DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

DEPARTMAN ZA TEHNIKE NAUKE

STUDIJSKI PROGRAM: ARHITEKTURA

kolska 2015/6
VII semestar

PROJEKTOVANJE
ENTERIJERA 1
BELEKE SA PREDAVANJA

mr Demila Beganovi
Definicije enterijera

Enterijer ili unutranji prostor.

Projektovanje/dizajn enterijera ili arhitektura unutranjeg (ih) prostora.

Enterijer je unutranjost prostorije na umetniki nain obraena raznim

sredstvima: arhitektonskom podelom, slikarskim i vajarskim radovima,
odgovarajuim nametajem, zastorima, tepisima, svetiljkama i dr.

Enterijer je, u kontekstu posmatranja dvojnosti izmeu spoljnog i unutranjeg

prostora arhitektonskog objekta, odnosno korelacije opne anvelope i
njegove unutranjosti praznine prostor u prostoru, uz aksiom da ista stvar
izgleda drugaija spolja, a drugaija unutra.

Unutranji prostor je pokriven, zatvoren, omeen, KONTEJNER, koji se gradi

percepcijski i koncepcijski od unutra ka spolja i u funkcionalnom smislu se vezuje
za funkcionalne procese koji se u njemu deavaju.

Dizajn enterijera je proces oblikovanja iskustva unutranjeg prostora kroz

manipulaciju prostornim masama (volumenima) kao i kroz tretman povrina.

Razlike u profesijama: arhitekta enterijerista / dizajner enterijera / dekorater

enterijera / stilista enterijera
Da ne bi bilo zabune vezano za unutranju dekoraciju, dizajn enterijera ukljuuje
aspekte envajromentalne psihologije, arhitektrure i produkt dizajna pored
tradicionalne dekoracije.
Obrazovanje specijalizacija mogui poslovi i specijalizacije.

Osnovni aspekti i uticajni faktori na ureenje unutranjih arhitektonskih prostora

ivot ljudi se odvija uglavnom u enterijeru u unutranjem prostoru graevina

treba obezbediti zdrave i sigurne uslove za ivot i rad.
ovek sa svojim atributima - zahtevi u pogledu uslova okruenja:
- Temperatura, vlanost i kretanje vazduha,
- Vazduh dovoljne istoe bez tetnih primesa, mirisa i praine,
- Osvetljavanje prostorija dnevnim svetlom i sunevim zracima, ali sa
mogunou zatite od njih (prozor 1/7 povrine poda)
- Zadovoljavajui sistem vetakog osvetljavanja za sve prostorije u stanu,
- Zatitu od prekomerne buke
- Dovoenje zdrave i odvoenje iskorene vode iz stana
ovek zahteva:
- humanizovani prostor, koji e, u zavisnosti od svojih karakteristika, biti vie
ili manje ugodan,
- prostor prilagodljiv ivotnim promenama,
- Prostor koji pozitivno i podsticajno deluje na psihu oveka.
ovek treba da zadovolji i potrebe:
- Za privatnim prostorom koje ima kao pojedinac,
- Za normalanim ivotom i radom u porodici/kolektivu,
- Za odgovarajuim okvirom prema tehnikim i materijalnim mogunostima
S druge strane, drutvo postavlja odreene socijalne zahteve, norme
ponaanja kroz celokupnu kulturu odreenog drutva, i naravno kroz stil i
modu odreenog vremena.
 Praistorija

ARHITEKTURA UNUTRANJIH
PROSTORA KROZ VREME

KRATAK PREGLED Pedina ove, Zid lavova

Ardee, Francuska , 15 000-10 000 pne

Stari Egipat

Rekonstrukcija enterijera egipatske palate, Amonov hram, hipostilna dvorana,

Prema Viole le Duku 1876. Karnak, oko 1530. pne
 Stari Egipat

Bog Anubis, grobnica Pa eda, Tutankamonovo grobnic,

Teba, 1500 pne ceremonijalni tron, 1340 pne

Stare civilizacije

Rekonstrukcija enterijera ulaznog hola

asirske palate,
oko 720. pne
Prema Viole le Duku 1876.
 Krit i Mikena
Rekonstrukcija megarona
u palati u Mikeni,
Drugi milenijum pne
Kraljiin megaron
Rekonstrukcija palate u
Knososu na Kritu
1450-1370 pne

Antika Atina

Enterijer Atalosove stoe na

atinskoj Agori, oko 150. pne
Rekonstrukcija
objekta Skiasa na
atinskoj Agori
Oko 465. pne
 Antika Atina

Rekonstrukcija gradske
kude u antikoj Atini

Enterijer antike grke kude iz V veka pne- rekonstrukcija

Antiki Rekonstrukcija
Rim
Karakalinih termi
Osnova, presek 211-217.
i rekonstrukcija
unutranjosti
Panteona, 118-
128.

Rekonstrukcija
rimskog nametaja:
- bronzani krevet
oko 20. pne,
-tron 60-20. pne i
- pletena vrbova
stolica iz III veka
nove ere.
Antiki Rim
Enterijer vile u Boscoreale kod Pompeje

Osnova, izgled atrijuma i oslikani zidovi

Kude porodice Veti u Pompeji, 63-79.
Enterijer kude u Pompeji

Ranohridanski period
Sveta Konstanca u Rimu
prvobitno mauzolej

Rimska bazilika
S. Marija u Cosmedinu
 Vizantija

Aja Sofija u Instanbulu

532-537.

Sveti Marko u Veneciji:

Jedan od najboljih primera
vizantijske arhitekture i
unutranjeg reenja i
dekoracije u Italiiji
 Romanika -
sakralni objekti Italija

Nemaka

Sveti Mihael u
Hildeshajmu
Sveti Miniato al Monte
1010-1033
u Firenci 1018-1062

Romanika - Engleska
sakralni objekti
Francuska

Opatijska crkva La Madlene u Vezeleju Darhamska katedrala

1104-1132 1110-1133
 Romanika profani objekti

Zamak Hedingem u Eseksu - oko1140

Francuska
Gotika
Engleska

Opatija St.Denis u Parizu1135-1144 Velka katedrala u Somersetu 1175-1240

 Francuska Gotika

Katedrala St. Etjen, St. apel, Pariz

Buroa, 1195-1275 1242-1248

Gotika
Engleska

Ekseter katedrala u Devonu Vestminsterska opatija, Kapela Kings koleda

1328-1348 Kapela Henrija VIII Kembrid 1446-1515
London, 1503-1519
 Profani prostori gotike

Hju Herland, Vestminster Hol,

London, 1397-9
Jedini preiveli deo Vestminsterske palate

Gotska kuda

Palata Hempton Kort,

London, 1520
Hadon Hol, Derbiajr, XIV ve Kuhinja Henrija VII
Banket hol
 Gotska kuda

Kuda trgovca
Gotski nametaj
aka Koera
iz XV veka
Bur, Francuska,
Stolica, tron, i sto
1443

Islamski uticaji sakralna arhitektura

Sulejmanova
damija u Istanbulu
1550-1557.
 Islamski uticaji profana arhitektura
Topkap palata u
Istanbulu XV-XVIII vek

Salon Murata III, harem

Islamski uticaji u paniji

Velika damija u Kordobi 785-987 Palata Alhambra u Granadi 1354-1391

Lavlje dvorite
 Renesansa - sakralni enterijeri

Filipo Bruneleski, San Lorenco, Donato Bramante, San Satiro,

Firenca 1421-1428 Milano, rekonstrukcija 1476.

Renesansa profani enterijeri

Palata Davazanti, Firenca, 1390-e spavada soba

 Kasna renesansa

Anibale Karai, palataFarneze u Rimu, Kneeva palata u Urbinu,

plafonske freske, 1597-1600 Studiolo (mala soba), 1470.

Kasna renesansa

Mikelanelo, San Lorenco, kapela Medii

Firenca, 1519-1534.
 Kasna
renesansa

Mikelanelo Buonaroti,
Biblioteka Lorencijana,
Firenca, od 1524

Kasna renesansa

Andrea Paladio, Olimpijski teatar,

Vindenca, od 1580.

ulio Romano: Palata del Te,

Manotova
Soba giganta
 Renesansni
nametaj

Karpao: Sv.Augustin u radnoj sobi, 1502.

Vitore Karpao: Legenda Sv. Ursule,

149-1498.
Fondacija Bagati Valseki
Sala Bevilakva, Milano, oko 1520.

Barok

anlorenco Bernini
Sveti Petar u Rimu
baldahin
1624-1633
 Barok

Kneeva palata , Sala senata,

Venecija, posle 1574.

Gvarino

Italija
Barok- rokoko Gvarini:
kapela de la
S. Sindnone
Turin, 1667-
1690.

Gvarino Gvarini: San Lorenco,

Turin 1666-1680.
Juvara: kuda za lov porodice Stupinii,
Turin, 1729-33
 Austrija
Barok - rokoko Jakob Prandauter,
Opatija u Melku
1702-1738.

Jakob Prandauter i Antonio Karlone,

Crkva
Manastir Sv. Florijana
Linc, 11718-1724.

Barok
vajcaraska

Manastir
Sen Galen,
Biblioteka,
1748-1770.
Barok-
rokoko
Nemaka

Manastir i
Hodoasnika crkva
Nojbirnau,
1745-1751.

Nemaka

Johan Baltazar
Nojman,
Rezidencija Vurcburg
1735.
 Barok
rokoko
Nemaka

Fransoa Kuvije
Palata
Amalienburg
Nimfemburg,
Minhen,
1734-1739.

Barok i rokoko
Slide 46 Rani Luj XIV, Le Vo i Mansar,
galerija ogledala, ato Versaj od
1679.
Slide 47
Barokni i rokoko nametaj
Itralija Nemaka

Fransoa de Kuvrije, konzolni sto,

dvorana u Amaelinburgu, 1739.

Palata Vekio,
barokni kabinet,
Firenca, 1660. Rokoko, ormar sa dekoracijom Johan Tibajn, portret princeze
4 godinja doba, 1778. Frederike, 1797-1798.

Slide 48

Klasicizam i istoricizmi

Robert Adam biblioteka u Ostrerli Parku,

Robert Adam enterijer muke Midleseks, 1762.-9. prikazuje entuzijazam za
garderobe u kui Hervud u Jorkiru 1767. rimsku arhitekturu iz nedavno otkrivenih kua u
Akvarel autora. Bogatstvo gipsanih ukrasa. Pompeji.
Slide 49

Klasicizam i istoricizmi
KOLONIJALNI STIL se razvio u Americi,
svedeni stil sa jednostavnim
klasinim formama

Studio i spavaa soba u kui Montielo

Vilijam Tornton, Oktagon haus u
Tomasa Defersona u Virdiniji
Vaingonu, 1799.-1800,

Slide 50

Engleski stolari su igrali znaajnu ulogu u ureenju enterijera u XVIII

veku: Tomas eraton, Dord Smit, Tomas ipendejl i Dord Eplvajt.

eratonov projekat kineske sobe za ipendejl, Eplvajt, Stolica

crtanje princa od Velsa, 1793. Kineska sa naslonom u
stolica, obliku tita, 1790.
1754.
Slide 51

Klasicizam i istoricizmi Ampir Carstvo

EMPIR (AMPIR) STIL - ili STIL CARSTVA se vezuje za vladavinu Napoleona Bonaparte
(1804.-15. godine)u XIX veku, koga karakterie dekorativnost iji je uzor klasina
antika arhitektura. Nametaj se odlikuje simetrinou, sa ukrasima od pozlaene
bronze i ukrasima u obliku venaca lovora, likova simbola pobede, vojnikih trofeja,
lira, sfingi, orlova, labudova, Napoleonovih amblema, egipatskih motiva.

Oaravajua palata - Iz Antologije dekorisanja enterijera 1812. (Persije i Fonten)

Slide 52

Klasicizam i istoricizmi - Ridensi

Engleska ridensi stolica Tomas Hop, ilustracija za ureenje kue u ridensi

iz 1805. pod uticajem stilu u asopisu Nametaj za domainstvo i
ampir stila unutranjadekoracija 1807. godine
Slide 53
Industrijska revolucija

Kristalna palata, Dozef Pakston, London 1851. -

Slide 54
Viktorijanski stil
- superiornost buroazije, industrijska masovna proizvodnja dekoracija za
domainstvo: tapeta, tkanina, ilimova - prikazana na Svetskoj izlobi 1851.
u Kristalnoj palati u Londonu pod pokroviteljstvom kraljice Viktorije.
Slide 55
Industrijska revolucija

Nametaj se mogao doneti iz nove robne kue ili potanskom narudbenicom u

Americi. Proizvoai nametaja su korisitili bogate materijall, i dodavali detalje kao to
su dugmad, nabori, rese da stvore efekte raskoi. U foteljama su koriene unutranje
opruge pre da stvore vizuelni nego utisak udobnosti, jer su vraale sedite u prvobitni
oblik nakon upotrebe.

Slide 56
Industrijska revolucija
Slide 57

Slide 58
Viktorijanski stil
- formalna sobe za primanje gde su primani posetioci je obino imala
teke zavese, debele ipke na prozorima, tepihe sa uzorcima i iroki
dijapayon ornamenata, slika i povrinskih dekoracija.
- Primaa soba u Nju Jorku, gosp. T. Stjuarta, 1870. tzv visoki viktorijanizam
Slide 59
Viktorijanski stil
- Spavaa soba u Nju Jorku g. T. Stjuarta, 1870. visoki viktorijanizam

Slide 60

Viktorijanski stil
- Ulazni hol u kui g. T. Stjuarta u Nju Jorku, 1870. visoki viktorijanizam
Slide 61
Arts and crafts stil

Morisove ideje i inspiracije za proizvodnju nametaja i

opreme su roene iz dizajna, izgradnje i dekoracije njegove
kue u Beksli Hitu u Kentu 1859.-60., koju je projektovao
njegov prijatelj Filip Veb, a runo je dekorisali ne samo Moris,
nego i njegovi prijatelji umentnici kako to je Edvard Brn-
Dons i prerafaelit Dante Gabriel Roseti.

