Luj-Ferdinand Selin

P R V I DEO

L 0 N
BEOGRAD / MMIX
 Putovati, korisna je to stvar, to golica mattt. Sve
ostaio je samo razoaranje L zamor. Nae je putovanje
potpuno izmiljeno. U tome i jeste njegova snaga.
Ono ie od ivota do smrti. Ljui, ivotinje, gradovi
i stvari, sve je izmiljeno. Ovo je roman, samo izmilje-
na pria. Litre tako kae, a on nikad ne grei.
A onda svako moe da uini to isto. Dovoljno je da
zatvori oi.
To je s one strane ivota.
PUTOVANJE NAKRAJ NOI

Elizabeti Krejg

Na je ivot putovanje
Kroz No i kroz stuen zima,
Mi traimo prolaz k Nebu
Ge jedino mraka ima.

Pesttta va jca rsk ih gardista

 Tako je to poelo. Ja nita nisam kazao. Nita. Artur
Ganat me je povukao za jezik. Artur, stuent, i on student
meidne, rugar. Naemo se tako na Trgu Klii. Ima
neto da mi kae. Ja sluam. Nemoj da stojimo napolju,
kae on. Da uemo! Uem ja s njim. Eto. Na ovoj
emo se terasi obariti kao jaje, hodi ovamo! I onda nam
tek pae u oi a nema ive due na ulici, zbog pripeke,
ni kola nema, niega. I ka je jaka zima opet nema nikoga;
ba mi je on, koliko se seam, tim povodom rekao: Pa-
riani uvek izgledaju strano zaposleni, a u stvari se etaju
od jutra do mraka; dokaz je to ih, kad vreme nije za et-
nju, jer je suvie hladno i)i suvie toplo, nigde nema, svi
unutra piju kafu sa lagom ili pivo. Tako je to. Vek br-
zine! vele. A ge to? Krupne promene, priaju.
Kako to? Nita se, u stvari, nije promenilo. I dalje se sami
sebi ive i to je svc. A ni to nije novo. Samo rei, pa i one
se nisu mnogo promenile! Dve-tri tu i tamo, i to one ma-
le.., Ponosni to smo izrekli tu korisnu istinu sedimo,
oarani, i gledamo ene u kafani.
Posle je razgovor skrenuo na predsednika Poenka-
rea, koji je ba tog popodneva otvarao izlobu kuia,
i onda, te po re, do Vremena, koje je o tome pisalo.
Eto, to ti je sila od iista, Vreme, zadirkivao me je Artur
Ganat tim povodom, Nema mu ravna kad treba braniti
francusku rasu! Ba briga francusku rasu, poto ona

7
i ne postoji, odvraam ja kao iz rukava da bih pokazao
kako sam obaveten.
I te kako postoji! I kakva lepa rasa uporno
e on ak je to najiepa rasa na svetu, a rogonja je onaj
koji je se odrie! I navali da me grdi. Ja utim, razume se.
Nije istina. Rasa, ili ono to ti tako zove, to ti
je samo gomila bednika kao ja, buvljivih promrzlih sle-
paca koji su se ovde nasukali gonjeni gladu, kugom, tu-
morima i zimom, dovukli se ovamo, pregaeni, sa sve
etiri strane sveta. Dalje nisu mogli da odu zbog mora.
To je, eto, Francuska i to su Francuzi!
Bardami on e ozbiljno i malo tuan nai
oevi nisu bili nita gori od nas i ne govori tako o njima!
U pravu si, Arture, nema ta, tu si u pravu. Ogor-
eni i posluni, silovani, pokradeni, raereeni i uvek
budale, nisu bili gori od nas! Dobro si rekao! Nita ne
menjamo! Ni arape, ni gospodare, ni miljenja, ili ih
menjamo dockan, kad vie ne vredi. Rodiii smo se verni
i od toga crkavamo, takvi smo! Uzaludni vojnici, heroji
za sve i majmuni koji govore, a rei im se mue, mi smo
Ijubimci Kralja Bede. Njegovi smo! Kad ne sluamo,
on pritegne... Njegovi su nam prsti oko vrata, uvek, ne
daju ti da zine, dobro treba da pazi ako hoe da ima
ta da pojede... Qn za sitnicu davi... Kakav je to ivot?...
Postoji i ljubav, Bardami!
Arture, Ijubav je beskonanost dostupna i pud-
licama, a ja imam svoje dostojanstvo!
De, i ti si mi neko! Anarhista si ti, eto ta si!
Lukav momak, nema ta, vidite i sami, a i vrlo na-
predan to se tie miljenja.
Kao to ti ree, debeli, ja sam anarhist! A naj-
bolji je dokaz to to sam sroio nekakvu osvetniku i
socijalnu molitvu, sad e da vidi ta je to: Z L A T N A
K R IL A , to je nasiov! I poeh onda da recitujem:
Bog koji broji minute i pare, Bog oajni, puten i
zlovoljan kao svinja, Svinja zlatnih krila, spremna da se

8
bilo gde izvrne na lea i trbuh preda milovanju, to je on,
na gospodar! Ljubimo se.
To tvoje delce se ne dri pred ivotom, ja sam,
to se mene tie, za ustaljeni red, a politiku ne marim.
Uostalom, kad mi otadbina bue traila da za nju krv
prolivam, nai e me sigurno, i neu se nekati, spreman
da je prolijem.
Eto ta mi je odgovorio.
Nismo ni primetili da rat lino prilazi nama dvojici,
a meni nije glava bila ba najbistrija. Ova kratka ali iva
diskusija me je zamorila. Osim toga malo sam se i U2bu-
dio, jer me je kelner nazvao mufljuzom zbog bakia.
Najzad se ja i Artur pomirismo i to do kraja. Bili smo istog
miijenja skoro u svemu.
Istina je, u krajnjoj liniji ti si u pravu sloih
se ja pomirljivo ali eto, svi smo se nali na istoj galiji,
veslamo iz sve snage, ne moe mi rei da nije tako! Na
ckserima sedimo i opet sve mi vuemo! A ta imamo od
toga? Nita! Samo batine, nevolje, lai i kojekakve po-
kvarenjakluke. Radimo! vele oni. A to ti je jo i naj-
smrdljivija stvar, taj njihov rad! Mi smo dole u utrobi
broda, dahemo, smrdimo, cede nam se jaja i dabome!
A gore na palubi, u hladovini, sede gazde i ba ih briga,
s lepim, ruiastim i namirisanim enama u krilu. I tako
ti oni stave cilindar na glavu i zaurlaju na nas iz sve snage:
Mrcine, rat je! tako vele. Krenuemo na one bitange
iz domovine br. 2 i porazbijati im tintare! Hajde! Hitro!
Na brodu imamo sve to treba! Sloki svi! Dede, prvo
da ujemo da se sve zatrese: ivela domovina br. 1!
Da se izdaleka uje. Onaj najglasniji dobie medalju i
promindu slatkog Isusa! Bogamu! A oni koji ne budu
hteli da crknu na moru, mogu da crknu i na kopnu, tamo
ti biva jo mnogo bre nego ovde!
Ba tako! odobri mi Artur. Odjednom ga je
zbilja lako ubediti.
Kad eto ti, ba ispred kafane u kojoj smo sedeli, naide
puk vojske, a na elu mu pukovnik na konju, izgledao je

9
ba pristao i zaista kran momak ta] pukovnik! Ja ti
poskoih o oduevljenja.
Ooh da vidim da li je tako doviknuh Arturu
i pooh da se javim u vojsku i to trkom.
Ba si j...vetar, Ferinande! odvrati mi Artur,
uvreden verovatno herojskim ugledom koji sam stekao
kod svih onih koji su nas gledaii,
Malo me je nasekiralo to on to tako smatra, ali me
to nije zaustavilo. Uhvatio sam korak. Tu sam i tu u
ostati! rekoh sam sebi.
Videemo ve, moljo stigoh jo da mu dovik-
nem pre no to zamakoh za ugao s vojnicima iza pukov-
rtika i muzike. Eto ba je tako bilo.
Onda smo dugo marirali. Misli nema vie, kad ono
opet ulice i pune civila sa enama, koji su nas uzvicima
bodrili i bacali cvee sa balkona, ispred eleznikih sta-
nica, prepunih crkava. Koliko je samo bilo rodoljuba!..,
Padala je kia, te je bilo sve manje, a posle vie uopte
nije bilo, bodrenja, ni jednog jedinog uzvika na drumu.
Znai, sad smo bili sami? Jedan za drugim? Muzika
je uutala. Jednom rei, pomislio sam kad sam video
kako stvari idu, vie nema zavitlavanja! Sad sve opet s po-
etka. Htedoh da odem. Ali dockan! Zatvorili su kriom
vrata za nama, civiiima. Upali smo u klopku, kao pacovi.

io
 Kad se ovek ve nade unutra, e onda je zaista za-
glavio. Popeli su nas na konje i poto smo tako proveli
dva meseca, opet nas vratie u peake. Moda zato to je
ono bilo skupo'. Najzad, jednog jutra, pukovnik je traio
svog konja, posilni mu bee otiao s konjem, nije se znalo
kuda, verovatno na neko mestace gde kurumi nisu
proletali tako silno kao nasred puta. jer smo se najzad
ba tu nali, pukovnik i ja, nasred srede puta, ja sam drao
delovodnik u koji je on upisivao naredbu.
Daleko na putu, ak tamo dokJe jedva okom dosee,
bile su dve crne take, nasred puta kao i mi, samo to su
bila dva Nemca vrlo zaposiena pucanjem ve dobrih
etvrt. asa.
On, na pukovnik, moda je i znao nato su ti Ijudi
pucaii, moda su i Nemci znali, ali ja zaista nisam znao.
Koliko god sam prebirao po pameti nisam mogao da
pronadem ta sam se to zamerio Nemcima. Uvek sam bio
vrlo Ijubazan i vrlo utiv prema njima. Pomalo sam ih
i poznavao, Nemce, ak sam iao i u njihovu kolu kad
sam bio mali, tamo u okolini Hanovera. Govorio sam i
njihov jezik. Bee to onda gomiJa drekavih kretenia,
bJedih i podmuklih oiju kao u vukova, odlazili smo posle
kole zajedno da se hvatamo s curicama po okolnim u-
marcima, a i gaali smo iz Juka i pitolja, koje smo kupo-
vali za etiri marke. Pili smo slatko vino. AJi od toga pa

n
do ovog sad pucanja u nntaru, i to ak bez da su prvo
prili da nam to kau, i to nasred puta, e tu je bilo razlike,
ak bih rekao itav ponor. I te kolike razlike.
Rat ti je, u stvari, bio sve ono to ne razume. To
tako nije mogio dalje da ide.
Da se u tim ijudima nije dogodilo nero vrlo udno?
Neto to ja nikako nisam mogao da osetim, ama ba
nikako. Mora da nisam na vreme primetio...
Moja se oseanja prema njima uopte nisu promenila.
Nekako sam eleo, uprkos svemu, da pokuam da shvatim
njihovu surovost, ali sam jo vie eleo, snano, apsolutno,
konano, da odem odavde, toliko rni se sve to odjednom
uinilo kao posledica neke uasne greke.
Kad je ve tako, ta se tu moe, sem da ovek zbri-
e, pomislih najzad...
Iznad naih glava, na dva milimetra, na milimetar
moda od slepoonice, treperili su jedan za drugim oni
dugi elini konci koje iscrtavaju kurumi u vrelom let-
njem vazduhu, pokuavajui da vas ubiju.
Nikad se nisam osetio tako izlian kao medu tim
zrnima i na svetlosti toga sunca. Ogromno, sveopte za-
vitlavanje.
Bilo mi je u tom asu tek dvadeset godina. Opusteli
salai u daijini, prazne i otvorene crkve, kao da su seijaci
iz ovih zaselaka otili na obdanicu, svi, na neko siavlje
na drugom kraju sreza i ostavili nam rta poverenje sve
to imaju: zemlju, kola s rudama koje tre uvis, svoje
njive, zabrane, drum, drvee, ak i krave, psa na lancu,
sve to! Da mirno radimo ta hoemo dok oni nisu tu.
Reklo bi se lepo od njih. Ipak, da nisu negde na dru-
gom mestu, pomislio sam, da ovde jo ima ijudi, ne
bismo se sigurno ovako bestidno ponaali! Ovako runo!
Ne bismo smeli, pred njima! Aii nije bilo vie nikog
da nas vidi. Sami smo bili, kao miadenci koji predu na
svinjartje im odu gosti.
Misiio sam takode (uei iza drveta) da bih ba
voleo ovde da vidim Deruleda, o kome su mi toliko pri-

12
ali, da mi objasni ta on radi kad ga udari zrno posred-
srede.
Oni Nemci, zgureni kraj puta, uporni i neumorni
strelci, gadaii su loe, samo inilo se da imaju metaka
riapretek, verovatno pune magacine. Rat, po svemu su-
dei, nije bio zavren! Na pukovnik, to jest jest ,
pokazivao je zaprepaujuu hrabrost! etkao se samom
sredinom puta, pa uzdu i popreko-kroz kiu zrna, prosto
kao da eka prijatelja na peronu eleznike stanice, jedino
je bio malo nestrpljiv.
A pre svega, odmah to da kaem, selo nikad nisam
mogao da vidim, uvek mi je izgledalo tuno, s beskraj-
nim blatom, kuama u kojima nema ljui, putevima koji
ne vode nikud. A kad se jo i rat doda tome, zaista je
neizdrljivo. Poeo je i vetar, otar s obe strane jarka
topole su meale utave rafaJe lia s kratkim suhim
pucnjevima koji su odande dolazili prema nama. Ti ne-
poznati vojnici su nas stalno promaivali, ali tako opko-
Ijeni hiljadama smrti mislili smo da smo u njih umotani.
Nisam smeo ni da se mrdnem.
Ovaj pukovnik je, stvarno, pravo udovite! Sada,
u to sam bio siguran, taj stvor gori od psa nije mogao
ni da zamisli da bi mogao da pogine. Istovremeno shvatih
da takvih junaka mora biti mnogo u naoj vojsci, a sigurno
ih ima jo toliko i u vojsci preko puta. Ko zna koliko?
Jedan, dva, vie miliona moda? U tom asu mi se strah
pretvori u paniku. S takvim stvorovima ova paklena
budalatina mogla bi da potraje beskonano... Zato bi
i prestajali? Nikad nisam jae osetio neumitnost osude
ljudi i stvari.
Zar sam ja jedina kukavica na zemljinoj kugli?
pomislih. Kakav uas!... Izgubljen izmedu dva miliona
ludaka, razbesnelih heroja, naoruanih do zuba? Onih
pod lemom, i bez lema, onih bez konja i na konju, na
motociklu, onih to urlaju, onih u automobilima, onih
to zvie, pucaju, prikradaju se, lete, puze, kopaju, pro-
vlae se, jau stazama, pukaraju, zatvoreni na zemlji

13
kao u kakvoj ludnici, kao da hoe sve da unite: Nemaku,
Francusku i kontinente, sve to die, da unite, benji
od pasa, zaljubljeni u svoje besnilo (to se psima ne deava),
sto hiljada puta benji od hiljadu pasa i koliko puta po-
kvareniji. Lepo nam se piei Zaista, to sam sad shvatio,
upetliao sam se u apokaliptiki krstaki rat.
ovek je pred uasom nevinace, kao i pred uiva-
njem. Zar sam mogao i naslutiti ovaj uas kad sam krenuo
s Trga Klii? Ko je mogao i da zamisli, pre no to zaista
ue u rat, sve to to krije gadna herojska i lenja dua
Ijudi? A kad sam zapao u ovu masovnu jurnjavu ka op-
tem ubistvu, ka vatri... Krenulo je to iz dubina i, eto,
buknulo je.
Pukovnik je i dalje bio miran, gledao sam ga, stojei
na nasipu primao je pisamca od generaia i cepao ih u sitne
komadie, poto ih je bez urbe proitao pod Iom
metaka. Zar ni u jednom nije bilo nareenja da se smesta
prekine ova odvratna stvar? Zar mu niko odozgo nije
rekao da je u pitanju zabuna? Uasna greka? Pogreno
baena karta? Da su se prevarili? Da su hteli da izveu
kao bajagi manevre, a ne ubistva? Ali nita! Nastavite,
pukovnie, na dobrom ste putu! Eto ta mu je vero-
vatno pisao general De Antrej iz divizije, na glavni ef,
onaj od koga je svakih pet minuta primao pisamce po
vojniku za vezu, svaki put sve zeienijem i zbunjenijem od
straha. S tkn plaljivim momkom bih se pobratimio!
Ali ni za bratimljenje nije bilo vremena.
Nije, dakie, bilo greke. Sve ovo to se ovde radilo,
ovo pucanje jednih na druge, ak i nasumce, sve to nije
bilo zabranjeno! Spadalo je to u one stvari koje moe
da radi a da pri tom ne zaradi dobru suku. To su ak
priznavali, verovatno i poravali, i ozbiljni ljudi, kao
lutriju, veridbu, lov na konjima!... Molim lepo! Iznenada
sam sagledao rat u celini. Izgubio sam nevinost. Treba
biti skoro sam pred njim, kao to sam se ja naao u ovom
trenutku, da bi ga ovek dobro vieo, gada, i spreda
i s profila. Zapalili su rat izmeu nas i onih preko puta

14
i sad se to razgorelo! Kao struja izmeu dva ugljena ele-
menta u lampi sa Vokinim iukom. A ugljen nije bio ni
blizu ogorevanja! Sve e nas satrti, i pukovnika kao i
sve ostalej, ma koliko on izgledao mangup, a njegova
leina nee dati vie peenja od moje kad ga struja, dola-
zei s one strane, udari meu pleke.
Ima mnogo naina da te osude na smrt! Eh, ta bih
ao u ovom trenutku da se naem negde u zatvoru, umesto
ovde, ja, budala! Da sam, na primer, kad je to bilo lako,
predostrono negde neto ukrao, dok je za to jo bilo
vremena. Nita ovek ne misli! Iz zatvora izae iv,
a iz rata ne! Sve ostalo su samo rei.
Da mi je samo bilo jo vremena, ali nije ga vie bilo.
Niega vie nije bilo to bi se dalo ukrasti. Kako bi mi
bilo lepo u nekom tihom malom zatvoru, mislio sam,
gde kurumi ne zvide! Nikad ne zvide! Znao sam jedan
zatvor, spreman, na suncu, u toplom! Sanjao sam o za-
tvoru u Sen-Zermenu, tako blizu ume, poznavao sam
ga dobro, nekad sam onuda esto prolazio. Kako se ovek
menja! Bio sam dete, tada me je zatvor plaio. Jo nisam
poznavao ljude. Nikad vie neu verovati u ono to oni
govore, u ono to misle. Ljudi i samo Ijudi se treba pla-
iti, uvek.
Koliko jo treba da traje ovo njihovo ludilo dok se
najzad ne zaustave, iscrpljeni? udovita! Koliko ovakav
napad moe da traje? Mesecima? Godinama? Koiiko?
Moda dok svi ne izginu, svi ludaci? Do poslednjeg?
I poto su dogaaji ve krenuli oajnim tokom, reih se
da sve stavim na kocku, da uinim i poslednji, krajnji
korak, da pokuam, ja, sasvim sam, da zaustavim rat!
Bar u ovom kraju gde sam se ja naao.
Pukovnik se etkao tu, na dva koraka, hteo sam da mu
se obratim. Nikad dosad to nisam inio. Sad je bio tre-
nutak da se na to usudim. Doli smo dotle da bih teko
mogao ita da izgubim. ta hoete ? upitae me on,
zamiljao sam, vrlo iznenaen mojom smelou da ga
uznemirim. Objasniu mu onda stvari onako kako sam

15
ih ja video. Videemo ta on o tome misli. Glavno je
objasniti se u ivotu. Dvojici je to lake nego oveku
samom.
Upravo sam hteo da uinim taj presuni korak, kad,
ba u tom asu, stie do nas treim korakom, premoren,
razglavljen, jedan konjanik-peak (kako se to onda go-
vorilo) sa prevrnutim lemom u ruci kao Velizar, i drh-
tei, sav ubrljan blatom, lica jo zelenijeg no u onog dru-
gog kurira. Mucao je i izgledao kao da se s nevienim na-
porom izvukao, taj konjanik, iz groba, i da mu je jo od
toga muka. Ni njemu se, aveti jednoj, izgleda nije dopa-
dalo ovo pucanje. Da li je i on predviao ono to i ja?
ta je sad? upita pukovnik kratko, grubo,
besno, oinuv ovu avet nekakvim elinim pogleom.
Videvi tog odvratnog konjanika tako nepropisnog
izgleda i uz to izbezumljenog, na se pukovnik ozbiljno
naljuti. Strah nije mogao da smisli. Bee to oigledno.
lem u ruci, kao polucilinder, zaista je to biio neprilino
u naem jurinom puku, puku koji je kretao u rat. Izgle-
dalo je kao da ovaj konjanik-peak pokorno ratu skida
kapu prilazei mu.
Pod prezrivim pogledom teturavi glasnik stade mir-
no, s malim prstom na avu pantalona, kao to je red u
takvom sluaju. Tako ukruen klatio se u mestu, znoj mu
se slivao niz remen pod bradom, a vilice su mu se toliko
tresle da je isputao priguene glasove kao tene u snu.
Nije se moglo razabrati da li hoe neto da kae ili plae.
Nai Nemci, uei na samom kraju puta, ba su
promenili orue. Sad su nastavili sa svojim giupostima
uz pomo mitraljeza, pucketalo je kao da se pale itave
kutije ibica, a svud oko nas leteii su rojevi razbesnelih
metaka, ljutih kao zolje.
ovek ipak uspe da iz usta ispusti neto razgovetno.
Narednik Barus je poginuo, gospodine pukov-
nie izgovori u jednom dahu.
Pa ta?

16
 Poginuo je dok je iao po kola hleba na putu za
l'.trap, gospodine pukovnie!
Pa ta?
Raznela ga je granata!
Pa ta, bogamu!
Pa to, gospodine pukovnie!
To je sve?
Da, sve, gospodine pukovnie.
A hieb? upita pukovnik.
I to je bio kraj dijaloga, jer, seam se dobro, jedva
je stigao da kae: A hleb? I to je bilo sve. Posle toga
vatra i buka uz to. Aii buka kakvu ovek nikad ne bi mo-
gao ni da zamisli. Toliko nam je ispunila oi, ui, nos,
usta, sve odjednom, ta buka, da sam se i sam pretvorio
u vatru i buku.
Aii ne, vatra je nestala, a buka je jo dugo brujala
u mojoj glavi, dok su mi ruke i noge drhtale kao da mi
ih neko s lea trese te hoe da se otkae, a eto ipak su
ostale. U dimu, koji je jo dugo tipao za oi, ostao je
otar miris baruta i sumpora kao da hoe da pobije sve
stenice i buve na svetu.
Odmah potom setio sam se narednika Barusa, koji
jc bio raznet, kako nam to onaj momak ree. Ba dobro,
pomislio sam: Jedna velika mrcina manje u puku! Hteo
je da me izvede pred Ratni sud zbog jedne konzerve.
Svakom svoj rat, rekoh u sebi. Ako se tako uzme,
treba priznati da rat s vremena na vreme kao da neemu
i poslui! Znao sam jo trojicu-etvoricu u puku, sve
velika ubreta, kojima bih rado pomogao da dou do
svoje granate kao Barus.
A pukovniku, eto njemu nisam eleo zlo. Ipak, i
on je poginuo. Prvo ga nisam video. Zato to je bio od-
baen na nasip, eksplozija ga je oboriia na bok i odbacila
u naruje onom konjaniku-peaku, glasniku, s kojim je
isto tako bilo gotovo. Zagrlili su se sad, zauvek, samo u
konjanika nije bilo glave, ostala je rupa iznad vrata, puna
krvi, koja je krkala i mukala kao slatko u erpi. Pukov-

17
niku je bio otvoren trbuh, lice iskeeno. Mora a ga je
zabolelo u asu kad ga je raspalilo. Tim gore po njega!
Da se sklonio im su zazvidala prva zma, to mu se ne bi
desilo,
Sve je to meso uasno krvarilo.
Granate su se jo rasprskavale levo i desno od scene.
Napustio sam mesto dogadaja, jer nisam tvrdoglav,
i te kako srean to imam lep povod da zbriem. ak sam,
ini mi se, i pevuio, teturajui se kao kad se ovek vraa
s dueg veslanja, pa mu noge maiko klecaju. Samo jedna
granata! Ipak brzo sreuju stvari, samo jednom granatom!
govorio sam sam sebi. Vidi, vidi! ponavljao sam sve
vreme, Vidi, vid i!
Nikog vie nije bilo na kraju puta. Nemci su otili.
Medutim, tu sam vrlo brzo nauio da se ubudue treba
kretati samo od stabla do stabla. urilo mi se da stignem
do logora i ujem da li ih je jo koliko iz puka poginulo
u 'izvianju. Mora da postoje neke smicalice, razmiljao
sam, da padne u zarobljenitvo! ... Tu i tamo dronjci
otrog dima zakainjali su se za grudve zemlje. Moda
su dosad svi izginuli? pitao sam se. Poto ba nita
nee da shvate, bilo bi najbolje i najpraktinije da svi
to pre izginu... Tako bismo s tim odmah zavrili...
Otili bismo kui... Moda bismo opet trijumfalno pro-
li Trgom Klii... Samo jedan ili dvojica preivelih.
U mojim sanjarijama... Simpatini i krni momci iza ge-
nerala, a svi ostali bi izginuli kao pukovnik... kao Ba-
rus... kao Vanaj (jo jedan gad) ... itd. Zasuli bi nas od-
likovanjima, cveem, proli bismo kroz Trijumfalnu ka-
piju. Uli u restoran, tamo bi nas astili, nita ne bismo
plaali, nikad vie u ivotu! Pa mi smo heroji! rekli
bismo kad dode do plaanja... Branioci domovine!...
I to bi bilo ovoljno!,., Plaali bismo francuskim zasta-
vicama!... Kasirka bi, ta vie, odbijala da primi novac
od heroja i jo bi nam ga i davala, uz poljupce, dok prola-
zimo kraj njene kase. Tako bi vredelo iveti!
Beei, primetih da mi ruka krvari, samo malo, rana
sasvim nedovoljna, ogrebotina. Trebalo je sve iznova
poeti.
Opet je poela kia, flandrijska polja su slinavila
prljavu vodu. Dugo jo nikog nisam sreo, samo vetar
i maio posle sunce. S vremena na vreme, ne znam odakle,
potrailo bi me kroz vazduh i sunce neko veselo zrno,
uporno u nameri da me ubije u ovoj osamljenosti, ba
mene. Zato? Nikad vie, ma iveo i sto godina, neu se
etati poljem. Zakleo sam se.
Idui tako pravo, setio sam se sinonje sveanosti.
Na livadi, gde se odravala ta sveanost, na padini bre-
uljka, pukovnik je svojim snanim glasom harangirao
puk: Glavu gore! rekao je... Glavu gore i ivela Fran-
cuska! Kad ovek nema mate umreti ne znai nita,
kad je ima, umreti znai neto uasno. To je moje milje-
nje. Nikad nisam toliko stvari shvatio odjednom.
Pukovnik nikad nije imao mate. Sva nesrea tog
oveka poticala je odatle, a naa pogotovu. Zar sam ja
jedini u celom puku imao mate da zamislim smrt? Vie
bih voleo da moja smrt zakasni... Dvadesetak godina...
Tridesetak godina... ak i vie, u odnosu na ono to su mi
namenili odmah: da zagrizem flandrijsko blato, da mi ono
napuni usta, i vie od usta, razvuenih do uiju gelerom.
ovek ima pravo na svoje miljenje o sopstvenoj smrti. Ali
kuda sad? Pravo napred? Lea okrenutih neprijatelju? Ako
me andari uhvate u skitnji, ini mi se da e sa mnom biti
brzo gotovo. Sudili bi mi iste veeri, na brzu brzinu,
preko kolena, u uionici rasputene kole. Mnogo je bilo
praznih uionica tu gde smo se muvali. Poigrali bi se su-
enjem i sa mnom, kao to se igra kad uitelj ode. Visoki
inovi za katedrom, sedei, a ja bih stajao, s lisicama na
rukama ispred malih klupa. Ujutru bi me streljali: dvade-
set metaka plus jean. Dakle?
I opet sam pomislio na pukovnika, hrabrog kakav je
bio, s oklopom, lemom i brkovima. Kad bi ga prikazali
u nekom mjuzik-holu onakvog kakvog sam ga ja video
da se eta kroz kurume i granate, bila bi to prestava i

19
te kakva, da ispuni ondanju Alhambru, bacio bi u za-
senak Fragsona, glavnu zvezdu onog doba o kome vam
govorim. Eto ta sam ja mislio. Dole giave! mislio sam ja.
Posle asova i asova pritajenog i opreznog hoda
najzad ugiedah nae vojnike ispred zaseoka od nekoliko
imanja. Bila je to naa predstraa. Predstraa eskadrona
koji se tu ulogorio. Nijean od njih nije poginuo, rekose
mi. Svi ivi! A ja sam doneo krupnu novost: Pukovnik
je poginuo! doviknuh im, dm sam se pribliio strai.
Bar pukovnika ima napretek! odgovori mi kao iz ru-
kava kaplar Pistil, koji je bio na strai, a pored toga i
poarni.
Dok ne zamene pukovnika, hajde sa, rotkvo
jedna, za sledovanje klope s Ampujem i Kerdonkifom,
i svaki da uzme po dva daka, tamo iza crkve se deli...
Vidi tarno!... I nemoj opet da mi donesete same koske
kao jue i gledajte da mi budere ovde u jedinici pre mraka,
bitange!
I tako nastavismo put sva trojica.
Ubudue nita vie neu da im priam, mislio sam
uvredeno. Bilo m) je jasno da ne vredi govoriti tim zvrn-
dovima o drami koju sam ja video, bila bi to prosto suva
teta govoriti ovim smradovima, dockan je, vie ih to ne
zanima. A samo osam dana ranije bila bi sigurno etiri
stupca u novinama, i moja fotografija, povodom smrti
pukovnika, koja se tako odigrala. Divljaci!
I tako se na jednoj avgustovskoj livadi delilo meso
za ceo puk u hladu treanja vec opaijenih zrelim letom.
Na rasprostrtim dakovima i atorskom krilu, alt i po travi,
bilo je na kilograme rasturenih kembia, loja u utim
i beiim pahuljama, rasporenih ovaca s drobom u neredu,
koji se cedio nestanim potoiima u okolno zelenilo,
itav vo raseen na dve polutke visio je na drvetu, a etiri
pukovska kasapina upinjala su se psujui da iz njega iz-
vuku drob. Otro $u $e jedinice svaale oko masti, a na-
roiio oko bclih bubrega, okruene rojevima muva, kakve

20
se vidaju samo u takvim prilikama, krupne 1 milozvune
kao ptiice.
I opet krv, mnogo krvi svuda, po travi, u raziivenim
haricama koje se sustiu u traenju dobrog pada. Klali
mi poslcdnju svinju na nekoliko koraka odatle. I ve su
-sc etvorica Ijudi svadala s kasapinom oko iznutrica.
Eh, lopove, ti si juce maznuo ruul
Stigao sam jo dva-tri puta da pogleam tu svadu
oko hrane, oslanjajui. se na neko stablo i podlegao sam
neooijivoj potrebi da povraam, i to ne malo, ve do
besvesu.
Vratiii su me do bivaka na nosiiima, poto su xni
prethodno digli moja dva sivomaslinasta piatnena daka.
Probudilo me je novo kaplarovo psovanje. Rat ni-
kako da prodc.

n
 Svata se deava, pa je tako i na mene doao red
da postanem kaplar krajem tog istog avgusta. esto su
me slali da sa patrolom za vezu od pet ljudi donosim na-
reenja generala Antreja. Ovaj je bio sitan, utljiv ovek,
i na prvi pogled ne bi se reklo ni da je surov ni da je heroj.
Ali trebalo se uvati... Izgledalo je kao da iznad svega
ceni svoju udobnost. ak je bez prestanka mislio na nju,
pa iako smo ve vie od mesec ana bili zabunjerti povlae-
njem, on se ipak izirao na sve i svakog ako ordonans
oficir ne bi uspevao da mu odmah po doiasku u logor
u svakom mestu nae ist krevet i moderno opremljenu
kuhinju.
tapskom autantu, uprkos etiri irita, ta briga za
udobnost zadavala je mnogo muke. Kuhinjski zahtevi
generala Antreja ili su mu na ivce. Utoliko pre to on,
ut, ira i muen zatvorom, nije nimalo mario za jelo.
Ipak je morao da jede rovita jaja za generalovim stolom
i da siua njegove jadikovke. Vojnik je vojnik. Meutim,
nije mi polazilo za rukom da ga saaljevam, jer je bio
kao oficir pravi gad. Sudite i sami. Poto smo se dakle
vukli do veeri od puta do kote, od lucerke do argarepe
i ipak najzad staii da bi na general negde prenoio, njemu
su traiii i nalaziii mirno seio, u dobrom zaklonu gde
vojska jo nije logorovala, a ukoliko bi bilo vojske u selu,
ona bi se brzo pokupiila, izbacivali bi je prosto na ledinu,
ak i ako je ve sloila puke u kupe.

12
 Selo je bilo rezervisano samo za tab, njegove konje,
njegovu komoru, njegov prtljag, i za tu bitangu major-
sku, Zvao se Penson, taj gad, major Penson. Nadam se
da je ve crko dosad (i da mu smrt nije bila laka). Ali u
vreme moje prie bio je i te kako iv taj Penson. Svake
veeri bi okupio vod za vezu i dobro bi nas izgrdio da bi
nas odrao u formi i probudio ar u nama. Slao nas je do
sto avola, nas koji smo se itavog bojeg dana vukii
za generaJom. Sjai! Na konja! Sjai! I dotravaj s poru-
kama odavde-odande. Mogli su i da nas udave kad se to
sve zavri. Bilo bi to prostije za sve.
Odlazite svi! Odlazite u svoj puk! I to trkom!
urlao bi.
Gde je sad puk, gospodine majore? pitali
bismo mi.
U Barbanjiju.
A gde je Barbanji?
Onamo.
Onamo, kuda je on pokazivao, bila je no kao i svu-
da unaokolo, ogromna no koja je prodiraia put na dva
koraka od nas i iz mraka je provirivao kao jeziak samo
krajiak puta.
De sad potrai taj njegov Barbanji na kraju sveta!
Trebalo bi rtvovati itav eskadron da bi se naao taj njegov
Barbanji. I to eskadron junaka. A ja, poto nisam bio ju-
nak i nisam video nikakav valjani razlog a budem hra-
bar, meni je, razume se, bilo jo manje stalo da naem
taj njegov Barbanji, koji je on, uostalom, pominjao ona-
ko, nasumce. To je bilo kao kad bi neko pokuavao da
uasnom grdnjom u meni probudi elju da se ubijem. Za
takve stvari ovek je obdaren ili nije.
Za sav taj mrak, tako gust da ti se iniio da nee
vie videti ruku isprui li je samo malo alje od ramena,
znao sam samo jedno, ali to sam znao sasvim izvesno,
da je pun ogromnih i nebrojenih ubilakih namera.
Ova tapska njuka kao da je jeino elela, im pad-
ne mrak, da nas poalje u smrt, a to ga je hvatalo ponekad

23
im sunce zae, Malo smo se s njim natezali inercijom,
uporno smo se pravili da ga ne razumemo, grevito smo
se kako-tako drali za tihi logor sve dok smo mogli,
ali kad vie nismo videli drvee, trebalo je najzad pristati
da se malice primaknemo smrti: generaiova veera je
bila gotova.
Od tog asa sve se zbivalo sluajno. Deavalo se da na-
demo, ali se deavalo i da ne naemo puk i taj njegov Barba-
nji. A nalaziii smo ga obino grekom, jer bi strae zatitnog
bataljona pripucale na nas kad bismo se primakli. Tada
smo morali da se javimo i tako bi nas prepoznali. Ostatak
noi bismo obavezno provodili u svakakvim poare-
njima, prenosei bale zobi i kofe vode u ogromnim koli-
inama, a drali bi se na nas dok nam se od grdnji i umora
ne bi u glavi zavrtelo.
Ujutro bismo opet odlazili sva petorica vod za
vezu do taba generala Antreja da nastavimo rat.
Obino nismo nalazili puk i doekivali bismo jutro
lutajui unaokolo oko sela, nepoznatim putevima, po ivici
evakuisanih zaselaka i podmuklih ipraga, a izbegavali
smo ih koliko god smo mogli zbog nemakih patrola.
Negde smo ipak morali biti dok ne svane, negde u noi.
Sve se nije moglo izbei. Od tog doba znam ta osea
zec u umi.
udna je stvar samilost. Da je ko rekao majoru Pen-
sonu da je podli kukaviki ubica, priinio bi mu ogromno
zadovoljstvo dajui mu priliku da nas odmah izvede na
streljanje pre vod kapetana andarmerije, koji mu je
stalno bio za petama i koji je ba to imao u glavi. Nije se
na Nemce otrio taj andarmerijski kapetafl!
Tako smo, dakle, noimU morali da izbegavamo
zasede, a tih blesavih noi drala nas je jedino nada, sva-
kim anom sve nerazumnija, da emo izvui ivu glavu,
jedino ta nada i uz nju misao da nikad, ukoliko se izvu-
emo, neemo zaboraviti, apsoiutno nikad, da smo na
zemljinoj kugli pronali oveka po obliju kao vi ili ja,
ali veeg lcinara od krokodila i ajkula, koji plivaju iz-

2-4
medu dve vode otvorenih eljusti oko brodova sa sme-
em i trulim mesom, ekajud da ovi sve to izrue u more
na puini kod Havane.
Najtei je poraz kad se zaboravi, a naroito kad se
zaboravi ono od ega si crkavao, i to crkavao nikako ne
shvatajui kako uopte Ijudi mogu da budu takva dubreta.
I kad se nade na ivici rake, nee se praviti vaan, ali
nee zaboraviti, jer sve treba ispriati ne menjajui ni
re, sav onaj pokvarenjakluk koji si video u ijudi, a onda
moe da pljune i mirno side u raku. To je posao koji bi
opravdao itav jedan ivot.
Ja bib rado dao ajkulama za klopu majora Pensona,
a i onog andara pride, koliko da ih nauim redu, a i svog
konja da se ne mui vie, poto nesrenik vie nije imao
leda u bol su se pretvorila ve samo dve rane pod
sedlom, svaka kao moje dve ake, vlane ive rane iz kojih
se du ebeta obilato ceio gnoj sve do tetiva. I na njemu
je trebalo kasati, jedan, dva... Uvijao se od kasanja. Ali
konji su jo strpljiviji od ljudi. Talasao se u kasu. Morao
sam da ga ostavljam napolju. U ambaru se od smrada iz
njegovih rana tako osealo da se ovek guio. Kad bih
ga uzjahao, njega je tako bolelo da se povijao, kao da mi
olaka, a trbuh mu je onda osezao do kolena. ovek bi
rekao da uzjahuje magarca. Istina, bilo mi je tako lake, priz-
najem. I sami smo bili iznureni od sve te gvodurije koju
smo vukii na glavi i ramenima.
General Antrej, u rekviriranoj kui, ekao je veeru,
Sto je bio postavljen, a lampa na svom mestu.
Gubite se svi, bogamu opet nam je naredivao
Penson, maui nam fenjerom pred nosevima. - Sad
emo sesti za sto! Neu vie da ponavljam! Ma boe Ij
ve jednom ove mrcine otii? urlao je. ak mu se od
besa, dok nas je slao da crknemo, na bledim obrazima
javljalo malo boje.
Ponekad bi nam generalov kuvar doturio neko par-
ence pre no to bismo otiii, general je i tako imao suvie
klope, jer je prema pravilima slube dobijao etrdeset

2-5
sledovanja samo za sebe. Nije vie bio mlad. ak je bio
sasvim blizu penzije. Nije ispravljao kolena u hodu. A
kao da je i brkove farbao.
Na slepoonicama su mu krvni sudovi, to se lepo
vielo pri svetiosti Jampe dok smo odlaziii, iscrtavaJi
vijuge kao Sena na izJazu iz Pariza. erke su mu bile od-
rasle govorilo se neudate i, kao i on, nimalo bogate.
Moda je zbog tih uspomena izgledao tako sitniav i
dangrizav kao stari pas, poremeen u svojim navikama,
koji pokuava da pronade svoju korpu s jastukom bilo
gde, tamo gde mu otvore vrata.
Voleo je lepe vrtove i rue, nije proputao nijedan
ruinjak kud god smo prolaziii. Generalima nema ravna
kad je u pitanju Ijubav za ruinjake. To je stvar poznata.
Ipak bismo krenuli. Muka je bila naterati rage u kas.
Bilo ih je strah da se pokrenu, prvo zbog rana, a drugo,
plaile su se i nas, a i noi, plaile su se svega, jednom
rei! Mi takode! Po deset puta smo se vraali i pitali majora
za put. Po deset puta nas je on nazivao lentinama i po-
kvarenim zabuantima. Najzad bismo mamuzajui preli
i poslednju predstrau, rekli lozinku i naglo zaronili u
pustoiovinu, u mrak te niije zemlje.
U tom silnom lutanju s kraja na kraj mraka najzad
bismo poeli i da naziremo put, bar nam se tako iniSo...
im bi jedan oblak bio malo svetliji od ostalih, mi bismo
govorili da neto vidimo. Ali ispred nas je jedino bio
izvestan odjek, koji je odlazio i vraao se, ojek topota
konja u kasu, topota koji te gui, ogroman, toliki da eli
jedino da ga se nekako otrese. Kao da su topotali do neba
i pozivali sve konje koliko ih je na svetu ne bi ii se ogla-
sili, ne bi li nas poubijali. Uostalom, to se dalo uraiti
i levom rukom i jednim jedinim karabinom, samo je tte-
balo povui oroz iz zasede kraj drveta. StaJno sam mislio
da e prvi zrak svetlosti koji ugledamo biti blesak pu-
anog pucnja i kraj.
Eto, tek etiri nedelje je rat trajao, a mi smo ve bili
tako umorni, tako nesreni, da sam ja od tolikog umora
i/gubio uz put neto od svog straha. Muenje dano-no-
min secanjima i naredbama iritlija, naroito onih na dnu
lcstvice, glupljih, podmukJijih i ogorenijih no ikad,
najzad je i one najupornije pokolebalo u uverenju da jo
vredi iveti.
A tek elja da ovek ode! Da se ispava! To pre svega!
A kad ne moe vie ni da ode da s ispava, onda ti elja
rx ivotom iili sama od sebe. Dokle god budemo u i-
votu moraemo da se pravimo da traimo puk.
Da bi u mozgu jedne kukavice misao sastavila krug,
mnogo stvari mora da joj se desi, i to priSino surovih
Mvari. ovek koji me je prvi put naterao da mislim o svom
hvotu, da zaista mislim, da razmiljam praktino i na svoj
nain, bio je bez ikakve sumnje major Penson, ona mu-
rllaka njuka. Mislio sam, dakle, o njemu, i to iz sve snage,
klatei se pod punom opremom, povijajui se pod teretom
gvourije, ja rekvizita i statista u nemoguoj medu-
tiarodnoj predstavi u koju sam uleteo pun oduevljenja...
l'o sam priznavao.
Svaki metar pomrine ispred nas bio je novo obe-
anje zavretka, mogunosti da se crkne, samo kako?
JJ svemu tome samo je jedno bilo nepredvideno: uniforma
i/.vrioca. Hoe !i biti neko s ove strane? Ili neko od
preko puta?
Nita ja njemu, Pensonu, nisam bio kriv! Uostalom,
ni njemu, ni Nemcima. S glavom kao trula breskva i e-
tiri irita to su blistali posvuda od glave do pupka, ufi-
tiljenih brkova i iljastih kolena, i s durbinom koji mu je
visio oko vrata kao kravi zvono i s mapom i/1000, zato
onda? Pitao sam se kakav to bes tera tog tipa da alje
druge da pocrkaju? One druge koji nemaju mapu.
Nas etiri konjanika na putu dizali smo buku kao
itavo pola puka. Morali smo se uti na etiri asa hoda,
ali moda nisu hteli da nas uju. Ta je mogunost bila
dozvoljena. Moda su nas se Nemci plaili? K o zna?
Mesec dana nespavanja pritiskivalo nam je kapke,

2-7
eto ta smo nosili i jo toliko na potiijku, pored kilograma
gvourije.
Moji konjanici iz pratnje loe su se izraavali. Jedva
bi poneto rekli, da pravo kaem. Bili su to momci iz
zabaenih krajeva Bretanje, a na odsluenju roka, i sve
ono to su znaii nisu poneli iz kole ve iz vojske. Te ve-
eri sam pokuao da malo porazgovaram o selu Bar-
banji s onim kraj sebe, koji se zvao Kersizon.
uj, Kersizon kaem mu ja ovde smo u
Ardenima, zna... Vidi li ti togod ispred nas? Ja ne vidim
nita.
Mrano je kao u guzici odgovori mi Kersi-
zon. Bilo je to dovoljno.
Sluaj, a da nisi uo da se govori o Barbanjiju
tokom dana? Gde mu to doe? opet ga ja pitam.
Ne.
I eto.
Nikad nismo nali Barbanji. Vrteli smo se unaokolo
do jutra i doli do nekog drugog seia i tu nas je ekao
ovek s durbinom. Njegov general je pio kaficu pod ve-
njakom pred kuom predsednika optine kad smo stigli.
Ah, kako je lepo biti mlad, Penson! primeti
starac vrlo glasno svom tapskom oficiru, videi nas,
matorac, kako prolazimo. Poto to ree, ustade i ode da
piki, a potom da se proeta s rukama na pogrbljenim le-
ima. Bio je vrlo umoran tog jutra, doanu mi posilni,
general je loe spavao, neto ga je muilo, beika, kako
se prialo.
Kersizon mi je uvek isto odgovarao kad bih ga nou
ispitivao, to je najzad poelo da me uveseljava kao neka
smena mana. Ponovio mi je jo dva-tri puta ono o mraku
i guzici, a onda je poginuo, ubijen je posle izvesnog vre-
mena na izlazu iz jednog sela, dobro se seam, seia za koje
smo pogreno mislili da je neko drugo, od vatre Francuza,
koji su pogreno mislili da smo mi oni drugi.
I ba nekoliko dana posle pogibije Kersizona, raz-

z8
mislili smo i nali smo kao neki nain, na veliko zadovolj-
m v o , da vie ne lutamo nou,
DakJe, izbacuju nas iz logora, Dobro. Mi sad utimo.
Ne bunimo se. Odlazite! urla kao i obino ona vo-
'.tana njuka.
Razumem, gospodine majore!
I onda bismo krenuli prerha topu, i to hitro, sva
pctorica. Kao u kradu voa. Kraj je bio bregovit. Bila
|c tu Meza i njeni breuljci s vinogradima, jo nezrelo
^rode i jesen i sela sva od drveta, dobro isuena za tri
lotnja meseca, dakle gorela su lako.
Primetili smo mi to jedne noi kad ba nikako nismo
znali kuda emo. Jedno selo, u koje je gledao top, jo je
joreIo. Nismo prilazili blizu, ne suvie, gledali smo samo
poizdalje to selo, kao posmatrai, mogio bi se rei, sa
deset ili dvanaest kilometara razdaljine, na primer. I po-
tom su svake noi, u to vreme, sela plamtela na vidiku,
to se ponavljalo, bili smo okrueni kao nekim veiikim
krugom udnih slavlja u svim tim mestima koja su gorela
ispred nas i s obeju strana, a plamen se dizao i lizao oblake.
Videli smo kako plamen sve prodire: crkve, am-
hare, jedan za drugim, srogove u kojima je plamen bivao
ivlji, vii no inae, pa gree koje su se propinjale, sasvim
uspravne u noi, s bradicom od plamiaka, pre no to se
srue u blesak.
Lepo se vidi kako gori jedno selo, ak i na dvadeset
kilometara. Veselo izgleda. Zasdak, sav nikakav, koji
preko dana i ne primeti, u dnu rune dolinice, eto ne
moe ovek ni da zamisli nou, kad gori, kako to izgleda!
Reklo bi se Bogorodiina crkva! 1 poar traje itave
noi, ak i kad je sasvim malo selo, pri kraju lii na ogro-
man cvet, potom samo na pupoljak i onda vie nita.
Samo dim i uto svane.
Konje, onako osedlane, ostavljali smo na livadi po-
kra) nas i oni se nisu micali. A mi smo spavali na travi,
sem jednog koji bi uvao strau i smenjivali smo se, ra-

2-9
zume se. Ali kad moe da gieda poar, no prolazi bre,
nije vie muno podnositi je, nije ovek usamljen.
Na nesreu, to sa selima nije potrajalo... Za mesec
dana, u tom kantonu nije vie bilo nijednog. Na ume se
pucalo rakode iz topova. ume nisu potrajale ni osam dana.
1 ume daju lepu vatru, ali slabo to traje.
Posle toga su kolone artiljerije zauzele sve puteve
idui u jednom smeru, a civili koji su beali ili su u sup-
rotnom.
Jednom rei, mi vie nismo mogli ni da idemo ni
da se vraamo, morali smo da ostanemo tu gde smo.
ekali smo da dode i na nas red da crknemo. ak ni
general vie nije mogao da se ulogori bez vojske. Najzad
smo svi spavali na otvorenom polju, bili generaii ili ne
bili. ak i oni u kojima je jo bilo ostalo malo sranosti,
sad je izgubie. Tih meseci su poeli da streljaju redove
da bi im podigli moral, i to u etama, a andara su pohva-
ljivali u dnevnoj zapovesti za nain na koji je on vodio
svoj mali rat, onaj duboki, istiniti, pravi.

30
 Posle predaha pojahali smo, nekoliko nedelja kasnije,
i krenuli prema severu. I zima je pola s nama. Top nas
vie nije naputao. Medutim, Nemce smo sretali retko i
samo sluajno, as nekog husara, as nekoliko peaka
tu i tamo, u utom i zelenom, lepim bojama. Izgledaio je
kao da ih traimo, aii bismo odlaziii dalje im bismo ih
primetili. Svaki susret je ostavljao dva-tri konjanika da
lce, as njihova as naa. A njihovi oslobodeni konji,
s uzvitlanim i zveckavim uzengijama, galopirali su u
prazno i leteli k nama iz daleka sa sedlima udnih kolana
i od nove koe kao novanici za Novu godinu. Pritravali
Nti naim konjima i smesta bi se sprijateljili. Imali su sree '.
Jer mi nismo mogli to isto!
jednog jutra, vraajui se iz izvianja, porunik
Scnt-Anans je pozivao druge oficire da se uvere kako
on ne pria prie. Posekao sam dvojicu sabljom priao
jc unaokolo, pokazujui svoju sabiju koja je, zaista, u
lankom lebu za to predvienom, bila.puna usirene krvi.
Ba je sila! Bravo, Sent-Anans! Da ste ga videli,
gospodo! Kakav juri! potvrdi kapetan Ortolan.
To se dogodilo u eskadronu kapetana Ortolana.
Nita mi od cele stvari nije promaklo! Nisam bio
daleko! Prvo vrhom u vrat spreda i desno!... Bum! Prvi
|c gotov!... Opet bod, ali pravo u grudi!... Levo! Proba-
tlanje! Pravi takmiarski nastup, gospodo!.., Jo jednom

3i
bravo, Sent-Anans! Dva kopljanika! Na kilometar odav-
de. Oba momka su jo tamo! Usred oranice! Za njih je
rat zavren, zar ne, Sent-Anans? Kakav dvostruki
udarac! Mora da su iskrvavili kao zeevi.
Porunik Sent-Anans, iji je konj dugo galopirao,
primao je estitanja i hvale drugova vrlo skromno. Poto
je sad Ortolan jemio za podvig, umirio se i uzmicao,
pritegao je nakratko kobilu i lagano je sa njom obilazio
oko okupljenog eskadrona kao da je bila re o uspehu
u preponskoj trci.
Trebalo bi odmah da tamo poaljemo drugu iz-
vidnicu na tu istu stranu! Smesta! uurbao se kapetan
Ortolan zaista uzbuden. Ta dva momka su sigurno
zaiutala ovamo, ali mora biti da ima i drugih za njima...
Hajde, vi, kaplare Bardami, podite tamo s vaa etiri
oveka.
To se on meni obraao, kapetan.
A kad budu poeli da pucaju na vas, potrudite
se da im tano odredite mesto i odmah dodite da mi javite
gde su! Sigurno su Brandenburani!
Aktivni vojnici su priali da se u mirnodopsko vreme
kapetan Ortolan jedva i pojavljivao u kasarni. Sad u ratu,
naprotiv, otro je to nadoknadivao. Istinu govorei, bio
je neumoran. Njegov polet je, ak i medu toliko usijanih
glava, svakim danom bivao sve uoljiviji. Prialo se,
takode, da mre kokain, Bled, s podonjacima, uvek
u pokretu na krhkim nogama, im bi sjahao zateturao
bi se, a potom bi se sredio i besno se etao po oranici tra-
ei novu priliku za podvig. Samo to nas nije slao da
hvatamo tanad na izlasku iz cevi topova preko puta. Sa-
radivao je sa smru, Mogao se ovek zakleti da je ova pot-
pisala ugovor s kapetanom Ortolanom.
Prvi deo ivota (ja sam se raspitao) proveo je u ko-
njikim takmienjima, lomei rebra nekoliko puta go-
dinje. Od tog silnog lomljenja, a i zato to mu noge nisu
sluile za hodanje, listovi su mu se sasuili. Ortolan se sad
kretao nervoznim i krutim koraeima kao na tapovima.

32-
Kad bi sjahao, u suvie dugakom injelu, pogrbljen na
kii, izgledao je kao avetinjske sapi trkakog konja.
Da kaem i to da je u poetku ove udovine stvari,
to jest u avgustu, pa ak i u septembru, jo bilo asova,
pa i itavih dana, a i delova puta i gustia u umi, koji su
bili naklonjeni osuenicima... ovek je jo mogao da se
prepusti iluziji da je koliko-toliko miran i da pojede, na
primer, konzervu s hiebom do kraja, bez more predose-
anja da mu je to poslednja. Ali od oktobra je bilo gotovo
s tim malim zatijima, tua je bivala sve jaa i sve gua,
sve punija, filovana granatama i kurumima. Uskoro e-
mo se nai usred oluje, a ono to smo se trudili da ne vi-
dimo bie nam pred nosom i nita drugo neemo ni videti
osim toga: svoju sopstvenu smrt.
No, koje smo se u prvo vreme toliko plaili, u po-
redenju s ovim inila nam se laka. Doli smo dotle da smo
iekivali, eleli da padne no. Nisu mogli tako lako da
nas gadaju nou kao danju. A sad je jo jedino ta razlika
bila vana.
Teko je doi do onog bitnog, ak i kad je rat u pi-
tanju, mata se dugo opire.
Make kojima suvie preti vatra ipak na kraju skau
u vodu.
Pronaiazili smo nou tu i tamo po etvrt asa vremena
koje bi dosta nalikovalo dnevnom mirnodopskom vre-
menu, onom vremenu koje je sad izgledalo neverovatno,
kad je sve bilo dobroudno, kad u stvari nita nije imalo
znaaja, kad se toliko drugih stvari ispunjavalo, a sve su
one sad izgledale izvanredno, udesno prijatne. Mirno
doba je bilo pravi ivi somot...
Ali ubrzo su se i same noi pretvorile u gonjenje bcz
milosti. Skoro bez prestanka je i nou trebalo jo naprc-
zati premorenu snagu, podneti jo jedan mali dodatak,
koliko da bi se nahranilo i oteo krajiak sna u mraku.
Do linije predstraa stizala je komora, sramotno teka i
puzea, u dugim opavim povorkama krhkih kola, kr-
catih mesom, zarobljenicima, ranjenicima, zobi, pirin-

33
om i anarima, a i vinom, balonima vina, koji su tako
podseali na enske, trbuaste i gegave.
A peke, vukui se iza potkivanice i hleba, ili su
zarobljenici, nai i njihovi, s lisicama na rukama, osudeni
na ovo ili ono, pomeani, ruku vezanih za uzengiju an-
dara, neki odredeni za sutranje streljanje, ali nita tuniji
od ostaiih. I oni su jeli, nesrenici, svoje sledovanje tu-
njevine tako teke za varenje (nee imati vremena da je
svare), u oekivanju da konvoj krene sedeli su kraj puta
i grizli poslednje pare hleba vezani okovima za civila,
optuenog da je pijun, a on o tome pojma nije imao.
A ni mi.
Muenje u puku se nastavljalo u nonom vidu: pi-
pajui po seoskim grbavim uliicama bez osvetljenja i
bez lika, povijali smo se pod dakovima zobi, teim od
oveka, od jednog nepoznatog ambara do drugog, pod
kiom psovki, ugroeni, od ambara do ambara, izbezum-
ijeni, konano lieni nade da moemo zavriti drugaije
do davei se u opasnostima, i balezi, i zgadeni to nas do
krvi mui i obmanjuje horda pokvarenih ludaka, koji su,
svi koliko god ih je bi!o, odjednom postali nesposobni
za ita drugo osim da ubijaju i da raskomadani ginu ne
znajui zato.
Kad bismo se svalili na zemlju izmeu dveju gomila
ubreta, iritlije su nas budile psovkama i udarcima iz-
mom; dizali smo se i ponovo se bacali'na istovarivanje
nove poiljke, ispoetka.
Selo je brektalo od hrane i vojske u noi oteenoj od
masti, jabuka, zobi, eera, a sve je to trebalo prevui
i rasturiti uz put, nasumce, po vodovima. Komora je
donosila sve, sem bekstva.
Premoreni poarni bi $e sruili oko kola, a onda bi
nailazio konjuar i fenjerom osvetljavao ove larve. Taj
majmun s podvoljkom morao je u najveem haosu da
nade pojilo. Da se konji napoje! A ja sam lino video itava
etiri oveka, ukljuiv i zadnjicu, kako spavaju u koritu
pojila punom vode, obeznanjeni od sna, u vodi do grla.

34
 Posle pojila trebalo je opet nai imanje i uliicu odakle
smo poli i gde je, po nama, trebalo da je na vod. A ako
nita ne nademo, mogli smo opet da se svalimo ispod ne-
kog zida i dremnemo bar jedan jedini sat, ukoliko je jo
ostao sat vremena za spavanje. Kad ti je posao da te ubi-
jaju, ne sme biti probira, mora da se pravi kao da ivot
tee dalje, i to i jeste ono najtee, ta la.
A kola komore bi se vraala u pozadinu. Beei od
zore, povorka bi kretala na put kripei svim svojim iskriv-
Ijenim tokovima, odlazila je praena mojom eljom da je
presretnu, da je raskomadaju, spale tog istog dana, onako
kako to prikazuju crtei iz rata, da komoru opljakaju i
zauvek unite sve andarske gorile, potkovice, pratioce
s fenjerima i sve to u njoj ima za prenoenje, i soivo i
brano i sve ono to se nikad ne da skuvati i to nikad vie
ncemo videti. Jer kad se ve crkava, svejedno je da li
e cri od umora ili od neeg drugog, a najtunije je doi
dotle vukui dakove i tako provoditi no.
Onda kad te gadove budu sravnili do paoka, bar e
nas ostaviti na miru mislio sam makar i jednu jedinu
no, bar da se jednom ispavamo i odmorimo i dusu i telo.
Ovo snabdevanje bilo je dodatna mora, maio, udo-
vino muenje uz veliku muku rara. Divljad ispred, sa
strane i pozadi. Svuda su ih rasuli. Osudenici na belom
hlebu, eleli smo samo jedno, ali to strasno, da se dobro
lspavamo, sve osim te elje bilo je patnja, i vreme i napor
za deranje. Krajiak potoka, deo zida koji nam se inio
poznatim... I mirisi su nam pomagali da pronademo ima-
nje, kao da smo se u pse pretvorili u ratnoj noi napute-
nih sela, Jo nam je najsigurniji trag bio miris balege.
Narednik komordija, predmet svih pukovskih mr-
nji, bio je trenutni gospodar sveta. Onaj koji govori o
budunosti, mangup je, samo sadanjost se rauna. Go-
voriti o potomstvu isto je to i drati govor crvima. U
noi zaraenog sela narednik je uvao ljudsku stoku za
velike nedavno otvorene klanicc. Narcdnik jc car! Car
smrti! Narednik Kretel! Tano! Ncma vcc silc. Ncma

35
vee sile od njega osim nekog narednika onih drugih,
preko puta.
Nita ivo nije ostajalo u selu sem zaplaenih ma-
aka. Nametaj, prvo uredno iscepan, odlazio je na loe-
nje kazana, stolice, fotelje, kredenci, od najlakeg do
najteeg. A sve to se dalo poneti na ledima moji su dru-
govi odnosili. eljeve, Jampice, olje, bezvredne sitnice,
ak i mladin venac, sve je odlazilo. Kao da su pred nama
godine ivota. Krali su razonode radi, da bi sebe uverili
kako im predstoji jo mnogo godina. Veite iste elje.
Za njih je top znaio samo buku. Ba zbog toga ra-
tovi i mogu da potraju. ak i oni koji ga vode, koji su ne-
posredni uesnici, ne mogu da ga zamisle. 1 sa zrnom u
trbuhu nastavili bi da skupljaju stare sandale kraj puta,
jer jo mogu da poslue. Tako i ovca, oborena na bok,
izdie na livadi, ali jo pase. Veina Ijudi umire tek u
poslednjem trenutku, drugi poinju i pripremaju se dva-
deset godina unapred, a poneka i vie. To su nesrenici
ovog sveta.
to se mene tie, nisam bio mnogo mudar, ali sam
ipak postao dovoljno praktian i samim tim neopoziva
kukavica. Verovatno sam zbog te reenosti davao utisak
velike mirnoe. U svakom sluaju ulivao sam, takav ka-
kav sam, paradoksalno poverenje kapetanu Ortolanu
Jino, te se odluio da mi te noi poveri opasan zadatak.
Trebalo je, ree mi on u poverenju, da kasom odem pre
zore u Noarser-sir-la-Lis, grad tkaa na etrnaest kilo-
metara od seia u kojem smo se ulogorili. Trebalo je da
proverim na licu mesta prisustvo neprijatelja. Po tom
pitanju izvidnice su od jutros donosile stalno protivrene
izvetaje. General Antrej je gubio strpljenje. Za to izvi-
anje dozvolili su mi da izaberem konja medu najmanje
gnojavim u vodu. Ve oavno nisam bio sam. Zato mi se
uinilo kao da odlazim na putovanje. Ali osloboenje je
bilo lano.
im sam se naao na putu, od umora nisam uspevao,
ma koliko da sam se trudio, da zamislim svoju sopstvenu

36
smrt dovoljno odredeno i u pojedinostima. Iao sam od
drveta do drveta praen zvukom gvourije. Moja lepa
sablja je sama, to se buke tie, vredela koliko klavir. Mo-
/da sam bio i za aljenje, ali u svakom sluaju bio sam
krajnje smean.
Na ta li je mislio general Antrej aljui me kroz ovu
liinu prekrivenog cimbalima? Na mene sigurno nije.
Acteci su obino, kako kau, prosipali utrobu u svo-
jim hramovima sunca rtvujui po osamdeset hiljada Ijudi
nedeljno bogu oblaka da bi im poslao kiu. U takve stvari
ovek teko moe da poveruje, sve dok ne pode u rat.
Ali kad se tu nae, sve mu je jasno, i Acteci i preziranje
tueg tela, jer je taj isti prezir mog bednog droba morao
postojati kod naeg generala, gorepomenutog Seladona
de Antreja, koji je od unapredenja do unapredenja postao
nekakav odreeni bog, nekakvo malo sunce puno zahteva.
Ostajala mi je jo maia nada da e me zarobiti. Ta-
nuna je bila ta nada, kao koni. Koni u noi, jcr okol-
nosti nisu bile nimalo pogodne za prethodne utivosii.
I ! takvim trenucima pre e vam metak skinuti glavu no
to e sagovornik skinuti kapu da vas pozdravi. Uostalom,
ta bih mogao i da kaem tom vojniku, u naelu neprija
teljski raspoloenom, koji je doao s drugog kraja Evrope
sve u nameri da me ubije?... Ako bude oklevao ma i se
kundu (to bi mi bilo dovoljno), ta da mu kaem? Pre
svega, ko e to biti u stvari? Neki trgovaki pomonik?
Profesionalni vojnik? Moda grobar? A u civilu ? Kuvar?...
Konji ipak imaju vie sree, jer i ako podnose rat kao i
tni, od njih se bar ne zahteva da na to pristanu, da se prave
da veruju. Nesreni konji, ali slobodni! Oduevljenje je,
avaj, samo za nas. Gadost!
Vrlo sam dobro razaznavao put u tom asu i sa strane,
na muljevitom tlu, velike kvadrate i mase kua, obeljene
meseinom, kao krupne nejednake komade leda, utljive
u bledim blokovima. Hoe li ovo biti kraj svemu? Koliko
u vremena provesti u ovoj samoi poto me srede? Pre
no to skonam? I u kojem jarku? Ispod kojeg zida?

