REGIONALNI CENTAR ZA TALENTE VRANJE

FLORA I FAUNA VLASOTINCA I OKOLINE

Autor:

MITI ANELA

ucenica VIII razreda O Sveti Sava Gloane

lan Fondacije Hristifor Crnilovi, Vlasotince

Mentor:

DRAGAN MILJKOVI, profesor biologije

 FLORA I FAUNA VLASOTINCA I OKOLINE

Autor:

MITI ANELA

ucenica VIII razreda O Sveti Sava Gloane

lan Fondacije Hristifor Crnilovi, Vlasotince

Mentor:

DRAGAN MILJKOVI, profesor biologije

Rezime

Rezime:U ovom mom istraivakom radu opisai vam moju okolinu i ivi svet u njoj. Upoznau vas
sa strukturom reljefa, klimom i njenim promenama. Opisau vam reku Vlasinu sa njenim pritokama
koja je biser moga kraja. Najvie panje i vremena posvetila sam flori i fauni Vlasotinca i okoline zato
to ime veoma zanimljivih i ugroenih vrsta biljaka i ivotinja. Iz ovog rada se namee zakljuak da
je neophodno poveanje drutvene svesti i brige o biljnom i ivotinjskom svetu, radi naeg boljeg
ivota.

Kljune rei: vode, zemljite, klima, reljef, flora, fauna, areal

Summary

Summary:In this my research I will describe my environment and wildlife in it. I will show you a
structure of relieve, our clime and its changes. I will describe our Vlasina river with its tributaries
which is a pesrl of my environment. I dedicated the most of my time and attention at flora and fauna
of Vlasotince and bigger area. Because of that there are many interesting and endangered species of
plants and of animals. At the end of my research we must know conclusion. It is most importanat to
make bigger our awareness and better way of living.

Key words: waters, ground, climate, relieve, flora, fauna, areal

 UVOD

Vlasotince je optina koja se nalazi u Junom delu Srbije i

sastavni je deo Jablanikog okruga. Celom teritorijom optine
Vlasotince protie reka Vlasina i to skoro od njenog izvora pa sve
do ua u Junu moravu. Optina Vlasotince se granii sa etiri
optine i to: na severu Gadin Han, na severoistoku Babunica,
jugoistok Crna Trava i zapad Leskovac. Biljni i ivotinjski svet
meutim ne poznaje granice pa zato i govorimo o Vlasotincu i
okolini ne drei se strogo granica. Za razvoj i opstanak biljnog i

optina Vlasotince ivotinjskog sveta od presudnog znaaja su uslovi, a pod

uslovima podrazumevamo: vodu, zemljite, klimu i reljef.
Optina Vlasotince je raznolikog geolokog sastava to rezultira velikoj raznovrsnosti i
bogatstvu kako flore tako i faune a mogu se pronai i neke endemine vrste.

VODA

Jedan od veoma vanih faktora, kako za nastanak tako i za opstanak flore i faune, je
voda. Vlasotince i okolina je bogata vodom jer kroz celo podruje vlasotinake optine se
prostire reka Vlasina sa mreom pritoka, sve do ua u Junu Moravu.

Ukupna duina reke Vlasine od njenog izvorita na Vlasinskom jezeru pa sve do ua

u Junu Moravu iznosi 71 km, dok je povrina njenog slivnog podruja 990 km2. Pritoke
Vlasine su: Gradska reka, Tegonica, Lunica, Pusta reka, Bistrica i Rastavnica.

Dugogodinji prosek koliine protoka vode Vlasine iznosi 11,3 m3/s, u poslednje
vreme sve je manji. Primera radi u 2008 godine iznosio je svega 2,84 m3/s. Verovatno da je u
2012. godini postignut apsolutni minimum zbog sue, ali na alost, taj podatak nemam.

ZEMLJITE, KLIMA I RELJEF

1. Na teritoriji optine Vlasotince mogu se uoiti tri razliita pojasa zemljita, klime i
reljefa. Na najniem delu teritorije nalazi se nizijski ili ravniarsko breuljkasti deo koji je
na nadmorskoj visini do oko 500m i ini 44% ukupne povrine optine Vlasotince,
lepezastog je izgleda koji se prema istoku suava oko reke Vlasine. U ravnici vlasinskog
polja zastupljen je aluvijum sa peskovitom smonicom koja dobro zadrava vlaanost i od
finog je mulja i veoma je plodan. U ovo delu se nalazi zemljite pogodno za obradu i
predstavlja najplodnije oranice na teritoriji optine koje je pogodo je za povrtarstvo a takoe
uspevaju i itarice a po breuljkastom obodu ravnice i vinova loza, i to prevashodno u
donjem toku reke Vlasine.

