Projekat: Vojvodina mala Evropa

Eseji

Sava Damjanov: Autobiografija Jovana Subotia kao roman

Dananjem itaocu Jovan Suboti moe biti zanimljiv i kao pisac ali i kao
politiar. Kao pisac, pre svega zato to u 21. veku istorije privatnog ivota potiskuju
tradicionalne opte istorije. AVTOBIOGRAFIJA jeste upravo to - istorija jednog
privatnog ivota koji su obeleila i dogjanja iz tzv.velike istorije.Kao politiar,
Suboti je delovao na srednjoevropskom prostoru kao predstavnik vojvoanskih Srba,
od revolucionarne 1848. godine pa sve do poslednjih godina svog ivota kada je bio
poslanik Hrvatskog sabora u okviru Austrougarske imperije.Njegova putovanja na
relaciji Novi Sad Peta Prag - Rusija-Zagreb simbolino ocrtavaju osnovnu liniju
njegovog razvoja od nacionalnog romantizma, preko panslavizma, pa do
jugoslovenstva koje je doivljavao u evropskom drutvenom kontekstu (a
ne ideoloki, kao e to kasniji narataji sve vie naglaavati).

Petotomna Avtobiografija Jovana Subotia (1817-1886), nekada hvaljenog i

slavljenog a danas gotovo zaboravljenog pisca, upravo za savremenog itaoca moe
predstavljati vie nego klasinu nefikcionalno-autobiografsku prozu. Naime, njen autor
oito je bio majstor pripovedanja, umeo je dinamino i lucidno da ispria ne samo svoj
ivot nego i ivot epohe ije je savremenik bio, a ako se uzme u obzir injenica da je u
ovom delu obuhvatio period od svog detinjstva do poznih godina onda je pred nama i
svojevrsni bildungsroman (obrazovni roman).
 Vrhunac njegovog proznog stvaralatva jeste petotomna Avtobiografija
(objavljena posthumno,1901, 1902, 1905. i 1910. u Novom Sadu), podeljena na etiri
celine koje hronoloki slede auorove ivotne faze (Idila-Prolee-Leto: epoha trea i
epoha etvrta) ,tj. detinjstvo i rana mladost-godine razvoja i zrenja-zrelost -pozne
godine) to ve samo po sebi jasno govori u prilog teze da je ovde re o svojevrsnom
autobiografskom bildungsromanu. Ako se uzme u obzir injenica da prva knjiga
(Idila) poinje opisom autorovog roenja, nou pred veliki pravoslavni praznik Tri
jerarha, tokom svearske veere (to je ve samo po sebi svojevrsno znamenje!), oito
je da tada jo uvek ivo prisutna itijna tradicija intertekstualno dejstvuje i ovde, makar
u dalekim naznakama: u prilog tome treba nevesti malu porodinu genealogiju datu u
narednim poglavljima, ali i popularnost srpskog predromantikog religioznog epa
(ponajvie stihovanih itija!) u prvim decenijama XIX veka meu graanskom
publikom kojoj je pripadao i svetenik Aim, otac Jovana Subotia1. Poto se
srednjovekovno itije moe razumeti i kao neka vrsta sakralno-biografskog romana, a u
anrovskom sistemu nae stare knjievnosti ono je svakako zauzimalo ono mesto koje
e vekovima kasnije zauzeti roman, logino je potraiti i druge romaneskne odrednice
Avtobiografije: pre svega, one su sadrane u epistolarnoj formi, koja je obeleila
roman predromantizma (Gete, engleski sentimentalni i gotski roman, Vidakovi...),
utiui i na memoarsko-autobiografsku prozu tog knjievnog pravca (na primer, kod
Dositeja Obradovia); na pisac je u svom stvaralatvo - osim klasicistike - negovao i
(predr)romantiarsku poetiku, katkad ih objedinjujui (kao to su to inili i Muicki,
Sterija, Njego, Laza Kosti...). Idila je kao seanje na detinjstvo i ranu mladost
(godine uenja u Karlovcima, Segedinu, Peti) potpuno u znaku emocionalnog,
najee lirskog, i u tom smislu najblie predromantikom sentimentalizmu i
rusoovskom odnosu prema prirodi; meutim, ona je pisana i u duhu prosvetiteljskog
pedagokog romana, poto je inicajacija u svet znanja njena glavna tema.
Druga knjiga, Prolee, govori o etrdesetim i poetku pedesetih godina XIX
veka, koje su presudne u autorovom ivotu ali - po mnogo emu i u srpskoj istoriji
tog doba. S jedne strane, ovde su na sceni kljune linosti nae kulture i politike, a s
druge znaajna istorijska zbivanja u kojima je Jovan Suboti bio aktivni uesnik. Osim
to prelazi sa forme pisama na formu usmenog kazivanja (to i eksplicitno tvrdi,
obraajui se svojoj deci!), shodno ukusu romantizma koji poinje da dominira
knjievnom scenom, Suboti u drugom delu autobiografije vidno mesto daje i
literarnim temama (pitanja jezika, stiha, sopstvena dela i t.sl). Ipak, specifinu aromu
njegovoj prozi i dalje e kao i u Idili davati izvanredna opservacija svakodnevnih
ali karakteristinih detalja, slike tzv. obinih ljudi i situacija, humorno i anegdotsko
kao protivtea eruditnim razmatranjima kulturolokih tema.