Slide 63

Arts and crafts stil

Trpezarija Morris & Co.

Slide 64

Arts and
crafts stil

Dva primera
materija
Morrisa&Co. I
Stolica
presvuenih
materijalom u
Art and craft
stilu.

Slide 65
Glazgovska kola

Mekinto stolica

arls Reni Mekinto kua Hils 1902.-3.

Slide 66

arls Reni Mekinto konkursni rad za Kuu ljubitelja umentnosti kua 1901.

Slide 67
Art nuvo - Belgija
Viktor Horta, Hotel Tasel u Brislu, 1892.
Sada Muzej art nuvoa,
organske forme u arhitekturi i dekoraciji:
Ulazni hol, vrata, stepenite sa podom i
zidovima, ogledalo koje stvara utisak
beskonnosti, zvekir na vratima.
Slide 68

Hector Guimard kastel Berener 1894.-9.

ulazni hol
Art nuvo - Francuska

Hector Guimard stanica metroa,

Nametaj

Slide 69
Beka Secesija
Palata Secesije Jozef Marije Olbriha iz 1897. godine
je izgraena da bi se izloili radovi Art nuvo grupe
Secesija kojoj su pripadali Gustav Klimt, Koloman
Mozer, Jozef Hofman, Jozef Marija Olbrih, Oto
Vagner i ostali.

Ulaz u palatu Secesije sa prepoznatljivom

dekoracijom, jedan od Bekih enterijera, slika
Gustava Klimta i plakat Kolomana Mozera
Slide 70

According to The New Yorker, "Interior

Design as a profession was invented by
Elsie de Wolfe." (p. 63).

Elsi de Volf: Koloni klub, Nju Jork, 1905.-7.

Koriena kao ilustracija privatne trpezarije u knjizi
Kua dobrog ukusa izdata 1913. Desno kolor
fotografija iz iste knjige

Slide 71
Eklekticizam
Puritanski enterijeri 1926.
Slide 72
Modernizam
Katalanski moderanizam
Antonija Gaude

Slide 73
Modernizam
Katalanski moderanizam
Kua Batljo, Barcelona Antonija Gaude
Slide 74
Modernizam

Modernizam
 Ekspresionizam
Evropska avangarda
1910. - 24.
Stakleni paviljon za izlobu
u Kenu 1914.

Slide 76
ikaka kola
Frenk Lojd Rajt
Robi haus 1908. -10.
Slide 77
ikaka kola
Frenk Lojd Rajt, -organska arhitektura
Vilits house 1901.

Slide 78

Modernizam
Frenk Lojd Rajt
-organska arhitektura
Kua na vodopadu 1935.
Slide 79
Modernizam
Frenk Lojd Rajt
-organska arhitektura
Kua Taliesin Vest od 1937.

Slide 80

Moderni enterijeri
Le Korbizije
Slide 81

Moderni enterijeri
Le Korbizije

Slide 82

Moderni enterijeri
Le Korbizije
Slide 83
Moderni enterijeri
Le Korbizije

Slide 84
Moderni enterijeri
Le Korbizije
Slide 85
Le Korbizije Moderni enterijeri

Slide 86

Savremeni stilovi
Slide 87

Klasian
stil

Slide 88

Tradicionalni stil
 Tradicionaln
Tradicionalni stil - balkanski

Slide 89

Azijski stil
Slide 90

Japanski
stil

Slide 91
Marokanski stil
Slide 92

Rustini stil

Slide 93

Seoski ili kantri stil

Slide 94
Enterijer u hipi stilu

Slide 95
Savremeni stil
Slide 96

Savremeni stil

Slide 97

Internacionalni stil
Slide 98

High - tech stil

Postmoderni stil forma sledi emocuju

Postmoderni stil konzumerizam bez granica
Memfis dizajn novi internacionalni stil 1981.

Postmoderni stil ki pop - neoeklektiki

 Postmoderni stil pop / ki

Postmoderni stil artistiki / grafiki

Elementi enterijera
Osnovni elementi enterijera
Osnove elemente enterijera ini konstrukcija koja definie odreenu
organizaciju prostora (dispozicija): podovi, zidovi, tavanice i njihova obrada,
otvori (vrata, prozori), nametaj, grejanje, rasveta.
Dopunski elementi enterijera
dopunjuju osnovne, ali su jako vani u osmiljavanju enterijera:
draperije, tepisi, predmeti umetnike izrade (slike, skulpture i sl.), ostali upotrebni
ili ukrasni predmeti: vei muziki instrumenti, svenjaci, preklade za kamin,
posue, pribor za jelo, ogledala itd.
Druga podela:
PRIMARNI ELEMENTI podovi, zidovi i plafoni
SEKUNDARNI ELEMENTI - nametaj ili pokustvo
TERCIJALNI ELEMENTI dekorativni i upotrebni predmeti (slike, skulpture,
tapiserije, zavese, dekorativno bilje, vetako osvetljenje...)

OSNOVNI ELEMENTI ENTERIJERA/ PRIMARNI ELEMENTI ENTERIJERA:

Materijalizacija osnovni h elemenata:
Finalna materijalizacija se dobija osnovnim graditeljskim postupkom i
materijalizacijom drvene kue, kamene kue - zid ostaje u unutranjosti bez
naknadnih radova....
Graditeljskim postupkom se dolazi do finalnog izgleda enterijera, kada se u
procesu izgradnje poboljavaju karakteristike osnovnih graevinskih materijala
kao to su razliite vrste izolacija i obloga -danas su podovi uglavnom takvi, pa i
zidovi - oblau se razliitim materijalima.
Ne preterivati sa mnogo materijala: preporuuju se 2-3 materijala.
Adaptacija enterijera u objektima je est zadatak. Nekad se enterijer adaptira u
istu funkciju, a nekada u potpuno drugaiju pa treba izvriti i
graeviske/konstruktivne/strukturalne promene, u funkciji novog enterijera.

Kulturno-istorijski spomenici treba da zadre sve kvalitete starog, a da se uvedu

novi elementi koji e da poboljaju karakteristike prostora. Vrlo osetljivo podruje
delovanja arhitekte - enterijeriste gde pored poznavanja savremenih materijala,
konstrukcija i postupaka, vrlo esto treba da proui iste u odreenim istorijskim
periodima.
OSNOVNI ELEMENTI ENTERIJERA - Podovi

Podovi definiu prostor na kome se neto deava. Mogu biti ravni i denivelisani
(do 1m), rampe i stepenita.
Podovi treba da ispune razliite funkcije zavisno od namene prostora. Zauzimaju
veliku povrinu, izloeni su prljanju i habanju. Podovi ine osnovnu dekoraciju
sobe, sami za sebe ili kao pozadina, podloga, povezujui estetski element.
Kod izbora poda, treba izabrati najbolji kvalietet prilagoen traenoj funkciji, jer
se ta investicija uvek isplati u eksploataciji.
Razlikujemo:
- Tople: brodski pod,
daani pod, drvene
ploe, parket (klasini,
lamel, panel, i mozaik),
pluto-ploe, laminati itd,
kao i tapisoni i ostale
sline obloge, kao i
obloge od prirodnih
vlakana: kokosovih,
agavinih vlakana, jute,
morske trave i slino.
- Poluhladne: obloge od
plastinih masa (podolit,
polivinil, vinaz vinil i sl.),
ksilolita, gume i slino
- Hladne: teraco (ploe ili
liveni), keramike ploice,
kamene ploe, beton i
slino .

Spoj poda i zida je jako bitan, moe se obraditi na razliite naine, najee
tako to se pokriva profilisanom drvenom ugaonom lajsnom kod drvenih
podova, ili se podie sokla kod kamenih, keramikih ili teraco podova.

Kod nekih vrsta podova se prave bordure na podu - ivice obradjene u drugom
materijalu ili boji.
OSNOVNI ELEMENTI ENTERIJERA - Zidovi i plafoni

Zidovi i plafon ograniavaju pod kao povrinu na kojoj se neto deava i zatvaraju
prostor. Mogu biti razliitih oblika, pravolinijski, izlomljeni, krivolinijski, najee su
vertikalni, ali mogu biti zakoeni do granica statike stabilnosti. I stubovi i pilastri su delovi
delovi zidova, kao i otvori vrata i prozora. Plafoni mogu biti ravni, kosi, svodovi, kupole
raznih vrsta, denivelisani i sloeni, puni ili sa otvorima-krovnim prozorima.

Na spoju sa podom se javlja sokla, na spoju sa plafonom moe se javiti ukrasna lajsna
koja neutralie/sakriva nepravilnosti konstruktivnog spoja (drvena ili profilisani gips ili u
poslednje vreme stiropor.

Bojenje
Zidovi i tavanice, isto kao i podovi se retko nalaze u stanju osnovnog graditeljskog
postupka. Osnovna konstrukcija je naee malterisana, te se moraju uraditi pripremni
radovi za dalje eventualne obrade, a nekad se rade i gipsani radovi: gletovanje radi
izravnanja i ukraavanje prefabrikovanim ili livenim elementima. Sve ee gips-
kartonske ploe (rigips, knauf i sl.).
Bojenje se vri eljenom bojom preko odgovarajue podloge. Na tritu postoje razliite
boje na vodenoj i uljanoj bazi, kao i tehnike bojenja (spatulato, mramorino i slino)
treba se dobro informisati o proizvodu i predhodnim radnjama i postupcima do
finalnog nanoenja boje.
Postoje dekorativne zidne tehnike bojenja i slikanja u raznim istorijskim periodima kao
to su enkaustika (slikanje bojom koja se rastvara u vosku i nakon toga uglaava do
sjaja), fresko slikarstvo (vodena boja se aplicira na svei malter), zatim tehnika al-seco
(tempera na suvi malter), zatim zgrafito tehnika (slojevi maltera se boje raznim bojama
pa se grebanjem dolazi do eljenih boja/slojeva) obojenih slojeva maltera), kao i novije
tehnike spirit-fresko, stereohromija (vodene boje na prepariranom malteru), vaserglas i
slino.

Oblaganje zidova i plafona

Drvene obloge: drveni paneli, kasetirane konstrukcije, lamperija, drvene tavanice u
naoj tradicionalnoj ku i- od obine (drvene daice izmeu greda) do bogato
ukraene, intarzija -ulaganje drugog drveta, metala, sedefa, slonovae, kornjaevine u
u drvenu oblogu zida ili nametaj.
U novije vreme prefabrikovane ploe na drvenoj osnovi iverali, medijapan, postforming
ploe, furnirane ili sa razliitom povrinskom obradom.
(detalji tehniki za lamperije, kasetne konstrukcije... predle i detalji)
Kamene obloge: kamen i mermer razliite obrade, inkrustracija (umetanje finijeg,
plemenitijeg, skupljeg materijala u jednostavniju, manje plemenitu podlogu)-esto
mermer ili metali u kamen, mozaik kao reanje raznobojnih kamenia.
Keramike ploice: keramike i porculanske ploice.
Tekstil: tapiserija, goblen(jo od gotike), svila, platno, sintetiko platno.
Papir: tapete finalno obraene ili reljefne koje se mogu bojiti, od razlicitih materijala -
platnene, svilene... sa ubacenim swarovski kristalima i slicno.
Staklo: sitnije ploice, vitra stakla (raznobojna stakla u olovnim okvirima)i velike staklene
ploe kojima se oblau zidovi: lamistal, lakobel, bojena, sa umetnutim raznim detaljima,
prozirna i neprozirna; ravna i profilisana.
Ogledala: lepljena, peskarena, bojena, sa umetnutim detaljima...
Koa: obloge od prirodne i vetake koe, za cele zidove ili odabrane detalje, razliite
obrade.
Obloge od plastinih masa razne debljine i obrade, veliki izbor na tritu.
Fotografija i fototapeta, na razliitim medijumima.
Gipsane ploe radi akustike.
Profilisani limovi najee za sputene plafone.
KOMBINACIJE raznih materijala.

Otvori u zidovima i plafonima vrata i prozori

Otvori vrata i prozori su delovi zidova i plafona, veza pojedinih prostora u

enterijeru ili enterijera i eksterijera. Kao takva imaju i simbolinu ulogu uvoenja
u enterijer, odnosno prelaska iz javni u privatni prostor i kao takva se posebno
obrauju.
Vrata, porta, portal, kapija, dveri. Prozori - pogled u svet, oi kue.
Razliiti materijali i obrade: drvo, plastika, metali (aluminijum, ali i elik i drugi
metali).

Generalno imaju fiksni deo koji se ugradjuje u zid (tok), za koji se privruje
pokretni deo: krila vrata ili prozora (koji se otvara oko vertikalne ili horizontalne
osovine ili klizi (levo-desno ili gore dole). Obratiti panju na vrstu otvaranja i
potreban manipulativni prostor. Kombinacije materijala prozori razne vrste
stakla u raznim ramovima, a esto i na vratima staklo ili drugi materijali (koa,
tekstil, plastika i slino).
Okovi: arke i ruice, raznih oblika i materijalizacije, razliiti sistemi.
Ulazna opremljena bravama i sigurnosnim ureajima: protivpoarnim,
protivprovalnim i slino).
Zatita od sunca: (drvena ili plastina krila sa kurama, drveni, plastini ili metalni
venecijaneri, plastine ili metalne aluzine, platstificirane ili platnene roletne,
rimske roletne i slino, novi mehanizmi za otvaranje i zatvaranje) kao integralni
deo prozora.
Zavese e biti obraene u posebnom poglavlju.
Kondicioniranje prostora: grejanje i hlaenje

Normalna temperatura za ivot i rad je 16-22C.

U naim uslovima potrebno grejanje zimi i hlaenje leti.
Ureaji za grejanje rade na principu sagorevanja goriva i oslobaanja toplotne
energije, ili korienje elektrine energije.

Lokalno i centralno grejanje.

