeni svete!
Nije li straan let koji je dokaz
Praznine u stvarima. Cvet umesto oka
Isto sunce vide. Slepo slepim samo
Videti moe. Zaleeni plam
Ogledalo posta onome to sanja.
Oblk je vrline strela ugledanja
to svetlost rasikopa orlu ispod grla:
Zapamena zimo bit je neumrla.
Jao, vreme, ustah, al se ne probudih;
ta to videh, ta to sanjah, pa sad ludim,
Asketska ruo, seni oploena
Cvetom, krv ti zajmim, a sam bivam sena.
Tu nema sunca, jer sve sobom zrai
Mesto uzalud pokuano. Jai
Postaje koji svoju slabost spozna,
Cvet upljom rukom otkinut. O grozna
Sviralo koja presauje vlati
Iz pitome doline na liticu to plamti!
Gluv da uje nemo kako veto svira
upljinu frule iznutra i pepeo dodira
Sluh saet zvezdom uspomenu zgusnu
Prepria rosu i nevericu usnu
Mamei sene iz svirale prazne
Iezlim danom. Jao, rei razne
Isto znae. Nikad c v e t ne mogu rei
Ako ne mirisah n e c v e t mnogo vei.

127
 Najblii dan je koji proe davno,
Smirenost seni primaknuta slavno-
Jao, vreme strmo izraslo iza lanog
Susreta ula u umu. Nevano
Sprema u svemu vienom poraze
Oku i uhu dok sazvea silaze
Kroz levak cveta u zemlju, prestrogo
tivo korenju. Tu sam iznemogo.
I viak vatre posta sunce zlobe,
Zlatni poetak otrova i teskobe.
128
Sve je nestvarno dok traje i dre;
Stvaran je cvet ija odsutnost mirie
I cveta, a cveta ve odavno nema;
Bespuem do nade pesnu mi priprema,
Kad izdan jo volim onu koja spava.
Uspomeno zlatni prae zaborava!
Iz presaenog otrova dan raste i sprema
Poetak lepote, a lepote jo nema:
U prekomernosti i izobilju se gubi.
Lepo je manjkanje u sebi to ljubi
Prazninu i mesto jo neoporavljeno
Od odlaska anela, svislo bilje. Seno
Na tragu odlutalog cveta ije ime
Mirie izvan vrta i vodi me
Do istih mesta, nestvarnih bez nade,
Ruo pomerena najslai moj jade,
0 kako divno traje izmorena
Svojom odsutnou, odvano mislena.
Vatro bezbolna, o estino daha
Onog ega nema, priimedbo mog praha,
to prista na sebe, ali nade pun,
Zbog koje je svaki svretak nepotpun,
Odsevom cilja neprozirnost smiri,
Uvredu gline suncu, sjaj rairi.
Zid mutni to se pod freskom otrezni
1 ojaa prazni zanos neoprezni,
Nek lepe od zvuka sluti mi sutinu,
Gubljenje vitda i put u dolinu.
Jer i pad je let dok se ne padne
U sebe; a tamo nema nas, ve gadne
Kljuju nas ptice i ruglo smo svima;
Ko nema vie srca taj ga ima.
I pakao je ljubav kad dozrevanje oka
Ruu u sliku pretvori, duboka
Rasanjanost da joj ludi miris kroti
I oduzme srce vedrini i lepoti,
Jer ako krajnosti isto sunce doji
Suvino je srce gde pesma postoji.
Providnost lepotu opsednu da plane
Kad prezirom kazni sve izline dane
Gdc dosada je vrlina bez nade
Pepeo odbleska koji upoznade
Ispranjen jug i posveene ruke
Sjajem nove zvezde za prastare muke
Kad pakao je ljubav i isti oganj gori
U zloinakom srcu i na gori.

129
Biljko, pomeanost smenu zemlje i vode
Kanjenu blatom, blago prezri cvetom.
Al pristani na svet koji zvezde vode
Izlasku mutnom s bezbonim poletom.