1
(
, 2008)
 Glavni dogaaj tog perioda bila je revolucija iz 1848. koja je u itavom
austrijskom carstvu poela kao liberalni pokret, ali sa izrazito nacionalno-
romantiarskim obelejima. Jovan Suboti je imao zapaenu ulogu u svim najbitnijim
dogaajima, od majske skuptine u Karlovcima gde je Josif Rajai izabran za srpskog
patrijarha a Stevan upljikac za vojvodu, preko pregovora sa ostalim slovenskim
ustanicima i bekim dvorom, pa sve do kraja narodnog pokreta (koji je, na izgled,
zavren priznanjem Srpske Vojvodine u okviri Austrougarskog carstva). Suboti je
veoma diskretan kada je re o spletkama ili zakulisnim igrama glavnih aktera, mada se
njihovi obrisi naziru; s druge strane, meusobne nesuglasice, neiskrenost, lukavstva,
bahatost i egoizam ustanikih pravaka iznad su optih narodnih interesa i ini se da je u
tome osnovni razlog uzdranosti i skepse naeg autora. Iako je obavljao vane
diplomatske i posrednike misije za srpski Glavni odbor ( privremenu vladu) koji je
bio pod kontrolom samog patrijarha, iako je bio savestan i uspean u u tim poslovima,

Jovan Suboti ne pokazuje etvrt veka kasnije prenaglaeno oduevljenje i zanos

revolucionarnim idealima (to ne znai da mu nedostaje vera u njih!), tako da se s
pravom moe pretpostavljati da je slina, realistina oseanja imao i tokom same
revolocije iz 1848. Slino on postupa i u opisivanju najistaknutijih narodnih voa, od
vojvode upljikca i generala ora Stratimirovia, pa sve do manje poznatih a
zanimljivih politikih i vojnih stareina.
Avtobiografija ne prikazuje skromnog memoaristu ve autora koji rado pria o
sopstvenim uspesima, kako knjievnim tako i politikim: i u tom smislu je izraen
specifini romaneskni duh ovog dela nefikcionalnost je uvek u funkciji isticanja
glavnog junaka, a ne zbog nekih vanliterarnih istina. Isto tako a to je Subotiu blago
zamerio jedan od prireivaa ovog dela, Jovan Radoni! - on pokazuje vie (ili barem
podjednako!) interesovanja za svakodnevicu i neobine detalje nego za tzv. veliku
istoriju: danas upravo ova osobenost jeste vrlina, poto istorije privatnog ivota ve
dugo potiskuju one klasine, ali i zato to to jeste sutinski vano za svaku umetnost.
Istorija kao povest, u ovom sluaju - istorija privatnog ivota (koji se, voljom sudbine,
esto iskazivao i javno) kao roman jednog ivota, tako bi mogla glasiti anrovska
odrednica Subotieve Avtobiografije...
Ve sam spomenuo da je u ovom delu izraena i putopisna crta, to se s jedne
strane moe vezati za nau stariju predromantiku memoarsko-putopisnu prozu
(Pievi, Dositej,Tekelija, Gerasim Zeli, Joakim Vuji...), a s druge strane za
kulturoloku paradigmu koja je zaeta jo u Prosvetiteljstvu i u kojoj dominira vizija
ivota kao putovanja. Subotievo putovanje zapoinje jo u detinjstvu, kada iz rodnih
Dobrinaca kree na kolovanje i nastavlja se u mladosti studijama (evo prosvetiteljski
shvaenog ivotoopisanija kao puta ka Znanju!): potonja autorova putovanja (Italija,
Tirol, Bavarska, Rusija, junoslovenske zemlje, prostori austrijskog carstva...) takoe
imaju delatno-spoznajni smisao, katkad vezan za literarno stvaranje a najee za
politike i kulturne misije pieve. Knjievnost i kultura polako ustupaju primat
politici u poslednje dve knjige Avtobiografije, tako da javno delovanje potiskuje linu,
privatnu priu iz prve tri knjige, ali i pored toga autor svedoi i o dogaajima iza
scene, o onome to bi se dananjim novinarskim jezikom moglo nazvati
pikanterijama javnog ivota (ne zaboravimo, on sam takoe se aktivno bavio
urnalistikom!), dajui neoficijelne karakteristike njegovih uesnika. I tu je dar
anegdotskog kazivanja i uoavanja reitih detalja dala rezultate: italac e videti nae
istorijske velikane u svetlu njihovih stvarnih ljudskih strasti, to na politikoj sceni
podrazumeva ogromne ambicije i sujete, lukavstva i spletke, iracionalne konflikte i
lane saveze, moralna posrnua ali i etike vrhunce. Jovan Suboti se stavlja u ulogu
aktera koji je iznad svega i koji mada uestvuje u svim bitnim zbivanjima ostaje
ist, neukaljanog obraza, ali ne i neko ko sudi i presuuje: naravno da ovakva
idealizovana pozicija otvara mogunosti na izgled nepretencioznog, nonalantnog
pripovedanja i jo vie potencira njegov ego, koji i inae presudno obeleava
Avtobiografiju.

