komunisti

o
FAIZMU

b.adija
e.kardelj
v.m aslea
i drugi
 V ojni poraz fais tikih drava u drugom svjetskom ratu
nije u svijetu znaio i kraj nastojanja da se pojmi i te o rij
ski d efin ira faizam . Transform acija dem o kratskih institu
cija i jaa n je to talitarn ih tendencija u klasino liberalnim
dravam a, uspostavljanje neposrednih d iktatura u nekim
zem ljam a (G rka 1967., C h ile 1973.), te opravdavanje vojne
in terv en cije velik ih sila argum entim a koji sve ee zvue
fais tiki razlog su to se znanstvenici razliitih struktu
ra i razliitih znanstvenih i politikih o rije n tacija pitaju o
m ogunostim a obnavljanja faizm a.
U nas je, unato izuzetnom doprinosu vojnoj pobjedi
nad faizm om , nakon drugog svjetskog rata, u velikoj m je
ri zanem areno m arksistiko u tem e ljen o istraivanje faiz
m a. Zbornik K O M U N IS TI 0 FA IZ M U (1920 1940.)-. ko
ji sadri studije naih najug lednijih teoretiara-ko m unista
koji su pisali izm eu dva rata o faizm u Boidara Adi-
je, Edvarda K ardelja, V ese lin a M as le e i dr., svjedoi kako
je tada u nas vodena teo rijski relevantna rasprava o faiz
mu, rasprava koja je uglavnom uvaavala tadanja do
stignua znanosti u svijetu. U tom sm islu on je i svoje
vrstan dokum enat o povijesti KPJ.
Pokazujui porijeklo faizm a Iz razvoja kapitalistikog
drutva, istiui kako je faizam u zbiljnosti promicao
In tere se krupnog kapitala, iako se pojavljivao kao pokret
irokih narodnih m asa, te analizirajui znaajke faistike
Ideologije, ove rasprave nastoje proniknuti pravu prirodu
faizm a i om oguavaju da se uvide elem enti vani za ra
zum ijevanje i teo rijsko odre enje faizm a.
Priloena izabrana biblio grafija om oguit e zain te re
siranim a uvid u literarnu produkciju o faizm u u nas iz
m eu dva rata, i olakati istraivanje nae ne tako davne
prolosti.
 PO im tKE TIME
biblioteka suvremene
politike m isli
P O LITI K E TEM E
biblioteka suvremene
politike misli

urednik
R adule K n eevi

C ENTAR Z A A K TU A LN I POLITIKI STUDIJ

N A R O D N O G SVE U ILI TA G R A D A ZAGR EBA

Zagreb, 1976.
 KOMUNISTI
0
FAIZMU
(1919-1 940)
Izbor:
I van Pr pi

ONJA DVOR2AK

BIBLIOGRAFIJA
knjiga, broura i lanaka objavljenih
u Jugoslaviji 1920 1941
(Izbor)
 PREDGOVOR

E konom ska i politika zbivanja u svijetu sve nas ee

podsjeaju kako faizam nije sam o tragina ali dovrena
epizoda u povijesti graanskog drutva i drave. Uspostav
ljanje diktature u G rkoj 1967. i Chileu 1973. istaknim o
samo dva najizrazitija prim jera pokazalo je koliko je
nepostojan dem okratski parlam etitarni poredak onih gra
anskih pravnih drava u kojim a vojska i krupni kapital
nisu pod dem okratskom kontrolom . Iako je sporno mogu
li se te diktature jednoznano odredili kao faistike, si
gurno je da su politike prilike u obje zem lje pokazivale
brojne znaajke klasine situacije izm eu dva rata nakon
kojih su faistiki pokreti u nekim zem ljam a Evrope uspjeli
osvojiti vlast.
Ne radi se samo o uspostavljanju neposrednih dikta
tura. Brojni suvrem eni autori pokazuju kako se u suvre
m enom kapitalistikom drutvu, esto unato ustavom ob
znanjenim naelima liberalne drave, zbiva transform acija
klasinih dem okratskih institucija, m ijenja odnos drutva
i drave i jaaju totalitarne tendencije s jedne sirane, a
radnika se klasa, povienjem standarda, ali i svjesnom
m anipulacijom, rastvara u m asu apolitinih individuum a,
masu koja se integrira u postojei drutveni poredak, po
prim ajui znaajke nekadanjeg srednjeg sloja koji je bio
socijalna baza faistikih diktatura.
Im a li se na um u ve na razini nivinske fraze osvije
teno protuslovlje industrijski razvijenih i nerazvijenih, bo
gatih i siromanih zemalja, koje protuslovlje trajno prijeti
krizom svjetskog ekonom skog poretka i ratnim sukobom
koji se opravdava argum entim a to esto zvue faistiki,
te iskustvo faizm a u drugom svjetskom ratu, postaje ja
snije zato se brojni suvrem enici zabrinulo pitaju o mogu
nostima obnavljanja faistikih poredaka. Otuda je isto la
ko razum ljivo zato oni na ovo pitanje nastoje odgovoriti
istraujui politike, ekonomske, socijalne ideoloke i dru

7
ge u zroke nastanka faizm a, te oblike njegova pojavljiva
nja. Istra iva n je i osvjetavanje b iti klasinog faizm a je
angairano nasto ja n je da se p o jm e tendencije razvoja su
vrem enog svijeta i jedan od bitnih uvjeta borbe protiv po
vijesnog obnavljanja faizm a.
O sobitu p a n ju istraivanju faizm a posveuju m arksi
sti. Z nanstveno nedovoljno utem eljen o poim anje faizm a, a
p o litiki nedovoljno kritina procjena njegove snage i razje
d in jen o st radnikog p o kreta izm e u dva rata, bez su m n je su
olakali pob jed u ovog do sada na jm ilita n tn ije g protivnika
radnikog p o kreta i socijalizm a u Ita liji i N jem akoj.
L jeviari na Z apadu danas su, osim toga prisiljeni, legi
tim ira ju i svo ju k r itik u d ru tva ko je p okazuje faistoidne
tendencije, ra zo tkriva ti socijalne i ideoloke korijene sve e
e isticane graanske teze kako je crno jednako crvenom .'
To su n ek i od na jva n ijih te o rijskih i politikih razloga zbog
ko jih je faizam u s v ije tu ve niz godina u sreditu teorij
sko g interesa zn a n stven ika raznih stru ka i razliitih teorij
skih orijentacija.
U naim je d ru tven im i p o liti kim znanostim a situa
cija bitno razliita, gotovo suprotna. Posebno bi istraivanje
valjalo p o svetiti isp itiva n ju razloga zbog kojih u nas
izu zm u li se relevantne politike ocjene i vrijedne ali m alo
b ro jn e historiografske i vojno-strateke stu d ije o drugom
s v je ts k o m ratu gotovo trideset godina faizam nije bio
s is te m a ts k i prouavan. Dapae, u inae bro jn o j prevodila
ko j literaturi izuzetno su rije tke rasprave o faizm u. Mi ov
dje m o em o u tv rd iti sam o posljedicu: jugoslavenski su znan
stven ici zanem arili potrebu da se nakon oruane pobjede
nad fa izm o m m a rk sistik i p o jm i faizam . Otuda izuzetno
za o stajanje naih d rutvenih i p olitikih nauka s obzirom
na ve dosegnutu razinu istraivanja faizm a u svijetu ; otu
da isto tako izuzetno neznanje, osobito m laih generacija,
o fa izm u i nesposobnost da se raspoznaju i razlue even
tualne faistoidne tendencije u su vrem enom svijetu.
N asuprot tom e, a to svjedoi i priloena bibliografija,
u nas se izm eu dva rata o fa izm u raspravljalo izuzetno

1 N e m islim o p ri to m sa m o na teorije k o je fa iza m i sta ljin iza m p o k a

zu ju kao o b lik e to ta lita rizm a . K ritia ri stu d e n tsk o g p o kreta u N jem a ko /
1968. naziva li s u ta j p o k r e t zbog p r im je n e nasilja u n e k im dem o n stra
cijam a lije v im fa iz m o m .
mnogo. Iako je rije o teorijski relevantnom nainu rasprav
ljanja, ova je batina gotovo potpuno zaboravljena.
O bjavljujui ovaj izbor eljeli smo, prije svega, pod-
stai i u nas sve ee, osobito povodom proslave 30. godi
njice pobjede nad faizm om , oitovana nastojanja da se
teorijski raspravlja o faizm u, te prom isle i propitaju even
tualne m ogunosti njegova obnavljanja.
Ovaj bi izbor isto tako trebao podsjetiti na ono to je
u nas u toj raspravi ve uinjeno i to tek valja kritiki
vrednovati.
II
Ovdje su uglavnom obuhvaene rasprave koje sadre
znaajke takozvane kom unistike teorije o faizm u3 S obzi
rom na mogue nesporazum e ovo valja poblie obrazloiti
Pobjedom oktobarske revolucije 1917. godine do tada
uglavnom organizaciono jedinstven radniki pokret u svijetu
rascijepio se, kao to je poznato, na dvije m eusobno suprot
stavljene struje: socijaldem okratsku i kom unistiku. Ta po
djela nije imala samo organizaciono-politiko znaenje. Nai
me, obje su struje isticale kako je njihov politiki program
utem eljen u M arxovoj teoriji. Svaka je od njih, dakako, tvr
dila kako je upravo njezina interpretacija Marxova nauka
autentina. Ne ulazei ovdje u raspravu tko je s pravom
pretendirao na naziv jedinog batinika M arxove teorije, va
lja rei da se danas u znanosti (i u nas i u svijetu) najemi-
nentniji teoretiari obiju orijentacija svrstavaju m eu m ark
siste. Upravo zato to su razlike, osobito prilikom prikaziva
nja politikih fenomena, oigledne, s razlogom se moe go
voriti o kom unistikoj i socijaldem okratskoj interpretaciji
Marxove teorije u to vrijem e.

1 Teorije o fa izm u u znanosti klasificiraju se na razliite naine. Jedan

te od tih naina i politiki. T akvo svrstavanje teorija o fa izm u te m e lji se
na znaaju takozvanih du h o vn ih znanosti. Naim e, te znanosti nisu i ne
m ogu b iti isto teo rijske, ako pod teorijom podrazum ijevam o p u k o zre
nje p redm eta k o ji je o dvojen od spoznavajueg su b jekta. Kao sam osvijest
povijesnog zbivanja te znanosti u v ijek bitno su d je lu ju u konstitu ira n ju vla
stitog predm eta, u to m su sm islu one u v ije k p raktike, odnosno politike
znanosti. Stoga s razlogom m o ie m o govoriti o liberalnoj, konzervativnoj,
so cijaldem okratskoj, ko m u n isti k o j ili fa istiko j teoriji o faizm u. Pri tom
se ne m isli na dnevn u p o litik u p ojedinih politikih partija, nego na odnos
pojedinih politikih stajalita spram cjeline povijesnog zbivanja kao naina
ovjekova o pstanka u zajednici.

9
 U pozoravajui da su ovim izborom obuhvaene raspra
ve koje, po naem sudu, najbolje predstavljaju kom unisti
ku teoriju i k ritik u faizm a izm eu dva rata u nas, eljeli
sm o, dakle, ista k n u ti dvoje: u ovaj su izbor uvrteni radovi
onih autora k o ji su zastupali ko m u n istiki politiki stav u
gore naznaenom sm islu tog pojm a; teo rijski to znai da
su u vrten i radovi autora ko ji su prihvatili onu interpreta
ciju M arxove teorije koja je u to vrijem e dom inirala u m e
unarodnom k o m u n istiko m pokretu.
N apisi o fa izm u obuhvaaju, ve zbog tem eljnih zna
a jki faizm a samoga, izuzetno irok sp ekta r tema: od po
litik e i eko n o m ije do odnosa faizm a prem a u m jetn o sti i
religiji. U ko m u n isti k im p rikazim a i kritikam a faizm a isti
u se, osim toga, n unost i sm jern ice borbe protiv faizma.
O vim izborom , m e u tim , nism o m ogli obuhvatiti cjelinu pro
blem a ko m u n istike rasprave o faizm u. Dapae, to nism o
ni eljeli. Polazei od injenice da u nas gotovo i nem a
suvrem enih rasprava ko je sm jera ju p o jm iti bit faizm a, od
luili sm o se da ponovo objavim o sam o one rasprave koje
na sto je iskazati form alne i sadrajne o sobitosti faizm a kao
d rutveno-politikog pokreta i poretka te, pokazujui soci
jalnu genezu, socijalnu fu n k c iju i socijalnu bazu faizm a,
p rid o n ijeti odreenju pojm a faizam u kategorijalnom
aparatu d rutvenih i politikih ?.nanosti.
U razdoblju kada su ovi te ksto vi prvi p u t objavljeni ko
m u n isti su djelovali u politiki izuzetno tekim uvjetim a.
Jedna je od posljedica i injenica da svoje tekstove esto
uope nisu potpisivali ili su ih potpisivali pseudonim im a i
inicijalim a. N astojei ob ja v iti te o rijski najrelevantnije ras
prave odluili sm o se da u vrstim o i takve tekstove. Uinili
sm o to i s nadom da e njihovo ponovno objavljivanje pri
d o n ijeti razrjeenju nekih pseudonim a i inicijala koje, una
to naim nastojanjim a, nism o sam i uspjeli odgonetnuti.

II I
Autor rasprave Faizam i industrijski kapital ve je u
naslovu istakao sre d in ji problem svakog m arksistikog na
pora da se te o rijski p o jm i faizam : odnos kapitalizm a i fa
izm a.
Dva su m eusobno povezana vida raspravljanja o tom
odnosu. Prvo, to je pitanje o socijalnoj genezi faizma.

10
 U m arksistikoj teoriji o faizm u odgovor na ovo pita
nje je jednoznaan: porijeklo se faizm a m oe teorijski va
ljano obrazloiti jedino iz funkcioniranja kapitalistikog dru
tvenog poretka. Ovu tem eljnu tezu autori dokazuju na ra
zliite naine. Od autora ije radove ovdje objavljujem o teo
rijski najcjelovitije izveo ju je Edvard Kardelj. Pokazujui
uzroke pojave faizm a Kardelj, oslanjajui se na m a rksisti
ku kritiku kapitalistikog naina proizvodnje ivota uope
i posebno im perijalizm a, osobito istie etiri elem enta trans
formacije klasinog liberalnog kapitalizm a koji, kako on
smatra, predstavljaju potencijalne korijene faizma.
Brz industrijski razvoj, te stvaranje trustova i koncerna
koji iz konkurentske borbe na tritu elim iniraju manja po
duzea i zadobivaju monopol u proizvodnji i odreivanju
cijena proizvoda odreene vrsti, na socijalnom se planu m a
nifestira kao osirom aenje itavih socijalnih slojeva. Tako
je proletarizacija srednjih i m alih privrednih slojeva prva
posljedica m onopolistike privrede. Vidjet emo kasnije da
je ta pojava vrlo znaajna z.a nastanak faistikog pokreta.
(Kardelj, Faizam, (str. 70).
M onopolistiki poloaj industrijskih trustova i kartela
prouzrokuje kare cijena u koje dospijeva sitni i srednji
seljak. On je, naime, prinuen jeftino prodavati vlastite, a
skupo plaati gotove industrijske proizvode. Izlaz iz takve
situacije u okviru kapitalistikog drutva vodi seljaka u li
hvarske kande financijskog kapitala koji ga m uze u obliku
kamata. U lom privrednom propadanju silnog i srednjeg se
ljaka korijeni su kao io emo jo vidjeli drugih ele
m enata faistikog pokreta. (Islo, sir. 71).
Trei je uzrok faisloidnih tendencija u kapitalizm u
srastanje industrijskog i financijskog kapitala, odnosno
vladavina financijskog kapitala cjelokupnom privredom.
E konom ski su interesi m onopolislikog kapitala ovladavanje
unutranjim tritem , m aksim alna racionalizacija proizvod
nje i izvoz kapitala. Nije, m eutim , rije sam o o ekonom
skim nego i o politikim interesima: Ta privredna strem
ljenja financijskog kapitala pokazuju sc na dva naina: s
jedne strane m onopolistiki financijski kapital nastoji jo
jae osvojiti dravnu vlast i to vie onem oguiti utjecaj
ostalih drutvenih grupa i klasa na tu vlast a, s druge strane,
pokuava se privredno i politiki nam etnuti u stranim eni

li
ljam a, po d red iti svo jem utjeca ju to vie drava i pokra
jin a (Isto, str. 72)
Ova se transform acija izvornog kapitalizm a u ekonom
s k o j sferi oituje, etvrto, i u sferi politike. Klasina je po
litika dem okracija, naim e, bila po litiki oblik ko ji je odgo
varao usp o sta vljen o m p o sjed n iko m individualizm u nerazvi
jenog kapitalizm a. R azvojem m onopolistikog kapitalizm a i
d o m in acijom financijskog kapitala, m eutim , aparat dem o
k ra tsk e drave p o sta je postepeno ali trajno politiko orue
u ru kam a fin a n cijsk e oligarhije koja je odguravala od dr
avnog aparata sve ostale grupe graanske klase, a iroke
m ase m alograanstva, /Is to , str. 77/ da bi na kraju dem o
kra tska drava postala p reu ska i nedovoljno elastina
za o zb iljen je vitalnih interesa m onopolistikog financijskog
kapitala.
Ali, ove tendencije koje, dodue, postoje i u razdoblju
ko n ju n ktu re, ali se tada ne p o ka zu ju u toliko o kru tn o m ob
liku, je r se radi sam o o diobi d obiti (a tu je kapitalist m no
go m a n je o s je tljiv nego kada se radi o diobi gubitka),
dolaze na svjetlo u posebno o tro j fo r m i u vrijem e krize.
(Isto, str. 72)
K riza, m e u tim , nuno slijed i iz protivurjenosti koje su
im a n entne ka p ita listik o m nainu proizvodnje ivota. To je
p rije svega p ro tiv u rjen o st izm eu drutvene proizvodnje i
priva tnog prisvajanja, to nije uspio rijeiti ni prvi svje tski
rat, iako je nakon njega nastupilo razdoblje privrem ene sta
bilizacije kapitalizm a. Dapae, razvojem tehnike pospjeena
racionalizacija proizvodnje koja se dogodila osobito u to
vrijem e sam o je otvoren p u t jo ja o j krizi. Posljedica su
racionalizacije, naim e, sve vei broj nezaposlenih i sm anjena
ku p o vna m o stan o vn itva i hiperprodukcija. Tako su one
iste snage ko je su kapitalistiku privredu postavile na noge
i p o b ijedile feudalizam tehnika i racionalizacija po
stale klice njezinog raspadanja i rasapa. (Isto, str. 73) M e
u tim , kapitalizam ne m oe prevladati krizu privrednim
sred stvim a. M onopoli pokuavaju prebaciti teret krize na
radnitvo, srednje slojeve i seljake. Sniavanje nadnica i
sm a n jen je kupovne m oi, o tp u ta n je s posla i osirom aenje
selja tva ne m ogu b iti pokreta nove konjunkture. Upravo
stoga je nuno traiti politiki izlaz iz te krize, a rezultat
tog tra en ja je st faizam .

12
 Kada se faizam prvi puta ozbiljno pojavio? U vrijem e
krize nakon prvog svjetskog rata (Italija). A kada drugi
puta? U vrijem e krize od godine 1929. i dalje. Faizam, cva
te, dakle, samo u krizi. (Isto, str. 74)
K akav je faizam politiki nain izlaenje iz krize? Od
nosno: to je faizam?
Faizam je policajac koji je zatvorio sve izlaze u na
predak, u razvijanje, u budunost. Faizam je politiko sred
stvo kojim financijski kapital gui ekonom ska i socijalna
suprotstavljanja koja su u kapitalistikoj privredi postala
nerazrjeiva. Faizam je zadravanje toka napretka nasil
nim politikim sredstvim a. Faizam je novi politiki om ot
vladavine financijskog kapitala, poto se stari dem okra
cija pokazao nesposobnim da politikim sredstvim a za
dri proces raspadanja i rasula u ekonom skoj i socijalnoj
strukturi, da ga zatvori u lance politikog aparata. (Isto,
str. 74) Ovim je izvodom i odreenjem faizm a pokazana
njegova geneza iz funkcioniranja kapitalistikog naina pro
izvodnje ivota. Istovrem eno je naznaen drugi aspekt
m arksistikog raspravljanja o odnosu kapitalizm a i faizm a:
propitivanje socijalne i politike funkcije faizma unutar
kapitalistikog drutvenog poretka.
U svim je tekstovim a istaknuto kako je faizam otvore
na d iktatura graanske klase koja prije svega slui stabili
zaciji kapitalistikog drutvenog poretka; on je instrum ent
uvanja i promicanja interesa krupnog financijskog kapi
tala.
Takva je njegova funkcija vidljiva ve iz pom oi koju
predstavnici krupnog kapitala pruaju M ussoliniju i H itleru
u njihovoj borbi za vlast. Ona je, m eutim , oita u m jera
ma koje faizam provodi nakon osvajanja vlasti, kako bi
prevladao krizu koja m u je omoguila osvajanje vlasti.
Suavanje graanskih sloboda i politikih prava, ukida
nje parlamentarne dem okratske drave, ekspanzionistika
vanjska politika koja obeava nova trita, nove sirovine i
novu radnu snagu u sferi politike, a sm anjenje nadnica,
ukidanje socijalnog osiguranja radnika, zabrana kolektivnih
ugovora, gotovo potpuna likvidacija ve izborenih prava rad
nikih savjeta i jaanje autoriteta poduzetnika, tih kapeta
na industrije (Mussolini) koji svojim m arom doprinose
dobrobiti nacije i odgovorni su jedino dravi, onemogua-

n
van je klasne borbe i ustanovljavanje institucija kojim a je
svrha izm iren je racla i kapitala u sferi ekonom ije, jasno
p o ka zu ju pravi sm isao i ka ra kter fa istike diktature.
T akvu socijalnu fu n k c iju faizm a ne m oe prikriti, kako
to o sobito iscrpno izvodi B. Progonski, ni faistika ideolo
gija, iako se faizam upravo u sferi ideologije predstavlja
kao p ro tiv n ik kapitalizm a.
Faistika ideologija, prem a Progonskom , nije jedin
stven, cjelovit sistem , nego ek lektik i sk u p esto kontradik
tornih ideja. N jezin konzervativni karakter oituje se oso
bito u preu zim a n ju kategorija koje su izraavale drutveni
bita k predgraanske epohe.
Iz fa istike je filo zo fije p otpuno prognan um kao ka
tegorija, a sredinje m jesto zauzim aju vjera, sudbina i si.
U p o liti ko j d o ktrin i centralno m jesto zauzim aju kate
gorije nacija i drava. N acija je, osobito je to naglaeno
kod n jem a kih faista, po jm ljen a kao bioloki organizam, a
po jedinci su sam o njegovi organi. Nacija je pojedincim a
nadreena i g en e tski i logiki, te pojedinac u svo jo j indivi
d ualnoj egzistenciji biva tek po naciji. Ona m u podaruje
bioloke, ali i m oralne, politike, ku ltu rn e i druge osobine.
Drava je pak organizacija cjelokupnog narodnog ivota
politikog, pravnog, ekonom skog, kulturnog, udorednog. U
u n u tra n jo j a rtikulaciji autoritet drave nije legitim iran vo
ljo m naroda, nego poiva na volji pojedinca-voe i podlo
nosti, vjernosti, odanosti i disciplini podanika.
F aistiki e k o n o m isti tie odbacuju sam o m arksistiku
k r itik u klasine politike ekonom ije, nego isto tako radnu
teo riju vrijednosti kako su je fo rm ulirali Ricardo, S m ith i
dr. K ritizirajui anacionalnu politiku financijskog kapita
la i klasno raslojavanje jedinstvenog narodnog organizma
ko je sobom donosi razvijeni kapitalizam , faistiki ekono
m isti istiu argum ente to su ih protiv kapitalizm a iznijeli
ta k vi apologeti feudalnog drutva kakav je bio Adam Miil-
ler. O dnose u privredi oni pokuavaju izraziti predgraan-
skitn kategorijam a sluba, vjernost, a gotovo u potpu
nosti izbacuju kategoriju rad. Na razini institucija oni za
govaraju u te m e ljen je korporacija koje su istovrem eno i po
liti ki i privredni organi jedinstvenog organizm a drave,
a svrha im je da om ogue prevladavanje tem eljnih protu

14
slovlja kapitalizm a zadravajui njegovu najvaniju pretpo
stavku privatno vlasnitvo.
I Spannov i H itlerov i uope dananji ideal cjelokupne
buroazije, htjela ona to ili ne, jeste ukljuivanje sadrine
kapitalistike ekonom ije u jednu feudalnu form u, u jednu
jaku dravu sa ulogom ureivaa, dakle, u jednu korpora
tivnu dravu. (B. Progonski, Zadatci faistike ideologije,
str. 122) U svim je oblicima faistike ideologije filozo
fiji, politikoj teoriji i politikoj ekonom iji oigledan nje
zin konzervativizam . Kakav je, m eutim , znaaj tog konzer
vativizma?
Progonski, poput ostalih autora, pokazuje kako politika
to ju faisti provode nakon osvajanja vlasti i ekonom ske
m jere kojim a nastoje prevladati protuslovlja kapitalistikog
drutva svjedoe da faizam slui ouvanju vladavine finan
cijskog kapitala. Faizam je osobito usm jeren protiv prole
terskog revolucionarnog rjeenja tih protuslovlja i m arksi
stike kritike kapitalistikog naina proizvodnje ivota. On
je u biti instrum ent kontrarevolucije.
Ali izvorno faizam nastaje E. Kardelj, V. Maslea i B.
Adija pokazuju to osobito upeatljivo kao pokret sred
njeg sloja. Masovna baza faizm a su obrtnici, sitni trgovci,
demobilizirani oficiri, dio intelektualaca, pa ak i dio prole
tarijata. Taj sloj, ugroen proletarizacijom to ju sobom
nosi razvijeni kapitalizam, suprotstavlja se vladavini finan
cijskog kapitala. Rije je o suprotstavljanju koje prihvaa
temeljno naelo graanskog drutva privatno vlasnitvo,
ali nastoji sprijeiti nune posljedice razvijenog oblika pri
vatnog vlasnitva kapitala. Konzervativizam faistike
ideologije prilagoen je masovnoj socijalnoj bazi faizm a
srednjem sloju ijom pom oi krupni financijski kapital je
dino i moe sprijeiti proletersku revoluciju. Ideologija fa
izma je tako u oiglednom protuslovlju sa socijalnom fu n k
cijom koju faizam vri i slui prikrivanju pravog znaaja
faizma, demagogiji kojom se privlai srednji sloj. Dapae,
sam je faistiki pokret protuslovan. Ili kako to pregnantno
form ulira E. Kardelj: Takva je, dakle, povijesna uloga fai
stikog pokreta: subjektivno to je otpor deklasiranih malo
graanskih i seljakih m asa protiv financijskog kapitala, a
objektivno to je rat financijskog kapitala protiv proletari
jata. (Kardelj, isto, str. 80)

15
 P rotuslovlje socijalne fu n k c ije i socijalne baze faizm a
bitna je njegova znaajka. Ona proizlazi prije svega iz zna
a jk i klasnog poloaja srednjeg sloja. T aj sloj nije jedin
stven. On obuhvaa raznorodne elem ente od sitnog trgov
ca i o b rtn ik a do osirom aenog intelektualca i penzioniranog
oficira. Z ajedniko im je jedino tra jn i procjep izm eu mo-
nop o listikog kapitala i proletariziran ja ko jim gube i onaj
m in im u m d ru tven ih povlastica. O tuda te raznorodne gru
pacije srednjeg sloja ele, kako kae E. K ardelj, pregra
diti kapitalizam i sp rije iti razvoj kapitalizm u im anentnih
p ro tu slovlja. R jeen je svog nesigurnog poloaja srednji
sloj trai, dakle, pod p retp o sta v ka m a kapitalistikog dru
tva. T akav poloaj srednjeg sloja i strah od proleterske re
volucije p ru a ju m ogunost dem agoke prevare pristaa fa
istikog p o kreta i instru m en ta lizira n ja tog pokreta u svrhu
pro m icanja zb iljsk ih interesa krupnog kapitala.

IV
U dosadanjem sm o izvodu istakli, po naem sudu, naj
h itn ije znaajke teorije u fa izm u to ju zastupaju autori
rasprava ko je o b ja v lju jem o . Ia ko se na izvod tem elji pre
ten o na raspravam a Edvarda K ardelja i B. Progonskog,
ove su znaajke, m a n je ili vie eksplicitno, p risutne i u dru
gih autora.
Valja, m e u tim , upozoriti na razlike m eu autorim a u
sh va anju i o d reenju faizm a. N ajznaajnija je, po naem
sudu, razlika u interpretaciji odnosa faizm a i graanske
d em o kracije. O dreujui faizam autor rasprave Faizam i
in d u strijsk i k ap ital kae: Tek u poslednje vrem e poela se
p ra viti jasnija i odreenija razlika izm eu faizm a i ostalih
o blika reakcije i belog terora k o ji se ja v lja ju u ponekim
zem ljam a. Dok, na prim er, H o rtije v reim u M aarskoj
pred stavlja reakciju kapita listikih i feudalnih elem enata
posle je d n e uspele revolucije p ro le ta rija ta , dotle italijanski
fa iza m poinje besneti nad proletarijatom p re nego je ita
lijan sk i p ro le ta rija t i pokuao stvarno da izvri revoluciju,
im je socijaldem okratska sabotaa zaustavila proletarijat
pred pragom osvojene vlasti. Pored toga, razlika izm eu
H ortijeve i fa istike reakcije sa sto ji se jo i u tom e, to
prvu vri jedan m ali broj nekadanjih oficira, a u ovoj dru-

16
go; uzim aju uea veom a iroke mase sitne buroazije, po-
luproletarijata i sitnog oloa. (Faizam i industrijski kapi
tal, str. 30)
Autor, dakle, dosta precizno razlikuje faizam od dru
gih oblika reakcionarne graanske diktature. Na tem elju to
ga m oe se zakljuiti da on graansku dem okratsku dravu
ne shvaa kao oblik faistike diktature. On u svom tekstu
to i ne ini. N asuprot tom e, itam o u nepotpisanom lanku
M onarhofaistika diktatura: Faizam jeste rezultat, izraz
trulog buroasko-kapitalistikog drutva. Mi ne teim o k ob
navljanju buroasko-dem okratske drave, niti hoemo na
trag ka kapitalistikoj dem okratiji. J er to u sam oj stvari ne
bi bilo nita drugo, nego nastavak iste faistike vladavine,
samo u drugoj, pritajenoj, m askiranoj form i (istakao I. P.).
(Isto, str. 45)
Ne samo da ne postoji razlika izm eu razliitih tipova
graanskih diktatura, nego je pojam faizam toliko proi
ren da obuhvaa svaki oblik graanske vladavine.
Slian smisao im aju i pojedini iskazi E. Kardelja i B.
Progonskog. Graanska dem okracija i faizam dva su razli
ita pojavna oblika graanske diktature, koji odgovaraju
razliitim stupnjevim a razvoja kapitalistikog drutva. Raz
voj kapitalistikog drutva nosi sobom transform aciju ka
pitalistike klasine dem okracije koja postaje sve vie
autoritarna. Zadirui sve vie u nekada privatnu sferu ona
postaje totalitarnom , da bi na kraju odbacila d em okratski
plat i postala neposredna faistika diktatura. Dapae, svi
pokreti koji pokuavaju unutar kapitalistikog drutvenog
poretka pronai nain rjeavanja njegovih protuslovlja ozna
avaju se kao oblik faizma. U tom je sm islu i socijalna de
mokracija samo jedan od faistikih pokreta socijalfai-
zam. Nasuprot tom e Boidar Adija u lanku Za dem okra
ciju ili protiv nje razlikuje graansku dem okraciju i fai
zam. Istakavi kako je proletarijat u predfaistikom raz
doblju uvijek pomagao grad instvo u borbi za dem okraciju,
ali ga je graanstvo uvijek iznevjerilo usm jeravajui svoju
vlast protiv proletarijata, B. Adija kae: I graanska de
mokracija brani kapitalizam i kapitalistiki sistem , ali iz
meu nje i faizm a postoji bitna razlika: faizam brani
kapitalizam terorizirajui i unitavajui sve one drutvene

2 Komunisti o faizmu 17
 snage (u p rvo m redu graansku klasu), koje narod i itavo
lju d sk o d ru tvo vode k ljep o j i pravednijoj sutranjici, on
izaziva i vodi ratove, d ok nasuprot iskrena graanska de
m o kracija eli u klo n ili vlast velikog kapitala, osigurava gra
a n ske slobode, brani s v je ts k i m ir i na taj nain omoguava
ko n cen tra ciju svih naprednih drutvenih snaga koje su no
sioci borbe za novo drutvo. (A diija, Za dem okraciju ili
p ro tiv nje, str. 155)
Is to tako A dija ne odreuje socijalnu dem okraciju kao
so cija lfa istiki p o kret, nego kao socijalistiku partiju koja
svo j program te m e lji u m a rk sistik o j teoriji. Valja osobito
ista k n u ti da Adija., pokazavi kako je razjedinjenost prole
ta rijata om oguila p o b je d u H itlera u N jem akoj, krivnju
za rascjep p rip isu je i n je m a kim socijaldem okratim a i ko
m u n istim a. P okuam o li, na kraju, kritik i vrednovati teo
rijsk u valjanost i a ktu a ln o st poim anja faizm a u ovim ra
spravam a, valja p rije svega istai da je u njim a to osobito
vrijed i za te o rijski n e su m n jiv o najznaajnije priloge E. Kar-
delja i B. Progonskog vrlo plauzibilno pokazano kako je
fa iza m u zb iljn o sti titio i prom icao interese krupnog ka
pitala. S u vrem en a m a rk sistik a istraivanja faizm a objelo
danila su niz em p irijsk ih podataka ko ji po tvr u ju ovu tezu.
Is to je tako dobro ista k n u to protuslovlje socijalne fu n k
cije i socijalne baze faizm a, pokazan konzervativizam fai
sti ke ideologije i obrazloen rascjep faistike ideologije i
zb iljn o sti fa istikih pokreta i poredaka.
Ip a k tim e nije dovoljno obrazloen fenom en faizm a i
teo rijski dovoljno strogo definiran pojam faizam. O
op ra vdanosti ovog prigovora osobito svjedoi ponekad ne
dovo ljno jasno luenje razliitih oblika politike organizaci
je graanskog dru tva te, i u okviru ko m u n istike teorije
o fa izm u p rije drugog sv je tsko g rata naputeno identifi
ciranje socijalne d em okracije i faizm a.
K ako ob ja sn iti ovo neopravdano proirenje pojm a fa
izam? Analiza m etodikog p ustupka pokazala bi kako je
ono posljedica suvie form alistikog eksplicitnog ili im
plicitnog razum ijevanja m a rksistike teorije drave. Osim
toga, oito je rije o a p stra ktn o m poim anju openitih zako
n ito sti fu nkcioniranja kapitalistikog drutva i m ehanikoj
in terp retaciji odnosa proizvodne i politike sfere u kapita

18
listikom drutvu, koja interpretacija ne vodi dovoljno ra
una o nunosti nove, ekonom ske uloge drave u monopoli-
stikom kapitalizm u.
Ipak, samo teorijskim razlozima ovakvo se suvie ope
nito shvaanje faizm a ne moe u cijelosti obrazloiti. Ono
postaje jasnije tek ukoliko se im aju na um u odreenja fai
zma koja su prevladavala u I I I internacionali.
U K om interni je do 1924. godine voena dosta sadrajna
i diferencirana rasprava o faizm u. Iako je bilo pokuaja da
se faizam shvati sam o kao jo jedan od oblika graanske
diktature i izjednai s dem okracijom , raspravom je dom i
niralo nastojanje da se pojm e osobitosti faizm a kao novog
tipa drutveno-politikog poretka unutar graanskog dru
tva. Tek nakon V kongresa K om interne 1924. prevladalo je
shvaanje kojim je pojam faizam toliko proiren da je
obuhvaao i socijalnu dem okraciju.1 Na V II kongresu Ko
m unistike internacionale 1935, osobito u referatu Georgi
Dimitrova Faizam i radnika klasa, ponovo je istaknuta
razlika izm eu faizm a i ostalih oblika graanske vladavine,
te naputen stav da su socijaldem okrati zapravo socijalfa-
isti.*
Ove se prom jene odraavaju i u nas. lanak Faizam i
industrijski kapital nastao je 1923. Oito pod utjecajem Kla
re Cetkin autor razlikuje H ortijevu diktaturu od faizm a i
naglaava m asovnu bazu faizm a.5 U tekstu M onarhofaisti-
> Zinovjev je ve na V kongresu K om interne 1924. form ulirao tezu da
je socijalna dem okracija lijevo krilo faizm a. K asnije su ovu tezu na ra
zliite naine prim jen jiva li i dokazivali brojni autori bliski K om interni.
Ipak je klasinu form u la ciju dao Staljin: Faizam je borbena organizacija
burtoazije koja se oslanja na a k tiv n u potporu socijalne dem okracije. Soci
jalna je dem okracija o b je k tiv n o um jereno krilo faizm a. . . ove se organi
zacije m eusobno ne isk lju u ju , nego dopu n ju ju . One nisu antipodi, nego
blizanci.* (Citirano prem a W ipperm ann, F aschism uslheorien, W isscnschaft-
liche B uchgesellschaft, D arm stadt 1975. str. 14.)
* Danas postoji golem a literatura o ko m u n isti ko j, posebno K om inier-
ninuj teoriji o faizm u, te o vdje nije m ogue navesti ak ni cjelovitiji izbor
iz te literature. S p o m en u t em o sam o kao kuriozitet da je referat Georgi
D imitrova na V II kongresu K om interne pod naslovom FaSizam i radnika
klasa, k o jim je naznaena radikalna prom jena K om internine politike prem a
faizm u, u nas preveden za vrijem e rala na slovenski i h rvatski ili srp ski
jezik.
5 Govorei o borbi pro tiv faizm a na konferenciji proirenog Izvrnog
kom iteta K om interne u lip n ju 1923. Clara C etkin kale: Zastupano je m i
ljenje, ono je ak ranije preovladavalo, da faizam nije nita nego nasilni
graanski teror, te je on povijesno po njegovoj biti i njegovu uinku, sta v
ljan na istu razinu s bijelim terorom u H ortyjevoj M aarskoj. Ali iako su
krvave, teroristike m etode faizm a i H ortyjeva reim a je d n a k e i na jednak
se nain okreu protiv proletarijata, povijesna je bit o biju pojava izuzetno
razliita. Teror je u M aarskoj zapoeo nakon pobjedonosne, iako kra tk o
trajne borbe proletarijata; b u rloazija je privrem eno drhtala pred snagom

19
k a d ik ta tu ra (1929) te raspravam a B. Progonskog (1936) i E.
K arelja (1934) to je razlikovanje gotovo zanem areno.
T eksto v i B o iid a ra A dije osobito ilustriraju u ko jo j je
m je ri shvaanje fa izm a m e u naim ko m u n istim a bilo po
sredovano shvaanjem fa izm a ko je je prevladavalo u K o
m u n is ti k o j inter nacionali. lanak Za dem okraciju ili pro
tiv n je u k o je m u A dija razlikuje graansku dem okraciju
i fa izam napisan je 1939, dakle, u vrijem e kada je u
K o m in te rn i ponovo uvaena ova razlika. T ekst H itlerova
N jem aka u k o je m u A dija socijalnu d em okraciju shvaa
kao je d n u od radnikih pa rtija ija je politika teorijski
obrazloena m a rk sistik o m teorijom , napisan je 1932. Ali Bo
idar A dija u to vrijem e jo nije bio lan K om unistike
p a rtije Jugoslavije.
U tjecaj K o m in te rn in ih stavova o fa izm u na neke auto
re rasprava to ih o b ja v lju jem o istakli sm o prije svega zbog
toga je r nije rije sam o o teo rijsko m , nego i o politikom
u tjecaju. Ali i zbog toga je r tako postaje vid ljiv obzor unu
tar kojega je te k m ogue cjelovito vrednovati teoriju o fa
izm u koja je zastupana u tim raspravam a. To bi vrednova
n je m oralo s is te m a ts k i istraiti shvaanje faizm a u Ko
m in terni. To, m e u tim , znai osim definicija faizm a ispi
tati, im a ju i na u m u odnos SK P (b) i K om interne, Kom inter-
ne i k o m u n istikih partija u pojedinim zem ljam a, raspravili
i in terp reta ciju osobito M arxove politike teorije u K om in
terni. T ek bi tada bilo m ogue cjelovito vidjeti dom aaj
u tjeca ja na pojedine autore, te pokazati originalnost poje
dinih stajalita.
U tjecaj K o m in te rn in e teorije o fa izm u istakli smo, na
kraju, je r njem u, ini se, valja pripisati da u pojedinim ra
spravam a nije, po naem sudu, posveena prim jerena panja
b ro jn im problem im a s kojim a se susree svaka teorija o

p ro leta rija ta . H o rty je v je te ro r doao kao osveta p ro tiv revolucije. Izv ri

te lj je tog in a o sv e te m ala k a sta fe u d a ln ih oficira.
D rugaije je k o d fa izm a . On n i u k o m stuaju nije osveta bu rio a zije
zato to se p ro le ta rija t digao u borbu. Dapae, o b je k tiv n o h isto rijsk i pro
m a tra n o fa iza m d o la zi ka o ka zn a zato to p roletarijat nije dalje vodio i
p ro m ica o re v o lu ciju k o ja je zapoela u R u siji. A nosilac fa izm a n ije mala
kasta, nego su to ir o k i so c ija ln i slojevi, iro k e m ase ko je s e tu ak u pro
leta rija t. Ove na m b itn e ra zlike m o ra ju b iti ja sn e te lim o li po tu i fa iza m .
(C itirano prem a , E r n s t N o lle, T h eo rien iib e r den F asch ism u s,1 K iepenhauer
& W itsch , K o ln 1972. str. 88. i dalje). N avodei u zro ke n astanka t p o b je d e
fa izm a u I ta liji Z e tk in o v a isto ta k o naglaava rasulo starog k a pitalistikog
d ru tv a s je d n e stra n e, te sla b o st proletarijata s druge strane.

20
faizmu, a koji su ve u vrijem e kad ove rasprave nastaju
istaknuti u literaturi.
To je prije svega pitanje utjecaja pobjede socijalistike
revolucije u R usiji na jaanje kontrarevolucije pa i faizm a
u Evropi. Znatno bi vie panje, osim toga, trebalo posvetiti
rascjepu u m eunarodnom radnikom pokretu E. Kar-
delj i B. Progonski ga npr. gotovo i ne spom inju koji je,
nema sum nje, u velikoj m jeri olakao pobjedu faizm a u
Italiji i N jem akoj. Svakako da za taj rascjep nisu krivi sa
mo socijaldem okrati. K ritikoj analizi treba podvrgnuti teo
rije koje na tem elju nekih slinosti (jednopartijski sistem ,
kult voe, vladavina tajne policije, logori) faizam i stalji-
nizam obuhvaaju openitijim pojm om totalitarizam i na
stoje ih pokazati kao razliite, ali srodne oblike ustrojstva
politike vlasti.
Trebalo bi, na kraju, znatno vie panje posvetiti argu
m entim a onih autora koji, oslanjajui se na M arxovu anali
zu bonapartizma, faizam shvaaju kao poredak koji nasta
je u trenutku klasne ravnotee, te je ak i ako promie
interese jedne klase osam ostaljen spram neposrednih in
teresa bilo koje klase.*
Tim e su, vjerujem o, postali prezentni bar najvaniji za
daci pred kojim a sto ji nae suvrem eno istraivanje faizma.
Ovim predgovorom oni nisu m ogli biti ispunjeni. B it emo
zadovoljni ako on, zajedno s objavljenim raspravam a i bi
bliografijom, pridonese osvjetavanju potrebe da se oni po
nu rjeavati.
Ivan Prpi

4 Meu m arksistim a najcjelovitije je ovu teoriju o faizm u zastupao

njem aki ko m u n ist A ugust T nalheim er. Njegov tek st U ber den Faschism us
objavljen je prvi pu t u Gegen den Strom . Organ er KPD (O pposition),
Berlin, 3. Jahrgang, 1930. Ponovo j e objavljen u zborniku Faschism us und
K apitalism us, EVA, F ra n kfu rt/M 1967 B liski ovom stajalitu su Otto Bauer
i Trocki.

21
 KOMUNISTI
O
FAIZMU
(1 91 9 1 9 4 0 )
 B 0 2ID A R A D 2IJA
FA IZA M U ITALIJI

K ada dosadanji faistiki pokret u Italiji ne bi sve

vie postajao javnim i slubenim politikim faktom , koji
dobiva vodeu ulogu i u vanjskoj politici Italije, moglo bi
se preko njega prijei, ostavljajui sam oj Italiji da za tu
svoju muku polae raun pred civiliziranim svijetom.* Ali
budui da talijanski faizam postaje sve vie predstavnikom
slubene Italije i kao takav ulazi u redove organizirane
svjetske reakcije, koja se u unu tarn jo j politici svake poje
dine drave svojim socijalnoreakcionarnim ciljevim a i ten
dencijam a, a u vanjskoj politici svojim im perijalistikim
tenjam a, sprem a na ja k u ofenzivu protiv opeg m ira i de
m okracije, to je potrebno, naroito nam a Jugoslavenim a,
da budnim okom pratim o razvoj faistikog pokreta u Ita
liji, je r on moe sutra-prekosutra, pobratim ljen sa Horthy-
jevim probuenim M aarima, ugroziti m irni razvoj naeg
dravnog ivota. Osobito nam se ta dunost nam ee danas,
kad je u Italiji isto faistika vlada sa M ussolinijem na
elu.
Kako je dolo do faizma u Italiji? Ita lija je, nakon
svjetskog rata, sretnim stjecajem m eunarodnih odnosa,
bila u redu pobjednikih drava, ali i pored sretnog slu
aja njena vojnika reputacija nije opravdavala njezine po
ratn e teritorijalne revindikacije, te su se njezini diplom ati
i dravnici s pravom bojali da u pogledu proirenja svog
dravnog terito rija nee moi ispuniti nade i iekivanja ta
lijanske buroazije i njenih im perijalistikih krugova. Ono
to se nije moglo zadobiti ni orujem , ni na osnovi prin
cipa sam oopredjeljenja naroda, pokuali su neki slubeni
faktori Italije nadoknaditi nam jetenim , vjetakim i pla
enim iredentistikim pokretom . To je bio zaetak talijan
skog faizma, koji se onda razvija pred oima i s pomou
* Nova Evropa, god. 1922, broj 9.

25
ta lijan sk ih vlada. Na elo p o k reta stupio je narodni posla
nik M ussolini i vodio ga je u duhu k rajn jeg ovinistikog
nacionalizm a i im perijalizm a. N aroita m u je zadaa bila,
d a etn o g rafsk i jugoslavenskim krajevim a bive A ustrije
(Istri, velikom d ijelu D alm acije, P rim o rja i G orikoj), koje
je Ita lija bila o k u p ira la odm ah u p rev ratu , oduzm e slo
venski k a ra k te r, te na taj nain m istificira p ravu volju ta
m o njeg pu an stv a i prikae te krajeve p red Evropom isto
talijanskim . K od tog se posla faisti nisu acali nikakovih
s red stav a ni palea, ni um orstva, tam nienja, razaranja,
izgnanstva itd. N ajilaviju su ak ciju u tom pravcu razvili
faisti za vrijem e politikih i opinskih izbora godine 1920.
i 1921. Sve je to im alo posluiti njihovim diplom atim a i d r
avnicim a, koji su zastupali Ita liju n a konferencijam a m i
ra. I m ora se priznati, da je njihova m etoda hvala budi
nesposobnosti i senilnosti n ae vanjske politike ta lijan
skoj d iplom aciji m nogo k oristila, a najvie doprinijela da
nam se oduzm u i isto nai krajevi.
U m nogim p ostignutim vanjskopolitikim uspjesim a na
ao je faizam svoj raison d'etre, te se rapidno razvijao,
irei svoje organizacije sve vie i vie. O sjeajui se jakim ,
n ije se zadovoljavao sam o svojim iredentistikim poljem
rad a, ve je sve vie poeo prenositi svoj u tjecaj i na unu
tra n je politike prilike Ita lije, a nalazei potpore kod ka
p italistike b uroazije i videi glavnog n ep rijatelja za svoj
ired en tistik i posao u socijalistikom pokretu, slavio se
pod geslom glasa domovine na raspolaganje i vladi i b u r
oaziji u o b ran u privatnog vlasnitva i dom ovine. M inistar-
-p red sjednik G ioliti, u potrebio je godine 1919. faiste za
ug uenje radnikih p o k reta i trajk o v a, koje su radnike
o rg anizacije u Ita liji m orale voditi radi zatite svojih naj-
elem en tarn ijih prava. Is ta sredstva, koja faisti up o tre b lja
vaju protiv jugoslavenskih m anjina u Italiji, slue im i u
borbi protiv radnikog socijalistikog pokreta: pale, ubi-
slva, ru en je radnikih dom ova. Mnogi su radniki domovi
i tisk are dem olirani, radniki voe ubijani i trajkovi n a j
b ru ta ln ijim nasilnim sredstvim a uguivani. F aistim a je
n jih o v a b o rb a i s tehnike s tran e omoguena, je r su za
h valju jui najuem k o n ta k tu s vojnim vlastim a najm o
d ern ije oboruani.

26
 Na politikim izborima godine 1920. bilo je zalee rasi
stim a u parlam entu nacionalni blok; nakon lih izbora, u
kojima su oni istupili sam ostalno, kao posebna stranka, i
dobili lijep broj poslanika, istupili su njihovi vlastiti pred
stavnici i u parlam entu svojom majom drekom nam e
ui svima ostalim a svoju volju.
Iskrenih pokuaja da se slomi ili ak raspri faistiki
pokret, u stvari nije nikad bilo: njih je svaka vlada ne samo
tolerirala, ve i potpom agala, ak i pod cijenu odgovorno
sti za posljedice i najneprom iljcni jih podviga te drave u
dravi. Tek mali nesm jeli pokuaj prve Faklinc vlade da se
mo faizma skui, platila je ova odm ah glavom. Ni uslijed
faistikog terora proglaeni generalni trajk radnitva nije
im ao uspjeha. Pod drugom Faktinom vladom faizam je i
dalje slavio orgije i ovaj drugi Faktin kabinet kapitulirao
je pred faistim a: pod pritiskom faista zakljuila je vlada
da raspusti parlam ent i raspie nove izbore, te je to ve
bila potpuna kapitulacija m inistarstva pred faistikim te
rorom , koji je prijetio oruanim sukobom s dravnim orga
nima i prepadom na Rim i ostale gradove. Poslije loga na
stali su poznati dogaaji u Veroni, Milanu, ild., nakon ko
jih su svu dravnu vlast u Italiji preuzeli faisti u svoje
ruke. Prema tadanjoj izjavi samog M ussolinija, dva su
glavna uvjeta za faistiku vladu bila: 1) da bude uvedena
vanjska politika, koja bi u irokoj m jeri branila talijanske
interese, i 2) da bude uvedena u n u ta rn ja politika, koja bi
uinila nepotrebnom svaku m obilizaciju faistikih snana
(to je znailo da e ubudue sam a vlada svaki socijalisti
ki i drugi liberalni pokret uguiti poznatim sredstvim a).
Tako je sa ulice faizam preao u vladu, da s m inistarskih
stolica nastavi u unutarnjoj politici vladavinu k rajn je poli
tike, socijalne i ekonom ske reakcije, a u vanjskoj eru gra
beljivog, osvajakog im perijalizm a.
Uoimo li dobro da e sad izbori u Italiji bili provedeni
pod faistikom vladom i to po reformiranom izbor
nom zakonu, bez sistem a proporcije jasno e nam bili,
kako e oni ispasti i koliko e preostati od onog neznatnog
politikog i socijalnog dem okratskog zakonodavstva, to
ga Italija danas jo ima. U vanjskoj politici narasla su krila
nacionalno-imperijalistikoj ekspanziji, te se lako moe vra
titi Toretova era u pogoranoj reformi. A sjetim o li se na

27
eg sjevernog su sjed a M aarske koji kao svog n ajbo
ljeg saveznika po zd rav lja faistiku Ita liju , nee biti teko
pogoditi, d a za nau dravu n a sta je doba velikog iskue
n ja, u kojem e b iti p o tre b n a veom a pam etn a v anjska poli
tika, osnovana na p rin c ip im a dem okracije i najdalekoseni
je jav ne kontrole. P adom nae dom ae reakcije i ruenjem
svake vanjske politike, k o ja se vodi in cam era caritatis,
n ajefik asn ije e se p a rira ti faistikim izazivaim a, koji su
ve n astu p ili i koji e slijediti.
N ajvea je te ta i n esrea za Ita liju , to se u ovakovim
v rem enim a p ocijepala njezina n a jja a s tra n k a socijali
s tik a, ba k ad je o na bila n a jp o tre b n ija za p o b ijan je fai
s tik e reakcije. N a zad n jem kongresu nestalo je ja k e i je
d instvene socijalistike s tra n k e u Ita liji i ona je sam a sebe
liila u tje c a ja , k o ji jo j inae po inteligenciji i b ro ju pri
pada, te tim e p u stila dravnu politiku d a padne sva pod
u tje c a j faistikog po k reta. I ovom su rascjep u m eu soci
ja lis tim a najvie d o prinijeli faisti, p u te m svojih agenata.
K ad ovako sto je stvari, dunost je cijelog svjetskog prole
ta rija ta d a zbije svoje redove i da u tjee n a izm irenje soci
ja listik ih frak cija, je r su zajednike tekovine radnikih
k la sa u p ita n ju . I jugoslavensko radnitvo, poto se prikupi
i p rep o ro d i sam o, m o ra p ru iti svu m oralnu pom o socija
listim a u Ita liji. Jer, kao svaka stvar, n adajm o se, i faizam
im a svoje granice, i te m u m o ra p rije svega staviti talijan
sko rad n itv o i d em o k racija u zajednici s radnitvom i de
m o k racijo m cijeloga ostaloga svijeta. Faizam ne ugroava
ko n so lidaciju sam o ta lijan sk ih gospodarskih i politikih
p rilika, ve je on danas najvea pogibelj po opi svjetski
m ir. U in teresu ovoga m ora se to p rije ujediniti protiv
faizm a i u Ita liji i kod kue.

28
 V. I. s.

F A IZ A M I INDUSTRIJSKI KAPITAL

Faizam je najopasniji neprijatelj radnike klase, n aj

ozbiljnija prepreka koja, u mnogim zem ljam a, stoji na putu
pro letarijata ka osvajanju vlasti.* On, van svake sum nje,
predstavlja najm onije i n ajstran ije sredstvo kojim kapi
talizam pokuava da produi, pa ak i da proiri i udubi
svoju vladavinu, odri svoj drutveni sistem , nasuprot osudi
koju je nad njim izrekla istorija. Razume se da je taj poku
aj osuen na neuspeh, je r istorija ne dozvoljava da se
tako lako m enjaju njene nune odluke, a jo m anje da se
njen hod vraa unatrag. Ali to, ipak, ne znai da proleta
rijat treba da sedi skrtenih ruku i da eka da proe fai
stiki vihor, da faizam sam propadne, iscrpcn jednim na
porom koji prevazilazi snagu drutvenog poretka koji hoe
da odri u ivotu i rastrg n u t suprotnostim a koje nosi u
sebi a koje e uzalud pokuavali da savlada. P roletarijat,
naprotiv, m ora sve svoje snage m obilisati i sva sredstva
upotrebiti da obori i uniti faistiku opasnost. P roletarijat
to m ora uiniti i zbog toga to m u to nam eu neposredni
interesi ivota i opstanka, kao i zbog toga to m u to u du
nost stavlja sam a istorija, koja je sav dalji napredak ljud
skog drutva predala u njegove ruke.
Da bi proletarijat mogao izvriti i tu nunu odbranu
svojih neposrednih interesa i tu svoju ulogu nosioca dru
tvenog progresa, on m ora, pre svega, dobro upoznati svoga
neprijatelja. On treba da dobro upozna sve ono to faizam
ini jakim i opasnim , kao i sve ono to predstavlja njegove
slabe strane. U tom pogledu, iako se o faizmu mnogo ra
spravljalo i pisalo u proleterskoj tam pi, ipak jo nije sve
postignuto i mnoge stvari jo treba postaviti na svoje pravo
mesto.
* B orba, knjiga I, b r. 2, godina I, scplcm bra 1923.
Unato n asto jan jim a pseudonim autora nism o uspjeli razrijeiti.

29
 Tek u poslednje vrem e poela se praviti ja sn ija i odre
en ija razlika izm eu faizm a i ostalih oblika reakcije i
belog te ro ra, koji se ja v lja ju u nekim zem ljam a. Dok, na
p rim er, H ortijev reim u M aarskoj p red sta v lja reakciju ka
p italistik ih i feudalnih elem enata posle jedne uspele revo
lucije proletarijata, dotle italijan sk i faizam poinje besneti
n ad p ro le ta rija to m pre nego je italijanski proletarijat i po
kuao stvarno da izvri revoluciju, im je socijaldem okrat
sk a sabotaa zaustavila p ro le ta rija t p red pragom osvojene
v lasti. P ored toga, razlik a izm eu H ortijeve i faistike re
ak c ije sasto ji se jo i u tom e, to prv u vri je d an m ali broj
n ek a d an jih oficira, a u ovoj drugoj uzim aju uea veoma
iroke m ase sitn e buroazije, p o lu p ro le ta rija ta i gradskog
oloa. No, mi em o te glavne odlike faizm a najbolje zapa
zili ako razm atra m o kako se faizam pojavljuje, kako se
razv ija i u kakvoj situ a ciji dolazi do vrhunca svoje moi,
tj. do dravne vlasti.
N em a su m n je da se faizam u raznim zem ljam a pojav
lju je pod raznim oblicim a. Ali se, ipak, m oe slobodno tv r
d iti da je sve ono to je b itn o u faistikom p okretu n aj
bolje izraeno u italijan sk o m faizm u. P re svega, u Ita liji
su n a jja s n ije o crtan e sve one objektivne okolnosti koje ka-
ra k te ri u situaciju, u kojoj se faizam ja v lja kao nuna po
jav a i u kojoj se ja sn o vide svi oni elem enti koji om ogu
av aju njegov uspeh. Z atim , italijan sk i p rim e r je najpode-
sn iji za p o sm a tra n je i zbog toga to je italijanski faizam
n ajd alje o tiao u svom e razvoju i proao kroz mnoge od
onih faza, u koje pokreti u drugim zem ljam a tek poinju
ulaziti, ili jo nikako nisu uspeli da pou dalje od prve
faze ideolokog izgraivanja; a, pored toga, svi od reda to
liko p odraavaju italijanskom faizm u da to, vrlo esto, lii
na pravo m ajm unisanje.
P osleralna kriza kapitalizm a u Ita liji dobila je bila n aj
o trije oblike. R at je, s jedne stran e, bacio u k ra jn ju bedu
ne sam o p ro le ta rija t i p o lu p ro leta rijat, nego i n ajire slo
jeve gradske i seoske sitne buroazije, dok je, s druge s tra
ne, do neverovatnosti ojaao in d u strijsk i kapital, razvio te
ku in d u striju , koja u Italiji, zbog n ed o statk a gvoa i
ugljena, nem a uslova za razvijanje. im je p rek in u t rat, ta
in d u strija zapada u teku krizu, poinje naglo opadati, iza
ziva krah ban ak a koje su je finansirale i poveava bespo-

30
licu koja uzima sve ire razm ere. Usled pada valute, sku
poa raste m unjevitom brzinom i sve vema oteava i ona
ko teak poloaj p ro letarijata i sitne buroazije. Nezado
voljstvo najirih narodnih m asa raste iz dana u dan. To
u Italiji stvara veoma otru revolucionarnu situaciju. Jedan
deo proletarijata, pod uticajem objektivnih okolnosti revo
lucionarne situacije u zemlji i svetu, a ne m alo i pod utica
jem ruske revolucije, pokuava da mase p ro letarijata po
krene ka osvajanju vlasti. Ta odluna avangarda okuplja
oko sebe ostale mase proletarijata, poluproletarijala i grad
ske i seoske sitne buroazije i vodi ih iz borbe u borbu.
Ali se u svim tim borbam a sam o iscrpljuju revolucionarne
energije, je r se svuda i svakom prilikom ispred revolucio
narnih tenji te avangarde ispreuje konlrarevolucionarna
sabotaa reform ista iz p artije i sindikalne birokratije. Oni
gospodare i u p artiji i u sindikatim a i svakom prilikom , u/,
pomo neodlunih elem enata iz centra, nadvlauju levicu,
onem oguavaju joj da dobije vodstvo u p artiji i sindikati
ma. U jesen 1920. godine ta odluna avangarda dovodi pro
letarijat do zauzim anja fabrika, do jedne borbe u kojoj i
avangarda i oko nje okupljene mase daju m aksim um na
pora, dolaze pred zauzim anje vlasti. Dravna vlasi je apso
lutno nesposobna da tu navalu proletarijata zadri i suzbije.
Ali i proletarijat, na alost, nem a snage da uini jo jedan
korak koji ga razdvaja od vlasti. R eform isti i sindikalna bi-
ro k ratija jo jedanput uspevaju da nadvladaju revolucio
narnu avangardu, i da slome jo jedan, poslednji, veliki po
let radnih masa. P artija, u kojoj stvarno vladaju reform isti,
nije sposobna, pored sve svoje prividne revolucionarnosti,
da p roletarijat povede ka osvajanju politike vlasti. N astaje
jedna tragina situacija: niti je aparat dravne vlasti kapi
talistike klase toliko snaan da se moe uhvatiti u kotac
sa proletarijatom i da ga svlada, niti proletarijat ima sve
uslove potrebne da tu vlast obori i uspostavi svoju. K api
talizam se razoarava u svoju staru, preivelu dem okrat
sku dravu, ali i proletarijat gubi veru u svoju partiju.
Izm oren i iscrpen dugotrajnim naporim a, on gubi veru u
sopstvenu mo i u mogunost svoje pobede. N ajm anje sve-
sni delovi proletarijata, skoro sav poluproletarijat i sva sit
na buroazija okreu glavu od revolucije, a gube i svaku
veru u vrednost socijaldem okratskih reformi.

31
 I tek sad a se s tv a ra ona situ a cija u kojoj je bio omo
guen m u n jev it u speh faistike reakcije. Tek u takvoj si
tu a ciji p rve sitne elije faistikog p o k reta poinju im ati
veliku privlanu m o za razoarane sitnoburoaske m ase i
s k re ta ti n a sebe veu panju krupnog kapitala. Jo m alo
b ro jn e i sastav ljen e preteno iz inteligencije, poluinteligen-
cije, b a n k ro tira n ih p o liti ara bez posla i gradskog oloa, fa
istike organizacije izg ra u ju je d an prividno revoluciona
r a n p ro g ram i oko njega, pom ou dem agoke frazeologije,
p o in ju p rik u p lja ti sitnoburoaske m ase, ja aju , b u ja ju i
svakim danom p o s ta ju m n o g o b ro jn ije i jae. U isto vrem e,
svojim energinim istu p a n jem p ro tiv u p ro le tarijata , odlu
nim , zverskim i zloinakim lom ljenjem radnikih pokreta,
k o ji se jo n asta v lja ju , one s ta v lja ju do zn an ja krupnom ka
pitalu d a m ogu n ad o m estiti oro n u lu dravu, k o ja nije u sta
n ju d a nasilno lom i ni iscrpene snage radnikog pokreta.
K ru p ni k ap italisti od m ah sh v a ta ju situ a ciju i odm ah stu
p a ju u savez sa faizm om , tj. u pravo ga kupuju, stav ljaju
u sv o ju slubu. I tu faizam ulazi u onu fazu svoga razvit
ka, u k ojoj se definitivno iz ra u je sav njegov isto rijsk i i
so cijalni znaaj, i u kojoj d o b ija odreeni pravac, kojim
se od tog asa im a k re ta ti. N a tu fazu treba, zato, skrenuti
n aro itu panju, ako se hoe da se faizam razum e u pot
p u n o sti. A ba n a tu fazu, ini m i se, nisu dovoljno panje
sk ren u li ak ni oni koji su, u redovim a p ro le tarijata , n aj
bo lje shvatili razliku izm eu faistikog i ostalih oblika re
akcije. Od toga m om enta, naim e, faistike voe stavljaju
d ire k tn o u slubu kru p n o g k ap itala sitnoburoaske i lum-
p en p ro letersk e m ase koje su okupile oko svoga prividno re
v o lucionarnog p ro g ram a, i od tog asa se za faistiki po
k ret, kao tak av ne m oe rei da p red sta v lja tenju sitne
b uro azije da se poslui k ru p n im kapitalom da bi ponovno
zadobila vlast onam o gde se osea uzdrm anom .
I p re toga, faistiki p o k ret bio je u stalnom dodiru sa
in d u strijsk im kapitalom . Ali m u kap italisti nisu davali veu
vanost, je r nisu sm atrali da im moe uiniti veu uslugu
nego to je bilo slam an je p o k reta i organizacija radnike
klase. M eutim , od asa kad je faizam poeo p rikupljati
sve ire m ase gradskog oloa i sitne buroazije, krupni ka
p italisti u viaju da se faizam m oe isk o ristiti za vanije i
dalekosenije ciljeve. Oni, naim e, u viaju da im faizam

32
prua m ogunost da podm lade oronuli ap a ra t stare dravne
organizacije, da proire bazu na kojoj poiva njegova vlada
vina, a koja je posleratnom krizom i navalom p ro le tarijata
stalno suavana i podgrizana. I oni odm ah stavljaju voam a
faizma na raspoloenje ogrom ne sum e novca i sav svoj
uticaj u drutvu i dravi, da bi sam o to potpunije izveli
svoju organizaciju, u koju krupni kapitalizam poinje pola
gati veliku nadu. Vodei elem enti faizm a intelektualci,
oficiri i avanturistiki politiari uviaju da kapitalizam
p ristaje da zadovolji njihovu am biciju za vlau, pod uslo-
vom da ta vlast slui ja an ju i uvrivanju dravne sile
kapitalizma, i oni vrlo rado p rim aju njegovo visoko pokro
viteljstvo i obilata m aterijalna sredstva koja im stavlja na
raspoloenje. S itnoburoaske m ase okupljene pod zastavom
faizma, ni dotle nikada nisu im ale nikakvog odluujueg
uticaja na politiku faistikog pokreta, a od tada jo manje.
Faizam se ve od tada, dakle, pre nego je doao na vlast,
pre nego je i pokuao da ostvari ijedno od revolucionar
nih i reform atorskih obeanja, u svojoj politici rukovodi
iskljuivo interesim a i ciljevim a krupnog kapitala. O intere
sim a sitne buroazije vodstvo vodi rauna sam o utoliko
ukoliko je bilo nuno da se ona odri na okupu. Mase su,
moda, i dalje ivele u iluziji da se bore zato da poboljaju
svoj poloaj i o jaaju svoj uzdrani uticaj, ali faistiki po
kret, kao pokret kojim despotski gospodare voe, to vie
nije imao za cilj. Ono to faizam od tog asa hoe, i to
u stvari sainjava njegov istorijski znaaj, jeste to da vo
dee elemente dovede na elo dravne vlasti, a da ovu ospo
sobi za uspostavljanje pune d ik tatu re kapitala u zemlji,
kao i da dravnu i vojniku mo ojaa u m eri potrebnoj za
sprovoenje im perijalistikih tenji krupnog kapitala, naro
ito industrijskog. Zahvaljujui neprekidnoj sabotai kon-
trarevolucionam ih reform ista iz p artije i iz sindikata, fa
izam uspeva da zloinom, ubistvom i paljevinam a, u ognju
i krvi slomi revolucionarne napore p roletarijata, da razdro
bi njegove organizacije, i tim e da otkloni jedinu krupnu
prepreku na putu ka vlasti. Posle toga, nabujali faistiki
pokret lako je uspeo da odgurne iz dravne uprave stare
predstavnike kapitalistike vladavine, a na njihovo mesto
zasedaju vrhovi faistikog pokreta.

3 Komunisti o faizmu 33
 N a vlasti, faizam u Ita liji sam o je produio politiku
ko ju je zapoeo voditi od asa k ad je stupio u slubu k ru p
nog k ap itala. I vrlo je po g ren a tv rd n ja d a faizam poinje
n ap u ta li sve svoje revolucionarne parole tek posle dola
ska n a vlast. On ih je p re toga ve bio napustio i, m esto
njih, sve vie poeo isticati p aro le kapitalistike reakcije u
zem lji i im p erijalistik ih p ro h te v a van zem lje. Ni jednim
delom on i ne pokuava da provede u ivot koje od obea
n ja k o ja je sipao kao iz ru k av a u prvom periodu okupljanja
m asa. U m esto toga, faistik a vlada n a najbezobzirniji na
in sprovodi sve ono to od n je trae in d u strijalci i drugi
k ru p n i k ap italisti. N a jed n o j stran i, ona je sprovela sve
planove k ap italisti k e ofanzive p rotivu p ro le tarijata : slo
m ila radnike organizacije, onem oguila voenje klasne b o r
be, p roduila rad n o vrem e i oborila radnike nadnice za 30
i 40%. N a drugoj s tran i, ona je k ap italistim a dala tolike
povlastice da je k ap ital osloboen skoro svakog fiskalnog
te reta. S itn a buroazija, kao klasa, n ije dobila n ita s e m . ..
po veanja po sred n ih poreza. M eutim dravni rashodi su
zn atn o porasli, ta k o da e faistika vlada biti prisiljena
da i na sitn u buroaziju prebaci jed an , i to znatan, deo onih
te re ta od k o jih je oslobodila k ru p n i kapital.
I talijan sk i faizam nam , dakle, pokazuje da on niukoli-
ko ne p red sta v lja ten ju sitne buroazije da iskoristi krupni
kap ital za ponovno zad o b ijan je vlasti. N aprotiv, italijanski
faizam je, i p re dolaska na vlast, pokazao da predstavlja
ten ju krupnog, n aro ito industrijskog, kapitala da mase
sitn e b uroazije stavi u svoju slubu da bi ojaao svoju
v last n ad d rutvom , uvrstio svoju d ik ta tu ru nad radnim
m asam a. U tom e se i sa sto ji isto rijsk i i socijalni znaaj
faistikog pokreta.

