TRECIDEO IMPULSNA KOLA GLAVA 16 IMPULSNI OBLICI NAPONA Prvobitna potrcba za clektronskim kolima javila se u radio-difuznim sistemima za obradu radio-signala. Ove signale gine prostoperioditni naponi, naponi sinusoidnog ablika, Pravilno ma- nipulisanje sa takvim signalima name¢e primenu elektronskih kola sa linearnim karakteristikama. Kako je potrebna linearnost obezbedena u og- ranigenom delu karakteristike aktivnog elemen- ta, tose za navedena Kola kaze da rade sa matim signalima. U kasnijem razvoju elektronike nastali su i sistemi koji rade sa nesinusoidnim naponima, koji se popularno nazivaju impulsima. Otuda im- pulsna clcktronika obuhvata oblast elektronskih Kola koja se upotrebljavaju pri radu sa signalima ne kontinualnog veé impulsnog karaktera. Ako se ti signali predstavljaju pomoéu napona, onda ‘odgovarajuéi naponi mogu da budu veoma razli- tog oblika kao Sto su: pravougaoni, Sljasti, cks- poneneijaini linearni itd. Za generisanje nesinusoidnih napona kao i za manipulisanje sa njima koriste se prekidatka elektronska kola. U opstem slugaju ove napone karakteri8e nagla promena amplitude. Da bi se to ostvarilo neophodno je da u kolu postoji ele- menat sa nelinearnom karakteristikom. Uobi- Gajeni aktivni elementi pored linearne poseduju i nelinearnu oblast karakteristika, Otuda oni mo- gu da se upotrebe iza realizacuju impulsnih kola pod uslovom da se radi sa signalima koji se pro- tezu icvan linearne oblasti karakteristika. Dru- gim regima to znati da ova kola rade sa velikim signalima, Sto predstavija jednu od opsti karak- teristika kola u impulsnoj elektronici. 16.1, Ublici nesinusoidnin napona ‘Medu svim nesinusoidnim naponima najve- 4 znataj w impulsnoj elektronici imaju oni koji se dlikuju naglom promenom amplitude. Ovakvi naponi uw wiem smislu redi nazivaju sc impulsi. Pri analizi nekih clektrignih kola i prenosnih sistema usvaja se teorijski oblik impulsa, koji bi imao trenutnu promenu amplitude. Takav impuls pri- xazan je naslici 16.18 i poznat je kao Hevisajdova (Heaviside) funkelja, odskotni napon il sep-im- puls. Odskotni napon definise se sa: v(t)=0mr<0 pou aESoe (16.1) ‘Zioog toga Sto se konatna vrednost step-impulsa coznaéava sa "I", ovakav impuls se testo naziva jedinitni Akose odskoénoj funkeijiposte remenaT, Goda jos jena takva funkeija sa negativnim pre dznakom dobija se ideala slika 16.1. Promena amplitude takvog impulsa je beskonatno braa, pa je trajanje botnih ivica trenutno, Stoga je Sirina pravougaonog impulsa T,, precizno odredena. ’ ‘i 0 7 ee ta) tb) SI. 16.1. Teorijske impulsne funkeije: (a) odskotni ‘napon, (b) idealni pravougaoni impuls. Ako se pojedinatni pravougaoni impulsi periodi¢no ponavijaju onda nastaje povorka im- pulsa. Takvu povorku impulsa Gini pravougaoni hapon na slici 16.2. Usestanost ponavijanja ovog ‘napona je: pepe aT (162) de je 7, trajanje impulsa, a 7, — pauza izmedu impulsa"'U stuéaju da je T, = 7, pravougaoni ‘napon postaje kvadratni, jeF se odlikuje podjed- nakim trajanjem impulsa i pauze. U vezi sa ovim efini8e se faktor ispune (diy cycle) pravougao- ‘nog napona:196 TREC DEO - Impulsna kola SI. 16.2, Pravougaoni napon. A= ae (16.3) Obigledno je da je ovaj faktor manji od jedinice i da kod kvadratnog napona on iznosi 0,5. Napo- menimo da se kod jako nesimetritnih napona, aime kod napona sa izrazito velikom razlikom yremenskih intervala 7, i T,, esto opcrise sa ‘odnosom impuls / pauza ili Obratno (mark-10- space ratio), umesto sa faktorom ispune. Pored pravougaonog postoje i drugi oblici napona koji se susreéu u impulsnoj elekironici. Medu prvima pomenimo linearni napon, slika 16.3. Osnovna karakteristika ovog napona je ta a se on linearno menja sa vremenom, slika 16.3a. Ako se ovaj napon kombinuje sa odskog- nom funkcijom dobija se testerasti napon, slika 16.3b. Ukoliko je testerasti napon periodicnog karaktera, njegov faktor ispune jednak je jedinici. Kada se na usponski linearni napon nadoveze takode linearni napon, ali obrautog smera, for- mira se trouglasti napon, slika 16.3c. Ukoliko su linearn! naponi sa pozitivnim i negativnim priras tajem vremenski razdvojeni, nastaje trapezasti napon, slika 16.34. Na slici 16.4a prikazana je cksponencijaina promena napona. Potreba za ovakvim oblikom napona je retka, ali on neizbezno nastaje u mno- gim prekidackim kolima. Zapazimo da poetni deo ekspanencijalnog napona poseduje priliéno pravolinijski tok te se on koristi i kao linearni napon. Kombinacijom odskotne funkeije i eks- ponencijalnog napona prema slici 16.4 dobija se Siljasti impuls. Ovakav oblik impulsa ima pre~ ak al id i ow we te cizno definisanu prednju ivicu, te se upotrebljava kao okidni, upravijatki isinhronizacioni impuls w mnogim impulsnim mrezama. $ obzirom na toda se ovakay oblik napona dobija diferenciranjem pravongannog impulsa, to s¢ on naziva i dife- rencijalni ta i SI. 16.4. Eksponeneijalni naponi: (a) usponski, (b) Silja (Od svih navedenih nesinusoidnih napona najveéi znataj u impulsnoj elektronici imaju pra- vougaoni impulsi. Idealni oblik pravougaonog impulsa dat je na slici16.1b. Na Zalost takav im- puls je ncostvarljiv sa praktiéno realizovanim clcktronskim kolima, Pre svega idealni impuls pretpostavlja moguénost trenutne promene na- pona. To znati da se botne ivice impulsa for- miraju u vrcmenskom intervalu dije je trajanje jednako nuli. U stvarnosti ovakve diskontinualne promene napona ne postoje. Naime, svaka pro- mena napona, ma kako bila braa, deSava se u vremenskom intervalu konacnog trajanja. To je pre svega posiedica éinjenice da prekidatki ele- ‘menti u mrezama imaju konaéno vreme uklju- ivanja i iskljutivanja. Pored toga elekironska Kola u veo} ili manjoj meri poseduju i reaktivne komponente, te se energetsko stanje u takvim mreZama ne moie trenutno da menja. Zbog toga se idealni oblik pravougaonog impulsa deformi8e 1 stvarni, Koji je prikazan na slici 16.5. Ovaj im- puls podscéa na trapezasti, dat na slici 16.1d. Detaljnijom analizom vremenske zavisnosti