Mora se istai da Jovan Suboti ni pred kraj svojih seanja ne gubi smisao za
humor, to u ostalim njegovim knjievnim delima nije ba uoljivo. Da li se u
poslednjim godinama ivota, kada je odluio da napie Avtobiografiju, on uzdigao ne
samo iznad dnevnih kulturno-politikih strategija nego i iznad patetinog pogleda na
svet, da li je kao negdanji ak klasinih uilita konano ovladao onim
najdragocenijim antikim oseanjem po kome je smeh (komino) vrlina bogova, dok je
tragina vizija osobina obinih smrtnih ljudi?! U tom smislu se ovo petotomno delo
moe itati i kao veseli roman jednog ivota (u smislu ondanje teatarske sintagme
veselo pozorje), u kojem se ak i najpatetinija zbivanja posmatraju sa
(neophodnom!) dozom humora, kao da je autor svestan kako teatar mundi u kojem
uestvuje, pored ostalog, predstavlja i igru iji je jedini neminovni zavretak prolaznost.
Romantiar po vokaciji, ueni klasicistiki pesnik, pripoveda realistike opservacije,
Suboti ipak sva svoja raznovrsna i raznorodna lina interesovanja objedinjuje
angamanom na javnoj sceni, u kojem polza roda nikada nije nadreena etikim i
intelektualnim idealima Dobrote, Pravde i Napretka. Zato se u sluaju njegove
Avtobiografije ne ini najrelevantnijim uobiajeno pitanje koje se postavlja pred dela
ovakve vrste (o odnosu dokumentarsnog i fikcionalnog u njima!), nego pravo pitanje
glasi: kako - nakon sedam decenija - izgleda svojevrsno svoenje rauna osobe koja
je u prvi plan izrazito stavljala pomenute ideale (s obzirom da svaki ljudski ivot, pa i
Subotiev, samo delimino protie u znaku najpozitivnijih vrednosti!)?! Poto je
Avtobiografija kako sam ve istakao na poetku! pisana sa izrazitom sveu o
moima itanja, upravo njeno savremeno itanje predstavlja onaj odgovor koji bi i
samom piscu nesumnjivo bio drag: svakako jo drai ako je mogao naslutiti da e ona i
decenijama posle njegove smrti funkcionisati kao recepcijski izazovno tivo...

Silvia Drai: Legenda o Sumornoj nedelji

Sa postmodernim obratom od velikih naracija i sledstvenim otklonom od praenja

glavnog toka, u arite teorijskig razmiljanja, sada kao subjekti, na velika vrata ulaze ne
samo mali narodi i nihove kulture nego i marginalne i depresirane i zaboravljene grupe,
njihova verovanja i obiaji. Filozofija, teorija tnjievnosti, lingvistika zadobijaju novo
usmerenje. Za istoriju prolo je vreme herojskih vremena, ona se radije okree privatnom
ivotu. Etnika i rasna pripadnost, obiajnost, svakodnevni ivot postaju legitiman
predmet prouavanja. Urbane legende koje poput zaina dodaju svakodnevici aromu
mistinog i romantinog mogu se svrstati u taj korpus.
Termin je na ameriko jeziko podruje uveo sedamdesetih godina prolog veka
Jan Harold Brunvand, profesor engleskog sa Univerziteta u Juti pokazavi da mitotvorno
miljenje nije nuno vezano samo za tradicionalne, primitivne kulture nego da su i naa
savremena drutva plodno tle za njegovo nastajanje. Zapravo urbane legende ne potuu
samo iz urbanih sredina. Ime samo uspostavlja razliku prema tradicionalnom folkloru
predindustrijskog doba.Zato ih neki nazivaju i savremenim legendama
Urbane legende su najee senzacionalistiki preuveliane ili iskrivljene prie
koje kao zalogu svoje istinitosti obino nude neku personalnu, neproverljivu verifikaciju.
Neke su lokalno vezane samo za jednu kulturu, grad ili samo kvart. Druge su svetski
poznate poput Bermudskog trougla, pria o Bigfutu ili Jetiju, ili teorija zavere. U taj
asortiman spada i legenda o Sumornoj nedelji, uvenoj himni samoubica koja je
premreila i povezala ceo svet. tavie, ona je jedna od retkih ije se poreklo moe
ispratiti do samog njenog nastanka. Legenda je tako ivpisna i romantina da zavreuje
da se cela prepria.
Radnja se zbiva tridesetih godina prolog veka u meuratnoj Budimpeti.
Petanski tabloidi javljaju da je pored mrtvog tela obuarskog kalfe koji se obesio u svom
stanu naena oprotajna poruka sa samo dve rei sumorna nedelja. Policija iz Dunava
vadi telo utopljene gospoice koja u zgrenim rukama guva note sumorne
nedelje.Sudija iz unitranjosti uguio se plinom uz poznate tonove a mladi bankarski
slubenik se nakon celononog tugovanja uz sumornu nedelju prostrelio direktno kroz
srce na zadnjem seditu taksija. Gospoe u graanskim salonima liju suze uz zvuke
gramafona, a sluinad rida glancajui escajg. Sumorna nedelja uzima svoj kobni
danak. Guenja plinom, trovanja masnom sodom, veanja i utapanja postaju turobna
svakodnevica. Njujork Tajms pie da je Budimpetu zahvatila samoubilaka histerija:
ljudi se hrpimice bacaju u Dunav praeni tonovima Sumorne nedelje
Ali pria se tu ne zaustavlja. Pesma nije imala samo morbidnu reputaciju u
svojoj domovini nego je svoja crna krila raiila preko celog sveta. U Berlinu, obesio se
vlasnik delikatesne radnje ostavivi pod nogama notni tekst. U Njujorku, lepa
daktilografkinja otrovala se gasom traei u oprotajnoj poruci samo jednu pesmu na
sahrani: Sumornu nedelju U Rimu, Londonu ljudi se bacaju u reke ili skau sa prozora
potreseni i do smrti obeshhrabreni tonovima Sumorne nedelje. Stitine lanaka
pojavljuje se u engleskim, nemakim, vajcarskim i francuskim novinama.