Srce rodi pono glave, al izbavi

Sebe anelom kada vreme stade.
I oploen prahom mutni cvet objavi
Pomerainje porekla, dan vei od nade.

Biljka te misli; moj um se iseli

Smelo u cvet koji ironino gleda
Lobanju praznu. Ko pticom isceli
Ponor proleu bezazlenost preda

Ruom pogreno i nenije kazana vatro,

Prolee proe i niko se ne stidi
Da preostale dane kao budunost vidi.
Koju preletaju gmizavci s ptijom matom.

130
Preporaanjem ispiraj sjaj svetu
I zvezdi koja ponore zataji;
Neka se trule otrezni u cvetu
Nepoznat nesvesnoj rui koja sjaji.

Dri u ruci vatru kao da je

To neto stvarno, anele sa zida,
Na ulasku u zaviaj koji daje
Lobanju trulu za zlato mog vida.

Primi i cvet koga preziru ljiljani

Zapamene mudrosti u susret mom prahu.
Istinske su rei tune: pravi dani
Prazni. U praini trag nai uzdahu!

Kao oni to se oslobodie ljubavi

Ljubei silno, sii u jednom prazan
U svet polutame, gde zaborav plvi
Polja, a zvezde tamani zaraza.
Trenjo neverice bez oblika srca
Ljudskog, zvezdane padavice vrue
U poljupcu se nitavnost koprca,
A put je samo upoznato bespue.

131
Iz srca mi slavuje izmami gora,
Pa prazan kleim pred onim to pade,
Sred nepokretnih vetrova i mora
Praznih: ipakao predeo bez nade!

umor bez ume i cvrkut bez ptice,

Prazno to je traje; ne uje se to jeste.
Dok s mrtvog oca skidam nasleeno lice
Vatrom se zveri i zvezde prieste.

ista re koja kae sebe manom

Izbee tvom biu, al upozna zoru;
Dovri ti nebo u neiskazanom,
Da ti ime eznu ostrva u moru.

Da umesto mene pati, pesme eto!

Ispranjeno! srce jo je uvek ivo.
Za veliiko sunce u kamenu saeto
Kristal isturi prozirnost ko seivo.

Kamen je potinjen govoru i zimi.

0 rei koje reeno potkupi!
Zvezdo, moj pakao i moje srce primi
Ugaenom rukom to beskraj iscrpi.

Oslepljenom rosom u nadanje i vee

Vara me azur poklonom tebi slinim
1 strah stvarniji od onih to klee
U strahu od promena pred zlom nepominim.

132
Ogovaraju vode odraeno
I dan pronaen pre nego to sine;
Poetak sveta vide poraeno
Ime svetlosti koja svetom mine.

A tvoja milost puteve odvodi

U ruinja'ke jasne, sestro krina,
Izmenjena zvezdama odsutnim u vodi
Nad kojom lebdi njezina dubina.

Pjan od udaraca srca jo teturam

Na Jugu bez Mora to preplivah ga ipak,
Jer nestvarnost je jaa i najea je bura
Na moru kog nema, a hui i itpa.

Zvonke ruke pruam gradu koji spava

Pometenih jezika, sa suncem u bari.
Uzidanih majki u zid mukih glava,
S anelom u vou i oku to straari.

133
Lukavstvo pozajmljenih dogaaja,
Neizrecivo a naueno ko vreme,
Varko, u tebi udes i sluaj spaja,
Gde preraste sliku i sjaj uspomene.

Nek ti ime eznu ostrva u plimi,

Anele, i pesima koja mesto mene
Pati, jer pakao i moje srce -primi,
Da bela iznutra crnim tragom krene.
Pomeranje porekla dan vei od nade
U kalemljenom plodu rei slutim,
Pomor u ruci anela to stade
S vatrom na ulasku u zaviaj mutni.

Da dan pronae pre nego to sime,

U oku i vou tamni obris raja,
Nestvarnost punu volje i estine
Koja u nama kob i sluaj spaja.

