Pravilnik o Programu Zavrsnog Ispita U Osnovnom Obrazovanju I Vaspitanju

BUDITE NA PRAVNOJ STRANI
online@paragraf.rs
www.paragraf.rs
Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex
Ukoliko ovaj propis niste preuzeli sa Paragrafovog sajta ili niste sigurni da li je u pitanju vaea verzija propisa,
poslednju verziju moete nai OVDE.
PRAVILNIK
O PROGRAMU ZAVRNOG ISPITA U OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 1/2011, 1/2012, 1/2014 i 12/2014)
lan 1
Ovim pravilnikom utvruje se program zavrnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju i propisuje obrazac javne isprave o obavljenom zavrnom ispitu u osnovnom obrazovanju i
vaspitanju.
lan 2
Program zavrnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju sadri cilj programa zavrnog ispita, strukturu programa zavrnog ispita i odreen broj obrazovnih standarda sa
primerima zadataka kojima se ispituje njihova ostvarenost.
lan 3
Obrazac javne isprave o obavljenom zavrnom ispitu u osnovnom obrazovanju i vaspitanju u obliku je lista veliine 21 x 29,5 cm, na 100-gramskoj hartiji, svetloplave podloge sa
grbom Republike Srbije u pozadini teksta, a kada se tampa i izdaje dvojezino, veliine je 25 x 35 cm.
Javnu ispravu o zavrnom ispitu u osnovnom obrazovanju i vaspitanju izdaje i osnovna kola za obrazovanje odraslih.
lan 4
Program zavrnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju i obrazac javne isprave o obavljenom zavrnom ispitu u osnovnom obrazovanju i vaspitanju odtampani su uz ovaj
pravilnik i ine njegov sastavni deo.
lan 5
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".
Samostalni lanovi Pravilnika o izmeni i dopuni

Pravilnika o programu zavrnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 1/2014 i 12/2014)
lan 2
(Brisan)
lan 3
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku RS - Prosvetnom glasniku".
Samostalni lan Pravilnika o izmenama

Pravilnika o programu zavrnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 12/2014)
lan 3
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije - Prosvetnom glasniku".
Program zavrnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju

Cilj programa zavrnog ispita
Cilj programa zavrnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju je, saglasno Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Slubeni glasnik RS" br. 72/09, 52/11 i 55/13),
priprema uenika za polaganje zavrnog ispita na kraju obaveznog osnovnog obrazovanja.
Struktura programa zavrnog ispita

Zavrnim ispitom procenjuje se koliko je uenik tokom osmogodinjeg kolovanja ovladao znanjima i umenjima iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, matematike i prirodnih i
drutvenih nauka (biologija, geografija, istorija, fizika i hemija). Zavrni ispit nakon zavrenog osmog razreda polau svi uenici.
Uenici koji zavre osmi razred u kolskoj 2014/2015. godine, kao i naredne generacije uenika osmog razreda, polau zavrni ispit reavanjem zadataka u okviru tri testa: iz
predmeta Srpski jezik, odnosno maternji jezik, iz predmeta Matematika i kombinovanog testa. Kombinovani test ispituje kompetencije iz prirodnih i drutvenih nauka i obuhvata sadraj
iz nastavnih predmeta Biologije, Geografije, Istorije, Fizike i Hemije kao i opte kompetencije, zajednike za pojedine prirodne i drutvene nauke.
Program zavrnog ispita odreen je kompetencijama koje se oekuju od uenika na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Ta oekivanja utemeljena su u nastavnim programima i
optim standardima postignua - obrazovnim standardima za kraj obaveznog obrazovanja za uenike koji su redovno zavrili osnovnu kolu, odnosno optim standardima postignua
za osnovno obrazovanje odraslih ukoliko su polaznici obavezno obrazovanje zavrili po programu za funkcionalno obrazovanje odraslih. Testovima se mogu ispitivati sve kompetencije
opisane obrazovnim standardima za predmete Matematika, Srpski, odnosno maternji jezik, Biologija, Geografija, Istorija, Fizika i Hemija. Liste standarda utvrene su Pravilnikom o
optim standardima postignua - obrazovnim standardima za kraj obaveznog obrazovanja ("Prosvetni glasnik", broj 5/10), odnosno Pravilnikom o optim standardima postignua za
osnovno obrazovanje odraslih ("Slubeni glasnik Republike Srbije", broj 50/13 i 115/13).
Testovi koje uenici reavaju na zavrnom ispitu sastoje se od pitanja i zadataka kojima se ispituju kompetencije sva tri nivoa obrazovnih standarda. Testovi su zasnovani na
nastavnim sadrajima koje su uenici uili i kompetencijama koje su predviene obrazovnim standardima. Testovi zavrnog ispita sastavljeni su od neobjavljenih zadataka i sadre od
20 do 40 zadataka u zavisnosti od procenjene teine i tipa korienih zadataka. U sluaju polaznika koji zavrni ispit polau po programu za funkcionalno obrazovanje odraslih ili
uenika za koje se testovi prilagoavaju, broj zadataka u testu moe biti manji od 20.
Uenik moe da ostvari najvie 10 bodova na testu iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, 10 bodova na testu iz matematike i 10 bodova na kombinovanom testu. Uenik po osnovu
opteg uspeha moe da ostvari najvie 70 bodova. Najvei broj bodova koji uenik moe imati na osnovu opteg uspeha i uspeha na zavrnom ispitu je 100 bodova.
Uenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polau zavrni ispit u skladu sa njihovim motorikim i ulnim mogunostima, odnosno uslovima koje zahteva odreena vrsta invaliditeta.
Prilagoavanje uslova i sadraja zavrnog ispita uenicima sa smetnjama u razvoju vri se prema individualnom obrazovnom planu.
Obrazovni standardi za kraj obaveznog obrazovanja za srpski jezik sa primerima zadataka
Sledei iskazi opisuju ta uenik/uenica zna i ume na osnovnom nivou.
1. VETINA ITANJA I RAZUMEVANJE PROITANOG

U oblasti VETINA ITANJA I RAZUMEVANJE PROITANOG uenik/uenica:
SJ.1.1.1. razume tekst (irilini i latinini) koji ita naglas i u sebi*
SJ.1.1.2. razlikuje umetniki i neumetniki tekst; ume da odredi svrhu teksta: ekspozicija (izlaganje), deskripcija (opisivanje), naracija (pripovedanje), argumentacija, propaganda
Zadatak
Proitaj sledei tekst i zaokrui slovo ispred tanog odgovora.
Miroslavljevo jevanelje bie izloeno u sobi na prvom spratu Narodnog muzeja u Beogradu u toku jeseni. Prema pravilima o izlaganju, delo e biti dostupno graanima deset dana. Snimanje nee biti
dozvoljeno.
Navedeni tekst:
a) opisuje;
b) komentarie;
v) definie;
g) obavetava.
Reenje
g) obavetava
SJ.1.1.3. prepoznaje razliite funkcionalne stilove na jednostavnim primerima
Zadatak
Kojim su stilom napisani sledei tekstovi (administrativnim, publicistikim ili naunim stilom)?
a) Prijavljivanje za ovogodinju sezonu letnjih kampova kod nas i u svetu poelo je krajem marta i do sada se, kako saznajemo od organizatora u udruenju "Mladih istraivaa Srbije", prijavilo ve 430
mladih volontera. Ima jo oko 1.700 slobodnih mesta, a prijavljivanje je otvoreno do popune kampova.
_____________________________
b) Neki neprelazni glagoli, odn. neka njihova ua znaenja, postajali su i prelazni: goreti (vatra gori, neprel.) - goreti ugalj, goreti sveu (prel.); ili su dobijali odn. pojaavali formalne oznake prelaznosti, tj.
sticali razliite akuzativske dodatke koji nisu objekatske prirode; ponekad i obratno, neki prelazni glagoli postajali su i neprelazni: prei livadu (prel.) - prei (bolest je ve prela, neprel.), to je daleko rea
pojava.
_____________________________
v) Zatitnik graana je nezavisan dravni organ koji titi prava graana i kontrolie rad organa dravne uprave, organa nadlenog za pravnu zatitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i
drugih organa i organizacija, preduzea i ustanova kojima su poverena javna ovlaenja.
_____________________________
Reenje
a) publicistikim (stilom)
b) naunim (stilom)
v) administrativnim (stilom)
SJ. 1.1.4. razlikuje osnovne delove teksta i knjige (naslov, nadnaslov, podnaslov, osnovni tekst, poglavlje, pasus, fusnota, sadraj, predgovor, pogovor); prepoznaje citat; slui se
sadrajem da bi pronaao odreeni deo teksta
Zadatak
Pred tobom je deo sadraja jedne knjige. Paljivo ga pregledaj i odgovori na pitanja.
SADRAJ
Strana
O predmetu sintakse i sintaksikim jedinicama 1-6
Reenice po sadrini 6-21
Vidovi reenica po sastavu 21-22
PROSTE REENICE 23-152
Subjekat 23-34
Predikat 34-47
Zavisni lanovi reenice 47-86
Odredbe 48-74
Imenike odredbe 48-65
Odredbe zavisnih delova reenice 65-74
Dopune 74
Glagolske dopune 74-84
Priloke i imenske dopune 84-86
Reenice s neizreenim glavnim delovima 86-119

Reenice bez subjekta 87-88
Bezline reenice 88-95
Nepotpune reenice 95-119
Kongruencija 119-152
SINTAGME 153-775
Pojam i vrste sintagme 153-159
Padene sintagme
Funkcije i znaenja padea 159-527
Nominativ 165-171
Vokativ 171-174
Genitivne sintagme 174-359
A. Bez predloga 174-212
Prisvojni (posesivni) genitiv 175-193
Ablativni genitiv 193-194

Partitivni genitiv 194-212
B. Genitivne sintagme s predlozima 212-359
a) Na kojim stranicama se nalazi tekst o prilokim i imenskim dopunama?
_________________________________
b) Navedi broj stranice na kojoj poinje tekst o vokativu.
_________________________________
Reenje
a) 84-86
b) 171
SJ. 1.1.5. pronalazi i izdvaja osnovne informacije iz teksta prema datim kriterijumima
Zadatak
Paljivo proitaj tekst i odgovori na pitanja.
INI DOBRO - VRATIE TI SE!
Fleming je bio siromaan kotski seljak. Jednog dana, dok je radio u polju, zauo je vapaje za pomo koji dolaze iz oblinje movare.
Tamo je, do struka u crnom mulju, bio prestravljeni deak, koji je vritao i borio se kako bi se oslobodio. Farmer Fleming je spasao deaka od spore i zastraujue smrti u blatu movare.
Sledeeg dana otmena koija pojavila se u dvoritu skromne Flemingove kue. Otmeno obuen plemi siao je iz koije i predstavio se kao otac deaka koga je farmer dan ranije spasao.
"elim da vas nagradim", rekao je plemi. "Spasili ste ivot mom sinu!"
"Ne, ne mogu to da prihvatim", odgovorio je ponosno kotski seljak, odbijajui ponudu.
U tom trenutku farmerov sin se pojavio na ulaznim vratima kue.
"Da li je to va sin?", upitao je plemi.
"Da", ponosno je odgovorio farmer.
"Imam predlog za vas", ree plemi. "Dopustite mi da mu pruim obrazovanje kakvo e i moj sin imati. Ako je na svog oca, on e, bez sumnje, izrasti u oveka na koga emo obojica biti ponosni."
I to je i uinio...
Sin seljaka Fleminga, Aleksandar Fleming, pohaao je najbolje kole i u roku diplomirao na Medicinskoj akademiji "St. Marus" u Londonu. Postao je poznat irom sveta kao pronalaza penicilina.
Mnogo godina kasnije, sin onog istog plemia koga je spasao farmer Fleming, dobio je teku upalu plua, koja je u to vreme bila isto to i smrtna kazna. Ono to mu je u tom trenutku spasilo ivot bio je -
penicilin.
Pitate se kako se zvao taj plemi?
Lord Landorf eril!
A kako se zvao njegov sin?
Vinston eril!
Zaokrui slova ispred tanih tvrdnji:
1. Aleksandar Fleming je bio: a) siromaan kotski seljak;

b) sin kotskog seljaka;
v) plemi;
g) sin lorda Landorfa.
2. Aleksandar Fleming je poznat po: a) tome to je spasao plemikog sina;
b) doprinosu medicini;
v) bogatstvu steenom na imanju;
g) dobrim ocenama na studijama.
Reenje
1. b) sin kotskog seljaka

