Predavanje 3A.

Zonobiom venozelenih tropskih kinih uma u vlanoj ekvatorijalnoj klimi

(PLURISILVAE)
Tropske kine ume razvijene su u tropskom pojasu. Predstavljaju najbujniji i najsloeniji
tip vegetacije na zemlji. Odlikuju se dugo i nesmetanom evolucijom pa su ujedno i najstariji
tip vegetacije na planeti.
Zauzimaju ogromne oblasti juno i severno od ekvatora: u Africi oblast oko reke Kongo i
donji tok reke Niger, oblast velikih afrikih jezera, istone delove Madagaskara; u Americi,
podruje Amazona, Gvajanu, istone delove C Amerike, arhipelag Malih Antila; U Aziji, JZ
delovi Indije, Malajsko poluostrvo, Filipinska i Sundska ostrva; u Australiji, Nova Gvineja,
Tihookeanska ostrva i severoistoni deo Australije.
Razvijaju se u oblastima sa tropskom klimom gde su padavine veoma obilne, rasporedjene
ravnomerno tokom godine, bez prekida u vidu sunog perioda.
Godinja koliina padavina prevazilazi 1300 mm, a mesene vrednosti nikada nisu manje
od 100 mm. Duina trajanja dana je 121 sat.
Temperaturni uslovi su veoma pogodni pa su godinja kolebanja veoma mala.
Temperaturne razlike izmedju najhladnijeg i najtoplijeg meseca su svega 1-6 0 C. Najhladini
mesec u godini ima temperaturu od oko 180 C, a maksimalne temperature retko prelaze 35-
360 C. Prosena godinja temperatura je oko 23-300 C, nema mrazeva.
S obzirom da je klima kontinuirano tolpa i vlana, izraeni su procesi laterizacije
(rastvaranje i ispiranje jona). Dolazi do nagomilavanja Al3+ i Fe3+ jona. Lateritno zemljite
je crvenkasto, kisele reakcije, pH se kree od 4.5 do 5.5.
Lateritno zemljite je relativno tanko zbog brzog obrta nutijenata, odnosno brze
dekompozicije organskih supstanci i njihovog ponovnog usvajanja od strane biljaka.
Zemljite je fragilno, brzo se spira bez vegetacije.
Ovakav tip vegetacije se odlikuje velikom produkcijom biomase i neobino
velikim prirastom. Falcataria moluccana sa ostrva Jave za svega 17 godina moe
da poraste 44 m u visinu i postigne debljinu stabla 1.1 m, dok je godinji prirast
bio 32.6 cm.

Falcataria moluccana
Za ovaj tip uma je karakteristian ogroman diverzitet flore. Na 7 km 2 u
brazilskim praumama moe da se nadje i do 400 vrsta razliitog drvea, na Javi
na oko 2.8 km2 nalazimo 250 razliitih vrsta, to jest koliko u itavoj Evropi. 70%
vrsta u tropskim umama pripada ivotnoj formi drvea.
To je gradndiozna i veoma fitocenoloki sloena vegetacija. Drvee je impozantnih
dimenzija, sa krupnim, sjajnim listovima i pupoljcima koji nemaju zatitne ljuspe.
Karakteristino je prisustvo palmi, lijana i epifita.
Tropske listopadne ume su mozaina vegetacija iji je gornji rub predstavljen klivudavom,
cik-cak linijom koju obrazuju krune drvea razliitih visina, u tonovima razliitih i jarkih
boja koji potiu od drvea rascvetalog u tom momentu.
Visina stabala se kree od 5-55 m. Drvee ne obrazuje kompaktan, gust i potpuno zatvoren
sklop, ve je razbijeno u vie spratova, najee 4-5. Ovakva spratovnost omoguuje da
svetlost dopre i u nie spratove i omogui razvoj biljaka u njima.
Drvee je esto veoma visoko sa granama koje poinju pri vrhu. Grananje ide samo do
ogranaka 3-4 reda, pa su slabo razgranate. Pojedine vrste kao to su palme i drvenste
paprati se i ne granaju. Kronje su im zato relativno svetle i male u odnosu na stablo.
Zelena masa listova je mala u odnosu na masu stabla i grana. To se objanjava velikom
produktivnou lisnog aparata koji vri fotosisntezu cele godine.
Gigagntsko drvee obrazuje daskaste korenove koji su vertikalni, 1-2 m visoki, a koji kod
visokih stabala poveavaju stabilnost. esti su kod roda Ficus.

