Predmet: Elektronika

Skripte

1. Fizika poluprovodnika
2. Elektronski elementi: PN spoj, diode, bipolarni tranzistor, fetovi i MOS fetovi, tiristori
i trijaci optoelektronske poluprovodnike komponente
3. Pojaivaki stepeni
4. Povratna sprega
5. Operacioni pojaiva
6. Jednosmerni izvori za napajanje
7. Logika kola
8. Generatori linearnog napona
9. Bistabilna, monostabilna
10. Multivibratori = astabilna kola
11. Harmonijski oscilatori

Zeleno polovina februara polovina marta

Crveno polovina marta polovina aprila
Plavo polovina aprila polovina maja

Predispitne obaveze:

Projektni zadaci 40 poena (samostalni rad) minimum 25

Kolokvijumi (2X30) poena minimum 30

1
 Harmonijski oscilatori jedanaesta sedmica

Oscilatori su elektronska kola koja generiu periodian signal na izlazu. Ako se signal u
nekom delu periode menja skokovito (naglo), oscilator se zove relaksacioni. Oscilatori koji
generiu sinusni ili priblino sinusni signal zovu se harmonijski oscilatori.

Harmonijski oscilator je kolo sa pozitivnom povratnom spregom. Oscilator se projektuje tako

da u mirnoj radnoj taki kolo bude nestabilno. To znai da kruno pojaanje A u mirnoj
radnoj raki treba da bude jednako jedinici:

A1; Barkhauzenov (Barkhausen) kriterijum je potreban ali ne i dovoljan uslov

oscilovanja. Za sinusne oscilacije potrebno je da radna taka periodino krui po statikoj
karaktersitici. Periodino kruenje radne take po statistikoj karakteristici mogue je samo
ako u kolu postoje akumulacioni elementi.

Harmonijski oscilatori se razlikuju po realizaciji selektivnog kola povratne sprege na:

Oscilatore sa mostnom spregom
Oscilatore sa faznim pomakom
Oscilatore sa rezonantnim kolom

Oscilatori sa mostnom spregom

Kolo povratne sprege ini most ija je jedna polovina selektivna (signali u tim granama
zavise od uestanosti), a druga polovina mosta nije selektivna jer je rezistivna
Izlaz pojaavaa se vezuje u jednu dijagonalu mosta, a ulaz u drugu.
Najpoznatiji predstavnik ove grupe harmonijskih oscilatora je oscilator sa Vinovim (Wien)
ovim mostom.

R R2
C
VIN A0
R VOUT

C R1

Elektrina ema oscilatora sa

Vinovim mostom

2
 VT A0

R R2

C R R1

Model za izraunavanje krunog

pojaanja metodom seenja

Barkhauzenov kriterijum za Vinov most:

1 R 1
A = A0 1
1 R' ' C ' R + R
R ' C ' ' j + R ' ' C ' j + R ' + C ' ' + 1
1 2


Uestanost zapoinjanja oscilacija:
1
02 =
R' R' ' C ' C ' '

Uslov oscilovanja:

R' ' C ' 1

1+ + <
R' C ' ' 1 + 1
A0 1 + R2
R1

Uestanost oscilacija zavisi samo od elemenata u selektivnoj polovini mosta. Uestanost

moe da se menja promenom bilo kog parametra u selektivnom delu mosta, ali proizvoljnom
promenom moe da se ugrozi i uslov oscilovanja. Praktino reenje da moe da se menja
uestanost a da se ne ugrozi uslov oscilovanja je bude R' = R' ' = R i C ' = C ' ' = C . Tada je
uestanost:
1
0 = ,
RC
a uslov oscilovanja postaje:
R
1+ 2
R1
3< .
1 R2
1 + 1 +
A0 R1

3
Barkhauzenov uslov (koji je samo potreban uslov) postaje tada:

1 R1
A = A0 1.

3 + j 0 R 1 + R2

0
Stepen razdeenosti mosta se definie iz modifikovanog Barkhauzenovog uslova da je
R1 1
blisko da bi 0 , odnosno da je
R1 + R2 3
R1 1 1 3(R2 + R1 )
= = .
R1 + R2 3 R2 2 R1

Tada je kruno pojaanje, odnosno Barkhauzenov kriterijum:

1 1 1
A = A0 1
0 3
3 + j

0
Kada je stepen razdeenosti mosta veliki ( ) , potrebno je jako veliko pojaanje
osnovnog pojaavaa ( A > ) , da bi bio ispunjen Barkhauzenov kriterijum, odnosno da bi
oscilacije mogle da zaponu. U tom sluaju, stabilnost frekvencije oscilovanja je velika. Sa
druge stranje, smanjenjem stepena razdeenosti mosta , oscilacije mogu zapoeti i sa manjim
pojaanjem osnovnog pojaavaa A , ali je tada stabilnost frekvencije oscilovanja manja.

Oscilatori sa faznim pomerajem

Oscilatori sa faznim pomerajem imaju kolo povratne sprege u vidu kaskadno povezanih RC
sekcija, kao na slici.