Lokalno grejanje
U istoj prostoriji je zagrejavanje i odavanje
toplote. Izvori su pei na vrsta, tena,
gasovita goriva, grejna tela na plin ili
elektrinu struju, kamini, i slino. Toplota nije
ujednaena. Potrebna je prostorija za gorivo i
prostor za otpadne materijale. Sam proces
ienja je prljav i zahtevan.
Kamin je posebna tema.
Pei: keramike (kaljeve) zidane i pokretne.
Pei od livenog gvoa - furune.
Multifunkcionalna pe za grejanje i kuvanje,
peenje i zagrejavanje vode poret ili
tednjak.
Fasadne plinske pei imaju otvor direktno na
fasadi.
Konvektori : samo utinicu za struju, razni
oblici.
Uljani radijator na struju.
Zidni panoi za grejanje: mermerni ili od drugih materijala.
Stakleni radijator razne vrste stakla ili ogledala, izuzetno atraktivni.

Centralno grejanje: toplota se prenosi vodom, parom ili vazduhom.

Proizvodi se na jednom mestu a zatim sistemima cevi dovodi do pojedinih
grejnih tela: radijatora ili cevi.
Zagrevanje se vri elektrinom energijom ili sagorevanjem uglja, lo-ulja ili plina.
Voditi rauna o zagaenju okoline pepelom i dimom. Najee centralno
grejanje sa radijatorima u vidu lanaka, lamela i cevi, a napravljeni su od
livenog gvoa, elika, ili aluminijuma.
Sistemi cevi pruaju vie oblikovnih i
kreativnih mogunosti. Obino se
postavljaju uz zidove i ispod prozroa,a
mogu stajati i samostalno u prostoru.
Podno grejanje: toplom vodom i strujom.
Cevi za vodu se postavljaju na
termoizolovanu podlogu, zalivaju betonom
i pokrivaju finalnim podom - pogodni su
kameni podovi (drvo se rasuuje zbog
temp. razlika). Leti moe hladna voda. Kod
struje se postavljaju cik- cak kablovi na
termoizolacionu podlogu i odgovarajui
slojevi poda.
Plafonsko grejanje: preporuuju se za jako
visoke prostore, elektrini sistem se
postavlja iznad ploa sputenog plafona
na izolovanu podlogu i isijava odozgo.
Treba ugrejati i zidove.

Klime: za kondicioniranje vazduha: za hlaenje i eventualno grejanje, a ima ih i

sa vie funkcija: proiavanje vazduha, jonizovanje i slino, zatim postoje
inverter-klime. Bitan je njihov poloaj i izgled u enterijeru, odvod vode na fasadi
(kapanje), imaju unutranju i spoljanju jedinicu.
Postoje i pokretne klime koje se mogu premetati u prostoru. voditi racuna o
odvodima.

Elektrine instalacije
Vode se kroz konstrukcije, ugraene u maltere, u poslednje vreme u plastinim
fleksibilnim crevima radi lake zamene.
Intervencije zahtevaju temovanje zidova,malterisanje i bojenje ili drugu obradu
zida.
Treba obezbediti dovoljno adekvatno postavljene instalacije i prikljunih mesta
za normalno odvijanje funkcija u domainstvu-treba znati raspored veih
potroaa el. energije, ili obezbediti dovoljno raspoloivih ulaza da bi se smanjila
esta upotreba tzv. produnih kablova, treba ih izbei koliko je mogue.
Obrada prekidaa i utinica je posebna tema i izazov za dizajnere, sve vie
panje se obraa ovom na izgled nebitnom, ali i te kako uoljivom detalju u
svakom enterijeru.
Mogunost voenja iza parketnih lajsni i ostalih dekorativnih lajsni izmeu zida i
poda. Posebne fleksibilne ine sa mogunou prikljuivanja raznih elektrinih
prikljuaka, koje neobino i atraktivno izgledaju u enterijeru (primer Eubique
utinica).
O osvetljenju e biti posebno predavanje.
Instalacije sigurnosnog monitoringa.
Pametne kuce - instalacije buducnosti: komandovanje raznim funkcijama
(ukljuivanje/iskljuivanje svetla, bojlera, raznih maina, rerni, sputanje dizanje
roletni, garnih vrata) sa distance - preko kompjutera ili mobilnog telefona.

OSNOVNI ELEMENTI ENTERIJERA / SEKUNDARNI ELEMENTI ENTERIJERA:

NAMETAJ POKUSTVO

Nametaj ima upotrebnu vrednost, slui svojoj svrsi, treba da je funkcionalan,

prikladan, udoban, elastian i da duina njegove trajnosti i odravanja bude u
skladu sa ekonomskim mogunostima i eljama.
Moe biti od razliitih materijala: drveta, plastike, metala, kamena, prua,
tekstila i ostalih materijala, a najee je kombinacije vie materijala.
Podloan je modi i prate se trendovi....

Vrste nametaja
Osnovna podela je na:
- Ugraeni nametaj, koji se ugrauje u prostor i postaje integralni deo
njega, za izmene potrebne znaajne intervencije najee plakari,
nekad kuhinje (uzidane), pei, i slino
- Pokretno pokustvo, elmenti koji se mogu premetati u prostoru, u
dananje vreme esto i na tokovima.
Prema nainju meusobnog grupisanja ili plasiranja na tritu:
- Garniturni nametaj radi se serijski i prodaje kao gotova garnitura od
nekoliko elemenata koji ine komplet na tritu za sve vrste prostorija.
Uniformni je, neprilagodljiv i obino trai veliki prostor. Najee garniture
nametaja za sedenje, dnevne sobe, trpezarije, deje i spavae sobe.
 - Komponibilni nametaj mogunost vlastite kreacije prostora iz ponuene
serije elemenata. Katalozi i kompjuterske simulacije, esto za kuhinje,
regale, dnevne sobe, hodnike, deje sobe, kancelarije i sl.
- Komadni nametaj pojedinani komadi koji se mogu slobodno
kombinovati. Lako se dopunjava enterijer, ali se mora odabrati iz ponude
na tritu. esto izgleda da je velika ponuda, al kad krenete da traite
element sa specifinim karakteristikama, malo tee nai.
- Nametaj po meri, narudbi nametaj se pravi kod majstora ili
specijalizovanih firmi prema eljama i/ili nacrtima kupca ili specijaliste
dizajnera ili arhitekte.
Unoenje u prostor i montaa nametaja: voditi rauna da se mogu uneti u
prostor, esto veliki komadi dodju demontirani pa se spajaju na licu mesta: sa
uputstvom za montau najbolje angaovati struno lice.
Posebna tema je tradicionalni nametaj u naim krajevima.
Vrste nametaja po funkciji
1. Nametaj za odlaganje stvari:
Osnovni problem opremanja enterijera ini korelacija funkcije enterijera i
opremljenost dobro prostudiranim i oblikovanim elementima za ostavljanje
stvari, ija je obimnost i raznovrsnost u savremenom tipinom stanu ili drugom
prostoru velika.
Tabela rasporeda odlaganja stvari prema funkcijama i prostorijama:
FUNKCIJA PROSTORIJE ODLAGANJE
A SPAVANJE SPAVAA SOBA Posteljina
ODMOR DNEVNA SOBA Posteljno rublje
Nono rublje
Kuna odea
B LINA HIGIJENA KUPATILO Pribor i kozmetika
Kuna apoteka
Aparati i sprave
C ISHRANA KUHINJA Kune zalihe
OSTAVA Posue i pribor za
pripremu hrane
Pribor za pranje sua
Aparati i sprave
D OBEDOVANJE KUHINJA Posue i pribor za jelo
HOL Pribor za pie
TRPEZARIJA Stono rublje
 DNEVNI BORAVAK Priruno posluivanje
E BORAVAK I DNEVNA SOBA Knjige, asopisi, ploe
DOKOLICA U KUI TRPEZARIJA CD, DVD
KOMBINOVANA SOBA Drutvene igre, zbirke
BIBLIOTEKA Muziki aparati,
HOL Foto pribor i slino
F UMNI I PRAKTINI RADNA SOBA Knjige
RAD BIBLIOTEKA Spisi
DNEVNI BORAVAK Pribor za rad
TRPEZARIJA Kompjuter i pratea
HOL oprema
SPAVAA SOBA
G ODRAVANJE STANA OSTAVA Pribor i sredstva za
DEGAMAN ienje
Alat za sitne popravke
H ODEVANJE SPAVAA SOBA Odea, rublje,
KOMBINOVANA SOBA Kuna odea,
DEGAMAN Sezonska odea
DNEVNI BORAVAK Odevne sitnice
I ODMOR I RAZONODA DEGAMAN Putni pribor, sportska
VAN KUE HOL oprema i rekviziti za
HODNIK odmor i rekreaciju
OSTAVA
J FIZIKA AKTIVNOST SPAVAA SOBA Krupne sprave
DNEVNA SOBA Sitna pomagala
TERASA
OSTAVA
K HOBI - BILJKE DNEVNA SOBA Biljke,
TERASA Pribor za odravanje

Za odlaganje svih ovih predmeta postoji iz ranijih stilskih perioda iroka lepeza
elemenata za odlaganje stvari:
krinja, ormar, plakar, regal, komoda, vitirna, emizet, kredenac.
Svi ovi elementi (ali ne samo oni) su nastali od jednog tradicionalnog komada
nametaja: sanduka, krinje, sehare, bauna....
Obino se sastoji iz konstruktivnog dela (noge, ram, skelet), obloge, okova
(ruice, brave, arke, tokii). Unutranja organizacija su obino ipke za
veanje, police (fiksne ili klizna) i fioke ili ladice (sa razliitim mehanizmima). Ovi
elementi mogu biti zatvoreni krilima na arke ili kliznim vratima, koja istovremeno
mogu biti i dekorativni element u enterijeru i obraena razliitim materijalima i
obradama. Ruice i okovi, pored upotrebne, esto imaju i dekorativnu ulogu.
Dobra organizacija savremenih garderobnih ormara podrazumeva dobru
dostupnost, preglednost u zavisnosti od prosene visine korisnika:
- Preko 180-210 cm do plafona trebaju pomagala, lestvice i slino, pa
obino koferi, vansezonska garderoba, i predmeti koji se retko
upotrebljavaju (izuzetak liftovi za garderobu)
 - 80 180 (210) cm najbolja preglednost i rukovanje: slaganje garderobe na
policama ili kliznim policama ili veanje stvari na vealicama (izuzetak
veanja koja mogu da idu i do poda, kao i duplo veanje kratkih stvari)
- 50 80 cm lako vidljivo odozgo pa pogodno za sitnije stvari u fiokama
- Pod - 50 cm ne vidi se i trai saginjanje. Pogodno za smetaj teih stvari,
fioke ili odvojene od ostalog dela ormara dobro ventilirane police za
cipele odvojene od ostalog dela ormara.
Razne niske i visoke komode sa krilima i ladicama i/ili sa otvorenim policama.
Razne dimenzije, oblici i materijali.
Visee police na zidu vrlo dekorativne, razliita materijalizacija, voditi rauna o
nosivosti same police i tereta na njoj.
Biblioteke su posebna tema, od police za knjige samostalne ili u ormaru, do
sloenih biblioteka na 2 ili 3 zida od poda do plafona, voditi rauna o veliiini
knjiga i polica, esto donji dijelovi dublji i zatvoreni, police za knjige mogu biti
obine ravne, sa prilagodljivim visinama, voditi rauna o nosivosti. Mogu se
zatvoriti krilima ili kliznim vratima, posebno su atraktivne kad se zatvore staklenim
vratima i osvetle posebno dizajniranim osvetljenjem.

2. Stolovi i radne povrine:

radni, pisai, trpezarijski ili sto za obedovanje, klub stoli/i u dnevnoj sobi, razni
pomoni stolii....
Od vrste stola zavise i njegove dimenzije i oblik, voditi rauna o standardnim
merama.
Razliiti materijali, esto kombinacija materijala.
Slobodnostojei ili uza zid, samostalni ili ugraeni u namjetaj.
Postoji mnogo modela i mehanizama na rasklapanje ili kao viefunkcionalni
komad namjetaja.
Osnovna konstrukcija: nogare/noge ili neka druga nosiva konstrukcija vrsta i
stabilna i gornja ploa stola moe biti drugi materijal, luksuzan, transparentan
(mermer, staklo, plemenita vrsta drveta, itd).
Mogu biti opremljeni fiokama, kliznim policama, policama za knjige, ili novine
(radni i klub stolii), i sa razliitim mehanizmima.
3. Nametaj za kuvanje i obedovanje
Funkcionalna shema kuhinje: jednoredna, dvoredna, L, U, treba da prostoru
prilagodi funkcionalne zahteve i tehnoloku shemu kuhinje.

Materijali: drvo, iverali, paneli, medijapan, nerajui elik, za dodatke: staklo,

plastika, aluminijum
Konstrukcija: korpus, krila, radna ploa, postolja sokle/noice
Jako bitni okovi i funkcionalni dodaci, galanterija, rucice,nozice, sokle....
detalji.... slavine i sl.....
Osvetljenje i provetravanje bitno... osvetliti radnu plou!!!
Aparati - ugradbeni i samostojeci...
Danas bitan lep izgled jer je esto povezana sa dnevnom sobom, uklopiti....
Trend kuhinja po meri - najbitnije da je jedinstvena radna ploa radi lakeg
odravanja.
Ostrvo ili ank/pult.... razliita reenja
Kredenac ili trpezarijska vitrina ili komoda - sa staklima... displey.
Ruavanje/obedovanje
Sto i stolice - garnitura ili ne, moze i na rasklapanje, razliiti oblici stolova i stolica,
uglavnom zavisi od prostora.
Razni materijali, od punog drveta do plastike i metala. Finalna obrada: od
osnovnog materijala ili tapacirane, kombinacije materijala.
Dodatni elementi: nasloni, rukohvati, ipke ili oslonci za noge.
Nekad se koristi klupica umesto stolica.
esto se predvia ruavanje za pultom ili ankom, mogu biti razne visine, treba
prilagoditi visinu stolice (razlika izmedju visina stola i stolice treba da bude oko 30
cm).
Voditi rauna o osvetljenju i pristupanosti - ugodnom prilazu i dovoljno mesta
za sedenje proseno 60 cm po osobi duinski, 80 ako je na oku.

Tapaciranje

Udobni nametaj se proizvodi od najstarijih perioda izrade nametaja sa

razliitim reenjima i materijalima.

