USPON EVROPE

skripta

I Evropa 1450. godine

Prva uoljiva injenica je da ljudi ive u stalnim naseobinama (gradovi, sela). Nomadski nain ivota je skoro
potpuno zaboravljen. Postoje jedino vlasnici stada po paniji, trgovci i najamnici, koji lutaju u potrazi za
zaradom. Naunici takoe lutaju u potrazi za novim znanjima i poslom. Svaki oblik komunikacije i putovanja je
spor. Obrada zemlje je primitivna, a fizike karakteristike odreenog kraja odreuju nain ivota u njemu. Loi
putevi spreavaju dovoenje ubriva, kvalitetnijeg semena i stoke iz udaljenih mesta. Sve se proizvodi i prodaje
na lokalnom nivou. Kue se grade od raspoloivog materijala (drvo, cigla, kamen, zemlja). Veoma mali broj
ljudi ume da ita i pie, a svako ko dolazi sa vee udaljenosti mora da rauna na to da je njegov govor
nerazumljiv za lokalnu sredinu. U skoro svim zemljama postoji privatna svojina i drutveno vlasnitvo nad
umama, panjacima i rekama. U svim dravama postoji pravo naslea. ene su liene mnogih prava i zavise od
mukaraca. Zemlju obrauju slobodni seljaci i kmetovi, a robovlasniki odnosi postoje u maloj meri u nekim
zemljama june Evrope. Razlike u drutvenom poloaju se izraavaju titulama, u nainu ponaanja i obraanja.
Dravne, vojnike i sudske funkcije pripadaju viim drutvenim slojevima, bez obzira na sposobnosti pojedinca.
Gradovi se razvijaju irenjem manufakture, zanata i trgovine. Broj stanovnika je mali, Pariz 200k, London i
Venecija oko 100k ljudi. Trgovci, vlasnici radnji i kalfe ne uklapaju se u postojee klasne odnose pa se udruuju
u esnafe, gilde i korporacije, preko kojih ostvaruju svoja prava.
Bez obzira na rastojanja i slabe veze u Evropi postoje institucije i sredstva koje povezuju ljude. To su katolika
crkva i latinski jezik. Uticaj katolike crkve je najizraeniji. Po svojoj moi, rasprostranjenosti i ogranizaciji
nema premca u Evropi. Ona je najstarija i najsigurnija meunarodna ustanova u svetu. O svemu znaajnom za
ivot vernika, odluke se donose u Vatikanu, gde se nalazi papa. U mnogim oblastima crkveni dostojanstvenici
su ujedno i vladari, a izmedju dravne vlasti i svetenstva esto dolazi do sukoba. Zakljuivanjem konkordata sa
pojedinim dravama dolazi do slabljenja ugleda i uticaja crkve, jer vladari poinju da utiu na crkvene poslove.
Sve vie se koristi narodni jezik, jaa nacionalna svest, jaa apsolituzam vladara, a slabi mo crkve. Najbolji
primer je Francuska.
Druga institucija koja povezuje narode jesu univerziteti. Iako usko povezani sa crkvom, univerziteti su nauna i
obrazovna sredita. Sredinom XV veka radi vie od 60 univerziteta. Univerziteti: Koimbre (Portugal),
Salamanka (panija), Oksford i Kembrid (Engleska), Sorbona i Monpelje (Francuska), Upsala (vedska),
Prag, Budim i Krakov (Nemako Carstvo ) Padova, Napulj i Firenca (Italija). U nastavi se koristi latinski
jezik. Nastavu nadgleda crkva i kanjava one koji ire znanja suportna njenom uenju. Ui se: latinski jezik,
logika, pravo, teologija, medicina, fizika, logika. Najvie se izuavaju latinski i grki pisci, medju njima
Vergilije i Aristotel. Papa Nikola V osniva 1450. Vatikansku biblioteku ime olakava i jaa ugled studija. Sve
vie se izuavaju lepe umetnosti slikarstvo, vajarstvo i arhitektura. Firentinski vajar Donatelo vaja 1450.
spomenik Gatamelate na konju u Padovi, jednu od najlepih skulptura u istoriji vajarstva.
Sredinom XV veka Evropa se suoava sa velikom opasnou, ona preti kako duhovnom tako i svakom drugom
preporodu. Otomanska osvajanja u Maloj Aziji i na Balkanu dovode do pada Vizantijskog Carstva 1453.
Osmanlije tako stiu najmnogoljudniji grad u Evropi, Carigrad. Opasnost sa istoka manifestuje se istraivanjem
i otkrivanjem novih zemalja na zapadu. Nove zemlje se osvajaju i kolonizuju, a Evropa se u njima bogati i alje
viak stanovnitva.

Firenca

1
Firenca se uzdie u vrh italijanskih renesansnih republika zbog svog ureenja, umetnosti, knjievnosti i
filozofije, zahvaljujui upornosti i bogatstvu njene vladajue klase. Ona je jedan od najveih bankarskih i
trgovakih centara Evrope. Dolaskom Mediija na vlast 30-tih godina XV veka ona jaa, a bankarski poslovi se
obavljaju irom Evrope. Kozimo Medii koristi bogatstvo i uticaj da uvrsti vlast. Njegov unuk Lorenco
Velianstveni je otelovljenje renesansnih ideala, koje se ogleda u stavu prema umetnosti, knjievnosti i
arhitekturi. Lorencovom krugu pripadaju najslavnija imena renesansne Firence, slikari Sandro Botieli i
Domeniko Girlandajo, filozof Marsilio Fiino i vajar Andrea Verokio. Lorencova najvea snaga je politika
vetina. Koristi sva raspoloiva sredstva brane veze, lini ugled i novac. Njegov sin Pjero mora da bei iz
Firence 1494. posle francuske invazije na Italiju. Poetkom XVI veka Medii se vraaju u Firencu i nastavljaju
politiki rad. Porodica daje dvojicu papa Lava X (1513-1521) i Klementa VII (1523-1534), francusku kraljicu
Katarinu Medii i druge istaknute linosti.

Humanizam
Franesko Petrarka je jedna od najuticanijih linosti humanizma. Njegova veliina poiva na otkriu i irenju
antike kulture i njenih vrednosti. Humanisti ne dovode u pitanje uenje katolike crkve, a istovremeno
pokazuju razumevanje za klasine, pre svega, rimske starine. Tei se ka tome da se grki i latinski pisci
prouavaju u originalu, a ne preko loih prevoda i prepisa. Petrarka podstie kritiko prouavanje istorijskih
izvora. Antika se otkriva u pravom svetlu, a njene duhovne vrednosti postaju dostupne mnogima. Humanisti u
XIV i XV veku smatraju se Petrarkinim sledbenicima, medju njima ovani Bokao, Koluio Salutati i
Leonardo Bruni. U XIV i XV veku humanisti tragaju po arhivima i bibliotekama za starim rukopisima.
Salutati otkriva Ciceronova Pisma prijateljima, Braolini Lukrecijev spis O prirodi stvari, Landrini
Ciceronovog Bruta i O besednitvu. Pronalaze se mnogi rukopisi, to dovodi do otvaranja velikih biblioteka,
najpoznatije su porodice Medii i Petrarke. Humanisti su uitelji, oni ele da obrazuju druge. Njihovo ime
ukazuje da su uitelji humanistikih nauka gramatike, poezije, istorije i retorike. Na univerzitetima i u
kolama humanisti neumorno propovedaju svoja gledita.

Oni podstiu ideju o lepom ponaanju u drutvu. Najznaajnije delo ove vrste je Knjiga o dvoraninu Baltazara
Kastiljonea iz 1526. Prirunik predstavlja, kao ideal, univerzalnog oveka, sa klasinim obrazovanjem,
prijatnog za razgovor, sa sklonostima prema muzici, slikarstvu. Renesansa doivljava najpotpuniji izraz u
umetnosti, a italijanski gradovi su najbolje svedoanstvo. Graevine Filipa Bruneleskija, Lorenca Gibertija,
otova kupola katedrale u Firenci, skulpture Mikelanela. Flavio Bjondo sastavlja sredinom XV veka katalog
antikih spomenika u Rimu. Renesansa predstavlja epohu portreta, a slikaju se na zidovima, crkvama i
grobovima. Umetnost renesanse odrava bliskost sa verom. Pape uzimaju umetnike da grade crkve, ukraavaju
zidove slikama i skulputrama.
Krajem XV i u prvoj polovini XVI veka stupa na scenu generacija najveih umetnika renesanse: Leonardo da
Vini, Rafaelo Santi i Mikelanelo Buonaroti. Leonardo ui od Verokija. Od 1482. se nalazi na dvoru
Ludovika Sforce i slika: Madonu na steni i Tajnu veeru. U Firencu se vraa 1503. i slika Mona Lizu. Rafaelo
nakon studija u Urbinu dolazi 1504. u Firencu. Njegove brojne Bogorodice pokazuju slobodu izraza, a ona u
Sikstinskoj kapeli je najuspelija. Projektuje graevine u Rimu i slika freske u Vatikanu. Mikelanelo ui od
Girlandaja u Firenci gde nastaju skulpture Pijeta i David. U Rim odlazi 1505. i vaja Mojsija i Robove, ukraava
Sikstinsku kapelu. Ukraava pogrebnu kapelu porodice Medii 1520.

Veina humanista zapadne i severne Evrope prihvata stavove italijankih humanista, mnogi i studiraju u Italiji, tj.
Firenci i Padovi. Humanisti severne Evrope zalau se za proiavanje vere i crkve. Najistaknutiji predstavnik
humanizma u severnoj Evropi je Erazmo Roterdamski. Obrazuje se u Parizu i dosta putuje po Evropi.

2
Njegovo najpoznatije delo je Pohvala ludosti iz 1509. i predstavlja pogled na savremeni svet i njegove slabosti,
a najvie kritikuje svetenstvo. U Engleskoj Tomas Mor 1516. pie Utopiju u kom eli da pokae u kakvom
stanju se nalaze pojedine drave, pre svega Engleska. U prvom delu prikazan je ideal savrene zajednice, a u
drugom osuda rata, bogatih i drutvene nepravde. Nikolo Makijaveli je najistaknutiji politiki mislilac i
teoretiar renesanse. Nakon zbacivanja Mediija od 1498-1512, Makijaveli obavlja razliite diplomatske misije
i dunost sekretara republike. Njegova najvanija dela su: Vladalac, Rasprava o prvih deset knjiga Tita Livija i
Istorija Firence. U delu Vladalac pie o problemu politikog vostva i najavljuje poetak novog doba u politici
Evrope.

II tampa
Tehnika tampanja sa pokretnim metalnim slovima pronaena je i usavrena oko 1450. u Majncu. Zasluga za to
pripada Johanu Gutenbergu, Johanu Fustu i Peteru eferu. tampanje knjige ima svoju predistoriju u Kini.
Prvo se tampaju karte za igru i crkvene knjige. Potapanjem u vodu koe, starih krpa, stvara se pulpa iz koje se
istiskanjem vode dobijaju suvi listovi. U Gutenbergovo vreme se koristi hartija, mastilo, metalne ploe i presa.
Prva je tampana Biblija, a knjiga Psalmi iz 1457. je nastariji i najlepi primerak tampan u Majncu. Najvie se
trae knjige duhovnog i svetovnog sadraja, Sv. pismo, gramatike, renici, medicinski tekstovi, istorije i dela
humanista. Knjige se tampaju na latinskom i jezicima pojedinih naroda. tampa se brzo proirila Evropom, pa
u mnogim gradovima se izgrauju tamparije: Strazbur 1458, Keln 1465, Nirnberg 1470, Be 1482, u Italiju
stie 1467, Francusku i Holandiju 1470, paniju i Englesku 1474, a u jugoslovenske zemlje (Obod) 1493. Do
1500. tampano je oko 6 miliona knjiga. Nauka ima najvie koristi jer nauni tekstovi postaju pristupani
ljudima, to doprinosi irenju znanja uopte, najvie preko univerziteta. Najvie privlai panju delo Nikole
Kopernika O kruenju nebeskih tela iz 1543. irenje tampane knjige dovodi do uvoenja cenzure u pojedinim
dravama. Zabrane i spaljivanja knjiga postaju metod u borbi protiv irenja ideja neprihvatljivih za crkvu i
dravu. Vatikan objavljuje spiskove zabranjenih knjiga Index 1559. Do 1560. cenzura se iri u celoj Evropi, pa
dolazi do stalnih sukoba izmeu autora i izdavaa sa jedne i crkve sa druge strane.

Ratna tehinka
U razdoblju od 1450. do 1550. tehnologija proizvodnje predmeta za ratne potrebe i ratna tehnika doivljavaju
burne promene. Barut postaje oruje kad ljudi poinju da ga koriste da metku (puanom, artiljerskom) daju
veu brzinu i snagu. U srednjem veku barut slui za razbijanje zamkova i utvrenja, Turci ga koriste prilikom
opsade Carigrada. Bitka kod Merinjana 1515. pokazuje korist od primene baruta u artiljeriskim oruima,
meutim preciznost je slaba strana, zato moderne armije se sve vie naoruavaju runim vatrenim orujem.
Bitke se do tada vode uglavnom izmeu protivnikih konjica, sastavljenih od plemia. To se menja upotrebom
vatrenog oruja u emu prednjae vajcarci i Englezi. Bitke u XVI veku postaju sudari izmeu peadije
naoruane arkebuzama i konjice. vajcarski najamnici, sa panskim formacijama terciosa, napadaju konjicu u
falangama i nanose joj teke gubitke. Od 1521. panci koriste muketu, primitivnu puku, koja izbacuje zrno
do 200m. panski general Fernando de Avalos pokazuje efikasnost upotrebe novog oruja u ratovima u Italiji,
kada trijumfuje u bici kod Pavije 1525. i zarobljava kralja Fransou I. Ve 1530. konjica ini 1/11 francuske
i 1/12 panske armije. Plemstvo se ali da seljaci koji jedu sir i piju mleko novom tehnikom pobeuju armije
sastavljene od plemstva. Potreba za orujem, u eri ratova, dovodi do veih ulaganja i poveanja proizvodnje
metala u Evropi. Kamena topovska ulad se zamenjuju metalnim, to vai i za lako oruje. U periodu od 1460.
do 1530. dolazi do petostrukog poveanja proizvodnje gvoa. Vatreno oruje je skupo i zbog toga mnogima
nije dostupno.Voenje rata prelazi u ruke vladara koji moe da obezbedi vie sredstva, a otpor feudalaca
njihovoj vladavini i centralizmu postaje manji. Put ka stvaranju apsolutistike monarhije bio je otvoren. Rat postaje
omraen jer se gubi slika slavnih ratnika, a bitke postaju masnovna ubistva koja osuuju mnogi savremenici.

