GLAVA 21 MONOSTABILNA KOLA - MONOVIBRATORI Kod bistabilnin kola videli smo da ne postoji mreza sa akumulacijskim elementom, tije bi ‘energetsko stanje bilo funkcija vremena. Zbog toga su statitka stanja ovih kola neogranitcnog trajanja. Monostabilna kola, medutim, sadric jednu mrezu sa akumulacijskim elementom i drugu bez njega. Prema tome, jedno staticko stanje ovih kola je ogranigenog trajanja, a drugo neograni¢enog. Drugim rezima, monovibratori poseduju jedno stabilno i jedno kvazistabilno us- taljeno stanje. Razumljivo je da pored ovih usta- {jenih stanja, monostabilna kola imaju i prelazna stanja u kojima se ispoljavaju regencrativna svoj- stva mreze. Osnovna primena monostabilnih kola je za generisanje vremenskih intervala. U impulsnoj elektronici time se ostvaruje vremensko kasnje~ nje u cilju vremenskog podeSavanja, odnosno uskladivanja rada pojedinih kola ii slozenth mre- Za. U digitalnoj elektronici ova kola nalaze prime- nu kao naponsko-vremenski konvertori pri iz gradnji mernih instrumenata, zatim u nekim ure- dajima za analogno-digitalnu konverziju itd. U ovoj glavi biée opisan monovibrator sa kolektorskom spregom, neki monovibratori sa integrisanim komponentama, kao i jedna intc- grisana komponenta monostabilnog kola. 21.1. Osnovna konfiguracija monovibratora Kao Sto Je poznato, regencrativna kola su najée8ée dvostepene pojatavatke mreze kod ko- jih je ostvarena obostrana sprega izmedu izkaza jednog i ulaza drugog stepena. Da bi ovakva mreza imala monostabilan karakter potrebno je ispuniti sledece ustovel"): 1) mora da postoji samo jedno stanje kola u kome bar jedan prekida¢ nije v aktivnom rezimu, pri odstranjenom akumulacijskom elementu; 2) jednosmerni uslovi mreze moraju biti tako podeSeni da oba prekidaéa mogu da budu isto- vyremeno w aktivnom regimu i 3) w aktivnom rezimu prekidaéa sa ostvare- nom pozitivnom povratnom spregom kru2no po- ja¢anje sistema pri nekoj usestanosti mora da bbude veée od jedan, ‘Napomenimo da ovi ustovi vaze ne samo za ovaj veé i za bilo koji drugi tip monostabilnog multivibratora. Medutim, primena gornjih uslo- va najotiglednija je ba8 kod ovog tipa kola. 21.1.1. Naéin rada monovibratora Osnovna konfiguracija monostabilnog kola sa ukrStenom spregom data je na slici 21.1. Spre- ga izmedu kolcktora tranzistora TR, i baze tran- zistora TR, osivarena je preko akumulacijske mreze sa kondenzatorom C. Povratna sprega sa koicktora tranzistora TR, na bazu TR, izvedena je preko mreze koja nenia akumulacijski karak- ter, Stoga uslovirada tranzistora TR, odgovaraju. ‘onima kod bistabilnih Kola sa ukrStenom spre- ‘gom. U vezi s tim i uloga baterije Vip, je poz ata, Napomenimo, ipak, da se ovo kolo éesto konstruige bez baterije Vppy i otpornika Rp , Gime se samo unekoliko ogranitava moguénost njegove primene. Sto se tide baterije Viygy ona je neophodna samo kada se taj napon koristi kao nezavisno promenijiva veligina. U protivnom, ot- pornik R se redovno prikljuéuje na napon Voc. ‘$1, 21.1. Osnovna konfiguracija monovibratora.21. Monostabilna kola - mono Monovibrator je okidno kolo. To znati da jeza njegovo izvodenje iz stabilnog stanja potreb- no dovesti okidni - upravijaéki impuls na odgova- rajuéu taéku Kola, Posto je u stabilnom stanju posmatranog monovibratora tranzistor TR, ne- provodan a TR, u zasiéenju, to se okidanje kola mote da izvede povitivnim impulsom na bazi tranzistora