bot- nif iviea uvida se, medutim, da promena napona kod stvarnih impulsa odgovara eksponencijalnoj zavisnosti ‘Zaiznalazenje trajanja botnih ivica impulsa trebalo bi odrediti trenutke kada napon dostize SI. 163. Linearni naponi: (a) usponski; (b) testerasti, (c) trouglast (@) trapezasti.16. Impulsni oblici napona 197 nultu, odnosnu konagnu vrednost. Zbog velike zakrivijenosti napona v tim ekstremnim tackama praktidno je nemoguée odrediti pomenute tre- hutke sa pouzdanom tatnoséu. Zbog toga se, prema opisu u odeljku 3.2.4, brzina promene prednje ivice impulsa definiSe vremenom uspos- tavljanja ili usponom ,, a zadnje - vremenom opadanja tp 1 Vp 03 i Ot a Jee tale ‘ ‘81.1655, Stvarni oblik pravougaonog impulsa. Parametti , if, karakteribu prelazna stanja impulsa, Pored ovih pomenim i veé paznati pa- rametar T,,,Kojise odnosi na stacionarno odnos- no ustaljefo stanje impulsa. Kod stvarnih impul- sa parametar T,, se definite na razne natine. U svakom sludaju’on pokazuje trajanje impulsa pri nekoj odredenoj vrednosti njegovog napona. Kod pravougaonog impulsa vreme T,, se meri pri 50% ili 90% amplitude impulsa, Kod siljastin impulsa, medutim, on se najéesée daje na nivou 04 5% amplitude impulsa. Gornja ivica pravougaonog impulsa nije u- vek rayna kao Sto bi to trebalo da bude u ideal- ‘nom sluéaju. Istina, ostvariti pravougaoni impuls sa ravnom gornjom ivicom ne predstavlja neku posebnu teskocu. Ako se, medutim, radi oimpul- 5u sa kratkotrajnim wsponom, obitno se pri pre Jazu sa prednje na ravnu ivicu impulsa ispoljava tendeneija oscilovanja napona pre konaénog smi rivanja. Ova pojava se naziva premagenje i u rnekim primenama impulsa ona je €ak i pozeljna. Premafenje se izrazava odnosom amplitude prve cscilacije i amplitude impulsa, naime: Y 2 p=ye%- (16.4) Va Imajuéiu vidu da se promene napona odig- ravaju u konatnom vremenu, testerasti napon pokazan na slici 16.3b, predstavija takode ide~ alizovan sluéaj. Zadnja ivica stvarnog testerastog impulsa je il tinearna ili eksponeneijalna, Prema tome, ovakvi impulsi su u sustini trouglasti, kod kojih je obigno vreme uspona mnogo vece od vyremena opadanja, 16.2. Harmoniéna analiza nesinusoidnih napona ‘Videli smo da se nesinusoidni naponi mogu da posmatraju kao vremenske funkcije sa od- redcnim zavisnostima u odgovarajucim vremen- skim intervalima, Vremenska zavisnost periodit- nib nesinusoidaih napona, medutim, mode da se transformise u frekvencijsku zavisnost. To magi dase analiza ovih napona move da vrs isa aspek- ta frekvencijskih, odnosno harmonitkih kompo- nenata. Naime, svaki periodiéni nesinusoidni na- pon sadrZi odredeni niz prostoperioditnih kom- ponenata sinusnog ili kosinusnog oblika uz even- tualno postojanje i jednosmerne komponente. Frekvencije prostoperiodi¢nih komponenata su ceo umnozak uéestanosti ponavijanja nesinu- soidnog napona, ili osnovne uéestanosti, kako se ‘ona inate naziva. Zbog toga sc prostoperioditne komponente nazivaju harmonici, ukljuéujuéi tui ‘osnovnu utestanost. Red harmonika odreden je odnosom harmonitne i osnovne u¢estanosti, ta- ko da je osnovna uéestanost istovremeno i prvi harmonik. Razlaganje periodiéne nesinusoidne funk- cije na postojece komponente vr8i se pomocu Furijcove (Fourier) analize. Ova analiza daje vrednost jednosmerne komponente, kao i vred- ost! amplitude f faze naizmenitnih komponena- ta, Prikazivanje razlozene funkeije vrSi se u ob- liku jednatine sa Clanovima Furijeovog reda ili grafitki pomotu frekvencijskog spektral®), ‘Da bise istaklo fizitko znagenje harmonika, prikazan jena slici 16.6 oblik kvadratnog napona, koji bi imao samo tri harmonitne komponente. Vidimo da su promene boénih iviea takvog na- pona rclativno spore. Za razliku od ovog, impulst sa vecim brojem harmonignih komponenata od- likuju se strmijim botnim ivicama. Otuda je pri prenosu ovakvih signala i potreban sistem sa ve- im propusnim opsegom. Napomenimo da broj potrebnih harmonika za dobru reprodukeiju br- zih botnih ivica impulsa zavisi i od faktorad. Kao dosta dobra procena je, da je broj harmonika, koje treba preneti kraz neki sistem, jednak re- ciprotnoj vrednosti faktora 2. Na primer, ako je T, = 1us,aT = 100 us, onda je A = 001, pa idazi da treba obezbediti propusni opseg sistema za frekventni spektar od oko 100 harmonika.198. TRECIDEO - Impulsna kola vo, istina, vazi samo za male vrednosti faktora A. Zaveée vrednosti ovog faktora to ne vazi. Na primer, za kvadratni napon faktor ispune je A = =0,5, pa bi po gornjoj proceni za reprodukeiju takvog napona bile dovoljne i dve harmonigne komponente. Rezultirajuéi napon, ivuéen pu- nom linijom na slici 16.6, ofigledno pokazuje da su i tri harmonigne komponente daleko od toga da budu dovoljne ako se radi o reprodukejji brz0 promen|jivog napona. 16.3. Osnovna kola za oblikovanje napona Nesinusoidni naponi dobijaju se pomocu odgovarajuéih prekidackin elektronskih Kola. Prekidatka kola odlikuju se time sto poseduju va ustaljena, stacionarna stanja. U jednom sta- nju izlazni napon kola je visok, a u drugom on je nizak. Prelazak iz jednog u drugo stacionarno stanje vrSi se automatski ii pod dejstvom uprav- Ijackih impulsa. Prema tome, pored potrebe za naponima odredene amplitude, trajanja i oblika, namenjenih za neke specifigne primene, potre- bbno je esto raspolagati i impulsnim signatima sa Kojima ¢e se omoguciti ili kontrolisati rad drugih impulsnih kota 16.3.1. Akumulacijska kola Elektritne mreze koje sadrie reaktivne komponente nazivaju se akumulacijske. Kao re- aktivna komponenta najées¢e se pojavijuje kapa- citivnost, a znatno rede induktivnost, 8to je uglav- nom posledica jednostavnije izrade i upotrebe kondenzatora nego kalema. Kapacitivna mreza, to isto vaai iza induktivnu, naziva se akumula- cijska zbog toga, Sto reaktivna komponenta ima sposobnost akumuliranja elektriéne encrgije. ZabvaljujuG postojanju akumulirane energije, energetsko stanje akumulacijske mreze ne mi SI. 16.6. Reprodukeija kvadratnog ‘napona sa tri harmoniéne