37
Ili e me moda dovriti? Noem? Ponekad seku ake,
upaju oi i ostalo,,. Mnogo se tota o tome prialo i
nita lepo! K o zna?... Topot konja... jo jedart... Bilo
bi to dovoljno? Ova ivotinja kasa kao dva slepljena o-
veka obuvena u gvode, udnim, gimnastikim, neujed-
naenim korakom.
Moje srce skriveno u toplom, kao zei, u kavezu od
rebara, nemirno, zgieno, glupo.
Kad se ovek namah baci s vrha Ajfelove kule mora
da oseti takve stvari. Hteo bi da se zadri u prostoru.
Pretnja tog sela ostaia je za mene tajna, mada ne pot-
puno. Usred trga majuan vodoskok je uborio samo za
mene.
Te veeri je sve bilo samo za mene. Najzad sam bio
vlasnik meseca, sela, ogromnog straha. Ve sam hteo da
krenem kasom. Noarser-sir-la-Lis trebalo je da je na jo
sat puta najmanje, kad primetih dobro zaklonjenu svet-
iost iznad jednih vrata, Uputih se pravo toj svetiosti i
tako sam otkrio u sebi nekakvu smelost, istina nestainu,
ali nesluenu. Svetlost brzo ieze, aii dobro sam je video.
Zalupah. Bio sam uporan, opet sam zaiupao, vrio glasno
pozvao, pola na nemakom poia na francuskom, naizme-
nino za svaki sluaj, te nepoznate ljude zamandaljene
u dnu mraka.
Najzad se vrata odkrinue, samo jedno krilo.
K o ste vi? upita glas. Bio sam spasen.
Konjanik...
Francuz? ve sam nazirao enu* koja mi se
obraala.
Da, Francuz. .
Jer maioas su proii nemaki konjanici... I oni
su govorili francuski...
Da, aii ja sam pravi Francuz...
A! kao da je sumnjala u to.
A gde su sad? upitao sam.
Otili su ka Noarseru oko osam asova. Po-
kazivala je prstom u pravcu severa.

38
 Devojka, vunena marama, bela kecelja, sve to izroni
sad iz mraka ak do praga.
ta su vam uradili upitah ja Nemci?
- Spalili su jednu kuu kod optine, a ovde su ubili
mog malog brata kopljem u trbuh... Igrao se na Crvenom
mostu, pa je stao i gledao ih kako prolaze... Eto pokaza
mi ona tu je...
Nije piakala. Ponovo upali onu sveu iju sam svet-
lost ugiedao. I sad videh istina je u dnu sobe maii
lc poloen na duek, u mornarskom odelu. Vrat i glava,
mrtvaki bledi kao svetlost svee, izdvajali su se od veli-
kog etvrtastog plavog okovratnika. Dete je bilo zgre-
no, savijenih ruku, nogu i leda. Udarac kopljem bio je
kao smrtna osa prola kroz trbuh. Majka je glasno pia-
kala na kolenima kraj njega, otac takode. A onda poee
/ajedno da jee. Bio sam edan.
Da nemate bocu vina da mi prodate? upitah.
Pitajte majku... Ona zna da li je neka jo ostala...
Nemci su nam mnogo odneli maloas...
I poee da raspravljaju o mojoj molbi i to tiho.
Nema vie vrati se devojka da mi javi. Nem-
i $u sve odneli... Medutim, sami smo im dali i to dosta...
To da, ne da su ga pili! primeti majka prestavi
da plae. Vole oni to...
Vie od stotinu flaa sigurno dodade otac i
dalje kleei.
Znai, nema vie nijedne uporno u ja, jo se
nadajui, toliko sam bio edan i to naroito belog vina,
nnog to gori i probudi oveka. Platiu.
Ostalo je samo ono to ne vredi mnogo. Pet fra-
naka flaa... prihvati majka.
U redu! i izvadim iz depa svojih pet franaka,
krupnu paru,
Donesi jednu naredi ona tiho sestri.
Sestra uze sveu i donese ubrzo litrenjak iz skriv-
mce.
Posluiii su me, ostaio mi je jo samo da odem.

39
 Da nee a se vrate? upitah ja ponovo uzne-
miren.
Moda odgovorie uglas ali onda e sve
spaliti... To su nam obeali u odlasku...
Idem ja to da vidim.
Pravi ste junak... Onamo! pokazivao mi je
otac u pravcu Noarser-sir-la-Lis... ak je izaao na put
da bi gledao za mnom. Majka i ki su bojaljivo ostale
da bdiju kraj malog mrtvaca.
Vrati se zvale su ga iz kue. Ulazi unutra,
ozef, nema ti nikakva posla na putu...
Ba ste junak opet mi ree otac i rukova se
sa mnom.
Uputih se kasom prema severu.
Nemojte im rei da smo jo tu! Devojka je
izala da mi to dovikne.
Videe i sami sutra odvratih da li ste jo tu.
Nije mi bilo pravo to sam dao onih sto sua. Tih sto
sua je stajalo izmeu nas. A to je dovoljno za mrnju, sto
sua, i za elju da svi pocrkaju. Nema ljubavi za traenje na
ovom svetu dokle god bude sto sua.
Sutra! ponovili su oni sumnjiavo.
I za njih je sutra bilo daleko, nije imalo mnogo smisla
takvo sutra. U stvari, re je bila o jo jednom satu ivljenja
za sve nas, jo jednom jedinom satu u jednom svetu gde
se sve svodilo na ubijanje, pravo udo!
Nije dugo potrajalo. Kaskao sam od drveta do rve-
ta, iekujui svakog asa da me neko pozove ili upuca.
Kad nita.
Moralo je biti oko dva posle ponoi, ne vie, kad sam
se ispeo hodom na vrh breuljka. Odatle ugledah iznenada
ispred sebe redove i redove upaljenih gasnih ulinih sve-
tiljki, a u prvom planu elezniku stanicu, osvetljenu,
s vagonima, restoracijom, odakle se, medutim, nije uo
nikakav zvuk... Nita. Ulice, bulevari, uline svetiljke,
pa opet paralelni nizovi svetiljki, itave etvrti, a sve
ostaio je unaokolo samo pomrina, praznina, nezasita

40
oko rasprostrtog graa, ispruenog preda mnom kao da
|c neko grad ispustio sa svim njegovim svetiljkama, pa
se on prosuo usred pomrine. Sidoh s konja i sedoh na
krtinjak, te sam dosta dugo gledao to ispred sebe.
To mi jo uvek nije kazivalo da li su Nemci uli u
Noarser, ali poto sam znao a u takvim sluajevima imaju
nbiaj da pale, ako su uli a nisu odmah grad zapalili,
po svoj prilici su im planovi i narnere neobini.
Nije bilo ni topa, to je bilo sumnjivo.
1 moj je konj hteo da legne. Vukao je uzdu, te se stoga
osvrnuh. Kad sam ponovo pogledao prema gradu, neto
jc izmenilo krtinjak predamnom, vrlo malo, naravno, ali
ipak dovoljno da bih pozvao: Haj, tamo! Ko ide?...
Ova promena u rasporedu mraka desila se na nekoliko
koraka... Nekog je moralo biti...
Ne dernjaj se toliko! odgovori mi muki glas,
teak i hrapav, glas koji je zvuao vrlo francuski.
I ti si zaostao? upita me odmah. Sad sam mogao
da ga vidim. Peak, s kapom mangupski izlomljenog tita.
Posie toliko godina seam se, kao da je bilo jue, tog asa
kad se njegova prilika digla iz trave, kao mete na negda-
njirn vaarskim strelitima koje predstavljaju vojnike.
Pridosmo blie. U ruci sam drao revolver. Zamalo
pa b ' ucao ni sam ne znam zato.
uj upita me on jesi li ih video?
Ne, ali sam doao ovamo da ih vidim.
Ti si iz 145-og konjikog?
Da, a ti?
Ja sam rezervista.
A rekoh. To me )e zaudilo: rezervista! Bio
jc to prvi rezervista koga sam sreo u ratu. Uvek smo bili
s aktivistima, bar mi. Nisam mu video lice, ali glas mu je
ve bio drugaiji od naih, nekako tuniji, to e rei i
bolji od naih. Zbog toga se nisam mogao obraniti od
poverenja koje mi je pomalo ulivao. To je ve bilo neto.
Meni je osta ponavljao je otii u da me
Svabe uhvate.

41
 Nita nije krio.
Kako to misli da izvede?
Odjednom me je njegov plan siino zainteresovao,
vie od svega, kako e to da izvede i da uspe da ga vabe
uhvate ?
Jo ne znam...
Kako si uspeo da zbrie? Nije lako namestiti
se da te uhvate.
Ba me briga, predau se.
Znai, strah te je?
Strah me je i smatram da je sve ovo blesavo, ako
hoe da zna ta ja mislim, ta se mene tiu Nemci, melii
oni nita nisu uinili...
Curi kaem mu ja moda nas sad sluaju...
Kao da sam hteo da budem utiv prema Nemcima.
eleo sam da mi ovaj rezervista objasni, kad je ve o tome
re, zato ni ja nemam hrabrosti za vodenje rata kao svi
oni drugi... Ali on nita nije objanjavao, samo je ponav-
Ijao da mu je preko gJave.
Onda mi je ispriao kako se raspao njegov puk, pret-
hodnog dana u zoru, zbog naeg lovakog peakog,
koji je grekom otvorio vatru na njegovu etu preko polja.
U tom asu ih nisu oekivali. Doli su tri asa ranije no
to su ih oekivali. A peaci, Ijudi umorni, iznenaeni,
raspale po njima i izreetaju ih. Pesma mi je bila poznata,
ve su mi je pevali.
Moe misliti da sam ja to iskoristio. Robin-
sone - rekoh, tako $e zovem, Robinson! Leon Robin-
son. Sad ili nikad. Hvataj maglu, rekoh sam sebi...
Zar nije tako? Krenuo sam, dakle, du umarka i tu, za-
misli samo, koga vidim naeg kapetana... Naslonio se
na drvo, prilino rasturena trbuha... Crkavao je... Drao
je obema rukama gae i pljuvao... K rv mu je liptala oda-
svud, kolutao je oima... Nikog nije bilo kraj njega.
Stedili su ga... Mama, mama, zapomagao je umirui
i piajui krv.
Gotovo je s mamom kaem mu ja. jedi

42-
jrovna! To onako u prolazu sruim mu u lice... Moe
misliti to mu je bilo milo. A, stari moj?... Ne biva esto
da moe da kae ta misli, i to kapetanu... Treba is-
koristiti priliku. Retke su... I da bih brisnuo to bre,
bacim samar, a i oruje... U baru za patke, tu pored...
Treba da zna da ja, ovakav kakav sam, nikog ne eiim
da ubijam, nisam to nauio... Nisam voleo tunjave ni
u mirno vreme... Uvek sam se sklanjao... I sad, moe
misliti! U civilu sam se trudio da redovno odlazim u fa-
briku... ak sam bio pomalo i graver, samo to nisam
mario zbog svada, vie sam voieo da prodajem veernje
novine u mirnom kraju gde me svi poznaju, oko Narodne
banke... Na Trgu Viktoar, ako hoce da zna... Ulica
Pcti-an... To mi je bila nahija... Nikad nisam prelazio
Ulicu Luvr i Pale-Roajal s one strane, vidi ve... Ujutru
bih vrio nabavke za trgovce... Ponekad i neku isporuku
popodne, pomalo sam i majstorisao... Malo radio fiziki...
Ali oruje neu... Ako te Nemci vide pod orujem, a?
Viden si za ono! Ali kad si ovako kao ja: nita u rukama...
Nita u depovima... Osete da e im biti lake da te za-
iobe, razume? Znaju s kim imaju posla... kad bi ovek
mogao da ode go do Nemaca, ro bi bilo jo bolje... Kao
konj! Tako ne bi znali iz koje si vojske.
To je istina.
Shvatio sam da godine neto znae u razmiljanju.
ovek postaje praktian.
Tu su, je li? - Odreivali smo i zajeno ocenji-
vali svoje mogunosti i pokuavali da proitamo budu-
nost gledajui, kao u baene karte, u osvetljeni plan koji
nam je pruao utljivi grad.
Idemo?
Trebalo je prvo prei elezniku prugu. Ako postoji
straa, biemo joj na nianu. A moda i neemo. Trebalo
)r videti. Da li prei preko nje ili odozdo, tunelom.
Treba pouriti dodade taj Robinson.
Treba to uiniti nou, danju nema prijatelja, svi
rade za publiku, danju, vidi, ak i u ratu je pravi vaar... Po-

43
vedi ragu sa sobom. Poveo sam ragu. Predostrono, da
bismo bre klisnuli ako doek bude lo. Dospeli smo do
rampe, njene belo-crvene ruke dizale su se prema nebu.
Nikad nisam video rampu tog oblika. Nije bilo takvih
u okolini Pariza.
Misli da su ve uli u grad?
Sigurno ree on. Samo napred.
Sad smo morali da budemo hrabri kao oni najhrabriji,
zbog konja, koji je mirno iao za nama, kao da nas svojim
topotom gura, samo se on uo, Tap, pa opet tap njegovih
potkovica. Udarao je pravo u odjek kao da je sve u naj-
boljem redu.
Ovaj Robinson je kanda raunao na no da nas ona
izvue? Ili smo obojica hodom du prazne ulice, ne skri-
vajui se, i to ukorak, kao na vebi.
Robinson je bio u pravu, dnevna svetlost je bila bez
milosti, od zemlje do neba. Tako idui putem, morali
smo obojica, izgledati sasvim bezopasni, ak bezazleni, kao
da se vraamo sa odsustva. Jesi li uo da je I husarski ceo
zarobljen?... U Lilu? Uli su tako, kako kau, nisu znali,
ta e, s pukovnikom na elu... Kad u glavnoj ulici,
prijatelju, obru se zatvorio... Ispred, pozadi... Nemci
svud... Na prozorima... Svuda... Gotovo... Pohvatani
kao pacovi! Kao pacovi! Moe misliti, kakva srea!
Uh, dubreta!
ta veli, a? ta veli? Nismo mogli da doemo
sebi nas dvojica. Kakvo divno zarobljavanje, isto, ko-
nano... Voda nam je udarala na usta. Na svim radnjama
zatvoreni kapci, a takode i na vilama s baticom ispred
kue, sve vrlo uredno. Kad, iza Pote videsmo jednu od
tih vilica, belju od ostalih, blista od svetlosti kroz sve pro-
zore, kako na spratu tako i u visokom prizemlju. Mi
zazvonismo na vrata. Konj jo uvek iza nas. Otvorio nam
je debeo i bradat ovek. ja sam predsednik optine Noar-
ser, izjavi odmah, mada ga niko nita nije pitao, i e-
kam Nemce! I izae presednik na meseinu da nas
osmotri. im je video da nema posla s Nemcima, nego

44
jo uvck sa Francuzima, nije vie bio tako zvanian na
predsednik, samo srdaan. A bilo mu je i nelagodno.
Oigledno nas nije vie oekivao, doli smo mu nekako
nezgodno za njegove planove, za planove koje je morao
napraviti, i za donete odluke. Trebalo je da uu te noi u
Noarser Nemci, njega su upozorili i on je ve sve sredio
s prefekturom: njihov pukovnik ovde, ambulanta tamo,
itd... A ta ako sad oni uu i nas zateknu? Bie svakako
nezgodno! To e sigurno stvoriti komplikacije. To nam
nije doslovce rekao, ali videlo se da to misli.
Onda poe da nam govori o optem interesu, tu,
u noi i tiini u kojoj smo se izgubili. Samo o optem in-
tcresu... O materijalnim dobrima zajednice... O umetni-
kom nasleu Noarsera, poverenog njemu na brigu, svctu
lrigu, najsvetiju... Posebno o crkvi iz X V veka... Ako
spale crkvu iz X V veka? Kao u Konde-sir-Izer u su-
scdstvu! A ? Prosto iz zlovolje... Iz besa to su nas tu
zatekli... Dao nam je na znanje kolika je naa odgovor-
nost... Neodgovorni mladi vojnici, eto ta sm o!... Nemci
ne vole sumnjive gradove kojima jo lutaju neprijateljski
vojnici. To se dobro zna...
Dok nam se on poluglasno obraao, njegova ena i
njegove dve keri, debele i privlane plavue, glasno su
ga podravale po kojom rei tu i tamo... Ukratko, izba-
civali su nas. Izmeu nas su leprale sentimentalne i ar-
heoloke vrednosti, iznenada vrlo ive, jer nije vie rtikog
bilo u Noarseru te noi da ih ospori... Rodoljubive, mo-
ralne, noene reima, seni koje je predsednik pokuavao
da uhvati, ali su se one namah rasplinjavale pred naim
strahom i naom sebinou, a i pred prostom i jasnom
istinom.
Grio se tako u dirljivom naporu predsednik optine
Noarser, vatreno nas ubeujui da nam je Dunost da
odmah klisnemo o sto avola, ne tako grub razume se
ali isto toliko na svoj nain odluan, kao i na major
Pcnson.
Jedina izvesnost koja se mogla zaista suprotstaviti

45
svim monicima bila je naa mala elja, nas vojice, a
ne umremo i da ne izgorimo, Bilo je to malo, utoliko pre
to takve stvari ne mogu otvoreno da se izjave za vreme
rata. Krenusmo, dakle, drugim praznim ulicama. Zaista
su mi svi ljudi, koje sam te noi sreo, otvoriU svoju duu.
To ti je moja srea! primeti Robinson u od-
lasku. Eto vidi, da si ti nekom sreom Nemac, kako
si i ti dobar momak, ti bi me zarobio i jednu bismo dobru
stvar oposlili... Teko ovek moe samog sebe da se
otarasi, ak i u ratu!
A ti rekoh ja njemu da si ti Nemac, zar ti
ne bi mene zarobio? Moda bi za to ak i orden dobio!
Mora da kod njih vojna medalja ima neki udan naziv.
I poto se na naem putu nije naao niko ko bi hteo
da nas zarobi, odosmo i sedosmo na klupu u parkiu,
tu smo pojeH konzervu tunjevine, koju je Robinson Leon
nosao i grejao u depu od jutros. Vrlo daleko negde ogla-
avao se sad top, aH zaista vrlo daleko. Kad bi samo mogli
ti neprijatelji da ostanu svaki na svojoj strani, a nas da
ostave na miru!
Posle toga smo ili nekim kejom, a du keja su bili
upola istovareni lepovi, dugim mlazom smo se ispiali
u vodu. I dalje smo vodiU konja za uzdu sa sobom, kao
vrlo velikog psa, aH blizu mosta u kuici na prevodnici,
sa jednom jedinom odajom, i opet na dueku, leao je
jedan mrtvac, sam, Francuz, major lovake konjice, koji
je, uostalom, po liku podseao na Robinsona.
Vii ga kako je gadan! primeti Robinson...
Ne volim mrtve...
Najudnije je odgovorih mu to to pomalo
lii na tebe. Ima dug nos kao i ti, a ti nisi mnogo mladi
od njega...
To to vidi je slinost zbog umora, sad svi zaista
liimo, aH da si me video ranije... Kad sam svake nedelje
vozio b iciklL. Bio sam lep momak! Kakve sam listove
imao, rugar! Od sporta, zna! A to razvija i butine...

46
 Izali smo, ibica koju smo upalili da ga pogledamo,
ugasila se.
Eto vidi, sad je kasno, vidii
Duga siva i zelena linija ve je u daljini iviila vrh
breuljka ra izlazu iz grada, jo u mraku. Dan! Jo jedan!
Jedan manje. Trebalo je pokuati da se i kroz ovaj pro-
vuemo kao i kroz prethodne, jer su dani, izgleda, postali
obrui, sve ui i puni putanja zrna i tektanja mitraljeza.
uj, da nee navraati ovuda idue noi? upita
me on na rastanku.
Nema idue noi, drugar! ta ti zamilja da si,
general ?
Nita vie ne mislim ree on na kraju Ba
nita, razume?... Mislim samo kako da ne crknem...
I to mi je dosta... Smatram da je svaki dobijen dan ipak
dan vie!
U pravu si... Zdravo, stari, i sa sreom.
Sa sreom i tebi! Moda emo se jo videti.
Vratili smo se obojica u rat. I deavalo se svata i
opet svata, to nije lako ispriati sada, jer ovi dananji
vc to vie ne bi shvatili.

47
 Da bi ovek bio dobro vien i ugiedan, trebalo je
pouriti i navrat nanos se sprijateljiti s civilima, jer su
ovi u pozadini, to je rat trajao due, bivali sve pokvareniji.
Odmah sam to shvatio, i to im sam se vratio u Pariz,
kao i to da su se u ena uspalile guzice i da matorci usta
ne skiapaju, a ruke im ne miruju: as su pod nekom suk-
njom, as u tuem depu.
Nasleivali su u pozadini borce, brzo su nauili ta je
slava i kako je treba podnositi hrabro i bez bola.
Majke, as bolniarke as muenice, nisu se vie
rastajale od dugih crnih velova, a ni od malih diploma koje
im je blagovremeno Ministar dostavljao preko optinskog
slubenika. Jednom rei, stvari su se organizovale,
Na pristojnim sahranama ovek je takoe vrlo tuan,
ali ipak misli na nasledstvo, na idue letovanje, na udovicu,
koja je slatka i za koju kau da je i temperamentna, i da
je pred njim, naprotiv, dug ivot, da moda nikad nee
cri... K o zna?
Kad tako ide u pogrebnoj povorci, svi ti duboko
skiaju eir. To ti je milo. Samo tad se treba lepo po-
naati, pristojno izgledati, ne smejati se glasno, radovati
se samo u sebi. To je doputeno. Sve je doputeno kad se
ne vidi.
U vreme rata, umesto u prizemlju, igranke su bile u
podrumu. Borci su to prihvatili, ak im se to i dopadaio.

48
Traili bi ih im bi stigli, i niko u tome nije video> nita
sumnjivo. Samo je hrabrost, u stvari, sumnjiva. 0 iti te-
lesno hrabar? Onda trake i od gliste da bude hirabra,
jer je ruiasta i bleda i meka kao i mi.
to^se mene tie, nisam vie imao razioga da se alim.
ak sam bio na najboljem putu da me oslobode zabvalju-
jui ratnoj medaiji, koju sam dobio, i rani i svemu tome.
Dok sam se oporavljao, doneli su mi medaiju u samiu bol-
nicu. I istog dana sam otiao u pozorite da je po]kaem
civilima na pauzi. Bio je to snaan utisak! To su bihe prve
medalje koje su se vidaie u Parizu. Nego ta!
ak sam tom prilikom u foajeu Komine oper upo-
znao malu Lolu, Amerikanku, i zbog nje su mi se ko>nano
otvorile oi.
Postoje u ivotu tako neki datumi koji znae nnnogo
u nizu meseci, onih meseci kad ovek kao da nije ni i-
veo. Taj dan uruivanja medalje i olaska u Koiminu
operu, bio je u mom ivotu presudan,
Zbog nje, Lole, probudila se u meni velika raciozna-
lost za Sjedinjene Drave, zbog pitanja koja sam j<oj po-
stavljao, a na koja je ona jedva odgovarala. Kad s<e tako
ovek upusti u putovanja, vrati se kad moe i kako mtoe,..
U vreme o kome govorim svako ti je u ParizU hteo
da ima svoju uniformicu. Samo ih neutralci i pijunii nisu
imali, a ti su vam bili skoro isti. I Lola je imala svojiu zva-
ninu uniformu, i to pravu i vrlo ljupku, ukraenu po>svuda
crvenim krstiima, na rukavima, na slatkoj polic~ijskoj
kapici, mangupski nakrivljenoj na uvek onduliranojj kosi.
Dola je da nam pomogne da spasemo Francusku, pe>verila
je to direktoru hotela, koliko joj to njene slabe snajge do-
putaju, ali od sveg srca! Odmah smo se razumeli, mada
ipak ne potpuno, jer su mi zanosi srca postali krajnje
neprijatni. Vie sam voleo zanose tela, prosto i jjedno-
stavno. Mnogo se treba uvati srca, tome su me i te: kako
nauili u ratu! I nije mi pretila opasnost da to zabotravim.
Lolino srce je bilo neno, slabano i sklono ociuev-
ljenju. A telo vrlo ljupko, vrlo prijatno i morao sam> da je

49
prihvatim u celini takvu kakva je. Bila je Lola, sve u svemu,
dobra devojka, samo izmedu nas je stajao rat, to zeznuto
ogromno besnilo koje je gonilo polovinu ljudi, zaljub-
Ijenih ili ne, da teraju drugu polovinu na klanicu. I to nam
je smetalo u meusobnim odnosima, naravno, to manija-
enje. Za mene, koji sam odugovlaio svoj oporavak
koliko god sam mogao i kome nije ama ba nimalo bilo
stalo da stane u red za groblje u vatrenim bitkama, smena
strana naeg pokolja bila je kristalno jasna na svakom ko-
raku kroz grad. Ogromna lukava podmuklost izbijala je
na sve strane.
Meutim, slabi su mi bili izgledi da sve to izbegnem,
nisam imao nijednu od onih veza neophodnih za izvlae-
nje. Poznavao sam samo siromabe, to jest Ijude ija smrt
nikog ne interesuje. A na Lolu nije trebalo raunati.
Bolniarka, jer to je bila, a nije se moglo ni zamisliti bie,
sem moda Ortolan, borbenije od te Ijupke cure. Pre no
to sam proao kroz blatnjavi paprika herojstva, njen
tip Jovanke Orleanke moda bi me i uzbudio, ubedio,
alt sad! Od mog pristupanja na Trgu Klii pa dosad pre-
ao sam itav put s\e do fobijske odbojnosti prema hero-
izmu, bilo verbalnom bilo stvarnom. Izleio sam se,
potpuno izleio.
Radi udobnosti dama iz Amerikog ekspeicionog
korpusa, grupa bolmarki, kojoj je pripadala i Lola, sta-
novala je u hotelu Paric i da bi joj, lino njoj, stvari
bile jo lake (imala je veza) poverili su joj u samom hotelu
rukovoenje posebnom slubom za jabuke u lafroku
namenjene pariskim bolnicama. Delili su ih na hiljade
tuceta. Lola je ovu blagotvornu unost obavljala s odre-
enom malom revnou, to e se, uostalom, kasnije loe
zavriti.
Lola, to treba rei, u ivotu nije u testo uvila ni ispr-
ila ni jednu jedinu jabuku. Zato je, dakle, zaposlila iz-
vestan broj plaenih kuvarica i slatkii su, posle nekoliko
proba, mogli da se isporuuju, soni, zlatnouti i divno
poeereni. Loli je ostalo samo a ih proba pre no to ih

50
raznesu po razliitim bolnikim slubama. Svakog jutra
Lola je ustajala ve u eset asova i, poto bi se okupala,
silaziia bi u kuhinje predostrono smetene u blizini pod-
ruma. I tako svakog jutra, kaem, i to odevena samo
u crno-uti japanski kimono, koji joj je poklonio prijatelj
iz San Franciska pred sam polazak.
Sve je, u stvari, odlino ilo, i mi smo dobijali rat,
kad jednog lepog dana, u vreme ruka, nadoh je potre-
senu, odbijaia je da okusi ijedno jelo za vreme ruka. Strep-
nja od neke nesree, od neke iznenadne bolesti namah me
obuze. Preklinjao sam je da se poveri mojoj aktivnoj ne-
nosti.
Probajui redovno slatkie tokom mesec dana, Lola
se ugojila dobar kilogram. Njen opasa je, uostalom, po-
meren za jednu kopu, sveoio o katastrofi. Dole su
i suze. Pokuavajui da je uteim koliko mogu, obiosmo,
uz mnogo uzbuenja, taksijem nekoliko apoteka na vrlo
razliitim krajevima grada. Sluajno su sve vage neumo-
Ijivo potvrivale da je pomenuti kilogram zaista tu, ne-
porecivo. Onda sam predioio da prepusti posao jednoj
koleginici koja je, naprotiv, eznula za oblinama. Lola
nije htela ni da uje za taj kompromis, jer ga je smatrala
sramnim i kao nekakvo dezerterstvo. ak mi je tom pri-
likom saoptila da je njen pradeda-stric bio lan posade
onog zauvek slavnog Mejflauera, koji je pristao u Bo-
stonu 1677, te s obzirom na tu uspomenu nije se moglo
ni pomisliti da se sad ona izvue od te dunosti s krof-
nama, dunosti skromne svakako, ali ipak svete.
U svakom sluaju, od tog dana je probaia samo zalogaj
slatkia gricnuvi ga zubiima, koji su u nje bili praviino
rasporeeni i lepi. Strah od gojenja uspeo je da joj pokvari
zadovoljstvo. Poela je da vene. Ubrzo je nju od tih slat-
kia uhvatio strah kao mene od granata. Sad smo najee
ili u higijenske etnje, zbog tih slarkia, gore-dole kejo-
vima, bulevarima, ali vie nismo svraali kod Napoii-
tanca zbog sladoleda od kojih se takode dame goje.
Nikad nisam sanjao o bilo emu udobnijem od njene

51
sobe, bledoplave s kupatilom kraj nje. Svuda fotografije
njenih prijatelja, posvete, malo ena a mnogo mukaraca,
crnokosih i kovrdavih njen tip govorila mi je o boji
njihovih oiju i o tim posvetama nenim, sveanim, ko-
nanim. U poetku mi je iz utivosti bilo neprijatno usred
svih tih likova, a potom sam se navikao.
im bih prestao da je Ijubim, ona se vraala, nije bilo
vrdanja, na ratne teme ili na jabuke u lafroku. Francuska
je bila njena omiljena tema razgovora. Za Lolu je Fran-
cuska postala nekakva viteka celina nedovoljno odree-
nih obrisa u prostoru i vremenu, ali u ovom asu ozbiljno
ranjena i samim tim vrlo uzbudljiva. A ja, kad mi neko
govori o Francuskoj, neizbeno pomislim na svoj trbuh
i, naravno, mnogo sam umereniji kad je u pitanju odu-
evljenje. Svako ima svoj strah. Ali kako je bila popust-
Ijiva u pitanjima seksa, sluao sam je i nikad joj nisam pro-
tivureio. Samo to se tie due, tu je nikako nisam za-
dovoljavao. Ona je htela da budem sav treperav, blistav,
a ja sa svoje strane nikako nisam uvidao zato bi trebalo
da sam u takvom uzvienom duevnom stanju, video sam,
naprotiv, na hiljade razloga, i to nepobitnih, za upravo
suprotno raspoloenje.
Lola je, uostalom, i preklapala samo o srei i opti-
mizmu, kao svi Ijudi na srenoj strani ivota, onoj gde su
privilegije, zdravlje, sigurnost i gde je pred njima jo dug
ivot.
Gnjavila me je tim priama o dui, samo joj je to bilo
u ustima. Dua je tatina i zadovoljstvo tela dok je ono
zdravo, ali je i elja da se iz tela izae im je ono bolesno
ili stvar krene nizbrdo. Od ova dva stava bira se onaj koji
vas bolje slui u odreenom asu, i to je sve. Dokle god
moe da se bira, stvar je u redul Ali ja vie nisam mogao
da biram, moja je kocka bila baena! Bio sam do gue u
istini i rodena smrt me je pratila tako rei u stopu. Teko
da sam mogao da mislim na bilo ta drugo do na svoju
sudbinu budueg lea na belom hlebu, dok su, uostalom,
svi smatrali da je za mene to sasvim prirodno.
 Ovakvu odloenu agoniju, ali jasnu i ilavu, koja
dozvoljava shvatanje samo apsolutnih istina, ovek treba
da doivi i tek onda zna zauvek o emu govori.
Moj je zakljuak bio da Nemci mogu da dou ovde,
sve da pokolju, porue, popale, hotel, krofne, Lolu, Tilje-
rije, ministjre, njihove ljubimce, Kupolu, Luvr, robne
kue, da se srue na grad, zgrome ga u boju mater, sa-
eu vatrom pakla, i da u toj prokletoj guvi, kojoj se
nita gore ne bi moglo dodati, ja ipak nita ne bih izgubio,
a sve bih dobio,
Nije za oveka veliki gubitak kad gazdi izgori kua.
Opet e se nai gazda, ak i kad nije isti, Nemac ili Fran-
cuz, ili Engiez, ili Kinez, koji e podneti svoj raun za
stanarinu, zar ne?... U markama ili francima? A kad ve
treba plaati...
U stvari, moral mi je bio ne moe biti gori. Da sam
rekao Loli ta mislim o ratu, smatrala bi. jenostavno,
da sam udavite, i oterala me iz najdublje prisnosti
naeg prijateljstva. Prema tome, dobro sam se uvao da
joj ita priznam. S druge strane, nailazio sam i na neke
tekoe suparnitva. Neki su oficiri pokuavali da mi otmu
Lolu. Njihova je konkurencija biia opasna, jer su bili
naoruani zavodljivou Legije asti. Mnogo se poelo
govoriti o toj uvenoj Legiji asti u amerikim novinama.
Mislim ak da bi u dva ili tri maha nai odnosi bili krajnje
ugroeni, da u jednom asu ta upljoglavica nije otkrila
u emu je moja velika prednost svakog jutra sam mogao
da probam krofne umesto nje.
Ova me specijalizacija u poslednjem trenutku spasla.
Mene je zauzvrat prihvatila. Zar nisam i ja bio vrli borac,
to e rei dostojan tog poverljivog zaatka! Od tog
asa bili smo ne samo Jjubavnici ve i ortaci. Tako poee
moderna vremena.
Njeno je telo za mene bilo radost kojoj nije bilo kraja.
Nikad mi nije bilo dosta ispitivanja tog amerikog tela.
Bio sam, iskreno reeno, prava svinja. To sam i ostao.
Odluih, sve zbog tog pipkanja Lolc, da kad-tad

53
otputujem u Sjedinjene Drave, kao na pravo hodoace,
i to im to bude mogue. Nisam imao mira ni odmora
(u ivotu, medutim, neumoijivo neprijateljskom i punom
nepriiika) dok ne ovedem do kraja ovaj duboki doivljaj
anatomske mistinosti.
Tako sam posredstvom Loiine guzice primio poruku
jednog novog sveta. Ali Lola nije bila samo telo, da se
razumemo, krasila ju je i ljupka glavica, malo surova zbog
sivoplavih oiju, koje su biie malko iskoenih uglova
kao u divljih maaka.
Dosta mi je bilo da je pogledam u lice, pa da mi voda
udari na usta kao od reskog vina, otrog kao elik. Kratko
reeno, oi otre, bez imalo one ljubazne, komercijalne
ivosti, istonjako-fragonarske kao oi ovamo u nas.
esto smo se nalazili u susednoj kafani. Sve brojniji
ranjenici epali su ulicama, esto dronjavi. Za njih su
organizovali sakupljanje priloga, Dani za ove, dani za
one, a naroito za organizatore Dana. Lagati, Ijubiti,
umreti. Bilo je odnedavna zabranjeno preduzimati bilo
ta drugo. Lagalo se besno, preko granice izmiljanja,
prevazilazei i smeno i apsurdno, u novinama, na plaka-
tama, peke i na konju i kolima. Svi su se na to dali. Ubrzo
nije vie bilo istine u gradu.
Ni ono malo koliko je bilo 1914. Sad su je se stideli.
Sve to bi ovek dotakao bilo je lano; eer, avioni,
sandale, slatko, fotografije; sve to se italo, gataio, si-
salo, oboavalo, proklamovalo, odbacivalo, branilo, sve
su to bile mrske aveti, podvale i maskarade. I sami izdaj-
nici su bili lani, Delirijum laganja i verovanja u lai je
zarazan kao uga. Mala Lola je od francuskog znala samo
nekoliko reenica, ali su one bile patriotske: Pokaza-
emo im!... Hodi, Madelon... Da ovek zaplae.
Tako se ona unosila u nau smrt potpuno, tvrdogla-
vo, bestidno, kao to, uostalom, ine sve ene im dode
u modu hrabrost za druge.
A ja sam upravo otkrio u sebi veliku sklonost za
toliko stvari koje su me ualjavale od rata! Nekoliko puta

54
sam od nje, Lole, traio obavetenje o njenoj Americi,
ali ona mi je odgovarala sasvim neodredenim komenta-
rima, nadmenim i oigiedno neizvesnim, trudei se da na
mene ostavi upeatijiv utisak.
Samo, ja\sam sad bio nepoverljiv prema utiscima.
jednom su me uhvatili na utisak, nee me vie uhvatiti
na iepe rei. Niko vie.
Verovao sam njenom telu, nisam verovao njenom
duhu. Smatrao sam je Ijupkim zabuantom, moju Loiu,
1 u odnosu na rat i u odnosu na ivot.
Preko moje strepnje je prelazila stilom Malib novitta:
perjanice, fanfare, Lorena u belim rukavicama... U medu-
vremenu ja sam se sve ee oko nje trudio, ubedujui je
da e od toga oslabiti. Ali ona je vie raunala u tom smislu
na nae duge etnje. A ja sam ih mrzeo, te duge etnje,
samo ona je bila uporna.
Tako smo vrlo sportski obilaziii Bulonjsku umu i
po nekoiiko asova svakog popodneva i!i u Obilazak
jezera.
Priroda je uasna stvar, ak i kad je savreno pripi-
tomljena kao u Bulonjskoj umi, ipak izaziva nekakvu
strepnju u pravim gradskim ljudima. Onda se dosta lako
poveravaju. Nita tako kao Bulonjska uma, sva vlana,
ograena, masna i elava, ne izaziva plimu nesavladlji-
vih uspomena kod Ijudi iz grada u etnji pod drveem.
Lola nije biJa poteena tog setnog i poverijivog nemira.
IspriaJa mi je na hiijade stvari, prilino iskreno, dok smo
se tako etali, o svom ivotu u Njujorku, svojim prijate-
Ijicama tamo.
Nisam uspevao da razaberem sasvim ta je verodo-
stojno u tom sloenom prepletu doiara, veridbi, razvoda,
kupovina haljina i nakita, kojih kao da je njen ivot bio pun.
Tog smo dana poli ka trkalitu. Jo smo sretali u
okolini mnoge fijakere i decu na magarcima, i drugu decu
koja su dizaia prainu, i automobiie pune vojnika na od-
sustvu, koji su stalno traili slobodne ene, u pobonim
stazama, za provod izmeu dva voza, diui jo veu

55
prainu u urbi da stignu i da veeraju i da vode Ijubav,
uznemireni i ljigavi, na oprezu, gonjeni neumitnim vre-
menom u elji za ivotom. Preznojavali su se od strasti,
a i od vruine.
Bulonjska uma nije bila dobro odravana kao obi-
no, zanemarena u administrativnom iekivanju.
Ovo je mesto moralo biti lepo pre rata govo-
rila je Lola. Otmeno?... Priajte mi, Ferinande?
Ovdanje trke? Jesu li bile kao kod nas u Njujorku?
Pravo govoreei, ja nikad nisam odlazio na trke pre
rata, ali sam smesta izmislio, da bih je zabavio, stotinu
slikovitih pojedinosti na tu temu, uz pomo onoga to su
mi priali tu i tamo. Haljine... Elegantne ene... Blistave
koije... Start... Vesele i odlune trube... Skok preko
reke... Predsednik Republike... Skok i padanje opkla-
da, itd...
Toliko joj se dopao moj idealni opis, da nas je ta pria
zbliila. Od tog trenutka Lola je poverovala da imamo bar
jenu zajedniku sklonost, u meni duboko skrivenu,
sklonost za mondenske sveanosti. ak me je spontano
poljubila u svom uzbuenju, to joj se retko deavalo,
moram da kaem. A osim toga, seta minulih moda ju je
dirala. Svako na svoj nain oplakuje vreme koje prolazi.
Lola je po mrtvim modama primeivala beanje godina.
Ferdinande upita ona mislite li da e jo
biti trka na ovom trkalitu?
Kad se rat zavri, Lola, verovatno...
Nije sigurno, zar ne?
Ne, nije sigurno...
Mogunost da nikad vie ne bude trka u Lonanu
zbunjivala ju je. Tuga sveta hvata Ijude kako moe, ali
izglea da skoro uvek uspeva da ih uhvati.
Zamislite da potraje rat, Ferinande, jo godina-
ma, recimo...Onda e za mene biti kasno... a opet doem
ovamo... Razumete Ii me, Ferdinande?... Toliko volim,
znate, lepa mesta kao ovo ovde... Zaista mondensko...
Zaista otmeno... Bie kasno... Zauvek prekasno... Mo-

56
da... Ve u ostariti, Ferdinande... Kad se obnove ovi
sastanci... Biu ve stara... Videete, Ferdinane, bie
suvie kasno..^Oseam da e biti suvie kasno...
I opet se utopi u svoje oajanje, kao kad se ono ugo-
jila kilogram. Da bih je uteio, iznosio sam joj sve nade
kojih sam mogao da se setim... Da joj je tek dvadeset i
tri godine... Da e rat brzo proi... Da e se lepi dani
vratiti... Kao pre, lepi nego pre... Za nju bar... Tako
ljupku curu... Izgubljeno vreme! Nadoknadie ga bez
muke! ... Udvaranja... Oboavalaca e imati napretek...
Ona se pravila da joj vie nije teko, da bi me smirila.
Treba li jo da idemo! upita ona.
Da bi osiabila?
Istina je, to sam zaboravila!
Napustili smo Lonan, deca su otila odavde. Ostala
jc samo praina. Vojnici na odsustvu i dalje su jurili za
Sreom, samo sad izvan estara. Gonjena toliko, Srea se,
mora biti, povukla nege oko Kapije Majo.
Ili smo obalom ka Sen-Kluu, obavijenom lebdeim
velom jesenje izmaglice. Kraj mosta je nekoliko lepova
zabolo kljun u drvee, utonulo u vodu do ivice, pod te-
retom uglja.
Ogromna lepeza zelenila parka irila se iznad ograde.
Ovo drvee je imalo meku irinu i snagu velikih snova.
Samo ja sam i od drvea zazirao otkad sam ga uhvatio
da krije zasede. Po jedna smrt iza svakog drveta. Velika
se aleja pela izmeu dva ruiasta niza do fontana. Pored
kioska stara gospoa koja prodaje sodu kao da je lagano
sakupljala sve senke oko svoje suknje. Malo dalje u po-
bonim stazama lebdele su velike kocke i pravougaonici
zategnurog tamnog platna, barake nekog vaara koje je
rat tu zatekao i iznenada ispunio tiinom.
Evo ve godinu dana kako su otili podseala
nas je stara gospoa sodaika. Sad ni dva oveka
dnevno ne produ ovuda... Ja jo dolazim po navici...
Toliko je sveta bivalo ovde...
Nita starica, uostalom, nije razumela od ovoga to

57
se deava, nita od svega toga, Lola je htela da proemo
pored ovih praznih atri, udna tuna elja.
Izbrojasmo ih dvaesetak, dugih, ukraeni ogleda-
lima, malih, kojih je bilo mnogo vie, vaarske atre lici-
tarskih kolaa, lutrije, ak i malo pozorite, a kroz sve je
duvala promaja, pored svakog drveta bila je po jedna,
bilo ih je svuda, jedna baraka prema glavnoj aleji nije vie
imala zastora, rasprena kao stara tajna.
Ve su se naginjali ka liu i blatu ovi atori, Zastali
smo kod poslednjeg koji se nagnuo vie od ostalih i Iju-
ljao se na podupiraima pod udarcima vetra kao brod
razbesnelih jedara, kojem samo to nisu popucala poslednja
uad. Klatio se, srednje platno se trzalo na uzlaznom vetru,
trzalo prema nebu iznad krova. Na elu barake se mogao
proitati stari natpis zelenim i crvenim, bila je to baraka
strelita: Strelite nacija, tako se zvalo.
Nikog vie nije bilo ni da ga uva. Moda je i on sad
puzao sa ostalim vlasnicima, sa muterijama.
Koliko li su male mete u strelitu dobile metaka!
Bile su sve izreetane belim takicama, A predstavljale su
kao bajagi svadbu! U prvom redu, sve od pleha, mlada
s cveem, dever, vojnik, mladoenja velike crvene njuke,
pa u drugom redu svadbari, koje su toliko puta ubijali
dok je jo vaar radio.
Sigurna sam da ste vi vrlo dobar strelac, Ferdi-
nande! Da strelite jo radi, takmiila bih se s vama! Zar
ne da ste vi dobar strelac, Ferdinande!
Ne, nisam ba neki strelac!...
U poslednjem redu iza svadbe, izmalan jo jean red:
Optina sa zastavama. Kad je ovo radilo, sigurno se pu-
calo i u Optinu, u prozore koji su se onda otvarali uz
resko zvonjenje, ak se i u malu plehanu zastavicu pucalo.
Pa i u puk koji je paradnim korakom silazio niz padinu
sa strane, kao onaj moj niz Trg KHsi, izmeu muzike i
balona, na sve to se pucalo iz sve snage, a sa se pucalo
u mene, jue, sutra...

58
 I na mene pucaju, Lola! nisam mogao da se
uzdrim, doviknuo sam joj.
Hodite! ree ona onda... Govorite gluposti,
Ferdinande, a moemo i da nazebemo.
Sili smo put Sen-Klua glavnom alejom, Kraljevskom,
izbegavajui blato, drala me je za ruku, njena je ruka bila
sasvim mala, ali ja nisam mogao ninata drugo da mislim
do na plehanu svadbu strelita tamo gore, koja je ostala
u tami aleje. ak sam zaboravio i da poljubim Lolu, bilo
jc to jae od mene. Oseao sam se nekako udno. ini
mi se ak da sam upravo od tog trenutka poeo da imam
muke s glavom, nikako nisam mogao da je umirim, ni
sve one misli u njoj.
Kad smo stigli do mesta Sen-Kiu, ve je sasvim pao
mrak.
Ferdinande, hoete li da veeramo ko Divala?
Vama je kod Divala prijatno, zar ne?,.. To bi vas razono-
dilo... Tamo uvek ima sveta... Ukoliko ne biste radije
veerali u mojoj sobi? U stvari, bila je vrlo Ijubazna
to vee.
Najzad se odluismo za Divala. Ali tek to smo seli
za sto, a meni se ovo mesto uini besmisleno. Svi ti ljudi
poreani u redove oko nas davali su mi utisak da ekaju,
i oni, da ih odasvud zaspu kurumi dok deru.
Odlazite svi upozorio sam ih. Gubite se!
Sad e pucati! Ubie vas! Pobie nas sve!
Odveli su me u Lolin hotel i to hitro. Svuda sam video
isto. Svi ijudi koji su prolazili hodnikom Parica izgle-
dalo mi je da idu na streljanje, i slubenici iza velike kase,
i oni, upravo spremni za to, i ovek ispred Parica dole
u uniformi plavoj kao nebo i pozlaenoj kao sunce, zvali
su ga portir, i vojnici, oficiri u etnji, generali, ne tako
lepi kao portir, razume se, ali ipak u uniformi, svi kao na
ogromnom strelitu, odakle nema izlaza ni za jedne ni
za druge. Nije to bila ala.
Sad e pucati! vikao sam to sam mogao gla-
snije usred velikog salona. Pucac! Beite svi! a

59
vikao sam to isto i kroz prozor, Muilo me je to. Pravi
skandal. Jadni vojnik! govoriii su ijudi. Portir me je
doveo do anka, polako, Ijubazno, Dali su mi da pijem i
ja sam dobro povukao, a onda su doli andari po mene,
ovi ve maio gruhlji. I na Strelitu nacija bilo je andara.
Video sam ih. Loia me je poljubila, pomogla im da mi
namaknu lisice i da me odvedu.
Onda sam se razboleo, groznica, ludilo, objasnili su
u bolnici, od straha. Mogue. Najbolje je to se moe
uiniti kad je ovek na ovom svetu, zar ne, to je da iz njega
izac? BitJ lud ili ne, plaljiv ili ne.

t>o
 N&pravib jc to guvu. jedtii su rekl Taj momak je
nmrhista, hsjtle tk ga strcijamo na vreme> smesfa, nema
ui oklevanja, ta ima da sc otcc u ratu smoI... Ali
hilo je i onih dtugih, strpijivijih, koji su smatrali da sam
ja samtj sifilisfiar i iskrcno lud, pa da me zatvore shodiio
rome dok nc budc niir, iii bar mcsedma, jer oni koji nistt
ludi i sasvini su pamctni, kako vele, hteli su da me Jee
flfjk e oni sami voditi rat, Ako hoee da te smatraju pa-
inetnim treba samo da si silno bczobrazan a ovo je naj-
bolji dokaz, Kad si dovoljno tie/obrazan, nita ti vie
ne treba, skoro sve fi je dozvoljeno, apsolutno $vc, veina
je uz tebe, a veina odluuje ta je dobro, a ta nc valja.
Ipak, moja jc dijagnoza bila i dalj sumnjiva. Tako
vlasii odluie da u bitt ncko vrcmc na postnatranju.
Moja prijatetjica bola dobik jc dozvohi da me posr.ujc,
a i moja majka. 'l'o jc bilo sve.
Smcstili su nas, nas surnnjive ranjenifee, u gimnaziju
u I sj lc Mulinou, specijalno organizovanu da prihvati
i goni na priznanje, blago iti jako zavisno od sluaja,
vojnike sline meni, iji je patnotski idcai hlo poljuljan
i!i ak ozbiljno ugroen, Nisu sa nama zaista loc postupali,
ali sffio svc vreme oseali ipak da nas vreba bolniko
osobljc, utljivo i obdareno velikirn uima.
Posic fzvcsnog perioda ovog posmnrranja iziazilo
sc ncupadljivo I odlazilo bilo u ludnicu, bilo na front,
a poesto bogarni i na, strcljanjc.

6j
 Meu drugarima sakupljenim u ovom sumnjivom
prihvatilitu uvek sam se pitao koji je od ovih to apuu
u trpezariji na putu da pree medu aveti.
Kraj ulazne kapije, u kuici, bila je vratarka koja
nam je prodavala eerleme i pomorande i ono to treba
da ovek zaije dugme. Pore toga, prodavala je i ui-
vanje. Za podoficire je uivanje bilo deset franaka. Svako
je mogao da ga dobije. Samo uvajui se poveravanja koja
se lako ine u takvim trenucima. Takvi su izlivi mogli
skupo da staju. Ono to su njoj poverovali ona je prenosila
glavnom lekaru, vrlo savesno, i to vam je ulazilo u dosije
za Ratni sud. Izgledalo je dokazano da je tako na osnovu
poveravanja poslala na streljanje narednika kolonijalne
konjice, koji nije imao ni dvadeset godina, pa rezervistu
inenjerca koji je gutao eksere da bi ga boleo stomak,
i jo nekog histerika, koji joj je ispriao kako priprema
svoje napade oduzetosti na frontu... A da bi mene ispi-
pala, ponuila mi je jedne veeri dokumenta oca estoro
dece, koji je poginuo, kako je rekla, a merii bi to pomoglo
da me rasporede u pozadinu. U stvari, bio je to jedan muak
od ene. U krevetu, treba rei, bio je to dobar posao,
te smo se svi opet vraali i ona nam je zaista pruala ui-
vanje. A da je bila ubre, bila je, i to pravo. To se i trai
za pravo uivanje. U itavoj toj kuhinji zadnjice i pokva-
renjakluka bila je kao biber za dobar sos, neophodan za ce-
lovit ukus.
Zgrade gimnazije otvarale su se prema vrlo prostra-
noj terasi, leti pozlaenoj suncem, okruenoj drveem,
i odatle je bio divan pogled na Pariz, velianstvena per-
spektiva. Tu su nas etvrtkom oekivali posetioci i meu
njima Lola, koja mi je redovno donosila kolae, savete
i cigarete.
Svoje lekare smo vidali svakog jutra. Blagonaklono
bi nas ispitivali, ali nikad nismo znali ta zaista misle. Pro-
nosili su oko nas, uvek ljubaznog izraza, nau presudu
na smrt.
Mnogi su boiesnici, od onih koji su bili na posmatranju

62
i koji su bili emotivniji od ostalih, u ovoj sladunjavoj
atmosferi dolazili do takvog stanja razdraenosti da su
ustajali nou i umesto da spavaju etali gore-ole po sobi,
glasno se bunili protiv sopstvenog straha, u gru izmedu
nade i oajanja, kao na klizavoj padini planine. Tako bi
se muili danima i jedne noi bi se opustili i srozali odjed-
nom do dna, odlazei da sve priznaju glavnom lekaru.
Te vie nikad nismo videli. A ni ja nisam bio miran. Ali
kad je ovek slab, snagu e stei ako u sebi uniti i po-
slednju trunku autoriteta ljudi kojih se plai. Treba da
naui da ih vidi onakve kakvi su, i gore no to jesu, to
jest s bilo koje take gledita. To oputa, to vas oslobaa
i predstavlja odbranu kakva se ne moe ni zamisliti. To
vam daje jo jedno ja. Onda ste dvojica.
Njihovi postupci od tog asa nemaju za vas onu od-
vratnu mistinu privlanost, koja vam podriva snagu i
jede vam vreme, a njihova komedija nije nita prijatnija
ni korisnija za va lini, intimni napredak od komedije
najgore svinje.
Pored mog kreveta Ieao je kaplar, moj prvi sused,
i on dobrovoljac. Do avgusta meseca bio je, kako mi ree,
profesor gimnazije negde u Tureni i predavao je istoriju
i geografiju. Posle nekoliko meseci rata taj se profesor
pokazao kao iopov da mu nema para. Niko nije mogao
da ga sprei da iz komore svog puka krade konzerve,
ili iz furgona intendanture, iz etne rezerve ili bilo gde
im ih nae.
S nama ostalima i on se ovde naao, u neodredenom
iekivanju Ratnog suda. Kako je, medutim, njegova
porodica uporno dokazivala da je kontuzovan granatom,
i depresivan, istraga je sudenje odiagala iz meseca u mesec.
Nije mnogo govorio i satima je eljao bradu, a kad bi
>a mnom razgovarao, uvek bi re bila o istom o nainu
koji je pronaao da mu ena vie ne ostaje u drugom stanju.
Da li je zaista bio lud? Otkad se svet izvrnuo naopako,
pa ispada lud svako ko pita zato ga ubijaju, oigiedno
ne treba mnogo da bi nekog proglasili ludim. Samo treba

63
jo i to da prode, ali kad je u pitanju izbegavanje opte
klanice, neki mozgovi dospevaju do izuzetne matovitosti.
Sve to je 2animljivo odigrava se na kraju u skrivenoj
senci. Nita se ne zna o pravoj istoriji Ijudi.
Prenar je bilo ime tog profesora. Sta li je on to reio
da bi spasao svoju karotidu, i plua i one ivce? To je
bitno pitanje, ono koje bi trebalo postaviti ljudima kad
bismo bili zaista oveni i bliski stvarnosti. Ali mi smo
bili vrlo daleko od toga, teturali smo se u nekakvom ide-
alu besmislica, pod straom ratnikih i ludakih parola,
kao ve oprljeni pacovi pokuavali smo bezumno da pobeg-
nemo sa broda u plamenu, ali nismo imali nikakav celovit
plan niti iole poverenja jedni u druge. Zabezeknuti ratom,
zapali smo u ono drugo bezumlje u strah. Lice i na~
lije rata.
Ipak mi je u tom optem ludilu izraavao neku na-
klonost, taj Prenar, zazirui od mene, razume se.
Tu gde smo bili, svi u istom poloaju, nije moglo biti
ni prijateljstva, ni poverenja. Svako je govorio samo ono
to je ilo u prilog uvanju sopstvene koe, jer su sve ili
skoro sve prenosili cinkaroi koji su nas vrebali.
S vremena na vreme bi poneki od nas nestao, to je
znailo da je dokazni materijal prikupljen i da e siuaj
biti okonan pred Ratnim sudom u Biribiju ili na frontu,
ili za one koji su najbolje proli u ludnici u Klamaru.
Drugi sumnjivi ratnici su pristizali, svih rodova oruja,
i vrlo mladi i skoro stari, zaplaeni, a bilo ih je i koji su
se junaili, poseivale su ih ene i roditelji a i deca, razroga-
enih oiju, etvrtkom.
Sav je taj narod obilato plakao u sali za posete, na-
roito predvee. Nemo sveta u ratu dolazila je da se
isplae, kad bi ene i deca otili, po hodnicima s bledom,
mrtvakom svetlou gasnih svetiljki, poto se zavri
poseta, vukui noge obrazovali su veliko slinavo stado,
nita bolje, odvratno.
Za Lolu je poseta tom kao nekom zatvoru gde sam

64
bio, opet bila nekakav oivljaj. Nas dvoje nismo plakali.
Nismo vie imali suza.
Je li istina da ste zaista poludeli, Ferdinande?
- upita me ona jednog etvrtka.
Poludeo sam! priznadoh.
Onda e vas ovde leiti?
Strah se ne lei, Lola.
Znai, toliko vas je strah?
I vie od toga, Lola, toliko me je strah da ak
i da umrem svojom prirodnom smru, kasnije, nikako
ne dam da me spale! Hteo bih da me spuste u zemlju, da
istrulim na groblju, mirno, spreman moda da oivim...
Ko to zna? A ako me spale, Lola, razumete li, sa mnom
je gotovo, konano gotovo... Kostur, uprkos svemu,
jo lii na oveka... Ipak moe lake da oivi od pepela...
Pepeo 2nai kraj... ta kaete na to? ... I onda, razume
se, rat...
O, pa vi ste zaista poslednja kukavica, Ferdinande.
Odvratni ste, kao pacov...
Da, poslednja kukavica, Lola, odbijam rat i sve
to uz to ide... Ne kaem daalim zbog rata... Ja se s njim
ne mirim... Ja zbog rata ne lijem suze... Ja ga naisto
odbacujem sa svim Jjudima u njemu, nita neu da imam
ni s njima ni s njim. ak i da je njih devet stotina deve-
deset pet miliona tamo, a ja ovamo sam, ipak nisu oni
u pravu, Lola, a ja jesam, jer ja jedini znam ta hou:
neu vie da umirem.
Ali, Ferdinande, nije mogue odbiti odlazak u
rat! Samo ludaci i kukavice odbijaju da ratuju kad im je
domovina u opasnosti.
Onda iveli ludaci i kukavice! Ui tanije, neka
preive ludaci i kukavice. Pamtite li, Lola, bar jedno ime
vojnika iz Stogodinjeg rata?... jeste li ikad potraili
samo jedno od njihovih imena?... Niste, zar ne?.,. Ni-
kad se niste potruili a saznate! Za vas su oni isto toliko
bczimeni, nevani i neznani koliko i poslcdnji atom ovog
pritiskivaa za hartiju tu, pied nama, koliko i vae govno

65
o jutros... Eto vidite, Lola, a su poginuli bez razloga!
Bez ikakvog razloga, buale jedne! To ja vama kazem.
I dokazao sam. Jedino je ivot vaan! Za eset hiljada
godina, moemo a se kladimo, ovaj rat, koji nama iz-
gleda toliko znaajan, bie potpuno zaboravljen... Moda
e se jo jedva tuce naunika prepirati tu i tamo oko da-
tuma glavnih pokolja po kojima se proslavio... To je
sve to Ijudi umeju da pamte jedni o drugima u razmaku
od nekoliko vekova, nekoliko goina, nekoliko asova...
Ja u budunost ne verujem, LoJa...
Kad je otkrila u kojoj se meri ja diim svojim sra-
motnim stanjem, prestade da me smatra bednim i da me sa-
aljeva... Puna prezira, ona me osudi, konano.
Odlui da istog asa ode. To je bilo isuvie. Kad sam
je ispratio do kapije te veeri, nije me poljubila.
Zaista nije mogla da prihvati da osudeniku na smrt
nije istovremeno dat i duh rtvovanja. Kad sam je upitao
za nae palainke, ni na to mi nije odgovorila.
Vrativi se u bolcsniku sobu zatekoh Prenara kraj
prozora, okruenog vojnicima, kako proba na suncu
zatitne naoare za gas. To mu je palo na um, objanjavao
je, na morskoj obali za vreme letovanja, a poto je sad leto,
to e ih on nositi preko dana u etnji po parku. Park je
bio ogroman i pod strogim nadzorom bataljona ivahnih
bolniarki. Sutradan je Prenar uporno zahtevao da ga
otpratim do terase da bi isprobao svoje iepe naoare.
Raskona popodnevna svetlost je kupala Prenara, zati-
enog neprozirnim staklima, primetio sam da mu je nos
kod nozdrva skoro proziran i da ubrzano die.
Prijatelju ree mi vreme prolazi, ali ne radi
za mene... Moja je savest nedostupna grii, osloboden
sam, hvala Bogu, takvih bojaljivosti... Na ovom svetu
zloinima nema broja... Odavno su od prebrojavanja
digli ruke... digli ruke... Sve same pogreke... A ini
mi se da sam ja napravio greku... Zaista nepopravljivu...
Kradui konzerve?
Da, zamislite samo, ja sam mislio da je to mudro!