Tradicionalni nain (01):

- duboki tapacirung klasinog tipa: potrebno je obezbediti elastinu
podlogu: na drveni okvir se isprepleu jutane trake (gurtne)koje se
privruju na okvir sa donje strane tapetarskim ekserima sa irokom
glavom. Trake se na preklopima unakrsno proivaju tankim tapetarskim
kanapom i tu se postavljaju polueline opruge koje se proivaju i
privruju za trake ime se na elastinoj podlozi formiralo jezgro od
opruga. Sa gornje strane opruge se povezuju kanapom u oba pravca i
dijagonalno i sa blagim natezanjima poveu na okvir to ini elastino
ziano jezgro. Preko ovog jezgra formira se plitki madraca tako to se
izmeu 2 jutana platna uloi morska travai mestimino proije.
- Iznad plitkog madraca se postavlja sloj konjske dlake (strume) od grive ili
repa koja slui kao ukruta gornjeg sloja i neophodna je za formiranje
tapacirunga. Iznad ovog sloja se stavi sloj vate kao finalno omekanje
nakon ega se postavlja gusto tkano laneno platno i najzad finalna
presvlaka: mebl tof, koa ili neto slino. (02-04)
Savremeni nain tapaciranja (05) koristi nove praktine materijale i
tehnoloke postupke kojima se prevazilazi tradicionalni nain formiranja
elastinog jezgra. Pojava sintetikih materijala, posebno poliuretana i
sintetikih lepkova, zatim gumiplastike i postupaka ekspandiranja pojedinih
poliesterskih materijala omoguuje pojednostavljenje tapaciranja nametaja.
Umesto jutanih traka u upotrebi su razliite gumiplastine trake ili uad,
horizontalne opruge, gusto tkano elastino platno i neto manje kvalitetno
reenje vrste, mestimino perforirane podloge.
Na ovako formiranu elastinu podlogu formira se na razliite naine elastino
jezgro. U nekim sluajevima to je iano jezgro formirano mainskim postupkom
uplitanjem ice na nain imitiranja opruga. Ovaj preplet se stavlja izmeu 2
okvira od elinih plosnih profila i ini jedinstveno jezgro, nekad popularno
zvano JOGI madrac. Uobiajeni naziv za ovu vrstu jezgra je LAFARIJA. Iznad
ovakvog ianog jezgra postavlja se elastina polukruta masa debljine 4-6 cm
iji sastav ini kokosova vlakna povezana sintetikom masom i presovana u
elastine ploe tzv. IMA. Ove ploe zamenjuju ranije plitke madrace iznad
opruga. Finalno omekanje ini jedan ili dva sloja poliuretanske ekspandirarane
mase - SUNERA. Iznad ovoga se postavlja gusto tkano, ovaj put sintetiko
platno i napokon finalna presvlaka.
P - 08
4. Nametaj za sedenje i odmaranje:

Voditi racuna o anatomiji i ergonomiji

tela.
Garnitura: trosed, dvosed i fotelja, 2
troseda i fotelja, ugaona garnitura,
manja garnitura dvosed i 2 fotelje i slino
Pojedinani komadi:
Kau ili divan ili trosed ili viesed za
sedenje 3 i vie osoba,
Otoman , zatim rekamije leaj ili kanabe
za odmaranje ili leanje u poluleeem
poloaju
Fotelja ili polufotelja za sedenje jedne
osobe
Stolice razliitih funkcija i vrste od ega zavisi i njihov izgled i konstrukcije i
dimenzije i materijalizacija

U novije vreme fotelje na obaranje sa odmoristem za noge, masazne fotelje.

Obino imaju nogare ili noge ili

tokie, zatim sedite, naslon i
rukonaslone.
Za udobno sedenje i odmaranje
mora se prilagoditi tvrda podloga
konstrukcije mekom ljudskom telu a to
se radi raznim sistemima mekog
punjenja, pojastuenja i tapaciranja
tog nametaja, te se takav nametaj
zove i tapacirani nametaj.
5. Nametaj za odmor i spavanje
Elementi za odmaranje i spavanje tipa leaj su specifini u pogledu reavanja
udobnosti. Telo u leeem poloaju u fiziolokom pogledu treba da zadri
pravilan poloaj kako bi se sve funkcije odvijale bez tekoa, bez grenja
pojedinih delova ili ulegnua pri emu bi nastale deformacije najpre kime,
zatim pritisak stomanog dela i plua, te nepravilnog disanja i snabdevanja
mozga kiseonikom. Ako je jo i glava i vrat u loem poloaju, loe se spava i
organizam se zamara umesto odmora.
Treba, znai, obezbediti fleksibilnu podlogu koja e omoguiti prilagoavanje
prema pravlnom poloaju kime bez izboina i ulegnua. Savremeni nain
reavanja ovog problema podrazumeva nauno koncipiranu elastinu
podlogu, uloak, formiran od dvolanih prednapregnutih profila letava na
odreenom razmaku postavljenih popreno na leaj. Ove letve su pomou
gumiplastinih fleksibilnih zglobova vezane za okvir. Zglobovi omoguavaju
okretanje letvi oko podune osovine tako da se svaka letva moe prilagoditi
prema teini tela i konkretnom delu tela stvoriti odgovarajuu podlogu. Ova
podloga na tritu se nazivaju i LATOFLEX, LITOLAST i slino. Na nju se postavljaju
patentirani madraci raznih proizvoaa koji obezbeuju mekanu podlogu na
kojoj se lei, a ujedno i kvalitetno ventiliranje tela i eventualno upijanje vlage kod
znojenja.
Madraci su od raznih materijala, sa oprugama, sa depiastim jezgrom, tzv.
Bonel jezgrom, od latexa, memorijske pene i slino. Treba se dobro raspitati pre
kupovine madraca o njegovim karakteristikama.
Dimenzije kreveti su u okviru standarda vezanih za dimenzije oveka i udobnu
upotrebu, a prema uzrastu korisnika, mogu biti dupli i pojedinani, krevet za
bebu.
Konstrukcija rama kreveta je od razliitih vrstih i stabilnih materijala, a
dizajnerske mogunosti su neograniene.
Za podlogu madraca se koriste, pored perforiranih dasaka ili ploa i ramova od
dasaka, i latofleks podloge od elastinih drvenih daica koje se proizvode
ravne ili sa mehanizmima za podizanje gornjeg i/ili donjeg dela madraca.

Nekad kreveti imaju dodatke u smislu ostave ili sanduka, fioka za odlaganje
ispod kreveta, nonih stoia (natkasni), polica, razliito reenih uzglavlja i
baldahina ili baldina kao ostatka davnih vremena kad su se preko kreveta
navlaile zavese... ili bar mreice za zatitu od insekata.
omponibilni nametaj

Nametaj iz vie razliitih katalokih delova koji se sklapa po sopstvenim eljama

i potrebama. Serije elemenata nametaja iz raznih kolekcija koje se uklapaju da
zadovolje najrazliitije prostorne, funkcionalne i estetske zahteve.

Najvie kuhinje, hodnici, kupatila, deje sobe, regali, dnevni boravci, biblioteke,
ostave i slino ....

Nametaj na sklapanje
Posebna tema je nametaj na sklapanje: kod malih prostora da bi se to vie
oslobodio prostor, a da se ispune sve funkcije, najee kreveti na obaranje,
radne povrine na izvlaenje, stolovi, stolice na rasklapanje i sl.
esto cela soba ili stan stane u jedan sanduk/blok koji se rasklapa.

Nametaj koji ima vie funkcija

Nametaj koji ima vie funkcija ili ih kombinuje: najee zbog utede prostora,
a da bi se imali svi potrebni komadi.... Nekada da bi se sklapanjem oslobodio
prostor u stanu...

Kau ili fotelja na razvlaenje je i krevet i nametaj za sedenje, trpezarijski sto je i

radni sto za pisanje ili hobi (ivenje, pravljenje maketa i slino). Nekad
iznenaujue kombinacije....
DOPUNSKI ili TERCIJALNI ELEMENTI ENTERIJERA - DEKORACIJE

Prostor enterijera, svaki element njegove opreme, kao i dekor, osim upotrebne
ima i estetsku i umetniku komponentu, ne samo dizajnera koji ga je
projektovao, nego i kupca i korisnika koji e kompozicijom svoga prostora stvoriti
novu estetsku vrednost. Dekoracija enterijera moe da unese individualnu
karakternu crtu korisnika u pojedine delove ili u prostor kao celinu. Pojedini
dekorativni elementi mogu da odvajaju ili spajaju pojedine prostorne celine,
popune prazne ili nedovrene delove prostora, doprinesu optem utisku estetike
prostora i odaju ukus i kulturni nivo korisnika. Dekorativne predmete delimo na
one koji imaju samo dekorativnu ulogu (slike, sklupture, cvee, ... ) i one koji
imaju i dekorativnu i upotrebnu funkciju (zavese, prostirke, svetiljke, itd). Pri izboru
dekoracije treba voditi rauna o mestu i nainu postavke, materijalu, veliini,
obliku i boji tog predmeta, njegovoj osvetljenosti, uklapanju u ambiljent itd.

TEKSTIL U ENTERIJERU

Tekstil ima znaajnu ulogu u ureenju savremenog enterijera, zauzima

procentualno mnogo povrina, ima upotrebnu i dekorativnu funkciju, esto
termiku i higijensku funkciju. Utie na estetiku itavog prostora.

Pojavljuje se kao prostirka, zavesa, obloga ili presvlaka nametaja i slino.

Voditi rauna o uklapanju boja i desena, vrlo su primamljive kombinacije

jednobojnih i deseniranih tkanina, kao i kombinacija razliitih desena gde treba
sloiti te desene u jednu primamljivu i prihvatljivu emu.

Podne prostirke

Pored dekorativne imaju i ulogu termike i zvune izolacije, kao i zatite poda
od habanja i prljanja. U istoriji enterijera stariji su od nametaja, upotrebljavali su
se na podovima, zidovima, vratima, za sedenje, spavanje i ogrtanje. U
nomadskim plemenima ima simboliku ognjita, gde se u pustinji postavi ator i
ilim , tu je i dom.

Pravi se od razliitih materijala: vune, pamuka, svile, konopca, vetakih i

sintetikih materijala, krzna ili koe. I tekstura i debljina tepiha moe biti razliita:
od skoro glatkih do grubih, ak upavih povrina.
Izbor ilima ili prostirke zavisi od veliine i namene prostorije, stila nametaja,
osvetljenja. Sa skromnim nametajem soba moe izgledati lepo i potpuno sa
lepim ilimom i zavesama.

Mala prostorija trai prostirku od zida do zida jer vizuelno poveava prostoriju.
Velika i hladna prostorija moe podneti ilim ivih boja ili vie malih ilimova.
Mogu biti razliitih oblika i veliina. Kao najdominantnija sobna povrina, moe
biti osnova za odabiranje i harmoniju ostalih komponenti prostora.
Zavese i draperije

Mogu pregraivati prostore ili biti na prozorima. Prozorske generalno slue za

kontrolu svetla spolja, uokviruju lep pogled i kontroliu privatnost prostorije u kojoj
se nalaze.

Obino postoje 2 vrste zastora na prozorima: tanke, prozirne dnevne zavese, i

teke none zavese ili draperije koje se mogu zameniti raznim sistemima roletni,
aluzina i slinih ureaja. To uslovljava i materijale od kojih su napravljene: prve
su razne mreice, ipke i lagani materijali svetlih boja koji proputaju svetlo, dok
su druge od punijih, teih materijala, raznih boja i dezena i uklopljene sveukupni
enterijer. U ukupnoj dekorativnoj emi mogu biti neutralne ili se nametnuti svojom
bojom ili desenom. Na sveukupni utisak utie i duina zavese koja zavisi od vie
faktora u enterijeru.

Postoje razni mehanizmi za veanje zavesa: plafonske sa ljebovima za kukice,

mogu se sakriti iza sputenih plafona ili plafonskih lajsni, ili ipke koje mogu biti
istaknute ili zaklonjene raznim maskama, od razliitih materijala i obrada. Kad su
vidne, onda imaju razliite zavretke, na koje se kae zavese na kolutiima-
 alkama, ili sa uivenim petljama. Postoje razni sistemi za povlaenje zavesa:
nabori na traci (da bi bile bogatije nekad u omeru 2 ili 3 na duinu zida), falte,
horizontalne ili vertikalne, trakaste vertikalne, paneli koji klize po ini. Neke se
zavese okae fiksno pa se skupljaju trakama ili gajtanima esto ukraenim
resama ili kiankama, a u novije vreme nale razliitih oblika, veliine i od
razliitih materijala.
Drapere esto imaju porube od razliitih
materijaja i obrada: ipke, trake, bordure i slino,
kao i dekorativne kianke, kojima mogu biti
ukraene i trake za povlaenje. Zavese uopteno
pruaju mnogo kreativnih mogunosti u prostoru i
relativno ih je lako zameniti/promeniti.
Presvlake nametaja

Odnosi se na garniture za sedenje, stolice i krevete. Mogu biti fiksne i moraju se

paljivo odravata ili presvlake koje se mogu prati i menjati tipa raznih
prekrivaa, stoliarki, presvlaka i slino.

Koriste se razne vrste materijala: vuna, pamuk, lan, vetaki ili sintetiki materijali,
nekad i koa i svila, al poto su izloeni sedenju treba da budu vrsti, jaki i izdrljivi
i laki za odravanje. Mogu biti jednostavno zategnuti preko nametaja ili
ukraeni volanima i naborima, ponekad detaljima u komplementarnim ili
kontrastnim bojama. Razne kombinacije boja i desena, mogu biti akcenat celog
prostora enterijera.

Jastuii, stolnjaci, setovi, runi radovi, gobleni i tapiserije

Jastuii su primer dekorativnog i upotrebnog predmeta, slue da poveaju

udobnost sedenja i leanja, ali mogu da svojim oblikom, veliinom, bojom,
desenom utiu na kompletan utisak o enterijeru.