Glavo sve dalja od srca mom prahu

Trule u cvetu otrezni i elu
No kroz predele bez nade, u strahu,
Prazno i zemljano vapi zvezdu belu.

1958.

134
Utva zlatokrila (1959)
Frula

Groznice nene poremeenog cveta

Slgti. Gle, bilju klanja se opet.
Tragom pjanog juga i iezlog leta
Pouri, opevaj pre praznika svet.
Ponovi dan zbog nezahvalnog tela
to suncu uzvraa senkom i pesmu kvari
Vrati oveku usamljenom pticu:
Pod praznim nebom plau sokolari.
Dozovi utve s gora, u (predanje.
Sastavi ula pesmom da ne venu
U noi tela. Nek bude sve manje
Vidljivog da ostvari uspomenu.
Prazni mi koleno i uzima srce
uri, krug opevaj, nesreu prevari
Smederevo otvori, ptici se dodvori
Pod praznim nebom plau sokolari.

136
 Gojkovica

I tako budunost mranoj nadi posta

Suanj i talac zlo ivotu verno.
Grlicu opeva kamenje to osta
U predelu koji raste lakoverno.
Jesi li ivi stub grada ii mrtva
Beli bedem doji prevaru sve veu?
Prazno ime nade i prelepa rtva
U zidu bez zvezda pravedno se sreu.
Tela istijeg od izgubljenih rei gori
Dan posle vremena koga se svi boje,
No niz Bojanu otie u tvoje
Srce prodano nesigurnoj zori.
Trgovci asni to kupuju vatrom
Iz tvojih ruku istinito blago
Na tvome telu grad crtaju jatom
rtvenih dralova umiljatom snagom.

137
 Zova

Iz zove koja se sobom zabavlja

Predelom slepim poguban je poj.
Izdajstvo i bruka ko pesma se javlja;
Uspomena traje u nameri zloj.
Cvee nas ogovara, uma se prikrada
Naoj nakaznoj samoi. Nema tajne.
Svirala se ruga. Rugoba i enja
Izjednaie se pred kraj leta. Sjajne
Zablude vatre nita ne savlada,
Intrige sunca u plodovima glasnim.
Sirene biljne pustolove mame
I ine svet smenim i opasnim.
Rei su izdajstvo, truljenje sunca vajnu
Slast ploda kukavilukom oznai.
Mulj i progonstvo zvezda koje tajnu
Kazae ponoru bezvuno pomrai

138
 Bolani Dojin

Je li istinito ono to je stvarno

II samo vlada? Pobednici bee.
Prazan je praznik bie je utvarno
Dok dostojni etnje kroz vrt mrtvi lee.
Sunce je bolest i slabost je strela
U snu odvojeni vodoim dok se mrznu.
U visini vatre hladno je bez tela.
Ko pojede svoje srce taj se drznu
Da pesnik bude predelu bez pamenja,
Cvet nedovren kad prolee ve proe.
Svet e spoznati onaj ko ga menja.
Slabi su pozvani da postanu voe.
Dozivaj ipepeo bez straha jer nema
Pepela ve samo plamen koji spava
U kamenu mutnom to potajno sprema
Izlazak sunca iznad mrtvih glava.
139
Sluga Milutin

Poslednju svetlost slabosti prate i bilje . . .

Upotrebljiv samo u snu, svet nas vara!
Varnicom nenom niz crno kovilje
Doeljen predeo obuze prevara.
to je duboko nit leti nit tone.
Nit varkanjem varke bogojavno plane,
Da no koja ih naizust zna trone
Potkupljivim srebrom mudrosti prerane.
Gorka priest sluha u sebi vas krije,
emerni labui izlinosti britke.
Usamljenost je niskost. Gospo moja, bije
Svako u svom mraku izgubljene bitke.
A kad zid lobanja sve vreme opini
Niko nee znati je I rano ii kasno
Za ljubav za put ii smrt dok sunce jasno
Kuva odbeglu gorinu u visini.