2. b) doprinosu medicini
SJ. 1.1.6. razlikuje u tekstu bitno od nebitnog, glavno od sporednog
Zadatak
Podvuci u sledeem tekstu dve reenice u kojima su iskazane najvanije informacije u vezi s molekulima:
O molekulima
Za molekule se moe rei da predstavljaju najsitnije mogue delove neke supstance koji jo uvek zadravaju osobine te supstance. Molekul eera je najsitniji deo eera s tim osobinama. Kao to se
atomi udruuju u molekule, molekuli se udruuju u ogromne skupove i tako grade tela koja su dostupna naim ulima. Jedno zrno eera je sainjeno od ogromnog broja molekula eera. Zanimljivo je
pomenuti da se led, voda i vodena para sastoje od potpuno istih molekula. Razlika koja postoji izmeu te tri supstance proistie samo iz naina na koji se molekuli meusobno udruuju.
(Tomislav Senanski, udesa elektriciteta, prilagoeno)
Reenje
Za molekule se moe rei da predstavljaju najsitnije mogue delove neke supstance koji jo uvek zadravaju osobine te supstance. Molekul eera je najsitniji deo eera s tim osobinama. Kao to se
atomi udruuju u molekule, molekuli se udruuju u ogromne skupove i tako grade tela koja su dostupna naim ulima. Jedno zrno eera je sainjeno od ogromnog broja molekula eera. Zanimljivo je
pomenuti da se led, voda i vodena para sastoje od potpuno istih molekula. Razlika koja postoji izmeu te tri supstance proistie samo iz naina na koji se molekuli meusobno udruuju.
Zadatak
Proitaj tekst, a potom uradi zadatak.
Kreda
Kreda, obina naa bela kolska kreda, ima neobino ime i jo neobinije poreklo. Ona potie s juga, sa dananjeg grkog ostrva Krita, poznatog jo i pod starim imenom Kreta. Tim drugim, starijim
imenom, imenom Kreta, nazivali su stari Latini (Rimljani) jednu belu, krhku pisaljku od krenjaka - verovatno zato to su je doneli s Krete prilikom nekog vojnog pohoda. U naem jeziku, ili u jeziku iz kog
smo tu re preuzeli, latinska kreta (ili creta, kako su oni pisali) postala je - kreda. Piui njome svakodnevno po kolskoj tabli, mi danas i ne pomiljamo da ta obina, lomljiva pisaljka nosi ime jednog
velikog ostrva, nadaleko uvenog po svojoj staroj umetnosti i pismenosti.
(Milan ipka, Prie o reima)
U tabeli se nalaze neki od podataka iz ovog teksta. Stavi znak + ukoliko smatra da je podatak vaan za objanjenje porekla rei i znak - ukoliko smatra da podatak nije vaan.
Podatak iz teksta + ili -
Piemo kredom po tabli, svakodnevno.
Stari naziv ostrva Krit je Kreta; otuda i naziv za ovu pisaljku.
Krit je uven po svojoj staroj umetnosti.
Latinska re "kreta" postala je re "kreda".
Reenje
Podatak iz teksta + ili -
Piemo kredom po tabli, svakodnevno. -
Stari naziv ostrva Krit je Kreta; otuda i naziv za ovu pisaljku. +
Krit je uven po svojoj staroj umetnosti. -
Latinska re "kreta" postala je re "kreda". +
SJ.1.1.7. povezuje informacije i ideje iznete u tekstu, uoava jasno iskazane odnose (vremenski sled, sredstvo - cilj, uzrok - posledica i sl.) i izvodi zakljuak zasnovan na
jednostavnijem tekstu
Zadatak
Paljivo proitaj navedene reenice i utvrdi njihov redosled, upisujui na liniju ispred svake broj 1, 2 ili 3.
_____ Nakon dve velike poplave koje su unitile skoro celokupan biljni fond, ova bata je premetena na dananju lokaciju, na imanje koje je kralj Milan Obrenovi nasledio od svog dede Jevrema, po
kome i dananja bata nosi ime Jevremovac.
_____ Nepune tri godine posle prelaska na novu lokaciju, u botanikoj bati je podignuta prva staklena bata, koja je tada predstavljala jednu od najveih i najlepih staklenih bata u ovom delu Evrope.
_____ Na predlog Josifa Pania, odlukom Ministarstva prosvete Kraljevine Srbije, osnovana je Kraljevska botanika bata u Beogradu kao prva botanika bata u Srbiji, pored obale Dunava na Dorolu.
Reenje
2, 3, 1
SJ. 1.1.8. ita jednostavne nelinearne elemente teksta: legende, tabele, dijagrame i grafikone
Zadatak
Pred tobom je deo repertoara beogradskih pozorita za decembar. Planira da svog mlaeg roaka 23. decembra odvede u pozorite. Tog dana izvodi se pet predstava. Napii njihove nazive.
BOKO BUHA
Trg Republike 3, tel. 2632-887
18.12. u 12 i 17 - Fazoni i fore, V. Rumovi i Lj. Rumovi, novogodinja predstava
20.12. u 11 i 13 - Fazoni i fore, V. Rumovi i Lj. Rumovi,
21.12. u 11, 13 i 17 - Fazoni i fore, V. Rumovi i Lj. Rumovi,
22.12. u 11 i 13 - Fazoni i fore, V. Rumovi i Lj. Rumovi,
23.12. u 11, 13, 15, 17 i 19 - Fazoni i fore, V. Rumovi i Lj. Rumovi
24.12. u 11, 13, 17 i 19 - Fazoni i fore, V. Rumovi i Lj. Rumovi.

MALO POZORITE "DUKO RADOVI"
Aberdareva 1a, tel. 3232-072
18-25.12. u 10, 12, 14, 16, 18 i 20 - Novogodinje akonije.
POZORITE "PU"
B. Adije 21, tel. 2438-036
www.pozoristancepuz.com
18.12. u 12 i 16 - Zaljubljeni Sneko, B. Milievia,
21.12. u 10, 18 i 19.30 - Zaljubljeni Sneko, B. Milievia,
22.12. u 12, 18 i 19.30 - Zaljubljeni Sneko, B. Milievia,
23.12. u 10, 12, 18 i 19.30 - Zaljubljeni Sneko, B. Milievia,
24.12. u 10, 12, 14, 16, 18 i 19.30 - Zaljubljeni Sneko, B. Milievia.
Rezervacije i prodaja karata svakog radnog dana od 9 do 16 ., petkom i subotom

do 18 . Organizujemo dodelu novogodinjih paketia.
POZORITE LUTAKA "PINOKIO"
Karaoreva 9, tel. 2691-715
18.12. u 11 i 17 - Uspavana lepotica, . Jakovia,
22.12. u 10.30 - Ivica i Marica i opaka starica, M. Ojdani,
23.12. u 9.30 - Zvezdan, J. trede,
u 9.30 i 10.30 - Uspavana lepotica, . Jokovia,
24.12. u 11, 13, 15 i 17 - Deda Mraz i zver, I. Bojovia.
Nazivi predstava su:
1.
2.
3.
4.
5.
Reenje
1. Fazoni i fore 2. Zaljubljeni Sneko 3. Zvezdan 4. Novogodinje akonije 5. Uspavana lepotica
(Redosled navoenja nije bitan.)
Zadatak
Data je mesena vremenska prognoza. Paljivo je pogledaj i odgovori na pitanja.
1. Navedi datume kada se oekuje magla. _______________________

2. Navedi datume kada e temperatura biti ispod 12 stepeni. _______________________
Reenje
1. 5, 6, 7, 8 (5-8), 16, 21, 27.
2. 1, 2, 3.
2. PISANO IZRAAVANJE
U oblasti PISANO IZRAAVANJE uenik/uenica:
SJ.1.2.1. zna i koristi oba pisma (irilicu i latinicu)
Zadatak
Napii sledee rei pisanim slovima irilice.
Izdavako preduzee "Graevinska knjiga"
______________________________________
Kratkometrani film
______________________________________
Napii sledee rei pisanim slovima latinice.
Udruenje graana "Zdrav ivot"
______________________________________
Knjiga o dungli
______________________________________
Reenje
SJ. 1.2.2. sastavlja razumljivu, gramatiki ispravnu reenicu
Zadatak
Napii jednu reenicu o svojoj koli ili odeljenju, koja e imati bar deset rei. Reenica treba da bude razumljiva i gramatiki ispravna.
Reenje
Reenica treba da bude razumljiva, gramatiki ispravna, da ima bar 10 rei i da bude u vezi sa kolom ili odeljenjem.
SJ. 1.2.3. sastavlja jednostavan ekspozitorni, narativni i deskriptivni tekst i ume da ga organizuje u smisaone celine (uvodni, sredinji i zavrni deo teksta)
Zadatak
Svako od nas ima svoje omiljeno mesto. To je mesto na kome se osea dobro i sigurno, na kome je srean i zadovoljan. Ono moe da bude blizu ili daleko, moe da bude stvarno ili izmiljeno. Tvoj je
zadatak da nam opie svoje omiljeno mesto tako da nam se uini da smo i mi bili tamo.
Za ovaj zadatak ima ukupno 90 minuta. Za to vreme treba da odlui o emu e pisati, sa koliko i kakvih detalja e nam predstaviti svoje omiljeno mesto, kako e nam najbolje objasniti zato ti je ono
toliko drago. Zatim treba da napie rad, ponovo ga proita. proveri ima li greaka i ispravi sve greke koje uoi (ako treba, prepii svoj rad). Ne zaboravi da svom radu da i naslov.
Tvoj rad e se ocenjivati na osnovu toga:

- koliko je jasan, smislen i koliko su celine u njemu povezane;
- koliko su dobro izabrani detalji kojima nam doarava svoje omiljeno mesto;
- koliko potuje pravopisna pravila.
Molimo te da pie itko.
Srean rad!
Reenje
Ocenjuje se koliko je tekst jasan, smislen i koliko su celine u njemu povezane, koliko je odgovoreno na temu, koliko su dobro izabrani detalji i koliko se potuju pravopisna pravila.
Zadatak
kole su mesta u kojima se u svakom trenutku neto dogaa: i na asu, i na odmorima, i pre poetka nastave, i kad se ona okona. Seti se jednog dogaaja iz svoje kole i ispriaj ga i nama.
Za ovaj zadatak ima ukupno 90 minuta. Za to vreme treba da odlui o emu e pisati, koji e nam dogaaj ispriati. ta se sve desilo, gde i kada, ko je uestvovao? Koja je bila tvoja uloga u tome
to se desilo, kako si se oseala/oseao? Zatim treba da napie rad, ponovo ga proita, proveri ima li greaka i ispravi sve greke koje uoi (ako treba, prepii svoj rad). Ne zaboravi da svom radu
da i naslov.