34
 V O JN O FA ISTI K A DIKTATURA

Epoha im perijalizm a, zaotravanje klasne borbe i ja a

nje, naroito posle svetskog im perijalistikog rata, revolu
cionarnog i seljakog pokreta, doveli su do bankrotstva p ar
lamentarizma.* Zbog toga su ponikle nove metode i form e
upravljanja. Da bi mogla odrati svoju klasnu vladavinu i
da bi mogla to uspenije da sprovodi divlju ofanzivu pro
tiv radnih masa, buroazija je prinuena posle rata da se
potpuno ili delimino odrie od dem okratsko-parlam entar-
nih m etoda i formi upravljanja i da se prihvaa otvorene
diktature. Ta ofanziva buroasko-im perijalistike reakcije
u naroito istorijskim uslovim a dobija formu faizm a. Pre
ma tome, uvoenje faistike d iktature pretpostavlja da je
buroaska vladavina postala veoma labilna, nesigurna, ko
lebljiva, da buroaziji nije ispalo za rukom , da stvori svojoj
vladavini iroku politiku bazu i izvesnu stabilnost pomou
parlam entarnih partija. S druge strane, i p ro letarijat nije
dovoljno jak da bi mogao izvojevati svoju diktaturu. Takva
situacija raa se u periodu, kada se veoma jako zaotravaju
klasne borbe, kada buroazija ivi u veitom strah u pred
opasnou revolucionarnih m asovnih akcija, kada proletari
ja t jo nem a revolucionarnu p artiju ili kada ta p artija u
odlunom m om entu nije dovoljno razvijena i dobro priprem
ljena za osvajanje vlasti.
Faizam pokuava da pritaji, sakrije klasni karakter
svoje diktature. U tome ga potpom ae i socijalna demokra-
tija, predstavljajui ga kao vladavinu jedne male razboj
nike bande, zabaurivajui tim e politiku ulogu faizma
i njegovu klasnu sadrinu. Ona izjavljuje da je sutina fai
zma ukidanje parlam entarizm a; tvrdi da se faizam na
lazi u suprotnosti sa razvitkom kapitalizm a i da predstavlja
* God. IV. No. 13/14 Klasna borba, m a riapril 1929.
Tekst nije potpisan.
njegov n az ad ak u p retk ap italistik u fazu razvitka, u mra
an sre d n ji vek.
D akle, faizam se hoe p red sta v iti kao da se njegova
d rava nalazi n ad k la sa m a i kao da je nezavisna od buroa
zije. U sam oj stv ari faistika drava je ste najdosledniji,
n ajb ezo b zirn iji p red sta v n ik buroaskih in teresa i orue vla
sti u ru k a m a je d n e neznatne finansijsko-kapitalistike i mo-
no p o listike oligarhije. F aistika drava u svojim odnosim a
p rem a buroaziji razlik u je se od p a rlam en tarn e drave uto
liko, ukoliko raspolae veom nezavisnou p rem a naroitim
in teresim a po je d in ih k ap italisti k ih grupa. Ali ta nezavi
snost ide u prilog dalekovidnog, organizovanog i racional
nog z a stu p n itv a o p tih in teresa celokupnog kapitala, a na
ro ito njegovih v la d aju ih grupa, krupnoburoaskih, indu-
s trija ls k ih i fin a n sijsk ih krugova.
Glavni z a d atak faizm a sasto ji se u uniten ju revolu
cio n arne avangarde radnike klase, u razo ra v an ju sviju nje
n ih p olitikih i stru k o v n ih borb en ih organizacija, u guenju
rev o lucionarnih seljakih i nacionalnooslobodilakih po
k reta.
K om binacija socijalne dem agogije, korupcije i aktiv
nog belog te ro ra uporedo s odlunim im perijalistikim nadi
ra n je m u o blasti spoljne politike, je su k arak tern e crte fai
zm a. Isk o riav aju i u n aro ito k ritin im za buroaziju pe
rio d im a an tik ap italistik u frazeologiju, faizam , uvrstivi
se u k rm ilu dravne vlasti, sve vie ispoljava sebe kao tero
ristik u d ik ta tu ru krupnog kapitala, gubei uz pu t svoje
an tik ap italistik e priveske.*

II

M etoda koalicije sa socijaldem okratijom i m etoda fai

zm a nisu obine m etode za norm alni kapitalizam . One nose
n a sebi ja v n o obeleje opte k apitalistike krize i njih isko
rita v a bu ro azija ra d i b rem zan ja razvitka revolucije.
Posle svetskog im perijalistikog rata, u poetku stv ara
n ja jugoslavenske drave, velikosrpska buroazija je iskori-
avala m eto d u koalicije sa socijaldem okratijom rad i gue
n ja revolucionarnog radnikog, seljakog i nacionalnooslo-

* P rogram a i u sta v K om un istieskovo In tern acionala, s tr. 25.

36
bodilakih pokreta. Posle deset godina svoje krvave klasne
vladavine velikosrpska buroazija otvoreno baca pod noge
parlam entarizam , ustav i ostale tekovine buroasko-demo-
k ratskih revolucija i laa se m etoda faizma. Proklam ova-
nje vojno-faistike d iktature u Jugoslaviji 6. januara 1929. g.
nije rezultat stabilizacije kapitalizm a, nego naprotiv, ona
izraava privredno i dravno rasulo, veoma kritian, koleb
ljiv, nesiguran poloaj vladajue buroazije. Pomou div
ljeg, bezobzirnog belog terora, buroazija pokuava da ou
va i uvrsti svoju klasnu vladavinu.
V elikosrpska krupna buroazija odbacuje p arlam en tar
nu dravu; njoj su postale sm etnje stare buroaske p ar
lam entarne p artije; ona hoe da bude vie nezavisna prem a
naroitim interesim a pojedinih kapitalistikih grupa; ona
hoe da sprovodi politiku koja vie odgovara interesim a
m eunarodnog im perijalizm a i jugoslavenske krupne b u r
oazije. Stoga stvara faistike organizacije i faistiku d r
avu.
V ladajua srpska krupn a buroazija u toku deset godi
na iskoriavala je razne parlam entarne i p artijsk e kom bi
nacije, ona je prom enila 25 vlada sam o da bi mogla spasti
svoju vlast i to bolje sprovesti stabilizaciju kapitalizm a i
uvrstiti svoju hegemoniju. U toku ovih deset godina ona
se sve vie i vie odricala od dem okratsko-parIam entarnih
m etoda i form i upravljanja i sve vie prim enjivala faistike
m etode i forme upravljanja. U tom e se poslu posluila mo
narhijom i tajnom veliko-srpskom oficirskom , faistikom
organizacijom Bela Ruka, pretvorivi ih u bezobzirne i do-
sledne agente svoje politike. M onarhija i Bela Ruka rev
nosno i savesno su vrili taj posao, poveren im od krupno-
buroaskih, industrijskih i finansijskih krugova.
Politiki ogranieni pederasta Aleksandar K araorevi,
sa svojim bonapartistikim raspoloenjem , svojim uobrae-
njem da e postati car sviju Slovena aktivno je sudelovao
pri obrazovanju sviju vlada, energino je saraivao, u dono
enju Obznane i Zakona o zatiti drave, zajedno sa naj
crnjim reakcionerim a stalno se odupirao davanju bilo kakve
am nestije kom unistim a, uporno sprovodio sistem faizacije
u Jugoslaviji i tim e dokazao da moe biti odlino orue u
rukam a m eunarodnih im perijalista i jugoslavenske krupne

37
 bu ro azije p ri sp rovoenju otvorene vojno-faistike dikta
tu re .
Jo 1927. g. poeo je dvor da energino p rip re m a teren
za uvoenje otvorene vojnofaistike d ik tatu re . O brazova
n je m vlade V elje V ukoevia pokuala se stv ara ti etvrta
p artija (desno k rilo rad ik alsk e i d em okratske p artije, Ko-
roec, Spaho), k o ja je tre b a la d a znai koncentraciju jugo
slavenske k ru p n e buroazije pod hegem onijom srpskog fi-
n an sijskog k ap itala. Ta etvrta partija tre b ala je, po pri-
m eru B ugarske i M aarske, pod m askom prizranog p arla
m entarizm a da sprovodi odozgo faizaciju Jugoslavije. Ali
p o to je ta j pok u aj sa etvrtom partijom propao, a priv
red n a i dravna kriza sve se vie zaotravala, proirivala i
ud ubljivala, m o n a rh ija je pourila, u sporazum u sa francu-
sko-engleskim im p erijalistim a i jugoslovenskom krupnom
buroazijom , po njihovom n are e n ju da objavi otvorenu
vo jn o faistiku d ik ta tu ru , kako bi to p re uguila nacional-
nooslobodilaki, seljaki p o k ret i revolucionarnu avangardu
rad n ik e klase, k o ja je otpoela ozbiljnu b o rb u za rukovo
deu ulogu u tom e p o k retu i kako bi m ogla to bolje da se
sp rem a za ra t pro tiv SSSR.
K lasni k a ra k te r prve vojnofaistike vlade pod pred-
sed n itvom k o m a n d an ta kraljeve garde, generala P. ivko-
via, n ije u sta n ju d a stvori iluzije o faistikoj dravi. Sam
fakt, d a u vladu ulaze n ajizraz itiji predstavnici k rupne b u r
oazije p redstavnici beogradske i zagrebake berze, O tto
F range, najvei pro tiv n ik svake ag rarn e reform e i zatitnik
velikoposednikih privilegija i ostali agenti finansijskog ka
pitala, oigledno pokazuje, da novo faistiko stan je znai
u prvom red u teroristiku d ik ta tu ru krupnog kapitala. Ja
sno se vidi da se vojna d ik ta tu ra o slan ja na kru p n u buroa
ziju, finansijski kapital i veleposednike i da im a veliko
srp sk i k a ra k te r iako je u njoj zastu p ljen a buroazija ugnje-
ten ih nacija. Svi ukazi, zakoni i uredbe, objavljene posle 6.
ja n u a ra 1929, ja sn o pokazuju i dokazuju, da ta vojno-fai-
stik a d ik ta tu ra znai u sam oj stvari objavu graanskog ra
la rad nikoj klasi, seljatvu i ugnjetenim narodim a; ona zna
i otv oreno p rip re m an je ra ta pro tiv jedine radniko-selja-
ke drave n a svetu SSSR. U voenje te d ik tatu re jasno
o b elo d anjuje o p tu odlunu ofanzivu m eunarodnog im pe
rijalizm a pro tiv sviju onih elem enata i snaga, koje sm etaju

38
m eunarodnim im perijalistikim razbojnicim a organizova-
n je rata protiv SSSR.
Svojim sudelovanjem u vladi vojno-faislike d ik tatu re
krupna buroazija ugnjetenih nacija izvrila je ponovo otvo
reno izdajstvo prem a nacionalnooslobodilakim pokretim a.
Pojedini buroaski predstavnici ugnjetenih nacija u Zagrebu
predstavljaju taj faistiki dravni udar, koji je povukao za
sobom i ukidanje V idovdanskog ustava, kao neki rezultat
borbe ugnjetenih nacija protiv velikosrpske hegemonije. Ra
zume se da takvu karakteristiku vojne diktature treba ne
milosrdno igosati kao najvei zloin prem a radnim m asa
ma i ugnjetenim narodim a.
Sve industrijske i trgovake komore, sva finansijska
udruenja u svojim telegram im a k ralju A leksandru i novoj
vladi odobravale su i pozdravljale novo doba. U lom liza
nju belorukakih izama utrkivali su se krupnoburoaski,
privredni krugovi iz raznih pokrajina. Obzor, Jutarnji
list, Novosti i ostali hrvatski listovi, koji su do jue vo
dili borbu za federativno ureenje Jugoslavije, odjedanput
su promenili ton i kao prave politike prostitutke poeli da
ideoloki pravdaju uvoenje vojne diktature. Evo ta piu
zagrebake Novosti (10. I. 1929) u svom uvodniku:
... Jasno je oznaena sva velika razlika izmeu apsolu
tizma pod kojim je u prolosti bila, od vrem ena na vreme,
i H rvatska i Srbija, sadanjeg vanustavnog slanja. Apsolu
tizmi prolosti u H rvatskoj i u Srbiji, bili su, da lako ka
emo, sistem i ikanacije. To vai jednako za vanustavna sta
nja u Srbiji, pod Obrenoviima, kao i za 'kom isarijate' u
H rvatskoj, za vrijem e Austro-Ugarske. Takav je bio i Cuva-
jev kom isarijat u H rvatskoj 1911. i 1912. godine. Sve mere
to ih je poduzimao apsolutizam onda, imale su k arak ter
ik an a cija. . . Takav apsolutizam dananje novo, vanustav-
no stanje, nije, i nem a da bude prem a jasno izraenim inten
cijam a Nj. Velianstva K ralja . . . V anustavno slanje ima,
dakle, da nas sprem i za novo dravno ureenje i za novi
parlam entarni ivot. I to je njegova glavna oznaka, za razli
ku od apsolutizm a u naoj p ro lo s ti...
Ne izostaje iza Novosti ni Jutarnji list (9. I. 1929),
koji izjavljuje, da nova vlada Zivkovia im a sve moguno
sti da dananje ravo stanje popravi i dravu izvede na pra-

39
vilan p u t. Tako isto i Slovenec (10. I. 1929) pie, da idemo
u su sre t b o ljim vrem enim a.
V odstvo SDK ta k o er nosi ogrom an deo politike odgo
v o rn o sti za uvoenje vojne d ik tatu re . S vojom parolom
K ralj i narod ono je u sam oj stv ari p rip rem alo dolazak
faizm a. D anas je d a n od najveih stubova SDK u privred
n im krugovim a M. Savi otvoreno i aktivno sudeluje u
sp ro v o en ju v ojnofaistike d ik tatu re . On je p rista o da bu
de p o stav ljen za p red sed n ik a beogradske optine i tim e po
stao je d a n od tv o ra ca faistikog reim a. N eki listovi SDK
o tv o reno b ra n e historiki m a n ifest kralja od 6. ja n u ara
1929. g. Evo n p r. to pie lju b lja n sk o Jutro (8. II. 1929),
o rg an SDK u Sloveniji:
M oram o rei d a se p r ilik e . . . nisu ni m alo prom ijenile
i d a se k lerik aln e novine p o n aaju , kao da se Jugoslavija
n alazi jo u n esretn im ru k a m a klerikalno-radikalskog hege-
m o nistikog reim a. Z ato se svaki d an s najveom bestid-
nou, n a podlozi razn ih izm iljenih arg u m en ata napadaju
p ris ta e bive SDK, oni, k o ji su iskuani nosioci i u n ajte
im asovim a bran io ci ideje, k o ju je k ra lj u svojem histo
rijsk o m m a n ifestu proglasio za osnovne ideje cjelokupnog
n aeg dravnog ivota.
B elorukako, buroasko vodstvo Saveza zem ljoradnika
ta k o er je, izbacujui n a kongresu toga Saveza (Caak, je
sen 1928) leviare-zem ljoradnike iz vrhovne instance toga
Saveza, p rip re m a lo te ren za vojnu d ik tatu ru . J. Jovanovi,
M. Gavrilovi, U. S taji, V oja Lazi i dr. je su obini agenti
srp sk e buroazije, iju politiku sprovode u Savezu zem ljo
rad n ik a.
U sled te izdajnike politike buroaskog vodstva SDK i
Saveza ze m ljo rad n ik a n astu p ie u b rzan i proces diferencira
n ja u redovim a SDK, osobito H SS i Saveza zem ljoradnika.
D unost je p a r tije d a uzm e u obzir tu novu situaciju i da
se povee u jo ja o j m eri sa seljakim m asam a SDK i
Saveza zem ljo rad n ik a (a n aro ito sa m asam a Radieve p a r
tije), d a p o ja a ra d n a za o trav an ju pro iriv a n ja i u dublji
van ja tog procesa diferenciranja. Vie nego ikada do sada,
p a rtija m o ra u ovoj situ a ciji da uporno, sistem atski dosle-
dno, odluno i bezobzirno dem askira, razgoliava vodstvo
SDK i Saveza zem ljoradnika. Mi stupam o u novu fazu bor
be p ro le ta rija ta za hegem oniju u seljakom i nacionalnom

40
pokretu, kada KPJ treba u ovoj novoj situaciji s obogae
nim iskustvom m asa jo vie da pojaa tu borbu za hege
moniju. Mi stupam o u takvu fazu, kada avangarda radnike
klase KPJ treba da preuzm e u svoje ruke rukovodstvo u
borbi za ruenje vojne diktature.
to se tie socijalista, oni su se svojim lojalnim izjava
ma i svojim legalnim dranjem upregli u kola vojno-fai-
stike diktature i usled toga uivaju puno povercn je faista.
Dok se nezavisni sindikati zatvaraju, njihove imovine konfi-
skuju, a funkcioneri hapse i dok se svi listovi i sve organi
zacije Republikanskog saveza radnika i seljaka zabranjuju
i rasturaju, dotle se reform istikim sindikatim a dozvoljava
rad i ne pravi nikakva sm etnja njihovim organim a i funk-
cionerima. U novoj faistikoj beogradskoj optini, postav
ljenoj kraljevim ukazom, nalaze se sada i reform istiki
predstavnici. Reform isti nisu im ali ni jednog odbornika u
starom optinskom biranom odboru. M eutim, sad su uli
po m ilosti boijoj i volji kraljevoj u novi faistiki op-
tinski odbor dvojica reform ista: B. B rainac i N. Ili.
Te dve antiproleterske struje: reform izam i faizam, sve
se vie uzajam no pribliuju. Ta pojava predstavlja najkarak-
terniju crtu dananje faze klasne borbe. S ocijaldem okrati
postaju sada socijal-fa= isti. N jim a e biti sueno da odi
graju faistiku ulogu u najkritinijem m om entu za kapita
lizam.
Zato je borba KPJ protiv faizma nerazdvojno vezana
s borbom protiv reform izm a, kako u radnikom pokretu,
tako i seljakom i nacionalnooslobodilakom pokretu.
U pogledu nae p artije treba konstatovati da je njena
politika linija u osnovi bila ispravna, kako do proglaenja
vojne diktature, tako i za vrem e i posle diktature. Ali isto
vrem eno se m ora priznati da je organizaciono stanje u na
oj partiji bilo takvo, da ona ni iz daleka nije bila sprem na
da reagira na dogoaje od 6. ja n u ara t.g. onako kako bi to
trebalo da bude. Da je organizaciono stanje nae partije
bilo slabo, to nam potvruje i rezolucija IV kongresa KPJ
o organizacionom pitanju. Evo ta nam veli IV kongres:
... Usprkos znatnog porasta aktivnosti i inicijative par
tije za poslednje vreme, njena celokupna delatnost, poveza
nost i jedinstvenost akcije i suvie je slaba i nezadovoljava

41
ju a. S ocijalna s tru k tu ra p a rtije ja k o se malo popravila,
lako da p a rtija jo nije u dovoljnoj m eri povezana s prole
ta rija to m n ajv an ijih in d u strijsk ih grana. In d u strijsk i pro
le ta rija t nije postao glavni faktor, koji je jedino sposoban
d a o dbije sitnoburoaski uticaj n a p a rtiju . Svi dosadanji
ce n traln i kom iteti p a rtije i suvie su m alo panje posvei
vali organizacionim problem im a. U m esto unoenja u p ar
tiju kolektivnog duha, sistem atskog nelegalnog rad a i gvoz
dene discipline sviju p a rtijs k ih lanova, unoen je duh frak
cijske rascep k an o sti, n ered a i begstva od stvarnog kom uni
stikog ra d a u rad n ik o seljak im m asam a. P artijsk a je dis
ciplina bila zam enjena frak cijsk o m solidarnou, zbog ega
su kreni najosnovniji prin cipi boljevizm a ...
Dakle, u prvom redu u dugogodinjoj un u tarn jep artij-
skoj krizi tre b a tra iti uzrok, zato naa p a rtija nije bila
sp rem n a kako tre b a za dogaaje od 6. ja n u a ra t.g. Ali po
red svega toga ipak tre b a konstatovati, da je p a rtija poli
tiki pravilno reag irala povodom uvoenja vojne diktature.
To su potvrdile i vie m e unarodne p a rtijsk e instance. Kako
C en tralni k o m itet tako i m esne organizacije u raznim obla
stim a izdale su letke i proglase povodom uvoenja vojne
d ik tatu re . I ako uporedim o d elatnost p a rtije u 1920. g. po
vodom pro g la e n ja Obznane sa delatnou p a rtije u 1929.
g. povodom p ro g la e n ja vojne d ik tatu re , m ora se priznati
da je n aa p a rtija uinila velik korak napred.
K ada se govori o d ran ju nae p artije posle 6. ja n u ara
l.g. tre b a im ali na um u, da je raspoloenje m asa u prvo
vrcm e posle pro k lam o v an ja d ik ta tu re bilo sasvim druga
ije, nego to je bilo posle 20. ju n a 1928. g. K ukaviko dra
nje vodstva SDK, a naro ito izdajnika izjava M aeka (pr
sluk je otkopan i t. si.) d o sta je doprinela to su m ase u
osnovi zauzele stav iekivanja.

III

Reim vojne d ik ta tu re uvodi se, nem a sum nje, na dui

period. S itnoburoaske i o p ortunistike iluzije o nedugo-
tra jn o s ti vojne d ik tatu re , o njenim zadacim a: da nas tobo
e p rip re m i u to kraem roku za novo dravno ureenje
i za novi p a rlam en tarn i ivot, tre b a najenerginije razgo-

42
liavati i najbezobzirnije suzbijali. Vojna d ik tatu ra trajat
e sve dotle, dok ne bude sruena puteni revolucionarne
naoruane borbe radnikih masa. Jedina sila koja je u sta
nju da mobilie iroke radne m ase i da rukovodi naorua
nom borbom tih m asa za ruenje reim a vojne diktature,
jeste avangarda radnike klase KPJ.
Na objavljivanje graanskog rata radnitvu, seljatvu i
ugnjetenim nacijam a od strane vojnofaislike diktature
mora doi i otpor, odbrana od strane radnog naroda. Pre
svega m orae da odgovore na objavu ovog rata seljatvo i
radne mase ugnjetenih nacija, poto e vojna d ik tatu ra u
prvom redu na njih da se obori. Nema sum nje da e ko
mite, kaaci, zeleni kadar, pojaali svoju akciju, da e
biti pojedinanih spontanih istupanja po selima, naorua
nih sukoba seljatva sa policijom, andarm erijom i vojskom.
Dunost je partije, da ta pojedinana naoruana istupanja
politiki potpomae, da ih dovodi u sklad, da koordinira
njihovu delatnost, da ih povee sa revolucionarnom borbom
gradskog proletarijata, da ih podredi oplem planu borbe i
na taj nain stane na njihovo elo; da ih iskoristi za p ri
prem anje naoruane borbe radnih m asa u cilju ruenja voj
ne diktature. U ovim m om entim a mogua je pojava ullra-
levih opasnosti, koje bi se ispoljile u sprovoenju individu
alnog terora, u tenji pretvaranja partije u teroristiku or
ganizaciju, u zanem arivanju politikog rada u m asam a. Ta
kva ultraleva skretanja izolovala bi, izdvojila avangardu
proletarijata od radnih masa. U sluaju pojave lih sk reta
nja partija je obavezna da ih suzbije.
Dakle, potpom aui ta naoruana istupanja seljatva i
ugnjetenih nacija po selima, p artija ne srne da zanem ari
svoj rad u m asam a. Ona m ora teite svoga rada da prenese
u mase, da aktivizira p roletarijat, da vri politiku mobili
zaciju radnitva, seljatva, ugnjetenih nacija i gradske sit
ne buroazije, radi naoruane borbe u cilju ruenja vojne
diktature. Pri tim istupanjim a sela ne srne se dopustiti da
varo ostane pasivna. Avangarda proletarijata KPJ, akli-
vizirajui svoj rad, svoju delatnost, najvie e time dopri-
neti buenju i aklivizaciji radnih masa.
Za p artiju u ovoj novoj situaciji treba da bude jasno
da vojna diktatura otvara perspektivu oruanog ustanka
u Jugoslaviji. Prem a tom e i p artija m ora da se upravlja

41
p rem a takvoj perspektivi; ona m o ra da uzm e kurs na p ri
p rem an je m a sa za ru en je vojne d ik ta tu re pom ou revolu
cio n arne, oruane borbe. Postavivi sebi tako veliki i vaan
zad atak , p a rtija m o ra da ra u n a s tim e, da e se sada, u
ovom e m om en tu izvanredno p o ja ati desna opasnost kao
glavna opasnost u n je n im redovim a i to ba sada, kada je
vojn ika d ik ta tu ra otpoela u stv ari graanski r a t i kada
p o litik a te d ik ta tu re neizostavno vodi naoruanom ustanku.
P a rtija se m o ra svim silam a b o riti pro tiv te desne opa
snosti.*
N ai n ajv an iji zadaci u ovoj novoj situaciji tre b a da
b u d u ovi: ra d u m asam a, ra d n a politikoj m obilizaciji rad
nitva, seljatva, u g n je ten ih n ac ija i gradske sitne buroa
zije. R adniko-seljaki je d in stv en i fro n t m ora se proiriti,
povezujui se odozdo sa levicam a seljakih i revolucionar
n ih n acionalnih organizacija. N aroitu panju tre b a obra
titi n a povezivanje s m a sa m a R adieve p a rtije i koncentri-
sati v a tru n a nem ilo srd n o i bezobzirno razgoliavanje vod
stv a SDK. Tako isto p o tre b n o se povezati s m asam a Saveza
ze m ljoradnika. N a ra d u revolucionam onacionalnom po
k re tu (M akedonaca, A lbanaca, C rnogoraca itd.) m ora biti
p ojaan.
K ao glavne parole ovoga asa treba istai: Dole sa voj
n o m d ik ta tu ro m ! Dole sa m onarhijom ! Z em lja radnom se
lja tvu bez otku p a ! P rotiv im perijalizm a! Protiv rata! Za
za titu S S S R ! Za b o jk o to va n je poreza! Za sam oopredelenje
naroda do otcepljenja! Za balkansku federaciju radniko-
-seljakih republika! Za vlast radnika i seljaka!
Sve ove parole tre b a povezivati s perspektivom dikta
tu re p ro le ta rija ta , to je st, s perspektivom p retv aran ja ne
zavrene buroasko-dem okratske revolucije u socijalistiku
revoluciju.
K ao organizirane parole valja istai: Za stvaranje rad
nikih i seljakih odbora obrane! U prvom redu tre b a stva
ra ti odbore o d b ran e u preduzeim a, u gradovim a. N a taj
e se nain organizovati sam oodbrana p ro le ta rija ta , koji
e se stav iti n a elo opte b orbe celokupnog radnog naroda.

* Vidi o tome opirnije lanak u ovome broju Desna opasnost u

Kominterni.

44
 Revolucionarna borba protiv vojne d ik tatu re m ora da
se povezuje sa svakodnevnim potrebam a radnika, seljaka,
nam jetenika, sitnih zanatlija i trgovaca, radne inteligen
cije i ostalih slojeva radnog naroda. Svaki pokret za pove
anje nadnica, za skraivanje radnog vrem ena, treba po
moi. trajkaki pokret treba proiriti i priprem ati mase
za masovne politike trajkove protiv reim a vojnofaisti-
ke diktature. M asovna borba za legaliciju nezavisnih sindi
kata za pravo trajk a i udruivanja m ora se u svim pokra
jinam a organizovati i energino voditi. M asovna kam panja
za nove izbore Radnike kom ore, za izbore radionikih po-
verenika treba da se organizuje u svim preduzeim a. Sve
legalne mogunosti, pa m akar i najneznatnije treba iskori-
avati. Istovrem eno treb a najenerginije suzbiti svaki po
kuaj stupanja rasputenih sindikata u redove reform isti
kih sindikata. N aa borba protiv izdajnike i socijalfaisti-
ke uloge tih reform istikih sindikata treba da se zaotri,
proiri i udubi!
Samo se po sebi razum e, da se u ovoj novoj situaciji
m ora pojaati i produbiti konspiracija partijskog rada u
svim naim organizacijam a.
Krenje konspiracije u ovoj novoj situaciji jeste pravi
zloin za nau partiju. Pomou bolje konspiracije, nove ra-
spodele rada i ljudi treb a da se ouva na partijsk i kadar.
Samo se po sebi razum e, da dananja situacija zahteva ne
milosrdnu borbu protiv sektatva i likvidatorstva. Treba
teiti novim form am a veza s m asam a (preduzea m oraju
biti najvanije polje nae delatnosti). Rad u vojsci m ora
biti jedan od naih najvanijih zadataka.
O baranje i ruenje faizma ne moe se ni zam isliti bez
nasilnog i potpunog razoravanja onog drutvenog poretka,
na ijoj je socijalnoj bazi on i ponikao. Faizam jeste re
zultat, izraz trulog buroasko-kapitalistikog drutva. Mi ne
teimo k obnavljanju buroasko-dem okratske drave, niti
hoemo natrag ka kapitalistikoj dem okratiji. N asuprot
buroasko-dem okratskoj dravi mi istiem o sovjetsku d r
avu. Na se put razlikuje od puta onih kapitalistikih age
nata, koji prodikuju natrag k buroaskoj dem okratiji. Jer,
to u samoj stvari ne bi bilo nita drugo, nego nastavak iste
faistike vladavine, samo u drugoj, pritajenoj, m askiranoj

45
form i. To n am p o tv r u je p rim e r B ugarske, gde je Cankova
zam enio Ljapev i p rim e r R um unije, gde je M aniu zamenio
B ratian a. S toga m i i o b javljujem o: ne nazad k buroaskoj
d e m o kra tiji, nego napredak d em o kra tsko j d ik ta tu ri radni
ka i seljaka!

46
 B 02ID A R AD ZIJA
H IT L E R O V A N J E M A K A *

Povrnom prom atrau dogaaja u N jem akoj izgleda

kao da je 20. juli ove godine, kad je von Papen protjerao
pruske m inistre i ostale visoke dravne funkcionere sa nji
hovih fotelja, te jedan dio njih otprem io onkraj brave, a
na njihova m jesta postavio svoje kom esare, kao da je, da
kle, to historijski datum za pad njem ake dem okracije.'*
Ne, dem okraciji je u N jem akoj ve davno poelo zvoniti
mrtvako zvono, koje je kao to, na alost, nije svim
revolucionarnim elem entim a trebalo da bude bojna tru b
lja! Ne osvrui se na starije reime, ve je Brliningova vla
da u svojoj biti znaila gotovo stopostotnu pobjedu reak
cije nad dem okracijom . Ve je Briining uveo diktaturu svo
jim naredbam a od nude, a parlam enat, koji u stvari ve
davno nije rjeavao vanije dravne poslove, ostavio je zbog
Evrope kao izvanjsku dekoraciju. Privrednu, a osobito fi
nancijsku krizu, Briining nije znao rijeiti, tovie, stojei
potpuno u slubi financijskog i industrijskog velikog kapi
tala, on ju je jo vie pogorao. U politikom pogledu pot
puno je stajao pod utjecajem Reichsvvehra i junkerskih ve
leposjednika. Time je doao u posvem anju unutarnju i iz
vanjsku izoliranost: i prem a irokim slojevima naroda i pre
ma itavom inozemstvu. Briining je bio maska nevidljive
izakulisne nekolicine generala-poliliara i junkera velepo
sjednika, koji su ve tada bili faktiki gospodari Njemake.
Koliko god je Briining kao graanski politiar bio bi
star i pronicljiv, ipak se prevario kad je u javnim i tajnim
pregovorima s Hitlerom raunao da e on za sebe moi

Ovaj jc lanak pisan p rije va m jeseca, ali u svojim glavnim konsta

tacijama nije ni najm an je izgubio na aktualnosti.
** Socijalna misao, god. 1932.

47
 d a izrabi H itlerov p o k ret, a p reko G ronera, svog vojnog
m in istra, d a e uz pom o R eichsw ehra da zadri situaciju
u sv o jim ru k am a. P revario se, je r nije raunao sa zm ijom
k o ju je n a v la stitim g rudim a othranio. Ta ga je zm ija, ra
zu m ije se, sa znanjem i blagoslovom sam og H indenburga,
ugrizla; on um ire, a s n jim i zad n ja dekoracija davno ve
sam o priv id n e dem okracije. Ta zm ija berlinski Herren-
klu b sa svojim ta jan stv e n im gospodarom nekim Wolfom
p o stav lja n a u p rav u zem lje otvorenu d ik tatu rsk u vladu
b aru n a P apena i generala S chleichera. Moe biti p aradok
salno, ali je istin ito , d a je nova vlada nala vri i povolj
n iji te ren nego B riiningova; i p rem a u n u tra i p rem a vani;
H itler je bio s n jo m zadovoljan, je r m u je pruala slobod
n ije ru k e i k re ta n je posebice uoi predstojeih parlam en
ta rn ih izbora; a p re m a vani je P apen kao izriito franko-
fil m nogo o k re tn iji nego anglofil Briining, a Schleicher kao
v o jnik i dip lo m at p o kazuje ve danas svoje n am jere u sm je
ru d o b rih odnosa sa M oskvom .
Ta je p olitika situ a cija N jem ake u onom kratkom
razd o b lju od d olaska P apenove vlade do p arlam en tarn ih
izbora (1. augusta) isp u n je n a m notvom n ajsurovijih zlo
in a i u m o rsta v a poinjenih od hitlerovaca na socijalis
tim a i k o m unistim a. Prolazite li ulicam a kojeg god nje
m akog g rada, zaudit e vas esta zvonjava i tru b lja veli
k ih au to m o b ila slina onim vatrogasne strae, ali na vae
p itan je , doznat ete d a to n ije vatrogasna straa, ve auto
bus sa Schupo (tzv. U berfallkom m ando) koji gradskim
u licam a m a h n ito ju ri kao da e zakasniti, da negdje uga
si k o ji lju d sk i ivot.
N ekoliko d an a p re d sam e izbore poao sam kroz neko
liko gradova, varoi i sela N jem ake. Sve je bilo poplav
ljeno H itlerovim izbornim p lak atim a i slikam a, a iz veli
kih i pom poznih p rip re m a izbornih skuptina moglo se
p ro su diti, kako su nje m ak a teka in d u strija i junkerski
veleposjed bili iro k ih ru k av a u op sk rb ljiv an ju H itlerova
p o k reta financijskim sredstvim a. N a selim a su prozori sva
ke i n ajsiro m an ije seoske kue okieni zastavicam a s ha-
k en k rajele rsk im znakom , te zastavice nisu m anjkale ni na
seoskim sm etitim a kao ostaci djejih igara; po glavnim
u licam a u gradovim a ista pojava, dok je sva p eriferija bila
u crvenim znakovim a socijalista i kom unista. K njiare

48
osim isto radnikih ispunjene su monarhistiko-hitle-
rovskom literaturom : nekadanja ohola njem aka nauna
literatura kapitulirala je pred glupou i drskou te bro-
urske literature. Jo jedna sitnica karakteristina za pros
jenog Nijemca: kao to su neko poznati Vilimovi brci bili
mjerodavni za modu, tako danas njem aki m alograanin
nosi engleski postriene brke, kosu ulizanu i kroz nju bri
ljivo napravljen puteljak.

II

HITLER I NJEGOV POKRET

N jem aki m alograanin, koji je do juer vrludao, ne

zadovoljan politiki, socijalno i ekonom ski, naao je bar
privredno sm irenje u H itlerovom pokretu. On sm atra H it
lera politikim i rasnim predstavnikom istokrvnog N ijem
ca i trai m u oca u F ridrihu Velikom, W agneru ili Nietz-
seheu. U slubi tog novijeg kulta m ilijuna prosjenih N ije
maca vjerno je stajao i jedan dio njem ake nauke traei
njemakog Rassenm enscha i otkrivajui nepatvorenu Ger-
maniju; a ista nauka stavila je na raspolaganje danas Hit-
lerovoj ideji itavu vojsku m laih nauen jaka, koji svo
jim literarnim produktim a hrane i odgajaju njem akog
m alograanina.
Iz kojih se redova reg ru tira H itlerov pokret?
Prvo m u je vrelo birokracija svih vrsta, kategorija i
poloaja. H itler je nam jerno gurao inovnitvo u politiku
izolaciju proglaavajui da inovnik im a da slui dravi i
da se ne m ijea u politiko-stranaki ivot. Time je ponov
no oivljena inovnika kasta, drava u dravi, koja je po
svom poloaju siguran oslon svake reakcije. Drugi je iz
vor ivog m aterijala za svoj pokret H itler naao u m alim
obrtnicima i zanatlijam a. Ovaj je stale uvijek radikalno
raspoloen, voli borbene fraze, protestne skuptine, uiva
u vanjskim znakovima organizacije i discipline, im ponira
mu uniform a, konspiratorski sastanci, na kojim a se di
jele zapovijedi tajnog i nevidljivog vodstva. Pridodam o li
jo vjeru u povoljno rjeenje njihovog kritinog ekonom
skog poloaja, koje im a da donese nabujali, veliki Hitle
rov pokret, onda nam je razum ljivo da je taj pokret u nje-

4 Komunisti o faizmu 49
 m ak om z a n atliji i o b rtn ik u n aao najoduevljenije p rista
e. N adalje, n je m ak o selo, k o je ta k o er proivljava neo
b ino te k u krizu i svoj spas oekuje od inflacije, tako
er je dalo H itleru veliki b ro j glasakih m aina. K onano
jed a n dio proletarijata, n a tje ra n bijedom i neuposlenou,
n aao je u H itlerovom p o k retu u h ljeb ljen je kao plaeni
k o m b a ta n t i p re to rija n a c , inae je bez ikakvih prava i bez
ikakvog idejnog i organizacionog u tje c a ja na pokret.
D osad n ab ro jen i izvori ivog m a te rija la sainjavaju
k v an tite t H itlerova p o k re ta dok m u je kvalitet, za ko
ji on rad i: teka in d u s trija , ju n k e rsk i veleposjednici i ho-
henzollernski prinevi.
U em u je, dakle, H itlerova podvala i prijevara? Ve
u sam om nazivu stran k e , p a kroz itav program . S tranka
se zove socijalistika i radnika, a glavni su jo j stupovi b a
runi, ju n k e ri i generali; je d a n je od njezinih poslenika princ
A ugust H ohenzollern, sin kajzera V ilima; s tran k u financi
ra ju vojvoda K oburg-G otha i p rin c von Lippe; stranaki su
fun k cionari general von Litzm ann, general zu Epp, grof
E u lenburg, general grof von d e r Goltz; veliki industrijski
m agnati, a m eu n jim a u prvom redu reprezentant najve
eg in d u strijsk o g koncerna H e rr Von Thyssen, stranaki su
p o krovitelji.
Dok je je d n a od najglavnijih taaka stranakog p ro
g ram a uspostava reda i m ira u zem lji, dotle se ba nakon
o jaan ja H itlerova p o k reta dnevno poveava broj zloina
i u m o rsta v a u tolikoj m jeri da je N jem aka u tom pogledu
ve p restigla ju noam erike drave.
H itlerova je p rije v a ra i dem agogija osobito vidljiva u
privrednim p ita n jim a njegova program a. Tako je on npr.
izradio poseban p o ljoprivredni p rogram , u kojem zastupa
i trai a u ta rh iju , visoke cijene itarica, a sirom anim ze
m ljo rad n icim a i p oljoprivrednim radnicim a obeaje davanje
zem lje pu tem kolonizacije. Istodobno dok to obeaje, sto
ji u n ajin tim n ijo j vezi s ju n k e rsk im veleposjednicim a i na
izriit u p it njihova pred stav n ik a kneza Eulenburga izjav
lju je, da on nije nik ad a ni pom iljao na ek sp ro p rijaciju ve
lep o sjeda i n a njihovu razdiobu sirom anim zem ljoradni
cim a; a ukoliko je govorio o kolonizaciji, njegova e se ak
cija p ro s tira ti sam o izvan granica njem ake drave, osobi

50
to u baltikim zem ljam a, Poljskoj i Rusiji. N adalje H itler
i njegovi ljudi u gradovim a govore pred radnicim a radikal
no protiv financijskog kapitala, trae podravljenje bana
ka, zapljenu nepravednih profita teke industrije, kontrolu
proizvodnje i prodaje; a kad kapitalisti svih vrsta i boja,
uznemireni ovakvom agitacijom hitlerovaca, trae od sa
mog H itlera razjanjenje, on ih um iruje vrlo k arak teris
tinim rijeim a kao npr.: kapitalisti, koji sa strahom slu
aju nae narodnosocijalistike planove, neka se ne uzne
miruju, je r ti planovi nee i ne mogu biti tako brzo rea
lizirani. Hitlerovo stanovite prem a sindikalnim radnikim
klasnim organizacijam a, kojim a je on pod geslom Hib!,
tj. Hinein in die Betriebe, da sruim o marksizam!, n aja
vio otru borbu osobito konvenira kapitalistim a . . .
Jednom rijei: itav H itlerov program , politiki, vanj-
sko-politiki, privredni i socijalni, upravo vrvi kontradikci
jama, nemogunosti realizacije i zloinakom dem agogijom,
i kad bi bila norm alna vrem ena, prava bi srea bila da on
im prije doe na upravu zemlje, je r bi to bio najjednostav
niji i najbri put da se sam u svojoj prijevari ugui. Ali da
nanja je faktina situacija sasvim drukija: H itler ne bri
ne, da na vlast doe ustavnim i parlam entarnim sredstvi
ma, on hoe da vlast ugrabi nasilno, da vlada bez naroda
i protiv njega, i u takvoj situaciji ne boli njega glava za
to, je li njegov program , koji je obeao provesti, istinit ili
laan, provediv ili neprovediv.
A to ima da ini njem aka radnika klasa uoi takove
situacije?

PROLETARIJAT I NJEGOVA ZA D A A

Razumije se: dolazi u obzir sam o p ro letarijat organi

ziran u klasnom radnikom pokretu (socijalna dem okraci
ja i kom unistika stranka). Ne moe se mimoii, a da se ne
istakne, da su obje stranke inile dosada teke i sudbonos
ne greke. Te su greke tako velike i teke da su ne samo
skrivile, da radnika klasa nije gospodar situacije, a u tri
naestogodinjem ivotu njem ake republike bilo je za to
nekoliko podesnih m om enata, ve u tim grekam a treba
traiti jedan od vanih razloga dananjeg trijum fa reak
cije.

51
 C esto su djelovanje u vlasti sa liberalnom , a i reakcio
n a rn o m buroazijom , u p rav o je p etrificiralo njem aku so
cijaln u d em o k ratiju , u tu k lo je njezinu elastinost, borbe
n o st i en e rg iju ta k o d a se ona lake prilagoavala tradiciji
b iro k ra cije , k ojom je bila opkoljena, nego i najm anjem
p ro g ram atsk o m p o stu la tu socijalizm a. R espekt i potova
nje p re m a sta rim , ra to m i p o ratn im p rilik am a iscrpenim ,
voam a, k o ji jo i d anas zauzim aju sva vanija m jesta,
sp rijeili su i stra n k u i sindikate, da svoje korm ilo dadu
u ru k e m ladim i energinijim elem entim a, kojim a bi soci
ja listik i p ro g ra m bio p rv a i najv an ija stvar. Dok je prole
te rsk a om lad in a b ila p re p u te n a svakovrsnoj dem agogiji,
d o tle je s tra n k a te k o bolovala od senilnosti. N ije ni udo
d a je u svojoj senilnosti n je m ak a socijalna dem okracija
poinila one svoje dvije n ajtee greke: glasanje za ratne
brodove i b ira n je carskog m a ra la H indenburga za pred
sjed n ik a republike. Svojom teinom te se greke ni n aj
m a n je ne razlik u ju od one iz godine 1914.
A za r su m a n je greke poinili njem aki kom unisti?
tovie, njihove greke i njihova ta k tik a velikim su dijelom
p o sredni i neposredni povod i uzrok m nogih greaka so
cijaln e dem okracije. K nickerbocker u svojoj knjizi Deutsch
lan d so o d er so? ispravno kae, da su kom unisti mrzili so
cijaln e d em o k rate vie nego kapitaliste, potkopavali su
n jih o v a u to rite t n ajg o rim klevetam a i tako direktno radili
u k o rist zajednikog n ep rijatelja . S jetim o se sam o koliko
su p u ta n je m ak i kom u n isti u parlam en tu stajali uz bok
i glasali sa n ajd esn ijo m reakcijom , da napakoste socijal
n o j d em o k raciji i da onem ogue neku njezinu, pa m akar
k ak o isp rav n u korisn u akciju.
Im a se zahvaliti zdravom in stin k tu njem ake radnike
klase, njezinoj visokoj svijesti i disciplini, da je u odlu
nom m om entu spasila a st m arksistikog socijalizm a d aju
i kod za d n jih izbora svoje povjerenje i svoje glasove oba
dv jem a p ro le tersk im stran k a m a. Oko trin aest i po m iliju
na p ro le tersk ih glasova p redanih za socijalizam u znaku
krv i i u n ak rsn e b orbe sa stra n e njem ake reakcije znae:
od lu nost njem akog proletarijata da stu p i u odlunu bor
bu za stva r socijalizm a, ali i opom enu svo jim stranakim
vo dstvim a, da je kucnuo dvanaesti as da operu sa sebe
ljagu svojih dosadanjih tekih grijeha. K lasno-svjesni n je

52
maki proletarijat, polaui u dananjoj vrlo tekoj i sud
bonosnoj situaciji trinaest i po m ilijuna svojih glasova u
are socijalne dem okracije i kom unista, nam etnuo je tim
dvjema strankam a veliku odgovornost pred historijom i
pred radnikom klasom itavog svijeta, u spoznaji, da se
krivnjom njem ake reakcije dananja situacija ne moe
vie rijeiti ustavnim putem , kao i u spoznaji, da nasuprot
nepunih 14 m ilijuna H itlerovih neborbenih i konzervativ
nih m alograana i seljaka stoji 13 i pol m ilijuna klasno-svje-
snih radnika, koji nem aju nita da izgube, nego svoje
okove.

53
 VESELIN MASLEA
S O CIJALNI I EKO N O M SK I USLOVI N E M A K O G
I ITALIJANSKO G F A IZ M A

(Konrad Heiden: G ebu rt des dritte n Reichs.

Ignacio Silone: Faschism us)

Faizam je danas, za mnoge, term in za sve reakcionar

ne vladavine. Govore da je sve to nije form alna dem okra
ti ja faizam, a sve to je faizam nazadak je, srednji
vek, m ranjatvo, tiran ija i barbarstvo.* Pa ipak sve to nije
sasvim tano, iako faizam sadri u sebi sve gore navedene
elemente.
Faizam je pre svega politika i socijalna pojava kapi
talistikog drutva, i prem a tom e prim arno istoriska ka
tegorija. Toak istorije taj fam ozni kolut na ijim ru
bovima ima toliko ljudske krvi i ljudske gluposti ne kre
e se nikad nazad, je r su snage koje ga teraju stalno sve
vee, sve jae i sve sloenije organizovane, tako da oni ko
ji pokuavaju da ga zaustave i okrenu natrag, i koji p ri
eljkuju stara vrem ena, predstavljaju bedne anahronisti-
ke ostatke, koji se onda kao elem enti starog, slivaju sa no
vim formama. Zapravo, stare drutvene snage koje u svom
procesu razvoja slabe u odnosu prem a novim, ali se reor-
ganizuju i pom eraju da bi u raznim istorijskim situacijam a
mogle razno da reaguju na konkretne socijalne i politike
potrebe, tee nesum njivo za konzerviranjem , ali sam o za
takvim koje form alno predstavlja novost i koje sam o rt
vuju stare konzervativne form e da bi socijalni sadraj i su
tina starog poretka ostale nedirnute.
Revolucije se diu en masse. Revolucionie se sve
to nije neposredno organski povezano odreenom klasnom
neophodnou, sve to isto psiholoki moe da izazove

* O bjavljeno pod pseudonim om Velim ir M areti u asopisu Danas,

1934. g. (knj. 1), broj 2, 175183. T ekst se objavljuje p re m a Veselin MasleSa,
Dela. knjiga p rva. Svjetlost, Sarajevo, 1954. str. 179193.

55
p red sta v u o prom eni. Psihologija oveka, koji je kao indi
v id u u m sam o re z u lta t itavog niza socijalnih m istikacija
(one zapravo i ine k u ltu rn u isto riju oveanstva), podlo
n a je u tic a ju ogrom ne h id re sa devet glava koja iz svo
jih d rela siplje n a sve stran e : nauku, religiju, m oral, etiku,
u m e tn o st, prav d u , potenje, porodinu sreu i zakone. Psi
ho loki k o n stitu isa n n a ta j nain, ovek tee moe da o t
k rije kauzalne veze fo rm alnih revolucija sa stvarnim kon
zervativizm om .
M eutim , ovek u o p te n ije i ne moe b iti polazna ta-
k a analize nikakvog socijalnog fenom ena, p a ni faizma.
Svaki ovek je sam o vie o b je k t svih ovih uticaja, svih m a
te rija ln ih i p sihikih k o m p o n e n ata stv a ra n ja jedne psiho
logije, k o ja bi, po in ten cijam a , tre b a la da bude socijalno
u jed n aena, a k o ja to ne m oe d a bude, je r svaki ovek ni
je je d n a k a p rije m n a stanica. ovek sto ji u odreenim dru
tv en im odnosim a. Ovi stv a ra ju opet, m im o volje i protiv
volje v ladajue klase, d ru g u psihologiju, uslovljenu isklju
ivo tim d ru tv en im odnosom , koji je sam o izraaj odre
enog odnosa lju d i p rem a proizvodnim sredstvim a, dakle,
p rem a m a te rija ln im uslovim a ljudskog ivota uopte. Ili,
k rae reeno, k la sn a p o dvojenost s tv ara razne psihologije,
i ove kao takve p re d s ta v lja ju bazu raznih socijalno-vaspit-
n ih fa k to ra koji ih stv a ra ju ; psihologije ne mogu biti nika
d a u svojoj sirovoj i neposrednoj form ulaciji pravilne u
sm islu o b je k tiv n ih te n d en cija drutvenog razvoja i odree
n ih k la sn ih interesa. K lasna svest i klasni instinkt, fakto
ri k o ji proizlaze iz m a te rija ln ih odnosa, nisu, isto rijsk i i so
cijaln o p o sm atran i, jedino stvaraoci klasne psihologije kak
va se k o n k retn o ispoljava. Oni su nesum njivo n jena osnova,
k o ja se m oe raznim drugim fak to rim a razno m enjati, to
se u istin u i dogaa.
U toj pojavi tre b a tra iti i k lju za razum evanje faiz
m a. On je uspeo da za sebe pridobije, p ored m alograanstva,
ija je ideologija n ajslab ija, i seljatvo, p a ak i je d an deo
rad n itv a, koje je za razliku od svih drugih drutvenih kla
sa i m euklasa, sem kapitalistike, organizovano i postalo
k lasa fiir sich, a ne sam o an sich, kao to je to bilo
n a poetku. Ali ta svest o odvojenim i podvojenim intere
sim a n ije takve p riro d e ili, ako m oem o tako da se izra
zimo, nije u tolikoj m eri organizovana i stabilna, neobo

56
riva i samopouzdana, da bi se mogla odupreti i razum eti
itav niz tekih pojava ekonom ske i socijalne stvarnosti
koje celishodno i uporno iskoriuju ideolozi raznih mc-
uklasa. A ideologija tih meuklasa, ve sam im tim to one
nisu postale klasa an und fiir sich, nije i ne moe da bu
de adekvatan i istinit izraaj ak ni njihovih sopstvenih in
teresa. Jedini svestran elem ent u tom e konglom eratu psi
hologija i ideologija, u tom panoptikum u zbunjenosti, glu
posti i neodreenosti jeste k apitalist, koji iako kvantitativ
no najslabiji, ipak zna to hoe. Sve akcije, svi pokreti, sve
stranke koje nisu iskljuivo organizovane na bazi klasne
svesti, rezultat su tih haotinih i negativnih ideologija da
nanjeg drutva, i logino ne m ogu izai izvan ovog okvi
ra, pa ak kada bi to, u ovom ili onom vidu, i htele. Psiho
ze koje se stvaraju i koje bi u svojem krajnjem efektu mo
gle da dovedu do izvesnih socijalnih transform acija, likvi
diraju se ba zato to podleu, zbog svoje labilnosti i ne
odreenosti, uticaju onih faktora koji, vodei rauna o tim
psiholozima, pokuavaju da ih to due zadre sam o u to
me stanju. A to se postie sam o m istifikacijam a. Faizam
je upravo takva m istifikacija. Fikcija kao reenje socijal
nog problem a a la longue, a m istifikacija kao borba pro
tiv kapitalizma. Dodue, faizam nije direktno delo kapita
listikih ruku, to je i em pirijski utvreno. K apital je stvo
rio novu formu vladavine, liberalizam i dem okratiju. Ali,
sa metam orfozam a samoga kapitala, sa stvaranjem mono-
polistikog kapitalizm a, preivele su se i stare politike for
me, koje vie nisu odgovarale ni ekonom skim , ni socijalnim
ni politikim potrebam a kapitalizm a. Radnika klasa mogla
je da u dem okratskim zem ljam a proiri svoje politike i
ekonomske organizacije i da tim e neposredno ugrozi kapi
talistiki poredak. K apital je m orao da trai nove politike
forme i naao ih je u faizmu, koji je nikao u datim isto-
rijskim situacijam a kao reakciju svih onih klasa i meu
klasa o kojim a smo govorili, na sve veu opasnost koja je
pretila od strane radnike klase. K apital je u prvo vrem e
samo tolerirao faizam, da ga u konkretnim situacijam a,
kada ovaj pokae organizovanu i ofanzivnu snagu, prihvati,
finansira i dovede na vlast. Jer prva glavna zadaa faiz
ma je da uvede red i mir.

57
 K ako je to ko n k retn o izgledalo u Ita liji i N em akoj,
u zem ljam a gdje je faizam skoro dobio klasine oblike,
p o k azuju dve knjige nedavno objavljene u vicarskoj. Jed
na je knjiga K o n rad a H ajd en a R oenje treeg carstva (Ge-
burt des d ritten Reiches), a drugo je stu d ija Ignaca Silone
o F aizm u kao takvom (Faschism u). Ne ulazei u ocenu vred-
nosti sam ih ovih knjiga, m i em o iz n jih, uz jo neke dru
ge poznate injenice, uzeti sam o onaj m a terijal koji poka
zuje k o n k retn e uslove pod kojim a je faizam uopte bio
m ogu i koji su ga doveli na vlast.1
N em aka je pobeena, a Ita lija pobednika zem lja. Ita
lija je dobila nove te rito rije i p rim ila reparacije. N em aka
je izgubila te rito rije i plaala reparacije. Ove dve injeni
ce, o grom no razline, ipak su dovele do istih pokreta, do
istih tipova k o ntrarevolucije. I to, to je jo in teresantnije,
u Ita liji, pobednikoj zem lji, m nogo ran ije nego u N em a
koj, pobeenoj zem lji. Ovu pojavu o bjanjava razvoj poli
tikih form i u obem a zem ljam a.
Posle u je d in je n ja, koje je bilo rezultat kom prom isa
m o n arhisliko-konzervativnih i d em okratsko liberalnih te
nji, Ita lija je postala liberalna u dvadesetom stoleu. Ve
liki m a js to r liberalizm a bio je oliti,2 koji je personificirao

1 Ip a k , m o ra m o u k a z a ti n a osnovni ned o sta tak knjige K o nrada H aj

d en a. O na je p re svega, sam o v a n re d n o ta a n i savestan pregled dogaaja
iz kojeg, d o d u e , pro izlazi i p o m e ra n je o dnosa snaga, kao i k ritik a politike
so c ija ln e d e m o k ra tije i g r a a n sk ih d e m o k ra tsk ih stra n a k a , ali k oja ipak
ne p ru a a n alizu o n ih sn ag a k o je su dovele do faizm a. O na sam o im enu
je te snag e, o p is u je ih, d e m a sk ira , ali ne u tv r u je njihovo poreklo. K ritika
so c ija ln e d e m o k ra tije je s ta ti k a i ne ulazi u ocenu isto rijsk e uloge soci
ja ln e d e m o k ra tije , ne o b ja n ja v a , da li je ona bila u o p te sposobna da
izvede ona ju n a k a dela k o ja su tre b ala da onem ogue Faizam, kao
na p rim e r, o tp o r p ro tiv sm e n jiv a n ja p ru sk e vlade i slino. Da je to soci
ja ln a d e m o k ra tija tre b a la i m o ra la da u in i, to je van svake su m n je, da
je to je d a n deo so c ija ld e m o k ra tsk o g ra d n itv a oekivao, i to je sigurno,
ali p ro b le m je tre b a lo o b ja s n iti i to p ita n je lei b a u tom e d a li je
so c ija ln a d e m o k ra tija to m ogla, i ak o n ije, zato n ije m ogla. H teli bism o
da u p o zo rim o jo na je d n u g re k u , koja je donekle leitmotiv knjige, nai
m e, d a je H itlero v a d ik ta tu r a n a c ionalna. F aizam u o p te n ije nacionalan,
iako je n a c io n a listi k i, n ije re z u lta t n ac ionalnih i ra sn ih osobina jednog
n a ro d a . On je so c ija ln o -isto rijsk a k ateg o rija , i kao takav in ternacionalan.
G lavna k a ra k te ris tik a faizm a je te ro r. Sto je p ro tiv n ik op asn iji, te ro r je
ja i, b a rb a rs k iji. N em aki ili ne, svejedno.
Siloneova kn jig a ra e n a je d ru k ije . Pregled d ogaaja n ije okosnica
kn jig e, nego ilu s tra c ija isto rijsk o g razvoja faizm a i njegovih m etam orfoza,
usfov ljen ih o b je k tiv n im i su b je k tiv n im fa k to rim a njegovog stv a ra n ja .
2 Ita lija n s k i d r a v n ik , vo lib e rala. Iak o j e bio p rista lica T rojnog
sp o ra z u m a (izm eu N em ak e, A ustro-U garske i Italije), po iz b ijan ju prvog
svelsk o g r a ta p o d rav ao je p o litik u n e u tra ln o sti Ita lije . N ije mogao da
s p rei u lazak Ita lije u r a t na stra n i A ntante, i zbog toga se p rivrem eno
p o vukao iz a k tiv n o g p o litik o g ivota. Ponovo je na sceni po sv retk u ra ta
a n g au ju i se a k tiv n o za realizaciju im p erija listi k ih pro h tev a Ita lije pre-

58
sve osobine jednog tipino liberalistikog reima. Nemaka
je posle ujedinjenja, koje pada u isto doba s italijanskim ,
ostala antidem okratska, politiki u rukam a plem stva, ko
je je postigavi preutni sporazum sa graanskom klasom,
zadralo skoro svu politiku vlast u svojim rukam a, titi
lo svoje krupne agrarne pozicije, a u privrednom pogledu
omoguilo nesm etan razvoj graanskoj klasi. Procvat i po
let kapitalizm a u Nemakoj bio je pod vladom plemstva.
To ih je zbliilo. Godine 1918. radnitvo je sprovelo graari-
sko-demokratsku revoluciju i postalo, preko socijaldem o
kratske stranke, njen glavni organizator i protagonist li
beralne graanske politike sa sporadikim ctatizatorskim
(etatistikim pr. red.) tendencijam a. Ovaj faktor abdika
cije socijalizma H ajden puta iz vida a on je u stvari prvi
glavni razlog stvaranja i razvijanja faizma u Nemakoj.
Nemaka se, pod vladom socijaldem okrata, nalazila prvi put
u punoj graanskoj dem okratiji, i to u doba kada vie ni
je mogla da bude odgovarajue politiko orue kapitala.
Ali, poto je socijalna dem okratija, sa svim svojim ogrom
nim organizacionim aparatom , predstavljala tada elemenat
reda i m ira, kapitalizam je morao da prihvati socijalnu
dem okratiju iako je prividno vodio borbu protiv nje finan
ciranjem svih graanskih, a naroito desniarskih stra n a
ka. Ta borba je utoliko bila fiktivna, to je kapital bio ne
moan da prvih godina posle revolucije poduzm e ma la
ozbiljno protiv V ajm arskc Republike, to pokazuje i nc-
uspeh Kapovog pua.4 Ali, ekonom ska kriza, pojaana i spe
cificirana poloajem Nemakc kao pobeene zemlje, uini
la je da i dem okratske forme vladavine u Nemakoj izgube
svoj istorijski smisao za kapitalizam , ali i za radnitvo, os
ma Jugoslaviji. P orast faistike reakcije na izborim a 1921. g. p rinudio ga
je da se 1924. g. ponovo povue iz politikog ivota. Poslcdnji njegov po
litiki akt bio je 1928. g. kada je protcslovao p rotiv izbornog zakona koji
je stvorio u Italiji k orporativan parlam ent, u m ro je 1928. godine.
1 Proglaenje b u roaskodem okratskog ustava u V ajm aru posle ucuc-
nja radnikog p o k re ta , ubistva njegovin voa K arla Lipknchta i Roe
Luksem burg.
4 Kap, dugogodinji inovnik pruske adm inistracije, generalni dirck-
tor dravnih dom ena, konzervaliva. U zajednici sa Tirpicom 1917. g. kada
se b|iio_ slom Vilhelmovske N em akc, osnovao je Nemaku otadbinsku
partiju i od fe b ru ara do novem bra uestvovao u R ajhstagu. U vrem e ne-
make revolucije 1919/20. pom ou dem obilisanih, razoaranih i de/.orijcnli-
sanih vojnika organizovao je pu kontrarevoluciju. Plan ic bio da se
zarobe p redsednik E b e rt i vlada, da se dovede generalska vlada, koja bi
p riprem ila teren za resta u ra c iju m onarhije. Pu je propao u m artu 1920.
blagodarei o tporu radnike klase. Kap je pobegao u vedsku, odakle se
1922. g. vratio i p rijavio su d u , ali je za vrem e istrage um ro.

59
taj ui tako d a lebde u neodreenom p ro sto ru izm eu tih
n ajv anijih savrem enih politikih snaga.
V ersajsk i ugovor5 om oguio je d a se u N em akoj odri
i povea n acionalna psihoza. To je prvi elem enat faizma,
nacionalizam kao uslov osloboenja ne sam o nacionalnog
nego i ekonom skog, je r p la an je rep ara cija je glavni uz
ro k o siro m a e n ja N em ake. S druge stran e, ekonom ska k ri
za je sve vie g u rala u prvi plan ekonom ska p itan ja , p ita
n je svakodnevnog hleba.
N em aki kapitalizam izgubio je neka p re d ra tn a tri
ta, a n ije m ogao d a ih kom penzira novim . Industrijalizaci
ja A m erike i jo n ek ih kolonijalnih zem alja za vrem e rata
sam o je jo poveala b o rb u za trite. Ni u n u tra n je ne-
m ako tr ite n ije se proirilo. N em aka je bila prisiljena
n a racio n alizaciju posle inflacije, a to je dovelo nezapo
slenosti. Isto v rem en o sa rep ara cijam a , a i docnije, sprove
den a je k o n ce n tracija i d ecentralizacija proizvodnje. Pro
ces o s iro m a e n ja sred n je g stalea razvija se u brzom tem
pu.* S itna b u ro azija kao m euklasa m orala je doi do sa
zn a n ja da je n je n a egzistencija p ri d an an jem red u stvari,
u groena. Ta p ersp ek tiv a je bila oevidna, i svakodnevno
isk u stvo ju je potvrivalo. Istovrem eno je rasta o stalan ka
d a r nezaposlenih, koji je ve posle racionalizacije iznosio
p rek o dva m iliona ljudi. S istem atsk o sniavanje nadnica
ra d n itv a p re d sta v lja tre i m om enat u po ratn o m procesu
o s iro m a e n ja n a jirih slojeva nem akog naroda. Ova tri m o
m e n ta b ila su dovoljna da stvore je d n u psihozu koju je
tr a s s e r 4 nazvao an tik ap italistik o m . I H ajden polazi od ove,
i po naem m iljen ju , pravilne teze u o b ja n jen ju fenom e
na nacionalnog socijalizm a, sam o to on onda precenjuje
znaaj i ulogu n acionalistike propagande. N esum njivo je
da H ajd e n im a pravo kad osporava p otcenjivanje nacio-
n also cijalistike propagande, ali se iz toga ne srne izvui
zak lju ak da je u sp jeh faizm a sam o rezu ltat vete agre
sivne i u p o rn e p ropagandistike akcije. S nagu jednoj pro
p agandi d a ju objektivne prilike. P ropaganda k o ja nem a os
nova u ten jam a pojedinih d rutvenih klasa i m euklasa

5 Ugovor o miru 1919. g.

* U knjizi Emila Griinberga, Mittelstand nalaze se veoma dragocem
podaci o razvoju srednjeg stalea i njegovom propadanju.
4 P re d se d n ik to b o n jeg levog k rila u H itlerovoj s tr a n d .

60
ne moe biti uspena. Tipino za razvoj i uspeh nem akog
faizma je ba to da je on vetom propagandom iskoristio
jednu pojavu koju bismo mi nazvali socijalnim autom atiz
mom. Sve vea gomila nezadovoljnika, antikapitalistiki ori-
jentisanih pojedinaca, sa neodreenom psihologijom usa
m ljenosti i propadanja, bez svesti o izvesnim kolektivnim
interesim a, autom atski se podvrgava, po zakonu inercije,
onim organizacijam a koje nude brza reenja, bez odlaga
nja, to u oima svih tih nezadovoljnika ne izgleda nem o
gue. Oni bi zapravo hteli: da uvaju bar bedne ostatke svo
ga alata, ili svoju kuicu svoju slobodicu, ili da odmah
sutra, a ne prekosutra, dobiju hleba i rada.
Neki pisci, a m eu njim a i Maks Adler,7 pokuali su da
kontroverzu izmeu dveju internacionala objasne nezaposle
nou. Druga internacionala je organizacija zaposlenih, a
Trea nezaposlenih radnika. Kad bi to i bilo tano, naime,
kada bi uistinu stru k tu ra obeju p a rtija bila takva, ni onda
to ne bi objanjavalo razliku izmeu obeju internacionala.
Ona bi i tada postojala nesum njivo, sam o bi politika raz-
mimoilaenja, kao rezultat raznolikosti socijalnog sadra
ja, bila bitno drukija. S tranka nezaposlenih radnika, u
ijem bi se okviru m orao odvojiti i proces deklarisanja, bi
la bi prisiljena da vodi politiku zapoljavanja ili, u jednom
periodu oajanja i bezizglednosti, politiku destrukcije po
svaku cenu, politiku va banque. Nezaposleni radnici koji,
ba zbog toga to su nezaposleni, gube kon tak t sa svojom
klasom, postaju vrlo nesigurna politika snaga. Jednim de-
lom pretvaraju se u fluktuirajuu m asu, koja, uprkos ap
surdnosti, tei da se krajnosti dodiruju, trae naizmenice
utoita u doista protivnim strankam a i pokretim a, a ne u
susednim i srednjim . Tu injenicu H ajden pokuava da ob
jasni faktom: to je due tra jala nem aka privredna kri
za, u najirim narodnim slojevim a se sve vie irilo uvere-
nje da se ona moe savladati samo politikim sredstvima.
A po H ajdenu, m arksistike stranke su dogm atiki visile
na isto ekonom skim pitanjim a. Pored toga to je ova tvrd
nja i m etodoloki pogrena, je r obe radnike stranke na
ziva m arksistikim i tim e ih identifikuje, ona je i neta-
na, je r uprotava pojavu koja u osnovi objanjava faizam
u Nemakoj. Nije u pitanju, za onaj deo stanovnitva koji
7 A ustriski socijalista.

61
je faizam zadobio, an tite za ekonom ija politika, nego od
m a h i posle, d anas i su tra . Pa ipak, nacionalni socijalizam
je u speo da se u doba najvee krize kapitalizm a pojavi kao
spasilac, i kao reen je naim e, za onaj deo radnika, za
poslenih ili nezaposlenih, i za onaj deo pauperizovanog sred
njeg stalea i seljatv a oko k o jih se i vodila borba.
M eutim , k ad a H eiden k asn ije citira S trasera i obja
n ja v a njegovu tezu o antikapitalistikoj enji, on d aje na
g o rn je p ita n je je d a n drugi odgovor, koji je mnogo blii is
tini: N ajznaajnije u S trasero v o m govoru bilo je neto sa
svim drugo: uverljivo fo rm u lisan je narodnog m iljenja.
Snani n aro d n i razum koji 'trai' od drave da 'bude u sta
n ju ' d a stv o ri za ra d u , tr a s e r je vie cenio nego sve skep-
tike' kolske istine. N aravno da je S tra s e r u zabludi, i da
on je d in o politiko p itan je , up rk o s H ajdenovoj tvrdnji o
p o litikom nacionalnih socijalista, ne razum e i naopako
sh v ata, naim e ulogu i objektivne m ogunosti dananje d r
ave. M islim da je to jasn o . Snaga S traserove form ulacije
za gladne m ase, p ro p ale trgovce i zanatlije, zbunjene biro
k ra te i nezaposlene intelektualce sasto ji se ba u tom e to
oni, zajedno sa trasero m , dravu sh v ata ju nepolitiki, sa
m o kao u p rav n u k ategoriju, ko ja tre b a da postane i eko
n om ski fa k to r i a rb ita r. K apitalisti, koji u H itleru gledaju
d a r boji, p rih v a ta ju tu tezu i potpom au je, je r je Feder
(H itlerov ekonom ski ek sp ert, tvorac teorije o razbijanju
k am atnog robovanja, za koju Gebels m isli da svaki onaj
koji slua ta j F ederov besm isao m ora sam sebi da razbije
glavu) dao u m iru ju u izjavu, da se svi uistinu veliki (tvorci
nae teke industrije izuzim aju ispod socijalizacije. Sam
H itler p ak u m irio je velcposednike izjavom da se taka u
p ro g ram u o ek sp ro p rijaciji veleposeda, odnosi sam o na
stv a ra n je zakonskih m ogunosti da se zem lja koja je stee
na p ro tu p ra v n im putem , ili se njom e ne upravlja sa gle
d ita narodnog dobra, ako je to potrebno, eksproprie. Pre
m a tom e, to je upereno pro tiv je v rejsk ih spekulativnih
d ru tav a sa zem ljitem .
I tako je, naravno, sve bilo u redu. Oni koji nisu imali
nita, oekivali su da e od drave sve dobiti, a oni koji

M in ista r p ro p a g a n d e za v rem e H itlera . Posle slom a izvrio sam o

u b o jstv o .

62
su imali sve, bili su sigurni da nee nita i/gubiti. To sc
zove nacionalni socijalizam.
N ezaposlenost je omoguila slabljenje klasnog fronta
i prodor hitlerizm a meu radnike mase. H itlerizam , dodu
e, nije uspio da po svom socijalnom sadraju postane pri
blino radnika stranka, ali mu je to slabljenje radnikog
fronta pomoglo u negativnom sm islu, je r je onemoguilo
jaanje glavnog protivnika.
Dolaskom H itlera na vlast itav nacionalni socijalizam
dobija sasvim drugi vid. N eorganski spoj nacionalizm a i so
cijalizma, koji je dodue izraaj konkretnih socijalnih od
nosa u posleratnoj Nemakoj, im je doao na vlast poeo
je da se dekom ponuje. Elem ent socijalizm a naglo je zakr-
ljavio. Mi se ograniavam o sam o na to da podvuemo poz
natu injenicu, da nijedna ekonom ska i socijalno-polilika
mera Hitlerove vlade nem a socijalistiki, pa ak ni etaliza-
torski karakter.1' Sve sc odigrava na politikom i na kultur
nom planu.
Italija uiva lepu slavu da je otadbina faizma. Posle
rala, koji je u Italiji doveo do pregrupisanja drutvenih
snaga, i koji je izvesne latentne snage suprotnosti izbacio
na povrinu, nastala je u Italiji politika panika, neka vrsta
socijalnog bespua. Posleratna kriza manifeslovala se u
Italiji u svim njenim oblicima. Finansiska, u krizi drav
nih finansija, u porastu unutranjih i spoljnih dugova, u
ogromnom poveanju penzija za porodice poginulih i za
invalide, u potrebi rep ariran ja ralom unitenih provincija.
Industrijska kriza u sm anjenju proizvodnje i sledslveno u
poveanju nezaposlenosti. Naime, treba znati da je italijan-
ska industrija za vrem c rata, stvaranjem novih grana in
dustrije i proirenjem starih, poveala svoj kapacitet koji
vie nije mogla posle ra ta da iskoriuje u punoj meri. I
na kraju pobeda nije donela Italiji neke brze koristi, je r
nove teritorije nisu mogle da odbacuju odm ah neposred
no neki vei prihod dravi. Paralelno sa privrednom krizom,
razvijala sc i socijalna, delom kao njena posledica, a delom
kao direktna posledica rata. Citiram o Silonea:
Rat je u svim klasam a izazvao vrlo teke porem eaje:
obogaenjem jednog i osirom aenjem drugog sloja, prili

9 Sve ove m ere bile su u sklopu razvitka najizrazilijeg dravnomonopo-

listikog kapitalizm a.

