Informacije za pacijenta

Neuroleptici
(Neuroleptika)

ta su neuroleptici ili antipsihotici i kod kojih se bolesti propisuju?

Neuroleptici su lekovi koji se u raznim psihijatrijskim i nekim neurolokim bolestima propisuju. Izraz anti
psihotici vai za istu grupu lekova. Neuroleptici se ne koriste samo kod izofrenije ili manine psihoze, ve
i kod depresija, kod nekih poremeaja linosti i drugih duevnih bolesti. Takodje se koriste za leenje: ne
mira, straha i napetosti, poremeaja spavanja i kod kontrole bola (Anestezija).

Kako deluju neuroleptici?

Polazi se od toga da kod psihotinih stanja dolazi do pojaane produkcije neurotransmitera (sinaptiki
transmiteri koji regulisu prenos elektrinog signala izmedju nervnih elija) Dopamina u mozgu, koja je nor
malno ograniena. Zbog ove pojaane produkcije je uzbudjenje u ovim neuronskim mreama sa Dopami
nom patoloki pojaano. Ovo vodi ka pojavi psihotinih stanja koja su npr. sa sumanutim idejama i ulnim
obmanama praena. Neuroleptici deluju na receptore (mesta sa neurotransmiterom). Pojedine substance
razliitih lekova utiu na razliite receptore. Svima je zajedniko da blokiraju dopaminske receptore. To
doprinosi da prenos signala izmedju nervnih elija sa sopstvenim Dopaminom u nervnim mreama bude
smanjen. Smanjenje pojaanog uzbudjenja na nervima, vodi ka povlaenju psihotikih simptoma. Pored
toga mogu neuroleptici pojaanu snagu reduzirati i pomoi da se ekstremno optereujue emocionalne osci
lacije smanje. Pojedine od ovih supstanci imaju i druge efekte, u pojedinim sluajevima eljene efekte, kao
antidepresivno ili hipnotino delovanje.

U toku poslednjih decenija je veliki broj neuroleptika pronadjen, oni se malo u svojim mehanizmima de
lovanja kao i u prouzrokovanju neeljenih dejstava razlikuju. Umetnost leenja sastoji se u tome da se za
svakog pacijenta pronadje lek koji je najbolje podnoljiv.

Koje vrste neuroleptika postoje?

Ovo nije kod svih pacijenata isto i najbolji tretman se moe postii kroz oprezno posmatranje i testiranje
razliitih supstanci. Pacijenti treba da su na najbolji nain o potrebama leenja i moguim neeljenjim de
jstvima informisani, da bi zajedno sa svojim lekarom doprineli da se izradi najbolji plan za leenje. Gene
ralno razlikujemo ranije proizvedene takozvane klasine neuroleptike (prve generacije) i novije takozva
ne atipine neuroleptike (druge generacije). Neuroleptici druge generacije (npr. Clozapin, Risperidon,
Olanzapin, Amisulpirid, Quetiapin, Aripiprazol, Ziprasidon) imaju prednost u odnosu na neuroleptike prve
ZfP informiert

generacije (npr. Haloperidol, Flupenthixol, Zuclopenthixol) jer znaajno manje ili uopte ne izazivaju smet
nje u pokretima (takozvani ekstrapiramidalni-motorni system). Medjutim nisu neuroleptici druge genera
cije uvek u odnosu na neuroleptike prve generacije u prednosti. Kod novijih neuroleptika ee dolazi do
poveanja telesne teine, poremeaja u metabolizmu i do pojave seerne bolesti.

Seite 1/3
 Informacije za pacijenta

Kada dolazi do neeljenih dejstava i koja neeljena dejstva su prouzrokovana dejstvom neurolepti-
Neeljena dejstva od ovih lekova, dolaze tako to prenos na nervima sa Dopaminom nije samo u delovima
mozga smanjen gde psihotini simptomi nastaju, nego i u drugim delovima mozga sa razliitim funkcijama.
Uticaj na druge neurotransmiterske sisteme (npr. Serotonin) moe ova neeljena dejstva smanjiti, ali is
tovremeno moe voditi ka pojavi drugih (npr. porast apetita). Koja neeljena dejstva i pod uticajem ko
jih lekova nastaju mogu se u priloenom upustvu, koje se nalazi u kutiji sa lekom, videti jer tu su opisa
na sva neeljena dejstva koja su primeena. Koristan je i jedan otvoren razgovor sa puno poverenja sa
ordinirajuim lekarom.