140
 Utva

Daj nesanicu grane s koje slete

Zvuno u dane poslednje i tune
Zlatokrila koje ne mogu da se sete
Crne ume iza glavobolje rune
U tvrdu zemlju da I odlete uplja
Od neba, prazna kao sve to traje?
Vatra koja te vidi bie skuplja
Od zlata koje sebe ne ipoznaje.
Osta samo ime: dosta da se. rodi
Pesma u letu sjaj daleke zore.
Sanjam te dok peva u skamenjenoj vodi
Morem bez molitve pro neprelet gore.
Odlete tragom izdajnike sree,
Od bleska srca rukom sklanjam lice.
Ne kuni vodu izgoreti nee,
Udahnuo te kamen krilatice.

141
Tamni vilajet

Tuom su pesmom oarani. Teka

Neverstva kriju u srcu to strepi:
Slavuje stranputica. Sunce je greka
Praena vienim uasima slepim.
No umesto oka lukava vatra nudi,
Al stoje kuni u istroenom vazduhu
I slede vidljivost razliito ljudi,
Ponor sumnja u njih jer ih ispunjava;
Samo su slabi izvan opasnosti.
U zloin je umean i onaj ko spava.
Nikoga nema da jakima oprosti
to sioe u tamni vilajet i zlato
Koje se ne moe uzeti otkrie.
to god da iini zlo ini jer blato
Iz toga podzemlja slavno je sve vie.

142
 Ravi joj la

.... tuna vila nije sjena puka

Tin

Tvoje je srce uzrok dana i noi

Vreme slino suncu dubokom i prazni
Zabranjeni slavuji slavni al bez noi
Tvoje je srce uzrok dana i noi
Da sve to proe vrati se po kazni
Tuna posestrimo emera i bune
Pelen je jedini lek i gorka nega
Srcu jo gorem to se tobom kune
Tuna posestrimo emera i bune
Jetkih mudraca s izmiljena brega
Tvoje je srce u drugima ti samo peva
I tvoja ih praznina sve vie oarava
Oprotena im oporost dosneva
Tvoje je srce u drugima dok peva
O iskri iskrenoj koja oajava
U tatom predelu kome odoleva

143
 Kolo

Van njega sve je beskraj, varka i zloba,

Praznina u vetar pretvorena tato.
Samo je budnost pesma, i teskoba,
Beulno mesto prevareno matom.
Izmiljanje slepog u kovitlac oka,
O saplitanje kroz izmiljen vrt!
Iskustvo osloboeno pamenja
Opini bilje nenosti i smrt
Okolo vremena, okolo kostura,
Okolo dananjeg dana opratanje.
Dok se srce igra svojom prozirnou
Ugasla jasnost eka ispatanje.
ikaju svet za potiljkom. uj
ta zakasnela frula kae svetu.
Iz pepela oka izlee slavuj.
Krilatost klisure odmeni sujetu.

144
 Dodole

Ko sat bez kazaljke svetom otkucava

Pronaena praznina danu sagorelom
to posvaa budno sa onim to spava
I let zaustavljen s lai odletelom.
Pa pevaju: daj nam budunost ko seanje.
Svet vie iza nas negoli u nama.
Da bi eznuli i pevali daj manje
Nego to nam treba. Padaj 'kio tamna!
Ruu nutrine nude bezazleno
Promuklom dodiru dana da ga svlada,
izmeu njih i sveta strmog, eno,
Kao u jamu teka kia pada.
uboriku biljno pesmom dozivaju
I dan iza lea ko potonji cvet.
Bela im vrana na jeziku. Znaju
Sa lanom slikom da pomire svet.

145
Raskovnik

Nekakva (moe biti izmiljena)

trava za koju se misli da se od
ije (kad se njome dohvati) svaka
brava i svaki drugi zaklop otvori
sam od sebe.