63
vom seljatv a u gradove, po v ratk o m 500.000 Italijan a, koji
su p re r a ta rad ili u in o stra n stv u , dem obilisanjem vojnikih
m asa, koje usled in d u strijsk e krize nisu m ogle da nau
zaposlenje, o tp u ta n je m ogrom nog b ro ja oficira, koji su za
vrem e ra ta nauili na zapovedanje, i nisu se mogli pom iriti
s tim da se p o v rate svojim sta rim zanim anjim a, svim ovim
p reo k retim a odnosi izm eu klasa su se pokolebali i doli
u opasnost.
L iberalni sistem ravnotee izm eu g raanstva i agrar-
ca, k o ji je izgradio oliti, k ra h ira o je posle rata. Nove dru
tvene snage i g ru p acije prenele su b o rb u iz p arlam en ta na
ulicu. L iberalizam je tu bio nem oan. Nova ravnotea sna
ga n ije se m ogla u sp o stav iti liberalistikim m etodim a, je r
su ove vezane za p arlam en t. To je sve, naravno, m oralo
dovesti do d ravne krize. S ta re politike form e dravne o r
ganizacije dole su, po Siloneu, u su p ro tn o st sa novim so
cijaln im snagam a. R eenje je bilo: ili reorganizacija dra
ve po in ten cijam a financijskog k ap itala ili nova dravna or
g anizacija, iji bi nosilac i o rg an izato r bilo radnitvo. To je
persp ek tiv a k o ja je objektivno proizlazila iz italijanske k ri
ze 1919. godine. Ali, n je n e k o n tu re nisu ta d a bile jasne, ni
ti su u prvo vrem e p o sto ja le organizacije i grupe, dovoljno
ja k e i dovoljno politiki svesne, da ih sprovedu. Radnitvo,
politiki n ajm o n ije, bilo je bez jedne jedinstvene volje,
razb ijen o u revolucionarno i reform istiko krilo. Iz jedne
psihologije, k lasno i m a terijaln o uslovljene, razvile su se
dve glavne ideologije, k o je su paralisale ofanzivnu snagu
rad n itv a, njegovu k o m paktnost. Ni jedno krilo nije bilo
dovoljno ja k o da se u p u sti sam o u borbu za vlast, pogotovo
je r je re a k c ija organizovala vrlo veto ran u eventualnoj rad
nik o j najezdi, stv ara n jem populistike stran k e i faisti
kih bandi. U N em akoj je socijalna dem o k ratija pobedila
zbog toga to cepanje radnikog pokreta, do kojeg je dolo
za v rem e ra ta , n ije im alo takvih posledica kao u Italiji, i
je r se ja v lja k ao reak c ija 'kajzera i ju n k e ra.10 Socijalna de
m o k ra tija je preuzela onu isto rijsk u ulogu k oju je, skoro
posle etverogodinjeg politikog haosa, preuzeo italijanski
faizam : s tv a ra n je politikog a p a ra ta, koji tre b a da om o
gui narodnoj p rivredi lake p rebroen je krize.

10 N em aki v eleposednici.

64
 U Italiji su se preivele one politike borbe koje su u
Nemakoj tek stupile na arenu. Sto se socijalna dem okra-
tija mogla relativno odrati na vlasti, uzrok je taj to je
posleratnu krizu zamenio prosperitet, pa se zbog toga fai
zam nije mogao da afirm ie. Ali im je kriza ponovo izbila,
poeo je i proces faiziranja. Prvo Brining sa teorijom au-
toritetne drave, i zatim Papen, iji program reenja priv
redne krize predvia dalje sniavanje radnikih nadnica, i
na k raju lajher sa generalsko-etatistikim socijalizmom ,
predstavljaju ve kraj dem okratije i uvertiru faizma. U Ita
liji je proces bio mnogo bri. Liberalne reform istike vlade
smenjivale su se film skom brzinom . Zauzim anje fabrika, u
avgustu 1920. godine, bilo je, u stvari, poslednja ofanziva
radnitva, ali i prvi poraz. Posle n ap u tan ja fabrika, za koje
su radnici dobili obeanje o uvoenju sindikalne kontrole
nad preduzeim a, put u Rim bio je otvoren. Ali, uprkos to
me, Musolini i faizam nisu prestali da p ak tiraju sa refor
mistikim krilom radnikog pokreta, suprotno onome to
je posle H itler radio, i da naglaavaju sam o borbu protiv
boljevike opasnosti. Tek dolaskom na vlast, koji je finan-
sirao kapital, a vojniki organizovan generaltab, faizam
je stupio u borbu sa elom radnikom klasom.

5 Komunisti o faizmu 65
 EDVARD KARDELJ

FAIZAM
1. GDJE SMO...
Gdje smo?
Nae je ponosno dvadeseto stoljee od prolih stoljea
naslijedilo takvu produkcionu snagu, takvu civilizaciju, ta
kvu kulturu da bi itavom stanovnitvu moglo pruiti ivot
dostojan ovjeka.* Ako uope moe u povijesti ovjeanstva
nastupiti trenutak ozbiljenja stare bajke o zlatnom vijeku,
onda je to moda danas kada je ljudski duh nakon lisuu-
godinje borbe zadobio toliko oruja za pobjedu nad p ri
rodnim silama, toliko sredstava za jedinstvo i sporazum i
jevanje. I to vidim o?. . . Kako se ova veliana civilizacija
na sve naine trudi da gurne ovjeanstvo u propast. Zlat
no d o b a ? ... Ne: vijek zlata, eljeza, krvi. Ljudska bijeda i
patnja u poslijeratno su se vrijem e jednako kao i prije
rala irile sve dalje i dalje silno, poput kuge. Svuda vla
da nepravda, tlaenje, okrutnost: u kolonijam a, na Dale
kom istoku, u Sjevernoj i Junoj Americi, Italiji, M aar
skoj, Poljskoj. A sada se u potpuno barbarstvo vratila i
Njemaka i laj povratak po svojoj bestijalnosti nadilazi sve
to smo ikada doivjeli.
To to se dogaa u N jem akoj danas nas boli vie od
svih nevolja zbog kojih pate, krvare i prije vrem ena
um iru generacije naeg vrem ena. Veliki narod koji ni
smo zavoljeli samo zbog njegovog filozofijskog i um jet
nikog genija, zbog m ajstorskih djela koja su obasjala
svijet, ve smo se divili i njegovom daru za sistem atiku
i organizaciju: taj je narod sam o jo arm ija robova u
kojoj je odm ah sm lavljena svaka glava koja se pokua
uzdii. Ona njem aka sposobnost svrstavanja pojedinca
u cjelinu, d ar za harm oniju snaga, instinktivni socijaltii
duh koji je jedna od vrlina tog naroda, zlorabe se za
* Objavljeno pod pseudonim om Tone B rodar Faizam, L jubljana 1934,
"Mala knjinica 5t. 4.

67
 to d a se provede jedno antisocijalno djelo, djelo proga
n ja n ja i u n ita v an ja . D ananji gospodari velike N jem a
ke p risvojili su v last iskljuivo u sebine svrhe, oni su
n ajg o ri n e p rija te lji vlastitog naroda.
(H enri Barbusse)
B erlin se k upao u m agli k ad a se tridesetog sijenja tri
d eset i tre e godine Adolf H itler bivi podoficir v ra
ao iz palae P red sjed n ik a R epublike s m andatom drav
nog k an c elara u depu. Tono e trn aest godina ran ije u
m aglovitim d an im a m jeseca sije n ja 1919 u Miinchenu
je od razo aran ih oficira, podoficira, p ro letariziran ih o b rt
nika, vojnikih pusto lo v a i lum p en p ro letariziran ih tipova
o snovana N jem ak a rad n ik a s tra n k a k o ja je kasnije pro
m ijen ila im e u N acionalnu socijalistiku njem aku radniku
stra n k u (NSDAP). U skoro je n a njezino elo doao Fiihrer
Adolf H itler k o ji je, uz ostale, im ao i ova dva svojstva: go
vorniki d a r i v rstu v olju d a p o stan e njem aki kancelar,
n jem ak i Fiihrer. Bilo je p o tre b n o sam o k ratk o razdoblje
od e trn a e st godina p a da nepoznati Adolf H itler iz 1919. go
dine postigne svoj cilj.
S voje je prve govore Adolf H itler drao u klubovim a
b an k a ra , in d u s trija la c a i veleposjednika. O datle proizlazi
NSDAP, tu je d o b ijala svoju financijsku podlogu i tam o
je k o nano dospjela. N aim e, 1933. i 1934. godine H itlera po
d u p iru kralj topova K rupp i kralj elika Thyssen. Vrlo
k a ra k te risti n o za gospodina H itlera kao to emo vi
d je ti kasnije.
N ain na koji je H itler postao njem akim kancelarom
bio je d o sta svakidanji, toliko svakidanji da su H itlerove
m ase bile gotovo razoarane. P arlam en at bijae rasputen
i rasp isan i novi izbori. Sve to nije nim alo nalikovalo na
nek akvu revoluciju. itava je N jem aka, m eutim , slutila
d a se iz sive m agle veljae sp rem a neto neobino, neto
to bi tre b alo b iti poetak revolucije. Ono neto dogodilo
se u noi izm eu 27. i 28. veljae. Poeo je gorjeti n jem aki
p arlam ent.
Bio je to, dodue, slab trik mnogo p u ta u povijesti kom
p ro m itira n , ali H itler je ipak im ao povod za revoluciju.
Poeo je ples pobjenjelog te ro ra: um orstva, koncentracio
ni logori, m uenje u podzem nim tam nicam a, progoni, sm je

68
njivanja i im enovanja, vladavina o djeljenja SA i SS-a. Sli
jedili su reakcionarni zakoni, sm rtn a kazna odrubijivanjem
glave, rasputanje slobodoum nih organizacija i konano pa
ljenje knjiga, um jetnikih djela, svega progresivnog to je
dala njem aka kultura.
U podnoju lom aa asfaltne knjievnosti zgrozio se
itav kulturni svijet. U jednom od arita evropske kulture
bestijalnim je vandalizm om poeo kriti pu t barbarizam .
No, ta b arbarska pjesm a nije nova. Godine 1922. M us
solini je poduzeo pohod na Rim. Taj se pohod zbivao
u posve jednakim okolnostim a kao i H itlerov mar na
Berlin; koritene su iste b arb arsk e m etode koje je koristio
Hitler. U Rim u crne koulje, u B erlinu smee. U Rim u lik-
torski znak, u Berlinu kukasti kri.
Deset godina nakon M ussolinijevog pohoda na Rim fa
izam je postao politikom modom . U Finskoj zeleni eiri,
u Irskoj plave koulje, u Kini plave koulje, u SAD plavi
orao, posvuda naoruane napadake jedinice, vojnike o r
ganizacije, zastraivanje, ubijanje. Svuda ista eljezna pe
ta faizma, svuda isti naini zatom ljivanja progresivnih
pravaca u kulturi, svuda isti put u propast.
Gdje smo? Kamo plovimo?
Ova dva pitanja dananji ovjek postavlja sa zebnjom
u srcu. Kako se snai u poplavi fraza, misli, ideja, lai i de
magogije?
emu unitavanje, ruenje, ubijanje, razaranje?
Sto je faizam?
Ova e knjiica pokuati odgovoriti na sva ta pitanja.
Polazit e od dananjeg privrednog poloaja u kojem ne
dvojbeno lei korijen faistikog pokreta i faistike vlade,
a nakon toga govorit e o faistikoj ideologiji i pokazati
kakav e biti povijesni put faizma u budunosti. Pokazat
e kako faizam m ora pasti i napraviti m jesto progresu.

2. SVJETSKA PRIVREDA

N ajkarakteristiniji znak kretanja kapitalistike priv

rede posljednjih desetljea je st silan razvoj monopola bilo
u industriji bilo u bankarstvu. Razvoj tehnike dao je u ka

69
 p italistik o j pro d u k ciji p red n o st onom kapitalisti ili kapita
listikom d ru tv u koji im aju najvie kapitala, budui da
tak v o d ru tv o m oe m aksim alno isk o ristiti dostignua mo
d e m e teh n ik e za poveavanje p ro duktivnosti rada. Deset
rad n ik a, n a p rim je r, u tvornici s n ajm o d ern ijim strojevim a
m oe u isto m vrem enu n ap rav iti mnogo vie nego istih de
set ra d n ik a u nekoj s ta ro j radionici. R ezultat je te jedno
stav n e injenice d a p rv a tv ornica moe proizvoditi jeftinije,
p ro d av ati je ftin ije i tim e privui veinu kupaca, a druga
p ro p a d a dok je konano ne p ro g u ta snanija i m odernija
tvornica. Taj u n u tra n ji poriv kapitalistike privrede p re
m a k o n ce n traciji ili u s red o to en ju produkcije u sam o ne
koliko ru k u nuno vodi u d ru iv an ju veih in d u strijsk ih d ru
tav a u jedno, u k artel, sin d ik a t ili tru s t. Takvo poduzee
k oje u sebi u d ru u je n ajm o n ije in d u strijsk e grupe u odre
enoj in d u strijsk o j grani, u skoro ra za ra sva m a n ja podu
zea te v rsti k o ja b arem m alo dolaze u obzir u konkurent
skoj b orbi na u n u tra n je m tritu. S indikat, k artel ili tru s t
o staje tako je d in im d ik tato ro m u produkciji i cijenam a
proizvoda odreene vrsti, u k ratk o , takva kapitalistika or
g anizacija d o b ija m onopol u odreenoj grani produkcije.
Slian se p o k ret zbiva i u bankam a. Velike banke uni
tav a ju m ale. To se djelom ino dogaa udruivanjem , a dje
lom ino sam o sta ln a d je la tn o st m alih banaka p resta je po t
pu n im b an k ro to m koji vlasnika baca na ulicu.
Proletarizacija sred n jih i m alih privrednih slojeva prva
je p osljedica m onopolistike privrede. V idjet em o kasnije
da je ta pojava vrlo znaajna za n asta n ak faistikog po
kreta.
D ruga je posljedica vladavine m onopola bri tem po osi
ro m aiv an ja (pauperizacije) seljaka. Dok, s jedne strane,
k arteli i trustovi pokuavaju cijene in d u strijsk ih proizvoda
zad rati na to vioj razini oni, s druge strane, pokuavaju
to vie sm an jili cijene poljoprivrednih proizvoda koji p red
sta v lja ju sirovinu za in d u striju . A m eriki tru s t klaonica ku
p uje na p rim je r ivinu po sm ijeno niskoj cijeni, no seljaci
tu ne m ogu n ita uiniti budui da tru s t ko n tro lira 87%
svih n ap rav a za k lan je u SAD. U in d u striji m onopoli pom o
u o g raniavanja proizvodnje zadravaju cijene unato n a j
veoj krizi ipak n a prilinoj visini ili ih ak i poveavaju.
P o ljo p rivredna se p ro d u k cija ne moe, m eutim , zbog raz

70
bijenosti seoskih posjeda nim alo ograniiti. N aprotiv, to
nie padaju cijene to se seljak vie trsi da razliku u doho
cima koja nastaje zbog pada cijena nadoknadi m arljivijim
radom, veim trudom , veom produktivnou. Stoga cijene,
naravno, postojano padaju. Seljak m ora kupovati skupo i
prodavati jeftino. kare to je st razlika izmeu cijena
industrijskih i poljoprivrednih proizvoda, u vrijem e mono-
polistikog financijskog kapitala, jo se vie otvaraju, a
to se one vie otv araju to je tei poloaj na selu. Seljak
se sve vie zaduuje i pada u lihvarske kande financijskog
kapitala koji ga muze u obliku kam ata. U tom privrednom
propadanju sitnog i srednjeg seljaka korijeni su kao to
emo jo vidjeti drugih elem enata faistikog pokreta.
Monopolistiki kapital ima, m eutim , jo jedno svoj
stvo, m onopolistiki financijski kapital. Izm eu industrije
i banaka vlada n ajtje n ja povezanost. In d u strija vie ne
raspolae vlastitim kapitalom nego kapitalom banaka u ko
je se slivaju dohoci irokih m asa. In d u strija tako postaje
sve vie vezana uz banke, sve dok ne doe i do zbiljskog
udruivanja, onda kada vlasnicim a banaka i industrijskih
poduzea postaju jedni te isti ljudi, jedna te ista kapitali
stika drutva. Morgan i Rockefeller nisu samo vlasnici
divovskih industrijskih koncerna, nego i najveih am erikih
i internacionalnih bankarskih trustova i upravo je u tome
njihova mo. S rastanje industrijskih i financijskih m onopo
la stvara u dananjoj privredi tanak sloj ljudi koji daju
peat cjelokupnoj privredi, i ne sam o privredi pomou
svoje privredne nadm oi ta financijska oligarhija stavlja i
politiku i kulturu u slubu vlastitih ekonom skih interesa.
Koji su ti ekonom ski interesi? S jedne strane, monopo-
lisliki financijski kapital nastoji potpuno ovladali dom a
im tritem pa postavlja visoke carine i druge zatitne
mjere. S druge je strane, stalna tendencija monopola da
to vie snize trokove proizvodnje to jest, da to vie
racionaliziraju poduzea, na nekom poslu zaposle to m a
nje radnika, to vie snize nadnice i to vie poveaju pro
duktivnost rada. S tree strane, meutim , on nastoji doci
do to jaeg u tjecaja na m eunarodnom tritu. A tu nje
gova tendencija nije nipoto vie ograniena na to da svo
jim proizvodima zavlada tritem , ve eli zadobiti mogu
nost izvoenja kapitala na m jesto na kojem im a sirovina i

71
na k ojem dom aa in d u s trija jo nije d o statn o razvijena.
T ako fin an cijsk i k a p ita l n a jp rije p rivredno zaposjeda n era
zvijene drave, gradei u sam oj dravi tvornice, podiui
in d u s triju , a n ak o n toga n asto ji svoj privredni plijen za
tititi i politiki (kolonije).
Ta p riv re d n a s tre m lje n ja financijskog k ap itala pokazu
ju se n a dva naina: s je d n e stran e , m onopolistiki finan
cijsk i k a p ita l n a sto ji jo ja e osvojiti dravnu v last i to
vie onem oguiti u tje c a j ostalih dru tv en ih grupa i klasa
n a tu v la st a, s d ruge stran e , pokuava se privredno i poli
tiki n am etn u ti u s tra n im zem ljam a, p o drediti svojem u tje
c a ju to vie d rav a i p o k rajin a.
Te tendencije koje, dodue, p o sto je i u razdoblju ko
n ju n k tu re , ali se ta d a ne po k azu ju u toliko o k rutnom obli
ku, je r se ra d i sam o o diobi dobiti (a tu je k ap italist m no
go m a n je o sjetljiv nego k ad a se ra d i o diobi gubitka),
dolaze na sv je tlo u posebno o tro j fo r m i u vrijem e krize.

3. KAKO IZAI IZ KRIZE...

S vjetski r a t ta j divovski pokuaj financijskog kapi

ta la d a n a e izlaz iz p riv re d n e nevolje nije dokinuo su
p ro tn o s ti k o je se gom ilaju u kapitalistikom sistem u zato
to ih je d n o stav n o i n ije m ogao dokinuti. Te suprotnosti
k o je proizlaze iz osnovne p ro tu rjen o sti u kapitalistikom
n ain u proizvodnje, naim e, iz p ro tu rjen o sti drutvene p ro
d u k cije i privatnog p risv a ja n ja proizvoda, mogue je doki
n u ti sam o ta k o da se dokine i sam a osnovna p roturjenost.
No, ta je p ro tu rje n o s t b it k apitalizm a i neodvojiva od nje
ga. S toga je razum ljivo d a je svjetski r a t mogao sam o zao
triti te su p ro tn o sti, a nikako ih nije m ogao uguiti. Priv
rem en a djelom ina stabilizacija do koje je dolo odm ah
nak o n r a ta bila je zato sam o uvod u novu krizu, jo teu
od one p rije svjetskog rata. R acionalizacija provedena u
tim godinam a, silno je poveala pro d u k tiv n o st ljudskog ra
da. Zbog veom a sm an jen ih trokova proizvodnje tvornice
su izbacivale n a tr ite golem e koliine robe. No, ta je ra
cionalizacija ila n a rau n lju d sk e rad n e snage i uskoro su
se javile posljedice: ulice su se napunile nezaposlenim a,
sm an jila se kupovna snaga. Jak o se poveala s u p ro tn o st iz

72
meu sposobnosti proizvoenja i kupovne snage irokih m a
sa, ona je svakim danom postajala sve o trija i veom a je
ubrzala razvijanje produkcije u hiperprodukciju u koju ka
pitalistika privreda zbog anarhije u proizvodnji ionako ne
prestano juri. Tako su one snage koje su kapitalistiku
privredu postavile na noge i pobijedile feudalizam tehnika
i racionalizacija postale klice njezinog raspadanja i ra
sapa. Sa svakim tehnikim dostignuem , sa svakom racio
nalizacijom, koja bi u drukijim socijalnim prilikam a mo
gla predstavljati izvanrednu dobit za ljudsko drutvo, jo se
vie zaotravaju razdirue suprotnosti dananje privrede.
A kako monopoli utjeu na razvoj krize? Oni nastoje
teret krize svaliti na ram ena radnog naroda. S jedne s tra
ne, sm anjivanjem plaa i dizanjem cijena rue ivotni stan
dard radnika i zaotravaju klasne suprotnosti izmeu rada
i kapitala, s druge strane, bacaju na ulicu deklasirane m a
lograanske m ase koje su koliko ju er im ale svoj krov nad
glavom, a s tree strane, diktiranjem cijena stvaraju ka
re izmeu industrijskih i poljoprivrednih proizvoda to
gura u propast srednje i sitne seljake. Mono polis tiki kapi
tal, dakle, sistem atski rui kupovnu snagu radnih masa i,
ukratko, onemoguava izlaz iz krize.
Ukoliko pratim o liniju privrednog razvoja posljednjih
godina, vidjet emo da ona od 1929. godine neprestano pa
da i da nem a ni najm anjeg izgleda za poboljanje. Indeks
svjetske produkcije koji je 1928. iznosio 100, ru jn a 1932. pao
je na 79,3, a ru jn a 1933. na 63,3. Jo je k atastrofalniji pad u
indeksu trgovine koji je 1929. iznosio 101 (1928 = 100), a
krajem 1933. godine iznosi tek 34,0. Indeks se neznatno po
digao iz svojeg najnieg poloaja u oujku 1933. godine,
i to na raun ubrzanog naoruavanja vojne industrije
a inae se poloaj u privredi jo uvijek pogorava. Sva opti
mistika predskazivanja i proroanstva graanskih i socijal
dem okratskih politikih ekonom ista pokazala su se nitav
nima. Kriza je tem eljito pom rsila teorijske raune graan
ske nacionalne ekonom ije i zahvaala sve dublje i dublje.
Bezuspjeni su ostali svi pokuaji privrednog izlaienja iz
krize. Na unutranjem planu zapoela je velika borba za
svaljivanje krize na lea radnika i seljaka, a izvana je za
poela borba za diobu gubitka m eu im perijalistim a. Kada
su privredna sredstva zakazala, financijski je kapital poeo

73
 tra iti p o liti ki izlaz iz krize, a rezultat je tog traenja
faizam .
K ada se faizam prvi p u ta ozbiljno pojavio? U vrijem e
krize nak o n svjetskog ra ta (Italija). A kada drugi put? U
v rijem e krize iz godine 1929. i dalje. Faizam cvate, dakle,
sam o u krizi. P ri to m m o ram o razlikovati dvije stvari: fa
istiku vladu kao prvo, a faistiki pokret, faistike mase
kao drugo. F aistik a vlada spaava financijski kapital od
p ro p asti, od navale lju d sk ih m asa, pokuava m u om oguiti
da k rizu svali n a lea rad n o g n aro d a. Faistiki pokret, me
u tim , sain jav aju m alo g ra an sk e i seljake m ase koje se
bo re za izgubljene poloaje u kapitalistikom drutvu, a
k oje im je oduzeo onaj isti financijski kapital, ijim soci
ja ln im osloncem p o staju . To su m ase koje vie ne ele pod
nositi za to m ljiv an je koje vri financijski kapital, no, s d ru
ge stran e , jo se nisu razoarale u kapitalizam . A upravo
ova p o slje d n ja injenica om oguava financijskom kapitalu
da ih pom ou dem agogije i im perijalistikih iluzija priv
rem eno iskoristi za socijalnu podlogu svoje vladavine, za
svoju vojsku p rotiv p ro le ta rija ta .
io je faizam ?
Faizam je policajac koji je zatvorio sve izlaze u na
p red ak , u razvijanje, u budu nost. Faizam je politiko sred
stvo ko jim financijski k ap ital gui ekonom ska i socijalna
su p ro ts ta v lja n ja k o ja su u kapitalistikoj privredi postala
nerazrjeiva. F aizam je zadravanje toka n ap retk a nasil
nim politikim sredstvim a. Faizam je novi politiki om ot
vladavine financijskog kapitala, budui da se sta ri de
m o k ra cija pokazao nesposobnim da politikim sredstvi
m a zadri proces ra s p a d a n ja i rasu la u ekonom skoj i soci
ja ln o j stru k tu ri, da ga zatvori u lance politikog ap arata.

4. KRAJ D EM O KRACIJE

F aizam se razvija u razliitim dravam a na razliit

nain, je r se ni kriza ne razvija ravnom jerno u svim dra
vam a. O biaj je da se sv ijet dijeli n a faistiki i nefaistiki,
d em o k ratsk i i ned em o k ratsk i. Ta je dioba posve pogrena.
Faizam n ije neto d ijam e traln o sup ro tn o dem okraciji, ve
se razv ija kao d ire k tn i n asljednik graanske dem okracije.

74
injenica da povrni prom atra sve do nedavno u demo
kratskoj Francuskoj nije mogao prim ijetiti izrazitu tenju
prema faistikoj d ik tatu ri ne dokazuje da u privrednoj i
socijalnoj s tru k tu ri F rancuske nem a klica faistike vlada
vine. Ve i vrapci po krovovim a pjevaju o lome da tako
zvana dem okracija ve odavno nije vie ona stara dem o
kracija kojom se oduevljavao evropski m alograanin de
setljeima i desetljeim a. Naime, u isto vrijem e kada se
takozvani srednji ovjek, m alograanin, koji je nekada
stvarao dem okraciju, ili bolje rei neku drugu dem okraci ju,
nakon straha to mu ga je nanio svjetski rat, lagodno uljulj-
kivao u prijatne dem okratske iluzije, zvidei svoju om i
ljenu popijevku Politisch Lied ein garstig Lied, s lom se
demokracijom neto dogodilo.
Demokracija je nastala u revolucionarnim borbam a
graanstva s feudalcim a i uspostavljena je kao revolucio
narni uspjeh te borbe u su protstavljenosti napola feudal
noj, a napola trgovako-kapitalistikoj apsolutistikoj vla
davini; ili je pak nastajala postupno kao politiki kom pro
mis izmeu feudalaca i graanstva, prepuna starih feudal
nih elem enata. P arlam ent je postao m jestom na kojem su
se razne grupe kapitalistikog graansLva obraunavale s
ostacima tog feudalizma, a ujedno su se tu i sporazum ije
vale o svojim klasnim interesim a. Svoj je vrhunac dem o
kracija dostigla istovrem eno s nastankom i razvijanjem
privrednog liberalizma, log djeteta industrijskog vijeka. Po
litiki aparat koji se oslanjao na m anufakturu, slaleki si
stem, kunu radinost, postao je preuzak za industriju koja
je naglo rasla. G raanstvo je dravnu vlast i nadzor nad
privredom osjealo kao teki teret kojeg se na svaki nain
htjelo osloboditi, stoga je politiki postajalo sve aktivnije.
Sloboda kretanja, trgovine i konkurencije. Laisser faire,
laisser aller svima treba dati potpunu, neogranienu
slobodu. Sve e samo od sebe doi u red. Lc m onde va dc
lui-meme svijet se sam od sebe vrti, nije potrebna ni
kakva kontrola nad njim.
Takva je bila ta prvobitna graanska dem okracija. Pro
gresivna s obzirom na apsolutizam kasnog feudalnog raz
doblja, no ipak u cjelini izraz klasnih tenji mladog indu
strijskog kapitala. Tako je izgledao i francuski revolucionar
ni ustav iz 1791. godine:

75
 On zapoinje s lju d sk im pravim a: svi su ljudi slobo
dni i rav nopravni, cilj je d ru tv a da sauva ova neotuiva
lju d sk a prava. N akon ovog visokog p rin cip a n a b raja ustav
lju d sk a p rav a: slobodu, vlasnitvo, sigurnost.
P rve su reenice prirodne-pravne i kom unistike, ali je
za v retak fiziokratsko-buroaski.1
S toga je sasvim razum ljivo d a su se potlaene klase
ve p rilik o m n a s ta ja n ja te dem okracije digle protiv nje.
Jacq u es Roux je ta d a pisao:
Sloboda je sam o fan to m ako je d n a klasa moe izglad-
n je ti d ru g u i ako bogati im aju m onopolno pravo na ivot
i s m rt sirom anih. R epublika je sam o fan to m ako se kon
tra rev o lu cija m oe p o k azati u n ep restan o m podizanju cije
n a ivotnih n am irn ic a k o je dvije treine stanovnitva ne m o
gu p la titi bez n ajteih r t a v a . . . R at to ga bogati u n u ta r
drave vode p ro tiv siro m a n ih m nogo je stran iji od onog
to ga inozem stvo vodi p ro tiv F rancuske ...
D em okracije je , dakle, oduvijek bila dravni oblik to
ga je navlaila vladavina g ra an sk e klase. Zato se gospod
stvo in d u strijsk o g k ap itala pokazivalo upravo u obliku de
m o k ra cije? Z ato to je ona n ajb o lje odgovarala socijalno-
-ekonom skoj s tru k tu ri ta d an jeg drutva. P rodukcija se di
je lila u bezbroj m a n jih in d u strijsk ih poduzea koja su se
m e u sobno ta k m i ila u slobodnoj konkurenciji. P arlam ent
je sluio za sp o razu m ijev a n ja u zajednikim klasnim inte
resim a. N ije bilo nikakvih m onopolistikih kapitalistikih
d ru ta v a k o ja bi s trem ila guenju konkurencije i kojim a
bi u tu svrhu bio p o tre b an snaan dravni a p a ra t u njiho
vim ru k am a. D em okratski dravni oblik je, naravno, n a j
bolje odgovarao takvim socijalnim prilikam a.
Tenje za osloboenjem individue u to su vrijem e, u na
to svom klasnom sad raju , bile ipak progresivne. Ta indi-
vid u alistika dem o k racija znai k ra j politikog apsolutizm a
k oji je sred stv im a n a silja zadravao toak razvoja u p riv
redi i u itavom drutvenom ivotu. Taj je progresivni k a ra k
te r d em o k racije g ra an stv u om oguavao dug o trajn o m ane
v rira n je i sk riv an je v la stitih klasnih in teresa pod platom
d em o kracije. U spjelo m u je za dugo vrijem e u v je riti radni
1 Max Beer, Povijest socijalizma i socijalnih borbi (usp. Max Beer,
Opa historija socijalizma i socijalnih borbi, Zagreb 1933, prev. B. Ad-
ija i M. Durman, str. 320 op. prev.)

76
narod da je dem okracija doista dem okracija, to jest: vla
davina itavog naroda, a ne sam o jedne klase.
Kada se, meutim , krajem prolog stoljea poeo razvi
jati financijski kapital, dem okracija je postupno, ali sve
vie postajala politiko orue u rukam a financijske oligar
hije koja je gurala dalje od dravnog ap a ra ta sve ostale
grupe graanske klase, a i iroke m ase m alograanstva.
Tog je m om enta dem okracija potpuno izgubila sav progre
sivni karakter. Liberalne m etode ustu p aju m jesto nasilju.
tovie, ak i reform e to ih je provelo industrijsko gra
anstvo dobijaju u vrijem e financijskog kapitala zapali
buntovnikog znoja, te ih on jednu za drugom odstranjuju.
Parlament taj sim bol dem okracije postaje kulisom iza
koje financijski kapital provodi svoj nasilni utjecaj na itav
drutveni ivot. P arlam ent koji je nekada bio m jesto na
kojem su se sporazum ijevale graanske frakcije s razlii
tim ekonom skim interesim a, postaje sada demokratskim
sredstvom politikog vodstva financijskog kapitala. Ta se
vladavina provodi pomou tankog vrhovnog sloja m alogra
anstva koji ima u rukam a sve visoke poloaje u dravnom
aparatu. Financijski kapital pokuava savijati silom, a ako
ne ide silom, onda korupcijom . Stoga je razdoblje demo
kratske vladavine financijskog kapitala razdoblje najveih
afera korupcije. M etodu reform i sada sm jenjuje m etoda na
silja i korupcije.
Kriza je pom ela i posljednje oskudne ostatke nekada
nje rane kapitalistike individualistike dem okracije. Fi
nancijski kapital pokuava teinu krize prenijeti na radne
mase, prije svega na p ro le tarijat i na seljaka, te na m alogra
anske mase. Tim se tendencijam a pridruuju i im perijali
stike tenje financijskog kapitala za novim dravam a, no
vim tritim a, zahtijevajui jedinstvenu vrstu naciju koju
ne nagrizaju klasne suprotnosti. D em okracija postaje preu
skom za sve te tendencije, njezina elastinost nije dostatna.
Mase nisu sprem ne da na svoja ve ionako optereena lea
preuzmu jo i nove terete, nestaju iluzije o parlam entu, de
m okracija ne moe izdrati pritisak gladnih i izmodenih
ljudskih m asa dem okratska se socijalna baza poinje
raspadati, dobija sve vee pukotine i zato je nuno novo
sredstvo koje e te mase zadrati. Stoga financijski kapital
ukida dem okraciju i neprikriveno uvodi vladavinu fai

77
zm a. Za takvu je vladavinu, m eutim , p o treb n a socijalna
podloga, p o tre b n e su n aro d n e m ase zaslijepljene dem agogi
jo m , opijene im p erijalistik im iluzijam a, podsticane u svo
jim reak c io n arn im ovinistikim instinktim a a taj zada
tak o bavlja fa isti k i pokret.

5. FAIS TIKI POKRET

Da, u E vropi se digao nerazum i progoni razum .

Ljudi su se u m o rili od m iljen ja i razm iljanja. Sto je
napravio, p ita ju oni, razu m u tim posljednjim godina
m a, to su n am k o ristile spoznaje i iskustva? Pa vje
ru ju onim a koji p reziru duh. V jeru ju da razum spu
tava volju, ra z a ra k o rijen e duha, ru i drutvene tem elje
i da je itava bijeda, i socijalna i privatna, njegovo dje
l o . . . P osljedice su stran e. L judi su navikli govoriti 'da'
svojim niskim in stin k tim a, svojoj vojnikoj podivljalo-
sti. D uhovne i m o raln e vrednote, teko i naporno skup
ljan e tokom stoljea, izloene su preziru i m rnji onih
k oji vladaju. Sloboda i ovjeanstvo, b ratstv o i praved
nost otro v n e fraze: b acite ih na u b r i te ...
(E rn st Toller)
Ve sm o p rije vidjeli da u b it m onopolistikog financij
skog kap itala sp ad a p ostupno razvlaivanje takozvanog
srednjeg stalea ili m alograanstva koje svojim prim itiv
nim proizvodnim ap a ra to m nije sposobno za konkurentsku
borb u sa svem oguim m onopolistikim kapitalistikim d ru
tvim a. Tu se nalazi privredni uzrok i poetak faistikog
p o k reta. To p ro p ad an je m alograanstva i seljaka poprim a
posebno o tre oblike i posebno nagli tem po u vrijem e ope
p riv red n e krize. M ase sitnih trgovaca, sitnih poduzetnika,
o b rtn ik a i slinih m alograanskih stalea, a osim njih jo
i n am jeten ik a, intelektualaca itd. naglo gube privatno vla
snitvo, privilegije to su ih zadobile u prolim vrem enim a,
pogodne poloaje u politikom a p a ra tu drave i vide se na
ulici, pljakom lieni svega to ih je svrstavalo u takozvani
bolji dio drutva. S n jim a u k o rak ide i seljak to ga
k ap italist razvlauje djelom ino uvoenjem kapitalistike
tehnike u po ljo p riv red n u proizvodnju, a djelom ino poli
tikom visokih m onopolnih cijena u in d u striji. Razum ljivo

78
je da se u tim m asam a jav lja silan o tpor protiv monopo-
listikog financijskog kapitala. Ali, gdje nai oslonac? Kla
sno raznoliko m alograanstvo areni mozaik sve od do
brostojeeg poduzetnika to ga je tek poeo daviti financij
ski kapital, pa do proletariziranog intelektualca to ga od
proletarijata dijeli sam o ideologijsko nasljee nekadanjih
vremena, njegov intelektualistiki ponos to heterogeno
m alograanstvo nem a i ne moe im ati nikakvu sam ostalnu
ideologiju, nikakvu klasnu snagu. S jedne strane, bespom o
no stoji spram m onopolistikog kapitala koji ga doista
razvlauje, a s druge strane, do kostiju ga proim a strah
pred proletarijatom za koji se boji da e ga razvlastiti!
Tako m alograanin poinje traiti neku treu snagu, od
lunu, potenu i snanu, koja bi mu vratila izgubljeni polo-
iaj u kapitalistikom drutvu i onem oguila financijskom
kapitalu da ga sie. M alograanin vjeruje u mogunost no
vog pravednog pregraivanja kapitalistikog drutva koje
bi mu vratilo kapitalistike profite u kojim a je sudjelovao
tada kada jo nije bilo monopola, odnosno kada njihova
mo jo nije bila toliko silna, kada jo nije bilo divovskih
strojeva, kada je sve jo teklo po dem okratskim tranica
ma slobodne konkurencije, kada je m alograanski inleli-
*ent jo imao privilegirani poloaj u drutvu pa je mogao
.umiljati da je njegov voa. Predaje se iluzijam a o je-
linstvenoj snanoj naciji, o dravi koja e stajati iznad
tlasne borbe, koja e odstraniti klasnu borbu i povesti
iaciju u pobjedniki rat, zadobiti nove kolonije, podrediti
lova trita i nove pokrajine i stvorili nove mogunosti
ada i djelovanja. Uporedo s tim im perijalistikim eljam a,
nalograanski faistiki pokret bljuje i prividno protuka-
)italistike, a uistinu besmislene lozinke, kao protiv izroda
kapitalizma, protiv grabeljivog kapitala, protiv inter-
lacionalnog kapitala, protiv kam atnog ropstva i slino.
M alograanin vjeruje u mogunost takvog pregraiva
la kapitalizm a zato to mu, izmeu ostaloga, posebno ko-
upcija daje varljivu sliku dananje stru k tu re kapitalisti
kog sistem a. ini m u se da je ona kriva za njegovu pro-
>ast, dok bi uistinu tehniki jai financijski kapital i bez
:orupcije potkopavao malog poduzetnika. K orupcija samo
rati trule prilike i nije njihov uzrok.

79
 Ideologija tih m a lograanskih i seljakih m asa, dakle,
po svem u odgovara njihovom socijalnom sastavu. Prem a
tom e, k ako tu n em a nikakve vrste povezanosti, nikakvog
jed in stv a i klasne o tp o rn o sti, i njihova je ideologija kaoti
na, nejasn a, sk u p lje n a sa svih stran a , n eo rijen tiran a i ne
razu m n a. F aistik e se lozinke protive svakom razum u, no
te m ase ipak h rle za n jim a. T jera ih oaj, stra n a sjenka
p ro le tariz acije, b ije d a k o ja se svaki d an sve jae jav lja
a sve se to ispreplie s reak cio n arn im egoizmom tih m asa
k o je ele n a tra g , u razd o b lje ranog kapitalizm a. To se vee
uz p rim itiv n e dnevne provale nezadovoljstva i bijede dekla
siran ih m a sa i te n e o rije n tira n e provale eli n apuhati u ideo
logiju. Svi ti uzroci om oguuju tum aenje udne neusugla
en o sti ciljeva i m ilje n ja k o ja vlada tim m asam a, tu je
m ogue tu m aiti k ako se m ase istovrem eno oduevljavaju
za im p erijalistik i r a t koji e im d onijeti sam o tetu i jo
ih ja e p ritis n u ti uza zid, dok su s druge strane, pune pri
vidno p ro tu k a p ita listi k ih fraza. Tu se pokazuje itava tra-
ginost srednjeg stalea ko ji p ropada. Z aslijepljen dem a
gokim frazam a faistik ih voa on podupire upravo onaj
d ru tv en i sloj koji ga je bacio u propast. B ori se protiv
fin a n cijsk o g kapitala, a u jedno uvruje njegovu vlast.
F in an cijsk i k a p ita l sja jn o k o risti injenicu da m alograa
n in p o kuava rje a v a ti svoj poloaj jo u okviru kapitali
stik o g sistem a. F aistike m ase alje u borbu protiv pro
le ta rija ta . Svaki p o k ret, m eutim , koji je uperen protiv pro
le ta rija ta , nuno p o staje socijalnim osloncem vladavine fi
n an cijskog kap itala. Takva je, dakle, povijesna uloga fai
stikog p o k reta: s u b je k tiv n o to je otpor deklasiranih malo
g ra a nskih i seljakih m asa p ro tiv financijskog kapitala,
a o b je k tiv n o je to rat financijskog kapitala protiv proleta
rijata. P revareni su ovdje m alograanin i seljak. N jihova
b o rb a p ro tiv p ro le ta rija ta znai njihovu b o rbu protiv sebe
sam ih, je r je jed in i p ravi saveznik i voa u borbi m alogra
an in a i seljak a p ro tiv financijskog k apitala upravo
p ro le ta rija t. F aistiki p o k ret pljuje, dakle, u vlastitu zdjelu.

6. NADLJUDI

Neka budunosti ostan e prep u ten o da li e povi

je s t H itleru o d red iti m jesto velikog trageda ili velike
 lude. Izvjesno je, m eutim , da e m u pripasti jedrio od
ta dva m je s ta . . . Jer, taj je ovjek najgigantskija od
svih prevara koje su ikada zaslijepile ljudski duh. N je
gova je filozofija netona, je r je roena u m rnji; nje
gova je politika opasna, je r poiva na neznanju; a ak
je i njegova uniform a obm ana kopija sim bola koji
nije razum io ...
(Beverley Nichols)

Kako ideoloki dezorijentiran m alograanin zamilja

faistiku vladavinu? Za njega je to vlada jake ruke po
tenih mueva koji e znati razdvojiti dobro od zla i koji
e brinuti o svemu. To utopistiko, bezglavo strem ljenje li
jepo je oznaio E rn st Toller u knjizi Moskva New York
Madrid:
... Svuda ista luda vjera da e odnekud ustati
ovjek, voa, Cezar, M esija i da e uiniti uda. On e
nositi odgovornost za budua vrem ena, upravljati ivo
tom svih, o tjerati strah, dokinuti bijedu, stvoriti novi
narod pun sjaja. On e, tovie, snagom svojeg nadze
maljskog poslanstva pom laditi slabog starog Adama.
Svuda ista luda elja da se nae krivac za protekla
vrem ena kojem bi natrpali vlastitu slabost, vlastite gre
ke, vlastite zloine...

Toj je m alograanskoj m asi trebalo sam o dati vou,

ducea, Fiihrera. Onaj tko je pratio povijest H itlerovog
faizma u N jem akoj moda se udio kakve to nam jere
ima njem aki financijski kapital koji je tog revolucionar
nog narodnog tribuna itavo vrijem e novano podupirao,
unato njegovim brojnim antikapitalistikim izlivima. Na
kon svega to smo do sada utvrdili nem a vie nikakve tajne
u toj injenici. H itlerov faistiki pokret bio je sam o neka
kva perm anentna kontrarevolucija njem akog financijskog
kapitala koja je zauzela svoje buno m jesto u dravi tek
tada kada su se zidovi njem ake kapitalistike drutvene
zgrade poeli ve vrlo opasno tresti.
Tko su ti Fiihreri i pod-Fiihreri ? Bivi oficiri i po
doficiri, propali plemii i veleposjednici; gospoda koja su
u ratu nala svoj obrt, koja u kom andiranju, gaenju iz
m ama i strijeljanju vide sadraj svog ivota. Otpaci sred-

6 K om unisti o faSizmu 81
n jeg stalea, osueni n a p ro p ast, naviknuti na parazitski
ivot (Theodor Balk). To su lju d i koje je financijski kapi
ta l p rid o b io pom ou neposrednog k o ru m p iran ja, dodjelji
v an jem visokih m je s ta u dravi i dobro plaenih poslova
u p riv re d n o m uprav n o m ap a ra tu . To su ljudi bljutave ideo
logije, plitki, nesposobni, predstavnici klase koja um ire, ali
am biciozni i egoistini. M egalom ani koji u svojoj b estijal
n o sti ne zn a ju za granice. S tim najviim faistikim vrho
v im a tijesno je sra s ta o gornji sloj m alograanstva koji u
k o m p liciranom i b ro jn o m dravnom a p a ra tu vidi jam stvo
svoje egzistencije. To su inovnici, n am jetenici, intelektual
ci svih vrsti, u k ra tk o : faistika b iro k racija. Za njim a tap
k a ju m ase o b rtn ik a koji p ro p ad aju , sitn ih trgovaca i podu
zetn ika i slinih slojeva, a iza svih n jih osirom aeni seljaki
p uk koji im a slijepo p o v je ren je u dem agokog Mesiju, e
ka n a rje e n je, eka n a s u tra . . . Uzalud eka . . . budui da
faistika b iro k ra c ija k o ju plaa financijski kapital i koja
m oe o p sta ti sam o pod njegovom vlau, nem a interesa da
u b ije svog h ra n ite lja .
U svrhu m a sk ira n ja te gigantske prevare potrebna je
p o litika k o ja bi vou izdvojila iz sredine ljudskih m asa i
d ala m u nekakvo m itsko znaenje. F aistiki voa dobija
crte egipatskog farao n a kojeg su potovali kao boga. On je
u tjelo v ljen je N ietzscheovog nadovjeka. M asam a su za-
p u ena u sta. 8. p ara g ra f u Deset zapovijedi talijanskog mi-
licionera glasi: M ussolini je uvijek u pravu! ovjek,
m isao, etika, m oral to su fraze za mase. Iznad svih
sto je 'n a d lju d i 'Duce', 'F iihrer' koje, kao to kae H itler,
... ne vodi nikakav m oral sam ilosti, ve im je jasno da
im aju pravo vladati na osnovi bolje rase i koji bezobzirno
o d rav a ju to gospodstvo nad irokom m a s o m . . . Zar lo ni
su rijei ab norm alnog m egalom ana?
Fiihreri duboko p reziru masu. R adnici su po Hitle-
rovom m iljen ju olo ... koji nee nita drugo nego kruha
i igara i nem a nikakvo razum ijevanje za bilo kakve ideale.
N ije li to m iljenje iznenaujue slino m iljenju propada-
jueg rim skog plem stva?
K ruha i ig ara ...
Za shvaanje faista k a rak teristin a je ova pjesm a hi
tlerovskog pjesnika von Selchofa koju je objavio Volki-
sch er Beobachter:

82
 Mrzim
masu,
podlu,
prostaku
koja pognutim vratom
jede, pije i raa djecu.
M r z im
m asu
n e ja k u ,
krotku,
koja danas jo vjeruje u mene,
a su tra e m i piti krv.
Isti brutalni neljudski individualizam koji im a potpuno
psihopatske crte, nai ete kod talijanskog faistikog pje
snika DAnnunzija.

7. FAIZIRANJE SOCIJALNE DEMOKRACIJE

Na bi pregled faistikog pokreta ostao nepotpun kada

ne bismo razm otrili i jednu posebnu vrstu faizma koja na
staje u socijaldem okratskim redovim a i ima svoje korijene
u radnikoj aristokraciji, te u stranakim i strukovnim bi
rokratim a. Socijaldem okratske stranke su kao zastupnici
radnike aristokracije i b irokrata uskoro osjetile sraslost
interesa s raznim m alograanskim strankam a i zajedno s
njima nale su se na krivudavoj liniji graanske politike.
Odatle proizlazi i zanim ljiva injenica da su one uvijek
suraivale s graanskim strankam a na desnici, a nikada s
radnikim strankam a na ljevici.
Gornji sloj socijaldem okratskih stranaka i strukovnih
organizacija ugnijezdio se u graanskom dravnom aparatu
i jednostavno vie nem a interesa za ruenje kapitalistikog
drutva. Taj je sloj malograanski po svojoj klasnoj biti,
te se paralelno s raspadanjem kapitalistike privrede sve
vie otuivao od proletarijata. Dok je p ro le tarijat na udarce
financijskog kapitala odgovarao borbom , socijaldem okrat
sko je vodstvo nastojalo upravljati svoju barku vjeitim
paktovima i kom prom isim a. To je razum ljivo, je r socijal
dem okratski birokrat vidi u ouvanju dananjeg drutva
jamstvo svojeg privrednog opstanka. Zato se socijaldem o

83
k ra tsk a b iro k ra c ija sve o trije ok retala p rotiv borbenih
rad n ik a i slala p ro tiv n jih vojnike i policajce. U m jesto bo r
benih rad n ik ih p aro la socijaldem okratski voe sipaju lo
zinke o s u ra d n ji stru k o v n ih rad n ik ih organizacija i priv
red n ih sav je ta p oduzetnika i o pravednoj raspodjeli dobara.
S vakom e p o staje ja sn o d a se iza tih lozinki ne skriva nita
d rugo nego n ajje d n o sta v n ija faistika dem agoka lozinka
0 h arm oniji izm eu ra d a i kapitala.
V rhuke s o c ijald e m o k ratsk ih organizacija postupno se,
dakle, faiziraju . N em a vie b itn e razlike izm eu faistikih
1 s o c ijald e m o k ratsk ih voa. Jedni rje a v a ju kapitalistiku
p riv re d u faistikom d ik tatu ro m , a drugi socijalfaistikom
dem o kracijom . P ri tom nikoga ne sm ije sm etati injenica
da su faistike vlade d o sta b ru ta ln o skinule socijalnodemo-
k ra tsk e voe s n jihovih privilegiranih m jesta u dravnom
ap a ra tu . V alja ra z u m je ti da izm eu je d n ih i drugih postoji
o tra k o n k u re n tsk a b o rb a za m jesta. Tako se dogaa da fa
istik a vlada dio so cijald e m o k ratsk e b iro k ra cije razbije
n ajn asiln ijim sredstvim a, a drugi jednostavno asim ilira.
Prvi je dio obino a p a ra t stran k e , a drugi su strukovni bi
ro k ra ti ko ji su faistim a d ragocjeni zbog p ro le tarijata to
ga im aju u svojim o rganizacijam a.
R asap u so cijald e m o k ratsk im stra n k a m a odvija se d a
n as m nogo bre nego u faistikom pokretu. P ro letarijat ni
je nezadovoljan sam o nekim crta m a u dananjem kapitali
stik o m sistem u, kao to su to, n a p rim jer, m alograanske
m ase, ve je nezadovoljan s b iti kapitalizm a. Zato je pred
n jim m nogo tee dulje vrem ena m an ev rirati dem agokim
frazam a, nego p red m alograanskim stran k am a. Toj inje
nici v alja p rip isa ti to da socijaldem okratske stran k e svuda
p ro ivljavaju svoje po slje d n je asove.

8. FA IS TI K A IDEO LOGIJA

Faizam je k apitalizam u tre n u tk u u kojem se ra

zo tkriva kao zvijer. N aa d an a n ja b o rb a je, kao svaka
k u ltu rn a b orba, b o rb a za ovjeka i p ro tiv zvijeri.
(M artin Andersen-Nexo)

84
 Na je program vrlo jednostavan: elimo vladati. Ta
reenica, koju je jednom izgovorio M ussolini, zaudara na
financijski kapital. Drava je etika univerzalna volja
ove je rijei taj isti M ussolini izrekao jednom drugom p ri
likom. No, to M ussolini vie nije govorio financijskom ka
pitalu ve m alograanstvu. Uzmimo jo jednu takvu su
protnost. Na pitanje to je drava, M ussolini je odgovorio
u parlam entu: Drava, to su karabinjeri, a u enciklopediji
pjeva dravi him nu o mitskom osjeaju i etikoj univer
zalnoj volji. To je faizam. S jedne strane, program finan
cijskog kapitala, s druge strane, lozinke prevarenih masa.
S jedne strane, brutalni teror, s druge strane, bezgranina
demagogija.
Faizam rauna s instinktim a i potrebam a m alograan
skih masa i usm jerava ih u pravcu koji nije tetan za raz
vijanje financijskog kapitala; borbu protiv p ro letarijata
oblai u ruho nacionalizma, a im perijalistike tenje u ruho
rasizma. Tu je sm isao te b ru taln e ideologije. Ubiti u ov
jeku ono to ga ini ovjekom; potencirati njegovu nacio
nalnu svijest do te m jere da istisne ljudsku svijest i doka
zati deklasiranim m asam a kako im aju pravo ivjeti na ra
un drugoga, na raun potlaenih naroda ova se provi
dna im perijalistika m isao skriva iza rasizma. A tam o
gdje nem a te fraze govori se o dvijetisuegodinjoj kulturi,
poslanstvu naroda ili neemu slinom. A cilj je svuda je
dan te isti.
Faizam m ora otupiti otricu antikapitalistikih tenji
deklasiranih m alograana. Na tom e se zasniva antisem iti
zam. Njegova je svrha prije svega u tom e da m alograan
skim i seljakim m asam a da m etu za te njihove tenje
koje bi inae mogle postati opasne po financijski kapital.
Nije to nita drugo nego kom edija koja treba zaslijepiti
razjarene mase. Tamo gdje faistike voe nem aju pri ruci
antisemitizam, na njegovo m jesto dolazi laljiva borba pro
tiv stranog kapitala i sline lozinke.
Trea je faistika fraza harmonija izm eu rada i ka
pitala, te staleka (korporacijska) drava. Na tem elju te
stare srednjovjekovne cehovske institucije faizam pokua
va radnika potpuno podrediti poduzetniku. Zadatak je kor
poracijskog sistem a da ovjeanstvo postavi na osnovu ka-

85
 sli i tako razb ije je d in stv en u fro n tu potlaenih klasa. Po
m ou k a s ti tre b alo bi d o kinuti klase i klasne borbe.
A faistik a k u ltu ra? N em a faistike kulture! Jednako
k ao to je faistik a d ik ta tu ra zadnji, ali nuan korak fi
n an c ijsk e o lig arh ije u socijalno-ekonom skom pogledu, tako
i faistiko k u ltu rn o b arb a rstv o p red sta v lja posljednji po
k re t g ra an sk e k u ltu rn e reakcije, b ru ta la n napad na klice
nove k u ltu re k o je takozvanoj graanskoj civilizaciji i kul
tu ri r a s tu p rek o glave. Faizam n ap a d a svako znanstveno
o tk rie, svaku slobodnu m isao, svaku slobodnu um jetnost.
F aistika vladavina izgoni znanstvenike, u k la n ja ene iz
jav n o g ivota, s posla, u k id a in stitu te za seksologiju, zabra
n ju je ateistik a d ru tv a, u k ratk o : svaki napredan poriv u
bilo k ojoj grani ivota. O tom e opipljivo i ja sn o pie am eri
ki pisac M ichael Gold: ... Faizam svuda p red sta v lja pro
lost: eli sauvati ono to je povijest odbacila. N acisti su
sa svojeg s ta ja lita pokazali pravilan in stin k t palei knji
ge T hom asa M anna, R om aina R ollanda, Siegm unda F reu
da, A lberta E in stein a i drugih. Svaka velika misao, svako
zn anstveno o stv are n je po sljed n jih pedesetak godina u n a j
d u b ljo j su su p ro tn o sti sp ram nacistikog 'duha' koji je u
svojoj biti onaj m alograanski duh, onaj duh ren tije ra i
trgovaca koji ne o sjea po tre b u za genijim a ni za o tk ri
im a ...
Ne sm ijem o m isliti da to k u ltu rn o b arb arstv o poinje
tek d olaskom faizm a na vlast, je d n ak o kao to ni dik ta
tu ra m onopolistikog financijskog k ap itala ne poinje tek
faistikom d ik tatu ro m . Ne, p o stupna likvidacija svih na
p red n ih elem en ata u k ulturi zapoela je ve davno, onog
asa k ad a je k apitalizam postao preprekom daljnjeg eko
nom skog i socijalnog razvoja ovjeanstva. Tog se trenut-
tk a g ra an sk a ideologija poela gubiti u idealistikoj filo
zofiji i njezinim se posredstvom nala neposredno u reli
giji, m istici i p raznovjerju. G raanski ideolozi nisu poli
n ap rijed ve n a tra g u tra en ju recepta za spas.
Istin a vodi spoznaji da je p o treb an tem eljit prevrat
u socijalno-ekonom skoj drutvenoj s tru k tu ri a graanin
se to m u protivi. Za njega je te tn a k u ltu ra koja vodi na
prijed ; tu je m a terijaln i uzrok za U ntergang des Abend-
landes. K ada su neki engleski fiziari i biolozi otkrili
kako novi rezu ltati p riro d n ih znanosti opovrgavaju m a teri

86
 jalizam, vrlo im je dobro odgovorio engleski filozof Russel:
... Sve ono ime su ti uenjaci poduprli tradicionalne re
ligiozne predstave, oni ne tum ae kao uenjaci ve kao
dobri graani koji strah u ju za svoje privatno vlasnitvo i
'vrlinu'. R at i ruska revolucija pretvorili su sve plaljive
ljude u konzervativce, a profesori su ionako, ve po svojem
tem peram entu, kukavice.2
Faistiko kulturno barbarstvo je, dakle, sasvim dos
ljedno nastavljanje te linije. N ema bitne razlike izmeu
prije i sada: ono to se prije ruilo perom sada se ubija
ognjem i maem. Faistiko kulturno barbarstvo je, da
kle, posljedica konzekvenci u rasapu graanske kulture
... Stvorili smo svoj mit. Mit je vjera i strast. Nije potreb
no da bude i istina. To je rekao M ussolini. Tako, naime,
faist predstavlja sebi narodne mase: Kruha i ig a ra ...
Umjesto ideologije, um jetnosti, kulture servira im mit,
ovinizam, ljubom oru na sve to je nacionalno pa jo or
ganizacije, uniform e, znakove, parade, rangove, h ijerarhi
ju. N edostatak idejnosti nadom jeta se organizacijskim ra
dom.
No, moe li faizam zatvoriti ljudsku misao u unifor
mu, u lance? Ne moe! . . . Knjige koje su izgorjele na lo
maama jo plam te, a ljudi koji su pali u faistikim tam
nicama ive.

9. FA IZ A M NA VLASTI

Faizam nije sam o kontrarevolucionaran ve je i

'konlrahistorijski'. Valja skupiti svu snagu da bi se mo
glo plivati protiv stru je kao to to radi H itler i kao to
je radio Mussolini. H itler m ora izvui korist iz svake
predrasude, iz svake strasti koja se pojavi kako bi mo
gao zaustaviti prirodne, ekonom ske tokove koji stre
me kraju tog sis te m a . . . Faistiki voa u svakoj oaj
noj situaciji koristi i razvija sve strasti, sve predrasude.
Tako Hitlerovo vodstvo tjera do grubih ekscesa koji od
bijaju od njega itav svijet. No, vie nego ikada svijet
m ora danas shvatiti da e faizam uvijek ii tim putem

1 Iz Fogarasi: Kraj g raanske ideologije i faizam

87
 i d a m o ra ii tim putem . F aisti im aju protiv sebe po
v ijest p ovijest i lju d sk u pam et.
(Lincoln Steffens)
E vropa e k roz deset godina biti faistika ili je nee
biti. Ovom je reenicom , k o ju je izgovorio p rije nekoliko
godina, M ussolini rek ao sve o faizm u. K ao prvo, da je fa
izam o b ra n a k ap italistik o g privrednog sistem a i, drugo,
d a je faizam je d in a o b ra n a k o ja p reo sta je tom sistem u.
Faizam , dakle, ne donosi u dru tv o nikakav novi mo-
m en at, ne rje a v a n ikakav konflikt, ne donosi nikakve soci
ja ln e ili priv re d n e p ro m jen e, ve im a sam o je d n u svrhu
pom ou p olitikih s red stav a b rin u ti za to da m notvo su
p ro tn o sti i p ro tu rje n o s ti u kap italistik o m sistem u ne do
vede do eksplozije. U koliko gledam o kroz te naoari (a po
svem u to sm o do sad a spoznali, znam o d a su to jedino is
p rav n e naoari) nee n am b iti teko spoznati pravo lice fa
izm a n a vlasti.
P rijelaz iz d em o k racije u faistiku d ik ta tu ru m oe se
o d v ijati n a vie naina. To se zbiva ili neposredno, bez
pom oi faistikog p o k re ta (A ustrija) ili u polaganom , p ri
k rivenom p rijela zu pom ou d em o k ratsk ih sredstava (SAD),
ili se od v ija pom ou takozvane nacionalne revolucije i
ro k ih m a lo g ra an sk ih i seljakih m asa (Italija, N jem aka).
Ti razliiti naini n a koje financijski k ap ital zaposjeda vlast
ovise o u n u tra n jo j socijalno-ekonom skoj stru k tu ri. Prvi je
p o k u aj financijskog k ap itala zauzim anje vlasti bez fais
tikog p o k reta. Za financijski kap ital m ase su strailo.
One ve sam e po sebi tje ra ju financijskoj oligarhiji strah
u kosti. Zato se toj oligarhiji ipak ini da je nekakvo manje
z/o, ali ipak zlo kada m ora p u stiti faistikog narodnog
tribuna na korm ilo drave. Tu valja traiti uzroke tako
zvanog dravnog faizm a koji se u N jem akoj pokazao u
v rijem e von Papena, S chleichera, p a ve i u vrijem e Briin-
ninga. Tom e se p rid ru u je n ita m anje vaan m om enat m a
n ev riran ja, naim e, n a m je ra da se faistiki p o k ret to du
e zadri u opoziciji budui da sam o tako moe postati
oklopom za pravi revolucionarni pokret. Faizam se na
vlasti brzo ubija.
Ve sm o ran ije govorili o faistikom pokretu. F inan
cijski k ap ital je, p rije ili kasnije, uvijek prinuen da trai
oslonac u tom pokretu. Stoga nastoji stvoriti takav pokret
i tamo gdje je doao na vlast bez njega.
0 tome koliko e vrem ena faistiki voa um jeti pri
krivati svoje sluenje financijskom kapitalu ovisi (bez ob
zira na subjektivnu sposobnost revolucionarnog faktora o
kojoj, s druge strane, ovisi brzina propadanja) koliko e
dugo moi drati mase u ahu. Da li e faistika vlast mo
i odrati obeanja to ih je dala irokim m asam a? Ili bo
lje: budui da je faistika vlada u slubi financijskog ka
pitala, to e moi ponuditi m asam a svojih m alograanskih
pristalica u okviru monopolistikog kapitalizm a?
M alograanski poduzetnik (trgovac, obrtnik) vidi uzro
ke svoje bijede u velekapitalu, u bankam a, u visokim ka
m atnim stopam a, u velikoj industriji, veletrgovinam a, viso
kim porezima, itd. R jeenje tih p itan ja on dakle oekuje od
svojeg Fiihrera. Jasno je da faizam kao zatitnik finan
cijskog kapitala nee moi odgovoriti ni na jedno od tih
pitanja.
Odmah se pokazalo da je faistiko buanje protiv ve
likih trgovakih kua i veleindustrijskih poduzea bluff.
H itler je dao zatvoriti nekoliko stotina sitnih trgovaca zbog
nabijanja cijena, a istovrem eno je itav niz veleindustrij
skih pogona oslobodio poreza i dabina i djelom ino ih ak
podupro velikim novanim svotam a. Povoljan poloaj mo
nopola u faistikoj dravi vue u m onopole i one grane
koje prije nisu bile monopolizirane. Im a u N jem akoj i
tav niz takvih sluajeva. A u Italiji, Poljskoj i SAD faizam
je kartelizirao industriju dravnom silom. Isto priprem a i
Hitler. Mali trgovac, poduzetnik ili obrtnik tako je potpuno
ovisan o m onopolistikim dobavljaim a koji su najee i
njegovi vjerovnici. Reorganizacija bankarstva provedena
je tako da je faistika drava narodnim novcem podupira
la financijske kapitaliste. A kam atna je stopa ostala ista
ili se djelomino ak poveavala. Jednako je zavrila i fa
istika dem agogija protiv trgovakih kua (veletrgovine ko
je same prodaju najrazliitiju robu na malo). U Njem akoj
je dolo do konane likvidacije te kam panje tako to je vla
da izdala nareenje da se uklone plakati iz prvih dana fa
istike vlasti, a koji su visili u svim javnim lokalima, s
napisom: Onaj tko nosi svoj novac u trgovaku kuu po
mae proletariziran ju irokih narodnih masa i radi protiv

89
 p ro g ram a NSDAP-a. Ispraznom se pokazala i nada malo
g ra an sk ih i seljakih m asa da e se sm an jiti porezi i da
bine. To i nije moglo biti drukije, je r faizam znai teror,
a za te ro r je p o tre b an b ro jn i policijski i biro k ra tsk i apa
rat; faizam ta k o er znai rat, a za to je potrebno n ao ru
anje. I za je d n o i za drugo p o trebni su novi dohoci.
to moe faistika vlada ponuditi inovnicim a, nam je
ten icim a i slinim m alograanskim pozivim a? A psolutno
nita. N jihov bi se poloaj popravio sam o onda kada bi se
popravio opi privredni poloaj, kada bi se, dakle, naao
izlaz iz krize. A faizam ne sam o da nije naao taj izlaz ve
je jo zaotrio krizu u cjelokupnoj drutvenoj zgradi.
Da li e faistika vlada pom oi seljacim a? Cijene na
tr itu ovise o p o tra n ji. A zato to je kupovna snaga n aj
veeg po tro a a po ljo p riv red n ih proizvoda radnika i na
m jeten ik a ja k o pala, seljak p ro d aje m alo i jeftino. Ni
tu faizam nee moi ni m alo pom oi. Seljakov se poloaj
moe popraviti sam o u slu aju da se povea kupovna sna
ga g radskog stanovnitva, a na to nije mogue ni pom isliti
s obzirom na p ritisa k financijskog kapitala. No, varao bi
se onaj tko bi pom islio da se faistika vlada ne zanima
za su dbinu seljaka. T alijanski je faizam svojom agrarnom
po litikom koja se odvija po recep tu talijanskih veleposjedni
ka, bacio tisue sitn ih i s red n jih seljaka na prosjaki tap,
u k o rist veleposjednika. Poznato je ta k o er u kakvim ne
lju d sk im p rilik am a ivi ta lijan sk i poljoprivredni p ro le tari
ja t. H itler v jerno p ra ti M ussolinijeve korake. Dare, nacis
tiki specijalist za seljako pitanje, napravio je plan i taj
je plan ozakonjen. P rem a tom zakonu proizvodnja ita se
k a rte rira la to je bio davni san p ru sk ih veleposjednikih
ju n k e ra . O dreene su m inim alne cijene ita i zabranjeno
njegovo p ro d av an je po niim cijenam a. Zbog visokih cijena,
narav no, pada p o tro n ja pa seljaci im aju jo m anje priho
da, a do b it e izvui sam o veleposjedniki liferanti na veliko.
V idjeli sm o da faistika vladavina nee moi pomoi
m asam a svojih m alograanskih i seljakih p ristalica ni u
jed n o m od p ita n ja koja ih pritiu. N ekoliko m jeseci fa
istike vladavine sruilo je m alograansko utopistiko m a
ta n je o zlatnim s ta rim vrem enim a.
A p ro le ta rija t? On u golem oj veini nije nikada vjero
vao faistikoj dem agogiji te ga faistika vladavina ne mo-

90
c ni razoarati. P roletarijat jc onaj tko stvara cl rui ve
no bogatstvo (danas bogatstvo financijske oligarhije), siva
ra viak vrijednosti, donosi profit, stoga je sila faistike
vladavine usm jerena prije svega na njega. Faizam ostavlja
kapitalu slobodne ruke u svaljivanju krize na radnika ple
a. Odmah nakon nastupa faistikih vlada pale su radnike
nadnice, a istovrem eno se poelo lom iti i radniko socijalno
zakonodavstvo.
Svjetski faizam velikom pom pom prireuje borbu
protiv narodne bijede, protiv nezaposlenosti ilcl., no is
tovremeno ne moe prikriti pljakaki pohod financijskog
kapitala na ivotne interese proletarijata. H iller je prole
zime priredio kolosalnu akciju pod naslovom Borba pro
tiv gladi i zime. O toj je kom ediji londonski Times pisao
15. rujna prole godine ovo: U cjelini svi su ti novi pri
jedlozi zapravo na dosta bijedan nain diletantski. Ne otva
raju nikakvo novo podruje rada. Ne stvaraju nikakvo no
vo bogatstvo. Ni na kakav nain ne mogu pomoi u pobolj
anju privrednog poloaja naroda. Oni naprosto stvaraju
itav jedan veliki sistem m ilostinje ...
I to je istina. U vrijem e svoje vladavine lai/.am nije
nigdje mogao stvoriti nove mogunosti za rad. Sav njegov
rad u lom pravcu naprosto je skupljanje milodara, oduzi
manje od dohotka onih koji im aju malo za one koji nem aju
nita. Oito je da se takvim postupanjem kupovna mo na
roda u cjelini ne poveava ni za dlaku. No, ipak valja sm a
njiti nezaposlenost budui da jc faistiki voa to godina
ma obeavao. H itler je to napravio virtuozno (ali njegov re
cept nije nov; to je recept faizma uope). Nije, naime, sm a
njio nezaposlenost nego broj nezaposlenih. To se dogodilo
tako da je tisuam a i tisuam a oduzeo potporu za nezapo
slene. Nekoliko stotina tisua radnika po zakonu o radnoj
obavezi upregnuto je u posebna radna odjeljenja. Nezapo
sleni koji slue u takvim dravnim odjeljenjim a bilo u Nje
makoj, Italiji ili pod socijalnim reform atorom Roosevel-
tom ni po emu se ne razlikuju od starovjekovnih robova.
Rade za lou h ranu i prenoite na slam i pod vojnikom
disciplinom to je sve to zarauju. U takvim uvjetim a
faistiki Fiihreri mogu, naravno, vikati po itavom svi
jetu da su dokinuli nezaposlenost. No, zapravo vidimo i u
tom sluaju da faizam ne dokida uzroke nego ubija poslje-

91
dice, to je st, da se ne b o ri pro tiv nezaposlenosti, nego pro
tiv nezaposlenih.
F aistiki voe do b ro zn aju za koga vladaju. Na elu
n je m ak e p riv re d n e politik e sto ji takozvani Generalni sa
v jet n je m ak e privrede ija je svrha davanje savjeta drav
nom vodstvu. U tom se sav je tu nalaze ova gospoda: devet
v elein d u strijala ca, m eu n jim a Thyssen, Siem ens, Vogler
tri voe najveih n je m ak ih m onopolistikih in d u strij
sk ih d ru tav a , n ad a lje etiri b an k a ra , m eu n jim a poznati
fin an cijski m ag n ati R ein h art i Finck, dva veleposjednika i
faist Ley kao p red sta v n ik N jem ake fro n te rada koji je
osim toga tijesn o povezan s njem ak im ban k arsk im krugo
vim a. Ne m oe b iti nikakve su m n je o privrednoj politici te
gospode. N a elu d an a n je N jem ake nalazi se cvijet nje
m ake fin an cijsk e oligarhije, najvii vrh njem akog finan
cijskog kap itala. N ije, dakle, nikakvo udo da je jedan od
p rv ih d e k re ta to ga je kroz u s ta svojeg m in istra Leya iz
d ala n je m ak a faistik a vlada bio ovaj: Zbog toga e sta-
leka d rava o p et v ra titi vodstvo pogona njegovom p riro d
nom voi, poduzetniku, koji tim e, m eutim , preuzim a i svu
odgovornost. P ogonski se sav je t poduzea sasto ji iz radni
ka, n am jete n ik a i poduzetnika. No, taj savjet im a sam o sa
vjeto davni glas. O dluivati m oe jedino sam p o d u z e tn ik ...
T ako izgleda stalek a drava ko ja je danas m eta e
n ji svih reak c io n arn ih elem enata u ljudskom drutvu. To
je n ap rav io i M ussolini, a isto rad i i Roosevelt.
No, ni ta j p ro b ra n i p rivredni sav jet nije nigdje mogao
izvui k ap italisti k a kola iz b lata. Akcije su padale, izvoz
je padao, p ro ra u n je redovno donosio gubitak, kriza i u
faistikom ra ju nezadrivo divlja dalje. Posljedica je tih
n eu sp je h a luda navala financijskog k ap itala na rad n e mase.
N ik ada u povijesti isk o rita v an je i egoizam nisu toliko lega
lizirani kao to se to dogodilo danas u faistikoj dravi.
Sve posljedice to ih o stav lja takva priv red n a politika,
faistik a vlada lijei politikim sredstvim a: dravnim apa
rato m , zakonom , zabranom , kaznom .
N a slian nain n a koji faizam u u n u tra n jo j politici
d rave oslobaa m onopolistiki k ap ital svih spona koje bi
ga o m etale p ri sv aljiv an ju krize n a rad n i narod, on financij
skom k ap italu o stav lja odrijeene ru k e u njegovom im pe

92
rijalistikom strem ljenju za novom razdiobom svijeta. Fa
izam obraunava i s posljednjim pacifistikim frazam a.
Naoruavanje za oslobaanje neosloboene domovine od
vija se grozniavom brzinom . Svaki faizam im a svoju Dal
maciju, rekao je talijanski sociolog Guiglelmo Ferrero.
Mrnja spram stran ih naroda to je prvi princip faisti
kog odgoja. Faizam uvodi tu ratn u groznicu i u m eunarod
nu privredu. Carinski ratovi, inflacijske borbe, ograniava
nje uvoza to su prvi vjesnici rata.
Kako, dakle, izgleda faizam na vlasti? U dravi zao
trena klasna borba, jo vee iskoritavanje, bijeda, glad,
nasilje, u privredi inflacija, propadanje, bankroti, a u me
unarodnoj politici groznica naoruavanja, m rnja meu
narodima, ratn a opasnost.
Razumljivo je tada ako Egon Erw in Kisch kae da vladi,
koja je tako bez sadraja, bez ideologije, bez program a, bez
mogunosti izlaenja iz krize, koja je sva jedna uplja fraza
kojom se prikriva vladavina financijskog kapitala, ne preo-
staje nita drugo nego prireivanje krvavih cirkuskih iga
ra i sadistikih orgija.
Meutim, da li je faizmom uvren poloaj financij
skog kapitala? N aprotiv! Faizam je, dodue, s jedne
strane, doista jedini izlaz za financijski kapital da se odr
i na vlasti, no istovrem eno sve izvjesnije tje ra itavu zgra
du financijskog kapitala u propast. S jedne strane, doista
sputava borbu potlaenog naroda ali na drugoj stran i sna
no promie razvijanje objektivnih uvjeta za borbu, prom i
e unutranje raspadanje cjelokupnog drutvenog sistem a.
Faizam je poput injekcije za bolesnika, kojom m u elimo
produiti ivot za pet m inuta, iako znamo da e ga nakon
toga jo veom sigurnou zaguiti.
Faizam je, dakle, put pootrene klasne borbe, put p ri
vrednog raspadanja inflacije, put rata.