- koliko je tekst jasan, smislen i i koliko su celine u njemu povezane;
- koliko uverljivo je predstavljen dogaaj;

Srean rad!
Reenje
Ocenjuje se koliko je tekst jasan, smislen i koliko su celine u njemu povezane, koliko je odgovoreno na temu, koliko uverljivo je predstavljen dogaaj i koliko se potuju pravopisna pravila.
Zadatak
Svi kau da je prijateljstvo vano, ali razliiti ljudi na razliite naine objanjavaju ta za njih znai izraz "pravo prijateljstvo". Iznesi nam svoje miljenje o prijateljstvu. Objasni nam ta je za tebe
prijateljstvo, ta odlikuje pravog prijatelja i po emu se pravo prijateljstvo razlikuje od onog koje to nije.
Za ovaj zadatak ima ukupno 90 minuta. Za to vreme treba da odlui kako e nam najbolje objasniti pojam prijateljstva, tako da mi, kao i svako drugi ko ita tvoj rad, shvatimo ta za tebe prijateljstvo
znai.
Zatim treba da napie rad, ponovo ga proita, proveri ima li greaka i ispravi sve greke koje uoi (ako treba, prepii svoj rad). Ne zaboravi da svom radu da i naslov.

- koliko je tekst jasan, smislen i koliko su celine u njemu povezane;
- koliko jasno si izneo svoj stav o prijateljstvu;

Srean rad!
Reenje
Ocenjuje se koliko je tekst jasan, smislen i koliko su celine u njemu povezane, koliko jasno je iznet stav o prijateljstvu i koliko se potuju pravopisna pravila.
SJ. 1.2.4. ume da prepria tekst
Zadatak
Pred tobom je odlomak iz knjige Kroz vasionu i vekove naeg naunika Milutina Milankovia.
Tvoj zadatak je da prepria tekst. Dok ga ita, moe da podvlai, obeleava tekst i pravi zabeleke. To se nee ocenjivati.
Ocenjivae se da li si u prepriavanju naveo glavne informacije i dogaaje iz teksta.
U viim razredima osetismo jednu vru ruku. Na razredni stareina postade jedan mladi doktor matematike koji se Variak zvao i svoje ime u nauci osvetlao. On nas je pratio do mature.
Variak je imao na mene najvei uticaj od svih mojih nastavnika. On je pronaao u meni moje stvarne sposobnosti i razvio ih sa puno ljubavi i truda. On me je nauio da cenim knjigu, uputio me kako se
iz nje ui i osvedoio me da kao samouk, laganim, ali temeljnim radom, mogu dalje dospeti nego oslanjajui se na tuu pomo. On me je nainio samostalnim i ja sam se, ne obazirui se vie na kolske
programe, razvijao u onom pravcu koji su mi moje sposobnosti odreivale, ne prezajui pri tom od prvih tekoa. Moj rad dobio je jasan pravac i sistem, a neoekivani uspesi u njemu stvorili su u meni
samopouzdanje, potrebno za takav uspeh. U meni se razvila ljubav za nauku i ambicija da joj sluim. Htedoh da postanem naunik. Dogovorih se sa mojim mlaim bratom Ljubiom, koji je imao vie
smisla za praktian ivot i bio ustalac, da on na sebe primi dunost staranja o naem poljoprivrednom dobru i postane ekonom, a ja u biti profesor.
Ali kada, sa sedamnaest godina, svrih realku, isprei se toj mojoj nameri velika jedna zapreka. Prema ondanjim austrijskim zakonima, nisam se mogao upisati na beki Univerzitet, jer nisam znao
latinski i grki. Ja sam bio voljan da ostanem jo godinu dana u Osjeku, uveren da za to vreme mogu nauiti oba jezika i poloiti jo gimnazijsku maturu, ali se moji profesori usprotivie tome. Oni su me
sa mojih 53 kilograma smatrali za telesno suvie slabog za toliki napor. A da postanem profesor! - Znali su oni svu bedu takvog poziva. Zato odluie da poem na beku tehniku, gde u imati dovoljno
prilike da razvijem svoje sposobnosti i osiguram sebi bolji ivot no to su ga oni tavorili. Variak i ja prihvatismo, iako teka srca, takvo reenje.
Reenje
Prepriani tekst treba da sadri glavne informacije i dogaaje iz navedenog teksta.
SJ. 1.2.5. svoj jezik prilagoava medijumu izraavanja (govoru, odnosno pisanju), temi, prilici i sl.; prepoznaje i upotrebljava odgovarajue jezike varijetete (formalni ili neformalni)
Zadatak
Data reenica pripada razgovornom, neformalnom stilu. Zameni neke rei u njoj tako da se ta reenica moe upotrebiti i u zvaninim, formalnim situacijama.
Uzeo sam od aleta fotoaparat i fotke su ispale super.
Reenje
Uzeo sam od oca/tate fotoaparat i slike/fotografije su ispale odlino/lepo/izvrsno.
SJ.1.2.6. vlada osnovnim anrovima pisane komunikacije: sastavlja pismo; popunjava razliite obrasce i formulare s kojima se susree u koli i svakodnevnom ivotu
Zadatak
Popuni prijavu za upis u srednju kolu tampanim slovima irilice.
Popuni samo rubrike koje su osenene sivom bojom.

Reenje
SJ. 1.2.7. zna da se slui Pravopisom (kolskim izdanjem)*
SJ.1.2.8. primenjuje pravopisnu normu (iz svake pravopisne oblasti) u jednostavnim primerima
Zadatak
Zaokrui slovo ispred reenice koja je napisana prema pravopisnim pravilima.
a) Govorio je ne iskreno sa mnom celo vee.
b) U najbolje uraenom zadatku nije bilo ne pravilnosti.
v) Plodovi koje smo ubrali bili su jo uvek ne zreli.
g) Svi su odustali od igre ne znajui gde sam se sakrio.

Reenje
g) Svi su odustali od igre ne znajui gde sam se sakrio.
Zadatak
Napii slovima sledee brojeve:
48
128.
500
XII
Reenje
etrdeset (i) osam, sto dvadeset (i) osmi, petsto (pet stotina), dvanaesti
SJ.1.2.9. ima izgraenu jeziku toleranciju i negativan stav prema jeziku diskriminacije i govoru mrnje*
3. GRAMATIKA, LEKSIKA, NARODNI I KNJIEVNI JEZIK

U podoblasti GRAMATIKA uenik/uenica:
SJ.1.3.1. zna osobine i vrste glasova; deli re na slogove u jednostavnijim primerima; primenjuje knjievnojeziku normu u vezi sa glasovnim promenama
Zadatak
Dopuni sledei tekst:
U srpskom jeziku ima __________ glasova (navedi njihov broj). Glasovi prilikom ijeg izgovora vazduna struja slobodno prolazi kroz govorni kanal nazivaju se _______________. Glasovi prilikom ijeg
izgovora vazduna struja nailazi na prepreku nazivaju se
Glasovi prilikom ijeg izgovora glasnice ("glasne ice") trepere jesu _______________, a oni prilikom ijeg izgovora ne trepere jesu _______________.
Reenje
trideset (30), samoglasnici, suglasnici, zvuni, bezvuni

Zadatak
Upii u tabelu zvune parnjake datih bezvunih glasova. Ako zvuni parnjak ne postoji, upii kosu crtu:
T s h
Reenje
T s h
d d z /
Zadatak
Napii pravilno glagole dodavanjem prefiksa (iz-, raz-, od-, pod-) na date glagole. Vodi rauna o rezultatima glasovnih promena koje se vre pri spajanju prefiksa sa glagolom.
iz- + eprkati =
raz- + ljutiti =
od- + deliti =
raz- + iriti =
pod- + initi =
Reenje
ieprkati, razljutiti, odeliti, rairiti, potiniti
Zadatak
Dopii odgovarajui oblik rei koja je data u zagradi:

a) Ja vuem, a oni ne __________ (vui).
Ti moe, a ja ne __________ (moi).
b) Poeleo sam u _______________ (estitka) svom prijatelju da njegov tim ponovo zaigra u prvoj _______________ (liga).
v) Na izlobi je bilo mnogo _______________ (posetilac). Svim tim _______________ (posetilac) slikar se posebno zahvalio.
Reenje
a) vuku, mogu
b) estitki, ligi
v) posetilaca, posetiocima
SJ. 1.3.2. uoava razliku izmeu knjievne i neknjievne akcentuacije*

SJ. 1.3.3. odreuje mesto reeninog akcenta u jednostavnim primerima
Zadatak
U reenici koja je odgovor na pitanje podvuci re na kojoj stoji reenini akcenat:
a) Pitanje: Kad je Janko doputovao?
Odgovor: Jue je doputovao.
b) Pitanje: Kome si to rekla?
Odgovor: Nisam rekla nikome.
Reenje
a) Jue
b) nikome
SJ.1.3.4. prepoznaje vrste rei; zna osnovne gramatike kategorije promenljivih rei; primenjuje knjievnojeziku normu u vezi s oblicima rei
Zadatak
Razvrsta rei po vrstama, kao to je zapoeto.

letnji, igraka, na, srea, letovati, igrati, srean, taj
imenice pridevi zamenice glagoli
igraka _____________ _____________ _____________
_____________ _____________ _____________ _____________
Reenje
letnji na letovati
srea srean taj igrati
Zadatak
Podvueni glagoli u tekstu imaju oblik aorista. Zameni iz prezentom, kao to je zapoeto.
Tekst sa glagolima u aoristu:
Kad ribice odoe, navali Rak Kroja na posao. Posla raie da naberu materijal potreban za riblje haljine: renog bisera, sedefa, arenog sitnog peska. A im se oni vratie, poe da pravi nova odela
niui bisere i sedef na duga vlakna like.
Za to vreme ribe su spremale vir za zabavu. Predvee uputie se Raku Krojau da vide ta je s haljinama.
Tekst sa glagolima u prezentu:
Kad ribice odu, __________ Rak Kroja na posao. __________ raie da naberu materijal potreban za riblje haljine: renog bisera, sedefa, arenog sitnog peska. A im __ oni _______, __________da
pravi nova odela niui bisere i sedef na duga vlakna like.
Za to vreme ribe su spremale vir za zabavu. Pred vee _______ __ Raku Krojau da vide ta je s haljinama.
Reenja
navali, poalje, se vrate, pone, upute se
Zadatak
Rasporedi podvuene rei prema vrsti kojoj pripadaju:

Ja mislim da nema smisla pisati predgovor autobiografiji. Ako ivot oveji i ima neki predgovor, on je tako intimne prirode da se o njemu uopte i ne pie. Ali se meni predgovorom valja opravdati to
sam preduzeo ovaj posao - pisanje biografije - kojim se obino bave propali politiari. I eto, toga opravdanja radi, ja moram ovu prvu glavu posvetiti predgovoru.
a) Imenice: .
b) Pridevi: .
v) Zamenice: .
g) Prilozi: .
d) Brojevi: .
) Glagoli: .
e) Predlozi: .
) Veznici: .
z) Rece: .
Reenja
a) Imenice: smisla, ivot, predgovorom, pisanje

b) Pridevi: oveji, intimne
v) Zamenice: ja, neki, ovaj, kojim, toga
g) Prilozi: tako, obino
d) Brojevi: prvu
) Glagoli: mislim, pisati, moram
e) Predlozi: o, radi
) Veznici: ako, da, ali, i
z) Rece: ne, eto
SJ. 1.3.5. razlikuje proste rei od tvorenica; prepoznaje koren rei; gradi re prema zadatom znaenju na osnovu postojeih tvorbenih modela
Zadatak
Razvrstaj date rei u dve grupe prema njihovom korenu. Precrtaj rei koje ne pripadaju nijednoj od tih grupa.
lepak
ulepati
leptir
prilepiti
lepljiv
lepota
Leposava
klepiti
nalepnica
prelep
Reenje
Jedna grupa: lepak, prilepiti, lepljiv, nalepnica