Geografska otkria

3
Prve korake u prikupljanju i prouavanju geografskih podataka, navigacije, raznih mora i naroda preuzeo je
Henri Moreplovac (1394-1460), portugalski princ. Za njegovog ivota Portugalci stiu do obala Gvineje i
Zelenortskih ostrva, a cilj je Indija. Kralj oao II (1450-1495) nastavlja da podstie istraivanja i gradnju
utvrenja. Bartolomeo Dijaz stie 1487. do Rta Dobre Nade. Vasko de Gama 1498. sa 4 broda stie na
Malabarsku obalu u Indiji. Glavni ciljevi su zaini i zlato, a uporedo sa tim poinje i trgovina robovima.
Portugalci postepeno stavljaju pod svoju vlast znaajan deo trgovine Afrike, a zlato prevoze morskim putem do
Lisabona i Antverpena, to dovodi do ekonomskog uspona Portugalije. Pored zlata, dovoze se zaini, slonova
kost, abonosovo drvo. Od 1530. trgovina robovima postaje najvanija delatnost, a Zapadna Afrika postaje
glavni izvor radne snage za plantae u Novom Svetu. Nain ishrane takoe podstie ar za novim geografskim
otkriima i zainima, jer se Evropljani hrane veoma jednolino. Portugalci nakon stalnih i krvavih sukoba sa
muslimanskim trgovcima i unitavanjem njihovih centara (Kalikut), stvaranju svoju imperiju na istoku, to im
omoguuje stalan priliv zaina i ostalih dobara do Lisabona i Antverpena.
Kristifor Kolumbo (1451-1506), enovljanin u slubi panskog dvora trai nove zemlje da bi domoroce
preveo u hrianstvo i da bi se obogatio. Kolumbo veruje da se do Indije moe doi plovidbom na zapad. On
isplovljava iz luke Palos 1492. i stie do Bahama uveren da je otkrio azijsko kopno. To uverenje ne menja ni
nakon svoja tri naredna putovanja (1494, 1498, 1504) na kojima otkriva Karipska ostrva, delove June i Srednje
Amerike. Njegova otkria nepoznatih zemalja podstiu upuivanje drugih ekspedicija. Portugalac Pedro
Kabral 1500. stie do obala Brazila, a 1513. panac Vasko Nunjez de Balboa prelazi preko Paname i otkriva
Tihi okean. Fernando Magelan predvodi 1519-1522. ekspediciju u potrazi za prolazom izmeu Atlantskog i
Tihog okeana. Njegovi brodovi otkrivaju Magelanov tesnac i izlaze na Tihi okean, zatim doplovljavaju do
Marijanskih i Filipinskih ostrva gde Magelan gine. Samo brod "Viktorija", od pet, se vraa u paniju.
Magelanova ekspedicija oplovljava oko zemlje i potvruje teoriju o njenom obliku, a odreuje i odnos mora i
kopna na zemlji (2:1). Otkria imaju za posledicu i prvu deobu sveta na interesne sfere. panija i Portugalija
trae od pape Aleksandra V Bordije da povue granicu izmeu njihovih teritorija u Novom svetu. Sve zemlje
udaljene 360 milja na zapad od Zelengorskih ostrva pripadaju paniji a ostale Portugaliji. Ugovorom u
Tordesilasu 1494. deoba je prihvaena, uprkos prigovorima Francuza i Engleza. Godine 1496. kralj Henri VIII
engleski izdaje povelju ovaniju i Sebastijanu Kabotu da za raun Engleske istrauju severni Atlantik. Oni
otkrivaju obale Njufaundlenda i Nove Engleske. I francuski kralj Fransoa I (1515-1547) pokazuje
interesovanje za prekomorske teritorije. Tokom 1520-1530. ak Kartije i Roberval ispituju obale Kanade,
reku Sv. Lorenca i Kvebek.

panska kolonizacija
Postoje razlike u panskim i portugalskim kolonijalnim sistemima. Portugalci grade svoja utvrenja na obali,
dok panci ulaze u unutranjost kontinenta i podstiu eksploataciju plemenitih metala. U Evropi se razvija
sistem zamene panskog srebra i zlata za portugalske zaine, to pospeuje njenu privrednu aktivnost. Zlato se
najpre otkriva na Hispanioli, Kubi i Portoriku. Poto se nalazi u plitkim jamama i u nanosima reka, njegova
eksploatacija je laka, a kao radna snaga koristi se domorodako stanovnitvo. Iscrpljivanje, glad i zarazne
bolesti dovode do naglog smanjenja domorodakog stanovnitva. Sve vie se koristi i radna snaga afrikih
robova. Nakon eksploatacije vei deo doseljenika prelazi u Meksiko, a potom u Peru. Konkvistador Hernan
Kortes 1519. prelazi sa Kube u Meksiko. Ve 1532. panci dre pod kontrolom visinski plato koji nazivaju
Nova panija, gde su pokorili Asteke. Fransisko Pizaro 1533. zauzima prestonicu Inka, Kusko. Ubrzo, oni
otkrivaju naslage zlata i srebra i otvaraju rudnike: Zakatekas i Gvanahuto (Meksiko) i Potosi (Bolivija). Tehnika
eksploatacije srebra se stalno usavrava. Krajem XVI veka koliina uveenog srebra u Evropu je 3 puta vea od
proizvodnje najveih evropskih rudnika (Saksonija, eka i Ugarska). Kod panaca se javljaju dileme da li
imaju pravo da porobljavaju domoroce i na koji nain ih treba prevesti u hrianstvo. Karlo V i Filip III su
smatrali da se to mora ostvariti preko papskih bula.

4
 Postupak prema domorocima izaziva borbu izmeu svetenstva i kolonista, koja poinje 1511. Teolog iz
Salamanke, Francisko de Vitorija, iznosi miljenje da paganstvo domorodaca nije opravdanje za rat. Vodea
linost u borbi bio je dominikanac Bartolomej de las Kasas. Godine 1542. Karlo V donosi "Nove zakone" sa
ciljem da sprei potpuno unitenje domorodaca, ali kolonisti esto odbijaju da sprovedu zakone. Sline zakone
donosi i portugalski dvor 1562 i 1572. za sve hriane bez obzira na boju koe da su jednaki pred zakonom.
Ipak, i u ovom sluaju zakoni su kreni.

III Reformacija
Od 1517. do 1564. Evropa prolazi kroz krize velikih razmera. Nekoliko originalnih verskih reformatora stvaraju
nova hrianska uenja, vere i crkve, neprijateljski nastrojene prema Vatikanu i rue duhovno i politiko
jedinstvo Evrope. Reformacija, pokret koji zapoinje Martin Luter protiv zloupotreba Vatikana i katolike
crkve, ne predstavlja delo pojedinca. Ona je izraz ekonomskih, politikih, socijalnih i verskih zbivanja koje
pojedinci (Luter, Kalvin i Cvingli) koriste da stvore novu veru kao alternativu katolianstvu. Renesansne pape
vode raskoan ivot i zanemaruju duhovne obaveze, slue se svim sredstvima da se obogate. Koriste
ekskomunikaciju i interdikt da bi ostvarili svoje ciljeve. Takoe, prodaja crkvenih poloaja je uestala pojava. V
Lateranski sabor, odran u Rimu od 1512. do 1517. istie potrebu uklanjanja zloupotreba iz crkve i vraanja
na stare vrednosti. Iako se tvrdi da pojava Lutera dovodi do nestanka jedinstva hrianske zapadne Evrope, ona
je ve od ranije podeljena. Njegov prethodnik Don Viklif (1328-1384), engleski teolog, stavlja naglasak na
veri i direktnoj veri oveka sa Bogom, a to su osnove protestantskog uenja. Jan Hus (1369-1415), eki
reformator, takoe je Luterov prethodnik. Hus istie papsku pogreivost i primat Sv. pisma. Njegova smrt prua
pristalicama crkvene reforme oruje u borbi protiv papstva.

Martin Luter (1483-1546) i njegovo delo. Poreklom je iz Tiringije. Postaje lan reda sv. Avgustina i stie
puno versko obrazovanje. Postaje profesor na Univerzitetu u Vitenbergu 1508. i tu stie doktorat teologije
1512. Njegov cilje da umanji razliku izmeu Boga i oveka. Iznosi miljenje da se ovek moe spasiti samo
verovanjem, i taj trenutak predsavlja uobliavanje nove teologije. Luter 1517. objavljuje 95 teza u crkvi zamka
u Vitenbergu. Tvrdi da je priznanje grehova i pokajanje potvrda vere, pa otkupljivanje novcem nema vrednosti,
takoe trai od papa da iz ljubavi oslobode vernike istilita, a ne za zlato. Papa X osuuje Luterove spise
1520. i poziva ga da se odrekne svoga uenja. Luter, pod zatitom kneza Saksonije, Fridriha Mudrog, to odbija
i javno pali papsku bulu. U raspravi Apelo hrianskom plemstvu nemake drave, iznosi opirno optube
nemakih katolika protiv Vatikana. Zahteva da se svetenstvo lii svetovne vlasti i bogatstva. U drugom spisu
Vavilonsko ropstvo crkve zalae se za uklanjaje verskih oblika katolianstva, odbacuje postojanje 7 sakramenata
(svetih tajni) i predlae 3: krtenje, pokajanje i priee.
Trea rasprava O hrianskoj slobodi, pie o tome kako sloboda nije ni drutvena ni politika sloboda, ve
unutranja koja potie iz vere. Poetkom 1521. Luter biva ekskomuniciran. Prihvata poziv Karla V i odlazi na
sabor u Vormsu, gde brani svoje stavove i uenje. Poziva Nemce da ustanu u odbranu zemlje od tiranije Rima.
Sredinom 1521. sabor donosi Vormski edikt kojim osuuje Lutera. Luter nalazi utoite kod saksonskog kneza
u zamku Vircburg gde prevodi Sv. pismo na nemaki jezik. 90-tih godina XVI veka izborni kneevi Saksonije i
Hesena prihvataju protenstantizam, takoe to ini i vladar Brandenburga i istone Pruske, zatim Nirnberg i
Bremen.

Nemaki seljaki rat (1524-1525). Seljaci i njihove voe svesni su nastojanja plemstva i kneeva da ih veu
za zemlju i pretvore u kmetove. U ekoj, Slovakoj, Ugarskoj, Erdelju i drugde ustanci seljaka predstavljaju
izraz otpora takvim nastojanjima. Pritisak na seljake primetan je i u Nemakoj, a poveanje radnih obaveza,
zabrana korienja zajednikih ispaa, voda i lovita izaziva pobune. Nepogode, glad i epidemije samo
pojaavaju nezadovoljstvo. Seljaki rat poinje 1524. u jugozapadnoj Nemakoj. U jugozapadnim oblastima
tei se ouvanju starih prava i njihovom irenju, dok na severu razlog za pobunu je ekonomsko propadanje
seljatva. Izraz njihovih zahteva je spis Dvanaest zahteva seljatva, koara Sebastijana Locera iz vabije.
5
Zahteva: da kongregacije biraju svetenike, da se boanska re poropoveda razumljivo, da se smanje obaveze i
takse, da se zabrani plemstvu da koristi ume, ispae, lovita i reke, kao i ukidanje kmetstva. Plemstvo i kneevi
odbijaju zahteve seljaka to dovodi do irenja ustanka. Iako ih ima oko 500k, seljaci nisu organizovani.
Sredinom 1525. njihove snage su u rasulu, nakon ega sledi pokolj seljaka. Stotine hiljada ubijeno i isto toliko
osakaeno. Dranje Lutera, od koga seljaci oekuju podrku, postaje vremenom neprijateljsko. Poetkom 1525.
Luter javno osuuje i kneeve i seljake, dok do sredine 1525. potpuno staje na stranu plemstva. U pamfletu
Protiv mukih i lopovskih bandi seljaka, on poziva sve da im se suprotstave i ubijaju ih bez milosti.

Minsterski eksperiment. Jedan od centara verskog radikalizma je grad Minster, na severu Nemake, u kome
posle 1525. anabaptisti predstavljaju poseban primer. Osnovni zahtev anabaptista je da krtenje ne vredi, da
samo odrastao ovek moe da bude valjano krten. Iako je Cirih postao centar anabaptista, mnogi dolaze u
Minster, gde vatrenim propovedima ire svoje uenje. Ve 1524. Minster je pod kontrolom doseljenika iz
Holandije, koji, ukinui versku slobodu, stvaraju ,,svetu zajednicu. Teokratija ukida privatnu svojinu, ukida
upotrebu novca u gradu i namee drutveno vlasnitvo nad svim dobrima u njemu. ivot u Minsteru se odvija
po Starom zavetu. Ovako organizovan, grad se dugo suprotstavljao kneevima. Konrad Grabel u Cirihu
osniva anabaptistiku zajednicu 1525. dok u Moravskoj predvodnik anabaptista je Jakob Huter.

irenje reformacije u Nemakoj. Kako gradovi, jedan po jedan prihvataju novu veru, Karlo V saziva 1530.
sabor u Augsburgu, sa ciljem da razjasni verske prilike u Carstvu. Na carev zahtev Johan Ek sastavlja spisak
jeretikih uenja, na koje Luterove pristalice odgovaraju Melanhtonovom Augsburkom konfesijom. Dokument
potvruje nepomirljive razlike izmeu katolika i protestanata. 1531. protestantski kneevi i gradovi stvaraju
malklandsku ligu sa ciljem da brane svoju veru. Mir u carstvu traje do 1546. kada Karlo V objavljuje rat i
naredne godine pobeuje snage Lige. Iako poraen, protestantizam zadrava svoju snagu i poloaj, pa Karlo V
odluuje da se 1552. konano obrauna sa protestantizmom, ali nema sredstva da vodi rat. Konano na saboru u
Augsburgu 1555. uspostavlja se verski mir u Carstvu. Njegove odredbe predviaju da kneevi imaju pravo da
odreuju veru svojih podanika. Tako nastaje poznata izreka ,,ija vlast, njegova i vera. Reformacija se brzo iri
evropom, a njene pristalice deluju u Francuskoj, Engleskoj i vajcarskim kantonima, takoe iri se na Baltik, u
Erdelj i delove Poljske. Dolazi i do junoslovenskih zemalja (Hrvatska=U=, Slovenija, Dalmacija). U vedskoj
kralj Gustav Vaza 1527. uvodi luteranizam kao dravnu veru, dok Danci to rade 1537.