TR, ili negativnim na bazi TR, . Do- vodenje okidnog impulsa vrSi se na jedan od natina pokazanih kod bistabilnog kola. U kon- kretnom sluéaju impuls ¥, dovodi tranzistor TR, uaktivno stanje. Nastali pad napona na Re pre nosi se na bazu tranzistora TR, , koji iz zasi¢enja prelazi takode u aktivno stanje. Zahvaljujudi to- me, u kolu nastaje regencrativni proces, jer se zbog smanjenja kolektorske struje tranzistora ‘TR, povecava napon na bazi tranzistora TR, « (Ovaj samopomazuéi proces dovodi do konagne promene stanja w oba prekidaga, tako da je sada tranzistor TR, u zasi¢enju, a TR, zakoten. Novonastalo stanje u kolu je privremenog karaktera, jer je uslovijeno elektrignim tovarom, akumuliranim u kondenzatoru C. Zbog praz- njenja ovog kondenzatora napon na bazi tran-, zistora TR, raste prema vrednosti Vig. Me~ dutim, kad taj napon dostigne nivo napana praga provodenja tranzistora TR, , ovaj potinjc da vod. Usled toga se smanjuje napona na bazi tranzistora TR, tako da on prelazi u aktivno stanje. Time su ispunjeni predustovi za nastaja- je kumulativnog procesa, koji ée ubrz0 da okon- éazapotetu promenu stanja u kolu. Prema tome, trajanje kvazistabilnog stanja monovibratora od- redeno je pra®njenjem vremenskog kondenzato- ra C. U toku tog procesa na iziazu kola generise se pozitivan impuls Sirine Tp. Po zavréetku kvazistabilnog stanja, dake, u kolu se automatski uspostavija stabilio, odnosno miro stanje. Trajanje ovog stanja je ncograniée- no, odnosno proizvoljno, posto zavisi od trenutka delovanja spoljasnjeg okidnog impulsa. Drugim retima, radni ciklus monovibratora odreden je vremenom ponavijanja okidnih impulsa. Ako se radio periodignim okidnim impulsima uéesta- nosti f = 1/7, otigledno je da mora biti T > Tp. Tako je regeno da je trajanje stabilnog perioda T- -T,pprtoizvoljno, ono ipak, ima svoju donju grani- cu, uslovijenu procesom punjenja vremenskog kondenzatora. Nagin rada monovibratora ilustrovan je vremenskim dijagramom napona na slici 21.2. Okidni imputsi V, zapotinju racni ciklus Kola. Naponi na kolcktoru i bazi tranzistora TR, ilus- truju astabilni rezim rada, Bazni i kolcktorski ratori 273 napon tranzistora TR, ukazuju na postojanje stabilnog stanja u kolu. Obratimo jo§ jednom paznju na bazne napone tranzistora. Napon py ima konstantnu vrednost u oba statitka stanja kola. Napon vgs se, medutim, menja u toku vre- mena Tp, a ima konstantnu vrednost samo u vremenskom periodu T- Tp. Kako su u ovom periodu naponi na bazama oba tranzistora kons- tantni, to vreme T'- Tp pokazuje trajanje stabil- nog stanja, a Tp — trajanje kvazistabilnog peri- oda. rile ‘7 Mees | oe =f a Veen SI. 21.2. Vremenski dijagrami monovibratora. Ukazimo ovde i na identitnost promene napona na kolektoru tranzistora TR, i bazi TR». Naime, vremenski kondenzator C poseduje uvek rncki cick rigni tovar, dja vrednost zavisi od napo- na koji viada na kondenzatoru u ustaljenom sta- nju. Pred potctak kvazistabilnog perioda Tp , tranzistor TR, je zakoten, a TR, w zasi¢enju, pa je kondenzator praktiéno napunjen. Detovanjem okidnog impulsa Vs, tranzistor TR, prelazi u zasi¢enje, a nastall pad napona na njegovom ko- Iektoru prenosi se na bazu tranzistora TR, u skoro istom iznosu. Pri toj nagloj promeni stanja u kolu, promenili su se i potencijali na prikljué- cima kondenzatora, te nastaje njegovo praznje- nije preko izlazne otpornostitranzistora