Policija je nemona. Konano, u Americi i na BBC-ju. brani se njeno izvoenje

Ipak BBC poputa pred zahtevima publike i doputa izvoenje samo instrumentalne
verzije. Ali ova nepromiljena odluka dovodi do novih samoubistava te zabrana ponovo
stupa na snagu.
Nakon Geteovog Vertera nita nije u ovoj meri uvelo samoubistvo u modu. Na
izvoenju u parikoj Olimpiji posle prvog refrena, bubnjar skae i puca sebi u glavu,
oboista ispija au otrova, saksofonista zabada no u srce, da bi se na kraju, nakon
istrebljenja celog orkestra i koncertmajstoru spustilo ue sa plafona te on podatno uvlai
svoj vrat u omu.

ere Reo
I ivot autora Sumorne nedelje tajanstven je i obavijen ne manje romantinim
legendama. Prie se unekoliko razlikuju a odabrala sam onu koja deluje po izvorima
najverodostnije. Stihove je napisao Javor Laslo a muziku komponovao ere Reo. ere
Reo alias picer Rudi, pobegao je jo kako nedorasli momi za putujuim cirkusom
zaveden draima lepe artistkinje na trapezu. Kada su se dovoljno odmakli od njegovog
rodnog Komaroma, zatraio je od direktora cirkusa bilo kakav posao. Kad jedan tako
ruan mali klinac koga je i Bog nainio klovnom ne prihvata svoju sudbinu, nego hoe da
bude lep, hrabar i moan on moe biti samo Jevejin odgovorio mu je ovaj i, dakako,
dao mu posao. Nakon godinu dana svih moguih poslova i upornog vebanja stie i do
trapeza ali se na jednoj ranojutarnjoj probi sunovrauje s njega i time zavrava svoju
cirkusku karijeru. udom preivevi, mesece provodi na takama da bi se zajedno s njima
upisao u kolu glume ne bi li postao komiar. Zavrivi kolu, devet godina provodi u
besparici i nematini na treerazrednim pozorinim scenama i u jeftinim varijeteima da bi
konano, otkrivi jedan polurashodovani klavir, seo za njega i poeo da svira nakon
predstava. Potpuno samouk, najpre po sluhu nabada tada popularne lagere a potom,
malo pomalo, poinje da svira svoje pesme. Note nikad nije nauio, komponuje
zviduui, ali okolna publika, slukinje, istai cipela i trgovaki pomonici sve vie
pevue njegove pesme.Jo traje vreme zabrane snimanja ploa u Maarskoj pa se muzika
iri notama i javnim izvoenjem na mnogim scenama i kafanama. Nie se lager za
lagerom. Prelazi u bolje lokale. Najpre u uturu a potom u Lulicu gde e kao
mali ere postati institucija i ostati do kraja ivota.
Sa cigaretom u ustima, prozuklim glasom, nabadajui sa dva prsta desne ruke
tonove po sluhu i ne retko levom lupajui takt, svake noi od est posle podne do zore
uveseljavao je i rastuivao svoju publiku. Pored lokalnih pijanaca, dama iz polusveta i
petanske boemije njegova publika su bili Don tajnbek, Reza Pahlavi , Arturo
Toskanini, Benjamino ilji, Luj Armstrong, princ od Velsa, Jehudi Menjuhin, Lukino
Viskonti, Spenser Trasi. Oto Klemperer zapisao je u njegov spomenar: On nije muziar
samo genije
Iako uvek spreman na alu, vedre i kozerske naravi njegova muzika i stihovi zrae
tugom, beznaem i beskrajnom sentimentalnou.
Ranih tridesetih, Laslo Javor, crnohroniar jednog petanskog tabloida, potresen
rastankom od svoje nesuene drage, pie tekst Sumorne nedelje i daje je svom
prijatelju ereu da je uglazbi. Nakon nekoliko nedelja on je prvi put izvodi u Lulici.
Sve ostalo je, kao to kau, istorija.
Ve njeno prvo najavljeno izvoenje na radiju prati rav predznak. Dan pre toga
iznenada umire direktor radija , i budui da je zbog alosti otkazan sav muziki program,
pesma ostaje neizvedena. Ipak glas o njoj i njenom letalnom uticaju putuje onim tajnim,
nepoznatim kanalima. Kasnih tridesetih pesma stie u Sjedinjene Drave gde ju je glas
Bili Holidej pod nazivom Gloomy Sundayuinio svetski slavnom. Osim nje izvodili su
je mnoga slavna imena: Rej arls, Sara Von, Bing Krozbi, Frenk Sinatra, Iva Bitova,
Kronos kvartet, ined OKonor, Bjork i mnogi drugi. Prevedena je na 28 jezika
ukljuujui i esperanto. Stigla je i do Azije i Afrike. Nije ni nas mimoila. Pod imenom
Tuna je nedelja najlepe su interpretacije Zvonka Bogdana i Predraga Cuneta
Gojkovia. tavie, ukalo se da je u tim godinama u Subotici inae veliki broj
samoubistava, porastao za koji procenat.
ereova svetska slava u mnogome je premaila petansku. Dok svet gori u
groznici Sumorne nedelje ovde se malo ta promenilo. On se, dodue,na uenje cele
Budimpete, tako mali i nelep, enio jednom od najlepih petanskih ena ali i dalje od
est uvee do sitnih sati nastavio da svira u istom lokalu.
 Ratne godine odvode ga u radni logor gde ga ve iznurenog i bez jednog bubrega
sustie udesno spasenje. Jednog dana u logor stie blistavi mercedes, iz njega izlazi
utegnuti sturmfirer, prilazi grupi jadnika meu kojima je i ere, i odvlai ga utajui ga i
udarajui uz rei: Sa ovom huljom u ja lino da se obraunam! Kada su zamakli sa
vidika ostalih, daje mu novu odeu, srebrnu tabakeru sa svojim inicijalima i izvinjeve se
zbog grubosti. Jer to je bio jedini nain da ga spase. Bio je to predratni posetilac
Lulice, jedan od oboavalaca njegove muzike. Vrativi se nakon rata u Budimpetu,
iscrpljen, razoaran ,poraen, eres pie jo jedan tekst na muziku Sumorne nedelje.
Pesma Umrla je ljubav koja se povremeno pojavljuje i pod nazivom Sumorna
nedelja iako ne manje potresna i obeshrabrujua nije ona koja je imala onako koban
svetski uticaj. Dok je prva pesma ljubavna ova druga govori o razoarenju slikom sveta i
ljudskom prirodom kakvi su u tim ratnim godinama pokazali.
Socijalistika vremena jo jednom dovode erea pred lice javnosti. U najtvrim
godinama zabranjeno je izvoenje njegove muzike, skupa sa muzikom Bartoka,
Dohanjija, Kodalja i Lista. Bio je neizmerno ponosan to se naao uz ta imena.
Na koncu je i samog kompozitora, malog erea sustigla je sudbina njegove
pesme. Iako je pesma postala svetski slavna on sam nije mnogo promenio nain ivota.
Kreui se uvek istim ulicama petanskog Sedmom okruga nastavio je svake noi da
svira u Lulici i nikad nije naplatio tantijeme od nekoliko stotina hiljada dolara koje su
se za njega sakupile na inostranim raunima. Nije se odazvao ni na poziv Oskara
Petersona da prisustvuje izvoenju Sumorne nedelje u Karnegi holu. Kau da se
plaio letenja. Ipak, moda jedna logorska anegdota bolje opisuje njegov stav o srei i
dobrom ivotu te i nevoljkost da u svom ivotu bilo ta promeni. Svako jutro susretao se
na latrini sa jednim gospodinom kome su takoe postradali bubrezi i ovaj mu se redovno
obraao sa reima: Pa, gospodine ere, jeste li ve mokrili? Jeste? O pa ta jo uopte
elite od ivota?
Iako malih ivotnih apetita i potreba, negde ipak sutinski nezadovoljan, ere se
1968. godine ubio skoivi s prozora poto je njegovo srce je odluilo da okona sve.