komponente. trenutno da se izmeni, Drugim retima, promena stanja u ovakvim mreZama iziskuje neko kona’- no vreme, pa se akumulacijske mreze zovu i vremenske. Kao takve one se pojavijuju u svim elcktronskim kolima, koja poseduju svojstvo ge- nerisanja vremenskih intervala u vidu impulsa odredenog trajanja. Ako se kroz akumulacijsku mrezu prenosi prostoperiodiéni signal u ustaljenom stanju, nje- gov oblik na iziazu u potpunosti odgovara onome na ulazu. Uticaj kola na taj signal izraava se odnosom amplitude na izlazu i ulazu mreze, kao injihovim feznim stavom. To znati da sinusoidni napon ne menja svoj oblik protazeti kroz linear- nu akumulacijsku mrezu. Medutim nesinusoidni naponi pretpece izmenu ne samo po amplitudi veéi po obliku. To dolazi otuda sto doti¢na mreza, ne utige podjednako na sve harmonitne kom- ponente, koje cine frekvencijski spektar pobud- nog signala. Uzmimo da se na ulaz pasivne linearne mreze dovodi napon oblika odskozne funkeije, a 16.14, Prelazna karakteristika mre%e znamo da je dircktno vezana za polove prenosne funk- cije sistema. Ako su ti polovi s, is izlazni napon mreye 1 prolaznam revimu imate oblik: 1; (0 = Ag + Ay Oxp (Sy) +42 exp (Sf). (16.5) Napomenimo da se eksponencijalni tlanovi od- nose na akumulacijske elemente u mrezi, kojih posmatranom stuéaju ima dva. Pri bilo kojoj eksitaciji mreze izlazni napon se mote da nade ispisujuéi i reSavajuci sistem odgovarajucit: integro-diferencijalnin jednatina, U jednostavnijim stuéajevima, gde se radi o jed- nom ili dva razdvojena pola, reSenja se mogu da napi8u direkino na osnowu konfiguracije kola, znajuéi pri tome da su polovi prenosne funkcije nogativne reciproéne vrednosti vremenskih kon-16. Impulsni oblici napona 199 — 1/t;, Tako, na primer, kada se radi © kolu sa jednin akumulacijskim elementom, jednavina (16.5) postaje: u(t) =A+Bexp(-t/t). (16.6) Konstanta A odreduje se iz granitnog uslova vo) utrenutku/ = 6», Za konstantu B se nalazi da je B = —[v; (©)—v; (0), gde se graniéna vrednost v,(0) dobija u treautku ¢ = 0. Prema tome, izlazni napon akumulacijske mreze sa je- dnom reaktivnom komponentom moze direkino da se napise po obraceu: vCLy=u;(e@)~ ~ [26> v,(0%) ] exm¢ t/t), gde jesav(0*) obelezen napon us=0 po nastaloj promeni. U primenama impulsnih kola kao merilo breine promene napona na akumulaelskoj marci tzima se ranije definisano vreme uspona 1, Ako se promena napona odvija prema jednacini (16.7) ovo vreme se moze da izraéuna pomoéu ‘opste formule: (16.7) v(@)—v(h) Ble) Uy fetin » (168) de su: 7 -vremenska konstanta kola, ‘u(t,) - napon pri 90% konatne vrednost i (ta) - napon pri 10% konatne vrednosti Integrator. Najjecnostavnije akumulacij- sko kolo pokazano je na slici 16.7. Akumulacijski element & ovom kolu je kondenzator C. Energet- sko stanje kondenzatora, kapacitivnosti C, zavisi od struje u kolu, pa se izrazi za elektriéno op- tere¢enje i pad napona na kondenzatory mogu a napisu u sledeéem obliku: ac(t=Sideivecy='fids.(69) Ove jednatine fiziki znaée da je za promene cenergetskog stanja kondenzatora, bilo da sc on uni ii prazni, potrebno konatno vreme. To zna- R wv : vy _ ‘ SI. 16.7. RC kolo - Gi da ne postoji moguénost da se napon na kon- denzatoru trenutno promeni. Prema tome, nagla Promenu napona sa jedne strane kondenzatora mora da prati ista tolika promena napona i sa druge strane. Pretpostavimo da se RC kolo na slici 16.7 pobuduje sinusoidnim naponomv,, = Vj, Sino. Telazni napon u ovom slutaju odreden je preno- snom funkeijom: %; 1 v, Tejorc? 16:10) i faznim stavom: pr arcig(wRC). (16.11) U slugaju da se u kolu ostvari fazni pomeraj u iznosu p =—z/2, izlazni napon v; postaje pro- porcionalan integralu wlaznog napona v,. Da bi se to postiglo, iz jednadine (16.11) iziazi, da vre- menska konstanta kola treba da bude beskonaé- no velika. To znati da u kolu mora biti R ili C beskonatno veliko, sto i jedno i drugo onemogu- ¢ava rad akumulacijskog kola. No, bez obzira na gornji zakljutak, RC kola sa vrlo velikom vre- ‘menskom konstantom nazivaju se integratori. Osnovna naponska jednagina RC kola na slici 16.7 glasi: (16.12) Ako se to kolo Koristi kao integrator, onda je rugi dlan na desnoj strani gornje jednagine za- nemarljivo mali u poredenju sa prvim. Otuda je struja u kolu f= vy, / R, pa je izlazni napon Integratora dat izrazom: y(n Res yar. Ova jednatina potvrduje teorijski zakljucak o moguénosti kori8éenja RC kola kao integratora. Uzmimo da se sada na ulaz posmatranog RC kola dovodi napon koji trenutno dostize ko- nacnu vrednost (0) = V, Posto ulazni napon zadréava konstantnu vrednost, tose kondenzator puni i napon na njemu eksponencijaino rast. ‘Teorijski, izlazni napon dostize vrednost ulaznog. napona tek posle beskonaéno dugog vremena. Prakti¢no, medutim, uzima se da on dostife ko- nagnu vrednost u periodu od tri vremenske kons- tante T=R C. Zato se vreme u iznusu od (3 — 5yt definige kao vreme smirivanja, vreme u toku ko- ga sc u akumulacijskom elementu uspostavija Konatno, ustaljeno stanje. Razmotrimo sada slutaj kada se na ulaz RC mreze naslici 16.7 dovodi pravougaoninaponvy, vy=Ri+ 7 ode. (16.13)200 TRECI DEO - Impulsna kola slika 16.8a. Visoki nivo napona obelezen je sa jy ‘a njegovo trajanje sa Ty. Isto tako, niski nivo napona oznaéen je sa Vy, a trajanje sa Ty - Promena vrednosti ovog napona je vtlo brza, gotovo trenutna. Srednja vrednost pravougao- Rog napona pokazana je isprekidanom tinijom Vo. “Y oiy e cee SI. 168. Naponski dijagrami RC kola na slic 16.7: (a) izlazni napon, (6) izlazni napon pri U periodu 7, vr8i se punjenje kondenzato- ra C kroz otpornik R. Porast izlaznog napona je eksponencijalan sa vremenskom konstantom RC. Akoje period Ty, > 3r, kondenzator C ée se napuniti na napon V,, pre istcka tog perioda, slika 16.80. Po zavrSctku vremenskog intervala T,ulazni napon pada na vrednost Vy. S obzirom na to da je kondenzator C napunjen, izlazni na- pon ne moje trenutno dase smanji veé postupno sa praznjenjem kondenzatora. Ako je period