Reformacija u vajcarskoj. Cirih. Najistaknutiji predstavnici reformacije u vajcarskoj su Ulrih Cvingli i

an Kalvin. Cvingli daje podsticaj reformaciji izborom za pastora crkve u Cirihu 1518. Upoznat sa Luterovim
idejama, poinje 1519. reformnu delatnost. U periodu od 1520. do 1525. reformacija u Cirihu dobija potpuni
oblik. Svoje uenje i poglede izlae u delu Komentari o pravoj i lanoj veri iz 1522. Cvingli tvrdi da Sv. pismo
predstavlja jedino uenje svakog hrianina, a da su papstvo, sakramenti i proslave pronalazak avola. Razlika
izmeu Cvinglija i Lutera nastaje oko znaenja priea. Cvingli tvrdi da hleb i vino ne mogu da predstavljaju
duhovne vrednosti tela i krvi Hristove. Uklanjaju se slike, svetenici se ene, naputa se sveta misa, zatvaraju se
samostani i oduzima se njihova imovina. Prisustvo crkvenim slubama postaje obavezno 1529, a nedolazak se
kanjava. Crkva i grad zajedniki vre kontrolu, to e prihvatiti i Kalvin u enevi. Cvingli ne uspeva da
nametne svoje uenje i na druge kantone pa dolazi do sukoba u kome je Cirih poraen, a Cvingli gine 1531. kod
Kapela.

an Kalvin. eneva. an Kalvin stvara veru koja osvaja veliki deo Evrope i sveta. Studirao je teologiju i
pravo na Sorboni. Odlazi u enevu 1536. i objavljuje svoje najvanije delo Institucije hrianske vere. To je
klasino delo protestantizma i izraz Kalvinovih shvatanja o mnogim politikim, socijalnim i verskim pitanjima.
Odlazi u Strazbur 1538. i odatle prati irenje reformacije. U enevu se vraa 1541. i ostaje do smrti 1564.
Odbacuje misao da oveje delo odreuje njegovu sudbinu i tvrdi da Bog odluuje ko e biti izabran, a ko
odbaen. U nastojanju da ostvari idealnu versku zajednicu, Kalvin pretvara enevu u grad spartanske discipline
i poslunosti. Grad je olienje reda u kome se vlast nalazi u rukama nekolicine.
6
Oni upravljaju uz ,,preutnu saglasnost naroda, koji je lien uea u upravi. Takoe crkva je odvojena od
drave i ona ne sme da se mea u crkvene unutranje poslove. Veliko i Malo vee odluuju o svim pitanjima, a
od 13k itelja, njih 1.5k ima pravo glasa. Kalvinovo delo Crkveni propisi iz 1541. predstavlja model za druge
zemlje. Iako ceni knjievnost i umetnost, Kalvin se suprotstavlja ivotu punom zadovoljstva. Uvode se kazne za
ometanje slube, takoe i za prianje o politikim pitanjima, a mnogi su ili proterani ili ubijeni. Kalvinizam se
iz vajcarske iri u Francusku, Holandiju. kotsku, Englesku i Nemaku.

Reformacija u Engleskoj. Pojava luteranizma i kalvinizma dovodi do sukoba sa Vatikanom. Henri VIII
(1509-1547), ambiciozan i agresivan, eli da uvrsti na prestolu dinastiju Tjudora. Njegova ena Katarina
Aragonska ne moe da rodi naslednika prestola, pa Henri trai od pape Klementa VII dispenzaciju 1527. Kako
nije uspeo da privoli pape, trai od Parlamenta isto 1529. Brani sveto priee 1521. i tako dobija naziv
branioca vere. Protestantizam se iri u Engleskoj protiv Henrijeve volje. Od 1529. do 1536. Parlament donosi
vie zakona koji doprinose njegovom irenju. Tomas Kranmer, nadbiskup kenterberijski, ponitava brak
Henrija i Katarine 1533. Ana Bolen postaje kraljica i ubrzo se raa Elizabeta I. 1534. Parlament donosi Zakon
o supremaciji koji odreuje da kralj postaje ,,vrhovni poglavar engleske crkve. Ve 1536. samostani se
zatvaraju, a njihovi itelji prelaze u novu slubu anglikanske crkve. Kralj uklanja otpor svojoj politici i stie
ogromno bogatstvo. Deoba crkvenih poseda Henrijevim pristalicama stvara novu klasu zemljoposednika
dentrije. Parlament donosi 1539. Zakon est lanaka kojim proglaava da su transupstancijacija, misa, celibat,
nevinost i ispovest obavezni za sve Engleze. Edvard VI (1547-1553), Henrijev maloletni naslednik, uklanja uz
pomo svog savetnika Somerseta Zakon est lanaka i zabranu irenja Sv. pisma na engleskom. Sloena
katolika sluba se uklanja, slike i knjige se unitavaju, uvodi se priee, meutim anglikanska doktrina ostaje
nepotpuna jer Edvard VI umire 1553, a Marija (1553-1558), ki Katarine Aragonske, poznata kao ,,Krvava
stupa na presto. Tok reformacije se zaustavlja. Marija pokuava da Englesku vrati u krilo katolike crkve. Ve
1554. Parlament ponitava sve zakone donete za vreme Henrija i Edvarda, a protestanti bivaju proterivani ili
spaljivani. I pored toga Marija ne uspeva da zaustavi reformaciju i osnai katolianstvo. Englezi sa
oduevljenjem pozdravljaju Marijinu smrt i stupanje na presto Elizabete I (1558-1603). Parlament donosi 1559.
Zakon o uniformnosti i vraa Edvardov Molitvenik u upotrebu. 39 lanaka anglikanske crkve doneta su 1563.
godine i njima se utvruje nova dogma i potvruju se verske slobode. Kralj postaje verski poglavar u crkvenim i
svetovnim pitanjima, a zakon stupa na snagu 1571.

IV Revolucija cena
Tokom XVI veka dolazi do velikog porasta cena dobara i usluga. Cene rastu u proseku 2-3% godinje, to
postaje primetno tek sredinom veka. Cene hrane stalno rastu, pa su poetkom XVII veka 5 do 8 puta vee,
zavisno od zemlje, od cena krajem XV veka. Propovednici osuuju monopoliste, trgovake kompanije i trgovce
itom i u tome ima neto istine, ali oni ne predstavljaju potpuno objanjenje. Teolozi iz Salamanke ukazuju da
uzrok treba inflacije treba traiti u stalnom prilivu plemenitih metala iz Amerike. Martin Navaro navodi da se
u zemljama sa vie novca (panija, Francuska) plaa via cena za robu i hranu nego u zemljama sa manje
novca. Teorija Navare o uzrocima inflacije nalazi pristalicu u anu Bodenu, teoretiaru. Zahvaljujui Bodenu,
teorija Navare biva opteprihvaena. Bodenovo miljenje dugo ostaje prihvaeno, meutim novija istraivanja
obezvreuju takve tvrdnje. Podaci o uvozu plemenitih metala pokazuju da oni dolaze u velikim koliinama tek
od sredine XVI veka, a porast cena se zapaa ve poetkom veka. Osim toga ameriko srebro brzo se izvozi iz
panije radi plaanja uvoza, vojske i dugova. panija ak trpi zbog nedostatka. Najvei porast cena imaju
poljoprivredni proizvodi, ito i vuna. U vezi sa revolucijom cena pominje se i pitanje nadnica. Zarade radnika
ne prate porast cena. Zarade radnika se udvostruuju, dok cena hrane raste 4-5 puta. Poloaj najamnih radnika
se stalno pogorava. Nesklad izmeu zarada i cena postaje primetan 30-tih godina XVI veka. Javljaju se
nezadovoljstva radnika irom Evrope.

7
Nemiri izbijaju u Minsteru 1534, zatim u Norfolku Kitov ustanak 1549, u Nizozemskoj 1565-1566.
Delimino reenje radnici nalaze u obradi malih delova zemlje, odakle prikupljaju dodatnu hranu. U nekim
gradovima, kao to je Antverpen, posle 1530. dolazi do ujednaavanja zarada i cena.

Antverpen. irenje i prenoenje evropskog privrednog centra u severnu Evropu najbolje se vidi u brzom
usponu i padu Antverpena. Glavni grad Brabanta, na uu elde, Antverpen svojim poloajem i unutranjom
politikom privlai trgovce, bankare, poslovne ljude iz cele Evrope. Lodoviko Gviardini, italijanski pisac, divi
se njegovim graevinama, trgovinama i magacinima. Njegova luka ima 8 glavnih kanala i najvei moe da
primi 100 brodova. Grad je odlino snabdeven robom sa svih strana. Obavlja se iva trgovina, manufakturna
proizvodnja i bankarska delatnost. Krajem XV veka Antverpen postaje trgovaki centar, nakon odluke
portugalskog dvora da u njemu bude centar trgovine zainima. Prvi tovar bibera stie 1501, a za uzvrat
Antverpen snabdeva Portugaliju tkaninama i metalnom robom. Pored Portugalaca u Antverpenu posluju i
Englezi, Nemci i Italijani. U njemu se prodaju i kupuju tkanine iz Engleske i Italije, vina iz Nemake,
Francuske i panije, so iz Francuke, ito sa Balktika. Antverpen nije samo luka za izvoz i uvoz, u njegovim
radionicama se proizvodi sapun, prerauje riba, eer i boje. Berza se otvara 1531. i postaje vodea institucija
te vrste u Evropi. Sredinom XVI veka dostignut je vrhunac. Do pada dolazi odlukom portugalskog dvora da
napusti grad kao centar trgovine zainima 1549. Rat Francuske i Carstva 1552. i glad u Evropi 1555-1556.
takoe teko pogaaju grad. Kad panija, Portugalija, Francuska i Nizozemska proglaavaju moratorijum na
svoje dugove finansijska snaga grada znatno opada. Trgovaki rat Engleske i Nizozemske 1565, pansko
razaranje grada 1576. i zatvaranje elde 1585. dovode do velikog opadanja njegove snage pa Antverpen
zamenjuje drugi nizozemski grad, Amsterdam.

Amsterdam. Ono to je Antverpen u XVI veku, to je Amsterdam u XVII. Svoj brzi uspon duguje
nizozemskom ratu za nezavisnost, poloaju na severu, dolasku izbeglica i kapitalu. Vlast u gradu se nalazi u
rukama poslovnih ljudi koji je koriste da podstiu poslove i tokove kapitala. Ve 1598. osiguravajue drutvo
daje pomorsko osiguranje, a 1602. Istonoindijska kompanija poinje sa radom. Istonoindijska kompanija
ima iroka ovlaenja: ima pravo da objavljuje rat i sklapa mir, otvara vojne i trgovake baze i obavlja
misionarske delatnosti. Banka se otvara 1609. i deluje irom sveta, a 1611. se otvara Berza, gde se obavljaju
najrazliitije poslovne transakcije. Grad se pretvara u finansijski centar Evrope. Sistem kanala i iv saobraaj
privlae mnoge. Luka je centar pomorskog saobraaja gde stie ito i sirovine sa Baltika, Nemake i Rusije.
Tekstil, vina i luksuzna roba stie iz Engleske, Francuske i Sredozemlja. Amsterdam je i industrijski centar. U
njemu rade fabrike za preradu svile, koe, vune, eera, duvana i metala. Ulov i prerada ribe zauzima vidno
mesto. Riba iz Severnog mora se prodaje irom Evrope. Amsterdamski trgovci zanemaruju ratove i verske
norme, niti pokazuju oseaje patriotizma, ve trguju sa celim svetom.

V Apsolutistika monarhija
Od sredine XV do kraja XVI veka glavna karakteristika drava zapadne Evrope (Engleska, Francuska, panija)
je centralizacija dravne uprave sa ciljem da se uvrsti kraljevska vlast. Sredinom XV veka vladari se trude da
ugue pobune i srue mo plemstva, podstiu odanost dinastiji, obezbeuju podrku gradova i novcem koji od
njih dobijaju finansiraju stajau vojsku i liavaju plemstvo povlaenog poloaja u njoj. Takoe, stiu pravo da
donose zakone i sprovode ih svojim autoritetom.U Engleskoj je olienje apsolutizma Henri VI Tjudor (1485-
1509). On zabranjuje feudalcima da dre svoju vojsku i ustanovljava vrhovi sud Zvezdane sale. U Francuskoj je
to Luj XI (1461-1483). On poveava svoju vlast, stvara kraljevsku vojsku, iri granice, gui pobune plemstva,
oduzima plemstvu i gradovima privilegije, namee poreze bez saglasnosti parlamenta, jaa ugled inovnika i
vri kontrolu nad svetenstvom. Glavni zagovornik apsolutizma je an Boden (1530-1596) koji napominje da
vladar ima boansko poreklo i da podlee jedino boanskim zakonima i da uiva premo nad svim telima u
dravi (parlament, sudovi, stalei, crkva). U paniji ne postoji jedinstvena monarhija, ve je to ujedinjenje
Kastilje i Aragona (ujedinjenje ostvareno 1469. brakom Izabele i Ferdinanda).

8
Nema jedinstvene dravne organe i oseanja pripadnosti panskom narodu. Jedino to ih zbliava je pripadnost
katolikoj crkvi, a jedina zajednika ustanova je inkvizicija. Ideje apsolutistike monarhije primetne su i u
Svetom Rimskom Carstvu, ali postojea politika struktura vojvodstva, markgrofovije (Saksonija, Bavarska,
Brandenburg), crkvena sredita i slobodni carski gradovi pruaju ograniene mogunosti za njihovu primenu.

Italijanski sistem. - Polovinom XV veka Apeninsko poluostrvo podeljeno je izmeu pet veih drava:
Venecija, Firenca, Milansko vojvodstvo, Papska drava i Napuljsko kraljevstvo, i nekoliko manjih. Napulj
je feudalna kraljevina, Papska drava je crkvena kneevina, Firenca je republika sa porodicom Medii na elu,
Mlilano je despotija u kojoj se vlast nalazi u rukama Viskontija i Sforce, dok u Veneciji vlada aristokratija u
ijim rukama se nalazi politika i ekonomska vlast. esti kratkotrajni savezi i rivalstvo podstiu sukobe i
ugroavaju stabilnost. U tome prednjae milanske vojvode Viskonti i Sforce. Podeljenost pretvara poluostrvo
krajem XV veka u predmet politike velikih sila. Unutranje prilike i elja da se suprotstave neraspoloenju
podanika doprinose pojavi tiranije i tirana. Gradovi-drave ive od trgovine i nalaze se pod kontrolom velikih
trgovako-bankarskih kua. U sukobu sa manjim trgovakim kuama i siromanim gradskim stanovnitvom one
tee da sauvaju slobodu delovanja i poslovanja. Tiranija i republika u renesansnoj Italiji predstavljaju razliite
sadraje, koji su nekad pozitivni, nekad despotski. Sforce i Viskonti su primer despotske vladavine, ali neki od
njih, Franesko Sforca, su ljubitelji renesansne umetnosti. Sa druge strane, republike se nekad nalaze pod
kontrolom oligarhija (Venecija). Italija daje primer i u izgradnji meunarodnih odnosa. Italijanske drave imaju
ustanove stalnih diplomatskih predstavnika - ambasadore, sklapaju ofanzivne i defanzivne saveze, trgovinske
ugovore, izdaju izjave o garancijama i neutralnosti, o sankcijama protiv onih koji kre odreene ugovore i dr.
Pohod francuskog kralja arla VII (1483-1498) iz 1494. godine rui ovaj sistem ravnotee. Ipak, na njegovim
naelima stvara se sistem evropskih drava. Njega primenjuju na evropskoj sceni Karlo V, kralj Fransoa I i
Sulejman Zakonodavac.