Nije vie mogao da podnese mranu reputaciju svoje najpoznatije pesme? Oseam se
povezan s njom kao grobar sa lopatom rekao je jednom prilikom Javor Laslo. Ili su se
naprosto vremena promenila i model sentimentalnog kafanskog zabavljaa nikog vie
nije privlaio i zanimao?
Ipak, aktuelnost Sumorne nedelje nije ni do danas ugasla. Jo je obavijena
velom misterije i sjaj njene fatalne moi jo nije sasvim potamneo. Jo se snimaju filmovi
u kojima se prepoznaje njena melodija. Osim onih koji su joj direktno posveeni poput
maarskog Szomoru vasarnap ili nemakog Gloomy sunday - Ein Lied von Liebe
und Tod i u mnogim drugim poput Spilbergove indlerove liste ili oveka koji je
plakao Sali Poter, uju se njeni tonovi. Sasvim nedavno snimljeni su i panski Kovak
Box i japanski Denzen uta koji istrauju uzroke niza misterioznih samoubistava u
koje je umeana i jedna pesma.
Nije lako otkriti ta Sumornu nedelju ini tako osobitom. Pesma je ljubavna.
Stihovi govore o ljubavnom razoarenju, izgubljenoj dragoj i smrti kao jedinoj utesi.
Amosfera je mrana, teskobna, beznadna. Sigurno je da nije jedina sa tako tunim
sadrajem, a opet samo je ona postala himna samoubica. Zanimljiv je kraj pesme kad
pesnik iz kovega baca svoj poslednji, sada ve samrtni pogled na svoju dragu. Maarski
original, pa i engleski i francuski prevodi i u smrti uvaju sjaj neugasle ljubavi i u
poslednjim stihovima kau I mrtvim pogledom ja te blagosiljam. Srpski prevod,
meutim, iako se do tada dri originala, ovde najednom skree sa predloka i postaje
skoro pretei: seaj se uvek tog ledenog pogleda. Iako je Sumorna nedelja prevalila
veliki put, prela mnoge granice i povezala u oseanju beznadnosti mnoge narode,
oigledno je da neke kulturoloke razlike nije mogla da savlada: enska izdaja se mora
kazniti pa makar i na simbolikoj ravni.
Izgleda da stihovi dobijaju punu snagu tek u sadejstvu sa muzikom koja im daje
jo melanholiniji i sumorniji ton. Vrlo spora, gotovo monotona, ona prosto klizi ka
fatalnom zavretku. ini se da mali ere pored ljubavnog jada u svoju muziku uspeo
da prenese duh i turobno oseanje ivota beznadnih tridesetih.Usred ekonomske krize,
rastue nezaposlenosti i bede, a sa nastupajuim novim ratom na vidiku, nije bilo mnogo
razloga za optimizam. Pri tom ne treba izgubiti iz vida ni opte poznatu maarsku
sklonost ka depresiji i spremnost da se samoubustvom reavaju problemi. Psiholozi
smatraju da su ove injenice i kulturoloki uslovljene budui da Maari samoubistvu
pridaje vrednosno pozitivan smisao. Naime, ono se ne razume kao in predaje,
odustajanja, kao nespremnost da se dramatinim i teko reivim situacijama problemima
pogleda u oi, nego pre kao hrabar nain da se sauva dostojanstvo i povrati
samopotovanje. Mnoge slavne linosti iz maarske istorije i umetnosti same su okonale
svoje ivote poput Seenji Itvana, Teleki Pala, Joefa Atile i Latinovi Zoltana.
No, lo glas koji je pratio Sumornu nedelju proirio se daleko izvan
Maarske. Da li je mogue da su tuga i nesavladivo oajanje sumorne nedelje bili
toliko dejstveni da su poput poasti projurili svetom ostavivi krvav trag za sobom? Ili je
pesma naprosto leglana teskobna vremena tridestih godina i optem oajanju dodala
jednu mistinu auru?
Szomor vasrnap

Szomor vasrnap
szz fehr virggal
vrtalak kedvesem
templomi imval.
lmokat kerget
vasrnap dleltt,
bnatom hintaja
nlkled visszajtt.
Azta szomor
mindig a vasrnap,
knny csak az italom,
kenyerem a bnat.

Szomor vasrnap.