Vuk St. Karadi

Otvori kam u kom iskra malaksava,

Da lepi od praznika obian dan bude.
Iznesi blago iz lanih ostava,
Iz izmiljenog pakla lekovit jed rude.
Pokloni svoju biljnu mudrost danu.
Otvori put u reci, u riznicu golje.
Oko zahodi sa suncem, ne srce. Osvanu
Varka, rekavi: hajdemo u polje!
Biljni sezame otvori obzorje
Za sve koji su se rodili prerano,
Nek uu u tue srce ako su otvorili svoje,
Putnici vrlim li morem, gorom li sanom.
Otvori semenku u kojoj neno ami
Zaboravljeno prolee. Otvori
Kamen to preuta zvezde svojoj tami.
Otvori put ptici, oveku i zori.

146
 Spavai

Budan ja kradem ono to oni sanjaju

147
 Jedna od najimpozantnijih figura u posleratnim eta
pama stasavanja nae poezije, Branko Miljkovi je za i
vota bio slavljen i uznoen, a krae vreme posle preranog
prelaska iz ivota u legendu bio je srpski pesnik sa
moda najveim brojem (dosta uspenih) epigona meu
kojima su i dananji vieni pesnici znatne reputacije.
Odmereniji, kritiki intoniran tekst o poeziji i poetici
ovog pesnika prvi je, od starijih kritiara, napisao i
objavio Dragan M. Jeremi, posebno se bavei filo
zofskim aspektima njegovog pevanja. A najopseniji,
teorijski i estetiki najpouzdanije zasnovan, besumnje
je onaj Milana Komnenia, publikovan desetak godina
kasnije. Da li je taj Komnenlev tekst, zapravo pred
govor Brankovim Sabranim delima, zadugo predstavljao
konanu re vrednovanja ovog pesnikog opusa, ili je
nae pesnitvo na neki nain preboleo i prevazilo
Miljkovieva interesovanja i njegove domete sasvim
je, tek, izvesno da ovaj pesnik poslednjih deceniju i po
nije u sferi zanimanja svojih mlaih kolega, a ni onih
koji piu o p o e z iji... Reklo bi se da je u pitanju jo
jedan, vHo karakteristian, podatak o nedostatku kriti
ke mere: kada se pojavi pesnik u ijim se dvema-trima
zbirkama nasluti prekretnika linost, linost inovacije
i sinteze, hvalospevima nema kraja; kad taj pesnik
nenadano nestane iz ivota, hvalospeve ubrzo smenjuje
bezrazloan i nepravedan zaborav.
Nije li, u takvom jednom sluaju, upravo u uspo
stavljanju kritike distance prema poeziji o kojoj je re
izazov za pravog kritiara? Jedan od najboljih mlaih
srpskih kritiara, Ljiljana op se tom izazovu odazvala:
svojim predgovorom i, nita manje, izborom 1 0 1 pesme
iz Miljkovievog pevanja odgovorila je na pitanje o
mogunostima, rasponima i specifinostima dananje
recepcije ovog opusa, recepcije koja dolazi etvrt veka
po njegovom zakljuivanju. Ili tanije, odgovorila je na
Jedan od mogunih i odrivih naina.
Kritiki i prireivaki pristup Ljiljane op odlikuie.
pre svega, znatna, estetiki opravdana, redukcija M ilj
kovievog opusa: redukcija koja se odnosi koliko na
obim, toliko i na motivsko i tematsko grananje ovog
pesnitva. Njima manje opsenjena, ili ak za njih sasvim
nezainteresovana. opova je uoljiva i upadljiva svojstva
ove poezije koja su, svolevremeno. najvie isticana
(zvunost, deklarativnost iskaza, simbolinost, filozofin-
nost, verbalna paradoksalnost. formalna strogost i si.)
najvema zanemarivala u prilog njene znaeniske no
sivosti i ostvarenosti. A kada je o njoj (znaenjskoi
nosivosti poetskog iskaza) re. pesme Branka Miljkovia
u ovom se izboru grupiu oko egzemplarno moderne