U ravniarsko-breuljkastom pojasu zastupljena je upska varijanta klime, odlikuje

se toplim i suvim letima i sa umereno hladnim zimama sa umerenim snenim padavinama.
Zbog strukture reljefa, sa severa ova oblast nije zatiena od vetrova, a sa zapada je izloena
vetrovima slabijeg intenziteta.

to se tie samog izgleda reljefa njegova struktura je takva da se ravnica lepezasto iri
od istoka ka zapadu a brdski deo se prostire sa severne strane i titi ravnicu od uticaja vetra sa
severa.

2. Naredni deo obuhvata podruje nadmorske visine od 500 do 1000m to je pojas

niskih planina i nastavlja se na ravniarski pojas, nalazi se na severoistoku podruja optine
Vlasotince i zahvata 50% teritorije. Ovaj deo obuhvata srednji tok Vlasine koja sa svojim
pritokama u tom delu Lunica i Pusta reka useca doline i pravi klisure. Na severu dominira
planina Kruevica sa svojim vrhovima: Otra uka (790 m), Kobilja Glava (870 m), Vita
Kruka (913 m), Bukova Glava (901 m). Grot (838 m), Tumba (800 m).
Ovo podruje je prekriveno tipom zemljita koje je nastalo raspadanjem crvenih peara te se
zato i zove crveno zemljite, jako je porozno i teko obradivo. Samim tim to je zemljite
manje plodno i teko obradivo retko je i naseljeno. Ovde prevashodno uspeva kukuruz i ra,
kotiasto voe (ljiva, vinja, malina i kupina) a takoe i krompir. Klima u ovom podruju
je prava umereno kontinentalna sa jasno izraenim godinjim dobima, leta su sveija sa
estim padavinama a zime duge i hladne sa dosta snega. Zbog samog oblika reljef uslovljava
klimatske karakteristike, vetrovi u ovom podruju su kanalisani dolinom reke Vlasine.

3. Pojas srednje visokih planina se prostire mahom na junom delu optine i zahvata 6%
ukupne povrine optine Vlasotince. Za reljef ovog podruja karakteristina je erozija tla pa
su esta klizita na ovom podruju. Sastav tla je stenovit sa jako izraenim klisurama u
gornjem toku reke Vlasine.
 U viim delovima po blaim padinama nalazi se peskua i tu se uglavnom gaji vinova
loza i jabuka, dok strmije strane pokriva podzolsko tle na kamenitoj podlozi to su siromana
zemljita i njihova prirodna vegetacija su ume i panjaci.

Na ovom podruuju je zastupljena planinske klima sa niim temperaturama i

kraim periodom vegetacije biljaka. Leta su kratka i prohladna a zime ponekad traju i po est
meseci. U zavisnosti od reljefa i poumljenosti terena dolazi i do promene mikroklimatskih
prilika.

TEMPERATURA VAZDUHA, VETROVI, PADAVINE, VLANOST I OBLANOST

Svaki od ovih faktora mogu podjednako mnogu uticati i na razvoj i na opstanak flore i
faune na podruju optine Vlasdotince.

Temperatura vazduha je od velikog znaaja za razvoj biljaka samim tim i za opstanak

to veeg broje ivotinja a svedoci smo toga da se poslednjih godina primeuje porast
prosenih temperatura i to sve intenzivnije, to svakako ima negativnog uticaja na ivi svet.

Vetrovi na ovom podruju nisu alarmantni i u velikoj veini su umereni. Od vetrova

koji duvaju na podruju optine Vlasotince zapaaju se: severozapadni vetar, obino duva
leti i utie na raspored padavina, severac hladan vetar a posle njega obino dolaze mrazevi,
gornjak je vetar suv i prohladan, duva u svim godinjim dobima, juni i zapadni vetar su
vani za vegetaciju jer utiu na tle, vardarac je topao juni vetar obino duva u prolee i
dolnjak osea se u tpolijim mesecima i praen je jakim kiama.