Druga grupa: ulepati, lepota, Leposava, prelep
Precrtati: leptir, klepiti
SJ. 1.3.6. prepoznaje sintaksike jedinice (re, sintagmu, predikatsku reenicu i komunikativnu reenicu)
Zadatak
Napii koliko u sledeem tekstu ima komunikativnih, a koliko predikatskih reenica:
Posle toga, carev sin pone sam putovati po svetu i tako, putujui zadugo, doe u jednu planinu i zanoi kod jednog pustinjaka. Sutradan nastavi put.
a) Broj komunikativnih reenica: _______________.
b) Broj predikatskih reenica: _______________.
Reenje
a) dve (2)
b) etiri (4)
SJ. 1.3.7. razlikuje osnovne vrste nezavisnih reenica (obavetajne, upitne. zapovedne)
Zadatak
Iza svake nezavisne predikatske reenice napii naziv vrste kojoj te reenice pripadaju;
- Gospodine profesore, ta su to magaree godine? _______________

- Priajte, gospodine! _______________
- Djeco, pa vi ste sad u magareim godinama. _______________.
Reenje
upitna
zapovedna
obavetajna (izjavna)
SJ. 1.3.8. odreuje reenine i sintagmatske lanove u tipinim (kolskim) primerima
Zadatak
Paljivo proitaj sledeu reenicu i odredi slubu reeninih lanova, kao to je zapoeto.
Ivana, moja kominica, pravi nedeljom vone kolae.
1. Ivana a) objekat
2. moja kominica b) subjekat
3. pravi v) apozicija
4. nedeljom g) predikat
5. vone kolae d) priloka odredba
Reenje
1 b), 3g), 4d), 5a)
Zadatak
U sledeim reenicama istaknute su sintagme. Podvuci njihove glavne rei.
Nemanja je sedeo na obali reice. Proticalo je sunano avgustovsko popodne, ali je on bio uznemiren: nijedan plan koji je smislio nije mu bio dovoljno dobar. Razmiljajui o tome, otkinuo je jednu
travku i stao da je gricka.
Reenje
obali reice, sunano avgustovsko popodne, dovoljno dobar, razmiljajui o tome
SJ.1.3.9. pravilno upotrebljava padee u reenici i sintagmi
Zadatak
Napii odgovarajui oblik rei iz zagrada. Vodi rauna o smislu reenice.
Roena sam u _______________ (Rabrovica), gde je moj otac bio uitelj. Ali, jo dok sam bila beba, preneli su me u _______________ (Brankovina). To je, takoe, selo u _______________ (valjevski
kraj), koji je pun _______________ (umarci).
Bilo je i _______________ (reke), brzih i lepih. Pored _______________ (jedna takva reka) i ja sam rasla. Tamo sam sa _______________ (deaci) pravila _______________ (vodenice) od
_______________ (kukuruzovina). Odrasla sam sluajui pesme _______________ (ptice), to mi je kasnije pomoglo u _______________ (nauka), a i za _______________ (poezija) je bilo vano.
Reenje
Rabrovici, Brankovinu, valjevskom kraju, umaraka, reka, jedne takve reke, deacima, vodenice, kukuruzovine, ptica, nauci, poeziju
SJ. 1.3.10. pravilno upotrebljava glagolske oblike (osim imperfekta)
Zadatak
Napii glagole iz zagrada u odgovarajuem obliku.
Ja upravo _______________ (zavravati) osnovnu kolu. Za nekoliko dana _______________ (polagati) prijemni ispit. _______________ (voleti) da se upiem u gimnaziju, ali ne znam da li u uspeti.
Jo pre dva meseca _______________ (poeti) da _______________ (uiti), ali roditelji mi stalno ponavljaju: "_______________ (vebati) svakog dana i uspee!"
Reenje
zavravam
polagau, u polagati, polaem
voleo bih, volela bih
Poeo sam, poela sam, uim
Vebaj
SJ. 1.3.11. prepoznaje birokratski jezik kao nepoeljan nain izraavanja
Zadatak
U svakom paru reenica precrtaj onu reenicu koja je napisana birokratskim jezikom.
a) Meteorolozi oekuju da e zahladneti. - Meteorolozi oekuju da e se pojaviti period niskih temperatura.
b) Vrimo usluge tapaciranja nametaja. - Tapaciramo nametaj.
v) Nemamo dovoljno finansijskih sredstava. - Nemamo dovoljno novca.
g) Cene su ponovo porasle. - Ponovo je dolo do rasta cena.
Reenje
Birokratske reenice su sledee:

a) Meteorolozi oekuju da e se pojaviti period niskih temperatura
b) Vrimo usluge tapaciranja nametaja.
v) Nemamo dovoljno finansijskih sredstava.
g) Ponovo je dolo do rasta cena.
U podoblasti LEKSIKA uenik/uenica:

SJ.1.3.12. poznaje osnovne leksike pojave: jednoznanost i vieznanost rei, osnovne leksike odnose: sinonimiju, antonimiju, homonimiju; metoforu kao leksiki mehanizam
Zadatak
Povei rei iz leve kolone s reima iz desne kolone tako da dobije parove sinonima.
U levoj koloni jedna je re suvina.
1. human a) astan
2. estit b) ovean
3. oprezan v) dosetljiv
4. stidljiv g) predostroan
5. dovitljiv
Reenje
1 b), 2 a), 3 g), 5 v)
Zadatak
Proitaj sledee reenice:
1. Posmatram bele miie koji tre brzo.

2 Od dugog vebanja zaboleli su me trbuni miii.
Re mii u prvoj reenici upotrebljena je u znaenju mali mi, a u drugoj reenici u znaenju elastini organ kod ivotinja i oveka.
Navedena znaenja rei ilustruju pojavu koja se naziva:

a) polisemija;
b) antonimija;
v) sinonimija;
g) homonimija.
Reenje
g) homonimija
Zadatak
a) Meu sledeim parovima rei podvuci antonime
doi - dolaziti
doi - stii
doi - otii
b) Napii antonime sledeih rei:
svetao
ispod
blizu
Reenje
a) doi - otii
b) svetao - taman; ispod - iznad; blizu - daleko
Zadatak
Zaokrui slovo ispred reenica u kojima je znaenje podvuene rei dobijeno pomou metafore:
a) Ptici je zaraslo slomljeno krilo.

b) Otvoriu levo prozorsko krilo.
v) Dobro je postavljati sebi visoke zahteve.
g) Zgrade u mojoj ulici nisu mnogo visoke.
Reenje
b) Otvoriu levo prozorsko krilo.

v) Dobro je postavljati sebi visoke zahteve.
SJ. 1.3.13. prepoznaje razliita znaenja vieznanih rei koje se upotrebljavaju u kontekstu svakodnevne komunikacije (u kui, koli i sl.)
Zadatak
Zaokrui slovo ispred primera u kojem re pogoditi znai "razreiti odgonetnuti".
a) Pogodio me je tim reima.

b) Pogodio sam ga loptom.
v) Pogodio je znaenje nepoznate rei.
g) Pogodio je put do stanice.
Reenje
v) Pogodio je znaenje nepoznate rei
SJ. 1.3.14. zna znaenja rei i frazeologizama koji se upotrebljavaju u kontekstu svakodnevne komunikacije (u kui, koli i sl.), kao i onih koji se esto javljaju u kolskim tekstovima (u
udbenicima, tekstovima iz lektire i sl.)
Zadatak
Povei izraz iz leve kolone sa odgovarajuim znaenjem iz desne kolone, kao to je zapoeto:
1. razbiti led a) vredno se posvetiti poslu
2. uhvatiti maglu b) prei granicu doputenog
3. prevriti meru v) savladati prve tekoe
4. zagrejati stolicu g) pobei, nestati
Reenje
1 v), 2 g), 3 b), 4 a)
Zadatak
Dopuni sledee reenice:

a) Ako se neko sasvim povukao, prikrio, odustao od uea u zbivanjima, kaemo da se sakrio u __________ rupu.
b) Ako se neko sveti, uzvraa nekome istom merom, onda kaemo: "__________ za __________, zub za zub".
v) Ako se neko trudi da bude neprimetan, onda se pravi manji od __________ zrna.
g) Ako je neko nemiran. uzrujan, uzbuen zbog neega, kae se da sedi kao na _______________.
Reenje
a) miju
b) oko (za) oko
v) makova, makovog
g) iglama
SJ. 1.3.15. odreuje znaenja nepoznatih rei i izraza na osnovu njihovog sastava i/ili konteksta u kome su upotrebljeni (jednostavni sluajevi)
Zadatak
Proitaj sledeu reenicu.
Poto je za dobru organizaciju velikih sportskih takmienja potrebno mnogo ljudi, a novca nema dovoljno za sve, organizatori se oslanjaju na pomo volontera, meu kojima uvek ima dosta uenika
osnovnih i srednjih kola.
Re volonter iz reenice znai:

a) odabrani ak neke kole, koji se bavi timskim sportom:
b) mladi sportista, predstavnik svoje zemlje na takmienju;
v) osoba koja dobrovoljno i besplatno obavlja neku slubu;
g) lice koje bez preporuke radi umesto stalno zaposlenih.
Zaokrui slovo ispred tanog odgovora.
Reenje
v) osoba koja dobrovoljno i besplatno obavlja neku slubu
Zadatak
Proitaj sledei odlomak iz dela Umetnost i njena istorija.
Najznaajnija crta rimske arhitekture, ipak, jeste korienje lukova. Ovaj je izum igrao malu ili nikakvu ulogu u grkom graditeljstvu, premda je, verovatno, bio poznat i grkim neimarima. Sastaviti luk od
posebnih, klinasto uglavljenih kamenova prilino je sloena vetina.
1. Re neimar znai:
a) vajar;
b) istoriar;
v) graditelj;
g) sastavlja.
2. Napii re koja ima isto znaenje kao re "crta" iz prve reenice.

_________________________________
Reenje
1. v) graditelj
2. odlika, karakteristika, obeleje, osobina (jedna re)
SJ. 1.3.16. slui se renicima, prirunicima i enciklopedijama
Zadatak
U Reniku srpskog jezika znaenja rei kuhinja obeleena su brojevima od 1 do 3 i definisana su na sledei nain:
1. a. prostorija (ree posebna zgrada) u kojoj se kuva, priprema jelo, hrana. b. organizovana ishrana uz neku ustanovu, fabriku i sl. za njene lanove; menza: aka~, kolska~, 2. nain, vetina kuvanja,
pripremanja jela; samo jelo, hrana: francuska~, 3. fig. mesto, sredina, centar gde se smiljaju, odakle se ire lane vesti, klevete, propaganda, spletke i sl.
Pronai pod kojim se brojem u reniku nalazi znaenje rei kuhinja u sledeoj reenici:
Ima puno restorana u kojima se sprema dobra srpska kuhinja.
To znaenje se u reniku nalazi pod brojem:
a) 1.a.
b) 1.b.
v) 2.
g) 3.
Reenje
v) 2
U podoblasti NARODNI I KNJIEVNI JEZIK uenik/uenica:

SJ.1.3.17. razlikuje pojmove knjievnog i narodnog jezika; zna osnovne podatke o razvoju knjievnog jezika kod Srba (od poetaka do danas)
Zadatak
Napii naziv knjievnog jezika kojim je napisano Miroslavljevo jevanelje.