TR,, ba-214 terije Vga i otpornika R. Zbog toga napon vg» raste ka vrednosti Vz, . Medutim, ¢im dostigne vrednost praga provodenja Viger tranzistora TR, dolazi do ponovne izmene stanja u kolu. Baznu struju provodnog tranzistora Tt, u ovom reZimu rada kola obezbeduje baterija Vip umesto koje bise, inate, mogia da koristi i bate- tija Veg. Porast napona v2 je priligno brz tako da je oblik izlaznih impulsa dosta dobar. Medutim, prednja ivica impulsa na kolcktoru tranzistora TR, je znatno lo8ija zbog integracionog cfckta koji se ispoljava pri punjenju vremenskog kon- enzatora C. Ovaj nedostatak mode da se ubiati ‘smanjivanjem otpornika R-, . Sto se tite prema- Senja napona na bazi i kolektoru tranzistora TRy pri zavrSetku perioda Tp , ona su posiedica pow Gane potetne struje punjenja vremenskog kon- denzatora. U vezi s tim jasno je da se sliéna premaSenja ne pojavijuju i na bazi tranzistora TR, jer je kondenzator C, relativno mali. Najzad obratimo paznju na todaje napon’ cana¢< Vee kao posledica struje koja prolazi kroz razdelnik Ry-Rs. 21.1.2 Analiza rada monovibratora Pri proracunu stati¢kih stanja monovibra- tora treba pre svega voditi raéuna o usiovima zasi¢enja tranzistora TR, i TR, S obzirom na to da su mreze koje obezbeduju rezim zasiéenja ovih tranzistora sasvim razltit, to se uslov zasi- enja mora da odredi posebnoza svaki tranzistor. Primenjujuéi op3ti uslov zasiéenja tranzistorskog, prekidat fp, > Ics na tranzistor TR, u kolu na ici 21.1 dobija se: Vec=Bpesi _Vasi~ Von, 5 # Rea Re , Voor Voss | iri Re Na isti natin za uslov zasiéenja tranzistora TR, nalazi se: Qi.) Bro Vom ~ Vase Veo ~ Verse _ Vees2~ oem , C2 Rs pri gemu je napon Vpz-y na bazi neprovodnog tranzistora TR, dat specifikacijom radnih uslova kola, Iz prve jednadine maze da se odredi najma- nja vrednost otpornika Ry u dovodu baze tran- zistora TR, : (21.2) RECL DEO - Imputsna kola Vig = Vj ‘oes ~ View Ronin > Ve = (213) inn = Vass eg Ves ‘Bin ” Veo Versi _ Veo= Vers: as) Reha rR Lz jednatine (21.2) nalazi sc, medutim, mak- simaina vrednost otpornika R u baznom dovodu tranzistora TR, : Vapr — “5 Ig ey Ppa Yoes_eory Vee=Veasa Voss Voss Rep 's Maksimaina vrednost otpornika Ry mote da se odredi iz usiova blokiranja tranzistora TR,, dok se minimalna vrednost otpornika R nalazi jed- nostavno iz faktora zasiéenja tranzistora TR, il iz uslova za trajanje kvazistabilnog perioda T. Odredimo trajanjc impulsa Tp u toku koga je tranzistor TR, u zasi¢enju, a TR, je zakogen. Postosc tada praznivremenski kondenzator Cna. bazi TR, je: vp: (215) ace je # struja koja prolazi kroz otpornik R. Ako zanemarimo inverznu stuju Tego, tranzistora TR, , onda je to istovremeno i struja praznjenja kundenzatura C. Jednatina struje ravnutede nt baznom prikljutku neprovodnog tranzistora | gde je v napon na krajevima kondenzatora C. Ovaljednatina moze da se napite u sadetom obli- ku kao: Vem Ri, +216) -V'5g, 217) adc je V'gg = Vigna Vogsy- Resenje ove diferen- ijaine jednagine sadrzi dva élana: v=Aexp(—t/RC) -V'pg, (21.8) pri gemu konstantu A treba odrediti iz pogetnih uslova. U trenutku zapotinjanja kvazistabilnog perioda napon na kondenzatoru C je onajisti Koji je bio na kraju punjenja, kada je tranzistor TR, bio zakoéen, a TR u zasi¢enju. Prema tome je: VaVee—Vapso=V cc, pa se za inte konstantu prit=0 iz jednatine (21.8) dobija vred- nost A=V cc+V pp. Sa ovim se promena napo- na