Stolnjaci, setovi, runi radovi, gobleni i tapiserije mogu biti postavljeni stalno na
odreenom mestu, esto zatieni staklom ili da se stavljaju samo povremeno u
nekim prilikama. Vrlo su zahtevni za odravanje da bi izgledali lepo u prostoru.
Treba voditi rauna o meri kod postavljanja ovih detalja i o ukupnom utisku koji
ostavljaju na celokupan enterijer.

DEKORATIVNI UPOTREBNI PREDMETI U ENTERIJERU

Svetiljke

Mogu da budu vrlo efektni detalji u enterijeru tipa bogatih kristalnih i ostalih
lustera, ili zidnih samostojeih i slinih lampi, raznih svenjaka i slino. Uz funkciju
osvetljenja koju treba da obavljaju na adekvatan nain, treba da se bojom,
veliinom, teksturom uklope u ukupnu atmosferu enterijera. Mogu biti od
razliitog materijala i raznih obrada i esto su efekatan akcenat u prostoru. O
njima posebno predavanje.

Ogledala

Su sve ravne i glatke povrine koje reflektuju svetlo. Mogu biti fiksirane direktno
za zid (obloiti ceo zid) ili okaena u ramu na odgovarajue mesto. Nekad
ramovi mogu biti vrlo inventivni, kreativni i bogati. Mogu biti deo nametaja ili
jedinstveni komad nametaja raznih veliina. Istu ulogu moe igrati staklo.
Osim upotrebne uloge, u enterijeru esto ima ulogu da vizuelno povea ili
promeni deo prostora ili ceo prostor i esto se koristi u malim ili uskim
prostorijama.

Porcelan i staklo

Prvobitno se koristio za posue, a kasnije za razne dekorativne predmete,

figurice, oljice, vaze i slino. Kolekcije sitnih komada se obino smetaju u
vitrine, dok se krupniji komadi izlau direktno na zidovima ili namjetaju (komode,
police) ili postoljima.

Satovi, pepeljare, i slino

Satovi mogu biti samostojei, stoni ili zidni, od razliitih materijala i sa razliitim
obradama. Mogu biti zanimljivo i upadljivo obraeni, a obogauju enterijer
vizuelno, a nekad i zvuno. Zauzimaju znaajno mesto u ukupnom utisku o
enterijeru. Pepeljare male stone ili samostojee od raznih materijala i obrada
koje treba uklopiti ukupan izgled enterijera.

DEKORATIVNI PREDMETI

Zidna povrina kao dekorativna povrina znaajno doprinosi oblikovanju

enterijera. Svaki dekorativni predmet treba postaviti tako da je vidljiv i istaknut
na neutralnoj povrini. Pogodni za zidne dekoracije su: slike, skulpture, grafike,
fotografije, deji crtei, gobleni, tapiserije, narodni vez ili ilim, ukrasni tanjiri ili
predmeti nacionalnog folklora raznih zemalja.

Umetnika dela, posebno ona od velike vrednosti vei e efekat postii na

neutralnoj pozadini, sa veim okolnim slobodnim prostorom i sa dovoljnim
prostorom da se sagledaju sa distance. Ponekad vie slika zajedno deluje
skladno, ali treba voditi rauna o stilu i tehnici, veliini slike okviru i nainu
postavljanja i grupisanja slika na zidu.

Slike

Slike mogu biti u raznim tehnikama: ulje, akvarel, i slino, a i tematski obrauju
iroki dijapazon razliitih tema. Okvir se bira prema slici, uljane mogu biti i bez
okvira, dok grafike, akvareli ili reprodukcije se uokviravaju paspartuom i stavljaju
pod staklo.
Postavljaju se tako da sredina slike bude u visini oka. Ako ima vie slika,
poravnavaju se po gornjoj ili donjoj ivici, osi simetrale i slino. Mogu se smenjivati
sa drugim dekorativnim predmetima.
Skulptura

Skulptura se izlae na istaknutom mestu sa neutralnom podlogom. Vea

skulptura trai vei prostor. Nekad je treba postaviti na postament ili moda
komad nametaja. Sitnije dobro izgledaju u zidnim niama i dobro osvetljene.
Sitnije se grupiu ili se postavljaju kolekcije.

Ukrasni tanjiri

Mogu biti od razliitih materijala, raznih veliina, obrade i oblika.

Mogu se postaviti u specijalna postolja da stoje na nametaju ili okaiti se na zid.

Mogu se postaviti zasebno ili u manjim grupama.

Biljke

Biljke su jedna od najlepih dekoracija u enterijeru. Unose prirodu u unutranji

prostor. Menjaju se u vremenu. Trae osvetljeni i provetreni prostor i odreene
uslove vlage.

Oplemenjuju prostor enterijera svojom veliinom, bojom, oblikom.

Za enterijer se koriste biljke u saksijama ili ardinijerima koje se zovu i lonanice ili
rezane biljke (najee razne vrste dekorativnih cvetova) u vazama od razliitog
materijala, veliine i oblika.

Postoje i hidrofilije - biljke koje rastu u vodi.

esto i bonsai - patuljasto drvee.

Aranirati cvee prava je umetnost, mnogo je faktora koji utiu na slaganje

pojedinih biljaka, cvetova.

U Japanu je razvijena ikebana, umetnost svedenog araniranja cvea.

Vetako cvee se ponekad koristi umesto rezanog ili za pravljenje ikebane.

I saksije ili vazne mogu biti svojevrsna dekoracija enterijera.

PRINCIPI PROJEKTOVANJA/DIZAJNA ENTERIJERA

Projektovanje ili dizajniranje enterijera je kreativan proces koji je iako uglavnom

intuitivno, voen nekim osnovnim principima i pravilima u dizajnu. Kroz vekove su
se smenjivali mnogi principi, ali je njihov cilj bio uglavnom isti: kreiranje uglavnom
uravnoteenih i skladnih prostora koji su primereni svojoj funkciji. Da bi se
postigao eljeni efekat projektant mora da razume i razmotri sledee kljune
stavke: ljudske dimenzije, razmere i proporcije i principe ureivanja prostora.

Ljudske dimenzije

Projektovanje udobnih i funkcionalnih prostora zahteva predznanja o ljudskim

dimenzijama i tipovima tela. Tri su kljune oblasti koje mogu biti od pomoi:

- Antropometrija
- Proksemika
- Ergonomija

Pored ovih, moramo pomenuti i somatologiju koja se bavi identifikacijom i

procenom tipova ljudskog tela, kako i uticajem koji na njih vre starost,
vebanje i okolina.
Tipovi ljudskog tela su podeljeni u 3 grupe:
- Endomorph krupan
- Ectomorph sitan
- Mesomorph atletski graen.
Antropometrija se bavi izuavanjem ljudskih dimenzija i pokreta, ukljuujui i
dohvat, sa ciljem da se unutar odgovarajueg prostora ostavi dovoljno
mesta za normalne ljudske funkcije: sedenje, stajanje, leanje, kretanje na
udoban nain. Prostor koji je potreban za odreene aktivnosti kao to su
stavljanje bebe u kolevku, oblaenje kaputa, brisanje pekirom posle
tuiranja ili nametanje kreveta, zatim pogodne radne povrine i prostori za
odlaganje stvari se moraju uzeti u obzir prilikom projektovanja enterijera. Za
neobino visoke ili neobino niske ljude se mogu uraditi komadi nametaja
po meri, ali se mora voditi rauna da ne budu previe neudobni za
posetioce.

Proksemika se bavi idejom linog prostora, njegove percepcije i upotrebe.

Ova problematika zavisi od kulture i odnosi se na optimalnu razdaljinu ljudi u
odreenim situacijama, te je od velike vanosti za raspored elemenata u
prostoriji. Isto tako zavisi od toga da li su javni ili privatni prostori u pitanju.
(intiman 0-45 cm, lini 45-120 cm, socijalni 1,2-3,6 m i javni 3,6-6m)
Ergonomija se odnosi na interakciju ljudi njihovom okolinom i na nain na koji
se proizvodi mogu projektovati za optimalnu upotrebu. Ona ide korak dalje
od antropometrije stavljajui akcenat na uzimanje mere. Ovo je od posebne
vanosti kad se u odreenom prostoru ponavljaju iste radnje ili kada jedna
osoba provodi dugo vremena u istom poloaju. Dobar ergonomski dizajn
moe da sprei povrede i naprezanja, ili pobolja rad - primer kancelarijske
stolice i procene idealne visine radnog stola.
Razmere i proporcije

Razmera predstavlja realnu veliinu odreene stvari u odnosu na prihvaeni

standard, dok proporcija predstavlja odnos izmeu delova kompozicije.
Proporcioni sistemi su se tokom istorije razvijali sa ciljem da se ustanovi idealna
mera lepote. Oni omoguuju dizajneru da uspostavi dosledan skup vizuelnih
odnosa radi postizanja ravnotee i sklada.

Pojam klasino korene vue iz klasinih grkih stilskih redova (dorski, jonski i
korintski) koji u svojoj osnovi imaju proporciju izmeu elemenata.

U antikom Rimu se vezuje za vie autoritete te u prenesenom smislu znai

vraanje redu i zakonu. O njima je pisao rimski teoretiar Vitruvije.

Renesansa sa svojim teoretiarima Serliom i Paladiom afirmie, kroz

podseanje na Vitruvijevo delo klasine redove i proporcije.

Orjentalne proporcije (daleki istok) zasnovane na prostirci tatami sa

odnosom 2:1, a bazirana je na duini ljudskog tela u leeem poloaju.

Le Modulor arhitekte Le Korbizijea je zasnovan na zlatnom preseku i

Fibonaijevom nizu.
PRINCIPI UREIVANJA

Principi ureivanja nude nain na koji se moe postii oseaj vizuelnog reda
unutar datog prostora.

Linija horizonta

Linija, ravan ili zapremina, koja je referentna za organizaciju oblika u prostoru.

Kada projektant odredi fiksnu horizontalnu liniju sa kojom e da radi, sve
dubine i visine mogu se odrediti prema njoj. Prilikom planiranja nametaja,
dizajner odluuje kako e pozicionirati nametaj u odnosu na liniju horizonta.

Simetrija i asimetrija

U klasinoj arhitekturi, razliiti delovi prostora su bili postavljani oko jedne

naglaene linije. Ova osa, obino centralno smetena, pomae projektantu
da stvori oseaj sklada i ravnotee. Moe se opisati kao odraz u ogledalu
odnosno ravnotea rasporeda jednakih oblika i prostora oko osovine ili
sredinje take.
Simetrija se odnosi kako na horizontalne tako i na vertikalne dimenzije
elemenata prostora i oblika. Simetrija je prijatna za oko, ali moe da uini da
prostor deluje sterilno.
Asimetrija se odnosi na ravnoteu nejednakih oblika i oslanja se na vizuelnu
teinu predmeta, koristei princip poluge za uravnoteavanje aranmana.
Radijalna simetrija krunih oblika take predstavlja vaan princip dizajna. Da
bi se zadovoljilo oko, ravnoteu je neophodno uspostaviti du itavog
radijusa. I ovde voditi rauna o vizuelnom balansu, formalnom i
neformalnom, s tim da je referentna centralna taka simetrije.
Ravnotea i kontrast

Matematiki reeno, ravnotea oznaava jednak (uravnoteen) odnos leve i

desne strane znaka jednakosti. Dakle:
3=3

Ali, isti odnos moemo izrei i drugaijim brojevima:

3=2+1
3=1+1+1
Optika ravnotea moe se gledati samo
vizuelno, ne i matematiki ili fiziki.
Odreena je psiholokim utiscima koje
stvara delovanje pojedinih likovnih
elemenata, zavisno od oblika, boje i
njihovog mesta u prostoriji.
Trougao e djelovati tee od
etvorougla. Trougao s vrhom okrenutim
nadole deluje tei od trougla okrenutog
prema gore. Obli oblici deluju laki od
uglastih.
Primarne boje deluju tee od sekundarnih.
Topli tonovi djeluju tee od hladnih, tamni od svetlih, a intenzivne boje tee
od razblaenih. Tei oblici izgledaju u kompoziciji manji od lakih zbog
izjednaavanja teine.
Princip simetrije se direktno odraava na vizuelni balans odnosno ravnoteu
elemenata u prostoriji. Simetrini raspored elemenata enterijera je odraz
jednog formalnog balansa, dok je asimetrini odraz neformalnog vizuelnog
balansa.
Kontrast je sinonim za suprotnost, odnosno naglaenu razliitost.
To znai da najmanje dva ili vie elemenata moramo postaviti u odnos:
tek kad je razliitost dovoljno naglaena moemo govoriti i suprotnosti,
odnosno o kontrastu.

Kontrastne mogunosti u enterijeru: po veliini, po obliku, boji, svetlini,teksturi,

uzorku. esto se koristi za naglaavanje elemenata uprostoru.
Poznato je da linije psiholoki utiu na ljude. Dok vodoravne linije stvaraju
oseaj spokoja i mira, vertikalne deluju energino, a smatra se da iz njihove
kombinacije proizilazi sklad (harmonija) ili kontrast. Kose linije daju dinamiku
prostoru, a zaobljene ga umekavaju i daju mu enstveno privlane oblike.
Njima se istovremeno uspostavlja i ravnotea i kontrast suprostavljanje.

Harmonija

Harmonija znai spajanje, slaganje, sklad, skladnost, sloga. Elementi moraju

biti pridrueni jedan drugom u skupove po nekoj zajednikoj osobini - moraju
biti slini po nekom svojstvu.

Harmonija stoji na pola puta izmeu kontrasta i monotonije; elementi u svojoj

slinosti nisu niti suprotni (kontrast) niti jednaki (monotonija).

Harmonija djeluje staloeno, mirno, oputeno. U Oswaldovom krugu susjedne

boje su uvijek harmonine. Elementi mogu biti slini po obliku, veliini, boji,
funkcionalnosti, simbolici, pa i prema asocijacijama. U enterijeru se harmonija
postie skladom svih elemenata enterijera: primarnih sekundarnih i tercijalnih
po svim ili nekim navedenim svojstvima.