____________________
Reenje
srpskoslovenski jezik
SJ. 1.3.18. zna osnovne podatke o poreklu i dijalekatskoj razuenosti srpskog jezika
Zadatak
Zaokrui slova ispred tanih tvrdnji.
a) Srpski jezik je istonoslovenski jezik.

b) Slovenski jezici pripadaju indoevropskoj porodici jezika.
v) Slovaki i slovenaki su slovenski jezici.
g) Ekavski i (i)jekavski su razliiti izgovori jednog jezika.
d) Dijalekat je isto to i knjievni jezik.
) Kosovsko-resavski dijalekat je uao u osnovicu knjievnog jezika.
Reenje
b) Slovenski jezici pripadaju indoevropskoj porodici jezika.

v) Slovaki i slovenaki su slovenski jezici.
g) Ekavski i (i)jekavski su razliiti izgovori jednog jezika.
SJ. 1.3.19. zna osnovne podatke o jezicima nacionalnih manjina
Zadatak
U Srbiji ima vie jezika nacionalnih manjina. U ovom nizu navedeni su neki od njih. Podvuci ih.
engleski, rusinski, ruski, maarski, srpski, francuski, romski
Reenje
rusinski, maarski, romski
SJ.1.3.20. ima pozitivan stav prema dijalektima (svom i tuem)*

SJ. 1.3.21. razume vanost knjievnog jezika za ivot zajednice i za lini razvoj *
4. KNJIEVNOST
U oblasti KNJIEVNOST uenik/uenica
SJ.1.4.1. povezuje naslove proitanih knjievnih dela (predvienih programima od V do VIII razreda) sa imenima autora tih dela
Zadatak
Povei linijama naslove pesama sa imenima njihovih autora. Jedan naslov je suvian.
Svetli grobovi Milan Raki
Simonida Vasko Popa
Otadbina Jovan Jovanovi Zmaj
Nebo ura Jaki
Oiju tvojih da nije
Reenje
Svetli grobovi, Jovan Jovanovi Zmaj; Simonida, Milan Raki; Otadbina, ura Jaki; Oiju tvojih da nije, Vasko Popa
SJ.1.4.2. razlikuje tipove knjievnog stvaralatva (usmena i autorska knjievnost)
Zadatak
Ispred odlika koje su karakteristine za usmeno stvaralatvo upii znak +. Ako se odlika ne odnosi na usmeno stvaralatvo, upii znak -.
+ ili -
Dela stvaraju obdareni nepoznati pojedinci.
Dela nisu podlona promeni, prenose se uvek u istom obliku.
U delima se koriste etalni epiteti, ustaljeni poeci i zavreci.
Reenje
+ ili -
Dela stvaraju obdareni nepoznati pojedinci. +
Dela nisu podlona promeni, prenose se uvek u istom obliku. -
U delima se koriste etalni epiteti, ustaljeni poeci i zavreci. +
SJ. 1.4.3. razlikuje osnovne knjievne rodove: liriku, epiku i dramu
Zadatak
Odredi kom knjievnom rodu pripada delo iz kog je preuzet sledei odlomak:
"Na prostranoj povrini Velikog pijaca poeli su jednog dana da slau neke grede i letve i da gomilaju sanduke. Idui iz kole, mi smo se zaustavljali i posmatrali zaposlene ljude, strance i domae, kako
predano, oigledno s nekim planom, posluju oko tih stvari, i kako u tom radu svaka od njih dobija svoje mesto, svoj novi izgled i time objanjenje i opravdanje. Sve zajedno: podie se cirkus."
Odlomak pripada:
a) lirskom knjievnom rodu;
b) epskom knjievnom rodu;
v) dramskom knjievnom rodu.
Reenje
b) epskom knjievnom rodu
SJ.1.4.4. prepoznaje vrste stiha (rimovani i nerimovani; osmerac i deseterac)
Zadatak
Podvuci stihove u osmercu
Savu, Mlavu i Moravu

Prelazei ja,
Tebe sam se zaeleo
I lakoga sna.
Reenje
Savu, Mlavu i Moravu
Prelazei ja,
Tebe sam se zaeleo
I lakoga sna.
SJ.1.4.5. prepoznaje razliite oblike kazivanja u knjievnoumetnikom tekstu: naracija, deskripcija, dijalog i monolog
Zadatak
Meu ponuenim oblicima kazivanja zaokrui onaj koji odgovara navedenom odlomku iz pripovetke Kanjo Macedonovi Stefana Mitrova Ljubie.
- Mi se nadali da e nam doi bolji i vii junak nego si ti.

Najedi se Kanjo da pukne:
- Moja gospodo! Bolji i vii pooe boljijema i viijema, a ja jedva vas dopadoh.
naracija deskripcija dijalog monolog
Prispije Kanjo u Mletke na Cvijeti, u najljepe doba godine. Gdje e, gdje nee, te on kod one trojice gdje je pio kafu.
Svod joj je pozlatom izvezen, stupovi mramorni zlatnom icom optoeni, stoli od kadife s bisernim uresom, a dudevo prestolje od slonove kosti okieno lovorjem.
Reenje
dijalog; naracija; deskripcija
SJ. 1.4.6. prepoznaje postojanje stilskih figura u knjievnoumetnikom tekstu (epitet, poreenje, onomatopeja)
Zadatak
Prepii iz stihova pesme Vee Vojislava Ilia bar dve onomatopejske rei
Sve grli mir i san. Pokato zaurla samo

Susedov stari pas, il' pozno doavi s rada.
Ispree ratar plug i stoku umornu poji,
I eram kripi sve i voda ubore' pada.
_______________ _______________
Reenje
zaurla, kripi, ubore (priznaju se dva ili tri odgovora)

SJ.1.4.7. uoava bitne elemente knjievnoumetnikog teksta: motiv, temu, fabulu, vreme i mesto radnje, lik...
Zadatak
Proitaj pesmu Jovana Jovanovia Zmaja iz zbirke ulii i razmisli o motivu cveta u stihovima
XIX
Molio sam oi,

Da suze ne liju,
I molio sam prsi,
Da tako ne biju.
I preklinj'o sam ljubav,

Ta da me ne kua;
Al' ljubav, oi, srce,
Niko me ne slua.
A jedan cveti to ga
Najlepi rodi maj,
uo je ta sam krio -
Najtaninij' uzdisaj.
Miris se toga cveta

S uzdahom zamrsi,
I cvetak porumene,
Pade mi na prsi.
Pa sad mi cvetak drai

Od samih oiju,
Pa sad mi cvetak blii
Od samih prsiju;
Pa sad me ljubav goni
Da item oprotaj -
Gle, ta uini sa mnom
Maleni cvetak taj.
Na koga misli lirski subjekt kada govori o cvetu, cvetiu i cvetku?
_________________________________
Reenje
na dragu (na enu, na voljeno bie)
SJ.1.4.8. ima izgraenu potrebu za itanjem knjievnoumetnikih tekstova i potuje nacionalno, knjievno i umetniko naslee*
SJ.1.4.9. sposoban je za estetski doivljaj umetnikih dela*
Sledei iskazi opisuju ta uenik/uenica zna i ume na srednjem nivou.

SJ.2.1.1. ita tekst koristei razliite strategije itanja: "letimino itanje" (radi brzog nalaenja odreenih informacija); itanje "s olovkom u ruci" (radi uenja, radi izvravanja razliitih
zadataka, radi reavanja problema); itanje radi uivanja*
SJ.2.1.2. poznaje vrste neumetnikih tekstova (izlaganje, tehniki opis, tehniko pripovedanje, rasprava, reklama)
Zadatak
Zaokrui slovo ispred neumetnikog teksta koji je primer za tehniko pripovedanje.
a) Novi broj Dositeja donosi vam razonodu sa, ak, 20 kviz-pitanja! asopis Dositej moete naruiti odmah preko kolske biblioteke i platiti godinju pretplatu u samo dve rate. Svake godine eka vas
etiri primerka ovog lista. Prijavite se, to pre, jer znajte: Dositej nagrauje!
b) Uputstvo za igrae kviza: Broj uesnika kviza nije ogranien. Pred vama je 20 pitanja. Imate vremena 30 minuta za reavanje zadataka. Uz svako pitanje nalaze se tri ponuena odgovora. Va e
zadatak biti da svako pitanje paljivo proitate i zaokruite slovo ispred tanog odgovora. Nakon isteka predvienog vremena, proverite vae odgovore prema reenju na strani 24. Pobednik je onaj
uesnik koji bude imao najvie tanih odgovora.
v) asopis Dositej iz Gornjeg Milanovca namenjen je negovanju neprolaznih nacionalnih vrednosti. On je upisan u registar sredstava javnog informisanja pod rednim brojem 2.570. asopis je osloboen
plaanja poreza na promet po lanu 32. stav 1. taka 12. Zakona o akcizama i porezu na promet.
g) Nije bilo lako da se utvrdi kada se tano rodio Dositej Obradovi poto se nije moglo doi do tanih podataka. Kao godine roenja uzimaju se 1739. i 1740. Zna se da je na krtenju dobio ime Dimitrije i
da su njegovi roditelji otac ura i majka Kruna.
Reenje
b)
SJ.2.1.3. prepoznaje i izdvaja jezika sredstva karakteristina za razliite funkcionalne stilove
Zadatak
Proitaj tekst i razmisli o odlikama stila kojima je tekst napisan.
Vojislav Ili je na prvi pesnik moderne, parnasovac 1, koji je u poslednjim godinama pevanja naslutio simbolizam. Svojom poezijom je uticao na srpske pesnike s kraja 19. veka i poetka 20. veka.
Put kojim je Vojislav Ili doao do svog pesnikog izraza bio je poseban. On se nije ugledao na nekog od tadanjih francuskih pesnika - parnasovaca, jer su interesovanja za parnasovce, prvi prevodi i
komentari njihove poezije kod nas nastupili kasnije. Uitelji Vojislava Ilia bili su ruski pesnici romantizma.
________________
1 Parnasovci - (naziv uzet prema brdu Parnas u Grkoj, koje je po predanju bilo mesto boga Apolona i njegovih devet muza, zatitnica umetnosti i nauke) predstavljaju grupu pesnika koji su
saraivali u zajednikim zbirkama pod naslovom Savremeni Parnas, od kojih je prva objavljena 1866. godine u Francuskoj.
Dopuni sledeu reenicu.
U tekstu je istaknuta fusnota. Korienje fusnote je najee odlika _______________ stila.
Reenje
naunog stila
SJ.2.1.5. pronalazi, izdvaja i uporeuje informacije iz dva kraa teksta ili vie njih (prema datim kriterijumima)
Zadatak
Proitaj navedene tekstove i odredi ta je zajedniko u njima.
Tekst 1
Medved je medved zato to je "medojed", to jede med. Zna se da medved nije samo medojed; kad nema meda, on je "svejed": biljojed i mesojed. Pa ipak, medved je u svim slovenskim jezicima nazvan
po medu, jer od sve hrane najvie voli - med. A u staroj postojbini Slovena, tamo u umama iza Karpata, tamo je bilo mnogo meda.
Nije samo medved - medved. I oveka ponekad nazovu medvedom - ako je krupan, ili ako je grub, nespretan, trapav, truntav i nezgrapan.
Tekst 2
Medved ijek. medvjed (dijal. ijek. meed) m 1. zool. u mn.: porodica sisara Ursidae, krupne zveri zdepastog, nezgrapnog tela, gustog kudravog krzna, sitnih oiju, malih uiju, kratkog repa i snanih
kandi na prstima, ije razliite vrste ive najvie u umama Evrope, Azije i Amerike (u naim krajevima mrki medved Ursus Arctos). 2. fig. prezr. nezgrapan, trapav, odn. neotesan, ogranien, glup
ovek.
Iz oba teksta moe se saznati:
a) kako je medved u slovenskim jezicima dobio ime;
b) na kojim kontinentima medvedi danas ive;
v) kakvog oveka nazivamo medvedom:
g) koja je omiljena hrana medveda.
Reenje
v) kakvog oveka nazivamo medvedom
SJ.2.1.7. prepoznaje stav autora neumetnikog teksta i razlikuje ga od drugaijih stavova iznetih u tekstu
Zadatak
Proitaj paljivo sledei tekst i odredi kakav je stav autora teksta prema nasilnom ponaanju mladih.
NASILJE U KOLAMA
Nedavno je u 115 kola sprovedeno istraivanje o nasilju meu uenicima. Ustanovljeno je da u nasilnoj komunikaciji ne uestvuje 71% uenika. Drugim reima, 71% uenika nisu ni rtve, ni nasilnici.
Znai, neto vie od etvrtine ispitanih uenika, tanije 29%, pojavljuje se u "krugu nasilja" bilo kao rtve bilo kao nasilnici. U ulozi rtve je 21% od ukupnog broja ispitanih. Neke rtve su istovremeno i
nasilnici. U ispitivanoj grupi ima 4% takvih uenika.
Najei oblici nasilnog ponaanja uenika su vreanje i ismevanje. Ovakva ponaanja uenika nastavnici uglavnom toleriu kao oblik normalne vrnjake komunikacije na kolskom uzrastu. Neki
strunjaci, meutim. smatraju da je to problem i da bi trebalo uticati na takav stav nastavnika.
Autor ovog teksta izraava sledei stav prema nasilnom ponaanju mladih:
a) nezainteresovan je;
b) uzdran je;
v) zabrinut je;
g) besan je.
Reenje
b) uzdran je
SJ.2.2.1. sastavlja ekspozitorni, narativni i deskriptivni tekst, koji je celovit i koherentan
Zadatak
Svako od nas ima svoje omiljeno mesto. To je mesto na kome se osea dobro i sigurno, na kome je srean i zadovoljan. Ono moe da bude blizu ili daleko, moe da bude stvarno ili izmiljeno. Tvoj je
zadatak da nam opie svoje omiljeno mesto tako da nam se uini da smo i mi bili tamo.
Za ovaj zadatak ima ukupno 90 minuta. Za to vreme treba da odlui o emu e pisati, sa koliko i kakvih detalja e nam predstaviti svoje omiljeno mesto, kako e nam najbolje objasniti zato ti je
toliko drago. Zatim treba da napie rad, ponovo ga proita, proveri ima li greaka i ispravi sve greke koje uoi (ako treba, prepii svoj rad). Ne zaboravi da svom radu da i naslov.
- koliko je tekst jasan, celovit i koherentan;