na kondenzatoru C mode da izrazi jednati- no v= (Vcc + V gg) 2p — /RC)-V' gy (219) dv RCF+21, Monostabitna kol la - monavibratori 215 Diferenciranjem gornje jednatine po vremenu nalazi se struja prainjenja vremenskog kon- denzatora: cite Foor Ys exp(- 1/RO\(21.10) Unose¢i vrednost ove struje u jednatinu (21.5) dobija se napon baze: ug Vag ce (Vce+ Ys) exp(- RC). (21.11) ‘Vremenski interval 7'p nalazi se iz uslova: 220 ="ser (21.12) Ako se pri tome zamene odgovarajuée vrednosti za Vcc i V’ gg dobija se konatni izraz.u obliku: Tp=CR wn Meet Yona — Vanesa Vers. 1.13) ‘pez Vnere Posto se monovibrator ésto upotrebljava kao _generator vremenskog intervala, toe pitanje sta bilnosti perioda Tp od prvorazrednog znataja. Iz gornjeg izraza se moze zakljuciti da ée zbog pro- mene napona baza-emitor tranzistora TR, dod do smanjenja perida 7'p pri povsenyu tempera- ture, tim pre Sto tada mogu doéi do izraZaja i inverane struje tranzistora. Ozigledno je, medu- tim, da 6e stabilnost vremena T> biti bolja Sto je napon Vag vei. Iz prakti¢nih razloga najéesce se uzima da je Vag, = Voc » Vggs pa se gornji izraz svodi na jednostavnu formulu T'p = 0,7 CR. Iz vremenskog dijagrama napona ve, na slici21.2 vidi se da drugi okidni imputs V, ne sme da se pojavi pre nego Sto se uspostavi prednja ivica pomenutog napona. Brzina promene ovog, napona zavisi od punjenja kondenzatora C kroz otpornik Re, imalu ulaznu otpornost tranzistora TR,. Usvakom slu¢aju vremenski period izmedu ‘dva okidina impulsa treba da bude veei od vreme- na prainjenja i ponovnog punjenja kondenzatora C,naime: 21.2, Monovibratori sa integrisanim Komponentama Monostabiina kola u potpuno integrisanoj formi retko sc izraduju zbog teskota na koje se nailazi pri realizaciji vecih kapacitivnosti. Stoga se vremenska mreZa monostabilnog kota dodaje spolja na upotrebljene integrisane komponente. Od integrisanih komponenata za ovu svrhu se koriste osnovni logiski elementi kao i diferenci- jalni pojagavaci. Pri konstruikeiji monnstabilnih integrisanih komponenata mora se obratiti posebna paznja na prikljuivanje akumulacijske mreze. Takosu u suStini za realizaciju ovih Kola potrebna po dva NEkola ilinvertora, nije sve jecino kako je logika NE kola izvedena. Na primer, elementarno NE. kolo je obi¢an pojacavatki stepen u kome su ulaz, i iziaz u protivfazi. Istu logiku imaju kako NILL tako i NI kola sa po jednim ulazom. Medutim, prikljutivanjem vremenske mreze na ova dva ti- pa logiékin kota u cilju realizacije monovibratora nije uvek potpuno isto. U svakom sludaju treba proveriti da fi je u ostvarenom regenerativnom kolu obezbedena moguénost obostrane prome- ne elektriénog tovara t ugradenom akumulacijs- kom clementu. 21.2.1. Monovibrator sa TTL kolima Monostabilni multivibrator sa TTL kompo- rentama konstruige se kao regenerativno kolo prema logickoj Semi na slici 21.3a. Ovde su upo- ircbljena dva standardna NI kola sa po dva ulaza (videti slik 17.20). U sprenoj grani izmedu lo- gitkih kola LK, i LK, ugraden je akumulacijski clement - kondenzator C, dok je povratna sprega sa LK, na na LK, izvedena direktno. Po jedan ulaz N7 kola iskoriséen je za medusobnu spregu. Drugi ulaz na kolu LK, koristi se za dovodenje okidnih impulsa, a onaj na LK, je suvigan, pa su ba ulaza spojenazajedno. Podsetimo dasu ulazi kod TTL komponenata spojeni na masu preko dioda D, postavijenih u inverznom smeru. Mirno