Italijanski ratovi (1494-1559)

Prva faza (1494-1515). - Razlozi za prvi francuski pohod u Italiju (1494-1496) su bili: dinastike pretenzije
arla VII na Napulj i poziv milanskog vojvode Ludovika Sforce da mu pomogne u sporu sa napuljskim
kraljem Ferdinandom. Kralj arl VII najpre priprema teren diplomatskim putem. Ugovorom u Etaplu on daje
Maksimilijanu I provincije Artoa i Fran-Konte, a Ferdinandu Aragonskom ustupa Rusijon, i time se
obezbeuje od napada sa te strane.
Godine 1494. umire Ferdinand Napuljski i arl kree u Italiju. Planirao je da osvoji Napulj i da odatle
preduzme krstaki pohod protiv Turske i osloboenje Carigrada i Jerusalima. Milanski vojvoda je ponudio svoju
zemlju kao bazu za 40k francuskih vojnika. Godine 1495. arl osvaja Firencu, Rim i Napulj. Njegov uspeh
dovodi do stvaranja Svete lige (Austrija, panija, papa Aleksandar VI, Venecija i Sforca). Oni nanose poraz
arlu kod Fornova 1495. i primoravaju ga na povlaenje 1496. Kralj arl umire 1498, ali njegov pohod ima
dalekosene posledice. On odreuje francusku spoljnu politiku do sredine XVI veka. Drugi pohod (1499-1500)
predvodi Luj XII (1498-1515). Razlog za ovaj pohod je dinastike prirode. Luj XII istupa kao ujak i zatitnik
Valentine Viskonti (Viskonti su zbaeni u Milanu sredinom XV veka), i polae pravo na Milansko vojvodstvo.
On nanosi poraz Ludoviku Sforci kod Novare i ulazi u Rim i Napulj. Ugovorom u Granadi iz 1500. Luj XII
deli junu Italiju sa Ferdinandom Aragonskim. Meu njima dolazi do sukoba, Luj XII gubi i povlai se 1504.
u Francusku. Trei pohod traje 1508-1513. poinje ulaskom Luja XII na poziv pape Julija II (1503-1513) u
borbi protiv Venecije. Kambrejsku Ligu su pored pape i Luja XII inili panija i Sveto Rimsko Carstvo.
Francuzi nanose poraz Veneciji kod Anjadela 1509. Julije II uvia greku i stvara Svetu ligu sa vajcarcima i
Henrijem VIII u nameri da protera Francuze iz Italije. Sveta liga trpi poraz kod Ravene 1512, ali par meseci
kasnije odnose pobedu kod Novare i proteruju Francuze iz Milana. Sforce se vraaju u Milano, Medii u
Firencu.

9
Druga faza (1515-1559). - Ovu fazu odlikuje netrpeljivost izmeu Habzburga i Valoa. Godine 1515. umire
Luj XII, a na francuski presto dolazi Fransoa I (1515-1547). Na drugoj strani, car Svetog Rimskog Carstva
postaje Karlo V (1519-1556). U njegovo vreme Sveto Rimsko Carstvo obuhvata drave u Nemakoj,
Nizozemskoj, Austriji, severnu Italiju i paniju. Sukob izmeu Habzburga i Valoa voen je oko Burgundije i
Fran-Kontea. Ve 1515. Fransoa upada u Italiju, nanosi poraz milanskom vojvodi kod Merinjana i ulazi u
Milano. Nakon Karlovog izbora za cara, Fransoa pokree drugi pohod (1521-1526). Biva poraen i zarobljen u
bici kod Pavije 1525. i odveden u zarobljenitvo u Madrid. Oko Karla se javljaju dve struje, koje raspravljaju
da li treba podeliti Francusku ili se izmiriti s njom. Ugovorom u Madridu iz 1526. dolazi do kompromisa.
Fransoa se eni Karlovom sestrom i odrie se prava na Italiju i Burgundiju. Po povratku u Pariz, Fransoa
odbacuje ugovor, jer ga je prihvatio pod pritiskom i rat se nastavlja (1526-1529). Karlo privlai na svoju stranu
enovljanskog admirala Andrea Doriju, a nadmonost "terciosa" obezbeuje mu pobedu u Italiji. Ugovorom u
Kambreu 1529. Fransoa se odrie Artoa, Flandrije i Italije, a Karlo Burgundije. Godine 1535. umire poslednji
Sforca u Milanu, a Fransoa istupa kao pretendent. Godine 1536. Karlo napada Francusku, Fransoa zakljuuje
ugovor sa Turskom, a Karlo pregovara sa Poljskom, Rusijom i Persijom. Rat se zavrava francuskim zauzeem
Savoje. Novi rat (1542-1544) je nastavak prethodnog sukoba, ali ne donosi nikakve promene. Zavren je
ugovorom u Krepiju i potvrivao je odredbe ranijih ugovora. Francuska obeava podrku Karlu u borbi sa
protestantima i Turcima. Karlo obeava ustupanje Milana ili Burgundije ukoliko doe do branog sporazuma.
Fransoa umire 1547, ali se nastavlja neprijateljstvo i pod njegovim sinom Anrijem III (1547-1559). On sklapa
savez sa protestantskim kneevima u Nemakoj i uplie se u "nemake stvari". Mir u Voselu iz 1556. donosi
Francuskoj biskupije Mec, Tul i Verden. Godine 1556. povlai se sa prestola Karlo V. Novi panski kralj, Filip
II (1556-1598) pokree poslednji pohod (1557-1559), koji ne donosi vidljive promene. Ugovorom u Kato-
Kambreziju iz 1559. Francuska dobija Kale i Bulonj, a panija zadrava vlast u Milanu i Napulju. Uzroci
neuspeha Francuske u Italiji su: iako je vojska jaka, slaba je u dranju gradova pod svojom vlau, zatim dugovi
i ekonomska kriza, kao i pojava hugenota i borba sa protestantima.

Sveto Rimsko Carstvo

Sveto Rimsko Carstvo je primer stvaranja drave putem branih veza. Izbor Habzburga za careve 1438. donosi
Carstvu neki ugled u Evropi. Carstvo je u vreme izbora Habzburga za careve obuhvatalo: Oko 2 000 carskih
vitezova, oko 80 slobodnih gradova, oko 10 crkvenih kneevina, vie nezavisnih kneevina i vojvodstava i
kraljevinu eku. Kneeva izbornika bilo je 7: kralj eke, markgrof Brandenburga, grofovi Saksonije i
Palatinata, i nadbiskupi Majnca, Trira i Kelna. U XVI veku izborni knez postaje knez Bavarske. Maksimilijan I
(1493-1519) poinje veliko teritorijalno irenje Carstva putem branih veza, reorganizuje i jaa administraciju i
poveava uticaj Carstva u evropskoj politici. Karlo V (1519-1556) je, po ocu Filipu "Lepom", unuk
Maksimilijana I, i naslednik Austrije i Burgundije. Po majci Jovani "Ludoj" je unuk Ferdinanda III Aragonskog
i Izabele Kastiljske, i prema tome naslednik Aragona i Kastilje sa njihovim posedima u Novom Svetu. Pored
toga on nasleuje junu Nemaku, Nizozemsku, panske posede u Sredozemlju (Napulj, Sardinija, Sicilija,
Baleari). Godine 1519. izabran je za cara, a 1520. krunisan u Ahenu.
Godine 1522. imenuje svog brata Ferdinanda za savladara zaduenog da vlada habzburkim zemljama u
Nemakoj i Austriji. 1526. Ferdinand je primio titule kralja eke i Ugarske, nakon poraza Lajoa II kod
Mohaa. To ga dovodi u sukob sa Turskom. Karlo i njegovi savetnici vide u tome put za stvaranje univerzalnog
carstva. "Boansko provienje" odreuje Karla V da bude moralni i politiki voa hrianskog sveta u borbi
protiv islama i protestantizma. Time objanjava svoju imperijalnu politiku i trai podrku za njeno provoenje,
mada malo ko je spreman da prihvati takve pretenzije. Sa zemljama i narodima on nasleuje i razliite tradicije i
vrednosti. U svakoj dravi on nosi razliitu titulu i prava. On ne pokazuje sklonost da menja postojee stanje ili
izgrauje jedinstvenu administraciju za itavo Carstvo, niti ima zajedniku dravnu blagajnu. Razlike unutar
Carstva najbolje se pokazuju na primerima Nemake i panije. U Nemakoj postoje izborni kneevi koji
ograniavaju carsku vlast. Pretnje spolja privremeno dovode do ujedinjavanja. Plemstvo, izbornici i gradovi
imaju predstavnike u Rajhstagu, i preko njega nastoje da proire kontrolu nad carskom administracijom.
10
Na saborima u Vormsu 1495. i Augzburgu 1500. oni nameu reforme Maksimilijanu: ouvanje unutranjeg
mira, uvoenje poreza, stvaranje suda pravde i stalnog carskog saveta. Prilikom krunisanja Karlo V se
obavezuje da e se pridravati starih zakona, obiaja i tradicije. U Kastilji je Karlo nezavisan od kortesa zbog
prihoda iz kolonija, dok je u Aragonu zavisan od njihovog dranja. Zbog trgovine u sredozemlju, Katalonija je
najnaprednija oblast. Granada je do 1492. bila mavarska kraljevina. Nizozemska predstavlja federaciju
poluautonomnih provincija u kojima plemstvo i gradovi imaju snaan uticaj. Fran-Konte je slobodna grofovija
oko koje Karlo vodi borbu sa Francuskom. Od 1504. u Carstvo ulaze i Sicilija, Sardinija, Balearska ostrva i
Napulj, a od 1559. i Milansko vojvodstvo.

Karlo V i Turci
Osnovno usmerenje Karlove spoljne politike bio je sukob sa Francuskom i Osmanskim carstvom. U sukobu sa
Francuskom, Karlo nastoji da od 1529. obezbedi podrku Mormoranosa na francuskom dvoru. Sve do 1530.
Karlo se nije bavio istonom politikom zbog pobuna u Kastilji i borbe oko carske titule. Od turskog zauzea
Budima 1529. Karlo se u oima savremenika iskristalisao kao jedini vladar koji brani hrianstvo.
Tajna osmanskog prodora poivala je na unutranjoj moi carstva i "beskonanom" ljudstvu crpljenom iz Male
Azije, kao i na pokretu reformacije koji je uzdrmao mo hrianstva. Od poetka, Karlo nije imao mogunosti
da se posveti obraunu sa luteranima, francuskom intervencijom u Italiji, uvrivanju habzburkog poloaja u
Evropi i otklanjanju turske opasnosti. Naroito kada se uzme u obzir da je panska zlatna groznica odvlaila
veliki deo ljudstva i sredstava. U paniji je Osmansko carstvo doivljavano kao vojnika drava, stvorena radi
osvajanja i njegova pretnja se reflektovala na panske obale napadane od severnoafrikih gusara (osmanskih
vazala) to je onemoguavalo sigurnu trgovinu sa Italijom.
Takoe, i opstanak Moriska u paniji se dovodio u vezu sa opasnou od Osmanlija. Iako je panija odrala
unutranji mir, platila je velikim odricanjima Karlovu politiku koji je sve ratove povezivao sa interesima celog
carstva. Da bi omoguio ozbiljniji otpor Turcima, Karlo je od 1529. nastojao da obezbedi podrku na
francuskom dvoru preko porodice Mormoransa, ali su italijanski imigranti uspeli da ubede Fransoa sam na dalju
saradnju sa Sulejmanom Zakonodavcem. Sledei Karlov cilj bio je savez sa Venecijom zbog njenih poseda na
Levantu. Venecija nije elela direktno da se uplie, ali je ipak morala da se prikloni Karlu, jer je bila okruena
njegovim teritorijama. Karlo je uspeo da obezbedi prevlast u zapadnom Sredozemlju uz pomo enovljanina
Andrea Dorije. Da bi otklonio opasnost od Hajrudina Barbarose, Karlo je sakupio hriansku flotu (enova,
Napulj, Portugal, Jovanovci) i osvojio Tunis 1535. Smru Jovana Zapolje ponovo je obnovljen sukob oko
Ugarske 1540. Ugovorom izmeu Zapolje i Ferdinanda iz 1538, predvieno je da ovaj drugi nasledi celu
Ugarsku. Ali, u meuvremenu se rodio Zapoljin sin Jovan igmund, zbog ega je sporazum poniten.
Sulejman je pruio podrku Jovanu igmundu, ime je otkrio da hoe da pokori celu Ugarsku. Godine 1541.
Osmanlije su zauzele Budim, Nakon toga Ugarska je podeljena na 3 dela:
- Istoni je sjedinjen sa Erdeljom kojim upravlja Jovan igmund sa majkom;
- Centralni je postao Budimski paaluk;
- Zapadni je pripao Ferdinandu.
Ferdinand je poslao vojsku pod Budim, ali je poraen 1542, a Sulejman je zauzeo istonu Slavoniju i gradove
Peuj, Ostrogon, Sekefehervar i Hatvan u toku 1542-1544. Nakon toga Osmanlije zakljuuju mir zbog rata sa
Persijom. Ugarsko pitanje reeno je 1547. kada je Ferdinand pristao da plaa danak sultanu na teritorije koje je
drao u Ugarskoj. U to vreme dolazi i do raskola u kui Habzburga. Doneto je reenje oko nasleivanja, reeno
je da Karla nasledi Ferdinand, njega Karlov sin Filip, a Filipa Ferdinandov sin Maksimilijan.
U daljem sukobu sa Turcima, Karlo prua pomo bratu, te ovaj kratkotrajno pripaja istonu Ugarsku i Erdelj.
Protiv toga je bio Sulejman, koji alje Mehmed-pau Sokolovia da osvoji Banat i da Jovana igmunda
primora da ponovo postane turski vazal, 1551. Suoen sa neuspehom da uspostavi verski mir u Carstvu i
umoran od sukoba sa Osmanlijama Karlo V svoje poslednje godine provodi u karmelitskom manastiru Juste.
Abdicirao je 1556. Filip II je preuzeo Nizozemsku, paniju, posede u Italiji i Americi, a Ferdinand Austriju,
eku i Ugarsku. Izborni kneevi odbijaju mogunost da Filip II postane car, pa za cara biraju Ferdinandovog
sina, Maksimilijana.
11
 Fransoa I Valoa (1515-1547)
Fransoa sam smatra se osnivaem francuskog apsolutizma sa sreditem u Parizu. Povratio je privilegije i
direktnu kontrolu nad kraljevstvom. Ratovi u Italiji i graevinski poduhvati doveli su do optereenja dravne
kase to ga je primoralo da povea poreze. Godine 1516. sklopio je ,,Bolonjski konkordat, a 1539. izdao je
edikt kojim se latinski jezik zamenjuje francuskim kao slubenim jezikom. Podravao je reformaciju u
Nemakoj, ali se u Francuskoj borio protiv nje. U spoljnoj politici imao je cilj da zagospodari Milanom i
severnom Italijom i da se oslobodi "habzburkog opkoljavanja". Godine 1534. Poslao je ekspediciju aka
Kartijea da istrai severnu Ameriku, i ona je stigla do Njufaundlenda (Nova Francuska). Umro je 1547. u toku
priprema za novi napad na Nizozemsku i paniju, a njegovi naslednici su nastavili sukob sa Habzburzima.
Naslednici: Anri III (1547-1559), Fransoa III (1559-1560), arl IX (1560-1574) i Anri II (1574-1589). +
druga faza italijansih ratova.