66
Da bih se izvukao iz borbe i tako sratrmo preiveo, ati
ipak i dalje iveo i vratio se u mirno doba kao to se ovek
vraa iscrpljen na povrinu mora poste dugog ronjenja...
Zamalo pa da uspem... AJi rat zaista suvie dugo traje...
to on due traje, to se ne mogu vie zamisliti dovoljno
odvratni ljudi da bi se Domovini zgaditi... Poela je da
prihvata sve, svaije rtve, bilo otkuda dolazile, sve
raspoloivo meso za Domovinu... Postala je krajnji ne-
probira kad su u pitanju muenici za njen oltar. Nema
vie vojnika nedostojnog da nosi oruje i pre svega da
umre pod orujem i od oruja... Od mene e, prema
postednjim vestima, napraviti heroja! Mota da je ludilo
pokolja dobilo neumoljive razmere, kad se prata krada
jedne konzerve, ta rekoh? Kad se zaboravlja! Svakodnev-
no nam se, razume se, prua prilika da se divimo krnim
pljakaima i sa nama se i itav svet klanja njihovom bo-
gatstvu, a njihov je ivot, kad se poblie razmotri, samo
dug zloin koji se svakodnevno ponavlja, ali ti Ijui ui-
vaju slavu, poasti i imaju mo, njihova su nedela osve-
tana zakonima, dok, medutim, koliko god daleko zala-
zili u istoriju a meni moete verovati kad je istorija
u pitanju sve nam dokazuje da krada iz koristoljublja,
pogotovu sitna kraa hrane kao to je hleb, unka, sir,
neumitno donosi izvriocu izriitu osudu, neumoljivo
izbacivanje iz zajednice i veliku kaznu, automatski gu-
bitak asti i sramotu koja se ne d okajati, a sve to iz dva
razloga, prvo zato to je izvrilac takvih prestupa obino
siromah i to takvo stanje po sebi znai bitnu neostoj-
nost, a drugo, to njegov postupak sadri nekakav pre-
utan prekor zajednici. Krada siromaha postaje kao neki
protest pojedinca, shvatate Ji?... Kuda to vodi? Tako je
kanjavanje sitnih kraa, ne zaboravite, bilo gde, uvek
krajnje strogo, ne samo kao nain odbrane drutva, ve,
i pre svega, kao ozbiljno upozorenje svim bednicima da
budu na svom mestu i u svojoj kasti, mirni i vedro pomi-
reni sa crkavanjem od gladi i bede vekovima i jo due...
Dosad su u Republici sitni lopovi imali bar tu prednost

67
da su lieni asti noenja rodoJjubivog oruja. Ali vec'
od sutra stvari se menjaju i ve sutra u ja, lopov, stati na
svoje mesto u vojnim redovima... Takva je naredba...
Na najviem mestu je odlueno da se zaboravi ono to
oni nazivaju mojom trenutnom zabJuelou, i to, pa-
zite dobro, uzev u obzir ono to se zove ast porodice.
Kakva blagonakJonost! I sad ja tebe pitam, drugar, ko
e to biti pretvoren u sito i reeto pod kiom i francuskih
i nemakih metaka? Ja, i to sam samcijat, zar ne? A kad
poginem, da nee ast porodice da me vaskrsne?... uj,
kao da je gledam, mislim svoju porodicu, kad sve ovo
ratno udo prode... Kao to sve prolazi. Veselo e skaku-
tari moja porodica po travi, kad ponovo dode Jeto, kao
da je giedam u sunane nedelje... Dok u ja, tri stope
ispod zemije, ja tata, sav ucrvljao i odvratniji o kile
balege 14. jula, fantastino truliti svim svojim razoa-
ranim telom... ubriti brazde neznanog oraa, to je prava
budunost pravog ratnika! Eh, drue, ovaj vam je svet
samo ogromno preduzee za zavitJavanje Ijudi! Vi ste
mladi. Neka vam ovi trenuci mudrosti vrede koliko i
godine! Sluajte me dobro, prijatelju, ne dozvolite da
vam ovo olako promakne, te da ne sagledate sav znaaj
onog bitnog znaka kojim se odlikuje svako ubilako
licemerje. Drutva. Razneavanje nad sudbinom, nad
ivotom bednika... Kaem vam, sitni ljudi, preeni u
ivotu, pretueni, pljackani, veito izrabljivani, upozo-
ravam vas, kad monici ovog sveta ponu da vas vole,
znai da nameravaju da vas pretvore u meso za topove.
To je onaj znak... I on nikad ne vara. Uvek poinje na-
klonou. Luja X IV je ba boiela tikla za njegov dobri
narod, tu se bar znalo na emu smo. A i Luja X V isto
tako. Ovaj je njim brisao zadnjicu. Nije se ivelo ni dobro
ni lepo u to doba, istina je, siromasi nikad nisu lepo iveli,
ali ih bar nisu s ovakvom upornou i zagrienou klali
kao to to rade nai dananji tirani. Nema mira, kaem
vam, za male ijude, sem u preziranju velikih, koji o narodu
misle jedino iz ugla svojih interesa ili svog sadizma...

68
Filozofi su, ne zaboravire to, prvi poeli da priaju bajke
estirom narodu... Narod je znao samo za nauku hrian-
sku. A oni su poeli, kako su to proglasiJi, da ga vaspi-
tavaju... Kakve su samo istine imali da mu otkriju, sve
Jepe od fepih! I nimaJo tekeJ BJistave! Narod je bio
zasenjen. To je ono, poeo je da govori estiti narod,
to je ono! Ba ono pravo! Hajde svi da izginemo za to!
Narod nikad nita i ne trai do da gine! Takav je on. i-
veo Didro! zaurlali su, a potom Alal vera, Volteru!
To su filozofi, i to kakvi! Pa, iveo Karno koji tako lepo
organizuje pobede. iveli svi! Eto momaka koji bar ne
daju da dobri narod crkava u mraku neznanja i fetiizma!
Pokazuju mu puteve slobode! Emancipuju ga! Nije dugo
potrajaJo! Prvo svi da znaju da itaju novine! U tome je
spas! Do avola! Samo urno! Neemo vie nepismenih!
Ne treba nam to! Samo vojnici, graani! Da glasaju!
Da itaju! Da mariraju! I da dele po!jupce! I tako je
dobri narod uskoro bio kao zreia kruka. Oduevljenje
to je osioboen neemu treba i da poslui, zar ne? Nije
Danton bio govornik za babino zdravlje! S nekoliko grom-
kih parola, dobro nanianjenih, koje jo odjekuju, mobi-
lisao je za tren oka itav dobri narod! I bt to prvi polazak
prvih bataljona emancipovanih izbezumljenika! Prvih
glasakih i barjaktarskih budala, koje je Dimurijez poveo
da ih satru u Flandriji. to se tie samog Dimurijeza, uklju-
enog kasno u ovu malu idealistiku igru, potpuno novu,
poto je on, u stvari, lovu vie voleo, jednostavno je
dezertirao. On je bio na poslednji plaenik... Besplatan
vojnik, e to je bila novina... Takva novim a je ak i
Getea, koliko god on bio veliki Gete, prosto zasenila kad
je doao u VaJmi. Pred dronjavim i vatrenim legijama,
koje su spontano natravale da bi im pruski kralj prosipao
creva, a sve u odbranu dotle nevidene patriorske izmiljo-
tine, Geteu se uinilo da ima jo tota da naui. Od
tog dana, proglasi on velianstveno, shodno navici svog
genija, poinje novo doba! Moe misliti! Potom, poto
se sistem odlino pokazao, poce serijsku proizvodnju

69
heroja, te su bivali sve jevtiniji, zahvaljuju usavravanju
sistema. Svima je ilo dobro. Bizmarku, obojici Napoleona,
Baresu, kao i amazonski Elzi. Barjaktarska religija smeni
hitro nebesku, tu maglinu ve ispuhanu Reformacijom
i ve odavno svedenu na episkopske antre za priloge.
Nekad je kod fanatika bilo u modi: iveo Isus Hristos!
Jeretike na lomau!. Samo jeretici su bili retki i ipak
dobrovoljci. A evo dokle smo doli, nebrojenom mno-
tvu se na uzvike: Uz kolac beskimenjake! Jalovnjake!
Naivne knjike moljce! Milioni na-desno! raa sklonost
za ratniki poziv. Ljude koji ne ele ni da raspore ni da
ubijaju oveka, smrdljive pacifiste, treba zgrabiti za iju
i raskomadati! I da se ubijaju na trinaest naina masovno
primenjenih! Da bi se nauili pameti, prvo da im se ivima
izvue utroba, iskopaju oi i iupaju godine iz njihovog
triavog slinavog ivota. I to da se radi u masama, da
crkavaju, da se peku, da krvare, da se pue u kiselinama,
sve to da bi Domovina bila jo milija, jo veselija i jo
slaa! A ako jo ima ljama koji nee da shvati ove uzvi-
ene stvari, ovi treba odmah da se sahrane s ostalima,
mada ne ba uz njih, ve na ivici groblja pod sramnim nad-
grobnim natpisom kukavice bez ideala, jer su izgubili, pre-
zrenja dostojni, velianstveno pravo na malo senke sla-
vopojnog i optinskog spomenika podignutog onim pri-
stojnim mrtvacima u sredinjem redu, i izgubili pravo
i na malo odjeka Ministra, koji e dolaziti nedeljom da
pia u kui prefekta i da potresno grmi izna grobova
posle dobrog ruka...
Ali iz dna parka pozvae Prenara. Glavni lekar ga
je hitno zvao preko deumog bolniara.
E vo idem odgovori Prenar i jedva stie da mi
doturi koncept govora, koji je upravo isprobao na meni.
mirantski potez.
Njega, Prenara, nikad vie nisam video. Imao je
manu intelektualca, bio je lakomislen. Znao je mnogo
stvari taj momak, i ba to ga je i zbunjivalo. Trebalo mu
je mnogo, mnogo da bi se pokrenuo, da bi se odluio.

70
 Kako je ve daleko od nas ono vee kad je otiao,
kad se samo setim. Ipak se dobro seam. Kue predgraa,
koje su iviile na park, ocrtavale su se oj>et vrlo jasno,
kao sve stvari pre no to e utonuti u tamu, Senke drveta
su rasle i pele se ka nebu spajajui se s nonom tamom.
Nikad nisam ni pokuao da neto o njemu sa2nam,
da li je zaista nestao taj Prenar, kako su mi rekli. Ali
bilo bi bolje da je nestao.

71
 Ve je na 2lovoljni mir bacao svoje seme za vreme
samog rata.
Moglo se ve naslutiti kako e histerian biti gledajui
ga kako se trese u podrumu Olimpije. U dugom dansing-
-podrumu, zrikavom od stotinu ogledala, tresao se u
praini i oajanju uz negro-judeo-saksonsku muziku. Po-
meanih Britanaca i crnaca, Levantinaca i Rusa, bilo je
svuda, znojili su se i drali, setni i uniformisani, po grimiz-
nim sofama. Te uniforme, kojih se ve sada s mukom pri-
seamo, bile su seme dananjice, ona stvar koja jo raste
i koja e se potpuno pretvoriti u ubre tek neto kasnije,
s vremenom.
Dobro raspaljenih elja vieasovnim igranjem u
Olimpiji svake nedelje, odlazili bismo potom u posetu
naoj valji-rukaviarki-knjiarki gospoi Erot u Bere-
zinski prilaz iza Foli-Berera, kojeg sad nema, a gde su
nekad dolazili mali psi sa svojim malim gospodaricama
da obave fizioloke potrebe.
Mi smo, pak, dolazili da pipajui traimo sreu, kojoj
je besno pretio itav svet. Bilo nas je stid te elje, ali ipak
se moralo i na to misliti. Tee je odrei se Ijubavi no i-
vota. Na ovom svetu oveku ivot prolazi u ubijanju i
oboavanju i to istovremeno. Mrzim te! Oboavam
te! ovek se brani, odrava se, prenosi ivot na dvonoca
sleeeg veka, grozniavo, po svaku cenu, kao da je ne-

7i
vieno prijatno nastaviti vrstu, kao a e nam to na kraju
krajeva doneti besmrtnost. elja da se uprkos svemu
Ijubi kao to se ovek ee.
Mentalno mi je biio bolje, ali je moja vojnika situacija
i dalje l la nereena. Dozvoljeno mi je bilo da izaem
u grad s vremena na vreme, Naa se vaija, dakle, zvala
gospou^ Erot. elo joj je bilo nisko i eiovalo je ograni-
eno, tako da je oveku pred njom u poetku bilo nela-
godno, ali su usne bile, naprotiv, tako nasmejane i tako
sone, da ovek potom vie nije znao kako da joj umakne.
Iza neverovatne govorljivosti i nezaboravnog tempera-
menta krila je niz jednostavnih, gramzivih i pobono
iardijskih namera.
Za nekoliko meseci ve je stekla prilino bogatstvo
zahvaijujui saveznicima i, pre svega, svojoj utrobi. Treba
rei da su je oslobodili jajnika, operisana je od jajnika
prethodne godine. Oslobodilaka kastracija donela joj
je bogatstvo. Ima kod ena tih kapavaca koje kao da im
samo provienje alje. ena koja se sve vreme plai trud-
noe, u stvari kau da je nemona i nikad nee daleko otii
na putu uspeha.
Mladi, a i stariji ljudi, misle da se na taj nain moe
lako i za male pare voditi Ijubav u sobi iza nekih knji-
arsko-sitniarskih radnji. To je jo bilo tano pre dva-
deset godina, ali o tada se mnoge stvari vie ne rade,
a ni ova koja spada u one najprijatnije. Anglosaksonski
puritanizam nas sasuuje iz meseca u meec, i ve je sveo
tako rei na nulu improvizovan provod u sobi iza radnje.
Sve se okrenulo braku i pristojnosti.
Gospoda Erot je znala dobro a iskoristi poslednju
slobodu da se Ijubav jo vodi stojei i za male pare. Neki
sudski izvritelj proao je, jedne nedelje, pored njene rad-
nje, uao je, eno jo je tamo. Bio je pomalo laponac, to
je i ostao bez daljnjeg. Njihova je srea bila ttha. U senci
novina punih izbezumljenih poziva na poslednje rodolju-
bive rtve, ivot, strogo odmeren, bez imalo neprevi-

71
denog, nastavljao se, i to ak muriji no ikad. To su na-
lija i lica, kao senka i svetlost, iste mealje.
Izvritelj gospode Erot ulagao je u Holandiji novac
za svoje prijatelje, one najbolje obavetene, a i za gospou
Erot, kad je dolo do uzajamnog poverenja. Kravate,
prsluii, kosuljice, koje je prodavala, privlaili su enske
i muke muterije i pogotovu ih navodili da esto navrg-
aju.
Veliki je broj susreta na meunaronom i nacional-
nom polju koji su se odigrali u ruiastoj svedosti zave-
sica uz neprekidnu priu gazdarice, ija bi punaka, brb-
ljiva i do besvesti namirisana linost probudila grene
sklonosti i u najokorelijem unom mrzovoljniku. U i-
tavoj toj guvi, ne gubei ni najmanje glavu, gospoa
Erot je nalazila svoju raunicu, pre svega novanu, jer je
uzimala porez i na prodaju i na oseanja, a i zato jer je
bilo mnogo Ijubavi oko nje. Spajala je i razdvajala parove
sa skoro podjednakim uivanjem, sluet se ogovara-
njem, podmetanjem, izdajom.
Izmiljala je neumorno sreu i dramu. Odravala je
vatru strasti. Njen je posao samim tim sve vie cvetao.
Prust, i sam upola avet, gubio se s neverovatnom upor-
nou u beskrajnoj, razvodnjenoj nitavnosti rituala i
postupaka koji obavijaju visoko drutvo, Ijude prazne,
aveti elje, neodlune razmenjivae partnera koji stalno
ekaju svog Vatoa, mlake putnike u potrazi za malo ve-
rovatnim Kiterom. Ali gospoda Erot, po poreklu narod-
ska i ovozemaljeka, vrsto je bila vezana za zemlju siro-
vim prohtevima, glupim i odreenim.
Ako su Ijudi zlobni, moda je uzrok njihova patnja,
ali dugo traje od asa kad prestanu da pate o asa kad
ponu da bivaju bolji. Lep materijalni i Ijubavni uspeh
gospoe Erot jo nije stigao da ublai njene osvajake
sklonosti.
Nije bila zlobnija od veine sitnih trgovkinja iz oko-
!ine, ali se upomo trudila da vam dokae suprotno, zato
se ovek i sea njenog sluaja. Njena ranja nije bila samo

74
mesto Ijubavnih sastanaka, bilo je to i nekakvo skriveno
predvorje sveta bogatstva i raskoi u koje nikad, uprkos
arkoj elji, nisam kroio, i iz kojeg sam, uostalom, bio
brzo i bolno iskljuen, poto sam stidljivo tamo zakora-
io, samo jednom i nikad vie.
Bogati ljudi u Parizu ive zajedno, njihove etvrti
u celini predstavljaju kriku torte iji vrh dotie Luvr,
dok se zaobljena ivica zavrava pod drveem izmedu
Otejskog mosta i Kapije Tern. Eto, to je otmen kraj
grada. Sve ostalo je muka i ubre.
Kad se pode krajem bogatih, prvo se ne primeuju
velike razlike od ostalih etvrti, sem to su ulice malo
istije i to je sve. Da bi se napravio izlet u same kue tih
Ijudi, u te stvari, treba raunati ili na sluajnost ili na pri-
snost.
Preko radnje gospode Erot moglo se zakoraiti malo
blie tom rezervatu, zahvaljujui Argentincima koji su
silazili iz pnvilegovanih etvrti da bi se kod nje snabdeli
gaama i kouljama i malice okusiii lepi izbor njenih
nadobudnih prijateljica, glumiica i muziarki, koje jc
gospoa Erot s predumiljajem okupijala..
Za jednu od njih sam se ja, koji nita nisam mogao
da joj ponudim do svoju mladost, kako se to kae, ipak
preterano zagrejao. U tim krugovima su je zvaii mala
Mizin.
U Berezinskom prilazu svi su se znali od radnje do
radnje, kao u kakvoj palanci ve godinama stenjenoj
izmeu dve pariske ulice, to znai da su jedan drugom
zavtrivali u tanjir i Ijudski se klevetali do Judila.
to se tie materijalne strane, pre rata su trgovci
raspravJjali o ivotu sitnom kao mrvice i dozhhoga. red-
ljivom. Izmedu ostalih iskuenja bede,hronina alba ovih
duandija je bila to moraju u tom polumraku da paJe
gasne lampe jo u etiri popodne zbog izloga. Ali to im je
donosilo zauzvrat atmosferu pogodnu za diskretne pre-
loge.
Mnogo je radnji ipak poclo da propada zbog rata,

75
dok je radnja gospoe Erot, zahvaljujui mladim Ar-
gentincima, oficirima parajlijama i savetima prijatelja,
sudskog izvritelja, dobila nov polet, to su svi u okolini
propraali moete zamisliti kakvim uasnim opaskama.
Da napomenemo uzgred da je u to isto vreme slavni
poslastiar iz broja u z iznenada izgubio svoje lepe mu-
terije zbog mobilizaje. Lepe Ijubiteljke slatkia u du-
gim rukavicama, prinuene da idu peice, jer se dotle
dolo rekvizicijom konj, nisu vie dolazile. I nikad vie
nee doi. A Sambane, knjigovezac notnih tekstova, iz-
nenada nije umeo da se odbrani od elje koja ga je uvek
muila, da sablazni nekog vojnika. Izuzetna smelost, u
zao as, jedne veeri nepovratno ga je unitila u oima
nekih rodoljuba, koji ga odmah optuie za pijunau,
te je morao da zatvori radnju.
Gospoica Ermans, naprotiv, iz broja 26, ija je
spejalnost dotad bila onaj gumeni artikal, o kojem se
govori ili se preuti, vrlo bi se dobro snala, zahvaljujui
datim okolnostima, da nije imala nepremostivih tekoa
da nabavi prezervative, jer ih je obijala iz Nemake.
Samo je gospoa Erot, u stvari, na pragu novog raz-
doblja finog rublja i demokratije, lako zakoraila u na-
predak.
Mnogo se anonimnih pisama slalo iz radnje u radnju,
i to paprenih. Gospoda Erot je vie volela, radi line ra-
zonode, a i da bi se izdvojila, da ih upuuje visokim li-
nostima, te je i u tome dolazila do izraaja jaka ambicija,
koja je inila osnovu njene naravt, Predseniku vlade,
na primer, pisala je samo da bi mu rekla da je rogonja,
a maralu Petenu na engleskom, uz pomo renika, koliko
da ga nasekira. Anonimno pismo? Hladnom vodom na
areno perje! Gospoa Erot je obijala svakog jutra i-
tavu gomilicu tih pisama, i nisu bila namirisana, moete
mi verovati. To bi je za desetak minuta bacilo u misli,
ak i zaprepastilo, ali bi odmah potom povratila ravno-
teu, bilo kako, pomou bilo ega, ali bi je uvek povratila

76
 i to vrsto, jer u njenon unurranjem ivotu nije uopre
bilo mesta za sumnju, jo manje za istinu.
Meu njenim mute'ijama i tienicima, mnogo malih
glumica je donosilo sa sobom vie dugova no haljina.
Sve ih je gospoda Erot ftvetovala, a njima je to koristilo.
Medu njima i Mizin, kojjse meni inila najljupkija od svih.
Pravi mali muziki and<o, srce od violinistkinje, srce ali
ne i nevinace, to mi je i dokazala. Neumoljiva u svojoj
elji da uspe ovde na zerdji, a ne nebu, snalazila se kako je
umela, kad sam je uposnao, u vrio ljupkoj jednoinki i
vrlo pariskoj i brzo zaioravljenoj, u pozoritu Varijete,
Pojavljivala se s vplinom u nekakvom prologu, u
stihovima i melodinoin. Divan i komplikovan anr.
Zbog mog oseanjs prema njoj, moje se vreme pre
tvori u grozniavo trarje od bolnice do izlaza iz njenog
pozorita. Uosta/om, nUa je nisam samo ja ekao. Pri-
padnici suvozemne vojste osvajali su je jedan za drugim,
vazuhoplovci takoe i o lake, ali zavodniku zastavicu
drali su bez premca Aigentinci. Njihova trgovina smrz-
nutim mesom dobijala je, zahvaljujui naglom porastu
novih jedinica, razmere prirodne sile. Mala Mizin je do-
bro iskoristila te dane konjunkture. Imala je pravo, danas
Argentinaca vie nema.
Nita nisam shvatao. Rogove mi je naticalo sve i svi,
ene, novac, ideje. Bio sam rogonja i nije mi bilo milo.
I danas mi se deava ds sretnem Mizin sluajno, jednom
u dve godine ili ee, |cao i veinu ljudi koje sam nekad
vrlo dobro poznavao. Io je onaj rok, dve godine, potre-
ban da bi se uvidela na prvi pogled, onaj koji ne vara kao
ni instinkt, sva runoa kojom je sad obeleeno jedno lice,
svojevremeno Ijupko.
ovek kao da je sa trenutak u nedoumici, a onda
mora da prihvati ono u ta se to lice pretvorilo s rastuim
odvratnim neskladom celog lika. Mora da prihvati karika-
turu koju su lagano i briljivo urezivale te dve godine.
Da prihvati vreme i tu runu sliku. I tek onda moe da
kae da je i sebe zaista prepoznao (kao stranu novanicu

77
koju na prvi pogled okleva da uzme), da nije pogreio put,
a je zaisra izabrao onaj pravi bez ikakvog dogovaranja,
onaj neizbeni put preden za ove dve godine, put trulenja.
I eto, to je sve.
A kad bi me Mizin tako srela, sluajno, toliko se ua-
savala i mene i moje glavurde, da je gledala da me svakako
izbegne, da pobegne, da okrene glavu, bilo ta... Smrdeo
sam joj, oigledno, na itavu jednu prolost, aii ja znam
kojih je ona godina, i to ve odavno, uzalud joj je tru,
nikako ne moe da mi pobegne. Stoji tako, zbunjena
pred mojom egzistencijom, kao pred udovitem. Ona,
tako tanana, smatra se obaveznpm da mi postavlja trapava,
blesava pitanja, kakva bi postavljaJa sluavka uhvaena
u greci. ene imaju narav sluinadi. Ali ona moda vie
uobraava tu odvratnost no to je osea. I to je nekakva
uteha koja mi ostaje. Moda je ja samo navodim na ose-
anje da sam ogavan. Moda sam u tome pravi umetnik.
Najzad, zato ne bi bilo isto toliko umetnikog u runom
koliko i u lepom. To je anr koji treba negovati. To je sve.
Dugo sam mislio da je mala Mizin glupa, ali to je
bilo samo miljenje izazvano tatinom odbijenog udva-
raa. Znate, pre rata svi smo biJi jo vee neznalice i jo
uobraeniji no danas. Skoro nita nismo znali o svetu
uopte, jednom rei biJi smo nesvesni... Balavcima kao
to sam bio ja jo je biJo vrlo lako prodati rog za svecu.
Mislio sam da e mi to to sam zaljubljen u tako slatku
Mizin dati ne znam kakvu snagu, a pre svega hrabrost
koja mi je nedostajaia, i sve to samo zato to je ona bila
Jepa i tako lepo muziki obdarena! Ljubav je kao alkohol,
to je ovek slabiji i pijaniji, to misli da je jai i pametniji,
i uveren je u svoje pravo.
Gospoa Erot, roaka mnogih palih junaka, izlazila
je iz Priiaza samo u dubokoj crnini, uostalom u varo je
ila retko, njen je izvritelj bio Ijubomoran. Okupljali
smo se u trpezariji iza radnje koja se s rastutm prosperi-
tetom sve vie pretvarala u pravi mali salon. Tu se ola-
zilo na razgovor, prijatnu i pristojnu zabavu pod gasnom

7
svetiljkom. M ak Mizin za klavirom oaravala nas je kla-
sinom muzikom, iskljuivo, iz obzirnosti prema tom
bolnom vremenu. Sedeli bismo tako popodnevima, rame
uz rame, s izvriteljem u sredini, uljuljkujui se zajedno
svojim tajnama, strepnjama i nadama.
Sluavki gospoe Erot, oskora u slubi, bilo je
mnogo stalo da sazna kad e se najzad neki od nas odlu-
iti na enidbu s nekom od devojaka. Kod nje na selu
slobodna zajednica se nije mogla ni zamisliti. Svi ti Ar-
gentinci, oficiri, muterije-njukala izazivali su u njoj
skoro ivotinjski nemir.
Mizin je sve ee bivala u drutvu junoamerikih
muterija. Tako sam uskoro bio potanko upuen u sve
tajne kuhinja i posluge te gospode, jer sam saekivao
svoju prijateljicu na izlazu za poslugu. Sobari te gospoe
smatrali su me za podvodaa. I tako malo-pomalo svi
poee da me smatraju za podvodaa, ak i sama Mizin,
a nekako u to vreme i svi uobiajeni gosti radnje gospoe
Erot. Ja tu nisam mogao nita. Uostalom, kad-tad doe
do toga da vam udare neku etiketu.
Vojne vlasti su mi produile bolovanje za jo dva
meseca i govorilo se ak da e me osloboditi vojne oba-
veze. Mizin i ja reismo da stanujemo zajedno u Bijankuru.
To je bio nain da me se oslobodi lukavstvom, jer je ko-
ristila to to stanujemo daleko da se sve ree vraa kui.
Uvek je nalazila nove izgovore da ostane u Parizu.
Noi u Bijankuru su bile tihe, ponekad bi ih oivela
neka od onih detinjastih vazdunih uzbuna zbog aviona
i cepelina, koje su stanovnicima grada davale priliku za
opravdavajue drhtanje. U oekivanju svoje dragane od-
Iazio sam u etnju im padne mrak, sve do mosta Grenel,
tamo gde se senke penju iz reke sve do nadvonjaka me-
troa, njegovog erdana svetiljki zategnutog u mrklom
mraku ogromne gvourije koja uz grmljavinu juria
pravo u bok velikih zgrada Pasija.
Ima u gradovima nekih tako glupo runih mesta,
da je ovek tu skoro uvek sam.

79
 Mizin se na kraju vracala tom naem kakvom-takvom
ognjitu samo jednom nedeljno. Sve je ee pratila pe-
vaice kod Argentinaca. Mogla je da svira i zaraduje za
ivot u bioskopima, mem bi bilo mnogo lake da odlazim
po nju, ali Argeminci su bili veseli i dobro su plaali,
a bioskopi su biii tuni i plaali su malo. Od takvih izbora
se sastoji itav ivot.
Da bi mi konanO polo naopako, doe i Vojniko
poiprilte. Ona odmah uhvati stotinu veza, moja Mizin,
u Ministarstvu, i sve j ee sad odlazila na front da za-
bavlja nae drage vojnike, a ta su putovanja trajala po i-
tavu nedelju. Tamo je krmiJa sonatu i adao pred dvora-
nama punim onih iz taba, lepo smetenih da bi videli
njene noge. Vojnici su se gurali po klupama iza svojih
stareina, oni su uivsdi samo u melodinim odjecima.
Zatim je provodila vrlo zamrene noi u hotelima vojne
zone. jednog mi se dana odande vratila vrlo vedra, nosei
iplomu za hrabrost, koju je potpisao jedan od naih ve-
likih vojskovoda, moliu lepo! Ova je diploma znaiJa
poetak njenog konariog uspeha.
U argentinskoj koloniji je odmah uspela da stekne
ogromnu popularnost. Divili su joj se. Luovali za mojom
Mizin, tako slatkom ratnom violinistikinjom. Tako svea
i kovrdava, a uz to jo i heroina! Kod Argentinaca pri-
znanje ide iz utrobe, divljenju prema naim vojskovoama
nije bilo granica, a kad im se moja Mizin vratila sa svojim
dokumentom u origiralu, svojom Jepom njukicom i
hitrim i slavnim prstiinta, utrkivali su se ko e je vie voleti,
prosto kao na Jicitaciji. Herojska poezija osvaja, ne naila-
zei na otpor, one koji ne idu u rat, a jo lake i sigurnije
one koji se zahvaljujii ratu ogromno bogate. To je
pravilo.
Vragolasti heroizam, to vas obara s nogu, kaem
vam. Fabrikanti oruja iz Rija nudili su svoje ime i svoje
akcije Jjupkoj curi, koji je tako lepo davala enstvenost
francuskoj ratnikoj hrabrosti, a njima na korist. Mizin
je umela, treba priznati,da o sebi sastavi poprilian reper-

80
toar ratnih zgoa i nezgoda, koji joj je, kao koketan
eiri, divno pristajao. esto bi i mene iznenadiia svojom
vetinom i, siuajui je, morao sam da priznam da sam ja,
kad je re o izmiljotinama, sirovi simuiant u poreenju
s njom. Imala je dara da svoje pronalaske smesti u daleku
dramsku perspektivu u kojoj je sve postajaio, i ostajalo,
dragoceno i upeatljivo. Mi, borci, bili smo u svojim pri-
ama, to sam tek sad uvideo, grubo tani i vezani za tre-
nutak. A moja je lepotica operisaia u razmerama venosti.
Treba verovati Klodu Lorenu kad kae da je prvi pian
jedne siike uvek odvratan, a da umetnost zahteva da se
sr slike da u daijini, u neuhvatljivom, tamo ge je ia,
sanjarija uhvaena na delu, jedina Ijubav oveka. Zena
koja zna da vodi rauna o naoj bednoj priroi lako
postaje naa dragana, naa neophodna i vrhunska nada.
Kraj nje oekujemo a nam sauva lano opravdanje
naeg postojanja, ali u meduvremenu, igrajui tu udesnu
ulogu, ona moe sebi da obezbedi srestva za sasvim lep
ivot. Mizin to nagonski nije proputala.
Njeni su Argentin bili u etvrti Tern, i naroito
na ivici Bulonjske ume, u zasebnim kuama, lepo odvoje-
nim i zatvorenim, blistavim, koje su u ovo zimsko doba
bile prijatno zagrejane, tako da bi ve na ulazu ovek i
nehotice poeo da misli s optimizmom.
U svom drhturavom oajanju poeo sam, krajnje
neumesno, da vrio esto odlazim, kao to sam ve rekao,
da ekam svoju drugaricu u prostorijama za poslugu.
Strpljivo sam ekao, ponekad do zore. Spavalo mi se,
aii sam ostajao i te kako buan, zahvaljujui Ijubomori,
a i belom vinu kojim me je posluga izdano sluila. Argen-
tince, gospodare, viao sam vrlo retko, sluao sam nji-
hove pesme i reski panski jezik, i klavir, ija svirka nije
prestajala, ali svirale su najee neke druge ruke, a ne
ruke Mizin. Gde li su za to vreme bile njene ruke, gadu-
re jedne?
Kad bismo se nali ujutro prcd vratima, namrtila
bi se kad bi me ugledala. Jo sam u to doba bio priroan

8.
kao ivotinja, nisam hteo da ispustim svoju iepoticu, to
je sve, kao pas kost.
Najvei deo mladosti ovek izgubi u nespretnim po-
stupcima. Bilo je oigledno da e me moja prijateljica
napustiti, konano i uskoro. Jo nisam nauio da postoje
dva oveanstva: oveanstvo bogatih i oveanstvo si-
romanih. Trebalo mi je, kao i tolikim drugima, dvadeset
godina i rat da bih nauio gde mi je mesto i da pitam za
cenu stvari i Ijudi pre no to ih dotaknem, a pogotovu pre
no to se za njih veem.
Grejui se tako u predsoblju pred kuhinjom sa dru-
garima slugama, nisam razumevao kako to iznad moje
glave igraju argentinski bogovi, mogli su biti i nemaki,
francuski ili kineski to nije bilo vano, ali bogovi,
bogati, i to je bilo ono to je trebalo shvatiti. Oni gore
sa Mizin, a ja dole bez ikoga. Mizin je ozbiljno razmiljala
0 svojoj budunosti i zato je vie volela da bude s nekim
bogom. I ja sam, naravno, razmiljao o svojoj budunosti,
ali u nekakvom bunilu, koje me je dralo sve vreme,
priguenom ali prisutnom strahu da e me ubiti u ratu
ili da u cri od gladi u miru. Bio sam kao na belom hlebu
1 jo zaljubljen. Nije to bio samo ruan san. Ne ba mnogo
daleko od nas, na nepunih sto kilometara, milioni ljudi,
hrabrih, dobro naoruanih, dobro obuenih, ekali su
me da mi smrse konce, a i Francuzi su me ekali da mi
oderu kou ukoliko ne prihvatim da mi je oni preko puta
iseku u krvave kaieve.
Za siromaha na ovom svetu postoje samo dva osnovna
naina da crkne, bilo od krajnje ravnodunosti svojih
blinjih u miru, bilo od ubilake strasti tih istih u ratu.
Ako, pak, ponu da misle o vama, odmah ti blinji po-
misle na muenje i ni na ta drugo. Zanimate ih jedino kad
ste u krvi, smradovi! Prenar je, to se toga tie, bio u
pravu. Pred skorom neminovnou klanice ne razmilja
se mnogo o budunosti, ovek bi samo da u Ijubavi pro-
vede to malo dana koliko mu je ostalo, jer je to jedini na-

82
in da nekako zaboravi to telo, koje e mu sutra odrati
odozgo do dole.
Poto je Mizin beala od mene, ja poeh sebe da
smatram idealistom, tako ovek svoje sitne nagone oblai
u krapne rei. Bolovanje mi se bliilo kraju. Novine su
pozivale gromko sve mogue borce, razume se pre svega
one koji nisu imaii veza. Zvanino je biJo reeno da
se sme misliti samo na to kako da se dobije rat.
I Mizin je, kao i Lola, elela iz sveg srca da to pre
otperjam na front i da tamo i ostanem, a kako joj se inilo
da ja s tim oteem, odluila je da ubrza stvari to, meutim,
nije bilo u njenoj prirodi.
Jedne veeri, kad smo se izuzetno vraali zajedno u
Bijankur, prooe vatrogasci uz trubljenje i svi ljudi iz
nae kue jurnue u podrum u ast ne znam kakvog ce-
pelina.
Ovakve sitne panike, kad se itava jedna etvrt, u
piami i sa sveom u ruci, ciei strpava pod zemlju da
izbegne jednu skoro izmiljenu opasnost, davale su punu
meru zabrinjavajue povrnosti tih bia, as zapiaenih
kokoi, as uobraenih, a poslunih ovaca. Takve udo-
vine nedoslednosti moraju da zauvek odvrate od Ijudi
i najstrpljivijeg i najupornijeg ljubitelja drutva.
Na prvi zvuk alarmne trube Mizin zaboravi sav he-
roizam koji su joj priznali u Vojnikom pozoritu. Uporno
je zahtevala da se sruim s njom u dno podzemJja, u hod-
nike podzemne eleznice, u kanalizaciju, bilo gde, ali u
zaklon, i to najdublji, i to odmah! Gledajui stanare kako
jure, debeli i mravi, neozbiljni i dostojanstveni, preska-
ui sve po etiri stepenika, ka spasonosnoj rupi, to je ak
i mene, najzad, naoruaJo ravnodunou. Kukavica ili
hrabar, ne znai mnogo. Zec ovde, heroj tamo, isti je to
ovek, niti misli ovde niti misli tamo. Sve to nije sticanje
novca beskrajno ga prevazilazi. Sve to znai ivot ili
smrt procenjuje pogreno i naopako. Jcdino to razume
je novac i pozorite.
Mizin je cmizdrila pred mojim opiranjem. Ostali

83
stanari su nas nagovarali da podemo s njima, te sam najzad
pristao da me ubede. Kad je bilo rei o izboru podruma,
iznesoe niz razliitih predloga. Pobedio je mesarov po-
drum veinom glasova, smatralo se da iei dublje od svih
podruma u zgradi. S praga nas zapahnu otar zadah, koji
sam dobro poznavao, i u tom asu mi bi apsolutno ne-
podnoljiv.
I ti e sii tu, Mizin, gde meso visi na kukama?
upitah je.
A to da ne? odgovori ona iznenaeno.
E, u meni rekoh joj ja to budi neka seanja
vie volim da se vratim gore,
Znai, odlazi?
Nai emo se im se ovo zavri.
Ali, sve to moe da potraje...
Vie volim da te saekam gore rekoh joj.
Ne volim meso, a i ovo e brzo biti gotovo.
Za vreme uzbune, zatieni u sklonitima, stanari
su izmenjivali vragolaste ljubaznosti. Neke od gospoda,
u kunim haljinama, one to su poslednje pristigle, ele-
gantno i s merom su se urile ka svodu punom vonja,
gde su im mesar i mesafka nudili gostoprimstvo, izvinja-
vajui se zbog vetake hladnoe, neophovne za odra-
vanje robe.
Mizin nestade s ostalima. ekao sam je gore u stanu,
celu no, ceo dan, celu godinu. Nikad se vie nije vratila.
A ja sam od tada postajao sve nezadovoljniji i samo
su mi se dve misli vrtele po glavi. Spasti kou i otii u
Ameriku. Ali umai ratu ve je bio pozamaan posao,
na kojem sam se preznojavao mesecima.
Topova! Ljudi! Municije! zahtevali su rodoljubi,
nikad im nije bilo osta. Izgleda da se ne sme ni oka
sklopiti dok jadnu Belgiju i nevini mali Alzas ne oslo-
bodimo germanskog jarma. Ta je misao opsedala, kako
su nam tvrdili, najbolje meu nama i nije im davala da
diu, da jedu, da se pare. Ipak, reklo bi se da ih to nije

84
spreavalo, one preivele, da prave postove. Moral je u
pozadini bio dobar, to se moglo rei.
Trebalo je na brzinu da se vratimo u jedinice. Ali
mene su ve na prvoj viziti ocenili daleko ispod proseka,
kao jedva valjanog za neku drugu botnicu, sad kotane
i ivane bolesnike. Jednog jutra izaosmo iz Ptihvatilita
nas estorica, tri artiljerca i tri konjanika, ranjenika i bo-
lesnika, u potrazi za mestom gde se obnavljaju zgubljena
hrabrost, upropaeni refleksi i polomljene rtike. Prvo
proosmo, kao svi ranjenici u to vreme, kroz kontrolu
u Val-de-Grasu, trbuastoj tvravi, dostojanstvenoj, ob-
rasloj bradom drvea, iji su hodnici mirisali tia vagone
sporovozne kompozicije, danas je verovatno ziuvek ne-
stao taj miris, ta meavina vonja nogu, slame i uljanih
svetiljki. Nismo dugo ostali u Valu, tek to nas ugledae,
a ve nas izgrdie, i to valjano, dva oficira iz uprave, pre-
moreni i prljavi od peruti, zapretie nam Vojnm sudom
i potom nas drugi administrativci izbacie na vlicu. Nije
bilo mesta za nas, rekoe, i uputie nas neo edeno ka
nekom utvrenju, negde, u prigradskom pojasu,
Od krme do utvrenja, od rakijice do kafenceta,
krenusrno nas estorica, nasumce i pogrenim putevima,
u potragu za tim novim skionitem, koje je, izjjeda, biSo
specijalno namenjeno izleenju nesposobnih iieroja po-
put nas.
Samo je jedan od nas estorice nosio neo imetka,
koji se sastojao, treba rei, od plehane kutije ketsa Perno,
uvena marka kojoj vie nema ni pomena. U toj kutiji na
je drugar krio cigarete i etkicu za zube, a svi srto se sme-
jali toj u to vreme neobinoj brizi za zube i zbg te neo-
bine tananosti nazivali smo ga homoseksuaac.
Najzad, posle mnogo oklevanja, dospesno u pola
noi do od mraka naduvenih bedema tog utvreija Bisetr,
broj 4j se zvalo. To je bilo to.
Obnovili su ga da bi tu prihvatili bogalj; i starce.
Vrt jo nije ni bio zavren.
Kad stigosmo nastanjivala ga je samo nastojnica
u vojnikom odelu. Padala je jaka kia. Nastojnica se
uplai od nas kad nas je ula, aii mi je zasmejasmo stavlja-
jui joj ruku na pravo mesto. Mislila sam da su Nemci,
ree ona. Ti su daieko, odgovorismo. Gde ste ranjeni,
brinula se ona? Svuda, ali on je itav!, odgovori joj
artiljerac. Zaista se mogio rei da je to pravi duhovit
ogovor i nastojnica ga je tako i ocenila. U tom istom
utvrenju potom e s nama stanovati i starci iz starakih
domova. Za njih su pod hitno napravili nove zgrade,
ukraene kilometrima prozora sa zategnutim zavesicama,
tu su ih uvali do kraja neprijateljstava kao insekte. Na
okolnim brdacima erupcija tesnih parcela borila se s go-
milama klizeeg blata, jedva obuhvaenog nizovima krh-
kih potleuica. U njihovoj senci bi ponekad izbila jedna
zelena salata i tri rotkvice koje, ko bi znao zato, zgaene
kine gliste preputaju vlasniku,
Naa je bolnica bila ista inae treba pouriti
da bi se takve stvari videle itavih nekoliko nedelja u
samom poetku, jer za odravanje u nas niko nema ni-
kakve sklonosti, ak smo u tom pogledu pravi prljavci.
Legli smo, kao to rekoh, na sreu, u gvozdene krevete
pri meseini, prostorije su bile sasvim nove, tako da elektri-
ke jo nije bilo.
Kad smo se probudili, novi glavni lekar je doao da
se upozna, sav srean to nas vidi, tako bi se reklo, sijao
je od srdanosti. Imao je on svojih razloga za zadovoljstvo;
tek to je stekao etiri irita. Taj ovek je uz to imao i naj-
lepe oi na svetu, barunaste i natprirodne i obilato se
njima sluio na ushienje etiri Ijupke dobrovoljne bol-
niarke, koje su ga 2asipale panjom i slatkim izrazima
lica, ne gubei ni mrvicu od prisustva svog glavnog le-
kara. Od prvog trenutka je krenuo na na moral, kao to
nas je i upozorio. Bez prenemaganja je zgrabio prisno za
rame jednog od nas, oinski ga protresao i ohrabruju-
im glasom nam izneo pravila i najkrai put da ovek
orno krene, i to to pre moe, u susret ponovnom razbi-
janju njuke.

86
 Ma otkuda dolazili, svi su samo na to mislili, Reklo
bi se da im je to prijalo. Bio je to novi porok. Francuska
vam je ukazala poverenje, prijatelji, ona je ena, najlepa
ena na svetu je Francuska, zabrunda on. Francuska
rauna na vae junatvo! rtva najpodlije, najbestidnije
agresije, ona ima pravo da zahteva od svojih sinova da je
poteno osvete! Da se u celosti vrate u njeno krilo njene
teritorije, ak i po cenu najveih rtava. Svi emo mi ovde,
to se nas tie, izvriti svoju dunost, prijatelji, a vi iz~
vrite svoju! Nae znanje pripada vama! Vae je! Sve
njegove mogunosti su u slubi vaeg izleenja! Pomo-
zite nam i vi sa svoje strane svojom dobrom voljom!
Znam da na nju moemo a raunamo! Da biste uskoro
mogli da se vratite na svoje mesto kraj svojih dragih dru-
gova u rovove! Vae sveto mesto! Za obranu nae drage
zemlje. ivela Francuska! Napred! Umeo je da govori
vojnicima.
Mi smo stajali u stavu mirno, svaki u podnoju svog
kreveta, i sluali ga. Iza njega jedna crnka iz grupe nje-
govih lepih bolniarki jedva je uspevala da savlada uzbu-
denje koje ju je guilo i iskazalo se u nekoliko suza. Ostale
boJniarke, njene drugarice, odmah se uurbae: Mila!
NiJa! Uveravam vas... Vratie se, zaboga...!
Jedna od njenih roaka, punaka plavua, najbolje
ju je teila. Prolazei kraj nas, pridravajui, poverila
mi je punaka plavua u prolazu da lepa rodaka tako pada
u oajanje zbog nedavnog odlaska verenika mobilisanog
u mornaricu. Vatreni govornik, izbaen iz koloseka,
trudio se da ublai lepo i tragino uzbuenje izazvano
njegovim kratkim i potresnim govorom. Bio je sav zbu-
njen i snuden pred njom. Budenje suvie bolne uznemi-
renosti u eiitnom srcu, oigledno patetinom, svom od
nenosti i oseajnosti. Da smo znale, doktore, aputala
je plava roaka, mi bismo vas upozorile... Oni se tako
neno vole, da samo znate,..! Grupa bolniarki i ef
odoe dalje avrljajui i utei niz hodnike. Za nas vie
nisu hajali.

8/
 Pokuavao sam da se setim i da shvatim smisao tog
govora koji je odrao ovek divnih oiju, ali, daieko od
toga da me rastue, njegove rei mi se uinie, posle kra-
eg razmiljanja, izvanredno pogodne da me odvrate od
umiranja. To je biio miljenje i ostaiih drugova, samo
orti u tome nisu nalaziii kao ja jo i nekakvo izazivanje i
uvredu. Oni nisu uopte pokuavali da shvate ta se zbiva
oko nas u ivotu, jedino su razaznavali, pa i to jedva, da
je ve uobiajeno ludilo sveta poslednjih meseci bilo vee
i da dobija razmere u kojima ovek zaista ne moe da nae
neto vrsto na emu bi zasnovao egzistenciju.
1 ovde u bolnicj, kao ono nou u Flandriji, smrt nam
nije davala mira, samo ovde nam je pretila izdalje, smrt
neizbena kao i tamo, istina je, ali usmerena na nae drhtu-
rave kosture putevima Administracije.
Ovde se na nas nisu izdirali, razume se, ak su nam se
obraali vrlo blago, govorili su nam sve vreme o neem
drugom a ne o smrti, ali je osuda ipak bila jasna na svakoj
hartiji koju su nam podnosili na potpis, u svakoj panji
prema nama: medaljoni... narukvice... i najmanje od-
sustvo... Bilo koji savet... Oseali smo da nas prebroja-
vaju, vrebaju, numeriu u okviru velike rezerve priprem-
ljene za sutranji front. Razume se, sav taj civilni i sani-
tetski svet oko nas bio je, u poredenju s nama, mnogo
vedriji... Bolniarke, gadure, nisu delile nau sudbinu
i misiile su, naprotiv, samo kako e dugo da ive, i to to
ue, i da vole, to je bilo jasno, i a se etaju i hiijadu,
deset hiljaa puta da vode Ijubav. Svaki od tih andela
drao je u onom predelu u donjem trbuhu, kao robijai,
svoj lini ljubavni plan za bolja vremena kad mi budemo
ve mrtvi u nekom blatu, izginuli ko zna kako.
One e se ona s uzdahom prisetiti i s posebnom
nenou, to e samo doprineti njihovoj privlanosti,
potresnim utanjem c podsetiti na tragina ratna vre-
mena one koji se budu vratili... Seate li se malog Barda-
mija, rei e one u predvcerje, mislei na mene, onoga

88
to nismo mogH a mu spreimo kaljanje?... Morai mu
je bio slab, jadnom malom... ta li je s njim bilo?
Maio poetskog aijenja na pravom mestu pristaje
eni isto tako lepo kao i leprava kosa na meseini.
Iza svake njihove rei, svake panje, trebala je ve
sad prokati: Cri e, jadni vojnie... Cri e... Rat
je... Svakom svoj ivot... Svakom svoja sudbina... Sva-
kom svoja smrt... Izgleda kao da deiimo s tobom tvoje
oajanje... Ali niko ne deli smrt s drugim... Sve treba
za zdrave telom i duhom da je razonoda, ni manje ni vi-
e, a mi smo razumne devojke, lepe, ugledne, zdrave i
lepo vaspitane... Za nas je sve automatska biologija, ve-
sela predstava i sve se u radost pretvara! To trai nae
zdravlje! Runo rasplinjavanje u tuzi nam je nedostupno...
Nama treba uzbudenja, samo podsticanje uzbudenja...
Brzo ete biti zaboravljeni, mali vojnici... Budite dobri,
crknite to pre... I neka se rat zavri da moemo da se
udamo za nekog o vaih Ijubaznih oficira... Nekog crno-
manjastog, po m ogustvu...! ivela domovina o kojoj
tata stalno govori!... Kako ijubav mora da prija kad se
ovek vrati iz rata!... Na e mui nositi odlikovanja!...
Bie otmen!... Moi ete da uglaate njegove lepe izme
na dan naeg venanja, ako jo budete bili u ivotu, mladi
vojnie!.., Zar vas nee radovati naa srea, mali voj-
nie!...
Svakog jutra je dolazio i opet dolazio glavni lekar
u pratnji svojih bolniarki. Bio je to naunik, kako nam
rekoe. Oko naih posebnih soba kaskali su starci iz su-
sednog doma iziinim i rasklimatanim koracima. Ili su
i pljuckali ogovaranja i krnjotke zuba iz sobe u sobu,
prenosei okrajke ogovatanja i provaljena olajavanja.
Zatvoreni u zvaninu bedu kao u slinavi tor, ostareli
radnici su pasli svu pogan koju ostavljaju u dui duge
godine robovanja. Nemone mrnjc, ucgle u piljivoj
besposlici zajednikih soba. Koristili su svoju poslednju
klecavu snagu a jo malo nakodc jcdan drugom i da se

8g
uzajamno unite u onome to im je jos predstavljaio ui-
vanje i za ta su jo imali daha.
Vrhunsko zadovoljstvo! U njihovim okorelim kostu-
rima nije vie biio ni atoma koji nije bio suta zioba.
im se prouio da emo mi, vojnici, deliti relarivnu
udobnost utvrdenja s tim starcima, oni poee jednoduno
da nas rnrze, to im nije smetalo da staino doiaze i bez
predaha prosjae ostatke duvana, vukui se du prozota,
i komade bajatog hleba to su popadali pod klupe. Njihova
pergamentska lica su se iepila u vteme obeda uz prozorska
stakla nae trpezarije. Niz prljave bore nosa klizili su
njihovi pogledi kao u starih oblapornih pacova. Jedan od
tih bogalja kao da je bio lukaviji i vei mangup od osta-
lih, On bi dolazio i pevao nam pesmice iz svog doba,
zvali su ga ika Biruet. Pristajao je da rai sve to rau se
trai samo za duvan, sve to hoe, izuzev da proc pored
mrtvanice utvrdenja, koja je, uostalom, radila punom
parom. Jedna od omiljenih ala bila je da ga povcdemo
kao u etnju na tu stranu, Nee da ude? pitali bi ga
kad bi se nali ba ispred vrata, A on bi besnei pobcgao,
ali tako brzo i tako daieko da ga dva dana ne bismo vi-
dali. ika Biruet je nazreo smrt.
Na glavni lekar lepih oiju, profesor Betomb, po-
stavio je za dobro nae due itavu vrlo sloenu apara-
turu, svu svetlucavu, ija smo elektrina pranjenja po-
vremeno primali, strujanja za koja je on tvrdio da daju
tonus i koja smo morali da prihvatimo pod prctnjom iz-
bacivanja. Izgleda da je taj Betomb bio vrlo bogat, a tre-
balo je biti bogat da bi ovek mogao da kupi sve te skupe
elektrine drangultje. Njegov tast, veliki politiar, koji
se duboko umoio u muke kod dravnih kupovina zcm
ijita, omoguio mu je tu rasko.
Trebalo je to i iskoristiti, Sve $e sredi. Zloini i kazne.
Takvog kakav je bio, nismo ga mrzeii. Prouavao je na
nervni sistem s neverovamom panjom, a ispitlvao nas
s utivom prisnou, Ova brtljivo prouena dobro-
dunost bila je prava poslastica za bolniarke, sve vrlo
otmcne, koje su radile s njim. Onc su svakog jutra ckalc,
slatke lutkice, trenutak uivanja u izrazima njegove krajinje
dobrote, bile su to ecerleme! Svi smo igrali u komadu u
kojem je Betomb sebi dodelio uJogu naunika, dobro-
initelja, duboko i ijuba7.no bumanog, samo se rrebaio
sporazumeti.
U toj novoj bolnici bio sam u sobi s podnarednikom
Branidorom, profesionalnim vojnikom; bio je to stari
poznanik bolnica, taj Branldor. Vukao je svoja prore-
etana creva ve mesema i promenio etiri odeljenja.
U toku tih boravaka nauio je kako prvo da privu-
e, a potom i da zadri simpatije bolniarki. Povraao je,
mokrio krv i imao esto krvave prolive, a i disao je teko,
ali to ne bi bilo dovoijno da mu obezbedi sasvim izuzetnu
panju medicinskog osoblja, koje je videlo i gore stvari.
Izmedu dva guenja, ako bi proao koji lekar ili bolni-
arka: Pobeda! Pobeda! Pobea e biti naa! povikao
bi Branldor, ili bi to proaputao krajikom ili cclim plu-
ima, zavisno od sJuaja. Tako se usaglasio s vatrenom
agresivnom literaturom umesno izreiranim utiskom i
uivao je visoko moralno uvaenje. On je znao caku.
Poto je Pozorife svuda bilo prisurno, trebalo je
glumiti, i Branldor je bio u pravu, nema stvari koja mo-
e da izgleda gluplje t da izazove vee negodovanjc od
miitavog posmatraa izvuenog sluajno na scenu. Kad
se ovek tu nae, mora da se prilagodi tonu, zar ne, da
ivne, glumi, da bude oluan iii da nestane. Naroito su
ene zahtevale predsravu i bile su nemilosrdne, gadure,
prema zbunjenim amaterima. Rat, u to nema sumnje,
podstie jajnike, one $u zahtevale heroje, a oni koji to
uopte nisu bili morali su se bar predstavljati kao takvi
ili se, pak, pripremiti za najodvratniju sudbinu.
Za osam dana u ovom odeljenju shvatili smo svu
hitnost neophodne promene stava i, zahvaljujui Branldoru
(u civiJu je bio trgovalci putnik ipkom), ti isti zaplacni
Jjudi u potrazi za senkom, opsednuri sramotnim seanji-
ma na klanicu, jer takvi smo bili u dolasku, pretvorie

91
se u avolsku bandu momaka reenih, do poslednjeg,
da pobede i, moete mi verovati, vinih ubedivanju i
krupnim reima. Soan jezik postade na jezik i tako papren
da su dame ponekad crvenele, nikad se ipak nisu tuile,
jer se dobro zna da je vojnik koliko hrabar toliko i ne-
hajan, a poee i prostaina to je vea prostaina to
je hrabriji.
U poetku, dok smo podraavali Branldora to bo-
Ije moemo, nae rodoljubivo ponaanje nije bilo ba
kako treba, nije ba bilo ubeljivo. Trebalo nam je dobrih
osam dana, pa ak i dve nedelje upornih proba, da bismo
nali zaista pravi ton,
im je na Iekar, redovni profesor Betomb, primetio,
kao naunik, blistavo poboljanje naih moralnih kvali-
teta, on rei, a u dlju ohrabrenja, da nam dozvoli posete,
i to prvo posete roaka.
Neki zaista obdareni vojnici, kako sam uo, oseaju
kad uu u borbu nekakvu opijenost, ak i pravu slast
uivanja. im bih ja pokuao da za sebe zamislim neku
slast tako izuzetne vrste, razboleo bih se bar za osam dana.
Oseao sam se do te mere nesposoban da nekog ubijem,
da je bolje bilo to i ne pokuavati i odmah s tim preistiti.
Nije meni nedostajalo iskustvo, ak je sve uinjeno da
mi se za to otvori volja, ali nisam imao dara. Moda je
za mene bilo potrebnije sporije uvoenje u stvar.
Jednog dana reih da iznesem profesoru Betombu
tekoe, duevne i telesne, na koje nailazim trudei se
da budem onoliko hrabar koliko to elim i koliko to zahte-
vaju uzviene okolnosti. Malo sam se plaio da me ne oceni
kao drskog i bezobraznog brbljivca... Kad tamo, ba
naprotiv! Naunik izjavi da je vrlo srean to sam u nastu-
pu iskrenosti doao njemu da poverim duevni nemir ko-
ji oseam.
Bolje vam je, prijatelju Bardami! Jednostavno
vam je bolje! Eto ta je on zakljuio. Ovo to ste mi
sad sasvim spontano poverili smatram, Bardami, kao vrlo
ohrabrujuu indikaciju primetnog poboljanja vaeg men-
talnog stanja!... Uostaiom, Vodesken, skromni ali zaista
pronicljivi posmatra moralnih paova kod vojnika Car-
stva, jo je 1802. zabeleio takve pojave u saoptenju,
delu danas ve kJasinom, maa nepravedno zanemare-
nom meu naim dananjim studentima, zabeleio je,
kao to rekoh, s mnogo tanosti i odreenosti krize zvane
krize priznanja koje nailaze i izvanredno su povoljan
znak kod moralnog rekonvalescenta... Na veliki Dipre,
skoro itav vek kasnije, povodom isrog tog simptoma
sainio je ve slavnu nomenklaturu u kojoj se ova isto-
vetrta kriza javlja pod nazivom kriza sakupljanja seanja,
kriza koja, po ovom autoru, neposredno prethoi uko-
liko je leenje ispravno masovnom porazu anksioznih
pojava i konanom oslobaanju polja svesti, u stvari
sekundamoj pojavi u toku psihikog oporavka. Dipre,
s druge strane, daje u svojoj slikovitoj terminologiji,
koja je njegovo prevashodno svojstvo, naziv misaona
dijareja oslobodenja toj krizi koju kod pacijenata prati
oseanje vrlo aktivne euforije, upadJjivi porast drutvene
aktivnosti t vrlo primetno poboljanje sna, ovaj ponekad
traje po itav dan, i najza drugi stadijum: vrlo pri-
merna hiperaktivnost genitalnih funkcija, u toj meri da
nije redak sluaj javljanja kod dotle frigidnih subjekata,
prave erotske izgladnelosti. Otuda i izraz: Bolesnik
ne ulazi u fazu ozdravljenja, on na nju juria! To je izraz,
izvanredno slikovit, zar ne, za te povratne pojave kojima
je drugi na veliki francuski psihijatar, Filiber Mareton,
oznaavao zaista trijumfalan povratak svih normalnih
aktivnosti kod rekonvalescenta od bolesti straha... to
se vas tie, Bardami, ja vas ve sad smatram rekonvales-
centom... Da li vas interesuje, Bardami, poto smo ve
kod tako zadovoljavajueg zakljuka, injenica da upravo
sutra podnosim u Drutvu vojnih psihologa saoptenje
o osnovnim odlikama Ijudskog duha?... Mislim da je
saoptenje na visini.
Svakako, profesore, ta me pitanja vrlo ivo in-
teresuju.
 E pa a vas ukratko upoznam, Bardami, s postav-
kom koju iznosim: pre rata je ovek za psihijatra bio ne-
prozirna nepoznanica, a mogunosti njegovog duha bile
su zagonetka...
To je i moje skromno miljenje, profesore...
Rat, vidite li, Bardami, neuporedivim srestvima
koja prua za delovanje na nervni sistem, igra ulogu ve-
likog otkria ljudskog duha! Vekovima jo emo imati
prilike da razmiljamo o ovim psiho-patolokim otkri-
ima, vekovima strasno da prouavamo... Da priznamo
iskreno... Mi smo dosad tek nasluivali emotivno i du-
hovno bogatstvo oveka! Ali sad, zahvaljujui ratu, tu
sm o! Sad smo nainili prodor, bolan svakako, ali za nauku
preloman i blagodatan, u samu sr! Od prvih otkria za-
datak modernih psihologa i psihijatara za mene, Betomba,
nije vie mogao biti doveden u pitanje! Potpuna reforma
naih psiholokih koncepcija se nametala!
To sam i ja, Bardami, mislio.
Zaista, profesore, mislim da bi bilo dobro...
Eto, i vi tako mislite, Bardami, nisam vam ja to
rekao! U oveku su, vidite, dobro i zlo u ravnotei, s jedne
strane egoizam, s druge altruizam... Kod elitnih poje-
dinaca vie je altruizma no egoizma. Je li tano? Je li
tako?
Tano je, profesore, ba je tako...
A kod elitnog pojedinca, pitam ja vas, Bardami,
koja to najvia celina u njemu podstie ahruizam i pri-
morava taj altruizam da se iskae?
Patriotizam, profesore!
Eto vidite, sami ste to rekli! Odlino me shvatate,
Bardami, patriotizam i njegov nerazdvojni pratilac
slava, prosto kao njegov okaz.
Istina je.
Nai estiti vojnici, ne zaboravite, u prvom vatre-
nom krtenju su ve znali da se spontano oslobode so-
fizama i uzgrednih koncepata, a posebno sofizama samo-
odranja. Nagonski i u jednom dahu su se sjedinili s naim

94
osnovnim razlogom postojanja naom domovinom,
Da bi se dolo do te istine inteligencija je ne samo nepo-
trebna, ve ona tu i smeta! Re je o istini srca, Bardami,
kao to su i sve bitne istine! O domovini je re i tu se narod
ne vara! A tu se upravo nedorasli naunik izgubi...
Kako je to lepo, profesore! Isuvie lepo! Klasika!
Rukova se sa mnom oberuke, Betomb, skoro pri-
jateljski neno.
I tad oinskim glasom odade za moje dobro: Ta-
ko ja shvatam leenje svojih bolesnika, Bardami, elektri-
kom telo, a snanim dozama patriotske etike duh, pravim
injekcijama ohrabrujueg morala.
Shvatam, profesore.
Shvatao sam, zaista, sve bolje.
Rastavi se od njega, pohitao sam na siubu boju
sa svojim oporavljenim drugovima u novu novcatu kape-
lu. Ugledah Branldora koji je izraavao svoj visoki moral
iza velike kapije, ulivajui oduevljenje erici nastojnice.
Odmah sam mu se pridruio, im me je pozvao.
To popodne odoe iz Pariza rodaci prvi put otkako
smo ovde, a potom su dolazili jednom nedeljno.
Najzad sam pisao majci. Bila je moja majka srena
to me vidi i plakala je kao kuka kad joj opet vrate tene.
Mislila je da mi mnogo pomae ljubei me, ali je ipak
bila slabija od kuke, jer je ona verovala u rei koje su joj
govorili da bi me od nje odvojili. Kuka, pak, veruje samo
u ono to osea. Majka i ja smo jednog popodneva na-
pravili veliki krug oko bolnice, vukui se jo nedovre-
nim ulicama tog kraja, ulicama sa jo neobojenim stubo-
virna za svetiljke izmeu dugih adavih fasada iaranih
stotinama obeenih krpka, sirotinjskih koulja, sluajui
cvranje masti u podne, vesnika nezdravog sala. U velikoj
mlitavoj zaputenosti pojasa oko grada, tamo gde se lani
sjaj njegove raskoi raspada i poinjc da truli, grad po-
kazuje, onom koji hoe to da vidi, svoju veliku zadnjicu
s kofama za ubre. Ima fabrika kojc se u ctnji zaobilaze,
koje isputaju svakakve smradovc, nckc jcdva zamislive,

05
i gde i sam vazduh ne moe vie da primi sav taj smrad.
U blizini bua malo vaarite izmeu dva visoka i ne-
jednaka dimnjaka. oljuteni drveni konjii, preskupi za
one koji su ih eljni, esto nedeljama privlae, odvraaju
i zadravaju iste male rahitine slinavke, s prstima u
nosu, svojom naputenou, siromatvom i muzikom.
Sve se svodi na tru da se istina udalji od ovakvih
mesta, a ona se vraa i plae nad svima, uzalud je trud,
uzalud pie, i to ono gusto vino, cmo kao mastilo, nebo
je ono to je, vrsto navueno iznad svega, kao velika bara
puna dimova predgraa.
Blatnjava zemlja dole poveava umor nogu, a sa
obeju strana ivot je pritenjen i vrsto oivien hotelima
i opet fabrikama. S te strane zidovi ve lie na mrtvaki
sanduk. Poto je Lola konano otila, Mizin isto tako,
nisam vie imao nikoga. Zato sam najzad i pisao majci,
koliko da ipak vidim nekog svog. U dvadesetoj godini
ve sam imao samo prolost. S majkom sam nedeljom
obilazio ulice i ulice. Priala mi je sitne zgode iz svoje
radnje, ono to se oko nje govorilo o ratu, u gradu, da
je rat tuan, uasan ak, aii da emo se s mnogo hrabrosti
ipak svi izvui, za nju su izginuli biU nesreni sluajevi,
kao na trkama, samo se treba dobro drati i ovek nee
pasti. to se nje tie, ona je u ratu nala novu vehku a-
lost, koju je pokuavala da ne budi suvie, kao da ju je
bilo strah te tuge, bila je puna stranih stvari koje ona
nije razumevala. U dubini due je smatrala da je malom
oveku kao ona sueno da pati od svega i svaega, da je
to njihova uloga na ovom svetu, i da su stvari u poslednje
vreme pole naopako u velikoj meri upravo zato to se
nagomilalo mnogo grehova ba tih maUh ljudi... Sigurno
su pravili gluposti, kojih nisu biU ni svesni, razume se,
aU su ipak krivi, i ak treba da su zahvalni to im je tom
patnjom data prilika da iskupe svoju nedostojnost...
Moja je majka spadala u nedodirljive.
Taj sa subinom pomireni i tragini optimizam bio

96
je za nju nekakva vera i predstavljao je osnovu njene
prirode.
IJi srno tako nas dvoje ulicama izmedu jo neisparce-
lisanog zemljita, po kii, plonici tu tonu i izmiu ispod
nogu, mladi jasenovi du ivice dugo zadravaju kapi kie
na granama, koje zimi trepere na vetru, siromaka aro-
lija. Put za bolnicu vodio je ispred brojnih tek otvorenih
hotela, neki su imali ime, a neki se ni toliko nisu potrudiJi.
Izdavanje za nedelju dana, pisalo je jednostavno. Rat
ih je ispraznio, odvodei radnike i trudbenike stanare.
Nisu se vraali ak ni da umru tu, I to je posao umira-
nje, samo oni su to obavljali napolju.
Majka bi me dopratiJa do bolnice pJaui, prihva-
tala je nesreu moju smrt, ne samo da je na to pristajala,
ve se pitala da li sam i ja toliko pomiren sa sudbinom
kao ona. Verovala je u sudbinu vrsto kao u metar u Mu-
zeju umetnosti i zanatstva, o kojem mi je uvek govorila
s potovanjem, jer je u mladosti nauila da je metar u
njenoj radnji tekstilom i sitnom robom savesno uraena
kopija tog divnog zvaninog etalona.
Izmeu parcela te upropaene prirode jo se moglo
nai poneko obraeno polje, tu i tamo, ak se nekoliko
starih seijaka jo grevito dralo tih ostataka pritenjenih
novim zgradama. Kad bi nam ostalo vremena do povratka
uvee, odlazili bismo, majka i ja, da ih gledamo, te udne
seljake koji su uporno preturali gvoem meku i zrnastu
masu nazvanu zemlja u koju se sputaju mrtvaci da istrunu
i iz koje se ipak dobija hleb. Ipak mora da je zemlja tvrda!
svaki put bi primetila moja majka gleajui ih u nedo-
umici. Nije, u stvari, znaJa za bedu drugaiju od one koja
lii na njenu, na gradsku bedu, i pokuavala je da zamisli
ta znai beda sela. To je jedina radoznalost koju sam video
u svoje majke i to joj je bila dovoljna razonoda za jednu
nedelju. S tim se vraala u grad.
Nisam uopte imao nikakvih vcsti od 1.ole, a ni od
Mizin. Zaista su biie, gadure, na onoj boljoj strani gde je

97
osrneh obavezan, a odstranjivanje ovakvih kao mi nemi-
losrdno, ovakvih predvienih za topovsku hranu i rtve.
Tako su me ve u dva maha vratili na mesta gde se uvaju
taoci. Sad je sve bilo samo pitanje vremena i iekivanja.
Kocka je bila baena.