Utols vasrnap
kedvesem gyere el,
pap is lesz, kopors,
ravatal, gyszlepel. Tuna je nedelja
Akkor is virg vr,
virg s - kopors.
Virgos fk alatt Tuna je nedelja mada je cvee svud'
utam az utols. ekam te draga al' znam sve je uzalud!
Nyitva lesz szemem, hogy Zora je svanula al' jo je uvek mrak;
mg egyszer lssalak. Nee bez tebe da blista mi sunev zrak.
Ne fj a szememtl, Od sada, svaka je nedelja sumorna...
holtan is ldalak... Sliku ti pokrivam gorkim suzama..
Tuna je nedelja..
Utols vasrnap.
Poslednje nedelje, voljena doi mi:
Nade su slomljene znam da u umreti.
Bie i tad pored mog odra cvee svud,
I onda poi cu ja na svoj zadnji put
Baciu na tebe mrtvi svoj pogled ja;
Seaj se uvek tog ledenog pogleda!
Poslednja nedelja...
 Gloomy Sunday

Gloomy Sunday,
with hundred white flowers
in the chapel, beloved one,
I waited in prayer.
That Sunday morning,
my dreams were chasing.
Yet the chariot of my sorrow
came back without you.
Forever since then are
so sad all my sundays -
tears are my drink, and
the bread I eat sorrow.

Gloomy Sunday.

On my last Sunday, beloved,

oh come to me!
There'll be a priest too, a
coffin, a catafalque, a shroud.
Also then, flowers will await you,
flowers - and a coffin.
Beneath flowering trees, I will
take my last ride.
And my eyes open wide
for a last glance upon you.
Don't be scared of my eyes,
still in death I will bless you...

Last Sunday.

(Transl. by A.W. Tting)

Gordana Stojakovi: List za zabavu, pouku i gospodarstvo - Frukogorac

Kulturna batina je retko posmatrana kao spona sa prethodnim iskustvima ili kao
nain na koji oseamo prolost i dostignua naih prethodnica i prethodnika. I pored toga
to su esto zanemareni, urbani prostori u kojima ivimo: kue, crkve, palate, parkovi,
ulice... oblikuju na odnos prema prostoru i lepoti za proporciju i detalj, prema ljudima
koji su postavili temelje grada (polis) i temelje nae kulture. Mi smo dosledni nastavljai
kulture diskontinuiteta, nemamo odnos dijalog sa prethodnim generacijama posebno
kad se radi o nasleu koje su stvorili ljudi druge vere i kulture.
Ovo iskustvo se moe prepoznati i u naem odnosu prema Petrovaradinu.
Zaputeno jezgro baroknog grada, propale ulice, trgovi, nepoznato naslee, nepoznavanje
injenica o tome ko su bili nekadanji itelji grada znai nepostojanje dijaloga
(prihvatanje, nastavljanje, uvanje) petrovaradinskog naslea u najirem smislu.
Naslee Hrvata u Petrovaradinu je sasvim potisnuto. Malo je poznato da se u
jezgru grada nalazi rodna kua bana Jelaica, ili da je Petrovaradin imao List za zabavu,
pouku i gospodarstvo- Frukogorac i da je knjievnica Viktorija Jugovi Risakovi bila
njegova urednica.
Ovo je jedna od moguih pria o nekadanjim Petrovaradicima i njihovim
ivotima, privrednom razvoju, kulturi, svakodnevnom ivotu o jednoj od dimenzija
interkulturalnosti neophodnoj da bi se skrenula panja na zaboravljene vrednosti.
Frukogorac
Na poetku...
List za zabavu, pouku i gospodarstvo Frukogorac je izlazio u Petrovaradinu
svake subote tokom 1906. i 1907. Izdava i odgovorni urednik je bio Aleksandar Brodski,
glavni saradnik poznati knjievnik Jovan Hranilovi, a kao glavna urednica,
knjievnicaViktorija (Risakovi) Jugovi knjievnicaViktorija (Risakovi) Jugovi.