Venecija
Republika Sv. Marka doivljava uspon i pad u ovom razdoblju. O njoj se govori kao o idealno ureenoj zemlji.
Meavina monarhizma (dud), aristokratije (Senat) i demokratije (Veliko vee) ona postaje sinonim slobode
toga vremena. Tokom XV veka ona iri svoju vlast na okolne oblasti (contada). Poetkom XVI veka ona se
nalazi na vrhuncu moi. Svoju mo zasniva na snazi privrede (pomorstvo, tekstilna proizvodnja, bankarstvo).
Venecija ima monopol u trgovini zainima i luksuznom robom. Teak udarac za Veneciju predstavljaju velika
geografska otkria i turska vladavina nad Levantom, jer ugroavaju njen monopol. Zbog toga ona povlai svoj
kapital iz pomorstva i okree se obradi zemlje i tekstilnoj industriji sredinom XVI veka. Uprkos svojoj snazi
Venecija se teko prilagoava novim uslovima i nainu ratovanja. Godine 1508. ona nanosi poraz caru
Maksimilijanu, ali je ve 1509. poraena od Francuza kod Anjadela. Ipak, ona iz rata sa Kambrejskom ligom
izlazi neoteena, ali ne uspeva da odri poloaj velike sile. U sukobu Habzburgovaca i Valoa (1556-1559)
ostaje neutralna. Posle 1559. pribliava se papstvu i Toskani. Zbog dominacije panije u Italiji nije u stanju da
vodi aktivnu spoljnu politiki sve do stupanja Anrija III na presto u Francuskoj 1589. U sukobu sa Turcima,
Venecija gubi Kipar 1573. nakon poraza Svete lige. Pre toga flota Svete lige (panija, Austrija, Venecija)
unitila je tursku flotu u bici kod Lepanta 1571, ali su rezultati pobede izostali. Ugovorom iz 1573. Venecija je
pored Kipra, Turcima predala i posede u Dalmaciji i Albaniji.

VI Zapadna Evropa u drugoj polovini XVI veka

FRANCUSKA. Hugenoti. Kriza u Francuskoj izbija na povrinu brzim irenjem kalvinizma. Stanje u
katolikoj crkvi posle potpisivanja konkordata 1516. olakava brzo irenje kalvinizma. Svetenici, uitelji,
advokati, trgovci i plemstvo sainjavaju veinu meu hugenotima. Javno ispovedaju veru posle stupanja arla
IX na presto 1560. Njihovi propovednici, zatieni telesnom straom, proteruju katolike svetenike irom
Francuske. Stanje u zemlji i verski sukobi dovode do podele meu visokim plemstvom. Tri porodice se bore za
prevlast, kako bi vrili nadzor nad francuskim kraljevima, sinovima Katarine Medii i Anrija II. Porodica Giz
iz Lorene, bogata i sa uticajem u crkvi, snana na dvoru i u zemlji. Monmoransi, vezani za dvor svojim
funkcijama. Burboni, na elu sa Antoanom, kraljem Navare, i njegovim bratom princom Konde, imaju najvie
prava na naslee. Sinovi Anrija II i Katarine Medii ne poseduju vladarske sposobnosti. Posle Anrijeve smrti,
kralj postaje Fransoa II, bolesni 15-godinjak, koji umire naredne 1560, a nasleuje ga brat arl IX, 10-
godinjak, nesposoban za upravu zemlje. Umesto njega vlada Katarina. arl umire 1574. i nasleuje ga brat
Anri III (1574-1589), takoe nesposoban to se tie upravljanja zemljom. Stupanje Kondea i Kolinjija na elo
hugenota daju pokretu politiku usmerenost. Iako odan monarhiji, Kolinji eli da obezbedi slobodno delovanje
reformisane crkve i prelazak Francuske u kalvinizam. Vlada 1560. dozvoljava slobodu veroispovesti, ali
zabranjuje dranje oruanih trupa.

12
Katarina Medii. Krajem 1560. umire Fransoa II, a Katarina preuzima vlast u zemlji, u ime novog kralja
arla IX. Ona je opasni protivnik svima koji nastoje da lie vlasti nju i njene sinove. Nema vrsta verska
uverenja, pa u elji da postigne cilj nastoji da ublai verske razlike, sprei katolike i hugenote da kontroliu
monarhiju i prui priliku Filipu II da uvrsti katolianstvo. U to vreme katolici su ujedinjeni i snani, pristalice
Giza i Monmoransa udruuju se u stvaraju Katoliku ligu 1561. Posle krvavog masakra u Vasiju 1562,
hugenoti poinju da se naoruavaju. Izmeu 1562. i 1568. Francuska se tri puta suoava sa verskim borbama.
Brojno slabiji, hugenoti trpe poraze, ali ostaju u borbi. Primaju pomo iz Engleske i Palatinata, dok katolici
dobijaju pomo iz panije. Katarina se koleba izmeu zaraenih strana, traei kompromis. U tome uiva
podrku male i uticajne grupe umerenih katolika politiara meu kojima se istiu kancelar Miel dOpital,
Boden i Miel Montenj. Protive se verskim sukobima i zalau se za versko, politiko i dinastiko jedinstvo
zemlje. Iz treeg graanskog rata (1568-1570) hugenoti izlaze snaniji nego ikad. Zadravaju slobodu
veroispovesti i stiu pravo da dre trupe u gradovina na jugu. Katarina pokuava da rei problem brakom svoje
erke Margarete sa hugenotskim voom Anrijem Navarskim. Kolinji dolazi na dvor i predlae ujedinjenje
Francuske putem rata sa panijom. arl IX prihvata Kolinjijev predlog, dok je Katarina protiv.
Bartolomejska no (1572). Kolinji postaje prva linost u dravi, pa Katarina menja svoju politiku pomirenja i
odluuje da ga ubije. Prilika za to je okupljanje svih hugenota u Parizu na venanje Anrija Navarskog i
Margarete Valoa. Prvi pokuaj Kolinjijevog ubistva ne uspeva, pa suoena sa opasnou da bude otkrivena,
uspeva da ubedi kralja da hugenoti spremaju zaveru. Na dan Sv. Bartolomeja 1572. Katarinin sin, vojvoda od
Anua, Gizi, gradske vlasti Pariza i razjarena gomila napadaju hugenote i ubijaju oko 4000 ljudi, meu njima i
Kolinjija. Slian masakr se odvija u itavoj Francuskoj. Bartolomejska no izaziva oduevljenje irom
katolike Evrope. U Francuskoj masakr ne reava nita, ve zaotrava sukob. Rat se nastavlja novom snagom i
upotrebom stranih trupa. Hugenoti se nalaze u defanzivi, dok su katolici razjedinjeni. Politiari ustaju protiv
Giza, okupljaju oko sebe mnoge pristalice i trae politiko jedinstvo. Kako se to ne postie, rat postaje sastavni
deo ivota francuskog drutva. Stupanje Anrija III na presto 1574. ne donosi nikakve promene jer je veoma
slab vladar i ne moe da nametne svoju volju zaraenim stranama.

Anri III (1574-1589) i Liga. arl umire i nasleuje ga brat Anri III 1574. Snane porodice (Monmoransi,
Danvil) otuuju se od kralja i povezuju sa hugenotima. Anri Navarski i vojvoda od Alansona udruuju se i
prihvataju naelo verske ravnopravnosti 1576. To je neprihvatiljivo za Anrija i vojvodu od Giza, koji okuplja
katolike i stvara Katoliku ligu. Skup stalea u gradu Bloa 1576. donosi program Lige. On predvia ouvanje
kraljevske vlasti i jedinstvo vere, dok je stvarni cilj Lige da preuzme vlast u svoje ruke. Anri III prihvata
program i stavlja se na elo Lige. Neprijateljstva poinju 1577, ali se ubrzo prekidaju i Liga se raspada. Pravog
mira nema dok je kraljevska vlast slaba. Smrt kraljevog brata, vojvode od Anua 1584. dovodi do krize. Anri
Navarski postaje naslednik prestola, poto Anri III nema dece. Vojvoda od Giza okuplja istomljenike irom
Francuske i obnavlja Katoliku ligu 1584, a takoe zakljuuje sporazum i sa panijom, ime se stvara snana
pansko-francuska katolika alijansa. Naredne 1585. obnavlja se graanski rat u Francuskoj. Liga obeava da
iskoreni hugenote i na presto dovede, umesto Anrija Navarskog, kardinala Burbonskog. Poinje poslednji
graanski rat, poznat kao ,,rat tri Anrija (Anri III, Anri Navarski i Anri od Giza). Anri Navarski nastoji da sebe
predstavi kao simbol nacionalnog otpora protiv panske tiranije, a ima pomo i od Engleske. Vojvoda od Giza
postaje heroj katolika, a Katolika liga otvoreno istupa protiv Anrija III 1587.

Anri IV Navarski (1589-1610). Poraz armade ubrzava zbivanja u Francuskoj. Filipov neuspeh daje Anriju III
snagu da se obrauna sa svojim protivnicima. On 1588. nareuje da se pobiju vojvoda od Giza i njegov brat
kardinal od Giza. Novi voa Lige je vojvoda Majen. Suoen sa pobunom, Anri III sklapa sporazum sa Anrijem
Navarskim. Priznaje ga za zakonitog naslednika i obavezuje ga da dovede u pomo trupe. Anri Navarski opseda
Pariz 1589. U pariskim borbama Anri III je ubijen, a na samrti potvruje odluku o nasleu prestola, pod
uslovom da Anri Navarski pree u katoliku veru. Izgledi Anrija da bude prihvaen za vladara nisu veliki jer je
hugenot, pa je vei deo Francuza je protiv njega. Filip II odbacuje Anrija Navarskog i priprema oruanu
intervenciju protiv Francuske. Anri Navarski shvata da njegova vera predstavlja kljuno pitanje. Svestan je da
mora da pree u katolianstvo, ime od sebe odbija hugenote.
13
Intervencija panskih trupa, pod komandom Farnezea (1590, 1592) dovodi do promene raspoloenja u zemlji.
Pojedini delovi zemlje se odvajaju (Bretanja, Normandija), a borbe se vode na raznim stranama. Smrt Farnezea
dovodi do njihovog prekida. Tokom 1593. vodi se velika polemika o budunosti Francuske. U njoj se istiu
legitimitet Anrija Navarskog, slabosti Lige i neophodnost jedinstva sa ciljem proterivanja panaca iz Francuske.
Anri koristi sastanak Stalea u Parizu 1593. da najavi svoj prelazak u katolianstvo. Time on postaje prihvatljiv
za katolike. Krunie se za kralja u artru 1594, a zatim ulazi u Pariz, koji ga prihvata kao zakonitog vladara
Anrija IV Navarskog. Svima je dosta rata, a kuga i glad prete, pa seljatvo okree lea Ligi i od Anrija IV
oekuje zatitu. Plemstvo i gradovi, uporita Lige, prihvataju Anrija, a nakon toga Katolika liga se raspada.
Papa Klement VIII priznaje Anrija za vladara Francuske 1595. Pred njim je problem verske tolerancije, pa
donosi Nantski edikt 1598. koji treba da obezbedi verski mir. Edikt potvrdjuje hugenotima slobodu
veroispovesti u odreenim gradovima, osim u Parizu i biskupskim seditima. Hugenotima se priznaje pravo
manjine (ine 1/10 stanovnitva) i daje se dozvola da dre oko 100 utvrenih gradova. Stvaraju se posebni
sudovi koji e braniti njihova prava i garantovati pravo na dravnu slubu i univerzitetsko obrazovanje. Uprkos
otporu edikt se primenjuje punih 90 godina.

Kraj panskih ratova. Anri IV 1595. objavljuje rat paniji. Ona vie nema saveznika (Liga), pa sukobi u
Bretanji, Burgundiji i Provansi prerastaju u pljaku i razaranja. panija zauzima Kale i to izaziva strah kod
Engleza, pa sa Francuskom sklapaju ugovor o saradnji, kome pristupa i Nizozemska. Erl Eseks upada u Kadis i
dve nedelje pljaka i unitava. Filip II priprema flotu (armada) za napad na Englesku, ali ona propada. Filip II
proglaava bankrotstvo 1596, koje unitava banke i privredu Kastilje. panija ne moe da dobije rat, iako njene
trupe zauzimaju Amijen 1597. Posredovanje Klementa VIII dovodi do potpisivanja mira u Vervenu 1598.
Potvruju se odluke ugovora u Kato-Kambreziju. panija naputa Bretanju, Kale i krajeve du nizozemske
granice. Francuska postie teritorijalni integritet. Rat sa panijom razvija versku monolitnost, a to predstavlja
pobedu dravnih razloga nad verskim. Postepeno se izgrauje evropski sistem, a Francuska i Engleska
prihvataju Nizozemsku kao ravnopravnog lana. Filip II umire 1598. pa njegovi veliki planovi bivaju prekinuti.

PANIJA. Filip II (1556-1598) i Morisci. Filip II preduzima mnoge mere koje treba da dovedu do vee
homogenosti stanovnitva. On podstie zahteve za istokrvnou stanovnitva (Hitler iz det ju?). Tu borbu
nastavlja protiv Moriska, potomaka Mavara i Granade, koji pod pritiskom prelaze na katolianstvo. Filip eli
verski homogenu paniju i ne dozvoljava irenje drutvenih i verskih sukoba. Filip izdaje dekret 1566. kojim se
Moriscima zabranjuje upotreba arapskog jezika, obiaja i naina odevanja, takoe smatraju se graanima
drugog reda. 60-tih godina, sa pojaanim napadima Turaka u Sredozemlju, raa se strah da e Marisci stati na
njihovu stranu. Postoje 2 naina da se ovo pitanje rei: 1) preutno prihvatanje postojeeg stanja; 2) pritisak da
se odreknu svojih obiaja. Vlasti se odluuju za drugo reenje, to dovodi do oruane pobune 1568. Posle tekih
i krvavih sukoba vlasti uspevaju da ugue pobunu. Filip nareuje da se Morisci rasele iz Andaluzije i u manjim
grupama nasele u Kastilji. Pitanje Moriska reava Filip III njihovim proterivanjem iz panije 1609.

Revolucija u Nizozemskoj. U prvim godinama vladavine Filipa II dolazi do krize u Nizozemskoj. U

Nizozemskoj postoji 17 provincija, meusobno razliitih po ekonomskom interesu i jeziku, a ujedinjuje ih
geografski poloaj, zajednika prolost i burgundsko osvajanje. Valonsko stanovnitvo na jugu govori francuski,
dok severnjaci govore nemaki. To je jedna od najrazvijenijih oblasti Evrope. Postoje dve snane ustanove:
generalni stalei i tatholder. Prva je skup delegata svih provicija koji donosi odluke samo ako postoji
saglasnost svih. tatholder je kraljev predstavnik u provincijama. U XVI veku porodica Oranski uiva to
zvanje u vie provincija i zadrava ih tokom pobune. Sloboda znai mnogo stanovnitvu Nizozemske, posebno
krupnim trgovakim porodicama, pa stupanje Filipa II na presto ugroava slodobe i otuuje Nizozemsku. Filip
II imenuje svoju polusestru Margaretu, vojvotkinju od Parme, za generalnog guvernera. Preko nje i kardinala
Granvela eli da sprovede administrativne reforme 1559. Imenuje predstavnike visokog plemstva na vane
poloaje, a trojicu najistaknutijih Viljema Egmonta, tatholdera Flandrije, grofa Horna, admirala i Viljema
Nasavskog, princa oranskog, za lanove saveta. Dolazi do sukoba izmeu Margarete i krupnog plemstva. Otpor
predvode Egmont, Horn i Viljem Nasavski, koji postaje voa pokreta.
14
Viljem je tatholder u Holandiji, Zelandu i Utrehtu. Kardinal Granvel postaje primas Nizozemske, a vlast stie
na raun plemstva. Stalei napadaju Granvela i zahtevaju da se crkva reorganizuje. Filip ne eli da ode u
Nizozemsku i umiri plemstvo, ali otputa Granela 1564. Granvelovo uklanjaje iz Nizozemske slabi kraljevsku
vlast, pa se protestantizam brzo iri. Plemstvo iz itave Nizozemske stvara ligu 1565, na elu sa protestantima.
Ona zahteva da vlada ublai zakone protiv jeretika peticijom koju podnose Margareti 1566. Tada nastaje
re ,,geze prosjaci, naziv za podnosioce peticije.