stanje posmatranog monovibratora T>Tp+3CRe. (21-14) _okarakterisano je visokim i niskim nivoom izlaz~ ni napona na logiékim kolima ito: Vjy = Viypi en i °. = sl S1.21.3. Monostabitno kolo sa NIele- tay ‘mentima w TTL sistemu: (a) logitka wo ‘ema, (b) vremenski dijagram napona.276 TRECI DEO - Impulsna kola Vig = Vy Posto je napon vy, ograniten na pad napona provodne diode D, to napon na vre- ackonn kondenzatoru C iznosi Vey = Viyy + ‘y . Prema tome, moie se reéi da je kondenza~ o ripen Dovodenjem negativnog okidnog impulsa na slobodni ulaz, logitkog kola LK, izvrSi¢e se prinudna promenastanja u ovom kol!, tako da njegov izlaz prolazi na visoki naponski nivo V, = Vjyq.Ovaj porast napona prenosi se preko kondenzatoraC na ulaz logitkog kola LK, slika 21.3b, tako da izlaz ovog kola prelazi na niski Tivo Vip = Vay - Posto je Vy = Mya ovim se poxlrdiva uspostavljeno stanje'& monovibratoru i po prestanku delovanja okidaog impulsa Nastalo stanje u monovibratorskoj mrezi je kvazistabilnog karaktera i njegovo trajanje zavisi od brzine punjenja vremenskog kondenzatora C, Pored kondenzatora w kolu punjenja figurisu jos izlazna otpornost logitkog kola LK, pri visokam nivou —Rjyy_, Koja je velo mala, kao i ulazna otpornost logi¢kog kola LK, pri visokom nivou - Ryyp, koja jevrlovelika. Kako bizbog toga struja punjenja bila vcoma mala, paralelno ovaj otpor- nosti dodat je i otpornik R, koji je vezan na negativni prikljueak baterije Vay, Sime se pouz- dano fiksira predpolarizacija stabilnog stanja ko- la, Prema tome, usied punjenja kondenzatora ulazni napon logickog kola LK, se smanjuje te- %eCivrednosti — gy. Ako se promena napona na logi¢kom kolu LK, obelezisa AV, = Vip —Viyy, onda se, prema jednatini (16.7), izraz za vre- ‘mensku zavisnost ¥,» moze da napi8e u obliku: vin = — Van + + Upp + AV, Vp Jexp(= ty 21-15) _gde vremenska konstanta kola punjenja ima vre- dnost: Ty = C Ri + RilRyya) = RC. Kad ulazni napon vy) opadne na vrednost viseg, naponskog praga V7, (videti prenosnu karak- teristiku na slici 17.21), logi¢ko kolo LK; prelazi uu aktivni rezim, éime se zavrSava kvazistabilni period multivibratora, Prema tome, iz. uslova Vyp(Tp) = Vpyp nalazi se trajanje kvazistabilnog petioda: Tp=CR- tp Yan t Yon ~ Viv ~ (21.16) In Von * Vina U sludaju da je Vgg » Vey , onda se girina ge- nerisanog impulsa na izlazu monovibratora moze da Tp raguna po ves poznatom pribliznom obrascu O,7RC. Po zavrSctku kvazistabilnog stanja nastaje period smirivanja kola pre uspostavijanja konat- nog ustaljenog stanja. Period smirivanja odreden je vremenom prafinjenja kondenzatora C do ra- nije navedene ustaljene vrednosti. O¢igledno je da Ceovovreme biti vrlo kratko, posto je otpornik Rw ovom periodu premoséen diodom D, koja je sada provodna. 21.2.2. Monovibrator sa CMOS kolima Monovibrator u CMOS tehnici mote da se izvede sa dva invertora. Ovde, medutim, na slici 21.4a ucrtana je logi¢ka Sema monovibratora sa NILI kolima sa po dva ulaza (videti sliku 17.33b)®. Ulazi NILI kola su najée8ée zasticeni od prenapona pomotu inverzno postavijenih dio- da, kako izmedu gejta isorsa, tako i izmedu gejta inapona napajanja. S obzirom da je ulazna otpor- ost ovih logickih Kola veoma velika, dodat je orpornik 2 koji omoguéava uspostavijanje struje u kolu vremenskog kondenzatoraC. Vezivanjem Yoo s ¥ to Yap a t Sl. 21.4, Monovibrator sa CMOS kolima: (a) logitka ‘ema, (b) vremenski dijagrami.21. Monostabitna kola - monovibratori 277 ovog otpornika na napon Vy obezbedeno je mirno stanje monovibratora sa izlaznim napo- nima Vp, = Vpy i Vig = Vyy » Prema tome, u mirnom stanju koa kondenzator C je prazan posto je prikijuéen na napone Vp i Mp. Delovanjem okidnog impulsa Vs menja se stanje logickog kola LK, tako, da dolazi do pada napona na njegovom ilazu za iznos: R Weg eR gde je AV) = Vy — Viy ~Vyp. Ovaj pad napona se preko kondenzatora C prenosi na ulaz, logic- og kola LK , tako da je sada ulazni napon ¥y manji od naponskog praga Vp = Vpp/2. Zdog toga se izlaz kola LK, prebacuje na visoki nivo, koji obezbeduje stanje logitke nul u prvom NILIkolu. U nastalim ustovima potinje punjenje kondenzatora C kroz otpornik R i izlaznu otpor- nost R yy - UKoliko otpornost Ry, nije zanemar- ljivo mala, napon Vjy, neée imati konstantny vrednost zbog promenljivog pada napona na nje- ‘mu usled struje punjenja. Za iunalazenje trajanja kvazistabilnog peri- oda T> koristi¢emo vremenski dijagram napona vyphastici21.4b, Naime, u pogeinom i krajnjem trenutku ovaj napon ima vrednosti ¥y2 0) = Vpp - AY vu) = Ypp- Smenjujuci ove vrednosti u opstu jednaginy (16.17) dobija se: vy =Vpp - AV exp(-t/t,), (21.19) gde je T, =C(R + Ry, )-vremenska konstanta punjenja kondenzatora. Prema tome, kada ovaj napon dostigne napon praga V logickog kola LKz, zaveSava se kvazistabilan period, pa sc iz vf p) = Vz natazi da je (21.17) (21.18) Av p= CR* Ry) In pe, 21.20) gde je vrednost AV data jednatinom (21.17). Kako je obigno R » Ry ,auz to je Vp = =Vpp/2, to se 2a grublji proraéun analiziranog vre~ menskog intervala Gesto koristi uproséen obrazac Tp = 0,7RC. Po zavesetku kvaristabilnog perida mono- vibrator ponovo prelazi u mirno stabilno stanje. Nastali skok napona na izlazu logitkog kola LK, i ovom prilikom se prenosi preko kondenzatora CC na.ulaz kola LK, . Primetimo, medutim, da je napon vy, ¥ vom trenutku ogranigen na vee- dnost Vpp + Vp , 80 je postedica delovanja zastitne diode na ulazu CMOS kola. Zabvaljujuéi tome skraéeno je i vreme smirivatnja monovibra- tora, koje se ovde ogleda u trajanju praznjenja vremenskog kondenzatora. 21.2.3. Monovibrator sa operacionim pojacavacem Monostabilno kolo sa operacionim pojata- vatom moje da se izvede prema slici 21.5a . Povitivna povratna sprega izmedu izlaza i nein- vertorskog ulaza pojatavata izvedena je pomosu akumulacijske mreze sa kondenzatorom C i ot- pornicima R, i Ry . Za principijelan rad kola otpornik R, nije neophodan, Invertorski ulaz po- jagavaga je na nultom potencijalu. Posto je kolo predvideno za generisanje pozitivnih iztaznih im- pulsa, otpornik Rj je prikljuéen na negativan na- pon Vgy. Prema tome, u mirnom stanju kola ncgativni napon na neinvertorskom wlazu je Va= Vp. Ukoliko je podeSeno da je Vgg= Vay» ‘vremenski kondenzator Cu mimom stanju kola nc sadrdi nikakvo elektritno opterecenje. Aktiviranje kola se vr8i negativnim impul- som na invertorskom ulazu pojagavata. AKO je ta) ) SI. 21.5. Monovibrator sa operacionim pojacvagem.2718 TRECI DEO - Impulsna kola amplituda ovog impulsa veéa od pg, nastaée _primene. Ti sklopovi redovno sadrie nekoliko izmena stanja u kolu tako da se izlazni napon —_ranije opisanih Kola, koja omoguéavaju, na pri- poveca za iznos: mer, okiclanje pozitivnim ili negativnim impulsi- AV = Vy —Viy- (21.21) ma, otklanjanje ntienja Sirine