- koliko su dobro izabrani detalji kojima nam doarava svoje omiljeno mesto;

Srean rad!
Reenje
Ocenjuje se koliko je rad jasan, celovit i koherentan, koliko je odgovoreno na temu, koliko su dobro izabrani detalji i koliko se potuju pravopisna pravila.
Zadatak
kole su mesta u kojima se u svakom trenutku neto dogaa: i na asu, i na odmorima, i pre poetka nastave, i kad se ona okona. Seti se jednog dogaaja iz svoje kole i ispriaj ga i nama.
Za ovaj zadatak ima ukupno 90 minuta. Za to vreme treba da odlui o emu e pisati, koji e nam dogaaj ispriati. ta se sve desilo, gde i kada, ko je uestvovao? Koja je bila tvoja uloga u tome
to se desilo, kako si se oseala/oseao? Zatim treba da napie rad, ponovo ga proita, proveri ima li greaka i ispravi sve greke koje uoi (ako treba, prepii svoj rad). Ne zaboravi da svom radu
da i naslov.

- koliko uverljivo su predstavljeni dogaaj i kontekst u kom se on odvija;
Molimo te da pie itko,

Srean rad!
Reenje
Ocenjuje se koliko je tekst jasan, celovit i koherentan; koliko je odgovoreno na temu, koliko uverljivo su predstavljeni dogaaj i kontekst u kom se on odvija; koliko se potuju pravopisna pravila.
Zadatak
Svi kau da je prijateljstvo vano, ali razliiti ljudi na razliite naine objanjavaju ta za njih znai izraz "pravo prijateljstvo". Iznesi nam svoje miljenje o prijateljstvu. Objasni nam ta je za tebe
prijateljstvo, ta odlikuje pravog prijatelja i po emu se pravo prijateljstvo razlikuje od onog koje to nije.
Za ovaj zadatak ima ukupno 90 minuta. Za to vreme treba da odlui kako e nam najbolje objasniti pojam prijateljstva, tako da mi, kao i svako drugi ko ita tvoj rad, shvatimo ta za tebe to znai,
Zatim treba da napie rad, ponovo ga proita, proveri ima li greaka i ispravi sve greke koje uoi (ako treba, prepii svoj rad). Ne zaboravi da svom radu da i naslov.

- koliko jasno si izneo i obrazloio svoj stav o prijateljstvu;
Molimo te da pie itko,

Srean rad!
Reenje
Ocenjuje se koliko je tekst jasan, celovit i koherentan, koliko jasno je iznet i obrazloen stav o prijateljstvu i koliko se potuju pravopisna pravila.
SJ.2.2.2. sastavlja vest, referat i izvetaj
Zadatak
Tvoju kolu je posetio poznati sportista. On je govorio o potrebi da se deca i mladi vie bave sportom i da se to vie deaka i devojica ukljui u sportske aktivnosti. Napii u nekoliko reenica vest o
tome za kolski list. Ne zaboravi da da naslov vesti. Vodi rauna o podacima koje vest treba da sadri.
______________________________
Reenje
Vest sadri odgovore na pitanja: ko, ta, gde, kada, kako (zato).
SJ.2.2.3. pie rezime kraeg i/ili jednostavnijeg teksta
Zadatak
Napii rezime sledeeg teksta, tako to e u njemu pronai najvanije ideje i saeti ih u tri do pet reenica:
Tokom veeg dela svoje istorije Rimljani su - verovali ili ne - imali samo 18, i slovima osamnaest, razliitih linih imena. tavie, i od tih osamnaest u iroj upotrebi bilo je samo jedanaest: Aul, Decim, Gaj,
Gnej, Lucije, Marko, Publije, Kvint, Sekst, Tiberije i Tit, Ostalih sedam imena - Apije, Keson, Mamerk, Manije, Numerije, Servije, Spurije - dobijali su samo lanovi pojedinih aristokratskih porodica. Drugih
imena nije bilo. Poneka koja su zabeleena u najranijoj rimskoj istoriji ili u legendama, kao Romul, Rem, Numa, Amulije itd., kasnije su izala iz upotrebe.
Dobro, a ene? - upitae neko. Svi primeri koje smo dosad naveli tiu se mukaraca, ali svakako su i ene morale imati lina imena! Odgovor i u ovom sluaju zvui neverovatno s dananjeg stanovita,
ali normalno s rimskog: nisu ih imale. U starom Rimu o ravnopravnosti izmeu polova nije bilo ni govora, ena je bila oevo vlasnitvo do udaje, a muevljevo posle toga, pa se smatralo da joj
"sopstveno" ime i ne treba, Umesto toga nosila je samo rodovsko prezime u enskom obliku: "Livija" su se zvale sve ene iz roda Livijevaca, "Kornelija" one iz roda Kornelijevaca i tako dalje.
(Ivan Klajn, Zanimljiva imena, prilagoeno)
Reenje
Navode se najvanije ideje (o broju imena, o tome kako su ene i mukarci dobijali imena). Rezime se pie u tri do pet reenica.
SJ.2.2.4. zna osnovne osobine govornog i pisanog jezika
Zadatak
Ako je navedena osobina tipina za govorni jezik, na liniji pored nje napii "govorni", a ako je tipina za pisani jezik, napii "pisani":
a) Ostvaruje se u dijalogu. _______________

b) Reenice su due i sloenije. _______________
v) Dopunjuje se gestovima i mimikom. _______________
g) Reenice su nedovrene i nepotpune. _______________
d) Formalan (zvanian) je. _______________
Reenje
a) govorni
b) pisani
v) govorni
g) govorni
d) pisani
SJ.2.2.5. zna pravopisnu normu i primenjuje je u veini sluajeva
Zadatak
Prepii ispravno sledee reenice vodei rauna o pravopisnim pravilima:
1. jovan petrovi nastavnik u penziji pozvan je na premijeru predstave mali princ
2. premijera se ne odrava u pozoritu ve u sali o arko zrenjanin u novom sadu
Reenje
Jovan Petrovi, nastavnik u penziji, pozvan je na premijeru predstave "Mali princ".
Premijera se ne odrava u pozoritu, ve u sali O "arko Zrenjanin"(,) u Novom Sadu.
Zadatak
Zaokrui slovo ispred pravilno napisane skraenice:
a) br. (broj);
b) itd (i tako dalje);
v) npr. (na primer);
g) dr. (doktor);
d) str (strana, stranica).
Reenje
a) br. (broj)
v) npr. (na primer)
Zadatak
U svaku od reenica upii zapetu tamo gde je to potrebno:
a) Putujui po zemlji sveti Sava svrati u jednu kuu da prenoi.

b) Kada doe vreme veere svi ukuani okupie se oko trpeze.
Reenje
Putujui po zemlji, sveti Sava svrati u jednu kuu da prenoi.

Kad doe vreme veere, svi ukuani okupie se oko trpeze.

SJ.2.3.1. odreuje mesto akcenta u rei; zna osnovna pravila akcenatske norme
Zadatak
Podvuci naglaene samoglasnike u datim parovima rei:
KORAK - KORAATI PISATI - PREPISIVATI
PRIZNATI - PRIZNANJE DODATI - DODAVATI
LOVAC - ULOVLJEN OSMEH - SMEITI SE
Reenje
KORAK - KORAATI, PISATI - PREPISIVATI,