98
 Branldor, moj sused u bolnici, podnarednik, kao
to sam ve rekao, uivao je nepokolebljivu popularnost
kod bolniarki. Sav je bio prekriven zavojima, a zraio jc
optimizmom, Svi su mu u bolnici zavieli i podraavali
njegov nain. Poto smo postali pristojni i nismo vie
bili moralni ljam, poesmo i mi da primamo posete Ijudi
uglednih i na visokim poloajima u pariskoj administra-
ciji. Proulo se po salonima da je neuropsihijatrijski centar
profesora Betomba postao pravo mesto rooljubivog
plama, pravo arite tako rei. Od tada su nam dolazili
u dane posete ne samo biskupi, ve i jedna italijanska
grofica, veliki proizvoa municije, a potom i sama Opera
i lanovi Francuske komedije. Dolazili su da nam se dive
na licu mesta. Jedna lepa pitomica Komedije, koja je re-
citovala stihove da joj nije bilo para, ak se vratila da mi
uz uzglavlje recituje stihove izuzetno herojske. Njenom
riom i perverznom kosom (a koa joj je bila u skladu)
prolazili su pri tom neobini talasi ija su treperenja uda-
rala pravo u mene sve do donjeg trbuha. Poto me je bo-
anstvena pitala za moje ratne podvige, pruio sam joj
sve pojedinosti, i to tako potresne da vie nije skidala
oka s mene. Duboko dirnuta, zatraiia je doputenje da
u stihovima iskuje, posredstvom pesnika, jednog od
njenih oboavalaca, najupeatljivije delove moje prie.
Odmah pristadoh. Profesor Betomb, upuen u stvar,
 dae svoje vrlo povoljno miljenje. ak je tom prilikom
i istog tog dana, dao intervju izvetaima velike Na-
cionalne Ilustracije, koji nas snimie sve zajedno pred
ukzom u bolnicu pored Iepe lanice Komedije. To je
najuzvienija dunost pesnika u traginim asovima koje
preivljavarno, izjavi profesor Betomb, koji nije pro-
putao nijednu priliku da nam otvori volju za Epopeju!
Nije vie vreme za sitne iarijske planove! Dosta
ubuale literature! Nova se dua rascvetala u nama usred
veiikog i plemenitog praska bitaka! Polet velike rodo-
Ijubive obnove to sad zahteva! Najvii vrhovi oekuju
nau Slavu!... Traimo veiianstveni zamah poeme !...
U svoje ime izjavljujem da smatram izvanrednom inje-
nicom da se u ovoj bolnici, koju ja vodim, pred naim
oima nezaboravno ostvaruje uzviena stvaralaka sa-
radnja Pesnika i jednog od naih heroja!...
Branldor, moj sobni drug, ija je mata u datim okol-
nostima malo zaostajala za mojom i koji nije bio ni na
fotografiji, oseti jaku i trajnu Ijubomoru. Otada poe
divljaki da mi osporava obeleje heroizma. Izmiljao je
nove prie, prevazilazio je sam sebe, nisu ga vie mogli
zaustaviti, njegovi su podvizi ve zalazili u bezumlje.
Teko mi je bilo da pronaem neto jae, neto da
odam tim preterivanjima, meutim niko u bolnici nije
poputao, obuzeti takmiarskim duhom svi su se trudili,
koliko ko moe, da izmisle to lepe ratne stranice da
bi u njima zabiistali uzvienou. Doivljavali smo veliku
herojsku epopeju u ulogama fantastinih junaka u ijem
smo dnu bedni drhtali svim svojim telom i duom. K rv bi
propljuvali da su nas proitali. Rat je bio zreo.
Na veliki prijatelj jo je primao mnogobrojne strane
linosti, gospodu naunike, neutraine, skeptine i rado-
znale. Glavni inspektori Ministarstva prolazili su, dote-
rani i sa sabljom o pasu, kroz nae sobe, poto im se vojni
vek produio, to su se i podmladili, to jest omastili se no-
vim dodacima. Stoga nisu uopte krtarili na odlikovanji-

IOO
 ina i pohvalama ti inspektori, sve je biio u redu. Betomb
i njegovi divni ranjenici postadoe ast i slava saniteta.
Moja lepa zatitnica iz Komedije doe jo jednom
samoinicijativno da obie mene posebno, dok je njen
uobiajeni pesnik dovravao rimovanje pesme o mojim
podvizima. Tog sam mladia najzad sreo, biedog, uzne-
mirenog, na zavoju jednog hodnika. Krhkost njegovih
sranih vlakana, kako mi ree, po miljenju lekara pred-
stavlja pravo udo. Stoga ga ti lekari, zabrinuti za sla-
bana bia, dre daleko od vojske. Zauzvrat se pouhva
tio taj mali bard, po cenu svog krhkog zdravlja i svom svo
jom duhovnom snagom, da iskuje Moralni tu nac
Pobede. Prema tome, lepo orue u nezaboravnim sti
hovima, razume se, kao i sve osralo,
Nisam imao razloga da se alim, poto je izabrao ba
mene, meu tolikim neporecivo hrabrim, za svog he
rojal Uostaiom, kraljevski sam bio usluen. Bilo je to,
istinu govorei, divno. Dogaaj resitala odigrao se u samoj
Francuskoj komediji u okviru takozvanog poetskog po-
podneva. Bila je pozvana cela bolnica. Kad se na sceni
pojavila moja crvenokosa i uzdrhtala recitatorka, velian-
stvenog gesta, stasa obavijenog u duge, najzad slado-
strasne, nabore trobojnice, bio je to znak za itavu vo-
ranu da se digne na noge, eljna onih ovacija kojima nema
kraja. Bio sam na to pripremljen, svakako, ali ipak iskreno
iznenaden, nisam mogao a skrijem svoje iznenadenje od
suseda, sluajui moju ivnu prijateljicu, kako treperi, uzdi-
e.aki jeca da bi boljepredoilasvu dramu obuhvaenu epi-
zodom koju sam ja izmislio za nju. Njen pesnik me je svaka-
ko prevaziao kad je re o mati, on je jo udovino uveli-
ao plod moje mate uz pomo plamenih rima, stranih pri-
deva koji su sveano padali u apsolutnu tiinu punu divlje-
nja. Podignuta zamahom do jedne cezure u najvatrenijem
delu, obraajui se loi gde smo sedeli Branldor i ja i jo ne-
koliko ranjenika, umetnica, ispruenih divnih ruku, kao da
se predavaia najveem heroju medu nama. Pesnik je u tom
asu pobono ilustrovao fantastini izraz smelosti koju

I OI
sam sebi pripisao. Ne seam se vie ta je to bilo, ali nije
bila neka limunada. Sreom, kad je re o herojstvu, nita
nije neverovatno. Publika pogodi smisao umetnikog
prinoenja rtve i cela dvorana se tad okrete nama urla-
jui od radosti, u zanosu, u groznici, pozdravljajui heroje.
Branidor je zauzimao ceo prednji deo loe i sve nas je
prevazilazio, jer je sve mogao da nas skoro potpuno po-
krije svojim zavojima, on je to inio nametno, ubre
jedno.
Ali dvojica drugova se popee na stolice i ipak se
prikazae masi iznad njegovih ramena i glave. Pljeskaii
su im da je sve tretalo.
Ali o meni je re! hteo sam da uzviknem u tom
asu. Samo o meni! Znao sam ja dobro mog Branldora,
taj bi se svaao pred svima, moa bi dolo i do tue.
Najzad je on odneo nur. Nametnuo se. Ostao je pobed-
niki sam da, kao to je i eleo, pokupi ogromno divijenje
i potovanje. Nama pobeenima nije bilo druge do da
jurnemo iza kulisa, to smo i uinili, i tu smo sreom opet
naili na divljenje. Uteha... Meutim, naa giumica i in-
spiratotka nije bila sama u ioi. Kraj nje je bio pesnik,
njen pesnik, na pesnik. I on je, kao i ona, voleo mlade
vojnike, i to neno. To su mi i dali na znanje, na umetni-
ki nain. Prava srea. Ponovie mi to, ali ja uopte nisam
uzeo u obzir njihovo Ijubazno upuivanje u stvar. Utoliko
gore po mene, jer su stvari mogle vrlo lepo da se srede. Bili
su vrlo uticajni. Naglo se oprostih, glupo uvreen. Bio
sam mlad.
Da napravimo bilans: avijatiari su mi oteli Lolu,
Argentind uzeli Mizin, najzad mi je ovaj daroviti izo-
paenko ispred nosa digao moju divnu glumicu. Sav
zbunjen, izaao sam iz Komedije dok su gasili poslenje
svenjake po hodnicima i sam, kroz no bez tramvaja,
vratio sam se u bolnicu, miolovku u dnu nepobedivog
blata i nepokorenih predgraa.

102
 Bez izmotavanja, moram da priznam da mi glava
nikad nije biia sasvim ista. Ali sa bi me svaki as i ni za
ta hvataJa nesvestica, tako da sam mogao da padnem
pod kola, Teturao sam se kroz rat. to se tie deparca,
tokom boravka u bolnici mogao sam da raunam samo
na ono nekoliko franaka koje mi je majka s tekom mukorn
odvajala svake neelje. Stoga sam, im mi je to bilo mo-
gue, krenuo u potragu za malom dopunom, tu i tamo,
gde sam mislio da mogu na neto da raunam. jedan od
mojih bivih gazda uinio mi se prvo za to pogodan, te
ga odmah posetih.
U pravi as se setih da sam u neko mrano vreme radio
kod tog Roea Pita, juvelira kod Madlene, kao dopunski
radnik, malo pre objavljivanja rata. Moj se posao kod tog
odvratnog juvelira sastojao u honorarnom ienju
srebra iz njegove radnje, brojnog, razliitog i u vreme
pred praznike kad ga stalno kroz ruke premeu, tekog
za odravanje.
im bih izaao s fakulteta, gde sam bio na ozbiljnim
beskrajnim (zbog ispita na kojima sam padao) studijama,
trkom sam odlazio u sobu iza radnje gospodina Pita i dva
do tri asa se borio sa srebrnim ajnicima i cinkovim be-
lilom sve do veere.
U naknau za rad dobijao sam hranu, uostalom obil-
nu, u kuhinji. Pored toga, posao mi je bio, s druge strane,
da pre asova izvodim u etnju i obavljanje prirodnih
potreba pse-uvare radnje. Sve to zajedno za 40 franaka
meseno. Juvelirska radnja Pita blistaia je hiljadama di-
jamanata na uglu ulice i svaki od tih dijamanata vredeo
je vie desetina godina moje plate. jo uvek, uostalom,
ti dragulji tamo biistaju. Rasporeen u pomocne odrede
prilikom mobiiizacije, gazda-Pita se posebno posvetio
slubi jednom ministru, iji je automobii povremeno vo-
zio. Ali, s druge strane, i sad sasvim nezvanino, Pita je
bio vrlo koristan u snabdevanju Ministarstva dragoce-
nostima. Svi inovnici su sreom arili na zakijuenim
pogodbama ili na onima koje treba zakljuiti, to je rat
iao dalje, to su ragocenosti bile sve potrebnije Mini-
starstvu. Gospodin Pita }e ak ponekad imao muke da
zadovolji sve porudbine, toliko ih je bilo.
Kad bi bio premoren, g. Pita je uspevao da dobije
inteligentan izraz zahvaljujui umoru koji ga mui, i
samo u tim trenucima. Ali kad je smireno, njegovo lice,
uprkos neporecivoj tananosti crta, oavalo je sklad glupe
mirnoe, te je bilo teko ne zapamtiti zauvek tu obeshrab-
rujuu sliku.
Njegova ena, gospoa Pita, bila je nerazdvojni deo
kase od koje se, tako rei, nikad nije odvajala. Vaspitali
su je za enu juvelira. Roditeljska ambicija. Znala je ta
joj je dunost i ispunjavala je do kraja. Brak je bio srean,
a kasa puna. Nije biia runa gospoa Pita, morala je biti
Iepukasta, kao i tolike druge, samo bila je toliko oprezna,
toliko nepoverljiva, da se zaustavila na ivici lepote, kao
na ivici ivota, s kosom suvie zaeljanom, s osmehom
suvie estim, pokretima malo suvie hitrim ili suvie
lakim. ovek bi razdraeno pokuavao da razlui ima li
u tom biu suvine proraunatosti i zato osea, uprkos
svemu, tu nelagodnost pred njom. Ova nagonska odboj-
nost prema trgovcima, u ljudima koji su s njima u dodiru
i znaju ih, retko je uteha onima koji su bedni, i to znaju,
i koji nita nikom nc prodaju.
Sitne brige trgovake potpuno su, akle, ovlaale

104
gospoom Pita, kao i gospoom Erot, samo na drugi
nain, ali su ovladale i duom i telom, kao to to biva u
kaluerica odanih Bogu.
S vremena na vreme ipak bi nau gazdaricu obuzela
i neka prigodna briga. Tako joj se deavalo da se preda
mislima o roditeijima u ratu. Kakva je ipak nesrea ovaj
rat za Ijude s odraslom decom.
to ne razmisli pre no to neto kae korio
bi je mu odmah, jer o njega, spremnog i odlunog, ovakve
su se sentimentalnosti odbijale. Zar Francusku ne
treba braniti?
Tako su milioni Ijudi dobra sna, ali pre svega i do-
brih rodoljuba, jednom rei stoika, svake ratne noi spa-
vali pravednim snom iznad miliona svojih duana, fran-
cuskog bogatstva.
U javnim kuama, gde je povremeno zaiazio, g. Pita
je bio pun zahteva, ali je nastojao da ga ne smatraju ra-
sipnikom. Nisam ja Englez, lutkice, upozoravao je na
samom poetku. Razumem se ja u posao! Ja sam mali
francuski vojnik kome se ne uri! To mu je bila uvodna
izjava. ene su ga visoko cenile zbog tog murog pristupa
zadovoljstvu. Uiva, ali nije budala, pravi ovek. Ko-
ristio je ta svoja poznanstva da obavi neku operaciju na-
kitom sa vlasnicom kue, jer ova nije verovala u ber-
zanske operacije. G. Pita je neverovatno brzo proao u
vojsci od privremeno nesposobnog do konanog oslo-
botlenja obaveze. Konano je osloboen posJe nebrojenih
korisnih lekarskih pregleda. Jedno od najveih uivanja
u njegovom ivotu bilo je posmatranje, a kad je mogue,
i opipavanje lepih listova na nogama. Tim zadovoljstvom
je bar prevazilazio svoju enu, koja se posvetila samo
trgovini. Na istoj razini vrednosti ipak se nade, reklo bi se,
malo vie nemira kod oveka no kod ene, ma koliko
ustajao bio. U stvari, bio je to nekakav zaetak umetnika
u tom oveku. Mnogi Ijudi se, kao i on, kad je u pitanju
umetnost, zadovoljavaju strau za lepe listove. Gospoda
Pita je bila vrlo zadovoljna to nema dece. Tako je esto
izraavala svoje zadovoljstvo to je nerotkinja, da je njen
mu i sm poverio njihovo zadovoljstvo vlasnici javne
kuce. Medutim, neija deca moraju u rat, odgovori
mu ona, poto je to dunost! Istina je, rat je donosio
svoje dunosti.
Ali ministar, iji je automobil vozio Pita, nije imao
dece, ministri nemaju dece.
Drugi pomonik radio je u isto vreme kad i ja, oko
19x5, na sporednim poslovima u radnji. Bio je to an
Voarez, pomalo statista uvee u malim pozoritima,
a popodne dostavlja robe u radnju gospodina Pita. I on
se zadovoljavao minimalnom platom. Ali se naplaivao
na prevozu. Iao je peke raznosei robu, skoro isto toliko
brzo koliko i pozemnom eleznicom. A novac za kartu
je stavljao u dep. ista dobit. Maio su mu smrduckale
noge, ak mnogo, ali je on to znao i moiio me da ga upo-
zorim kad nema kupaca u radnji da ue bez posledica i
svede tiho raune s gospoom Pita. im bi primio novac,
odmah bi ga otpremili k meni, u sobu iza radnje. Noge
su mu i u ratu bile od velike koristi. Uivao je glas naj-
breg kurira u puku. Za vreme bolovanja doe, da me obi-
e, u Bisetr, i ba prilikom te posete odluismo da zajedno
odemo i neto izvuemo od biveg gazde. Reeno, ui-
njeno. Kad smo stigli na Bulevar Malen, upravo su do-
vravali nametanje izloga.
- Gle, tu ste vas vojica! maio se iznenadi g. Pita
to nas vidi. Ba mi je milo, ipak! Udite! Vi, Voarez,
dobro izgledate. Dobro vam je, a? Ali vi, Bardami, iz-
gledate bolesni, mladiu! Eh, mladi ste! Oporaviete se!
Ipak ste sreni i pored svega, vi mladi, neka kae ko ta
hoe, ali vi doivljavate velianstvene dane, a? Tamo
gore? Na istom vazduhu! Istorija je to, prijatelji moji,
to vam ja kaem. I to kakva Istorija!
Nita nismo odgovorili gospodinu Pita, putali smo
ga da pria ta hoe pre no to zatraimo pare... A on je
nastavio:
Eh, teko je to, priznajem, rovovi!... Istina je!
Ali i ovde je i te kako teko, znatei Bili ste ranjeni, vas
dvojica, je li? A ja sam iscrpljen! Koliko sam samo imao
nonih deurstava u gradu za ove dve godine! Moete
Ii i da zamislite? Recite i sami! Potpuno sam pregaen!
Crkavam! Pariske ulice nocu! Bez svetlosti, prijatelji moji...
Voziti auto nou, esto s ministrom u autu! I to punom
brzinom! Ne moete ni zamisli... Po deset puta moe
da pogine iste noi!
Da podvue gospoa Pita a ponekad je vo
zio i ministrovu enu...
Da, a eto, jo mu se ne vidi kraj.
Uasno! odvratismo mi u glas.
A psi? upita Voarez iz utivosti. ta je bilo
s njima? Setate li ih jo Tiljerijama?
Naredio sam da ih ubiju! kodili su mi! Ubijali
su ugled radnje. Nemaki ovari!
Zaista teta! alila je njegova ena. Ovi
nai novi psi su vrlo dobri, kotski su... samo smrde
pomalo... A oni nemaki vujaci, seate se, Voarez!
Uopte se nisu oseali. Mogli smo da ih drimo zatvorene
u radnji, ak i posle kie...
To je istina dodade gospodin Pita. A ne
kao ova junaina Voarez i njegove noge! Oseaju li vam
se jo noge, an? E, moj Voarez!
ini mi se, jo pomalo odgovori Voarez.
Uto uoe neki kupci.
Neu vie da vas zadravam, prijatelji ree nam
g. Pita trudei se da to pre udalji ana iz radnje. I,
pre svega, dobro zdravlje! Ne pitam vas otkud ste doli!
Ne, bogami! Bezbednost naroda pre svega, to je moje
miljenje.
Na rei bezbednost naroda uozbilji se gospodin
Pita, kao kad vraa kusur... Tako su nas ispratili. Gospoa
Pita nam dade po dvadeset franaka pri polasku. Kroz
radnju, istu i blistavu kao jahta, nismo skoro smeli da
proemo zbog cokula, koje su na tepihu izgledale udo-
vino.

107
 Pogledaj, Roe, ovu dvojicu, kako su smeni...
Odvikli su se! Reklo bi se da $u na neto nagazili! uz-
viknu gospoda Pita.
Navii e se ponovo ree g. Pita srdano i do-
broudno, zadovoljan to nas se reio tako brzo i jevtino.
Na ulici smo razmiljali i zakljuili da neemo daleko
stii sa svojih dvadeset franaka svaki, ali se Voarez opet
neeg novog setio...
Hajdemo - ree mi on majci jednog drugara,
koji je poginuo kad smo bili na Mezi, ja odlazim njegovim
roditeljima svake nedelje da im priam kako im je pogi-
nuo sin... To su bogati ljudi... Uvek mi njegova majka
da oko sto franaka... Kau da im to ini zadovoljstvo.
Onda, ra2ume se...
ta u ja kod njih? ta da kaem majci?
- Pa, rei e joj da si ga i ti video... Dae i tebi sto
franaka... To su pravi bogatai! Kad ti ja kaem! A ne
kao ovaj mufljuz Pita... Ne okreu oni dvaput svaku
paru...
Nemam nita protiv, ali da me ona na pita za
pojeinosti, jesi li siguran?... Jer ja njenog sina nisam
poznavao, zna... Ako me bude pitala, uprskau...
Ne, ne, nije vano, govorie to i ja... Klimae
glavom: Da, da... Ne sekiraj se! Njoj je teko, shvata,
toj eni, i im joj neko pria o sinu sva je srena... To je
sve to njoj treba. Bilo ta. Nije problem...
Teko mi je bilo da se odluim, ali mi je bilo stalo
do tih sto franaka, inilo mi se da lako mogu do njih da
doem, kao da mi padaju s neba.
Dobro oluih se najzad... Ali ja nita da
ne izmiljam, unapred ti to kaem! Obeava? Govoriu
to i ti, to je sve... Pre svega, kako je momak poginuo?
Udarila ga granata pravo u tintaru, drugar, i to
ne neka mala. Mesto se zvalo Garans, u Mezi, na obali
neke reke... Nismo nali ni ovolicno od oveka, drugar!
Samo je ostala uspomena, eto... A meutim, bio je krupan,

108
dobro graen i jak, sportista, samo u sudaru sa granatom,
ta e, otpora nerna!
Istina je!
Potstila ga, kaem ti... Njegova majka ne moe
u to da poveruje ni u dan dananji! Uzalud joj ja to govorim
i ponavljam... Ona bi da je samo nestao... Sasvin iuda
ideja... Nije ona kriva, ona nikad granatu nije vidsla, ne
moe da shvati da neko moe tek tako da ode u tazduh
kao prde i da je to kraj, pogotovu ka je taj neko njen sin.
Razume se!
Pre svega, nisam bio tamo ve petnaest dana...
Aii videe, kad doem, njegova me majka odnruh pri-
mi, u saionu, a zna, kod njih je lepo, rekio bi se pozorite,
toiiko je svuda zavesa, tepiha, ogledaia... Sto franaks, shva-
ta, ne predstavlja za njih mnogo... To ti je kao za rrene sto
sua, da kaemo... Danas je viena za dvesta franaka.. Ve
petnaest dana me nije videla... Videe sluge s poziienim
dugmadima, prijatelju.
Iz Avenije Anri Marten skrenuli smo levo i malo
produili i najzad stigosmo do gvozdene kapije usred
privatne aleje izmeu drvoreda...
Eto vidi primeti Voarez, kad smo tamo stigli
- ovo ti je kao neki dvorac... Lepo sam ti rekao... Otac
je neka velika zverka u eleznicama, kako su mi rekli...
Buda...
Nije ef stanice? rekoh ja u ali.
Ne zavitlavaj se... Enoga gde silazi. Ide ka lama...
Aii ovek u godinama, koga mi je pokazao, nje nam
odmah priao, iao je pogrbljen oko travnjaka u razgovoru
s jednim vojnikom. Pridosmo. Prepoznao sam tojnika,
bio je to onaj rezervista s kojim sam se sreo u Noa ser-sir-
-Lis prilikom izvianja. Setih se ak i njegovog imena
istog asa: Robinson,
Da ne poznaje ovog prainara? upita me
Voarez.
Da, poznajem ga...
Moda je to neki njihov prijatclj... Sigu-no go-
vore o majci: ne bih voleo da nam ne daju da je poseti-
mo... jer ona je uvek iroke ruke.
Stari gospoin nam pride. Glas mu je drhtao.
Dragi prijatelju ree on Voarezu s veli-
kim bolom vam saoptavam da je u meuvremenu od
vae poslednje posete moja jadna ena podlegla naoj
ogromnoj alosti... U etvrtak smo je za trenutak osta-
vili samu... Plakala je...
Nije mogao da zavri reenicu. Naglo se okrenuo i
otiao.
Prepoznao sam te rekoh Robinsonu, im se
stari gospodin dovoljno udaljio od nas.
I ja sam tebe prepoznao...
ta se desilo sa starom upitah ga ja onda.
Pa eto, obesila se prekjue, to je sve! odgo-
vori on. Moe misliti kakav maler dodade jo...
Ona je bila moja kuma! Eto, to ti je moja srea, a?
Koja je to srea? Prvi put sam doao na odsustvo!... A
est meseci sam ekao ovaj dan...
Nismo mogli da se uzdrimo a da se ne nasmejemo,
Voarez i ja, onome to se Robinsonu desilo. Da je bilo
gadno iznenaenje, jeste, bilo je, samo to nama nije do-
nelo naih dvesta franaka, to to je ona umrla, nama koji
smo smislili novu priu za tu priliku. Smesta smo se sne-
veseiili, svi koliko nas je bilo.
-- Doao si s njukom nasmejanom, usta razvue-
nih do uiju, a mangupino? zadirkivali smo Robinso-
na koliko da ga naloimo i preemo. Mislio si da e
da bude glavni, da e te zadrati na veeri, a? Da nisi
mislio da e i kumu da zbari?... A kad tamo jadac!
Poto ipak nismo mogii tu da stojimo i krivimo se
od smeha pred travnjakom, poli smo sva trojica prema
Grenelu. Prebrojali smo novac sve trojice i nije ga bilo
mnogo. Poto smo se morali iste veeri vratiti, svaki u
svoju jedinicu, odnosno bolnicu, bilo je upravo toliko
da veeramo u kafani sva trojica, a ostalo je i kusura, ali

I IO
ipak nedovoljno a se popnemo u kuu veselja, Otili
smo ipak u borel, ali samo na aicu, i to dole.
Ba mi je miio to te vidim imebuha <e Ro-
binson ali moe misliti kakav maler, majka tog mom-
ka... i zamisli samo, obesi se ba istog dana kad ,>am ja
doao, ta kae? A, to joj neu zaboraviti! Pada 1 meni
na pamet da se obesim, a? Od tuge!... ja bi onda trebalo
svakog dana da se veam !... A ti?
Bogati ijui ree Voarez osetljiviji su od
ostaiih...
Voarez je bio dobrog srca. Dodao je i ovc-' Da
imam est franaka, popeo bih se s onom malom cmkom,
vidi onom pore fiipera.
Idi rekosmo mu mi ispriae narr da Ii
valja...
Samo, uzalud smo se pretresali, nismo imali dovoljno
ni za baki da bi on mogao s njom da se provede Imali
smo tano za po kafu i po dve visnjevae. Poto >mo se
izlihtili do kraja, izali smo da se proetamo.
Rastaii smo se najzad na Trgu Vandom. Svaki na
svoju stranu. Ve se vie nismo videli na rastank# i go-
vorili smo tiho, toliko je biio ojeka. Nije biio o^vetlje-
nja, bilo je zabranjeno.
ana Voareza nikad vie nisam video, Robinsona
sam esto viao posle toga. ana Voareza su sredili gasom
na Somi. Otiao je na morsku obalu, u Bretanji, Ja pro-
vede poslednje dane, ge je i zavrio dve godine kasnije
u sanatorijumu. Pisao mi je dva puta u poetku, a posle
nikako. Nikad pre toga nije bio na moru. Nema pojma
kako je lepo, pisao mi je, pomalo se kupam, to mi ini
dobro za noge, aii gias, ini mi se da je definitivno kalirao.
To mu je smetalo, jer je njegova elja, u stvari, bila da
jednog dana ue u hor nekog pozorita.
Posao je bolje plaen, a i vie jc umetniki od obinog
statiranja.
 Bude su najzad digle ruke od mene i mogao sam da
spasavam kou, ali sam bio obeleen zauvek kao slab u
glavu. Bez pogovora. Odlazi!, rekli su mi. Nisi vie
nizata!
U Afriku! rekoh ja sebi. to dalje to bolje! Bio
je to obian brod kompanije Udru^eni gusari i na njega
sam se ukrcao. Odlazio je ka tropskom pojasu s tovarom
pamuka, oficira i inovnika.
A tako je to bio star brod, da su mu skinuli ak ba-
karnu ploicu s gornje palube, na kojoj je nekad bila na-
pisana godina njegovog nastanka, taj je datum bio tako
daleko, da bi kod putnika izazvao strah, ali i podsmeh.
Ukrcae me, dakle, tu da bih pokuao da se okrpim
u kolonijama. Drali su, oni to su mi eleli dobro, do
toga da se obogatim. A ja sam eleo jedino da odem,
ali kako ovek, kad nije bogat, mora da se pretvara da je
koristan i kako, s druge strane, mojim studijama nije bilo
kraja, ovako se dalje nije moglo. A nisam imao ovoljno
novca da bih krenuo u Ameriku. Dobra je i Afrika!
pomtslih ja onda i pustih bez opiranja da me gumu ka
tropskim krajevima gde je, kako su mi govorili, ovoljno
malo umerenosti i dobrog ponaanja pa da ovek odmah
stekne lep poloaj.
Ovakve su me prognoze bacaie u sanjarije. Nisam
ba imao nekih kvaiiteta, ali sam svakako imao lepo po-

IT2
naanje, to se moglo rei, skromno dranje, potovanje
nni nije padalo teko i uvek me je bilo strah da u zakasniti
i pazio sam da ne prodem ispred nekog u ivotu, tana-
nost, eto...
Kad neko uspe da umakne iv iz medunarodne kla-
nice u punom nastupu ludila, to je ipak dokaz takta i
diskrecije. Dokle god smo, dakle, bili u evropskim vo-
dama, nije izglealo loe. Putnici su budali u hladu srednje
palube, u W.C.-u, u salonu, rasporedeni u sumnjiave
i unjkave grupice, utonuli u aperitive i ogovaranja od
jutra do mraka. Podrigivalo se, dremalo i psovalo naizme-
nino i kao da niko nije alio za Evropom.
Na je brod imao ime, zvao se Admiral /icer, i iz-
gledaio je da se jo odrava na miakim vodama samo
zahvaljujui spoljnom sioju boje. Bezbrojni slojevi boje
jedan preko drugog najzad su obrazovali jo jedno ko-
rito oko Admirala S/icera, kao ljuske glavice crnog luka.
Plovili smo ka Africi, onoj pravoj, onoj velikoj: Africi
zagonetnih i neprohodnih uma, nezdravih isparenja,
netaknute prirode, ka velikim crnim samodrcima izva-
ljenim na uima beskrajnih renih tokova. Za pakovanje
noia Pilet dobiu u zamenu slonove kijove. I to ovo-
iike, i ptice plamenih boja, i maioietne robinje. Zarekao
sam se! ivot, i to kakav! Nije ovo ni blizu one oijutene
Afrike turistikih agencija i spomenika, eleznica i sudu-
ka. Nikako! Mi emo videti Afriku u sopstvenom soku,
onu pravu! Mi, pijuckajui putnici Admira/a /icera.
Ali posie prolaska pored portugaiskih obaia stvari
podoe nizbrdo. Jednog jutra probudismo se neodoijivo
pritisnuti nekom atmosferom parnog kupatiia, beskrajno
mlakom i preteom. ae, more, vazduh, aravi, na
znoj, sve je bilo mlako, toplo. Otada ovek nije vie uopte
mogao da nade neto svee pod rukom, pod zadnjicom,
u grlu, sem leda u ai viskija za barom. Onda gadno oa-
janje preplavi putnike Admirala /icera, osudene da se ne
odlepljuju od bara, omadijane, prikovane uz ventiiatore,
prilepijene za komadie leda; obuzcti svadom i medu-
sobnim pretnjama izmenjivali su posetnice i izvinjenja,
sve bez rea i veze.
Nije mnogo potrajalo. U oajnoj stalnosti vruine
sav ljudski tovar broda zgusnuo se u masovno pijanstvo.
Mlitavo se muvao izmeu paluba kao polipi u dnu kade
s bijutavom vodom. Od tog asa izbi na povrinu i razotkri
se uznemirena priroda belaca, razdraena, osloboena,
najzad sasvim razuzdana, njihova prava priroda, kao i
u ratu. Tropski inkubator za nagone koji se razvie kao
krastave abe i guje u avgustu kad izmile iz pukotina po
zidovima tamnica. U hiadnoi Evrope, u stidijivom si-
vilu Severa samo se nasluuje, sem u vreme pokolja,
podmukla surovost nae brae, ali njihova trule preplavi
povrinu im ih podstakne odvratna groznica tropskog
pojasa. Onda se izbezumljeno kidaju sva dugmad i pobe-
uje ljam u nama, prepiavljuje nas potpuno. Bioloko
priznanje. im nas rad i hlanoa vie ne pritiskuju i za
trenutak popuste stegu mogu se videti belci kao ono to
se vidi sa obale za oseke: istina, bare tekog zadaha, ra-
ii, mrcine i izmet.
I tako, im proosmo Portugal, svi na brodu po-
ee besno da oslobaaju svoje nagone uz pomo alko-
hola i onog oseanja skrivenog zadovoljstva koje daje
besplatna vonja, naroito aktivnim vojnicima i inovni-
cima. Znati da te hrane, poje i daju ti smetaj badava tokom
itave etiri nedelje, to je da se ovek ane kad pomisli
koliko utedi! Mene, jedinog platenog putnika, oceni-
e, im se to proulo, kao izuzetno drskog i zaista ne-
podnoljivog.
Da sam pre polaska iz Marseja iole imao iskustva
s kolonijalnom sredinom, ja bih se kao nedostojni sa-
putnik bacio na kolena i za oprotaj i milost molio onog
oficira koionijalne peadije, koga sam sretao svuda, naj-
starijeg po inu, i moda bih se jo vie ponizio, sigurnosti
radi, i bacio se pred noge najviem inovniku. Moda
bi me u tom siuaju ovi neverovatni putnici trpeh u svo-
joj sredini bez posledica? Ali neznalicu, kakav sam ja
bio, prohtev da die isti vazduh s njima samo to me nije
stao giave.
Nikad ovek nije dovoljno bojaljiv. Zahvaljujui
izvesnoj snalaljivosti uspeo sam da izgubim samo ono
samoljublja to sam imao. A evo kako su tekle stvari.
Malo iza Kanarskih ostrva saznadoh od stjuarda da sam,
po optem miljenju, uobraen, ak drzak! Da me sma-
traju podvodaem, a moda ak i homoseksualcem...
Bie da sam pomalo i narkoman, onako uzgred... Potom
se rairi uverenje da sam iz Francuske pobegao od posle-
dica ko zna kakvih, ali svakako ozbiljnih, nedela. Me-
dutim, to je bio samo poetak mojih iskuenja. Tek tada
uh da se na ovoj liniji putnici s plaenom kartom pri-
maju s krajnjim nepoverenjem, praeni uvredama, to
jest oni putnici koji ne uivaju ni vojni dabaluk ni i-
novnike povlastice, jer francuske kolonije po pravu
spadaju, kao to je poznato, u krugove navedene u go-
dinjaku.
Uostaiom, malo je valjanih razloga koji bi naveii
nepoznatog civila da se uputi na ovu stranu... pijun,
sumnjiv tip nali su hiljadu razloga da me gledaju po-
preko, a oficiri prodorno pravo u oi, dok su mi se ene
znaajno osmehivale. Uskoro se i posluga obezobrazi
i poe iza lea da izmenjuje grube i podrugljive primedbe.
Doii smo otle da su me obeleili, bez i trunke koieba-
nja, kao najgoreg mufljuza na brodu. Lepa budunost!
21a stolom sam sedeo s etvoricom bezubih i uo-
boljnih inovnika na dunosti u Gabonu. U poetku
srdani i prisni, sad prestadoe da mi se obraaju ma i
jednom jedinom rei. Sto e rei da sam preutno bio pod
optom prismotrom. iz kabine sam izlazio krajnje oprezno.
Vreo i vlaan vazduh lepio se za kou i pritiskivao je kao
vrsta masa. Kao od majke roden, reze navuene na vrata,
nisam se vie micao, pokuavao sam da zamislim kakav
li su avolski plan skovali purnici da mi smrse konce.
Nikoga na brodu nisam poznavao, a ipak kao da su svi
mene znali. Mora da se moj taan Iini opis jasno urezao
u njihovu svest, kao fotografija slavnog zloinca koju
onesu novine.
I nehotice sam preuzeo ulogu neophodnog bestidnog
i odvratnog pokvarenjaka, srama Ijudskog roda, koji
se pominje u svim vremenima, o kome su svi sluali
kao i o avolu i o milostivom Bogu ali koji je uvek
razliit i neodreen, zavisno od zemlje i vremena, te je
u stvari neuhvatljiv. Da bi se najzad poganac identi-
fikovao i uhvatio, bile su neophodne izuzetne okolnosti
kakve moe da prui samo ogranieni prostor broda.
Pravo opte veselje, i to moralno, bilo je na pomolu
na Admiralu Sliceru. Bestidnik nee umai onome to
ga eka. A taj sam bio ja.
Dogaaj je, sam po sebi, vredeo putovanja. Opko-
]jen tim nenadnim neprijateljima, pokuavao sam da ih
koliko-toliko prepoznam, a da oni to ne primete. U tom
cilju sam ih nekanjeno posmatrao, naroito u rano jutro,
kroz prozore svoje kabine. Pre doruka bi dolazili da
se rashlade, dlakavi od pubisa do obrva, od rektuma do
tabana, u piamama prozirnim na suncu; polegli po ogradi
palube, sa aom u ruci, podrigivali bi tu moji neprija-
telji, a pretila je opasnost i da se ispovraaju, naroito
onom kapetanu izbuljenih i zakrvavljenih oiju, koga je
oigledno jetra uporno muila ve od zore. Redovno se
od ranog jutra raspitivao kod ostalih mangupa za mene,
zar me nisu ve prebacili preko ograde, pitao bi, kao
ispljuvak! Da bi doprineo slikovitosti, pljunuo bi u
penuavo more. Ba duhovito!
Admiral jedva da je odmicao, tanije vukao se te-
turajui se s kljuna na krmu. Nije to bilo putovanje ve
kao neka bolest. Clanovi ovog jutarnjeg vea izgledaJi
su mi svi, dok sam ih tako posmatrao iz svog kutka, oz-
biljno bolesni, maJariari, alkoholiari, verovatno i si-
filistiari, njihovo oigiedno propadanje, vidljivo na deset
koraka, bilo mi je nekakva uteha u mojim linim nezgo-
dama. Najzad, i ove strane junaine su bile isto tako
pobedene kao i ja! Samo su se oni jo kao neto prsili!

116
U tome je sva razlika! Komarci su se potrudili, isisali ih
i ubrizgali im u vene otrove kojih se ne moe nikad re-
iti_Sad im ve sifilis testerie arterije... Alkohol im
dere jetru... Od sunca su im ispucali bubrezi... KrpeSji
su im uli u koren dlaka, a ekcem im se iri po koi trbuha.
Usijana svetlost e im najzad sagoreti mrenjau! Nee
jo dugopotrajati i tae im jo ostati?.., Krajiak mozga,.,
I ta e s tim? pitam ja vas... Tamo kud su poli? Da
se ubiju?... Ma ta rekli, nije prijatno iveti u zemJjama
gde nema razonode... ovek tamo mora da vidi u ogle-
daiu pozelenelom od budi kako sve vie propaa, kako
je sve gadniji. Brzo se istruii u tom zelenilu, naroito kad
}e uasno toplo.
Na Severu vam se bar meso dri; ijudi sa Severa su
bledi jednom zasvagda. Izmeu mrtvog vedanina i
mladia koji je proveo besanu no maia je raziika. A ko-
lonijalac vam je ve pun crva dan poto se iskrcao. Ti
beskrajno vredni crvii kao da samo njih ekaju i ne is-
putaju ih ni dugo posie smrti. Dakovi larvi.
Predstojalo nam je jo osam dana plovidbe do pri-
stajanja pred Bragamansom, prvom obeanom zemljom.
Imao sam utisak da sam u sanduku dinamita. Skoro da
vie nisam ni jeo, izbegavao sam sedenje za stolom sa
njima i prolazak kroz njihovu palubu. Nisam vie ni re
progovarao. Nisu mc uopte vie mogli da vide u etnji.
Teko da bi neko mogao da bude manje prisutan na tom
brodu, a ipak na njemu da ivi.
Moj stjuard, otac porodice, smiiovao se i poverio
mi da su se siavni oficiri kolonijalne vojske zakleli, s aom
u ruci, da e me isamarati i potom prebaciti preko ograde.
Kad sam ga upitao zato, nije znao, i onda me je on upitao
ta sam to toliko poinio da stvar doe dotle. Ostaii smo
kod te sumnje. To je moglo i da potraje. Imao sam ne-
simpatinu njuku, eto.
Nee mi vie pasti na pamer da purujem s ljudima
koje je tako teko zadovoljiti. A bili su i apsoiutno bespo-
sleni, trideset dana kao u zatvoru sa samim sobom, da

117
im nije mnogo rrebaio da se zapaie. Uostaiom, i u svako-
dnevnom ivotu, kad razmislimo, bar sto Ijudi dnevno
poeii vau smrt svi oni kojima smetate tiskajuci se
ispred njih u redu za metro, svi oni koji prolaze ispred
vaeg stana, a oni ga nemaju, svi oni koji ekaju pred
vratima klozeta da se vi ispikite pa da oni uine to isto,
najzad vaa deca i toliko drugih. Tu nema kraja. Na to
se ovek navikne. Na brodu se taj pritisak jasnije vidi i
zato je neprijatniji.
U ovom pregrejanom kotlu gde -smo se krkali,
isparenje ovih prokljualih Ijudi se zgunjava, predose-
anje ogromne kolonijalne usamljenosti koja e ih uskoro
progutati, njih i njihovu sudbinu, ve u njima izaziva jauke
kao u Ijudi u agoniji. Svaaju se, ujedaju, razdiru, bele
pene ih spopadaju. Moj znaaj na brodu je rastao iz dana
u dan. Moji retki dolasci za sto, ma koliko se trudio da
budu neprimetni i tihi, dobijali su razmere dogaaja. im
bih uao u trpezariju, sto dvadeset putnika bi se streslo
i poelo da apue...
Oficiri-kolonijalci, dobro nahveni aperitivima, za
stolom kapetana broda, finansi-kontrolori duvana i na-
roito kongoanske uiteljice, kojih je na Admiralu liceru
bio bogat izbor, uspeli su, od zlobnih pretpostavki preko
klevetnikih zakljuaka, a me uzdignu do paklene ve-
liine.
Pri ukrcavanju u Marselju bio sam samo beznaajan
sanjar, a sam, zabvaijujui toj razdraenoj koncentraciji
alkohoiiara i nestrpljivih vagina, postao neka nepre-
poznatljiva linost s oreolom mrane slave.
Kapetan broda, stari lisac, bradaviavi vercer, u
poetku putovanja se rado zdravio sa mnom kad bismo
se sreli, a sad kao da me vie nije poznavao, kao to se
izbegava ovek gonjen zbog neke prljave stvari i ve kriv.,.
Za ta? Kad Ijudskoj mtnji ne prete nikakve posiedice,
njena glupost biva vrlo uverljiva, a razlozi se lako nau,
KoSiko sam ja mogao da razaznam, u jedinstvenom
neprijateljstvu u kojem sam se koprcao, jedna od gospo-

1x8
dica uiteljica vodila je ensko krilo kabale. Vraala se
u Kongo da crkne, bar ja sam se tome nadao, gadura jedna!
Nije se odvajaia od oficira kolonijaJne vojske, miiavih
grudi utegnutih u purpumo platno i jo ulepanih svojom
zakletvom da e me zgnjeiti kao smribubu pre prvog
pristajanja broda. Ljudi su se unaokolo pitali da li u ta-
ko zgnjeen biti smrdljiviji no u sadanjem obliku. Jednom
rei, dobro su se zabavljali, Ta je gospoica podsticala
u njima ivost govora, prizivala buru na palubu Admi-
raia Slicera, nije htela da zna za predah dok me najza ne
pokupe rastoenog, sreenog zauvek zbog moje izmilje-
ne drskosti, kanjenog, zato to sam se usudio da posto-
jim, besno premlaenog, krvavog, izubijanog dok prekli-
njem za milost pod izmom i pesnicom jednog od tih mo-
maka, jer je gorela od elje da se divi njihovim miii-
ma na delu i njihovom velianstvenom gnevu. Prizor
stravinog pokolja ije su nastupanje predoseali njeni
sveli jajnici, vredeo bi koJiko i da je gorila siluje. Vreme
je prolazilo, a opasno je otezati suvie s koridom. i-
votinja u koridi sam bio ja. Ceo je bro to zahtevao, za-
tegnut kao struna sve do kobilice.
More nas je zarobilo i dralo u ovom zarafljenom
cirkusu. ak su i mehaniari u utrobi broda bili upueni
u stvar, a kako nam je ostalo jo samo tri dana do prvog
pristanita, tri odluujua dana, nalo se vie toreadora,
Sto sam ja vie izbegavao sudar to su oni bili napadniji.
Ve su vebali ruku pripremajui se za obred rtvovanja.
Pritegoe me izmedu ve kabine na zavoju hodnika.
Jedva im umakoh, ali za mene postade zaista pogibeljan
svaki odlazak u klozet. Dakle, kad nam ostade jo samo
tri dana plovidbe, ja se konano odrekoh svojih pri-
rodnih potreba. Prozore na kabini mi je bilo dovoljno.
Oko mene je vladala sumorna atmosfera mrnje i dosade.
Treba rei i to da je ta dosada na brodu neverovatna,
kosmika iskreno reeno. Ona se prostirc po moru, brodu,
nebu. I najrazumniji Ijudi postalt bi udni, a ne treba ni
govoriti o ovim otupelim zancscnjacima.

IK)
 rtva! Biu rtvovan. To se odtgralo nou posle
veere, kad sam ipak, muen gladu, otiao u trpezariju.
Oborio sam nos u tanjir, nisam smeo ni maramicu da
izvuem da obriem znoj. Nikad niko nije jeo tako ne-
primetno kao ja. Od maina su se pele sve do seita ispod
zadnjice stalne sitne vibracije. Moji susedi za stolom
morali su biti upueni u ono to mi se pripremalo, jer
na moje veiiko iznenadenje poee da mi se obraaju slo-
bodno i da priaju o dvobojima i maevanju, da mi po-
stavljaju pitanja... U tom asu uiteljica iz Konga, ona
to joj se jako osealo iz usta, uputi se ka salonu. Stigao
sam da vidim da ima sveanu haljinu od engleskog veza
i da ide ka ktaviru s nekakvom uurbanom napetou,
da bi odsvirala, ako se to tako moe nazvati, neke arije,
ije bi finale redovno preskakala. Atmosfera je bivala
sve nervoznija i podmuklija.
U jednom skoku kretoh u svoju kabinu da se skio-
nim. Skoro sam stigao donde, kad mi jedan od kapetana
kolonijalnih trupa, onaj najispreniji, najmiiaviji, od-
luno preprei put, bez nasilja ali odluno. Hajdemo
na palubu, pozva me on. U nekoliko koraka stigosmo
ramo. Za tu priliku je stavio svoju najpozlaeniju kapu
i zakopeao svu dugmad na bluzi, od okovratnika do otvora
na pantalonama, to mu se nije desilo jo od naeg po-
laska. Bili smo, dakle, usred dramatinog obreda. Nisam
se oseao slavno, srce mi se spustilo negde u visinu pupka,
Ovaj uvod, ova neprirodna besprekornost, najavlji-
vali su mi lagano i bolno izvrenje smrtne kazne. Ovaj
mi se ovek uini kao komad rata koji se iznenadno vratio
i prepreio mi put, uporan, ukopan, ubilaki.
Iza njega, zaklanjajui vrata od meupalublja, sta-
jala su etiri mlaa oficira, krajnje napeti: pratea eta
Sudbine.
Znai, od bekstva nita. Poziv koji je usledio morao
je biti do sitnica pripremljen. Gospodine, pred vama je
Fremizon, kapetan kolonijalnih trupal U ime svojih dru-
gova i putnika ovog broda, opravdano zgroenih vaim

110
nepojamnim ponaanjem, imam ast zahtevati da se iz-
jasnite!... Neke vae rei na na raun, izreene po vaem
naputanju Marselja, nedopustive su!... Doao je as,
gospodine, da jasno izrazite svoje zamerke!... Da glasno
kaete ono tt sramno apuete ve dvadeset i jedan dan!
Da nam najz d kaete ta mislite...
uvi te rei, osetih ogromno olakanje. Plaio sam
se heke neopozive osude na smrt, ali samim tim to je
kapetan poeo da govori, pruali su mi mogunost da
im umaknem. Bacio sam se smesta na ovu neoekivanu
sreu. Svaka mogunost za kukaviluk pretvara se u divno
nadanje za onoga ko se u to razume. ovek ne treba
nikad da bude probira pred mogunou da izbegne
prosipanje creva, niti treba a gubi vreme traei razloge
zbog kojih ga proganjaju. Mudrom oveku je dovoljno
to to e da se spase.
Kapetane odgovorih mu sa svom ubedlji-
vou u glasu za koju sam bio sposoban u tom asu
kakvu ste neverovatnu greku mogli da uinite! Vi!
Ja? Kako se meni mogu pripisati tako podmukla osea-
nja? Uistinu je to uasna nepravda! Kapetane, to bi me
pokosilo! Kako? Meni, koliko jue braniocu nae drage
domovine! Meni, ija se krv godinama meala sa vaom,
u bezbrojnim bitkama? Kakvu biste mi nepravdu ui-
nili, kapetane!
Zatim se obratih celoj grupi:
Kakvog ste to uasnog ogovaranja bili rtve?
Ii dotle da pomislite da sam ja, va brat u stvari, uporno
irio odvratne klevete na raun oficira-heroja! To je su-
viel Zaista suvie! I to u asu kad se ti junaci, ti neupo-
redivi junaci, pripremaju da nastave, i te kako hrabro,
sveto bdenje nad naim besmrtnim kolonijalnim carstvom
nastavih ja. Tamo gde su se najdivniji vojnici nae
rase ovenali venom slavom. Manen, Federb! Gali-
jenii... O, kapetane! Ja? To?
Zastadoh. Nadao sam sc da dclujcm potresno. Sre-
om po mene, tako i bi za trenutak. Ne oteui, isko-

1X1
ristih to primirje zbunjenosti, prioh mu i stegoh obe
ruke uzbuenim stiskom.
Malo se smirih kad sam mu zarobio obe ruke. Drei
ih vrsto, nastavio sam reito da objanjavam, potkreplju-
jui s hiljadu razloga uveravanje da sve medu nama treba
poeti iznova, i to od dobre osnove! Da je samo moja
uroena i glupa stidljivost kriva za ceo ovaj neverovatan
nesporazum! Da je moje ponaanje zaista grupa putnika
i putnica mogla da protumai kao neshvatljivo nipo-
datavanje, grupa koja oliava herojstvo i Ijupkost...
Bogomdani skup vrstih karaktera i darovitosti... Ne
zaboravljajui dame neuporedive muzikalnosti, ukras ovog
broda! Obilato se kajui, zakljuio sam molbom da me
bez odlaganja i bez rezerve prime u svoje veselo, rodo-
ljubivo i bratsko dmtvo... Gde bih eleo od ovog asa
i zauvek da budem rado priman... Ne isputajui njegove
ruke, razume se, uvostruio sam svoju reitost.
im vojnik ne ubija, on je pravo dete. Lako ga je
zabaviti. Poto nije navikao da misli, im neko pone
neto da mu govori, pokuavajui da to razume, on mora
izuzetno da se napregne. Kapetan Fremizon me nije ubi-
jao, a u tom asu nije ni pio, nita nije radio ni rukama ni
nogama, samo je pokuavao da misli. To je bilo zaista
isuvie za njega. U stvan, kao da sam ga drao za glavu.
Postepeno, dok je trajalo ovo poniavajue iskue-
nje, oseao sam da se moj ponos ve sprema da me na-
pusti, da bledi i konano me ostavlja, tako rei zvanino.
Ma ta ljui govorili, to je vrlo prijatan trenutak. Od
tog dogaaja ja sam se zauvek oslobodio, postao lak, u
moralnom smislu, razume se. Moda je oveku u ivotu
najee potreban strah da bi se izvukao. Od tog dana ja
nisam ni traio drugo oruje, niti druge vrline.
Kapetanovi drugovi, sad i oni neodluni, jer su se
okupili u nameri da briu moju krv i igraju piljaka s mojim
izbijenim zubima, a morali su da se zadovolje, umesto
trijumfa, reima koje nita ne znae. Civili, privueni
najavljivanjem izvrenja smrtne kazne, sad su otegli li-

122
ca. Kako ja nisam ni znao ta to upravo priam, sem to
se trudim da ostanem u lirskom tonu drei vrsto kapetana
za ruke, uporno sam gledao u ideainu taku mekih povesma
magle kroz koje je prolazio Admiral Slicer, daud i plju-
jui pri svakom obrtaju vitla. Najzad se osmelih da na
zavretku zamahnem ukrug jednom rukom iznad giave,
isputajui jednu ruku kapetana, aii samo jednu, zale-
ui se u fraze: Junaci, gospodo oficiri, moraju uvek
da razumeju jedan drugoga, zar ne? Pa onda, bogamu,
ivela Francuska! Bila je to dosetka narednika Branido-
ra. U ovakvim sluajevima to jo pali. I to je bio jedini
put da tni je Francuska spasla ivot, dotad je bilo upravo
obratno. Videh kod prisutnih trenutak koiebanja, ali
ipak je jednom oficiru teko, ma koliko bio neprijateljski
raspoioen, da oamari civiia, javno, u asu kad ovaj
vikne glasno kao ja: Zivela Francuska! Taj me trenutak
kolebanja spase.
Uhvatih nasumce podruku dva oficira iz grupe i
pozvah celo drutvo da se za barom poaste na moj raun
i u ast izmirenja. Ovi junaci oklevahu samo trenutak,
te smo potom pili dva sata. Samo su nas enske sa broda
pratile pogledima, utke i sve dubije razoarane. Kroz
okrugle prozorie bara video sam medu njima i tvrdo-
glavu uiteljicu-pijanistkinju kako ide tamo-amo u grupi
putnica, hijena jedna! Te su gadure nasluivale da sam
se iz klopke izvukao lukavstvom i zaricale su se da e me
saekati iza ugla. Za to vreme smo mi pili do unedogled,
kao pravi mukarci, pod beskorisnim i zatupljujuim
ventilatorom, koji je od Kanarskih ostrva mleo mlaki
atmosferski pamuk, Meutim, jo sam morao da izna-
Jazim ive obrte, soan govor, koji e se dopasti mojim
novim prijateljima, neto iako. Bio sam nepresuan, iz
straha da ne pogreim, u rodoljubivom divljenju, i pitao
sam i raspitivao se kod svakog od tih heroja za sve nove
prie o kolonijainoj hrabrosti. Pric o hrabrosti su vam
kao zapaprene prie o enama, onc se dopadaju svim
vojnicima u svim zemijama. Da bi ovek postigao nekakav
mir meu Ijuima bili oni oficiri ili ne bili istina,
to su samo krhka pnmirja, ali dragocena, treba im dozvo-
liti da se u svakoj prilici razbakare, da se isprse u glu-
pavom hvalisanju. Nema inteligentne tatine. Ona je
nagonska. A nema ni oveka koji nije pre svega tat.
Uloga otiraa punog divljenja je skoro jedina koju jedan
ovek prihvata kod drugog oveka s nekakvim zado-
voljstvom. Sa ovim oficirima nisam morao mnogo da
napreem matu. Biio je dovoljno izigtavati stalnu za-
divljenost. Lako je stalno traiti da ti se priaju ratne
prie. Ovi su drugari bili puni takvih pria. Skoro sam
poverovao da sam se opet naao u najlepim danima
svog boravka u bolnici. Posle svake njihove prie nisam
proputao da izrazim svoje oobravanje, kako sam to
nauio od Branldora, upeatljivom reenicom: Bo-
gami, eto lepe stranice Istorije! Nema bolje formulacije.
Drutvo, u koje sam tek i kao kradom uao, poe poste-
peno da otkriva da sam zanimljiv, Ti ljudi poee o ratu
da priaju sve one gluposti koje sam nekad sluao, a
kasnije i sam priao, kad sam se s drugovima u bolnici
nadmetao u matovitosti. Samo je njihov dekor bio dru-
gaiji i njihove su se izmiljotine kretale kroz kongoansku
praumu umesto po Flandriji i Vogezima.
Moj kapetan Fremizon, koji je maloas uzimao na
sebe da brod oisti od moje trulene linosti, otkako je
otkrio moj dar da sluam bolje no iko drugi, poe u meni
da otkriva hiljau prijatnih osobina. Kao da je protok
njegovim arterijama postao ivlji pod dejstvom mojih
pohvala, vid mu je bio jasniji, ak i njegove iarane i-
licama i zakrvavljene oi pravog alkoholiara poee
da svetlucaju kroz otupelost i ono malo sumnji to ga je
negde u dnu due moglo muiti ka je bila u pitanju nje-
gova sopstvena vrenost i to se jo ponekad budilo u
asovima teke epresije, sad se divno i privremeno raspri-
lo pod udesnim uticajem moje inteligencije i mojih dobro
usmerenih primedbi.
Zaista sam bio roeni stvaralac euforije! Svi su se

124
udarali po kolenu! Samo sam ja umeo da dam lagodnosr
ivotu, uprkos ovoj lepljivoj i vlanoj agoniji! Uostalom,
zar ja nisam umeo boanstveno da sluam?
Admiral licer je tako, dok smo mi priali kojeta,
jo usporio plovidbu, brbotao je u sopstvenom sosu,
nije se vie ni atom vazduha kretao oko nas, plovili smo
verovatno du obale, i to tako teko kao da idemo kroz
pekmez.
Kao pekmez je bilo i nebo iznad broda, kao crni
razliveni premaz u koji sam eljno piljio. Vratiti se u no,
to mi je biia velika elja, ak i ovako preznojen i cmizdrav
i, uostalom, u bilo kakvom stanju! Fremizon nije pre-
stajao da pria o sebi. Zemlja mi se inila sasvim bJizu,
ali sam plan bekstva ispunjavao me je velikom uzncmi
renou... Malo-pomalo na razgovor pree od vojnikih
na golicave teme, a potom u otvorene svinjarije. Na kraju
je bio toliko nevezan, da ovek nije znao s kog kraja da
ga nastavi, jedan za drugim, moji gosti digoe ruke od
toga i zaspae, savlada ih hrkanje, odvratno spavanje
im je stragalo po dubinama nosa. Sad ili nika, bilo je
vreme da se izgubim. Ne treba proputati prekide suro-
vosti koje priroda namee ak i najzlobnijim i najnapad-
nijim organizmima na svetu.
Bili smo ve ukotvljeni na vrlo maloj udaljenosti
od obale. Videlo se samo nekoliko svetiljki kako se le-
lulaju du obale.
Du broda se ve tiskaio stotinu piroga, ljuljukajui
se pod teretom drekavih crnaca. Crnci su preplavili sve
palube nudei svoje usluge. Za nekoliko sekundi doneo
sam do izlaznih lestvica mojih nekoliko kriom spakovanih
koleta i poao za jenim od tih amdija, ije crte uopte
nisam u mraku razaznavao. Na dnu lestvica, zau\ri
zapljuskivanje vode, zabrinuh se za pravac nae plovidbe:
Koje je ovo mesto? upitah.
Bambola-for-Gono odgovori ova senka.
Poeli smo slobodno da plovimo uz snano veslanje
keruderom. ja sam pomagao da bismo ili bre.
 Imao sam jo vremena da beei posiednji put po-
gledam svoje saputnike. Osvetljeni fenjerima meupa-
lublja, pokoeni zatupelou i kiselinom u elucu, na-
stavili su da previru gunajui u snu. Tako naliveni i
izvaljeni, sad su svi biii slini jedni drugima, oficiri i i-
novnici, inenjeri i trgovci, bubuljiavi, trbuasti, masli-
nasto zeleni, pomeani, skoro istovetni. I psi lie na vu-
kove kad spavaju.
Naao sam se uskoro na kopnu, no je biia jo mranija
pod drveem, a iza nje su se krila sva sauesnitva tiine.
 U koloniji Bambola-Bragamans iznad svih je blistao
Guverner. Njegovi vojnici i inovnici jedva su se usu-
ivali da diu kad bi on milostivo spustio svoj pogled
na njih.
Znatno ispod ovih dostojanstvenika, tu nastanjeni
trgovci kao da su krali i cvetali lake no u Evropi. Ni-
jedan kokosov orab, nijedan kikiriki nije mogao izmai
njihovom pljakanju. Cinovnici bi vremenom uviali,
s boleu i sve veim umorom, da su ih preli dovodei
ih ovamo, dajui im titule i pratee poasti, ali ne i pare
koje idu uz to. Stoga su ispod oka gledali trgovce. A voj-
nici, jo otupeliji od svih ostalih, hranili su se koloni-
jalnom slavom i varili je uz pomo ogromnih koliina
kinina i kilometarskih pravila slube.
Svi su, to je razumljivo, u iekivanju da padne
iva u termometru, postajali sve gori gadovi. A posebna
i nesuvisla neprijateljstva vladala su beskonano izmeu
vojnika i administracije, kao i izmeu administracije i
trgovaca, a potom bi ovi prvi bili privremeni savezni
onih drugih protiv onih treih, a svi zajedno protiv crna-
ca, najzad i crnci jedni protiv drugih. Tako su se retke
snage, koje su odolele malariji, ei, suncu, iscrpljivale
u toliko zlobnim i toliko upornim mrnjama, da je rrmogo
kolona najzad crkavalo na Iicu mesta, od sopstvenog
otrova, kao skorpioni.