Zaglavlje Frukogorca
O razlozima za pokretanje nedeljnika u prvom broju lista (3. oujak 1906) izmeu
ostalog pie: "... Nije nam ni na kraj pameti da se natjeemo s drugim naim hrvatskim
listovima, vec nam je na umu jedino interes grada Petrovaradina i okolice, koji ve
odavna oekuju svoj list" . Zatim se kae da se oseao nedostatak "savjesnog
novinarskog izvjeivanja" i da postoji potreba obavetavanja o zanimljivim dnevnim
dogaajima iz "pokrajine", o "povjesti grada Petrovaradina i okolice", kulturnim i
drutvenim deavanjima i da e deo prostora svakako biti namenjen zabavnom i pounom
tivu. Kako se radilo o multikonfesionalnoj sredini mesenik bi pratio dogaaje vezane i
za druge zajednice, a ne samo za hrvatsku.
Poetkom 20. veka su u Sremu i Slavoniji izlazili Hrvatski Branik (Sr. Mitrovica)
i Narodna Odbrana (Osjek). I pored toga to to nisu bili stranaki listovi postojala je
potreba za glasilom koje bi, ne meajui se u politiku sa stanovita jedne stranke,
predstavljao glas graana Petrovaradina. Cilj je bio tano i pouzdano izvetavanje o
privrednim, kulturnim i drutvenim temama Petrovaradina i koline. Svesni injenice da
stanovnitvo Petrovaradina ve "dri i drugi list koji" urednitvo se opredelilo za najniu
cenu od 20. "filira". Upuen je poziv na pretplatu jer je od broja italaca i pretplatnika
zavisio ivot mesenika. Urednitvo se nadalo da e odziv biti dovoljan, ne samo da
osigura opstanak ve i da se opseg mesenika povea.
Krajem marta 1906, urednitvo se oglasilo kratkim lankom Kako stojimo sa
"Frukogorcem"? gde konstatuju da je vei broj pretplatnika van Petrovaradina i gde
apeluju na "estite Petrovaradince, Kameniane, Karlovane, Ledinane, Iriane,
Rumljane" da pretplatom podre mesenik.
U maju 1906. iz kratkog lanka u rubrici Domae vesti saznajemo da je
urednitvo od italaca dobijalo prigovore na sadraj mesenika. Zato nije do sada ve
sve u "Frukogorcu", to elimo? bilo je najee pitanje pretplatnika, koji nisu uvaavali
injenicu da je mesenik tek poeo da izlazi i da se borio za panju italaca i nadasve
pretplatnike. Odgovor (verovatno Jovana Hranilovia) sadrao je Gajeve i Vitezieve
rei: "voe hitro k dozrie, hitro opet i sagnjie" i snano uverenje da sve to su do tada
uradili urednici i saradnici uradili sa velikom merom "rodoljublja, rada i ljubavi za ovaj
kraj". Mesenik je sadrajem sasvim odraavao privredni, drutveni kulturni pa i
politiki ivot petrovaradinskog kraja i zasigurno imao italaku publiku.
A zatim...
Uredniki tim Hranilovi - Jugovi-Risakovi je dao poseban peat meseniku
kroz sadraj u kome se naroito negovala knjievnost. U stalnoj rubrici Listak objavjive
su kratke prie i pesme Ilije Okrugia Sremca, prie Viktorije Jugovi-Risakovi, Jovana
Hranilovia i drugih autora.
Uvodni tekstovi su se bavili temama koje su zaokupljale optu panju javnosti.
Interesantan je tekst Miraz na naslovnoj strani mesenika od 17. oujka (marta) 1906.
Autorka2 nepotpisanog teksta se pita o poloaju ene u drutvu kao "glavnom uzroku nae
drutvene nevolje" i dalje sopstveni sud o nezadovoljstvu koje se u drutvu javlja jer su
ene sve obrazovanije i nisu spremne da budu samo domaice. Reenje za autorku teksta
je da devojka "naui sve" to za kuu treba a "ako ima dara i sredstava i druge nauke" i
time bude spremna za sve situacije. Privredne teme su obraivane kako kroz uvodne
tekstove, tako kroz izvetaje, vesti i reklame. Iz uvodnog teksta od 31. oujka (marta)
1906. pod naslovom Petrovaradinska gospodarska podrunica saznajemo da su
voarstvo i vinogradarstvo glavne privredne grane i da su lanovi podrunice (njih oko

2
Reenica: Zato nam se ini da nezadovoljstvo raste u istom razmjeru s naom naobrazbom? govori u
prilog da je ena pisala tekst, verovatno urednica Viktorija Jugovi- Risakovi.
80) dogovarali mere za unapreenje preteno zastupljenih delatnosti, ali i naine
plasiranja proizvoda na razna
trita. Postojala je i ideja (dr Mie Popovia) o formiranju "petrovaradinskog trga za
prodaju gospodarskih proizvoda" to bi bila neka pretea supemarketa za lokalnu robu.
Da su vina petrovaradinskog kraja bila cenjena govori i izvetaj sa "zemaljske
izlobe u Zagrebu" gde se posebno istakao "glasoviti vinogradar Aleksa Adamovi iz
Kamenice" zatim i Vlado Nikoli iz Karlovaca, dr Jovan Jovi iz Karlovaca, Emil Kaiser
iz Kamenice i Elisa ober iz Karlovaca, koja je proizvodila rakiju.
Frukogorac donosi tekst o "pobuni" protiv Petrovaradinskog piva koja se
zavrila pobedom piva i pozivom da se "zatite domai proizvodi". Pivo se nije mnogo
pilo, sem kad ne rodi groe i ne bude vina, ali su postojale dve pivare. A pored piva
domai proizvod je bila i "glasovita i jedino prava Marije snijene Petrovaradinske
Kapljice za eludac".

Reklama kapljice za eludac u Frukogorcu.

 Hroniari Beoinske fabrike cementa mogu pronai interesantne podatke, pa i o
tome da su postojale dve fabrike. Prva beoinska tvornica je bila deoniarsko drutvo
ija glavnica je u julu 1906 vredela sedam i po miliona kruna i iji su glavni deoniari bili
dotadanji vlasnici porodice Obernstein, Spitzer i Redlich a kojima se pridruila Ugarska
hipotekarna banka. Sedite fabrike je bilo u Budimpeti gde se i plaao porez. Druga
tvornica kaje (cementa) osnovana je 1906. kao "srpska manastirska tvornica u Beoinu...a
koncesija je izdata: Vasi Uroeviu iz erevia, Jovanu Tatiu iz Rume, dr Milivoju
Milojeviu iz Palanke, fabrici cementa u Budimpeti Jovana Lenarducija i L. Meloki..."
A vremena su i tada bila teka kako belei prof J. Mogan u tekstu pod naslovom
Glas iz naroda: "tko gleda otvorenim oima dananji ivot i njegovu sve veu urbu, tko
vidi, kako li se danas teko zasluuje novac, kako sve bjei i uri, ne samo da zaslui
kruha sebi, nego da ga odmah i otme drugomu iz ustiju, znat e i osjetiti, da danas vrijede
vie nego li ikada prije ona tri osnovna zahtjeva glavniva, vrijeme i rad... "
A i imena ulica menjala su se kao i danas.
 Tekst iz Frukogorca (1906)
Petrovaradinci
Lokalne novine su najbolji dnevnik drutvenih dogaanja, neobinih sitacija,
nepogoda, nesrenih i srenih poduhvata, propisanih i spontanih proslava i zabava, udaja
i enidbi, smrti i jubileja... Tek tu mirie jedno davno prolo vreme istinitim ivotom,
svim svojim nadama, strahovima i ljubavima.
A Petrovaradici su tada bili uurban, radan i veseo svet, okrenut ivotu i
blinjima. Posebno su bili ponosni na rad Hrvatskog pjevakog drutva Neven (osn.
1882). Tako je koncert odran 18. februara 1906. bio "vanredno dobro poseen...a da je
mjeoviti zbor bio najbolji..."Frukogorac je redovno izvetavao o koncertima Nevena u
gradu i na mnogobrojnim gostovanjima.
Petrovaradinske gospoe su na poziv gradonaelnika formirale odbor za izgradnju
trosmajerovog spomenika. Zadatak im je bio da prikupljaju novac svaka u svom kraju
("Ljudevitov do, Rokov do i tvrdja") i da organizuju kocert 22. aprila 1906 na kom e
uestvovati i Neven.
 Program koncerta (1906)