Padavine na podruju optine Vlasotince su umerenog reima, obino su to sipue

kie i kie u obliku pljuskova a zimi se odreena koliina padavina izlui u vidu snega to je
od velikog znaaja za vegetaciju, pa na osnovu toga moemo doi do zakljuka da se radi o
varijanti kontinentalnog pluviometrijskog reima padavina.

Vlanost vazduha se meri na osnovu koliine vodene pare u njemu a kako ona zavisi
od koliine padavina, za koje smo ve naveli da su umerene, samim tim bi i vlanos vazduha
bila na zadovoljavajuem nivou. Vlanost vazduha je najvea u decembru a najmanja u
avgustu to je i u vezi sa prosenim vrednostima temperature vazduha.
 Prosena godinja oblanost kao i vlanost u nekim mesecima je izraenija a u nekim
manje izraena, maksimalna oblanost je u decembru a minimalna u avgustu. Najoblanija je
zima 7,2 desetine zatim prolee 6,1 desetina zatim jesen 5,3 desetina i leto 4,3 desetina.

PRIMARNA I SEKUNDARNA VEGETACIJA VLASINSKE OBLASTI

U skladu sa klimatskim faktorima, geolokim, geomorfolokim i pedelokim

karakteristikama terena, kao i istorijskim osobenostima u razvoju ivog sveta i antropogenim
uticajima u daljoj i blioj prolosti, nalazi se i vegetacijski diverzitet, kako primarnog tako i
sekundarnog tipa.

Slivno podruje Vlaine pripada podruju koje je

potencijalno umsko, ali je kao posledica vekovnih i
kontinuiranih sea i eksploatacije uma u korist formiranja
panjaka i livada kao i obradivog zemljita danas pod
umom oko 1/3 povrine gornjeg toka reke Vlasine.
Istona obala veim delom danas je pokrivena panjacima
i poljoprivrednim kulturama, dok je zapadna obala dobrim
delom pod umom. Ova oblast je nekada bila pod gustim
etinarskim umama smre i verovatno jele i bora, koje
su unitene antropogenim uticajem pre vie od dva veka.
Unitavanje etinarske ume je dalo maha pojavi i razvoju

bukove ume. U svakom sluaju najzastupljenija umska

breza
formacija slivnog podruja Vlasine je brdska bukova
uma. Velike povrine koje su samo pre dva veka bile
gusto pokrivene umama danas su ogoljene, zemljite je sa
njih sprano, a na njima se razvila sekundarna vegetacija
suvih livada. Povrine sa kojih zemljite nije isprano ili je
obnovljeno nanoenjem jalovine iz nekadanjih vlasinskih
rudnika obrasle su brezovim umama. umska i bunasta
vegetacija je zastupljena i zajednicama vrba na nanosima
pored reke Vlasine ili u donjem delu pritoka. U
najgornjem toku Vlasine prisutna je maljava brezom. vrba
 smra ari jela

Poumljavanjem se vri zamena etinarskih vrsta, umesto cnog i belog bora koji se see, sadi
se smra, jela i ari.

FLORA I FAUNA VLASINE I NJENE OKOLINE

Zbog svojih osobenosti izvorite Vlasine sa tresavom koja se nalazila na mestu dananjeg
jezera u prolosti je bioloki detaljno ispitivano. Botaniku istoriju tresave poeli su da zapisuju,
poev od 1878. godine, kada je Vranjski okrug pripao Srbiji, izmeu ostalih i velikani srpske
botanike, profesori Josif Pani, Nedeljko Koanin i Danilo Kati. Detaljan istorijat botanikih
istraivanja Vlasinske visoravni i tresave sa iscrpnom bibliografijom (Ranelovi, 1994.) pokazuje
izuzetnu raznovrsnost i bogatstvo flore :