okidnih impulsa na trajanje kvazistabilnog perioda, jednostavno po- deSavanje Sirine gencrisanog impulsa na izlazu ola, veliku preciznost nastajanja i stabilnost dr- Zanja generisanog napona itd. Upustanje u deta- Up @)=—Vap+k AV, (21-22) jan opis takvih integrisanih komponenata ne bi gde je k = R, KR, + Ry). Posto je v_(0)> 0, bioopravdan, tim presto svaka takva komponen- stanje kola ostaje hepromenjeno i kad prestane ta raspolaze i nckim svojim specifitnostima*®. delovanje okidnog impulsa sve dotie, dok je na- ‘Jedan od vise slitnih integrisanih monovib- pon p> 0. Zbog punjenja kondenzatora C ovaj ratora u TTL. tehniei prikazan je prineipskom senapon, medutim,smanjujekavrednosti Vig Semom na slici 21.6 . Ulazni blok gini TTL NI prema jednatini: kolo sa tranzistorima TR,, TR9 TR, . Ovaj blok u whe odreduje natin okidanja monovibratora. U Ya) =~ Van + RAVER tp)» C2123) evan sata toe bi patna pels gde jet» = C(Ry + Ry)-vremenska konstanta —ylazima A i B, mada se obiéno predvida mogué- Kola punjenja. U trenutku kad se ovaj napon post okidanja impulsima bilo kog polariteta. Nastala promena napona prenosi se na nein- vertorski ulaz, pa je na samom potetku eksitova- nog stanja w kolu: izjednati sa nulom, zavrSava se kvazistabilni peri- Drugi biok v datoj mredi je fiphlop FF sa a Rola ele eayao rs tranzistorima TR, i TRs , éiji su izlazi obeleZeni Tp= CR, +R) - sa Ty i Qs. Uloga ovog bloka je da na izlazu Qs Ry Viv Vr) (21.24) Formica impuls kratkog i konstantnog trajanja, “WRG Vas | ‘bez obzira na trajanje okidnog signala V,. Slede¢i blok je monovibrator u wiem smistu redi i njega tine tranzistori TR, i TR;. Na ovaj blok se spolja prikljuéuje vremenska mreza Ry ~ Cy , koja odreduje trajanje kvazistabilnog peri- oda. Izlaz sa tranzistora TR, dovodi se na ulaz komparatora, koji je ovde izveden kao Smitovo kolo sa tranzistorima TR, i TR, , odnosno izla- a zom Qg. Da bi izlaz bio Sto vise izolovan i prita- ‘36 goden na TTL logiku, na Smitovu kolo se nado vezuju TTL invertor, sa izlacima Qi. Pogledajmo detaljnije kako radi ovaj sis- Pored opisanih monovibratora, kojise izra- tem. U mirnom stanju je V, = 0, paje tranzistor duju pomosu integrisanih komponcnata, proiz- TR, zakoten. Kako ovaj tranzistor ima ulogu vode se i monostabilna kola kao integrisani sklo- _propusnika struje iz flipflopa FF prema masi, povi sa mnogo veéim moguénostima u pogledu nati da su njegowi tranzistori TR, i TR nepro- Napomenimo da se sa istins kulom moze da generi8e i izlazni impuls negativnog polariteta. U tom sluéaju treba da je u mirnom stanju kola Viyq ,@aktiviranje kola veil bi se pozitiv- nim impulsima. U svakom slucaju ovde, pored razdelnitkog faktora, za korekeiju trajanja kvazi- stabilnog perioda, moze da posluZi i baterija za predpolarizaci 21.3. Integrisani monovibrator es Pee FF Sy x ef ho me Ul opty. SL i rome Y. — 5 SI.21.6. Integrisani monovibrator.21. Monostabilna kola - monovibratori 279 vodni. Prema tome, izlaz Q, je na visokom nivou. Zbog toga tranzistor TR, vodi,a TR, ne voi, Sto mati da je kondenzator C napunjen. Kako je kolektorski napon Vey > V zy, ilazni tranzistor Smitovog kola TRy ne vodi, pa je izlaz Q na nul: Dovodenjem okidnog impuisa V, na ulaze AGB, propusni tranzistor TR, ukljuéuje fliplop FF i to tako da ga direktno resctuje. Time se na izlazu Qs gencri8e negativni impuls, koji okida monovibratorsko kolo blokiranjem. tranzistora