Alba u Nizozemskoj. Krupno plemstvo staje uz Margaretu, a Egmont i ostali zaklinju se na vernost Filipu.
Viljem Oranski gubi svoje funkcije i prelazi u Nemaku. Filip upuuje u Nizozemsku eltine jedinice terciose
pod komandom vojvode od Albe 1567. sa ciljem da ugui pobunu. Alba zavodi vladavinu terora. Do kraja 1567.
hapsi vodee linosti, a naredne godine izvodi na gubilite preko 100 ljudi meu njima su Egmont i Horn.
Stvara Preki sud, poznat i kao ,,Krvavi savet, koji osuuje 12k ljudi za uee u pobuni. U elji da bude
finansijski nezavisan od Madrida, Alba trai da generalni stalei izglasaju porez od 10% na svu prodatu robu
(alcabala). Stanovnitvo je odluno protiv poreza i iri se duh pobune, i ubrzo Albina politika doivljava krah.
Pred Albin odlazak 1573. protestanti i katolici deluju zajedno. Poetkom 1572. grupa ,,morskih geza u slubi
Viljema Oranskog zauzima strategijski vanu luku Bril u Holandiji. Drugi gradovi u Zelandiji i Holandiji
takoe padaju u njihove ruke. Nizozemski gradovi, iako odani kralju, putaju ,,geze da preuzmu vlast. Stalei
pozivaju Viljema Oranskog da se vrati u zemlju 1572. U borbi protiv Filipa on se oslanja na ,,geze. Albin
naslednik Luj Rekesen zaustavlja teror, ali ne uspeva da povrati poverenje u Filipa niti osvojene gradove. Ratni
trokovi padaju na paniju, koja 1575. proglaava moratorijum. Finansijski krah dovodi do njenog vojnog
sloma u Nizozemskoj. Rekesen gine, a u njegovim trupama izbija pobuna. Njegove trupe pljakaju, ubijaju i
ine razne zloine krajem 1576. u Antverpenu - ,,panski bes.

Pomirenje u Ganu. Zbivanja u Antverpenu izazivaju reakciju junih provincija. Brabant sakuplja trupe i
saziva skuptinu stalea svih provincija. Ona se sastaje u Ganu, gde je doneta odluka o pomirenju izmeu
severa i juga. Savez se zakljuuje sa ciljem da se panci proteraju iz zemlje i da se rei versko pitanje. Versko
pitanje ne moe lako da se rei, jer nijedna strana ne eli toleranciju, ve unitenje protivnika. Kalvinisti
proteruju mnoge katolike svetenike. Filip II za guvernera i pomiritelja postavlja svog polubrata don Huana
Austrijskog. Pod pritiskom kalvinista i ,,geza Holandija i Zeland odbacuju njegovu ponudu, da se panske
trupe povuku pod uslovom da katolika crkva bude obnovljena u svim provincijama. Don Huan odgovara
zauzeem Nemura 1577, ali umire ve naredne godine, pa Filip imenuje Aleksandra Farneze, vojvodu od
Parme, za generalnog guvernera. Farneze nastoji da bez terora i rtava povrati pobunjene provincije pod
pansku vlast. U tome ima mnogo uspeha to zabrinjava Viljema Oranskog, koji trai i dobija pomo od
Francuske. Politiki i verski sukobi oivljavaju pa graanski rat izbija punom snagom. Presudna godina postaje
1579. June provincije stvaraju Arasku uniju i poklanjaju svoju odanost Filipu, a on im potvruje stare
plemike i provincijske privilegije, dok katolianstvo ostaje jedina vera. Iste godine 7 severnih protestantskih
provincija stvaraju Utrehtsku uniju, koja postaje temelj moderne Nizozemske. Ova unija je vojni savez.
Generalni stalei odbacuju pokornost paniji 1581. Severne provincije Holandija, Zelandija i Utreht potvruju
Viljemu Oranskom zvanje tatholdera sa pravom naslea.

Engleska intervencija u Nizozemskoj. Uspesi Aleksandra Farneze dovode do osipanja u redovima

Utrehtske unije. Njegove trupe zauzimaju Gan 1584, Flandriju, vei deo Brabanta, Brisel i Antverpen 1585.
panski uspesi izazivaju uznemirenost u Engleskoj. Viljem Oranski je ubijen 1584. Oko njegove linosti stvara
se ideja otpora i gradi se oseanje nacionalnog identiteta. Stalei Utrehtske unije se obraaju za pomo
Engleskoj i Francuskoj. Pod pritiskom panije i unutranjih zbivanja, Anri III odustaje od slanja pomoi
Nizozemskoj. U Engleskoj se Erl Lester i ser Fransis Volsingem zalau za aktivnu spoljnu politiku. Oni tvrde
da nakon to panci unite protestantizam u Nizozemskoj, na red e doi Engleska. Nizozemska delegacija nudi
Elizabeti suverenitet nad Unijom, to ona prihvata. Obavezuje se da uputi 5000 vojnika i 1000 konjanika.
Lester ima pravo da sedi u Nizozemskom savetu. Engleski komandant ne pokazuje sposobnost da se snae u
sloenim unutranjim i vojnim pitanjima. Dolazi u sukob sa mnogim linostima, kao i sa Elizabetom.
15
Njegova ekspedicija zavrava se neuspehom. Strah od panije odrava savez sa Ujedinjenim provincijama, iako
on nema nikakve vrednosti, takoe nizozemski politiari poinju da se u borbi za nezavisnost oslanjaju na
sopstvene snage.

VII Tridesetogodinji rat 1618-1648.

30-godinji rat je posledica ekonomskih, drutvenih, verskih i politikih sukoba koji izbijaju na povrinu u XVII
veku. Ratne operacije se zavravaju pre 1648, mada ih Francuska i panija nastavljaju do 1659. Ne radi se o
jednom, ve o nizu povremenih i meusobno povezanih ratova. Glavne zaraene strane nisu nemake drave,
iako se rat vodi na nemakom tlu. Nemako carstvo postaje bojite na kome se sukobljavaju vojske panije,
Danske, vedske i Francuske. Rat poinje iz lokalnih razloga, ali njegove posledice imaju evropski znaaj.
Pored armija raznih drava u ratu uestvuju i mnogi privatni avanturisti. Prvobitni razlog, sukob protestanata i
katolika, ustupa mesto obzirima spolje politike.

eka i ustanak (1618-1625). - U ekoj ivi znatan broj Nemaca koji ire nemaki jezik i stiu zemljine
posede. eko krupno plemstvo je mirno, dok sitno postaje snaga otpora. eka je izvor finansijskih sredstava
habzburkih vladara. Rudolf II (1576-1612) pretvara Prag u svoju prestonicu. U Beu njegov brat Matija
nastoji da preuzme vlast. Rudolf objavljuje 1609. ,,Kraljevsko pismo kojim obeava versku jednakost
katolika i protestanata. Doavi na presto, Matija naputa politiku kompromisa, zavodi cenzuru i nadzor nad
radom protestanata. Matiju treba da nasledi Ferdinand, koga eki stalei biraju za kralja 1617. Ukidanje
protestantskih privilegija i povlaenje ,,Kraljevskog pisma dovodi do jaanja snaga otpora meu ekim
plemstvom. esi se odvajaju od Habzburgovaca zbog jezika, vere i obiaja. ,,Defenstracija u Pragu 1618.
razlog je za poetak rata. Tih dana masa eha prodire u Hradane i izbacuje carske slubenike kroz prozor. To
je znak za poetak pobune u ekoj. Cilj pobunjenika je ouvanje starih ekih privilegija i uklanjanje jezuita.
U sutini, to je odbacivanje habzburke vlasti. Habzburzima je neophodno da ouvaju eku krunu i izborni
glas. Naslednik prestola je nadvojvoda Ferdinand tajerski (1578-1637), vatreni katolik. On je reen da ukoni
protestantizam iz svojih zemalja. Na peticiju caru, odgovara se njenim odbijanjem i zabranom rada skuptine.
To prouzrukuje jaanje snaga otpora, na ije elo se stavlja nemaki kalvinista Matija Turn. On komanduje
malom vojskom, uiva podrku dela plemstva i gradova, ali nije u stanju da organizuje snaniji otpor. Fridrih,
izborni knez Palatinata, 1618. obeava podrku pobunjenicima. On ima svoje planove: eli da se dokopa eke
krune.

Katolici i protestanti. Sukobi katolika i protestanata dovode do stvaranja 2 saveza. Na elu Protestantske
unije (1608) nalazi se Fridrih, izborni knez Palatinata, zet Dejmsa I. Malih sposobnosti, on postaje orue u
rukama Kristijana iz Anhalta. Protivnika strana stvara Katoliku ligu, na ijem elu je sposobni Maksimilijan
Bavarski, protivnik Habzburgovaca. Fridrih nastoji da osigura podrku protestantske Evrope (Engleska, Danska
i vedska). Pomo obeavaju savojski vojvoda Karlo Emanuel i Belton Gabor, erdeljski vojvoda. Kriza se iri
na celo Carstvo. Car Matija umire 1619. i time otvara mogunost pobune protestantskih izbornika protiv
Habzburgovaca. Izbornici biraju jednoglasno Ferdinanda II za cara. Ubrzo potom Ferdinand saznaje za odluku
skuptine u Pragu, da je za kralja izaberan Fridrih (krunisan 1619), koji prihvata eku krunu. Opti rat postaje
neizbean, a Ferdinand II odluuje da kazni svoje pobunjene podanike. Izbor Fridriha dovodi paniju na stranu
Ferdinanda II. Habzburki dvor prikuplja snage i saveznike i obezbeuje finansijska sredstva. Na njegovu stranu
staju, pored panije, papa Pavle V i Maksimilijan Bavarski. Maksimilijanova armija od 20-30k ljudi, pod
komandom generala Johana Tilija upada u eku 1620, dok panske trupe ulaze u Palatinat. Ferdinandove i
Maksimilijanove trupe nanose esima poraz u bici na Beloj Gori 1620. Fridrih gubi eku krunu i svoje zemlje
u Nemakoj. Ferdinand kanjava smru voe pobune, proteruje protestante i dozvoljava trupama da pljakaju
Prag. Konfiskuju se imanja ekog plemstva i dele carskim slubenicima i avanturistima. Papski legat Karafa
uvodi jezuite u sve vidove ivota, to omoguuje trijumf protivreformacije u jednoj protestantskoj zemlji. Prvi
period rata se zavrava povratkom eke u krilo katolike crkve i unitavanjem stare drutvene strukture, na
ije mesto dolazi Ferdinandovo ,,novo plemstvo.
16
Meutim, pojava privatnih armija i generala doprinosi da rat postaje stalna pojava. Jedan od prvih je Ernest fon
Mansfeld, koji je dugo vremena na strani Fridriha i eha. On menja nekoliko puta stranu ko vie plati, za
njega ratuje. Pored Mansfelda i Tilija, najistaknutiji kondotjer je Albreht Valentajn. On je jedan od
najsposobnijih komandanata. Po roenju eh, Valentajn prelazi iz protestantizma u katolianstvo i stie veliko
bogatstvo. On dolazi u carsku slubu kao snabdeva vojske hranom, odeom i orujem. Valentajn je odan
Carstvu, radi na uvrenju carske vlasti i katolianstva.

Danska intervencija (1625-1629). - Ratite prelazi iz june u severnu Nemaku, a predvodnik protestanata
nije Fridrih, ve danski kralj Kristijan IV (1588-1648). On odluuje 1625. da ospori Ferdinandovo pravo u
Nemakoj. Kao vojvoda od Holtajna, Kristijan ulazi u rat da zatiti protestante u severnoj Nemakoj i ostvari
teritorijalnu dobit. Zbog prisustva snane panske armije u Evropi on oekuje podrku Engleske, Nizozemske,
Francuske i vedske. Stvarne pomoi nema; Engleska alje mali odred najamnika, Nizozemska novac, a Gustav
Adolf odbija da prui podrku. Kristijan upuuje svoje trupe u Nemaku, ali izborni kneevi Saksonije i
Brandenburga ostaju po strani. Suoen sa Kristijanovim upadom u Nemaku, Ferdinand II dozvoljava
Valentajnu da skupi vojsku od 50k ljudi i poe na sever. Car predaje Valentajnu vojvodstvo Meklenburg.
Zajedno sta Tilijem, Valentajn nanosi Kristijanu poraz u bici kod Lutera 1626. Iste godine nanosi poraz
Mansfeldu kod Desaua. Naredne godine Valentajnova vojska pljaka po srednjoj i severnoj Nemakoj i
nanosi potpuni poraz danskim snagama. Valentajnova vojska upada u Dansku 1629, posle ega Kristijan IV
zakljuuje mir u Libeku i obavezuje se da napusti Nemaku i prestane da se uplie u poslove Carstva.