- 841 takson (vrsta, podvrsta, hibrida) viih biljaka, svrstanih u 77 familija i 341 roda, od
ega 30 biljaka predstavljaju borealne relikte, oko 40 vrsta su balkanski endemiti i subendemiti, 23
vrste imaju status prirodnih retkosti u Srbiji, 20 vrsta je od meunarodnog znaaja zbog globalne
retkosti ili ugroenosti, dok je 11 vrsta nalo mesto u ''Crvenoj knjizi flore Srbije'', od kojih su etiri
biljke u kategoriji isezlih (Kaldezijeva vodena bokvica-Caldesia parnassifolia, zmajeglavka-
Dracosephalum ruischiana, glaviasto sito-Ivancus capitatus i plava jasenovka-Folermonium
caeruleum) a sedam vrsta u kategoriji krajnje ugroenih taksona (Betula pubescens, Carex limosa,
Cirsium helenioides, Elatine triandra, Ranunculus lingua, Utricularia minor, Sparganum natans),
vei broj vrsta je u kategoriji lekovitih ili jestivih biljaka i kao takve jesu ili mogu biti predmet
planskog i kontrolisanog korienja.
 - 58 biljne zajednice, prvenstveno travne (zeljaste),
manje umske i bunaste vegetacije, meu kojima se po
floristikom bogatstvu i prisustvu retkih i endeminih biljaka
izdvajaju biljne asocijacije tresavskih stanita koja predstavljaju
nepotopljene ostatke nekadanje prostrane Vlasinske tresave ili
se nalaze na vlanim terenima u izvoritima i dolinama pritoka
jezera.

rosulja

U srednjem delu slivnog podruja reke Vlasine zastupljene su umske zajednice bukve, a
u niim delovima travne zajednice i nisko rastinje. Takoe je u velikoj meri zastupljen i bagrem
koji je veoma vaan za ispau pele, te je iz tog razloga u ovom kraju veoma zastupljeno pelarstvo.
sa preko 500 registrovanih pelara a mnogima od njih je to osnovni izvor prihoda.

Veliki deo ove oblasti, kao to je to ve pomenuto je pretvoren u obradivo zemljite kao
to su panjaci, vinogradi i oranice. U delu pred samim uem Vlasine u Junu Moravu nalazi se
najvei deo plodnih oranica gde se pod folijama uzgaja rano povre, iji se vei deo izvozi.

Raznovrsnost ivotinjskog sveta zastupljena je :

- bogatom ornitofaunom koju ini oko 125 vrsta ptica od kojih su vie od polovine
gnezdarice a 100 vrsta imaju status prirodne retkosti u Srbiji. Ornitofauna podruja odlikuje se
prisustvom raznovrsnih ptijih grupa, najee udruenih ili vezanih za specifina stanita Vlasine
(grabljivice, pevaice, movarice, ptice tresava, listopadnih i etinarskih uma, planinskih panjaka,
vonjaka, ravnica i naselja i dr.); dve vrste (njorka-Aythya nyroca i prdavac-Crex crex) nalaze se na
svetskoj crvenoj listi u kategoriji ''ranjivih'' vrsta, etiri vrste su u kategoriji spec I, a 40 vrsta ima
nepovoljan status zatite u Evropi, odnosno pripadaju kategorijama spec II i spec III.

njorka prdavac
 - 27 vrsta sisara sa najveom zastupljenou grupe glodara (11 vrsta), zatim bubojeda (6
vrsta), mesojeda (6 vrsta), papkara (3 vrste) i zeeva (1 vrsta); 11 vrsta sisara imaju status prirodne
retkosti (je, umska, vodena, movarna i batenska rovica, tekunica, vodena voluharica, slepo
kue, obian puh i dr.), dok se na Evropskoj crvenoj listi nalaze slepo kue i vuk.

- 16 vrsta riba iz 5 porodica od kojih su dve (pastrmka potona-Salmo truta fariom i

potona mrena-Barbus peloponnesius) autohrone dok su ostale, preteno ciprinidne vrste, alohtone
unete namerno ili nehotino prilikom poribljavanja (babuka, kara, liur, aran, linjak, plaica,
grge, som, prespanski klen, bodorka i dr.).

- 12 vrsta vodozemaca (areni dadevnjak, tri vrste mrmoljka i osam vrsta aba) i 12 vrsta
gmizavaca (umska kornjaa, pet vrsta gutera, slepi, belouka, ribarica, smuk i dr.), pri emu vie
od polovine ima status prirodne retkosti.

dadevnjak aba

Ovde u navesti primere nekih ivotinjskih vrsta koje su prisutne u ovoj oblasti.