1Z7
 Medutim, ova ilava anarhija je bila vrsto, herme-
tiki obuhvaena palijskim okvirom, kao raii u korpi.
Uzalud su inovnici balavili, Guverner je za dranje ko-
lonije u stanju poslunosti imao na raspolaganju poli-
cajaca-valjivih bednika koliko je hteo, i na hiljade pre-
zaduenih crnaca, koje je beda isterivala na obalu mora,
pregaene trgovinom i u potrazi za korom hieba. Ove su
regrute uili da oboavaju Guvernera. A Guvemer kao
da je na uniformi nosio sve zlato svoje blagajne, kad ga
obasja sunce to je prosto da ti stane pamet, a da ne po-
minjem jo i perjanicu!
Svake godine je Guverner odlazio u Vii, a itao je
samo Slu^beni list. Mnogo }e inovnika ivelo u nadi da
e on lei u krevet s njihovom enom, ali Guverner nije
voleo ene. On nita nije voleo. Svaku novu epidemiju
ute groznice Guverner bi preiveo i odlino se drao,
a toliki drugi, koji su eznuli da ga sahrane, crkavali su
kao muve u prvom naletu zaraze.
Jo se pamti da je jednog etrnaestog jula, dok je
Guverner vrio smotru trupa ispred Rezidencije, poigra-
vajui na konju praen kolonijalnom konjicom, sam ispred
evo ovolike zastave, neki narednik, po svoj prilici raspa-
ljen groznicom, jurnuo pred njegovog konja dovikujui:
Nazad, matori rogonjo! Izgleda da je to duboko po-
godilo Guvernera, taj nekakav atentat, koji je, uostalom,
ostao bez objanjenja.
Teko je nepristrasno gledati ljude i stvari u tropskim
krajevima zbog boja kojima zrae. I boje i stvari kljuaju.
Mala kutija sardina, otvorena u podne na ulici, baca to-
liko raznih odsjaja, da za oi narasta do razmera itave
nesree. Treba paziti! Nisu tamo samo Ijudi histerini, i
stvari su takve. Zivot je podnoljiv tek u sumrak, ali onda
mrakom vladaju komarci u rojevima. Ne jedan, dva ili
sto, ve na bilione. Preiveti u ovim uslovima je pravi
podvig istrajnosti. Kameval danju, cediljka nou, u stvari
rat samo podmukao.
Kad se koliba u koju se ovek sklanja i koja izgleda
skoro blagoslovena, najzad smiri, termiti navaie na zgra-
du, veito zaokupljeni, gamad jedna, eljom a vam pode-
ru stubove-nosae kolibe, Ako sa naide tornado na ovu
nesigurnu ipku, itave ulice se rue u prah.
Grad For-Gono, gde sam se nasukao, izgledao je
tako: krhki glavni grad Bragamanse izmeu mora i dun-
gle, ali ipak ukraen svim onim neophodnim obeleji-
ma prave male metropole, kao to su banke, javne kue,
kafane, bate, postojao je ak i biro za pristupanje vojsci,
a da ne govorimo o trgu Federb i bulevaru Bio za
etnju, oivienim, izmedu grubih hridi, bietavim zgra-
dama koje su bile nadevene crvima i raskiimatane od
koraka generacija garnizonaca i malarinih administra-
tivaca.'
Vojnici su oko pet popodne vrveli oko predveernje
aice pia, ija je cena ba u vreme kad sam ja pristigao
upravo skoila. Delegacija potroaa pripremaia se da
umoli Guvernera za ukaz kojim bi se bifedijama zabra-
nilo da rade ta hoe s tekuim cenama mastike i vinje-
vae. Po reima nekih stainih muterija, naa je koioni-
zacija bivala sve tea zbog lea. Uvodenje leda u kolonije
znailo je to je injenica razmekavanje koloniza-
tora. Od tog trenutka navikom prikovan za svoje ledeno
pie, koionizator je digao ruke od savladivanja klimatskih
uslova stoicizmom. Federb, Stenli, Maran, samo uzgred
da napomenemo, ceniii su samo pivo, vino i mlaku blat-
njavu vodu koju su pili godinama bez roptanja. U tome
je stvar. Eto kako se gube kolonije.
uo sam jo mnogo tota u senci palmi koje su bu-
jale, izazivaki sone u poreenju sa sparuenim krhkim
zgradama. Jedino je to sirovo zelenilo smetalo da ovo
mesto bude kao jaje jajetu slino Gareni-Bezon.
Kad padne no, uroenike muke dostiu vrhunac
meu oblacima vrednih komaraca, natovarenih utom
groznicom. Uz pojaanje Sudanaca nudiii su proiazniku
sve to je biio vredno ispod njihovih platnenih kecelja.
Po vrlo razumnoj ceni ovek je mogao da prevrne, za
sat-dva, itavu porodicu. I ja bih se pozabavio tim etka-
njem od enskog na muko, ali sam morao da krenem u
traenje mesta gde bi mi daii posla.
Rekoe mi da Direktor Kompanije Pordirijer Maii
Kongo trai slubenika-poetnika za voenje jedne od
njegovih ispostava u dungli. Bez odlaganja podoh da mu
ponudim svoje nestrune ali usrdne usluge. Nisam naiao
na oduevljen prijem Direktora. Taj manijak treba ga
nazvati pravim imenom stanovao je nedaleko od Uprav-
ne zgrade provincije u prostranoj kui na sojenicama
pokrivenoj slamom. Pre no to me je i pogledao, postavio
mi je nekoliko vrlo grubih pitanja o mojoj prolosti,
potom, malo smiren mojim bezazlenim odgovorima,
njegov prezir prema meni dobi blagonaklon prizvuk.
Meutim, jo me nije smatrao ostojnim da sednem.
Prema vaim dokumentima razumete se pomalo
u medicinu? primeti on.
Odgovorih mu da sam zaista zapoeo neke studije
u toj oblasti.
To e vam biti od koristi! ree on. Ho-
ete li viskija?
Nisam bio za pie. Puite li? I to sam odbio. Ova ga
uzdranost iznenadi. ak se i namrti.
Nikako ne volim slubenike koji niti piju niti
pue... Da niste homoseksualac? Ne? ta se moe! Takvi
nas manje potkradaju no ostali... To znam iz iskustva...
Privreni su... To jest poeo je da se vadi uinilo
mi se, uopteno govorei, da sam zapazio m osobinu ho-
moseksualaca, m prednost... Moda ete nam vi dokazati
suprotno! A potom nastavi Vruina vam je, a?
Navii ete se! Uostalom, morate se privii. A kakvo je
bilo putovanje?
Neprijatno! odgovorih.
Pa, prijatelju, jo vi nita ne znate, videemo ta
ete rei o ovoj zemlji poto provedete godinu dana u
Bikomimbu, tamo kud vas aljem da zamenite onu bu-
alu.

130
 N jeg va je cmkinja uala kraj stola i drvcetom isti-
la rtokte na nogama.
Odlazi, debela ree joj gospodar. Idi, zovi
boja i donesi leda.
Pozvani boj stie vrlo sporo. Direktor onda ustade
i razdraeno i u istom zamabu opali mu dva amara, i
dva puta ga dobro uari nogom u trbuh, da je ojeknulo.
- U grob e me ovi oterati, eto! proree Di-
rektor s uzdahom. Srui se u fotelju od prljavog i istegnu-
tog utog platna.
Cujte, mladiu, ree iznenada prijateljski prisno,
kao da mu je ona gmbost donela neko privremeno olaka-
nje dodajte mi korba i kinin... tu su na stoiu... Ne
bi trebalo da se ovako uzbuujem... Glupo je ne savlai-
vati svoju prirodu.
Iz njegove kue se pruao pogled ole na reno pri-
stanite, koje se presijavalo kroz tako gusm prainu, da
su se bolje uli odjeci zbrkanog zbivanja u njemu no to
su se videle pojedinosti. Nizovi crnaca su na obali radili
pod biem, istovarivali su, jedno za drugim, skladita
nikad praznih brodova, penjui se po tankim daskama,
koje su se tresle i ugibale, s velikim punim korpama na
glavi, praeni psovkama, kao neki uspravni mravi.
Ili su tako gore-dole u nizu, nalik na neravnomerno
premetane brojanice u purpurnoj izmaglici. Meu tim
prilikama na radu neke su jo imale i crnu taku na ledi-
ma, bile su to majke koje su dolazile a vuku dakove
palmovih plodova s detetom kao dodatnim teretom.
Pitam se mogu Ii to mravi?
ovek bi pomislio da je ovde svaki an nedelja,
zar ne? nastavi u ali Direktor. VeseJo je! Svetlo!
ene uvek svuene! Jeste li primetili? A enske su Iepe, a?
oveku je udno kad doe iz Pariza, zar ne? A tek mi!
Svi u belom platnu! Kao u morskim kupalitima! Zar
nismo lepi? Ili kao na prvom prieu, a? Ovde je svaki
an praznik, kaem vam! Pravi Petnaesti avgust1). I
tako vam je sve o Sahare. Moete misliti!
A onda je zastao, uzdahnuo, neto promumlao, jo
dva-tri puta ponovio: Govnarija!, izbrisao elo i na-
stavio razgovor:
Tamo gde ete raditi za Kompaniju, to vam je
usred dungle, vlano je... Na deset dana odavde... Prvo
morem, potom rekom, crvenom rekom, videete... Na
drugoj strani su panci... Onaj koga ete smeniti u tom
poslu pravi je pokvarenjak... Meu nama... Kaem vam...
Nikako da ga nateramo da poloi raune, to ubre! Ni-
kako! Uzalu mu aljem opomenu za opomenom!...
ovek ne ostaje dugo poten kad je sam! Videete!...
I to ete videti!... Kae da je bolestan... Neka je i tako.
Bolestan! I ja sam bolestan! ta to znai bolestan? Svi
smo bolesni! I vi ete biti bolesni, i to uskoro, tavie!
To nije nikakav razlog! Ba nas briga to je on bolestan!
Kompanija pre svega. Kad stignete tamo, pre svega mu
napravite inventar!... Ima namirnica za tri meseca u nje-
govoj ispostavi, a robe bar za godinu dana... Nita vam
nee nedostajati... Nemojte ii nou. uvajte se! Nje-
govi crnci, ako ih poalje morem da vas presretnu, bacie
vas moda u vodu. Sigumo ih je obuio! Mangupi su to
kao i on! Zato se ne brinem! Doanue im ve on re-ve
o vama! Ovde je to obiaj. Ponesite i svoj kinin, svoj,
kaem, sa sobom, pre no to poete.., U stanju je da vam
stavi neto u kinin!
Direktom je bilo dosta savetovanja, ustao je da se
oprosti. Limeni krov iznad naih glava kao da je bio teak
bar dve hiljade tona, toliko je taj lim pritiskao svojom
vrelinom. Obojica smo se mrtili od te vmine. Da crkne
bez odlaganja. On dodade:
Moda nema potrebe a se vidamo pre vaeg
odlaska, Bardami! Sve je ovde zamorno! Najzad, moda
u ipak doi do skladita da pogleam pre vaeg odlaska!...

1 Uspenje Bogorodice (prim. prev.).

132
Pisaemo vam kad budete stigli tamo... Pota ide jednom
meseno... Polazi odavde, pota... Pa, sreno!
I ieze u senci izmeu svog tropskog lema i sekoa.
Sasvim jasno su se videle vijuge vratnih ila pozadi, izvi-
jene kao dva prsta uz giavu. Jo se jednom okrenuo.
Recite onoi bitangi da odmah doe, i to brzo,
imam dve-tri rei da mu kaem!... Neka ne gubi vreme
na putu! Mrcina! Ne bi valjalo da crkne uz put... Bila
bi to teta' Da, teta l Uh, clubre!
Crnac, njegov sluga, iao je ispred mene sa svetiijkom,
vodei me do mesta gde u stanovati u oekivanju po~
iaska u taj Ijupki, obeani Bikomimbo.
Ili sqao du aleja gde su, izgleda, posle zaiaska sunca
svi izali da se proetaju. No, sva u udaranju gonga,
viadala je svuda, iseckana saetim i nepovezanim peva-
njem naiik na tucanje, duboka crna no topiih zemaija
i njeno grubo srce koje otkucava udarima tam-tama, i
to uvek suvie brzo.
Moj mladi voi je gipko grabio bosim nogama.
Mora da je bilo Evropljana u gustiu, uio se kako tu-
maraju, uli su se njihovi giasovi belaca, lako prepoznatlji-
vi, napadni, lani. SJepi mievi su stalno naletali, parajui
rojeve insekata koje je uz put privlaila naa svetiljka.
Pod svakim drvetom morao je biti bar jedan cvrak, su-
dei po zaglunoj buci koju su dizali.
Zaustaviia nas je, na raskru dva puta i na poiovini
nekog uzvienja, grupa od tri strelca uroenika koji su
raspravljali oko mrtvakog sanduka sputenog na zemiju
i prekrivenog irokom i naboranom trobojnicom.
Bio je to mrtvac iz boinice i oni nisu znali gde da ga
ukopaju. jedni su hteli da ga sahrane u jednom od po~
ija dole, a drugi su uporno traiii da se sahrani na vrhu
padine. Trebalo se reiti. Tako smo se i moj boj i ja ose-
tiii pozvani da neto kaemo.
Najzad se nosai odiuie za ono groblje dole, a
ne za ono gore, jer je iake silaziti. Uz put smo sreli jo
tri beia mladia od onih koji u Evropi nedeljom idu na

m
utakmice ragbiia, strasni navijai, agresivni i bledunja-
vi. Ovde su, kao i ja, biii slubenid Kompanije Pordirijer
i vrio mi ljubazno pokazae put do te nedovrene kue
gde se privremeno naiazio moj krevet na sklapanje.
Odosmo. Kua je bila potpuno prazna, sem neto
kuhinjskog pribora i tog kreveta. im se ispruih po toj
tananoj i klecavoj stvari, dvadeset slepih mieva izlete
iz uglova i vinue se utei tamo-amo kao salve lepeza
iznad mog bojaljivog sna.
Mali cmac, moj'vodi, vratio se da mi ponudi svoje
nene usluge, ali kako nisam bio te veeri u formi, on mi
razoarano odmah ponudi da me upozna sa svojom sestrom.
Ba bi me zanimalo kako bi pronaao svoju sestru u ovoj
mrkloj noi.
Tam-tam iz oblinjeg sela cepao mi je strpljenje
u hiljadu komadia. Hiljau vrednih komaraca zapose-
doe bez odlaganja moje butine, a nisam smeo da spnstim
nogu na tlo od skorpiona i zmija otrovnica, jer sam pret-
postavljao da su krenuli u svoj uasni lov. Zmije su imale
veliki izbor pacova, uo sam pacove kako grickaju sve
to se da grickati, uo sam ih u zidu, u patosu, drhtave
na tavanici.
Najzad izae mesec i u gajbi nakratko zavlada mir.
Nije valjalo u kolonijama.
Doe ipak i sutranji dan, opet kao u kazanu. Ogromna
elja da se vratim u Evropu obuze mi telo i duh. Samo
da mi je jo i novac, pa da zbriem. Dosta! A s druge stra-
ne, predstojala mi je jo itava neelja u For-Gonou do
odlaska na dunost u Bikomimbu, koji su mi tako lepo
opisali.
Najvea zgrada u For-Gonou, posle guvernerove
palate, bila je bolnica. Stalno mi je bila na putu: nisam
mogao ni sto metara da proem gradom a da ne naiem
na neko od odeljenja s dalekosenim mirisom fenola.
S vremena na vreme bih se uputio do gatova za utovar
da gledam kako na licu mesta rade moje male malokrvne
kolege, koje je Kompanija Pordirijer nabavljala iz Fran-

i3 4
cuske, uzimajui itava sirotita uture. Nekakva ratna
uurbanost kao da je njima ovladala, te su bez predaha
vrili utovare i istovare itavih teretnih brodova. Skupo
staje stajanje teretnjaka u luci! ponavljali su, iskreno
oaloeni, kao da je u pitanju njihov roeni novac.
Gonili su crne okere besomuno. Bili su priljeni,
p to nema sumnje, i isto toliko kukavice i zlobnici koliko
i priljeni. Zlatni slubenici, u stvari, dobro odabrani,
tako oduevljeno nesvesni da ti pamet stane. Sinovi kakve
bi moja majka elela da ima, bezgranino odani svome
gazdi, bar da joj je jedan takav sin samo za nju, jedan kojim
bi se mogla ponositi, jedan sasvim zakoniti sin.
Doli su u tropsku Afriku, ovi jo nedorasli mladii,
da svoje meso ponude gazdama, i krv, i ivote, i mladost,
muenici za dvadeset dva franka na dan (bruto), zado-
voljni, ipak zadovoljni, do poslednjeg crvenog krvnog
zrnca koje vreba desetomiJioniti komarac.
Kolonije ove male slubenike naduju ili sasue, aii
ih zadre: ima samo dva puta do crkavanja na suncu,
put debelih i put mravih. Nema drugih. Moe da se bira,
ali to zavisi od prirode, da li e umreti ebeo ili kao kost
i koa,
Ni Direktor, tamo na vrhu crvene hridi, koji se da-
volski razmahivao, sa svojom crnkinjom kraj sebe pod
platnenim perdetom s deset hiljada kila sunca na njemu,
nee umai kad oe dan. On je bio od mravih. Samo se
jo koprcao. Izgledalo je kao da je savladao klimu. Privid!
U stvari, on se krunio jo vie od svih ostalih.
Govorilo se da ima izvanredan plan prevare koji
e mu doneti bogatstvo za dve godine... Ali nee stii
da ostvari svoj plan, ak i kad bi prionuo na pljakanje
Kompanije i danju i nou. Ve su dvadeset i dva direktora
pre njega pokuavala da se obogate, svaki sa svojim pla-
nom kao na ruletu. Sve su to dobro znali akcionari koji
su tog Direktora vrebali odande, sa jo vee visine, iz
ulice Monse u Parizu, i prezrivo se smekali. Dobro su
znali akcionari bitange da gorih nema da je Di-
rektor sifilistiar i uasno nervozan pod tropskim nebom
i da dere kinin i bizmut, te mu od njih bubnja u uima da
mu bubne opne provali, i arsenik od koga e mu i desni
poispada.
U glavnom raunovodstvu Kompanije meseci su
ve bili odbrojani ovom Direktoru, i to odbrojani kao
svinji za klanje.
Moje male kolege uopte nisu izmenjivaii tnisli me-
u sobom, ve samo osvetane formulacije, ivakane i
prevakane kao okoreli komadii misli: Ne sekiraj se!
govorili su. Doakaemo mi njima! Glavni zastupnik
je rogonja! Crnce bi trebalo odrati i napraviti duva-
njare od njih! itd...
Uvee smo se nalazili uz aicu pia, poto otkulu-
imo i poslednji posao, sa pomonim slubenikom u
Upravi, gospodinom Tandemo, tako se zvao, a bio je
poreklom iz La Roele. Ako bi se i pomeao s trgovci-
ma, jedini je razlog tome bio da mu plate pie. Nije bilo
druge. Propadanje. Bio je u potpunoj besparici. Njegovo
je mesto u kolonijalnoj hijerarhiji bilo najniie. Posao mu
se sastojao u rukovoenju izgradnjom puteva kroz samu
dunglu. Radili su cmci pod biem njegovih straara,
razume se. Ali kako nikad nijedan belac nije proao pu-
tevima koje je gradio Tandemo, i kako su, s drage strane,
crnci vie voleli svoje umske staze, da bi manje padali
u oi poreznicima, a u krajnjoj liniji, putevi Uprave i
Tanernoa nikud nisu ni vodili, to su vrlo brzo i nesta-
jali, gutala ih je vegetacija vrlo brzo, istinu govorei
ni mesec darta nisu trajali.
Prole godine sam izgubio 122 kilometra ra-
do bi ponavljao ovaj fantastini pionir povodom svojih
puteva. Verovali ili ne!
Za vreme svog boravka primetio sam samo jedan vid
hvalisavosti, skromnu tatinu Tandernoa, a to je da je
jeini od Evropljana uspevao a dobije kijavicu u Bra-
gamansi na temperaturi od 44 u hlau. Ova mu je ori-
ginainost bila uteha za mnogo tota. Opet sam dobio
avolsku kijavicu, izjavljivao bi ponosno uz aicu.
Samo meni se tako neto moe da esi! Tanderno,
kakav je to tip! uzvikivali bi onda lanovi naeg go-
ljavog drutva. Bolje i takvo zaovoljstvo nego nikakvo,
Bilo ta je za samoljublje bolje nego ba nita.
Druga razonoda sitnih slubenika Kompanije Potdi-
riier biia je takmienje u visini temperature. To nije bi-
Id teko, ali smo se odmeravali u tome danima, te nam je
vreme bre prolaziio. Kad doe vee, a s njom i groznica,
skoro svakonevna, merili smo se. Gle, ja imam trideset
i devet!... uj, to i nije nikakva temperatura, ja imam
etreset kad god hoe!
Ti su rezultati, uostalom, bili sasvim tani i pra-
vilni. Pri svetlosti fenjera uporeivali smo termometre.
Pobednik bi se diio tresui se: Ne mogu ni da piam,
toliko se znojim! verno bi prikazivao stvar najispijeniji
od nas, mravi kolega iz Arijea, prvak u grozniavosti,
koji je ovamo doao, kako mi ree u poverenju, beei
od katolikog semenita gde nije imao dovoljno slo-
bode. Ali niko od mojih kolega nije mogao da mi kae
kojoj vrsti udaka pripada onaj pojedinac koga treba a
smenim u Bikomimbu.
udan neki tip! upozoravali su me, i to je bi-
lo sve.
U kolonijama od prvog ana savetovao me je
Arijeanin s najjaom groznicom treba da se nametne
svojom vrednou! To ti je ili sve ili nita! Za Direktora
si ili od zlata ili od blata! I to te odmah na prvi pogled
ocene!
Iskreno sam se plaio da u tom ocenjivanju, to se
mene tie, ne ispadnem od blata.
Ovi mladi trgovci robljem, moji prijatelji, odvedoe
me u posetu drugom kolegi iz Kompanije Pordirijer,
koji zasluuje da o njemu bude posebno rei u ovoj pri-
i. Drao je ispostavu u centru evropskc etvrti, sav ubu-
ao od umora, rastoen, mastan, plaio se i najmanje
svetlosti 2bog oiju koje su dvc goine neprekidnog

37
peenja pod talasastim limom potpuno isuile. Jutrom
mu je trebalo, sam je govorio, vie od pola asa da ih od-
iepi i jo pola asa dok ne pone neto i da razaznaje.
Svaki ga je zraak svetlosti vreao. Velika krtica, sva u-
gava.
Guiti se i muiti se pdstalo je za njega prirodno
stanje, a krasti prirodna potreba. Ozbiljno bi ga zbunili
ako bi ga iznenada pretvorili u zdravog i potenog o-
veka. Njegova mrnja prema Glavnom predstavniku
Direktoru i danas je za mene, posle toliko vremena, jedna
od najjaih strasti koju sam ikad imao prilike da vidim
u jednog oveka. Neverovatan bes bi ga obuzimao po-
vodom njega, uprkos patnji i na najmanji povod uasno
bi besneo eui se, uostalom, odozgo do doie.
Nije prestajao da se ee svud ukrug, tako rei krunim
kretanjem od poetka kimenog stuba sve do vrata. Orao
je kou i potkono tkivo noktima, ostavljajui krvave
brazde, ne prestajui da istovremeno posluuje kupce,
i to brojne, skoro uvek crnce i manje-vie gole.
Slobodnu ruku bi zavlaio, uurbano, u razna skro-
vita levo-esno po mranoj radnji. Izvadio bi, ne gre-
ei nikad, vet i hitar za divljenje, ono to bi trebalo,
hrpicu duvana u smrdljivim listovima, vlane ibice,
kutije sardina i melasu velikom kaikom, pivo s prete-
ranim procentom alkohola u krivotvorenim konzerva-
ma, koje bi iznenada ispustio kad bi ga obuzeo napad
besomunog eanja, na primer po mranim dubinama
pantalona. Zavukao bi ruku do ramena, a ova bi se poja-
vila posle kroz razrez na pantalonama, uvek predostrono
poluotvoren.
Ovu bolest, koja mu je razjedala kou, nazivao je
lokalnim imenom korokoro. Ovaj avolskl korokoro,
kad samo pomislim da ga ona bitanga, Direktor, jo nije
dobio, zaboli me stomakl... Nee taj navui korokoro!...
Dovoljno je pokvaren. To nije ovek, taj peder, ve
prava bolest! Govnar jedan!
Onda bi se svi prisutni tresli o smeha, a i crni kupci,

138
da ne zaostanu! Ovaj nas je drugar pomalo i uasavao.
Ipak je i on imao jednog prijateija, sitnog sipljivog o-
veuljka, ve prosedog, koji je vozio kamion za Kompa-
niju Pordirijer. Uvek nam je donosio leda razume se,
kradenog tu i tamo na ukotvljenim brodovima,
Ispijali smo u njegovo zdravlje uz tezgu, usred crnih
muterija koje su zavidljivo balavile. A te muterije su
bili dovoljno promuurni crnci koji su se usuivali da se
meaju s nama, belcima, jednom rei elita. Ostali crnci,
manje emancipovani, drali su se na odstojanju. Nagon.
A oni najokretniji, najzaraeniji, zapoljavali su se kao
pomonici u radnji. U radnji je bilo lako prepoznati crnce-
-pomonike, jer su se strasno izdirali na ostale crnce. Ko-
lega s korokorom kupovao je kauuk za preradu, sirov,
koji su mu donosili iz dungle dakovima, kao viane
lopte.
Dok smo ga mi tako sluali i nikad nam nije bilo do-
sta, jedna porodica sakupljaa kauuka stidljivo se zausta-
vila na pragu. Otac korak ispre, izboran, opasan naran-
astom keceljicom, s noem u ispruenoj ruci.
Divljak nije smeo da ue. Medutim, jedan od domo-
rodakih pomonika ga je pozivao: Udi, crnjo! Hajde
ovamo! Mi ne jesti divijaci! Ovakvo obraanje ih ipak
privue. Udoe u upu u ijem je dnu grmeo ovek s ko-
rokorom.
Ovaj crnac, izgleda, jo nijednom nije video radnju,
a moda ni belog oveka. jedna od njegovih ena ila je
za njim, oborenog pogleda, a na glavi je nosila veliku
korpu punu sirovog kauuka.
I ne pitajui, pomonici zgrabie korpu da bi izmerili
na vagi sarinu, Divljak nije shvatio ni ovo s vagom,
kao ni ostalo. Zena nije smela da digne glavu. Ostali la-
novi porodice ekali su, napolju, razrogaenih oiju. I
njih uvedoe, ak i decu, da ne propuste nijednu pojedi-
nost prizora.
Prvi put su doli, eto, svi zajedno, iz ume, belma
u grad. Morali su dugo svi zajcdno sakupljati ovaj kauuk.
Zato ih je rezultat zanimao sve. Dugo traje dok kauuk
iscuri u aice privezane za stablo. esto treba dva meseca
da se napuni mala aa.
Kad zavrie merenje, na eator odvue zaprepa-
enog oca iza tezge i s olovkom u ruci napravi obraun,
pa mu tutnu u aku nekoliko srebrnjaka. I ree: Odlazi!
Ba tako. To ti je to ti pripada
Svi mladi belci su se krivili od smeha, tako je veto
obavio taj biznis. A crnac je glupo stajao pred tezgom u
narandastim gaama.
Ti ne poznavati novac? Onda divljak! obratio
mu se, da bi ga probudio, jedan od vetih i iskusnih po-
monika, verovatno dobro obuen za ovakve operacije.
Ti neraa govoriti franse, a? Ti nita govoriti, a? Kus,
kus? Malarija? Ti biti budala. Buman! Krupno budala!
Ali divljak je i dalje stajao pred nama s noviima u
zatvorenoj ad. Pobegao bi da je smeo, ali nije smeo.
Ti ima ta kupiti za ovaj lova? umea se e-
ator u pravi as. Nisam, ipak ve odavno video ovak-
vog zevzeka kao to je ovaj primeti on. Mora a je
izdaleka, ta hoe? Daj tu lovu!
Uze mu odluno novac i umesto njega mu smuva
u ruku veliku jarko zelenu maramu, koju je mudro izvu-
kao iz nekog skrovita tezge.
Otac crnac je oklevao, nije jo poiazio, eator onda
prede na neto bolje. Zaista je znao sve tananosti osvaja-
kog trgovanja. Maui pred nosom jednog cmog deteta
velikim komadom zelene tkanine: Je li, zar nije lepa,
a gnjido? Jesi li ikad videla ovako neto, a lutkice, je li
mala mrcino, ufto moja mala, kakva je marama? I od-
reito joj veza maramu oko vrata, koliko da je obue.
Porodica divljaka je sad gledala dete ukraeno tom
velikom stvari od zelenog pamuka... Nita se vie nije
moglo uiniti, jer je marama sad ula u porodicu. Osta-
jalo je da se prihvati, uzme i ode.
Svi, dakle, poee lagano da uzmiu, preoe preko
praga i u asu kad se otac osvrnu da neto kae, najvei

14 0
mangup meu pomonicima, koji je bio obuven, podstaee
oca dobrim udarcem u guzicu.
Celo malo pleme, okupljeno utke na drugoj strani
Avenije Federb, stajalo je pod magnolijom i ekalo da ispi-
jemo pie, reklo bi se da su pokuavaii da shvate ta im se
to dogodilo.
ovek s korokorom je astio. ak je pustio i gra-
mofon da svira. Bilo je svega i svaega kod njega u radnji.
Podseala me je na ratnu komoru.

14
 U slubi Kompanije Pordirijer u Malom Togu, u
isto vreme kad i ja, kao to sam ve rekao, crnili su
mnogobrojni crnci i beki slini meni, Domoroci su, u
stvari, radili samo pod biem, uvajui dostojanstvo, dok
su belci, usavreni obaveznim kolovanjem, radili bez
bia,
Bi najzad umori onoga koji njime fijue, dok nada
da e postati moan i bogat, kojom se belci hrane, ne
staje nita, ba nita. Nemojte mi vie pevati slavopojke
o Egiptu i tatarskim tiranima! Ti starodrevni amateri su
sitne ribe, uobraenci, kad je re o vrhunskoj umetnosti
da se iz uspravne ivotinje izvue najvie rada. Ti primi-
tivci nisu umeli da se robu obraaju sa Gospodine, da
ga s vremena na vreme putaju da glasa, ni da mu plaaju
novine, ni to je vano da ga alju u rat, kako bi
tamo iiveo svoje strasti. Hrianin je posle vadeset ve-
kova prosto van sebe kad ispred njega prolazi puk vojske,
ja to najbolje znam. To u njemu budi svakakve misli.
Stoga sam odluio da, to se mene tie, udvostruim
nadzor nad samim sobom, da nauim vrlo savesno da u-
tim, da skrivam svoju elju da zbriem i, ukoliko je to mo-
gue, da uprkos svemu napreujem u slubi Kompanije
Pordirijer. Nisam vie smeo ni asa asiti,
Du naih skladita na samoj blatnjavoj obaii boraviii
su pomukli i vemi opori krokodila. Oni su, kao da su

142
od gvoda, uivali u ovoj sumanutoj vruini, a, reklo bi se,
i crnci takoe.
U pone bi se ovek pitao kako je uopte tako neto
mogue sva ta uskomeanost radnih masa du kejova,
ta guva razdraenih i bunih crnaca.
Da bih se obuio u numerisanju dakova pre no to
krenem u dunglu, morao sam da se s ostaiim slubenici-
ma, postupno privikavam na guenje u glavnom skladitu
Kompanije, izmeu dveju velikih vaga, zaglavljenih usred
kiselkaste mase crnaca u dronjcima, u irevima, pevajuih
glasova. Svaki o njih je za sobom vukao svoj oblai
praine, otresajui ga ritmino. Tupi udarci nadzornika
nosaa ojekivali su po tim velianstvenim ledima, ne
izazivajui ni proteste ni jauke. BoJ su podnosiJi isto tako
jednostavno kao i uareni vazduh ovog pranjavog kazana.
Direktor bi svraao, neprekidno goropadan, da bi
proverio moje stvarno napredovanje u tehnici numeri-
sanja i krae na meri.
Krio bi sebi put biem do vage kroz more domoro-
daca. Barami, ree mi jednog jutra kad je bio govorljiv,
ovi crnci oko nas, pogledajte ih dobro! E, vidite, kad sam
ja stigao u Mali Togo, pre nekih trideset godina, ovi su
crnci jo iveli od lova, ribolova i meusobnih plemenskih
pokolja, bitange!... Ja, sitan poslovoa na poetku, ja
koji vam ovo govorim, gledao sam ih kako se pobedono-
sno vraaju u svoje selo, natovareni stotinama korpi jo
krvavog ljudskog mesa i naderu ga se do gue!,.. Cujete
li me, Bardami !... Krvavog mesa! Mesa neprijatelja! Mo-
ete li zamisliti to slavlje?... Danas nema vie tih pobeda!
Mi smo tu! Nema plemena! Nema ale! Nema zavitiavanja!
Samo radna snaga i kikiriki! Na posao! Nema lova! Nema
puaka! Kikiriki i kauuk! Da bi se platio porez! Porez da
bi do nas dospelo jo vie kikirikija i kauuka! Takav je i-
vot, Bardami! Kikiriki! Kikiriki i kauuk!... Gle, evo i
generala Tomba, ide na nau stranu!
Ovaj nam je zaista iao u susrct, starac oronuo pod
teinom sunca.
 Nijc vie bio ba pravi vojnik, taj general, aii ipak
nije jo bio civil. Upuen u sve tajne Kompanije, odravao
je vezu izme.u Administracije i Trgovine. Ncophodna
veza, mada su ova dva sioja bila u stalnom suparnitvu
i stanju ncprijate]jstvra. Aii gcncral Tomba jc vcto taktt-
zirao. Nedavno se izvukao, izmedu ostalog, iz gadne
stvari prodaje neprijateljskih dobara, koju su oni gore
smarrali nereivom.
Poetkom rata su generaiu Tombi malo rovaiii
uho, taman koliko treba da bi asno preao, posle arlroa,
medu one na raspolaganju. Svoju raspoioivost je smesta
stavio u slubu veiiine Francuske. A ipak ga je ve
davno minuli Verden jo muio. utao je raiogrami-
ma u ruci. Orae se nai maii junaci! Dre se!...
Bilo je tako toplo u stovaritu, a to se odigravalo tako
daleko od nas u Francuskoj, da niko od generala Tombe
nije oekivao daija previdanja. Ali ipak, utivo odvra-
tismo u horu zajedno s Direktorom: Izvanreni su!
i Tomba sc posle tih rei rastade od nas.
Potom i Direkror opct prokri sebi put silom kroz
uurbana teia, te 1 on nestade u sivkastoj praini.
Vatrenih, kao ugalj crnih oiju, izgarajui od elje
da prevari Kompaniju, taj ovek ... Direktor, malo me
je plaio. Teko mi je padalo da se naviknem i na samo
iijcgovu prisustvo. Nisam dotad rnogao ni da zarnislirn
bilo koji Ijudski cilj koji bi mogao da izazove tako neve-
rovatan stepen napete dje. Nikad nam se nije obraao
jasno i glasno, ve samo vosmislcnim reima, reklo bi
se da ivi, da misli, jedino da bi strasno kovao zavere,
uhodio i izdavao druge. Tvrdilo se da on sam krade,
pljaka i vara mnogo vie no svi ostali slubenici zajedno,
a oni nisu scdcli skrtcnih ruku, uvcravam vas. I mcni
se to iniio moguim.
Dok je jo trajao moj sta u For-Gonou, imao sam
jo i ncto slobodnog vremena za ctnju po tom kakvom-
-takvom gradu u kome je konano, po mom miljenju,
jedno jedino mesto bilo poeljno: bolnica.

14 4
 im ovek negde stigne, u njemu se bude ambicije.
Moj je unutranji poziv bio da budem bolestan, prosto
bolestan. Svako ima svoje. Setao sam se oko bolntkih
zgrada punih obeanja, oputenih, povuentb, potede-
nih, i olazio od njih sa aljenjem, od njih i njihove anti
seprine privlanosti. Travnjaci su okruivaJi ovo bo-
ravite, osveeni lakim ptiicama i uznemirenim razno-
bojnim guterima. Kao nekakav zemaljski raj.
A na crnct' se ovek brzo navikne, na njihovo ce-
renje i sporost, na raz.mahnure pokrete, na ispupene tr-
buhe ena. Crnatvo smrdi na siromatvo, beskrajnu
tatinu, odvratnu pomirenost sa sudbinom, jednom re-
i, kao stanje sirornaha u nas, samo $a jo vie dece, ali
s manje prljavog rublja i crnog vina.
Poto bih sc duboko nadisao bolnikih mirisa, odla-
zio bih, za masom domorodaca, pred pagodu podignutu
kraj Tvrdave, koju je nekakav poslovni ovek podigao
za erotsku zabavu kolonijalnih vesjaka.
Imuni helci For-Gonoa pojavljivali su se tu samo
nou i uporno se kockali, pijui obilato, zevajui i podri-
gujui do mile volje. Za dvesta tranaka spavalo se s lepom
gazdaricom. Pantalone su ovim veseljacima smetale da
se poteno poeu, zato su im hozentregeri stalno spadali.
Kad padne no, itav narod bi izJazio iz koliba do-
rnorodakog grada t slcgao bi se pred pagodu, neumorno
gledajui i sluajui kako se belci tresu oko mehanikog
klavira ubudalth ica, koji je s mukom ratimovano svirao
valcere. Gazdarica bi, sluajui muziku, davala izrazom
iica na znarije da joj se igra i da u torne uiva.
Najzad, posle nekoliko pokuaja, uspeh da neopa-
eno s njom porazgovaram. Menstruacija, poveri mi
ona, u nje traje itave tri nedeljc. Posledica tropske klime.
Njene murerije je uz to iscrpljuju. Ne zato to esto vode
Ijubav, ve zato to se trude da to vic iskoriste za svoje
pare, jer je pie u pagodi skupo, tc m i jc uasno tipali
za guzicu pre no to odu. To jc hio glavni uzrok njenog
umora.
 Ova je trgovkinja znala sva ogovaranja kolonije i
ljubavi koje pomju, oajnike, izmeu oftcira muenih
groznicom i retkih supruga inovnika, koje se isto tako
tope o beskrajnih menstruacija, oajne na verandama
u dnu beskrajno nagnutih naslonjaa.
etalita, kancelarije, radnje For-Gonoa vrveli su
bolesnim eijama. Cintti sve ono to se ini u Evropi
kao da je biia osnovna opsesija, zadovoijstvo i privid po
svaku cenu, svih ovih ludaka, uprkos uasnoj vruini
i zaputenosti, rastuoj, nesaviadijivoj.
Preteranu vegetaciju vrtova, agresivnu, divlju, jedva
su obuzdavale ograde, razgranate kronje kao sumanute
glavice salate, uokvirivale su svaku kuu smeurano,
krupno, ovrslo belance u kome je trulio pouteli Evrop-
ljanin, I tako je biio onoliko rasadnika salate koliko i
inovnika du Avenije Faoda, najivlje i najotmenije
u For-Gonou.
Svake sam se veeri vraao u svoj stan, koji e vero-
vatno ostati zauvek nedovren, gde je izopaeni boj
svako vee rasklapao kostur kreveta. Boj mi je postavljao
zamke, bio je sladostrastan kao maka i uporno je na-
stojao da mi postane roak. A mene su muile druge i
mnogo prenije brige, naroito plan da se opet za neko
vreme sklonim u bolnicu, jedino meni dostupno zatije
u ovom vrelom karnevalu.
U miru, kao i u ratu, nisam nimalo bio raspoloen
za provod. ak i druge ponude, koje su do mene dolazile
preko gazinog kuvara, iskreno i duboko bestidne, izgle-
dale su mi bezbojne.
Posiednji put sam se raspitao kod svih svojih dru-
gova u Kompaniji ne bih li neto saznao o tom nevemom
siubeniku, onome koga treba da poto-poto po nare-
denju smenim tamo u dungli. Uzaludni razgovori.
Kafana Federb na kraju Avenije Faoda brujala je
prevee od stotinu prepriavanja, ogovaranja i kleveta,
ali meni nita bitno nije donela. Samo utiske. Izruivali
su itave dubretarske kante utisaka u polumraku ukra-

14 6
enom raznobojnim lampionima. Tresui ipku dinov-
skih palmi, vetar je obarao oblake komaraca u tanjirie.
Guvemer je u tom okruenju reima dobijao ono to
mu po rangu pripada. Njegov neoprostivi mufljuzluk
predstavljao je potku glavnog razgovora uz veernje
pie, uz koje se kolonijaina jetra, puna munine, oiaka-
va pred veeru.
Svi automobili For-Gonoa, a bilo ih je desetak, pro-
iazili su u to vreme gore-dole ispred terase. Kao da ti
automobili nikad nisu iii daleko. Trg Federb je po na-
petoj atmosferi, preteranom dekoru, preobilju zelenila
i larme, podseao na sresko mesto na jugu Francuske,
i to u stanju bezumlja. Deset automobila izali bi sa trga
Federb samo da bi se pet minuta kasnije vratili, napra-
vivi jo jednom isti krug s tovarom izbledelih evropskih
anemija, uvijenih u sivkasto platno, krhkih i nenih bia
kao kupice sladoleda.
Tako bi ti koloni nedeljama i godinama prolazili
jedni ispred drugih, do trenutka kad bi prestali jedni
druge da gledaju, toliko su se ve umorili mrzei se. Ne-
koliko je oficira etalo svoje porodice, pazei na poz-
dravljanje vojnika i civila, supruga sva iskipela i upako-
vana u specijalne higijenske uloke, deca, neprijatna
vrsta debelih evropskih glista, rasplinjavala su se za svoj
raun u neprekidnim prolivima.
Nije dovoljno nositi oficirsku kapu da bi se ko-
mandovalo, treba za to jo imati i vojsku. U podneblju
For-Gonoa evropski vojnici su se topili bre od butera.
Bataljon bi ubrzo naliio na kocku eera u kafi, to je
due gleda manje je vidi, Vei deo garnizona je uvek
bio u bolnici, borei se s malarijom, pun parazita pod
svim dlakama i u svim naborima, itavi vodovi su leali
medu cigaretama i muvama, masturbirali po ubudalim
aravima, izvlaei beskrajna bolovanja na izuzetne po-
raste temperature, savesno izazivane i negovane. Obezna-
njivali su se, jadni mangupi, sramno stado, u polumraku
iza zelenih kapaka, novopeeni profesionalni vojnicif f>o-

'47
meani boinica je bila i za civile sa sitnim slubeni-
cima preduzea, a svi su beaii od dungle i gospodara
koji su ih progonili.
U obamrlosti dugog malariarskog popodnevnog
odmora tako je topio da se ak i muve odmaraju. Iz beskrv-
nih i dlakavih ruku ispadaju umaeni romani, s obeju
strana kreveta, raspareni, poia listova im nedostaje zbog
dizenteriara koji nikad nemaju dovoljno hartije, a i zbog
zlovoijnih kaluerica koje na svoj nain cenzuriu dela,
jer ova ne potuju Boga. Ni kaluderice nisu potedene
vojnikih krpelja. Da bi se poeale, sklanjaju se iza pa-
ravana i zadiu mantije kraj jutronjeg mrtvaca, koji ne
moe da se ohladi jer i njemu je vruina.
Ma koliko sumorna bila bolnica, ipak je to biio je-
dino mesto u koloniji gde je ovek mogao da poveruje
da su ga malo zaboravili, da je zaklonjen od ljudi napolju,
od efova. Ropski odmor, u stvari bitna i jedina meni
dostupna srea.
Raspitivao sam se za uslove ulaska, za navike lekara,
za njihove manire. Na svoj odlazak u dunglu gledao
sam s crnim oajanjem i protestom, zariui se ve da u
se to pre zaraziti svim groznicama koje mi se nadu na
dohvatu, te da u se u For-Gono vratiti bolestan i tako
mrav i odvratan, da e morati ne samo da me prime u
bolnicu, ve i da me vrate u Francusku. Trikove sam ve
znao, i to kakve, za razbolevanje, a nauio sam i nove,
svojstvene kolonijama.
Pripremao sam se da savladam na hiljade tekoa,
jer ni direktori Kompanije Pordirijer, kao ni komandiri
bataljona, ne oustaju lako od gonjenja svog mravog
plena, iznemoglog od kartanja meu prljavim kreve-
tima.
Ali naii e na moju reenost da trunem od ega god
bude bilo potrebno. Pored toga, nije bilo uobiajeno da
se u bolnici dugo boravi, ukoliko ovek tu najzad i jednom
zasvagda ne zavri svoju kolonijalnu karijeru. Oni naj-
prepredeniji, najlukaviji, najtvrdi po naravi medu obo-

148
lelim od groznice ponekad su uspevali da se uvuku u neki
transport za metropolu. To je bilo divno udo. Veina
bolesnika u bolnici predavala se, poto iscrpi sva lu-
kavstva, pobedena propisima, i vraala se u dunglu da
izgubi i svoje poslednje kilograme. Ako bi ih kinin sasvim
prepustio crvima jo dok su bili u bolnici, bolniki sve-
tenik bi im skiopio oi oko osamnaest asova, a etiri
deurna Senegalca oneli bi beskrvne ostatke u ograenu
parcelu crvene ilovae kraj crkve u For-Gonou, u kojoj
je bilo tako toplo pod talasastim limom, da niko ne bi
ulazio dvaput zaredom u nju, bila je tropskija od ove
tropske zemlje. Da bi se ovek odrao uspravno, morao
je da dahe kao pas.
Tako odlaze Ijui kojima zaista nije lako da budu
sve to se od njih oekuje: leptir u mladosti i na kraju crv.
Jo sam pokuavao da tu i tamo prikupim neke po-
jedinosti, obavetenja, da bih stekao neku predstavu.
Opis Bikomimba, kako mi ga je izneo Direktor, ipak mi
je izgledao neverovatan. U stvari, u pitanju je bila probna
ispostava, pokuaj da se prodre u dubinu dalje od obale,
bar na deset dana hoda, usamijena ispostava u okruenju
domorodaca i njihove dungle, koju su mi predstavljali
kao ogroman rezervat zverinja i bolesti.
Pitao sam se nisu li prosto Ijubomorni na moj uspeh
ovi ostali, moji mali drugari iz Kompanije, koji su pro-
lazili kroz smenjivanje pogruenosti i goropadnosti. Nji-
hova glupost (a bila im je jedina odlika) zavisila je od
kvaliteta alkohola koji su popili, od pisama koja su pri-
mali, od veeg ili manjeg gubitka nade u toku dana. Po
pravilu, to su vie propadali, to su se vie prsili. U vidu
aveti (kao Ortolan u ratu) ni pred im ne bi ustuknuli.
Predveernja aica bi nam potrajala dobra tri a-
sa. Uvek je bilo rei o Guverneru, osovini-nosau svih
razgovora, potom o kradama svih moguih i nemoguih
stvari i, najzad, o seksu: tri boje kolonijalne zastave.
Prisutni inovnici bi bez okolicnja napadali vojnike da
su utonuli u razvrat i zioupotrcbu vlasti, a ovi im nisu
ostajali duni. Trgovci su smatrali sve ove protekciona-
e licememim varalicama i pljakaima. to se tie Gu-
vernera, vest o njegovom opozivanju prenosila se svakog
jutra ve dobrih deset godina, ali taj tako zanimljiv teiegram
o njegovom padanju u nemilost nikako nije stizao, iako
su bar dva anonimna pisma nedeljno, bivala upuena
Ministru, pripisujui ovom tiraninu hiljadu vrlo tano
odredenih uasa.
Crnci imaju sree to im je koa kao Ijuska luka, belac
se truje, stisnut izmeu kiselog znoja i koulje od vetakog
viakna. Zato teko onome ko mu prie blie. To sam znao
jo od vonje na Admiralu S'/iceru.
Za nekoliko dana sam svata uo o svom Direktoru!
O njegovoj proiosti s vie pokvarenjakiuka no to bi
se naio u zatvoru neke ratne luke. Bilo je svega i svaega
u njegovoj prolosti, pa ak i, bar pretpostavljam, ve-
iianstvenih sudskih zabiuda. Istina je da mu roeni iik
nije iao u prilog, prava njuka ubice da se od nje pre-
stravi, iii tanije, da se ne ogreim, lice nepromiljenog
oveka u uasnoj hitnji da postigne uspeh, to mu izlazi
na isto.
U vreme popodnevnog odmora ovek je u prolazu
mogao da nazre tu i tamo u hiadu vila na Buievaru Federb
iznemogle beie ene, supruge oficira i koiona, koje je
klima daieko sigurnije upropaivala nego mukarce.
Tankih giasia, Jjupko neodlunih, krajnje miiostivih
osmeha, bile su naminkane svud po bledoj koi kao
srene samrtnice. Biio je manje hrabrosti i dostojanstva
u rih presaenih graanki no u gazdarice Pagode, koja
je mogla da rauna samo na samu sebe. Kompanija Pordi-
rijer je sa svoje strane troila mnogo mladih slubenika
mog tipa, svake godtne je gubiia na desetine takvih pod-
-ljudi u ispostavama u dungli i u susedstvu movara.
Bili su to pioniri.
Svakog jutra Vojska i Trgovina su samoj Upravi
bolnice kukale traei svoje ljudstvo. Nije bilo dana a
da neki kapetan ne preti i ne skia munje i gromove s ne-

150
ba na Upravnika da bi mu ovaj vratio tri narednika, tri
malanna igraa sansa i dva sifilistina kaplara, i to pod
hitno, kadrove koji mu upravo nedostaju u obrazovanju
ete. Ako bi mu odgovorili da su ti zabuanti umrli,
onda bi ostavJjao administrativce na miru i odlazio u
Pagodu da se napije.
Jedva je ovek stizao da sagleda kako Jjudi, dani i
stvari nestaju u ovom moru zelenila, u ovoj klimi vruine
i komaraca. Nita nije bilo potedeno. Prosto odvratno,
sve se rastakalo u komadie, u reenice, u aljenja, u
krvna zrnca, sve je nestajalo na suncu, topiJo se u bujici
svetlosti i boja, a s tim je odlazila i volja za ivotom i
vreme, sve, Ostajala je samo strepnja, blistava u vazduhu.
Najzad se mali teretni brod, koji je trebalo da me du
obale oveze u bJizinu mog radnog mesta, ukotvio na
vidiku For-Gonoa. Zvao se Papauta. Malo, sasvim plitko
korito, priJagodeno ulaenju u rena ua. Pogon mu je
bio na drva, Poto sam bio jedini beiac na brodu, ustu-
pie mi ugJi stisnut izmeu kuhtnje i kiozeta. Piovili
smo tako lagano morem da sam pomislio kako je to samo
oprezno izlaenje iz luke, Ali nikad nismo poii bre.
Prosto je neverovatno koliko je Papauti nedostajalo snage.
Tako smo tapkaJi du obaie, beskrajne sive trake gusto
obrasle niskim krljavim drveem, po vruini i trepe-
ravim isparenjima. Kakva etnja? Papauta je bolno sekao
vodu kao da je to znoj koji je sam iz sebe iscedio. Razdva-
jao je talasi od talasia neno kao da odvija zavoje sa
rane. Pilot, inilo mi se izdaleka, kao da je bio mulat, kaem
iniio mi se, jer nikako nisam smogao snage da se popnem
do komannog mosta i sam to proverim. Zalepio sam se
za hiad hodnika sa crncima, jedinim putnicima, dokle
god je sunce peklo paJubu, sve do pet popodne. Da vam
sunce ne bi kroz oi sagorelo mozak, treba stalno treptati
kao pacov, Posle pet asova ovek moe sebi da dozvoli
osvrt po horizontu, to je ve ivot! Sivi obod, gusti u
razini vode, tamo, kao spljotena podlakrica, nita mi se
to nije dopalo. Bilo je odvratno i disati taj vazduh, ak je
i nou on bio mlak, buavo morski, Od sve te bljutavosti,
i od mirisa maina uz to, oveku je dolazila muka, a danju
i od talasa, suvie utih s ove strane i suvie plavih s one
strane. Bilo je gore nego na Admiralu Sliceru, ne rauna-
jui, razume se, one krvoedne oficire.
Najzad se pribliismo odredinoj luci. Podsetie me
na ime: Topo. Posle silnog kaljanja, pljuckanja, trucka-
nja, koje je trajalo koliko da pojede etiri obroka kon-
zervi, po moru nalik na masne spiaine, Papauta najzad
pristade.
Na obrasloj obali isticale su se tri kolibe pokrivene
trskom. Izdaleka vam je to izgledalo ak privlano. Ue
velike reke pune peska, moje reke, objasnie mi, jer u
uz nju ploviti amcem da bih stigao do srca dungle...
U Topou, tom mestu na obali mora, ostau samo nekoliko
dana, tako je dogovoreno, koliko da pripremim svoje
konane kolonijalne smernice.
Pristadosmo uz lagan ponton i Papauta svojim ve-
likim trbuhom zaora po mulju pre no to e pristati.
Ponton je bio od bambusa, seam se dobro. I on je imao
svoju istoriju, svakog su ga meseca obnavljali, kako mi
rekoe kasnije, zbog ivahnih i hitrih morskih mekuaca
koji su se na hiljade sakupljali i jeli ga postepeno. Ta
beskonana gradnja bila je beznadean posao iji je teret
nosio porunik Grapa, komandant mesta Topo i okoinih
oblasti. Papauta je pristajao samo jednom meseno, ali
mekuci nisu ekali mesec dana da mu poderu ponton.
Po dolasku porunik Grapa zgrabi moje isprave,
proveri njihovu valjanost, prepisa ih u potpuno prazan
registar i ponudi me piem. Bio sam, poveri mi on, prvi
putnik koji se za poslednje dve godine pojavio u Topou.
Niko nije dolazio u Topo. Nije bilo nikakvog razloga za
dolazak u Topo. Pod komandom porunika Grape sluio
je narednik Alsid. U toj osamijenosti nikako se nisu ma-
rili. Moram da se uvam svog potinjenog, ree mi
stoga porunik Grapa im smo se upoznali, sklon je
familijatnosti.
 Kako bi u ovoj pustinji svaki dogaaj bio suvie
neverovatan, ak i da ga je trebalo izmisliti, jer sredina
nije bila za to pogodna, to je narednik Alsid pripremao
unapred mnogo formulara s upisanim Nita, koje je
Grapa potpisivao bez odlaganja, i te je njihove izvetaje
Papauta redovno i tano odnosio Generalnom guverneru.
Izmedu okoinih laguna i dubine dungle bitisala
su neka budava plemena, otupela od tripanozoma i hro-
nine bede; medutim, ak i ona su plaala nekakav mali
porez, pod korbaem, razume se. Medu mladima se regru-
tovala milicija da kao predstavnitvo vlasti vitla tim kor-
baem. Miliciju je sainjavalo dvanaest Ijudi.
Ja o njima mogu da govorim jer sam ih dobro upoznao.
Porunik Grapa je te srenike opremao na svoj nain i
redovno ih hranio pirinem. Jedna puka na dvanaest
Ijudi to mu je bila mera i mala zastava za sve. Cipele
nikome. Ali kako je sve na ovom svetu relativno i stvar
poredenja, domoroci, odabrani za miliciju, smatrali su
da Grapa vrlo lepo vodi stvari. ak je Grapa svakog dana
morao da vraa oduevijenc dobrovoljce, sinove dungle
zgaene majkom.
Lov oko sela nita nije donosio i svake nedeije bi
u nedostatku gazele pojeli bar jednu babu. Ve u sedam
svakog jutra Alsidovi milicajci su izlazili na egzerciranje.
Poto sam stanovao u jednom uglu njegove kolibe, koji
mi je ustupio, bio sam u prvom redu fotelja za ovu pred-
stavu. Nikad i nijedna vojska na svetu nije imala vojnike
s toliko dobre volje. Prestrojavajui se na pesku, na Alsi-
dovu komandu, u redove po etiri, po osam, ak po dva-
naest, ovi su se primitivci ogromno zalagali, zamiljajui
da imaju rance, cokule, ak i bajonete i, to je jo lepe,
izgledajui kao da se njima i slue. Tek izali iz oblinje
prirode, bili su odeveni u neto nalik na kratke pantalone
od sivomaslinaste tkanine. Sve ostalo su morali da za-
misle, i oni su to i inili. Na komandu naduvenog Alsia,
ovi matoviti ratnici su sputali na tlo nepostojee rance,
trali su u prazno, obarali nevidljive neprijatelje u za-

153
miljenoj borbi bajonetom. Obrazovali su, poto bi prvo
podraavali raskopavanje, nevidljive kupe od puaka,
a na novi znak se strasno predavali apstraktnom pucanju.
Kad bi ih ovek gledao kako se rasipaju, preciznim pokre-
tima podraavaju radnje i gube se u itavom spletu otrih
i ludo jalovih kretanja, osetio bi se obeshrabren do iz-
nemoglosti. Pogotovu to je u Topou vrelina bila teka i
zaguljiva, zgusnuta zbog peska izmeu dva ogledala,
mora i reke, uglaana i sauesnika tako da biste se zakleli
u zadnjicu da su vas posadili na komad tek nedavno otpao
sa sunca.
Ali ove neumoljive okoinosti nisu smetale Alsidu
da urla, naprotiv. Njegovo se urlanje slivalo na ovaj fan-
tastini egzercir i odjekivalo daieko, sve do vrhova veli-
anstvenih kedrova na ivici dungle. ak i dalje se kao
grmljavina prenosilo njegovo: Mirno!
Za to vreme je porunik Grapa prjpremao svoju
pravdu. Na to demo se vratiti. Pratio je, takode, uvek
izdaleka i iz hlada svoje kue, gradnju svog ukletog pon-
tona. Pri svakom pristajanju Papaute odlazio je i s opti-
mizmom i nevericom ekao kompletnu opremu za svoje
vojnike. Uzaludno je ve dve godine traio tu opremu.
Poto je bio Korzikanac, Grapa je oseao kao ponienje,
moda vee no to bi bilo za ikog drugog, injenicu da
su njegovi milicionari goli.
U naoj, to jest Alsidovoj kui, obavljala se sitna
trgovina, jedva prikrivena, beznaajnim predmetima i
raznim otpacima. Uostalom, u Topou je sva trgovina ila
preko Aisida, jer je on drao malu i jedinu rezervu duvana
u listu i pakliima, nekoliko litara alkohola i neto pa-
munog piatna na metar.
vanaest milicionara Topoa oseali su, to je bilo
oigledno, iskrenu naklonost prema njemu, i ro uprkos
njegovoj bezgraninoj vici i priiino nepravednom uda-
rahju nogom u guzicu. Ali su ovi nudistiki vojnici ose-
tili u njemu neporecive elemente velikog srodstva, srodstva
neizleive, urodene bede. Duvan ih je zbliio, iako su biii

154
crni, samom silom stvari. Doneo sam nekoliko nevnih
listova iz Evrope. Alsid ih prelista u elji da sazna novosti,
ali mada je tri puta pokuavao da usredsredi panju na
ovaj ili onaj stubac, nije uspeo da dovri itanje. Mene
je sad, priznade mi posle tog uzaludnog pokuaja, ba
briga za vesti! Ve sam tri godine ovde! Nije to uopte
znailo da je Alsid eleo da me zapanji izigravajui pusti-
njaka, ne, ali surovost i dokazana ravnounost ceiog sveta
prema njemu naterale su ga da on, sa svoje strane, kao
akdvni narednik u Topou posmatra svet kao nekakav
mesec.
Uostalom, Alsid je bio dobar ovek, Ijubazan i irok
i sve uz to. To sam shvatio tek kasnije, malo prekasno.
Pritiskala ga je beskrajna pomirenost sa sudbinom, ta
osnovna osobina zbog koje je tako malo potrebno siro-
masima u vojsci, ili drugde, da drugom uzmu ili obezbede
ivot. Nikad, ili skoro nikad, ti mali Ijudi ne pitaju zato
sve to podnose. Mrze se samo izmedu sebe, i to im je
dovoJjno.
Oko nae kolibe je raslo, tu i tamo, usred lagune i
vrelog, nemilosrdnog peska, ono neobino sitno cvee,
svee i kratkotrajno, zeleno, ruiasto i jarko crveno,
kakvo se u Evropi ne da videti sem naslikano na porcu-
lanu, kao neki divlji ladole bez siadunjavosti. Podnosilo
bi dugi uasni dan sklopljenih latica na drci, a uvee bi
se cvetovi otvarali i Ijupko se njihaii na prvom mlakom
povetarcu.
Jednog dana me Alsid upozori, videi me da berem
to cvee: Beri ih, ako hoe, aii nemoj zalivati te male
vragoianke, to ih ubija... Neno ti je to, nije kao suncokret
koji su nekad gajili vojnici u Rambujeu. Na njega si mogao
da se popia! Sve mu je bilo dobro... A cvee ti je kao i
ljudi... Sto je krupnije to je gore! Ovo je bilo oigledno
na raun porunika Grape, ije je telo bilo glomazno i
trapavo, a ruke kratke, crvene, strane. Ruke koje nikad
nita ne shvataju. Uostalom, porunik Grapa se nije ni
trudio da shvati.
 Proveo sam dve neelje u Topou i za to vreme sam
s Alsidom delio ne samo njegov svakonevni ivot,
jelo, buve i krevetske i peane (dve razliite vrste)
ve i kinin i vodu iz oblinjeg bunara, neumoljivo mlaku
i kao stvorenu za proliv.
Ponekad bi me porunik Grapa, u nastupu Ijubaznosri,
izuzetno pozvao na kafu. Grapa je bio ljubomoran i nikad
nikom nije prikazivao svoju domorodaku konkubinu.
Izabrao je, dakle, za poziv dan kada je njegova crnkinja
otila rodbini u selo. Bio je to i dan sasluanja u njegovom
sudu. Hteo je da me zadivi.
Oko njegove kolibe su se od ranog jutra okupijali
parniari, raznolika gomila, arolika u' kratkim suknjica-
ma i buna od kretavih svedoka. Uesnici u sporovima
i obini gledaoci stajali su, izmeani, u istom krugu, i
oko sebe irili snani vonj na beli luk, sandalovo ulje,
ukieljeno maslo, znoj i afran. Kao i Alsidovi vojnici,
sva ova bia kao da su vie od svega elela da se razma-
huju u izmiljenom, medusobno su grgotali neki govor
kao zvuk kastanjeta, maui iznad glave pesnicom u za-
mahu dokazivanja.
Porunik Grapa, utonuo u svoju tranu fotelju,
koja je pod njim kripaia i cijukaia, osmehivao se na svu
tu nesuvislu gomilu. Oslanjao se u svom rasudivanju na
zvaninog tumaa, koji mu je vrlo giasno mucao neve-
rovatne albe.
Izgleda da je u pitanju bila orava ovca, koju roditelji
odbijaju da vrate, iako njihova erka, poteno kupljena,
nikad nije bila isporuena muu zbog nekog ubistva,
koje je njen brat, te neveste, uspeo u meduvremenu da
poini ubivi sestru onoga koji je uvao ovcu. I jo mnogo
drugih, sloenijih albi.
Prema nama se okretalo stotinu lica, strasno zaokup-
Ijenih tim problemima interesa i obiaja, otkrivajui zube
u kratkim uzvicima ili uz dugo grgotanje crnaki
jezik.
Vruina je dosegla vrhunac. Pogiedom smo traili