Graanstvo Petrovaradina je redovno obavetavano o postavljenjima dravnih

slubenika, vojnika, svetenika, o sednicama gospodarskih i dobrotvornih drutava,
zasedanjima Sv. Sinoda u Karlovcima, odlikovanjima, traginim dogaajima, linim i
redarstvenim vestima...
Remeenje javnog reda i mira u toku jedne nedelje (maj, 1906)

Most...
Petrovaradinci su tada, poetkom 20. veka imali jo jedan veliki problem prei
na drugu stranu Dunava. ini se da je Petrovaradinski most na barama bio od ivotne
vanosti za Petrovaradince. Bio je podjednako vaan kao i svakodnevne nedae zbog sve
teeg ivota i neizvesnosti koja je posledica "skupoe..kukavnih plaa i nadnica.". Nou
je bio osvetljen "onim poznatim oravim svetiljkama" a danju su na njemu bili straari
koji su branili "opinstvu pristup na otvoren most".
Sudei po lancima u Frukogorcu tokom 1906. o ivotu grada Petrovaradina
neprijatna deavanja na mostu su bila svakodnevica koju su gradske vlasti Petrovaradina i
Novog Sada ostavljale iza vrata.
U vestima koje je donosio Frukogorac moglo se proitati sledee: "...neka se
sazida ve jednom most, preko kojeg e moi prelaziti svak i u savako doba nesmetano...
Jeli mogue da se samo kod nas niko ne obazire na vapaj naroda, na elje, tenje i
potrebe njegove?..
A "letargini" predstavnici Petrovaradina i Novog Sada smatrali su da kada ve
toliko traje, most na barama moe i dalje da slui.
I na kraju, ili na poetku...
Petrovaradinci su iveli u samostalnoj komuni i imali svoja mesta gde su se
druili, veselili i zabavljali: kod "Bijeloga vola, gdje se plesalo cijelo poslije podne pa do
zore"... ", a kod "Zelenog drveta", su se skupljali asnici i inovnici.

Repertoar amaterske pozorine druine iz 1906.

Danas je Petrovaradin druga strana Grada, po svemu druga. Odvojeno i

nedefinisano ostrvo gde se pamti samo "Tvra". A istina je da je Gradi sa Tvravom
najlepi i najvredniji ambijentalni deo Grada i jedino mesto gde najlake moemo
dokazati da pripadamo evropskoj tradiciji i kulturi.
Barokne zgrade, crkve i trgovi Petrovaradina nose autentinu priu koja je utkana
u sve nae dane kao nejasno seanje, nepoznati ukus i glas, lice koje smo nekad sreli.
Kao pria koju nismo uli.
Forografija Viktorije Jugovi Risakovi preuzeta iz knige Srpkinja,njezin ivot i rad,
njezin kulturni razvitak i njezina umjetnost do danas, Sarajevo 1913.

Viktorija Jugovi-Risakovi
Knjievnica Viktorija Jugovi Risakovi3 (26. juli 1873, Galovac 15. juni
1927, Novi Sad) je bila i glavna urednica i autorka mnogih tekstova (preteno novela i
pria) u Frukogorcu - listu za zabavu, pouku i gospodarstvo. Njeni knjievni radovi
objavljeni su u listovima: Pobratim, Agramer Tagblat, Narodna obrana, Svjetlo,
Tajinstveni svijet, Novo sunce, Jadran, Srpstvo, Zastava, enski svet, Kolo
Matice Hrvatske, Slovo, Bacs Bodrogher Presse, Semliner Zeitung, Berliner
Tagblatt, Nai pravci, Prosvjeta, Frukogorac.

REZIME
Ovo je pria o Petrovaradinu i njegovim iteljima kako je zabeleeno u Listu za
zabavu, pouku i gospodarstvo Frukogorac tokom 1906. i 1907.Naslee Petrovaradinaca
sauvano je u vestima, izvetajima i priama o politikom, privrednom razvoju, kulturi,
svakodnevnom ivotu kao svedoanstvo o jednoj od dimenzija interkulturalnosti
neophodnoj da bi se skrenula panja na zaboravljene vrednosti.
Danas je Petrovaradin druga strana Grada, po svemu druga. Odvojeno i
nedefinisano ostrvo gde se pamti samo "Tvra". A istina je da je Gradi sa Tvravom
najlepi i najvredniji ambijentalni deo Grada i jedino mesto gde najlake moemo
dokazati da pripadamo evropskoj tradiciji i kulturi.
Literatura:
Listu za zabavu, pouku i gospodarstvo Frukogorac, Petrovaradin, 1906. i 1907.
Stojakovi Gordana (2000) Viktorija Jugovi- Risakovi u: Znamenite ene Novog Sada
I, Futura publikacije, Novi Sad, 173-174.

3
Hroniar Vinice Marijan Tenek ima podatke prema kojima je Viktorijino prezime bilo Risek.