PRIZNATI - PRIZNANJE, DODATI - DODAVATI,
LOVAC - ULOVLJEN, OSMEH - SMEITI SE
Zadatak
Zaokrui slova ispred pravila akcentovanja rei u srpskom knjievnom jeziku:
a) akcenti obino stoje na prvom slogu u rei;

b) akcenti ne mogu stajati na poslednjem slogu u rei;
v) na jednoslonim reima mogu stajati samo silazni akcenti;
g) na dvoslonim reima mogu stajati samo uzlazni akcenti;
d) nenaglaene duine se javljaju samo iza naglaenih slogova;
) nenaglaene duine stoje samo na poslednjem slogu u rei.
Reenje
b) akcenti ne mogu stajati na poslednjem slogu u rei

v) na jednoslonim reima mogu stajati samo silazni akcenti
d) nenaglaene duine se javljaju samo iza naglaenih slogova
SJ.2.3.2. prepoznaje glasovne promene
Zadatak
Povei navedene rei u levoj koloni sa odgovarajuom glasovnom promenom u desnoj koloni. U levoj koloni jedna re je suvina.
1. svadba a) palatalizacija
2. vonja b) prelazak L u 0
3. ruski v) jednaenje suglasnika po zvunosti
4. seoba g) jednaenje suglasnika po mestu tvorbe
5. krui
Reenje
1 v), 2 g), 4 b), 5 a)
SJ.2.3.3. poznaje vrste rei; prepoznaje podvrste rei; ume da odredi oblik promenljive rei
Zadatak
U svakom navedenom nizu glagolskih oblika precrtaj onaj koji tom nizu ne pripada.
a) ujui, kujui, videi, pomoi

b) rekosmo. doosmo, govorasmo, proosmo
v) plivamo, kaimo, uvajmo, veimo
Reenje
pomoi, govorasmo, plivamo
Zadatak
Proitaj sledeu reenicu i upii u tabelu pade u kome su podvuene imenice. Jedno polje je ve popunjeno.
Ali uporedo sa danom koji je jaao dole nad gradom i ovde oko mene, raslo je i to moje seanje na dogaaj iz detinjstva.
Imenica u reenici Pade
danom
seanje nominativ
detinjstva
Reenje
danom (instrumental); detinjstva (genitiv)
Zadatak
Proitaj sledei tekst i podvuci u njemu priloge za nain.
Igra murke s loptom, kao i sve druge, ima svoja pravila. Jedno od njih je sledee; sa obeleene take na ivici terena lopta se baca pravolinijski najbliem igrau u slobodnom prostoru, on je odmah
nekome dodaje, a zatim brzo tri na suprotnu stranu.
Reenje
pravolinijski brzo
SJ.2.3.4. poznaje osnovne naine graenja rei (izvoenje, slaganje. kombinovana tvorba, pretvaranje)
Zadatak
Pored rei u levoj koloni upii slovo koje stoji ispred naina graenja te rei. Vodi rauna o tome da se neke od datih rei grade na isti nain.
1. proetati se a) izvoenje
2. zatije b) slaganje
3. prohladan v) kombinovana tvorba
4. ljudski g) tvorba pretvaranjem
5. otvoren
6. gledalac
Reenje
1. b), 2. v), 3. b), 4. a), 5. g), 6. a)
SJ.2.3.5. prepoznaje podvrste sintaksikih jedinica (vrste sintagmi, nezavisnih i zavisnih predikatskih reenica)
Zadatak
Zaokrui slovo ispred vrste zavisne reenice kojoj pripada podvuena reenica:
Zastao sam da potraim slobodno mesto.
a) izrina reenica;
b) namerna reenica;
v) uslovna reenica;
g) posledina reenica.
Reenje
b) namerna reenica
Zadatak
U sledeem tekstu podvuci zavisne reenice:
Bio u staro vreme neki siromaan deak, bez oca i majke. Ostavljen sam sebi, poe u svet da trai rada. Iako je obiao preko deset sela, nije nigde mogao nai posla. Tek se u desetom zaseoku prohte
nekom bogatau, koji je imao posebna obanina i za goveda i za ovce i za svinje, da najmi obanina i svojim pelama. Deak pristane ne mislei mnogo, jer je ve bio malaksao od gladi i lutanja.
Reenje
Bio u staro vreme neki siromaan deak, bez oca i majke. Ostavljen sam sebi, poe u svet da trai rada. Iako je obiao preko deset sela, nije nigde mogao nai posla. Tek se u desetom zaseoku prohte
nekom bogatau, koji je imao posebna obanina i za goveda i za ovce i za svinje, da najmi obanina i svojim pelama. Deak pristane ne mislei mnogo, jer je ve bio malaksao od gladi i lutanja.
SJ.2.3.6. odreuje reenine i sintagmatske lanove u sloenijim primerima
Zadatak
U tekstu su istaknute neke sintagme. Podvuci njihove glavne rei.
Nijedna postojea teorija ne moe da objasni sve osobine loptastih munja. Meutim, jedno je sasvim sigurno: loptasta munja je opasna.
Loptastu munju je vrlo teko dobiti u eksperimentima. Jedan naunik iz SAD izjavio je da je, upotrebljavajui opremu kakvu je opisao Tesla, uspeo da izazove vatrene lopte prenika dva centimetra.
Reenje
nijedna postojea teorija, sve osobine loptastih munja, vrlo teko, jedan naunik iz SAD, vatrene lopte prenika dva centimetra
Zadatak
U sledeem primeru date su tri nezavisne predikatske reenice. Podvuci njihove subjekte, koji su iskazani sintagmom.
Vrata su krme iarana imenima, pod krovom visi stari venac urevskog cvea, a okna na prozorima izlepljena su poutelim, starim novinama.
Reenje
Vrata su krme iarana imenima, pod krovom visi stari venac urevskog cvea, a okna na prozorima izlepljena su poutelim, starim novinama.
SJ.2.3.7. prepoznaje glavna znaenja padea u sintagmi i reenici
Zadatak
Povei svaki primer sa znaenjem podvuenog genitiva u njemu. Jedno znaenje je viak.
Primer: Znaenje:
a) deono
1. stabla ljive
b) prisvojno
2. pregrt ljiva
v) mesno
3. boja ljive
g) opisno
Reenje
1. b)
2. a)
3. g)
SJ.2.3.8. prepoznaje glavna znaenja i funkcije glagolskih oblika
Zadatak
1. U tekstu su podvueni oblici prezenta. Razmisli o znaenju tih oblika.
Bio jedan car, pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku, koja bi za jednu no i ucvetala i uzrela, i neko je obrao. Jednom se stane car razgovarati sa svojim sinovima:
- Kud to nestaje rod s nae jabuke?!
Na to e rei najstariji sin:
- Noas ja uvam jabuku, da vidim ko je to bere.
I kad se smrkne, on ode pod jabuku i legne pod nju.
Povei oblike prezenta sa odgovarajuim znaenjem:
se stane
nestaje kvalifikativni prezent
uvam pripovedaki prezent
bere prezent za budunost
legne
2. U prvoj reenici u tekstu upotrebljen je i potencijal:
Bio jedan car, pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku, koja bi za jednu no i ucvetala i uzrela, i neko je obrao.
On slui da oznai:
a) prolu radnju koja se jednom odigrala;
b) prolu radnju koja se ponavljala;
v) pretpostavljenu radnju;
g) buduu radnju.
3. U tekstu je upotrebljen i futur:

Na to e rei najstariji sin.
On oznaava radnju koja je budua u odnosu na:
a) sadanji trenutak;
b) proli trenutak;
v) budui trenutak;
g) bilo koji trenutak.
Reenje
1.
se stane - pripovedaki
nestaje - kvalifikativni
uvam - (prezent) za budunost
bere - kvalifikativni
legne - pripovedaki
2. b) da oznai prolu radnju koja se ponavljala
3. b) proli trenutak

SJ.2.3.9. poznaje metonimiju kao leksiki mehanizam
Zadatak
Zaokrui slovo ispred reenice u kojoj re koleno ostvaruje znaenje putem metonimije:
a) Milan je pao i povredio koleno.

b) Moja suknja dopire tano do kolena.
v) Mama je Milanu zakrpila kolena na farmerkama.
g) Koleno me je zabolelo od kleanja na pesku.
Reenje
v) Mama je Milanu zakrpila kolena na farmerkama
SJ.2.3.10. zna znaenja rei i frazeologizama koji se javljaju u kolskim tekstovima (u udbenicima, tekstovima iz lektire i sl.), kao i u literarnim i medijskim tekstovima namenjenim
mladima, i pravilno ih upotrebljava
Zadatak
Kad se za nekog kae da "voli da se kiti tuim perjem", onda to znai da on:
a) voli da pozajmljuje odeu od drugih;

b) smatra da su tue ideje bolje od njegovih;
v) prikazuje tue zasluge kao svoje;
g) esto nosi odeu poznatih kreatora.
Reenje
v) prikazuje tue zasluge kao svoje
Zadatak
Proitaj tekst.
Izgleda da su Vavilonci prvi naslutili pravi oblik Zemlje, ali se to saznanje kosilo sa njihovim verskim tradicionalnim shvatanjima, prema kojima je nebo imalo oblik zvona koje je pokrivalo Zemlju. Zato se i
nisu usudili da obelodane ono to im je izgledalo oigledno, ve prepustie slobodoumnijim Grcima da to uine.
1. Podvuci u tekstu re koja znai "biti u neskladu".
2. Re "obelodaniti" znai:
a) objasniti;
b) objaviti;
v) osuditi;
g) obeleiti.
Reenje
1. kosilo (se)
2. b) objaviti
SJ.2.3.11. odreuje znaenja nepoznatih rei i izraza na osnovu njihovog sastava i/ili konteksta u kome su upotrebljeni (sloeniji primeri)
Zadatak
Paljivo proitaj sledeu reenicu i odredi znaenje rei vetar razvigorac.
Krajem februara i poetkom marta, neuobiajeno za to doba godine, na Ozrenu je naglo otoplilo, dunuo je vetar razvigorac i drvee je prolistalo.
Vetar razvigorac je:

a) hladan proleni vetar;
b) topao jesenji vetar:
v) topao proleni vetar;
g) hladan zimski vetar.
Reenje
v) topao proleni vetar
4. KNJIEVNOST
U oblasti KNJIEVNOST uenik/uenica:
SJ.2.4.1. povezuje delo iz obavezne lektire sa vremenom u kojem je nastalo i sa vremenom koje se uzima za okvir pripovedanja.
Zadatak
Povei naslove svih navedenih knjievnih dela sa istorijskim dogaajima na koje se ta dela odnose.
Dela: Istorijski dogaaji:
Memoari Prote Mateje Nenadovia Kosovski boj
Smrt majke Jugovia (narodna pesma)
Car Lazar i carica Milica (narodna pesma) Prvi srpski ustanak
Deobe Dobrice osia
Poetak bune protiv dahija (narodna pesma) Drugi svetski rat
Dnevnik Ane Frank
Reenje
Smrt majke Jugovia (narodna pesma), Car Lazar i carica Milica (narodna pesma) - Kosovski boj
Memoari Prote Mateje Nenadovia, Poetak bune protiv dahija (narodna pesma) - Prvi srpski ustanak
Deobe Dobrice osia, Dnevnik Ane Frank - Drugi svetski rat
SJ.2.4.2. povezuje naslov dela iz obavezne lektire i rod, vrstu i lik iz dela: prepoznaje rod i vrstu knjievnoumetnikog dela na osnovu odlomaka, likova, karakteristinih situacija
Zadatak
Popuni tabelu.
Naslov dela i ime pisca Knjievni rod Knjievna vrsta
Pohod na Mjesec, Branko opi
Pokondirena tikva, Jovan Sterija Popovi
Simonida, Milan Raki
Reenje
Naslov dela i ime pisca Knjievni rod Knjievna vrsta
Pohod na Mjesec, Branko opi epika pripovetka
Pokondirena tikva, Jovan Sterija Popovi drama komedija
Simonida, Milan Raki lirika rodoljubiva pesma
Zadatak
Proitaj dati odlomak i odredi knjievni rod i knjievnu vrstu kojoj pripada delo iz kojeg je uzet odlomak.
Car se opjani i zaspi, a carica spravi karocu i ponese cara u kamenu peinu. Kad se car u peini probudi i vidi e je, povie:
- Ko me ove donese?
A carica mu odgovori:
- Ja sam te donijela.
Car je upita:
- Zato si ti to od mene uinila? Da li ti nijesam rekao da vie nijesi moja ena?
Onda mu ona, izvadivi onu kartu, ree:
- Istina je, estiti care, da si mi to kazao, ali pogledaj to si na ovoj karti potpisao: to mi bude najmilije u tvojemu domu da ponesem sobom kad od tebe poem.
Car, videi to, poljubi je i povrate se opet u carski dvor.
Knjievni rod: ______________________
Knjievna vrsta: ____________________
Reenje
Knjievni rod: epika