Ritam i ponavljanje

Ritam je pravilna izmena ili ponavljanje elemenata. Pravilnost se oitava u

prepoznatljivom i izmjerljivom nainu promene. U arhitekturi je to najee
smenjivanje punog i praznog, ili nizanje elemenata po odreenoj emi,
nekad jednostavnoj, nekad sloenoj. Ritam se ogleda u ponavljanju, ali i
gradaciji (po veliini, boji i sl.) pa ak i naglim promenama u vidu
suprostavljanja. Postie se ponavljanjem arhitektonskih elemenata: stubova,
pilastera, lukova, prozora, elemenata nametaja ili dekorativnih elmenata ili
detalja: svetiljke, slike u istim ramovima, raznih drugih detalja i slino.

Take fokusa naglaavanje

Ljudi instiktivno trae fiksne take u prostoru koje ih privlae. Bez obzira na
nain na koji se to postie, svakoj prostoriji je potrebna neka vrsta fokusa ili
akcenta. To moe da bude neto oigledno poput kamina ili upadljivo
izloenog kontrolnog pulta, ali moe biti i neka asimetrino postavljena taka
fokusa, ili neto izvan same prostorije, dizajnirano tako da stvori okvir za
pogled koji se prua napolje.

Tranzicija ili vodjenje

Vodjenje pogleda sa elementa na element, iz prostora u prostor, nekad se

vodi postepeno... tu su posebno mesto imaju luni elementi, kose linije,
stepenita, vrata i prozori, i postupnost i ritam u uvoenju u prostor i voenju
kroz prostor.

Principi projektovanja su pravila ali kao to znamo, pravila su tu da bi se

prekrila a u dizajnu enterijera neka od najboljih reenja kre sva pravila.
 BOJA U ENTERIJERU
Boja je jedno od svojstava svakog materijala i jedna od najuzbudljivijih alaktki
projektanta enterijera. Ona je bitna odlika svih materijala koji se koriste u
enterijeru. Dobrom i smiljenom upotrebom boja moe da se stvori uspean
prostor ili suprotno tome neuspean. Postoje okvirna pravila koja nas upuuju na
to da ne pravimo grube greke,ali uspenost neke eme boja u enterijeru zavisi
od kreativnosti, iskustva, znanja, ukusa i, to da ne, hrabrosti kreatora prostora:
arhitekte-dizajnera ili samog korisnika.
Svojstva boje:
Boja (chroma, color, hue) je karakteristika po kojoj se boje razlikuju jedna od
druge. U fizikom smislu to je talasna duina boje. Kod pojedinanih boja
podloga upija sve boje sem boje koja se reflektuje.

Boja color hue - chroma

Postoje 3 osnovne, boje ijim se meanjem dobijaju sve ostale boje. U novije
vreme moe se odredti 16,7 miliona boja.
Zasenenost boje shade

Svetlina boje - tint

Svetlina boje se dobija dodavanjem bele boje u neku boju (tint).

Osenenost boje je prisutnost crne boje u nekoj boji (shade).
 Ton boje value

Tonalitet ili valer ili nijansa su svetle ili tamne nijanse jedne boje koje se dobijaju
dodavanjem nijansi sive boje (value).
Zasienost boje (jasnost, ivost) saturacija saturation

Boja
Kompjuterska
kontrola

Zasienost boje (saturacija) je jasnoa i ivost neke boje... bez primesa.

Svi parametri boje mogu da se kontroliu kompjuterski sa velikom preciznou.
Ral - karta
Karte boja

Na tritu se javljaju karte boja za razliite proizvode, kao u industriji boja i lakova.
RAL - karta je univerzalna karta prema ijim se iframa definiu boje i uporeuju
sa ostalim kartama.
Sistemi boja

SISTEMI BOJA
Isak Njutn

Gete

Bojom se bavio jo Isak Njutn koji je otkrio spektar boja, zatim Leonardo da Vini
u Tractato de la pintura, Gete koji je napravio svoj krug boja, u novije vreme
znaajna su otkria Ostwalda, Ittena iz Bauhaus kole i Munsella po kojima se
nazivaju neki sistemi boja.

Munsell-ov sistem boja

1915., doradjen 1943.

Manselov (Munsell) sistem boja Manselov (Munsell) sistem boja

Sistem boja je cilindrino telo, u sredini krug boja sa sto boja koje se oznaavaju
poevi od crvene, kroz iju osovinu prolaz 10 belo-sivo-crnih nijansi.
Nepravilanog je oblika, a osnovne boje (njih 5) su crvena, ljubiasta, plava,
zelena i uta.
Ostwald-ov sistem boja
1914., objavljen 1916., doradjen 1918.

Osvaldov (Ostwald) sistem boja

Osvaldov (Ostwald) sistem boja

Krug boja i trougao koji se hipotenuzom(sivi tonovi) oslanja na osu sivih nijansi,
tako da u 3D ima oblik dvostruke kupe.

Osvaldov (Ostwald) sistem boja Osvaldov (Ostwald) sistem boja

U osnovi krug boja ima 24 boje, a 4 osnovne boje su: uta, crvena, ultramarin
plava, morsko zelena, a sekundarne su: narandasta, ljubiasta, tirkizna i lie
zelena.
Itten-ov sistem boja

Itenov (Itten) sistem boja Itenov (Itten) sistem boja

Johannes Itten je studirao pa predavao na Bauhausu 1919.-1922., objavio knjigu
Umetnost boje 1961.
Ovaj sistem je poznat i kao umetniki ili artistiki sistem boja.

Itenov (Itten) sistem boja

Itenov (Itten) sistem boja

Osnovne boje: Crvena, plava i uta

Sekundarne boje: Ljubiasta, zelena, i narandasta
Tercijane boje: c-lj, lj-p, p-z, z-, z-n,n-c

Tople i hladne boje

Uopteno, krug boja se moe podeliti na tople i hladne boje.
Tople su zasiene i energine i imaju tendenciju da se istiu u prostoru. Asociraju
na izvore toplote kao sto su sunce i vatra.
Hladne daju utisak smirenosti i imaju umirujue dejstvo. Asociraju na vodu, travu i
drvee.

Tople i hladne boje

Hladne boje

Tople boje
Neutralne boje - ahrome: crna, bela i siva nisu boje, one su neutralne boje
(achrome). Crna je odsustvo svih boja, odsustvo refleksije gde povrina upija sve
talasne duine, bela je sinteza svih boja, odnosno totalna refleksija svih boja u
spektru, dok su sive razliiti stepeni izmeu ova dva ekstrema.

Neutralne boje ili ne boje ili achrome: bela sive i crna

Sive sa primesama: tople sive hladne sive

Neki autori smatraju i be, ten i braon, pa ak i boje alabastera, re, kamilje
dlake, okolade i slino skoro neutralnim.

Neutralne boje: alabaster, be, ten, braon, ra, kamilja dlaka,

okolada, srebrna , zlatna, bronzana....
Meanje boja
Substraktivni model meanja boja
Odnosi se na mehaniko meanje pigmenata (ranije od prirodnih materijala kao
oksidi ruda, i slino..., odnosno substrakciju (absorbovanje) boja: znai podloga
upija sve boje sem one koja se odbija i koju vidimo.
U osnovi su crvena, uta i plava.

Substraktivni model meanja boja

Aditivni model meanja boja

Odnosi se na optiko meanje svetlosti koje se emituje direktno iz izvora ili se
osvetljava na neki nain. Ovaj model ukljuuje obino crvenu, zelenu i plavu
(RGB) svetlo za dobijanje ostalih boja. Boje se ne preklapaju ve se dodaju
svetlei pixeli (recimo monitori).

Aditivni sistem meanja boja

Kombinovani nain meanja boja: u tampi se kombinuju ova dva naina:
CMYK cijan (svetlo plava, magenta(crveno ljubiasta) i uta i K (key koja
oznaava crnu) a meanjem se dobija bela.

Kombinovani sistem meanja boja

tamparstvo - CMYK

Harmonija boja eme boja

Ista boje ne izgleda isto u razno doba dana, na susednim zidovima, u

kombinaciji sa raznim bojama.

Meusobni uticaj boja Meusobni uticaj boja

 Meusobni uticaj boja

Monohtomatska ema boja koristi varijacije u svetlini, tonalitetu i zasienju samo

jedne boje. U ovaj tip eme mogu biti ukljuene razliite tamnije nijanse, sivlji
tonovi i svetlije nijanse glavne boje. Ova ema izgleda isto i elegantno.

Monohromatska ema boja

Monohromatske boje se odlino slau meusobno i produkuju umirujui efekat.

Moete ih koristiti za uspostavljanje opteg raspoloenja. Primarna boja moe se
integrisati i sa neutralnim bojama, kao to su siva, crna ili bela, mada je pri
upotrebi ovakvih ema komplikovano istai najvanije elemente.
 Monohromatska ema boja
Monohromatska ema boja

Analogna ema boja

Analogne eme boja koriste boje koje se nalaze jedna pored druge u krugu
boja (primer: zelena, uto-zelena i uta ili crvena, narandasto-crvena i
narandasta). One se obino dobro slau i stvaraju mirne i udobne dizajne. Ove
ema boja se esto mogu nai u prirodi, skladne sui prijatne za oi.

Analogna ili harmonina

ema boja

Pri korienju analogne eme boja obratiti panju na kontraste. Dobro je izabrati
jednu boju koja e biti dominantna, a druga treba da je podrava. Trea boja (
zajedno sa crnom, belom ili sivom) treba da bude akcentna i da istie detalje.
Razliiti tonovi i saturacije boja pospeuju analogno skladnu emu boja.
 Analogna ili harmonina
Analogna ili harmonina
ema boja
ema boja

Komplementarna ema boja

Boje koje su nasuprot jedna drugoj u krugu boja nazivaju se komplementarnim
bojama (primer: crvena i zelena, plava i narandasta). Visoki kontrast
komplementarnih boja, koji ih odlikuje, kreira veoma iv izgled, naroito kada se
boje koriste jasne boje bez primesa. Ova ema boja iziskuje panju, jer pri njenoj
upotrebi lako moe doi do nesklada boja.

Komplementarna ili kontrastna ema boja

Komplementarna ema boja moe biti problematina za korienje u velikim

dozama, ali veoma dobro izgleda ukoliko vam je cilj da istaknete neto. I ovde
je dobro da jedna bude dominantna, a druga je podrava ili se koristi za
akcente.
 Kontrastna ili komplementarna ema boja
Kontrastna ili komplementarna ema boja

Razdvojeno-komplementarna ema boja

Razdvojena komplementarna ema boja Razdvojena komplementarna ema boja

Razdvojeno-komplementarna ema boja predstavlja varijantu

komplementarne eme boja. Pored osnovne boje, koristi dve boje koje su joj
komplementi(recimo zelena i crveno-ljubiasta i crveno-narandasta). I ova
ema ima jak vizuelni contrast kao i komplementarna ema, ali sa manje tenzije.
Ova ema boja je esto dobra za poetnike, jer je teko kod nje zabrljati.
Razdvojena komplementarna ema boja
Razdvojena komplementarna
ema boja
Trijadna ema boja
Trijadna ema boja Trijadna ema boja

Postavljanjem jednokostraninog trougla na toak boja, moete kreirati veoma

ivopisne eme boja. Triadna ema boja koristi boje koje su ravnomerno
rasporeene po krugu boja. Najosnovniju triadu boja ine tri osnovne boje:
crvena, uta i plava. Druga trijada boja mogu biti zelena, ljubiasta i
narandasta, ili utonarandasta, plavo-zelena i crveno-ljubiasta.
Trijadna ema boja Trijadna ema boja

Ove eme boja imaju tendenciju da deluju ivo, ak i kad koristite blede i
nezasiene verzije vaih nijansi. Za uspene rezultate pri korienju trijadne eme
boja, boje treba da budu paljivo izbalansirane. Neka jedna bude dominantna,
a druge dve akcentne.

Dvostruko razdvojena ili tetraedarska ema boja

Ova ema koristi etiri boje koje su rasporeene u dva komplementarna para,
recimo plavo, zeleno, cveno i narandasto, ili -z i -n i lj-c i lj-p. Ova bogata
ema boja prua dovoljno mogunosti za razliite varijacije. Najbolje rezultate
daje ukoliko je jedna boja dominantna, ali potrebno je obratiti panju i na to da
postoji dobar balans izmeu toplih i hladnih boja u dizajnu.
 Dvostruko razdvojena komplementarna ema boja Dvostruko razdvojena komplementarna ema boja

Dvostruko razdvojena komplementarna ema boja

Dvostruko
razdvojena
komplementarna
ema boja

Kvadratna ema boja

Kvadratna ema boja je slina tetraedarskoj emi, ali su kod nje sve etiri boje
ravnomerno rasporeene po krugu boja, recimo crvena, uto-narandasta,
zelena i plavo-ljubiasta. Takoe, i ona deluje bolje ukoliko se koristi jedna boja
kao dominantna i obraa panja na balans toplih i hladnih boja.

Kvadratna ema boja

Kvadratna ema boja

Ahromatska i neutralna ema boja

Ahromatska ema boja

Uticaj boja na oveka i prostor
Na oveka:
Psihiki utie na raspoloenje
Fizioloki utie na fizioloke procese u organizmu

Na prostor:
Optiko - daju drugaiji utisak o prostoru od realnog
Svetlosno pojaavaju ili smanjuju svetlinu prostorije upijanjem i
odbijanjem svetlosti.

Simboliko znaenje i psiholoko delovanje boja boja

Crvena - ljubav, strast, radost, tamno crvena - avo, revolucionarna boja svih
zastava; snano, razdraujue djelovanje, popravlja raspoloenje, ubrzava puls,
disanje i miinu napetost.
Plava - aristokratija, istina, vernost, plemenitost; djeluje smirujue, suprotno od
crvene, pasivno, hladno, potie koncentraciju i umiruje.
Zelena - mir (maslinova grana, lovorov venac), nada, besmrtnost; odmara,
djeluje blago, stvara unutranji mir, odmara vid..
uta - um, pamet, svetlo, razum; djeluje poticajno, izaziva radost i veselje, velike
je vidljivosti i upotrebljava se u saobraaju.
Ljubiasta - arobnjatvo, pokora, strpljenje, umetnost; deluje mistino,
tajanstveno, oaravajue i priguuje strasti.
Naranasta - plodnost, sjaj, bogatstvo. Za Induse je ova boja simbol hrabrosti i
rtvovanj a;
Ruiasta - slatkoa, stidljivost, nenost, devojatvo.
Purpurna - ast, kraljevstvo, kardinalska boja, dostojanstvo, bogatstvo,
uzvienost.
Bela istoa, mir; umara; na veim povrinama se reflektuju ostale boje.
Crna - tuga, bolest, smrt, nesrea, teror; deluje otmeno i elegantno.