Listovi su krupni, sjajni, koasti i obino kseromorfni. Postavljeni su vertikalno u odnosu

na izvor svetla, ime se onemoguava prejaka transpiracija i insolacija, zadravanje vode i
razvoj epifitske flore i formiranje prevlake od algi i gljiva na njima.
U niim spratovima je vlanost visoka pa se razvijaja mezovitna i higrofitna flora. Kod
prizemnih biljka korenov sistem je slabo razvijen, a listovi su neni i od obino malog broja
slojeva. este su biljke Lycopodium, Selaginella, paprati iz familije Hymenophyllaceae koje
imaju jednoslojne listove.

Hymenophyllum tunbrigense
Zbog velike vlanosti, biljke iz niih spratova imaju problem sa transpiracijom, pa vodu
odaju preko hidatoda, ponekad i pod izvesnom snagom (Colocasia esculenta) to
ponekad lii na pravu kiu.

Colocasia esculenta
U takvoj vegetaciji biljke se bore za svetlost, koja je jedan od najvanijih faktora. Na
pojedinim mestima do podloge dopire samo 1/140-1/130 deo svetlosti. Zato su veoma
dobro razvijene forme lijana, puzavica i epifita. Epifite se nalaze ne samo na stablima i
granama vec i na listovima (epifile) stvarajui vazdune vrtove. Vanspratovna vegetacija
lijana i epifita potire granice izmedju spratova to poveava sloenost strukture tropskih
kinih uma.

Epifite - predstavnici familije Bromeliaceae

Tropske kine ume pripadaju venozelenom tipu vegetacije. Opadanje listova ipak
postoji i ono je konstantno, vri se paralelno sa pojavom novih listova, ili traje po 1-2
godine pa biva zamenjeno novim. Kod nekih biljka svo lie opadne odjednom i biva
ubrzo zamenjeno novim. Listovi opadaju nezavisno od perioda u godini
Cvetanje je takodje nezavisno od perioda godine. Ponekad ne samo da postoji
individualnost jedne biljke, nego i individualnost jedne grane. Cvetanje je obino kratko
traje samo jedan dan ili nekoliko sati kao kod nekih orhideja.

Phalaenopsis /levo, Vanda coerulea /desno (Orchidaceae)

Kod odredjenih vrsta cvetanje se obavlja na starijim granama i stablima. Kauliflorija je
jako esta pojava u ovom tipu vegetacije gde raste preko 1000 takvih vrsta. Po nekima je
to primitivna osobina, po drugima se vezuje za opraivanje leptirima.

Theobroma cacao
Lijane, formirajui duga puzea stabla koriste drugo drvee da bi svoje listove popele u
vie spratove. Iz tog razloga poseduju veoma razvijen provodni sitem sa krupnim
elementima. Poseduju razliite adaptacije za penjanje i hvatanje za okolne biljke. Palma
Calamus ima duinu stabla 200-300 m, lisni vrhovi poseduju biaste delove koji se
obavijaju za okolne grane.

Calamus javensis
Lijana Combretum latifolium (Java) poseduje biaste izrataje koji opisuju krugove, dok
Bignonia na krajevima izdanaka poseduje otre kukaste izrataje koji slue za
privrivanje. Poznati su predstavnici: Philodendron, Ficus, Piper, Vanilla, Bauchinia.

Combretum latifolium Vanilla planifolia

Epifite su jedna od najeih formi u tropskim kinim umama. Kod niza epifita razvio se
velamen, posebno tkivo poput sundjera od mrtvih elija koje upijaju vodu iz vlanog
vazduha ili se natapaju tokom kia.

1. Protoepifite ne poseduju nikakve karakteristine prilagodjenosti

2. Hemiepifite vode epifitski nain ivota u prvim ontogenetskim fazama, kasnije
razvijaju koren (Ficus bengalensis)
3. Gnezdaste epifite poseduju posebne tvorevine za upijanje vode
4. Epifite cisterne imaju koren za uvrivanje u podlozi, dok vodu nakupljaju
listovima
Asplenium nidus sa Jave ima listove preko dva metra koji pri osnovi obrazuju suenje u
vidu levka za sakupljanje vode.

Asplenium nidus
Platicerium alcicorne ima izrazit lisni dimorfizam. Jedni listovi su ralanjeni i uspravni
asimilacioni, drugi su celi i iroki te dre prostor u kojem se nakuplja hranljivi substrat i
voda.

Dishidia rafflesiana poseduje lisne metamorfoze u vidu sudova za vodu u koje zalazi
korenje koje je na taj nain zatieno od suenja.