10. KRAJ FA IZM A

Jer, sadizm u se sada pridruilo jo neto: strah!

Strah! Obeavali su, a nisu odrali, inili zloine, a nisu
ih znali sakriti, prireivali sveanosti i zabave, a bijeda

93
 je p o s ta ja la sve vea i vea i svuda se poziva na pobu
n u ...
(Egon E rw in Kisch)
U vjerili sm o se da je faizam n a vlasti najbrutalnija d ik
ta tu ra najreakcionarnijih i najim p erija listikijih elem enata
fin a n cijsk o g kapitala.
G dje je k ra j te faistik e vladavine?
S to e faizam d u b lje p ro d ira ti u dravni ap a ra t, to e
tee p rik riti svoje b ra tstv o s financijskim kapitalom i to e
tee o p rav d av a ti o dlaganje isp u n je n ja obeanja zadanih m a
sam a svojih p rista lic a. D em agogija n a k ra ju krajeva uvijek
u b ija sam u sebe i tue v la stite gospodare. N ajvea e p rije
v ara u povijesti ovjeanstva izai na vidjelo. M ase e po
eti o tp a d ati, s ru it e se socijalna baza faistike vladavine
fin an cijskog k ap itala. O stat e sam o naoruane tjelesne gar
de, nekakve p re to rija n s k e garde koje e pokuati ognjem i
m aem uguiti sve p o k u aje pobune. N estat e nim bus oko
glava voa. O stat e sam o gola istina: financijska oligar
h ija, s je d n e stra n e potlaeni narod, s druge. K ultura,
znanost, n ap red a k za njih nem a m jesta pod eljeznom
petom faizm a. S vijetu e za peatiti u sta i sam o e sm je
ti u tje ti. Sve e d u b lje za p ad ati u barb arstv o . P adanje kul
tu rn o g s ta n d a rd a radnog naroda, p o rast analfabetizm a, gu
b itak u m jetn o sti, sve plii duh to su perspektive faisti
ke vladavine.
A k o . . . ako, naim e, nc uzm em o u obzir subjektivni re
volucionarni fak to r borbene m ase. P aralelno s faisti
kim p ritisk o m ra s t e nezadovoljstvo u m asam a koje e u
svakoj prilici pokuati pokazati svoje nezadovoljstvo. U an
tifaistiku fro n tu stu p it e i m alograanske mase. Sve e
vie sagledavati svoju traginu greku i u njim a e rasti
klasna svijest, ne klasna svijest m alograanstva eljnog
p ro fita i privilegija nego svijest tlaenog radnog ovjeka ko
ji je naao svog pravog saveznika p ro le tarijat. U takvoj
situ aciji opasnim postaje svaki mali trajk , svaka beznaaj
na k o ru p cijsk a afera, svaki javni dogaaj, budui da sve to
moe postati zam etkom opeg o tp o ra koji e pod sobom
pokopati faistiku vladavinu i sve to je s njom u vezi.
G ovorim o o budunosti, iako bism o mogli govoriti i o
sad anjosti. U faistikim dravam a posvuda raste nezado

94
voljstvo. U drugoj polovini 1933. godine u N jem akoj je bi
lo vie od 800 trajkova, dem onstracija i pobuna. U Italiji
su na dnevnom redu seljake pobune prilikom pljenidbe.
U SAD se dan za danom odvijaju radniki trajkovi i lar-
merske pobune. To su prvi nagovjetaji otpora radnih masa.
No, to nezadovoljstvo ide jo dalje. Prodire i u prelo-
rijanske garde. H itler je m orao sagraditi poseban koncen
tracioni logor za pripadnike SA i SS odreda, koji danas ima
ve 1500 ljudi. Prole je godine u Berlinu rasputen itav
bataljon SA. Grupe iz tog bataljona lijepile su po Berlinu
plakate o ovim sadrajem : Hitler gib uns B rot, sonsl wer-
Jen wir rot! (Hitleru, daj nam kruha ili emo postali cr-
veni!). Na kongresu NSDAP-a jedan je nacistiki funkcioner
izjavio: Ve od 1923. godine lan sam stranke; elim ko
nano jasnou o tome zato nism o proveli nita iz naeg
socijalnog program a. Gdje je ostalo podravljenje banaka,
odreivanje i poveanje nadnica? N em ojte nam priali da
je 'stvaranje mogunosti rad a' neki in; kota nas tri puta
toliko koliko bi nas kotalo podupiranje nezaposlenih; osim
toga nekoliko je poduzetnika opet napunilo svoje depove.
Takve rijei iskljuuju svaku sum nju o putu kojim e kre
nuti razvoj faistike drave. P retorijanske garde postaju
nepouzdane. . . U starom su Rim u m ijenjale careve, u no
vom Rimu i Berlinu moda e m ijenjati faistike voe . ..
Nikoga ne sm ije sm etati prividno relativno sigurniji po
loaj M ussolinija. Talijanski faizam ima iza sebe deset go
dina djelomine stabilizacije kapitalizm a i u tih se deset go
dina mogao nekako uvrstiti. No, laj temelj danas, nakon
etiri godina divljanja krize, nije nita m anje naet od Hit-
Icrovog. H iller danas jo m anevrira, m anevrira posljednjim
sredstvima demagogije, a Mussolini ne moe vie nita.
Mussolini danas sasvim u smislu svojeg program a samo
jo vlada.
Francuski novinar Sauervvein lijepo opisuje raspoloe
nje u faistikoj N jem akoj: U podzemnim eljeznicama,
na ulinim uglovima, lica su puna m rnje. Strani dugi po
gledi prate smee figure. U Berlinu ima ulica iz kojih se
ni jedan nacist ne bi vratio iv kada bi m rnja mogla ubi
jati ...
Ta je m rnja jam stvo da ovjeanstvo od oba pola al
ternative: barbarstvo ili napredak, ne bi izabralo prvi pol.

95
 Faizam ne p red sta v lja, dakle, pom laivanje dananjeg
d ru tv a, ve s m rtn u b o rbu, agoniju, k raj bolesnika koji bo
lu je od s ta ro sti, a u toj je agoniji postao bestijalnim . Fai
zam je izraz slabosti financijskog kapitala, izraz stra h a pred
m asam a, a ne izraz snage. K rag e se uskoro p r o liti. . . No,
m oe li s ta ro s t uguiti m ladi ivot? Ne moe!
Moe li faizam zau stav iti bujicu novih ideja? Ne
moe! Moe li u n ititi rad n ik u klasu i n ajbolje elem ente
lju d sk og du h a? Ne moe!1
Prijevod:
N adeda Cainovi-Puhovski

Po M ichaelu G oldu.

96
 B. PROGONSKI
Z A D A C I FAISTIKE IDEO LOG UE

UVOD

ta je ideologija uope i ime je uslovljen njen razvoj?*

U irem sm islu rijei, ideologija je m isaoni sistem , od
stvarnosti (u uem smislu) odijeljeni misaoni svijet. U jed
nom pismu Heinzu Starkenburgu, Engels kae: Ideologija
je proces, koji tzv. m islilac svjesno proivljava, ali sa neis
pravnom svijeu. I poto je to proces, dinam ian i u
stalnom pokretu, razvoj jedne ideologije, u krajnjoj liniji,
uvijek je uslovljen cjelokupnim drutvenim razvojem. Tako,
na prim jer, jedna drutveno-politika ideologija obino ni
e u m om entu, kada se u procesu drutvenog form iranja
izdvaja jedna nova drutvena grupa ili klasa. A da se to do
godi, potrebne su paralelno i ekonom ske prom jene,
koje proizvode i izazivaju sve ostalo, tavie, m ada su ne
koje od pojava naoko daleko i bez veze sa drugim ivotnim
i drutvenim izraajim a, za ekonom ske prom jene i pojave
moe se tvrditi, da one djeluju u jednoj ukrtenoj igri svih
faktora, ideolokih i ekonom skih, i u uzajam nom djelova-

. * U Zagrebu su 1937. godine objavljena dva izdanja ove rasprave. Jedno

je izdanje naslovljeno Progonski, B: Zadaci fa istike ideologije, Orbis,
Zagreb 1937., a drugo Dr. B. Jovi: Faizam, Zagreb, 1937.
Zagrebaki R adnik u b ro ju 47 od 25. lipnja 1937. godine najavljuje
sKoro izlaenje iz tiska knjige B. Progonskoga Zadaci faistike ideologije.
U publicistici iz tog razd o b lja o bjavljivanje knjige inae nije, koliko sam
uspio utvrditi, zabiljeeno prikazom ili recenzijom . Sudei prem a obavijesti
u Radniku rasprava je p rije o bjavljena pod im enom Progonskoga.
. Iz uvodne je napom ene vidljivo da je a u to r odlom ak iz rasprave ob-
lavio u Radniko-seljakom kalendaru za 1937. godinu. N isam, na alost,
uspio pronai ni jed an p rim je ra k ove edicije. Prem a usm enoj izjavi pok.
Zvonimira Filipovia, jednog od u red nika, policija je zaplijenila cjelokupnu
nakladu Radniko-seliakog kalendara za 1937. godinu.
Autor isto tako napom inje da je poglavlje Faizam i om ladina objav
ljeno u R adniku. T ekst je objavljen u b ro ju 12 od 1936. godine, ali ga je
potpisao izvjesni teb. Iz B ibliografije je vidljivo kako su jednako potpisani
jos neki lanci koji su koncem 1936. i poetkom 1937. objavljivani u Radniku.
Cini se da su sva tri imena p seudonim i. N isam, na alost, uspio saznati
tko se krije iza njih . N adam se, ipak, da e objavljivanje ove rasprave om o
guiti da se o tk rije pravi au to r, te da mu se tako oda zaslueno prizna
nje. I. p.

7 Kom unisti o faizm u 97

 n ju je d n ih na druge razvija se, nie i raste iz raznih dru
tvenih grupa, d ru tv en a i politika misao.
S vakom stepenu ekonom skog razvoja odgovara jedna
nova ideoloka faza. Ekonom ski razlozi diktirali su da
uzm em o ideologiju nacionalizm a, pored religije, kao n aj
blii p rim je r i stv a ra n je nacija: Od k ra ja srednjega vi
je k a kae Engels radi h is to rija na k o n stitu iran ju Ev
rope iz velikih nacionalnih drava (Neue Zeit, Bd. XIV).
A to konstituiranje, to osloboenje i u jedinjenje u nacije,
vreno je ratovim a, o sv ajan jim a i nasiljim a, ono, dakle, po
s ta je nuan uslov za d aljn ji razvoj kapitalizm a i industri
je. U vezi s tim , Engels kae za N jem aku: Na svakih ne
koliko m ilja drugo m jem no pravo, drugi uslovi za obavlja
nje zanata, svuda, ali svuda, druge ikane, biro k ra tsk e i fi-
kalske tekoe, a esto i cehovske organizacije, protiv ko
jih ni koncesije nisu pom agale! Uz to razliita ogranienja
u pogledu zaviajnosti i n a s ta n jiv a n ja, koja su k apitalisti
m a onem oguavala da bace rad n u snagu u dovoljnoj koli
ini na one take, gdje rudae, ugalj, vodena snaga i ostale
p riro d n e pogodnosti nalau instalaciju in d u strijsk ih poduze
a. N esm etana ek sp lo a tacija radne snage itave domovine,
bila je prvi uslov in d u strijsk o g razvoja; ali svuda, gdje je pa
trio tsk i tv o rn iar skupljao radnike sa svih stran a, ustajala
je policija i opina p rotiv pridolica. Jedno ope njem ako
g ra an sk o pravo i puna sloboda k retan ja za sve dravlja
ne; jedno p rivredno zakonodavstvo to vie nisu bile pa
trio tsk e fantazije oduevljenih stu d en ata, to su bili nuni
ivotni uslovi za razvoj industrije (Engels, op. cit.). I i
rom cijeloga svijeta p ro stru ja o je refren nacionalistike
ideologije: Nacije se bude! R evolucioniraju se odnosi, ka
pitalizam uvlai, n a b ra ja S. M arkovi, i najnazadnije narode
u vrtlog m odernog ivota. Dovode se u n ajtje n ju vezu kra
jevi dotle vjekovim a razdvojeni, podiu se veliki gradovi,
p o ja v lju ju se novine i knjige na nacionalnom jeziku, osni
vaju se te atri, oivljavaju h isto rijsk e tradicije. Razvijaju
se nacionalni osjeaji, iri se nacionalna svijest, ra aju se
nacionalni ideali (S. M arkovi, N acionalno pitanje).
U okviru te ideologije i do izvjesnog stu p n ja njenog raz
voja, kapitalizam , dakle, znai k u lturni progres, i njem u
uslovljen polet tehnike doprinosi n ap retk u znatnih k u ltu r
nih vrijednosti: razvoj prirodnih nauka, vrlo razvijenu knji-

98
cvnost 20 vijeka, dem okraciju, m oderni proletarijat, jed
nu novu i ogrom nu klasnu ideologiju, koja nam daje dija
lektiki m aterijalizam , jedino naunu metodu za pravi po
gled na prolost, sadanjost i budunost drutva.
Ali to je tek ona vanjska, teoretska stran a nacionalnih
buenja, je r dok se, na prim jer, s jedne strane revolucionar
na buroazija borila protiv apsolutizm a za slobodu, pro
tiv ugnjetavanja za bratstvo, protiv privilegija za jed
nakost, dok se Njem aka oduevljavala K antom i Schille-
rom, Hegelom i Fichteom, njen novi oblik, krupni kapitali
zam, s druge strane, iskoriavanjem teritorijalnih veza sa
neprosvjeenijim narodim a i njihovim prilivom u m etropo
le, obarao je nadnice, produavao radno vrijeme, pogora
vao ivot najirih radnih slojeva. Tako nastaju, podgrijeva-
ne kapitalizmom , plem enske m rnje, koje kapitalizm u dono
se dvostruku korist: jeftinu radnu snagu i zavaene nepri
jatelje. Trite postaje kola ideologije nacionalizma, a na
cionalne m rnje dovode radniku klasu do klasnog sam o
ubojstva, one odvlae panju p ro le tarijata sa socijalnih,
klasnih pitanja, na 'opa' nacionalna pitanja, koja buroa
zija stalno iskoriuje, da bi p ro le tarijat zadrala u duhov
nom ropstvu (S. M arkovi, op. cit.). To je jedno. A drugo,
nacionalne borbe, u svojoj osnovi, nisu nita drugo nego
konkurentske borbe izmeu kapitalizm a raznih nacija. Sve
vea koncentracija i centralizacija financijskog kapitala i
proizvodnje u monopolizam, iziskuje ivotnu potrebu kapi
talizma za odukom izvan nacionalnih granica, u n u ta r kojih
ekonom ska i financijska kriza uzima sve zaotrenije oblike:
na jednoj strani im amo do m aksim um a centraliziran kapi
tal, a na drugoj m ilijunske rezervne arm ije rada. Te dvije
suprotnosti dovode do sukoba, i da bi se oni izbjegli, ideo
logiju miroljubivog kozm opolitizm a zam jenjuje ideologija
agresivnog nacionalnog im perijalizma. Izvoz kapitala, uz
to, ne znai samo odlaganje tih sukoba i financijsku decen
tralizaciju metropole, nego i mogunost da se tom nagom i
lanom mrtvom kapitalu da m otorna snaga, kako bi iz
nova otpoeo trku za profitom .
U meuvremenu, jo do juer njegovana kultura, do
momenta, dakle, dok je koristila kapitalizm u, danas se ta
ista kultura baca na lomae. Tokom svog historijskog raz
voja, ideologija kapitalizma modificira ideologiju naciona

99
lizm a po novim p rincipim a eksploatacije: elje za slobod
nim k u ltu rn im razvojem pojedinih n aro d a o staju sam o e
lje, koje za m je n ju ju nacionalne borbe. N asilje po staje n aj
o m iljenije sredstvo za za titu kapitalistike klasne vladavi
ne. N asilje u vidu rato v a p rotiv k o n k u ren ata izvana. Na
silje p rem a svom u n u ta rn je m n ep rijatelju , radnikoj kla
si, iji p o k re t p o sta je sve vea o pasnost za eksploatatorsku
vladavinu k ap italisti k e klase. Ne princip narodnosti, ne
go u g n je tav an je m alih n aro d a to je politika m oderne
b uroazije. Ideal m odernog kapitalizm a nije vie nacional
na, nego im p erijalistik a drava, u kojoj e kapitalistika
k lasa vladajue n acije suvereno ugnjetavati m ilijune drav
ljan a svih nacija, ko je su prinuene da ive u granicam a
d o tine im p erijalistik e drave (S. M arkovi, op. cit.). I
tak o nam se tokom svog h isto rijsk o g razvoja i u o kviru vla
davine kapitalizm a, ideologija nacionalizm a, inae tako blis
ka faizm u, uk azu je tek kao vjeto prikriveno sredstvo za
p o d rk u ideologije kapitalizm a, ideologije ek sp lo atiran ja i
ro k ih n aro d n ih m asa od s tra n e jed n e bro jn o neznatne gru
pe fin ancijskih m agnata.
P ojavom faizm a, kao najvieg i posljednjeg oblika ka
p italistikog im perijalizm a, varijabilni burujski pojam na
cionalizm a opet izbija u prvi plan, kako bi se prikrile kon
tra d ik cije n astale izm eu kapitalistike teorije o naciona
lizm u i njene p raktine prim jene, a p rije svega da bi se op
rav d ala im p erijalistik a n asilja nad slobodnim kulturnim
i ekon om skim razvojem drugih naroda.

U D A R NA N ARO D NE SLOBODE

Opa kriza kapitalizm a, n astala u periodu svjetskog ra

ta 1914 1918. godine, znai naglo pojaanje sveope reak
cije. Rat je p ro d rm a o itav sistem svjetskog im perijalizm a,
koji je lako uao u period svoje ope krize (Program Kl).
Ali ra t nije bio i jedini uzrok pojaavanja reakcije: Poli
tika n ad g rad n ja nove ekonom ije m onopolistikog kapita
lizma (im perijalizam je m onopolistiki kapitalizam ), jest
k retan je od dem okracije ka politikoj reakciji. Slobodnoj
k o n k u renciji odgovara dem okracija, m onopolu odgovara po
litika reakcija (Lenjin, Im perijalizam ). R at je, dakle, sa-

100
mo potpom ogao uzmimo N jem aku kao naroito pogo
dan prim jer da politiki avanturisti tipa A. H itler us
pjeno iskoriste onu kaotinu obezglavljenost m alograan-
stva, koje je uz veliki dio carskih oficira, razoaranih i
bez zanim anja nalo utoite ispod nacionalsocijalisli-
kih fraza o asti i rasnom njem akom patriotizm u. H itler je,
kao i Mussolini prije njega, dobro znao ta privlai mase
na velikim skuptinam a; shvatio je, da bez dem agogije ne
moe postii nita u danim a kada su sve egzistencije uglav
nom klimave i skrene. O tuda mu i nije bilo naroito te
ko da oduevi za fantastine slike budueg nacionalsocijalis-
tikog poretka one, koji su svoje oi upirali za odbjeglim
Wilhelmom. No, tih sentim entalaca ipak nije bilo dovoljno
za jednu veliku partiju, za jednu m onu organizaciju, o kak
voj je sanjao H itler. Zato je svoj rjenik i proirio: poku
ao je naime, i djelom ino uspio, da u vazu njem akog ras
nog nacionalizma utakne socijaldem okratske parole.
I fraze su zagluile na m om enat gotovo svako trijezno
rasuivanje. Nikome, tako rei, nije ni padalo na pam et da
u njim a prepozna biveg carskog podoficira i pijuna bije
lih eta, to su se form irale nakon uzaviranja bavarske re
volucije; ovjeka, koji je donedavna po dunosti dolazio u
doticaj sa masom , na ijim se skuptinam a grmilo protiv
idova, urlalo protiv Versaillesa, proricalo uskrsnue sta
rih njem akih ideala. I H itlerove su nade oivjele. Poeo je
da se oporavlja od razoaranja, poeo je da vjeruje. Odluio
je, naposljetku, da u tom kom pleksu fraza razvije i svoju
zastavu, da se popne. Ali kako? Same fraze nisu dostatne,
potrebni su neiscrpni fondovi, potreban je novac, koga ne
talentirani slikar, besposleni soboslikar i liilac, pijun bi
jelih eta, Adolf Hitler, nije im ao ak ni toliko da poteno
podmiri svoj preveliki apetit. Valjalo je, dakle, nai in
teresente na planu destruktivizm a, koji bi taj plan mogli da
financiraju i kojih je, u onom asu, u N jem akoj zaista bilo
dosta. Svojim antisemitizmom i svojom vikom na bolj-
evizirani Berlin, H itler je mogao razm iljalo se na sup
rotnoj obali sjajno da poslui bavarskoj klerikalnoj ari
stokraciji, koja je sm atrala da je nadoao njen as i koja
mu je stoga rado stavila na raspolaganje sredstva za tam
pu i organizaciju. A poslije fuzioniranja sa separatistikim
n astojanjim a Ludendorffove grupe, njegove su anse pogo-

101
 lovo narasle, i uskoro jedan dio teke in d u strije (Stinnes,
H ugenberg) i ostali p atrio ti, poto su isforsirali inflaciju,
sta v lja ju m u na raspolaganje neograniena sredstva. Doga
aji se d alje niu napadnom brzinom : poto je oborio vla
de B riininga, von P apena i S chleichera, zato je r nisu bile u
s ta n ju da poveaju p ritisak na radne m ase i da tako svale
cio te ret krize na lea irokih narodnih slojeva, i ostali
n jem aki k rupni k ap ital okree se H itleru.
Veliki rizik i n esm o tren o st pom islili su u prvi as
dovoljno neupueni. M eutim , o nekakvom riziku i nesm o
tren o sti nem a ni govora. K rupni kapital, kao to emo jo
vidjeti, ne sam o to nije im ao razloga da vjeruje Hitlero-
vim propovijedim a m asam a gladnih i nezadovoljnih, nego
je, naprotiv, bio taj koji je te propovijedi dik tirao H itleru
i njegovim ag itato rim a. To je bilo sam o sredstvo da se pre
ko prividne sm rti kapitalizm a, putem nacionalsocijalizm a
produi i uvrsti vladavina kapitalizm a. U berlinskom Her-
renklubu, Fiink, te o re ti a r nacionalsocijalizm a, nije bio pri
m oran da pravi u stu p k e antikapitalistikom osjeanju koje
c a ru je u dui njem akog naroda (S trasser), ve je dao ja
san program : utvrivanje najniih nadnica, u klanjanje sis
tem a kolektivnih ugovora, likvidacija radnikog osiguranja
(poto ta m jera poziva na lijenost i nerad! op. p.), di
zan je cijena bez obzira na poloaj m asa i intenzifikaciju
naoruanja. O vdje se, dakle, ne radi o neem novom , nego
tek o jednom obliku kapitalistike diktature, o jednom sred
stv u da se ta d ik ta tu ra p rik rije i priprem i za jo silniju ek s
ploataciju naroda, koji zapravo tek sada poinju da se bu
de u pravom sm islu te rijei. O tuda se i pobjeda faizma
u N jem akoj m ora p ro m a tra ti kao znak da buroazija vie
ne moe da vlada starim m etodam a p arlam entarizm a i g ra
an sk e dem okracije, radi ega je i prisiljena da u u n u tra
njo j politici posegne za teroristikim m etodam a vladanja:
to je znak, da buroazija vie ne moe nai izlaza iz sada
njeg poloaja m iroljubivom vanjskom politikom , radi ega
je p risiljena da posegne za politikom rata (Staljin, Izvje
taj o radu C entralnog kom iteta KPSU).
Po svojoj vanjskoj form i zasnovan na obrani srednjih
slojeva, nacionalsocijalizam u svojoj osnovi znai neobuz
danu i o k ru tn u ofenzivu protiv narodnih sloboda uope, a
napose protiv radnike klase. Agonija, u kojoj se danas

102
nalazi njem aka kultura, pokuaji organiziranja masovnih
pokreta faistikog karaktera i iskoritavanje malograan-
stva jednog dijela seljatva i m alograanske inteligenci
je u borbi protiv snaga drutvenog i historijskog n ap ret
ka, uspjeh nacionalsocijalizm a u ja n u aru 1933 sve je to
jasno pokazalo, emu vodi faizam i kako su se prem a nje
mu odnosili srednji slojevi. Pokazalo se, naime, da su sred
nji slojevi relativno svuda (to nikako ne znai i pod svim
okolnostima) pogodan teren za dem agoku faistiku pro
pagandu. Ali ta injenica kada smo pred otvorenim i veo
ma aktuelnim pitanjem : kuda idu srednji slojevi? jo
uvijek nije dovoljna da uputi, ak ni na privrem eni zaklju
ak, da taj drutveni sloj bezuslovno m ora da proe kroz
period vladavine faizma, da bi konano spoznao pravi put
i povezao svoje bivstvovanje sa bivstvovanjem radnike kla
se. Naprotiv, srednji slojevi su sam o pod izvjesnim specijal
nim okolnostim a pogodan teren za faizam; oni su prem a
svom drutvenom poloaju uope u nem ogunosti da pove
du sam ostalnu politiku akciju, te su, stoga, ili rezervoar
i saveznik vladajue klase, ili saveznik napredne klase. Nji
hovo opredjeljenje, konano, zavisi prije svega od loga, na
kojoj e strani osjetiti snagu i aktivnost, gdje e vidjeti per
spektivu za izlaz iz krize i kaosa. Prvih poslijeratnih godi
na inilo se da ta snaga i aktivnost lee najprije u talijan
skom faizmu, a zatim u njem akom nacionalsocijalizm u.
Ali ve u toku prvih dana faistikih vladavina, dogaajim a
su potvrene dvije stvari: prvo, da faizam uope nije u
stanju da rijei ni jedno od ivotnih pitanja irokih narod
nih slojeva, i drugo, da e se njegove nekadanje pristalice
okrenuti od njega, prevarene i razoarane. U N jem akoj i
Italiji taj je proces u punom toku i napreduje brzinom
geometrijske progresije , a dogaaji u Francuskoj i pa-
niji pokazuju da srednji slojevi ne m oraju neminovno pro
i kroz njem aki ja n u ar i juni, da bi konano okrenuli le
a faizmu, ija diktatura ne predstavlja neizbjeivu eta
pu d iktature buroazije u svim zem ljam a. Mogunost, da
je se mimoie, ovisi o snagam a borbenog proletarijata, koje
su najvie osakaene razornim utjecajem socijaldem okra
cije (Teza X III, plenum a EKKI). Protesti seljaka iz Pome-
ranije, Pruske i ostalih krajeva nacionalistike Njemake,
jasno svjedoe o popularnosti hitlerizm a u njem akim se

103
lim a. M alograanske m ase ta k o er se okreu od njega, je r
su ga vidjele n a djelu, okreu se, dakle one iste mase, koje
su u svojoj sm uenosti bile zahvaene hitlerizm om i koje su,
kao takove, bile njegovo m asovno uporite, sainjavajui
n a jb je sn ije lanove SA i SS tru p a . Od svih obeanja, koja
je davao H itler, nije o stalo savreno nita: o nacionalizaciji
b an a k a i ne sa n ja se, m ale zan atlije ne vide ni prve trago
ve p ro p asti svojih m onih ko n k u ren ata, nego naprotiv, nji
hovo su b vencioniranje od stra n e vlade nacionalsocijalizm a;'
inovnika m je s ta se ne o tv a raju , plae p ad a ju u istom raz
m jeru kao i rad n ik e nadnice, porezi rastu ,2 a to se tie
osloboenja od k am atn o g ropstva, d r Schacht se defini
tivno izjasnio 22. fe b ru a ra 1934. n a sjednici financijskog vi
jea m a g n ata k ada je rekao, da vlada Treeg Reicha nem a
n a m je ru da p rim ije n i nikakve prin u d n e m jere u cilju oba-
ra n ja k am atn e stope. N apokon pogubljenjem R ohm a i likvi
d acijo m u tje c a ja SA tru p a , elim in iran a je od aktivnog ue
a sa slubene stra n e m asovna baza nacionalsocijalizm a, po
to je m ogla da p re d sta v lja p rep rek u k rupnom kapitalu. A
tim e je ujed n o izvren u d a r i na posljednje graanske slo
bode i o stala je sam o jo ideologija faizm a ideologija
d ik ta tu re financijske oligarhije.

G LAV NE KARAKTERISTIKE FA ISTIKE IDEOLOGIJE

I ta lijan sk i faizam i njem aki nacionalsocijalizam , ta

dva kao to sm o ve vidjeli na p rim je ru H itlerovog uspo
na tipina proizvoda kapitalizm a u rasulu, uslijed njiho
ve zajednike baze p o sjeduju i jednu zajedniku teoretsku
p rtljag u , koja, uz relativno neznatna variran ja, dom inira
kod sviju nacionalnih oblika faizm a. Prei, stoga, leerno
p rek o te faistike teoretske prtljage, iji je dem agoki ka
ra k te r ipak sposoban da tu i tam o privue m a k ar i na mo-
m en at iroke m ase m alograanstva, ne shvatiti njen opi
dijalektiki id en titet, znai u n ajm an ju ru k u poiniti
glupost. N ju, dakle, tre b a poznavati, ako hoem o da je sru
im o; tre b a isp itati b arem glavne k arak teristik e i zadatke

1 Tako je, npr., firma Tietz, koja ima filijale u 70 gradova Njemake,
subvencionirana 1934. godine sa 14 milijuna maraka!
1 Godine 1933. platili su seljaci i sitno malograanstvo 21 ,300.000 ma
raka poreza viSe nego u 1932. godini!

104
faistike ideologije, ne zaboravljajui pri tom, da se ideo
logije faizma, po svojoj vanjskoj form i razlikuju u svakoj
pojedinoj zemlji, i da one ne sainjavaju jedan zatvoreni
sistem, itav i homogen. Dvije su, m eutim , stvari bitne kod
svih oblika faizma:
1. Svaka analiza i kritika faistikih ideologija hi
storijski nuno m ora da ih prouava u njihovim odno-
ajim a sa sam om stvarnosti i njenom evolucijom.
2. Postoje stanoviti zadaci faistike propagande i
agitacije, koji su dostigli, moe se rei, jednu klasinu
zajedniku vrijednost.
Mi emo se ovdje osvrnuti zapravo na one najglavnije i
n ajkarakteristinije izmeu njih, ne gubei iz vida da svaka
ideologija, bez obzira na svoju naunu ispravnost ili neis
pravnost, postaje na izvjesnom stu p n ju svog razvoja m ateri
jalna snaga, sposobna da povue za sobom mase vjernika.
Kroz faizam se provlai neki sentim entalni idealizam,
njega oduevljava spiritualizam herojskog zvuka, onaj spi-
ritualizam koji se zauzima za klasini idealizam, naroito
za Hegela i njegove najreakcionarnije m om ente, a njegov
kult drave objasnio je H itler prilino cinino u D usseldorfu
(27. I. 1932), u Industrijskom klubu, Thyssenu K irrdorfu i
drugim rurskim m agnatim a:
Strah bi se osjeao hiljadu puta vie, kada bi on bio
jedan isto m aterijalni oblik, kada se narodu ne bi dao ne
ki bilo kakav ideal.1 I idealizam, i spiritualizam to je
opijum za narod. Faizam je isto tako opijum , poto hoe da
bude jedna fanatika religiozna koncepcija svijeta, i mi e
mo ga, vjerojatno, u njegovim daljnjim oblicim a vidjeti i
kao neku udruenu religiju razum a, koja bi im ala da ubla
i pravdu u svoje vlastito ime i da do krajnosti mistifici
ra mase, zahvaljujui proturevolucionarnom vrelu stanovi
tih tradicija jo iz doba graanske revolucije 1789. godine.
Glavne karakteristike faistike ideologije jesu i
racionalizam i dinam izam : Faizam nije katekizam , ve
orijentacije, stil, doktrina u pokretu; on se form ira i raz
vija, ali ne doputa da bude zarobljen u form ule jednog si-
3 Ne treb a govoriti o beznadnoj situaciji, c itira H illera pariki
Temps (u bro ju od 16. X II 1933). Ona se moe prikazivati takovom
samo onim a, koji o ivotu im aju m aterijalistiko snvatanjc . . . Sretni
oni sa duhovnim shvalanjem ivota.

105
 slem a (Genlile, Faizam i kultura). Dakle, analiziran sa
klasnog stan o v ita, cilj faizm a je ja sa n , njegova je misao
nepovezana, on je sim ptom pada buroazije. Dok klase, ko
je se diu, im aju je d n u stalnu ideologiju, jednu povezanu
d o k trin u i dok im, ponekad, jed an stanoviti dogm atizam ni
je stran , dotle su klase, koje opadaju, nem one da misle,
one se esto ak i ponose tom svojom nem oi, iz koje, mo
e se rei, prave i svoje oruje: one diu na stepen boan
stv a jednog B ergsona, S penglera, S panna, jednog Gentilea,
i to su im figure filozofa-uitelja, voa. Tu nepovezanost
faistike m isli izdano potpom ae i injenica da se izvjes
ne gom ile m a lograanstva slau sa faizm om , poto e on
kako se one n ad a ju b arem za m om enat sprijeiti neiz
b jen u p ro letarizaciju , uslijed ega faizam i iskoritava na
onako nepoten nain m alograansku ideologiju, kako bi io
s trik tn ije zadovoljio zahtjevim a financijskog kapitala. Tali
ja n sk i m a rk sista Ercoli ispravno je k o n statirao jo prije vi
e od deset godina da ideologija m alograana kao to
sm o ve spom enuli im a u sebi neeg proturjenog: kon
tra d ik ciju u sam oj sutini ideja, ko n trad ik ciju izmeu iz
raa ja lih ideja (teorija) i u njihovoj p rim jeni (praksa),
je r je njihov socijalni poloaj uvijek, u veoj ili m anjoj m je
ri, pod dom inantnim u tjecajem jedne druge klase: proleta
rija ta ili buroazije.
U razgovoru koji je M ussolini vodio sa njem akim pu
blicistom E. Ludw igom , due je n asuprot razum u postavio
itavu je d n u apologiju vjere: Sam ovjera, a ne razum , pre
nosi bregove. Ljudi im aju vrlo m alo vrem ena da misle, ali
su zato neizm jerna nagnua m odernog ovjeka k vjerova
nju.
B uroazija i njeni kroniari (a meu njim a im am o one
koji b a ra ta ju sa perom i one koji se vjeto slue noem)
o b ja v lju ju u sve vjetrove pro p ast nauke, onog istog in stru
m en ta koji im je donedavna tako dobro sluio za ekonom
sko i socijalno vladanje svijetom . A to bjekstvo od nauke
u sfere duhovnog svijeta (duhovnog po svojim nazovibiolo-
kim k orijenim a), u stv ari je sam o ideoloki izraz bankrota,
dakle, ne ideoloki izraz onog opeovjeanskog razum a, ne
go razum a jedne klase, kojoj upravo izmie i posljednja
vlast nad tim svijetom . S taro drutvo, u svom vrtoglavom
padu, poznavalo je bjekstvo u religiozne m isterije, u kr

106
anstvo; ono je isto lako poznavalo i uskrsnua m rtvih lilo
zofija prolosti. Faizam se oslanja na prirodni instinkt, na
duhovne aspiracije koje mu daju snagu i nepobjediv ka
rakter. On je neprijatelj kulture pa stoga i daje sekundarnu
m jesto inteligenciji i razum u u odnosu prem a kolektivu
karakteru i volji svakoga individua (Mussolini, Faizam)
A H itler se odaziva: K ulturni nivo jednog naroda nije m je
rodavan za kvalitet drave u kojoj ivi (Moja borba).
Prema Rosenbergu, upravljau vanjske politike hitle
rovske N jemake, ivot jednog naroda (poto je laj narod
rezultat jedne mistine sinteze, jedne duhovne aktivno
sti) ne moe se spoznali putem razum a; taj ivot izbjega
va princip kauzaliteta. Filozofija ne moe biti spoznaja
(Erkenntnis), ve sam o vjera (Bekenntnis) (Mit dvadesetog
vijeka). Spengler je izjavio prije nekoliko godina, da ho
emo li nauno da obradim o prirodu u historiji m oram o
prije svega pustiti uzde fantaziji. Faizam se uvijek pro
tivi racionalnoj spoznaji stvari, koju on, vjeran svojoj de
magokoj taktici, zam jenjuje onom nepotpunom , plitkom i
statikom spoznajom , koju nam prua tako tipino buruj-
ski vulgarni racionalizam . Ako se ascedenlna buroazija i
hvalila svojom kulturom , ako je svoje intelektualce i na
zivala svojim zvijezdama, ako je u sebi i imala e za upo
znavanjem svijeta i prirodnih zakona, kako bi tim zako
nima bolje vladala, danas, u svojoj dekadcnci, ona se boji
razuma, ak i vlastitog; ona mu, dapae, suprotstavlja i pret
postavlja opskurantizam , ona danas vie voli da podmuklo
osudi na sm rt i itavu nauku, i itavu filozofiju, nego da ot
pone otvorenu borbu s njima. S tvaralaki elan sovjetskih
masa jo vie ubrzava ritam ovog buroaskog bjekstva k
vjeri, k grubom mitu. Ona spaljuje knjige, u nekom ak ne
shvatljivom naivnom uvjerenju da e na laj nain unitili
spoznaju o sutini stvarnosti. I ba nas taj m om enal pot
pune buroaske dezorijentacije upuuje na na glavni za
datak: iskoritavanje ove duboke krize burujske ideologije
za borbu protiv reakcionarnog i m istinog preobraaja, ko
ga ona preivljuje, za proirenje m arksizm a.
U onome, to se mi ne usuujem o da nazovemo imenom
faistike filozofije, dvije stvari igraju glavnu ulogu: ono
sudbinsko, mistino i u svojoj sutini (uprkos svom vanj
skom izgledu i hvalisanju) pesim istiko. To je ono to na

107
d o k n auje nauni p o ja m k auzaliteta, i ba ta nadoknada
svjedoi, da su d an a n ji b u ru jsk i nauenjaci izgubili sva
ku vjeru u b u dunost sistem a koji brane.
S u tra n jic a n ije sigurna. N je se boje i onih 1200 nepro
bavljivih i prazn ih stran ica, koje pokazuju da je optim i
zam kukaviluk (Spengler, P ro p ast Zapada). I sam i san ja
ri m isle na izlaz pie Spengler u jednom drugom spisu
(o v jek i tehnika), i njegova buna privrenost faizmu,
koji je on p rip re m io i za koji je podesio svoje ideoloko
o ruje; njegova n ad a u neogranienu budunost plavog o
vjeka, nordijskog b a rb a ra ne sm iju nas zavaravati:
p ro p ast Z apada n ije n ita drugo, nego ban k ro tstv o kapita
listikog naina proizvodnje, i onaj aktuelni optim izam sa
m o je p aro la m istike, k o ja se prua m asam a bez predaha.
F aisti i njihovi saveznici vrlo d o bro znadu da igraju pos
ljed n ji in b u ru jsk e tragedije. Oni to ponekad ak i pri
znaju: Bile su p o tre b n e sve snage m lade ideje jedne misli-
je, da bi na n aro d jo jednom poao za sam im sobom
(Goebbels).
Faizam je p reo k u p iran i k u lto m traginog. Neizvje
sn o st je tragina; p a rtija , ko ja se poigrava ivotim a ljudi,
ena i djece, p una je sluajnosti, to i opravdava sve one
b ru ta ln o sti i sva ona divljatva faizm a. H itler (Moja bor
ba) uzdie b estijaln o st i sadizam do principa akcije i uz
goja, i tako izopauje (uz pripom o nasilja) najniu, n aj
p ro s tiju i n ajsljep lju k o n trarevoluciju u revoluciju. N egira
jui razum H itler apelira na intuiciju i na uzbuenje, on
u im e nerazm jernosti fo rsira i najnezdravija zadovolje
n ja, poto je potre b n o obnavljanje veze sa ivotom! Je
dan n eorom antizam , vulgaran i obolio od svoje angrizave
p reten zije na zdravlje, nagriza sve, i faistiki pisci o bra
u ju taj neorom antizam uz veliku pripom o retorike, slu
ei se narodnom tradicijo m (germ anske um e kod N ije
m aca) ili h isto rijsk o m trad icijo m (Rim kod Talijana). O tu
da je faizam u pogledu odgoja veom a precizan: Junacima
nije p otre b n o da za m araju m ozak m islim a. Ono to karak
te rizira novog njem akog ovjeka, nije njegova duboka in
teligencija, nego estina njegovih osjeaja (dr Bode). A
neki ta lijan sk i te o retiar faizm a daje refren: Mi sm o pro
tiv d em o k ratsk e i in ertn e civilizacije, k oju je stvorio Malt-
h us i pozitivizam , a ko ja determ in ira kom unizam . Mi smo

108
za kulturu duha (Tempo nostro, 23. I 1934). I ovaj viso-
koueni teoretiar faizma kao da i ne sluti da je dem o
kracija odavno oznaila M althusa svojim neprijateljem , da
su Comteovi uenici lojalni reakcionari i da kom unizam ne
ma nieg zajednikog ni sa M althusom , ni sa Comleom, ni
sa dem okratskom inertnosti.
Izbacivanjem nauke iz ivota, kolska politika faizma
jasno ocrtava strah od klasa. Zato su prije svega i zabra
nili radnikoj i seljakoj djeci pohaanje kola. I kao io
to odgovara pristalicam a jedne bezbonike hijerarhije,
osnovali su specijalne kole za narod, u kojim a se dodu
e ui raunica i pokornost, ali ne i latinski jezik, ije jc
besplatno uenje zabranjeno i koji je tako postao klasna
privilegija.4
Poslijeratna kriza izopila je broj izopenih, od kojih
je jo ra t stvorio itavu arm iju. A naa m alograanska
omladina pati od dananje ekonom ske situacije vie nego
pripadnici bilo koje druge generacije. Taj oajni poloaj
m alograanske om ladine i jest razlog za sva ona faistika
zavaravanja rom antinim spiritualizm om i dubokim pesi
mizmom, koji vie ne m oe da prikrije ni onaj vanjski opti
mizam, i koji odlino odgovara njihovoj bezizlaznoj situa
ciji. M istificirana od jedne m istike bez zam aha i veliine,
ali zato dovoljno grlate, m alograanska om ladina vidi u
faizmu sredstvo za ivot, ili barem jedan trag koji vodi
do zauzea ovog sredstva za ivot; ona nesvjesno puta
da bude uvrtena u stada financijskog kapitala, uvjerena
da se bori protiv tog kapitala i protiv buroazije, poto im
se zahvaljujui lanom tum aenju da je faizam uope

4 M eutim , m oral kojim se poduavaju faistika djeca, nije ni malo

kom pliciran. Evo izvoda iz jed n e kolske knjige za djecu od osam go
dina:
Djeak B runo igrao se sa djevojicom M ariolinom .
Ja ne znam , rekao jc B runo, zaSlo se djevojice igraju uvijek sa
lutkam a?
A zato se djeaci uvijek igraju sa m alim vojnicim a, odgovori Ma-
riolina.
Tada se u m ijea m am a u njihov razgovor:
Slu ajte generale, kae m am a. Kad djevojice ne bi volile lutke,
vi ne biste imali vojnike za rat.
Zato?, upita Bruno.
Zato to lutk e prave m ale vojnike, odgovori mala M ariolina um je
sto mame.
Ovdje je suvino dodati, kako je u 99% sluajeva B runo sin jednog
radnika ili seljaka, i kako e svakako ii u rat, ali ne kao general! Put
njegovog ivota je jasan.

109
nezavisan od buroaskog sistem a vladavine ideologija fa
izm a ini nezavisnom od ideologija burujskih stranaka.
Ideologija faizm a, dakle, nije nita drugo nego p rik ri
vena ideologija k apitalistike m istike, zavaravanja i izra
b ljiv anja.

TOTALNA NACIJA

Jedan od n ajzn aa jn ijih d o k um enata njem akog nacio

n alsocijalizm a p rije dolaska na vlast, svakako je ve spo
m enuti H itlerov govor na skuptini in d u strijalaca u Diissel-
d orfu. N jem aki in d u strijsk i m agnati poeli su da se plae
antikapitalistike dem agogije stanovitih nacionalsocijali-
stikih ag itato ra. Oni su o sjetili po treb u da budu uvjereni
u sig urnost svog poloaja pod buduom vladom partije, ko
ja prodire m arksiste. H tjeli su da se upoznaju sa stvar
nim sad rajem H itlerovog p rogram a, pa em o stoga i mi
isp itati n a jh itn ije stavove tog veom a znaajnog ekspozea
n acio nalsocijalistikih principa.
Ako se misli kae H itler da je u budunosti mo
guno ouvati ideje buroazije i p ro le tarijata , tada se ostaje
u ok v iru one d o sad an je n jem ake nem oi, a tim e i u na
oj clekaenci ili, tanije reeno, pom ae se pobjeda bolj
evizma.
Ovaj leitm otiv, ponavljan u svim nacionalsocijalisti-
kim lancim a, zapravo je korijen one ideje da Nijemci,
o d b acujui sve razlike stalea, konfesija i klasa, m oraju da
se o sjeaju kao jedan u drueni narod. Moja polazna taka
kao n acionalsocijaliste je st narod kao takav, narod kao
rasni pojam '. Polazei od shvaanja, uostalom sasvim
ispravnog, da klasne borbe neizbjeno m oraju dovesti pro
letersku revoluciju do pobjede, H itler trai, uz pripom o
n ajg ru b lje g nasilja, da klasne borbe p resta n u u ime nacio
nalne cjelovitosti. I to je ono (historijsko-ideoloki sasvim
neispravno) shvaanje, kojim se faizam koristi i s kojim
iskoritava: pom ou tog shvaanja faizam p rije svega pri-

' Problem rasi/m a m o rao je iz teh n ik ih razloga nuno da ostane

u ovoj knjizi n e o sv ije tlje n . Sto. m eutim , n ikako ne u m a n ju je njegovu
v anost i to o p rav d av a in je n ic a , da naa nauna lite ra tu ra raspolae
re lativ n o dov o ljn im b ro je m sp isa koji izobliuju i ovu n acionalsocijalistiku
m istifik a c iju .

110
kriva interese svog poslodavca inonopolistikog kapita
lizma, a zatim i realnu sutinu drave.
M eutim, izvor tog shvaanja o nacionalnoj cjelovito
sti nalazimo jo kod idealiste Hegela, koji je dravu ozna
io mom entom postanka duha i prestanka svih grupacija,
koje su od njega nie i njem u podvrgnute: Individuum
nema stvarnosti, i on je samo utoliko socijalno bie, uko
liko je lan Drave. A Spengler razvija u svom posljednjem
djelu (Odlune godine) sam cilj, koji slijedi tom kultu d r
ave (uvijek veliko d), toj besm islenoj glorifikaciji to
talne nacije: Onaj, koji nastavlja da slavi radnike, nije
shvatio duh vijeka. Radnik e se povui pred nacijom do
posljednjeg plana. Ofenziva protiv proletarijata, ofenziva
protiv SSSR-a, im perijalizam to je stvarna pozadina koja
trai da se uzdie i opravdava filozofija faizma. Ta ideja
totalne nacije (u stvari sam o sraunati m am ac sociologa,
ekonomiste i im peratora nacionalsocijalizm a, O llm ara Span-
na) slui jedino za negiranje m arksistike doktrine o kla
snoj borbi. Ona je veo, kojim se prikriva, odrava i uvr
uje unutarnja kontradikcija kapitalistikog sistem a. I to
nije karakteristika samo H itlera i njegovih teoretiara, ona
se nalazi i u talijanskom faizmu, kao to to pokazuje tekst
prvog lana Karte rada:
Talijanski narod je organizam, koji ima svoje ciljeve,
jedan ivot i ista sredstva akcije, koja nadm auju u moi
i trajnosti sve one izolirane individue ili grupe, koje oni
sainjavaju. To je moralna, politika i ekonom ska zajedni
ca, koja se u cijelosti ostvaruje u faistikoj dravi.
Sve u dravi, nita protiv drave, nita izvan drave
pie Mussolini. Ali ova ideja ne dom inira sam o kod
slubenih faistikih ideologa. Ona se nalazi i kod svih onih
raznih teoretiara reform istikog socijalizm a ili, tanije,
teoretiara socijalfaizma, za koje oznaava logian us
pjeh doktrine o posveenoj zajednici. Put od socijalpa-
triotizma do socijalfaizma nije tako velik, i on ne pozna
neke naroito znaajne prekide, poto je to stvarno put
podvrgavanja interesima buroazije. Karlo Rcnner, u jed
nom lanku pod rijetko nesavjesnim naslovom Osnovna
pitanja borbe austrijske socijaldem okracije protiv faizma
(Gesellschaft, br. 2, 1930), pie: Interesi radnikih klasa, u
sadanjim prilikam a naeg ekonom skog razvoja, skoro su

111
id en tini sa najviim interesim a n a c ije ... Bune rijei za
povijedi klasne b orbe ne o jaav aju nas, ve nae protivni
ke, povezujui ih u ja k u zajednicu. Mi u A ustriji ve odavno
n asto jim o , da odrim o socijalni m ir i o b ran u interesa ita
ve ekonom ije. R azum ljivo da renegat K autsky podrava
istu tezu. U svom spisu M aterijalistiko shvaanje histo ri
je, tvrdi da B lagostanje p ro le ta rija ta , iji su interesi ve
zani za k ap italisti k e klase, ovisi o b lagostanju drutva.
O snovu za tu njegovu m arksistiku teoriju, koja je inae
tak o d rag a faistim a i iju su nam p rak tin u vrijednost
o tk rili n jem aki dogaaji, K autsky nalazi u drugoj knjizi
M arxovog K apitala, k o ju je on sraunato strogo odijelio
od prve i tree knjige, da bi zatim nesm etano izvrnuto pro
tum aio p rim a t cirk u lacije n ad produkcijom .
Tako n am se p ro le ta rija t pie K autsky, vjeran fal-
sifik a to r M arxovog u e n ja p rik a zu je sve vie i vie u
jed n o j n aro ito j situaciji, u situaciji, naim e, da ne samo
to m u je palo u dio da nadm ai kapitalistiki nain pro
izvodnje, da ga n ad o m jesti socijalistikim nainom , ve
i da brani zakone tog naina proizvodnje pro tiv povreda od
stra n e m onopola velikog k apitala, vezanog za velike zem
ljo p osjednike, generale, biro k ra te, profesore itd. (Predgo
vor drugom pop u larn o m izdanju II knjige M arxovog Kapi
tala). P ro le ta rija t, dakle, u im e takozvanih zajednikih
interesa, koje on navodno im a sa buroazijom u sferi cir
kulacije, tre b a da b ran i od kapitalizm a kapitalistiki nain
proizvodnje. I da onda K autsky nije m arksista!? M eutim
ta p o litika zajednikog nacionalnog interesa bila bi sm i
jen a, k ad a ne bi bila tragina i kada se odvraajui m a
se od klasne borbe, za strau ju i ih kom pliciranim proble
mima koje p o stav lja socijalizam ne bi graniila sa i
stim faizm om .
Id eja totalne nacije, koja je danas specifino faisti
ka i koja sadri u sebi klicu one reform istike, socijalpa-
trio tsk e do k trin e opeg interesa, tako dragog ivku To-
paloviu, Josipu Bekeru, B ogdanu K rekiu i kom paniji, da
vala je i veliki dio in sp ira cija francuskim socijalistim a Dea-
tu i M arquetu na prvom francuskom socijalistikom kon
gresu 1933. godine. U ostalom na osnovu ove iste ideje bile
su lan sirane one dvije poznate parole, tijesno povezane jed
na s drugom : Red A utoritet. M arquet je u pism u di

112
rektoru (Leonu Blum u, robu Cezara Kapitalizma) Popu-
lairea od 27. ju la izjavio, izm eu ostalog, i slijedee:
Socijalizam im a interese da izbjegava propast drave
(itaj: kapitalistike): red. Socijalizam treba da afirm ira
svoja nastojanja, kako bi osigurao zem lji jednu vladu (to
naravno nije u svem u dananja vlada N arodnog fronta
op. p.) sposobnu da zapovijeda svim a u ime opeg interesa:
autoritet. I M ussolini, dobar poznavalac ove ideologije, nije
se prevario, kada je u jednom lanku (koga je cjelokupna
talijanska tam pa prenijela 23. augusta 1933. godine), nakon
to je pozdravio N jem aku, jednu drugu zemlju, koja je
stvorila unitaristiku, autoritativnu i totalnu dravu, po
zdravio takoer i opozicionu Socijalistiku stran k u F ran
cuske, blijedi odjek ako hoete desetgodinjeg stva
ralakog napora faizma, koja je stavila sebi u zadatak,
da udalji stranku od neostvarivog dogm atizm a i doktrinar-
skih fo rm u lacija. . . i da je vodi prem a novim vidicima, mi
rei je sa principom : drava, nacija, autoritet. Istu pje
smu intonira i nacionalsocijalistiki Volkscher Beoba-
chter.
Na p rim jeru ove faistike totalne nacije i socijalre-
form istike posveene zajednice, to su u svojoj osnovi
samo dva oblika iste ideologije, nalazim o konkretnu potvr
du m arksistikog shvaanja historije, po kome je ona pre
stala da bude samo borba klasa: n acija je takoer postala
historijska kategorija, no tek nedavna histo rijsk a kategori
ja kapitalizm a u opadanju. Proces likvidacije feudalizma
i razvoj kapitalizm a javlja se u isto vrijem e i kao proces
spajanja ljudi u n a c ije . . . Osnovni problem za m ladu bur
oaziju je trite. Trite je prva kola, u kojoj se buroa
zija^ nauila nacionalizmu (Staljin, M arksizam i nacionalno
pitanje). Ali se ovo ne svia burujskim sociolozima i pseu-
domarksistim a. Tako je austrom arksista S pringer pisao
1909. godine, da su nacije prirodni socioloki faktori; oni
su postojali prije drave, i postojat e i poslije nje. O
istom ovom Bauer misli, da korijeni nacionalne zajednice
zadiru vrlo daleko u prolost, upravo do zadruga prim itiv
nog komunizma, dakle prije podjele drutva na klase. Ta
kva tvrenja zasjala su opet 1933. godine, i ona neiz
bjeno podstiu H itlera, G iinthera, Federa i ostale faisti
ke pisce, koji uz najveu pom pu poinju da slave stare

8 Kom unisti o faizm u 113

g erm anske zajednice, duh V ikinga i druge ljuljake za
u sp av ljiv an je intelektualnih m alograana. M eutim ...
s tv a ra n je nacionalnih odnosa nije n ita drugo, nego stva
ra n je b u ru jsk ih odnosa, pie L enjin 1894. godine (Cjelo
k u p n a djela, knj. I). Id eja nacije, prem a tom e, nikako ne
moe da bude shvaena kao jedina, kao nezavisna od kla
sne podjele. N aprotiv, ima dva naroda u jednom narodu
(Lenjin), i nacionalizam o tu d a nem a svoju osnovu u pro
le ta rija tu , koji je, h isto rijsk i nuno, podvrgnut i kao takav
sve podvrgava klasnoj borbi. S ovim , p rirodno, ni u emu
n ije u m a n jen a vanost nacionalnog p itan ja .6 Ali priznati na
ciji vjenost, znai izdati h isto riju , znai ignorirati injc-
nicu da k o n tra d ik c ija izm eu pro d u k tiv n ih snaga i produk
tivnih odnosa iji je nem inovan izraz klasna borba
sain java pogonsku snagu h isto rijsk e evolucije. N acija, um
je sto da bude ono to u svojoj sutini jeste: jedan klasni
sistem u ko n tra d ikciji, ona se reto rsk i p retv ara u nekakvu
im ag inarnu h arm oninu cjelinu, u kojoj korporacije, tj.
drave, m o ra ju o d stra n iti sva ku k lasnu borbu. Drava (i
taj: k apitalistika) p o stala je sav jest i sam a volja naroda
(M ussolini, Faizam d o k trin e i institucije). A ta to zna
i? To znai za h tijev ati od p ro le ta rija ta da odbaci sve svoje
v lastite interese u k o rist kapitalizm a, da se sasvim podvr
gne autoritetu, tj. d ik ta tu ri faistike stranke, koja je i
sam a podvrgnuta a u to rite tu jednog efa ili grupi efova,
dakle, posrednicim a potre b n im klasi velekapitalistikih
m a g n ata u njihovom ek sp lo a tato rsk o m openju sa naro
dom . To znai traiti od p ro le ta rija ta je d n u protuhistorij-
sku rtvu, i, to je jo ponajljepe, rtvu d iktatim a zako
n itog i nezakonitog p ritisk a i te ro ra sve od onog specijal
nog trib u n ala u Rim u, pa do onog u Leipzigu. Ali jedna
s u b jek tiv n a (kapitalistika) negacija klasne borbe, udruena
sa jed nom ne m an je subjektivnom kapitalistikom fikcijom
(nacija je najvii cilj), ne odgovara histo rijsk o j nem inov

6 Mi o v d je g ovorim o o u tv r e n im kapitalistikim pojm ovim a. Zato

L en jin -S ta ljin o v u tezu o n a c io n aln o m p ita n ju nik ak o ne tre b a sh v a titi m eha
n i k i, nego n a p ro tiv tre b a p ro u iti svaki pojedini slu aj. J e r isto kao sto n a
cionalni o d n o si ne nastaju n a je d a n p u t, oni isto tak o i ne nesta/ui n ajed a n
p u t. M e u tim , k a d a je u p ita n ju h rv a tsk i na ro d , onda ie m ark sisti k i op ra v
d a n a n jegova b o rb a p ro tiv beogradskog ce n tra lizm a . N o, to jc p rije svega
b o rb a m a lo g ra a n stv a p ro tiv k ru p n o g k ap italizm a, i ta bo rb a nik ak o ne m o
e da p o sta n e metoda, nego sam o sredstvo ra d n i k e klase p rotiv kap ita listi
kog e k s p lo a tira n ja i njegovog ruS enja.

114
nosti nitenja one objektivne kontradikcije izmeu kapita
lizma i p roletarijata, iji put jedino moe da se kree po
liniji proleterske revolucije. Faistikokapitalistiki argu
menti, dakle, iako potpom ognuti najbestijalnijim nasiljem
nad narodnim slobodam a, nikako ne mogu da budu histo
rijske injenice. Oni, dapae, ne mogu ni da p rikriju histo
rijske injenice, ak ni one najneznatnije. Zato? Zato to
stvarni interesi, na prim jer, Thyssenovih, Citroenovih, Agnel-
lijevih, Arkovih i V apinih radnika ne trae ozdravljenje
njemake, francuske, talijanske, hrvatske i srpske nacije,
ve unitenje kapitalizm a i kapitalistikog naina proizvod
nje, koji ih eksploatiraju i za koje nacija predstavlja isto
tako samo jednu kategoriju, osuenu na propast.
Proleteri svih nacija, bez velikih zapreka, poinju da
se b rate pod zastavom K om unistike D emokracije. U stva
ri oni su jedini, koji to zaista mogu uiniti; buroazija po
sjeduje u svakoj zemlji specijalne interese, i kako njeni
interesi dolaze prije svega, ona ne moe mimoii ideju na
rodnosti . . . Ali proleteri sviju zem alja im aju sam o jedan
jedini i isti interes, jednog jedinog i istog neprijatelja, jednu
jedinu i istu borbu (Engels, Rheinische Jahrbiicher, II). Mi
imamo svoju klasnu borbu! I stara m arksistika misao osta
je nedodirnuta:
Proleteri nem aju domovine!

OPE OSOBINE FAISTIKE POLITIKE EKONOMIJE

Ova faistika ideja o cjelovitosti, o totalnoj naciji

stvara polaznu taku, ili, tanije, m it oko koga svi oblici
faizma, bez obzira na boju njihovih koulja, nastoje da
skoncentriu posljednje snage kapitalizm a na um oru. Ona
treba da ovjekovjei ideju slube (Lestring), osnovnu kate
goriju univerzalistike ekonom ije O ttm ara pana, koji je
jednostavno cjelokupni ekonom ski sistem sveo na jedan
jedinstveni funkcionalni sistem. A ta ideja slube nalazi
se, vie ili m anje ispoljena, vie ili m anje jasna, u svim
faistikim teorijam a. M jesto i udio svakog pojedinca, gru
pe itd., m oraju, po toj ideji, da budu odreeni prem a slubi,
koju oni vre u nacionalnoj zajednici. Princip toga siste

115
m a je ja sa n : on om oguava, d a se p rik riju kapitalisti i n ji
hovi pom onici u socijalnoj eliti.
U svom govoru u D usseldorfu, H itler je izjavio rajnskim
in d u strijalcim a: sam a po sebi, ekonom ija nije n ita drugo,
nego je d n a od fu n k cija n arodnog organizm a, funkcija koja
d aje m ogunosti njegovom opstojanju. H itler je tako bio
p rim o ra n d a ja sn o o c rta k ateg o riju slube, odreenu da
stv a ra d ruge seku n d a rn e kategorije, ije su vrijednosti i
cijen e zavisne od p ra k ti n ih p rim jen a naj razliiti je vrste.
On je, dakle, podvukao svu onu ogrom nu razliku, koja po
sto ji u k a p italisti k o m sistem u izm eu sluba vrenih od
razn ih individua i grupa, to i je s t razlog, da slube jednog
firera ili von B ohlena ne m ogu b iti uporeivane sa slu
b a m a jednog vestfalskog ru d a ra ili bavarskog seljaka.
Ali p rije nego to isp itam o razne p rim jen e te ideje slube,
p rije nego to isp itam o ono to ona u sebi skriva, to m i
stificira, p o tre b n o je da se osvrnem o n a principe dananje
b u ru jsk e politike ekonom ije, poto se faistike doktrine
p o litike ekonom ije najveim dijelom o slan jaju na nju.
K ao to su R icardo i engleski klasini ekonom isti im ali
z ad atak , da o p rav d aju p o sto ja n je burujskog naina proiz
vo d n je kao progresivne snage u odnosu p rem a feudalizm u,
isto ta k o i v u lgarna i n eo vulgam a politika ekonom ija im a
zad atak , d a o p rav d a o p stan a k kapitalizm a kao reakcionar
ne so cijalne form e u odnosu p rem a p ro le tarijatu . No, Ri
c a rd o je , bez sum nje, ipak dao jedno nauno djelo, uprkos
sv o jih greaka, u p rk o s svoje jed n o stran o sti i uprkos svog
p o grenog o cjen jiv an ja vjenih socijalnih zakona, pri
rodnih kako on m isli kao i ljudski razum , odakle oni
ta k o rei i dolaze. On je, izm eu ostalog, priznao kao pri
ro d n i zakon socijalnog ivota (Marx) klasne kontradikcije;
on je isto tako priznao, da ra d o d re u je vrijednost. Ali je
isto tako m noge pozicije m orao p rep u stiti burujskoj poli
tikoj ekonom iji, i to n ap u ta n je objektivnih ekonom skih
pozicija zadalo je sm rtn i ud arac Ricardovoj naunoj vri
jed n o sti, inei ga apologetom kapitalistikog naina pro
izvodnje.
K lasina ekonom ija n asto ji, da putem analize p ri
vede razne form e bogatsva njihovom u n u ta rn jem jedinstvu
i d a ih razrijei form e tam o, gdje one ive jed n a prem a
d rugoj. O na pokuava da razu m ije in tim n u vezu, izdvaja

116
jui je iz m notva isto vanjskih fen o m en a. . . Sasvim je
drukije sa vulgarnom ekonom ijom , koja poinje da se raz
vija tek onda, kada je klasina ekonom ija putem analize
unitila vlastite uslove, ili ih je, u n ajm an ju ruku, porem e
tila, tako da borba postoji ve pod jednom , vie m anje, eko
nomskom form om , utopistikom , kritikom i revolucionar
nom; je r razvoj politike ekonom ije i kontradikcije koje iz
tog razvoja proizlaze, ide uporedo sa stvarnim razvojem
socijalnih opozicija i klasnih borbi, sadranih u kapitali
stikom nainu pro izv o d n je. . . U m jeri, u kojoj se ekono
mija udaljuje od sam e sebe, ona ne izraava svoje k o n tra
dikcije, ve se njene kontradikcije ostvaruju pred njom u
isto vrijeme, kada se stvarne kontradikcije razvijaju u eko
nomskom ivotu drutva. I vulgarna ekonom ija, u istoj
m jeri i zbog odlunog razloga, postaje sve apologetini-
jo m ... (Marx, H istorija ekonom skih doktrina, V III). Od
Saya do Bastiata, od B astiata do historijske kole Roschea,
od historijske kole do subjektivistike kole i od te su-
bjektivistike kole do socijalne ekonom ije (Ammon, Stolz-
man, Spannov univerzalizam ), im am o stalnu drutvenu de
gradaciju, a naunu degradaciju posebice. K ada je M arx pi
sao da se Say inio prem a B astiatu kao nepristrani k riti
ar, to bi, dakle, mi mogli da kaemo ako bism o ga upo-
reivali sa jednim Spannom ili Supinoom ? Nita, ili samo
to, da je burujska ekonom ska nauka u stvari likvidirana,
da se ona danas preliva i u psihologiju, i u etiku, i u pravo,
jedino jo ukorijenjena u jednom oajnikom finalizmu,
tim vie naglaenom, to je jasniji kraj kapitalistikog si
stema.
Im perijalizam , poslije slom a kapitalistikog fronta, do
nio je novo obogaenje vulgarne ekonom ije: ne sam o to
kapital m ora da bude opravdan, nego isto tako m ora da
bude opravdan i faistiki reim, potreban za njegovo pre
ivljavanje. Prividan svijet postaje sve vie i vie polazna
taka savrem enih burujskih ekonom ista, kontradikcije se
jednostavno ignoriraju, idealizira se oligarhijski kapital,
skoncentrisan u nekoliko ruku. Prirodno da svaka pojedina
kola im a svoju naroitu form u te idealizacije, no i te
raznolike form e identine su u svojoj sutini, poto one
stvarno predstavljaju definitivnu likvidaciju burujske po

117
 litike ekonom ije, poplaene od sve veih kontradikcija
koje se razv ijaju u n jo j i p red njom .
S ablazan kom unizm a o b rla tav a cjelokupnu burujsku
ideologiju. A ntim arksizam , tako glasi esto potvrena zapo
vijest, i s a d a n ja b u r u jsk a politika ekonom ija sainja
v aju arsen al, iz koga faizam im a da crpe svu svoju po
slu n ost zapovijedim a financijskog kapitala. A ideja slube,
kao to em o to ve vidjeti, jedno je od oruja, koje pro
izvodi ta j arsenal.
J .-B . Say izgradio je od teorije triju faktora m am ac
v u lgarne ekonom ije, tj. da zajednika ak cija kapitala, p ri
ro d e i rad a, s tv a ra bogatstvo. Svaki od tih faktora daje
p ro d u k tiv n u uslugu, pa p rem a tom e i zasluuje odgovara
ju u od tetu , prihod, interes, rentu, zaradu.
M arx, nap ro tiv , slijedei i n asta v lja ju i prouavanje
vulgarne ekonom ije, dokazuje da je to zajednika akcija
k ap itala, form e jedinog izvora p rihoda eksploatiranih kla
sa, k o ja se p re tv a ra u interes, u ren tu posjeda i u profit,
ija nas prividna nezavisnost ne sm ije uditi; zarada se, da
kle, p rotivi tim trim a fo rm am a prihoda, i na ta j nain pada
teo rija, tako labava u h arm o n iji interesa, kojoj je Say bio
otac, a B astiati kum . Od m om enta, m eutim , kada je usli
jed klasnih b o rb a tem eljno razbijen nacionalni totalitet,
ta te o rija h arm o n ije in teresa (uostalom veom a draga refor
m istim a pod im enom obrana opeg interesa) p o staje ne
dovoljna. P o treb n o je da se upotpuni teza o produktivnosti
kap itala. N ad o p u n ju ju i taj zadatak, S pann7 dokazuje da
je kapitalizam daleko od toga da iskoriuje radniku kla
su, po to je sam od nje iskoriavan. Ovaj svoj dokaz Spann
k rsti veom a sim ptom atino: O baranje d oktrine o viku
vrijednosti. K ada na p rim je r neki in d u strijalac izjavi: Ja
om oguavam ivot sto tin i radnika, to onda, po Spanno-
vim je d n o stra n im argum entim a, znai da ti radnici eksploa-
liu s tv ara lak u i o rganizatorsku d je latn o st kapitala! U
svim svojim spisim a, a ne sam o u G rekam a m arksizm a,
S p an n n asto ji da obori ekonom sku do k trin u naunog so
cijalizm a. Ekonom ija n ije podloga, m ehaniki su b tra k t (!)
duhovne s u p e rs tru k tu re h isto rije; naprotiv, njeno p o sto ja

7 Uzeli smo Spanna ne toliko kao arbitra, koliko radi toga jer se on
mrgodio nad onim stanovitim, isto austrijskim , teologizmom (Scnober-Do-
lifus-Innitzerova Austrija), a uz to nam se ini klasikom neovulgarizma.