Ty> 31, izlazni napon ustaliée se na vrednost Vy pre isteka tog perioda, Vremenski dijagram na slici 16.8b pokazuje da je izlazni napon pretrpeo promene oblika botnih ivica, koje bi se mogle izraziti vremenom uspostavijanja i opadanja. Sve dotle dok je Sirina izlaznog impulsa Tp > 4t,,slika 16.5, smatra se da impuls poseduje zadovoljava- juéi pravougaoni oblik. ‘Na slici 16.8¢ pokazan je dijagram izlaznog napona RC kola za slucaj da je vremenska kon- stanta mreze povetana toliko, da uslov smiriva- nja nije vise ispunjen. Vidimo da se sada i punje- nje i praznjenje kondenzatora C prekida pre nego Sto se dostignu odgovarajuéi ustaljeni nivoi na- ona, Posmatrajuci ove dijagrame obratimo pai- nju jo8 i na to, da srednja vrednost napona na ilazu RC kola ostaje uvek ista i jednaka srednjoj vrednosti ulaznog napona. ‘Vremenski dijagram na slici 16.8¢ unckoli- ko potvrduje jednatinu (16.13) jer je integral konstante linearna funkeija. Istina da bi promena napona v; bila jo8 vise linearna, potrebno je da ‘vremenska konstanta kola bude jos veéa, recimo. RC = 10 T. To bi, medutim, prema jednadini (16.13) doveto do jos veceg smanjenja amplitude intaznog napona Vy = Vip ~Vpy- Na kraju napomenimo da u vremensku konstantu kola treba uragunati i izlaznu otpor- ost pobudnog izvora. U naSem izlaganju pret- postavljeno je da se radi o naponskom izvory, pa Je stoga njegova otpornost mogla da bude zane- marena. Imajuéi u vidu da je za rad integratora povoljnija Sto veéa vremensia konstanta, to izlazi da intcgratorska kola treba pobudivati strujnim umesto naponskim izvorom. Diferencijator. Postojijo8 jedna jednostav- nna akumulacijska mreda koju ini CR kolo. Ono se razlikuje od prethodnog akumutacijskog kola samo po tome Sto su kondenzator C i otpornik R izmenjali svoja mesta, slika 16.9. Posto je u ovoj mredi sprega izmedu izlaza i ulaza ostvarena pre- ko kondenzatora, tose ove radi a visokopropus- ‘nom kolu. Zbog toga, za razliku od opisanog RC Kola, treba ofekivati da Ge CR kolo omoguéiti bolju reprodukeiju signala visoke utestanosti, odnosno botnih ivica impulsa. Pretpostavimo da se CR kolo na slici 16.9 pobuduje sinusoidnim naponom vy, = V,,Sin wt. I:tazni napon u ovom sludaju odreden je prenos- nom funkeijom: S1.16.9. Diferencijator.16, Impulsni obtici napona 201 (16.14) i faznim stavom; poaee (sh): ‘Ako bi se u ovom kolu ostvario fazni pomeraj u iznosu p = 2/2, izkazni napon v; bio bi pro- porcionalan diferencijalu ulaznog naponav,,, Da bi se to postiglo iz jednagine (16.15) izlazi da vremenska konstanta kola RC treba da bude jednaka nuli. Ovaj zahtev je neizvodljiv jer one~ moguéava realizaciju akumulaeijeke mreze. No, bez obzira na gornji zakljutak, CR Kola sa velo malom vremenskom konstantom nazivaju se di- ferencijatori Osnovna naponska jednagina CR kola wop- te videli smo da glasi: (6.15) va pfidt+Ri (16.16) ‘Akose takvo kolo koristi kao diferencijator onda je drugi dlan na desnoj strani gornje jednagine zanemarljivo mali u poredenju sa prvim. Otuda je struja u kolu data pribliznim izrazom: incSe (16.17) asa ovim sea izlazni napon diferencijatora dobi- ja izraz: doy v(t RCGE. (16.18) Uzmimo sada da se na isto kolo dovodi pravougaoni napon prema slici 16.10. Prednja ivica prvog impulsa prenosi se sa ulaza na izlaz bez slabljenja. U toku trajanja ulaznog imputsa Typ kondenzator C se, kao &d znamo, puni, tc ialazni napon opada. Ako je Tp >31 izlazni napon pada praktitno na nulu i poste toga miruje. To znati da je kondenzator napunjen i na njeme vlada potencijatna razlika koja je jednaka naponu. Vy, sa pozitivnim polom na gornjem ulaznom prikljudku kola. Kada po istcku vremena Ty, ulazni napon padne za iznos AV potencijal na levoj strani kon- denzatora Cu kolu na slici 16.9 trenutno se smanji za isti iznos. Posto se elcktritno optere- Genje kondenzatora ne mode trenutno da prome- ni, a potencijal na njegovoj desnoj strant je bio jednak nuli, to on mora da postane negativan i jednak —AV. U kolu se sada uspostavija struja prainjenja suprotnog smera od one koja je naz~ natena na Semi kola. Ova struja odréava negati- van napon na izlazu kola sve dotte, dok se kon- denzator potpuno ne isprazni i time nastane mirno stanje. Vidimo, dakie, da ovakvo CR kolo potpuno menja oblik ulaznog napona, tako da se od pravougaonog dobijaju dva siljasta impulsa razliitih polariteta, te re : ta 7 ce * = t wo |b aul : 4 r, a c bes iS : SI. 16.10. Naponski dijagrami CR kola na slici 16.9: (a) ulazni napon, (b) izlazni napon pri «'T, (c)i2- lazni napon pri >T. ‘Znajuéi da je izvod konstante jednak nuli, dijagram v, na slici 16.10 trebalo bi da ima vred- nost nule za celo vreme trajanja impulsa vy. Kada je vremenska konstanta kola vrlo mala, to se dobrim delom i postize. Istina, diferencijal botnih iviea impulsa trebalo bi da rezultuje w impuls neograniéene amplitude i trenutnog tra- janja, Ova greska u diferenciranju objainjava se time da u toku diskontinualnih promena napona nije opravdana utinjena pretpostavka, da je na- pon na otporniku R zanemarijivo mali. General- no gledano, diferenciranje nesinusoidnih napona treba posmatrati preko njegovog frekvencijskog spekira. Za pravilno diferenciranje bilo bi pot- rebno da vremenska konstanta kola bude mala u poredenju sa periodom najvise harmoniine kom- ponente koja je od znataja 2a oblik pobudnog napona ‘Ako je vremenska konstanta CR kola dosta velika tako da je t > T, onda se u toku perioda Ty, i Ty ne moze da obavi potpuno punjenie,202 TREC DEO - Impulsna kola odnosno praznjenje kondenzatora’C. Otuda se na izlazu kola ne mogu da formiraje siljasti im- pulsi, veése zadr2ava manjeilivise izobligen oblik uulaznog napona, slika'16.10c- Sto se tide uticaja izizne otpornosti pobuc~ nog generatora na rad diferencijatora, jasno je da je ovde pozcljan naponski generator. U slucaju da otpornost takvih generatora nije sasvim mala, moze doti do znatnih teskoéa u nastojanju da se iavede 8to bolje diferenciranje napona razligitih a. “Za tacliku