149
pesnike teme ije su najhitnije komponente govor o
pesmi, oivotvorivanje stvaralake drame, rez u pro
ces stvaranja. I, to nije manje znaajno, jednu od
xjcelnih Miljkovievih pesnikih etapa opova vidi, tu
mai i vrednuje na nov nain, u znaenjskom kljuu
<oji proizlazi iz spomenute globalne teme, to je ne
sumnjiv doprinos novom razumevanju ovog pesnika.
Druga dva punkta u kojima se, za ovog prireivaa
(mada, ne i samo za njega), ukrtaju najkvalitetnije
ssobenosti Miljkovieve poezije su poema Ariljski
sneo i ciklus pesama Litva zlatokrila. U njima o
pova s razlogom sagledava i obrazlae (a izborom
ilustruje) vrhunac Miljkovievog pevanja, sintezu nacio
nalne i opte pesnike problematike, proimanje mit
skog i istorijskog utemeljenja pesnikovog pogleda na
svet.
Sasvim je razumljivo da je Ljiljana op svoj izbor
oblikovala ne drei se osobito Kronologije nastanka
Miljkovievih pesama. da ga je, tanije, oblikovala os
tvarujui svoju zamisao jedne stupnjevito razvijene ali
kompaktne pesnike celine. Njen izbor se, stoga, u
svemu dri kao jedna zbirka najboljih Miljkovievih
pesama....
Bogdan A. Popovi

150
 SADRAJ

Epitaf --------------------- -------------- --------- 13

Uzalud je b u d im ---------------------------------------- 14
Sonet ----------------------------- 15
Triptihon za E u rid ik u -------------- 16

Hl ----------------------------------------------------------18
Orfej u podzemlju ------------------------------------19
Drfika p e s m a ------- ------------------------------------- 20
Orfiko zavetanje---------------------------------------- 21
Sonet o ptici ------------------- 22
B r a n k o ------- 1 ---------------------------------------- 23
Grob na L o ve n u -----------------------------------------24
Laza K o s ti --------------------------------------------------25
Dis -------------------------------------------------------26
Tin 27
Momilo N astasije vi------------------------------------ 28
Goran 29
Sonet 30
Sonet o neporonoj lju b a v i---------------------------31
Poetak s n a --------------------------------------------------33
Kula lobanja-------------------------------------------------- 34
Odbacivanje s u m n je ------------------------------------35
Poetak puto van ja -----------------------------------------36
Poetak traganja zab i e m ----------------------------- 37
Poistoveivanje bia ir e i --------------------------- 38
Ispatanje s n a ----------------------------------------------39
Seanje na p oko jn ika ------------------------------------40
Poetak z a b o ra v a ------------------------ 43
Izmiljanje s v e t a ---------------------------------------- 44
Zaaravanje --------------------------------------------- 45
Propovedanje v a t r e ------------------------------------46
Kraj putovanja -----------------------------------------47
Propovedanje lju b a v i ------------------------------------48
Magistrale --------------------------------------------- 49
Ljubav p o e z ije --------------------------------------------- 50
Usnih- je od'RIm ena- ------------------------------------ 55
Sunce 56
(Mene niega vie nije stid . . . ) -----------------57
(Re vatra! ja sam rekao hvala to
ivim ...) 58