Zec (Lepus europaeous): Evropski zec iz reda Lagomorpha i porodice Leporidae je

jedna od ugroenih vrsta vlasotinakog kraja. Lagomorphi u sistematizaciji stoje uporedo sa
glodarima, ali se od njih razlikuju u gradji zuba i po duim zadnjim nogama. Evropski zec je
duine od 50 do 70 cm, teine od 3 do5 kg. Imaju duge crne ui, ridjobraon krzno na ledjima
a svetlouto krzno po bokovima i unutranjoj strani udova Ima kratak rep ija je gornja
strana crne a donja bele dlake. Dlaku menja u prolee i jesen. Izrazit je biljojed ali voli
raznovrsu hranu. Ima dobro ulo sluha i mirisa dok ulo vida reaguje samo na predmete u
pokretu. Prilikom opasnosti tri brzo u skokovima, brzinom do 70km na as. Zec ivi od 8
do 10 godina, dok mu je u prirodi vek mnogo krai. Po spoljajem
izgledu enka se mnogo ne razlikuje od mujaka. Mujak se pari
sa vie enki u periodu od januara do oktobra. Zeica ima 3 do 5
legala sa proseno 4 mladunaca po leglu. U toku zadnjih 30-tak
godina zapaen je kontinuiran pad brojnosti populacije u celoj
Srbiji pa i u vlasotinakom okrugu. zec
Sivi Vuk (Canis lupus): U ljudskoj istoriji jo od drevnog vremena prisutna je prirodna
koegzitencija oveka i vuka. Duboko u svesti ljudi, naroito lovaca i stoara, prisutno je da vuk jos
od davnina pa do danas nepoeljan. Ali posle mnogih temeljitih istraivanja naunici su ukazali da
nema osnove za takav stav. To nije vredelo mnogim ljudima koji su nastavili da ga masovno ubijaju.
Zbog toga je brojnost vukova, ne samo u vlasotinakom okrugu, ve u celoj Srbiji drastino
smanjena. Sivi vuk je krupan, duine do 1,5m i teine do 70kg. Njegova boja dosta varira ali je
obino siva, poprskana crnim, sa uto-belim po trbuhu. Vukovi ive na otvorenom i u umama,
lovei po danu a krijui se nou.

Ukoliko se nastavi sa lovom, doi e do

potpunog istrebljenja vukova u vlasotinakom
kraju.

sivi vuk (Canis Lupus)

umska ljuka (Scolopax rusticola): umska ljuka je dugokljuna ptica zdepastog

tela. Duga je oko 28 cm. Ima smedje perje sa crnim pegama i prugama. umske ljuke ive
u umama i otvorenijim predelima, ali vie vole vlana movarna mesta. U Jablanikom
okrugu su zastupljene u umama. Tokom dana se kriju u
vegetaciji. Hrane se u zoru i sumrak lovei gliste i insekte
koji ive na tlu. umske ljuke su u Jablanikom okrugu
dosta istrebljene, zbog svog lepog izgleda. Lov na
umsku ljuku zabranjen je u "Sluzbenom glasniku
Republike Srbije", broj 50 od 9. jula 1993. godine, osim u
lovitima koja su za to predvidjenja. Na svu sreu
umska ljuka ponovo je poela da naseljava nae predele
i njen broj se postepeno poveava. umska ljuka

Sivi soko (Falco Peregrinus): Sivi soko je jedna od najvie prouavanih ptica.
Svojim savrenim letom, kojim u obruavanju dostie brzinu i do 250 km/h, plenio je i
oduevljavao oveka od davnina. Prema najnovijim istraivanjima brojnost u Srbiji je
stabilna i procenjuje se na 65-80 parova . Stanita sivog
sokola su planinski predeli, doline reka, pustinje, velike
ravnice, morske obale. Izbegava velika umska
prostranstva. Gnezdo je najee smeteno na litici
stena, ree na kakvoj zgradi, tlu ili u gnezdu drugih
ptica (vrane, grabljivice). enka polae najee 3-4
jaja u inetrvalima od 2-3 dana koje inkubira 28, 29
sivi soko
dana. Majka brino uva i hrani mladunce.