156
nebo iza ugla krova, pitajui se da ne nastupa neka ka-
tastrofa. Nije ak ni oluje bilo na pomolu.
Sve u ja njih ipak naterati da se sloe odlui
najzad Grapa hladno, jer su ga vruina i preklapanje na-
terali na odlunost. Gde je otac neveste? Dovedite ga!
Tu je odgovori dvadesetak drukana, gurajui
ispred sebe starog crnca, dosta mlitavog, u utoj kece-
ljici koja ga je prilino dostojanstveno obavijala, na rimski
nain. Starac je stisnutom pesnicom podvlaio u ritmu
sve to se oko njega govorilo. Ne bi se nikako reklo da
je doao da se ali, ve pre da se malo razonodi povodom
parnice od koje ve odavno nije mnogo oekivao.
Hajde ree Grapa dvadeset batina i da svri-
mo s tim! Dvadeset udaraca biem za matorog podvo-
daa! To e ga nauiti pameti, da ne dolazi i gnjavi ovde
svakog etvrtka ve dva meseca za nekakvu smrdljivu
ovcu!
Svari vide kako mu prilaze etiri miiava mili-
cionara. Prvo nije razumeo ta se hoe od njega, a onda
poe da koluta oima, zakrvavljenim kao u uasnute
ostarele zveri koju dotle niko nije tukao. U stvari, nije
ni pokuavao da se odupre, ali nije umeo ni da se postavi
tako da mu ovo primenjivanje pravde nanese to manje
bola.
Milicionari su ga vukli za keceljicu. Dvojica su htela
da ga po svaku cenu bace na kolena, a druga dvojica su
mu, naprotiv, nareivala da legne potrbuke. Najzad se
sporazumee da ga mlate tako kako stoji, jednostavno,
na zemlji, zaignute keceljice, i odmah se po njegovim
leima i mlitavoj guzici srui pljusak udaraca vitkim pra-
tom, da bi i vrsta mazga urlaia osam dana. Dok se on
uvijao, sitan pesak pomean s krvlju ibao je oko nje-
govog trbuha, a on je pljuvao pesak urlajui, reklo bi
se da mue, zadovoljstva radi, ogromnu skotnu enku
jazaviara.
Prisutni su utali dok je to trajalo. uli su se samo
zvuci koji su pratiii kanjavanje. Kad bi gotovo, pretu-
eni starac pokua da ustane i pokupi svoju keceljicu oba-
vijenu na rimski nain. Obilno je krvario na usta, na nos
i du lea. Gomila ga povede, odlazea uz gundanje hi-
Ijau ogovaranja i komentara u pogrebnom amoru.
Porunik Grapa upali cigaru. Preda mnom se trudio
da pokae svoj ravnoduni odnos prema stvarima. Ne
zato to je bio sliniji Neronu nego drugi, ve, bar ja
mislim, zato to nije voleo da ga teraju da misli. To ga
je nerviralo. Zato je i bio razdraljiv pri izricanju pravde,
zbog pitanja koja su se pred njega postavijala.
Istog tog dana prisustvovali smo jo dvaput neza-
boravnim izvrenjima kazne kao posledicama drugih
nerazumljivih sluajeva, povraaja miraza, obeavanja
otrova... sumnjivih obeanja... neizvesne dece...
Eh, kad bi znali koliko je mene ba briga za nji-
hove sporove, ne bi dolazili iz dungle da mi priaju svoja
zafrkavanja i da me ovde gnjave! Upuujem li ja njih u
nae male probleme ovde, a? zakljuivao je Grapa.
Medutim ispravi se odmah najzad u pomisliti
da im se moje izricanje pravde sve vie dopada, tim bu-
dalama!... Ve dve godine, evo, pokuavam da im ubijem
voiju, a oni svakog etvrtka opet dolaze... Mislite vi ta
hoete, mladiu, ali ti to olaze su skoro uvek jedni te
isti... Zavrnuti, eto!
Potom se razgovor prenese na Tuluzu, gde je on
redovno provodio svoje odsustvo i gde je nameravao
da se povue, kroz est godina kad se penzionie. Doli
smo tako lepo do kalvaosa, kad nas opet uznemiri
crnac, koji je zasiuio ne znam koju kaznu, a zakasnio je
za izvrenje. Doao je svojevoijno dva asa posle ostalih
da se ponudi za batine. Posle dva dana i dve noi hoda
od svog sela u dungli nije hteo da se vrati neobavijenog
posla. Aii je zakasnio, a Grapa je bio neumoijiv kad je
bila u pitanju kaznena tanost. ta mu ja mogu! to je
otiao proli put! Jo prolog etvrtka sam ga osuio na
pedeset batina, to je zaista odvratno!
Krivac se ipak bunio, imao je vaJjano pravdanje:
morao je brzo da se vrati u selo da bi sahranio majku.
Imao je tri ili etiri majke. Odbijanje.
Odiae se za idui put!
Ali krivac jedva da je imao vremena da ode do sela
i da se vrati do idueg etvrtka. Bunio se. Inatio se. Tog
su mazohistu morali da teraju iz logora i izbacuju nogom
u zadnjicu. To mu je ipak bilo neko zadovoljenje, ali
nedovoljno. Najzad je otiao do Alsida, a ovaj je isko-
ristio i prodao mu itav komplet duvana u listu, u pake-
tiima i u prahu za mrkanje.
Lepo razonoen ovim raznim dogadajima, oprostih
se od Grape, a njemu je upravo bilo vreme za podnevni
odmor u dnu kolibe, gde se ve odmarala njegova do-
morodaka domaica po povratku iz svog sda, Imala je
divan par grudi ta crnkinja i lepo su je vaspitale kalue-
rice u Gabonu. Mladica je ne samo lepo govorila fran-
cuski, uz vrskanje, ve je umela i da vam da kinin u slatku
i da hvata buve krpelje po tabantma. Znaia je da
oveku u kolonijama bude prijatna na sto naina, ne za-
marajui ga ili, pak, zamarajui ga kad to poeli.
Alsid me je ekao. Bio je malo uvreen. Ovaj poziv
kojim mi je porunik Grapa uinio ast verovatno ga
je podstakao na izlive poveravanja. A poveravanje je
bilo papreno. Mada ja to nisam traio, prikaza mi portret
Grape, pravljen vrelim izmetom. Odvratih mu da je to
i moje miljenje. Alsidova slaba taka je bila to je na-
suprot vojnim pravilima, vrlo izriitim, trgovao s crnci-
ma iz okolne dungle, a i sa onom dvanaestoricom svojih
milicionara. Sve ih je snabdevao duvanom, i to nemi-
losrdno. Kad bi vojnici obtli svoj deo .duvana ne bi im
vie nita ostajalo od plate, sve je odlazilo u dim. ak su
puili i unapred. Ovakva praksa je s obzirom na oskudicu
gotovog novca u ovoj oblasti uticala na naplatu poreza,
tvrdio je Grapa.
Porunik Grapa je oprezno izbegavao skandal za
svoje vladavine u Topou, aii ipak sc mrtio, moda iz
pakosti. On bi voleo da sva majuna raspoloiva sredstva
domorodaca ostanu za porez. Svako zna svoje i ima svoje
ambicije.
U poetku je kredit na platu izgledao vrlo neobian,
ak i surov, ovim vojnicima koji su radili samo zato da
bi puiii Alsidov duvan, ali su se zahvaljujui ubeivanju
nogom u gu2icu na to privikli. Sad vie nisu ni poku-
avali da prime platu, mirno bi je popuili unapred kraj
Alsidove kolibe, meu sveim cveem, u predahu izmeu
dva matovita egzercira.
U Topou je, u stvari, ma koliko malo bilo mesto,
bilo prostora za dve civilizacije: porunik Grapa je svoju
shvatao vie na rimski nain, bievanjem je iz pokorenih
jenostavno izvlaio dabine, od kojih je po tvrenju
Alsida sramno zadravao lavovski deo za sebe, dok
se u Alsidovom sistemu, znatno sloenijem, ve naslui-
vao rugi stepen civilizacije, raanje kupca u svakom
vojniku, u stvari sistem meavine vojnog i trgovakog,
mnogo moderniji i licemerniji, jednom rei na.
U pogledu geografije porunik Grapa je pomou
nekoliko karata vrlo relativne tanosti, koje je imao u
svojoj kancelariji, procenjivao koje su mu teritorije po-
verene na upravljanje. Nije mu bilo naroito stalo da o
tim teritorijama sazna neto vie. Drvee, uma, najzad
to se zna ta je, a vidi se vrlo lepo i izdaleka.
Skrivena u zelenilu i naborima tog ogromnog gusti-
a, neka vrlo razbacana plemena trunula su tu i tamo meu
buvama i muvama, zaglupljena totemima, kljukajui se
uporno polutrulim prosom. Plemena savreno bezazlena
i ista srca, ljudoderska, zablesavljena bedom, koena
hiljadama boletina. Nije bilo nieg vrednog da oveka
njima privue. Niim se ne bi mogla opravdati admi-
nistrativna ekspedicija, bolna i jalova. Kad bi prestao da
primenjuje svoj zakon, Grapa bi se okrenuo moru i po-
smatrao liniju horizonta, odakie je jednog dana doao
i kuda e se jednog dana uputiti, ako sve bude bilo kako
treba.
Ma koliko mi ovo mesto ve bilo blisko, ak i pri-

16 0
jatno, trebalo je pomiljati najzad na odlazak iz Topoa
ka duanu koji me je ekao na nekoliko dana rene pio-
vidbe i umske etnje.
Sa Alsidom sam se vrlo lepo slagao. Zajedno smo
pokuavali da upecamo ribe-testere male morske pse
kojih je bilo puno ispred kolibe. Bio je isto toliko nespre-
tan koliko i ja. Nikad nita nismo ulovili.
U njegovoj kolibi je od nametaja bio samo njegov
poljski krevet, moj krevet i nekoliko sanduka, praznih
ili punih. inilo mi se da mora ostavljati poprilino novca
na stranu, s obzirom na onu njegovu trgovinu.
Gde ga dri? upitao sam ga u nekoliko ma-
hova. Gde krije svoju prljavu lovu? Ovo koliko
da ga razbesnim. Ala e da raspali nezaboravan provod
kad se vrati, a? zadirkivao sam ga. I to bar dvaeset
puta dok bismo otvarali neizbenu konzervu paradajza,
na njegovo zadovoljstvo zamiljao sam peripetije neu-
venog provoda u Bordou po njegovom povratku, od
javne kue do javne kue. Nita mi ne bi odgovorio.
Samo se smejao, kao da ga zabavlja to mu ja to priam.
Izuzev egzercira i zasedanja suda, nita se zaista nije
deavalo u Topou, prema tome sam i ja morao vrlo esto
da ponavljam istu alu, u nedostatku druge teme.
U poslednje vreme mi pade na pamet da piem gospo-
dinu Pita i traim mu pare. Alsid je uzeo na sebe da poalje
pismo prilikom idueg prolaska PapauSe, Alsidov pribor
za pisanje stajao je u kutiji od biskvita, onakvoj kakvu
sam ve video u Branldora, potpuno istoj. Svi su, dakle,
profesionalni narednici imali istu tu naviku. Ali kad je
video da otvaram njegovu kutiju, Aisid uini pokret kao
da me u tom sprei, to me iznenadi. Bi mi neprijatno.
Nisam znao zato bi me spreavao. Spustih, dakle, kutiju
opet na sto. Eh, otvori je, de! ree on najzad. Hajde,
nita ne mari! Odmah na poledini poklopca bila je za-
lepljena slika devojice. Samo glava, vrlo ljupkog lica,
uostalom, s dugim uvojma kakvi su se nosili u to vreme.

16 1
Bilo mi je vrlo neprijatno zbog moje nametljivosti, ali
sam se istovremeno pitao zato se toliko uzbuio.
Odmah sam pomislio da je u pitanju njegovo dete,
o kojem je dotad izbegavao da mi pria. Nita vie nisam
pitao, ali sam ga uo kako iza mojih lea pokuava da
mi povodom te slike neto objasni udnim glasom, kakav
jo od njega nisam uo, Mucao je, Nisam vie znao ta u.
Sad sam morao da mu pomognem da mi se poveri. Da
bih taj trenutak preturio preko glave, trebalo bi da znam
kako u, a ja se nisam snalazio, Bie to poveravanje muno
za sluanje, U to sam bio siguran, Zaista mi nije bilo do
toga.
Nije to nita najzad ga uh kako govori.
To je erka moga brata. Oboje su umrli.
Njeni roditelji?
Da, njeni roditelji.
A ko onda nju podie? Tvoja majka? upitao
sam koliko da pokaem neko interesovanje.
Nemam vie ni majku.
K o onda?
Pa, ja!
Kezio se Alsid, sav crven, kao da ini neto vrlo
nepristojno. A onda brzo nastavi:
To jest, evo objasniu ti... Vaspitavaju je kalu-
derice u Bordou... Ali ne neki zavod za sirotinju, shva-
ta?... Zavod koji je ugledan... Kad se ja neeg poduhva-
tim, moe biti miran!... Trudim se da ima sve. To je dobra
devojica. Zove se inet, kao i njena majka... Pie mi,
Jepo napreduje, samo zna ve, takvi su internati skupi...
A njoj je ve deset godina... eleo bih a ui i klavir da
svira... ta kae za klavir, a?... Misli da je to dobra
stvar za devojku?... A engleski? Engleski je koristan ta-
koe? Zna li ti engleski?
Zagledah se malo bolje u Alsida, dok je priznavao
svoj nedostatak da nije dovoljno iroke ruke, u njegove
ufitiljene brie, njegove obrve udaka, preplanulu ko-
u! Stidljivi Alsid! Kako li je morao tedeti od svoje

16 2
mrave platice... od siunih dodataka i svoje minijaturne
i potajne trgovine... mesecima, godinama u ovom pakle-
nom Topou! Nisam znao ta da mu kaem, nisam bio
mnogo upuen u stvari, ali toliko me je prevazilazio u
dobroti srca, da sam sav pocrveneo... U poreenju s Alsi-
dom bio sam bespomoni eator, prostak, bio sam pra-
zan... Nije se imalo tu ta uvijati. Bilo je oigledno.
Nisam smeo ni re da prozborim, odjednom sam se
osetio uasno nedostojan da mu neto kaem. Ja, koji
sam jo jue zanemarivao, i ak pomalo i prezirao tog
Alsida.
Nisam imao sree nastavi on, ne uvidajui da
me zbunjuje svojim poveravanjem. Zamisli samo,
pre dve godine je dobila deju paralizu... Zamisli... Zna
li ti ta je deja paraliza?
Onda mi objasni da je detetu leva noga ostala za-
krljala i da je u Bordou lei specijalista elektrikom.
ta misli, hoe li joj se noga povratiri? ne-
strpljivo je pitao.
Uveravao sam ga da se to vrlo lepo moe da oporavi,
potpuno da se oporavi vremenom i uz leenje elektrikom.
Jesi li je obiao posle bolesti?
Ne, bio sam ovde.
Hoe li otii skoro?
Mislim da neu moi jo tri godine... Ovde, ra-
zume, pomalo trgujem... To dosta doprinosi... Ako bih
sad otiao na odsustvo, drugi bi mi zauzeo mesto... po-
gotovo uz ovog gada ovde...
Tako je, znai, Alsid traio da udvostrui svoj bo-
ravak i da provede est godina u Topou, umesto tri, zbog
male bratiine, a sve to je od nje imao, bilo je nekoliko
njenih pisama i fotografija. Najtee mi je, ree kad smo
legli, to ona tamo nema nikoga za vreme raspusta...
Teko je to za malo dete...
Alsid se oigledno bio sasvim navikao na uzvtenost
i, tako rei, u njoj se odomaio, s anelima je bio na ti,
i to mu se inilo prirodno. Prineo je skoro nesvesno na
rtvu maloj evojici, koja mu je biia nekakva roaka,
est godina muenja, unitenje svog jadnog ivota u ovoj
uasnoj monotoniji, ne postavljajui uslove, ne cenkajui
se, bez raunice, ista srca. Toj daiekoj devojici je poklo-
nio dovoljno nenosti da izgradi itav novi svet, a to se
nije primeivalo.
Zaspao je najednom pri svetlosti svee. Ustao sam
da bih dobro pogledao njegove crte pri svetlosti. Spavao
je kao bilo ko. Izgiedao je vrlo obino. Bilo bi, meutim,
glupo oekivati da postoji neto po emu bi se dobri
razlikovali od rdavih.

164
 Postoje va naina da se prore u umu, jedan od
njih je da se prokopa tunel, kao to to rade pacovi u plasto-
vima sena. Zaguljiv je to nain. Ustezao sam se. Drugi
je da izdri plovidbu uz reku, sklupan u dnu izdublje-
nog debla, koje se tera kratkim veslima od okuke do u-
marka danima i danima, iekujui sumrak dok sunce
pri bez milosti. I tako, zaluivan drekom crnakih mo-
maka, najzad stigne gde treba, u stanju kakvom moe.
Veslaima svaki put na polasku treba vremena da
uhvate ritam. I svaa. Vrh vesla u vodu, prvo, a potom
dva ili tri ritmika urlika na koje uma odgovara, vrtlozi,
klizne se, dva zaveslaja, pa tri. Jo malo traenja, talasi,
brbotanje, pogled unazad koji te vraa moru spljotenom
u daljini, sve daljem, a spreda je dugo glatko prostranstvo
po kome se ide orui, i Alsid jo za kratko na pontonu,
koji ne izgleda daleko, skoro ve prekriven isparenjima
reke, pod ogromnim tropskim lemom, 3ica kao komadi
sira, i ostatak Alsida ve lebdi kao neko udno seanje
u belim pantalonama.
To je sve to mi je ostalo od tog mesta, od Topoa.
Da li su uspeli jo dugo da brane taj usijani zaselak
od podmukle kose reke utih talasa? I stoje li jo one
tri valjive kolibe? I da li novi Grapa i nepoznad Alsid
jo obuavaju novopeene strelce u nestvarnim borba-
ma? Izrie li se jo ona jednostavna pravda? Da li je voda
koju pokuavaju da piju jo onako uegla, onako mlaka
da vam se zgadi na rodena usta za iduih osam dana posle
svakog gutljaja?... I alje bez ledenice? I bitke u uima
gde se sa zunzaranjem muica neumorno bori buanje
kinina? Suifat? Hidrat hlora?... A pre svega, ima ii jo
crnaca koji se sasuuju i irave u ovom parnom kupa-
tilu? Moda ih vie i nema.
Moda svega toga vie nema. Moda je jedne ura-
ganske veeri Mali Kongo polizao Topo velikim za-
mahom blatnjavog jezika, onako u prolazu, i sad je svre-
no, konano svreno, te je i sam naziv zbrisan s geograf-
skih karata, i ja se jedini, u stvari, jo seam Aisida...
I njegova ga je bratanica zaboraviia... A porunik Grapa
se nikad nije vratio u Tuluzu... I uma, koja je oduvek
vrebala peano alo iza ugla kinog doba, sve je opet
zgrabila, sve prignjeila senkom ogromnih mahagoni-
jevih drveta, sve, ak i neobine cvetie u pesku koje mi
Alsid nije davao da zaiivam... I nieg vie nema...
Onoga to su doneii tih deset dana piovidbe uz reku
seau se dugo... Dani provedeni u posmatranju muije-
vitih vrtioga sa dna piroge, u biranju jednog provlaenja
za drugim, kroz ogromno granje noeno maticom koje
je trebalo veto izbegavati. Posao robijaa u bekstvu.
Svako vee u suton zaustavljaii smo se na nekoj ste-
novitoj uzviici. Jenog jutra najzad ostavismo taj od-
vratni divljaki amac i uosmo u umu stazom koja se
uviaila u meki zeieni i sparni polumrak, tek tu i tamo
osvetljen sunevim zrakom palim s veih visina od ove
beskrajpe lisnate katedrale. Cudovino ogromna oborena
stabla primoravala su nau etu na velike obilaske. U
upljini tih stabala itav metro bi mogao da manevrie
bez tekoe.
U jednom trenutku nam se vratila jaka svetlost:
stigli smo do iskrenog prostora, opet smo moraii da se
penjemo, jo jedan napor. Uzviica na koju se uspesmo
uzdizala se iznad beskrajne ume, vrtloga utih, crvenih
i zelenih vrhova drveta, koji je obuhvatao i pritiskao

16 6
bregove i doline, udovino prostran kao nebo i voda.
ovek ije smo stanite traiii stanovao je, objasnie mi
znakovima, jo malo dalje... u drugoj dolinici... tamo
nas je ekao taj ovek.
Izmeu dve velike stene smestio je nekakvu izbu,
zatienu, kako mi podvue, od istonih tornada, onih
najgorih i najotrijih. Rado bih prihvatio da je to prednost,
ali to se tie koiibe, bila je sigurno poslednje valjive
kategorije, skoro teorijsko stanite, koje se raspada na
sve strane. Mada sam tako neto i oekivao, kad je re
o stanu, ipak je stvarnost prevazilazila moje oekivanje.
Mora biti da sam se drugaru uinio oajan, jer mi se
osta otro obrati, da bi me izvukao iz razmiljanja: Hajde,
hajde, ipak vam ovde nee biti tako loe kao u ratu! Ovde,
najzad, ovek ipak moe da se snae! jeste da se jede loe,
a ono to pije pravo je blato, ali bar moe da spava do
mile volje... Nerna ovde topova, prijatelju! Nema ni
tanadi! Jednom rei, dobra stvar. Govorio je pomaio
kao i Glavni zastupnik, ali su mu oi bile blede kao u Al-
sida.
Bio je negde blizu tridesete i bradat... Nisam ga dobro
zagleao, kad sam stigao, toliko sam u dolasku bio zbunjen
siromatvom njegovog smetaja, smetaja koji e mi
ostaviti i u kome treba da ivim moda godinama... Ali
mi se uini, dok sam ga posmatrao, da ima zaista lice pusto-
tova, lice otro zacrtanih uglova, ak jednu od onih po-
bunjenikih glava koje se unose u sr ivota, umesto da
se po njemu kotrijaju s velikim mesnatim nosom, na
primer, i zaobljenim obrazima kao iepovi, koji se tiho
Ijuljaju po povrini sudbine uz um naiik na eretanje.
Ovaj je bio neki nesrenik.
Istina je rekoh nita gore od rata!
Zasad je to bilo dovoljno na temu ispovedanja i
nisam eleo da o tome neto vie kaem. Ali on nastavi
o toj istoj stvari:
Pogotovu danas, kad vode tako duge ratove...
dodade. Najzad, videete, prijatelju, da ovde nije
naroito zabavno, to je sve! Nema ta da se radi... Kao
nekakvo osustvo... Samo odsustvo ovde, razumete...
Uostalom, to moda zavisi i od naravi, neu da kaem...
A voda? upitah. Voda koju sam gledao u svo-
joj ai, sam sam je nalio, brinula me je, ukasta, popio
sam malo bljutava i topla kao voda u Topou. Talog
mulja obavezno treeg dana.
Ovo je voda? Muenje s vodom opet poinje.
Da, ovde nema druge vode, pored kinice. Sa-
mo, kad naidu kie, koliba nee izdrati dugo. Vidite
i sami u kakvom je stanju koliba? Video sam.
A i hrana nastavi on samo konzerve, derem
ih ve godinu dana... i nisam umro... U izvesnom smislu
je to lake, ali se ta hrana ne zadrava; domoroci deru
buavi maniok, njihova stvar, oni to vole... Ova poslednja
tri meseca sve povratim... Da ne govorim o prolivu.
Moda je i od groznice. I ona me mui... Oko pet po-
podne ve me hvata nesvestica... Tad vidim da imam
groznicu, jer to se vruine tie, znate i sami, teko da
vam moe biti jo topiije no to je ve ovde, s obzirom na
klimu zemlje!... U stvari, ba vas jeza upozori da imate
groznicu... A i to to vam je nekako manje dosadno. Sa-
mo i ovo poslednje zavisi od naravi... Moda bi malo
alkohola pomogio da ovek ivne, ali ja ne volim alko-
hol... Ne podnosim ga...
Kao da je mnogo polagao na ono to je nazivao na-
ravima.
I tako, uzgred, dade mi jo nekoliko utenih objanje-
nja: Danju je najtee podnositi vruinu, a nou krm u...
Prosto neverovatno... Zverice u ovoj zabiti samo jure
jedna za drugom, da li da bi se sparile ili jedna drugu pro-
draie, to ja ne znam, tako su mi rekli.., ali to je buka kakvu
ne moete zamisliti! A najglasnije meu njima su hije-
ne!... Dolaze sasvim blizu kolibe... uete ih... Neete
moi da se prevarite... Nije to buanje u glavi od kinina...
Nekad ovek pomea krike ptica ili zujanje muva s bu-
anjem o kinina... I to biva... Ali hijene se uasno smeju...

16 8
Nanjue vae meso... I to im je smeno! uri se tim i-
votinjkama da krepate!... Kau ak da im moete videti
i oi kako blistaju u mraku... VoJe Jeinu... Ali ja im u
oi nisam pogledao... Na neki nain mi je sad ao...
ZaJmvno je ovde! rekoh. Aii nije to biJo
sve o arima noci.
A tu je i selo dodade on. Nema u njemu ni
stotinak crnaca, ali diu dreku kao da ih je deset hiljada!
Pederi!.,. I u tome ete uivati! Ako ste doJi zbog tam-
-tama, niste pogreili koloniju! Jer ovde u njega udaraju
kad je meseina, a zatim udaraju jer nema meseine. ..
Uvek nau neto zbog ega treba da udaraju! Reklo bi
se da se dogovaraju sa zverima kako da vam zagoraju
ivot, mrcine! Da crkne, kaem vam! ja bih sve njih
pobio, sve odjenom, samo da nisam tako umoran...
Ali ipak mi je lake da stavim pamuk u ui... Ranije, dok
sam jo imao vazeiina u apoteci, stavljao sam ga na pamuk,
sad stavljam mast banane umesto vazelina. I mast ba-
nane je dobra... Ako to stavim, onda mogu da uivaju
u toj grmljavini kad ih to raduje, meine crne! Mene ba
briga kad stavim mau natopljen pamuk! Nita vie ne
ujem! Crnci su, to ete odmah uvideti, sve samo crko-
tine i pokvarenjaci! Po ceo dan ue i dignu se samo da
piaju uz drvo, ali zato im padne mrak ima ta da vidi S
Izbezume se, svaki je sav ivan, histerian! Komadi noi
koje je uhvatila histerija! Eto ta su crnci, to vam ja kaem!
Jednom rei, odvratni... degenerici, eto!
Dolaze li esto da kupuju?
Da kupuju? Ah, moete misliti, treba ih pokrasti
pre no to oni vas pokradu, to vam je sva trgovina! Nou
se uopte ne usteu sa mnom, razume se, poto ve imam
namaen pamuk u uima! Zato bi se i libili, zar ne?...
A kao to vidite, nemam ni vrata na kolibi, te se oni sa-
mi slue, to je prava re... Za njih je to iva zgoda...
Ali, inventar? upitah ja zaprepaen ovim
objanjenjima. Generalni direktor mi je naloio da sa-
inim inventar omah po olasku, i to vrlo etaJjno.
 to se mene tie odgovori mi on savreno mimo
Generalni direktor moe da ide... znate ve gde...
Kao to sam imao ast da vam kaem...
Ali, videete se s njim u For-Gonou, u povratku?
Nikad vie neu videti ni For-Gono ni Direkto-
ra. - Velika je prauma, mladi prijatelju...
Pa, kuda ete sad?
Ako vas pitaju, rei ete da nemate pojma! Ali,
poto mi izgledate radoznali, dopustite da vam jo za
vremena dam izuzetan savet, i to dobar savet! Ne bri-
gajte se za poslove Kompanije Pordirijer, jer ni ona
se ne brine za vas, a ako budete trali onako brzo kako
vas Kompanija goni, osvojiete sigurno Gran pri!
Budite, dakle, sreni to vam ostavljam malo gotovine
i ne traire vie... A to se tie robe, ukoJiko je istina da
vam je naloeno da je preuzmete, odgovoriete Direktoru
da robe vie nema! A ako vam ne poveruje, nema veze...
I tako nas svi ve smatraju lopovima, bilo kako bilo!
Nita se, dakle, nee promeniti u javnom mnjenju, a nama
e neto malo koristiti... A Direktor se, u to budite uve-
reni, razume u muke bolje no iko i nema razloga da mu
se protivrei! To je moje miljenje! Mislite li i vi to isto?
Znamo dobro da ovek koji doe ovamo treba da je spte-
man da ubije roenog oca i majku! Dakle?!
Nisam bio zaista siguran da je to tano, sve to to
mi je napriao, ali je injenica da mi se istog asa moj
prethodnik uini prilina hijena.
Nisam bio nimalo miran. Opet sam se uvalio u neku
gadnu stvar, priznadoh sam sebi, i to je oseanje u meni
bivalo sve jae. Prestadoh a razgovaram s tim razboj-
nikom. U uglu, na gomilt, naoh na svu sreu ono robe
to je pristao da mi ostavi, bezvredne pamune tkanine...
Ali i na tuceta keceljica i patika, kutije bibera, lampione,
lonac za klistir i, pre svega, obezoruavajuu koliinu
konzervi pasulja na bordovski nain, najzad i razglednicu
u boji: Trg Klii.
Pored stuba e nai kauuk i slonovau koje

170
sam kupio od crnaca... U poetku sam se trudio, a posle...
evo, dri trista franaka... To ti je raun.
Nije mi bilo jasno o kakvom je raunu re, ali nisam
nita hteo da pitam.
Moda e jo napraviti neku trampu robe, upo-
zori me on, jer novac ovde, zna, nikom ne treba, novac
moe jedino da ti poslui a zbrie.
I tu poe da se smeje. Poto zasad nisam eJeo da mu
protivreim, i ja sam se s njim smejao kao da sam vrlo
zadovoljan.
Uprkos nematini u kojoj je ve mesecima bitisao,
okruio se vrlo sloenom grupom posluge, uglavnom
deacima, koji su mu hitro dodavali bilo onu jedinu ka-
iku ili jedinstvenu au, ili su mu iz tabana paljivo va-
dili neumorne i kiasine prodorne krpelje. Zauzvrat,
on im je blagonaklono svaki as provlaio ruku izmeu
nogu. Jedini napor, koji sam u njega video, bio je da se
ee samostalno, a tome se predavao potpuno kao du-
andija u For-Gonou, s udesnom ivahnou kakva
se moe nai samo u kolonijama.
Nametaj, koji rni je ostavio, otkrio mi je ta sve do-
miljatost moe da napravi od sanduka za sapun: stolice,
stoie i naslonjae, A ovaj mranjak mi jo pokaza i
kako se otrim uarcem noge daleko odbacuju, razonode
radi, teke gusenice tvrdog oklopa, koje su stalno juri-
ale, drhtave i ljigave, na nau umsku kuicu. Ako ih
zgazi, nespretnjakoviu, teko tebi. Kazna ti je osam dana
nepodnoljivog smrada, koji lagano isparava iz te neza-
boravne kae. Proitao je u nekoj zbirci da su ova teka
udovita u ivotinjskom svetu najstarija na svetu. Po-
tiu, tvrdio je on, iz drugog geolokog perioda! Kad
mi, prijatelju, dospemo tako daleko kao one, i mi emo
tako smrdeti, zar ne? Takvi kakvi smo.
Sutoni se u ovom afrikom paklu pokazae kao izvan-
redni. Nije im se moglo umai. Svaki put ttagini kao
ogromna ubistva sunca, Neizmerno umiranje. Samo,
bila je to ptekomerna divota za jednog oveka, i to samog.

171
itav as nebo kao da je bilo s kraja na kraj preliveno
purpurom u bezumlju, a onda bi, zeleno, prasnuio usred
drvea i pelo se od tla u drhtavim mlazevima do zvezda.
Potom bi, sivo, preplavilo horizont, pa opet crveno, ali
sad ve malaksalo i ne zadugo. Tako se zavravalo. Sve
su boje padale u mlitavim komadima na umu, kao dronjci
posle stote prestave. Svakog dana se to odigravalo u
est asova.
A onda je noc sa svim svojim udovitima ulazila u
igru uz hiljade i hiljae kreketa aba.
uma eka samo na njihov znak da bi poela da se
trese, zvidi, rie iz najdubljih dubina. Ogromna Ijubavna
stanica, bez svetlosti, prepuna do prskanja. itava drveta
otekla od ivog prodranog plena, osakaene erekcije,
uas. Nismo vie mogli jedan drugog da ujemo u kolibi.
Morao sam da urlam preko stola, kao pobesnela maka,
da bi me moj ortak razumeo. Tako mi je i trebalo, meni
koji nisam voleo prirodu,
Kako se zovete? Niste li mi rekli da vam je ime
Robinson? upitao sam.
Ba mi je ortak ponavljao da domoroci u ovoj oko-
lini boluju, do obamrlosti, od svih bolesti koje se uopte
mogu dobiti, i da ti bednici nisu u stanju da se uputaju
u bilo kakvu trgovinu. Dok smo govorili o crncima, muve
i insekti kidisali su u rafalima na svetiljku, i to tako kmpni
i u takvom mnotvu, da smo morali da je ugasimo.
Robinsonov lik mi se ukaza jo jednom, pre no to
u ugasiti, pod velom insekata. Zato se moda njegove
crte urezae tananije u moje seanje, jer dotle me ni na ta
odreeno nije poseao. U mraku je nastavio da govori,
dok sam se ja vraao unatrag u svoju prolost, uz zvuk
njegovog glasa, kao na zov iza vrata godina i meseci i
dana, pitajui se gde sam ve mogao da sretnem ovo bie.
Ali nikako da pronaem. Niko mi se nije odazivao. Lako
moe da se izgubi pipajui po mraku medu minulim obii-
cima. Uasno je koliko ovek nosi stvari i Ijudi koji se
u njegovoj prolosti ne menjaju. ivi, zagubljeni u krip-
tama vremena, tako lepo spavaju kraj mrtvih da se ve i
u istoj senci meaju.
I, starei, ovek ne zna koje da probudi, ive ili mrtve.
Pokuavao sam da odgonetnem tog Robinsona, kad
me nekakav smeh, uasan i preteran, natera da poskoim.
Smeh umuknu. Upozorio me je, to su bez sumnje hijene.
A potom nita vie, samo crnci u selu i njihov tam-tam,
dosadno udaranje po upljem rvetu, termiti vetra.
Samo ime Robinson posebno me je muilo, i sve jae. U
ovom mraku poesmo da govorimo o Evropi, o rukovima
koje ovek tamo moe da narui kad ima para, i o dobro ras-
hlaenom piu! Nismo govoriii o sutranjem danu, kad tre-
ba da ostanem sam, tu, moda zauvek, s ovim konzervama
pasulja... Da li je rat ipak bio bolji? Bio je gori, razume se.
Bio je gori!... I on se slagao... 1 on je bio u ratu... A
ipak je oavde odlazio... Dosta mu je ungle, uprkos
svemu... Pokuavao sam a ga vratim na temu rata. Ali
sad se izvlaio.
Najzad, u asu kad smo ve legali, svaki u svoj ugao
graevine od lia i pregrada u raspadanju, priznade mi
da e se radije izloiti opasnosti da ode pod graanski
sud pljake nego da i dalje podnosi ivot na pasulju
kojim je iveo skoro godinu dana. Sad mi je bar sve bilo
jasno.
Nemate pamuka za ui? jo me upita... Ako
ga nemate, napravite lopticu od dlaka ebeta i bananine
masti. Tako se mogu napraviti vrlo dobri mali zaptivai...
Ja neu vie da ih sluam kako urlaju, volovi...
Bilo je svega u toj grmljavini, sem volova, ali njemu je
bilo stalo do tog neuprilienog i rodovnog naziva.
Ono s pamukom me iznenada pogodi kao da skriva
neku njegovu odvratnu smicalicu. Nisam mogao vie
da se otmem ogromnom strahu da e sad krenuti da me
kolje na mom leaju na sklapanje pre no to ode i odnese
ono to je ostalo u kasi... Ova me je misao izbezumljivala.
Ali ta da radim? Da zovem? Koga? Ljudodere iz sela?...
Nestao? U stvari to sam skoro ve bio. U Parizu, bez imetka,

' 7?
bez dugova, bez nasledstva, jedva da ovek i postoji,teko
da se ve ne broji u nestale... A tek ovde? K o bi se iole
potrudio da doe o Biokomimba makar da samo pljune
u vodu, nita vie, da bi poastio moju uspomenu? Niko,
oigleno,
Prolazili su asovi presecani predasima i naletima
strave. On nije ni hrkao. Svi ti umovi, dozivanje iz ume,
smetali su mi da ga ujem kako die. Nije mi bio potreban
pamuk. Ime Robinson, zahvaljujui mojoj upornosti,
najzad mi otkri jedno telo, jedan hod, ak i glas koji sam
prepoznao... I ba u asu kad sam se konano predavao
snu, cela se Jinost uspravi kraj moje postelje, ja ga epah,
ne njega, razume se, ve ba to seanje na Robinsona,
oveka iz Noarser-sir-la-Lis, tamo u Flandriji, koga sam
pratio pod kraj one noi kad smo zajedno traili neku
rupu da bismo se izvukli iz rata, i opet, kasnije, u Parizu...
Svega sam se setio. Godine su prole za tren. Neka bolest
mi je bila udarila u glavu, muio sam se... Sad kad sam
znao, kad sam ga proitao, nisam mogao da se odbranim
od pravog straha. Da li je on mene prepoznao? U svakom
sluaju, mogao je raunati na moje utanje i moje saue-
snitvo.
Robinsone! Robinsone! pozvah ga veselo,
kao da hou da mu saoptim neku dobru vest. Hej,
drugar, hej, Robinsone!...
Nikakvog odgovora.
Dok mi je srce snano iupalo, ustao sam, spreman da
primim muki udarac u menzu... Nita. Onda se prilino
hrabro upustih do drugog ugla kolibe, pipajui po mraku,
tamo gde sam video da je legao, Otiao je...
Saekao sam dan palei s vremena na vreme ibicu.
Dan svanu s pljuskom svetlosti i dotra crna posluga,
krivei se od smeha, da mi ponudi svoju ogromnu besko-
risnost, sem moda kad je u pitanju njihova vedrina. Ve
su pokuavali da me naue bezbrinosti. Uzaludno sam
pokuavao da im nizom smiljenih pokreta dam na znanje
koliko me brine Robinsonov nestanak, to ih izgleda uopte

i74
nije pogaalo i bilo im je sasvim svejedno. Tano }e a
ima mnogo gluposti u staranju o onome to se ne vidi.
Najza, i ja sam u celoj stvari najvie aiio za kasom.
Ali retko se ponovo viaju ijudi koji odnesu kasu... Ta
me je okolnost navela na pomisao da se Robinson nee
vraati samo zato da bi me ubio. I to je ve bio neki ar.
Znai, sve unaokolo bilo je sad samo za mene 1 lmau
isuvie vremena da isplivam, pomislih, na povrinu, iz
dubina ovog ogromnog prostranstva lia, okeana crve-
nog, iaranog utim prugama, plamene sunice verovatno
veiianstvene za one koji voie prirodu. Ja je konano
nisam voleo. Poezija tropskih predela mi se gadila. Moj
pogled, moja misao na ove preele vraali su mi se kao
ukus tunjevine. Ma ta govoriii, uvek e to biti krajevi
samo za komarce i pantere. Svako na svoje mesto!
Milije mi je ipak biio da se vratim u kolibu i uvrstim
je u oekivanju tornada koji e svakako uskoro da naide.
Ali sam ubrzo morao da odustanem i od svog poduhvata
uvrivanja. Ono to se naherilo moglo se verovatno
sruiti, ali se nije daio ispraviti, trska se resaia nagrizana
insektima, oigiedno da se od mog stana nije daia napra-
viti ni pristojna piaonica.
Poto sam, vukui noge, obiao dva-tri kruga po
dungli, morao sam da se vratim, sruim na ieaj i da u-
tim, zbog sunca. Uvek ono. Sve uti, sve se plai da ne
sagori u podne, a tako maio je potrebno kad je i trava, i
ivotinje, i Ijudi, sve dovoljno usijano. Podnevni udar.
I moje pile, moje jedino pile, plailo se tog asa,
ulazilo je sa mnom u kolibu, to jedino piie koje mi je Ro-
binson ostavio u naslee. Tako je to pile iveio sa mnom
tri nedelje etajui se, idui za mnom kao pas, pijuui
svaki as u strahu od zmija. Jednog dana, kad me je savla-
dala dosada, ja sam ga pojeo. Nije imalo nikakvog ukusa,
meso iileio na suncu bilo je kao pamuk. Moda sam se
od njega i razboleo. U svakom sluaju, sutradan nisam
vie mogao da ustanem. Oko podne, ve onemoao, od-
vukao sam se do kutije s iekovima. U njoj je jo ostalo

175
tinkture joda i karta SeverJug. Kupca jo nijednom
nisam video u ispostavi, samo crne besposliare, koji su
beskonano mahali rukama vaui koiu, erotini i mala-
rini. Sad su se okupljali ukrug oko mene i kao da su ti
crnci raspravljali o mom gadnom izgledu. A bolestan je-
sam bio, i to do kraja, do te mere da mi se inilo kako mi
noge vie nisu potrebne, prosto su visile s ivice moje po-
steije kao nevane i pomalo smene stvari.
Iz For-Gonoa su mi po kuriru dolazila samo pisma
smrdljiva od grdnji i gluposti, a i pretea. Ljudi iz trgovine,
koji sebe smatraju svi odreda za male i velike strunjake
u ovom poslu, esto se pokau kao nenadmani nespret-
njakovii. Moja majka me je iz Francuske opominjala
da uvam zdravlje, kao i za vreme rata. I pod seivom gi-
Ijotine moja bi me majka grdila to sam zaboravio al.
Nikad moja majka nije proputala priliku da me ubeuje
kako je svet dobar i kako je dobro uinila to me je rodila.
To }e velika prevara majinske nebrige, to pretpostavljeno
provienje. Uostalom, bilo mi je lako da ne odgovaram
na sve te bajke gazde i majke, i nikad i nisam odgovarao.
Samo ni takav stav nije popravljao situaciju.
Robinson je uglavnom sve pokrao to je biio u ovoj
krhkoj zgradi, a ko bi mi verovao kad bih to rekao?
Da piem? emu? Kome? Gazdi? Svake veeri oko pet
asova i ja sam se tresao od groznice, i to estoko, tako
da se i moj razgiavljeni krevet tresao kao pod kakvom mu-
karinom. Crnci iz sela su se, ne libei se, dokopali i slube
kod mene i moje kolibe, ja ih nisam zvao, ali terati ih sad
predstavljao je suvie veliki napor. Svaali su se oko
onoga to je ostalo od robe, otro preturajui po buradima
s uvanom, probajui preostale kecelje, ocenjujui ih,
odnosei ih, doprinosei, ukoliko je to jo bilo mogue,
optem raspadanju mog stanita. Kauuk, razvuen po
zemlji, meao je svoj sok s dinjama iz dungle i onim
sladunjavim plodovima ukusa piljivih kruaka, seanje
na njih i posle petnaest godina izaziva u meni gaenje,
toliko sam ih jeo umesto pasulja.

176
 Pokuao sam da shvatim do kog stupnja nemoi
sam dospeo, ali ni u tome nisam uspevao. Svi kradu!
tri puta mi je ponovio Robinson pre no to je nestao.
To je bilo i miljenje Generalnog direktora. U groznici
su me te rei progonile. Treba da se snae! i to mi je
rekao. Pokuavao sam da ustanem. Ni to mi nije polazilo
za rukom. A voda koju sam morao da pijem, imao je pra-
vo, bila je blatnjava, jo gora, puna mulja sa dna. Crnii
su mi, istina, donosili banane, i krupne i sitne, i crvene
pomorande i veite papaje, ali mene je tako boleo stomak
od svega toga, zaista od svega! Mogao sam da povratim
ceo svet.
im sam osetio da mi biva neto malo bolje, da sam
manje mutne glave, opet bi me hvatao silan strah da u
morati da polaem raune Drutvu Pordirijer. ta da
kaem tim zlokobnim ljudima? Kako oni da mi poveruju?
Sigurno e me uhapsiti! I ko e mi onda suditi ? Posebne
sudije, naoruane stranim zakomma izvuenim ko zna
odakle, kao Preki sud, ali ije vam prave ciljeve nikad ne
otkrivaju i koje zabavlja da krvarei idete uz otru str-
minu iznad pakla, putem koji siromaha vodi do crkavanja.
Zakon je veliki Luna-Park patnje. Kad bednik pusti
da ga u to uhvate, njegova se kuknjava uje jo vekovima.
Vie sam voleo da, omamljen, u drhtavici i balavei,
ieim na 40 stepeni no da me bistra uma mui ono to
me je ekalo u For-Gonou. Doao sam dotle da vie nisam
uzimao kinin, putajui da mi groznica sakrije ivot.
Covek pribegava onom pijanstvu koje mu je pri ruci.
Dok sam se ja tako krkao danima i nedeljama, potroio
sam ibice. Nismo ih imali. Robinson mi je za sobom osta-
vio samo bordovski pasulj. Ali toga mi je ostavio lepu
zalihu. Ispovraao sam ga na kutije. A i to je trebalo pod-
grevati.
Neostatak ibica je uneo malu razonodu u moj ivot:
gledao sam svog kuvara kako pali vatru kreui dva kre-
mena u suvoj travi. Tako gledajui, pade mi neto na
pamet. Uz jaku groznicu, ideja dobi neobinu vrstinu.

177
Mada sam po priroi bio nevet, posie nedelju dana upor-
nog vebanja i ja sam umeo da, kao crnac, zapalim vatricu
izmeu dva zailjena kamena. U stvari, poeo sam da se
snaJazim u tom primitivnom svetu. Vatra je ono. osnovno,
prestojao je i lov, ali nisam za to imao ambicija. Vatra
ukresana kremenom bila mi je dovoljna. To sam savesno
vebao. Nisam imao ta drugo da radim danima. U odba-
civanju gusenica iz sekundara mnogo sam sporije na~
predovao. jo nisam uhvatio stil. Mnogo sam ih gazio.
Te sam digao ruke. Putao sam ih da ulaze u kolibu kao
prijatelji. Naile su i dve oluje jedna za drugom, druga je
trajala tri dana i, to je jo gore, tri itave noi. Najzad smo
pili vodu na kofe, istina mlaku, ali ipak vodu... Tkanine
iz mrave zalihe poee pod pljuskovima da se tope,
neusiljeno, meajui se jedna s drugom u ljigavu masu.
Ljubazni crnci su mi iz ume donosili svenjeve li-
jana da priveem kolibu za tlo, aJi sve uzalud, lisnato
granje zidova bi pri najmanjem vetru zalepralo iznad
krova sumanuto kao ranjena krila. Nije bilo pomoi.
Sve kao u igri.
Crnci, mali i veliki, odluie da se potpuno zblie sa
mnom u ovom mom brodolomu. Ulazili su i izlazili iz
moje kue (ako tako mogu rei) kako su hteli. Sloboda.
Sporazumevali smo se znacima, izraavajui duboko ra-
zumevanje znakova. Da nije bilo groznice, moda bih
nauio njihov jezik. Nisam imao vremena. A to se tie
kresanja vatre, jo nisam savladao najbolji nain paijenja,
onaj brzi. Jo bi mi mnogo vamica prskalo u oi, to je
izazivalo smeh crnaca.
Kad nisam trunuo od groznice na svom poljskom
krevetu ili nisam kresao kremen, mislio sam samo na ra-
une Pordirijera. udno koliko je teko osloboditi se
straha od neispravnih rauna. Taj uas sam sigurno na-
sledio od majke koja me je zarazila svojim tradicionalnim:
Ko ukrade jaje... Ukrae i vola, a na kraju ubije majku.
Takvih se stvari svako teko oslobaa. Utuve ti ih u glavu
jo kao malom i posle te neumoljivo zastrauju u vanim

178
trenucima. Kakva slabost! Da bi se ovek oslobodio,
moe da rauna samo na silu ivota. Sreom, ta sila ivota
je ogromna. U meuvremenu i ispostava i ja smo tonuli.
I posle svakog pljuska nestajali smo u blatu sve Ijigavijem
i sve guem. Kino doba. Ono to je jo jue izgledalo
kao stena, sad je bilo samo bezoblina kaa. Grane su
visile, mlaka voda je zapljuskivala u slapovima, irila se
po kolibi i svud unaokoio kao u koritu nekad presahle
reke. Sve se rastapalo u istu kau: loa roba, nade i rauni,
pa i groznica, i ona je bila vlana. Ta tako gusta kia za-
tvarala vam je i usta kad vas spopadne kao mlaka krpa
preko usta. A potop nije smetao ivotinjama da se trae,
slavuji su dizali isto toliko larme koiiko i akali. Svuda
anarhija, a u kovegu ja izlapeli Noje. inilo mi se da je
kucnuo poslednji as.
Moja je majka pored izreka o potenju imala obiaj
da kae, toga se setih u pravi as, obino kad bi spaijivala
prljave zavoje: Vatra sve preiava! Sve ovek nade
u svoje majke, za sve prilike Sudbine, samo treba znati
odabrati.
Kucnu as. Moji kremenovi nisu bili ba najboije
odabrani, ni dovoijno zailjeni, varnice su mi se uglavnom
gasile u rukama. Najzad se ipak, i uprkos vlazi, zapali roba.
Bila je to zaliha skroz pokislih mukih arapa. Plamenovi
poee da iiu, brzi, raspaljeni. Domoroci iz seia se oku-
pie ukrug oko vatre, besno brbljajui. Prirodni kauuk,
koji je Robinson kupio, cvrao je u srediru i taj me je
miris podseao na slavni poar Telefonskog drutva na
Keju Grenel, kad sam ga gledao s ujakom arlom, koji
je tako iepo pevao romanse. Bilo je to godinu dana pre
Izlobe, one Velike, kad sam jo bio sasvim mali. Nita
tako ne isteruje uspomene na svetlost kao mirisi i plamen.
Moja je koliba mirisala isto tako, i mada skroz mokra,
izgorela je do kraja, naisto, 1 roba i sve. Rauni su biJi
svedeni. Ovog puta je naas i uma zamukia. Potpuna ti-
ina. Mora da su bili zaslepljeni leopardi i sove, abe i
papagaji. Mnogo treba da njih zaseni. Kao nas ratom.

i79
Sad je uma mogla da se vrati i proguta ostatke pod pro-
kletim liem. Spasao sam ono malo svog prtljaga, kre-
vet na sklapanje, trista franaka i, razume se, nekoliko
pasulja, avaj, za put.
Posle jednog asa poara, nita vie nije ostalo od
zgradice. Poneki plamiak na kii i nekoliko nesuvislih
crnaca koji su vrhovima kopalja eprkali po pepelu, uz
nalete otunog mirisa vernog svakoj nesrei, mirisa kojim
odiu svi porazi ovog sveta, mirisa baruta koji se pui.
Bilo je krajnje vreme da se zbrie, i to hitno. Da se
vratim natrag istim putem u For-Gono? Da pokuam da
objasnim svoje ponaanje i okolnosti ove pustolovine?
Oklevao sam... Ne dugo. Nita se ne moe objasniti.
Svet ume jedino da vas ubije, kao spava kad se okree,
kao ovek kad se u snu okrene i pobije buve na sebi.
Zaista bi to bila glupa smrt, rekoh sam sebi, to jest obina.
Imati poverenje u Ijude, znai ve pustiti da vas pomaio
ubijaju.
Odluih, uprkos svom bednom stanju, da krenem u
umu pravcem kojim jeve krenuo onaj zlosreni Robinson.

18 0
 Uz put sam dobro uo, i siuao sam esto, umske
zveri, njihove krike i dozivanje, ali ih skoro nikad nisam
viao, ne raunam ono malo divlje prase na koje sam skoro
nagazio u blizini svog sklonita. Po rafalima krikova,
ozivanja, urlanja, ovek bi rekao da su tu, sasvim biizu,
na stotine, na hiljade, da sve vrvi zverima. Meutim, im
bi se ovek pribliio mestu njihove buke nigde nikog,
izuzev onih debelih plavih koka, uparaenih u svom perju
kao za svadbu, i tako nespretnih kad kaljui skau s grane
na granu da ovek pomisii da im se desila neka nesrea.
Nie, u memii pod kronjama, leptiri, teki, krupni,
tamno oivieni kao itulje, drhtali su od napora da ra-
ire krila, a jo nie mi gacamo po utom blatu. S te-
kom mukom smo se probijali, jer su mene crnci nosili
na nosilima napravljenim od dakova, zaivenih jedan
uz drugi. Mogii su lepo da me izrue u vodu kad smo
prelazili neku baru. Zato me nisu izruili? To sam saznao
kasnije. A mogli su i a me pojedu, poto im je to ve bio
obiaj.
S vremena na vreme raspitivao sam se sav omamijen
kod nosaa. Odgovarali su mi uvek: Da, da! Nisu bili
svaalice. estiti momci. Kad bi mi proliv dopustio mali
predah, odmah bi me hvatala groznica. Prosto da ovek
ne veruje koliko sam pod tim uslovima bio bolestan.
ak vie nisam ni video jasno, tanije sve sam

18 1
video u zelenom. Nou bi se ovozemaljsko zverinje u-
njalo oko naeg logora, palili smo vatru. I ovde-onde,
uprkos svemu, poneki krik bi zaparao ogromni crni svod
koji nas je pritiskao. Neka je zver zaklana, a ona se i pored
svog uasavanja i pred ljudima i pred vatrom ipak nama
alila, tu, u neposrednoj blizini.
Od etvrtog dana nisam vie ni pokuavao da razaz-
nam stvarnost meu svim nesuvislim grozniavim pred-
stavama koje su se tiskale po mojoj glavi, izmeane s de-
lovima Ijudskih likova i odlomcima odluka, s oajanjem
bez kraja.
Ali ipak je morao postojati, danas to kaem kad dobro
razmislim, onaj bradati belac koga smo jednog jutra sreli
na ljunkovitom brdacetu tamo gde se sustiu dve reke?
A ula se i zagluna, vrio bliska buka nekog vodopada.
Bio je to ovek tipa Alsida, samo panski narednik. Preli
smo, tako idui jednom pa drugom stazom, probijajui
se nekako, u koloniju Rio del Rio, stari posed kastiljanske
krune. Taj panac, jadni vojnik, imao je svoju kolibu.
ini mi se da se slatko smejao kad sam mu ispriao sve
svoje nevolje i ta sam ja uinio od svoje kolibe. Istina,
njegova je izgleala neto bolje, ali ne mnogo. Njegovu
specifinu muku predstavljali su crveni mravi. Izabrali
su za svoje godinje seobe put ba kroz njegovu kolibu,
gadovi mali, i prolazili su ve dva meseca.
Zauzimali su mnogo mesta, ovek skoro nije mogao
da se okrene, a ako ih uznemiri gadno ujedaju.
Bio je sav srean kad sam mu dao malo mog pasulja,
jer je on jeo samo paradajz ve tri godine. Nije imalo ta
a se kae. Pojeo je ve, ree mi, vie od tri hiljade kon-
zervi on sam. Zamoren iznaiaenjem naina pripremanja,
sad ih je prosto gutao, kroz dve male rupe na konzervi,
kao jaja.
im su crveni mravi saznali da ima novih konzervi,
postavie strau oko pasulja. Nije se smela ostaviti nijedna
naeta konzerva u kolibi, jer bi oni doveli itavu rasu
crvenih mrava u koiibu. Nema veih komunista od njih.
A pojeli bi i panca.
Od domaina saznadoh da se glavni grad kolonije
Rio del Rio zove San Tapeta, grad i pristanite uveno
du ceie obale, pa i daije, po opremi galija duge piovidbe.
Put kojim smo krenuli voi upravo tamo, to je pravi
put i samo treba da produimo rako pa emo stii 2a tri
dana i tri noi. Koiiko a izleim svoje buniio, upitah
panca da ne zna neki dobar domorodaki lek koji bi me
malo podigao. Glava me je uasno muiia. Ali on za to
nije hteo ni da uje. Bio je ak za panskog kolonizatora
neobino neprijateljski raspoloen prema Afrikancima,
do te mere da posie vrenja nude nije hteo da se slui
iiem banane, vec je posebno u tu svrhu izrezao itavu
gomilu Austrijskog biitena. A nije vie itao novine, ba
kao ni Alsid.
Posle tri godine samovanja ovde, s mravima, malim
manijama i starim novinama, i s onim uasnim panskim
naglaskom koji kao da predstavlja jo jednu linost
toiiko je jak teko je bilo uzbuditi ga. Kad bi grdio svoje
crnce, tretalo je kao grmijavina. to se tie dranja, Alsid
mu nije bio ni za mali. Najzad sam sav svoj pasulj ostavio
tom pancu, toliko mi se dopao. IJ znak zahvalnosti,
on mi izdade vrio lep paso na zrnastoj harriji s grbom Ka-
stiije i tako izuvijanim potpisom da mu je samo izvoenje
potpisa oduzelo dobrih deset minuta.
Za put u San Tapetu nije bilo mogue pogreiti,
istinu je rekao: samo pravo. Ne znam vie kako smo tamo
dospeli, ali sam u jedno siguran: da su me odmah po do-
iasku predali u ruke sveteniku, koji mi se inio grdno
izlapeo, te sam se ja, poredei se s njim, maio ohrabrio.
Ali ne zadugo.
Grad San Tapeta bio je prilepljen za bok stene pravo
prema moru i bio je sav zelen, vredelo ga je videti. Vero-
vatno, velianstven prizor sa pristanita, neto raskono
izdaleka, ali izbliza sve samo premoreno meso kao u For-
-Gonou i koje je beskonano iravilo i gnojilo i pekio se.
A ctnce mog malog karavam sam u kratkom nastupu
pribranosti poslao natrag. Proli su obar komad ume i,
kako rekoe, plaili su se za ivot u povratku. Unapted
su kukali na rastanku, ali ja nisam vie imao snage da ih
aiim. Suvie sam prepatio i preznojavao se. Nikako da
prestanem.
Koliko se seam, mnogo kretavih bia, kojima je
ovo mesto bilo zaista gusto naseljeno, dolazilo je od tog
asa danonono i muvalo se oko moje postelje, koju su
namerno postavili u parohijskoj kui: razonode su bile
retke u San Tapeti. Paroh me je nalivao tejovima, dugi
pozlaeni krst klatio se na njegovom trbuhu, a iz dubina
njegove mantije, kad bi se nagnuo nad mojim uzglavljem,
ulo se zveckanje novca. Ali voditi razgovor s narodom
nije dolazilo u obzir, jer me je i mucanje iscrpljivalo preko
svake mere.
Mislio sam da mi je zaista doao kraj i pokuavao
sam da se jo malo nagledam onoga to se dalo videti
kroz parohov prozor. Ne bih se danas usudio da tvrdim
kako mogu da opiem te vrtove bez grubih i neverovat-
nih greaka. Sunca je biio, to je sigurno, i to uvek ono
isto kao da vas u lice zapahne vrelina iz ogromnog
kazana koji je neko otvorio, a odozdo opet sunce i neko
besmisleno drvee i staze i one ogromne zeiene salate
razgranate kao hrastovi i maslaak ija tri-etiri struka
dostiu razmere lepog osrednjeg kestena iz naih krajeva.
Dodajte jo dve-tri abe, teke koiiko pas ptiar, koje
skakuu upiaeno od bokora do bokora.
Mirisima se zavravaju bia, zemije i stvari. Sve pu-
stolovine odlaze kroz nos. Zatvorio sam oi, jer zaista
nisam vie mogao da ih otvorim. I onda se otar miris
Afrike malo-pomaio izgubio. Sve mi je tee bivalo da pro-
naem onu teku meavinu mrtve zemlje, ljudskog vonja
i tucanog afrana.
Vreme, prolost i opet vreme, i doe as kad sam
pretrpeo brojne udare i nove preokrete, potom ujedna-
enije potrese, aii sad uljuljkujue...