R kR
C C C
A

R R

Poto je potrebna pozitivna povratna sprega, potreban uslov je da fazni stav krunog
pojaanja A = 0 . U tom smislu potrebno je koristiti invertujui pojaava i najmanje tri RC

sekcije, od kojih svaka unosi fazni pomeraj od . Mogue je je koristiti i vie RC sekcija od
3
3, i one meusobno ne moraju biti jednake, ali ukupni fazni pomeraj mora biti 2 , odnosno
nula.

4
Model za izraunavanje krunog pojaanja je dat na slici

R kR
C C C
A
VT
R R RIN=R VR
V
A = R
VT

Model za izraunavanje krunog pojaanja metodom seenja

Po ukljuenju napajanja, zapoinju oscilacije ako je zadovoljen Barkhauzenov kriterijum za

kolo sa gornje slike:

k
A = 1 . Sreivanjem ovog izraza, dobija se:
1 1 6
+ +
( jRC )3 ( jRC )2 jRC
k
A = 1.
5 1 6
1 + j
(RC )2 (RC )3 RC
Frekvencija oscilovanja dobija se kada je imaginarni lan nula, dakle:
1 1
0 = = 0,4 , a da bi kruno pojaanje bilo vee od jedinice
RC 6 RC
k 29 .

Na viim uestanostima, umesto operacionog pojaavaa moe se koristiti diskretni bipolarni

tranzistor, kao na slici ispod.

VCC

R2 RC
C C C

Q
RIN=R R R
R1 RE CS

Potrebno je podesiti da ulazna otpornost bipolarnog tranzistora bude jednaka otpornosti R i

RC sekcije.

5
Takoe je mogue realizovati harmonijski oscilator sa faznim pomerajem gde je JFET
tranzistor osnovni pojaava, kao na slici. Treba imati u vidu da, obzirom na jako veliku
ulaznu otpornost JFET a , otpornik izlazne RC sekcije treba da bude dodat.

VCC

RD
C C C

Q
R R R
RS CS

Kada otpornosti RD kod JFET-a ili RC kod bipolarnog tranzistora nisu dovoljno male u odnosu
R
na R, uestanost oscilovanja i uslov zapoinjanja oscilacija zavise od odnosa D , odnosno
R
RC
, po formulama:
R
1 1
'0 = , '0 =
R R
RC 6 + 4 D RC 6 + 4 C
R R
2 2
R R R R
g m RD 29 + 23 D + 4 D , g m RC 29 + 23 C + 4 C .
R R R R

Oscilatori sa rezonantnim kolom

Paralelno rezonantno kolo se sastoji od paralelne veze kondenzatora i kalema. Kalem se
modeluje kao redna veza idealnog kalema i male otpornosti r, a kondenzator se predstavlja
samo kao idealni kondenzator, poto praktini kondenzatori mogu da imaju zanemarljivo
male gubitke.

Impendansa paralelnog oscilatora je:

r + jL
Z= .
1 2 LC + jrC

6
Uestanost na kojoj impendansa paralelnog oscilatora najvea (ako su komponente idealne
L
onda beskonana, a ako su realne ), naziva se rezonantna uestanost i iznosi:
rC
1
0 = .
LC
Faktor dobrote Q je parametar za ocenu rezonantnog kola i definie se kao odnos energije
akumulrane u kolu i energije gubitaka u jednoj periodi:
1 2
LI
2 L 1
Q = 2 = 0 = .
I
2
r 0 rC
r T0
2
Amplitudna i fazna karakteristika impendanse rezonantnog kola u funkciji faktora dobrote i
frekvencije date su na slici ispod.

Z
Z
Q1
Q1>Q2
Q1 2 Q2
Q1>Q2
0 log
Q2


2
0 log

Oscilacilatori sa paralelnim oscilatornim kolom se koriste na uestanostima veim od 50kHz

da bi fizike dimenzije kondenzatora i kalemova bile prihvatljivo male. Paralelno oscilatorno
kolo se stavlja na izlaz pojaavaa sa velikom izlaznom impendansom da bi se obezbedila
strujna pobuda koja daje najmanje priguenje. Malo priguenje obezbeuje veliko Q.

Ako se povratna sprega sa rezonantnim kolom realizuje preko transformatora, dobija se

kolo kao na slici, i to kolo predstavlja osnovnu konfiguraciju oscilatora sa rezonantnim
kolom.
VCC

1:N C
LE

RC

RB RE CS

+
VBB

Osnovni oscilator sa paralelnim rezonantnim kolom i spregom preko transformatora

7
 Kada se kapacitivnost u osnovnom oscilatoru sa paralelnim rezonantnim kolom i spregom
preko transformatora zameni sa LC razdelnikom dobija se Hartlijev (Hartley) oscilator.

VCC

R2 RC
C CS

Q
L2 L1
R1 RE CS

1
H =
(L1 + L2 )C

Kada se induktivnost u osnovnom oscilatoru sa paralelnim rezonantnim kolom i spregom

preko transformatora zameni sa LC razdelnikom dobija se Kolpicov (Colpitts) oscilator.

VCC

R2 RC
L

CS
Q
C2 C1
R1 RE CS

1
C =
LC1C2 (C1 + C2 )

Ovi rezultati vae kada ulazna impendansa pojaavaa ne optereuje oscilatorno kolo. Zato je
korienje JFET a dobro reenje u praksi
VCC

LP
CS

C2 C1
RS CS