ou RC kola, irlazni napon na CR kolu ima srednju vrednost uvek jednaku nuli. To se mote da objasni kako fizitki tako ianaliti¢ki. S obzirom da srednja vrednost noke clektrigne veli- Eine predstavija jednosmernu komponentu, do- voljno je podsetiti da kondenzator ne propusta jednomernu struju pa da se dode do gornjeg zakljuska. ‘Na kraju istaknimo da se osnovna akumu- lacijska kota - pasivni integratori i diferencijatori - koriste za promenu oblika napona, te se stoga zovu jo8 ilinearna uobli¢avatka kola. Inate aku- ‘mulacijske mrede u kombinacij sa razligitim pre- kidaekim elementima nalaze veoma Siroku pri- menu u izgradnji slozenijih prekidackih mre 16.3.2. Kola sa diodama Pri razmatranju parametara diode, videti poglavije 3.1, istaknuto je da ona ima jako zakri- vijenu strujno-naponsku karakteristiku. To znagi da je dioda nelincaran clemenat i kao takav ve- oma je pogodan za izgradnju jecnosiavnih preki- datkih kolo. Na slict 16.112 pokazano je jedno takvo prekidatko kolo sa diodom, éfja je strujno- naponska karakteristika uertana na slict 16.11b. Uzmimo da su na ovoj karakteristici poznate pribliine vrednosti za napon praga provodenja Vyp = 0,65 V, kaoiza koordinate woéenih tataka M—80 V; —4 4A) i P(0,8V;10mA). Lincarna aproksimacija karakteristike diode izvrSena je na bey gel “fA . —— to wo bazi ovih podataka, uzimajuéi da su nagit segmenata odredeni sledeéim otpornostima: Rpy = 80/ (4:10) = 20MQi Rp = 0,8/(10x 103)=80 Q. Koriste¢i ove parametre za predsta- vijanje diode, uertana je na slic 16.12 odgovara- juca ckvivalentna Sema posmatranog Kola. Iz 8e- ‘me kola lako se uogava dla ée pri pozitivnim ula- znim naponima dioda da vodi, te ée napon na falazu biti jednak ulaznom naponu, umanjenom za vrednost napona Vi. Medutim, pri negati- ‘vnom naponu na ulazu kola, dioda ée biti nepro- vodna, te je izlazni aapon jednak ni Ta bi bile, tagno tako, da je za diodu kori8¢ena aproksima- cija drugog reda, to jest sa dva parametra kona- Enih vrednosti Vp i Rp Naslici 16.12, medutim, je primenjena aproksimaeija treéeg reda, time je ostvaren razdelnitki odnos izlaza i ulaza kola u ba stanja, Prema tome, vrednostiizlaznog napo- na u provodnom i neprovodnom stanju prekida- fasu: R Vip= ER Vem ¥D)» (1639) odnosno R YIN" I Roy Yum - ¥p)- (16-20) Gornje jednatine pokazuju da na iztazni napon = pored parametara diode — uti¢e i otpornost R.S obzirom da u stvarnosti otpornost Rp nema Konstantay vrednost, potrebno je da bude R » >»Rp, kako bi se umanjio uticaj promene otpor- nosti Rp na izlazni napon Vip S druge strane, w neprovodnom rezimu bilo bi pozeljno da je izlaz- ‘nt napon sto manji, pa viuda i zabtev da je R « «py. Prema tome, otpornik R treba odabrati tako da bude: (16.21) Kao optimalno reSenje pri izboru vrednosti otpornika R uzima se da odstupanja od idealnog slugaja u provodnom i neprovodnom regimu Ry«R«Rpy- ‘1.16.11. Diodni prekidad: (a) Sema kola, (b) karakteristika diode.oblici napona 203 \ Row we—| vs ce ie Re {] ton Lvon rada diode budu ista, Sto znati da je R / Rp =Rpq/ R. Iz ovog uslova dobija se da otpornost R treba da bude jednaka geometrijskoj sredini vrednosti Rp i Rpy, naime: R= (RyRy)? = = (80 + 20 + 108)!/? = 40kQ. Pri ovom izboru, medutim, ne treba izgubiti iz vida i struju potrosaéa, koji Ce biti prikijugen na posmatrano prekidatko kolo. U praktitnoj primeni diodnog prekidaa o- bigno ¢e se postaviti zahtev u pogiedu maksimal- ne vrednosti negativnog napona na izlazu, pa se iz tog uslova mora da odredi vrednost otpornika R. Polazeéi od tog zahteva iz jednadine (16.20) se dobija da je: (16.22) R=R, Yin (1623) ’ Vung — Vw Posto je biéno Vy « Vyyy, @ uz to je ovde Rpy = Ving | Ipys t0 Se gornjt raz. svodi na: Sl. 16.12. Ekvivalentna Sema kola na slick 16.11a, Yn rn gde je Ipy inverzna struja diode pri vrednosti napona Vy. ‘Ogranigavaé. Osnovno prekidatko kolo sa diodom nalazi veliku primenu w mrezama za u- obligavanje napona, gde dioda ima ulogu og- ranitavaga amplitude. Takav jednostrani diodni ograni¢avaé koji, pored diode, sadr2i jo$ otporni Rireferentni izvor napona Vp, pokazan je u dve verzije na slict 16.13. Da bismo izlozili nagin rada pokazanih uob- ligavataih kola wzeéemo kao primer dase na ulaz dovodi napon vy sinusoidnog oblika. Pored toga smatrajmo za sada da je dioda ideaina, to znati da su Rp = 0, Vpr = 01 Rpy = ©. U slutaju rednog ogranitivaéa, slika 16.13a, dioda D bi¢e neprovodna sve dotle dok napon na ulazu ne bude veti od referentnog napona Vp. Prema to- ‘me, za sve to vreme izlazni napon ima vrednost Re (16.24) to) f \_cey R w % ° ” Va + *T o4 (o) wo Si. 16.13, Diodni ogranitavadi i njihovi naponski dijagrami (a) redni, (b) paralateni.204 Vg. Kada je, medutim, vy > Vp, dioda postaje provodna i direkino vezuje izlaz sa ulazom og- Tanitavatkog kola. Na taj natin se deo ulaznog napona, koji je veci od Vp prenosi na izlaz u potpuno istom obliku, kad Sto pokazuje i vre- ‘menski dijagram naslici 16.13, oznaten sa (a). To znati da je sa ovim kolom ogranien prenos sig- nala sa ulaza na izlaz, kada je on manji od re- ferentnog napona. Isto tako mozese reci da je sa tim izabran deo napona koji se Zeli preneli na izlaz. Otuda se ovakva kola i nazivaju ampli- tudski selektori napona. Na slici 16.13b dato je isto uobligavacko kolo, samo Sto su otpornik R i dioda D sada promenili svoja mesta, Kao iu prethodaom tako iv ovom kolu dioda ée biti neprovodna sve dotle dok je napon na ulazu vy < Vp. Posto je veza izmedu ulaza i izlaza sada ostvarena preko ot- purnika R, a kolo nije nitim optereéeno, to je napon na izlazu identigan wlaznom maponu. Mc- dutim, Sim ulazni napon postane veéi od refe- rentnog, dioda postaje provodna i izlaz sc di- rektno vezuje na bateriju Vp. Time je izlazni napon ogeaniéen na vrednost referentnog na- pona, kao Sto to pokazuje vremenski dijagram na slici 16.13 aznaten sa (b). Napomenimo da vre- menski dijagrami iziaznog napona pokazuju da je ogranigenje, odnosno scéenje selcktovanog sig- nala izvedeno taéno na nivou