184
 Leao sam jo, razume se, ali sad na neem pokret-
nom. Opustio sam se, povraao i budio se i opet padao
u san. Bio sam na moru. Oseao sam se tako tupavo da
sam jedva imao snage da zapamtim novi miris uadi i
smole. Bilo je svee u putujuem ugiu gde sam se skupio,
upravo iznad irom otvorenog okruglog prozora. Osta-
vili su me sasvim samog. Putovanje se nastavijalo, oi-
gledno... Aii koje? uo sam korake po palubi, drvenoj
palubi iznad mog nosa, i giasove i talase, koji su se plju-
skajui razbijaii o bok.
Vrio retko se ivot vraa uz uzgiavije oveka, ma
gde on bio, sem u sluaju neke svinjske podvale. A ono
to su mi ijudi iz San Tapete smestili nije biia sitnica.
Nisu li iskoristili moje stanje i prodali me onako besio-
vesnog nekoj galiji? Lepa galija, priznajem, visokih bo-
kova, dobrih vesala, ovenana lepim skerletnim jedrima,
jedrenjak sav pozlaen, brod sam u mekim jastucima u
elu za oficire, a na provi divna slika, slikana bojama od
ribljeg uija, koja predstavlja lnfantkinju Kombitu u odelu
za polo. Ona je stitila (objasnie mi kasnije), ova kra-
Ijevska iinost, svojim imenom, svojim isturenim grudima
i svojom kraljevskom au bro koji nas jenosio. Laskavo.
Najzad, zakljuio sam razmiljajui o svom doiv-
ljaju, u San Tapeti bih jo bio boiestan kao kue, sav iz-
mrcvaren, i sigurno bih crkao ko onog popa ge su me
crnci ostavili... Vratiti se u For-Gono? Ne bih izbegao
onih petnaest godina zbog rauna... ovde se bar neto
kretalo, a to je ve znaiio nadu... Kad ovek razmisii,
kapetan Infantkinje Kombite je dokazao izvesnu smeiost
kupujui me, ak i u bescenje, od svetenika u asu kad je
dizao sidro. Stavljao je na kocku sav taj novac, kapetan.
Mogao je sve da izgubi... Raunao je na blagotvorno
dejstvo morskog vazduha koji e me oiveti. Zasluio
je nagradu. U dobitku je, jer mi je ve biio bolje i video
sam da je vrlo zaovoljan. jo sam silno buncao, aii ve
je u tome bilo neke logike... Od asa kad sam otvorio oi,

8 *
esto me je obilazio u mojoj sobici, i to u kapi s perjem.
Bar meni se tako inilo.
Zabavljalo ga je moje pokuavanje da se uprkos gro-
znici uspravim na slamarici. Povraao sam. Uskoro e,
seronjo, moi da vesla s ostalima, predskazivao mi je.
Bilo je to lepo od njega i smejao se udarajui mi zvrke,
ali prijateljski, i to po potiljku, a ne po guzici. Hteo je
da se i ja radujem, da uivam u dobrom poslu koji je na-
pravio kiipujui me.
Hrana na brodu mi se uini sasvim prihvajiva. Ni-
kako da prestanem da mucam. Ubrzo sam, kao to je
kapetan predvideo, toliko ojaao da sam veslao s vremena
na vreme s drugarima. Ali njih je bilo deset, a ja sam video
stotinu: mutilo mi se.
Nismo se mnogo umarali na tom putovanju, jer smo
plovili uglavnom na jedra. Nai uslovi u potpalublju nisu
bili nita odvratniji od uslova obinih putnika u nioj
klasi u nedeljnom vozu, a bili su manje opasni od onoga
to sam preiveo na Admiralu iiceru u dolasku. Imali smo
stalno dobar vetar u tom prelaenju Atlantskog okeana
s istoka na zapad. Temperatura se spusti. Zbog toga se
niko u potpalublju nije alio, naprotiv. Samo nam se sve
to malo oduilo. to se mene tie, ja sam se i morskih i
umskih prizora nagledao za itavu jednu venost.
Rado bih pitao kapetana koji je cilj i kakvi su razlozi
naoj plovidbi, ali otkako mi je bilo zaista bolje, njega vie
moja sudbina nije zanimala. Osim toga, jo sam bio suvie
smeten za pravi razgovor. Viao sam ga samo izdaleka,
kao pravog gazdu.
Na brodu, meu robijaima, poeo sam da traim
Robinsona i u nekoliko mahova, nou, dozivao sam ga
glasno u mrtvoj tiini. Niko mi ne odgovori, sem nekoliko
psovki i pretnji straara.
Meutim, to sam due razmiljao o pojedinostima i
okolnostima moje pustolovine, sve mi se inilo verovat-
nije da su i njemu namestili u San Tapeti. Samo je Robin-
son sad sigumo veslao na nekoj drugoj galiji. Crnci iz
ume su sigurno uestvovali u toj trgovini i toj muki.
Svakom svoje po redu, tako i treba. Ziveti se mora, a i
prodavati stvati i ijude koje ne pojede odmah. Relativnu
dobrotu omorodaca prema meni objanjavala je ova
podmukia prevara.
Infantkinja Kombita plovila je jo nedeljama i nede-
Ijama kroz atlantske bure, uz napade morske bolesti, dok
se jedne iepe veeri ne smiri sve oko nas. Nisam vie za-
padao u buniio. Krkali smo oko sidra. Sutradan u zoru,
otvarajui prozorie, shvatili smo da smo stigii na cilj,
Bio je to izvanredan prizot.

87
 Da jc biio izncnadcnjc bilo je, i to kakvo! To sto
smo ktois kmaglicu ugledali bilo jc toliko ncockivano,
da ptvo nisnio hteli a verujemo, a potom, kad smo se
naii liccm u lice sa srvarima, ma bili i galija), ipak smo
pocli da sc krivimo od smeha gledajui ro pred narna.
Zanlislitc ssm a. Njihova varo je stajala prcd nama
apsolntno uspravno! Njujork jc varo koja stoji uspravno!
ViaU smo rni vc mnoge varoi, razume se, i m lepe, i
lukc i tO kakvc! Ali kod nas varoi lce, zar nc, uz morc
iii uz rcku, oprttcnc po prcdelu ckaju putnika, a uva
Amcrikanka nije mamila, ne, stajala jc usptavno, riinialo
sprcmna za ijubav, kruta da sc uplai.
I mi smo se smejali kao budale. Zaista snteno: varo
sva izgradena kruto u visinu. Sumo, torn prizoru smo mogli
da se smejemo tek od vrata, zbog hkdnoe, koja je za to
vreme bila sa pume kroz debelu sivu i ruiastu maglu,
zbog orre t nagle hladnoe koja jc jutiala na nac panra-
lone i na pukotinc u tom bcdcmu - ulicc gfada u koje
su se uvlaili oblaci nocrn vctrom. Naa jc galija vukia
svoju usku brazdu ba u visini kcjova, na granict mrke
vode uzbufkane rojevima halavih i dreavih unia i
tegljaa.
Bcdniku nijc lako iskrcati se bilo gde, ali galijau jc
jo tcc pogotov Ito Ijudi Amertke mkako ne voic one
koji dolazc galijama iz Evrope. Sve su to anarhisti,

188
vele oni Gni, u stvaris prirmju sarno radoziia.lte koji irn
onose lovu, jer svakj je evropski novac sin Dolara,
Moda sam mogao da pokuam, jer bilo ih je koji su
uspdi da pfcplivaju luku, a kad izadu na kej vikah su:
i vco Dolar! iveo Dolar! I to je neki vic! Mnogo se
Ijudi tako iskrcalo, a posfe su se obogatili, Moda i nije
rako, ve se samo tako pria. U snovima se, dogadaju i
gore stvari. Ali ja sam u glavi Hosio nesto drugo, po-
rc groznice.
galiji sam dobro nauio da brojim buve (ne samo
da ih hvatam, vec i a ih sabiram i oduzimam, jednom rci
statistika). l arlan zanat, nnida se nc bi rcklo, koji pred
stavlja pravu tehniku, hteo sam time da se posluim!
/.a Amerikance tnoe da kalc ko Ita hoe, aii za rehmku
su strunjaci. Dapalee se njima moj nain brojanja buva
do izbezumljenja, bio saiti unapred siguran. Po mom mi-
ljenju, to nije. moglo da omane.
Ha sam hreo da im ponudim svoje usluge, kad eto
ti naredie nasoj galiji da odc u karantin u suscdni dbk
u zaklonu, na puskomrt od izdvojeiiog seoeeta u dnu
mirnog zaliva, na dvc milje istono od Njujoika,
I tu smo svi bili na posmatranju nedeljama i ncdc-
ljama, tc ustalismo nove navike. Takrj sc svakc vccri
posle jcla od broa odvajao amac s eturu, koja jc iia
po vodu u Selo. Trebalo je da se u nju ubacim da bih
postigao svoj cilj.
Drugari su dobro 2nali ra bih ja da posrignem, ali
njih pustolovinc nisu priviailc. Lud jeste, govorili
su, ali nije opasan. Na Injmtkmji Kmthiti klopa je bila
pristojna, drugare su pomalo tabali, ali ne suvie, sve u
svemu nije bilo loe. Bilo jc to proseno ljakanje. A o.sim
roga vrhunska prednosi nikoga sa galijc nisu otpufa-
li, ak im je Kralj obeao da e, kad budu imah ezdeset
i dve godinc, dobiti nekakvu malu penziju. Bili su sreni
'zbog te perspektive, davala im jc mogunost sanjarenja,
a nedeljom, da bi se osetiLi slobodni, igrali su sc giasanja,
Neljama, dqk su nas drah u karantinu, rikali su

8g
svi zajedno u potpaiublju, tukli su se, jahaH se uzajamno
takoe. Najzad, ono to im nije daio da bee sa mnom
biio je, pre svega, to to nisu hteLi ni da uju za Ameriku,
iji sam ja bio oboavaiac. Svako ima svoje nemani, za
njih je Amerika bila crna neman. ak su pokuavali da
mi je potpuno ogade. Uzalud sam govorio da ja imam
poznanika u toj zemlji, moju malu Loiu, izmeu ostalih,
koja je sad sigurno ve bila vrlo bogata, a po svoj prilici
i Robinsona, jer taj je sigurno ve sebi obezbedio mesto
u poslovnom svetu, ali oni nisu poputali u svojoj odvrat-
nosti prema Sjedinjenim Dravama, svom gaenju i
svojoj mrnji: Uvek e biti udaren! govorili su mi.
Jednog dana sam poao kao da u s njima na seosku esmu
i onda sam im rekao da se ne vraam na galiju. Zdravo!
Bili su to, u stvari, dobri momci, dobri radnici, i
opet su mi rekli da nikako ne odobravaju to moje, ali
mi ipak ele hrabrosti, mnogo sree i zadovoljstva, uz
to, ali na svoj nain: Idi! rekli su mi. Idi! Ali opet
te opominjemo! Trai ono to nije za valjivca kao to
si ti! Od groznice si se anuo! Vratie se iz te tvoje Ame-
rike u gorem stanju od nas. Tvoje e te elje upropastiti.
Hoe da ui? Zna ve isuvie za oveka tvog polo-
aja!
Uzalud sam im odgovarao da imam prijatelje ovde
koji me ekaju. Mucao sam.
Prijatelje? iudavaJi su se oni prijatelje?
Ba njih boli tikla za tebe, te tvoje prijatelje! Odavno
su te ve zaboravili tvoji prijatelji.
Ali ja hou da vidim Amerikance! uzalud sam
uporno govorio. A ak su im i ene kakvih nigde nema!
Ma vrati se s nama, zvekane odvraali su mi.
Nema za ta da ide, kae ti se! Razbolee se jo gore !
Odmah emo mi da ti kaemo ko su Amerikan! Ili su
siini milionari, ili su poslednje mrcine sredine nema.
Milionare sigurno nee ni videti takav kakav si sad. A
mrcine, u to budi siguran, i te kako e drati. Za to se
ne sekiraj! I nee morati dugo da eka na to.

19 0
 Eto kako su sa mnom drugari postupali. Najzad su
me izbezumili svi ti promaeni zavrnuti tipovi, neljudi.
Gubite se svi, odgovorio sam, od pakosti ste zabala-
vili, to je sve. Da li u da crknem od Amerikanaca, vi-
deemo. Ali sigurno je da svi vi, koliko god vas ima,
nosite krastavac meu nogama, pa i taj je ve ugnjio!
Zapuio sam im usta! Ba mi je bilo milo!
Poto i' ve padao mrak, zviznue im sa galije, Po-
eli su slono da veslaju, svi sem jednog mene. Sa-
ekao sam i kad se vie nisu nimalo uli, odbrojao sam do
sto, a onda sam potrao koliko me noge nose ka selu,
Ljupko mestace bilo je to selo, lepo osvetljeno, drvene
kue koje ekaju da se neko njima poslui, rasporeene
levo i desno od kapele, j tu je vladala tiina, samo je mene
obuzimala drhtavica, malarija, a i strah. Tu i tamo sreo
bih ponekog mornara iz garnizona, koje izgleda nije
bilo mnogo briga, i decu, pa jednu devojicu slatke njuki-
ce: Amerika! Stigao sam! Pravo je zadovoljstvo gledati
sve to posle toliko crnih pustolovina. To kao da vraa
plodove ivotu. Upao sam u jeno selo koje ne sluii
niemu. Mali garnizon, porodice pomoraca odravale
su ga u dobrom stanju sa svom opremom za sluaj da
nekakva crna kuga stigne brodom kao to je na i zapreti
glavnoj Iuci.
Onda bi u ovim zgradama pomorili to je mogue
vie stranaca, da se oni drugi u gradu ne zaraze niim.
ak su imali i pripremljeno groblje u blizini, s cveem
zasaenim svuda. Cekali su. Ve ezdeset godina su e-
kali, nita drugo nisu radili, samo su ekali.
Pronaao sam malu praznu kolibu, uvukao se i odmah
zaspao, a ujutru su uliice bile pune mornara, lako obu-
enih, u redovima i sloki, vredelo je to videti, mahali
su metlama i pljuskali kofama oko mog utoita i po svim
raskrima ovog teorijskog sela. Uzalud sam se trudio
da budem ravnoduan, toliko sam bio glaan, da sam se
uprkos svemu pribliio mestu gde je mirisalo na kuhinju.
Tu su me primetili, uhvatili i prikletili izmeu dva

IQI
voda reena a utvrde moj identitet. Odmah bi rei o
tome da me zviznu u vodu. Kad me najkraim putem
dovedoe pred Direktora karantina, nisam blistao hrabro-
u i, mada sam stekao neto drskosti u stalnoj borbi,
oseao sam se suvie natopljen groznicom da bih se upustio
u neku blistavu improvizaciju. Podizao sam sam sebi mo-
ral, ali odziv je bio slab.
Bolje je bilo pasti u nesvest. To mi se i desilo. U nje-
govoj kancelariji, gde sam doao kasnije svesti, nekoliko
gospoa u svetiim haljinama smenile su mukarce oko
mene. One poee da me ispituju, neodreeno i blago-
naklono, i ja sam bio potpuno zadovoljan tim saslua-
njem. Ali nijedna blagost na svetu ne moe da potraje,
i ve sutradan Ijudi poee opet da mi govore o zatvoru.
Iskoristih priliku da im pomenem ono s buvama, tek
onako uz put... Da umem da ih hvatam... Da ih brojim...
Da sam za to struan i da te parazite grupiem statistiki.
Lepo sam video da ih moj stav interesuje, da moji uvari
nisu ravnoduni. Sluali su me. Ali da li su mi verovali,
e, to je ve drugo pitanje.
Najzad se pojavi komandant stanice glavom... Zvao
se Sardon deneral, to bi bilo lepo ime za ribu. On
se pokaza kao prostak, ali odluniji od ostalih. ta vi
to priate, mladiu, rce on, da znate da brojite buve!
Ha, ha! Raunao je da e tim zalagivanjem da me zbuni.
Ali ja mu iz mesta iznesoh kratko izlaganje koje sam pri-
premio. Ja verujem u prebrojavanje buva! To je jedan
faktor civilizacije, jer je prebrojavanje osnova dragoce-
nih statistikih podataka... Napredna zemlja mora znati
broj svojih buva, i to po kategorijama pola, doba starosti,
godina i godiftjih doba...
Hajde! Hajde! Dosta prie, mladiu presee
me on. Bilo je ovde i pre vas momaka iz Evrope koji
su nam priali takve bajke, ali u sutini sve su to bili anar-
histi, kao i ostali, gori od ostalih. Vie ak ni u Anarhiju
nisu verovali! Dosta hvalisanja!... Sutra emo vas pro-
veriti na emigrantima preko puta na Elis Ajlendu u

192
odeljenju tueva. Moj pomonik mister Misif, inae
major, rei e mi tia li laete. Ve dva meseca mister Misif
mi trai jednog saradnika brojaa buva. Ii ete k njemu
na probu. Voljno! Ako ste nas slagali, baciemo vas u
vodu! Nalevokrug! I uvajte se!
Umeo sam da se okrenem pred ovom amerikom
vlau kao to sam se okretao pred tolikim drugim vlasti-
ma, pokazujui im prvo ud a potom zadnjicu, napraviv
hitro polukrug uz vojniki pozdrav.
Smislio sam da je ovo sa statistikom bilo isto toiiko
vaijano sredstvo koliko i bilo koje drugo da se prihliim
Njujorku. Ve sutra me Misif, gorepomenuti major,
ukratko uputi u posao. Bio je to ovek debeo i ut, i ne
moe biti kratkovidiji, a uz to je jo nosio ogromne za-
tamnjene naoare. Mora da me je prepoznavao kao to
divlje zveri prepoznaju svoj plen, po optem utisku, jer
su mu pojedinosti bile nedostupne s takvim naoarima.
Dogovorismo se bez problema za posao, i ak mislim
da je pred kraj moje prakse taj Misif imao mnogo simpa-
tija za mene. Ne videti se ve je dobar razlog za simpatiju,
a posebno ga je moj izvanredan nain hvatanja buva odu-
evljavao. Nije mi bilo para u celom odeljenju za trpanje
u kutiju i onih najtvrdokornijih, punih keratina najnestrp-
Ijivijih, bio sam u stanju da im odredim pol jo dok su na
emigrantu. Bio je to izvanredan posao, to mogu da kaem...
Misif se najzad potpuno oslanjao na moju spretnost.
Uvee bi me od silnog tucanja buva boleo i palac i
kaiprst, a jo mi je ostajalo ono najvanije, da unesem u
spiskove dnevno stanje po vrstama: buve iz Poljske s jedne
strane, iz Jugoslavije... iz panije... krpelji s Krima...
ugavac iz Perua... Sve to skriveno putuje i ujeda ovo
oveanstvo u rasulu dolazilo je meni pod nokat. Biio
je to delo, kao to se vidi, monumentalno i istovremeno
krajnje precizno. Zbirove su svodili u Njujorku, u po-
sebnoj slubi opremljenoj elektrinim buvoraunarima.
Svakog jutra je mali karantinski remorker prelazio zaliv

i93
po irini, nosei nae rezultate tamo na obraun ili pro-
veru.
Tako je prolazio dan za danom, zdravlje mi se polako
vraalo, ali kako su se u ovoj udobnosti gubili bunilo
i groznica, tako me je obuzimaJa elja za pustoJovinama
i novim nesmotrenostima, i to neodoljivo. S tempera-
turom od 370 sve izgleda obino.
Mogao sam, meudm, tu da ostanem beskonano,
miran, na dobroj hrani stanice, utoliko pre to je erka
majora Misifa, da napomenem, blistava u svojoj pet-
naestoj godini, posle pet asova dolazila da pred prozo-
rima nae kancelarije igra tenis u vrlo kratkoj suknjici.
fletko sam viao lepe noge, jo pomalo deake, ali ve
nenije, lepota puti u pupoljku. Pravi poziv na sreu, da
urla od radosti pred obeanjem. Mladi zastavnici je nisu
isputali ni trenutka.
Oni nisu morali, mangupi, da se kao ja pravdaju
nekim korisnim poslom! Nisam gubio nijednu pojedi-
nost njihovog obletanja oko mog idola. Bledeo sam od
besa po nekoliko puta na dan. Pomislih da bih nou moda
i ja mogao da proem kao mornar. Gajio sam tu nadu,
kad se jedne subote dvadeset i tree nedelje dogaaji sru-
ie. Drugar zaduen da nosi statistiku, inae jermenin,
iznenada bi proizveden za brojaa buva na Aljasci, buva
na psima istraivaa.
Bilo je to ba lepo unapreenje, i on je, uostalom,
bio oduevljen. Psi su neophodni. Lepo ih neguju. A za
emigrante niko i ne mari. Uvek ih ima suvie.
Kako sad nismo vie imali oveka pri rUci da nosi
rezultate u Njujork, nisu mnogo oklevali da odrede mene.
Misif, moj gazda, rukova se sa mnom na rastanku, pre-
poruujui mi da budem vrlo pristojan i pametan u gradu.
Bio je to poslednji savet tog estkog oveka i, ako me je
ikad i video, to mu je bilo poslednje, jer me posle toga
nikad vie nije video. im smo pristali uz kej, linu kia
na nas, probi mi kaput i izli se na statistike, koje mi se
istopie u rukama. Nekoliko sam ipak sauvao, kao de-

19 4
beli tit koji mi viri iz epa, da bih koliko-toliko liio na
poslovnog oveka u Sitiju, i pourih pun zebnje i uzbu-
denja ka novim doivljajima,
Kad digoh glavu prema zidinama uhvati me vrto-
glavica naopake, od zaista bezbrojnih prozora, toliko
jednakih da je oveku muka.
Slabo odeven, pohitao sam, sav prozebao, do naj-
mranijeg prolaza kroz tu dinovsku fasadu, u nadi da
e me prolaznici jedva primeivati u gomili. Suvina
stidljivost. Nisam imao ega da se plaim. U ulici koju
sam izabrao, zaista najuoj od svih, nimalo iroj od pove-
eg potokrf kod nas i dobrano prljavoj u dnu, vrlo vlanoj
i punoj mraka, ve je ilo toliko rugih Ijudi, malih i
velikih, da me povukoe sa sobom kao senku. Kao i ja,
ili su ka gradu, na posao verovatno, oborena nosa. Bili
su to siromasi odasvud.
 Kao cia znam kuda u, ja kao opet izabrah i promenih
pravac, skrenuo sam desno u drugu ulicu, bolje osvetlje-
nu, zvala se Brodvej. Ime sam proitao na tabli. Visoko
iznad poslednjih spratova, gore, bilo je jo dnevne svet-
losti, t galebova, i komada neba. A mi smo ili kroz donju
svetlost, bolesnu kao ona u dungli i tako sivu da je ispu-
njavala ulicu kao gruba meavina prljavog pamuka.
Bila je kao tuna rana ova ulica bez kraja, s nama na
dnu, Ijudskom maticom od ivice do ivice, od jedne do
druge muke, prema nekom kraju koji se nikad ne vidi,
kraju svih ulica na svetu.
Kola nisu prolazila, samo ljudi, i opet ljudi.
Bila je to skupocena etvrt, kako su mi objasnili
kasnije, etvrt zlata! Menhetn. Ulazi se samo peke, kao
u crkvu. Danas je to srce svetske banke. A ima ljudi ko-
ji pljuju na zemlju u hodu. Treba biti drzak!
etvrt puna zlata, pravo udo, a udo se ak i uje
kroz vrata, uz um utanja dolara. Dolara tako lakog
kao pravi Sveti Duh, dragocenijeg od krvi.
Ipak sam naao vremena da odem i vidim ih, i ak
sam uao da razgovaram sa slubenicima koji uvaju
gotovinu. Tuni su i slabo plaeni.
Kad vernici ulaze u svoju Banku, nemojte misliti
da mogu da se poslue kako im padne na pamet. Ni go-
vora! Obraaju se Dolaru apuui kroz reetku, ispove-

19 6
daju se, eto. Nema mnogo larme, osvetljenje je prigu-
eno, majuno prozore meu lukovima, to je sve. Ne
gutaju naforu, ve je stavljaju na srce. Nisam mogao dugo
da ostanem da bih im se divio. Morao sam da poem za
Ijudima ulicom izmeu vrlo glatkih zidova.
Odjednom se naa ulica proirila kao jaruga koja
se uliva u jezero svetlosti. Nali smo se pred velikom
barom mutne dnevne svetlosti pritenjenom udovitima
i udovinim kuama. Usred tog proplanka paviljon
poljskog izgieda uokviren krljavim travnjacima.
Upitah nekolicinu suseda u gomili kakva je to zgrada
to je gledamo, ali veina se pravila da ne uje. Nisu imali
vremena za gubljenje. Neki omiadinac, koji je prolazio
u blizini, ipak pristade da mi objasni: bila je to Optina,
stari spomenik iz kolonijalnog doba, upozori me on,
istorijska znamenitost... koju su tu ostavili... Ivica ove
oaze liila je na park s klupama, i ak je bilo prijatno gle-
dati Optinu sedei. Skoro nieg drugog nije bilo da se
vidi u asu kad sam ja stigao,
ekao sam dobar as na istom mestu, a onda iz tog
polumraka, iz te gomile u pokretu, neujednaene, su-
morne, oko podne izbi iznenada lavina neporecivo, apso-
lutno lepih ena.
Kakvo otkrie! Kakva Amerika! Kakvo oduevlje-
nje! Seanje na Lolu! Njen primer me nije prevario!
Bilo je istina!
Doao sam do srca mog hodoaa. I da nisam isto-
vremeno patio od stainih opomena praznog trbuha, po-
mislio bih da sam dospeo do jednog od onih trenutaka
natprirodnog estetskog otkrovenja lepote, koju sam otkri-
vao neprestano. Uz malo poverenja i udobnosti oarala
bi me u mom prizemnom ljudskom stanju. U stvari,
nedostajao mi je samo jean sendvi da poverujem u
udo. Ali kako mi je taj sendvi nedostajao!
Meutim, koliko Ijupke gipkosti! Koliko nevero-
vatne tananosti! Kakve nove harmonije! Neverovatne
smelosti! Uspeno ostvarene hrabrosti! I sva mogua

i97
obeanja stasa i lica svih tih plavua! I crnki! I riokosih!
I kad je izgledalo da ih ne moe biti vie, jo su nailazile!
Moda se ovo, pomislih, ponavlja Grka? Doao sam u
pravi as!
Utoliko su mi se inile boanstvenije to, izgleda,
uopte nisu primeivale da postojim, ja, tu, pored njih,
na klupi, sav zaluen, balavei od erotsko-mistinog
divljenja, i od glai, treba priznati. Da se moe iz koe
da izae, ja bih izaao ba u tom asu, jednom za svagda.
Nita me vie u njoj nije zaravalo.
Mogle su da me odvedu, da me sublimiu, ove ne-
verovatne prodavaice i slubenice, samo rukom da mahnu,
jednu re da kau, i istog asa bih preao potpuno u svet
Sna, ali one su, verovatno, imale dtuga posla.
Jedan as, dva asa protekoe tako u zaprepaenju.
Niemu se vie nisam nadao.
Ali tu su i creva. Da li ste ve videli na seiu kod nas
kako podvaljuju skitnici? Stari novanik napune trulim
crevima pileta. Eh, i ovek vam je, velim, to isto, samo
vee i pokretno i prodrljivo, a u njemu san.
Trebalo je ozbiljno razmisliti i ne nainjati odmah
moju malu zalihu novca. Nisam ga imao mnogo. ak
nisam smeo ni da ga prebrojim. Uostalom, nisam ni mogao:
video sam dvostruko. Samo sam oseao bojaljive nova-
nice u tankom svenju kroz tkaninu, tik uz mene u depu
s mojim nikakvim statistikama.
I Ijudi su tuda prolazili, naroito mladi, s licima kao
od ruiastog drveta, suhog i jednolinog pogleda i s vi-
licama koje ovek nije mogao da smatra obinim, tako
irokim i grubitn... Najzad, moda njihove ene vole
takve vilice. Polovi kao da su ili svaki na svoju stranu
ulicom. ene su gledale samo izloge radnji, obuzete je-
dino privlanou torbica, alova, svilenih sitnica, izlo-
enih, i to samo poneka, u svakom izlogu, ali na odreen
i neopoziv nain. Nije bilo mnogo starih u toj masi. Malo
je bilo parova. Nikom nije izglealo udno to sam ja
tu, sam, ve satima na toj klupi, i gledam svet kako pro-
lazi. Ipak, u jednom trenutku, policajac na sredini ulice,
postavljen kao mastionica, poe da podozreva da imam
udne namere. Bilo je to oigledno.
Ma gde se ovek naao, im na sebe privue panju
vlasti, najbolje je da nestane, i to hitro. Nikakvih objanje-
nja. U ponor! rekoh sam sebi.
Ba kraj moje klupe bila je rupa, iroka, na samom
ploniku, kao metro kod nas. Ova mi se rupa uini bo-
gomdana, jer je bila prostrana, sa stepenitem od rui-
astog mermera. Video sam ve toliko Ijudi kako u njoj
nestaju ili iz nje izlaze. U tom podzemlju obavljali su
svoje fizioloke potrebe. Odmah mi bi jasno. I prostorija
gde se to obavljalo bila je od mermera. Kao neki bazen,
samo bez vode, odvratan bazen ispunjen jedino umiru-
om svetloc'u koja se cediJa na raskopane ljude, uto-
nule u svoj vonj i pocrvenele, jer onu svoju prljavu stvar
guraju svima pod nos uz divljake umove.
Meu mukarcima, tako neusiljeno, uz smeh svih
prisutnih, pljutala su medusobna ohrabrivanja kao na
fudbalu. Prvo bi po dolasku skinuli sako, kao da e da
iskuavaju snagu. U stvari, raskomotili bi se, bio je to
obred.
I dobro raskomoeni, podrigujui i, to je jo gore,
maui rukama kao u dvoritu ludnice, smetali bi se u
fekalnu peinu. Oni to su priszali morali su da odgo-
varaju na hiljadu odvratnih ala dok silaze stepenicama
sa ulice, a ipak su svi izgledali oarani.
Koliko su se gore na ploniku ljudi ponaali pri-
stojno, strogo, ak tuno, toliko ih je perspektiva pranje-
nja buraga u bunom drutvu, izgleda, oslobaala i u
dubini radovala.
Vrata klozeta, sva umazana, visila su iupana iz
leita, Iz jednog se odeljenja u rugo prelazilo da se
proaska, oni koji su ekali slobodno mesto puili su de-
bele cigare tapui po ramenu onoga koji je obavljao
posao, a on, uporan, zgrena lica, drao bi glavu rukama.
Mnogi su glasno stenjali kao ranjenici i porodilje. Tima

19 9
to pate od zatvora ostali su pretili neverovatnim mu-
enjima.
Kad bi pljusak vode najavio upranjeno mesto,
larma bi se udvostruila oko upranjene elije, a za ulazak
se esto okretala giava ili pismo. im se novine proitaju,
mada su bile debeie kao jastuid, odmah bi ih rasparao
opor rektalnih trudbenika. Likove je bilo teko razaznati
zbog dima. Nisam se usuivao da im blie priem zbog
mirisa.
Ovakva suprotnost je zaista mogla da zbuni stranca.
Sva ta raspojasanost, ogromna crevna prisnost, a na
ulici savrena strogost! Bio sam zapanjen.
Vratih se na dnevnu svetlost istim stepenicama, da
se odmorim na istoj klupi. Opta rasputenost varenja i
prostate. Otkrie veselog komunizma u sranju. Ostavio
sam neka sam za sebe stoji svaki zbunjujui vid tog do-
ivljaja. Nisam imao snage da ih analiziram niti da pravim
sintezu. eleo sam bezuslovno da spavam. Slatko i retko
bezumlje!
Ukljuih se, dakle, u reku prolaznika koji su se upu-
tili jednom od bonih ulica, a kretali smo se s prekidima
zbog radnji, jer je svaki izlog cepao masu. Tu su vrata
nekog hotela izazivala veliki vrtlog. Velika vrata na okre-
tanje ispljuvavala su ljude na plonik, a mene usisae u
suprotnom smem i ubacie u veliki hol.
Prva udna stvar... Trebalo je sve pogoditi, zamisliti
velianstvenost zgrade, veliinu njenih razmera, jer se
sve odigravaio pri tako zasenjenim svetiljkama, da je
oima trebalo vremena da se priviknu.
Mnogo je u tom polumraku bilo mladih ena, uto-
nulih u duboke fotelje kao u skupocene kutije. Paljivi
Ijudi unaokolo utke su prolazili tamo-amo na odstoja-
nju od njih, radoznali i bojaljivi, daleko od prekrtenih
nogu i visoko otkrivenih divota u svili. inilo mi se da
ova udesna stvorenja tu ekaju vrlo ozbiljne i vrlo skupe
dogaaje. Oigledno nisu mislile na mene. Stoga sam i

zoo
ja proao du dugog opipljivog iskuenja sasvim ne-
upadljivo.
Kako je tih biistavih lepotica zaignutih sukanja
bilo stotinak u jednom jedinom redu fotelja, do prijemnog
pulta sam stigao ophrvan sanjarijama, jer je koliina le-
pote bila suvie jaka za moju prirodu, te sam se teturao.
Za pultom mi zaiizani slubenik estoko ponudi
sobu. Odluih se za najmanju u hotelu. U tom asu jedva
da sam imao pedesetak dolara, skoro nijenu ideju i ni-
malo pouzdanja.
Nadao sam se da e mi portir dati zaista najmanju
sobu u Americi, jer je njegov hotel Nasmejarti Kalvin
reklamiran na plakatama kao najbolje opremljen meu
najraskonijim hotelima kontinenta.
Iznad mene beskraj nametenih apartmana. A u
neposrednoj blizini, u foteljama, poziv na silovanje u
seriji. Kakvi ponori! Kakve opasnosti! Znai li to da
estetskom muenju siromaha nema kraja? Da je jo upor-
nije od gladi? Ali nije bilo vremena da mu se podlegne,
hitri ljudi na recepciji ve su mi dali klju, teak da ga
jedva u ruci dri. Nisam vie smeo da se maknem.
Okretan deki, obuen kao vrlo mlad btigadni
general, izbi iz mraka preda me; zapovednik bez pogo-
vora. Zalizani slubenik pritisnu triput metalno zvonce,
a moj deki poe da zvidi. Terali su me. Odlazak. Po-
hitasmo.
Najpre smo hodnikom gosposkog izgleda ili mrani
i odluni kao podzemna eleznica. On je vodio, deki.
Ugao, zaokret, pa jo jedan. Bez zastoja. Izvijugasmo
malo svoj trag. Neto proe. Lift, Podizanje. Tu smo?
Ne. Opet hodnik. Jo mraniji, ini mi se, svuda po zi-
dovima obloga od abonosa. Nemam vremena da za-
gledam. Mali zvidi, nosi moj krhki kofer. Nita ne smem
da ga pitam. Treba samo ii, to uviam. U pomrini tu
i tamo u prolazu crvena i zelena sijalica seje zapovesti.
Duge zlatne linije obeleavaju vrata. Oavno smo preli
brojeve 1 800, pa 5000, a i dalje idemo noeni nepobedivom

201
sudbinom. Mali vodi sa iritima iao je za neim nezna-
nim po mraku, kao za uroenim nagonom. Kao da ga
nita u ovoj peini nije moglo da zbuni. Njegovo je zvida-
nje dobijalo tuan prizvuk kad smo proli kraj jednog
crnca i sobarice, rakoe crne. T o je sve.
U naporu da ga stignem izgubio sam du ovih jedno-
linih hodnika i ono malo samopouzdanja to mi je ostalo
pri bekstvu iz Karantina. Raspadao sam se kao to se na
moje oi raspadala moja koliba na afrikom vetru pod
slapovima mlake vode. Ovde sam se borio, to se mene
tie, s bujicom nepoznatih utisaka. Nastupi trenutak kad
se tzmeu dva soja oveanstva koprca u prazno.
Odjednom se eki, bez upozorenja, okrete u mestu.
Stigli smo. Udarih se o vrata, bila je to moja soba, veiika
kutija sa zidovima od abonosa. Samo malo svetlosti na
stolu okruavalo je bojaljivu zelenkastu lampu. Di-
rektor hotela Nasmejani Kalvin upozorava putnika a mu
je njegovo prijateljstvo obezbeeno i da e se on, Di-
rektor, lino starati da putnika odri u vedrom raspolo-
enju za sve vreme njegovog boravka u Njujorku. i-
tanje ovog upozorenja, stavljenog na vidno mesto, dopri-
nelo je, ukoliko je to jo bilo mogue, mom mranom
raspoioenju.
Kad ostadoh sam bilo je jo gore. itava ta Amerika
me je muila, postavljaia mi ogromna pitanja i izazivala
gadna predoseanja, tu, u toj sobi.
U krevetu, uznemiren, pokuavao sam za poetak
da se priviknem na poiumrak ovog zatvora. Povremena
grmJjavina potresala je zidine na strani prozora. Prolazio
je metro iznad zgraa. Izbijao je preko puta izmeu ve
uiice kao topovska granata, prepun drhtavog i samle-
venog mesa, tutnjao isprekidano kroz ovaj ludi grad
od etvrti do etvrti. Videlo se kako se tamo trese iznad
ume gvozdenih udova, iji bi odjek od2vanjao odbija-
jui se od zidine do zidine jo dugo, poto je protutnjao
sa sto na as. U toj obamrlosti doe i vreme veere, a
potom i vreme spavanja.

202
 Najvie me je zapanjio ovaj pobesneli metro. S one
strane maiog dvorita, dubokog kao bunar, zid osvetii
prvo jedan, pa potom drugi prozor, a zatim na desetine
prozora. Mogao sam da vidim ta se deava u nekim od
tih soba. Brani parovi su odiaziJi na spavanje. Izgiedali
su isto onako pregaeni kao Ijudi u nas, i ovi Amerikanci,
posie svog uspravnog dana. U ena su butine bile vrio
blede i vrlo pune, bar one koje sam ja mogao da vidim.
Veina ijudi se brijala puei cigaru pred spavanje.
U krevetu bi prvo skinuli naoare i izvadili vetaku
vilicu, stavljajui je u au vode na vidno mesto, Izgleda
da ljudi i ene nisu razgovarali meu sobom, kao ni na
ulici. Reklo bi se, krupne, poslune ivotinje, navikie da
se dosauju. Sve u svemu, video sam samo dva para da
pri osvetljenju rade stvari koje sam oekivao, pa i oni
bez ikakvog ara. Druge su ene jele bombone u krevetu
ekajui da mu zavri brijanje. A onda su svi gasiii.
Tuno je gleati Jjude kad leu, lepo se vidi da ih je
ba briga to stvari idu kako bilo, lepo se vidi da ne po-
kuavaju da shvate zato smo na ovom svetu. To im je
svejedno. Spavaju kako bilo, naduti, uaureni kao koijke,
nimaio osetljivi. BiJi Amerikanci iii ne, savest im je uvek
mirna.
A ja sam video toliko nerazumljivih stvari, da nisam
mogao biti zadovoljan! lsuvie sam znao, i nisam znao
dovoljno. Treba izai, pomislih, treba opet izai. Moda
e sresti Robinsona. Bila je to sumanuta misao, oi-
gledno, ali sam se za nju uhvatio kao za povod da opet
izaem, utoliko pre to sam se uzalud okretao i prevrtao
u malom krevetu, nikako da uhvatim ni krajiak sna, U
takvim siuajevima ak ni masturbaja ne donosi ni
utehu ni razonodu. I onda eto ti pravog oajanja.
Najgore je to se ovek onda pita kako e sutra da
smogne snage da radi ono to i jue, ro ve radi toJiko
dugo, i gde da nade snage za giupe pokuaje, za hiljadu
pianova koji niemu ne vode, za poduhvate koji se uvek
izjalove, a sve to samo da bi se jo jednom osvedoio da

203
je sudbina nesavladljiva, da svake veeri mora da sklizne
do podnoja zida, pritisnut strahom od sutranjice, sve
neizvesnije i sve mranije.
A moda svemu doprinose i godine, podmuklo nam
pretei najcrnjim. Nema vie u oveku ovoljno muzike
da bi mu ivot zaigrao, eto. Sva je miaost ve otila, da
umre na kraju sveta, u tiini istine. A kuda poi, pitam ja
vas, kad ovek vie u sebi ne nosi dovoijnu koliinu lu-
dosti? Istina je agonija bez kraja. Istina ovoga sveta je
smrt. Treba izabrati, umreti ili lagati. Ja nikad nisam mogao
da se ubijem.
Najbolje je ipak bilo izai na ulicu malo samo-
ubistvo. Svako ima svoju malu darovitost, svoj nain
da osvoji san i klopu. Morao sam da spavam, kako bih
smogao snage da sutra zaraim svoj hleb. Da povratim
onoliko ivotnosti koliko je potrebno da sutra naem
neki posao, a sad da odmah uem u nepoznatu oblast
sna. Nemojte misliti da je lako zaspati kad ovek pone
u sve da sumnja, naroito zbog sveg onog straha koji su
u vas utisnuli.
Obukao sam se i nekako dospeo do lifta, ali malo
oamuen. Jo je trebalo a proem kroz hol ispred novih
redova novih zagonetnih lepotica tako privlanih nogu,
a lica tako nenih i strogih. Jednom rei, boginje, bo-
ginje koje vrebaju muteriju. Mogli smo da pokuamo
da se sporazumemo. Ali sam se plaio da me ne uhapse.
Komplikacija. Skoro sve elje siromaha kanjavaju se
zatvorom. I opet me epa ulica. Samo gomila nije bila
ona ista o maloas. Ova je pokazivala malo vie smelosti,
vrijui du plonika, kao da je sad ova masa stigla u manje
neplodnu zemlju, u zemlju zabave, veernju' zemlju.
Ljudi su ili ka svetiljkama koje su Iebdele u mranoj
daljini, arene i pokretne zmije. Slivali su se iz svih okolnih
ulica. Koliko li to dolara predstavlja, pomislih, ovakva
gomila, i to samo u vidu maramica, na primer, i svilenih
arapa. IU samo cigareta. I kad pomislim da, eto, mogu
da se etam usred tog novca, a to mi ne donosi ni pare,

204
ak ni koliko za jelo. Strano je ka ovek satno na to
pomisli, koliko su Ijudi zatvoreni jedni prema drugima,
gore od kua.
I ja sam se vukao ka svetiosti: bioskop, pa jo jedan
kraj njega, pa jo jedan, i tako du cele ulice. Gubili smo
dobar deo gomile pre svakim od njih. Izabrao sam i ja
bioskop, onaj gde su na fotografijama bile ene u kombi-
nezonu, i sa kakvim butinama, gospodo! Tekim! iro-
kim! Oreenim! A iznad: Ijupka glavica, suta suprot-
nost, nena, krhka, kao olovkom iscrtana, bez potrebe
za doterivanjem, savrena, nigde jedna nemarnost, nigde
jedna greka, savrena, kaem vam, Ijupka, a istovre-
meno vrsta i saeta. Sve ono to ivot moe da razvije
kao najvecu opasnost, pravu zamku lepote, otkrivanje
svih moguih dubokih i boanstvenih skladova.
U tom je bioskopu bilo prijatno, udobno i toplo.
Velike a nene orgulje, kao u bazilici, samo bazilici koja
se greje, orgulje kao butine. Nijedan izgubljen trenutak.
Utone odmah potpuno u mlako pratanje. Samo se opusti
i ve poveruje da se svet ipak najzad priklonio samilosti.
Skoro da u nju utone.
A onda se snovi penju iz mtaka i plamte u snovi-
enju pokretne svetlosti. Nije ni sasvim ivo ono to se
deava na platnu, a ostaje u njemu veliki mutan prostor
za siromahe, za snove i za mrtve. Treba pouriti i nasititi
se snova, da bi se probilo kroz ivot koji vas eka napolju,
na izlazu iz bioskopa, da bi se trajalo koji dan due u su-
rovom svem stvari i Ijudi. Meu snovima bira onaj
koji ti najbolje greje duu. Za mene su, priznajem, to
bili oni golicavi, jedna plavua koja je imala zaista ne-
zaboravna plua i vrat smatrala je za potrebno da razbije
tiinu ekrana pesmom gde je bilo rei o njenoj usamije-
nosti. Da zaplae s njom zajedno!
To je ono to vredi! Kako vas to podigne! Posle
toga u, predoseao sam, imati za bar dva itava dana
hrabrosti u miiima. Nisam ni saekao da upaie svetlost
u dvorani. Bio sam spreman na odluno zalaenje u dubok

Z05
san, sad kad sam pokusao malo od ovog boanstvenog
zanosa due.
Po povratku u hotel Nasmejani Kalvin, mada sam ga
pozdravio, portir se ne potrudi da mi poeli laku no,
kao to je obiaj u nas, ali sad me je ba bilo briga za prezir
portira. Snaan unutranji ivot dovoljan je sam sebi i
istopio bi sloj polarnog leda od dvadeset godina, Tako
je to.
U sobi tek to sam sklopio oi, a plavua iz bioskopa
dode da mi otpeva, odmah i samo za mene, celu pesmu
o svojoj tuzi. Pomogao sam joj da me uspava i u tome sam
dosta dobro uspeo... Nisam vie bio sasvim sam... Ne
mogu sam da spavam...

206
 Da bi se ovek tedljivo hranio u Americi, moe da
kupi toplu lepinjicu s kobasicom unutra, to je zgodno,
prodaje se po uglovima sporednih ulica, nije uopte skupo.
Jesti sa siromasima uopte mi nije smetalo, razume se,
ali ne viati ona lepa stvorenja za bogatae, to mi je teko
padalo. Onda vie ne vredi ni dranje.
U Nasmejanom Kalvinu sam jo mogao da se po onim
debelim tepisima pravim kao da nekog traim meu lepim
enama u holu i da se malo pomalo uputam u njihovu
sumnjivu atmosferu. Razmiljajui, morao sam priznati
da su oni sa Infantkinje Kombite bili u pravu, iskustvo mi
je okazivalo da su mi sklonosti preuveliane za siromaha.
Nisu pogreili moji drugari sa galije kad su me izgrdili.
Meutim, hrabrost nikako da mi se vrati. Crpao sam je u
velikim dozama u bioskopu, tu i tamo, ali to je jedva
bilo dovoljno da mi da snage za jednu ili dve etnje. Nita
vie. U Africi sam spoznao jedan prilino surov vid sa-
moce, ali usamljenost u ovom amerikom mravinjaku
dobijaia je jo stravinije oblike.
Uvek me je piaila skoro potpuna praznina u meni,
to to, u stvari, nemam nikakvog ozbiljnog razloga da
postojim. Sad sam bio pred proverenim dokazima sopstve-
nog nitavila. U ovoj sredini, toliko razliitoj od one u
kojoj sam ja imao svoje sitne navike, odmah sam se tako
red istopio. Oseao sam se vrlo blizu nepostojanja, jedno-

207
stavno. Tako sam otkrio da im sa mnom prcstanc da se
govori o bliskim mi stvarima, mene vie nita ne moe
da zadri od zapadanja u neku sivu dosadu, u nekakvo
sladunjavo, uasno propadanje due. Da ti se zgadi.
Pre no to u ostaviti i poslednji dolar u ovoj pusto-
lovini jo mi je bilo dosano. I to tako dosadno, da sam
odbijao ak i da razmiljam o najhitnijim neophodnim
merama. Mi smo po prirodi lakomisleni i samo nas razo-
noda spreava da umremo. Ja sam se, sa svoje strane,
grevito, s oajnikom strau, uhvatio bioskopa.
Izlazei iz sulude tame svog hotda, pokuao sam jo
nekoliko izieta po visokim ulicama u okoiini, kroz blju-
tavi kamevai vrtogiavih zgrada. Zasienost je u meni
ozbiljno rasla pred prostranstvima fasada, jednoiinou
ispunjenom pionicima, cigiama i gredama u beskraj, i
trgovinama, i opet trgovinama, ovog ira sveta koji prska
pljutei reklamnim i gnojavim obeanjima, Sto hiijada
lanih nagvadanja.
Proao sam i uliicama prema reci, njihove su razme-
re bile dosta obine, na primer s plonika gde sam stajao
mogao bih da porazbijam sve prozore na zgradi preko
puta.
Ove su se etvrti kupaie u stainom vonju prenog
jela, a radnje nisu izlagale robu zbog krada. Sve me je to
podsealo na okolinu moje bolnice u Viluifu, ak i deca
krupnih vornovatih kolena, koja su sedela du plonika,
i vergl. Ostao bih rado tu s njima, ali oni me, siromasi,
sigurno ne bi hranili, a ja bih bio stalno zagledan u sve
njih i u njihovu preveliku bedu koja me je plaiia. Stoga
se ipak vratih u otmenu etvrt. ubre, govorio sam
sam sebi, u tebi u stvari nema vriine! Treba se pomiriti
s tim da ovek samog sebe upoznaje svakim danom sve
boije, od trenutka kad mu ponestane hrabrosti da sa
sopstvenim cmizdrenjem zavri jednom zasvagda.
Du obalc Hadsona iao jc tramvaj prctna ccntru
graa, stato vozito se treslo, drhtali su mu i svi tokovi
i bojaljivi kostur, Trebalo mu je vie od jednog asa da

108
pree svoj put, Putnici su se bez nestrpljenja pokoravali
sioenom obredu plaanja, putem nekakvog mlina za
kafu koji guta sitninu, bio je postavljen na ulazu u vagon.
Kontrolor ih je posmatrao, obuen, kao i u nas, u uni-
formu zarobljenog balkanskog milicionara.
Najza bi tramvaj stigao. Iscrpljen u povratku s ovih
izleta u narod, prolazio bih ispred neiscrpnog dvostrukog
reda Jeporica u mom tanralovskom holu, i prolazio opet,
uvek pun mata i elja.
Glad mi je bda takva, da nisam vie smeo ruku u
dep da zavuem da bih se u to uverio. Samo da Loli
nije palo na pamet da otputuje ba u ovo vreme! mislio
sam... A pre svega, da li e hteti da me primi? Hou li
se oeati za pedeset iii sto dolara, za poetak? Oklevao
sam, oseao sam da u svu hrabrost stei tek poto se
najzad dobro najedem i ispavam. A pototn, ako mi taj
prvi pokuaj izmamljivanja para uspe, odmah u poi u
potragu za Robinsonom, to jest odmah poto ojaam.
O nije ovek moje vrstc, taj Robinson. Taj je bar bio
odluan! Hrabar! Taj mora znati vetine i cake za Ame-
rikance! Moda zna i nain postizanja one sigurnosti, one
mirnoe, koja je meni toliko nedostajala...
Ako se i on iskrcao sa galije, kao to sam ja to za-
miljao, i tapkao po ovoj obali mnogo pre mene, sigurno
je sad ve ovde stvorio sebi ameriku egzistenciju. Njemu
ravnoduna uurbanost ovih alabajzera sigurno nije
smetala. I ja bih, moda, kad razmislim, mogao da po-
traim zaposJenje u nekoj od ovih kancelarija, ije sam
uoadljive natpise itao spolja... Ali pri samoj pomisli
da rreba da uem u jednu od tih kua, uplaio bih se i
raspao od stidljivosti, Hotel mi je ve pojeo svu snagu.
Divovski i odvratno uzmuvan grob.
Moda stalnim gostima nije izgledala isro kao meni
sva ta gomila trgovakog materijala i elija? Moda je
za njih ovaj potop u vazduhu predstavljao sigurnost,
dok je za mene bio samo odvratan sistem prinude od

10 9
cigala i hodnika, od reza i altera, divovsko arhitektonsko
muenje koje se ne da okajati.
Filozofiranje je samo drugi vid strahovanja i vodi
jedino kukavikom zavaravanju.
Kad mi je ostalo jo samo tri dolara u depu, gledao
sam ih kako mi igraju u aci pri svetlosti rekiama na Tajms
skveru, malom neverovatnom trgu, gde reklame izbijaju
kao vodoskok iznad glava gomile, obuzete biranjem
bioskopa. Traio sam zaista skroman restoran i dospeo
u jednu od onih racionalizovanih javnih menzi gde je
usluga svedena na najmanju meru, a obred obedova-
nja uproen do strogih razmera zadovoljenja prirodne
potrebe.
Na samom ulazu vam gurnu u ruke posluavnik
i onda stajete u red. ekanje. Susetke, vrlo ljupke kandi-
datkinje za veeru kao i ja, nisu mi se smeile... Mora da
je udno, pomislio sam, kad ovek moe da oslovi tako
neku od gospodica pravilnog i ljupkog nosa: Gospo-
ice, rekao bih joj, ja sam bogat, zaista bogat, recite,
ta biste sa zadovoljstvom uzeli?...
Ali sve zaas postade prosto, boanski uticaj vero-
vatno, sve to je bilo samo as ranije tako sloeno. k Sve
se preobrazi, i svet, dotle uasno neprijateljski, zaas se
dokotrlja pred noge kao podmuklo, posluno i barunasto
klupe. Moda istog asa ovek izgubi iscrpljujuu na-
viku da sanjari o uspenim Ijudima, o srenim prilikama,
jer prstom sve to moe da dodirne. ivot Ijudi bez sredsta-
va je samo dugo odbijanje u dugom bezumlju, i ovek
zaista dobro poznaje samo ono to ima i samo se toga oslo-
baa. Gajei i obacujui snove, doveo sam svoju svest
do stanja u kome je bila sva produvana promajom, ispucala
u hiljadu pukotina i odvratno poremeena.
U meduvremenu nisam se usuivao da sa ovom mla-
dei u restoranu zaponem ni najbezazleniji razgovor.
Drao sam ozbiljno svoj posluavnik, utke. Kad sam
doao na red da proem ispred porculanskih odeljaka
punih kobasica i pasulja, uzeo sam sve to su mi davali.

ZIO
Dvorana je bila tako ista, tako dobro osvetljena, da se
oveku inilo da ga njene arene ploice nose kao mleko
muvu.
Kelnerice, tipa bolniarki, stajale su iza rezanaca,
pirina, kompota. Svaka je imala svoju specijalnost. Na~
punio sam trbuh onim to su delile one najljupkije. Na
moje aljenje, malo su osmeha delile muterijama. im
re uslue, trebalo je otii i sesri bez buke, ustupajui
mesto drugima. ovek ide sitnim koracima, pazei da ne
izvrne posluavnik, kao kroz operacionu salu. Biia je
to promena u poreenju s mojom sobicom u Nasmjanom
Kalinnu, crnom kao abonos optoen zlatnim,
Ali ako su nas zasipali nas goste tako raskonom
svetlou i za trenutak nas izvlaili iz tame uobiajene
za na poloaj, bilo je to s razlogom. Vlasnik je tu neto
smislio. Bio sam sumnjiav. udno vam bude kad se posle
toliko dana mraka odjednom kupate u bujicama svetlosti,
Za mene je to bio dokaz nekakvog dodatnog bezumija.
Istina, meni nije mnogo trebalo.
Pod stoiem, koji mi je dopao, inae od besprekorno
istog kamena, nikako da sakrijem noge: virile su sa svih
strana. Eh, kad bi mi za neko vreme noge mogle biti na
nekom drugom mestu, jer su nas kroz izlog posmatrali
Ijudi u redu, u kome smo maloas mi bili pre ulaska sa
ulice. ekali su da mi zavrimo s klopanjem da bi oli
na red i seli za sto, Upravo zato da bi im se podstakao
apetit, nas su tako lepo osvetlili i istakli kao ivu reklamu.
Jagode na mom kolau blistale su hiljadama odblesaka
da se nisam usuivao da ih pojedem,
Amerikoj trgovini se ne moe umai.
Kroz svu zaslepljenost tim usijanjem i prinudom,
ipak sam uspeo da primetim kretanje lepe servirke u mojoj
neposrednoj okolini, te odluih da ne ispustim iz vida
nijedan od njenih pokreta.
Kad dooh na red da i meni promeni tanjir, zapazih
neoekivan oblik njenih oiju, iji je spoljni ugao bio
znatno otriji od unutranjeg, a i od oblika oiju ena u

2 X1
nas. I kapci su bili blago zaobljeni navie ka obrvama,
prema slepoonicama. Jednom rei, surovost, ali ba
koliko treba, surovost koja moe da se Ijubi, podmukla
gorina, kao u rajnskih vina, i nehotice prijatna.
Kad je dola u moju neposrednu blizinu, poeh da
joj dajem bojaljive sauesnike znake, da tako kaem,
toj kelnerici, kao da je poznajem. Ona me neljubazno
zagleda, kao zverku, aii ipak s izvesnom radoznalou.
Evo, pomislih, prve Amerikanke koja je primorana
da me pogleda.
Poto sam pojeo blistavi kola, morao sam da ustupim
mesto nekom drugom. Onda, pomalo teturajui se, umesto
da idem pravim putem do izlaza, osmelih se i zaobi-
lazei oveka na kasi, koji je saekivao sve nas i nau lo-
vu uputih se k njoj, plavui, izdvajajui se sasvim ne-
uobiajeno u talasima disciplinovane svetlosti.
Dvadeset i pet servirki, na svojim mestima iza jela
koja su se krkala, dadoe mi sve u jedan mah znak da
sam pogreio put, da se gubim. Primetih kroz izlog ve-
liko komeanje prilika Ijudi koji ekaju, a oni koji su se
iza mene pripremaii da ponu s jelom zastaoe u smeta-
nju za stolove. Poremetio sam red stvari. Svi su se glasno
iuavali: Opet neki stranac, sigurno! govorili su.
Ali ja sam naumio neto, valjalo to ili ne, nisam hteo
da ispustim ovu lepoticu iz mog rejona. Pogledala me
je cura, tim gore po nju. Dosta mi je bilo samoe! Dosta
sanjarenja! Dajte simpatije! Kontakta! Gospoice, vrlo
me malo poznajete, ali ja vas ve volim, hoete li da se
udate za mene? Tako sam je oslovio, ne moe biti po-
tenije.
Nikad ne uh njen odgovor, jer se divovski uvar,
i on u belom, stvori tu u trenutku i izgura me asno,
prosto, bez uvrede i grubosti, napolje, u mrak, kao psa
koji se zaboravio.
Sve se to odigralo poteno, nisam imao ta da pri-
metim.
Popeh se o Namejanog Kalvina,

2 12
 U mojoj sobi su staino iste grmljavine razbijale odjek
u naletima, prvo gromovi metroa, koji kao da su dolazili
do nas iz velike daijine, odnosei pri svakom prolasku
sve akvadukte da bi njima razbili grad, a u meduvreme-
nima su se neusklaena dozivanja automobiia pela iz du-
bina sa ulice, U2 priguerti agor vrtioga mase, u kole-
banju, uvek dosadne, uvek u odlasku, opet u kolebanju
i opet u povratku: gusti pekmez od ljudi u gradu.
Tu gde sam ja bio, na toj visini, ovek je mogao da
izvikuje ta hoe. Pokuao sam. Gadili su mi se svi. Nisam
imao petlju da im to kaem preko dana kad sam s njima
bio licem u lice, ali ovde se nisam izlagao nikakvoj opas-
nosti i doviknuo sam im: U pomo! U pomo! samo
koliko da vidim da ii im to neto znai. Gurali su ivot
i no, i dan ispred sebe ti Ijudi. ivot sve skriva od ljudi.
Od sopstvene buke nita ne uju. Ba ih briga. I to je
grad vei i vii, to je njib manje briga. Kaem ja vama.
Pokuao sam. Ne vredi.

113
 Zaista sam samo iz novanih razloga, i to kako ne-
odlonih tako i vanih, poeo da traim Lolu. Da nije
bilo te bedne neophodnosti, i te kako bih pustio moju
malu gaduru i prijateljicu da ostari i nestane, a da je nikad
ne potraim. Sve u svemu, prema meni se ponela, i to
mi je bivalo sve izvesnije to sam vie razmiljao, krajnje
odvratno, nemarno.
Sebinost bia, koja su uestvovala u vaem ivotu,
pokazuje se tek kad u starosti razmiljate o njima, nepo-
reciva, onakva kakva je bila, to e rei elina, platinska
i trajnija i od samog vremena.
Kad je ovek mlad, i najoporijoj ravnodunosti i
najcininijem nevaljalstvu ipak nae izvinjenje u svom
strasnom zanosu i ne znam kakvom neiskusnom roman-
tizmu. Ali docnije, kad mu ivot ve pokae koliko luka-
vosti, surovosti i prepredenosti zahteva samo da bi se
odrao na 37, onda zna i u stanju je da shvati svu prljav-
tinu obuhvaenu prolou. Sve u svemu, dovoljno je
savesno se zagledati u samog sebe, u ono to si postao u
pogleu pokvarenjaka. Nema vie tajne, nema bezazle-
nosti, jpodrao si svu svoju poeziju, poto si dosad prei-
veo. ivot je pasulj.
Svoju uftovsku prijateljicu sam najzad pronaao,
s mnogo muke, na dvadeset i treem spratu neke 77. ulice.
Neuveno koliko oni ljudi od kojih nameravate a traite

2 14
uslugu mogu da vam se zgade. Kua joj je bila raskona,
upravo onakva kako sam je zamiljao.
Poto sam se napojio prvo ogromnim dozama bio-
skopa, bio sam mentalno prilino oran, izronio iz uma-
losti protiv koje sam se borio od svog dolaska u Njujork,
te prvi susret nije bio tako neprijatan kako sam ga zami-
ljao. ak mi se uinilo da se Lola nije toliko ni iznenadila
to me vidi, samo joj je bilo malo neprijatno kad me je
prepoznala.
Pokuao sam da kao uvod zaponem nekakav bezaz-
leni razgovor uz pomo tema iz nae zajednike prolosti,
i to, razume se, to je mogue opreznije, spominjui
uzgred, bez upornosti, rat kao epizodu. Tu sam napravio
teku greku. Nije uopte htela ni da uje o ratu, ni rei.
To joj je znailo starenje. Uvreeno mi odvrati kao iz
rukava da me ne bi prepoznala na ulici, toliko su me godine
izborale, nadule, izobliile. Tako smo izmenjali Ijubaz-
nosti. Da nije mislila, gadura jedna, da e me pogoditi
tim kojetarijama! Pravio sam se ak da ne primeujem
te podle drskosti.
Njen nametaj se nije odlikovao nikakvom nepred-
vienom Ijupkou, ali je bio vedar, ipak podnoljiv, bar
mi se tako uinilo po izlasku iz Nasmejanog Ka/vina.
Metod i pojedinosti brzog bogaenja uvek daju uti-
sak neke arolije. Uspesi Mizin i gospoe Erot nauili su
me da je guzica mali ali zlatan rudnik siromaha. Ovi su
me nagli enski preobraaji oaravali i dao bih svoj po-
slednji dolar, na primer, portirki Loline kue samo da
ujem njeno ogovaranje.'
Ali u toj kui nije bilo domarke. Celom gradu su
nedostajale domarke. Grad bez domarki nema istorije,
nema ukusa, bezukusan je kao orba bez soli i bibera,
bezoblina papazjanija, O, onaj ukusni talog ogreben sa
dna. Otpaci, sluzavi gusti koji curi iz spavaih soba, iz
kuhinje, iz potkrovlja, i u slapovima se sliva preko domar-
kine loe pravo u ivot, kakav je to soan pakao! Neke od
naih domarki izdiu na dunosti, gledamo ih izvanredne.