118
nje podlono je ovoj posljednjoj i ekonom ija je vanjski iz
raz duhovnog ivota. Ekonom ija, na prim jer, ne moe da
bude podloga pravu, poto ono pretpostavlja njeno posto
janje. 2ivot, cilj, sutina i oblik ekonom ije odreeni su pu
tem prava, m oralnosti, religije (G esellschaftslehre, str. 383).
I tko je taj, koji nee priznati ovo osrednje subjektivisti-
ko i idealistiko obaranje m arksistikog shvaanja hi
storije, ovaj bijeg u duhovni svijet, tako karakteristian za
nae burujske intelektualce. Mi ga m eu njim a ne nalazi
mo, kao to m eu nama ne nalazim o nikoga koji bi mogao
barem da ga shvati.
Za Spanna* je uope sav rad i on ovaj pojam , iako
sasvim jasan, poveava do neizm jem osti produktivan,
a prije svega rad vlade, drave, ukratko, svega onoga to
on krsti im enom Kapital vie zapovijesti i to znai, da
na taj nain pojam politikog p oretka postaje najvaniji.
to se tie produktivnog rad a u m arksistikom sm islu ri
jei, Spann ga stavlja na posljednje m jesto: on tek prom etu
(Marktreife) osigurava prvenstvo nad proizvodnjom (Wer-
kreife), i tako rad organizacije (H ervorbringungsreife i Ge-
m einsamkeitsreife) vlada nad svim. Tako ekonom ija po
staje podreena naciji, cjelina postavlja uslove dijelovima
i odgovara jednom cilju. A taj pogreni monizam tvori, u
smislu jednog pedantnog rjenika i u dobrovoljno m ranoj
formi povratak staroj organskoj teoriji, bajci M enniusa
Agrippae, inae veoma dragoj burujskoj m udrosti. Ta eko
nomija, konano, m ora da bude podreena naciji, njom
treba da upravlja jedna korporativna kua (Standehaus).
U itavoj tzv. socijalnoj ekonom iji nalazi se ta ista zbrka,
ta ista identifikacija nacionalnog kapitala i nacije. Meu
tim, jedno takvo sporo koraanje za historijom dozvoljava
samo enorm na koncentracija kapitala i nadm o financij
skog kapitala, poto je kapital, prividno, iznutra nacionalan
po svojim odnosim a prem a p roletarijatu, koji je po njem u
besram no iskoriavan, a izvana po svojim odnosima prem a

Da ovdje spom enem o i nauno m iljenje jednog au to ra , Slol/.m anna,

bliskog Spannu; Objava Irce knjige Marxovog 'K apitala' prosio je sam o
ubojstvo. Od tog m om enta M arxova teorija vika vrijednosti i/van pato
lokog, ne predstav lja nikakav drugi interes. M eutim , ostavim o m rtve
na m iru (der Zweck). Sto se tie S panna, on sasvim ozbiljno pie da je
Marx povratio rad n ik u pravo na integralni proizvod svog rada! To je,
naime, i naa sveuilina nauka a la d r Ju ra j Setinec (Zagreb i d r
Aleksandar Jovanovi (Beograd).

119
 o stalim im p erijalistik im grupam a, bez obzira na svu onu
isp rep leten o st in teresa izm eu tih grupa. N jegova dom ina
cija p rik riv en a je pod je d n im socijalnim izgledom, pod
onim , dakle, te o retsk im univerzalizm om , sup ro tn im indivi
d u alizm u i liberalizm u, koji je o k arak teriz irao kapitalizam
k ao slobodnu ko n k u ren ciju , a te o retiari su m istificirali to
d o m in iran je k ao socijalnu h arm o n iju . Tu nalazim o i jedno
ja sn o p ro d u en je Saya, a jo vie B astiata, ije su teorije
otv o reno u p eren e p ro tiv socijalizm a. T alijanski ekonom ista
Supino, o g ran iu je se, uostalom , u svom djelu, sam o da ozna
i Ekonom ske harm onije. B a stia t je tvrdio da, ukoliko vi
e ra s te k ap ital, u toliko se vie sm an ju je njegov relativni
dio i tim e vie ra s te dio rad a. Supino pie, da u korporativ
noj ekonom iji d o b it im a tendencu d a snizi interes i viak
do one m jere, dok se ne o ja a ekonom ski m ir (ujete li dik
ta tu ru financijskog kapitala!?). S druge strane, kao rezul
ta t toga, plae ra s tu , a isto ta k o pro d u k tiv n o st rada; cijene
o p ad aju , izvoz raste . U kratko, sve je to rad i b o ljitk a u n aj
b o ljem od m oguih svjetov a u v jerava nas Panglos-Leib-
nitz-Supino. Ali ta idila, prep riav an a h iljad a m a p u ta u pet
s to tin a rijei i n a p et sto tin a stran ica, jednostavno, sasvim
jed n o stav n o zaboravlja, da se u k apitalizm u ne proizvodi za
proizv odnju, ve se proizvodi sam o za viak vrijednosti;
o p ad a n je cijen a proizvoda nije posljedica ekonom skog m i
ra, nego n ap ro tiv ono proizlazi iz konkurencije na osnovu
rastu e p ro d u k tiv n o sti ra d a i rastu e eksploatacije prole
ta r ija ta (apsolutni i relativni viak vrijednosti). V ulgarna
faistik a ekonom ija, vulgarna do najnieg stu p n ja i u p ra
vom sm islu rijei, zadrava se u svijetu privienja i elja,
je r faistik a realn o st nikako ne odgovara raju koji opi
su je Supino: ona bjei od kontradikcije, koje ne moe da
p rem o sti niti da ih objasni, ona se ograniuje na pokuaj,
d a d a teo retsk u podlogu svom politikom reim u, preven
tivnoj k o n tra rev o lu ciji k oju ra a opa kriza kapitalizm a i
inei to, ona b esram n o likvidira i onaj jedini atom nauke,
k oji je su b jek tiv istik a kola ostavila b u rujskoj politikoj
ekonom iji. I ne sam o da se poziva n a B astiata, na Saya,
od k o jih je prouila nauku, radikalno okrenuvi lea his
to riji, ve jo j ni prvi vulgarni ekonom isti nisu bili dovoljni.
Supino se poziva ak i na sv. Tom u A kvinskog i n a Ari
stotela, tj. n a ljude koji opaajui socijalne form acije

120
okarakterizirane jednim neekonom skim pritiskom , koji se
izvodi na neposredne proizvoae (robove i sluge), nisu
mogli da shvate nauni red stvari, nego su m orali da se
odlue na istraivanja norm ativnog karaktera. I, konano,
obnavljanje Adama M iillera, za koga se s pravom mislilo
da je zaboravljen, ali koga je opa kriza kapitalizm a uskr
snula. To, eto, fantom i prolosti pritravaju uzglavlju kapi
talizma u agoniji.
I tako, dok se klasina ekonom ija borila protiv feuda
lizma, vidimo kako se neovulgarna politika ekonom ija po
ziva na feudalne kritiare, na rom antiare kapitalizm a. Po
ziva se na ideoloke oslonce Svete Alliance, na branioce
vlasnitva feudalnog posjeda, od kojih je Adam Miiller za
ista najbolji prim jer. M iiller je n eprijatelj kapitalizm a, i kao
takav on postaje apologet feudalnog ekonom skog sistem a,
apologet korporativne drave: najbolja ekonom ija, kae on,
jeste ona, gdje su m onetarni odnosi najm anje razvijeni. Dr
ava m ora da bude intimna veza svih fizikih i duevnih
potreba; ona pretvara naciju u jednu ivu cjelinu, veliku
i energinu. MUllerova doktrina je, dakle, suprotna libera
lizmu, koji od industrijske revolucije oznaava uspon kapi
talizma. Im a li m eutim to udnovatoga u tome, da su
danas iskopana njegova djela? Nema! Im perijalizam , i u
intelektualnom , kao i u svim ostalim podrujim a (sjetim o
se npr. ta se sve dogaa u kolonijalnim i polukolonijalnim
zemljama, uini li mu se da e tako poveati svoju otpor
nu snagu, nastoji da se vee za ono, to je jo preostalo
od prethodnih socijalno-ekonom skih form acija. Miillerovo
djelo niskog laskavca feudalizmu, sadri u sebi mnoge anti-
kapitalistike stavove; on se sa jedne stopostotne reakcio
narne take gledanja buni protiv strojeva, uslijed kojih, ka
e on, ovjek postaje jednostavan dodatak, itd. Otuda su da
nas njegovi lanci i njegove kritike od velike koristi fa
izmu, poto faizam, s jedne strane i u elji da povue m a
se za sobom, sasvim prirodno m ora da se buni protiv po
stojeeg reima, a s druge strane m ora, neotkriven, da b ra
ni feudalnim lancim a kapitalistiku oligarhiju, koja poi
nje da kom binira, kako bi od slobodnog proletera (slobod
nog utoliko, ukoliko moe da prodaje u bescjenje svoju rad
nu snagu) napravila obinog slugu. I Marxovo zapanje po
kazuje se sve vie i vie istinitim : Stari reim je pogreka

121
 p rik riv en a m odernom dravom . N acionalsocijalislika
k a rla ra d a oivi ju je s ta ro germ ansko shvaanje feudalnog
g ospodstva (S chusherrschaft), i ona hoe da stvori novi so
cijaln i p o red ak n a osnovu shvaanja protekcije, koju voa
d aje svojoj p a rtiji (Gefogschaft) i vjernosti p artije prem a
voi. Ona je slina onoj in stitu ciji u srednjem vijeku: od
nosu izm eu gospodara i vazala (Volkischer Beobachter,
25. I 1934). H uber, je d an od teoretiara njem akog socija
lizma, koji u stv ari n ije n ita drugo nego jedna duhovna
ek o n om ska djelatnost, pruski duh, realiziran otkad je
p reduzim a postao nacionalsocijalista (Figura njem akog
socijalizm a, H am burg, 1. IX 1933.), pie: N acija poiva na
po larnoj su p ro tn o sti izm eu gospodstva i posluge, voe i
p artije , a u to rite ta i naroda. K orporativni poredak je figu
ra, kojoj n aro d m o ra da dozvoli ulazak u nacionalno jedin
stvo, sprem an da slui i da slijedi vou. H uber u p o tre b lja
va izraze: F iire rtu m i G efolschaft, Spann: Fiihring i Nach-
folge, a svi ostali njihovi takm iari, pa dakle i nai, sve to
k rste im enom uspostavljanja autoriteta. Ali to je sam o
razn o likost rijei, poto je osnova ista: suprotnost izmeu
plem enitih funkcija (koje izraavaju integralnost drutva
i n jihovih ciljeva) i sluinskih funkcija nije nita drugo,
nego n ajo rd in a rn ije n a sto ja n je potpunog porobljavanja p ro
le ta rija ta pod m askom socijalizm a; to je ono duno poto
v anje, ko je b u ro azija iskazuje neodlonom k raju socijalne
evolucije, p o to je i sam a k o ntrarevolucija prim o ran a da se
smjesti na teren revolucije.
I S pannov i H itlerov i uope dananji ideal cjelokupne
buroazije, h tje la ona to ili ne, je ste ukljuivanje sadrine
k ap italistike ekonom ije u je d n u feudalnu form u, u jednu
ja k u dravu sa ulogom ureivaa, dakle, u je d n u k orporativ
nu dravu. U kratko: faistika ideologija, i inae, a speci
ja ln o k ada je u p ita n ju ekonom ija, sadri u sebi veliku sli
n o st sa onim , to je M arx tako tano nazvao im enom feu
dalni socijalizam (vidi, izm eu ostalog, K om unistiki m a
nifest, II I dio). Ili, kao to je H eine pisao: ovi socijalisti
nosili su s trag a svoj tit (O N jem akoj, III), pa ako su po
n ekad i optuivali buroaziju, oni su s tekom m ukom p ri
krivali reak c io n arn u tendenciju svoje kritike, i uslijed to
ga p rid ru u ju se u politici svim m jeram a n asilja protiv
radnike klase (Marx). S ada su se sam o prom ijenile ulo

122
ge: kapitalizam je laj, koji, posredstvom faizma i u borbi
protiv m arksistikih kritika, izvlai na svjetlo dana one
iste reakcionarne kritike, koje su nekada bile uperene pro
tiv njega, a koje sada treba da priprem e najogoreniju i naj-
bestijalniju borbu protiv radnike klase. Ali dvije udruene
reakcije: fantom feudalizm a i stvarnost kapitalizm a, znae
jedino samo jo vee udaljavanje od historije. I pozivajui
se na fantom e prolosti, buroazija priznaje ono, to najm a
nje eli da prizna, naime: da joj vie nem a m jesta ni u sa
danjosti, a jo m anje u bliskoj budunosti.

SLUBA I RAD

H itlerizam je mnogo pozajm io od nove i novoj buruj-

skoj politikoj ekonom iji. Rudolf Hess, na prim jer, doao
je do nacionalsocijalizm a prije svega kao uenik O lm ara
Spanna, a H itler je polazei od ideje slube ukl ju
io pojedince u jednu nunu politiku i ekonom sku neje
dnakost, u potrebu linog autoriteta, u neku vrst specifi
no faistike stvaralake potrebe na svim podrujim a. Me
utim , Mussolini je pokazao taj put svom njem akom tak
macu:
Socijalistiko shvaanje bilo je lano, ono je predstav
ljalo kapitalizam u vidu nekolicine osoba, koje su se obo
gaivale na raun sirom anog proletarijata. Sadanji kapi
talisti to su kapetani industrije, izvanredni organizatori,
ljudi, koji posjeduju jedan veoma veliki osjeaj svoje gra
anske i ekonom ske odgovornosti: ljudi, o kojim a zavisi
plaa i dobrobit hiljada, desetina hiljada rad)iika (Govori u
Senatu). S druge strane, kod njem akog nacionalsocijalizm a,
nalazimo ovaj oekivani zakljuak: Kapitalizam nije u opa
danju, on jo nije dostigao ni svoju zoru (H itler, Govori u
Niimbergu).
Za H itlera faizam uskrsava kult velikih ljudi, kult, ko
me buruji tako rado prilau rtve: kultura je stvorena
od genija i talenata, i radnici vrijedni prezira! slue
samo za ostvarenje, kao to i cijela ona m asa vrednota,
tako proizvedena, m ora da slui kao apanaa elite. A to zna
i, prosto i jasno reeno sjetim o li se samo na asak svih
onih proganjanja, koja su trpjeli i koja trpe njem aki inte-

123
lektualci to dakle znai sluiti velikim industrijalcim a i
njihovoj g ardi faistikim plaenicim a, koji u dananjoj
Ita liji i N jem akoj p re d s ta v lja ju onu dravu najboljih, o
kojoj je san ja o S pann. Taj a u s trijs k i ekonom ist, naim e, do
kazao je isto tako, n egirajui klasne kontradikcije, da je
p od jela d ru tv a na klase p roizala iz razlike izm eu du
hovnih uslova. I tk o je ta j, koji u ovom e ne bi prepoznao
ideju, k o ju sad a ra zv ijaju sa m nogo dem agogije i neodre
en o sti i stan o v ite g rupe i grupice evropskih faista, m e
u k o jim a i nai slavni nacionalisti d o k to r Bu, doktor
ivkovi-Jevti, d o k to r Ljoti, d o k to r H o d jera i uope svi
oni, koji isp o v ijed aju p ersonalizam ? Isto tako kao to
em o uo stalo m ve vidjeti, i razlike izm eu n acija ovise
od razlika izm eu ovih istih duhovnih uslova, i tako nam
se te o rija slube, ve kod p rvih k o rak a u ivot, sasvim
ja sn o p rik a zu je kao vrlo odreeno produenje im perijaliz
m a: zem lje, u k o jim a je k ap italistik o stvaranje najvie
n ap redovalo, koje dakle stvaraju najveu koliinu bilo
k akvih p ro d u k a ta , m o ra ju da b u d u vodii zaostalim zem lja
m a . . . koje k apitalizam , konzekventno i u duhu svoje ideo
logije, m o ra i da ek sp lo atira, kao to u n u ta r svojih nacio
n aln ih granica ek sp lo a tira vlastiti p ro le tarijat. I to je ta
nova ideoloka odjea, ko ja po faistikim shvaanjim a
opravdava p rip re m a n je jednog novog rata, koja m istifici
r a k u lt civiliziranja A besinije i p o v ratak kolonija, koja fa
b ric ira sve one Stefani-D.N.B. antisovjetske m anevre, po
to p rek o slobodne S ovjetske Unije, i sam i priznaju, ne
m oe tako ad hoc da se pree i poto SSSR ipak nije
sasvim zaostala zem lja, i povrh toga to tam o ve dva
d eset godina radnici i seljaci raspolau do sada neuve
nom sm jelou da se liavaju k apitalistikih genija i ta
lenata raznih M orozova i Putilova! No, iako je ova ideo
loka odjea s k ro jen a po posljednjoj burujskoj modi, ona
ip ak proizlazi i iz istih klasnih prijedela, pa je uslijed toga
njezina novost sam o prividna.
S luba a ne ra d sainjava sutinu vrijednosti, i
ovo faistiko ta p k a n je u m jestu, ovo nadom jetavanje jed
nog odreenog p o jm a sa neodreenim i nem oguim za od
re iv an je sve to slui sam o za o p ravdanje kapitalistike
hegem onije u k rilu nacionalne cjelovitosti, slui za oprav
d an je ukinua i onako tu rih socijalnih zakona, za snienje

124
nadnica, plaa, pomoi nezaposlenim a, slui jednom ri
jei za dosad zaista neuvenu supereksploataciju prole
tarijata.
Ideja totalne nacije, kao to smo vidjeli, slui za p rik ri
vanje drutvene stvarnosti. A kakvo m istificiranje donosi
faistika ideja slube? Prikrivanje pojm a rada! Potrebno je
da se na faistiki nain ugui m arksistiki pojam rada,
poto on sadri u sebi klicu teorije o klasnoj borbi i kao
takav bezobzirno prim orava kapitalizam ili da opravda
privatno vlasnitvo i profite neradnikih klasa ili da pod
legne otroj m arksistikoj kritici. A sa ovom m istikom , uz
to, mogu se osim socijalno korisnog rada uiniti i bez
brojne usluge kapitalizm u, kao to je npr. lov na revolucio
narne radnike ili pijunaa, dok sam problem produktivnog
rada, nastao borbom m lade buroazije protiv feudalizma,
ostaje i dalje aktuelan. Da bi uvjerio u aktuelnost ovog pro
blema one svoje m anje oduevljene pristalice kulturnog op-
skurantizm a, faizam se slui ak i onim kom inim negaci
jam a Aron-Dandieuvog Novog poretka. I tako produktiv
ni rad radnih klasa m ora, dakle, da slui prije svega odr
anju neradnike, dokone klase u kapitalistikom drutvu,
a ideja slube treb a da p rik rije onaj ve izvreni prelaz
iz politike u vulgarnu ekonom iju, za koju kao to smo
pokazali Spannov univerzalizam nije nita drugo, nego
samo jedan od njenih dananjih ogranaka. Jer ukoliko kapi
talizam opada, ukoliko se zaotrava klasna borba, utoliko
je sve potrebnije da se pod svaku cijenu prikrije, kako ro
ba, zahvaljujui radu, posjeduje jedno jedinstveno svojstvo
stvaranja vie vrijednosti, nego to je potrebno da se po
vrati u p rijanje stanje, ak i onda, ako je kupljena po ci

9 Faisti se, naime, poto odbijaju svaku diskusiju o pitanju rada,

bave pitanjem slobodnog vremena: Bezbrini rad u Italiji, Silom za
veseljem u Njemakoj to su preokupacije i grupe Novi poredak, lime
se bave i nai komorai. Nije Ii 2ivko Topalovi, kao npr. i M. Jouhauh
u Francuskoj, predsjednik ili barem ugledni lan bilo kakvog odbora za
organizaciju dokonosli? Sigurno jeste! Jer, denuncirali mahinalni rad, kao
to to on ini, pretpostavljati tom radu mehaniku dokonost to io
ideoloka pozicija, koja ni u emu ne ometa kapitalizam, u ijem inae
okrilju socijaldemokracija trai i nalazi teren za svoju revolucionarnu tak
tiku. Da li su, meutim, to samo nezdrave ideje, da li su to uope
ideje? Ne! To je samo vojnika dresura socijaldemokracije i njena disci
plinirana poslunost prema kapetanima industrije. I nije onda nikakvo
udo, to se ponekad nai kaptolski furtimai ale na konkurenciju. Mi
ih zaista dobro razumijemo: radi se, dakle, o tome, zar te stare, vijckovi-
ma prokuane drage kaptolske kokaincrc, zar one pitaju se u oaju
nisu vie najbolje skretniarke nego je potrebno zvati u pomo razne
Topalovie. A eto, ipak je tako.

125
jeni n jene stv arn e vrijednosti. P otrebno je p rik riti da je
k ap italizam prisvojio ovaj viak vrijednosti i da taj viak
sain java jedini izvor gom ilanja kapitalistikog bogatstva.
P o trebno je konano, poricanje, da je koliina robe, koja
p o sto ji u k ap italisti k o m svijetu, stv arn o sam o produkt ra
da, p ro d u k t rad n ik a zaposlenih u proizvodnji. O tuda i ona
esta n esh v aa n ja svih onih m arksista (tj. onih, koji se
sam i takvim s m a tra ju i k o ji do p re tje riv a n ja pojednostav
lju ju d o sta zam ren p o ja m rad a, p retv araju i tako m arksi
zam u prim itiv n i socijalizam ) ne znae n ita drugo, nego
s tv arn o p o tp o m ag an je faistikih ag itato ra, da pridobiju u
n aro d u d o sta vane pozicije: tehniare, inovnike, intelek
tualce, zanatlije, a ponekad ak i kvalificirane radnike, sve
one koji se plae sam ovoljnog izjednaenja stalekog rada
i koji se, tako, vrlo brzo podvrgavaju teoriji slube vieg na
re en ja, ne p rim je u ju i da je jedini cilj te teorije oprav
d an je k ap italisti k e eksploatacije. Postoji, uostalom , po
slije pokojnog D iihringa,10 u okviru ovoga i jedan vaan an-
tim ark sistik i problem , problem , kom e faizam daje po
novnu ak tu eln o st i koji uslijed toga trai da bude otro i
neu m orno uguivan: to je, da pojedincim a treb a v ratiti n a j
veu v rijed n o st snage stalekog rad a, poto su u k ap ita
listikom d ru tv u u cijelosti, a u prelaznom d rutvu djelo
m ice pojedinac ili njegova obitelj oni koji se najvie
tro e za o stv are n je ovog rad a (vidi o tom e: Engels, Anti-
D tihring E konom ija, VI).
S ocijalizam nc unitava, nego naprotiv ukazuje na sve
razlike, koje p o sto je izm eu kvalificiranog i nekvalificira
nog rada, on ih i pojedinano oslobaa ispod kapitalistikog
ja rm a , pa prem a tom e i u socijalistikom drutvu koje
nikako ne treba zam ijeniti kom unistikim drutvom sva
kako p ostoje neke razlike u plaam a: svakom prem a svom
rad u , a ne prem a njegovim stvarnim potrebam a to je
sv ojstvena form ula ove drutveno razvojne epohe. M arksi
zam i to nije nikada suvino ponavljati nem a nieg za
jednikog, ni sa vulgarnim socijalizm om ni s an arh isti

m Ovdje nije sluajno ime E. Diihringa. Poznato je, naime, da se nje

maka socijaldemokracija nikada nije odrekla Diihringovog uenja, koje
su ubrzo prihvatili i nacionalsocijalisti: Ako mi ovdje govorimo o fcugenu
Diihringu, to je stoga, je r se shvaanja nacionalsocijahstikog pokreta
mogu pozivati u mnogim temeljnim takama na ovog znamenitog ovjeka
(hitlerovska revija Njemaka ekonomija, br. 1.).

126
kom jednakou. N aprotiv, on je stvoren u borbi protiv
jednakosti. Od m arksistike kritike S tirnera, preko Blan-
quiea i Proudhona, pa sve do kritike Bakunina i Lassallea
na je pravac stalan, to m eutim nikako ne spreava
buroaziju i njene novinske i univerzitetske lakeje, da nam
natovari na lea ne znam kakvu sve m aniju jednakosti, i
da nas, tako, preobrazi u jednog J. Coupe-Tetea. Kod nas
se jedino radi o unitenju buroazije, koja nastoji da sve os
tale klase baca u jednu zajedniku bijedu i koja, na taj na
in, vri najzlosretniju i n ajstvarniju jednakost. Mi znamo
da (kao i cijena robe, koja ne moe ponovno da se stvara
slike, pjesm e, sonate i ija zam jena ne moe da ure
di nepredvienu produkciju) nita ne ovisi, ili barem ne od
mah, o goloj vrijednosti. Babeuf je negirao um jetnost, kul
turu. A Marx se svom estinom usprotivio takvim, sreom
nemonim negacijam a. M arksizam , ni teoretski ni praktino,
ne pretvara odnoaje jednakosti, koje postoje izmeu razli
itih vrsta rada u jednakost svih radova, i mi emo ba tim
neupuivanjem oduzeti faizmu jednu i suvie lijepu prili
ku da se postavi pred neupuenim kao branilac srednjih
slojeva.
U govoru rajnskim i vestfalskim industrijalcim a, H iller
je iz ideje slube povukao dvije vane posljedice: jednu
ekonomsku negaciju jednakosti i opravdanje kapitaliz
ma, a drugu politiku negaciju burujske dem okracije i
opravdanje politike diktature. Ne sm ije se, ponavlja H it
ler, dirati u privatno vlasnitvo, koje je bezuvjetno po
trebno, logino i pravedno. Ako ja pristajem na to, da su
razliite usluge date od razliitih ljudi, tada se i samo pri
vatno vlasnitvo moe moralno i etiki opravdati. Ovu ide
ju ponovio je H itler i u Niirnbergu:
Ideja svojine, prem a tome, nerazdruivo je povezana
za dokaz raznolike sposobnosti ljudske akcije, i po tome
ponovno za razliku sam ih ljudi. I ovdje se odmah,
bez stida, pom ilja na 11. taku tjednog nacionalsocijalisli-
kog program a od 24. februara 1930. godine: Mi traim o po
nitenje svih prihoda, koji nem aju za osnovu rad.
Mussolini je, razum ljivo, izrazio analogne ideje:
Faistiki sindikalizam razlikuje se od crvenog sindi-
kalizma po jednom tem eljnom radu; on ne slavlja sebi u

127
za d a ta k n am jeru , da svri sa unitenjem privatne svojine.
K ad a se vlasnik nalazi p red crvenim sindikatom , on pred
sobom im a sindikat, koji sam o na je d an neposredan na
in vodi b o rb u za povienje plaa, ali koji im a za konani
cilj svoje b o rb e o b a ra n je postojeeg poretka, to znai uni
tav a n je prav a vlasnitva . . . Na sindikalizam nastoji samo
d a popravi poloaj onih g ru p a i klasa, koje se okupljaju
pod njegovim zastavam a, i on nem a potrebe konanih ci
ljeva ...
O tuda i N jem aka nacionalsocijalistika, i Talijanska
faistik a radnika p a rtija , stav lja na prvo m jesto svoje
usluge onim a, ko je san k cio n ira kapitalizam i kojim a je bio
up u en H itlerov govor u D iisseldorfu. Ali kapitalizam ne bi
bio kapitalizam , k ad ne bi stav ljao na raspolaganje buroa
ziji je d a n ogrom an a p a ra t lai i prevara, kako bi prevarila
i oglupavila rad n ik e i seljake mase (Lenjin).
K apitalizm u je p o trebno, da p red m asam a, koje hoe
d a prevari, p rik rije svoj znaaj i svoj stvarni poloaj u
h isto riji.
A faizam je sam o in stru m en t za p rikrivanje kapitalis
tike stv arn o sti.

AUTO RITET I LIBERALIZAM

P rem a H itleru, uvianje razlike izm eu slubi vrenih

od raznih ljudi, neposredno dovodi i do uvianja razlike iz
m e u politikih vrednota. O tuda i b ran iti au to rite t i kapita
listik u vladavinu u ekonom iji (to ve sam o po sebi kazu
je, d a k lasna b o rb a nije nikakav m it, ve naprotiv socijal
n a stv arn o st), znai p rizn an je a u to rite ta i vlade efova, zna
i p riz n an je firera u p o d ru ju politike.
Bilo bi ap su rd n o kae H itler izgraivati ekonom
ski p u t na ideji slube, na ideji line vrijednosti, p rak ti
no, dakle, na a u to rite tu individua, a odbaciti u politici
ovaj a u to rite t i n a d o m jestiti ga sa vladom m notva, sa vla
dom dem okracije.
S ta to znai?
To znai, da u m om entu, kada se b u rujska dem okra
cija p okazala nedovoljnom da b rani kapitalistiki reim u
rasp ad an ju , u m om entu, dakle kada vlada buroazije pos

128
taje nezavisnija od oscilacija njezine socijalne baze, u tom
se m om entu jav lja s jedne stran e potreba za objav
ljivanjem ekonom ske d ik tatu re kapitalistike klase, dikta
ture, koju je sve slabije i slabije prikrivala form alna dem o
k racija i s druge strane nuno se javlja otvorena poli
tika diktatura, jedna m onopolizacija politikog ivota, u
svemu analogna sa ve postojeim ekonom skim monopoliz-
mom. M eutim, jedan od bilo kojih saradnika zagrebake
Slobodne rijei, beogradskih R adnikih novina ili isto tako
socijaldem okratskog V ortw artsa, recim o ba onaj, koji je
podsjetio H itlera na njegovo radniko porijeklo i na sva
ona dobroinstva koja m u je donijela njem aka revoluci
ja 1918. godine, on bi, bez sum nje, u jednoj takvoj objavi
vidio, bez ikakvih potekoa, priznanje historijskog m ateri
jalizma, a jedan tem eljni filozof a la V orlander (naa so
cijaldem okracija i svi nai novi nem aju slinih mislilaca,
i naem zastupniku Deatove filozofije, 2ivku Topaloviu,
uope nedostaje svako filozofsko obrazovanje), on bi otiao
jo dalje i vidio bi u ovom neko moderno priznanje spi-
nozizma: Poretku (ekonom skom ) stvari, odgovara i treba
da odgovara poredak (politiki) ideja.
Otud faizam, kao izraz preventivne kontrarevolucije,
nastoji da uniti za raun kapitalizm a svaki trag ak i for
malne dem okracije. Ja poznajem dva principa, koji su ap
solutno suprotni jedan drugom e: princip dem okracije
koji svuda gdje se uvue oznaava princip unitavanja, i
princip autoriteta individua kojega bih takoer mogao da
nazovem principom slube (Hitler). Tako i antiparlam en-
tarizam postaje jedna od osnovnih k arakteristika faizma.
Kao to znamo, parlam ent je p rije svega sredstvo, kojim
se buroazija sluila za uvrivanje svoje klasne vladavine
i za borbu protiv preostalih tragova feudalizma, a zato ga
upotrebljava kao m etod, pomou koga nastoji da proiri
kod proletarijata reform istike i legitim istike iluzije. U
isti mah, dozvoljavala je zakonodavna djelatnost kapitaliz
mu poeljno voenje svoje ekonom ije, dozvoljavala m u je
da to bolje izigra privatne interese i burujsku politiku,
da provodi sve one zakulisne poslove form alne dem okraci
je, kojoj je oduvijek bila svrha da zam am ljuje dobroudni
i dobronam jerni narod.

9 Komunisti o faSizmu 129

 Ali sve ove svoje tako rei d o ju eran je potrebe, dana
n ji k ap italizam vie ne poznaje: danas se financijski im pe
rijalizam vezuje p rije svega za na j reakcionarni je socijalne
pozicije i, p oto on do k ra jn o sti razvija klasne kontradikci
je, u n je m u se neizbjeno ra a p o tre b a za najefikasnijim
sred stv im a u b orbi p ro tiv rastueg narodnog bijesa. K ona
no, i d rava je sve vie i vie p rim o ran a da otvoreno in ter
ven ira u k o rist financijskog k apitala, da osigurava obranu
njegovih pozicija n a v anjskom tritu, da n adom jetava ovu
ili onu tek n asta lu grupu. I tako politiki poslovi postaju
priv atni, a p riv a tn i p o s ta ju politiki. Sve vie se ukazuje
po tre b a za p rik riv an jem skandala," sve je vea nunost da
se u klone iz p rak tin o g d je lo v an ja one plitke hum anitarne i
sav rem enom k ap italizm u n ep o treb n e gluposti dem okrata.
Jed n a dobra izvrna m o, oslonjena na jednu iskonstrui
ra n u p a rtiju (od P e tra ivkovia, pa preko Uzunovia, Sr-
kia i Jevtia, do K oroec-Stojadinovi-Spahe, mi sm o pri
sustvovali m nogim takvim k o n stru ira n jim a) i na oruane
g ru p e to je novi gravitacioni c e n ta r politikog puta ka
pitalistikog m onopolizm a.
Pa zato onda p rik riv ati n ejednakost izmeu p ro letari
ja ta i kapitalizm a sa jed n ak o u p red jednom opom pro
pau?
Zato to je b u ru jsk a legalnost postala zapreka i za sa
m u b uroaziju, i to je ono, to objanjava, zato takm ienja
izm eu faizm a i jednog dijela vodeih klasa, zato ta takm i
en ja m ogu ponekad da postanu i vrlo otra. I nije li,
m oda, b o rb a izm eu graanskih p a rtija sku p luksuz, n aro
ito o tkad kriza reim a p ada sve dublje u nepovrat i otkad
se poveava revolucionarna o pasnost? Jeste, priznaju i fa
isti. A sa tog plana tre b a p ro m a tra ti i djelatn o st faizma
p rem a socijaldem okraciji, koja nikada nije bila ozbiljno
shvaena u radnikoj p a rtiji i uvijek je (m a kakve bile nje
ne dem agoke optube o ovom pitanju) k ritizirana i ugui-
vana, kao i svaka druga obina b u rujska p artija . O tuda joj
i faizam , kao apsolutna fo rm a reakcije, form a, koja svjc-

11 Naa domaa afera sa skupocjenim perzijskim ilimima dra Bodja,

ukrta se s ovom opom formulom savremenog burujskog shvaanja:
politiko=lino, i obratno. Samo to je Bodi ovdje posluio kao rtva
(ne i nevina, naravno) kao potrebno sredstvo da se prikriju prljavstine
ba onih, koji su ovu aferu pruili malograanskim naklonostima za sen-
zacijama, mada je i ona bila jedan prvoklasni skandal i relativno uspjela
ilustracija naeg korumpiranog drutveno-politikog zbivanja.

130
doci o potpunoj rasklim anosti burujskog reima, otuda joj
dakle i on usprkos injenici da joj je jednostavna reak
cija doputala pravo na ivot spreava svaki legalni i
vot, je r kao to do nedavna doputene koncesije form alnoj
burujskoj dem okraciji mogu vie da budu stalne, tako te
koncesije ne mogu da budu stalne ni onda, kada su u pita
nju radnika aristokracija, funkcioneri i svi oni razni po
loaji, koji sainjavaju socijaldem okratsku klijentelu, kao
ogranak spekulativne i dezorijentirane buroazije.
S druge pak strane, faizam prilino kaotino spaja ide
ju buroaske dem okracije sa idejom pacifizm a i internacio
nalizma. Roeni u podruju burujske dem okracije i nado-
mjetavajui tu dem okraciju u m om entu kada ona vie ni
je mogla da osigura vrstou njihove zajednike podloge,
kapitalizam i njegova d ik tatu ra nastoje da izlue iroke
narodne mase iz svog kulturnog i politikog ivota; oni ak
i preko one poznate borbe, koju inae veoma otro vode
protiv liberalizma, nastoje da ugue revolucionarne teorije
i organiziranje proleterske klase.12 O tuda da naglasimo
izmeu te form alne burujske dem okracije i faizma i ne
postoji nikakvo pitanje o rjeenju njihove stalnosti: za njih
je jedino pitanje u tome, koje je najbolje sredstvo za obra
nu postojeeg reima, koje je najsigurnije sredstvo za uni
tenje komunizma. Burujska dem okracija i faizam, dale
ko su, prem a tome, od m eusobne suprotnosti, oni nisu
da ponovimo Lenjinovu form ulaciju nita drugo, ne
go samo mogune forme kapitalistike superstrukture. Uo
stalom i svi mi znamo, praktino koliko vrijedi ta for
malna dem okracija, znamo kako i ona postaje autoritativna,
kako se preobraava. To takoer znadu i faisti. Tako je
jedan novinar u crnoj koulji, prije nekoliko godina, pisao

Liberalizam (sloboda = slobodna konkurencija = slobodna prolela-

nzaciia masa) skuio je svoju ulogu i dravne funkcije. No, danas je
potrebno ojaati postojeu dravu i otuda se javlja anlilibcralizam. Meutim,
liberalizam, kao izraz kanitalizma slobodne konkurencije, ne smijemo meha
niki suprotstavljati faizmu kao izrazu monopolislikog kapitalizma. Mo
nopol ne unitava konkurenciju, to znai da obje ove faze kapitalizma
imaju istu ekonomsku bazu, one se, dakle, ne mogu suprotstavljati jedna
drugoj u aspolutnom smislu. Stavie, faizam ne postoji poslije kapitalizma,
niti u svim imperijalistikim zemljama, dok naprotiv liberalizam sve vie
nestaje. I, konano, faizam ne sainjava jednu neizbjeivu historijsku fazu.
Njegov pad, kao i njegov uspon, kao to smo vidjeli u poglavlju o Hitlero-
vom usponu, ovisi prije svega o revolucionarnom proletarijatu i o njego
vim saveznicima.

131
u listu Im pero: D em okracija je luksuz, k o ji si mogu
dozvoliti sam o b o g ate nacije. U F rancuskoj, na prim jer,
p rtlja g a d e m o k ratsk ih id e ja slui sam o za u k ras i jedan
k v a d ra tn i k ilo m etar u S ahari, stvarno, vie je cijenjen, nego
svi d em o k ratsk i ideali. Mi znam o, konano, i m i to mo
ram o uvijek znati, da je d em o k ratsk a i liberalna drava
g lasnik faizm a: k oalicija c e n tru m a i socijaldem okracije,
posluila je u N jem akoj H ilteru kao putovoa!
A ntiliberalni13 izgled faizm a za k lan ja njegovu osnovnu
p reo k u p ac iju njegovu an tim a rk sistik u sutinu. Tako je
izvrena n aj sam ovoljni ja id e n tifik acija izm eu liberalizm a
i m arksizm a, i to u identifikaciji izraene su sve one kon
tra d ik cije, ko je p o sto je izm eu ciljeva klase plaene od fa
izm a i socijalne kom pozicije m asa, koje faizam povlai
za sobom . P onavljajui ro m a n ti arsk e k ritik e kapitalizm a,
k ao to S pann p o navlja A. Miiller-a, faizam prilago-
ava te k ritik e p o tre b a m a dnevnog ukusa. Ali ne treba
zab o raviti, da je razvoj kapitalizm a uslovio i pojavu libe
ralizm a i pojavu m arksizm a, to znai da izm eu ova dva
p o jm a ip a k p o sto ji neka identinost. Liberalizam to je
S m ith, to je R icardo. N ije li, m eutim , M arx u ne
kom stanovitom sm islu, nastavio klasinu politiku eko
n o m iju ? Jest. I H u b ert, u ve spom enutom dijelu, izjav
lju je: K apitalizam i m arksizam u principu su slini,
i on opaa udnovatu slinost izm eu am erikanizm a i bolj
evizma. A m erikanizam je najvia form a kae H uber
k o ju je nala liberalna ekonom ija, sluei interesim a po
sjed n ika. Boljevizam je najv ia form a, k oju je nala m a rk
sistik a ekonom ija, sluei interesim a neposjednika. Da i
vi, dakle, germ anski socijalizam , koji je prije svega jedna
nova duhovna d je latn o st u odnosu p rem a ekonom iji
klie razd rag an i H uber i navodi H erw artha, koji pie, da

,J Smisao revolucije lei u duhovnom. Mi emo izluiti _ shvaanje

liberalnog svijeta, to znai obuzdavanje individua i nadomjestit emo to
shvaanje sa smislom zajednice, smislom koji ponovno ukljuuje sav
narod i koji posebne interese podvrgava i integrira s opim interesima
nacije. Tako e 1780. godina biti izbrisana iz historije (Goebbcls, Govor
funkcionerima, aprila 1933). Mi razumijevamo liberalizam i demokraciju
kao formu politikog izraza individualizma prirodnog prava. Liberalizam
i demokracija razlikuj u se samo po svom stepenu (Spann, Der wahre Staat).

132
se socijalizam m ora shvatiti kao izraz proiziao iz elje za
zajednicom, koju je neogranieni individualizam 19. vijeka
rasturio, a koja je ranije postojala i koja se zove Crkva,
Drava ili, neto kasnije, K orporacija. N ije li ovo uvijek
ista propovijed o suradnji klasa, o totalnoj dravi, i ne pre
poznajemo li ovdje i nae neosocijaliste, koji su u Durk-
heimu pronali korporativni antiliberalni program , pode
avajui ga dnevnom ukusu! Politika praksa socijaldem o
kracije, u svom prolom periodu (a naroito prilikom dola
ska faizma na vlast), zadojena burujskim liberalizm om i
pod krinkom pseudom arksistike term inologije (Prilagoi
vanje radnike klase liberalizmu Lenjin), pom ogla je i
jo uvijek pomae faizmu, da se u korist kapitalizm a koristi
antikapitalistikim osjeajim a nezadovoljenih masa, i poto
osjea, da je jedna od vanih m arksistikih tenja nem ilo
srdno raskrinkavanje socijaldem okratske antiradnike po
litike i ukazivanje na injenicu, kako ona nem a niega za
jednikog sa m arksizm om , faizam tim jae vri pritisak
(u prilog svojih paradnih voa radnike socijaldem okra
cije) nad revolucionarnom radnikom klasom.
Apsolutni autoritet, eljezna disciplina to su te
meljni pojm ovi sviju burujskih vlada i svih faistikih p ar
tija, svih protivnika sovjetske dem okracije, autokritici m a
sa, onoga, to razni Gentili, Fodori i njihovi sljedbenici na
zivaju im enom boljevistiki kaos.14 Pokornost bez ikakve
kritike, to je princip po kome je organizirana faistika p a r
tija i na osnovu koga m oraju m ase iznova da budu odga
jane. H itler je, u jednom od svojih govora u N iirnbergu, ova
ko form ulirao taj princip autoriteta, koji gospodari ne sa
mo u nacionalsocijalistikoj partiji, nego i u svim ostalim
slinim form acijam a: Vrsta nae organizacije, koja ne po
znaje ni glasae, ni glasanje, koja ne poznaje nita drugo
osim autoriteta i discipline, odgovornosti i podlonosti, ta
vrsta organizacije spreava da ju bilo tko i bilo kada nado
mjesti. Perinde ac cadaver15 ili, drugim rijeim a: u svaki
danjem ivotu, u radionici kao i na ulici apsolutna po
14 Zanimljivo je da je jugoslavenski Noskc, doktor Kora u jednoj
novinskoj diskusiji sa doktorom Belicm, nazvao Beli-Topalovi-fCreki
grupu boljSevistikom bandom, tvrdei da u generalnom sekretarijatu
radnikih komora vlada boljSevistiki kaos, ime je stvarno samo joS
lenom potvrdio (bez obzira 5ta o tome misli ika Ljuba Davidovi), koliko
veliki kaos vlada u njegovoj vlastitoj glavi.
15 Mussolini ima uvijek pravo (8. Zapovijed Balilija).

133
 slu n ost, to nas potp u n o nedvojbeno upuuje na dokum en
tiran i zakljuak, d a je faizam sam o je d n a specifina form a
b u r u jsk e d ik tatu re , fo rm a jedne opom krizom kapitaliz
m a do te m elja pokolebane buroazije. M eutim , onaj pri
vidni u sp jeh te form e tre b a traiti i u uplivu posljednjeg
ra ta , onog fam oznog duha fronta, koji inae objektivno
nigdje n ije p o sto ja o izvan m ozgova profesionalnih oficira,
sk riv enih u pozadini, i dem agoga, koji u p rav ljaju svim onim
razn im u d ru en jim a bivih ratn ik a, kojim a bi mnogo real
n ije odgovaralo im e bivih ljudi. Ve sm o spom enuli, kakvu
su ulogu igrali bivi njem aki carski oficiri u stvaranju
prv ih h itlerovakih form acija, odakle i potie ona fam ozna
paro la, da od 2. au g u sta 1914. godine d a tira nova era.
F aisti:
K onflikt svih n aro d a, ra l 1914 1918. godine, trebao je
d a oivi, za sve vjekove, nove poetne poloaje dem ografskih,
ekonom skih, socijalnih i u niverzalnih snaga, odreenih da
im d a ju p rav ac u buduoj historiji (Agestina Lanzillo, Ga-
ra re h ija 1922).
S ocijalfaisti:
Ja sam ba 1914. godine vjerovao, iskrenom i potpu
nom vjerom , o slan jaju i se na pojam klasa, da e se, orga
n izirajui rad n ik u klasu u internacionalnom sm islu, moi
d a sru i k ap italistik i reim . Ali se 2. augusta 1914. godine
po jam klase p retv o rio u pojam nacije. S ta je, dakle, taj po
ja m klasa, koji je nestao u periodam a d ram a?16 Ne javlja
ii se, u naem d an an jem poloaju, po tre b a da pronaem o
neki drugi oslonac? Ovaj oslonac m i ne m oemo nai nig
d je izvan nacionalnog kadra (M arquet, G ovor na I kongre
su F rancuske socijalistike partije).
I na kom entar:
Id eja d ik tatu re , ideja au to rite ta i nacionalne cjelovito
sti, ta ideja nem a nikakve veze sa m arksizm om , ona nije
sp o so bna da obnovi ak ni m alograanstvo, ve i stoga, to
o n a ra ire n ih ru k u prihvaa ideju junaka-spasioca, ideju,
dakle, koja je uvijek dom inirala ideologijom m alograanstva
i uope ideologijam a svih onih socijalnih slojeva, iji i

16 Kautsky je to mnogo odreenije definirao; Internacionala je in

strum ent za dane mira.

134
vot u ovom m om entu i na ovom m jestu, postaje nemogu.
A nerealnost faistikih obeanja nije nita drugo, nego sa
mo jedan i suvie jasan refleks njegove vlastite nestvarnosti,
nestvarnosti njegovog vlastitog poloaja u okviru im perija
listikog svijeta.

N A C IO N A L IZ A M I FA IZA M

Faizam je nuno zadojen najvatrenijim i najborbeni-

jim nacionalizmom kao sentim entalnim izrazom ideje o na
cionalnoj cjelovitosti, nacionalizm om , koji, kao takav, do
maksimuma pojaava zapovjednike rijei autoriteta i pod
lonosti efovima. M ussolini, na prim jer, poznaje bolje no
bilo to drugo pravu vrijednost nacionalizm a u okviru impe
rijalizma, onaj isti M ussolini, koji je 1913. godine pisao jed
nom od svojih socijalistikih drugova:
Vrlo je dobar va projekat da se borite protiv M aurrasa
i komp. koliko m alih M aurrasa ima u Italiji poslije libij
skog rata! koji je raspalio nacionalizam idiotim a, a idiote
nacionalizmom! (Izloba autografa K ra, Pariz 1924).
Da bi se oborila klasna borba ponovimo potrebno
je da se na prvom m jestu stave narodni interesi; da bi se
eliminirala historijska kontradikcija, koja suprotstavlja
kapitalizam proletarijatu, potrebno je da se stavi na prvo
m jesto ono to ih zdruuje, tanije ono to izgleda da ih
zdruuje: pripadnost jednoj istoj naciji. To je s jedne s tra
ne. A s druge strane, nacionalizam ispoljava interese mono-
polistikog kapitalizm a (koji tako m onopolizira i nacionali
zam), uslijed ega pojam trgovanje topovima lako drag
pacifistikim i reform istikim blejanjim a, ne iscrpljuje nje
govu stvarnost nego je samo m askira i, kao i antisem itizam ,
na onaj, naime, dio, koji u krajnjoj liniji nije jedini
zainteresiran u profitu oko priprem anja i voenja rata. I
kao to je nacionalizam koristio faizmu da doe do svo
je ekstrem ne demagogije u danim a preuzim anja vlasti, on
mu i kasnije pomae, tam o gdje je to potrebno, da se kori
sti antikapilalistikom dem agogijom: nacionalsocijalistiki
efovi esto su teoretski osuivali financijski kapitalizam i
njegovu anacionalnu politiku, zapravo isto onako kao to
i socijaldem okrati grme protiv one famozne plutokracije,
protiv spekulativnog kapitala, koji omoguava zblienje na

135
 cio n alnih poslodavaca sa n acionalnim n am jetenicim a iji
su interesi kau zajedniki! M eutim neispravnost
ovog sh v aan ja ne ogleda se sam o u indirektnom prip re m a
n ju m a sa za b udui im p erijalistik i ra t, nego i u fatalnom
p o ja av an ju onog bolesnog, latentnog ovinizm a m alogra
an sk ih slojeva (te piljam ice, k o ja inae isto tako mnogo
trp i od velekapitalistike konkurencije, kao i p ro le ta rija t od
njegove eksploatacije), te h n iara i lanova slobodnih pro
fesija, u k ra tk o svih onih, koji su sprem ni da zam ijene svo
je po rijeklo, zadojeni izrazitom su p erio rn o sti nad proleta
rija to m i s je d n o m je d in o m eljom , k o ja glasi: red. N jih
zavode obeanja, d a e b iti osloboeni k apitalistike v arija
b ilnosti; zavode ih d an a n je razlike, koje postoje izmeu
n jih i p ro le ta rija ta . I po to im je H itler obeao raj oni
su ga slijedili i slijede, ne opaajui, da je crvena zastava
sa k u k astim k rs to m sam o novi znak starih gospodara.
I s tin a je, d a su seljaci i m alograani jo uvijek tijesno
povezani sa n acionalnim tra d icijam a , i u zem lji kao to je
naa, ta tra d ic ija d a tira uglavnom jo od G upeve seljake
bune u H rv atsk o j p ro tiv plem ikog feudalizm a i K araor-
evog u s ta n k a u S rb iji p ro tiv islam skog im perijalizm a. Ali
ne tre b a zaboraviti, d a m alograanstvo (a i seljatvo, pogo
tovo po slije svjetskog rata) im a dva lica: jedno okrenuto
p ro lo sti, lice k o je faizam neskrupulozno iskoriuje, a dru
go o k ren u to b u d u n o sti k o je tre b a i m ora da iskoristi
p ro le ta rija t, p u te m jednog potenog i iskrenog saveza. S red
n je k lase (kao i svi oni m ladi ljudi, izbaeni iz proizvodnje
i k ao takvi sp rem n i da oive vojniki rom antizam i egzibi-
cionizam ), zanem arene od p ro le ta rija ta i preputene faiz
m u, n av ik av aju se n a eventualnost novog rata, na jednu
eksp anzivnu politiku, od k o je se n a d a ju da e ih izvui iz
n jihove d an a n je oajne situacije. K onano, i ra s tu ra n je re
v olu cionarnih o rganizacija (kao to su nai slobodni sindika
ti, k o jim a se ve due p o ru u je to rastu ran je), znai p rip re
m a n je pozadine za novi im perijalistiki rat, je r: Ne moe
se vo diti r a t za im perijalizam , p rije nego to se pojaa im
p erijalistik i 'H interland' (S taljin). Da bi potvrdio ove ri
jei, H itler kae u svom govoru u D iisseldorfu: Ako b iste vi
d an as pozvali njem aki n aro d da se digne u m ase i ako bi
ste m u stavili n a rasp o la g an je oruje, rezu ltat toga bio bi
s u tra gra an sk i ra t, a nikako b o rb a p rem a vanjskom nepri

136
jatelju. Sa sadanjim podanicim a ne moe da se vodi aktiv
na vanjska politika. Uostalom, tako isto misli i vii tab,
i jedan Weygand nije toliko naivan da vjeruje, kako su kaz-
nione, koncentracioni logori i ostala preventivna sredstva
dovoljno efikasna za priklanjanje vladajuem sistem u, o ko
me ovisi itava faistika form acija i kao i sve religije, igra
svoju opijum sku ulogu u narodu.
U Italiji je h istorija Rim a (iako je staro drutvo nesta
lo, a s njim i rim ski svijet) pruila teme svim moguim fa
istikim govornicima, novinarim a i reim skim lakrdijai-
ma. U faizmu postoji takoer i jedno centralno jezgro ide
ja, osjeaja i doktrina, koje se veu sa naom daljnom hi
storijskom tradicijom ... (Mussolini). I K artaga = Tunis
postaje motiv za operetsku povorku faizma, motiv, koji
danas opravdava borbu izmeu dva im perijalizm a: fran
cuskog i talijanskog. Taj isti motiv, potpom ognut su tra bor
bom izmeu Geulfesa i G ibelinsa i pretenzijam a svjetskog
Rimsko-Germanskog carstva, uinit e sve vidljivijim an ta
gonizam izmeu Italije i Njem ake.
Preko m ita o bijeloj rasi nacionalsocijalizam forsira
ratne metode, a prije svega vraanje kolonija. Tako na pri
m jer Alfred Rosenberg, veliki inspirator faistike vanjske
politike, pie da su m arksisti dali politici ekspanzije odvrat
no ime im perijalizam , i kada je opazio (kao osvjedoni i
dovski reneget, da se njem aka socijaldem okracija borila
(!!!) samo protiv njem akog im perijalizm a, a ne i protiv
idovskog financijskog im perijalizma, on je napravio raz
liku izmeu tog gadnog, odvratnog i om raenog idovskog
im perijalizm a i jednog dobrog, zdravog, navodno narodnog
imperijalizma, koji predstavlja jedan vitalni zakon, koga se
ne moe odrei ni jedan rado ako uglavnom eli da bude spo
soban za ivot. N arodni im perijalizam nije nita drugo, ne
g o . . . ojaanje i uspjeh linosti i svih njegovih stvaralakih
snaga. P rim jer: Kad prenaseljeni Japan trai proirenje
svojih granica, to je onda narodni im perijalizam. I u ime
tog dobrog im perijalizma, Rosenberg hvali ukrajinsku po
litiku, evocirajui teutonska i geopolitiarska privienja:
Nacionalsocijalisti svjesno povlae crtu preko predratne
politike. Mi zaustavljam o vjeni hod G erm ana prem a jugu
i zapadu. Mi isto tako prekidam o sa predratnom kolonijal
nom i trgovakom politikom i prelazim o na politiku budu-

137
 eg sunca. I kada mi govorim o o osvajanjim a, onda mi mi
slim o sam o n a R usiju ... (H itler, M oja borba). Ovo je vrlo
ja sa n p rogram , p o d vrgnut interesim a njem akog im perija
lizm a koji, okruen izm eu svoja dva rivala (Engleske i Ame
rike), a sm je ten isp red F rancuske (naoruane do zuba), na
sto ji da skrene svoj hod p rem a istoku. Ali ni taj program ne
sad ri u sebi nieg specifinog hitlerovskog: H itler i Rosen
berg, stv arn o , sam o u sk rsa v a ju planove njem akog im peri
jalizm a, one planove, koji su stvoreni za vrijem e rata (Hof
fm ann) pod u d arce m poraza na zapadnom fro n tu poslije b it
ke n a M arni, i koji su, s jed n e stran e, skrenuli njem aku
ek sp anziju na ju goistok, od H am burga do B agdada, predvi
ajui, s druge stran e , germ anizaciju baltikih drava sve
do L enjingrada, P oljske, U krajine i K avkaza. Danas je nacio
n alsocijalizam sam o oivio i naro ito naglasio kult te poli
tike p o ro b ljav an ja n aroda, k u lt velike N jem ake, one N je
m ake k o ja bi se p ro s tira la od Calaisa do Lenjingrada i od
H o lan dije do H rvatske.
Ni M ussolinijev rom antizam (Jugoslavije i put do So
luna s je d n e s tra n e ,17 francusko-talijanski antagonizam , s
dru g e siran e) nije n ita drugo. I on fo rsira onaj vojniki
ro m antizam , u k o rijen je n kod onih m ladih ljudi, koji vie ne
m ogu da budu od koristi ni sam im a sebi, ili drugim rijei
m a, faistiki i uope b u ru jsk i nacionalizam nije nita d ru
go, nego m istific iran je su tin e kapitalizm a, m istificiranje im
p erijalistik o g p o ro b ljav an ja nezatienih naroda. Rosenber-
gov narodni im perijalizam , njegova b ajk a o prenaseljeno
sti, k o ja zahtijeva p ro iren je nacionalnih granica, nije ni
ta drugo, nego p o tre b a za izvozom kapitala, za osvajanjim a
novih tr ita, o sv aja n jim a koja su se uvijek sprovodila
i k o ja e se i n ad a lje sprovoditi preko nasilja i krvi.

F A IZ A M , O M L A D IN A I ENA

K oristei se haotinim poloajem d ananje omladine,

p oloajem koji je zad n jih godina p retrp io velike prom jene,
vladajui b u ru jsk i sistem ulae sve napore da putem fa
izm a zam ijeni om ladinsku stva rn o st nestvarnou, da dak

17 Sporazum izmeu Beograda i Rima, koji je potpisan u meuvremenu

izmeu pisanja i tampanja ove broure, u stvari je prva etapa ovog
Mussolinijevog romantizma.

138
 le, nabujale, nove i uzbudljive seksualne snage omladine
okuje m istikom: Stvoriti m istiku za omladinu, Borili sc
protiv m aterijalizm a omladine, Povratiti om ladini osjea
nje dunosti i nacionalne discipline agitira Mussolini. A
zato? Zato to je reim, osnovan na kultu i vjeri u novac
i profit, ugroen. Mase, koje um iru od gladi pored izobilja
robe, treba odvratiti od onog p rom atranja stvari i pojava,
prom atranja, koje im pokazuje, odakle dolazi njihova bije
da, i koje im u isti mah ukazuje na put kojim e iz nje
izai. Potrebno je, pod svaku cijenu, sprijeiti, da se srednje
klase, koje svakim danom sve vie propadaju, ne sjedine sa
izgladnjelim radnitvom , je r njihova pribiranja u iroki pu
ki front, znae neminovnu propast reakcionarnih snaga. Za
to ih treba razdvojiti, treba zakriti put kritikom duhu, tre
ba stvoriti grom obran, koji e kanalizirati i isprazniti atm os
feru, naelektriziranu nezadovoljstvom. A takav grom obran
je nacionalna m istika, m istika faizma. I nije nita neobi
no, kada jubilarna 75-a godina stanovitog zaslunog pros
vjetnog i kulturnog radnika, poto je izvukla svu korist iz
tog svog kulturnog rada, patetino izjavljuje, kako joj je
jedina elja, da um re u svijetu, gdje je uvijek ivjela. To
je u redu, kao to je u redu, ako se i 25-togodinjem jubile
ju svia da, i pored bijede kuda ga je gurnula kapitalistika
koncentracija, nastavi ono malo preostalog ivota u svijetu,
gdje je dosad ivio. Njihova je, konano, subjektivna stvar,
hoe li da ive i nadalje u osuenom na propast i sm jenu
sa proleterskom revolucijom. Pitanje je, m eutim , da li om
ladina ovog doba, za koju sadanji svijet nikako ne predstav
lja sredinu gdje je ona uvijek ivjela, ve sredinu u kojoj
ona ne moe da ivi, da li e dakle ta om ladina prihvatiti da,
putem vlastitog ubistva, prui vlastodrcim a jedinu uslugu,
svoj ivot koju im u ovom trenutku moe dati?
Vlada buroaskog nasilja tei da se uvrsti u m om entu,
kada se buroazija pokazuje totalno nesposobnom da b ra
ni robove svog iskoriavanja. N jena dem okracija ustupa
m jesto faizmu, u m om entu, kada se kod izrabljivanih kla
sa, javlja, tanije: die svijest protiv jednog drutva, koje
ih po jednoj unutarnjoj kontradikciji, dovodi do bes
poslice, poto ih samo vie ne moe izrabljivati. A faizam
nastoji da prikrije one mom ente, kada kontradikcije postaju
totalno nemone. I na tom stupnju ideolokog i ekonom

139
skog d e g ra d ira n ja civilizacije kao takove, radnika, seljaka,
p a ak i m a lo g ra an sk a om ladina poinje da uvia, da na
p o slje tk u n ije sasvim nem ogue u m rijeti od gladi, i da se
ipak gole rijei ne m ogu p retv o riti u kruh.
A pologeti crkvenih p aro la, novinske agencije i uta kle-
ro faistik a tam p a, fa b rik a n ti lai i propovjednici servilno
sti, u sp rk o s svih onih njenih rezerva u pogledu nae om la
dine i n je n e lakom islenosti, o b asip a ju nas posljednjih m je
seci cvijeem svoje ideologije: om ladina tre b a da se pom i
ri tim e, d a u n u ta r nacionalnih zajednica ne moe vie ra
u n a ti n a uposlenje, da je d n o m rije ju nestane. Cvije
em se p o sip aju i m rtv ak i lijesovi om ladinaca, sam o niot
k u d a k ru h a. N eto p rije p o k o lja u Abesiniji, ta lijan sk i fa
ist A ntonio A ntiante izjavio je sarad n ik u parikog I'In tran -
sigenta: F aistika om lad in a s n estrp ljen jem eka as da
o p et p risajed in i fran cu sk u om ladinu, k o ja sada im a da ka
e p o slje d n ju rije. Digao se za sto r za posljednji in d ra
m e: zauzm im o o p et n aa m jesta. F rancuska om ladina igra
s ad a n ajg lav n iju ulogu u zavrnoj epizodi, a m oda i naj-
b o ln iju i n ajk rv av iju u suvrem enoj historiji. I zbilja, k ra t
ko za tim pokazalo se da i faizam im a svoj krvni hum or.
Pa k o ja je onda vanost i kakove su dunosti dananje
o m ladine uope, a radnike i seljake posebice?
P oznato je, n a p rim jer, koliko je bila ogrom na uloga
ru sk e om ladine u o k to b a rsk o j revoluciji i u socijalistikoj
izg radnji S ovjetske U nije. A faza, u kojoj se danas nalazi
k lasn a borba, m oe vrlo brzo d ati om ladini istu vanost. Jac
ques D uclos, poznati te o retiar nove om ladine, pisao je u
d ecem bru 1933: U razvoju klasnih b orba a d u t sa om ladi
nom je od p rv o razred n e vanosti, i dalje: om ladina igra
glavnu ulogu u borbi pro tiv buroazije, i zato je za buro
aziju bitno, da sprijei prisu stv o radnike om ladine na
svom b o rbenom m jestu u velikim klasnim sudarim a. I zai
sta, o m ladina je veom a dobro shvatila, da se vie ne radi o
igri i da posljednji krvavi dogaaji u S paniji nem aju nieg
zajednikog sa bombicam a koje d eto n iraju pod djejim
nogam a. D alje, u vezi s ovim , Duclos pie, kako su radnike
organizacije uvijek prolazile ravo sa gru p ira n jem om ladine
n a bazi zabave: Pridobivanje om ladine bilo je shvaeno u
ok v iru o rganizacija za razonodu, koje su, prirodno, m orale
dovesti rad n ik u om ladinu u neku stanovitu izolaciju (Les

140
Cahiers du Bolchevisme, Decembre 1933). Stoga treba, pre
m a istovjetnosti njihovih zahtjeva, da se grupira om ladina
u m om entu kada s jedne strane buroaziji nije stalo
do toga, da sprijei prisustvo om ladine na njenom borbe
nom m jestu u velikim klasnim sudarim a, nego naprotiv, da
je prisili na borbu protiv sam e sebe u redovim a faizma, i
u mom entu kada s druge strane radnika i seljaka
klasa predstavljaju, po svojoj tem eljnoj poziciji, istovjet
nost interesa.
M eutim, u odnosu prem a centralnom ekonom skom fe
nomenu, kao to su klasne borbe, veliki dio snaga om ladi
ne nalazi se relativno jo uvijek (a naroito prije krize) u
stanju ekonom skog infantilizm a, gotovo u svemu analognog
infantilizm u srednjeg stalea, m alograanstva, koje u
granicama svog kretanja, zahvaljujui plasm anu svoje u te
de, u jednoj prividnoj zajednici sa financijskim kapitalom
ne razum ije, kako je ovaj plasm an stvarno sam o jedna
form a eksploatacije, kojom m u kapital oduzim a relativan su-
viak od onoga to m u je tre n u tak ranije prepustio kao tr
govaku dobit (za m ale trgovce) ili kao plau (za n am jete
nike). Tako i djetinjstvo ljudi, zahvaljujui brizi porodica
m alograana i one aice bolje situiranih radnika i seljaka,
prolazi u iluziji ekonom ske lakoe, svojstvene srednjem sta
leu: svi oni, koji se zapletaju u izgradnji kula u zraku, ne
sposobni da dostignu ekonom sku realnost, koja je ipak je
dina podloga njihovoj egzistenciji, svi oni ostaju djeca. Sred
nji stale je po svojoj konstrukciji podvrgnut tom infantiliz
mu, a relativna veina om ladine ispoljava ga u m om entu ka
da dolazi u dodir sa ekonom skom realnou. Ali u danima,
kada stvarno srednji stale sve vie i vie klizi iz kapitalis
tike koncentracije i ekonom ske krize k proletarijatu; u mo
mentu, kada se sitno seljatvo, ve posve predano na milost
diktaturi spekulanata i velikih izvoznika, proletarizira pu
tem ogromnog pritiska u form i najgoreg robovanja jednog
izoliranog i neorganiziranog radnika; u m om entu, kona
no, kada jedan veliki broj om ladinaca, prisiljen na rad, iz
gubi pred jednim uslijed besposlice zatvorenim gospo
darstvom svoje iluzije, onda je taj infantilizam u opasno
sti da nestane u korist jedne ve uvrene klasne svijesti.
Faizam je obrana financijskog kapitala protiv ovog prvog
razoaranja omladine, kao to je graanska dem okracija bi-

141
la o b ra n a k ap itala p rotiv razvoja proleterske klasne svi
jesti.
Faizm u, kao to znam o, nije svrha, da reg ru tira m ase
u k o rist neke nove stvari, nego d a te m ase sauva u m om en
tu, k ad a bi se one h tjele izdvojiti od ve postojeeg. Na bazi
je d n e to taln e drave, gdje bi n aro d bio ekonom ski zadovo
ljan, p utem posve fo rm a ln e negacije onih ekonom skih kon
tra d ik c ija koje ine da ljudi u m iru od gladi, faizam nam
se na toj bazi p red sta v lja kao ljubezan dom ain koji eli da
m ijea k a rte n a nain, kako bi svi igrai dobivali. Ali se us
k oro pokazalo, da n a toj bazi m oe dobivati stvarno sam o
je d an sve m a n ji i m a n ji b ro j ljudi. S tra sse r i Goebbels obe
av aju b u dunost p ro le ta rija tu : Ustanite vi drugi, m ladi
a risto k ra ti je d n e nove (?) radnike klase, vi ste plem stvo
Treeg Reicha; obavite d em o k ratsk u je d n a k o s t... W alter
D erre p o stav lja na elo njem akog n aro d a seljaki stale.
R osenberg obeava sred n je m staleu sreu putem istine:
Jedini stale koji se odluno protivi sveopoj lai, to je
sred n ji stale. A H itler je, konano, rezervirao sebi pravo,
d a zavarava om ladinu i da saspe preko ovih p ro turjenih
ob ean ja itavu b u jicu govornike sm uenosti. On je tum a
io n aro d u kako velike banke m o ra ju prei u dravne ru
ke i u isto v rijem e razlagao predstavnicim a financijskog ka
p itala, kako e s tv arn o drava prei sasvim u ruke velikih
ban ak a, to se, uostalom , i dogodilo. Istina, svako njem ako
in d u strijsk o poduzee, svaka banka postala je socijalis
tika, je d n o stav n o zato, je r je njen vlasnik i d ire k to r po
stao n acionalsocijalist! A rijei su ostale rijei, prazne i bez
naajn e, i te gole rijei, te fraze, nikada nee biti u stanju
da donesu m a terijaln o rje e n je ekonom skih problem a.
Ali n ajb o lji p rim je r te besram ne sm uenosti prua fran
cuski faizam , pod pokroviteljstvom slavnog predsjednika
PEN-klubova, Jules R om ainsa: Naa bitna k arak teristik a
je dob rovoljna zbrka pojm ova, bilo politikih (socijalizam
ili faizam ), ili socijalnih (buroazija i p ro le tarijat). O bjek
tivno, sam o je zbrka potena, je r ona odgovara p o slijerat
noj stv arn o sti, ija su razliita nacionalna iskustva mnogo
m an ji divergent nego to se to m isli; a subjektivno je r
ona odgovara onom e to naa generacija o s je a . . . Sto se ti
e ekonom skog plana, m i se bez rezerve izjanjavam o za
k o n stru k tiv n i socijalizam , ali mi ne zam jenjujem o kapitali

142
zam i bu ro aziju . . . saradnja klasa izvrit e se na raun
aice ljudi, koji predstavljaju kapitalizam (M arianne, 18.
IV 1934). I H itler je takoer obeavao da e obuzdali ka
pitalizam i da e padati glave. Sto se ovog posljednjeg ti
e, nije lagao: glave su padale i padaju, ali to su glave pro
letarijata!
Na kakav, m eutim , lopovluk stvarno cilja ta faistika
zbrka pojmova?
U naim danim a, a pogotovo u bliskoj budunosti, mi
moramo kao to je to Engels predvidio oekivali da se
kontrarevolucija kree po nacrtu revolucije. K apitalizam
je prim oran da, u cilju produenja ivota, pravi propagan
du u korist svoje prividne sm rti. I kada putem faizma na
stoji da izvri jo silniju koncentraciju svog nasilja, on je
prim oran da tu koncentraciju predstavi kao obnovu sred
njeg stalea. On se dakle koristi relativnim nezadovoljstvom
stalea, koji postaje sve osjetljiviji na njegovo izrabljivanje,
ali je on isto tako sprem an da potpom ae onu politiku, ko
ja e pod maskom borbe protiv kapitalistike koncentraci
je, stvarno nastojati da oslabi proletarijat. Razumije se sa
mo po sebi, da do tog povratka unazad uope nee doi.
H itler je bojkotirao velike trgovine, ali ih je ve u junu 1933.
stavio pod zatitu vlade. Faizam, dakle, u krajnjoj liniji cilja
da uvrsti ono, to se bez rezerve moe nazvati sam ouboj
stvo masa: sam oubojstvo starih boraca, ako sam o jo jed
nom poloe svoje ivote u ruke Vrhovnog Vodstva i meta-
lurgista; sam oubojstvo nezaposlenih, ako propuste brigu za
opskrbu kruhom onima, koji su ih u glad; sam oubojstvo
omladine ako bude povjerila svoje ivote poduzetnicim a
kolektivnih ubistava. N acionalsocijalistiki teror u N jem a
koj pokazao je kako je ovo proirenje pojm a sam oubojstva
jedini plod faistike ideologije.
No, u pogledu tih kolektivnih sam oubojstava, om ladina
postaje naroiti predm et faistike brige. U la Lutte des
Jeunes, jednom odvratnom papiru B. de Jouvnela, itam o:
Danas opaamo m anje radnika, koji su protiv gospodara,
nego to je m ladih protiv starih. Klasna borba, dakle, ne
staje u korist borbe izmeu generacija. Ovakve izjave, ma
koliko bile glupe, nisu bez interesa, s obzirom na nae Prc-
radovie ml., Begovie, Nuie je r ipak mogu povui za
sobom izvjesnu omladinu. P rim jer nalazimo u francuskoj

