"Ukoliko neki ovek stoji nie u intelektualnom pogledu, utoliko za njega sam ivot

ima manje neeg zagonetnog: njemu izgleda da se sve, onakvo kakvo je i to postoji,
samo po sebi razume... Filozofsko uenje uslovljeno je viim razvojem inteligencije,
ali ne i samo njom, ve je, nema sumnje, saznanje da smo smrtni, a uz to i
posmatranje patnje i nevolje ivota ono to daje najjai podsticaj filozofskom
osveenju i metafizikim tumaenjima sveta." Artur openhauer

"Filozofija je po svojoj prirodi neto ezoterino, pa sama po sebi niti je privlana za

svetinu niti je sposobna da se pravi za nju; ona je samo time filozofija to je upravo
suprotstavljena razumu, a time jo vie zdravom ljudskom razumu, pod im se
podrazumeva prostorna i vremenska ogranienost jednog pokolenja ljudi: u odnosu
na razum, svet filozofije je po sebi i za sebe obrnuti svet." Hegel

"Minervina sova poinje svoj let tek u suton." Hegel

"Biti ovek znai postajati ovekom." Karl Jaspers

"Filozofija je, u stvari, tuga za zaviajem - nagon da se svugde bude kod kue."
Novalis

"ovek koji u sebi nema ni trunke filozofskog smisla ide kroz ivot zatvoren u
predrasude nastale iz zdravog razuma, iz uobiajenih verovanja njegovog doba ili
njegovog naroda i iz uverenja koja su se u njegovoj svesti razvijala bez uea
njegovog promiljajueg uma." Bertrand Russell

"Pre svake nauke filozofija se pojavljuje tamo gde se ljudi bude. Dok se nauna
saznanja tiu pojedinih predmeta za koje ni u kom sluaju ne mora svako da zna, u
filozofiji je uvek u pitanju celina bia koja se tie oveka kao oveka, istina koja, tamo
gde zasvetli, potresa dublje nego bilo koje nauno saznanje." Karl Jaspers

"Kakva se filozofija bira, zavisi, prema tome, od toga kakav je ko ovek; jer, filozofski
sistem nije mrtav komad pokustva koji bi se mogao odloiti ili prihvatiti kako nam je
volja, nego je on oduhovljen duom onog oveka koji ga ima. Do idealizma se nikada
nee uzdii od prirode trom ili duhovnim ropstvom, uevnim luksuzom i sujetom
omlitaveo i iskrivljen karakter." Fihte

"Postoje dva sasvim razliita naina miljenja: prirodno ili prosto, kada ovek
neposredno misli o predmetima; i transcendentalno-filozofsko, kada ovek s ciljem i
svesno misli o samom miljenju. Na onom prvom stanovitu stoje obian ivot i
pojedinane nauke, a na drugome-uenje o nauci ili takozvana filozofija." Fihte

Filozofija je uvek mogua tek tamo gde podrhtava vrsto zasnovana zemlja na kojoj
gradimo kuu ljudske kulture, gde osnova koja nosi dosadanje tubivstvovanje
postaje upitna i gde uas prolaznosti protresa sve forme. Eugen Fink

Slobodan je i neovistan samo onaj koji misli. ludvig fojerbah

ivot bez propitivanja nije vrijedan ivljenja.

Sokrat