Edikt o restituciji. - Ferdinand II predvia pretvaranje Carstva u apsolutistiku i katoliku dravu pod vlau
Habzburgovaca. To eli da postigne povratkom na stanje pre zakljuivenja Augsburkog verskog mira 1555.
Ediktom o restituciji on proglaava sve verske i politike promene nastale tokom poslednjih 70 godina
nevaeim i nezakonitim. Katolika imovina oduzeta posle 1552. mora da se vrati zakonitim vlasnicima.
Luterani mogu da uivaju pravo u skladu sa naelom ,,ija vlast njegova i vera, dok se kalvinistima to pravo
ne priznaje. Svi koji se nalaze pod vlau katolikih vladara moraju da promene veru ili napuste zemlju. Edikt
predstavlja potvrdu vlasti Habzburgovaca. Za vernike edikt znai pobedu prave vere nad heresom, za katolike i
protestante cinian habzburki korak preduzet da se u ime vere stekne katolika hegemonija. Edikt oivljava
snagu protestanata, a umanjuje oduevljenje katolika da vode krstaki pohod u korist Habzburgovaca.
Ferdinand II saziva 1630. sabor izbornih kneeva u Regensburgu. Cilj sabora je da prihvati njegovog sina za
naslednika. To je pokuaj ujedinjenja nemakih vladara protiv spoljnih neprijatelja. Izbornici Brandenburga i
Saksonije odbijaju da uestvuju na saboru, dok drugi ele da umanje carevu vojnu mo. Oni zahtevaju
uklanjanje Valentajna. Ferdinand prihvata zahtev i uklanja Valentajna u trenutku kad se vedska armija
iskrcava u Nemakoj. panija eli nemake trupe protiv Nizozemske, dok Rielje podrava snaenje nemakih
kneeva i slabljenje Carstva. On podstie zahtev kneeva za uklanjanje Valentajna i ne pravi razlike izmeu
katolikih i protestantskih vladara. Iako Rielje due vremena podstie vedsku intervenciju, ona mu oteava da
izgradi francuski blok unutar Carstva. Ugovorom u Bervaldeu 1631. Francuska i vedska reavaju meusobna
pitanja. Francuska se obavezuje da prui vedskoj finansijsku pomo, dok Gustav Adolf obeava da nee
ugroavati katolianstvo, zakljuiti separatni mir i upasti u Bavarsku sve dok ova ostane neutralna. Rielje i
Maksimilijan 1631. zakljuuju sporazum u Fontenblou, kojim se obavezuju da ne podravaju meusobne
neprijatelje.

vedska invazija Nemake (1630-1635). Kralj Gustav Adolf (1611-1632), istaknuti ratnik, dravnik i
protestant, ne moe da prihvati snaenje Carstva, politike i verske posledice Edikta o restituciji i pretnju
Valentajnovog pristustva u severnoj Nemakoj koji uzima titulu ,,admirala Severnog i Baltikog mora.
Gustav Adolf raspolae najboljom armijom u Evropi. Zavrava rat sa Danskom i osvaja itavu rusku i poljsku
obalu Baltika. eli da vedska postane prva baltika sila, a on bude zatitnik nemakog prtestantizma i ustavnih
sloboda od nasrtaja Ferdinanda i jezuita. Gustav je bio spreman 1630. i sa svojih 40k vojnika i neto kotskih
najamnika iskrcava se u Pomeraniji i zauzima ein i dolinu Odre. On pregovara sa Brandenburgom i
Saksonijom da stanu na njegovu stranu, to i uspeva. Magdenburg staje na stranu Gustava Adolfa.
17
vedska vojska, uz pomo saksonske i brandenburke, nanosi Tiliju poraz u blizini Lajpciga. Gustav Adolf
vodi svoju armiju u jugozapadnu Nemaku, zauzima Vircburg i Frankfurt na Majni. vedska armija se nalazi
u srcu katolike Evrope, to izaziva uznemirenost kod Rieljea i Ferdinanda. Gustav Adolf 1632. osvaja
Ninberg, prelazi Dunav i zauzima Minhen, odakle planira da krene na Be. Ferdinand poziva u pomo
Valentajna koji prikuplja veliku armiju i odvodi je u Saksoniju. Kod Lickena dolazi do sukoba i vedska
armija izlazi kao pobednik, ali Gustav Adolf gine u borbi. Njegova smrt je veliki gubitak za protestantizam. Rat
u Nemakoj nalazi se na mrtvoj taki. Istaknuti uesnici nestaju sa scene: Valentajn naputa komandu i biva
ubijen 1634, Mansfeld gine, a Tili je ranjen. Rat se nastavlja jer to eli Francuska. Snaenje francskog uticaja u
Nemakoj prouzrukuje intervencije carskih trupa. One nanose veanima i njihovim saveznicima poraz u bici
kod Nordlingena 1634. Privremeno se povlae odredbe Edikta o restituciji, a imanja se vraaju protestantizma.
Rat u Nemakoj je zavren, iako Ferdinand II predosea neminovnost sudara sa Francuskom.

Francusko-vedski rat (1636-1648). Posle poraza veana kod Nordlingena, Rielje upuuje u Nemaku
vojsku i novac, stvara veliku armiju i potpisuje ugovore o savezu sa vedskom, Nizozemskom, vajcarcima,
Savojom i Bernardom od Saks-Vajmara. Rielje eli da zaustavi irenje panije, osvoji okolne oblasti i otkloni
pretnje Habzburgovaca Francuskoj. Francuska 1635. objavljuje rat paniji, iji trupe prodiru u blizinu Pariza.
Rielje ulae velika sredstva i napore u stvaranje nove francuske vojske na ije elo dolaze mlai ratoborni
oficiri Tiren i Konde. Francuska potpisuje sa vedskom ugovor u Hamburgu i obavezuje se da joj plaa
godinju subvenciju od milion livri. Izmeu 1637. i 1642. francuske trupe zauzimaju Artoa na severu i Rusijon
na jugu, a 1643. nanose poraz pancima kod Rokroa. Istovremeno, ratne operacije se vode u dolini Rajne, iz
kojih Francuska izlazi kao pobednica. panski poloaj u Nizozemskoj postaje kritian, to se pogorava
pobunama u Portugaliji i Kataloniji. veani prodiru do Praga i tako ugroavaju Austriju. Situacija u Carstvu
postaje sloena, pa Ferdinand III saziva sabor u Regensburgu 1640. Fridrih Vilhelm, izborni knez
Brandenburga, potpisuje primirje sa vedskom i nanosi veliki udarac Carstvu, koje nema snage ni jedinstva da
vodi rat. Veina kneeva eli mir. Porazi carskih armija kod Frajburga 1644. i Nordlingena 1645. pogoravaju
situaciju, a prodor veana i Francuza ka Beu prisiljava Ferdinanda III da trai zakljuenje mira.

Vestfalski mir 1648. Pregovori se vode izmeu 1639. i 1641. i zavravaju zakljuenjem preliminarnog mira.
Odredbe predviaju istovremeno odravanje dve mirovne konferencije. U Minsteru, gde e Ferdinand III
pregovarati sa Francuskom i njenim saveznicima i Osnabriku, gde e car pregovarati sa vedskom. Mirnovni
kongres poinje sa radom 1644. Posle dugotrajnih pregovora, koje prate ratne operacije, zaraene strane
potpisuju 1648. Vestfalski mir. Potpisivanje ugovora ne dovodi do zakljuenja mira izmeu Francuske i
panije. vedska dobija zapadnu Pomeraniju, manje oblasti na Baltiku i biskupiju Bremen. Francuska osigurava
vlast nad gradovima Mecom, Tulom i Verdenom i kontrolu nad Alzasom. Maksimilijan Bavarski dobija delove
Palatinata. Ugovor potvruje dezintegraciju Carstva, o emu svedoi injenica da u radu kongresa uestvuje oko
tri stotine nemakih drava. Mirovni ugovor potvruje njihov suverenitet. Sve nemake drave uestvuju i
ravnopravno u radu Rajhstaga, koji moe da razrezuje poreze, sakuplja vojske i zakljuuje ugovore. Priznanje
starih ,,nemakih sloboda pretvara cara u ceremonijalnog vladara skupine nezavisnih drava. Naela
Augsburkog mira 1555. postaju deo mirovnog ugovora. On priznaje kalviniste i potvruje protestantima sve
tekovine ostvarene posle 1624. Nemaka ostaje podeljena na mnoge drave u kojima ive katolici, luterani i
kalvinisti. Podeljenost nemakih drava znai uklanjanje Carstva iz meunarodne politike. To odgovara
Francuskoj. Francuska i vedska postaju garanti mira. Rasplet 1648. izbacuje u prvi plan evropske politike
Francusku, Englesku i Nizozemsku.

18
 VIII Francuska, Engleska i panija (1600-1650)
FRANCUSKA

Anri IV (1598-1610). Vladavina Anrija IV predstavlja epohu unutranje stabilizacije, ekonomske obnove i
napretka. Anri IV je izuzetno sposoban politiar i dravnik koji nastoji da osigura mir i versku toleranciju. To je
u skladu sa shvatanjem politiara, iji je Anri voa. U pariskom parlamentu 1599. izjavljuje da vie ne sme biti
razlika izmeu katolika i hugenota, svi moraju biti dobri Francuzi. Rezultat takve politike je Nantski edikt.
Katolici i hugenoti prihvataju edikt sa mnogo kritika. Hugenoti zahtevaju vie tolerancije, dok katolici ele
verski jedinstvenu Francusku. Anri IV je pristalica apsolutistike vladavine, pa nastoji da osigura saglasnost i
podrku svojih saradnika. Uspeva da umanji snagu i uticaj provincijskih stalea i slobode gradova. Veim
pritiskom vlada poveava svoje prihode i stie finansijsku nezavisnost. To dovodi do povremenih pobuna, ali ih
Anri umiruje. Pobuna plemstva 1602. pod vostvom Birona i vojvode Bujona u dogovoru sa savojskim
vojvodom brzo je uguena. Anri IV se posveuje privrednoj obnovi zemlje. U tome mu pomau sposobni
ministri, kancelar Pompon, Sileri i vojvoda Sili. Kao ministar finansija, Sili nadgleda itav privredni ivot
Francuske i radi na njenom preporodu. Uvodi novi izvor prihoda, prodaju dravnih poloaja na 9 godina. Silijev
saradnik Bartelemi de Lafema podstie izvoz, razvitak industrije luksuznih roba i naseljavanje u kolonijama u
Novom svetu. Zauzet unutranjim pitanjima, Anri IV nema vremena za aktivnu spoljnu politiku. Vodi
kratkotrajan rat protiv savoje 1602. i osvaja oblast ua reka Rone i Saone. Verski fanatik Fransoa Ravajak
ubija Anrija IV 1610, zaplaen da e kralj voditi pobunu hugenota.

Regenstvo. Posle smrti Anrija IV uvodi se regenstvo na ijem elu je kraljica Marija Medii. Ona vlada u
ime maloletnog Luja XIII. Kako nije sposobna da vlada, javlja se otpor u zemlji. Krupne plemike porodice
pokazuju elju da uestvuju u upravi zemljom. Meu njima su Anri Konde, princ Konti i vojvoda od
Longvila. Na Mariju Medii veliki uticaj ima maral Francuske, Karlo Konini. Ubrzo bivaju uklonjeni svi
Anrijevi ministri. Dolazi do politike deobe. Jedna strana je za snanu monarhiju, a druga (Marija Medii i
Konini) okree se paniji i katolianstvu i podrava slabu dravu. Uspeh druge strane potvruje se brakovima
Luja XIII i Ane Austrijske, erke Filipa III, kao i njegovog naslednika sa Lujevom sestrom. Dolazi do pobune
plemstva 1613. koje eli da potvrdi svoj poloaj. Marija Medii prihvata da plemstvo dobije novanu naknadu i
poloaje, kao i da se odri skuptina Stalea. Sastaju se 1614, ali taj skup nema uticaja na rad centralne vlasti.
To je poslednji sastanak Stalea do francuske revolucije. Luj XIII se 1614. proglaava punoletnim. On i njegov
najblii saradnik, vojvoda Lin, oslobaaju se Koninija 1617, a Marija odlazi u samostan. Sa njom odlazi i
vojvoda Rielje. Rielje uspeva da pomiri Luja XIII sa Marijom 1619, a smrt vojvode Lina 1621. otvara mu put
ka vlast.

Rielje i hugenoti. Rielje ulazi u dvorski savet 1624. Potinjava sve snaenju Francuske. Ideje o dravi i
politici Rielje uobliava u svom Politikom testamentu. Njegov cilje je snana apsolutistika monarhija. Trai
1626. stvaranje Velike Francuske, to se moe postii unapreenjem trgovine i poreskog sistema, prekidom
graanskih ratova i jaanjem zemlje na kopnu i moru. Zbog velikih ratnih rashoda tokom 30-godinjeg rata
dravi preti raspadanje. Hugenotska pobuna 1627. prisiljava Rieljea da stupi u akciju. Hugenoti dre velike
delove zapadne Francuske, odravaju veze sa Engleskom i kontroliu mnoge luke. Njihov centar je Laroel,
protiv koga Rielje predvodi vojsku i opseda grad. Hugenoti se predaju 1628, a 1629. prihvataju Aleski edikt
milosti kojim gube utvrene gradove, luke i politike privilegije. Zadravaju verske slobode i postaju deo
zajednice. Mo provincijskog plemstva je velika: Vandom u Bretanji, Gizi u Provansi, Monmoransi u
Langedoku, pa Rielje eli da im umanji vlast. Takoe, nastoji da umanji prava provincija. Kako nastoji da
ponovi Silijevu politiku privrednog preporoda zemlje, uvodi nove namete, a to dovodi do estih pobuna irom
Francuske u periodu do 1630. do 1632.

19
Spoljna politika Rieljea. Rielje je pristalica politike sile i to primenjuje tokom 30-godinjeg rata. Njegova
politika je usmerena protiv Habzburgovaca. Rielje podrava protestantsku vedsku protiv katolike Austrije
1630. Posle pogibije Gustava Adolfa 1632. on podstie stvaranje nove koalicije protiv cara, koja se raspada
posle poraza veana kod Nordlingena 1634. Luj XIII objavljuje rat paniji 1635, a operacije se vode na tri
fronta: u severnoj Italiji, Rajnskoj oblasti i Nizozemskoj. U pitanju su dva rata, prvi sa panijom, drugi sa
Carstvom. Za Rieljea panija je najvei protivnik Francuske. panske trupe provaljuju u Pikardiju 1636. i
ugroavaju Pariz. Pretnja ujedinjuje plemstvo i vojsku. Konde i Tiren stvaraju veliku vojsku, a pridruuju im se
i hugenoti. Francuska armija nanosi poraze pancima i zauzima Aras. Konde razbija pansku armiju kod
Rokroa 1643. i dolazi do pregovora u Vestfaliji. Rielje i Luj XIII uspevaju da srue mo hugenota, umanje
snagu krupnog plemstva i uklone pansku hegemoniju u Evropi. Rieljeova smrt stvara krizu u Francuskoj.
Prolost se ponavlja: maloletni kralj, regenstvo i kardinal dravnik. Na Rieljeovo mesto dolazi il Mazeren,
poreklom Sicilijanac. Za razliku od Rieljea koji je nemilosrdan i otar, Mazaren koristi diplomatiju. Nastavlja
Rieljeovu politiku i odan je Francuskoj.

Fronda. - Nemiri, izdaje i graanski ratovi koji potresaju Francusku izmeu 1648. i 1653. predstavljaju
odgovor na Mazarenovu politiku i postupke. On stalno poveava poreze, koji se nemilosrdno sakupljaju i vodi
rat koji postaje sve skuplji. Fronda je organizovani protest protiv apsolutistike vladavine Anrija IV i Luja
XIII. Rieljeova smrt je prilika da se uniti njegovo delo, tj. da se smanji kraljevska vlast i povea uticaj
parlamenta i krupnog plemstva. Ve 1648. Mazaren se suoava sa pobunom u kojoj uestvuju lanovi pariskog
parlamenta, gradsko stanovnitvo i provincije. Prva, parlamentarna Fronda poinje 1648. zahtevima pariskog
parlamenta da se opozovu intendanti, umanje porezi i da parlament dobije pravo nadzora nad ministrima i
finansijama. Sledee 1649. Mazaren odlazi u izgnanstvo, a parlament ostvaruje svoje zahteve. Druga,
kneevska Fronda, izbija 1650. To je pokuaj krupnog plemstva da se obrauna sa Mazarenom i njegovom
politikom. Krupno plemstvo tei da ukloni centralnu vlast i podeli je u mnoge drave, slino Carstvu. Mazaren
preduzima korake da uvrsti kraljevsku vlast, pa fronderi bivaju uhapeni i pobijeni i on ostaje voa francuske
politike do svoje smrti 1661. Postojanje Fronde omoguuje paniji da ratuje u Francskoj. Francuska sklapa
savez sa Engleskom i nanosi poraz pancima, a rat je zavren Pirinejskim mirom 1659.