TR, U vezi tim provede tranvistor TR;, a posto time postane Ye, < Vy , Menja sc izlaz. kompa- ratora i na izlazu Q zaposinje generisanje vre~ menskog intervala 7. Neposredno po blokiranju tranzistora TR, porast Kolektorskog napona Mc, sctuje flipflop FF, tako da se trajanje negativnog impulsa na njegovom izlazu svodi samo na zbir odgovaraju- Gin logi¢kih kasnjenja. Prema tome, efektivni okidni impuls monovibratora je vrlo uzan, pa je time od manjeg uticaja na trajanje kvazistabilnog perioda. Pri silazngj ivici impulsa Q, proveo je tran- istor TR,, a preneti negativni pad napona sa njegovog kolektora na baze tranzistora TR, drZi ovaj tranzistor neprovodnom stanju i po pres- tanku delovanja impulsa Qs. U ovakvim uslovima rada nastaje praznjenje kondenzatora Cx kroz otpornik Rp tranzistor TR, , zbog éega napon baze Vpq raste. Kad ovaj napon dostigne Prag provodenja tranzistora TR, , kolektorski napon Vg pada i blokira tranzistor TR,.No, bez obzira na to, napon Vc, sporo raste, jer sc sada ‘vr8i ponovno punjenje kondenzatora Cy, preko otpornika Ry i wlazne otpornosti tranzistora ‘TR, U stvari tek sada nastaje bitni period gene- risanja vremenskog intervala sa vremenskom konstantom RyCy koja je znatno veca od pre- thodne RyCy. Prema tome, izlazni napon Q os- taje nepromenjen sve dotle dok napon Vc ne dostigne vi8i prag ry Smitovog kola. Posie tog trenutka na svim kolima se ponovo uspastavija stabilno stanje. Normaino je do sada bilo da novi okidni impuls mode da se dovede na ulaz, tek posto je nastalo potpuno smirivanje kola. Ovde, me- dutim, postoji moguénost retrigerovanja kola, a to znati ponovnog okidanja pre zavrSetka kvazi- stabilnog perida, Na ovakav nagin se vremenski interval T moze proizvoljno da paveéa ukoliko se na ultz Kula dovodt odredena povorka impulsa V,, Ulazni blok ovakvih kola moze dosta da se razlikuje od opisanog, sto zavisi od toga kakve se sve moguénosti predvidaju u pogledu nagina oki- anja. U vezi stim obiéno je Sema monovibratora propraéena i odgovarajuéom tabelom funkcioni- sanja. U naSem slutaju, na primer, okidanje kola nastaje ako se istovremeno dovede okidni impuls ina ina B ulaz. Medutim, okidanje je moguée i ako je A ranije postavijeno na visoki naponski nivo, pa se okidni impuls dovodi samo na ulaz B i obrnuto. Kod nekih kola se okidanje moze da viii wzlaznom i silaznom ivicom okidnog impul- sa, u kom se slu¢aju predvidaju i posebni ulazi. Neke komponente, pored logitkog Kola u ulaz~ nom bloku imaju i Smitov triger, pa se brzo pro- mealjivisignali dovode preko ulaza logi¢kog kola, a sporo promenijivi preko Smitovog kola, itd. LITERATURA 21 1. Harris .N., Gray P-E., Searle C.L Digital Tran- sistor Circuits, John Wiley, New York, 1966, pel. 34. 2. Paradise J: Using the CD4047A in COSIMOS ‘Timer Applications, RCA Databook- CMOS In- tegrated Circutts, 1983, Application Notes, ICAN-6230. ‘The application of linear microcircuits SGS- Fairchild, London, 1966, pg. 3.5. 4. Motorola « The European CMOS Selection, 1979, str. 9-526, 5. Philips - Data Handbook - Semiconductor and Integrated Circuits, Part 6, Oct. 1977, HEF4047B. 6. Motorola - McMOS Handbook, 1974, g1.8 pel. E 7. Hodges D.A, Jackson 11.G.: Analysis and De- sign of Digital Integrated Circuits, McGraw- Hil, New York, 1983, pgl. 8.12 8.13. 8. Greenfield. D: Practical Digital Design Using ICs, John Wiley, New York, 1977, 1.8,