143
 Zajednici m ladih k o ja je n a ovoj bazi pokuala da sp rije
i p rid ru en je om ladine uope onim organizacijam a, koje
jed in e m ogu da p rip re m e njeno osloboenje od k apitalisti
kog ja rm a . Ta pozicija m ladih i starih, to njeno forsira
n je sve to stv arn o nije n ita drugo nego cilj da se oslabi
opozicija p rem a k ap italisti k o m reim u i m alograanskoj
porodici. Ona nikako ne m oe da ukloni nezaposlenost i
glad, k o ja je p ra ti. O na jedino moe d a skrene om ladinske
tenje sa njenog borbenog p u ta ka ekonom skom , k u ltu r
nom i seksualnom osloboenju.
P ro le ta rija t se, pisao je M arx, nalazi u poniavajuem
poloaju, on se nalazi u s ta n ju revolta p rotiv ovog poni
en ja u koje je bio g u rn u t silom p rilik a od jedne k ontra
dik cije izm eu njegove lju d sk e piro d e i poloaja, koji sa
in java otvorenu, istu i a p so lu tn u negaciju ove prirode
(K. M arx, S veta porodica). Ali stv arn o u jednom svijetu, u
kom e je, zbog ra tn e opasnosti, ovjek od 20 godina siguran
d a e m nogo p rije u m rije ti nego ovjek od 50 godina, om la
d in a se u cjelini nalazi p o tp u n o p odvrgnuta svojoj vla
stito j egzistenciji, i ona je, kao i p ro le ta rija t i iz istih raz
loga, g u rn u ta u sta n je revolta koji postoji u njihovoj
lju d sk o j p riro d i i poloaju ko ji sainjava otvorenu, istu
i ap so lu tn u negaciju ove prirode. V rijem e je, dakle, da
sva n a a om lad in a p re e sa plana, gdje ju je 1884. vidio
M arx,, je r se n je n i zahtjevi i interesi uope, pod u d araju sa
z a h tjev im a i in teresim a p ro le ta rija ta i je r ona takoer po
zn aje k la sn u b o rb u ne kao razum ljivi ekonom ski fenom en,
nego n ap ro tiv kao sam u podlogu svoje egzistencije. Sve os
ta le form e egzistencije odsad su, u dananjem drutvu,
prazne; one su ak tetn e i definitivno suvine. J e r od dana,
o tk a d je k apitalizam posvetio descendentnu fazu svoje hi
sto rije, on nije m ogao d ati n ita drugo izvan degradacije i
progresivnog o granienja ovjeanstva. O tuda vie nije mo
gue, s obzirom n a pu n u k o n tra d ik ciju kapitalizm a, a da ta
rtv a nem inovno n e dovede do sam oubojstva tih istih lju
di: o naj koji je osuen od h isto rije na sm rt, ne moe
po jed nom priro d n o m procesu da ne povue za sobom
i one koje e b iti dovoljno glupi, da na njoj zasnivaju svo
ju egzistenciju.
N adoknaditi jedne iluzije drugim iluzijam a, to je svoj
stvo faizm a u odnosu prem a onim a, koje eksploatira. Ali,

144
kae Marx, traiti da se odreknem o iluzija, koje se tiu
nae vlastite egzistencije, znai odrei se poloaja, koji ima
potrebu iluzija (Kritika Hegelove filozofije prava). Omladi
na nema ega da se odrie, ona nem a razloga da se otcije-
pi od jednog svijeta s kojim se ve prem a logici tog
svijeta ne moe sastaviti. Lenjin je 1920. godine rekao
da je izgradnja kom unistikog drutva upravo zadatak om
ladine. I tek poto e buroazija biti uklonjena iz historije,
tek onda om ladina nee vie im ati revandikacija, ona e
tek onda im ati mo da izgrauje put, koji e uiniti kraj
gospodstvu jedne osuene klase, podjednako paradoksalne
i krvave.
Konano, faizam je kategorian i po pitanju ene. On
neum orno istie kako je ena inferiorna, dakle, m anje
vrijedna od m ukarca. Da li je barem to neto novo u okvi
ru faistike ideologije! Ne! Bebel, poznati teoretiar mo
dernog socijalizma, kae, da ena i radnik im aju zajedni
ko to, to su u g n je te n i. . . Ali dodaje Bebel ma koliko
bilo slinosti u poloaju ene i radnika, ena im a prem a rad
niku jedno preim ustvo: ona je prvo ljudsko bie, koje je
lieno slobode i samostalnosti, ena je postala robinja prije
no to je i bilo robova (ena i socijalizam).
Ovakovo potcjenjivanje ene, sasvim prirodno, nije mo
glo da ostane bez posljedica. Poseban nain ivota, koji su
provodili kroz dugi niz generacija, m orao je, konano, da
razvije i kod m ukarca i kod ene naroiti m entalitet i ta
ko se stvorila tzv. intelektualna m ukost i enskost, koja
poto je nastala izvan biolokih procesa nije prirodna,
nego naprotiv um jetna tekovina, tradicijam a utvrena, iako
se u obinom govoru rado izjednauje sa organskom mu-
kosti i enskosti. Kod ovjeka je kae jedan lider na
cionalsocijalizma, oslanjajui se na veoma labave i nauno
neodrive postavke spolne i uporedne psihologije vie
razvijen razum, kod ene osjeaj. On ima sposobnost ap
strakcije i fantazije, i zato se istie u nauci i um jetnosti.
Ona shvaa praktine svakidanje potrebe, i tako se prilago
uje prilikam a i htijenjim a ovjeka. Drugim rijeim a, ovim
se rijetko bezono nastoji odrati sugestija, kako je ena po
prirodi predodreena prilagoivanju ovjekovim prohtjevi
ma i njegovoj tiraniji, da dakle prem a potrebi svog gospo
dara treba da bude as ponizna rodilja, a as raspojasana

10 Komunisti o faizmu 145

 V alkira. S druge p ak stran e , je d n a veom a znaajna studija
njem akog branog p a ra d ra M. V ertinga izraena na b ro j
nim sta tisti k im podacim a iz predhitlerovske Njem ake,
n edvosm isleno dokazuje, da je cijela ova te o rija stvarno sa
mo plod m ate, kojoj n ed o sta je svaki oslonac u stvarnosti,
plod sugestivnog u tic a ja m ukareve nadvlade i njegovog
su b jektivnog u v je ren ja o eninoj inferiornosti. I zato je
kau au to ri spom enute stu d ije neophodno potrebno iz
osnova p re ra d iti seksualnu psihologiju, koja prikazuje kao
a ksiom e esto one osobine, koje su danas pia desideria iz
v jesnih krugova. Ovo su rijei potenih graanskih uenja
ka i one sam o jo jednom p o tv r u ju historijski dokazanu
injenicu, po kojoj je u doba fo rm iran ja rodova (gensova),
m ati bila glava porodice (vidi / Bebel, op. cit.).
M eutim , to sistem atsk o izdvajanje ene iz kulturno-
-privredne d je latn o sti pod k rinkom njene inferiornosti, to
u b ijan je tenje za sam ostalnou, bez koje nem a m oguno
sti razvoja i n a p re tk a ne sam o to je uinilo, da svestrani
rad , osjeaj slobode i sam opouzdanje, budu za enu tako
rei p razni pojm ovi, nego se to shvaanje i danas potpalju
je, ako ne veom, a ono barem istom estinom . H itler je,
jo u s ep te m b ru 1934, na p a rtijsk o m kongresu u N urnbergu,
odluno oznaio kao n ajvri i nepokolebljivi princip na
cionalsocijalizm a u pogledu ene, slijedee:
Obzirom na enu, sadrava n a program sam o jednu
je d in u toku, a to je dijete.
Ovo je, bez suminije, s ta ra pripovijest o vjernoj uvari
ci doma. Ali ta em o sa injenicom , kad m oderna indus
tr ija uvlai enu u prod u k tiv n i proces, kao veoma p otre
bnu i je ftin u rad n u snagu, -istiskujui n a taj nain m u
k arca iz m nogih grana indus-trije, raza raju i tako onaj
fetiizam , o svetoj i vjenoj porodici. K ontradikcija iz
m eu faistike teorije 'i p ra k se ovdje je veom a jasna, ve
i stoga, je r je porodica, kao takova, p resta la da bude stv a r
ni osnov d ru tv a jo u m om entu rasp ad an ja srednjevje-
kovniih feudalno-cehovskih osnova, koji su bili preuski za
naglo n ab u jale ekonom ske snage. Radnika ena, istrgnuta
jed n o m iz porodice, u lis'ti m a h se osvijestila i u njoj se
rodila tenja za em ancipacijom , dakle: za punim izjedna
enjem sa m u k arcem , kako u ekonom skom i kult/umom,

146
tako i u politikom pogledu. A to izjednaenje bilo je uglav
nom izvedeno praktinim odnosim a rada.
Njemaki nacionalsocijalizam ili talijanski faizam,
stvarno samo dva vida 'iste ku ltu rn e tm ine, obeava eni,
da e je osloboditi poniavajueg rada izvan porodi
ce i da e je sa smetlita politikog ivota vratili po
rodici i srei porodinog ivota. Da je real.no to
tjeranje ene 'iz porodice prolizvodnje ne sam o naivno i
nestvarno, nego i cinino, ne treba naroito dokazivati.
ena se nije iz svog vjekovnog poloaja u kui ugu
rala u .tvornice; ona se n ije ugurala u urede, gdje
uz m anju plau, no to je im aju m ukarci, m ora
uz fiziki rad esto da prodaje i svoju enskost. Ka
pitalistika proizvodnja u prvoj, vrtoglavoj fazi indus
trijske revolucije, uvukla je u proces proizvodnje i e
nu kao jeftinu radnu snagu, a kada je u sve mehanizirani-
joj i racionalnijoj proizvodnji postala sve nepotrebni ja
kvalifikacija, uvukla je u proces rada ak i djecu, a o tome,
da se ta djeca poalju u dom, u sreu porodinog ognji
ta, m udro se utilo, je r to tako leerno veliano ognji
te, taj sreni dom, stvarno i ne postoji. Pa ipak, pod pri
tiskom faistike ideologije, ena se u N jem akoj udaljuje
iz tvornica, iz ureda, sa univerziteta, a stvarnost ove injeni
ce djeluje tim okrutnije, to vie prodire u svijet ene sa
znanje, da ona nije bioloki i intelektualno nie bie, i da,
pod povoljnim uslovima razvoja, dostie m ukarca u svim
oblastim a ljudske djelatnosti. Danas se u N jem akoj ene
politikih bjegunaca zatvaraju kao taoci u nacionalsocija-
listike koncentracione logore, politiki sum njive osuuju
se na smaknue sjekirom . Mlade djevojke vode se ulicam a
u sram otnoj povorci, zato to su bile u vezi sa m ukarcim a
druge rase. A koncem veljae 1935. putena je parola: Do
sta o tipu majke, trebam o hitno Valkiru! I odm ah su se
pojavili ideolozi, koji su izvrili podjelu ena na supruge
i vojnike djevojke. Dunost prvih je jasna, dok bi dru
ge imale da slue ratniku za razonodu. Faistiko, konano,
dostojanstvo ene ne preza ni od najbarbarskijeg djela
naih dana, od sterilizacije (onemoguenje plodnosti putem
operacije). Prem a slubenim podacima, do kraja 1935. u Nje
makoj je sterilizirano 40.000 ena, s m otivacijom , da su u
pogledu rase manje vrijedne. Ne uputajui se u sve one

147
grozne posljedice te rasn e faistike ideologije, ukazat e
m o sam o na jedno: od toga redovno 5% steriliziranih ena
um ire od sam e operacije, a d rugih 5% pod pritiskom psiho
loke d ep resije vre sam oubojstvo!
M ukarcu tre b a p re p u stiti privredni rad kae jedan
te o re ti a r faizm a a on e enu opet rado i sigurno
o b ezb ijediti i stv o riti sebi, n jo j i djeci topli porodini dom.
A zatim , poto je m u k arc u p rep u te n privredni rad, on e,
osloboen od enske konkurencije, moi ran ije da se e
ni, i kao re z u lta t svih slad u n jav ih i naivnih fraza, dje
vo jk a e im ati izgled na u d a ju i obezbjeenje. Djevojke e,
dakle, izbaene iz tvornica, ured a i drugih ustanova, tek
im ati izgled n a obezbjeenje, a dotle? dotle mogu lako
i p o u m irati gladne. U N jem akoj je naroito savrena sli
ka p o tisk iv an ja i isk o rita v an ja ene. Kod nacionalsocijalis-
ta ne izostaje ni n a jm a n ji rekvizit za grandioznu predstavu
zav arav an ja n aro d a, tam o nezaposlene ene i djevojke
n asu p ro t od red b am a, koje su vaile dvadeset godina prije
do laska h itlerovaca na vlast vie ne dobivaju potpore i
m o ra ju ii na pomo u selo, kao neplaene radnice i ku
ne pom onice, gdje za hranu i stan rade besplatno. A
kao p o sljed ica tog enskog napola ropskog poloaja prem a
nacionalsocijalistikim voam a i p rem a seljakom gazdi
i njegovim o bijesnim sinovim a svakidanja je pojava,
gdje veliki dio tih d jevojaka dolazi n a tra g u grad u d ru
gom stan ju , bolesne i spolno zaraene. Novi njem aki za
konski propisi p rotiv a b o rtu sa (pobaaja), najstroe se pri
m je n ju ju : ena m ora da raa, ja sn o sam o istokrvne Nor-
dijce, inae se sudi za edom orstvo. N acionalsocijalizam ,
dakle, tre b a ivo ljudsko m eso za puane i topovske po-
gotke, treb a krvave rtve za izvoenje svog im perijalisti
kog n asilja nad slobodom radnog naroda, nad radnicim a i
seljacim a, nad rad n icam a i seljakinjam a, koje takoer m o
ra ju biti svjesne, da je b orba protiv faizm a, borba za n ji
hovo vlastito dobro za slobodan rad, m ir i napredak o
v jeanstva.

14S
 BOIDAR AD ZIJA
Z A D E M O K R A C IJ U ILI P R O T IV NJE

Radnikoj klasi predbacuje se politika nedosljednost

i neiskrenost, kad se ona danas izjavljuje za dem okraciju,
za dem okratska prava i metode. Taj je prigovor potpuno ne
toan i tendenciozan. On izvire ili iz nepoznavanja dijalek
tikog razvoja drutvenih odnosa i zbivanja, jer, u duhu hi
storijskog m aterijalizm a, svaku historijsku situaciju treba
posebno analizirati, ili je to hotim ino izvraanje pravog
stanja. Isticanjem tobonje neiskrenosti radnikog pokreta
u njegovom p rista jan ju uz dem okraciju i dem okratske me
tode, i to ba danas, kad taj pokret uistinu najaktivnije po t
pomae sve istinski dem okratske reime, eli se opravdati
reakcionarne m jere koje se upotrebljavaju u najgrubljoj
formi protiv radnike klase i svih ostalih naprednih pokreta
u unutarnjoj politici mnogih drava, isto kao to se u me
unarodnom opsegu eli tim e opravdati im perijalistiku
agresivnost totalitarnih drava protiv onih drava, koje od
luno ustaju u obranu dem okratskog principa i dem okrat
ske vladavinske forme.
U modernom sm islu rijei o dem okraciji se moe govo
riti tek od vrem ena velike francuske revolucije u osam naes
tom stoljeu. U toj je revoluciji, a u znaku graansko-revolu-
cionam og gesla bratstvo, sloboda i jednakost, m lada gra
anska klasa iznijela politiku pobjedu nad feudalnim si
stem om i njegovim predstavnicim a, da tom politikom po
bjedom upotpuni svoju ekonom sku vlast, koju je ona po
stepeno poela osvajati ve i prije francuske revolucije na
glim razvojem industrije i trgovine, a u znaku privrednog
liberalizma (naela pune i neograniene ekonom ske slobo
de i konkurencije). Takav se ekonom ski razvoj odvijao oso
bito nakon engleske revolucije (polovicom 17. stoljea).

Tekst se o bjavljuje prem a: B oidar Adija, lanci i rasprave. Glas rada,

Zagreb, 1952. str. 114 121.

149
 U velikoj francuskoj revoluciji je najizdaniju pomo
g ra an sk o j klasi, u njezinoj borbi protiv feudalne vladavi
ne, p ruio e tv rti stale, onaj drutveni sloj koji se nazivao
san k ilotim a, a u sebi je sadravao i poetak m odernog pro
le ta rija ta , v je ru ju i da e i on biti sudionik plodova i teko
vina revolucije. S ankiloti su u tim borbam a dali kvantita
tivno i kvalitativno najvie rtava. Ali su se u toj vjeri pre
varili odnosno bili su prevareni. Osvojivi politiku vlast bur
oazija ne sam o to n ap u ta svog pom onika i saveznika u
rev o lucionarnoj borbi za dem okraciju, ve ona otricu svo
je zadobivene prevlasti i nadm oi okree protiv niih dru
tvenih slojeva, m eu ko jim a naskoro najvaniju ulogu igra
p ro le ta rija t; po litiki ona im ne daje nikakova prava, a u
svojoj trci za to veim p rofitom i vikom vrijednosti ona ih
ek o n o m ski i socijalno nem ilosrdno izrabljuje. Pobjedonosno
g ra anstvo preuzelo je itavu vlast u svoje ruke. Sloboda,
b ratstv o i jednakost vaili su sam o za nj; ukinute su povla
stice aristo k ra c ije i stalea, a gospodari su postali les riches
et les lettrees (bogati i obrazovani) elite pro p rie taire el
pensante (vlasnika i um na elita); oni su bili nation (na
rod), a sirom ani i neim uni peuple (puk) ostaje i nada
lje bez ikakve slobode, b ra tstv a i jednakosti. M arat, je d
na od n a jm a rk a n tn ijih linosti francuske revolucije, u svom
listu P rijatelj puka pie: Bili sm o svuda gdje god nas je
zvala opasnost, sprem ni da dadem o i zadnju kap svoje kr
vi za vau ob ran u ; puna tri m jeseca snosili sm o tegobe te
ke borbe, po cijele dane na sunanoj ezi, gladni i edni,
dok su bogatai, sakriveni u svojim podzem nim podrum im a,
izili tek nakon krize da preuzm u vlast i upravu svih ja v
nih poloaja i ureda. rtvovali sm o se za vas, a kao naplatu
za sve nae rtve nem am o niti u tjeh e da budem o priznati
lanovim a drave, koju sm o spasili. Ovu ekonom sku i po
litiku prevlast m lade francuske buroazije uzakonio je p r
vi u stav revolucije iz 1791. godine, a dem okratski ustav iz
1793. godine, koji je b a r donekle davao dem okratska prava
i irokim narodnim slojevim a, nikada nije stupio na snagu.
I godine 1830. opet je p ro le tarijat, zaboravljajui na p ri
jevaru u velikoj revoluciji, n ajak tiv n ije pom ogao graanskoj
klasi d a na b arik ad am a srui resta u riran i ancien regime,
koji je tada, u doba procvata financijskog i industrijskog ka
pitala, htio da uskrisi mo, sjaj i vlast aristokracije. Nije

150
potrajalo dugo da radnitvo i sitno graanstvo ponovno do
ivi prijevaru od strane tvorniara i bankara, koji doepav-
i se vlasti nisu mislili ni na republiku, ni na socijalne re
forme ni na radnitvo, ve sam o na svoju vlast, koja e im
omoguiti daljnje neogranieno obogaivanje. Enrichissez
vous, messieurs! (Obogaujte se, gospodo!) lako klie pred
stavnik vladajue buroazije u ondanjem parikom p arla
mentu.
Isto razoaranje doivljuje p ro letarijat i u svim revolu
cionarnim pokretim a devetnaestog stoljea u Francuskoj i
u ostalim zem ljam a Evrope, a isto tako i u godinam a ne
posredno iza svjetskog rata (1914 1918). Do pred svjetski
rat radnika klasa gotovo u svim zem ljam a ili uope nije
imala ili je im ala u vrlo ogranienoj m jeri izborno pravo,
pravo udruivanja i slobodu svoje tam pe. Sve ono to je
proletarijat, bilo gradski bilo seoski, u toku itavog devet
naestog stoljea i prvih decenija dvadesetog stoljea izvoj-
tio u sm jeru svoje politike slobode, poboljanja svog eko
nomskog i socijalnog poloaja, socijalno-polilikih tekovina
i zakonodavstva, a i svog kulturnog podizanja, sve je to re
zultat njegove organizirane snage i borbe, koju je on m orao
voditi protiv buroazije, koja je svoju vladavinu nazivala
demokratskom vladavinom.
Nije, dakle, nikakovo udo da se radnika klasa, na
kon tekih iskustava i razoaranja kroz stariju i noviju po
vijest, nije mogla i nije htjela odueviti za dem okraciju,
koja je bila dijete kapitalistikog liberalizma. Onog libera
lizma i slobodne konkurencije, koji se u doba jaanja kapi
talizma pretvaraju u bahatu svemo kartela i trustova, a za
unitenje irokih narodnih slojeva, posebice radnika i se
ljaka kao proizvoaa i potroaa. Dovoljna je i najm anja
objektivnost da se prizna, da je ta i takva dem okracija bila
samo plat pune politike diktature kapitalizm a u ondanjoj
njegovoj razvojnoj fazi. Pojm ljivo je stoga da je radnika
klasa, porastom svoje organizirane snage i podizanjem svo
je klasne svijesti, dolazila u sukob i borila se protiv te gra
anske dem okracije, koja je, kako smo pokazali, sve vie
postajala lanom dem okracijom , te je tako borba protiv nje
znaila borbu za pravu dem okraciju. Na alost, u nekim ze
mljam a i jedan se dio radnike klase pod vodstvom socijal
ne dem okracije slijepo poveo za tom dem okracijom i tom

151
svojom pogrenom politikom radnikoj klasi nanio ogrom
ne tete. G lavni razlog rascjep a, posljedica je sarad n je vod
stv a socijalne d em o k racije s n ek adanjom graanskom kapi
talistikom dem okracijom .
G ra an sk a klasa bila je tvorac i nosilac politike dem o
k racije i u znaku te dem okracije, a u stvari klasnom prem o
i (svjedno da li u m jetn o m b ro jan o m m ajorizacijom ili si
lom) rje a v ala je sva d ru tv en a p itan ja . M eutim , drutve
ne stepenice k u ltu rn o g i b rojanog uspona graanske kla
se p rib lia v aju se svom e k ra ju , dok uspon irokih narod
n ih m asa, k v a n tita tiv n o i kvalitativno n ap red u je u jakoj
pro g resiji. B uroazija je p risiljen a da p ro le tarijatu , u okvi
ru svoje dem okracije, d aje sve vea i ira prava. Odnos dru
tvenih snaga i d ru tv en a d ife ren cijacija naglo skreu u
k o rist rad n ih m asa. U poredo s tim e i kapitalistiki privred
ni sistem sve d u b lje u p ad a u s tru k tu ra ln e krize, nagli raz
voj p roizvodnih snaga dolazi u sukob s k apitalistikim d ru
tvenim u reenjem , a eljezna zak o n ito st drutvenog raz
v itk a sve bre ide u s m je ru te m eljitih p ro m jen a dananjeg
proizvodnog sistem a. P rem o g raanske klase, politika i
ekonom ska, naglo p ad a i ona poinje da se boji vlastite i za
n ju n ekad toliko korisne dem okracije. U tom asu dolazi
do p rekretnice.
G ra an sk a k lasa n azrijevajui sada u politikoj dem o
k raciji, a jo vie u njezinom ekonom skom i socijalnom pro
d u b ljiv an ju , do kojeg je nem inovno dolazilo pod pritiskom
o rg an izirane radnike klase, opasnost za svoju prevlast u
d ru tv u , n ap u ta i odrie se vlastite tvorevine politike
d em o k racije i pribjegava otvorenoj d ik tatu ri u form i
faizm a.
P ad o tp o rn e snage radnike klase zbog pocijepanosti i
razd v ojenosti u njezinim organiziranim redovim a, olakao
je b u roaziji taj prijelaz otvorenoj d ik tatu ri; u toj okolnosti
lei veliki dio odgovornosti za pobjedu faizm a na vodstvu
so cijalne dem okracije. A u redovim a sam e buroazije finan
cijsk a oligarhija, kao n ajizraz itiji predstavnik m onopolisti-
kog kapitalizm a, glavni je nosilac protudem okratskog, auto
ritativ nog i to talitarn o g sistem a vladavine. M onopolistiki
k ap italizam svojom m eunarodnom im perijalistikom agrc-
sivnou, izazivanjem sve teih sukoba i u n u ta r i izvan gra
nica p ojedine drave, sp u tav a n jem razvoja proizvodnih sna

152
ga, postao je grobar graanske dem okracije i parlam enta
rizma. Konano, i razni slojevi srednjeg stalea, privrednom
krizom i inflacijom ekonom ski uniteni i socijalno dekla
sirani, izgubivi politiku i ekonom sku orijentaciju, postali
su u svom dobrom dijelu lagan plijen faistike demagogije,
koja je svojom frazeologijom znala da privue u svoje redo
ve i jedan dio m asa gladujueg, besposlenog proletarijata
grada i sela.
U svom poetku faistiki pokret sastoji se od naorua
nih odreda, plaenih od industrijskog i financijskog kapita
la, uperenih prvenstveno protiv radnike klase i njezinog
pokreta, da postepenim jaanjem i um naanjem svojih e
ta, uz pomo najjeftinije nacionalne i socijalne demagogi
je, agresivnosti i izazivanja drugih naroda, doe do pune
vlasti u dravi, uzim ajui u raznim dravam a razne forme
prilagoene nacionalnim i socijalnim osobinam a dotine ze
mlje. Doavi na vlast, glavna je zadaa autoritativnog re
ima da obrani i ouva kapitalistiki privredni sistem u da
nanjoj njegovoj zadnjoj razvojnoj fazi. Dok su ekonom ski
liberalizam i politika dem okracija odgovarali kapitalizm u
u njegovim prvim razvojnim fazama, dotle faizam i totali
tarna drava odgovaraju kapitalizm u u njegovoj starakoj
dobi, kapitalizm u m onopolistikom i im perijalistikom , ali
ujedno kapitalizm u koji zapada u vrtlog bezizlaznih priv
rednih kriza. Autoritativni reim svojim m etodam a u unu
tarnjoj politici, autarkijom u privrednom ivotu, stvaranjem
ratnog raspoloenja i izazivanjem ratnih sukoba, a tim e upo-
redo podizanjem ratne industrije, um jetno i privrem eno mo
e spaavati kapitalistiki sistem proizvodnje, ali ga spa
siti ne moe. Ne samo to on ne moe spasiti kapitalizam ,
ve on dijalektikom drutvenog zbivanja indirektno i sam
postaje njegov grobar ujedinjujui i zdruujui protiv sebe
sve dotada rasparane dem okratske i napredne drutvene
snage.
Faizam nije pojava, koja se ograniava na jednu zem
lju ili koja odgovara karakteru i tem peram entu samo nekih
naroda. To se vjerovalo u poetku, dok je on kroz nekoliko
godina u svojoj prvoj formi i sadrini postojao sam o u Ita
liji, ali njegova pobjeda u N jem akoj, a uz pomo tih dviju
zemalja i u jo nekim drugim zemljama, dokazujui da je

153
 faizam opa, univerzalna pojava, je r je sredstvo monopo-
lislikog internacionalnog kapitalizm a. K onstatirajui tu
in jenicu tre b am o u tv rd iti, da on ne m ora svagdje pobije
diti, da za faistiku form u vladavine nisu uvjeti svuda jed
naki, pa zato ta form a nije neizbjeiva, i da drutveni raz
voj ne m o ra kroz tu form u proi. N asuprot, n ad iran ju fa
izm a mogu se uspjeno su p ro tstav iti i njegovu pobjedu
sp rije iti nap red n e i dem o k ratsk e drutvene snage; u me
u n aro d n o m i u nacionalnom okviru.
Ako sm o utvrdili da je je d an od glavnih razloga pobjede
faizm a akciona, o rg an iziran a i ideoloka razjedinjenost i
p o cijepanost radnike klase, onda je jasno, da je prvi od
u v jeta uspjenog s u p ro ts ta v lja n ja n ad iran ju i irenju fa
izm a uspostava je d in stva radnike klase. I uistinu, danas
se vie ne moe zaustaviti ideja stv a ra n ja tog jedinstva;
ona se elem en tarn o m snagom nam ee kao najprea p o tre
ba dananjice, kao im perativ drutvenog napretka, a ujed
no kao glavni uv jet u spjene o b ran e o p stan k a i sam ostalno
sti n aroda, posebice m alih. Tu ideju ne moe vie nitko
sp rijeiti, pa ni onaj m ali broj reakcionarnih elem enata u
so cijalnoj dem okraciji, koji bi jo uvijek elio nastaviti zlo
sretn o m politikom otvorene ili po tajn e su rad n je s reakcio
n arn im reim im a.
Ali za usp jen o su p ro tsta v lja n je iren ja faizm a nije do
voljno stv a ra n je sam o je d in stv a radnike klase. D ijalekti
ki razvoj situ a cije ide dalje. M ora se vriti d aljn je jo ire
o ku p lja n je svih istin sk ih d em o kra tskih i naprednih snaga;
seljakih m asa, m alog graanstva, napredne i slobodne in
teligencije i svih onih elem enata, koji im aju ivotnog inte
resa da sauvaju slobodu ovjeka i naroda. To okupljanje i
zb ijan je d em o k ratsk ih snaga im a osobito znaenje u zem lja
m a (posebice seljakim ) sa nerijeenim nacionalnim pita
n jem , je r u d an a n jim prilik am a borba za rjeenje nacional
nog p ita n ja nerazdvojna je od borbe za dem okraciju. N aj
rje itiji dokaz za ovu nau tv rd n ju mogu da poslue Kata-
Ionija i B askija u vezi s najnovijim dogaajim a u panjol
skoj. U preteno seljakim zem ljam a osobito vano znae
nje za o k u p ljan je dem o k ratsk ih snaga im aju dem okratski
seljaki pokreti, je r od njihovog ispravnog shvaanja i od
lunog p ris ta ja n ja uz princip dem okracije m nogo ovisi us
p jeh nacionalnoosloboilake borbe.

154
 Ako je, dakle, radnika klasa im ala opravdanog razloga
da u predfaistikoin razdoblju ne bude oduevljena graan
skom dem okracijom stoga to je ta dem okracija bila krov,
pod kojim su se okupljale sve reakcionarne snage, ona da
nas u doba kad se gro kapitalistikih antidem okralskih
grupa izdvojio i preao u faizam i u doba opasnosti od fa
istike vladavine ima isto tako puno razloga i dunosti
da se bori za dem okraciju i elem entarna dem okratska pra
va, je r je potpuno razum ljivo da izmeu faizma i graan
ske dem okracije moe da bira sam o ovu zadnju. To vie,
kad se znade i vidi, da danas, u doba otvorene borbe izme
u faizma i dem okracije, napredni dio graanske klase os
taje vjeran dem okraciji i dem okratskoj vladavini. I graan
ska dem okracija brani kapitalizam i kapitalistiki sistem ,
ali izmeu nje i faizma postoji bitna razlika: faizam brani
kapitalizam terorizirajui i unitavajui sve one drutvene
snage (u prvom redu radniku klasu), koje narod i itavo
ljudsko drutvo vode ka ljepoj i pravednijoj sutranjici,
on izaziva i vodi ratove, dok nasuprot iskrena graanska
dem okracija eli ukloniti m onopolistiku vlast velikog ka
pitala, osigurava graanske slobode, brani svjetski m ir i ta
ko omoguuje koncentraciju svih naprednih drutvenih sna
ga, koje su nosioci borbe za novo drutvo.
Meu razlozima, koji uslovljuju dananje otvoreno pri
stajanje radnike klase uz dem okraciju, treba jo neto na
vesti. Radnika je klasa protiv rata. Ona hoe da ouva svoj
narod i itavo ovjeanstvo od strahota novog krvoprolia,
koje je bilo jo stranije od prolog svjetskog rata. Faizam,
nasuprot, zaotravajui do m aksim um a suprotnosti u sa
mom kapitalistikom sistem u, neizbjeno vodi do nove dio
be svijeta putem oruane sile. A utarkija, pravo na ivotni
prostor, pravedna dioba sirovina i trita sve su to samo
nazivi za priprem ne radove novog svjetskog rata. Dodue,
ve sam monopolistikfi kapitalizam nosi u svom sistem u
neizbjenost rata, ali faizam, pogoravajui suprotnosti iz
meu pojedinih im perijalistikih drava, pospjeuje as ot
vorenih oruanih sukoba. Ako graanska dem okracija, u is
pravno shvaenom interesu m aterijalnih i duhovnih dobara
pojedinih naroda i itavog ovjeanstva, iskreno ulae sve
svoje snage da sprijei te oruane sukobe, onda radnika

155
k lasa s puno o p rav d an ja i n ajsp re m n ije prua svoju pomo
g ra an sk o j dem okraciji.
N alazei saveznike u neosloboenim narodim a, u selja
k im m a sa m a i nap red n o j inteligenciji, a sam a okupljajui i
o rg an iziraju i svoje snage, rad n ik a klasa stie garanciju
d a u d an a n jo j bo rb i p rotiv au to rita tiv n ih i to talitarn ih re
im a nee i ne m oe biti prevarena, kao to se opetovano
dogaalo u h isto riji. Tim e i u b orbi h rvatskog naroda naa
rad n ik a klasa dobiva posebno i vano znaenje kao fak
to r u je d in je n e dem okracije, kojoj p ada u dio rjeavanje na
eg n ajvanijeg u n u ta rn je g problem a.
Da zakljuim o: U d an a n je doba neizm jernog razvitka
nauke, u doba visokog tehnikog n ap retk a, velike m a terijal
ne i duhovne k u ltu re; dakle, sve sam ih tekovina koje su do
bivene um om , ali isto tako i toliko tru d o m i naporom rad
nog n aro d a, u takvo doba ne m oe se voditi dem okratska
p olitik a bez rad n ik e klase i njezinog pokreta.
B orba za slobodu i rav n o p rav n o st naroda, kao nerazdru-
ivi dio b o rb e za d em okraciju, ne moe se ni zam isliti bez
rad n ike klase, kojoj je ta b o rb a zajednika sa njezinom
b o rb o m za socijalno i ekonom sko osloboenje.
P rava i istin sk a d em o k racija ne moe p o sto ja ti bez ra d
nike klase, k o ja je po svom drutvenom poloaju izraz i
izvor svih d e m o k ratsk ih tenji.
Ovo je ja sn o i nedvoum no stanovite radnike klase i
n jezinog p o k re ta (politikog i sindikalnog) o p itan ju dem o
k racije. N itko ne m oe i ne sm ije stav ljati u sum nju iskre
n o st ovog stanovita, a da se ne izvrgne opasnosti raspar-
a v an ja i slab ljen ja d em o k ratsk ih otp o rn ih i borbenih snaga.

156
 O N JA D V O R 2A K

B IB L IO G R A F IJ A

knjiga, broura i lanaka o b jav lje n ih

u Jugoslaviji 1920 1941
(Izb o r)
 UVOD

Faizam kao politika doktrina i praksa i an ti faizam

kao pokret otpora i kao nain m iljenja odrazili su se u fi
lozof sko-teoretskoj i knjievno-kritikoj djelatnosti. Zada
tak je ove bibliografije, da izborom radova jugoslavenskih
autora, prikaze odraz ove djelatnosti u naoj publicistici iz
m eu dva rata.
Nali sm o se pred vrlo sloenim zadatkom , a ujedno i
pred prvim pokuajem sistem atiziranja takove grae i stva
ranja jedne tem atske bibliografije o fenom enu faizm a kod
nas. Iz goleme heterogene i praktiki neobuhvatljive grae
trebalo je u jedan, koliko-toliko, reprezentativan uzorak
ukljuiti napisane i objavljene reflekse naj razliit ij ih k n ji
evnih i politikih strujanja, koja su dolazila do izraaja u
naem m euratnom periodu. Istodobno i paralelno sm o m o
rali voditi rauna o osnovnoj tem i okosnici nae biblio
grafije faizm u, kao fenom enu jedne odreene epohe i
to, u prvom redu, o m arksistikoj kritici svih vidova fai
stike ideologije i propagande.
U tom relativno kratkom razdoblju, nakon prvog svje t
skog rata pa do Hitlerovog napada na Jugoslaviju, pokrenu
to je m notvo asopisa, almanaha, zbornika, iji je razno
liki profil bio nuno podreen drutveno-ekonom skim i po
litikim prilikam a u m euratnoj Jugoslaviji. U njim a se
jasno odrazio osnovni ideoloki sukob naprednih knjiev
nika, m arksista s jedne strane i konzervativnih krugova
kao i nacionalistikih i profaistikih ideologa s druge
sirane. Sva ta strujanja nala su svoje m jesto na stranica
ma asopisa, politikih, knjievnih, strunih lijeve i de
sne orijentacije.
Cilj nam je bio, da pokuam o jednim izborom prika
zati vrijeme, intenzitet, uestalost i nain reagiranja nae
publicistike na aktuelne politike dogaaje u svijetu i kod
nas. Prvo m jesto u naem izboru zauzeli su napredni aso-

159
pisi lijeve o rijen ta cije organi socijalistiki orijentiranih
grupa posebno asopisi K o m u n istike partije Jugoslavije,
ko ja je svoje publikacije tam pala uglavnom ilegalno, vrlo
neredovito, esto u inostranstvu. S vi su ti asopisi bili uglav
nom kra tko g vijeka, pod neprekidnim pritiskom cenzure.
Cesto su prekidali izlaienje zbog zapljena i zabrana, a surad
nici su im se javljali pod najrazliitijim pseudonim im a i i
fram a, od ko jih su neke, naalost, ostale nerazrjeene do
danas. N a p o ku a j s k u p lja n ja i obrade te, velikim dijelom
nepristupane, i razasute sku p in e anonim nih, ifriranih la
naka, prikaza, proglasa i najraznovrsnijih priloga, iji su
au to ri esto ostali anonim ni kritiari svog vrem ena, rezul
tirao je jednim , u ta k vo j situaciji optimalnim izborom
radova, ko je sm o u vrstili u nau bibliografiju. Susreli smo
se sa prikazim a tada vodeih totalitaristikih reim a Ita
lije, N jem ake, p a n jo lsk e kao i odraza tih sistem a u osta
lim zem ljam a Evrope. Od analize pojave faizm a u Ita liji
n akon 1922 pa p reko prikaza naj razliit ij ih m anifestacija
nacionalsocijalizm a N je m a ke nakon 1933 i sasvim
specifinih tipova faizacije u nizu evropskih zem alja, u
lo m m aterijalu posebno m jesto zauzim aju prodor i razvoj
fa izm a u Jugoslaviji, kao i analize povijesnih i politikih
p red u vjeta za njegov razvoj. P ublicistika djelatnost KPJ
je u to m itavom razdoblju bila koordinirana sa etapama
i akcijam a njezinog ilegalnog djelovanja, to je vrlo jasno
izraeno u lancim a iz asopisa i dnevne tam pe kao i u
posebno ob ja vljen im rezolucijam a. T ridesetih godina, ka
da antifaizam , nakon IV Z em a ljske konferencije, postaje
sa sta vn i dio program a KPJ opaa se znatan porast lanaka,
to u naem izboru i pokazujem o.
Iz tog niza objavljenih spisa izabrali sm o, u prvom re
du, lanke naih m a rk sistik ih teoretiara. To su kritike
fa istike ideologije, ali i najraznovrsnijih ilustracija otpo
ra i protesta, koje su dolazile do izraaja u naoj sredini.
U pravilu sm o izostavljali, iako nism o sasvim zanem arili
brojne prikaze sluajeva vijesti, krae biljeke, sta
tistik e podatke, opise ponaanja, ko ji su dodue ilustrativ
ni za sam u a tm o sferu tog perioda, ali bi u jednom ovakvom
izboru nesrazm jerno poveali broj bibliografskih jedinica
i zasjenili osnovnu liniju bibliografije.

lh O
 Drugu, jednako vanu skupinu u naem izboru ine
knjievni asopisi, kojim a obiluje ovo razdoblje. I ovdje
sm o se za.drali na vodeim, prvenstveno naprednim , lijevo
orijentiranim asopisima, predstavnicim a razliitih knjiev
nih struja tog razdoblja. U njim a su sve m anje zastuplje
ni lanci, koji prelaze okvire uskog literarnog podruja, a
obrauju ope kulturne i drutvene problem e. Kao pratioci
svih vanijih politikih i kulturnih pojava svog vremena,
esto izrazito naglaenog politikog profila, sluili su po
jedincima, grupam a kao sredstvo za irenje ideja. Upravo
su u tim asopisim a dole do izraaja razlike izm eu m ark
sistikog i faistikog pogleda na svijet, sukob naprednih
i konzervativnih uvjerenja i politika diferencijacija meu
naom inteligencijom. Literatura im je tu sam o jedan od
oblika ideoloke borbe. Upravo zbog toga naa bibliografi
ja ih svojim izborom brojano stavlja u ravnopravan po
loaj sa izrazito politikom periodikom istog razdoblja. Dok
na jednoj strani napredni knjievni asopisi (Knjievna re
publika, Danas, K njievnik i dr.) odraavaju razvoj i afir
maciju antifaistike m isli u nas kao i intenziviranje anti
faistike djelatnosti naroito tridesetih godina, aso
pisi suprotne orijentacije profaistiki i klerikalni, daju
nam sliku djelovanja tih grupacija kod nas, u odreenom
razdoblju (H rvatska smotra). Budui da i jedni i drugi ana
liziraju faizam , sa razliitih idejnih pozicija, naim sm o iz
borom nastojali, da prilozim a i jednih i drugih dadem o zao
kruenu sliku oprenosti tih analiza.
Pregled drutveno-politike atm osfere m euratnog raz
doblja bio bi nepotpun bez priloga iz srednje skupine tzv.
graanskih asopisa, koji, bez odreene politike koncepcije
registriraju faizam kao fenom en odreene epohe.
Od strunih asopisa izborom sm o obuhvatili sam o vo
dee pravne (Arhiv za pravne i drutvene nauke, M jese
nik) i ekonom ske (Ekonom ist, Narodno blagostanje), na i
jim je stranicam a analiza faistikog sistem a dobila odre
eni, izrazito struni prizvuk. Nau prvobitnu nam jeru da
dnevnu tam pu potpuno izostavim o iz naeg izbora izm ije
nili sm o tokom rada. Odluili smo, da ipak ukljuim o samo
neke od naih dnevnih i tjednih novina (Radniku tam pu)
i to samo odreena godita na koja sm o bili upueni refe
rencama iz sekundarnih publikacija i bibliografskih pregle-

11 Komunisti o faizmu 161

 da. K alendari i alm anasi nali su takoer svoje m jesto u
bibliografiji, iako ih n ism o m ogli obu h va titi u cijelosti.
U vrstili sm o i dva priloga, koja datiraju iz m euratnog
razdoblja, ali su ob ja v lje n i te k nakon rata (Krleine Teze
za je d n u d isk u siju iz godine 1935. i jedan M aslein lanak.)
B u d u i da sm o eljeli p rika za ti iskljuivo djela naih
autora na naem tlu, u pravilu sm o izostavili prijevode, ko
ji u p o jed in im razdobljim a d om iniraju na stranicam a nae
periodike, ili se, u skladu sa program im a tadanjih izda
va kih kua, p o ja v lju ju u o bliku broura. Uvrstili sm o sa
m o prijevode djela vodeih fa istikih ideologa (H itler,
M ussolini, G e n tile ...) ili nekih is ta k n u tih antifaista (Tol
ler). Izn im n o sm o u klju ili i jedan asopis, ko ji je izlazio
izvan Jugoslavije D im itrovac , je r sm o sm atrali da na
u p u b licistiku d je la tn o st iz tog razdoblja m oram o upot
p u n iti i sa djelatnou jed n e grupe ista k n u tih naih poli
tiara, k o ji su bili u m ogunosti da iz blizine analiziraju
fa iza m u pan jo lsko j.
Prvo poglavlje u naoj bibliografiji zauzim aju knjige i
broure, po bro ju priloga n a jm a n ji dio izbora, poredanog
kronoloki.
K ro n o lo ki redoslijed nastavljam o i u drugom poglav
lju lancim a iz periodike. asopisi su poredani prem a
d a tu m u po ja v ljiva n ja prvog izabranog lanka, a unutar sva
kog naslova asopisa kro n o lo ki su poredani prilozi tokom
svih godina izlaenja, odnosno svih pregledanih godina. Na
ta j sm o nain dobili dvije paralelne slike: redoslijed pojav
ljiva n ja odreenih asopisa u tom razdoblju, a istodobno
i pojava prvih reakcija u odreenim sredinam a. Na taj sm o
nain vrlo detaljno vrem en ski i prostorno o svijetli
li odraz fenom ena faizm a u naoj sredini.
Treim sm o poglavljem obuhvatili glavne rezolucije
KPJ o faizm u, ko je nam daju politiko objanjenje reak
cija u po jed in im razdobljim a.
A becednim kazalom periodike obuhvatili sm o sve pre
gledane asopise, zbornike, kalendare, broure, bez obzira
na izbor njihovih priloga za bibliografiju. Uz naslov i pod
naslov, za sva ki je asopis oznaeno m je sto i vrijem e izla
enja, kao i im ena urednika, gdje je to bilo m ogue usta
noviti. B ro jem uz podatke o asopisu oznaili sm o redne

162
brojeve ukljuenih bibliografskih jedinica. Podaci bez po
pratnog broja oznauju asopise, koji su pregledani, ali
im prilozi nisu uvrteni u ovaj izbor.
Sam im naslovom, kao i itavim ovim uvodom naglasi
li sm o da je ova bibliografija tek prvi pokuaj sistem atizira-
nja jedne ogromne, velikim dijelom neistraene grae, e
sto nedostupne, nesreene i razasute po arhivam a i pri
vatnim zbirkam a. Ne m oe se dakle, ni priblino govoriti
o kom pletnoj bibliografiji priloga o faizm u, koji je objav
ljen kod nas izm eu dva rata. To je sam o izbor iz jednog
daleko opsenijeg gradiva i kao takav, nadam o se, posluit
e kao koristan prilog za daljnja istraivanja.

I na kraju evo i popisa vodia, koji su nam posluili

kao izvori za izbor grae:
1. Anali Leksikografskog zavoda FNRJ., Svez. 2: Graa
za bibliografiju jugoslavenske periodike. Zagreb,
1955.
2. Enciklopedija Jugoslavije, svez. 2. asopisi, str.
522546. Zagreb, L eksikografski zavod FNRJ, 1956.
3. Krlein zbornik. Zagreb, Naprijed, 1964: str. 341
364: Vaupoti, Miroslav: Krleini knjievni asopisi
4. Rajevi, Vojo: Prilog bibliografiji naprednih novina
i asopisa izm eu dva rata. Putevi revolucije, 1964,
br. 3/4, str. 530552
5. Vaupoti, Miroslav: asopisi 19141963. U: Panora
ma hrvatske knjievnosti X X stoljea. Zagreb,
Stvarnost, 1965., str. 769828
6. Martinovi, Niko: Razvitak tam pe i tam parstva u
Crnoj Gori 14931945. Beograd, Inst. za novinar
stvo, 1965.
7. Istorija radnikog pokreta. Zbornik radova, svez. 3.
Beograd, In stitu t za izuavanje radnikog po
kreta, 1966.
8. Munda, Joe: Bibliografija m arksistinega tiska, 11.
IV 1920. 26. III 1941. Knjige, broure in asopisje.
Ljubljana, In titu t za zgodovino delavskega giba
nja, 1969. str. 122

163
 9. Vaupoti, M iroslav: V rijed n o st i znaenje lijevih a
sopisa i novina u h rv a tsk o j k n jiie v n o s ti etrdesetih
godina. K ritika, 1970, hr. 11, str. 169 183
10. Iveko vi, M laden: H rv a tska lijeva inteligencija, 1918
1945. Zagreb, N aprijed, 1970, K nj. I, 1918 1941:
V aupoti, M iroslav: asopisi i listovi 1929 1941, str.
191 196
11. Lasi, Sta n ko : S u k o b na k n jievn o j ljevici, 1928
1952. Zagreb, Liber, 1971.
12. Jeli, Ivan: K P H 19371941. Zagreb, In s titu t za
h isto riju radnikog p o kreta H rvatske, 1972.
13. Proti-Vasovi-M ati: S o cija listiki i radniki pokret
i KPJ 18671941. Beograd, In s titu t za savreme-
nu istoriju, 1972.
14. Bajec, Joe: S lo v en ski asniki in asopisi 19371945.
B ib lio g ra fski pregled. Ljubljana, N arodna in uni-
verzitetna knjinica, 1973.

K o ristili sm o fo n d o ve slijedeih biblioteka:

1. N acionalne i sveuiline knjinice u Zagrebu
2. R adnike biblioteke u Zagrebu
3. In s titu ta za h isto riju radnikog pokreta u Zagrebu
4. In s titu ta za savrem enu isto riju u Beogradu
5. A rhiva Saveza k o m u n ista Jugoslavije u Beogradu
6. N arodne biblioteke S R S rb ije u Beogradu
7. In titu ta za zgodovino delavskega gibanja uL ju b
ljani
8. I n titu ta za sociologijo Pravnog fa k u lte ta u L jub
ljani

m
 I. K N J IG E I B R O U R E

a) O rig in a li

[. TUNTAR, Josip: K om unisti v rim skem parlam entu.

B arbarsko postupanje s prebivalstvom Julijske Bene-
ije. Govor poslanca Josipa T u n tarja na p arlam entarni
seji z dne 20. VII 1921. Gorica, G orika sekcija K. S.
Italije, N arodna tiskarna, 1921. str. V II23
l. KRULJ, Uro: Politika i rasa. (Rasni nacionalizam ).
Sarajevo, 1925, str. 84
3. TOPALOVI, ivko: Poloaj u svetu i u Jugoslaviji.
Beograd, Tucovi, 1927. str. 32
Govor . Topalovia, voe jugosl. soc. dem okracije, po
slije povratka sa sjednice II i A m sterdam ske Interna-
cionale m art 1927.
4. MATOI, Joe: Mussolini. S tudija. Zagreb, 1928.
5. Istina o faistikom pokretu u Jugoslaviji. Vojno-fais-
tika diktatura. Izdanje Seljake internacionale,
str. 28
6. MIRKOVI, Mijo: Socijalni program faizma. La carta
del lavoro. Jedna ekonom ska kritika. Beograd, Geca
Kon, 1929. str. 24
7. AVAKUMOVI, A. G.: O faistikom sindikalnom ure
enju. Beograd, tam parija Privrednik, 1930. str.
30 P. o. iz Arhiv za pravne i drutvene nauke, 1930,
Knj. 20, str. 92107, 187209, 209222
8. Faizam osvaja proletarijat. O faizm u u Italiji.
Zagreb, M erkantile, Ju tria i Sedm ak, bez god., str. 45
9. BANICA, Svetislav: Uznem irena Evropa. (Evropa posle
rata. Nove struje, stare tenje. Faizam, Hitlerizam , re
vizionizam. M akdonaldov plan. R at ili m ir. Subotica,
Geca Kon, 1933. str. 23

165
 10. KOSIC, M irko: Boljevizam , faizam i nacionalsocija
lizam . N ovinarski lanci. aak, 1933.
B iblioteka aanski glas, God. 1, svez. 1
11. AVRAMOVI, M ihajlo: S ta se deava u svetu na zadru
nom polju. Proces o p ad a n ja za d ru g a rstv a u faistikim
zem ljam a, koji a u to r naziva vraanje natrag. Prikaz
slu a ja Ita lije, N jem ake i A ustrije. Beograd, 1934.
12. B EK ER , Josip: S ocijalizam ili faizam . Beograd, Na
fro n t, 1934.
13. BRODAR, Tone: [pseud.] (= K ardelj, E dvard): Fai
zem. K oevje, T isk a rn a J. Pavliek, 1934. 47 str. Ma
la knjinica, 1
14. MAGDI, M ilivoj: Faizam u n asta jan ju . (Ciljevi i pu-
tevi ta lijan sk o g faizm a). Zagreb, N a front, 1934.
15. M ATIJEVI, A.: Zato u N jem akoj progone idove.
Zagreb, 1934. M oderna soc. knjinica, svez. 3
16. SPEK TO RSK I, Evgenije: T ri d eklaracije. Faizam u
Ita liji. P ovelja ra d a 1927. P. o. iz Arhiv za pravne i
d ru tv en e nauke, K nj. 28/15/, 5, 1934., str. 373384.
17. BOBI, .: A ntisem itizam idovsko pitanje. Za
greb, 1935. P o p u larn a biblioteka
18. BOGI, B ogom ir A.: D em okratija, faizam i hrvatsko
p itan je . Beograd, 1935.
19. KUS-NIKOLAJEV, M irko: A ntisem itizam bez m aske.
Zagreb, R adnika tam pa, K. Z., 1935., 32 str.
20. KUS-NIKOLAJEV, M irko: G raani kod nas. Zagreb,
1935.
21. KUS-NIKOLAJEV, M irko: La rasizm a. Zagreb, R ad
nika tam p a, 1935. 32 str.
22. KUS-NIKOLAJEV, M irko: , M ilivoj Magdi: Abesini-
ja. Zagreb, M crkantile, 1935.
23. MAGDI, M ilivoj: Faizam i radnika klasa. Zagreb,
R adnika tam pa, 1935. str. 32
24. PETROVI, B ranim ir: S utina politike. N auno-kritiki
osvrt. B eograd, t. Grafiki institut, 1935, str.
3655
25. R ISTI , M iodrag: Ita lijan sk i nacionalizam . Beograd,
Geca Kon, 1935., str. 57

166
26. SETINEC, Ju raj: Socijalna organizacija faizma.
Zagreb, T iskara M erkantile, 1935. str. 47 + 1 Pretam -
pano iz Mjesenika, 60/1934, br. 912
27. VODETOVA, Angela: Faizam i ene. Beograd, Geca
Kon, 1935., str. 32
28. ALEKSI, Duan: Faizam, neprijatelj slobode. Beo
grad, 1936.
29. GREGORI, Danilo: Privreda nacionalnog socijalizma.
Doktrina-praksa. Beograd, tam parija ura Jak-
i, 1936., str. XVI + 331
30. JOVANOVI, Slobodan: P oratna drava. D opuna djela
Drava od istog autora. Pisac obrauje pet drava,
koje sm atra najznaajnijim za poratnu politiku evolu
ciju: Englesku, Francusku, Italiju, N jem aku i Rusiju.
N ajinteresantniji su opisi novih sistem a: faistikog,
nacionalsocijalistikog i komunistikog. K ritika faiz
m a kao idelogije. Beograd, Geca Kon, 1936.
31. KUS-NIKOLAJEV, Mirko: H itler? Put N jem ake.
Zagreb, 1936.
32. KUS-NIKOLAJEV, M irko: Preko dananje stvarnosti.
Zagreb, Bez nakl., T iskara Merkantile, Ju lria i
Sedmak, 1936.
33. POLJAK, M arko: Antisem itizam jugoslovenskih nacio
nalnih radnikih sindikata i interesi njihovih voa.
Beograd, izd. pisca, tam p arija Privreda, 1936., str. 24
34. RISTI, M iodrag: Jedna volja. lanci o Italiji. Zbirka
lanaka iz vrem ena kada se tek pojavio faizam i prve
njegove vlade. Beograd, 1936., str. 150
35. TASI, ore: Savrem eni politiki sistem i. Beograd,
1936. Biblioteka Kolarevog narodnog univerziteta,
Knj. 21
36. ZWITTER, Fran: Prebivalstvo na Slovenskem od 18.
stoletja do dananjih dni. (Razprave znanstvenega dru
tva v Ljubljani, 14., H istorini odsek 5.) Ljubljana,
1936., str. 114 + Prilog: K arta ukinjenih ol
37. BAUER, Ernest: D ananja N jem aka. Zagreb, M ati
ca H rvatska, 1937., str. 97 Mala knjinica Matice H rvat
ske, N. S., Kolo II, svez. 6.

167
38. JOVI, B * (pseud.): Faizam Zagreb, 1937. (Vidi Pro-
gonski, v)
38.a/PRO G ON SKI, B.* (pseud.). Zadaci faistike ideologi
je .. Z agreb, O rbis, 1937., 80 s tr. (Vidi: Jovi, B.)
39. K REK I, Bogdan: S in d ik ati i faizam . Beograd, Os
loboenje, 1937., 38 str.
40. K RI, N.: etiri godine faistike privrede u Nema-
k oj. Zagreb, N ova k n jig a m jesenik za savrem ena
p ita n ja , 1937., 45 str.
41. NED ELJK OV I, D uan: R ase i rasizam . Skopje,
1937., 95 s tr. S avrem ena nau n a biblioteka
42. ETIN EC, J u ra j: N acionalni socijalizam . Idejni osno
vi i socijalno-ekonom ska izgradnja. Zagreb, Nakl.
vi., 1937., 110 str.
43. TOMAI, D inko: K ritik a rasn e in te rp re ta c ije politi
ke h is to rije H rv a ta i S rba. L jubljana, 1937.
44. IVKOVI, L ju b o m ir: L judsko dru tv o i rasn a teori
ja . Zagreb, Z nanstvena knjiga, 1937.
45. IVKOVI, R adom ir: R adni odnosi u T reem R ajhu.
P red av an je o drano u D ebatnom klu b u 24. m a rta 1937.
B eograd, S tu d en tsk o pravniko drutvo, D ebatni klub,
1937. 19 s tr. S tu d en tsk o pravniko drutvo, D ebatni
klub, svez 1.
46. HRIBAR, Alfons: F aistika Ita lija ko rp o rativ n a d r
ava. Svez. 1. B eograd, VI. nakl., 1938., 79 str.
47. NED ELJK OV I, D uan: Ideoloki sukobi dem okratije
i faizm a. K ritik a o p aan ja sa V III Internacionalnog
k ongresa odranog u P ragu 1934. god. Skopje, ta m p a
rija Juna S rbija, 1938., s tr. 69
48. SIM I, V ladim ir Sv.:. Ideoloki frontovi. Beograd,
1938., 63 s tr. B iblioteka Politika i drutvo, svez. 11
49. ETIN EC, J u ra j: K orporativizam i dem okracija.
Zagreb, N aklada vlastita, 1938. str. 109 + 3
50. VUJOEVI, Ivan: F aizam i korporativizam u Italiji.
B eograd, ta m p a r ija Drag. G regori, 1938., 47 str.
51. BOKOVI, H ijacint: Filozofski izvori faizm a i nacio
n alnog socijalizm a. Zagreb, 1939., 21 str. P. o. iz Hr
v atskog S ocijalnog tjedna, K nj. II I

* Dvije identine knjige (od 38 i 38a)

168
52. SETINEC, Ju raj: K orporativni sistem faizma. Za
greb, N aklada vlastita, 1939., 24 str.
53. 2EBOT, iril: K orporativno narodno gospodarstvo.
K orporativizem , faizem, korporativno narodno gospo
darstvo. Celje, D ruba sv. M ohorja, 1939., str. IV +
309 + II
54. GREGORI, Danilo: Italijanski korporativizam . Istori-
ja t, doktrina i praksa. Beograd, 1940.
55. HITLER GORING BRAUCHITSCH. Beograd,
1940. Rat i m ir
56. M eunarodni ugovori i sadraji. Zagreb, T iskara na
rodnih novina, 1940. 29 str. N acionalsocijalizam i poti
vanje ugovora. N acionalsocijalizam i krenje ugovora
(Porajnje, A ustrija, eka, Poljska)
57. MIRKOVI, Nikola: Privreda italijanskog faizma.
Beograd, 1940., 223 str.
58. PEJINOVI, Petar: Italijanski korporativizam .
Beograd, tam parija Sloga, D. T. Popovia, 1940.,
60 str.
59. MAGDI, Milivoj: K orporativizam kao gospodarski si
stem . Zagreb, Na front, bez god.
60. OSTOJI, Despot: Savrem ena tendencija korporativiz-
ma. Bez mj., Financijsko-ekonom ski ivot, b. g.

b) Prijevodi

61. TOLLER, E rnst: K ulturna posljedica palea Reichsta-

ga. Zagreb, Epoha, bez god.
62. TOLLER, E rnst: Jedna m ladost u N emakoj. A utopor
tre t autora i itave jedne generacije za vrijem e hitle-
rizma. Beograd, Nolit, 1933.
63. Borba protiv faizma i im perijalistikog rata. Proglas
M eunar. biroa svjetskog kom iteta za borbu protiv im
perijalistikog ra ta i faizma. Bez mj., 1935., 23 str.
64. HITLER, Adolf: Govor voe Reicha i dravnog kance
lara, odran pred Reichstagom 21. m aja 1935. Beograd,
1935.
65. DIMITROV, Georgi: Faizem in delavski razred. (Refe-

169
 ra t G. D im itrova na V II K ongresu K om interne, avg.
1935.) B. k., Agit.-propag. kom isija CKKP Slovenije,
1943., 20 str.
66. M USSOLINI, Benito: O korp o rativ n o j dravi. Preveo
Sv. S tefanovi. Beograd, 1937., 164 str.
67. H ITLE R , Adolf: Voin govor u p arlam en tu 6. X 1939.
B eograd, 1939.
68. H ITLE R , Adolf: Is to rijsk i govor odran pred nema-
kim R eichstagom 19. ju la 1940. B eograd, 1940.
69. M USSOLINI, B enito: D oktrina faizm a. Firenze,
W allecchi, 1939., 62 str.

II L A N C I
1921.

70. M ir m ed socijalisti in faisti. (Tekst dogovora) Prole-

tarec, 1 (1921), 18;
71. S tv ara n je faizm a u S arajevu, Naa pravda, 1921, 31,
s tr. 1
O snivanje JNN O Jugoslovenske napredne nacional
ne om ladine pretee stv a ra n ja jugoslovenskog fa
izma

1922.
72. Pred akcijom ju g o faista. Borba (Zagreb), 1 (1922),
4, str. 12
73. N astu p h rv atsk ih faista. R adnici na oprez. Borba
(Zagreb), 2 (1923), 14, str. 2
74. N ova fa'istiko-socijalistika nauka, Borba (Zagreb),
2 (1923), 16, str. 4
75. Gum.: Iz faistike Italije. Iluzije faizm a Borba (Za
greb), 2 (1923), 19, str. 34
76. K riza talijanskog faizm a, Borba, 2 (1923), 23, str. 3
77. F aistiki p re v ra t u B ugarskoj. Borba, 2(1923), 24, str. 1
78. C ihlar, Slavko: In te rv ju sa jed n im voom talijanskog
p ro le ta rija ta . K ako i zato je faizam pobedio. Da li
je bilo m ogue spasiti pobedu reak cije u Ita liji. Tko
je B enito M ussolini. Prognoze o ivotu faizm a u Ita li

170
 ji. Movimento del Soldino. Naroiti intervju za Bor
bu, Borba /Z agreb/, 2(1923), 26, str. 12
79. Politika situacija i neposredni zadaci Nezavisne rad
nike partije. P rojekt Rezolucije za Zem aljsku konfe
renciju N. R. J. na dan 9., 10. i 11. septem bra 1923. go
dine. Ref. drug Tria Kaclerovi. Toka 6. Rezolucije
je Faizam u Jugoslaviji, Borba /Z agreb/, 2(1923), 27,
str. 46 28, str. 34
80. Protiv faistikih napada radnika odbrana, Borba
/Zagreb), 2(1923), 33, str. 1
81. 0 faizmu. Rezolucija proirene egzekutive Kom intcrnc
Borba /Z agreb/, 2(1923), 34, str. 45
82. Sudbonosni dani u Nemakoj. Borba nem akog prole
ta rija ta protiv faistike opasnosti, Borba /Z agreb/,
2(1923), 38, str. 1
83. Rezolucija o faizmu. Za Zem aljsku konferenciju N. R.
P. J.. Predlog Centralnog odbora N. R. P. J. Referent
drug Rajko Jovanovi. Uzroci i postanak faizma. Fa
istiki pokret i njegova ideologija. Faizam na vlasti.
Faizam u Jugoslaviji. NRPJ i borba protiv faizma
Borba, 2(1923), 38, str. 34
84. Protiv faizma. Protiv reakcionarne strahovlade i bc-
log terora. Poziv za osnivanje Internacionalne antifa
istike lige, Borba /Z agreb/, 2(1923), 44, str. 1
85. Faistiki zakon o sindikatim a u Italiji. /K o m e n tar/
Borba /Z agreb/, 5(1926), 16, str. 2
86. Engleski i talijanski im perijalisti priprem aju ral, Borba
/Z agreb/, 6(1927), 14, str. 1
87. VLADIMIROVI, I.: Socijalna dem okracija i ratna opa
snost. /R eform izam i socijalovinizam. Dvije stran e jed
ne iste m edalje/. Borba, 6(1927), 16, str. 2
88. Internacionalni faizam. Pod faizmom se danas sm a
tra svako teroristiko, proturadniko n astajan je raz
nih buroaskih reima. Prikazane su: Njem aka, Itali
ja, M aarska, ehoslovaka, Litva, Poljska, Francus
ka, Grka, Bugarska, R um unjska, SAD, Kolonije. Borba
/Z agreb/, 7(1928), 13, str. 2
89. JADRANSKI, V. [pseud.] / = JOVANOVI, RAJKO/.:
Faistika revizija Ustava, Borba /(Zagreb/, 7(1928), 14,
str. 1

171
90. F aisti k a pro v o k acija reim a i njegovih slugu. /N a ru
ena opoziciona in terp elacija o spoljnoj politici.
B alkan sam o b alk an sk im im perijalistim a. Za neza
visnost A lbanije, a po m ogunosti i za njenu podjelu
B orba /Z a g re b /, 7(1928), 24, str. 1
91. D iplom atska ak c ija faizm a. /S a s ta n a k m in istara vanj
skih. poslova M aarske, P oljske, Grke, T urske u Mi
lanu sa voom faistikog im perijalizm a, Borba /Z a
g re b /, 7(1928), 20, s tr. 1
92. P ro tiv faistike vlade. /U asu m a nevra za neutral
nom vladom k o ju potp o m au sve buroazije, n aa je
p aro la: p ro tiv faizm a i p ro tiv m ilitaristiko-faisti-
ke vlade./ B orba /Z a g re b /, 7(1928), 40, str. 1
93. E konom ski i politiki poloaj u Ita liji, Borba /Z ag reb /,
7(1928), 48, s tr. 2
94. F aizam u B u g arsk o j. Novi talas faistike reakcije u
B ugarskoj. B orba /Z a g re b /, 7(1928), 64, str. 3
95. Faizem , Delavec, 9(1922), 39;
96. Faizem in delavsko strokovno gibanje. Delavec, 13
(1926), 13, str. 1
97. Faizem in delavstvo. /M atteo tti, Fakin. Faistovski
sindikalizem /. Delavec, 13 (1926), 14, str. 1
98. MARKOVI, B oidar: N a faizam , N edeljni glasnik,
1(1922), 47, s tr. 3-^1
99. DURMAN, M ilan: R adnika klasa i faizam N ova E vro
pa, 6(1922), 9, s tr. 270272
100. A dija, B oidar: Faizam u Ita liji, Nova Evropa, 6(1922),
9, s tr. 278281
101. OREVI, M.: Faizam u B avarskoj, N ova Evropa, 7
(1923), 5, s tr. 140145
102. . / = u r in , M ilan/: D ananja Ita lija, N ova Evropa,
12(1925), 9, s tr. 253256
103. RADIA, B ogdan: V atikan n a prekretnici. /O d likvida
cije Action francaise do sukoba sa faizm om / Nova
E vropa, 18 (1928), 3, s tr. 8394
104. KOLBE, Ivo: N aa savest i njihova. O faizm u u Ita
liji, N ova Evropa, 20 (1929), 10, str. 293296
105. RADIA, Bogdan: D ananja Ita lija , N ova Evropa, 22
(1930), 4, s tr. 199202

172
106. HALER, A.: Na kojoj SU stran i varvari? M oralna k ri
za faistike Italije, Nova Evropa, 22 (1930), 4, str. 202
205
107. VINAVER, Stanislav: Hegel i d ananja N jem aka /P o
vodom M eunarodnog Hegelova kongresa, odrana u
Berlinu o stogodinjici od sm rti V. F. Hegela, 1822.
o k to b ra / Nova Evropa, 24 (1931), 5, str. 285294
108. BIANIN, Rudolf: K riza nacionalizm a. U Evropi je za
vladala koncepcija hipertrofiranog, integralnog, tolalis-
tikog nacionalizma. Nova Evropa, 25 (1932), 6, str. 302
314
109. KTRSNEtR, Slavko: P reviranje u N em akoj, Nova Evro
pa, 26 (1933), 6, str. 230232
110. ROZOV, V ladimir: Da li su Nemci Arijevci. Savrem ena
antropoloka ispitivanja o baraju teze faistikih ideo
loga o osebinam a njem ake rase i arijevskom porijek
lu N jem aca. N ova Evropa, 26 (1933), 6, str. 232239
111. RAKI, Mihailo: Poreklo rasizm a, Nova Evropa, 26
(1933), 9, str. 409416
112. KIRSNER, Slavko: Na tem u o rasizm u. Odgovor na
lanak Porijeklo rasizma Raki, Mihailo, Nova E v
ropa, 26 (1933), 9, str. 409416.
Nova Evropa, 26 (1933), 11, str. 506509
113. ROZOV, V ladimir: Poreklo i zablude rasizm a. Idejno
porijeklo rasizm a. N jem aki rasizam . Ideja progresa.
Razlika izmeu starog jevrejskog m esijanizm a i hitle
rovskog rasizm a. Nova Evropa, 27 (1934), 9, str. 312
324
114. KOLBE, Ivo: O faizm u i hitlerizm u. I. Esej o tiran i
ji II H itlerova N jem aka i nai nacionalni problem i
Nova Evropa, 28 (1935), 6, str. 153163
115. JELACI, Aleksije: Proroci savrem ene Nemake. I Ro-
zenberg /A lfred von R osenberg/. Pogledi A. Rosenber-
ga izloeni u njegovom djelu Mit XX stoljea Der
Mythus des 20. Jah rh u n d erts . A. R. je prvi doglavnik
i intim ni saradnik H itlera i uz njega je tvorac ideolo
gije i filozofije Treeg Rajha. Nova Evropa, 29 (1936),
4, str. 111116
116. JELACI, Aleksije: Proroci savrem ene Nemake II.
Adolf H itler, Nova Evropa, 29 (1936), 6, str. 172178

173
 A utor iznosi osnovnu id eju i sr H itlerova djela Mein
K am pf: m it krvi, ra s n a te o rija
117. CILIGA, Ante: K riza E vrope i radniki pokret. /Povo
dom K ongresa u je d in je n ja francuskih sin d ik a ta/ Nova
E vropa, 29 (1936), 5, s tr. 141148
R adniki kongres kao i p o ja v a franc. N arodnog fronta
uope p re d s ta v lja ju vanu etap u u borbi protiv daljnje
faizacije E vrope i p ro tiv d ik tato rsk ih istu p a H itlera.
118. CILIGA, A nte: N a p o v ratk u iz Rusije. N em o ekog
faizm a i n je n a pozadina, N ova Evropa, 29 (1936), 6, str.
167 171
119. KUS-NIKOLAJEV, M irko: H rv atsk o p itan je i radnika
klasa, N ova E vropa, 30 (1937), 1, str. 510
A utor upozorava n a o p asn o st faiziran ja sred n jih slo
jeva. Zalae se za internacionalizam klasnog radnikog
p o k reta kao h isto rijsk e funkcije p ro le tarijata , protiv
nacionalizm a kao h isto rijsk e funkcije buroazije.
120. STEDIM LIJA, S. M.: D ik tatu ra, pseudodem okratija ili
d e m o k ra tija ? N ova Evropa, 31 (1938), 2, str. 3947
121. M ESI, Exit A ustria, N ova Evropa, 31 (1938), 4, str.
126 130
K o m en tar o Anschlussu p rip a ja n ju A ustrije N je
m akom Reichu, 12. I II 1938.
122. KOLBE, Ivo: G erm ani, Sloveni, Jugosloveni pri izgra
iv a n ju drave, N ova Evropa, 31 (1938), 11, str. 337
344
123. RADIA, B ogdan: Gde je u ra tu Ita lija, Nova Evropa,
33 (1940), 2/3, str. 6372
124. AMBRO, O ton: Putevi faistikog im perija, N ova E v
ropa, 33 (1940), 5, str. 150156
125. Ita lija pod faistikom d ik tatu ro m , Radnik-Delavec, 1
(1922), 1, str. 7
126. F aisti i sindikalni pokret, Radnik-Delavec, 2 (1923), 9,
s tr. 5
127. S tv ara n je nem akog faizm a, Radnik-Delavec, 2 (1923),
9, str. 6
128. R ezolucija o faizm u. Za Z em aljsku konferenciju NRPJ.
Predlog C entralnog odbora NRPJ. R eferent R ajko Jo-
vanovi, Radnik-Delavec, 2 (1923), 60, str. 3

174
129. JOVANOVI, Rajko: Faizam u Jugoslaviji, Slobodna
re, 3 (1922), 19, str. 46
F orm iranje faistikih organizacija u Jugoslaviji:
1. organizacije oko tzv. Narodne odbrane u Bos
ni, Hercegovini, Vojvodini, S rem u i Lici
2. om ladinske organizacije oko N acionalne napredne
om ladinske organizacije /J.N.N.O.O.), Split, osnova
ne 1921.