2 15
zaprepaene, sluamo ih kako kalju, odgovaraju Jakon-
ski, jet je te muenice otupela Istina koja ih je sagorela.
Protiv uasa nematine treba, priznajmo to, sve po-
kuati, to je dunost, treba se opijati bilo ime, vinom,
jeftinim stvarima, masturbacijom, bioskopom. Ne sme
ovek da je probira, izuzetak, kako to kau ovde u
Americi. Nae domarke proizvedu godinje, u proseku,
treba priznati, za one koji to umeju da prime i podgrevaju
u srcu, dovoljno mrnje za sve prilike, i to besplatno,
dovoljno da itav svet ode u vazduh. U Njujorku je ovek
potpuno lien tog ivotnog zaina, niskog i podsticajnog,
neporecivog, a bez njega se duh gui i osuen je na ogo-
varanje bez podloge i mucanje neuverljivih kleveta. Nieg
to bi grizlo, vrealo, sekJo, muilo, opsedalo, nema bez
domarke, nieg to bi sigurno doprinelo optoj mrnji,
podsticalo je hiljadama neporecivih pojedinosti.
Utoliko je tea biJa moja zbunjenost, jer je Lola, u svo-
joj sreini, u meni izazivala upravo novo gaenje, povra-
alo mi se na prostakluk njenog uspeha, njenu gordost,
isto prostaku i odvratnu, ali kako? Trenutna zaraznost
ogadi mi istog asa i seanje na Mizin, zamrzeh ga. Zahva-
ljujui ovim dvema enama, rodi se u meni snana mrnja,
ona jo ttaje, usadila se u samo opravdanje mog postoja-
nja. NedostajaJa mi je itava dokumentacija da je se na
vreme oslobodim, a samim tim i bilo kakva saanja ili
budua sposobnost pratanja Loli. Proivljen ivot se
ne da ispraviti.
Hrabrost nije u pratanju, i ovako ve mnogo pra-
tamo! A to niemu ne vodi, stvar je dokazana, Iza svih
Jjudskih bia, u poslednjem redu stoji Dobra sJuavka.
Nije to bez razloga. Nikako ne treba zaboraviti. Jedne
veeri treba uspavati, zaista estito, sve srene ljude, a
dok spavaju, veiim vam, treba ih likviirati, i njih i tu
njihovu sreu, jednom zauvek. Sutradan ve vie nee
biti ni pomena te njihove sree i biemo slobodno ne-
sreni koliko god hoemo zajedno sa Dobrom sluav-
kom. AJi a vam produim priu: ila je tako Lola

h 6
gore-dole po sobi, malo raskomoena, i njeno mi se telo
inilo jo poeljno. Raskono telo uvek znai mogunost
silovanja, usmerenu, neposrednu, prisnu provalu u samu
sr bogatstva, luksuza i bez bojazni od posledica.
Moda je samo to ekak da bi me izbacila. Najzad
me prokleto kranje creva navede na opreznost. Prvo jelo!
A ona mi je beskonano priala giupe sitnice iz svog i-
vota. Da nema prianja lai, svet bi se zaista mogao zau-
staviti bar za dva ili tri pokolenja. Dola je i do pitanja
ta mislim o njenoj Americi. Poverio sam joj da sam dospeo
do takvog stanja zaglupljenosti i strepnje, kad me bilo ta
i bilo ko piai, a njena me zemlja, vie od svih neposred-
nih, prikrivenih i nepredvidljivih prernji koje krije, ua-
sava ogromnom ravnodunou prema meni, ta ravnodu-
nost je po mom miljenju njeno olienje.
Treba da zaradim za hleb, priznadoh joj, i u kratkom
vremenu moram da savladam tu preosejivost. ak sam
po tom pitanju u znatnom zakanjenju i uveravao sam je
da u joj biti duboko zahvalan ako me preporui nekom
poslodavcu... medu poznanicima...! I to to pre... Skrom-
plata bi mi bila savreno dovoljna... I nizao sam jo
nrinogo ljubaznosti i bljutavosti. Odmah postade odbojna.
Ne poznaje ba nikoga ko bi mi dao posao ili pomo,
odgovori. Vratismo se, dakle, na razgovor o ivotu uopte
i o njenom posebno.
Tako smo se vrebali moralno i fiziki, kad neko za-
zvoni. I skoro bez prelaza i zastoja upadoe u sobu etiri
ene, naminkane, zrelih godina, vrstih miia i s mnogo
nakita, vrlo odomaene. Lola me vrlo neodredeno pred-
stavi i zbunjena (bilo je oigledno) pokuavala je da ih
odvue na drugu stranu, ali one poee, naprotiv, sve
zajedno da se svojim priama o poznavanju Eivrope na-
meu mojoj panji. Stari vrt Evrope, prepun starinskih
iudaka, erotinih i grabljivih. Napamet su deklamovale
o abaneu i Invalidima.
to se mene tie, nisam kroio ni na jedno od ovih
mesta. Prvo je suvie skupo, a drugo je suvie daleko.
U odgovoru me uhvati taias spontanog i ve izlizanog
patriotizma, jo glupljeg no to biva u slinim prilikama.
Zivo im odvratih da me njihov grad duboko alosti.
Kao nekakav promaeni vaar, rekoh im, odvratan je,
a jo je gori ovaj uporan trud da vaar ipak uspe...
Deklamujui tako vetake i konvencionaine stvari,
morao sam jo oreenije da osetim druge razloge, pored
maiarije i moralne i fizike depresije, koji su me pritiskali.
Izmedu ostalog, bila je u pitanju i promena navika, tre-
balo je ponovo uiti prepoznavanje novih lica u novoj
sredini, druge naine razgovora i laganja. Lenjost je jaka
skoro kao i sam ivot. Bljutavost nove farse koju treba
igrati pritiska vas i treba vam, u stvari, vie kukaviluka
nego hrabrosti da biste poeli iznova. Eto to predstavlja
izgnanstvo, inostranstvo, neumoljivo posmatranje ivota
takvog kakav jeste, tokom dugih asova bistrine uma,
izuzetnih u potki ljuskog vremena, kad vas navike iz
prethodne zemlje naputaju, a nove vas nisu jo ophrvale.
Sve u tim asovima doprinosi vaem odvratnom oa-
janju i tera vas tako ludog da sagledate stvari, ljude i bu-
dunost onakve kakvi jesu, to jest kosturi, nitavilo ni-
tavila, koje ipak treba voieti, Ijubiti, braniti, oivljavati
kao da odista postoje.
Druga zemlja, drugi Ijudi oko vas, uznemireni na
neki udan nain, s malo manje neke tatine koja se izgu-
bila, malo vie gordosti bez razloga, njene lai, njen po-
znati odjek, i to je dosta, vrti vam se u glavi, sumnja vas
privlai i beskraj se otvara samo za vas, smean mali be-
skraj, i vi upadate u njega...
Putovanje je traenje tog nita, te maie vrtoglavice
za budale...
Loline etiri goe su se ba lepo zabavljale sluajui
me kako se vatreno ispovedam i izigravam nekakvog
malog Rusoa pred njima. Nazivale su me masom naziva
koje nisam uspevao sve ni da razumem zbog amerike
deformacije, njihovog gustog i neprilinog izgovora.
Patetine make.

218
 Kad ude crni siuga da poslui aj, mi zautasmo.
Jedna od goi je bila ipak orroumnija od ostaiih,
jer vrlo glasno izjavi da se ja tresem od groznice i da sam
neuobiajeno edan. Uina koju su posluili mnogo mi se
dopade, uprkos drhtavici. Sendvii su mi spasii ivot,
mogu rei.
Razgovor o poredenju vrednosti pariskih javnih kua
se nastavi, samo se ja nisam trudio da u njemu uestvujem.
Lepotice predoe na neka druga sloena pia i, sasvim
zagrejane i pune poverenja pod uticajem pia, zacrvenee
se pri pomenu svadbi. Mada zauzet jelom, morao sam
uz put primetiti da je re o vrlo posebnim svadbama,
ak bih rekao spajanju vrlo mladih uesnika, dece, a one
su tu naplaivale procenat.
Lola primeti moju radoznalu panju prilikom tih
razgovora. Upilji se u mene vrlo strogo. Ona vie nije
pila, Ljudi koje je Lola ovde poznavala, Amerikanci,
nikad nisu bili pogreno radoznali. S mukom sam se
drao granice koju je postavila svojim motrenjem. eleo
sam da ovim enama postavim hiljadu pitanja.
Najzad goe odoe, kreui se teko, raspaljene al-
koholom i seksualno orne. Raspaljivale su se razglabajui
o udno elegantnom i cininom erotizmu. Oseao sam
u tome neto kao iz EJizabetinskog vremena i eleo da i
ja osetim ta strujanja, verovatno vrlo dragocena i vrlo
usmerena na vrh mog organa. Ali to bioloko jedinstvo,
presudno za jedno putovanje, tu ivotnu poruku, samo
sam naslutio, uostalom na moje veliko aljenje i sve veu
tugu. Neizleiva melanholija.
Lola, im one predoe prag, dade oduka svojoj raz-
draenosti. Ova meduigra nimalo joj se nije dopala. Mu-
dro sam utao.
Kakvih li vetica! * opsova ona kasnije,
Odakle ih znate? upitah.
Stare prijateljice...
Nije bila raspoloena za vee poveravanje, zasad.
Po njihovom dosta nadmenom ponaanju prema njoj

2 19
izgledalo mi je da su te ene u odredenoj sredini iznad Lole,
i da ak imaju odredenu vlast, nesumnjtvu. Nikad o tome
nisam vie saznao.
Lola je govorila o izlasku u grad, ali mi je ponudila
da ostanem i saekam je u njenoj kui, da neto pojedem
ako sam jo gladan. Poto sam napustio N asm jani Kalvin
- ne plativi raun, i nisam dakle imao nameru da se tamo
vraam iz razumljivih razloga, dobro mi je dolo ovla-
enje koje mi je ala, jo koji trenutak topline pre no to
u se suoiti s ulicom, i to kakvom ulicom, majko moja!
im sam ostao sam, uputio sam se hodnikom ka me-
stu odakle je, kako sam video, izronio njen crni sluga.
Na po puta ka kuhinji sretosmo se i ja mu pruih tuku.
On me s poverenjem uvede u kuhinju, lepu i urednu pro-
storiju, mnogo loginiju i koketniju od salona.
Odmah poe da pljuje preda mnom na divne ploice,
i to da pljuje kako samo crnci umeju, daleko, obilno, sa-
vreno. I ja sam pljuvao iz utivosti, onako kako sam
umeo. Odmah preosmo na poveravanje. Lola, kako sam
od njega saznao, ima brod-salon na reci, dvoja kola za
put, podrum s piima iz svih zemalja sveta. Dobija kata-
loge iz velikih pariskih robnih kua. Eto. Poe beskonano
da ponavlja ista krta obavetenja. Prestao sam da sluam.
Dremajui kraj njega, poeh da se priseam doba kad
me je Lola napustila za vreme rata u Parizu. One trke,
gonjenja, zasee, govorljive, laljive, podmukle Mizin,
Argentinaca, njihovih brodova punih mesa. Topoa, ko-
horti prosutih creva na Trgu Klii, Robinsona, talasa,
mora, bede, tako bele Loline kuhinje, njenog crnca i
praznine, i mene u njoj kao da sam neko drugi. Sve je
moglo da se nastavi. Rat je saegao jedne, zagrejao druge,
kao to vatra jedne guta, a druge greje, zavisno od toga
da li si u njoj ili kraj nje. Treba se snalaziti, to je sve.
Istina je, promenio sam se, kao to ona kae. ivot
vam krivi i gnjei lice. I njoj je izgnjeio lice, samo manje,
mnogo manje. Siromasi su u tome povlaeni. Beda je

210
dmovska i slui se vaim licem za brisanje prljavtine
sveta kao krpom za pranje. A od nje neto zaostane.
Ipak mi se uinilo da sam na Loli zapazio neto novo,
trenutke potitenosti, sete, prekide u njenoj optimistikoj
gluposti, one trenutke kad bie mora da se sabere da bi
dalje ponelo rezultat svog ivota, svojih godina, koje su
i pored njegove volje ve preteke za polet kojim jo
raspolae, tu njegovu prokletu poeziju.
Njen crnac iznenada poe da se trese. Opet ga je hva-
talo. N ovog prijatelja je nameravao da nakljuka kolaima,
ugui cigarama. Na kraju izvue, uz beskrajnu predostro-
nost, okruglu i zapeaenu stvar iz fijoke.
Bomba objavi mi vatreno. ja ustuknuh. Li-
bertai Liberta! zaurla veselo.
Vrati sve na mesto i opet velianstveno pljunu. Kakvo
uzbuenje. Sijao je od radosti. Njegov smeh uhvati i
mene, pravi proliv oseanja. Pokret vie ili manje, pomi-
slih, nema znaaja. Kad se Lola najzad vratila iz grada,
nala nas je obojicu u salonu, u obiacima dima i odlinom
raspoloenju. Napravila se da nita ne primeuje.
Crnac hitro utee, a mene ona povede u svoju sobu.
Izgledala je tuna, bleda i sva drhtava. Odakle li se to
vratila? Ve je bilo kasno. Doba dana kad su Amerikanci
zbunjeni, jer ivot usporeno treperi oko njih. U garai
tek svaka druga kola. Trenutak polupoveravanja. Ali
treba pouriti i iskoristiti ga. Pripremala me je postavlja-
jui pitanja, ali nain koji je odabrala da me ispituje o
mom ivotu u Evropi silno me je razdraio.
Nije uopte krila da me smatra sposobnim za svakakve
podlosti. Ova me pretpostavka nije vreala, samo mi je
smetala. Predoseala je da sam doao da bih od nje traio
novac, i sama ta injenica stvarala je meu nama prirodnu
netrpeljivost- Sva ta oseanja nisu daleko od ubistva.
Razgovor se kretao u okvirima konvenonalnog, a ja
sam sve inio da ne doe do svae. Izmeu ostalog se
raspitivala za moje seksualne pustolovine i da nisam negde
ostavio neko dete, koje bi ona mogia da usvoji. udna

221
stvar joj je pala na pamet. To joj je bila fiks-ideja usva-
janje deteta. Dosta jednostavno je shvatala stvari i mislila
da promaen tip kao ja mora da je potajno sejao pod svim
podnebljima. Bila je bogata, poveri mi ona, i venula je
to ne moe da se posveti nekom detetu. Prokala je sve
knjige o podizanju dece, a naroito one koje do iznemo-
glosti opevaju materinstvo, one knjige koje vas osloba-
aju zauvek, ako ih do kraja prihvatite, od elje da se pa-
rite. Svaka vrlina ima svoju prljavu literaturu.
Poto je elela da se iskljuivo posveti jednom malom
stvorenju, nisam dakle imao sree. Mogao sam da joj
ponuim samo sebe kao veliko stvorenje, koje je ona
smatrala odvratnim. U stvari, samo lepo predstavljena
beda donosi prihod, ona koju je mata dobro pripremila.
Na je razgovor zamirao: ujte, Ferdinande, predloi
mi ona najzad, dosta smo priali, da vas povedem na drugi
kraj Njujorka u posetu mom malom tieniku, staram se
o njemu s dosta uivanja, ali me njegova majka gnjavi...
Bilo je za tako to neobino doba dana. Uz put, u auto-
mobilu, govorili smo o njenom zlosrenom crncu.
Je li vam pokazao svoje bombe? upita ona.
Priznadoh joj da sam proao kroz to iskuenje.
Znate, Ferdinande, taj Iudak nije opasan. Bombe
puni mojim starim raunima... Nekad, u Cikagu, bilo je
njegovo vreme... Tada je pripadao vrlo opasnom tajnom
udruenju za osloboenje crnaca. Kako su mi ispriali,
bili su to uasni Ijudi... Bandu su vlasti rasturile, ali je
mom crncu ostala sklonost za bombe... Nikad u njih ne
stavlja barut... Zadovoljava se matom... U sutini je
umetnik... Nikad nee prestati da die revoluciju, Ali ga
drim, jer je izvanredan sluga! I najzad, moda je pote-
niji od onih koji ne diu revoluciju...
I opet se vrati na svoju opsednutost usvajanjem.
Ipak je alosno, Ferdinande, to nemate negde
neku erku, taj va sanjalaki tip odlino bi pristajao eni,
dok oveku nikako ne pristoji...
Kia je ibajui sklapala tminu oko naih kola, koja

111
su klizila po dugoj traci glatkog betona. Sve mi je delo-
valo neprijateljski i hladno, ak i njena ruka koju sam,
medutim, vrsto drao u svojoj. Sve nas je razdvajalo.
Stigosmo pred kuu vrlo razliitu od one iz koje smo po-
li. U stanu na prvom spratu ekao nas je deak od oko
deset godina kraj svoje majke. Nametaj u sobama trebalo
je da je u stilu Luja X V , a mirisalo je na krkanje nedavne
veere. Dete sede Loli u krilo, neno je poljubi. 1 majka
mi se uini nena prema Loli, a ja sam udesio, dok je Lola
razgovarala s malim, da majku prevedem u susednu sobu.
Kad smo se vratili, mali je pred Loiom vebao ig-
rake korake koje je nauio u Baletskoj koli. Treba mu
jo nekoliko privatnih asova, zakljui Lola, a onda
u moda da ga predstavim svojoj prijateljici Veri u po-
zoritu Glob. Moda je pred ovim detetom budunost!
Majka se posle ovih lepih i ohrabrujuih rei utopi u
zahvaljivanju i kukumavenju. Isrovremeno uze mali
sveanj zelenih dolara, koji gurnu u nedra kao Ijubavno
pismo.
Ovaj mali bi mi se opadao zakljui Lola kad
smo izali ali moram da izdravam i majku uz dete, a
ne volim mnogo bistre majke... A onda, mali je ipak isu-
vie iskvaren... Nije to ona privrenost koju ja elim...
elela bih da oseam pravu majinsku ljubav... Razumete
li me, Ferdinande... Kad treba da dodem do jela, razu-
mem sve to hoete, otroumnost mi je prilagodljiva i
gipka kao guma.
Nije se odvajala od te silne elje za istotom. Kad sti-
gosmo nekoliko ulica dalje, ona me upita gde u nocas
spavati i poe nekoliko koraka sa mnom du plonika.
Odgovorih joj da, ukoliko smesta ne nadem neki dolar,
nigde neu ni spavati.
Dobro ree ona podite sa mnom do kue
i dau vam tamo neto novca, a onda moete ii kud hoete.
Stalo joj je bilo da me to pre izbaci u mrak. U redu.
Kad te svi toliko guraju u no, ipak najzad negde mora
da stigne, pomislih. I to je bila uteha. Hrabro, Ferdinan-

113
de, govorio sam sam sebi, da bih se ohrabrio, poto te
ve odasvud izbacuju sigurno e nai ono ega se svi to-
liko plae, sva ta ubreta koliko god da ih je, to dno noi.
Zato oni i ne idu do dna noi?
Posle je ve sasvim zavladala hladnoa izmedu nas
dvoje u autu. Ulice kroz koje smo prolazili pretile su nam
svojom tiinom, naoruanom do beskonanih kamenih
visina nekakvim potopom koji samo to se nije sruio.
Grad koji vreba, udovite puno iznenaenja, ljigavo
od asfalta i kia. Najzad usporismo. Lola je ila ispred mene
do svojih vrata.
Hajdete gore pozva me - podite za mnom.
Opet njen salon. Pitao sam se koliko e mi dari da bi
zavrila sve ovo i otarasila me se. Traiia je novanice po
maloj torbici na komadu nametaja. Sluao sam glasno
utanje izguvanih novanica. Kakvi trenuci! U ceiom
gradu uo se samo taj um. Meutim, jo mi je bilo toliko
neprijatno da sam je upitao, ni sam ne znam zato, sasvim
bez veze, kako je njena majka, koju sam zaboravio.
Majka mi je bolesna ree mi ona okrenuvi se
da bi me pogledala pravo u lice.
Gde je ona sad?
U ikagu.
A od ega boluje vaa majka?
Od raka na jetri... Lee je najbolji specijalisti u
gradu... To me leenje vrlo mnogo staje, ali e je oni
spasti. Obeali su mi.
Uurbano mi je objanjavala pojedinosti stanja njene
majke u ikagu. Odjednom nena i prisna, nije bila u
stanju da ne potrai u meni ohrabrenje i utehu. Uhvatio
sam je.
I vi tako mislite, Ferdinande, oni e izleiti moju
majku, zar ne?
Ne odgovorih joj vrlo jasno, vrlo odseno
rak jetre je apsolutno neizleiv.
Ona odjednom preblede. Prvi put sam video da je
ovu gaduru neto zbunilo.
 Ali ipak, Ferdinande, uveravali su me da e ozdra-
viti. Svi specijalisti! Tvrdili su! Napisali su mi!... To su
vrlo poznati lekari, znate?
Za lovu, Lola, uvek e sreom biti vrlo poznatih
lekara... I ja bih to uinio na njihovom mestu... I vi biste,
Lola, na njihovom mestu...
Ovo to sam joj rekao odjednom joj se ueini tako
neporecivo, tako oigledno, da vie nije smela da se bori.
Najzad, i moda prvi put u ivotu, ponestalo joj je
hrabrosti.
ujte, Ferdinande, beskrajno ste me oalostiii,
da li to shvatate?... Ja mnogo volim svoju majku, to
znate, zar ne, da je mnogo volim.
Ovo je bilo ba kao porueno! Dodavoia! Kao da je
koga briga da li neko voli svoju majku ili je ne voli?
Lola je jecala u svojoj praznini.
Ferdinande, vi ste odvratan promaen tip
nastavi ona besno pun najgore zlobe!... Svetite se ne
moe biti podlije za svoj bedni poloaj govorei mi uasne
stvari... Cak sam uverena da i mojoj majci inite mnogo
zla govorei tako!
U njenom oajanju su se oseali ostaci metoda Kue.*
Njenog besa me nije bilo toliko strah koliko besa
oficira na Admiralu liceru, onih koji su hteli da me unite
ne bi li raspalili besposlene dame.
Gledao sam Lolu paljivo dok me je ona grdila i s pri-
lino ponosa sam utvrdio da nasuprot sve jaim uvredama
raste moja ravnodunost, ta kaem, moja radost! Ba
smo u dnu srca divni!
Da bi me se otarasila, raunao sam, mora sad da
mi da bar dvadeset dolara... Moda ak i vie...
Predoh u ofanzivu: Lola, molim vas da mi pozaj-
mite novac koji ste mi obeali, ili u spavati ovde i ponav-
Ijau vam sve to znam o raku, njegove komplikacije,

11 ,,Kue , sistem autosugestije ponavljanjem odreene reenice koja deluje

na podsvest, terapeutski metod francuskog terapeutiara Kuea (Coue).
naslednost, jer rak je, Lola, nasiedan. To da ne zabora-
vim o!
Dok sam ja podvlaio, oterivao pojedinosti u vezi
sa sluajem njene majke, gledao sam nju, Loiu, kako bledi,
gubi snagu, splanjava. Ah, gadura, mislio sam, dr je,
Ferdinande! jednom ti se dala prilika! Ne isputaj je...
Nee ti se skoro ukazati ovakva prilika!
Drite! Uzmite! ree ona potpuno van sebe
evo vam sto dolara i gubite se da vas nikad vie ne vidim,
ujete ii, nikad vie! Aut! Aut! Aut! Svinjo gadna!
Ipak me poljubite, Lola, zaboga! Nismo se valjda
zavadili? predloih joj ja, da bih znao do koje mere
mogu da je zgadim. Onda ona izvue iz fijoke revolver
i nije se aliia! Dobre su mi bile i stepenice, iift ak nisam
ni pozvao.
To mi je ipak povratilo elju za radom i ova valjana
grdnja mi je dala mnogo hrabrosti. Ve sutradan seo sam
u voz za Detroit, gde je, kako su mi rekli, iako bilo nai
zaposlenje, neki ne mnogo teak posli i dobro plaen.
 Prolaznici su mi rekli kao onaj narednik u dungli:
Evo, rekli su, ne moete da pogreite, samo pravo
napred!
I zaista sam ugledao velike, glomazne i zastakljene
zgrade, kao nekakve beskrajne kaveze za muve, u kojima
su se Jjudi mrdali, ali jedva, kao da se jo slabo opiru ne-
em nemogucem, ni sam ne znam emu. To je, dakle,
Ford? A svud okolo i iznad, sve do neba, teak i sloen
potmuo zvuk, kao bujica, maina koje se okreu, kotr-
ljaju, kripe, kao da e se sad raspasti, ali se nikad ne ra-
spadaju.
To je, dakle, ovde, pomislio sam, nije privlano...
ak je bilo gore od svega ostalog. Priao sam blie, do
vrata, gde je na tabli pisalo da trae Ijude,
Nisam samo ja ekao. Jedan od onih u redu ree mi
da eka ve dva dana, i to na istom mestu, Doao je iz
jugoslavije, kao ovca, da potrai posao, Drugi bednik
mi se obrati, doao je da radi, kako kae, iz istog zado-
voljstva, manijak, laov.
U toj gomiii je malo ko govorio engleski. Vrebali
su se iskosa kao nepoverljive ivotinje, koje su esto iz-
vlaile batine. Iz mase se peo vonj upianih gaa, kao u
bolnici. A kad su govorili, ovek bi izbegavao njihova
usta, jer kod siromaha ve zauaraju na smrt!
Padaia je kia na nau malu gomilu. Red se stisnuo
ispod streha. Ljudi koji trae posao umeju i te kako da se
stisnu. Ono to je kod Forda dobro, objanjavao mi je
stari Rus sklon poveravanju, to ti je to zapoljavaju bilo
koga i biio ta. Samo pazi, dodao je upozoravajui me,
tu se ne treba praviti vaan, jer ako se prsi, izbaci te
dok si rekao britva i zameni te, opet dok si rekao britva,
nekom od automatskih maina kakve uvek ima spremne,
a za povratak moe da se ubrie! Taj je Rus dobro
govorio pariski, jer je godinama bio taksista, a utnuli
su ga u Bezon zbog neke muke s kokainom. Najzad je
proigrao taksi na barbutu, igrajui u Bijaricu s muterijom.
Istinu je govorio, Ford je primao bilo koga. Nije
slagao. Ipak sam bio oprezan, jer bednici lako mogu da
enu. Beda u jednom trenutku dovede um dotle da vie
nije stalno s telom. Tu mu je suvie loe. Tad ve razgo-
varate s duom. A dua je neodgovorna.
Za poetak su nas skinuli kao od majke rodene. Pre-
gled se odigravao u nekakvoj laboratoriji. Lagano smo
prolazili, Prilino ste propali, primetio je bolniar
gledajui me, ali nita ne mari.
A ja sam se plaio da mi nee dati posao zbog afrike
groznice, to bi primetili odmah, ako bi mi siuajno opi~
pali jetru! Ali izgleda da su, naprotiv, bili zadovoljni
to su naili na rune i kljakave u naoj grupi.
Za ono to ete ovde raditi nije vano to ste
nikakvi umirio me je odmah lekar pri pregledu.
Sva srea ogovorio sam mu jer, znate, go-
spodine, ja sam kolovan, ak sam nekad zapoeo studije
medine.
Odmah me je mrko pogledao. Osetio sam da sam opet
pogreio, i to na svoju tetu.
Ovde vam studije nita nee pomoi, tnladiu!
Niste ovamo doli da mislite, ve da izvravate ono to
e vam se narediti. U ovoj fabrici nam nisu potrebni mi-
slioci. Trebaju nam majmuni... I jo jedan savet! Nikako
ne pominjite svoju inteligenciju! Drugi e misliti za vas,
prijatelju! To da zapamtite.
 Bio je u pravu kad me je upozorio, Bolje da znam
na emu sam kad je re o obiajima kue. Takav kakav
sam, imao sam zalihu gluposti za bar deset godina. Bilo
mi je staio da me odsa smatraju za tihog oveuljka,
Kad se obukosmo, rasporedie nas u redove koji su se
vukli, u grupe za kojima su pridolice zaostajale na putu
ka mestima odakJe se ula uasna buka maina. Sve je
drhtalo u ogromnoj zgradi i ovek je od glave do uiju
bio obuzet tom istom drhtavicom, od prozora i poda i
gvodurije nailazili su potresi, sve se treslo odozgo do
dole. I mi smo se od toga silom preobraavali u maine,
a i zato to nam se celo telo treslo u buci ogromnog besa
koji nas je obuhvatio tu unutra, stezao glavu kao obruem
i potresao nam utrobu, peo se do oiju u kratkim brzim
naletima, beskonano, neumorno. to smo dalje ili, sve
smo vie saputnika gubili. Bledo bismo im se osmehnuii
rastajui se od njih, kao da je sve ovo to se deava neto
prijatno. Niti smo mogli da razgovaramo, niti bismo se
uli. Po trojica-etvorica su ostajala kod jedne maine.
ovek se ipak opire, teko mu je da s gaenjem odbaci
svoju sutinu, rado bi sve to zaustavio da malo razmisli,
da uje roeno srce kako veselo kuca, ali se to ne moe.
Svemu tome nema vie kraja. Ogromna radionica se za-
huktala sa svim svojim elikom, i mi se tu vrttmo s ma-
inama, a i zemlja s nama. Svi zajedno. I hiljade strugova
i maljeva, koji nikad ne udaraju u isto vreme, odjeci se
suaraju, a neki su tako estoki da oko sebe stvaraju
nekakvu tiinu koja nam donosi olakanje.
Mali fabriki vagonet, natovaren limarijom, mui se
da bi proao izmeu alatljika. uvaj! Skai da bi mogao
dalje da krene ovaj mali histerik. Hopa, zveckavi ludak
ve poskakuje izmeu transmisija i ruki, raznosei Iju-
dima sledovanje prinude.
Radnici koji se brino nagnuti trude da udovolje
mainama, gade vam se dok ih hrane rafovima odreenog
promera i opet rafovima umesto a jednom zauvek ok-
renu leda tom smradu ulja, larmi koja probija bubne opne

129
 i unutranjost uha, penjui se kroz grlo. Ne obaraju oni
glavu od stia. ovek poputa pre bukom kao to po-
puta pred ratom. Predaje se mainama sa svega tri misli
koje drhture iza ela visoko u glavi. Gotovo je. Sve to
ovek vidi, sve to ruka doiruje, sve je sad tvrdo. I sve
ono ega jo moe pomalo da se seti otvrdlo je kao gvoe
i u mislima nema vie nikakvog ukusa.
Odjednom smo gadno ostarili,
Treba unititi spoljni ivot, pretvoriti i njega u elik,
u neto korisno. Nismo ga dovoljno voleli onakvog
kakav je, to je razlog. Treba ga, dakle, pretvoriti u pred-
met, u neto vrsto, to je Pravilo.
Pokuao sam da poslovoi kaem neto na uho, za-
groktao je kao svinja i samo pokretima mi je pokazao,
vrlo strpljivo, vrlo jednostavan postupak koji u odsad
obavljati doveka. Moji minuti, moji asovi, ostatak mog
vremena ovde utroie se na dodavanje ivija slepcu do
mene, koji im ujednaava razmere, ve godinama kali-
brira iste ivije. Ja sam isprva to radio vrlo loe. Niko me
nije grdio, ali posle tri dana tog poetnog tada prebacili
su me, ve kao nesposobnog, na vucaranje kolica prepunih
kruia, onih koja su skakutala od maine do maine.
Ovde sam ih ostavljao tri, tamo dvanaest, malo daije samo
pet. Niko sa mnom nije govorio. Postojali smo samo odr-
avajui se u nekakvom stanju izmeu oamuenosti i
bezumlja. Nita nije bilo vano osim neprekidne prodorne
buke hiijada i hiljada orua koja su zapovedala Ijudima.
Kad u est asova sve stane, ovek sa sobom odnosi
buku u glavi, mene bi jo itave noi rala buka i mitis
mainskog uija, kao da mi je neko stavio novi nos i novi
mozak za ceo ivot.
I tako, preputajui se malo-pomalo, postao sam isti
kao.ostali. Novi Ferdinand. Za nekoliko nedeija. Ipak,
vratila mi se elja da opet vidim ljude napolju. Ne ove iz
radionice, razume se, jer su i oni, kao i ja, bili samo odjeci
i miris maina, tela beskrajno istroenih, svi ti moji dru-
govi. eleo sam da doirnem pravo telo, ruiasto telo
sazdano od pravog cutljivog i mekog ivota.
U ovom gradu nikog nisam poznavao, a pogotovo
nisam znao ene. S dosta muke uspeo sam da doem do
nepouzdane adrese neke Kue, iiegalnog borela, u
severnoj etvrti grada. Polazio sam u etnju na tu stranu,
i to nekoliko veeri uzastopce, posle rada u fabrici, u
izvianje. Ulica je liila na sve ostale, samo je moda bila
bolje odravana od ulice u kojoj sam stanovao,
Zapazio sam zasebnu kuicu ge se stvar odigravala,
okruenu vrtom. Trebalo se uvui hitro, da pajkan koji
je uvao uiaz nita ne primeti. Bilo je to prvo mesto u
Americi gde su me primili bez grubosti, ak Ijubazno,
za mojih pet dolara. A ene su bile mlade i lepe, punake,
pucale su od zdravlja i ljupke snage, biie su skoro isto
onako lepe kao ene u Nasmjanom Kalvirn.
Ove si bar mogao slobodno da dodirne. Nisam mogao
da se uzdrim postao sam stalni gost. Ostavijao sam tu
itavu svoju zaradu. Kad padne vee, biia mi je neophodna
erotska prisnost ovih gostoijubivih lepotica da bih opo-
ravio duu. Bioskop, blagosioveni protivotrov, nije mi
vie bio dovoijan, nije mu deiovanje biio pravo protiv
materijalne surovosti fabrike. Trebalo je pribegavati,
da bi se opstalo jo neko vreme, snanim raspusnim okrep-
Ijenjima, ivotnoj surovosti. Od mene su u toj kui tra-
ili skroman doprinos, prijateljsku cenu, jer sam dame
uputio u neke francuske stilske tananosti. Ali subotom
uvee nije bilo tananosti, biznis je bio u jeku i ustupao
sam mesto u potpunosti timovima bezbola koji su kre-
nuli u provod, velianstveno snanim, vrstim, za koje je
srea bila jednostavna kao disanje,
Dok su timovi uivali, ja sam, i sam podstaknut,
pisao u kuhinji kratke priice za sebe lino. C5duevljenje
sportista za lepotice kue nije sigurno dosezalo moju
pomalo nemonu vatrenost. Ovi su atleti, mirni u sigur-
nosti svoje snage, ve postali neosetljivi na fiziko savr-

231
enstvo. Lepota je kao alkoho! ili udobnost; ovek se na
nju navikne i ne obraa vie panju.
Zabave radi doiazilo je medu njima do boksovanja.
esto bi se na kraju izrodila ogromna tua, Onda bi do-
jurila policija i sve odvodila malim furgonima.
Prema jednoj od ovdanjih Jepih ena, Moli, uskoro
sam osetio nekakvo izuzerno poverenje, koje se kod za-
plaenih ijudi javlja umesto ljubavi. Seam se, kao da je
bilo jue, njenih panji, njenih dugih nogu plavue, u-
desno vitkih i miiavih, ivih nogu. Pravo gospodstvo
ljudima, ma ta se govorilo, daju noge, tu nema greke.
Prisno se zbliismo i telom i duhom i zajedno smo se
etali gradom po nekoliko asova svake sedmice. Imala je
lepe prihode moja prijatcljica, jer je zaraivala oko sto
dolara dnevno u kui, dok sam ja kod Forda zaradivao
jedva est. Ljubav, koju je prodavala da bi ivela, nije je
nimalo zamarala. Amerikanci su tu kao ptiice.
Uvee, posle vucaranja mojih torbarskih kolica, tru-
dio sam se ipak da dobro izgledam kad odem k njoj posle
veere. Sa enama treba biti veseo, bar u poetku. Velika
neodredena elja me je gonila da joj tota predloim, ali
nisam vie imao snage. Dobro je Moli razumevala indu-
strijsko zaglupljivanje, bila je navikla na radnike.
Jedne veeri, tek tako bez povoda, ponudi mi pedeset
dolara. Prvo sam jc pogledao. Nisam se usudivao. Po-
mislio sam ta bi moja majka rekJa u ovakvom sluaju.
A onda sam pomislio. da mi moja jadna majka nikad nije
dala roliko. Za Ijubav Moli odmah sam otiao i za njene
dolare kupio svetlo be odelo (four piece suit) po modi
toga prolea. Nikad me tako elegantnog jo nisu videli
u bordelu. Gazdarica pusti svoj veliki gramofon, samo
da bi mene uila da igram.
Posle toga sam s Moli otiao u bioskop da prosla-
vimo moje novo odelo. Pitala me je uz put da nisam Iju-
bomoran, jer sam u odelu izgledao tuan i nisam eleo
da se opet vratim u fabriku. Novo odelo vam poremeti
nain miljenja. Ljubila je moje oelo kratkim strasnim

Z32
poljupcima ka nas Ijudi nisu gledali. Pokuavao sam da
mislim na neto drugo.
Ta Moli, kakva je to ena! Kakva plemenitost! Ka-
kva koa! Kakva mladost u cvetu! Gozba elja. I opet me
obuze nemit! Makro! pomislih o sebi.
Nemojte vie ii kod Forda ovraala me je
Moli povrh svega. Bolje potraite neko sitno zaposlenje
u kancelariji... Kao prevodilac, na primer, to je za vas...
Vi volite knjige.
Tako me je dobronamerno savetovala, elela je da
budem srean. Prvi put se jedno bie interesovaJo za mene
iznutra, ako smem tako da kaem, za moju sebienost,
gledalo sa mog stanovita, umesto da mi sudi sa svog,
kao svi ostali.
Eh, da sam Moli sreo ranije, kad je jo bilo vremena
za biranje jednog puta umesto drugog! Pre no to sam
izgubio oduevljenje sa Mizin i s onom govnarkom Lo-
Jom. Ali biio je dockan za obnavljanje mladosti. Nisam
vie verovao u to! ovek brzo ostari, i to nepovratno.
Primetih to tek pu nainu na koji voli svoju nesreu.
Priroda je jaa od nas, to je sve. Ona nas iskuava u odre-
denoj kategoriji, a posle iz te kategorije ne moe da iza-
de. Ja sam se uputio putem nemira. Polako pone da
nehotice shvata ozbiljno svoju maJu uJogu i svoju sud-
binu, a kad se okrene, suvie je kasno da neto promeni.
Sav si uznemiren i sad e doveka takav biti.
Pokuavala je Moli prijateljski da me zadri, da me
razuveri... 1 ovde ivot proJazi kao i u Evropi, znate,
Ferdinande... Nee nam biti loe ovako zajcdno. Na
neki nain bila je u pravu. UJoiemo utedu... kupiemo
trgovinu... Biemo kao i svi ostaJi... Govorila je to da
bi umirila moju savest. Planovi. Dajem joj za pravo.
ak me je bilo sramota zbog sveg tog njenog truda da me
zadri. Bila mi je draga, istina je, ali sam jo vie voJeo
svoj porok, svoju eiju da veito beim u potrazi za ne
znam im, iz glupog ponosa verovatno, i verovanja u
nekakvu nadmo.

2-3.1
 Nisam eieo da je uvredim, ona je shvatila i predupre-
dila moje napore. Toliko je bila dobra, da sam joj najzad
priznao maniju beanja odasvud koja me mui. Sluala
me je danima i danima, dok sam se razgoliivao i odvratno
priao o sebi, borio se s utvarama i ponosom, a ona nije
izgubila strpljenje, naprotiv. Samo je pokuavala da mi
pomogne u savladivanju te uzalune i glupe strepnje.
Nije ba najbolje razumevala ta upravo hou svojim
priama, ali ipak me je podravala protiv aveti iii s aveti-
ma, ve kako bih izabrao. Zbog te ubedljive blagosti
njena mi dobrota postade prisna i skoro moja lina. A)i
mi se inilo da poinjem da podvaijujem svojoj slavnoj
sudbini, svom opravdanju postojanja, kako sam to na-
zivao, i od tada sam naglo prestao da joj priam sve to
mislim. Vratio sam se u sebe, i to sav srean to sam jo
nesreniji no ranije, jer sam u svoju samou uneo nov vid
oajanja i neto to je liilo na oseanje.
Sve je to tako obino. Ali Moli je imala andeosko strp-
Ijenje, verovala je vrsto u predodredenost poziva. Njena
mlaa sestra, na primer, na univerzitetu u Arizoni, odue-
vila se fotografisanjem ptica u gnezdima i zveri u brlo-
zima. I da bi ona mogla da prati neobina predavanja iz
ove struke, Moli je slala svojoj sestri-fotografu pedeset
dolara meseno.
Zaista ogromno srce, puno plemenitosti koja moe
da se preobrazi u lovu, a ne neko krljavo kao u mene i
tolikih drugih. to se mene tie, Moli je bila stvarno voljna
da se novano zainteresuje za moje uumigaste pustolo-
vine. Mada sam joj ponekad izgledao kao prilino oamu-
en momak, moje ubedenje inilo joj se stvarno i dostojno
podrke. Samo je traila da napravim nekakav mali raun
za buetsko primanje koje bi mi ona obezbeila. Nisam
mogao da se odluim i prihvatim taj poklon. Poslednji
ostatak osetljivosti nije mi doputao da i dalje izvlaim,
da pekuliem raunajui na ovo zaista predobro i prepa-
metno stvorenje. Tako sam namerno zapao u neprilike
s Providenjem.

134
 ak sam u to vreme, postiden, pokuao da nateram
sebe i vratim se Fordu. Mala junatva koja su, uostalom,
bila bezuspena. Stigao sam jedva do ulaza u fabriku i tu
sam zasrao, skamenjen na graninom mestu, jer je perspek-
tiva svih onih maina, koje su me ekale vrtei se, bespo-
vratno u meni unitila svaku radnu sklonost.
Stao sam ispred velikog staklenog zida generatora,
diva u hiljadu oblika, koji grmi gurajui ne znam odakle
ne znam ta u hiljade sjajnih cevi, izukrtanih i polih
kao lijane. Jednog jutra, dok sam tako stajao balavei
od divljenja, naide onaj Rus taksista. uj, ree mi on,
najurili su te, mangupe!... Tri nedelje te nije bilo... Ve
su te zamenili mainom... A lepo sam ti ja govorio...
Sad je bar svreno, pomislio sam... Nema vie
povratka... 1 vratio sam se u grad. U povratku am svr-
nuo u konzulat, koliko da upitam da nisu sluajno neto
uli o jednom Francuzu po imenu Robinson.
uli! I te kako uli! odgovorie konzuli.
ak je dolazio dva puta, a dokumenta su mu bila lana...
Uostalom, policija ga trai! Poznajete ga? Batalio sam
razgovor...
Od tada sam oekivao da svakog asa naidem na
Robinsona. Predoseao sam da se as blii. Moli je i dalje
bila nena i dobronamerna. ak je bila jo paljivija otkako
je ivela u uverenju da hou konano da odem. Mije vre-
delo biti dobar prema meni. S Moli sam esto etao po
okolini graa za njenih slobodnih popodneva.
Male eiave uzviice, brezovi umarci oko majunih
jezera, ijudi koji tu i tamo itaju sive asopise pod nebom
tekim od olovnih oblaka. Moli i ja smo izbegavaii za-
mrena poveravanja. Osim toga, ona je znala. Suvie je
bila iskrena da bi mnogo govorila o tuzi. Ono to je bilo
u njoj bilo joj je dovoljno. Ispunjavalo joj je srce- Ljubili
smo se. Aii ja je nisam Ijubio onako kako bi trebalo ui-
sdnu kleei na kolenima! Uvek sam istovremeno
mislio i na neto drugo, plaei se da ne troim vreme i
nenost, kao da bou da ih sauvam za neto velianstveno,

*35
uzvieno, za kasnije, a ne za Moli, i ne samo za ovo. Kao
da e ivot odneti, sakriti od mene ono to o njemu hou
da znam, i to negde u dno tame, dok ja gubim vatrenost
ljubei Moli, te mi nee ovoljno ostati i sve u najzad
izgubiti, jer e miponestati snage, jer me je ivot prevario
kao i svi ostali. ivot jedina prava ljubav ljudi.
Vraali bismo se svetini i ja bih je ostavio u njenoj
kui, jer je nou sve do zore bila s gostima. Dok se ona
starala o gostima, meni je ipak bilo tesko, i taj bol mi je
govorio o njoj, i to tako iepo, da sam je jo prisnije oseao
uz sebe nego kad je stvarno tu. Odlazio bih u neki bioskop
da mi prode vreme. Po izlasku iz bioskopa odiazio bih
tramvajem ovamo, onamo, pravio sam none tzlete. Kad
prode dva asa po ponoi, u tramvaj se penju stidljivi
putnici kojih nema nikad ni pre ni posle ovog doba, uvek
vrlo bledi i sanjivi, u posiunim grupicama voze se do
predgrada.
S njima bismo ili daleko. Mnogo dalje od fabrika,
do bezoblinih naselja nejasnih uliica i kua. Po Ijigavoj
kocki u kiici svanua zora bi plaviasto odsjajivala. Moji
bi saputnici iz vagorta nestajali istovremeno kad i njihove
senke. Zatvarali su oi pred dnevnom svetlou. Teko
je bilo navesti ove mranjake da progovore. Suvie umomi.
Nisu se alili, ne. Oni su nou posle radnog vremena
istili radnje, i opet radnje, i kancelarije itavog grada.
Kao da su bili manje uznemireni od nas, dnevnih ljudi.
Moda zato ro su stigli do dna lestvice Ijudi i stvari.
Jedne noi, kad sam opet seo u neki drugi tramvaj
i kad smo doli do krajnje stanice gde su svi oprezno sila-
zili, uinilo mi se da me neko zove po imenu: Ferdinande!
Hej, Ferdinande! Bio je to skoro skandal u ovom polu-
mraku. To mi se nije dopalo. Izna krovova nebo se ve
osvetljavalo u vrlo hladnim komadima oivienim olu-
cima. Nema sumnje, neko me je zvao. Kad sam se okre-
nuo, odmah sam prepoznao Leona. Priao mi je apui,
te smo se nas dvojica tad objasnili.
I on se vraao sa istakog posla, kao i ostali. Nikakvu

236
bolju kombinaciju nije izmislio. Iao je odmereno, s malo
pravog dostojanstva, kao da je izvrio neke opasne stvari,
i tako reci svete, u gradu. Uostalom, to je bio stil svih noc-
nih istaa, ve sam to primetio. Umor i usamljenost
izbace iz oveka ono boansko na povrinu, Oi su mu
toga bile pune kad bi ih otvorio, i to mnogo vie no obino,
u plaviastom polumraku koji nas je obavijao. Oprao je
i on beskrajna prostranstva toaleta i oistio da sve blistaju
ttave planine spratova i spratova punih tiine,
Dodao je: Odmah sam te prepoznao, Ferdinande,
po tvom nainu penjanja u tramvaj. Zamisli samo, ba
po tome kako si se rastuio kad si video da nema nijedne
ene. Zar nije tako? Zar ne lii to na tebe? Istina je, to
je iiilo na mene. Zaista mi je dua bila razdrljena kao ras-
kopane pantalone! Nimalo me, dakle, nije iznenadila
ova tana primedba. Ali me je iznenadilo to to ni on u
Americi nije uspeo. Tako neto nisam predviao.
Odmah sam mu ispriao o galiji u San Tapeti. Ali
on nije sbvatao o emu je re. Imas groznicu! odgovorio
mi je jednostavno. On je stigao teretnim brodom. Rado
bi pokuao da se zaposli kod Fora, ali isprave su mu bile
tako oigledno lane, da se nije usuivao da ih pokae.
Vrede taman toliko da ih dri u depu, dodao je. Za
istake ekipe ne zagledaju mnogo isprave. Ne plaaju
mnogo, istina, ali i ne zakeraju. To mu doe kao neka noc'na
legija stranaca.
A ti, ta ti radi? upita onda. Znai, jo si
udaren? Nije ti dosta caka i tosova? Jo uvek ti je
do putovanja?
Hocu da se vratim u Francusku rekoh mu -
nagledao sam se svega, u pravu si, dosta je bilo.
Nego ta odgovori on jer mi smo peeni...
Ostarili smo, a nismo to ni primetili, znam ja ta govo-
rim... I ja bih da se vratim, ali te isprave... Saekau jo
malo dok ne naem neke bolje. Nije lo posao koji radi-
mo, ne mogu da kaem. Ima i gore. Ali ne uim engleski. ..
Ima ih koji vec trideser godina rade u istoj brani, a

2-37
nauili su samo E x ii, poto to pic na vratima koja gla-
dimo i Lavatorj, shvata?
Shvatio sam. Ako mi se ikad Moli izmakne i ja u
morati da se zaposlim u toj nonoj smeni.
Nema razloga da bude drugaije.
U stvari, dok traje tat, misli bie bolje kad bude mir,
i gricka m nadu kao bombone, a posle ipak sve ispadne
sama govnarija. Prvo ne sme da kae da se ne bi drugima
zgadilo. Iz puke dobrote. A onda jednog dana izlaje sve
to pred svima. Dosta ti je da se davi u govnima. I onda
svi zakijue da si prava prostaina. Eto, to je sve.
U dva ili tri maha potom nalazio sam se s Robinso-
nom. Loe je izgiedao. Neki francuski dezerter, koji je
pravio pie za detroitske mangupe, ustupio mu je me-
stace u svom biznisu. Robinsona je to privlailo. I ja
bih malo da umoim u taj posao s .daskovaom za njihove
prljave njuke, poveri mi on, samo, vidi, nemam vie
petlju... Oseam da u pred prvim pajkanom, koji me
bude obraivao, da se ispuvam... Suvie sam preko glave
preturio... Pored toga, stalno mi se spava... Jasno, spa-
vati danju, to ti i nije neko spavanje... A da ti ne govorim
o praini kancelarija i pluima... Moe i sam da zami-
sli!... To ti smlati oveka.
Ugovorili smo sastanak za iduu no. Vratio sam se
Moli i sve joj ispriao. Trudiia se uporno da sakrije od
mene koliko je rastuujem, ali to ipak nije bilo teko vidcti.
Sad sam je ee ljubio, ali njena je tuga bila duboka,
istinitija no u nas ostalih, jer smo mi navikli da o njoj pri-
amo vie nego to je oseamo. Kod Amerikanki je obr-
nuto. Ne usuuje se ni da razume, ni da prihvati. Nije
to gorost, ni ljubomora, nema scena, prosto pravi boi
u srcu i ovek mora da prizna da nam sve to nedostaje
u nama i da smo, to se tuge tie, suvi kao drvo. Sramota
nas je to nismo bogatiji u srcu i u svemu i to smo o-
veanstvo proglasili gorim nego to ono u sutini jeste.
S vremena na vreme Moii je ipak poputaia i poneto
mi prebacila, ali uvek odmcrenim, ljubaznim reima.
 Vrlo ste zlatni, Ferdinande rekla bi mi i
znam da se trudite da ne budete zli kao ostali, samo ne
znam da li znate ta upravo hoete... Razmisiite dobro!
Morate tamo da naete neto od ega ete iveti, Ferdi-
nande! A neete na nekom drugom mestu da se etate kao
ovde i sanjarite po itave noi... to vi toliko voiite...
Dok ja radim... Jeste li mislili na to, Ferdinande?
U izvesnom smislu bila je po sto, po hiljadu puta u
pravu, ali svako ima svoju narav. Plaio sam se da je ne
uvredim. Pogotovu to se vrlo Iako vredala.
Uveravam vas, Moii, da u vas uvek voleti...
kako umem... na svoj nain.
Moj nain nije predstavljao mnogo. Moli je, meutim,
bila punaka, vrlo privlana. Ali u meni je bila neka gadna
sklonost za aveti. Moda i nije samo moja krivica. Zivot
vas tera da isuvie esto boravite s avetima.
Vrlo ste neni, Ferdinande umirivala me je
nemojte zbog mene plakati... Kao da bolujete od elje
da neto jo saznate... To je sve... Uostalom, moda je
to vaa sudbina... Da idete tako, sasvim sami. Usamljeni
putnik najdalje stie. Znai, uskoro ete otii?
Da, hou da zavrim studije u Francuskoj, a po-
tom u se vratiti rsko sam tvrdio.
Ne, Ferdinande, neete se vie vratiti... A ni ja
neu vie biti ovde...
Nije se dala prevariti.
Doe i as odlaska. Poli smo ka stanici malo pre
vremena kad je ona odlazila na posao. Tog dana sam
otiao da se oprostim od Robinsona. Ni on se nije radovao
mom odlasku. Veito sam se od nekog rastajao! Na pe-
ronu, dok sam s Moli ekao voz, prooe neki Ijudi pra-
vei se da me ne poznaju, ali su neto aputali meu sobom.
Ve ste daleko, Ferdinande. To to inite, Fer-
dinande, upravo je ono to elite, zar ne? To je vano.,.
Samo je to vano...
Voz je uao u stanicu. Nisam vie bio tako reen na
pustolovine kad sam ugiedao lokomotivu. Poljubio sam

2 39
Moii, prikupivi svu hrabrost to sam je jo nosio u svom
oklopu, Bilo mi je teko, iskreno teko prvi put, zbog svega,
zbog sebe, zbog nje, zbog svih ljudi.
Moda to i traimo u ivotu, samo to, najveu moguu
aiost, da bismo postali ono to jesmo pre no to emo
umreti.
Godine i godine su prole o tog odiaska... esto
sam pisao u Detroit i na sve one adrese kojih sam se seao
i gde su mogli da znaju i nau Moli. Nikad nije bilo od-
govora.
Kua, gde je radiia, zatvorena je. To sam jedino uspeo
da saznam. Dobra, divna Moli, eleo bih, ako jo moe
da ovo proita na nekom mestu koje ja ne znam, da zna
da se prema njoj nisam promenio, da je volim jo i zauvek,
na svoj nain, da moe da doe ovamo kad god bude
htela da sa mnom podeii moj hieb i moju tihu sudbinu.
Ako vie nije lepa, nije vano! Snai emo se! U sebi sam
sauvao svu njenu lepotu, tako ivu, tako toplu da je imam
dovoljno za oboje i za bar jo dvadeset godina, koiiko
nam jo ostaje.
Trebalo je zaista biti dovoljno lud pa je napustiti,
i to cinino i hladno lu. Ipak sam dosad branio svoju
duu i, ako sutra smrt doe po mene, neu biti nikad, u
to sam siguran, tako hladan, rdav, tako grub kao ostali,
jer mi je toliko dobrote i sna Moli poklonila za tih nekoliko
meseci Amerike.
 DO DATAK I

SELIN O SELINU

...h o u d a ivim iv o t isp u n je n n e p rilik a m a k o je e p ro-

v i e n je n ad a m se izvoleti d a p r o sp e p o m o m p u tu ... a k o
p re b ro d im d u b o k e krize k o je m e e k aju u iv o tu m o d a
i n e b u d e m to lik o n esrean k a o d ru g i jer h o u d a p oz-
n am i d a zn am ...

Iz Belenice oklopnika Detua

-b eleke sa fronta, 19 12 .

'' Tekstovi u ovom dodatku preuzeti su iz Selinovih pisama i razgovora objav-

Ijenih u asopisu G ra d a c br. 1 1 8 - 1 1 9 , 1996. S fraricuskog preveli: Ivanka Pavlovi,
M ilojko Kneevi, -Ana Morali, iv o jin Kara Pei.

241
VOYACE AU BOUT
DE LA HUIT
roman T om e1

: T R p iA rtqLA#sic-Jk

Faksirnil p r v o g ilu stro v a n o g izd an ja P u t o v a n ja n a k r a j n o i (1935)

 Roen sam u Kurbevoa, u kui broj 12, u ulici Ramp di
Pon. Zbilo se to 24. maja 1894. godine, u etiri sata u zoru.
Cesto sam o tome sluao. Rodio sam se u jednom sobiku u
kome je ba bila umrla neka devojica. Njeni roditelji, koji su u
prizemlju drali duan Mode i rublja , nisu hteli da ostanu na
tom mestu. Suvie ih je bolelo. Izdali su jeftinije; kad su je spo-
pali trudovi, mama je pljuvala krv po gomili ipke koju je i
dalje krpila. Maglilo joj se pred oima. Priinjavalo joj se da je
Sena zaleena. Jedan crven skut nije dovrila. Svetla su se naglo
pogasila, kao da je neko presekao gas. Ispao sam iz cuga...

...Eh, da mi je neko rekao, kad sam bio mlad, da u pisati!

Kakva smejurijaL. Moj poziv bila je medicina... Jo kao dete
sanjao sam da budem lekar, da leim ljude... Vidite li? Od svoje
pete godine, mislim... Otkad pamtim... Ali, to je bio potpuno
lud san... Imati takvu matu, hteti da izae iz svoje sredine,
bilo je kao neko nevaljalstvo... Nije se u mojoj okolini moglo ni
zamisliti da se moe promeniti sredina... Onaj ko je hteo da je
menja, smatrao se avanturistom...
...Odmah posle osnovne kole morao sam da zaraujem za
ivot... Promenio sam dvanaest zanata, sve gori od goreg! Naj-
stranije, uasno, bile su cipele... Cipele iljastog vrha, esto i
tesne povrh toga... Bilo je muenje ii u njima. A peaio sam

243
mnogo, samo sam to i radio. Od ulice Roajal do Etoala iao
sam brzo kao metro...

...Kao Bretonac, ja sam mistik, mesijanac, sasvim prirodno

fanatik - bez napora - bezuman... A uz to, paganin po apsolut-
noj udivljenosti telesnom lepotom, zdravljem. Mrzim bolest, ro-
bijanje, morbidnost. U tom pogledu potpuno grki nastrojen -
oboavam zdravo detinjstvo - obeznanjuje me, iz mesta bih se
ludo zaljubio u devojicu od 4 godine, punu ljupkosti, plavune
lepote i zdravlja... Lien svake ljubomore, donuanizma, sadiz-
ma, itd. uvek sam negovao oduevljenje samo za lepotu oblika,
njihovu salivenost, mladost, ljupkost i sveinu... Zdravlje, ivah-
nost, nenadanost, ples i svi mogui spojevi... Uvek sam voleo da
ene budu lepe i lezbijke - vrlo prijatne za posmatranje i da se ni
sluajno ne satirem na njihov seksualni zov! Ja sam voajer, odu-
vek! Voajer, a svakako i malice ushieni potroa, ali krajnje ne-
upadljivo... Ziveo sam 10 godina sa Elizabetom Krejg - plesaica
- od stare amerike porodice. Jako lepa riokosa - imala je
Molijerove crte prenesene u ensko, uz sav njegov duh i sav nje-
gov genije istovremeno! Vratila se u Ameriku da potone u niski
gangsteraj i alkohol...

...Zivot je hteo da se naem u okolnostima, u nezgodnim

situacijama. Onda sam pokuao da ih predstavim na najza-
bavniji nain, morao sam da budem memoarista da ne bih
gnjavio itaoca, ukoliko je to mogue. I to u tonu za koji sam
mislio da se razlikuje od drugih, poto ne mogu da radim ba
kao svi drugi... Ne piem na kineskom, ali sam malo drugaiji...
O temi nisam morao da lupam glavu: trebalo je da ispriam
sopstveni ivot, da prikaem na pozornici sopstveni lik. Uz nu-
na transponovanja. Sitne odlike ivota su bljutave, bezizra-
ajne. Treba preinaiti istinite pojave, i tako se stie do istine..,
U vreme P u t o v a n ja ja jo nisam smeo da idem do kraja, ako ne

Z44
ba noi, ono svoje ideje... Meutim, tu se ipak nalazi ono to
sam ja izumeo: neposredna emocija, kao u govornom jeziku.
Nisam to uinio namerno, samo sam se trudio da bie i pojave
izrazim najprirodnije mogue... Kritiari su mi zamerali to
koristim argo. To uopte nije argo! To je jedan jezik za sebe koji
mi odgovara i koji pravim kod kue... Svi su hteli da me
podraavaju u tome; niko nije uspeo. Oni me smatraju primi-
tivcem, a ja sam rafiniran, aristokrata...

...Za pisanje treba stil. Prie! Treba se samo sagnuti i pokupi-

ti ih, pogledati na ulicu... Ali pisati! Preneti drugom svoju groz-
nicu, svoj strah, svoju glad, ljubav, bes... Treba prvo sve to oseti-
ti, zatim nai sebe, razumeti sebe, raditi na svojoj dragocenoj
linosti. To traje. I ne isplati se. Bolje je izmiljati. Filmu su pot-
rebni scenariji. Ali, kad to krtavaju romanom, eksplodiram. Vre-
me e sve to dovesti na svoje mesto...

...Ja nisam ovek s porukom. Ja nisam ovek od ideja. Ja sam

ovek stila... Uasavam se fraza, uglaanog jezika... Oseanje
direktno sledim reima, ne ostavljam mu vremena da se zao-
dene u fraze... dograbim ga dok je jo u sirovom, bolje reeno
poetskom stanju, jer ovekova sutina, uprkos svemu, jeste poe-
zija... Ali, prenositi govorni jezik u knjievnost nije stenografi-
ja... Na izvestan nain, reenice se prinude da iskorae iz svog
uobiajenog znaenja, da izau iz svog leita, da se izmeste, i
da se tako i sam italac prinudi da premesti svoje poimanje. Ali
sasvim neznatno! Oh, sasvim neznatno! Jer sve to, ako izvedete
grubo, to je gaf, pravi gaf... Caka je da se jeziku utisne izvesno
izoblienje, tako da, jednom napisan, itaocu izgleda k a o d a
m u s e g o v o r i n a u v o ... U samoj stvari, to je vraanje na spon-
tanu poeziju divljaka. A divljak se ne izraava bez poezije, jer
mimo nje ne moe... Uiniti jezik ponovo osetljivim, da vie
treperi nego to obrazlae - t o m i j e b io c ilj... Uveren sam da je
ovek od prirode pesnik, od iskoni - obrazovanje mu preseca

145
tu poetsku icu i on se tada baci na mozganje, postane kenja-
tor... Covek isto tako od prirode peva, a govoru se ui. Beba u
kolevci ne govori, ona peva!

...P u t o v a n je je romansirano pripovedanje u prilino udnom

obliku za koje ne vidirn mnogo primera u knjievnosti... Pre je
re o nekoj vrsti emotivne simfonije nego o pravom romanu...

...Knjiga je izazvala buku. To me je spreilo da se dalje ba-

vim medicinom... Zao mi je medicine, to je bio moj poziv. Nije
trebalo da se ikad uputam u pisanje... Moja je elja bila da
postanem psihijatar. To bi bilo bolje. Leio bih ludake, u nekoj
ludnici. Potovali bi me. I plaili bi me se... Doktor za ludake,
kako se misli, i sam je pomalo lud... Bio bih u dobrim odnosima
s tuiocem, s andarmima, sa svim tim ljudima. Ostavljali bi me
na miru... Posao bih voleo... Svet ludnice je kao neki izolacioni
sloj. To je odlino. Vrlo je dobro biti lekar za ludake. Korisni ste,
neophodni! A literatura, knjige... Vidite kuda to vodi!

...Ljudi imaju vrlo teku i vrlo bolnu sudbinu, poto se pri-

roda, u stvari, igra njima. Pate da bi umrli i ekaju da bi iveli.
Tako je to: ekaju da ive, ali nikad uistinu ne ive... Oseaju
da umiru i pate veim elom vremena. Oekuju penziju, neko
unapreenje, ekaju da poloe maturu, stalno neto ekaju. Ce-
kaju da budu voljeni, potom imaju nekoliko meseci zanosa,
nekoliko kriza snoaja, potom se opet vraaju u ivot mnogob-
rojnih obaveza... Covek nije ivotinja, poto on zna svoju bu-
dunost. Zato u sebi nosi bojazan, vrlo opravdanu, od onoga
to ga eka. Zivotinja ne zna, sudbina je stie i ona pati, ali ne
predvia ili vrlo malo. Zivotinja koju ubijaju to osea, ali je to
vrlo kratko, dok ovek moe ezdeset godina unapred da vrlo
dobro zamisli ta ga eka. Studije medicine divno nas oba-
vetavaju o ivotu. Takve stvari oveka smrauju. Onda isprav-
lja svoje bistre misli alkoholom i dranjem, pa putovanjima,

146
automobilom, na sve naine, samo da bi zavarao bistrinu sop-
stvenog pogleda... Onda nije vie tako bistar...

...Tenja ka srei je velika obmana koja komplikuje itav i-

vot! Zbog nje su Ijudi tako naopaki, podli i nesnosni. U ivo-
tu nema sree, nieg do nesree, lake, teke, trenutne i trajne,
javne, pritajene, skrivene, podmukle... Od srenika najbolji
prokletnik . avo ima dobar princip koji uvek vai. Kao i obi-
no, bio je u pravu kad je Coveka unuo u materiju. Nije mu
trebalo dugo. Za dva veka, ohol do ludila, uz pomo maina,
postao je nepodnoljiv. I danas je takav: divalj, sit i presit, pijan
od rakije, pijan od benzina, slep i nerazuman, nepopravljiv, me-
anac ovice i bika, ali i hijene. Ba je sladak!... Covek je human
otprilike isto koliko i koko ume da leti. Kad je iz sve snage
utne u guzicu, kad je zvekne limuzinom, moe da se vine ak
do krova, ali se odmah vraa na bunjite, da pokljuca ta ima.
To joj je priroda, ambicija. Isto vai i za nas, u drutvu. Pres-
tajemo da budemo najcrnja ubrad tek kad nas snae katastro-
fa... (Iz M e a C u lp a , 1936.)

...Srea je biti sasvim sam na obali mora i da me ostave na

miru. I jesti vrlo malo, da... skoro nita. I jedna svea. Ne bih
iveo s elektrikom i svim tim glupostima... Jedna svea! Jed-
na svea i da itam novine... Druge da vidim kako se muvaju,
da vidim kako ih podstiu ambicije, pravo pozorite, njihov
ivot...

247