referentnog po- tencijala Vp. U stvarnosti dioda nema idealne karakteristike, pa i pomenuto seéenje napona neée biti tako idealno. TRECI DEO - Imputsna kola Kada seu nelincarnom uobli¢avaékom kolu upotrebe dve diode i dva referentna napona do- bija se ogranitavaé sa dva nivoa, slika 16.14a. ‘Smatrajuéi da se radi o idealnim diodama ucr- tana je prenosna karakteristika na slici 16.140, Koja se sastoji iz tri segmenta. Dok je ulazni napon vy < Vey, Vodi samo dioda Di ogeani- tava negativny amplitudu izlaznog napona na vrednost —Vgo. Pri vrednostima ulaznog napona Vay < Vy < Vin, ob diode su zakovene, pa se ulazni napon preko otpornika R prenosi na izlaz nepromenjen. Najzad, kad ulazm napon bude veti od Vp}, dioda D, postaje provodna i og- ranitava pozitivnu amplitudu izlaznog napona na vrednost + Vp. Prema tome, ograni¢avat sa dva nivoa moze da se upotrebi kao konvertor sinu- soidnog napona u trapezasti,slika 16.14¢/i d. Da bi se ovo kolo moglo da primeni kao uoblitavat sinusoidnog napona u kvadratui sa relativuy brzom promenom botnih ivica, potrebno je da referentni naponi po apsolutnoj vrednosti budu Jednaki i Sto manji u poredenju sa amplitudom uulaznog napona. Ispostavljaé nivoa. Ponekad je potrebno dase formiraju impuisni naponi sa proizvoljnom srodnjom vrednoéu, odnosnovrednoiéu jednos- mernog nivoa. Takav problem se reSava kori8- enjem kola koja se nazivaju uspostavijagi nivoa. Uspostavijagi nivoa su nelinearne akumu- lacione mreZe. To upravo znati da one, pored vet poznate akumulacione RC mreze, imaju jo8 i nelincarni clement, na primer diodu. Jedna takva A rez & Ty td) 6 Ww HS CTT | UL te) Sl. 16.14. Ogranitavaé sa dva nivoa: (a) Sema kola, (b) prenosna karakteristika, (¢) i (2) naponski dijagrami.mreza pokazana je na slici 16.15. Ovo kolo se razlikuje od onog na slici 16.9 samo po tome so je paratcino otpornikw R vezana dioda D. Ustvari kod akumulacionih kola za promenu jednosmer- nog nivoa bitno Je to, da vremenska Konsianta ola bude razltita w toku dva moguéa procesa promene encrgetskog stanja. Natin rada pokazanog kota ilustrovan je yremenskim dijagramima napona na slici 16.15b. Pretpostavimo da su promene ulaznog napona vyvrlo brze ida je kondenzator C pre dovodenja sapona vy bio prazan. Naglt porast napona na ulazu Kola w trenutku r, prenosi se na ial i polarizuje diodu D u propusnom smeru. Zbog, toga je vremenska konstanta kola RRp CRERS ‘lo mala f omoguéava brz0 punjenje kondenza- tora C. Na kraju procesa punjenja, kao Sto zna- imo, struja uw Kolu prestaje da tege, pa je izlaz napon jednak nuli. U trenutku ¢, ulazni napon naglo pada na nulu, uzrokujuci time istu toliku promenu napo- na ina izlazu kola. Posto je izlazni napon ve¢ bio na nuli, to on sada postaje negativan. Otigledno je da je sada dioda neprovodna, pa se akumula- cioni element prazni u kolusa vremenskom kons- tantom: (16.25) (16.26) ‘Ako je vremenska Konstanta dosta veca od tra Jauja polovine periode kvadratnog napona vy kondenzator C 6¢ se vrlo malo da isprazni uw vremenu od f do 13, Saglasno tome i porast ‘napona na izlazu Kola je neznatan. U trenutku £3 nastaje ponovo porast napo- na kako na ulazu tako i na izlazu kola. Ialazni napon, sada dostize vrlo mali pozitivni nivo, koji ponovo polarizuje diodu u provodnom smeru. uw 16. Imputsni oblici napona 205 Time se omoguéava brzo dopunjavanje konden- zatora C, koji se u stvari bio samo neznatno ispraznio. Zbog toga se pozitivni napon na izlazu kola pojavljuje samo kao kratkotrajno premase- nje. Drugim recima, maksimaina vrednost izlaz- og napona vezana je za nulti nivo. Sto se tite srednje vrednosti ofigledno je da je ona kod ulaz~ nog kvadratnog napona vy pozitivna i jednaka polovini amplitude V;yy. Na izlazu kola, medu- tim, ona je pre svega negativna i nesto manja od polovine amplitude impulsa. 163.3. Kola sa tranzistorima Osnovno prekidaéko kolo moe da se izve- dei sa tranzistorima, koji, kao Sto je ranije poka- zano, takode raspolazu nelinearnom karakteris- tikom. U principu ovakvo kolo se realizuje kako sa bipolarnim tako i sa unipolarnim tranzist ma, odnosno fetovima i mosfetovima. Tranzistorski prekidaé. Pod ovim nazivom podrazumevaéemo prekidat sa bipolarnim tran- istorom, koji je prikazan Semom i odgovara- jucim karaktcristikama prekidackog elementana slici 16.16. Na ovim karakteristikama uertane suv dve radne prave prekidata ito za Re, = 500 Qi Req=200 Q. Zbog velike promene ulazne otpor- nosti tranzistora u pretaznim rezimima obitno se u bazni dovod postavlja otpornost Rj, » Ry. Mak- simaina vrednost ove otpornosti ograniéena je potrebnom strujom baze za rad tranzistora’u zasienju, Za dati tranzistor sa Rey = 500 Q siruja baze treba da bude veéa od 0,4 mA, au slugaju otpornosti Re» = 200 Q ova struja mora da bude veéa od 1 MA. Ako se uz to tradi da tranzistor radi sa faktorom zasi¢enja Fy = Bplips! Mex =3 — da bise ostvario Sto manjinapon Vops to bazne struje tranzistora treba da budu 1,2 MA, odnosno 3 mA. Za ovakav rezim rada pot- Febno je raspolagati naponom pobude: tala +Vegs- (1627) tb) lal SI. 16.15. Uspostavlja® odredenog na- ponskog nivoa: (a) Sema kola, (b) na- ponski dijagrami.206 - ‘TRECI DEO - Imputsna kola Iz podataka tranzistora moglo bi se videti da je napon Vpy-c= 0,85 V za struju Ip=1 mA, od- rnosno 0,95 V pri 5 mA. Ako je napon pobude ‘ograniten na oko 3,5 V, Sto je, na primer, slutaj kod najyvi8e kori8éenih logiskih kola, onda se mo- ‘gu uzeti vrednosti Rp, = 2,2 KQ u kolu sa Roy ‘odnosno Ryy = 820 92 u kolu sa Rea. Neka definitivno prekidaéko kolo bude sa Wrednostima otpornika Rp, i Rey. He jednadine radne prave =Vec~Rele (16.28) pristrujile = an reesrelane napon Vo £055 V, dok ise sa karakteristika ofitala vred- nost Voxs = 0,3 V, Sto bi odgovaralo struji Ic = =19,4mA, Proveru zasi6enog rezima tranzistora izves- emo iz poznatog uslova da je Bly = Fslcsy odnosno: Ry Voo~% Brn Psp. (1629) Sa odgovarajuéim vrednostima za prekidaé sa Re, halazi se da koeficijent strujnog pojaéanja tranzistora