24.

Profesionalna orijentacija uenika- uloga pedagoga

Cilj profesionalne orijentacije je da postigne to je mogue vii stepen usaglaenosti
izmeu linih elja, stvarnih sposobnosti i potreba zajednice za kadrovima.
Opti i trajni zadatak pedagoga u koli jeste da, kao struno lice, postepeno stvori
klimu poverenja u samu ideju prof. orijentacije mladih. Istraivanja u svetu ve
decenijama pokazuju da savetovane osobe ostvaruju znatno vei uspeh u profesiji.

Poto pedagog, na odreen nain, u koli objedinjuje raznovrsne vasp.-obr.

delatnosti to se oekuje i na ovom polju. ire gledano, ova aktivnost spada u sferu
savetodavnog vaspitnog rada sa uenicima. Za vreme koje uenik provede u
koli, o njemu se moe mnogo toga saznati, to je osnov za prof. usmeravanje: elje,
interesovanja, mogunosti, realne sposobnosti, oblasti u kojima se ostvaruje uspeh i
slino.

Pod uticajem kolovanja, elje i interesovanja se mogu proirivati i menjati,

sposobnosti razvijati, a kola je pogodan ambijent za afirmisanje tj. dokazivanje.
kolski ambijent je najbolja sredina da se "pogrena slika o sebi" na bezbolan nain
promeni. Iskustvo pokazuje da je izbor zanimanja najlaki za one uenike koji su
imali razvijen i irok spektar interesovanja i koji su bili u situaciji da se uporeuju sa
drugima.

U ovoj oblasti veoma je bitno podruje slobodnih aktivnosti uenika.

Dobrovoljnost opredeljivanja i sloboda izbora, kao i izazov praktinog rada i
ispoljavanje sposobnosti daju signal za ta se to uenik opredeljuje.

Profesionalno orijentisanje kao proces stalnog usklaivanja eljenog i mogueg,

linog i drutvenog interesa sastoji se od: usklaivanja s jedne strane sposobnosti,
elja i mogunosti pojedinca, a s druge strane prirode posla, potrebe
zajednice i socij. uslova za razvoj sposobnosti. A sve to u cilju upoznavanja
prof. elja, prof. informisanja, prof. usmeravanja, prof. selekcije i prof. obrazovanja.

kolski pedagog u oblasti prof. orjentacije obavlja sledee poslove:

1) Koordinacija i organizacija slube i aktivnosti za prof. informisanje i orijentisanje,

2) Uestvuje u izradi programa,

3) Anketira uenike u vezi sa prof. interesovanjima,

4) Sarauje sa ustanovama za prof. orijentaciju,

5) Prati dalja kretanja uenika posle prijemnih ispita u srednjim kolama ili
fakultetima (uporeivanje sa rezultatima anketiranja, eljama uenika, roditelja...)

Osnovni izvori informacija su:

1) Osobe koje okruuju uenika (roditelji, roaci, poznanici, drugovi,
nastavnici...)

2) Sredstva javnog informisanja (tampa, radio, tv, film)

3) Specijalni tampani materijali (broure, letci, konkursi...)

4) Specijalizovani foto i video materijali (video spotovi)

5) Posete preduzeima (posete, prof. praksa)

Osam koraka do donoenja odluke o izboru zanimanja:

1. sklonosti i interesovanja,

2. sposobnosti,

3. zahtevi zanimanja,

4. alternativna zanimanja,

5. detaljno informisanje,

6. perspektive zanimanja,

7. mogunost strunog obrazovanja,

8. konkurisanje (upis).

Opti zadaci PO su:

1 Upoznavanje, praenje, podsticanje razvoja individualnih karakteristika

linosti znaajnih za usmeravanje profesionalnog razvoja,

2 Upoznavanje uenika sa svetom rada,

3 Formiranje stavova prema radu,

4 Podsticanje uenika na istraivanje ponaanja prema sebi i radu,

5 Osposobljavanje uenika za planiranje svog profesionalnog razvoja,

6 Saradnja sa roditeljima i njihovo osposobljavanje za pruanje pomoi u PO,

7 Saradnja sa ustanovama i institucijama za profesionalni razvoj uenika.

Osnovni nosioci realizacije PO u O su: koordinator aktivnosti u PO, kolski pedagog,
psiholog, odeljenski stareina i predmetni nastavnik.

Zadaci koordinatora aktivnosti u PO (obavlja kolski pedagog, psiholog, nastavnik,

koga zadui nastavniko vee):

1 Pregledanje godinjih programa,

2 Podsticanje rada ostalih nosioca ove aktivnosti,

3 Iniciranje predavanja, razgovora, poseta, ispitivanje profesionalnih

interesovanja,

4 Rad sa talentovanim uenicima i onih koji imaju tekoe,

5 Ukljuivanje uenika u ostvarivanje pojedinih zadataka PO,

6 Kontaktiranje sa ustanovama koje se bave PO,

7 Organizovanje usavravanja nastavnika i strunih saradnika za rad na PO.

Zadaci kolskog pedagoga i psihologa:

1 Pruanje pomoi ostalim nosiocima PO u praenju individualnih karakteristika

uenika,

2 Uee u aktivnostima koje se organizuju radi PO,

3 Pomo nastavnicima i razrednim stareinama u izboru metoda rada za PO,

4 Podsticanje ispitivanja ponaanja uenika i njihovih preferiranja,

5 Ispitivanje osobina linosti i interesovanja uenika,

6 Praenje stepena razvijenosti, profesionalne zrelosti uenika,

7 Organizacija rada sa roditeljima radi zajednikog reavanja PO,

8 Saradnja sa slubom za PO.

Zadaci odeljenskog stareine:

1 Izrauje svoj program rada za PO,

2 Prati razvoj uenika i osobine linosti,

 3 Obavetava uenike o svetu rada, sistemu obrazovanja,

4 Saradnja sa roditeljima,

5 Prati profesionalna interesovanja uenika,

6 Vodi dokumentaciju o praenju razvoja uenika.

Zadaci predmetnog nastavnika:

1 Upoznaje uenike sa svetom rada i zanimanjima povezanim sa njegovim

predmetom,

2 Uoava uenike sa izraenim sposobnostima i interesovanjima za nastavni

predmet,

3 Razvija kod uenika ljubav prema radu, radne navike,

4 Upoznaje razredne stareine sa zapaanjima.

Motivi za izbor zanimanja:

Unutranji (zadovoljstvo radom, produktivnost)

Spoljanji (zarada, presti, poloaj, strah od neuspeha)

Pozitivni (materijalna stimulacija, napredovanje, pohvale od strane kolega)

Negativni (uticaj pritiskom, kanjavanjem, kritikom)

U obavljanju profesionalnog savetovanja istiu se dve etape:

Osnovno profesionalno savetovanje oblik individualnog savetovanja koji se

obavlja sa manjom grupom u toku koje se ue pravila izbora profesije, daju
informacije o razliitim profesijama,

Produbljeno informativno-profesionalno savetovanje prouavanje sklonosti,

interesovanja, zdravstvenog stanja, fizikog razvoja, panje, miljenja,
spretnosti, uspeha u uenju.
Uestalost rada na PO zavisi od toga da li se taj rad shvata kao jednostran in ili
kao trajan in osposobljavanja mladih. Pravilno organizovan proces PO prolazi kroz 3
faze: informisanje, savetovanje, praenje.

Profesionalno informisanje smisao profesionalnog informisanja je upoznavanje

uenika sa njihovim sposobnostima, interesovanjima, sa svetom rada i razliitim
zanimanjima, ali i sa drutvenim potrebama za odreenim kadrovima. Ovaj proces
treba raditi na dva koloseka:

Ueniki dosijei pomau savetovanje uenika u PO. Dosijei sadre dragocene

podatke i materijal za procenjivanje uenikovih mogunosti u daljem
kolovanju i PO,

Ukoliko ne postoje razraeni planovi i programi profesionalnog informisanja

opredeljenje mladih e sve vie tei intuitivno, a ne organizovano.

Pretpostavku profesionalnog informisanja uenika ine prethodno sainjeni propisi i

opisi zanimanja, kao i kadrovske potrebe drutva. Opisi pojedinih zanimanja mogu
koristiti radi informisanja uenika o zahtevima i karakteru razliitih zanimanja.
Vanost imaju i monografije o strunim kolama sa prikazom programa, sadraja
nastavnih predmeta, karaktera nastave. Bitno je organizovati i roditeljske sastanke
koji bi imali za cilj profesionalno informisanje i pripremanje za izbor zanimanja.

Profesionalno savetovanje kada je profesionalno informisanje zavreno, stekli

su se uslovi da se uenik pravilno profesionalno opredeli i to sa linog i drutvenog
stanovita. Organizacija slube za profesionalno savetovanje se reava u okvirima
kolske slube savetovanja i u centrima za PO. Cilj profesionalnog savetovanja je
promena stavova i ponaanja osobe koja se savetuje. Profesionalno savetovanje se
preduzima kada postoji oigledni nesklad izmeu aspiracija koje uenik pokazuje i
njegovih stvarnih sposobnosti. Potrebno je da uenik koriguje sliku o sebi.
Profesionalno savetovanje se preduzima kada je uenik neodluan, kada precenjuje
ili potcenjuje svoje sposobnosti, u sluaju nesklada sposobnosti i njegovih elja, kod
tekoa u uenju, kod iznadprosenih uenika, kod uenika sa slabim zdravstvenim
stanjem, kada postoji kolebanje i kada uenik i roditelji zahtevaju profesionalno
savetovanje. Za profesionalno savetovanje angauju se brojni strunjaci: lekari,
psihijatri, defektolozi, socijalni radnici.

Praenje profesionalno opredeljenih uenika preduzima se zbog: pruanja

eventualne dodatne pomoi kandidatu i provere valjanost primenjenih metoda i
tehnika u profesionalnom savetovanju.
Neorganizovanost praenja povezana je sa nizom organizacionih i kadrovskih
problema. To se odnosi pre svega na longitudinalno praenje (viegodinje
praenje). Horizontalno praenje utvruje, daje podatke o tome kako su uspeli
uenici koji su profesionalno savetovani za razliku od onih koji nisu. Najea
tekoa u organizovanju praenja PO uenika je problem kriterijuma uspeha onih
koje pratimo. Objekti kriterijuma su: radni uinak, zarada, brzina uenja,
napredovanje u vie zvanje, nesree na radu, izostanci, fluktuacije. Subjekti
kriterijuma uspenosti svode se na izjave kandidata o tome da li su zadovoljni
izabranom profesijom.