Platicerium alcicorne
Dischidia rafflesiana
Myrmecodia sa Malajskog arhipelaga formira gnezdastu tvorevinu od korena koju
nastanjuju mravi. Postoje dva tipa kanala, jedni u kojima mravi dre svoje larve i drugi u
kojima odlau svoje ekskremente ije produkte razlaganja Myrmecodia uzima posebnim
bradaviastim tvorevinama iz kanala.

Myrmecodia platytyrea
Tillandsia usneoides (Bromeliaceae) je prava epifita koja ivi na granama i stablima a
formira dugake korenove koji poseduju posebne ljuspe za upijanje vode (levo).

Epidendron (Orchidaceae) na otvorenim stanitima ivi na tlu, medjutim ako kompeticija

postane prevelika ona puta dugake bone izdanke koji se penju po okolnim stablima pa
prelazi na epifitni nain ivota (desno).
Tropske kine ume HILEJE june Amerike

Dominiraju biljke iz familija: Myrtaceae, Leguminosae, Rutaceae, Lauraceae,

Apocynaceae, Arecaceae...

Karakteristino je prisustvo predstavnika Balanophoraceae i liaja Cora pavonia

Karakteristine lijane Marcravia i Bambusa tagoara.

Medju epifitama dominiraju Bromeliaceae u ijim se listovima nekad nastanjuju i

karnivore biljke kao to je Utricularia reniformis.

U mirnim vodama razvija se Victoria amazonica sa flotantnim listovima 1-1.5 m u

preniku.

Cora pavonia
Utricularia reniformis, Brazil
Victoria amazonica (syn. V. regia)
 Bromeliaceae, predstavnici pravih epifita

Tillandsia stricta, hileje Brazila i Venecuele

Marcgravia evenia, Kuba
Razlikuju se dva tipa kinih uma:
1. U niim plavnim regionima, oko samih reka reka razvijene su plavne hileje ili
igapo. Nivo vode stalno fluktuira zavisno od plime i oseke. Odlikuju se ogromnim
diverzitetom.
2. Na uzdignutijim terenima obrazuju se neto floristiki siromanije hileje ili ete.

U najniem pojasu karakteristina je diferenciranost na 5 spratova sa biljkama visokim do

50 m. Karakteristino drvee je Calycophyllum spruceanum, Hevea brasiliensis
(kauukovo drvo) i brojne Bromeliaceae.

Na istonim padinama Anda hileje se penju do nadmorskih visina od oko 1500 m, ali se
zahvaljujui visokoj vlanosti i pojavi magle hileje od niskog drvea sa puno mahovina i
liajeva na izvesnim padinama penju mnogo vie. Karakteristine biljke za to podruje su
Erytroxylon coca i drvolike paprati Dicksonia.

Za vee nadmorske visine Podocarpus oleifolius i P. montanus.

Calycophyllum spruceanum
Bromelia antiacantha
Erythroxylon coca Dicksonia sp.
Podocarpus oleifolius Podocarpus nivalis
Tropske kine ume u Africi: Karakteristino je gorostasno drvee visoko do 80 m sa
daskastim potpornim korenovima iz familija Fabaceae, Moraceae, Apocynaceae,
Anonaceae, Sapotaceae. U masi lijana karakteristina je otrovna Physostigma venenosum,
a medju epifitama Platycerium stemmaria.

Platycerium stemmaria Physostigma venenosum

Azijske tropske kine ume. Karakteristino je gorostasno (50-80 m) drvo Liquidambar
formosana, Koompassia excelsa i drvee endemine familije Dipterocarpaceae. Samo na
Mlajskom arhipelagu ivi 2000 vrsta drvea. Na javi ivi drvolika paprat Alsophylla visoka
oko 25 m. Karakteristine su i krupne Lycopodiaceae. Palma-lijana Calamus ima duinu
stabla oko 100 m. Medju epifitama istiu se Asplenium nitidus i Platycerium reginae
wilheminae. Karakteristina je Rafflesia arnoldii koja ima cvetove u preniku do 1 m, a
ivina Sumatri. Od biljka koje se gaje iz ovog prostora potiu Ficus elastica (kauukovac),
Cinnamomum zeylonicum (cimet), Piper nigrum (biber).

Australijske hileje su sline malezijskim i zauzimaju malo prostranstvo.

Calamus rotang, Indonezija Piper nigrum

Liquidambar formosana

Koompassia excelsa
Alsophila spinulosa
Rafflesia arnoldii
Vegetacija Mangrove (PLUVIFRUTICETA) (3B.)