Boje i prostor
Bojom i razliitom svetlou moemo u prostoriji stvoriti poseban ugoaj i
atmosferu. Moemo naglasiti ili prikriti stvarnu veliinu prostorije. Tako npr.
dugaak hodnik skratimo, usku sobu proirimo i slino. Odabir toplih boja
prividno smanjuje stvarnu veliinu prostora, a elemente u prostoru zbliava, dok
hladne boje prostor prividno poveavaju i elemente udaljuju.
Optiko poveanje prostora
Svetle boje u prostoriji daju vie svetlosti i stvaraju utisak da su pune energije i
optimizma. Poveanje prostorije se postie:
- belim plafonom koji nam stvara utisak prostranosti;
- hladnim vrlo svetlim nijansama poput svetloplave, svetlozelene, svetloute
boje itd.;
- jednobojnim povrinama ili malim uzorcima na zidovima;
- ogledalima i glatkim i sjajnim povrinama,
- svetlim nametajem moemo prostoriju proiriti i dati joj nove dimenzije;
- kontinualnom podnom oblogom od zida do zida sa lajsnom uz zid, nametaj
da je podignut na noice da se to vie poda vidi.
Produenje prostorije se postie:
- bojenjem eonog zida vrlo svetlom bojom ili postavljanjem ogledala,
- bojenjem bonih zidova tamnijom bojom ili postavljanjem tamnijeg
namjetaja,
- postavljanjem uzorka uzdunih pruga na podu i/ili plafonu.
Nizak plafon moemo optiki povisiti:
- primenom svetlih boja pre svega hladnih, koje e prostoriju optiki dodatno
povisiti,
- bojenjem zidova i plafona istom svetlom bojom,
- vertikalnim linijama na zidovima,
- postavljnanjem ogledala na plafon.

Optiko smanjenje prostora se postie:

- zidovima obojenim toplim, tamnim pa i dreavo jakim bojama,
- zidove moemo opremiti razliitim bojama (meusobno kombinujemo
komplementarne boje ili koristimo harmoninu emu boja);
- velikim uzorcima na zidu ili tapetama ili kombinacijom razliitih materijala i
uzoraka.

Tamno (toplo) - blie svetlo (hladno) - dalje

- na optiko smanjivanje prostorije utie i obrada poda, tamnije boje poda, vie
manjih tepiha ili dreave boje e vizuelno smanjiti prostor .
Skraivanje duge prostorijee se postie:
- najudaljeniji zid obojimo tamnijom nijansom ili toplom bojom, koja zid optiki
priblii,
- uzdune zidove i nametaj obojimo svetlim bojama ili svetlijim nijansama, - na
pod postavimo poprean ili mreast uzorak (npr.: popreno poloen parket,
ploice ili podne obloge s uzorkom).

Tamno (toplo) - nie / svetlo (hlando) - vie

Visoki plafoni se vizuelno sniavaju tako to ih:

- obojimo svetlom toplom bojom, a jo se vei uinak postie tamnom toplom
bojom
- zidove ne obojimo do plafona ve neto nie gornji se pojas zida oboji istom
nijansom kakvom je obojen plafon ili se postavlja tukatura u boji plafona,
- zidove moemo obogatiti i vodoravnim linijama ili njihov donji deo ukrasiti
uzorkom,
- za pod su prikladnije tamnije boje i dizajn,
Uopteno, bojenje plafona i zida belom bojom (ili istom nijansom) greka je koja
se u prostoriji esto pravi.

Tamno (toplo) - ue / svetlo (hladno) - ire

Tekstura
Tekstura je kako neka povrina finalno obradjena: kako izgleda i osea se pod
rukom. Mogu biti grube, glatke, sjajne, tvrde, mekane, itd. Odlika formalnog stila
su sjajne i glatke teksture, dok je odlika neformalnog stila gruba tekstura.

Glatko
sjajno - Grubo i
formalno hrapavo mat
- neformalno

Taktilna tekstura je ona koju moemo osetiti od rukom, postoje varijacije na

povrini. Korienje raznih taktilnih tekstura u prostoriji doprinosi vizuelnoj
privlanosti.
Vizuelne teksture su one koje moemo samo videti - nema varijacija na povrini.
Ponekad se javljaju na zidovima kao razne tehnike bojenja
Uzorak (dezen, ara, mustra, urnek)
Uzorak ili ara ili dezen je slika na povrini objekta, odraz njegove strukture
ili naknadeno dodata. Na veim povrinama se najee ponavlja u nekom
ritmu. Koritenje uzoraka u prostorijama dodaje raznolikost ostalim elementima
prostora, i unosi ivost i pokrenutost u prostor. Osnovni uzorci su realni ili prirodni,
stilizovani, geometrijski i apstraktni.
Treba ih paljivo odabrati i kombinovati u dopadljive i atraktivne eme.

prirodni ili realni uzorci konvencionalni ili stilizovani uzorci

geometrijjski uzorci astraktni uzorak

PRILOG - Uticaj osnovnih boja na nae raspoloenje

Crvena boja
Crvena boja je optimistika, vitalna boja aktivnosti, vreline, kretanja, borbe i
strasnog ivota. To je najizrazitija, ekstrovertna boja puna ivota, sranosti,
rtvovanja, ljubavi, sa snanim oseanjima i strastima. Crvena boja ne ostavlja
nikog hladnim. Moete da je volite ili mrzite, ali prema crvenoj boji teko moete
da ostanete ravnoduni.
Crvena boja poveava tonus miia, ubrzava puls, podie krvni pritisak,
pojaava cirkulaciju krvi i delovanje jetre, izaziva luenje adrenalina i duboko
disanje. Moe takoe da izazove glavobolju, zato nije pogodna za emotivno
nestabilne osobe koje se brzo ljute.
Narandasta boja
Narandasta boja je uarena, svetlea, topla boja vatre i sunca. Asocira na
izlazak ili zalazak sunca, ukusno voe kao to su kajsije, mandarine, pomorande,
Za Induse je ova boja simbol hrabrosti i rtvovanja. Nije tako agresivna i
strasna kao crvena, ali je kao uvstveni stimulans vesela i prijatna boja koja
pomae da se savlada umor. Zbog navedenih karakteristika predstavlja korisnu
dodatnu pomo pri leenju depresija. Narandasta boja izraava nenost i
irokogrudost, laka je i ivahna. Ona takoe poboljava apetit i pomae pri
jutarnjem buenju.
Narandasta boja jaa plua, guterau i slezinu i stimulie rad srca. Ona
ubrzava varenje i poboljava apetit, a moe ili da smiruje ili da uzbuuje. Ova
boja moe da ustali oseanja, ali neke pojedince moe i da zamara. Sve
narandaste nijanse imaju isto znaenje i uticaj koji zavisi samo od
preovlaujue komponente (uta ili crvena).
uta boja
uta boja je boja sunca, svetlosti i optimizma koja okrepljuje, aktivira i oslobaa
od strahova. Ona podstie budnost i koncentraciju i simbolizuje stvaralatvo i
mudrost. Takoe podstie dinaminost, a njena vana karakteristika je i
komunikativnost (zato su potanski sanduii ute boje). Na zidovima i drugim
mestima u stanu pozitivno utie na oseanja.
uta boja najvie utie na organe za disanje, pomae pri leenju psihoneuroza,
podie krvni pritisak i ubrzava puls i disanje. Ima povoljan uticaj na nervni sistem.
Najee nijanse ute boje su: mutna uta (smirivanje, razmiljanje), iva uta
(ivahnost, neustraivost, sloboda), maslinasta uta (mrano raspoloenje) i limun
uta (paljivost, ivahnost, ilost, usavravanje).
Zelena boja
Kau da je to boja zdravlja. Zelenim bojama se lei nervni zamor i histerija jer
umirujue deluje na nervni sistem, efikasna je pri leenju od iscrpljenosti i moe
da ublai migrene. Za zeleno svetlo je karakteristino da proiruje kapilare,
smanjuje pritisak i stimulie lezde sa unutranjim luenjem. To je takoe boja
mira, relaksacije, odmora i razmiljanja. Njena simbolika utie na ovekova
oseanja, smiruje i oslobaa. Ova boja je znamenje uravnoteenosti.
Poto deluje smirujue, ona je najprikladnija za kupatila i spavae sobe,
eventualno u obliku biljaka. U odnosu na crvenu, zelena boja ima suprotne
efekte: sniava krvni pritisak, smiruje nervni sistem i migrene, uspostavlja linu
ravnoteu, ublaava iscrpljenost i nesanicu i iri kapilare.
Plava boja
Plava boja spada meu osnovne boje. Njena suprotnost je uta boja, a smea
obe je zelena koja udruuje karakteristike obe boje. U prirodi je iroko zastupljena
kao plavetnilo neba koje se odslikava u vodi. Simbolika plavetnila: mudrost,
inteligencija, besmrtnost, beskonanost, dubina, uzvienost, poduhovljenost,
mistika. Njene psiholoke asocijacije: jasno, svee, lako (boja atmosfere),
prozirno, vazduno, udaljeno, tiho, mirno,
Fizioloki uinci plavetnila: smiruje srani puls, usporava ritam disanja, smiruje,
podstie umne aktivnosti, introspekciju, sabranost za nju kau da je boja mira i
odmora.
Ljubiasta boja
Ljubiasta boja je smea plave i crvene boje. Ako jedne komponente ima vie
od druge, ljubiasta boja dobija karakteristinu nijansu i odgovarajui udeo
karakteristika obe komponente plave boje mira, udaljenosti, duhovnosti, ... i
crvene boje pokreta, strasti, ivotne snage, vreline, energije, ... Poto u sebi sadri
karakteristike ekstremno razliitih osnovnih boja (vrue, hladno, ...), ljubiasta
boja deluje nekako tajanstveno.
Bela boja
Bela boja je boja jasnosti, a kao talasanje je meavina sve tri prirodne boje: ute,
crvene i plave. Zato na belu boju veinom reagujemo pozitivno. Ona simbolizuje
jasnost, nevinost i istotu, a takoe i nov poetak, roenje. Sa blagim plavim
nijansama deluje vrlo hladno. Ona predstavlja i boanski simbol savrenstva,
ponosa, dobrote i venosti.
Belo obojen stan je svetao, izgleda prostran, ali velika koliina beline deluje
pusto, sterilno i skoro kao bolnica, zato se preporuuje da beli zidovi budu
molovani ili ukraeni posterima i uokvirenim slikama.
Trendovi
Pregled trendova u zadnjih nekoliko godina:
trend za 2013
 Trend za 2015 godinu - prolee

Pantone 10.decembra 2014. objavio BOJU 2015. godine:

najava za 2016: prolee
2016. godine su prvi put proglaene 2 boje za boju godine:
OSVETLJENJE U ENTERIJERU

Da bismo videli i doiveli neki prostor potrebno je adekvatno osvetljenje. Ono

slui i za stvaranje pravog utiska i atmosfere. Vrlo je bitno odabrati i pravilno
regulistati izvore svetla, jer greke utiu i na doivljavanje enterijera, ali i u
svakodnevnom korienju prostora.
Dve osnovne vrste osvetljenje u enterijeru su prirodno i vetako osvetljenje.

Prirodno svetlo
Prirodno osvetljenje je sunevo svetlo ili dnevno svetlo, ali i meseina, svetlo
zvezda, munja, neke biljke i ivotinje, prirodni poari....
Dnevno svetlo se odlikuje odreenom talasnom duinom i specifinom bojom.
Ono je razliito u odnosu na razliita doba dana, vremenske uslove, godinja
doba, orjentaciju prostora, veliinu, oblik i raspored prozora. Da se dobro osvetli
prostorija prozor bi trebalo da bude min 1/7 povrine prostorije. Od jakog
sunanog svetla treba se zatititi brisolejima, kurama, roletnama, senilima,
zavesama i slino. Severna strana daje ujednaeno dnevno svetlo koje ne pravi
senke, dok juna daje intenzivno bljetee svetlo od koga se u pojedinim
periodima dana i godine treba adekvatno zatiti.
Na osvetljenost utiu i povrine u enterijeru: glatke i sjajne povrine reflektuju i
pojaavaju svetlo u prostoriji, ak mogu promeniti i boju svetla.

Vetako svetlo
Od davnina ovek ima potrebu da produi dan i da osvetli prostor u kome ivi i
radi, te koristi i stvara razne izvore osvetljenja: vatra, uljarice, ike, svee, gasne
lampe, a 1879. godine Tomas Alva Edison je izmislio pukastu elektrinu sijalicu.
Dobra rasveta prostor osvetljava i ispunjava energijom, ak moe da ga u
potpunosti transformie. Ona potpomae stvaranju specifinog ambijenta i
naglaava stil prostorije. Jako je bitno da budu ispotovani sigurnosni uslovi u
projektovanju elektrine instalacije i da instalaciju uradi struno lice.
Opte je pravilo da je funkcionalna instalacija presudna za svetlosni dijagram, a
da ga dekorativna oprema samo stilizuje. Najbolja reenja kombinuju i jedno i
drugo i kao rezultat dobijamo fleksibilne ideje za rasvetu koje se mogu prilagoditi
promenljivim zahtevima. I ovde treba voditi rauna o odravanju (ienje,
zamena sijalica, posebno na nedostupnim mestima).

Svaki izvor svetla ima 5 karakteristika:

1. jaina svetlosti,
2. ravnomernost osvetljenja,
3. odsustvo bljeska,
4. ispravnost senki i
5. boja svetlosti.