ENGLESKA
Dejms I (1603-1625). Naslednik Elizabete I, pristalica je teorije o boanskom poreklu kraljevske vlasti.
Njegova vladavina u kotskoj ispunjena je borbama fanatinim prezbiterijancima za prevlast. Dejms se
suoava sa verskim, finansijskim i spoljnopolitikim problemima. U kotskoj, Dejms se bori protiv
prezbiterijanaca, a u Engleskoj protiv puritanaca. Iako prihvata neke njihove zahteve 1604. Dejms ne pokazuje
nameru da anglikansku crkvu preuredi u skladu sa prezbiterijanskim naelima. Upozorava puritance da e ih
proterati iz zemlje ukoliko ne odustanu od svojih zahteva. Prisiljava puritansko svetenstvo da napusti svoje
parohije i zemlju 1607. Dejmsove potrebe za novcem dovode ga u otar sukob sa Parlamentom. Njegov dug je
700k funti, a mere koje preduzima ne donose onoliko koliko je potrebno, pa je primoran da novac trai od
Parlamenta. U toku Dejmsove vladavine Parlament zaseda 4 puta. U zasedanju 1621-1622. Parlament donosi
Veliki protest u kome se istiu stara prava, slobode i privilegije, obaveze da ih zatiti, donesu novi zakoni,
isprave zloupotrebe i potvrde prava poslanika da o njima slobodno raspravljaju. Poslednji parlament obezbeuje
sebi pravo da savetuje kralja o spoljnoj politici i primenjuje proceduru osude impiment protiv kraljevih
ministara. Najotriji protivnik Dejmsovog apsolutizma je Dejms Kok, koji smatra da je Parlament izvor
zakona i da sudovi moraju biti nezavisni od kraljevske vlasti. Parlament ne odobrava Dejmsovu spoljnu
politiku zbog njene propanske orijentacije. On eli da zakljui brak izmeu naslednika arlsa i panske
infante 1623, ali njegov tajni put u Madrid zavrava se neuspehom. Parlament prihvata zahtev vojvode od
Bakingama da se paniji objavi rat, iako se Dejms protivi. Meutim, ubrzo umire, a nasleuje ga arls I.

20
arls I (1625-1649). Pristalica je teorije o boanskom poreklu kraljevske vlasti, on podrava politiku
anglikanske crkve i oslanja se na savete vojvode od Bakingama. arls se ne snalazi u spoljnoj politici i ne
sarauje sa Parlamentom, od koga je prinuen da trai novac. Prvi sukob sa Parlamentom izbija 1625. Umesto
doivotnog dohotka od carine, Parlament predlae da se on ogranii na godinu dana. Kralj rasputa parlament i
prikuplja carske prihode bez njegove saglasnosti. Rat sa panijom ide loe jer flota trpi poraze. arls saziva
Parlament 1626, ali umesto saradnje nailazi na otpor: sve su uporniji zahtevi za osudom Bakingama. Nakon to
je ga je raspustio, bio je primoran da ga ponovo sazove 1628. zbog nedostatka novca. Oba doma odbijaju da
izglasaju novanu pomo kralju dok on ne prihvati njihove albe. Parlament donosi Peticiju o pravima u kojoj
tvrdi da se prinudni darovi, zajmovi i drugi nameti ne mogu odobravati bez njegove saglasnosti. Osuuje se
nezakonito zatvaranje i smetaj vojske po privatnim domovima. arls prihvata peticiju, a za uzvrat dobija
odreena sredstva. Parlament deli vlast sa kraljem i to smeta arlsu, pa Parlament biva ponovo rasputen, a
Bakingam biva ubijen. Ponovno rasputranje Parlamenta predstavlja put u revoluciju, a Bakingamova smrt
prisiljava arlsa da trai nove saradnike. To su biskup Vilijam Lod i Tomas Ventvort, kasnije erl Straford. Od
1629. arls upravlja zemljom 11 godina bez saglasnosti Parlamenta. Zemljoposednici, pravnici i drugi u
Donjem domu zameraju arlsu i vladi takvu politiku. Lod postaje nadbiskup Kenterberijski 1633. i
obraunava se sa svim protivnicima anglikanizma, pre svega puritancima. Versko pitanje postaje sve osetljivije.
Lod eli da uvede anglikanizam u kotskoj, dolazi do otpora i sukoba u Edinburgu 1637, koji se iri na itavu
zemlju. Hiljade kota 1638. potpisuju Nacionalni dogovor kojim odbacuju Lodovu versku politiku. arls
potpisuje ugovor u Berviku 1639. kojim se kotima omoguuje da sazovu crkveni sabor. Sabor odluuje da
ukine episkopat, pa sukob sa arlsom postaje neizbean. Kako koti zauzimaju severne delove Engleske, arls
1640. saziva Parlament, jer nema novca da sakupi vojsku.

Kratki parlament traje tri nedelje. Njegovim radom upravlja Don Pim. Donji dom zahteva da se ukinu sve
mere koje koristi kralj, a porezi sakupljeni bez saglasnosti Parlamenta su ilegalni. arls raputra Parlament i
trai novac na drugoj strani, u Irskoj i anglikanskoj crkvi. Meutim, stanje u zemlji je sve gore, pa arls mora
ponovo da sazove Parlament.

Dugi parlament (1640-1660) je poslednji koji arls saziva. Njegove odluke imaju izuzetan znaaj: postavlja se
kao branitelj starih engleskih sloboda. Pod Pimovim vostvom Donji dom nareuje osloboenje puritanskih
voa i zatvaranje Straforda i Loda. Parlament 1641. osuuje Straforda na smrt, a Loda 1645. Donosi se
Trogodinji zakon 1641. koji odreuje da Parlament mora da se sastaje svake tree godine, odluuje da ne
moe da se raspusti bez saglasnosti i da samo on moe odobriti prikupljanje poreza. Versko pitanje dovodi do
ruenja jedinstva Parlamenta. Radikalni puritanci predlau 1641. ukidanje episkopija i reviziju Molitvenika, a
iste godine izbija i ustanak u Irskoj. arls trai novac od Parlamenta da bi skupio vojsku, ali kako ga on
uslovljava, 1642. upada u Donji dom i trai da mu se predaju. Pim i ostale voe sklanjaju se u Siti. Sukob se
zaotrava pa kralj skuplja svoje pristalicu tokom 1642. u Notingemu, a Pim i njegove pristalice odgovaraju
istom merom.

Graanski rat (1642-1649). - Pristalice Parlamenta nalaze se u junim i istonim delovima zemlje, a kralja na
zapadu i severu. Puritanci su pristalice Parlamenta, dok su plemstvo, dentrija, trgovci i gradovi
podeljeni. ,,Okrugloglavci su vojnici Parlamenta, a ,,kavaljeri su rojalisti, tj. kraljevska vojska. Snage
Parlamenta se nalaze oko Londona. Parlament 1643. zakljuuje sporazum sa kotskom o reavanju verskih
pitanja, ali on dobija politiki znaaj. kotske trupe 1644. prelaze u Englesku i zajedno sa vojskom Parlamenta
nanose poraz kralju kod Marston Mura. Parlament formira armiju 1644. na elu sa Tomasom Ferfaksom i
Oliverom Kromvelom. Kromvel je najistaknutija linost graanskog rata. Kromvelove trupe nanose poraz
arlsu 1645. kod Nezbija, pa kralj bei u kotsku. U redovima armije Parlamenta javljaju se radikalne politike
ideje: opte pravo glasa, republika i godinje sazivanje Parlamenta. Takve ideje zastupaju levereli i digeri koji
tvrde da Bog zabranjuje privatnu svojinu, dok Kromvel ne prihvata te ideje jer je uveren da pravo glasa ne
pripda onima koji nemaju nekretnine. Dolazi do sukoba izmeu armije i Parlamenta.

21
Parlamentarne voe ele da raspuste armiju, ali ne uspevaju. koti predaju arlsa 1647. Parlamentu za 400k
funti, meutim on ponovo uspeva da pobegne u kotsku. Novi, kratkotrajni graanski rat izbija 1648, a
Kromvel gui pobune rojalista i kota.
Njegove trupe ulaze u London, a Kromvel donosi odluku da arls mora da se ukloni. Parlament stvara visoki
sud pravde koji arlsa osuuje na smrt. Presuda je izvrena pred velikom masom naroda 30. januara 1649.

PANIJA

Filip III (1598-1621). Filip III predstavlja suprotnost Filipu II. Lako potpada pod uticaj savetnika i ministara.
U toku njegove vladavine glavna linost je vojvoda Ljerma, ija je najvea briga bila da se obogati i odri na
vlasti. Ljerma stie najvei politiki poloaj u zemlji privado. Oslanja se na manje hunte, kako bi zadrao
vlast. Ljermini saradnici imaju zadatak da preurede panske finansije, ali oni to koriste da se obogate. Iako dugo
vremena najmonija evropska drava, panija pokazuje znake slabosti: rashodi, nepravedan poreski sistem u
Kastilji, zastarelost vojske i pomorskih snaga, velike emigracije stanovnitva i zamrla privreda. Zakljuenje
mira sa Francuskom je prilika da se izvri potrebna reforma, ali Ljerma i njegovi saradnici ne pokazuju
sposobnosti za to. Ljerma izbegava da oporezuje bogate i smanji namete siromanima, umesto toga poveava
prodaju zvanja i poloaja, izvlai subvencije od Portugalaca i pristupa kvarenju novca. Jedini njegov uspeh je
zakljuenje 12-godinjeg primirja sa Nizozemskom 1609. Primirje je sutinsko priznanje nezavisnosti, poto
Nizozemska dobija pravo da trguje sa panijom i njenim kolonijama. Ljerma okonava rat sa Engleskom 1604,
a sa Francuskom 1612. potpisuje savez o zajednikoj borbi protiv Turaka. Istovremeno, stvaraju se brani savezi
izmeu Habzburgovaca i Burbona.

Proterivanje Moriska. Ljerma i njegovi savetnici odluno provode progon Moriska iz panije. Oni
sainjavaju najproduktivniji deo anskog stanovnitva, a najvei deo ivi u Valensiji. Njihova snaga izaziva
strah i povezuje se sa pretnjama turskih napada na obale panije. Dravni savet 1609. odluuje da se Morisci
proteraju iz drave. Proterivanje Moriska iz Andaluzije i Mursije ne provodi se odluno, a oni iz Kastilje ostaju
na svojoj zemlji. Veina Moriska prelazi u Afriku i tamo umiru od gladi ili ginu od muslimana. Oko 275k
Moriska je napustilo paniju. Proterivanje Moriska objanjava dugorono propadanje panske privrede.
Proterivanje Moriska jo vie uvruje snagu katolike crkve. Inkvizicija (1478) nema ta da radi, osim da
progoni vetice i nadgleda uvoz knjiga. Njena vlast je apsolutna. Crkva postaje mesto gde se mogu obezbediti
hrana i stan i gde se moe pobei od svakog rada. Prihodi crkve su ogromni pokloni u novcu i zemljinim
posedima. Stvaranje novih crkvenih redova prua priliku mnogima da ugodno ive. Plemstvo ivi na dvoru
Filipa III, troi velika sredstva i stalno se zaduuje. Crkva, dvor i administracija su jedina mogunost za
zapoljavanje. Finansijsko stanje postaje zabrinjavajue. Ljerma nije u stanju da izvri reformu, pa ga zamenjuje
sin Ueda 1619. Savet Kastilje podnosi izvetaj o stanju u zemlji i nain da se na spasi, meutim Ueda nema
sposobnosti za sprovoenje reformi. Filip III umire 1621, a nasleuje ga 16-godinji Filip IV.

Filip IV (1621-1665) i Olivares. Novi vladar se oslanja na savete i miljenja ministara i savetnika. Meu
njima najistaknutiji je Gaspar Gucman, vojvoda Olivares. Olivares postepeno uzima vlast u svoje ruke i
uklanja svoje protivnike. Ueda odlazi u zatvor, a Ljermi zabranjuje dolazak u Madrid. Olivares je pravi
reformator i naslednik imperijalne tradicije Filipa II. Oivljava rad hunte za reformu, koja 1623. podnosi listu
predloga: smanjenje funkcija za 2/3, uvoenje zakona protiv raskoi i zabrana uvoza stranih prizvoda. Olivares
shvata da je Kastilja najvei izvor dravnih prihoda i da podnosi najvee terete. On eli da se poreska
optereenja raspodele na celu dravu i predlae stvaranje bankarskog sistema. To nailazi na otpor, pa se plan
naputa 1626. Olivares ne uspeva da u Kastilji ukine milliones, porez na potrona dobra. Najvanije
Olivaresove reforme ostaju neostvarene. Jedino je povean porez crkvi, plemstvu i smanjen je broj funkcionera.
Loe stanje u unutranjosti je posledica injenice da panija troi mnogo sredstava na spoljnu politiku.
Izdravanje vojske u Nizozemskoj zahteva velika sredstva. General Spinola, komandant panske armije,
zauzima Bredu 1625, dok panska flota nanosi poraz nizozemskoj kod Gibraltara 1626.
22
panske trupe su i u Palatinatu. Izbija prilika da se prekine rat i sprovede reforma, ali Olivares je ne koristi.
Postavljanje nadvojvode Ferdinanda za guvernera Nizozemske 1634. dovodi paniju u bolji poloaj. On
pobeuje veane kod Nordlingena 1634. i oslobaa junu Nemaku. Posledica toga je ulazak Francuske u rat.
Rielje ne eli direktan napad ve napada strategijske take u Italiji i Nizozemskoj. panske snage upadaju u
Pikardiju i ugroavaju Pariz. Olivares odluuje 1639. da preduzme opti napad na Francusku, ali stvari idu loe
po pance. Francuska polako stie premo. panija gubi Bredu 1637, a admiral Tromp unitava pansku flotu
1639, to dovodi do prekida pomorskih veza izmeu panije i Nizozemske. Filip IV otputa Olivaresa 1643. i
on odlazi u progonstvo.

PANCI:
(1556-1598) Filip II
(1598-1621) Filip III
(1621-1665) Filip IV

FRANCUZI:
arl VIII Valoa (1483 - 1498)
Luj XII Otac Naroda (1498 - 1515)
Fransoa I Valoa (1515 - 1547)
Anri II Valoa (1547 - 1559)
Fransoa II Valoa (1559 - 1560)
arl IX Valoa (1560 - 1574)
Anri III Valoa (1574 - 1589)
Anri IV (1589 - 1610)

ENGLEZI:
Henri VII (14851509) Tjudor
Henri VIII (15091547)
Edvard VI (15471553)
Marija I (15531558)
Elizabeta I (15581603)
Dejms I (16031625) Stjuart
arls I (16251649)

SVETO RIMSKO CARSTVO:

Maksimilijan I (14931519)
Karlo V (15191556)
Ferdinand I (15561564)
Maksimilijan II (15641576)
Rudolf II (15761612)
Matija (16121619)
Ferdinand II (16191637)
Ferdinand III (16371657)

23