1923.

130. JOVANOVI, Rajko: Ka novim putevim a. Pred Zem alj

sku konferenciju P artije, Borba. M arksist, asopis, 1
(1923), 1, str. 3034
A utor upozorava na sve veu opasnost od faizma, koji
se poinje sve vie razvijati, kako kod srpskih, tako i
kod hrv. i slov. m asa, dok u B ugarskoj belogardisti do
laze na vlast
131. V. I. S.: Faizam i industrijski kapital Borba. M arksist,
asopis, 1 (1923), 2, str. 6367
132. BILBIJA, Bogdan: N em aka na raskru. Znaaj pe
togodinje revolucionarne borbe nem akog proletari
jata, Borba. M arksist, asopis, 1 (1923), 2, str. 7683
133. JOVANOVI, Rajko: S adanja situacija i taktika je
dinstvenog fronta u Jugoslaviji
Borba. M arksist, asopis, 1 (1923), 5, str. 203210
O pasnost od faizma nam ee potrebu izgradnje jedin
stvenog fronta proleterskih masa.
134. Sm rt nem ake novem barske republike
Borba. M arksist, asopis, 1 (1923), 5, str. 225226
135. LAZOVSKI, A.: Sadanjost i najblia budunost sindi
kata i radionikih vea
Borba. M arksist, asopis, 2 (1924), 1/2, str. 8695
Nakon to su sindikati preko svojih voa blagoslovili
faist, diktaturu svojim pristankom na uvoenje 10-sat-
nog radnog dana, mase su se razoarale i naputaju
sindikate.
136. CV IJI, uro: Problem i nae strategije i taktike
Borba. M arksist, asopis, 2 (1924), 6, str. 253269

175
 Analiza rezolucija K PJ, m eu kojim a se spom inje i
an a lizira i rezolucija o faizm u (1924.)
137. B o rb a p ro tiv faizm a. R ezolucija Internacionalne kon
ferencije u F ra n k fu rtu
O rganizovani radnik, 3 (1923), 28, str. 2
138. (Jum , R om ): Ilu z ije faizm a. Iz faistike Ita lije
O rganizovani radnik, 3 (1923), 39, str. 12
139. P rotiv r a ta i faizm a. Pregovori za internacionalni pro
le tersk i je d in stv en i fro n t
O rganizovani radnik, 3 (1923), 41, str. 12
140. F aisti m e rad n icim a
O rganizovani radnik, 3 (1923), 40, str. 1
Jugoslavenski faisti raznih oblika /O rjunci, Srnaovci,
H anzovci/ p o in ju se uvlaiti u radnike redove, da bi
p redobili rad n ik e
141. P rotiv ra ta i faizm a. R ezolucija nezavisnih sindikata
Slovenije
O rganizovani radnik, 3 (1923), 54, str. 2
142. B o rb a p ro tiv faizm a. Rezolucija plenum a Crvene sin
d ikalne In te rn acio n a le o borbi protiv faizm a /ju li
1923/
O rganizovani radnik, 3 (1923), 63, str. 12
143. F aisti i n jih o v a o rganizacija
O rganizovani radnik, 3 (1923), 74, str. 1
N acionalistike organizacije Orjuna i Srnao
144. P ro tiv faista. C entralni radniki sindikalni odbor Ju
goslavije poziva na zajedniku akciju protivu faizm a
/16. IX 1923./
O rganizovani radnik, 3 (1923), 74, str. 1
145. K riza ta lijan sk o g faizm a
O rganizovani radnik, 4 (1924), 47, str. 1
146. T alijan sk i faizam p re d krah o m
O rganizovani radnik, 5 (1925), 2, str. 12
147. Iz faistike Ita lije. Zakon o sindikatim a
O rganizovani radnik, 5 (1925), 87, str. 12
148. F aistike organizacije u B ugarskoj. K akve su faisti
ke organizacije u B ugarskoj. K akav je njihov socijalni
sastav i kakva je njihova vanost

176
 Organizovani radnik, 7 (1927), 9, str. 1
V ojnika liga. R adna zatita. K ubrot
149. ZARIN, P etar: Faizam kao zavrna faza graanske de
m okrati je. Beli te ro r u Novoj C rnji
Organizovani radnik, 71 (1927), 77, str. 2
. 79, 23
150. Bivstvo faizma
Organizovani radnik, 8 (1928), str. 2629
151. Petogodinjica faistikog prev rata u Bugarskoj
Organizovani radnik, 8 (1928), 49, str. 1
152. Proti faizmu
Socialist, 1 (1923), 6, str. 1
Ob orjunakem napadu na neodvisni Delavski dom v
Ljubljani 12. IX 1923.
153. BALUGI, ivojin: Faizam i nacionalizam u Italiji
Srpski knjievni glasnik, 1923, N. S. K nj. 9, str. 95101
154. J.: F aisti i njihova dela
Srp ski knjievni glasnik, 1926, N. S., Knj. 19, str.
122131
155. JOVANOVI, Jovan M.: P rivredni nacionalizam /P oku
aj zadrune drave/
S rpski knjievni glasnik, 21 (1927), 4, str. 281286
Radniki Ustav u Italiji
156. KOI, Mirko M.: Socijalno-ekonomske ideje nema-
kih nacionalsocijalista
Srpski knjievni glasnik, 36 (1932), 5, str. 365372
157. SLUAJNI: Ako H itler dobije vlast
Srpski knjievni glasnik, 37 (1932), 1, str. 3643;
2, 119128
158. JOVANOVI, Slobodan: H itlerizam u dravnom pravu
Srpski knjievni glasnik, 41 (1934), 1, str. 3742
Shvaanje drave prem a doktrini nacionalnog socija
lizma
/Povodom knjige: K eollreuter, O tto: G rundriss der all-
gemeinen S taatslehre, 1933./
159. GROL, Milan: Razgovori o korporativnom poretku
Srpski knjievni glasnik, 42 (1934), 5, str. 383390;
6, 456-463

12 Komunisti o faiizmu 177

160. OREVI, Jovan: T e o rija rase
S r p sk i k n jievn i glasnik, 44 (1935), 6, str. 454467
161. DRASKOVI, S lobodan M.: P rivredna politika nacio
n a lso c ija liz m a
S r p sk i k n jie v n i glasnik, 44 (1935), 6, str. 558569
162. R EJEC , M aks: In k o rp o rira n a in d u strija ili inkorpori
ra n a vlada?
S r p sk i k n jie v n i glasnik, 45 (1935), 1, str. 4047
O k o rp o rativ izm u u ekonom skoj stru k tu ri Ita lije
163. RADOJKOVI, M.: F aistika Ita lija i D rutvo naroda
S r p sk i k n jie v n i glasnik, 45 (1935), 7, str. 528540
V anjska p o litik a Ita lije sm etn ja za p rirodnu evolu
ciju p o slijeratn e evrop ske zajednice
164. BALUGI, ivojin: P ojam o rasi u m eunarodnoj po
litici
S r p sk i kn jievn i glasnik, 55 (1938), 3, str. 216219
165. GROL, V ojislav M.: K o rp o ratizam gledan politiki
S r p sk i k n jie v n i glasnik, 59 (1940), 8, str. 605613

1924.
166. CESAREC, August: Povodom sadanjeg zatija u Ne-
m akoj
K n jievn a republika, 2 (1924), 1, str. 3236

1925.
167. M. K. N. /M irk o K us-N ikolajev/: Giacomo M atteotti
/p ovodom u b istv a socijalistikog p o slan ik a/
Crveni kalendar, 11 (1925), 1214
168. KUS-NIKOLAJEV, M irko: Faizam sak ristije. K ontra
revolucija u A ustriji
C rveni kalendar, 21 (1935), str. 1924

1926.
169. R. P.: Faizam
B u k tin ja , 4 (1926), 23, str. 197201;
24, ,, 16
F aistika revolucija. Faistike realizacije.

178
170. 2. T. (2ivko Topalovi): U znaku faizma
Crvena zastava, 2 (1926), 18, str. 1
171. Protiv faistikih izgreda i nasilja. Akcija Izvrnog od
bora Socijalistike p artije Jugoslavije
Crvena zastava, 2 (1926), 30, str. 1
172. Borba protiv faizma u Austriji. Trium f organizacione
snage austrijske socijalne dem okracije
Crvena zastava, 4 (1928), 41, str. 2
173. Protiv reakcionarnih i faistikih metoda
Crvena zastava, 4 (1928), 42, str. 1
174. B. B.: Im perijalistike intrige na Balkanu
Klasna borba, 1 (1926), 1, str. 3335
175. P.: Sadanji poloaj u Bugarskoj
Klasna borba, 1 (1926), 1, str. 3943
Nakon kapitalistiko-faistikog prevrata 1923. god.
/bijeli te ro r/
176. Mmg: Povodom poslednjih dogaaja u Albaniji
Klasna borba, 2 (1927), 2, str. 3135
177. Mmg: Topalovi, 2ivko: Poloaj u svetu i u Jugoslaviji.
Klasna borba, 2 (1927), 5, str. 5152
K ritika govora 2. Topalovia, odranog poslije povrat
ka /m a rt 1927/ sa sjednice II Amst. Internacionale
178. Politiki poloaj i zadaci KPJ
Klasna borba, 3 (1928), 9, str. 1 ^1
P otreba borbe protiv talijanskog i protiv domaeg fa
izma
179. Vojno-faistika d ik tatu ra
Klasna borba, 4 (1929), 13/14, str. 4 13
Ofanziva buroasko-im perijalistike reakcije u naroi
tim historijskim uvjetim a dobiva form u faizma
180. Rezolucija VI Plenum a CKKPJ. O m eunarodnom i
unutranjem poloaju Jugoslavije i o zadacim a KPJ
Klasna borba, 4 (1929), 15, str. 785
181. M. M.: Ofanziva socijalfaizm a. /Socijaldem okrati kao
apostoli velikosrpskog faizm a/
Klasna borba, 5 (1930), 16, str. 4046
182. Dvogodinji bilans vojno-faistike diktature
Klasna borba, 6 (1931), 17, str. 16

179
183. MORAVAC, M.: A grarna k riza i rad n o seljatvo
K lasna borba, 6 (1931), 17, s tr. 29
Revizija ag ra rn e reform e. Zakoni o likvidaciji ag rar
nog p ita n ja . F aiziran je sela.
184. Za revolucionarni izlaz iz krize
K lasna borba, 7 (1932), 18, s tr. 121
O suda vojno-faistike d ik ta tu re i bilanca
185. P utevi o b a ra n ja veliko-srpske vojno-faistike d ik tatu
re
K lasna borba, 8 (1933), 19/20, s tr. 516
186. H EK ER T, F.: S to se dogaa u N em akoj
K lasna borba, 8 (1933), 19/20, s tr. 4662
187. Za osvojen je rukovodee uloge radnike klase u borbi
za svrgavanje vojno-faistike d ik ta tu re
K lasna borba, 9 (1934), 21/22, str. 116
188. G ovor d ru g a V aleckog n a 13. P lenum u IK K I
K lasna borba, 9 (1934), 21/22, str. 2231
U svim ze m ljam a B alkana p o sto je razliite form e fai
stikog reim a ili reim a koji se faizira. P rim jeri Bu
g arsk e /1923/, Jugoslavije /1929/, R um unjske, Grke.
189. G ovor d ru g a R ajia n a 13. P lenum u IK K I
K lasna borba, 9 (1934), 1 /2122/, str. 3140
Specifine c rte faizm a u Jugoslaviji.
190. Ob.: 30 ju n a i g ru p acije u faistikoj p a rtiji H itlera.
B arik ad n e b o rb e h o landskih rad n ik a
K lasna borba, 9 (1934), 21/22, str. 7174
191. V. J.: U brzana faizacija socijal-dem okratije u Jugosla
viji
K lasna borba, 9 (1934), 23/24, str. 4758
192. D aljn jo j faizaciji su p ro tstav im o bo rb u za sovjetsku
v last
K lasna borba, 8 (1934), 25/26, str. 17
193. NIKO LI, M ilan: P ro d iran je hitlerizm a u Jugoslaviju
K lasna borba, 1937, 1/2, str. 2238
194. DIMITROV, G.: P uka fro n ta b orbe protiv ra ta i fa
izm a /P ro g la e n a od V II kongresa K o m in tem e /
K lasna borba, 1937, 1/2, s tr. 3955
195. GORKI, M. pseud. /= J o s i p iin sk y /: P roblem i i za
dae N arodne fro n te u Jugoslaviji. Specifinost poli-

180
 tikog poloaja u Jugoslaviji
Klasna borba, 1937, 1/2, str. 5676
196. IVOTI, M.: U gledajm o se na F rancusku N arodnog
fronta
Klasna borba, 1937, 1/2, str. 7893
197. OBAR: emu nas ui borba panjolskog naroda
Klasna borba, 1937, 1/2, str. 127
198. e tiri godine H itlerove vladavine
Klasna borba, 1937, 1/2, str. 134 156
199. N arodni front u N emakoj
Klasna borba, 1937, 1/2, str. 156157
200. Smisao dogaaja u S rednjoj Evropi
Klasna borba, 1937, 1/2, str. 170173
Rum unjska, M aarska, A ustrija
201. Absolutizem ali faizem
Naprej, 10 (1926), 19 /8. V /
202. ADIJA, Boidar: Socijalizam i inteligencija
Radniki pokret, 1 (1926), 8/9, str. 231236
Negativan odnos inteligencije prem a socijalnoj dem o
kraciji
203. ADIJA, Boidar: Jugoslavija i Ita lija
Radniki pokret, 2 (1927), 5, str. 130133
, 6, ,. 173
204. KOVA, J.: Nova taktika jugoslovenskih socijalde
m okrata
Srp i eki, 1 (1926), 2, str. 1314
205. ZAGORAC: M aarsko-talijanski ugovor
Srp i eki, 2 (1927), 13/14, str. 138139
206. Protiv novog poretka ta talitam o g reim a
Srp i eki, 5 (1940), 3, str. 13
207. Novim i odlunim putem u borbu
Srp i eki, 5 (1940), 3, str. 45
Jugoslovenska buroazija se sprem a da uvede totali
tarn i reim i da nam etne faizam radnikoj klasi.
208. Na ijoj je stran i radni narod
Srp i eki, 6 (1940). str. 4851
209. Pred godinjicu im perijalistikog ra ta u Evropi
Srp i eki, 6 (1940), 4, str. 5362

181
210. O U redbi o lukim radnicim a
S rp i eki, 6 (1940), 4, str. 6768
P okuaj faizacije po uzoru n a korporativni faist,
reim
211. Seljaka dem okracija i ra t
S r p i eki, 6 (1940), 4, str. 7073
212. B o rb a pro tiv frankovaca
S r p i eki, 7 (1941), 1/2, str. 132136
213. Faizem in p ro le ta rija t
U jedinjeni ielezniar, 1 (1926), 14, str. 1
214. M. O.: Faizam . K ako je sru en p arlam en tariz am u Ita
liji
Volja, 1 (1926), 1, str. 2429

1927.

216. Socialisti v Ita liji ne klonejo

D elavska politika, 2 (1927), 2, s tr, 12
217. F aistovska revolucija v Litvi
D elavska politika, 2 (1927), 15, str. 12
218. N aa dip lo m acija in italijan sk i im perijalizam
D elavska politika, 2 (1927), 25, str. 1
219. M ussolinijevo gospodarstvo
D elavska politika, 2 (1927), 63, str. 12
220. Ita lijan sk i faisti v m aarskem p arlam entu. Duh Mat-
te o rija
D elavska politika, 3 (1928), 33, str. 12
221. Izid faistovskih volitev v Italiji
D elavska politika, 4 (1929), 27, str. 12
222. Zahteva po k orporativnem p arlam entarizm u baro
m e ta r reakcije
D elavska politika, 4 (1929), 33, str. 1
223. Boj m ed faizm om in socialno dem okracijo v Nemiji
D elavska politika, 4 (1929), 55, str. 1
224. F aistini im perijalizem . M ussolini se sm a tra za bodo-
ega gospodar ja na B alkanu
D elavska politika, 4 (1929), 92, s tr. 1
225. TALPA /p s e u d / = TEPLY, Bogo:
N jihov pravi obraz

182
 Delavska politika, 9 (1934), 8 str. 1; 9, str. 12
0 faizmu
226. COK, Ivan M arija: K orporativni red
Lu Poljud.no znanstveni zbornik, 1927, 1, str. 3952
227. JURCA, Josip: P arlam entarna preuredba /Z akon od 17.
V 1928/
Lu Poljudno znanstveni zbornik, 1928, 3, str. 311
228. KUKANJA, Angelo: Veliki faistovski svet /G ran Con-
siglio del Fascism o/
Lu Poljudno znanstveni zbornik, 1929, 4, str. 514
9. X II 1928: Uredba in delokrog Velikega faistovske-
ga sveta. 1. Namen. 2. Sestava
229. HERMAN, Bogomir: S ocijalna dem okratija i klasna
borba. /O svrt na lanak iz Radnikih novina, Save
Muzikravia: K lasna borba ili suradnja k lasa/
Novi pokret, 1 (1927), 5, str. 710
230. Julski ustanak bekog p ro le tarijata /1420. VII 1927./
Novi pokret, 1 (1927), 6, str. 24
231. JEKA: Faizam u ehoslovakoj
Pregled /S ara jev o /, 1 (1927), 33, str. 2
232. JOVANOVI, Jovan M.: K orporativna drava
Pregled /S arajev o /, 1 (1927), 37, str. 23; 38, str. 23
233. JOVANOVI, Jovan M.: Faistika balkanska politika
Pregled /S arajev o /, 4 (1930), Knj. V, 84, str. 791795
234. JOVANOVI, Jovan M.: M anjine pod faizmom
Pregled /S arajevo/, 6 (1932), Knj. V III, 107, str. 577
579
235. NAJDER, Marcel: Refleksije o Spinozi
Pregled /S arajevo/, 6 (1932), Knj. V III, 107, str. 625629
Povodom 300-god. Spinozina roenja. K ritika domaih
prilika, kao i faistikih ideologa i m etoda. Protiv uspo
na nacizma u N jem akoj.
236. KRSI, Jovan: Izm eu M arksa i H itlera
Pregled /S arajevo/, 7 (1933), Knj. IX, 111, str. '129131
U dar na reform istiku ideologiju. Neuspjeh njem . soc.
dem okr. 1932.
237. JOVANOVI, Jovan M.: H itlerov prim er
Pregled /S arajevo/, 7 (1933), K nj. IX, 112, str. 197200

183
238. NAJDER, M arcel: R asni V eltanaung h itlerizm a
Pregled /S a ra je v o /, 7 (1933), K nj. IX, 115116, str.
388391
N auna i filozofska k ritik a faizm a i rasistike ideo
logije
239. JOVANOVI, Jovan M.: Dve filozofije
Pregled /S a ra je v o /, 7 (1933), K nj. IX , 118, str. 563565
S u p ro tn o sti faistik e i anglosaksonske ideologije
240. NAJDER, M arcel: N em aka filozofija u magli i anti-
n o m ijam a
Pregled /S a ra je v o /, 8 (1934), K nj. X, 121, str. 3741
N jem ak a je n a u k a p o d re en a faistikoj ideologiji
241. NAJDER, M arcel: M isli o ordanu B ru n u
Pregled /S a ra je v o /, 8 (1934), K nj. X, 125126, str. 2 9 6 -
299
P ro te st p ro tiv M usolinijevog k o n k o rd ata n a tem elju
kojeg je u k lo n jen spom enik . B ru n a sa Cam po di
Fiori 1934. g.
242. JOVANOVI, Jovan M.: F aizam n a p robi
Pregled /S a ra je v o /, 10 (1936), K nj. X II, 145, str. 13
243. T. K. / = T o d o r K ru e v ac/: G raanski r a t u p a n iji
Pregled /S a ra je v o /, 10 (1936), K nj. X II, 151152, str.
442443
244. T. K. / = T odor K ru ev ac/: U voenje d ik ta tu re u Gr
koj
P regled /S a ra je v o /, 10 (1936), K nj. X II, 151152, str.
443444
F aiziran je G rke
245. SLIPICEV I, F u ad I.: S panska G olgota
Pregled, 10 (1936), K nj. X II, 156, s tr. 665667
246. K RI, Jovan: R uska opasnost
Pregled /S a ra je v o /, 11 (1937), K nj. X III, 157, str. 14
Is tu p p ro tiv faistike propagande, k o ja iri fam u o
ru sk o j kom unistikoj o pasnosti
247. BARUH, K al mi: P ozadina panskog problem a
Pregled, 11 (1937), K nj. X III, 157, s tr. 49
O b jan je n je ak tu eln e situ a cije u paniji iz vrem ena
g ra. ra ta

184
248. NAJDER, Marcel: Pacifistiki front
Pregled /S ara jev o /, 11 (1937), Knj. X III, 160, str. 195
198
249. POPOVI, K.: Povodom Palm e Dutt-ove knjige o fa
izmu /P alm e D utt R.: Fascism e et revolution. Paris,
1936./
Pregled /S ara jev o /, 11 (1937), Knj. X III, 160, str. 244
248
Politika uloga m euslojeva. Faistiki program i i n ji
hovo ostvarenje. Teorija i praksa faizma
250. BALUGI, ivojin: B orba izm eu V atikana i drave
u Nemakoj
Pregled /S ara jev o /, 11 (1937), K nj. X III, 161, str.
257260
Povodom K onkordata izmeu H itlera i V atikana 1933.
godine
251. ALKALAJ, Haim : D okum enti govore
Pregled /S ara jev o /, 11 (1937), K nj. X III, 162, str. 505
514
K ritika faistike tam pe, koja lano iznosi tok doga
aja u panjolskoj
252. KRUSEVAC, Todor: Seljatvo i faizam
Pregled /S arajev o /, 11 (1937), K nj. X III, 163164, str.
452457
253. KRI, Jovan: Problem Srednje Evrope. Nem aka pro
tiv ehoslovake
Pregled /S arajev o /, 11 (1937), K nj. X III, 167, str. 689
692
254. SLIPIEVI, Fuad I: Posledice Anlusa
Pregled /S ara jev o /, 12 (1938), Knj. XIV, 172173, str.
201203
255. SELAKOVI, Milan: General Franco u faistikoj lite
raturi
Pregled /S arajevo/, Knj. XIV, 172173, str. 293294
256. KRI, Jovan: Posle M inhena
Pregled /S arajevo/, 12 (1938), Knj. XIV, 178, str. 617
620
P rotest protiv sporazum a u Miinchenu

185
257. JOVANOVI, Jovan M.: R asna politika
Pregled /S a ra je v o /, 12 (1938), K nj. XIV, 178, str. 6 2 0 -
623
258. SELTMAN, R.: S ocijalizam i faizam u Ita liji
L elopis M atice S rp sk e , 1928, K nj. 315, str. 292300
259. BANICA, Svetislav: M usolini i faizam /P o stan a k i raz
voj faizm a. M usolini. F aistika drava. Mi i faizam /
L etopis M atice S rp sk e, 1928, K nj. 316, 2, str. 170188

1928.

260. N IKITOV I, Caslav M.: D olazak faista na vlast u Ita

liji
Misao, 10 (1928), 205206, str. 315327
261. ERCEG, M.: F aistika ideologija
Misao, 12 (1930), 247248, s tr. 483488
262. SMAUS, A.: D an an ja n em aka nauka o knjievnosti
Misao, 13 (1931), 265266, str. 7579; 267268, str.
205210; 269270, str. 349356
263. REZIJANEC: Faizem drava = kapitalizem
Svobodna m ladina, 1 (1928), 12, str. 1821
O talijan sk o m faizm u
264. SV ETLIN , Anton pseud.: Ob polom u faizm a v Slove
niji
Svobodna m ladina, 1 (1928), 6/7, str. 149150
265. M ILO JEVI, M ilan .: Ita lija i Balkan
ivot i rad, 1 (1928), K nj. 1, 3, str. 161164
P olitika Ita lije u A lbaniji opasnost za m ir na Bal
kanu
266. GROL, M ilan: G eneralska vlada
ivo t i rad, 1 (1938), K nj. 1, 3, str. 186188
U sporedba jugoslavenske i faistike vlade u Italiji
267. M ILO JEVI, M ilan .: Dve ideologije /P o en k areM u
so lin i/
ivot i rad, 1 (1928), K nj. 1, 6, str. 401-404
268. JANKOVI, D ragutin: Papizam i faizam
ivot i rad, 4 (1931), K nj. 8, 45, str. 641644
K renje l. 43. L ateranskog sporazum a
269. M. . M. / = M ilojevi, M ilan ./: M ir i faizam
ivot i rad, 5 (1932), K nj. 12, 74, str. 13291335

186
270. M. . M. / = Milojevi, Milan ./: Ideologija faizma
ivot i rad, 6 (1933), Knj. 14, 83, str. 129134
271. M. . M.: / = Milojevi, M ilan ./: K ancelar H iller
ivot i rad, 6 (1933), Knj. 14. 84, str. 193198
272. M. . M. / = Milojevi, Milan ./: Utisci iz Italije
ivot i rad, 6 (1933), Knj. 15, 90, str. 577579
273. M. . M. / = Milojevi, Milan ./: Poloaj A ustrije
ivot i rad, 6 (1933), Knj. 15, 91, str. 641644
274. M. . M. / = Milojevi, M ilan .: Problem S rednje
Evrope
ivot i rad, 6 (1933), Knj. 16, 94, str. 833836
275. M. . M. / = Milojevi, Milan ./: G erm anizam u napo
nu ofanzive
ivot i rad, 6(1933), Knj. 16, 98, str. 10891094
Pitanje Austrije
276. M. . M. / = Milojevi, Milan ./: Italija i Albanija
ivot i rad, 7 (1934), Knj. 18, 106, str. 6568
277. MILOJEVI, Milan : Spoljna politika faizma
ivot i rad, 7 (1934), Knj. 18, 111, str. 385390
278. TROJ, F ridrih: Psihika osnova antisem itizm a
ivot i rad, 7 (1934), Knj. 19, str. 976988
279. MILOJEVI, Milan .: A ustrija, poprite borbe Berli
na i Rima
ivot i rad, 1 (1934), Knj. 20, 121, str. 10251031
280. MITROVI, Radoslav .: Jugoslavija Italija
ivot i rad, 7 (1934), Knj. 20, 128, str. 14731480
281. MITROVI, Radoslav .: P osleralna N emaka i njena
spoljna politika u Evropi
ivot i rad, 8 (1935), Knj. 21, 133, str. 262271; 134, str.
321337
282. ONOVI, Nikola: Ideoloki pravci u Evropi
ivot i rad, 11 (1938), Knj. 26, 6, str. 160163
283. NEDEUKOVI, Duan: Naa rasistika zbrka i dem a
gogija
ivot i rad, 15 (1941), Knj. 32, novi teaj, 41, str. 8693

187
 1929.
284. Z. R.: S v jetsk i m ir i faizam
P rivatni n a m jete n ik, 6 (1929), 49, s tr. 45
A naliza p oloaja A ustrije, P oljske i M aarske
285. H itlerizam i rad n ik a klasa
P rivatni n a m jete n ik, 10 (1933), 10/11, str. 78
286. KUS-NIKOLAJEV, M irko: R asizam i antisem itizam
P rivatni n a m jete n ik, 10 (1933), 12/13, str. 3
287. R adniki p o k re t u N jem akoj i opi napadi na ra d
niki p o k ret
Privatni n a m jete n ik, 10 (1933), 12/13, str. 45
288. B EK ER , Josip: S ocijalni slom N jem ake
P rivatni n a m jete n ik, 10 (1933), 15, str. 23
289. KUS-NIKOLAJEV, M irko: M arksizam n a lom ai
P rivatni n a m jete n ik, 10 (1933), 16, str. 56
290. K REK I, B ogdan: M eunarodna konferencija rada
/X V II u enevi/
Privatni n a m jete n ik, 10 (1933), 17/18, str. 910
Faizam p re d sudom rad n ik e javnosti
291. KUS-NIKOLAJEV, M irko: H itler d aje rad a . . .
P rivatni n a m jete n ik, 10 (1933), 17/18, str. 1112
292. KUS-NIKOLAJEV, M irko: Putevi faizm a
P rivatni n a m jete n ik, 10 (1933), 21,.str. 4
293. KUS-NIKOLAJEV, M irko: P roblem rasa i socijalna po
litika
P rivatni na m jete n ik, 11 (1934), 1/2, str. 89
294. KUS-NIKOLAJEV, M irko: F aizam danas i su tra
P rivatni n a m jete n ik, 11 (1934), 4/5, str. 1112
295. MAGDI, M ilivoj: P rivatni nam jetenici i faizam
P rivatni n a m jete n ik, 11 (1934), 17/18, str. 23
296. MAGDI, M ilivoj: Faizam i p itan je nazora n a svijet
Privatni n a m jete n ik, 11 (1934), 19/20, str. 89
297. KUS-NIKOLAJEV, M irko: P ro d o r faizm a
P rivatni n a m jete n ik, 12 (1935), 7, str. 12
298. MAGDI, M ilivoj: Pravo koalicije
P rivatni n a m jete n ik, 13 (1936), 3, str. 12
Pravo koalicije u faizm u

188
299. KUS-NIKOLAJEV, M irko: O dreenje p ro le tarijata
Privatni nam jetenik, 13 (1936), 3, str. 45
300. KUS-NIKOLAJEV, Mirko: Faizam ratu je
Privatni nam jetenik, 13 (1936), 6, str. 34
301. MAGDI, Milivoj: Ka faiziranju privatnih nam jete
nika
Privatni nam jetenik, 13 (1936), 7, str. 34
302. KUS-NIKOLAJEV, M irko: Za likvidaciju pasivnosti
Privatni nam jetenik, 13 (1936), 10, str. 34
303. KUS-NIKOLAJEV, M irko: B orba za ideju
Privatni nam jetenik, 13 (1936), 12, str. 34
304. KUS-NIKOLAJEV, M irko: Ideoloki okvir reakcije
Privatni nam jetenik, 13 (1936), 21/22, str. 34
305. KUS-NIKOLAJEV, M irko: Filozofski prodor m alogra
ana
Privatni nam jetenik, 13 (1936), 23/24, str. 34
306. V ojnofaistika d ik tatu ra i nai zadaci
Proleter, 1 (1929), 1, str. 13
307. Dva m jeseca otvorene apsolutistike diktature
Proleter, 1 (1929), 1, str. 57
D iktatura P. ivkovia faizacija drave
308. SALAJ, uro: Zadaci revolucionarnih sindikata pod voj-
nofaistikom diktaturom
Proleter, 1 (1929), 1, str. 78
309. Reenja VI Plenum a CKKPJ u mase
Proleter, 1 (1929), 6, str. 12
Pojaana b orba protiv faistike d ik tatu re
310. I Zem aljska konferencija Revolucionarnih Nezavisnih
sindikata Jugoslavije
Proleter, 1 (1929), 6, str. 3
311. S ocijaldem okrati kao lakaji vojno-faistike diktature
Proleter, 1 (1929), 7, str. 3
312. Rezolucija konferencije srednjeevropskih kom partija u
Kostanzi, za izvoenje internacionalne politike kam
panje protiv vojno-faistike diktature u Jugoslaviji
Proleter, 1 (1929), 7, str. 4
313. G eneralska d ik tatu ra i socijalfaisti
Proleter, 2 (1930), 10, str. 1

189
314. L ikvidacija radnikog zatitnog zakonodavstva
Proleter, 2 (1930), 11, str. 12
315. P o ra st besposlice pod vojno-faistikom dik tatu ro m
Proleter, 2 (1930), 12, str. 67
316. O borbi i za dacim a K PJ
Proleter, 2 (1930), 14, str. 12
O cjena v ojnofaistike d ik ta tu re u Jugoslaviji od stran e
K om interne
317. Jugoslovenski radniki sindikati crne stotine voj-
no-faistike d ik ta tu re
Proleter, 2 (1930), 15, s tr. 2
318. K apitalisti, vojno-faistika d ik ta tu ra i socijal-faisti
Proleter, 2 (1930), 16, str. 12
319. Teze za 6. ja n u a r
Proleter, 2 (1930), 17, str. 1 - 4
D vogodinja bilanca vojno-faistike d ik tatu re
320. O izborim a rad n ik ih poverenika i borbi za prave rad
nike poverenike
Proleter, 4 (1932), 23, str. 34
321. V elikosrpska vojno-faistika d ik ta tu ra uurbano pri
p rem a ra t protiv S ovjetskog saveza
Proleter, 4 (1932), 26, str. 67
322. X II Plenum IK K I i zadae KPJ
Proleter, 5 (1933), 1, str. 311
323. Za zajedniku b o rb u protiv faizm a
Proleter, 5 (1933), 4, str. 1
324. O savrem enom poloaju u N em akoj. Rezolucija pred-
sednitva IK K I povodom refe ra ta druga H ekerta
Proleter, 5 (1933), 6/7, str. 36
325. P rotiv im perijalistikog ra ta i faizm a
Proleter, 5 (1933), 8/9, str. 57
326. GORKI, M ilan: Zato se stv ara socijalistika p a rtija
Proleter, 5 (1933), 10, str. 45
327. M anevar s nedozvoljavanjem obnove socijalistike
p a rtije
Proleter, 6 (1934), 2/3, str. 56
328. P rotiv faizacije R adnike kom ore u D alm aciji
Proleter, 7 (1935), 1, str. 67

190
529. VII Kongres K om interne, 13. V III 1935. Iz zavrnog go
vora druga Georga D imitrova. Jedinstveni proleterski
front A ntifaistiki narodni front
Proleter, 7 (1935), 9, str. 3
130. Protiv urovanja s H illerovskom N jem akom
Proleter, 8 (1936), 2/3, str. 34
331. ISAKOVI: Za pobjedu nad faizmom
Proleter, 8 (1936), 8, str. 3 - 4
Faizam u panjolskoj
332. Protiv sluenja H itleru i M ussoliniju
Proleter, 9 (1937), 3, str. 12
K ritika vlade Stojadinovi-Koroec agenture faizma
na Balkanu
333. VUKOVI, P. /p seu d ./ = COLAKOVI, Rodoljub: Po
vodom konkordata
Proleter, 9 (1937), 10, str. 34
334. ALEKSI, L.: N arodi Jugoslavije nee biti Hitlerovi
Raci
Proleter, 10 (1938), 1/2, str. 34
S uradnja Stojadinovia sa M ussolinijem i H illcrom
335. T. T. / = Josip Broz T ito/
Trockisti, agenti m eunarodnog faizma
Proleter, 10 (1938), 1/2, str. 45
335.aBe / = K ardelj, E dvard/: Vjesnici odluujuih klasnih
sukoba
Proleter, 12 (1940), 7/8, str. 79
1930.
336. ROSENBERG, Joel: Novi val antisem itizm a u N jem a
koj
Hanoar, 4 (193031), 1, str. 8587
337. PRAEGER, H anan: Put jevrejske om ladine iz nacional
ne i socijalne krize
Hanoar, 6 (193233), 2/3, str. 37-45
338. ROTHMULLER, Evi: Jevreji u N jem akoj. Ogledalo
jevrejske situacije i prilog sociologiji srednjega stalea
Hanoar, 6 (193233), 6/8, str. 141160
Faizam u Njem akoj
339. Dole sa faistikom diktaturom u Jugoslaviji. Proglas
proirenog plenum a Ekzekutivnog kom iteta K om unis
tike om ladinske internacionale. Radniko-seljakoj om

191
 ladini i om ladini u g n je ten ih n ac ija Jugoslavije. Dec
1929.
M ladi boljevik, 6 (1930), 1, str. 34
340. O fanziva faistik e d ik ta tu re p rotiv om ladine.
M ladi boljevik, 6 (1930), 1, str. 45
R a sp u tan je svih legalnih p o rtsk ih i k u ltu rn ih revo
lu c io n arn ih o rg an izacija rad n ik e klase i stv aran je fa
istike om ladine
341. P rotiv m ilitariz acije i p rip re m e im perijalistikog rata
M ladi boljevik, 6 (1930), 2, s tr. 34
Za ru en je vojno-faistike d ik ta tu re
342. ADIJA, B oidar: K riza socijalne doktrine?
Socijalna m isao, 3 (1930), 6, str. 8385
343. POLITEO, Ivo: F aisti k a p rav d a /P ovodom transkog
p ro c e s a /
Socijalna m isao, 3 (1930), 10, str. 133 134
344. POLITEO, Ivo: S ocijalisti bez socijalizm a
S ocijalna m isao, 3 (1930), 11, str. 150151
K ritik a nacionalnih so cijalista u N jem akoj i A ustriji
345. RAJKOVI, M ihajlo: T alas faizm a
S ocijalna m isao, 5 (1932), 7/8, str. 8586
U zroci, znaenje i posljedice faizm a. P ovijesni uvjeti
p ojave faizm a. F aizam reak c ija na raskol u rad
n ikom p o k retu
346. ADIJA, B oidar: H itlerova N jem aka
S ocijalna m isao, 5 (1932), 9/10, str. 108110
347. ADIJA, B oidar: H isto rijsk a odluka u N jem akoj
S ocijalna m isao, 6 (1933), 2, str. 2526
348. KUS-NIKOLAJEV, M irko: Socioloki obrisi faizm a
Socijalna m isao, 6 (1933), 2, str. 3035
S red n ji, m a lograanski sloj nosilac faistike revo
lucije
349. ADIJA, Boidar: Jo nem a m ogunosti
S ocijalna misao, 6 (1933), 7/8/9, str. 130133
350. SEPI, D ragovan: P ita n je naih m a n jin a pod Italijom
B u d u n o st /P a riz /, 14 (1931), 6 12
1931.
351. V-a: S ta je Soko K raljevine Jugoslavije
M ladi L enjinist, 1931, 2, str. 1722

192
 O rganizacija Soko kontrarevolucionarni faistiki
odred
352. Rezolucija o poloaju i zadaam a S. K. O. na B alkanu
i u M aarskoj /p rim ljen a n a konferenciji S. K. O. u no
vem bru 1930./
Mladi L enjinist, 1931, 2, str. 4052
353. Za akciono jedinstvo radnike om ladine
Mladi L enjinist, 1934, 5 str, 18
P otreba razvijanja m asovnog om ladinskog pokreta
protiv faizm a i rata.
354. Ml.: Za boljevizaciju rad a u m asovnim organizacijam a
Mladi L enjinist, 1934, 5, str. 2436
355. Dekret o ropstvu
Mladi Lenjinist, 1934, 5, str. 4548
Schachtov dekret od 28. V III 1934: Dekret o raspodje
li radne snage
356. LAPAJNE, Stanko: Pravna podloga za zaito naih
m anjin v Italiji
Naa doba, 1931, 2;
357. Za m ir, odluna borba protiv faizma. IV Kongres II
Intem acionale
Radnike novine, 1931, 32, str. 3
358. Nai H itlerovci
Radnike novine, 1932, 23, str. 2
359. JAKSI, Jova: K ontrarevolucija u Evropi
Radnike novine, 1932, 24, str. 1
Val nacional-socijalizm a u N jem akoj i njegovi odjeci
u ostalim zem ljam a
360. Slom faistike iluzije
Radnike novine, 1933, 3, str. 2
Rascjep u redovim a njem akog faizma
361. JAKSI, Sreten: Faizam kao kontrarevolucija
Radnike novine, 1933,15, str. 12
362. Ogledalo dogaaja u Nemakoj
Radnike novine, 1933, 17, str. 12
363. B oi^a faizmu. Rezolucija odbora M eunarodnog sindi
kalnog saveza prim ljena n a sjednici u Cirihu od 911
aprila t. g.
Radnike novine, 1933, 17, str. 3

13 Komunisti o faizmu 193

364. RAJKOVI, P etar: N em aka trag ed ija
R adnike novine, 1933, 20, str. 12
365. R az aran je nem akih sindikata
R adnike novine, 1933, 20, str. 4
366. Za d em o k ratiju
R adnike novine, 1933, 21, str. 3
367. N em aki sindikati pod H itlerovim reim om . D okum en
ti o p o stu p a n ju sa sin d ik atim a
R adnike novine, 1933, 21, str. 5
368. E ko n o m ija i p o litik a
R adnike novine, 1933, 22, str. 12
Povodom pobjede faizm a u N jem akoj
369. . T.: R adnici p ro tiv rad n ik a
R adnike novine, 1933, 23, str. 12
Faizam u N jem akoj
370. K REK I, B ogdan: Faizam i hitlerizam p red sudom
iroke rad n ik e javnosti. 17. M eunarodna konferenci
ja ra d a u enevi 8. V I 1933.
R adnike novine, 1933, 25, str. 5
371. R adniko p red sta v n itv o i m an d ati H itlerovaca na 17.
M eunarodnoj k onferenciji rad a
R adnike novine, 1933, 28, str. 4;
1933, 29, str. 45
372. S ocijalna d e m o k ra tija pro tiv faizm a. D iskusija o do
g a a jim a u A ustriji. /Iz v o d iz bro u re druga Em ila
F rancela G raanski ra t u A ustriji/
R adnike novine, 1934, 16, str. 5;
1934, 17, str. 4
1934, 18, str. 3
373. RAJKOVI, Mih: S indikati u zem lji faizm a
R adnike novine, 1934, 21, str. 23
374. JAKSI, S reten: K riza d ik ta tu ra faizm a
R adnike novine, 1934, 29, str. 2
375. F aistiki ciljevi u A besiniji. Hoe li se italijanski im
p erijalizam angaovati u K olonijalnoj pustolovini
R adnike novine, 1935, 2, str. 3
376. H rvatski faizam . Povodom proglasa kojim M aekovci
osnivaju faistiko-uti H rvatski radniki savez
R adnike novine, 1935, 51, str. 12

194
377. Likvidacija faizma
Radnike novine, 1936, 9, str. 12
Ekonom ska i psiholoka neodrivost faizma uzrokuju
njegov lom
378. Socijalizam i faizam. Uloga socijalistikog pokreta u
suzbijanju faistikog pokreta
Radnike novine, 1936, 39, str. 2
379. Bie dem okratije i faizam
Radnike novine, 1938, 42, 4
1938, 43,4
380. I. M. /p seu d ./ = Kerovani, O tokar: Faizam prem a li
teraturi
Suvrem enik, 24 (1931), 2, str. 2
381. TOMAI, Dinko: Rasa i k ultura
Suvrem enik, 26 (1937), 4, str. 134138
382. GOLOUH, Rudolf: Nemki faizem
Svoboda, 3 (1931), 5, str. 165168
383. GOLOUH, Rudolf: V atikan in faizem
Svoboda, 3 (1931), 7, str. 257258
384., GOLOUH, Rudolf: Polom m aarskega faizma
Svoboda, 3 (1931), 10, str. 349350
385. Wagner, Rihard: Iz G oetherjevega leta v Hitlerjevo
leto
Svoboda, 5 (1933), 6/7, str. 255257
386. BORKENAU, Fr.: Pomen faizma
Svoboda, 5 (1933), 6/7, str. 257258
387. GOLOUH, Rudolf: 1933.
Svoboda, 6 (1934), 1, str. 12
O zmagi faizma v Nemiji
388. A. M .: Zakaj cerkev podpira faizem
Svoboda, 6 (1934), 2, str. 4346
389. GOLOUH, Rudolf: Hitlerizem in socialne tenje /P re
davanje na prosvetnem veeru ljubljanske Svobode,
24.III 1934./
Svoboda, 6 (1934), 5, str. 117119
390. KLICAR, Ivan /pseud./ = STUKELJ, Ciril: Faizem in
intelektualci
Svoboda, 6 (1934), 6/7, str. 149153

195
391. KLICAR, Iv an /p s e u d ./ = S T U K E U , iril: O braz na
ega asa
Svoboa, 7 (1935), 1, s tr. 14
0 faizm u v Ita liji in N em iji
392. Izb o ri u H essenu /15. X I 1931./
E volucija, 1 (193132), 1, str. 5256
U spjeh H itlerovaca
393. R epublika N jem aka. Pregled najn o v ijih politikih do
g a a ja
Evolucija, 1 (193132), 2, s tr. 129133
394. DEVI, K reim ir: N jem aki izbori
Evolucija, 1 (193132), 9, str. 680686
395. R epublika N jem aka. Pregled n ajn o v ijih politikih do
gaaja. G oringov govor u E ssenu; G ovor H itlera u
R eichstagu 24. I I I 1933.: O p ro g ram u vlade prvi Hit-
lerov p a rla m e n ta rn i govor. Analiza spom enutih govora.
E volucija, 2 (1933), 4, s tr. 248252
396. R epublika N jem aka. Pregled n ajn o v ijih politikih do
gaaja. G ovor H itle ra prigodom 1. m aja: S hvaanje na
ro d n ih so cijalista o ulozi radnitva; 17. V. N jem aki
dravni sab o r: o m e u narodnoj politici i stanovite N je
m ake u p ita n ju razo ru an ja ; G ovor H itlera: Zabluda
rep ara cija; N em a k r e n ja ugovora; Pravo N jem ake
n a rav n o p rav n o st; P ris ta ja n je n a Rooslvelov plan. Ana
lize d o g a a ja i govora.
E volucija, 2 (1933), 6/7, str. 362367
397. Ita lija . Pregled n ajn o v ijih politikih dogaaja. Govor
M ussolinija na sjednici korporativnog vijea. Analiza
govora. O svjetskoj krizi i drugi dogaaji.
Evolucija, 3 (1934), 1/2, str. 113114
398. N jem aka. Pregled najnovijih politikih dogaaja. Go
v or H itlera 24. X 1933. Analiza govora
E volucija, 3 (1934), 12, str. 114 124
Izborni govor. S tanovite N jem ake p rem a svim p ita
n jim a svjetske politike uope, napose svjetskog m ira
399. N jem aka. Pregled n ajn o v ijih politikih dogaaja.
Evolucija, 3 (1934), 3, str. 212215
Zakon o ust. reform i 30. I 1934. G ovor H itlera o unutr.
1 vanj. pol.

196
400. VRGO, Antun: B orba za penicu u Italiji. /Analiza
knjige Miiller, Emil: M ussolinis G etreideschlacht, Re
gensburg, 1933./
Evolucija, 3 (1934), 4/5, str. 231234
N euspjeh faistike agrarne politike
401. Italija. Pregled najnovijih politikih dogaaja. Doga
aji u Abesiniji. /1935 1936/
Evolucija, 4 (1936), 4/5, str. 263266

1932.
402. A.: Faistina ola v Italiji
Istra, 4 (1932), 1, str. 2
403. Situacija u Italiji. Ita lija proivljava teke dane
Istra, 4 (1932), 1, str. 4
404. H itler in vpraanje junega Tirola
Istra, 4 (1932), 1, str. 6
405. U urbana asim ilacija kroz kolu
Istra, 4 (1932), 3, str. 23
406. I. m. / = Ive Mihovilovi/: Tri sjajne karijere: Opo-
m in policijsko nadzorstvo konfinacija
Istra, 4 (1932), 4, str. 12
Talijanski faistiki zakon o javnoj sigurnosti i kra
ljev dekret od 6. XI 1926.
407. L. .: Situacija faistike Italije
Istra, 4 (1932), 5, str. 67
408. A ntifaisti se ozbiljno sprem aju. Pred nekoliko dana
objavljen je program organizacije Giustizia e liberti
Istra, 4 (1932), 7, str. 3
409. R-ovi: Problem Dodekaneza
Istra, 4 (1932), 13, str. 56
410. Juni Tirol
Istra, 4 (1932), 13, str. 67
411. V. .: Problem M alte
Istra, 4 (1932), 15, str. 1
412. Kako je faizam zauzeo Italiju
Istra, 4 (1932), 15, str. 6
413. SEPI, Dragovan: Gaetano Salvemini g o v o ri. . . Razgo

197
 vor naeg su rad n ik a u P arizu s velikim T alijanom /a p
ril 1932./
Istra, 4 (1932), 17, str. 3
414. M alta i J u lijsk a K rajin a
Istra , 4 (1932), 20, str. 1
F aizacija M alte u usp o red b i sa faizacijom Julijske
K rajin e
418. EPI, D ragovan: V atikan i m anjine
Istra, 4 (1932), 21, str. 12
416. M. R. / = M atko R ojni): N arodne m anjine i d ananja
situ a cija
Istra, 4 (1932), 22, str. 4
417. EPI, D ragovan: A ntifaizam i Ju lijsk a k rajin a /R az
govor naeg p arik o g dopisnika s ista k n u tim republi
kancem P ietrom M o n tasin ijem /
Istra, 4 (1932), 44, str. 3
418. EPI, D ragovan: A ntifaistika em igracija i Julijska
K rajin a
Istra, 4 (1932), 45/46, str. 12
S tanovite talijan sk ih an tifaistik ih stran a k a prem a
jugosl. m anjini u Ita liji
419. EPI, D ragovan: M ussolini diplom ata. K njiga G. Sal-
v em inija /P rik a z !/
Istra, 4 (1932), 51/52, s t r . 6
420. SEPI, D ragovan: Faizam i m anjine
Istra, 4 (1932), 51/52, str. 2021
421. ROJNI, M atko: K antifaizm u
Istra, 5 (1933), 5, str. 1
422. ROJNI, M atko: O snovno je antifaizam
Istra, 5 (1933), 11, str. 1
423. ROJNI, M atko: E vropa i mi
Istra, 5 (1933), 13, str. 1
424. OK, Ivan M arija: Problem i Ju lijsk e k rajin e i posljed
nji m eunarodni dogaaji. Mi i revizionistiki pokret
Istra, 5 (1933), 14, str. 2
425. SEPI, D ragovan: S m jernice m anjinskog pokreta. Ne
dostaci m eunarodne zatite m an jin a
Istra, 5 (1933), 14/16, str. 45

198
426. ib.: Italijanski iredentizam
Istra, 5 (1933), 14/16, str. 18
427. (m.) / = Ive Mihovilovi/: Faizam, glavni neprijatelj
m anjina
Istra, 5 (1933), 20, str. 1
428. ROJNI, M atko: Sukob faizam a u Junom Tirolu
Istra, 5 (1933), 27, str. 1
429. Odnosi meu njim a
Istra, 5 (1933), 30, str. 1
Odnosi meu lanovim a etvornog pakta
430. EPI, Dragovan: Faistiki knjievnik otkriva fai
zam. U povodu knjige faistikog em igranta Antonia
Amiantea Mussolini. Pismo Istri iz Pariza
Istra, 5 (1933), 33, str. 4
431. EPI, Dragovan: Krvavi trag Rim a u Africi
Istra, 5 (1933), 36, s t r . 4
432. ROJNI, Ante: Problem i nae em igracije. Na narod
u Julijskoj K rajini i naa em igracija u Jugoslaviji. Po
litiki i socijalni zadaci naeg pokreta. N am jera Save
za u blioj budunosti. Pred kongres em igrantskih dru
tava u Ljubljani. Intervju sa predsjednikom Saveza.
Istra, 5 (1933), 37, str. 1
433. Julijska krajina v sklopu Jadranskega problem a. Go
vor predsednika dra I. M. oka na em igrantskom kon
gresu v Ljubljani
Istra, 5 (1933), 39, str. 1
434. A. R. / = Ante Rojni): M alta
Istra, 5 (1933), 40, str. 1
435. ROJNI, Matko: Oko kongresa narodnih m anjina
Istra, 5 (1933), 40, str. 3
436. EPI, Dragovan: Dva faizm a i dvije m anjine
Istra, 5 (1933), 40, str. 4
437. EPI, Dragovan: Pitanje m anjina pred Drutvom na
roda
Istra, 5 (1933), 41, str. 4
438. EPI, Dragovan: Faizam i njem aki udar 2enevi
Istra, 5 (1933), 43, str. 1

199
439. SEPI, D ragovan: N epravedan ugovor
Istra , 5 (1933), 45, str. 1
R apallski ugovor
440. M IHOVILOVI, Ive: N eorevizionizam i Ju lijsk a k raji
na. Da li e F ran cu sk a p o d u p rije ti p o k ret za pravednu
reviziju ugovora u k o rist m a n jin a
Istra , 5 (1933), 45, str. 34
441. EPI, D ragovan: F aizam i M alta
Istra, 5 (1933), 46, s tr. 45
442. EPI, D ragovan: Revizionizam i m anjine. Dva revizio-
n istik a p o k reta
Istra, 5 (1933), 50/52, str. 7
443. R. C.: Pregled gospodarskega poloaja naega ljudstva.
Faizem je uniil gospodarstvo Ju lijsk e K rajine
Istra, 5 (1933), 50/52, s tr. 19
444. (im.) / = Ive M ihovilovi/: O tar sukob faizm a
Istra , 6 (1934), 9, s tr. 1
O dnosi izm eu Ita lije, A u strije i N jem ake
445. F aistiki p leb iscit je p ro ao u znaku n asilja n ad ita
vom Ita lijo m , a n aro ito n ad Julijsk o m K rajinom /25.
III/
Istra , 6 (1934), 14, s tr. 1
446. (k.): Ja d ra n sk o v p raan je
Istra, 6 (1934), 18, s tr. 1
447. PERUKO, Tone: Ita lia red en ta
Istra, 6 (1934), 22, str. 1
D rutvo, ko je u J u lijsk o j K rajini djeluje od 1927. sa
ciljem asim ilacije p redkolske djece
448. PERUKO, Tone: Faizam se lju lja
Istra, 6 (1934), 31, s tr. 1
449. (j): To je faizam
Istra, 6 (1934), 32, str. 1
A naliza lan ak a u ta lj. asopisu Gerarchia
450. Akka: Faizem
Istra, 6 (1934), 33, str. 1
F aizam u Ita liji
451. /t . p ./ = Tone P eruko: M ilitarizacija
Istra, 6 (1934), 46, str. 1
F aizam u Ita liji

200
452. A. R.: Dodekanez, Juni Tirol i Julijska K rajina. Kako
faizam postupa sa svojim m anjinam a
Istra, 6 (1934), 49/51, str. 6
453. LEGIA, L.: Im perijalizem in dem ografske statistike.
Furlani ne kaejo ekspanzivnosti in otpornosti ki joj
je Ita lija priakovala od njih na vzhodnih meji
Istra, 6 (1934), 49/51, str. 8
454. VRCAN, Branko: Confine orientale tudi na pro
blem
Istra, 6 (1934), 49/51, str. 10
455. (im): Im perijalizam bitnost faizma
Istra, 7 (1935), 10, s t r . 2
456. VRCAN, Branko: K orporacija v im perijalistini funkci
ji faizma
Istra, 7 (1935), 15/16/17, str.
457. MARKOVIC, Laza: Faistika Ita lija prem a Jugoslaviji
Istra, 8 (1936), 36, str. 2
458. Faizam i selo
Istra, 9 (1937), 2, str. 6; (1937), 3, str. 4; (1937), 4, str. 4;
(1937), 5, str. 4; (1937), 6, str. 4; (1937), 7, str. 4; (1937),
12/13 str. 16
459. (i. p.): Spanija, Ita lija i neutralnost. /D ogaaji u pa-
niji u kom entarim a svjetske tam pe/
Istra, 9 (1937), 7, str. 1
460. Dogaaji u ehoslovakoj i na antifaizam
Istra, 9 (1937), 8, str. 3
461. (t. p.): Prisilno izvlatenje
Istra, 9 (1937), 10, str. 1
Ekonom ski plan Italije Ente di rinascita agraria
izvlatenje njem akih i naih seljaka pod Italijom . Na
seljavanje talj. seljaka na zemlji hrv. i slov. seljaka u
Julijskoj K rajini
462. Govor narodnog poslanika K arla Dobereka u N arod
noj skuptini, povodom diskusije o vanjskoj politici
Jugoslavije.
Istra, 9 (1937), 10, str. 35
O stanju naeg naroda pod Italijom
463. Faizem in m anjine. Zadim ir prim er nem ke faisti-
ne nepom irljivosti na ekem
Istra, 9 (1937), 12/13, str. 10

201
464. Za H a: Faizam i nauka. Uz knjigu Ljudsko d ru
tvo i rasn a teorija Lj. ivkovia.
Istra, 9 (1937), 12/13, str. 10
465. (t. p.): SR, N jem aka i m anjine
Istra, 9 (1937), 33, str. 1
466. j.: A vtarkija
Istra, 9 (1937), 49, str. 1
Faizam u Ita liji
467. M IRKOVI, M ijo: S eljako p itan je u Italiji. /O dlom ak
iz knjige O dranje seljakog posjeda, Zagreb, 1937./
Istra, 9 (1937), 50/51, s tr. 5
468. KRIMANI, Silvo: P ita n je privredne au tark ije u Ita
liji
Istra, 10 (1938), 6, str. 5
P rivredna p o litik a faizm a u Ita liji
469. (t.): H rv ati i Slovenci u Treem Reichu
Istra, 10 (1938), 11, str. 1
H rvati u G radiu i Slovenci u K orukoj
470. vj.: K orporativni sistem v Ita liji
Istra, 10 (1938), 14/15/16, str. 18
471. (t.): Rasizam u Ita liji. Dekalog talijanskog rasizm a. Fa
izam u sv aja rasistik u i an tisem itsk u ideologiju nacio
nalsocijalizm a
Istra, 10 (1938), 29, str. 1
472. (t.): B orba za la lijan stv o M alte
Istra, 10 (1938), 34, str. 1
473. E R M E U , Lavo: N ova olska reform a v Italiji
Istra , 11 (1939), 13/15, str. 6
Carta della scuola od feb ru ara 1939.
474. RADETI, E rn e st: Faizam , antifaizam , nacionalizam ,
kom unizam i svi drugi izmi i mi.
Istra, 11 (1939), 46, str. 1
475. CESAREC, A ugust: O dgovor g. C rnjanskom e
K njievnik, 5 (1932), 5, str. 166177
Povodom kam p an je M. C rnjanskog i Ive N evistia pro
tiv m a rk sistik e lite ra tu re
476. DURMAN, M ilan: K njievnost, ko ja n ije luksus, ve
p o tre b a

202
 K njievnik, 5 (1932), str. 321328
O socijalnoj literaturi kao o jednom obliku borbe
477. KOJI, Branko: Kuda ide Njem aka. /Im p resije sa pu
tovanja u jeseni 1932. godine.
K njievnik, 5 (1932), 12, str. 447-453
478. GALIN: P redavanje dr. H rvoja Ivekovia o savrem enoj
Njem akoj odrano 5. i 10. XI u Pukom teatru
Knjievnik, 5 (1932), 12, str. 458462
479. KOJI, Branko: H itlerova vlada
K njievnik, 6 (1933), 3, str. 8995
480. KOJI, Branko: Nacionalna revolucija u Njem akoj
K njievnik, 6 (1933), 4, str. 137143
481. MIKAC, M arijan: Nacionalni socijalisti i film
K njievnik, 6 (1933), 5, str. 211215
482. KORNJEV, N.: Knjievnik njem akog faizma
K njievnik, 6 (1933), 5, str. 223225
483. KOJI, Branko: H itlerova vanjska politika
Knjievnik, 6 (1933), 6, str. 246252
484. M eunarodni kongres Pen klubova u Dubrovniku. /25,
26. i 27. V 1933./
Knjievnik, 6 (1933), 6, str. 264267
Prikaz kongresa i govor E rnsla Tollcra. Javna m ani
festacija protiv faizma
485. KOJI, Branko: Na redu je vicarska. Razvitak i idej
ne sm jernice vicarskog faizma
Knjievnik, 7 (1934), 1, str. 1224
486. KRAUS, Josip: Gobinizam, rasizam . . .
Knjievnik, 7 (1934), 4, str. 141
487. JURIN, V.: Sistem faistikog radnikog prava
Knjievnik, 7 (1934), 4, str. 150151
488. IMI, Stanislav: H rvatska smotra
K njievnik, 7 (1934), 5, str. 186191
(1934), 6, str. 271276
489. LEV AK, L.: Odgojni principi Hitlerovog faizma
Knjievnik, 7 (1934), 5, str. 218224
490. V. M. / = Veselin Maslea): Faizam i agrarne drave
K njievnik, 7 (1934), 6, str. 237240

203
491. KOJI, B ranko: E konom ske nevolje II I Reicha
K n jie vn ik , 7 (1934), 6, s tr. 240250
492. K OJI, B ranko: K orporacije
K n jie vn ik , 7 (1934), 7, str. 293301
493. R IP, D.: D ogaaji u N jem akoj
K n jie vn ik , 7 (1934), 8, s tr. 361368
494. R IP , D.: D ogaaji u A ustriji
K n jie vn ik , 7 (1934), 9, str. 393400
25. ju li
495. PRPI, Ivan: P siholog ija faizm a. /O ekonom skom te
m e lju i ideolokoj n ad g rad n ji u psiholokoj n au ci/
K n jievn ik, 7 (1934), 10, str. 429440
Povodom knjige W ilchelm a Reicha Massenpsycholo-
gie des F aschism us, 1933. K ritiki osvrt.
496. RADEKOVI, K. /p s e u d ./ = RADEK, K arl?
D vije v rste g ra an sk ih pisaca
K n jie vn ik , 8 (1935), 6, str. 231232
O faistikoj i p ro le tersk o j lite ra tu ri
497. KOJI, B ranko: M jesec d an a r a ta u Africi
K n jie vn ik , 8 (1935), 11/12, str. 423438
T alijan sk i faizam
498. ADIJA, Boidar: R adnika klasa u dananjoj situa
ciji
K n jie vn ik , 9 (1936), 1, str. 14
499. KOJI, B ranko: panjolski izbori
K n jie vn ik , 9 (1936), 3, str. 178193
500. K OJI, B ranko: N akon poraza Abesinije. Im perium
R om anum A ta sad?
K n jievn ik, 9 (1936), 6, str. 289302
T alijanski faizam
501. PR IBIEV I, Svetozar: H rvatski n aro d i faistike d r
ave u Evropi
K n jievn ik, 9 (1936), 10, str. 444-449
Pism o S. Pribievia 30. I 1936. jednoj osobi u Zagre
bu. K arak te risti n o je za politiki stav S. Pribievia,
k oji se o itu je u odlunom odbacivanju faizm a.
502. KOJI, B ranko: Poloaj u panjolskoj
K njievnik, 9 (1936), 11/12, str. 513522

204
503. KRANJEVI, S tjepan: S tjepan Radi iza rata
Knjievnik, 10 (1937), studeni, str.
Radiev stav prem a faizmu
504. KOVA, Anton /p seu d ./ = (K ardelj, Edvard)
elezna peta. /K vladi nacionalsocializm a v N em iji/
Knjievnost, 1 (193233), 5, str. 149163
505. BRODAR, Tone /p seu d ./ = KARDELJ, Edvard: est
mesecev tretjega cesarstva
K njievnost, 1 (193233), 9, str. 312320
O hitlerizm u
506. B. K. / = KREFT, B ratk o /: Poig nem kega parlam enta
kapi tali tina provokacija
K njievnost, 1 (193233), 10, str. 349363
507. BRODAR, Tone /p seu d ./ = KARDELJ, Edvard: Revo
lucija demokracije v paniji
K njievnost, 2 (1934), 1/2, str. 1120
508. BRODAR, Tone /p seu d ./ = KARDELJ, Edvard: Ofen
ziva avstrijskega faizm a
Knjievnost, 2 (1934), 4, str. 128134
Ob zmagi faizm a v A ustriji
509. ERENBURG, lija: Faizem m ed francoskim i pisatelji.
/O dlom ki iz daljega lanka/
Knjievnost, 2 (1934), 6, str. 213219
510. BRODAR, Tone /p seu d ./ = KARDELJ, Edvard: M eto
de antifaistine borbe /O dgovor Delavski politiki in
Radnikim novinam.
Knjievnost, 2 (1934), 7/8, str. 276285
511. KOSTANJEVEC, Vladim ir: N ekaj o antisem itizm u
Knjievnost, 3 (1935), 1/2, str. 2134
512. r : H itler, Araki in dr. Derganc. /S e k ustano-
vitvi Filozofskega drutva
Knjievnost, 3 (1935), 4, str. 141145
513. GALOGAA, Stevan: Rezultat jedne knjievne polemike
Literatura, 2 (1932), 4, str. 170174
Polemika M. Crnjanskog protiv Socijalne knjievnosti
514. KOSTIN, N. /p seu d ./ = BOGDANOV, Vaso: Prilog tu
m aenju pojm ova o socijalnoj knjievnosti
Literatura, 2 (1932), 5/6, str. 193197

205
515. KA M ESARI: H itlerov uspon n a frazam a
V idik, 1 (1932), 1, s tr. 1017
516. TEODOSI, B ranko: E vropa i faizam
V idik, 1 (1932), 6, str. 180182

1933.

517. GROHAR, Ivo: Ob prerezu E vrope /I z rokopisa Kul

tu rn a filozofija/
A lm anah savrem enih problem a, 1933, str. 518
518. N ED ELJKOVI, D uan: K riza d an an je civilizacije i
je d an nov sin tetizam
A lm anah savrem enih problem a, 1933, str. 2732
519. K. S. / = K erubin EG V I/: S avrem ene stvarnosti
H rva tska sm otra, 1 (1933), 5, str. 219223
N jem aki i talijan sk i faizam : korporativna drava
520. STARI, Boidar: M ussolini
H rv a tska sm otra, 2 (1934), 1, str. 2429
521. STARI, Boidar: S indikalistiko-korporativni sistem
Ita lije
H rv a tska sm otra, 2 (1934), 2, str. 6977
522. BU, S tje p an : R asna te o rija nacionalno-socijalnoga po
k re ta /Je d n o m ilje n je /
H rv a tska sm otra, 2 (1934), 3, str. 8994
523. M INTAS, V ladim ir: G odinjica njem ake revolucije
H rv a tska sm otra, 2 (1934), 3, str. 131135
H illerizam u N jem akoj
524. STARI, Boidar: K orporativizam u Ita liji
H rvatska sm otra, 2 (1934), 4, str. 148158
525. ZUBI, I.: D obrovoljna rad n a sluba u N jem akoj
H rvatska sm otra, 2 (1934), 7, str. 264266
526. STARI, Boidar: Politika i gospodarstvo
H rvatska sm otra, 2 (1934), 7, str. 267269
Politiki sistem faizm a
527. ORSANI, Ante: Uzroci talijansko-abesinskog ra ta
H rva tska sm otra, 4 (1936), 2, str. 4647
528. M OSNER, S tipe: N jem aka i kolonije. K ako N jem aka
sp rem a svoje budue koloniste. N jem aka kolonijalna
kola u E ssenu
H rvatska sm otra, 4 (1936), 6, str. 203205

206
529. ORSANI, Ivan: Problem totalitarizm a
H rvatska smotra, 5 (1937), 5/6, str. 297305
530. ZAGORAC, Tomislav: Sloboda, faizam i dem okracija
H rvatska smotra, 5 (1937), 5/6, str. 325327
531. M. L.: Tue ideologije i nai ivotni problemi
H rvatska smotra, 5 (1937), 7, str. 369383
1. Liberalna dem okracija 2. K omunizam 3. Faizam
/str. 377383/
532. FIRST, Boidar: Osnovi m eunarodne nesigurnosti
H rvatska smotra, 6 (1938), 2, str. 105111
Analiza dravnih koncepcija: apsolutno-m onarhislike,
nacionalno-demokratske, socijalno-pozitivistike, fais
tike, rasistike, m arksistiko-boljevike
533. IVSI, Milan: Tri revolucije
Hrvatska smotra, 6 (1938), 7/8, str. 379384
Tri suvremene velike revolucije: faistika u Italiji,
nacionalno-socijalistika u N jem akoj i komimisliko-
-proleterska u Rusiji
534. ORSANI, Ante: Problem suvrem enog europskog te
rorizma
Hrvatska smotra, 6 (1938), 7/8, str. 385397
535. L. M. / = Lehpamer, M ijo/: Sadrina narodne ideje u
nacionalnih socijalista
Hrvatska smotra, 6 (1938), 11, str. 546553
Dokumenti i djelovi govora autoritativnih linosti
536. DUJMOVI, Franjo: Srednjo-europska kriza
Hrvatska smotra, 6 (1938), U, str. 584588
Austrijsko pitanje. Ceko-njemaki problem
537. SLADOVI, Eugen: Nova talijanska komora i reform a
nacionalnog vijea korporacija
Hrvatska smotra, 7 (1939), 7/8, str. 398405
Cammera dei fasci e dclle corporazioni
538. ORSANI IVAN: Uklapanje u novi poredak
Hrvatska smotra, 8 (1940), 11/12, str. 561565
Pod vodstvom Njemake i Italije u svijetu se nastoji
ostvariti novi poredak
539. MAGDI, Milivoj: G eneracija bez morala
Knjievni krug, 2 (1933), 1, str. 1620

207
 P rikaz povijesnog tre n u tk a jedne generacije, koja se
o d g aja u znaku faizm a
540. K OJI, B ranko: H itlerov ekonom ski program
K ultura, 1 (1933), 3, str. 165170
541. H itler i rad n ik i sindikati
N arodno blagostanje, 5 (1933), 19, str. 297
542. H itlerove m ere u cilju podizanja narodnog blagostanja
N arodno blagostanje, 5 (1933), 24, str. 373375
543. BAJKI, V.: Od T a rd ieu a do M ussolinia
N arodno blagostanje, 5 (1933), 41, str. 643644
544. GEMUND, K.: K o rp o rativ n i /s ta le k i/ sistem u Italiji.
K ra ta k pregled n a njegovu organizaciju i funkcioni-
san je
N arodno blagostanje, 5 (1933), 52, str. 819820
545. BAJKI, V. i K. G em iind: Od k artela do k orporacija
/s ta le a /. Stale.
N arodno blagostanje, 6 (1934), 17, str. 259260
546. BAJKI, V. i B. P redavec: E konom ske sankcije prem a
Ita liji. Prvi ek sp erim en at i veliko razoaranje u efika
sn o st b o rb e D rutva n a ro d a za svetski m ir
N arodno blagostanje, 8 (1936), 13, str. 203205
547. BAJKI, V.: Trgovinsko-politika te o rija d ra ahta
N arodno blagostanje, 8 (1936), 26, str. 415416
548. F ederativni k o rp o rativ izam i druge zablude nae tam
pe
N arodno blagostanje, 12 (1940), 28, str. 436438
549. BILIM OVI, A.: K a p ita n ju o korporativnoj privredi
N arodno blagostanje, 12 (1940), 33, str. 515517
550. EPI, D ragovan: D uhovna kriza faizm a
N ovosti, 1933, 228, str.
551. CESAREC, A ugust: Jed an neuven unikum
Savrem ena stvarnost, 1 (1933), 1, str. 14
O dgovor n a lanak M ilana urina Front socijalne li
terature Nova Evropa, 1932.
552. KRLE2A, M iroslav: H rvatska sm otra
S avrem ena stvarnost, 1 (1933), 4, str. 6571
P olem ika u kojoj K rlea rask rin k av a faistiku reviju
K erubina Segvia

208
553. CESAREC, August: Na ijoj je stran i unikum
Savrem ena stvarnost, 1 (1933), 4, str. 7684
Odgovor na lanak Milana Curina Jedno objanjenje
Augustu Cesarcu Nova Evropa, 1933.
554. KRLEA, M iroslav: Evropa danas
Savrem ena stvarnost, 1 (1933), 5, str. 97108
555. NIKOLI, Josip: Nacionalizam i marksizam
Savrem ena stvarnost, 1 (1933), 5, str. 126128
K ritika protum arksistikih lanaka u nacionalsocijali-
stikim asopisim a
556. BLA2ETI, Stanko: Faizam i hitlerizam . N ajopasniji
protivnici m ira i n apretka Evrope
Seljaki glas, 4 (1933), 201, str. 3
557. JAKI, Sreten: Faizam kao kontrarevolucija
Snaga, 6 (1933), 4, str. 13
558. RAJKOVI, Petar: N jem aka tragedija
Snaga, 6 (1933), 5, str. 16
559. JAKSI, Sreten: U jedinjena reakcija i razjedinjeni pro
letarijat
Snaga, 6 (1933), 7, str. 1 - 4
560. ZON, M ojsije: Antisem itizam u Treem Rajhu
Snaga, 6 (1933), 7, str. 1114
561. KREKI, Bogdan: Faizam ili dem okrati ja
Snaga, 7 (1934), 2, str. 47
562. JAKI, Sreten: K riza d ik tatu ra
Snaga, 7 (1934), 7, str. 14
563. ZON, M ojsije: Nema zastoja
Snaga, 7 (1934), 9, str. 15
564. URI, Dragomir: M. Radnika om ladina eli da utre
put slobodi i m iru meu narodim a
Snaga, 10 (1937), 2, str. 78
565. VERNER, Vilim: Antisemitizam, rasno pitanje, ove-
nost
Snaga, 10 (1937), 4, str. 62
566. MILOSEVIC, Slobodan: S tari pu t nove Nemake
Snaga, 10 (1937), 7, str. 103105; 8, str. 122124
567. Uloga germ ansko-talijanskog faizma u arapskim zem
ljam a
Snaga, 12 (1939), 7, str. 105106

14 Komunisti o faizmu 209

568. Z apadni Slaveni pod H akenkrojcom
Snaga, 12 (1939), 7, str. 106107
569. ZW ITTER, F ran: K socialnem u p rogram u hitlerjevcev
Sodobnost, 1 (1933), 2, str. 8486
570. vek.: F aistina nev arn o st
Sodobnost, 1 (1933), s tr. 214216
571. S. L.: P ravi o braz nem kega nacionalnega socializma
Sodobnost, 2 (1934), str. 189192
Povodom lanka T rockog u Nouvelle Revue Franc.,
1934, febr.
572. R EJEC, M aks: Od faistinega sindikalizm a do faisti-
nega k o rp o rativ izm a v Ita liji
So dobnost, 2 (1934), str. 446464
Sa b ibliografijom
573. X.: Izgledi faizm a v F ran ciji
Sodobnost, 3 (1935), str. 133137
574. REJEC, M aks: A vtoritativna ali to ta lita rn a drava
Sodobnost, 3 (1935), s tr. 453456; s tr. 542547
575. REJEC , M aks: P olitika faizm a
S odobnost, 4 (1936), 1, str. 3539
576. d : N em ki nacionalni socializem
S odobnost, 5 (1937), str. 8188
577. REJEC , M aks: Okno v svet
S odobnost, 5 (1937), str. 279283
578. K RAIGHER, V ito: Slovenstvo in hitlerizem
Sodo b n o st, 5 (1937), s tr. 408-414
579. MODIC, Lev: N acionalno-socialistina propaganda med
inozem skim i N em ci
S odobnost, 5 (1937), str. 463-467
580. POLJANEC, A. /p s e u d ./ = ZIH ERL, Boris: Dve razdo-
blji faizm a na slovenskem
Sodobnost, 6 (1938), 1/2, str. 4252
581. POLJANEC, A. pseud. / = ZIH ERL, Boris: Tem elji ra
sne te o rije
S odobnost, 6 (1938), str. 214220
582. MODIC, Lev: Id eja poslanstva
S odobnost, 6 (1938), str. 340345
583. K IDRI, B oris: B orba francuskog naroda
S odobnost, 6 (1938), 7/8, str.