Sledea neeljena dejstva mogu pod uticajem neuroleptika da se razviju (svakako ne kod svih) i na to tre
ba paziti:
ograniena pokretljivost, grenje (Diskinezije), tresenje i koenje (Parkinsonov sindrom),
opti nemir (Akatizije)
nevoljni pokreti preteno na usnama (kasne Diskinezije)
Poveana telesna teina, pojaan apetit
nastanak eerne bolesti
opadanje krvnog pritiska
umor
smanjenje broja leukocita
poremeaj sranog rada kod lombinacije sa drugim lekovima

Sva ova neeljena dejstva moemo kroz oprezno posmatranje pravovremeno prepoznati i kroz promenu leka
izbei. Pojava neeljenih efekata ne zavisi samo od izbora leka nego i od jaine doze u velikoj meri. Ovde
vai: toliko koliko je potrebno a to je mogue manje. Mnogo pogodjenih pokuavaju naalost dozu brzo
smanjiti ili obustaviti uzimanje leka da bi se izbegla neeljena dejstva. Ovo naalost esto vodi do ponovnih
pojava tekih znakova bolesti.

Da li neuroleptici izazivaju pojavu zavisnosti?

Ne, od ovih lekova se ne postaje zavistan. Pa ipak netreba naglo prestati sa uzimanjem leka jer je velika
verovatnoa da se psihotini simptomi tada ponovo jave.

ta su Depo-neuroleptici?
Pojedini neuroleptici postoje u depo-formi (depo-ampule) i razvijaju u proseku delovanje u duini od dve
nedelje (npr. Risperdal Consta, Fluanxol Depot, Ciatyl Depot, Decentan Depot, Haldol Decanoat). Ove
depo-ampule se mogu davati samo onda ako je prethodno podnoljivost leka preko uzimanja istog leka u
tabletama ispitana. Tada ima depo-ampula mnoge prednosti: potvrda redovnog uzimanja leka je najbolja
mogunost da se izbegne pojava ponovne psihotine reakcije zbog neredovnog uzimanja leka. Ima i drugih
prednosti od depo-ampula kao npr.manje neeljenih dejstava zbog podjednake koncentracije leka. Studije
su pokazale da su ponovne pojave psihotinih simptoma kod osoba koje koriste neuroleptike u depo-formi
redje u odnosu na one koje su uzimali tablete.

Koliko dugo se neuroleptik mora uzimati?

ZfP informiert

Ovo je za mnoge obolele najvanije pitanje. Razumljivo da postoji elja da se uzimanje lekova sa neelje
nim dejstvima kada se ovek bolje osea prekine. Lekari zastupaju na osnovu poznatih razloga drugo
miljenje. etiri od pet pacijenata koji su vie puta od jedne psihoze leeni doivljavaju u toku jedne go
dine jednu ponovnu psihotinu epizodu ako uzimanje lekova prekinu, medjutim samo jedan od pet pacije

Seite 2/3
 Informacije za pacijenta

nata doivi ponavljanje psihotine epizode ako se lekovi redovno uzimaju. Posebno je poveana opasnost od
ponavljanja psihotinih simptoma kod naglih prestanka uzimanja lekova. Ovo su vrlo uverljivi argumenti za
redovno uzimanje lekova za zatitu od ponavljanja oboljenja. Najese vai: to je vea doza leka bolja je
i zatita i mora se vie sa neeljenim dejstvima raunati. Potrebna jaina doze mora se paljivo odrediti na
osnovu toka bolesti i naina ivota. Samo u posebno povoljnim situacijama kod samo jedne pojave psiho
ze je jedna postepena redukcija leka i prestanak uzimanja leka sa redovnim kontrolama psihijatra mogua.
Tada se svakako mora vrlo paljivo na razne znakove, kao poremeaj spavanja, paziti da bi se sa ponovnim
leenjem brzo poelo.

Da li neuroleptici dovode do umirenja?

Ne. Lekovi za umirenje su sredstva za spavanje. Postoje neuroleptici koji se kao sredstva za spavanje upo
trebljavaju. Oni imaju slabo antipsihotino dejstvo, to jest deluju slabo na sumanute ideje ili obmane ula.
Naprotiv su umor i pospanost u leenju neurolepticima kod psihoza ili poremeaja raspoloenja, izuzev u
akutnim sluajevima, nepoeljni, nastoji se dakle da pacijentkinje i pacijenti koji su u toku leenja mogu
jedan potpuno normalan ivot da vode. Tu spada potpuno povlaenje akutnih znakova bolesti a takodje i
mogunost upravljanja motornih vozila. To je u ovim sluajevima mogue ne samo zbog tretmana sa neuro
lepticima nego je leenje zajedno sa sposobnou uvida u bolest i povlaenja simptoma preduslov za dozvo
lu za upravljanje motornih vozila (po propisu saveznog ministarstva za saobraaj).

Mogu li se psihoze sa prirodnim sredstvima ili homeopaticima leiti?

Ne. Dosad su po antipsihotinom delovanju samo neuroleptici poznati. Prirodna sredstva i homeopatici se
mogu pored neuroleptika koristiti ali nikako umesto neuroleptika.
ZfP informiert

ZfP Sdwrttemberg
Pfarrer-Leube-Strae 29 88427 Bad Schussenried
Telefon: 0 75 83 / 33-0 Telefax: 0 75 83 / 33-12 01
E-Mail: info@zfp-zentrum.de www.zfp-web.de Seite 3/3
Versorgungsbereich Allgemeinpsychiatrie
Stand: Juli 2009