1. Jaina svetlosti je najznaajnija za ovekov vid i konfor. Dnevno svetlo je

takve snage da se meri na hiljade luxa i zadovoljava ovekove potrebe.
Vetako osvetljenje treba da je to blie dnevnom svetlu. Postoje strunjaci koji
se bave proraunom osvetljenosti za odreene funkcije i poslove.

2. ne mora svaki kraj prostorije da bude isto osvetljen, ali je prijatnije kad je
prostor osvetljen sa vie svetiljki, koje su recimo, modularno rasporeene na
tavanici.

Osnovni principi ravnomernosti osvetljenja su:

- direktni nain osvetljenja - gde se svetlost direktno, pravolinijski prstire do

odreenih prostora, recimo centralno svetlo iznad trpezarijskog stola.
Ukoliko je svetlo jae, utoliko je mrak izvan izraeniji, a senke su otrije,
- poluindirektni gde je izvor svetla usmeren i prema plafonu i prema
prostoriji, ili opalna kugla, od koje ide svetlo na sve strane cela prostorija
je osvetljena, a senke su poluotre,
- indirektno gde se sva svetlost emituje prema tavanici, koja je bela ili
svetla i ona emituje svetlost, tako da skoro nema senki u prostoriji.
Nain osvetljenja direktno utie na ispravnost senki.

3. odsustvo bljeska je vrlo znaajno za uslove osvetljenja treba izbei direktan

bljesak iz izvora osvetljenja, ak i odraz bljeska izvora svetla. Dobro osvetljenje
podrazumeva nesagledavanje svetlosnih izvora, a to se postie skrivanjem izvora
svetla: poloaj svetiljke iza nekih prepreka, ak konstruktivnih elemenata, ili razni
lusteri, zasloni, abauri ili senila.

4. ispravnost senki kod nekih poslova, recimo crtanja, takva da smeta, ali neki
tehnoloki procesi trae senku, recimo tkaki proces.

5. boja osvetljenja da bude to blia boji dnevnog osvetljenja tei se da se

spektralni sastav to vie poklopi sa dnevnim (recimo kupovina tekstila, kad se
iznosi na dnevno svetlo da bi se videla prava boja).
Vrste osvetljenja

Opte mogunost sagledavanja prostora, a moe i druge funkcije,

Posebno ili namensko za odreene namene, recimo radno osvetljenje, gde

svako radno mesto ima svoje osvetljenje, u tom sluaju je opte osvetljenje
diskretnije.

U stanu recimo, pored opteg osvetljenja, treba i radno osvetljenje u radnom

delu, iznad stola u trpezariji, u delu za sedenje, posebno osvetljenje u kuhinji (od
opteg se stvaraju senke na radni deo, te se mora posebno osvetliti), u spavaoj
sobi pored opteg i osvetljenje pored uzglavlja koje ima duboko zasenenje da
ne smeta drugom korisniku, u kupatilu pored plafonjere i osvetljenje oko
ogledalo koje osvetljava osobu koja se gleda.

Akcentno osvetljenje za naglaavanje raznih zbirki, slika, dekoracija ili

arhitekonskih detalja.
Tehnike mogunosti, ekonomska dostupnost, mala potronja energije danas
omoguuju da se svetlosni izvori postavljaju svuda u prostoru, pa ak i u/na
nametaj (garderobe, vitrine, na otvorene police, biblioteke, u ladice, na sokle
kuhinja i kreveta, pa izgledaju kao da lebde....)

Razni sluajevi opeg i posebnog, direktnog i indirektnog osvetljenja.

Za indirektno osvetljenje i tavanica treba da bude REFLEKTUJUA, da nije glatka,

ve to rapavija da dobro rasipa svetlost. Ako je svetlo postavljeno du zidova, ili
na plafonu, onda je dobro da ide skroz oko prostorije. Mogu biti gusti takasti
izvori ili linijski izvori.

2. ako raf ne zadovoljava osvetljenje, onda se postavlja po celoj povrini

tavanice, indirektno osvetljenje moe i sa zidova, ak i sa poda (Muzej revolucije
u Novom Sadu)

3. takasti sistem osvetljenja, sistem reflektora sa usmerenim svetlom, nekad

usmereno na zid ili plafon kao indirektno,

4. direktono osvetljenje kanali na tavanici gde se smetaju svetlosni izvori koji

emituju svetlost a skriveni su

5. transparentna tavanica, staklo ili neka druga konstrukcija sputena

tavanica, sve instalacije su postavljene iznad, a svetlosni izvori iznad
transparentnih elemenata.

Dobro je da je izvor svetla na istom mestu odakle dolazi idnevno svetlo, recimo u
sklopu garnie.

insko osvetljenje kada se svetlosni izvor kree po inama, pogodno za

osvetljenje dekorativnih predmeta na zidu, kao takasto osvetljenje koje se
pomera du ina.

Kao izvori svetla danas se koriste elektrina sijalica, halogene sijalice, razne
neonske svetiljke, LED (light emitting diode), optika vlakna, pa i svetlosne cevi
koji uopte ne troe energiju, to su aluminijumske cevi visoko uglaane
unutranjosti koje prirodnu svetlost sa krova prenose u prostoriju. Neke imaju
odreenu jainu i boju svetla, a kod nekih se moe podeavati i jaina svetla
(na prekidau sa potenciometrom, tzv. dimmerom), mogu se projektovati tako
da se programirano ili senzorski ukljuuju i iskljuuju, neki mogu menjati boje, ak
se mogu i programirati promene boje, paljenje i gaenje.

POLOAJ OSVETLJENJA - Osvetljenje se moe postaviti kao plafonsko u vidu

plafonjera ili viseih lustera, zidno u vidu zidnih lampi razliitog oblika i poloaja
(danas ak i spot lampice pri dnu zida), kao podne i stone lampe razliitog
oblika i veliine, ili se mogu ugraditi u sam pod radi postizanja posebnih efekata.

Proizvodjai svetiljki esto prave setove: luster (razliitih veliina), zidna i stona
lampa.

Pored potrebe da se adekvatno prorauna svetlosni dijagram i potrebna

koliina svetla u pojedinim uslovima, postoje posebni strunjaci koji se bave
pitanjima ambijentalne rasvete i njenim projektovanjem.

Dobro prostudirano osvetljenje je povezano sa adekvatno postavljenim

prekidaima (ponekad na vie mesta da budu pristupani korisnicima u raznim
situacijama),i instalacijama, elektrina strujna kola su smisleno povezana i
prilagoena korisniku i omoguuju stvaranje raznih svetlosnih scenarija i
atmosfera u prostoriji.

Zasloni svetiljki - abauri - senila mogu biti od razliitih materijala: od kristaliog,

bojenog, opalnog stakla, metala, plastike, drveta, tekstila, pergamenta, i raznih
drugih materijala ili kombinacije i vrlo esto ima ulogu znaajnog dekorativnog
elementa enterijera. Sam materijal senila utie na kvalitet i koliinu proputene
svetlosti, ali i na ukupan utisak o enterijeru dotinog prostora.

varijante modularnog osvetljenja ugra+enog u sputene plafone

TRADICIONALNA KUA NAIH KRAJEVA
Osnovna podela na

- gradsku kuu i - seosku kuu

Obratiti panju na osnovne elmente enterijera, ugraeni i pokretni nametaj i
dekoracije.
Obratiti panju na fleksibilnost prostora tradicionalne kue i dnevno i nono
korienje prostora u kui.

Tekst o kui kneginje Ljubice:

Moja kua

http://www.politika.rs/rubrike/Moja-kuca/Konak-kneginje-Ljubice.lt.html

12/10/2011 9:31:35 AM

Umee ivljenja

Konak kneginje Ljubice

Ili emo pei vola ili zaljuljati konopac, rekao je knjaz Milo Obrenovi svom protomajstoru
Hadi-Nikoli ivkoviu kada mu je dao zadatak da za dve godine izgradi kuu, koja se danas
zove Konak kneginje Ljubice. Hadi Neimar je protrljao vrat i posao zavrio u roku
Kue su kao noene cipele, govore sve o svojim vlasnicima. Konak kneginje Ljubice je sazidan u
tursko-balkanskom stilu sa elementima baroka, oslikavajui tako vreme postupnog okretanja
Srbije od osmanlijskog vremena evropskom. Blizina turskog garnizona na Kalemegdanu
nalagala je podizanje visokog zida oko Konaka, kao i isturanje svetlarnika-osmatranice na
krovu. Takoe, i glavni ulaz je sklonjen na donju stranu, prema Savskoj padini, da bi bio
zatien od neprijateljskih pogleda iz jo turske varoi.

U 1.400 kvadrata dinastike kue ivela je kneginja sa dva sina, Milanom i Mihailom, a
povremeno i knjaz Milo, koji se plaio ene Ljubice i izbegavao je od kad je iz kubure ubila
njegovu ljubavnicu Petriju.

Skromnost odlikuje kneginjine sobe: tu nema ni stolica ni kanabea, sedelo se na seiji, klupi uza
zid prekrivenoj ilimom. Posluenje se donosilo u tepsijama, ibricima i fildanima, stavljalo se
na pekun, visoki, uski stoi za kafu, i na siniju, metalni, i sofru, drveni okrugli, niski sto.
Umesto ormana drvena krinja, okovana, a nije bilo ni kreveta spavali su na duecima koji su
se prostirali na podu. Preko dana dueci su sklanjani u posebno napravljene otvore u zidu
dueklije, dananje plakare.

Kua se grejala iz est odaklija, loita, i svaka je imala svoj dimnjak. Odaklije su sa zadnje
strane bile povezane sa kaljevim peima, ali tako da se loita nalaze u posebnim, malim
prostorijama izmeu soba u kojima se spavalo. Elegantno, kao parno grejanje. Samo to su za
ovaj gospodarski komfor trebale kamare drva i eta posluge.

Otvoreni prostor divanhane seije za razgovore, grejao se mangalama, prenosivom posudom sa

noicama u kojoj je goreo samo ar. Divanhana je turski salon, nalazi se odmah pored ulaznih
stepenica, koje su visoke i strme, to treba da opomene gosta da dolazi kod gospodara i da ga
odmah malo smanji. A onda je i sama divanhana odignuta za dva stepenika od hola, da bi se
razgovoru dalo na znaaju. Prie na divanhani i simbolino i praktino bile su na viem nivou.

-----------------------------------------------------------

Hamam u mermeru

Pet godina po zavretku gradnje, 1836, dozidan je veliki hamam, koji je pokvario pravilnu
pravougaonu proporciju konaka, 26 puta 18 metara. Dvadeset pet kvadrata hamama dobijalo je
svetlost preko malih, okruglih prozora u krovu. Kneginjin hamam je bio obloen mermerom i
imao je podno grejanje, hipokaust, po uzoru na rimske palate. Sauvana je i originalna boja zida
terakot.
Fenomen vatre u enterijeru/kamini

Vatra kao prirodna pojava se u enterijeru javlja jo od praistorije: grejanje,

osvetljavanje, spremanje hranje (verovatno je praoveku upalo sirovo meso u
vatru, pa je video da je to ukusnija hrana od sirove), a ugarci za oslikavanje
zidova peine. Tradicionalna kua ima ognjite ili oganj ili tednjak, i prostorija u
kojoj se ono nalazi obino se zove kua(za razliku od sobe).
Otvoreni plamen u kaminima ili peima pruaju ugoaj svim ulima: toplote,
vesele igre plamena, zvuka (pucketanje), mirisa smola u drvetu koji se razvija
gorenjem.... Meka drva stvaraju bogat plamen i brzo gore, a tvrda gore polako
ali ostaje bogat ar koji daje interesantno osvetljenje... savremeni ureaji treba
da onemogue stvaranje dima.... pojedine voke daju specifian miris, strala
loza, ruino drvo pucketa dok gori....
Drvo treba da je dobro prosueno, treba ostaviti pored kamina prostor da se
drvo malo prosui... jedino drvo koje gori sirovo, odmah posle obaranja je breza.
Konstrukcija kamina je posebna tema: posebni materijali (amotne cigle i
malteri) dobro dimenzionisanje kamina da bi mogao da zagreje prostoriju,
dobro dimenzionisan i reen dimnjak da ne vraa dim i da ne bi bilo
neprijatnosti. Posebne tabele za dimenzionisanje svih elemenata prostorije
prema veliini prostorije u m2 i m3.
Arhitektonsko oblikovanje kamina je posebna pria.... esto kroz osnovni
graditeljski postupak, ili se na osnovnu konstrukciju moe aplicirati obloga po
elji i u skladu sa ostalim elementima enterijera.
Pored kamina pribori za kamin: preklad na koji se naslanja prva cepanica, zatim
razne maice, lopatice, esto oblikovani sa posebnom panjom, od kovanog
gvoa i slino... danas se moze nabaviti i usisivac za pepeo koji olaksava
uklanjanje pepela....
Poloaj kamina u prostoriji je vrlo bitan, preporuke.
Savremeni kamini: druga goriva, plin, struja .... ostaje samo arhitektonski izgled...
ili dizajn, a sve ostalo je sterilno isto i bezulno - senseless... bez angaovanja
ostalih ula ... ili ih angauje opet na vetaki nain...
(recimo pokretni kamin na struju koji se moe pomerati kao bilo koja druga
elektrina grejalica...)
PRILOG

Konceptna tabla
Na osnovu zahteva klijenta, dizajner svoje ideje i inspiracije za budui
dizajn moe predstaviti konceptnom tablom na kojoj e prikazati
karakter budueg enterijera kroz momente koji su ga inspirisali za
konkretan zadatak. To ne moraju i ne treba da budu elementi koji se
direktno odnose na sam enterijer, nego ono to je sutina inspiracije i
budue atmosfere enterijera, a moe da bude bilo koja senzacija
koja je inspirisala autora i koja e se na odgovarajui nain preko
konceptne table preneti klijentu. esto se kombinuju, ali ih ne treba
meati sa dekorativnim i kolor emama koje nastaju razradom
konceptne table.
Table uzoraka i kolor eme