Osnovna hrana sivog sokola su male i ptice srednje veliine (golubovi, patke, ljuke,
vrane, vorci, eve). Moe uloviti i znatno krupnije ptice (guske, labudove, dralove). Lovi
iskljuivo u letu, obruavajui se na plen i gonei ga sa neverovatnom brzinom i lakoom u
isto vreme. Sivi soko je zatien kao prirodna retkost na teritoriji vlasotinakog kraja i cele
Srbije i najstroije je zabranjeno njegovo ubijanje, hvatanje i uznemiravanje. Medjutim, za
razliku od drava gde je ekoloka svest visoko razvijena i gde se potuju zakoni o zatiti
ugroenih vrsta, u Srbiji se svake godine uhvati, ubije ili osakati vie desetina sivih sokol.
To je delo golubara koji u sokolu ne vide nita lepo, ve samo potencijalnog predatora.

Miar (Buteo buteo): Otar, povijen kljun, snazne i

povijene kandze, jaka i obicno velika krila karakteristike
su koje na prvi pogled odaju ptice grabljivice. Tokom
evolucije grabljivice su stekle i mnogo drugih osobina koje

im pomau da dodju do plena. Pre svih, to su izvanredno miar u letu

razvijena ula. Obini evropski miar (naa retka i
plemenita ptica ili salaki kobac kako ga neki zovu) je
jedan od predstavnika porodice brojnih krupnih ptica
grabljivica - jastrebova. Miari podseaju na orlove, jer su,
kao i oni u stanju da dugo lebde u visinama, ali su od njih
manjeg rasta. Neke vrste miara su krupne ptice sa
rasponom krila do 1,5 metra. Postoje tri vrste miara
obini miar (jedna od grabljivica u Srbiji tokom cele
miar
godine), ridji stepski misar (sree se na travnatim
podruijima Srbije) i gaasti miar (on je zimski gost). U vlasotinakom kraju zastupljen je
obini miar.U letu, miari se spiralno diu u vazduh, noeni bez napora svojim slobodno
rairenim krilima, jedrei u termalima (strujanje toplog vazduha) na velika rastojanja. Ovako
mogu da lete veoma dugo bez preteranog troenja energije za mahanje krilima, te miari pri
seobi koriste ovu tehniku leta.

ZAKLjUAK

Od svega navedenog u ovom radu moemo doi do zakljuka da se Vlasotince nalazi

na mestu veoma povoljnom i pogodnom za razvoj raznovrsne flore i faune. Pod uticajem
razliitih prirodnih faktora u Vlasotincu i okolini dolo je do izumiranja nekoh biljnih i
ivotinjskih vrsta, ali u svemu tome nije zanemarljiv i uticaj oveka.

I pored svih nepovoljnosti ima i mnogo povoljnih uslova pa je ivotinjski svet bogat
mnogobrojnim vrstama insekata, vodozemca, gmizavca, ptica i sisara.

Biljni svet je ak i bogatiji od ivotinjskog sa mnogobrojnim vrstama lekovitog bilja,

uma (lisnate i etinarske), vonjaka, vinograda a u ravnici na zapadnom delu vlasotinake
optine, zahvaljujui plodnoj zemlji, je veoma zastupljeno povrtnjacima koji su veoma
vaan izvor prihoda mnogobrojnom stanovnitvu ovog kraja. To je, posle grada Vlasotinca,
i najgue naseljeni deo nae optine..

to se tie Vlasine ona je biser ovog kraja, a ponovno prisustvo renih rakova u
gornjem toku, govori vie od rei i o kvalitetu vode i o lepoti prirode.

Ljudski faktor u mnogome utie na floru i faunu ovog kraja. Potrebno je pokazati jo
veu odgovornost i uloiti napore da bi se sve ovo ouvala ali i unapredilo. Najvee
bogatstvo je priroda a to bi upravo trebao biti i cilj ka kome trebamo teiti. Moda e ovaj
moj rad, bar malo, doprineti tome.

Literatura:

1. ,,Prilog poznavanju obrazovanja obala Vlasinskog jezera", 1994. god. T Rakievi

2. ,,Flora i vegetacija na podruju Vlasine. Stanje, specifinosti, procene vrednosti i perspektive zatite" 1991.
god.S Jovanovi, M Niketi

3. Lovake novine, Lovakog saveza srbije

4. ,,Vlasina biljno-geografska studija 1910. god.Nedeljko Kaanin

5. www. orca. org. rs

6.www.zivotinjsko-carstvo.com