151
(Verujem, da bih mogao da govorim ...) 59
Kritika m e t a f o r e ----------------------------------------- gg
Kap m a s tila ----------------------------------------------------
Sunce iskorieno kaoe p i t a f ______________62
BII i s u n c e ----------------------------------------------------
11 ------------------------- 68
Slepi p e s rrik ----------------------------------------------------
Razmiljanje u kafani Preernova kleto 70
Feniks ( I ) ----------------------------------------------------
Pohvaja svetu ---------------------------------------------- 7 2
Posveta e le g ija ---------------------------------------------- 7 3
N j jaa od s v e ta ----------------------------------------- 74
Svest 0 z a b o ra v u ----------------------------------------- 7 5
Feniks ( I I ) -------------------------------------------------- 76
Nizvodno ----------------------------------------------------
Pesma posle probdevenenoi (Jutarnja
p e s m a ) --------------------------------------------------------78
Suza --------------------------------------------------------79
Vesela p e s m a --------------------------------------------- 80
Oajna p e s m a --------------------------------------------- 81
Pesma za moj 27. roendan---------------------------82
Zajednika p e s m a ----------------------------------------- 83
Poeziju e svi pisati ------------------------------------- 84
Lauda 85
Balada --------------------------------------------------- 86
More pre nego u s n im ------------------------------------ 87
Prolost v a t r e ---------------------------------------------- 89
Budunost v a t r e ----------------------------------------- 90
Crna v a t r a --------------------------------------------------- 93
Sadanjost z e m lje ----------------------------------------- 94
Pohvala e le m e n tim a ------------------------------------ 9 5
Oseanje s v e ta ----------------------------------------------96
Crni jamb s n a ---------------------------------------------- 97
II 98
III 99
IV 99
Daktil s n a ------------------------------------------------- 100
Moravska e l e g i j a ----------------------------------------105
Morava -------------------------------------------- 106
II 107
III 108
IV --------- 108
Tito 109
Za s t o l o m ------------------- 110
Balata ------------------------------------------------- 111
Crni k o n j a n ik ---------------------------------------------112
Zemlja i v a t r a ------------------------- 113
D anelu na z i d u ----------------------------------------114
II ----------------------------------------------------------- 115

152
HI 116
Arlljski a n e o -------------------- 117
Frula 136
Gojkovica 137
Zova ------------------------------------------------------ 138
Bolani D o j i n -------------------------------------------------139
Sluga M i l u t i n --------------------------------------------- 140
Utva 141
Tamni v i l a j e t -------------------------------------------------142
Ravijojla --------------------------------------------------143
Kolo -------------------------------------------------------144
Dodole -------------------------------------------------- 145
Raskovnik 146
Spavai -------------------------------------------------- 147
Bogdan A. Popovi: O knjizi Najlepe pevaju
zablude 149

153
C I P KaTajioraaauMja y nyCjiMKauMjM
HapOwa MjiMOTeKa GpOnje, Eeorpaa

886.1/. 21

MMJbKOBMTi, Bpamoo

N ajlep e p e va ju zablude : 101 pesm a

/ B r a n k o M iljko vi ;.[ izbor i predgovor
L ji lja n a S o p ]. [2. izd. 1. B e o g ra d :
" P u tu ju a k n ji a r a "B ra n k o M iljk o v i" ,
1989. 153 crp. : MJiycrp. ; 21 c m .
(B ib lio te k a M ag istrale)

[P re d g o v o r]: crp. 5 12. O k n jiz i

N ajlep e p e v a ju zablude / Bogdan
A. P o povi: crp. 149 150.

I S B N 86-81213-02-4
886.1/.2(091)-1

n K :a . MiubKOBMh, BpawKO (1934 1961)

noeawjai
 NAJLEPE PEVAJU ZABLUDE
BRANKO MILJKOVI
DRUGO IZDANJE

recenzenti
BOGDAN A. POPOVI
MILAN RADULOVI

likovno oblikovali
BOO DRAGI
DOBRI STOJANOVI

korektor
VESNA KOMAR

izdava
PUTUJUA KNJIARA
BRANKO MILJKOVI

za izdavaa
BOO DRAGI
Kozareva 91, Beograd
tel. 4884-358

za suizdavaa
MILINKO RAI

slajdovi
BUDIM BUDIMOVSKI

suizdava i tampa
RO PRONALAZATVO
Vojvode Dobrnjca 30, Beograd
tamparija Barajevo, M. Vukovla 40

tira 5.000 primeraka

ISBN 86-81213-02-4