210
584. MODIC, Lev: Pohod faizma. /Povodom knjige G. A.
Borghese: Goliath. The M arch of Fascisme, 1938./
Sodobnost, 6 (1938), 9/10, str. 476480
585. MODIC, Lev: Pripom be k m islim o faizmu
Sodobnost, 7 (1939), 5, str. 256258
Ob lanku: G. G rafenaucr: Misli o faizmu. Dejanje, 2
/1939, br. 3, str. 114 117
586. KIDRI, Boris: Razvoj rata i problem neutralnosti
Sodobnost, 8 (1940),
587. KIDRIC, Boris: Posle slom a francuskog im perijalizm a
Sodobnost, 8 (1940)
588. KIDRIC, Boris: Razvoj rata i Balkan
Sodobnost, 8 (1940)
589. SOKSEL: Da li je osnovana teorija rase
Stoer, 4 (1933), 2, str. 5355
590. (talijanska korporativna drava
Stoer, 5 (1934), 7/8, str. 263265
591. VUKCEVI, Radoje: Faizam i rat
Valjci, 1 (1933), 1, str. 3742
592. VUKCEVI, Radoje: Sum rak dem okratije
Valjci, 2 (1934), 1/2, str. 309317
593. BULAT, Petar: Italija u znaku faizma
Vojni vesnik, 13 (1933), str. 185190
594. BULAT, Petar: Talijanski faizam i nem aki rasizam
Vojni vesnik, 14 (1934), str. 6570
595. MASLESA, Veselin: Crnac je izvrio svoju dunost
U: Veselin Maslea: Dela, Knj. II, Sarajevo, Svjetlost,
1954, str. 256261
Ovaj lanak nije objavljen. Bio je zam iljen kao uvod
u jednu veu analizu poslijeratnog polit, kretanja u
svijetu sa teitem na dvjem a pojavam a: koaliciji so
cijalistikih i buroaskih p artija i pojavi faizma. la
nak govori o predaji vlasti H itleru

1934.
5%. JOSIPOVIC, V. /pseud./ = BOGDANOV, Vasa: Vam
piri u Matici Srpskoj. /M ali zbornik gluposti/
Danas, 1 (1934), 1, str. 118120
Hitlerizam u djelatnosti Letopisa Matice Srpske

211
597. M ARETI, V elim ir /p s e u d ./ = MASLE5A, Veselin: So
cijalni i ekonom ski uslovi nem akog i talijanskog fa
izm a. /K o n ra d H eiden: G eburt des d ritte n Reiches.
Ignacio Silone: F asch ism u s/.
D anas, 1 (1934), 2, str. 175183
K ritik i o sv rt n a knjige
598. R ISTI , M arko: M aterijalistik o i pseudo-m aterijali-
stiko sh v ata n je u m e tn o sti
Danas, 1 (1934), 2, s tr. 204219
F aizam i nacionalsocijalizam zauzim aju vrlo vano
m jesto i u lite ra tu ri, u m je tn o sti i filozofiji. Ba stoga,
sm a tra au to r, socijalnu litera tu ru bi trebalo pote-
d je ti svake stroge k ritik e, k ad a bi ona zaista bila efi
k asn a negacija te o p o rtu n istik e i reakcionarne knji
evnosti. Ali, ona to n ije i zato je a u to r kritizira.
599. CESAREC, A ugust: H itlerizam kod nas
Danas, 1 (1934), 2, str. 220226
K ritiki o sv rt n a lanke pronacionalistikog karaktera,
objavljene u listu N aa gruda.
600. KRLEA, M iroslav: B eke v arijacije
Danas, 1 (1934), 3, str. 357365
R eakcija n a beke dogaaje 1934. god., kad je u okr
a jim a uguen rad n ik i u stan a k
601. JOSIPOV I, V. /p s e u d ./ = BOGDANOV, Vasa: Pregled
zagrebakih asopisa u godini 1933.
Danas, 1 (1934), 3, str. 377382
A ntim arksizam u d je latn o sti M atice H rvatske i u ne
k im hrv. asopisim a: Nova E vropa, H rvatska Revija,
S ocijalna m isao, Evolucija
602. KRLEA, M iroslav: M. C rnjanski o ra tu
Danas, 1 (1934), 4, str. 5560
P ovodom uvodnika, koji je C rnjanski objavio u Vre
m enu, 16. I I I 1934. Oklevetani rat, a u kojem glori
ficira ra t
603. KRLEA, M iroslav: Jed n a b ro u ra o socijalnom nacio
n alizm u i Lendieva savjest. /K om unizam ili S ocijalni
nacionalizam ?, Zagreb, 1934./
Danas, 1 (1934), 4, str. 6062
Povodom recenzije ur. Hrv. strae Ivana Lendia o

212
 3. broju asopisa Danas, iz koje je au to r broure
prenio krive citate.
604. CESAREC, August: H rvatskoj strai
Danas, 1 (1934), 4, str. 6266
Hitlerizam u djelatnosti M atice H rvatske
605. RISTI, M arko: D rutvo za spaavanje evropske kul
ture. Paul Valery and Co.
Danas, 1 (1934), 5, str. 174 183
D ekadencija evropske kulture, K ritiki osvrt na Raz
govore o budunosti kulture, odrane u M adridu od
37. V. 1933. Misao vodilja skupa je bila: K ulturu, ko
ju elimo, ne moe nam dati neko nejasno internacio-
nalizirano ovjeanstvo, ve sam o one ive grupe, koje
nazivamo nacijam a.
606. Zakon o zatiti seljaka
Kom unist /O bi. kom. KPJ S rb ije /, 1 (1934), 1, str. 23
K ritika uredbe vojno-faistike diktature
607. Veliko-srpska buroazija osniva socijal-dem okratsku
stranku
K om unist /O bi. kom. KPJ S rb ije/, 1 (1934), 1, str. 5
Borba protiv socijal-faista
608. Socijalfaistika p a rtija
K om unist /Obi. kom. KPJ S rb ije /, 1 (1934), 2, str. 13
Socialfaizam kao saveznik faizm a
609. U borbu za proirenje dem okratskih sloboda protivu
poputanju faistikim klikam a
Kom unist, 2 (1935), 9/10, str. 13
610. M. G. V.: K orporacijska drava v Italiji
Misel in delo, 1 (193435), 5, str. 95100; 6, str. 120123
611. VRCAN, Branko: Faizem in lastnina
Misel in delo, 1 (193435), 8, str. 165171
612. IVEKOVI, Mladen: O tkria istrage u m arseilleskom
zloinu
Pregled /Zagrebi, 1 (1934), 9, str. 12
Zloin je rezultat m eunarodne faistike zavjere, upe
rene protiv jugosl.-francuskog zblienja, a protiv nadi
ranja ta lij. i njem. faizma
613. Br.: Nacionalni socijalizam u god. 193334
Pregled /Z agreb/, 2 (1935), 4, str. 2

213
614. Men.: Za m ir. Izgraivanje antifaistikog fronta
Pregled /Z a g re b /, 2 (1935), 10, str. 12
615. M. B.: R at u Istonoj Africi. Zbog ega Ita liji treba
A besinija
Pregled /Z a g re b /, 2 (1935), 19, str. 12
616. Bojevnik nov faistini m anevar
R dei prapor, 3 (1934), 3, s tr. 79
O bojevniki organizaciji
617. Faizem nova ideologija?
R dei signali, 2 (193334), 1, str. 45
618. W inkler, O tto: N acional-socijalizam i Sloveni
R u sk i Arhiv, 6 (1934), 2829, str. 115137

1935.

619. FIN CI, Eli: Is to rijsk o m esto faizm a

Brazda, 1 (193536), 1, str. 1113
620. IVKOVI, L jubom ir: B iologija u slubi rasne teorije
Brazda, 1 (193536), 2, str. 4751
621. MLADENOVI, T anasije: K njievnici u odbranu kul
ture
Brazda, 1 (193536), 3/4, str. 9 1 -9 2
622. ROZENDORF, R ihard: S tanovite nacionalnog socija
lizm a sp ram koncerna
E k o n o m ist, 1 (1935), 12, str. 408413
623. SETIN EC, J u ra j: Idejni osnovi nacionalnoga socija
lizm a
E k o n o m ist, 3 (1937), 6, str. 244249
624. SETIN EC, Ju ra j: K orporativni sistem u Portugalu
E k o n o m ist, 4 (1938), 7/8, str. 295307; 9, str. 396404;
10/11, str. 449454
625. B 0 2I , V ladim ir: E konom ske tendencije N jem ake na
B alkanu
E ko n o m ist, 4 (1938), 12, str. 546547
626. Z akljuci prakog studentskog kongresa. K ongres na
prednih stu d en a ta u P ragu
Glas om ladine, 1 (1935), 1, str. 8
627. S prem a se ra t
Glas om ladine, 1 (1935), 2, str. 1
O suda p rip re m a Ita lije za agresiju na E tiopiju

214
628. Sum rak faizma
Glas omladine, 1 (1935), 6, str. 1
629. Talijanski faizam donaa civilizaciju
Glas omladine, 2 (1936), 2/3, str. 3
Odgovor studenata na M ussolinijev apel studentim a
Evrope od 31. I 1936.
630. Apel omladini
Glas omladine, 2 (1936), 4/5, str. 5
Apel M eunarodne konferencije om ladine za m ir u
Bruxellesu, kojim se osuuje talijanski osvajaki rat
u Africi, politika japanskog m ilitarizm a prem a Kini,
M anduriji i Mongoliji i hitlerizam njem akog naroda
631. Kako faizam rjeava radnika pitan ja
Glas omladine, 2 (1936), 6/7, str. 3
632. Spanija i hrvatska om ladina
Glas omladine, 2 (1936), 8, str. 2
633. kole u III Reichu
Glas omladine, 2 (1936), 9, str. 3
634. M adrid
Glas omladine, 2 (1936), 11, str. 1
Upozorenje omladini Jugoslavije na sve veu opasnost
od faizma i upoznavanje sa istinom o paniji
635. ob.: Na list, naa om ladina i faizam. Povodom ne
koliko lanaka, koje smo prim ili, a nose naslov Omla
dina i faizam
Glas omladine, 3 (1937), 4, str. 12
636. m. m.: Faizmi
Jadranski kalendar, 1 (1935), str. 8488
Faizmi se javljaju u svijetu kao neka vrst nove pro-
tureform acije, koja je u ovom sluaju vie socijalne i
politike, nego vjerske prirode
637. REZIJANEC: Faizem in gospodarstvo
Jadranski kalendar, 1 (1935), str. 8992
638. S. K.: Italijanski faizem v borbi za Jadransko more
Jadranski kalendar, 1 (1935), str. 118119
639. NIKOLAIDIS, Kostas: Dodekanez
Jadranski kalendar, 1 (1935), str. 188193
Faistike metode na Dodekanezu

215
640. BARTULOVI, N iko: N edeljivost Jad ran sk o g problem a
Jadranski kalendar, 2 (1936), s tr. 2528
641. GRAHOR, Ivo: Pogled n a m an jin sk o gibanje
Jadranski kalendar, 2 (1936), s tr. 3644
642. ARCADIS, N ontas: In te rn acio n a ln i problem Dodeka-
neza
Jadranski kalendar, 2 (1936), s tr. 4548
643. GOLOUH, R udolf: N aloga nae em igracije v dananjem
p oloaju
Jadranski kalendar, 3 (1937), s tr. 2123
644. Filozofske in socialne osnove faizm a. K predavanju
prof. B izjaka v L judski univerzi
M ariborski ve e m ik , 9 (1935), 252, s tr. 2
645. SEPI, D ragovan: K riza m a n jin sk e zatite. P itanje na
cionalnih m a n jin a u suvrem enoj Evropi
N arodne novine, 1935, 101192
646. LAZAREVI, M. M.: R asizam u politici
N ae doba, 1 (1935), 8, s tr. 4 - 5
647. S arsk i plebiscit. N jegove politike pouke i posledice
N edeljne in fo rm a tivn e novine, 1 (1935), 1, str. 1
648. Y: S ta ri p u t nove N em ake
N ed eljn e in fo rm a tivn e novine, 1 (1935), 4, str. 1
649. M.: V asp ita n je om ladine u Treem Reichu
N ed eljn e in fo rm a tivn e novine, 1 (1935), 13, str. 5
650. U. T.: A bisinija pod u n ak rsn o m vatrom . Novi m om enti
u italoabisinskom sukobu
N ed eljn e in fo rm a tivn e novine, 1 (1935), 15, str. 2
651. I. R. / = Ivo Lola R ib a r/: B ilans vladavine nem akog
faizm a
N edeljne in fo rm a tivn e novine, 1 (1935), 17, str. 4
Ovo je prvi za koji se zna lanak Ive Lole R ibara.
S n jim je zapoeo analizu d je latn o sti faizm a u raznim
o b la stim a ivota
652. NERIVAK, Ivan: Trei ra jh trai kolonije
N edeljne in fo rm a tivn e novine, 1 (1935), 19, str. 2
653. L. / = Ivo Lola R ib a r/: S ta je faizam doneo om ladini
N edeljne in fo rm a tivn e novine, 1 (1935), 19, str. 6
Poloaj om ladine u faistikoj Ita liji

216
654. Uspeh A ntifaistikog narodnog fronta u Francuskoj.
Pola miliona parikih graana dem onstriralo je 14. ju
la protiv rata i faizma.
Nedeljne inform ativne novine, 1 (1935), 20, str. 2
655. NERIVAK, Ivan: Wilhelmovska kolonijalna politika
Nedeljne inform ativne novine, 1 (1935), 21, str. 2
656. Pel.: A ustrijski faizam i korporativna ideja
Nedeljne inform ativne novine, 1 (1935), 25, str. 4
KRLE2A, M iroslav: Teze za jednu diskusiju iz go
dine 1935.
Nova misao, 1 (1953), 7, str. 381
Kao lan Glavnog Inicijativnog odbora za izradu plat
forme Jedinstvene radnike stranke K rlea je iznio
svoje posebno m iljenje u ovim tezama, koje je pre
dloio kao p itan ja za diskusiju. Budui da su tada bile
u suprotnosti sa uputstvim a, odbaene su i skinute s
dnevnog reda, a do realizacije dolazi mnogo kasnije.
Zbog toga su i objavljene tek nakon rata.
a / 657. Teror krune iz desne perspektive
U: Teze za jednu d iskusiju iz godine 1935.
O svrt na te ro r estojanuarske diktature
b / 658. N jem aki prim jer birokratizacije pokreta
U: Teze za jednu d iskusiju iz godine 1935.
c/ 659. Feudalni nekritiki historicizam
U: Teze za jednu diskusiju iz godine 1935.
660. Bruxelleski kongres
29., 30. i 31. X II 1934. svjetski kongres studenata protiv
rata i faizma. Prikaz.
Novi student, 1 (1935), 1, str. 7; 2 (193536), 6, str. 56
661. Omladina prem a faizmu
Novi student, 2 (193536), 6, str. 3
662. EPI, Dragovan: Nedostaci m eunarodne zatite m a
njina
Obzor, 1935, 80, str. 4; 81, str. 4; 83, str. 4; 84, str. 4;
85, str. 4; 86, str. 4; 87, str. 4;
663. AD2IJA, Boidar: Abesinija
Odjek, 1 (1935), 1, str. 1
664. S.: Stvaranje protufaistikog om ladinskog fronta
Odjek, 2 (1936), 5, str. 2
Omladinske politike grupacije u Beogradu

217
665. TODOROVI, D ragoslav: K orporativizam . Isto rijsk i
razvoj i p ojam
Pravna m isao, 1 (1935), 9, str. 297305
666. TODOROVI, D ragoslav: K orporativizam . D oktrina so
cijaln ih katolika. N astavak iz br. 9/1935.
P ravna m isao, 2 (1936), 1, str. 1827
667. MASLEA, V eselin: N arodni fro n t i ran ije koalicione
vlade
Pravna m isao, 2 (1936), 7/8, str. 1323
668. DUKANAC, L jubom ir: Faizam i privreda
Pravna m isao, 2 (1936), 9/10, str. 113126
669. M IRKOVI, N ikola: E konom ska d o k trin a italijanskog
faizm a
Pravna m isao, 5 (1939), 1/2, str. 6378
670. DUKANAC, L jubom ir: Ita lija n sk a kolonizacija u Libiji
1936 N ed eljn i o m la d in ski list, 1 (1935), 1, str. 1
671. I. R. / = Ivo Lola R ib a r/: Faizam i k u ltu ra
1936 N ed e ljn i o m la d in ski list, 1 (1935), 1, str. 1
672. vajcarski n aro d protiv faizm a
1936 N ed e ljn i om la d in ski list, 1 (1935), 1, str. 4

1936.
673. TED IM LIJA, S. M.: F o rm ira n je m odernog naciona
lizm a
Anali naih dana, 1 (1936), 4, str. 48
674. KULA, J.: Novo krivino pravo u N em akoj
A rhiv za pravne i d rutvene nauke, 1936, K nj. I, str.
423433; str. 529543
675. Apel om ladini celog sveta
Glas m ira, 1 (1936), 3, str. 1
Izraen i predloen na I. svjetskom om ladinskom kon
gresu za m ir u enevi 31. V III 6. IX 1936. Pre
dloila ga je jugoslav. delegacija
676. PUSI, Eugen: enevski kongres uspjeh i polazna
taka
Glas m ira, 1 (1936), 4, str. 3
677. RIBAR, Ivan: Poslije K ongresa
Glas m ira, 1 (1936), 4, str. 23

218
 M jesto i uloga enevskog kongresa u borbi om ladine
za ouvanje m ira
678. OMLADINAC: Od svjetskog rata do grozniavih pri
prem a za novi ra t
Glas mira, 1 (1936), 7, str. 12
679. Apel omladini S rbije i Vojvodine
Glas mira, 2 (1937), 1, str. 4
Apel Mirovne konferencije om ladine S rbije i Vojvodi
ne, odrane 20. X II 1936. u Beogradu
680. KOR, M. T.: N jem aka knjievna nauka
Knjievni savrem enik, 1 (1936), 1, str. 47
Schillerova analiza sutona njem ake knjievne nauke,
koja postaje dio faistike ideologije
681. JOVANOVI, ore: Faizam na pozornici
Knjievni savrem enik, 1 (1936), 6, str. 211214
K ritika dram e Dravni neprijatelj br. 3 Vclmara
Jankovia, koja ima osnovne elem ente faistikog gle
danja na drutvena zbivanja
682. JOVANOVI, ore: K njievnost i novi realizam
K njievni savrem enik, 1 (1936), 7, str. 1822
K ritika faistike um jetnosti i knjievnosti
683. JOVANOVI, ore: B orba za mir, protiv faizma
K njievni savrem enik, l (1936), 8, str. 4952
Protiv ratne ideologije faizma
684. JOVANOVI, ore: K armen danas ne pjeva. /G raan
ski rat u S paniji/
Knjievni savrem enik, 1 (1936), 9, str. 97102
685. ILAS, Milovan: Problem nae knjievnosti
K njievni savrem enik, 1 (1936), 10, str. 121126
Falsificiranje kulturne povijesti od strane faistikih i
reakcionarnih snaga
686. JOVANOVI, ore: Jedan od puteva faizma
K njievni savrem enik, 1 (1936), 10, str. 135138
Trockistiko-zinovjevski terorizam kao jedan od obli
ka faistike ofanzive
687. G. D. / = Gregori, Danilo/: O konkretnosti antifai
stike akcije
K njievni savrem enik, 1 (1936), 10, str. 145147
688. BUJI, Branko: Faistika propaganda. /P rikaz knjige

219
 D anila Gregoria P riv red a nacionalnog socijalizm a/
K n jie vn i savrem enik, 1 (1936), 11, str. 157164
689. JOVANOVI, ore: U groena k u ltu ra
K n jie vn i savrem enik, 1 (1936), 12, str. 211218
K ao oblik vladavine jedne nazadne klase faizam ne
m oe d o p rin je ti stv a ra n ju novih progresivnih k u ltu r
nih tekovina
690. KURELLA, A lfred: F aistika kolonijalna politika
K ultura, 2 (1937), 1/2, s tr. 14 19
T a lijan sk a ko lo n ija u T ripolisu
691. S. K. .: F aizam p ro tiv ene
K ultura, 2 (1937), 7, s tr. 14
692. O. P. / = PRIA, O gnjen/: Filozofski kongres u Pragu.
P rikaz knjige D uana N edeljkovia Ideoloki sukob
d em o k ratije i faizm a, S kopje, 1938/
K ultura, 3 (1938), 8, str. 23
693. A. P.: O gnjita svjetskog r a ta u godini 193536. /F a i
sti k a N jem aka, Ita lija , Ja p a n /.
N a kalendar R adniko seljaki kalendar, 1936, str.
14 18
694. EKI, P. B.: 0 je d in stv u radnikog pokreta. /B o rb a
za jed in stv en i fro n t/
N a kalendar R adniko seljaki kalendar, 1936, str.
1822
695. K. M.: G ranice razvitka za d ru g a rstv a u kapitalistikom
d ru tv u
N a kalendar R adniko seljaki kalendar, 1936, str.
3 6 -4 1
696. KOLORADI, D.: Proizvodnja ra s te dohodak radni
k a opada. /O ivljenje svjetske k o n ju n k tu re nije kori
stilo ra d n ic im a /
N a kalendar radniko seljaki kalendar, 1936, str.
4246
K ritik a nacistikog Plana za suzbijanje nezaposleno
sti, koji je osjetn o sm anjio nadnice rad n ik a
697. KOREN, Luka /p s e u d ./ = Ivekovi, M laden: D em okra
cija danas
N a kalendar radniko seljaki kalendar, 1936, str.
4953

220
698. KRANJEC, Anka: ena m a rira /Poloaj ene u fa
izm u/
Na kalendar radniko seljaki kalendar, 1936, str.
5660
699. KRLEA, Miroslav: 0 tendenciji u um jetnosti
Na kalendar radniko seljaki kalendar, 1936, str.
7275
K ritika propagandne um jetnosti, koju zastupa faizam
700. BOBI, .: Kome slui antisem itizam
Na kalendar radniko seljaki kalendar, 1936, str.
129133
701. SELENI, Sava, P.: Seljaka om ladina i faizam
Na ivot, 1 (1936), 2, str. 3
702. V. M. / = M aslea V eselin/: Faizam i zadrugarstvo
Naa stvarnost, 1 (1936), 1/2, str. 115117
703. POPOVI, Koa: Uloga faizm a u savrem enom dru
tvenom zbivanju /Povodom jedne knjige o faizmu:
Dutt, R. Palme: Fascism e et Revolution, Paris, 1936/
Naa stvarnost, 1 (1936), 3/4, str. 4046
Recenzija i kom entar
704. OREVI, Jovan: Sociologija vodstva u politikim
strankam a
Naa stvarnost, 1 (1936), 3/4, str. 4757
Pojam voe u autoritativnim reim im a faizm u i
nacionalsocijalizm u
705. MASLESA, Veselin: Realna politika
Naa stvarnost, 2 (1937), 9/10, str. 3447
706. Pav.: Crnjanski i panija. C rnjanskove varijacije
Naa stvarnost, 2 (1937), 9/10, str. 153154
707. SEDMAK, B ranko pseud. / = BUJI, B ranko/: Kolo
nijalno pitanje
Naa stvarnost, 3 (1938), 15/16, str. 125133
708. SEDMAK, B ranko pseud. / = BUJI, B ranko/: Eko
nomski sukobi oko podjele svijeta
Naa stvarnost, 4 (1939), 17/18, str. 4452
709. RIBAR, Ivo Lola: O mladina celog sveta hoe m ir. Me
unarodna konferencija om ladine za m ir u Bruxellesu
29. II i 1. III 1936.

221
 P olitika, 1936, 11. I I I
S k raen i lan ak p rem a rukopisu I. L. R ibara
710. MAGDI, M ilivoj: p an ija danas
R a d n ik /Z a g re b /, 1 (1936), 2, s tr. 12
711. P. D. K ako faizam rje a v a ekonom sku krizu i pobolj
ava poloaj rad n ik a
R a d n ik /Z a g re b /, 1 (1936), 2, str. 2; 3, str. 8
712. teb : K ako su nacionalsocijalisti pomirili inte
rese k ap itala i ra d a
R a d n ik /Z a g re b /, 1 (1936), 7, s tr. 45
713. teb : Poloaj ene u Treem Reichu
R a d n ik /Z a g reb i, 1 (1936), 8, str. 4
714. P. p.: Faizam i dem o k racija
R adnik /Z a g re b /, 1 (1936), 9, str. 12; 10, str. 12
715. teb : D ananji Ja p a n
R a d n ik /Z a g re b /, 1 (1936), 11, str. 5
716. teb : Faizam i om ladina
R a d n ik /Z a g re b /, 1 (1936), 12, str. 4
717. teb : S eljaci i m alograani u Treem Reichu
R a d n ik /Z a g re b /, 1 (1936), 13, str. 12
718. PAVLOVI, Lav: A ustrijski faizam i korporativna
ideja
S a vrem en i pogledi, 2 (1936), 1, str. 1620
719. DRAINAC, Rade: Faizam Zbora
S lika a ktuelnih dogaaja, 1 (1936), 10, str. 1
720. DRAINAC, Rade: F aistika hipokrizija
Slika aktuelnih dogaaja, 2 (1937), 1
721. IVKOVI, L jubom ir: Rasna teo rija i njena antidem o-
k ra tsk a uloga u d rutvu
U iteljska straa, 2 (1936), 3/4, str. 14 17
722. Da, i to je faizam
Znak, 1 (1936), 2/3, str. 1
R eakcija na profaistike lanke u asopisim a Ota
dbina, Buenje, Zbor, u kojim a se glorificira iz
b orni usp jeh belgijskog faistikog p o k reta Reks
723. ORSANI, Ivan: Zato je m arksizam protiv faizm a
ivot, 17 (1936), 2, str. 4957
724. KOMADINI, M ilan J.: Faizam i selo
ivot sela, 1 (1936), 1, str. 910

222
 1937.
725. RADUNOVI, Vukain: Zato su panjolski seljaci pro
tiv Franka, a zato je H itler za F ranka
Dimitrovac, 1 (1937), 1, str. 4
726. Borba protiv faizma u Spaniji je borba za m ir i na
predak sveta
Dimitrovac, 1 (1937), 2, str. 13
727. PAROVI, Blagoje: Nova vlada Narodnog fronta u Spa
niji
Dimitrovac, 1 (1937), 3, str. 15, 22
728. PAROVI, Blagoje: Bilbao je pao, ustat e slobodna
Baskija
Dimitrovac, 1 (1937), 4, str. 23
729. M eunarodni pregled. /D va osnovna pravca: faistike
provokacije i otpor antifaistikih sila. U centru me
unarodnih dogaaja je S p an ija/
Dimitrovac, 1 (1937), 4, str. 26
730. [PAROVI, Blagoje:] Pobjeda je naa. /18. jula 1936
18. jula 1937./ Sto je postigao panjolski i svjetski fa
izam u borbi protiv panjolskog naroda i kakove su
njegove perspektive
Dimitrovac, 1 (1937), 5, str. 31
731. MRAZOVI, D ragutin: Avgust K outi u slubi faizma
Dimitrovac, 1 (1937), 5, str. 38
732. V. V. / = Vlahovi, V eljko/: Japanska invazija na da
lekom Istoku
Dimitrovac, 1 (1937), 8, sir. 59
733. SETINEC, Ju raj: Novi drutveni poredak u N jem a
koj
M jesenik, 63 (1937), 6/7, str. 310330
734. SETINEC, Ju raj: Problemi suvrem enoga korporati-
vizma
M jesenik, 64 (1938), 6/7/8, str. 289306
735. TOMASI, Dinko: Rasno tum aenje drutva
M jesenik, 66 (1940), 1/2, str. 1928
736. Faizem in dem okracija
Na kovinar, 1 (1937), 18 a, str. 2

223
737. A.: Frankovi uspesi u paniji i njihova pozadina
N a list, 1 (1937), 4, str. 2
738. S. D.: Lice i nalije novih kolonijalnih zahteva
N a list, 1 (1937), 5, str. 3
739. TOMAI, D inko: P sihika i politika pozadina rasnih
te o rija
N ova rije, 2 (1937), 11, str. 4
740. K o rp o racije u faizm u ili u dem okraciji
N ova rije, 2 (1937), 15, str. 8
Polem ika sa H rvatsk om straom o korporativizm u
741. KRANJEVI, S tje p an : Faistiko tu m aenje h rv at
skog nacionalizm a
N ova rije, 2 (1937), 47, s tr. 24
742. T. / = Tom ai, D inko/: Faizam rasizam
N ova rije, 3 (1938), 88, s tr. 3
743. T. / = Tom ai, D inko/: O tkud i zato antisem itizam u
Ita liji?
N ova rije, 3 (1938), 89, str. 3
744. ehoslovaka nem a strah a . /M iran, odluan i optim i
sti an govor d ra Benea. Pism o N. R. iz P rag a/
N ova rije, 3 (1938), 92, str. 2
745. CESAREC, August: V anjskopolitike sm jernice Hitle-
rove Moje borbe
N ova rije, 4 (1939), 147, str. 9
746. Za d em o k raciju
N o vi list, 1 (1937), 1, str. 3
In filtra c ija klerofaizm a u redove H rvatske seljake
stra n k e
747. R a z m a tra n ja o m eun arodnom poloaju. Faizam na
djelu
N ovi list, 1 (1937), 1, str. 6
M andurija i A besinija. Jap an K ina
748. Lana n eu traln o st
N ovi list, 1 (1937), 2, str. 4
O suuje se p isan je reakcionarne tam pe o dogaajim a
n a D alekom isto k u i u panjolskoj
749. M eunarodni dogaaji
N ovi list, 1 (1937), 2, str. 6

224
750. D emokracija se budi
Novi list, 1 (1937), 2, sir. 7
751. 2ena u faistikoj dravi
Novi list, 1 (1937), 2, str. 8
752. Njem ake kolonijalne pretenzije. Dio afrikih kolonija
iz predratnog vrem ena. T eritorij, trgovina i proizvod
nja
Novi list, 1 (1937), 5, str. 5
753. Spanija. Povoljni znaci za pobjedu republikanaca
Novi list, 1 (1937), 7, str. 1
754. Faistike metode
Novi list, 1 (1937), 7, str. 12
755. Domai ili hrvatski faizam na djelu
Novi list, 1 (1937), 7, str. 3
756. KULENOVI, Skender: Novine i drutveno zbivanje
Putokaz, 1 (1937), 3/4, str. 6579
757. KORJENI, Alija [pseud.] / = KIKI, H asan/: O de
m okraciji
Putokaz, 1 (1937), 3/4, str. 8486
758. HUSKI, Sukrija: K ultura i drutvo
Putokaz, 1 (1937) 3/4, str. 8994; 5, str. 127136
759. Red. / = KIKI, H asan/: Ante Starevi
Putokaz, 1 (1937), 3/4, str. 103104
760. BADNJEVI, Bakir: Islam i dem okracija
Putokaz, 2 (1938), 5, str. 121127
761. Faizam, kruti neprijatelj naroda
Seljaka misao, 1 (1937), 6, str. 1
762. N jem aka danas
Seljaka misao, 1 (1937), 7, str. 2
763. D em okracija ili faizam. /H istorijsko znaenje borbe,
koja se vodi u N jem akoj
Seljaka misao, 1 (1937), 7, str. 2
764. Ostavka Blumove vlade
Seljaka misao, 1 (1937), 14, str. 1
765. Faizam u janjeem ruhu. H itler i Mussolini sastali su
se u Berlinu
Seljaka misao, l (1937), 20, str. 2

15 Komunisti o faizmu 225

766. FRANEKIC, M.: B eo g ra d sk o rim sk i sporazum i H rvati.
/P ovodom S tojadinovieva b o rav k a u R im u/
U: S elja ki razgovori, Zagreb, 1937, str. 1925
K njinica Seljake misli, svez. 2
767. BRKLJAI, M.: Teak poloaj panjolskog n aroda ra
a nezadovoljstvo
U: S elja ki razgovori, Zagreb, 1937, str. 2531
K njinica Seljake misli, svez. 2
768. BAJIC, S to ja n : Novo nem ko delavno pravo
S lo v en ski pravnik, 1937, 11/12
769. RIBAR, Ivo Lola: N a pozdrav E d u a rd u Beneu. ivela
ehoslovaka rep u b lik a
S tu d e n t, 1 (1937), 2, str. 1, 3
770. SEDMAK, B ran k o [pseud.] / = BUJI, B ran k o /: Oba
vezna sluba ra d a
Z nanost i ivot, 1 (1937), 2/3, str. 7380
771. O. P. / = PRIA, O gnjen/: Selo i seljaci. O svrt na la
n ak V. B ilbije P auperizacija naeg sela u Pregledu
ljetni dvobroj
Z nanost i ivot, 1 (1937), 23, str. 137142
772. O. P. / = PRIA, O gnjen/: Z atita u m jetn in a u Spaniji
Z nanost i ivot, 1 (1937), 4, str. 189191
773. IVKOVI, L jubom ir: R asna nau k a i rasna ideologija
Z nanost i ivot, 1 (1937), 4, str. 165172
774. AD1JA, Boidar: Odnos crkve p rem a dravi
Z nanost i ivot, 1 (1937), 5/6, str. 193207; 2 (1938), 1,
str. 224
K onkordati izm eu faistikih drava i V atikana
775. PRIA, O gnjen: B ildungsphilister
Z nanost i ivot, 2 (1938), 1, str. 8993
P o b ijan je faizm a kao dem okracije elite u ime p ra
ve d em okracije

1938.
776. DEBEVEC: M ednarodni faizem p rip ra v lja vojno
O bzornik delavske politike, 1938, 1, str. 12
777. O faizm u i seljatvu
U: to treba seljak znati, Zagreb, Seljaka m isao, 1938.

226
 Odnos faizm a prem a seljatvu na p rim jerim a Italije,
Poljske i Bugarske
778. O H itleru i Stojadinoviu
U: to treba seljak znati, Zagreb, Seljaka misao, 1938.
779. VUK, Ivan: N ekaj besed o faizm u /Z a Zoro napisao
po Anton G ardenovi rasp rav i/
Zora, 2 (1938), 2, str. 1214
1939.
780. CEROVSKI, Boidar: Filozofija faizma
H rvatski narod, 1 (1939), 4647, str. 2
781. ADIJA, Boidar: Za dem okraciju ili protiv nje
Izraz, 1 (1939), 2, str. 94101
782. CESAREC, August: Tok i ishod englesko-sovjetskih pre
govora
Izraz, 1 (1939), 7/8, str. 419430
K ritika njem ako-sovjetskog p ak ta o nenapadanju /M o
skva, 1939/ Uzroci i posljedice. Tok pregovora
783. CESAREC, August: Poslije poljskog slom a
Izraz, 1 (1939), 9, str. 495502
K ritika poljsko-njem akog p ak ta o nenapadanju
784. KEROVANI, O tokar: 0 njem akim vojnim uspjesim a
Izraz, 2 (1940), 7/8
784.aLOVRI, P etar /p seu d ./ = K ardelj, Edvard:
Od Compiegna /1918/ do Compiegna /1940/.
/H istorijski pregled o godinjici r a ta /
Izraz, 2 (1940), 9, str. 453-465
784.bLOVRI, P etar /p seu d ./ = K ardelj, Edvard:
Iza trojnog pakta
Izraz, 2 (1940), 11, str. 581593
785. B. / = Adija, Boidar/: Sedam naest godina faizma u
Italiji
Nae novine, 1 (1939), 17, str. 4
786. Protiv lai i podvala
Nae novine, 1 (1939), 23, str. 2
Stav prem a sporazum u Cvetkovi-Maek
787. D. D. D.: Novi nem aki finansijski plan
Vidici, 2 (1939), 6/7, str. 195
Plan od 24. III 1939.

227
 1940.
788. GASPAROVI, Zlatko: P ublikacije o nacionalnom so
cijalizm u. P rikazi
H rv a tska revija, 13 (1940), 6, str. 332334
1941.
789. KRISTAN, E tb in : N acizem in delavstvo
C ankarjev glasnik, 5 (1941), 1, str. 1013

Prijevodi

790. G EN TILE, G iovanni: Id eje faizm a. Prijevod iz knjige

Che cosa e ii F ascism o. Preveo B ogdan Radia
N ova E vropa, 13 (1926), 8, str. 229232
791. MARCOCCHIA, G iacom o: F ilozofija faizm a. Sa tali
ja n sk o g ru k o p isa preveo H ugo Verk
N ova E vropa, 13 (1926), 8, s tr. 241246
792. M ICHELS, R obert: S ta je to faizam
N arodno blagostanje, 1 (1929), K nj. 2, str. 469470;
485486; 501502; 517518;
793. TOLLER, E rn st: G ovor na kongresu Pen klubova u
D ubrovniku. Preveo M. K. N.
Socijalna misao, 6 (1933), 5/6, str. 103105
794. SILO NE, Ignazio: Ideologija faizm a
H rv a tsk i kn jievn i alm anah, 1934, str. 87106

REZOLUCIJE KPJ
795. R ezolucija o faizm u. D onesena na III Zem aljskoj kon
ferenciji K PJ B eograd, 1924.
B orba /Z a g re b /, 3 (1924), 1, str. 56
R adnik. Delavec, 3 (1924), 1
796. O dluke IV Zem aljske konferencije K PJ prosinac,
1934. Bez m j., 1935., 72 str.
P rva inicijativa za stv ara n je antifaistikog pokreta u
Jugoslaviji.
797. R ezolucija CK K PJ m a rt, 1935.
Is to r ijs k i arhiv KPJ, Tom II, str. 344351
/P re ta m p a n original iz arhive CK K P J/
Govori se odreenije o irokom p rotufaistikom na
rodnom frontu pod rukovodstvom KP

228
798. Okrunica CK KPJ. Zadae izgradnje protufaistike
narodne fronte, travan j, 1935.
Arhiv In stitu ta za h istoriju radn. pokreta, 1935., 6
799. Pouke iz izbora i dalje zadae KPJ. Rezolucija Plenum a
CK KPJ u ju n u 1935.
Isto rijski arhiv KPJ, Tom II, str. 352
T. zv. Splitski plenum od 9. doll. VI 1935. , na
kojem je donesena odluka o osnivanju protufaistike
narodne fronte.
Saopenje o Plenum u: Proleter, 7 (1935), 7/8
800. Rezolucija I konferencije KP H rvatske 25. V III 1940.
Srp i eki, 6 (1940), 7, str. 112122
801. Rezolucija V Zem aljske konferencije KPJ, 1923. X
1940.
Proleter, 13 (1941), 1, str. 1326

ABEC ED N O KAZALO

koritenih asopisa i drugih periodinih publikacija

1. ALMANAH SAVREMENIH PROBLEMA. Izd. Astra

klub. Zagreb, 19321936, 517518 Ur. Ivo H iihn
2. ANALI NAIH DANA. Politika, privreda, kultura, dru
tvo. Izd. Konzorcij Anali naih dana. Ur. Boko Vra-
arevi. Zagreb, 1 (1936) 2 (1937) 673
3. ARHIV ZA PRAVNE I DRUTVENE NAUKE. Organ
Pravnog fakulteta U niverziteta u Beogradu. Beograd,
1906 pregl. 19271941. 674
4. BORBA. M arksistiki asopis. Ur. Tria Kaclerovi.
Beograd, 1 (1923) 2 (1924) 130136
5. BORBA. Nezavisan politiki i drutveni list. Radnika
borba. Organ Nezavisne radnike p artije Jugoslavije.

* Redni brojevi bibliografskih jedinica iz tog asopisa. Podaci bez bro

jeva oznauju asopise, koji su pregledani, ali im lanci nisu uvrteni u
bibliografiju

229
 R adniko-seljake novine. T jednik. Zagreb, 1 (1922)
8 (1929) 7294, 795
6. BRAZDA. asopis za knjievnost i ku ltu ru . Saraje
vo, 1 (193536) 619621
7. BUDUNOST. Ur. M ilan L. Raji. Beograd, 1 (1920)
3 (1923)
8. BUDUNOST. Pariz, 1918 pregl. 14 (1931) 350
9. BUKTINJA. Socijalno-politiki asopis. Ur. M ilan Bog
danovi. Beograd, 1 (1923) 4 (1926) 169
10. CANKARJEV GLASNIK. M esenik za leposlovje in
pouk. Izd. C an k arjev a ustanova. Ur. E tb in K ristan.
Cleveland, 1 (193738) 5 (1941-42) 789
11. CRVENA ZASTAVA. G lasilo S ocijalistike p a rtije Jugo
slavije. Zagreb, 1 (1925) 5 (1929) 170173
12. CRVENI KALENDAR. Izd. Naa snaga Jugoslaven
ska so cijalistik a n ak lad n a zadruga. Ur. Boidar Ad-
ija, M irko K us-N ikolajev, Josip Beker, Gojko Berbe-
rovi. Zagreb, 1915 pregl. 9 (1923) 21 (1935) 167
168
13. DANAS. K njievni asopis. Ur. M iroslav K rlea i Milan
Bogdanovi. Beograd, 1 (1934) 596605
14. DANI I LJUDI. H rv atsk a knjievna revija. Ur. B rani
m ir Ivaki. Zagreb, 1 (193536)
15. DELAVEC. G lasilo Z druene delavske strokovne zveze
Jugoslavije. S trokovni asopis. Ljubljana, 1914 1941.
Ur. Ivan Tokan pregl. 9 (1922) 16 (1929) 9597
16. DELAVSKA POLITIKA. G lasilo S ocijalistine stranke
Jugoslavije. M aribor, 1 (1926) 3 (192829) 216225
Ur. R udolf G olouh
17. DIMITROVAC. L ist b ataljo n a Dimitrov Ur. Veljko
Vlahovi. P okrenuo ga je B lagoje Parovi, predstavnik
CKKPJ u paniji. M adrid, 1937. 725732
18. DVADESETI VEK. K njievnost. N auka. U m etnost. D ru
tvo. Ur. R anko M ladenovi. Beograd, 1 (1938) 2
(1939).
19. EKONOM IST. M jesenik za savrem ena ekonom ska i so
cijaln a p itan ja . Zagreb, 1 (1935) 4 (1938) pregl. 622
625 Ur. Jozo Tom aevi

230
20. EVOLUCIJA. Izd. Milica Vandekar-Radi. Ur. K reim ir
Devi. Zagreb, 1 (193132) 4 (1936) 392401
21. GLAS MIRA. O m ladinski m irovni glasnik. Ur. Josip
Stanojevi, A ndrija olak i V oja M atoi. Split, 1
(1936) 2 (1937) 675679
22. GLAS OMLADINE. List za kulturne i ekonom ske pro
blem e omladine. Ur. V ladim ir M aarevi i VI. Vitasovi
Zagreb, 1 (1935) 3 (1937) 626635
23. GLAS SLOBODE. Organ Socijalistike radnike p artije
Jugoslavije /k o m u n ista/. Sarajevo, 1909 Ur. Vasa
Srzenti pregl. 10 (1920) 13 (1923)
24. HANOAR. Revija jevrejske om ladine Jugoslavije. Izd.
Savez idovskih om ladinskih udruenja u kraljevini
SHS. Ur. H anan P rager i M eir Lowenthal. Zagreb,
1 (192627) 9 (1937) 336338
25. HILJADU DEVETSTO TRID ESET SESTA. N edeljni
omladinski list. Beograd, 1 (1935) 670672
26. HRVATSKA REVIJA. D vom jesenik M atice H rvatske.
Ur. B ranim ir Livadi i S tj. Ivi. Zagreb, 1 (1928)
14 (1941) 788
27. HRVATSKA SMOTRA za knjievnost, um jetnost i d ru
tveni ivot. Od 1935: N acionalni, socijalni i knjievni
mjesenik. Ur. K erubin egvi. Zagreb, 1 (1933)
8 (1940) 519538
28. HRVATSKI KNJIEVNI ALMANAH. Ur. Stanislav Si-
mi i Novak imi Zagreb, uvrt. 1934. 794
29. HRVATSKI NAROD. Zagreb, 19391944 Ur. Mile
Budak uvrt. 1 (1939) 780
30. ISTINA. Glasilo Socijalistike radnike p artije Jugosla
vije i Centralnog radnikog sindikalnog vijea za H r
vatsku i Slavoniju. Od 29. 8. 1919.: Nova istina. Ur. Slav-
ko K auri Zagreb, 1 (1919) 2 (1920)
31. ISTRA. Glasilo Istra n a u Jugoslaviji. Od 1932: Glasilo
Saveza jugoslovenskih em igranata iz Julijske krajine.
Ur. E rnest Radeti Zagreb, 1 (1929) 12 (1940) 402
474
32. IZRAZ, asopis za sva kulturna pitanja. Mjesenik. Izd.
H rvatska naklada. Ur. Josip Rakar. Zagreb, 1 (1939)
2 (1940) 781786

231
 33. JADRANSKI KALENDAR. K alendar jugoslovenskih
e m ig ran ata iz Ju lijsk e krajin e. Izd. K onzorsij lista Is
tra. Ur. Tone P eruko Zagreb, 1 (1935) 3 (1937) 636
643
34. JUGOSLOVENSKA REV IJA. M jesenik za kulturne
problem e. Ur. N ikola M ilievi i Ilija Kecm anovi.
Sarajevo, 1 (193031)
35. KLASNA BORBA. M arksistiki asopis. O rgan K PJ
S ekcija K om unist. In ternacionale. Beograd, 1 (1926)
9 (1934), 1937. 174200
36. K NJIEVN A REPUBLIKA. M jesenik za sve kulturne
problem e. Ur. M iroslav K rlea. Zagreb, 1 (192324)
4 (1927) 166
37. K N JI E V N I KRUG. M jesenik za knjievnost i k u ltu r
na p itan ja . Ur. T asa M ladenovi, J. P utnik i Lj. Manoj-
lovi. Beograd, 1 (1932) 2 (1933) 539
38. K N JIE V N I SAVREM ENIK. asopis za sve k ulturne
problem e. Od 1937: K u ltu ra . M jeseni. Ur. Zvonim ir
Pogaj. Zagreb, 1 (1936) 2 (1937) 680689
39. K N JI E V N I SEV ER. asopis za knjievnost, nauku i
k u ltu ru . M esenik. Ur. M ilivoje Kneevi. Subotica,
1 (192526) 5 (1929) pregl. Izlazi do 1935.
40. K N JI E V N I IVOT. M jesenik za knjievnu inform a
ciju. Izd. M erkantile Ur. Slavko Jei. Zagreb, 1 (1928)
5 (1932)
41. K N JIE V N IK . H rv atsk i knjievni m jesenik. Ur. Mi
lan D urm an. Zagreb, 1 (1928) 12 (1939) 475503
42. K N JIEVN O ST. M esenik za um etn o st in znanost. Ur.
B. K reft. Ljubljana, 1 (193233) 3 (1935) 504512
43. KOM UNIST. O rgan O blasnog k o m iteta K PJ za S rbi
ju . Beograd, 1 (1934) 2 (1935) 606609
44. K RES. D ruinski list. Izd. S plona delavska izobrae-
valna zveza Sloboda. Ur. K arlo K ocjani. L jublja
na, 1 (192122) 2 (1923)
45. K RITIKA. K njievno-um jetnika revija. Ur. Ljubo Wies-
n e r i M ilan Begovi. Zagreb, 1 (1920) 1922, 1928.
46. KULTURA. N auno-um jetniki m jeseni asopis. Ur.
uro T iljak. Zagreb, 1 (1933) 540

232
47. KULTURA. Vidi: Knjievni savrem enik nastavak.
Zagreb, 2 (1937) 4 (1938) 690692
48. LETOPIS MATICE SRPSKE. Novi Sad. pregl. Knj
302 (1924) 355 (1941) 258259
49. LITERATURA. asopis za nauku i um jetnost. M jese
nik. Ur. Stevan Galogaa. Zagreb, 1 (1931) 3 (1933)
513514
50. LU. Poljudno-znanstveni zbornik Knjievne druine
Lu. Ur. Lavo erm elj. Trst, 1927 pregl. 1 (1927)
3 (1929), 1937. 226228
51. LJUBLJANSKI ZVON. Leposloven in znanstven list.
Mesenik za knjievnost in prosveto. Od 1931: Sloven
ska revija. Izd. K njigam a Tiskovne zadruge. Ur. Ju
Kozak. Ljubljana, 1 (1881) 61 ( 1941)
52. MARIBORSKI VEERNIK JUTRA. Dnevnik. Izd.
Konzorcij Jutra. Ur. M akso Koren. Maribor, 1927
1941. pregl. 9 (1935) 677
53. MISAO. Knjievno-politiki asopis. Knjievno-socijal-
ni asopis. Ur. V. ivojinovi i Sim a Pandurovi.
Beograd, 1 (191920) 15 (1933) 260262
54. MISEL IN DELO. K ulturna in socialna revija. Izd.
Tisk jugoslovanskih n aprednih akadem skih starein
Nasta v Ljubljani. Ur. F ran Spiller-Muys. Mesenik.
Ljubljana, 1 (193435) 7 (1941) 610611
55. MJESENIK. Glasilo Pravnikog drutva. Ur. Edo Rav-
ni i Ivo Politeo. Zagreb, 1875 pregl. 52 (1926)
66 (1940) 733735
56. MLADA JUGOSLAVIJA. Izd. Jugoslovenski Akademski
klub Jurislav Janui. Ur. . Glumac. Dubrovnik,
12 (192223)
57. MLADA KULTURA. asopis za knjievnost i kulturu.
Ur. A. elebanovi. Beograd, 1 (1939) 2 (1940)
58. MLADA LITERATURA, asopis za knjievnost i kul
turu. Ur. Boidar Skipala i Danilo Plam enac. Beo
grad, 1 (1941)
59. MLADA POTA. Glasilo slovenske mladine. Polmesenik.
Ur. A drijan Jane. Ljubljana, 1 (1935) 2 (1936)
60. MLADI BOLJEVIK. Organ Saveza kom unistike om
ladine Jugoslavije, Sekcija K om unistike internaciona-

233
 le. Zagreb, 19251934. pregl. 6 (1930) 10 (1934)
339341
61. MLADI ISTRA NIN . Prilog novinam a Istarska rije.
T rst, 1 (1922) 5 (1926)
62. MLADI L E N JIN IST . asopis C entralnog kom iteta Sa
veza ko m u n istik e om ladine Jugoslavije. Beograd,
19301934. 351355
63. MLADOST. M esena rev ija za om ladinska p ita n ja i
sp o rt. Ur. M ilutin Ivkovi. Beograd, 19381939.
64. NAPREJ. G lasilo Jugoslovenske socijalno-dem okratske
s tran k e . L jubljana, 1917 Ur. Josip P eteljan
pregl. 10 (1926), 201
65. NARODNE NOV IN E. Zagreb, pregl. 1935. 645
66. NARODNO BLAGOSTANJE. N edeljni asopis. Ur. Ve-
lim ir B ajki. Beograd, 1 (1929) 13 (1941) 541549,
792
67. NAS KALENDAR. Radniko-seljaki kalendar. Zagreb,
1936. 693700
68. NAS KALENDAR. Svobodno glasilo delavstva K. I. D.
Izd. konzorcij. Ur. M iro Jeri, M arijan Brecelj.
L jubljana, 19371939. pregl. 1 (1937) 776
69. NAS LIST. Za sva d ru tv en a p itan ja . Ni, 1 (1937)
737738. Ur. P red rag V ukovi
70. NAS IVOT. L ist vojvoanske om ladine. Mesenik.
N o vi Sad, 1 (1936) 3 (1938) 701
71. NASA DOBA. R evija za ja v n a v p raan ja. Ljubljana,
1930 pregl. 2 (1931) 356
72. NASA PRAVDA. N ezavisan list autonom istikih m usli
m ana. T jednik. Ur. M ustafa eli. Sarajevo, 1921
pregl. 1 (1921) 71
73. NASA STVARNOST. asopis za knjievnost, nauku,
u m je tn o s t i sva d ru tv en a i k u ltu rn a p itan ja . Ur. Alek
s a n d a r Vuo. Beograd, 1 (1936) 3 (1938) 702708
74. NASE DOBA. Ur. . M. Jovanovi i ra d n a grupa Nae
doba. Beograd, 1 (1935) 3( 1937) 646
75. NASE NOVINE. Izd. T isk ara M erkantile. Ur. Velim ir
T u rk i B oidar Adija. T jednik. Zagreb, 1 (1939)
785786

234
76. NASI DANI. List za k ulturna p itan ja i knjievnost.
Dvomjeseni asopis. Izd. U iteljsko udruenje Knin.
Ur. M arin Franievi. Knin, 1 (1938), 12
77. NEDELJNE INFORMATIVNE NOVINE. Ur. Vojislav
Vukovi i Svetozar Popovi. Beograd, 1 (1935)
647656
78. NEDELJNI GLASNIK, politiki, ekonom ski i socijalni.
Beograd, 1 (1922) 98
79. NOVA EVROPA. Ur. Milan Curin. Zagreb, 1 (1920)
34 (1941) 99124, 790791
80. NOVA LITERATURA. asopis za ku ltu rn a pitanja. Ur.
Oto Bihalji i B. Gavella. Beograd, 1 (192829)
2 (1930)
81. NOVA MISAO. Meseni asopis. Ur. Skender Kuleno-
vi. Beograd, 1 (1953) 657659
82. NOVA RIJE. Zagreb, 1 (1936) 5 (1940). VI. i izd.
Vilder Veeslav. 739745
83. NOVI LIST. Za sva savrem ena pitanja. Tjednik. Ur.
Miroslav Pintar. Zagreb, 1 (1937) 741755
84. NOVI POKRET. O bavetajni asopis za privredna, dru
tvena i politika pitanja. Ur. B ranko Filipovi. Beo
grad, 1 (1927) 229230
85. NOVI STUDENT. List za studentska pitanja. Ur. S tan
ko Dvorak i dr. Zagreb, 19351939
pregl. 1 (1935) 2 (193536) 660661
86. NOVOSTI. Dnevnik. Zagreb, 1907 Ur. M irko Deak
pregl. 1933. 550
87. OBZOR. Zagreb, Ur. M. Marovi, pregl. 1935. 662
88. O bzomik delavske politike. Izd. C entralni odbor Ko-
munistine stranke Slovenije. Edina znana t. izla
verjetno julija. 1938, 1. 776
89. ODJEK. List za sva drutvena pitanja. Tjednik. Ur.
Aleksandar Turkovi. Zagreb, 1 (1935) 2 (1936)
663664
90. ORGANIZOVANI RADNIK. Centralni organ Nezavi
snih radnikih sindikata Jugoslavije. Tjednik. Ur. S tje
pan Magi. Beograd Zagreb, 1 (1921) 9 (1929)
137151

235
 91. PECAT. K njievni m jesenik za u m jetn o st, n auku i
sve k u ltu rn e problem e. Izd. B iblioteka nezavisnih pisa
ca. Ur. M iroslav K rlea Zagreb, 1 (1939) 2 (1940)
92. Plam en. P olum jesenik za sve k u ltu rn e problem e. Ur.
M iroslav K rlea i A ugust Cesarec. Zagreb, 1 (1919)
93. PO LITIK I GLASNIK. N edeljni list. Ur. M om ir Niko-
li. Beograd, 1 (1925) 3 (1927)
94. POLITIKO ISKUSTVO. Polum jesenik za sva politi
k a p ita n ja . Izd. T isk a ra M. Zagota. Ur. Vaso Bogdanov.
Zagreb, 1 (1940)
95. POLITIKA. D nevnik. Beograd, 1904 pregl. 1936.
709
96. PRAVNA MISAO. asopis nove generacije. Mesenik.
Od 1938: asopis za p ravo i sociologiju. Ur. A leksandar
Vuo. Beograd, 1 (1935) 6 (1940) 665669
97. PREGLED. L ist za u m je tn o s t i nauku. Polum jesenik.
Izd. Puki te ater. K asnije L ist Inicijativnog odbora za
stv a ra n je Jedinstvene rad n ik e stran k e. Ur. Edo S tan
i. Zagreb, 1 (1934) 2 (1935) 612615
98. PREGLED. M jeseni asopis za politiki i ku ltu rn i i
vot. Ur. Jovan K ri. Sarajevo, 1 (1927) 14 (1940)
231257
99. PRIVATNI N A M JETEN IK . O rgan Saveza privatnih
n am jete n ik a Jugoslavije. Ur. E d u a rd Fleischer. Za
greb, 1 (192324) 15 (1938) 284305
100. PROLETAREC. G lasilo S ocijalistine zveze v Julijski
Beneiji in Splone strokovne veze v Italiji. Gorica,
1 (1921) 70
101. PROLETER. O rgan C entralnog k om iteta KP Jugosla
vije. Ur. P ero M oraa Beograd, 1 (1929 14 (1942)
306335a; 801, 803
102. PROLETER. P etnaestdnevni nezavisan socijalni list.
Beograd, 1 (1922)
103. PUTOKAZ. L ist za d ru tv en a i knjievna pitanja. M je
seni asopis. Ur. H asan Kiki. Zagreb, 1 (1937)
3 (1939) 756760
104. RADNIKA ZATITA. Socijalno-politika revija. Ur.
B oidar A dija i B ran im ir H aberle. Zagreb, 1919
pregl. 7 (1925) 21 (1939)

236
105. RADNIKE NOVINE. Centralni organ Socijalistike
radnike p artije Jugoslavije. Beograd, 1920 pregl.
19311936. 357379
106. RADNIKI POKRET. Socijalistiki m eseni asopis.
Ur. Jova Jaki i M ojsije Zon. Sarajevo, 1 (1926)
3 (1928) 202203
107. RADNIK. O rgan klasnog radnikog sindikalnog pokre
ta za H rvatsku i Slavoniju. Tjednik. Izd. Pokrajinski
odbor URSS za H rvatsku i Slavoniju. Ur. Ju raj Ber-
manec. Zagreb, 1 (1936) 3 (1938) 710-717
108. RADNIK DELAVEC. Centralni organ Nezavisne rad
nike p artije Jugoslavije. Beograd, 1922 pregl. 1
(1922) 3 (1924) 125128, 795
109. RAZVRJE. asopis za savrem enu u m jetnost i socijal
ni ivot. Niki, 1 (1932) Ur. uza Radovi
110. RDEI PRAPOR. Revolucionarno glasilo delovnega
ljudstva Slovenije. Izd. K om unistina stran k a Jugosla
vije P okrajinski kom itet za Slovenijo. Ur. Boris
Kidri. Ljubljana, 1 (1932) 3 (1934) 616
111. RDEI SIGNALI. Revolucionarno glasilo tudentov.
Izd. Ljubljanski univerzitetni kom itet K om unistine
stranke Jugoslavije. Ur. Boris Kidri. Ljubljana,
1 (193233) 2 (193334) 617
112. RUSKI ARHIV. asopis za politiku, kulturu i privredu
Rusije. Beograd, 19281937. pregl. 1934. 618 Ur. Pavle
Stevanovi
113. SAVREMENA STVARNOST, asopis za knjievnost i
um jetnost. Ur. K rsto Hegedui i B. Drakovi. Za
greb, 1 (1933) 551555
114. SAVREMENI POGLEDI. M jesenik za knjievnost, nau
ku i um jetnost. Ur. Josip Berkovi. Slav. Brod, 1
(1935) 2 (1936) 718
115. SAVREMENIK. M jesenik D rutva hrvatskih knjiev
nika. Ur. Ljubo Wiesner. Zagreb, 1906 pregl. 16
(1921), 21 (1928), 22 (1929), 25 (1936), 26 (1937), 28 (1940),
29 (1941) 380, 381
116. SELJAKA MISAO. H rvatski list za politika, gospo
d arska i kulturna pitanja sela. Ur. Milan Androji i
Ivan Pavleti. Zagreb, 1 (1937) 3 (1939) 761765

237
117. SELJAKI GLAS. T jednik. Izd. Ivan Radi Zagreb
1930 pregl. 1933. 556
118. SELJAKI RAZGOVORI, bro u ra. Zagreb, K njinica
Seljake misli, 2, 1937. 766767
119. SIGNALI. M jesenik za lite ra rn a i k u ltu rn a pitanja.
Ur. Ivo B arbali. Zagreb, 1 (1932)
120. SLIKA A KTUELNIH dogaaja. N edeljni list. Ur. Rade
D rainac. Beograd, 1 (1936) 2 (1937) 719720
121. SLOBODA. O m ladinski d em o k ratsk i list. Beograd, 1
(1925) 3 (1929)
122. SLOBODNA RE. N ezavisan politiki i drutveni list.
Ur. M oa P ijade. Beograd, 1920 pregl. 2 (1921)
3 (1922) 129
123. SLO VENSK I PRAVNIK. G lasilo d ru tv a Pravnik v
L jubljani. Ur. R udolf Sajovic. Ljubljana, 1881 1944.
pregl. 51 (1937) 768
124. SMENA. G lasnik jugoslovenskih studenata. Ur. Jovan
H ai-Stankovi. B eograd L jubljana Sko p je
Subotica, 1 (1930) 3 (1932)
125. SNAGA. S ocijalistiki asopis. asopis za radniku
k u ltu ru . Sarajevo, 1 (1928) 14 (1941) 557568
126. SOCIALIST. G lasilo Socialistine stran k e Jugoslavije.
Tednik. L jubljana, 1 (1923) 152 Ur. Josip Olak
127. SOCIJA LISTIK I RADNIKI KALENDAR. Izd. Soci
ja listik a p a rtija Jugoslavije. tam pa Tucovi.
Beograd, 19271929
128. SOCIA LISTIN I KOLEDAR. Izd. P okrajinsko tajnitvo
SSJ in KDZ. Ljubljana, 1902 pregl. 24 (1925), 26
(1927), 28 (1929)
129. SOCIJALNA MISAO. Ur. B oidar Adija. Zagreb, 1
(1928) 6 (1933) 342349, 793
130. SOCIOLOKI PREGLED. Izd. D rutvo za sociologiju i
d ru tv en e nauke. Beograd, 1 (1938)
131. SOA. K alen d ar izbjeglica iz Istre, T rsta i Gorike. Izd.
K onzorcij list Istra. Zagreb, 1 (1934) 4 (1937)
132. SODOBNOST. N eodvisna slovenska revija. Izd. Sloven
sk a knjievna zadruga. Ur. Ferdo Kozak. Ljubljana,
1 (1933) 9 (1941) 569588

238
 1 (1920) 61 (1940) 152165
135. STOER. Mjeseni asopis za nauku i um jetnost. Ur.
H rvatsku /O d 1935./ Organ Sredinjeg odbora KPH
/od 1940/. Organ CK KPH /o d aug. 1940/. M jesenik.
Zagreb, 1 (1926), 2 (1927), 3 (1928), 9 (193435), 6
(1940), 7 (1941) 204212, 800
134. SRPSKI KNJIEVNI GLASNIK. Ur. Bogdan Popovi,
Slobodan Jovanovi, Vojislav Jovanovi, Svetislav Pe-
trovi, Milan Bogdanovi, Milan Predi i dr. Beograd,
136. STUDENT. Od 1939: Na student. Beogradski student.
Beograd, 1 (1937) 1940. 769
Jovan Popovi. Beograd, 1 (1930) 6 (1935) 589590
138. SVOBODA. Mesenik za kulturne in televodne zveze
137. STUDENTSKI ASOPIS. Ur. Vasilije Mici. Beograd,
1 (192930) 2 (193031)
133. SRP i EKI. K om unistiki list. Centralni organ KPJ
sekcije K l. Organ Pokrajinskog kom iteta KPJ za
Svoboda za Jugoslaviju. Od 1930: Mesenik za vse
probleme. Od 1931: Delavski kulturni mesenik. Od
1933: M arksistini kulturni in izobraevalni mesenik.
Od 1936: Ilustr. k ulturna in druinska revija. Od 1937:
Vzajemna svoboda. Ur. Josip Olak. Izd. Konzorcij
Svoboda. Ljubljana, 1 (1929) 8 (1936); Vzajem na
svoboda: 1 (1937) 3 (1939) 382391
139. SVOBODNA MLADINA. Mesenik za sodobna sloven
ska kulturna vpraanja. Izd. Konzorcij Mladine. Od
1 (192425) 4 (192728): Mladina. Ur. Stanko Tom-
i. Ljubljana, 1 (1928) 2 (1929) 263, 264
140. STO TREBA SELJAK ZNATI. B roura. Zagreb, Se
ljaka misao, 1938. 777778
141. UITELJSKA STRAA. List za prosvetno-kolska i
kult. pitanja. Kragujevac, 1 (1935) 721 pregl. 2
(1936)
142. UJEDINJENI ELEZNIAR. Polmesenik. Neodvisno
glasilo elezniarjev, upokojencev in transportnega
osobja. Ur. Adolf Jelen. Maribor, 1 (192526) 16
(1941) pregl. 1 (192526) 213
143. UMETNOST I KRITIKA. Mesenik za sva kulturna
pitanja. Ur. Velibor Gligori i Radovan Zogovi.
Beograd, 1 (1939)

239
144. VALJCI. asopis za savrem enu u m jetn o st i savrem eni
ivot. N iki, 1 (1933) 591592
145. V ID IC I. Polum eseni asopis za k u ltu rn a, socijalna,
p riv re d n a i p olitika p ita n ja . Izd. Zora. Ur. M ilan
M arjanovi. B eograd, 1 (1938) 3 (1940) 787
146. V IDIK . P ublicistika revija. Ur. K a M esari. Zagreb,
1 (1932) 515516
147. V O JN I V ESN IK . M eseni asopis za vojsku i knjiev
n ost. K ragujevac, 19211940. pregl. 1933, 1934 593
594
148. VOLJA. S ocijalno-politiki i knjievni asopis. Ur. Mi
lan R aji. Beograd, 1926 1930. pregl. 1 (1926)
3 (1928) 214215
149. ZATITA OVJEKA. N ezavisni glasnik za ovjeja i
g ra an sk a p rava. T jednik. Ur. A ugust Cesarec. Za
greb, 19281929
150. ZNAK. P olum jesenik. Zagreb, 1 (1936) 2 (1937)
151. ZNAK. B eograd, 1 (1936) - 4 (1939) 722
152. ZNANOST I IVOT. asopis za p opularizaciju nauke.
Ur. O gnjen P ria i B oidar Adija. Zagreb, 1 (1937)
2 (1938) 770775
153. ZORA. asopis za dru ab n o k u ltu ro in izobrazbo. Izd.
D. K. D. Cankar. Ur. M arjan Telatko. Sarajevo,
1 (1937) 4 (1940) pregl. 1 (1937) 2 (1938) 779
154. ENA DANAS. Beograd, K onferencija za drutvenu ak
tiv n o st ena Jugoslavije. 1 (1936) 33 (1944)
155. IVOT. Zagreb, pregl. 1936. 723
156. IVOT I RAD. S ocijalno-knjievni asopis. M esenik.
Ur. M ilan R aji, od 1936: M ihailo Arsi. Beograd,
1 (1928) 15 (1941) 265283
157. IVOT SELA. L ist za socioloko prouavanje sela.
Beograd, 1 (1936) 724

240
 SADR2AJ

PREDGOVOR 7
Boidar Adija
FAIZAM U ITALIJI . 25
V. I. S.
FAIZAM I INDUSTRIJSKI KAPITAL 29
* * *

VOJNOFAISTIKA DIKTATURA . 35
Boidar Adija
HITLEROVA NJEMAKA 47
Veselin Maslea
SOCIJALNI I EKONOMSKI USLOVI NEMACKOG I
ITALIJANSKOG F A IZ M A ...................................................... 55
Edvard Kardelj
FAIZAM . . 67
B. Progonski
ZADACI FAISTIKE IDEOLOGIJE 97
Boidar Adija
ZA DEMOKRACIJU ILI PROTIV NJE . 149
onja Dvorak
BIBLIOGRAFIJA
knjiga, broura i lanaka objavljenih u Jugoslaviji
19201941. ( i z b o r ) ................................................................. 157
 KOMUNISTI O FAIZMU

NARODNO SVEUILITE GRADA ZAGREBA

CENTAR ZA AKTUALNI POLITIKI STUDIJ
ZAGREB, Dolac 1

Za izdavaa
VLADO VELI

Lektor
MIRA SUVAR

Likovna oprem a
IVAN DOROGI

K orektor
DARINKA FUSS

tam pa: Zrinski, akovec

POLITIKE TEME
biblioteka suvremene
politike misli

IZALO

G ODITE V II 1976.
0 d r R adovan R a d o n ji
S uko b KPJ sa K o m in fo rm o m
i d ru tv e n i razv o j J u g o s la v ije (1 9 4 8 1950]
li izd a n je
0 B. A d ija , E. K a rd e lj, V . M a s le a i d ru g i
K o m u n is ti o fa iz m u

U TAMPI
0 d r Leon G e r k o v i
U s ta v n e te m e
0 d r D ua n D ra g o s a v a c
Z ako n v rije d n o s ti u
s ta ljin is ti k o j k o n c e p c iji
 c e n ta r za a k tu a ln i p o liti k i s tu d ij

Komunisti o faizmu (1919-1940)