Br ili hp treba da bude 37, a u po- dacima za tranzistor (2N3903) moglo bi se videti da iznosi oko 40. Relim neprovodenja prekidata bio bi os- twaren i pri ulaznom naponu Vy = 0 V pod uslovom da je inverzna struja tranzistora zane- marljivo maia, a sa tim i pozitivan pad napona Vg= Rg logo: Sttuja [ego je w normalnim uslo- vima rada tranzistora manja od 100 nA, ali na temperaturi od 70° C krece se 0d 3-5 414. To je jo8 uvek zancmarljivo, te se negativna pobuda usvaja samo iz razloga bricg iskljucivanja tranzi stora. U ovom sluéaju maksimaini negativni na- pon moze da se odredi iz uslova: Von ~ Re lcaomin < BY ae - (16.30) Ved) SI. 16.16. Tranzistorski prekidad: (a) Sema kola, (b) karakteristike tranzistora (2N3909). U podacima tranzistora stoji da je probojni na- pon BV gp = GV, te stoga okidni napon Vay, bez, obzira na struju Ieyo, treba da bude many. Disipacija tranzistora zavisi od rezima rada. U neprovodnom rezimu je: Poy = Voc! egy = 10-10 - 10-8 = de je pri negativnoj polarizaciji baze i na tem- peraturi od 120° C inverzna struja tranzistora Teg = 104. U provocnom stanju, odnosno u rezimu zasi¢enya gubiei na tranzistoru pri otpornosti Rey su: Poz=Verstcs = 03 +194: 1073 =5,8mW. Ako bi tranzistor kao prekidat bio podeSen da radi u aktivnom reZimu pri kolektorskom napo- ru, na primer, od 2 V i odgovarajuéom strujom od 16 mA, disipacija tranzistora bi iznosila: Pag = Veg le = 2° 16+ 10-3 = 32mW. Ovaj primer ofigledno ilustruje éinjenicu da rad tranzistora u rezimu zasi¢enja najvige odgovara ideatnom prekidatu. Navedimo na kraju jo8 i parametre prelaz- nih rezima, koji se redovno unose u listu podata- ka upotrebljenog tranzistora (2N3903), naime: 14=35ns, 1,=35ns, 1,= 175 ns i t= 500s. Ponekad je potrebno izvrsiti razdvajanje generatora pobude i tranzistorskog prekidata s obzirom na tok jednosmerne struje. U tom slu- €aju se upotrebljava prekidaé sa kapacitivnom spregom, pa se umesto statitke mora da koristi dinamigka pobuda. Jedno takvo kolo pokazano jena slici 16.17. U mimom stanju, Sto znati kada je ulazni signal jednak nuli, tranzistor dobija baznu struju preko otpornika Rp, pase normaino .1 mW,16, Impulsni oblici napona 207 os wv we So " or «te a wt Dao * i Tne ML +f —§_ 1 o WA te nalazi u provodnom rezimu, odnosno u zasi¢e- nju. Ako je i ovde upotrebljen tranzistor sa slike 16.16, onda iz uslova zasiéenja tranzistora pri Re= $00 Q treba da bude: Veo -V; ‘co~ Vn R, Re = ‘3 ~ Benin Re VC Vegs 10-08 _ = 30 - 50075 —y'5 = = 14,226 ~ 15k2. (1631) U toku provodenja tranzistora kondenza- tor C je napunjen na vrednost Vpyessa poritivnim polom prema bazi tranzistora. Dovodenjem ne- gativnog impulsa vy na ulaz ovog kola, slika 16.17, nastaje negativna polarizacija baze tran- zistora Vp (0) = Viggs — AV usted gega tranzis- tor postaje neprovodan. Posto u ovakvim uslovi ma rada kola nastaje punjenje kondenzatora C kroz otpornik 2, to se napon na bazi poveéava prema vrednosti 7, (<2) = Vcc. Dabineprovod- ni period tranzistora bio konirotisan, punjenje kondenzatora treba prekinuti pre nego Sto bi napon baze usao u oblast nepouzdanog blokira- nja tranzistora. Prema tome, kapacitivnost C tre- ba odabrati tako da u trenutku vraéanja ulaznog napona na nulu bude ¥,(Tp)=Vgry Stoga se iz jednagine: SI. 16.17. Normalno ukljugen preki ddaé: (a) Sema prekidaa, (b) dijagrami pobudnog napona. Ug (1) = Veen (= Vee (16.32) = (Voc —Vaes + Vy) exp (-#/RgC) za dati uslov natazi trajanje impulsa: Veo = Vues + Vy Yeo- Ven Za stutaj da su: AVy = 3,5 V, Vagy = — 05V i Tp = 10 us iz gornjeg izraza izratunava se potrebna vrednost kondenzatora C = 3000 pF. Napomenimo na kraju jo8 ito, da je u kola na slici 16.17 otpornost Ri, éesto dovoljno velika, tako da se praktitno obezbeduje konstantna struja punjenja kondenzatora C. U takvom slu- Gaju jednatina (16.32) bila bi linearna, Sto otak- Sava iznalazenje potrebne vrednosti kondenzato- ra. Prekidaé sa fetom. Prekidatko kolo sa fe- tom pokazano je na slici 16.18a. Na strujno- naponskim karakteristikama upotrebljenog feta, slika 16.18b, ucrtana je radna prava za otpornost Rp = 33 kQ i napon napajanja Vpy = 20 V koristedi pri tome dobro poznatu jednaginu: Vos=VYon-Rplp- (16.34) Iz prescka radne prave sa karakteristikom za Vos 0 nalazi se da struja dfcjna ima vrednost Tp * 5,9 mA. Sa ovom vrednostu struje se iz Tp=RgCin = (16.33) SI. 16.18, Prekidaé sa fetom: (a) Sema prekidaéa, (b) karakteristika feta (2N4392). vn Be2s _ TRECI DEO - Imputsna kola jednatine (16.34) izratunava napon na provod- nom prekidatu Ving = 0,5 V. U potpunijim po- dacima feta za ovaj napon nasla bi se vrednost od oav. Istaknimo ovom pritikom da je izlazna ot- pornost feta u provodnom rezimu vrlo mata iu nagem slutaju iznosi oko 60 2. Otuda pri malim strujama drejna, na primer 100,24, ostvario bi se pad napona na prekidaéu od svega 6 mV, Sto je dalcko povoljnije nego kod klasi¢nog tranzistora. Da bise prekidaé sa fetom iskljutio potreb- ‘no je na njegov ulaz dovesti negativan napon. Pri vrednosti ovog napona od —2 V struja drejna — prema raspolozivim podacima — pada na svega 1 nA. Iako bi se za mnoge primene moglo sma- trati da fet u ovim ustovima ne vodi, za prekidni napon upotrebljenog feta navodi se vrednost Vogr=—T V, pri kojoj struja drejna ima maksi- malnu vrednost od 0,1 nA, odnosno 0,2,40A pri temperaturi od 150° C. To znaéi da je napon na izlazu prekidata u oba sludaja prakiigno jednak naponu napajanja Vp. ‘Navedimo na kraju i parametre prelaznih reZima upotrebljenog feta (2N4392): vreme ukljugivanja 15 ns i vreme iskljudivanja 35 ns. Prekidaé sa mosfetom. Podsetimo pre sve- ga da postoje mosfetovi sa P ili sa N kanalom. I Jedni idrugi mosfetovi proizvode se sa ugradcnim ili sa indukovanim kanalom.Mosfetovi sa ugradenim kanalom nisu pogodni za dircktno povezivanje u prekida¢kim mrezama, jer imaju suprotne polaritete napona na drejnu provodnog i gejtu neprovodnog tranzistora. Zato je na slici 16.19a ucrtana Sema jednostavnog prekidatkog kola, u