Vegetacija mangrove se razvija u tropskim oblastima na ravnim obalama i u zalivima van

zone direktnog udara talasa. U umerenoj zoni oko slanih movara. Za ova stanita je
karakteristino delovanje plime i oseke i promena nivoa vode tokom dana i noi. To je
venozelena mahom bunasta vegetacija, ali se sreu i predstavnici niskog drvea i dvrea
koje ponekad dostie visinu od 30 m. Predstavnici su sa golim, koastim listovima i
pupoljcima bez zatitnih ljuspi.

Razvijena je na muljevitom substratu, pa je zbog anaerobnih uslova karakteristino

postojanje pneumatofora - korenova za disanje sa jedne strane. Sa druge strane na
stablima i granama postroje tulasti potporni korenovi koji biljke odravaju na labilnom
substratu. Poto je priliv morske vode stalan, mangrova vegetacija je u sutini halofitska.
Vegetacija mangrove - fiziognomija
Razlikujemo dve zone rasprostranjenosti vegetacije mangrove (mangala):

1. Istona oblast : istona oblast Afrike, ostrva Melanezije i Mikronezije, zapadna

obala Australije (mangal) .
2. Zapadna oblast: zapadna obala Afrike, istona, severna i severozapadna obala
june Amerike, C Amerika sa Karipskim ostrvima, Meksiki zaliv i Floridu.

Biodiverzitet na niskom nivou!

Iako su u fiziognomskom smislu veoma sline, istona oblast je veoma raznovrsna i mnogo
bogatija u floristikom smislu sa preko 20 vrsta drvea i bunova. Zapadna oblast ima
samo 4 vrste. Svi predstavnici drvea i bunova mangrove obuhvaeni su sa 8 familija
medju kojima su najznaajnije Rhizophoraceae, Sonneratiaceae i Verbenaceae.

W E
Korenje drvenastih biljaka mangrova (kao to je sluaj kod Rhizophora koja ima potporno
korenje) zadrava sedimente ije nagomilavanje stvara podlogu na kojoj moe da raste i
drugo drvee. Na taj nain se uma iri na raun mora.

Glavne karakteristike elkolokih faktora u vegetaciji mangrova koji su dosta jednolini

su:

1. poveana koncentracija soli - halofite

2. nedostatak kiseonika (uslovljen velikom produktivnou), anaerobne bakterije
3. kretanje vode, odnosno plima i oseka mehaniko dejstvo
4. Vlada fizioloka sua biljke teko usvajaju vodu
Potporni korenovi su razvijeni najbolje kod predstavnika koji nastanjuju pojas blie
moru: Rhizophora mucronata, R. stylosa, R. mangle i Avicennia.

Rhizophora mucronata Avicennia marina

Osmotski pritisak u elijama biljka mangrove je visok, poto je mulj zaslanjen. Da bi upile
vodu pritisak u korenu pojedinih predstavnika iznosi 33-62 atmosfere. Lisni deovi sadre
lezde za izluivanje soli koja ulazi zajedno sa vodom.

Vegetacija zimzelenog/venozelenog rastinja.

Avicennia germinans, kristali soli

Kod vrsta koje poseduju potporno korenje posebni pneumatofori nisu razvijeni. Medjutim
kod vrsta koje nemaju potporno korenje disanje se vri preko aernhima treih stubastih
pneumatofora koji izbijaju po 20-25 cm iz mulja (Avicennia).
Jussiera repens u korenju za provetravanje je mono razvijen aerenhim koji je
zapravo rezervoar gasova.
Za mnoge predstavnike kao to su Rhizophora, Avicennia, Aegiceras, karakteristina je
viviparnost, odnosno klijanje klice na granama, dok je ona jo u plodu. Na taj nain klica
razvija hipokotil do 50 cm koji se zariva u muljevito tlo pri padu ili se prenosi do novih
povrinba plimom i osekom.

Rhizophora mangle
Na najveoj udaljenosti od mora vegetaciju mangrove smenjuje vegetacija niske palme
Nypa fruticans koja se razvija na ogromnim povrinama.

Klaster loptastih plodova koji nakon

Nypa fruticans mangrova palma, ostrva u Pacifiku pada u vodu plutaju i klijaju
Veina biljaka mangrove ima plutajue semenke koje talasi mogu da odnesuu na
veliku razdaljinu. Klica raste kroz plod dok pluta na primer kod vrsta Rhizophora,
Ceriops, Bruguiera i Nypa.

Rhizophora Bruguiera

Ceriops

Nypa