kome je upotrebljen mosfet sa induko- vanim N kanalom. Neka je u ovom kolu napon napajanja Vp = 8 V i otpornost optereéenja Rp = 2,7kQ. Ucrtavajuéi radnu pravu prekidata na slici 16.19b, sa karakteristika se oditava struja ” o mosfeta u provodnom rezimu Ip = 28 mA pri naponu gojta Ves = 8 V. Sa ovim se iz jednatine (16.34) izraéunava izlazni napon mosfeta Ving = 44 V, Sto znagi da otpornost prekidaga u provodnom refimu iznosi 157. U karakteristi- kama mosfeta mogla bi se otitati vrednost ove otpornosti od oko 100 2. Prekidni napon upotrebljenog mosfeta je Vegr=2,5 V. Pri ovom naponu maksimaine vre- nosti struje drejna i gejta su: Ipy <100 pA i Igy<10 pA. Ovi podaci ukazuju pre svega na to, da mosfet u neprovodnom stanju ima vrlo veliku izlaznu otpornost — oko 80-10? Q, pa je napon Vs = Vpp-Istina pri temperaturi od oko 125°C struja drejna moze dostidi i vrednost od 0,1 4A, alii tada bi izlazna otpornost posmatranog pre- kidaéa bila veéa od 80 MQ. 16.3.4 Kolo sa operacionim pojacavaéom Operacioni pojatavaé je linearno kolo sa vyeoma dobrim karakteristikama u pogledu poja- anja, ulazne i izlazne otpornosti, stabilnosti itd. Tako su ove komponente prvenstveno namenje- ne za izgradnju lincarnih kola, neke integrisane komponente opste namene, kao3to je na primer #ATA1, nalaze Siru primenu iu prekidaé- kimmrezama), Jedan od bitnih parametara za primenw operacionih pojatavata u prekidackim kolima je brzina promene izlaznog napona (slew rate). Kod navedene komponente ovaj parame- tar iznosi 0,5V / 41s, Sto znaci da bi za promenu idlaznog napona od svega 10 V bilo potrebno vreme od 20,18. Odigledno je da bi ovakvo pre- kidatko kolo bilo dosta sporo, te su stoga izgra- dene i integrisane komponente sa znatno veéom brzinom promene izlaznog napona (na primer BATIS sa 100V /y1s)(67), Na slici 16.20a dato je najjednostavnije im- pulsno kolo sa operacionim pojacavagem. Kolo SI. 16.19. Prekidat sa mosfetom: (@) Sema prekidata, (b) karakteristike ‘mosfeta (M116). ww16, Impulsni oblici napona 209 wo “ im Cive er se pobuduje direktno éetvrtastim naponom Vy. Izlazni napon je istog oblika, ali obrnutog polati- teta. Ovaj napon mote da bude i istog polariteta ako se pobuda dovodi na neinvertorski ulaz, po- Jacavaca. ‘Maksimaini nivoi napona na iziazu su manji zaoko jedan volt od odgovarajuéih napona napa- janja, naime Vy = Vee 1 iV jy =— (Veg — 1). Imajudi u vidu veliko pojatanje kola, oko 200000, za promenu napona na izlazu w iznosu od +10 V potrebno je da amplituda ulaznog napona bude svega £50 ,2V, ali naravno moze da bude i zna- tno veca, Na slici 16.200 pokazano je isto impulsno kolo sa kapacitivnom spregom. Pomoéu dodatog razdelnika R, — Ry mozese podesitiZoljena pred polarizacija pojatavata, tako da izkazni napon u mimom stanju bude postavijen na nivo Vp ili Vjy. Tako, na primer, ako je mirni napon Vijo=05 V, prethodni prekidaéu mirnom stanju imaée napon na izia7u Vig =— 10V.Dabinapon Vyo dio stabitan, struja kroz otpornik Ro treba da bude mnogo veéa od ulazne struje polarizacije pojatavata, Naravno da kod avakvog impulsnog kola treba obratiti panju jo$ i na veliginu kon denzatora C, 0 Zemu je veé bilo reei. Precizna dioda. Za precizna vobligavacka ola nuZno je posedovati prckidaé sa sto izra- Zitijim prelomima na prenosnoj karakteristici. O- tuda je razumijivo da bi ideaina dioda bila naj- povoljnija za ovakva kola. Posto takav prekidacki element ne postoji, poZeljno bi bilo da sc prag SI, 16.20. Prekidadko kolo sa opera- cionim pojatavatem: (a) sa direktnim uulazom, (b) sa kapacitivnim ulazom, (©) vremenski dijagrami za kolo pod @). provodenja diode Sto vise smanji. U tom cilju Koristi se takozvana precizna dioda, Giji se efe- ktivni prag provodenja smanjuje na svega ne- Koliko milivolti, pa éak i manje. Precizna dioda je w sivari sprega obitne diode i operacionog pojatavata, izvedena prema slici 16.212. Dioda D natazi se u povratnoj grani, koja je izvedena na invertorski ulaz, pojatavata. Ulazni napon vy dovodi se na neinvertorski ulaz, tako da su naponi vy iv, u fazi. ta) A SI. 16.21. Precizno ograni¢avanje: (a) precizna dioda, (b) precizni ogranigavag. Definisimo prag provodenja ove precizne diode kao vrednost napona na ulazu Viz pri kojoj éc se na stvarnoj diodi D uspostaviti pad210 TRECI DEO - Impulsna kola napona jednak njenom pragu provodenja Vpy. Napon na diodi D je: vp =r -Y, u ty 4-32) 0835 Posto je kod date sprege pojatavata vy = v,,to se iz granitnog uslova provodenja diode D nalazi prag provodenja precizne diode: Vor ‘or, Vor ST. (1636) Yor" ART ‘Vidimo, dakle, da promene ulaznog napona reda miuvorta prevacuju diodu D iz provodnug w ne- provodni rezim i obratno. Naime, privy > Vyy dioda D ée biti provodna, pa je v, =¥y, a ako jo vy Vp, napon na izlazu pojata- vata je negativan i dioda D ne vodi. Stoga je sada napon v, = vy bez ikakvog slabljenja. Prema naéinu rada ovo ogranitavacko kolo odgovara diodnom ogranitivaéu na slici 16.132. Uporedujuci ova dva kola treba uotiti da éc iz- lazni napon u kolu na slici 16.13a privy > Vq biti ¥, = Uy—Vp, S10 znadi da je umanjen za pad napona na diodi. LITERATURA 16 1. Damjanovié A., Lukatela G.: Teorija , Tdeo, Naugna knjiga, Beograd, 1965, gl. 243. 2, Ketchum DJ, Alverz E- Pulse and Switching Circuit, McGraw-Hill, New York, 1965, g. 1 3, Fullagar D.: A new high performance monolitic ‘operational amplifier, Fairtchild Semiconductor Appl. Brief, May 1968 4, RCA Solid State Databook - Linear Integrated Cireuits And MOS Devices, RCA Corp., Some- rvil, NJ, 1972, odeljak Operational Amplifiers, 5. Marjanovié S. Blektronika - Diskretna i integris- ‘ana analogna kola, Nauéna knjiga, Beograd, 1981. el. 10. 6, Bell D.A: Solide State Pulse Circuits, Restong Publishing Comp, Reston, Virginia, 1976, gl. 2i 3, pal. 54. 7. Grobene A.B.: Bipolar and MOS Analog Inte- grated Circuit Design, John Wiley, New York, 1984, pel. 7.4. 8 TeSi€ S.: Impulsna elektronika - Diskretna jin- togrisana Kota, Naucna knjiga, Beograd, 1988, gli