Knjievna vrsta: (narodna) pripovetka
SJ.2.4.3. razlikuje lirsko-epske vrste (baladu, poemu)
Zadatak
Proitaj odlomak iz narodne balade Predrag i Nenad
Kad je Predrag rei razabrao,

od str ljuta strele ispustio,
pak pritra ranjenu junaku,
skida njega s konja na travicu:
"Ta ti li si, moj brate Nenade!
Ja sam Predrag, tvoj bratac roeni.
Moe li mi rane preboleti,
da poderem tanane koulje,
da te vidam i da te zavijam?"
Ranjen Nenad njemu odgovara:
"Ta ti li si, moj brate roeni!
Vala bogu kad sam te video,
te me iva moja elja minu!
Ne mogu ti rane preboleti,
ve ti prosta moja krvca bila!"
To izusti, pa duicu pusti.
Nad njim Predrag jade jadikuje:
"J Nenade, moje jarko sunce!
Rano ti mi ti bee izilo,
pa mi tako rano ti zasede!
Moj bosilje iz zelene bae!
Rano ti mi bee procvatio.
pa mi tako rano ti uvenu!"
Pa potre noe od pojasa,
te udara sebe u srdace, -
mrtav pade pokraj braca svoga.
Navedi jednu odliku po kojoj prepoznaje da je ova pesma balada.
_________________________________________________
Reenje
Uenik navodi jednu od sledeih odlika: tragian kraj u pesmi; sadri lirske, epske i dramske elemente; tematika iz porodinog ivota; nagli, neoekivani preokret.
SJ.2.4.4. razlikuje knjievnonaune vrste: biografiju, autobiografiju, dnevnik i putopis i nauno-popularne tekstove
Zadatak
Paljivo proitaj sledei odlomak. Odredi kojoj knjievnonaunoj vrsti pripada delo iz kojeg je uzet odlomak.
Za kraj, rei u neto o Gali. Te ene sam se oduvek klonio, nemam razloga da to krijem. Prvi put sam je sreo u Kadakerasu, 1929. godine, na meunarodnoj izlobi koja je odrana u Barseloni. Dola je
sa Polom Elijarom, sa kojim je tada bila u braku.
Stanovao sam kod Dalija, kilometar daleko od Kadakerasa, mesta u kome su oni odseli. Dali mi je uzbueno saoptio: "Stigla je jedna boanstvena ena!"
Ovo je odlomak iz:

a) putopisa;
b) dnevnika;
v) biografije;
g) autobiografije.
Zaokrui taan odgovor.
Reenje
g) autobiografije
SJ.2.4.5. prepoznaje i razlikuje odreene (traene) stilske figure u knjievnoumetnikom tekstu (personifikacija, hiperbola, gradacija, metafora, kontrast)
Zadatak
U reenicama su podvuene stilske figure. Povei naziv stilske figure sa slovom ispred reenice u kojoj se ta stilska figura nalazi. Jedan naziv stilske figure je suvian.
1. kontrast a) Zamirisae trave pod platom noi.
2. hiperbola b) Uputio se u grad praznih bisaga i punasrca.
3. gradacija
v) Zbog mirne naravi i dobronamernosti
svi su joj se divili.
4. metafora
5. personifikacija g) Krljava jabuka je kunjala kraj rascvetane kruke.
Reenje
1. b); 4. a); 5. g)
SJ.2.4.6. odreuje motive, ideje, kompoziciju, formu, karakteristike lika
Zadatak
Pred tobom su ispremetani odlomci iz romana Ane oki Pongrai empi ti smopi da limvo te. Paljivo proitaj sve odlomke i u krui pored svakog upii brojeve od 1 do 5, tako da redosled brojeva
odgovara toku prie. Jedan broj je upisan.
Stajao je u gomili i murio. Nije mogao da gleda vratolomije koje je njegov ujak izvodio. Tek bi posle svakog aplauza zakiljio na jedno oko i uverio se da mu je ujak jo iv i u jednom komadu.
- Bravo, majstore!!! - uli su se uzvici sa svih strana.
Dok je tako mirkao gledajui ujaka kako leti vazduhom, i dok je sluao zadivljene uzdahe gomile. Luki se najednom uinilo kao da se nikada nita runo u njegovoj porodici nije dogodilo. Oseao je
samo sreu i ponos.
Luka je uurbano koraao stazom koja je vodila oko jezera. U susret su mu dolazili biciklisti, oznojeni dogeri, roleri s plastinim boicama vode u rukama pred kojima je morao da se sklanja u stranu
da ga ne bi sruili.
Iako je ve obiao pola staze, nigde nije video ujaka.
- Trebalo je do sada bar jednom da proe pored mene, ako trenira - pomislio je pribliavajui se mestu oko kojeg se sakupila gomila ljudi.
Na Adi su pored ograde restorana tri rolera izvodila vratolomije. Dve devojke su sedele na oblinjoj klupi i zadivljeno ih gledale.
U svojim metalik srebrnim invalidskim kolicima (a zapravo obinim sivim) Lukin je ujak zastao i posmatrao ih. Krug koji je upravo napravio oko jezera nije bio dovoljan da smiri uzbuenje koje je oseao
u grudima. Jo mu se inilo da vidi osmeh svog uraka i uje njegove rei:
- Spremaj se, Zlatane. Putuje na Olimpijadu!
Dolo mu je da se glasno nasmeje. Umesto toga, snano je pogurao tokove i priao ogradi restorana. Znao je da ga gledaju.
- Sigurno opet roleri neto izvode - zakljuio je nastavljajui potragu za ujakom, kada je zauo deo razgovora dvoje klinaca.
- Jesi li video? U invalidskim kolicima, ovee!
Odmah je znao o kome je re. Skrenuo je sa staze i potrao pravo prema okupljenoj gomili. Ponovo se zauo amor, a onda veliki pljesak. Luka je ve pretpostavljao na kakav e prizor naii.
To mu uopte nije smetalo. Otkako je jo tamo pre jedanaest godina nastradao i seo jednom zauvek u ova kolica, bio je naviknut na znatieljne poglede.
Pokuao je da radi sve to i oni. Zaletao se. Preskakao postavljene kutije, cigle i torbe, vozikao se levo-desno po ivici ograde, okretao na tokovima dok se nebo oko njegove glave vrtelo sve bre i
bre.
Negde u daljini uo je amor i pljesak.
Na trenutak mu se uinilo da ceo svet navija za njega.
Reenje
5, 3, 1, 4, 2
SJ.2.4.7. razlikuje oblike kazivanja u knjievnoumetnikom tekstu pripovedanje, opisivanje, monolog/unutranji monolog, dijalog
Zadatak
Na liniji ispod svakog odlomka napii naziv odgovarajueg oblika kazivanja (monolog, dijalog, naracija, deskripcija).
- Ide li rode?
- Idem, idem!
- Je li ti studeno?
- Da!
Oblik kazivanja je ___________________________.
Jerotije (sam): ... Ja, plava riba, al' treba je upecati. Treba veto natai mamac, spustiti udicu u vodu, pa mirno... uti, ne die... a tek plovak zaigra, a ti - hop!... Iskoi udica, a kad pogleda: na udici -
klasa!
Kroz prozor "gostinske sobe" videla se stara kruka koja se dizala svega nekoliko metara od kue, a iza nje se irila bata sa cveem, na koju se nastavljao prostrani vonjak, slian nekom malom gaju.
Posle nekog vremena pojavi se neki mladi slikar. Izloi slike i oekivae sud javnog mnjenja. Slike nisu bile rave. Ja sam ih kao stranac jedini i gledao, a od domaih ne hte niko otii.

Reenje
dijalog, monolog, opisivanje, pripovedanje
Zadatak
Koji oblik kazivanja prepoznaje u navedenom odlomku iz narodne bajke Zlatna jabuka i devet paunica?
Bio jedan car, pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku, koja za jednu no i ucveta i uzre i neko je obere, a nikako se nije moglo doznati ko. Jednom stane se car razgovarati sa svojim sinovima:
- Kuda se to deva rod s nae jabuke?
Na to e rei stariji sin:
- Ja u noas uvati jabuku, da vidim ko je bere.
a) pripovedanje;
b) opisivanje;
v) monolog;
g) unutranji monolog.
Reenje
a) pripovedanje
SJ.2.4.8. uoava razliku izmeu prepriavanja i analize dela
Zadatak
Sledee reenice odnose se na roman Seobe Miloa Crnjanskog. Uz svaku navedenu reenicu upii prepriavanje ako se njome prepriava to delo, ili analiziranje ako se njome delo analizira.
a) Na zahtev markiza Askanija Gvadanji, Vuk Isakovi prikuplja i oprema jedan puk srpskih vojnika i vodi ih na daleku Rajnu, u rat Austrije protiv Francuza.
_______________
b) Pejza i priroda, dovedeni u vezu sa ovekom, srce su ove knjige. Sve to ukupno, razume se. treperi emocijom i trai lirski ton. _______________
v) Kada je stigla zima, Podunavski puk, koji se viteki borio na Rajni, ostavljen je da zimuje u tuini i da se snalazi kako zna i ume.
_______________
g) Kao i mnogi elementi u delu Miloa Crnjanskog, i njegov stil je opor za mnoge, ali bogat, soan, efektan i sasvim svoj. _______________
Reenje
a) prepriavanje
b) analiziranje
v) prepriavanje
g) analiziranje
SJ.2.4.9. ume da vodi dnevnik o proitanim knjigama*

Sledei iskazi opisuju ta uenik/uenica zna i ume na naprednom nivou.

SJ.3.1.1. pronalazi, izdvaja i uporeuje informacije iz dva dua teksta sloenije strukture ili vie njih (prema datim kriterijumima)
Zadatak
Proitaj paljivo dva teksta razliitih autora o nasilnom ponaanju mladih u kolama. Odredi kako se ta dva autora odnose prema nasilnom ponaanju mladih u kolama.
Autor A:
Nedavno je u 115 kola sprovedeno istraivanje o nasilju meu uenicima. Ustanovljeno je da 71% uenika nije ni na koji nain uvueno u nasilnu komunikaciju sa vrnjacima, odnosno, nisu ni rtve, ni
nasilnici. To istovremeno znai da se neto vie od etvrtine uenika, tanije 29%, pojavljuje u "krugu nasilja", neki kao rtve a neki kao nasilnici. U ulozi rtve nasilja suvie je veliki broj uenika, ak 21%
svih ispitanih uenika.
Neke rtve su istovremeno i nasilnici. U ispitivanoj grupi ima 4% takvih uenika. U toj grupi, najei oblici nasilnog ponaanja su vreanje i ismevanje. Dakle, ovi uenici napadaju reima.
Autor B:
Najvei broj uenika izjavio je da su u toku svog kolovanja, za vreme nastave ili posle nje, bili izloeni ismevanju, vreanju, pogrdnim nadimcima. Navode, takoe, i druge neprijatnosti: neumesno
zadirkivanje, irenje lai o njima, odvraanje drugih uenika da se drue s njima.
I nastavnici i ostali zaposleni u koli potvruju da su vreanje i udaranje svakodnevni oblik nasilnog ponaanja u koli. Samo registrovanje problema ne znai da imamo razloga da odahnemo. Naprotiv,
ovi oblici nasilja lako se prikrivaju, olako shvataju, "lake" podnose i "lee", iako mogu biti veoma teki i sa vrlo sloenim posledicama,
Zaokrui slovo ispred tane tvrdnje.

a) Autori nisu zabrinuti zbog nasilja u kolama.
b) Autor A je zabrinutiji od autora B.
v) Autor B je zabrinutiji od autora A.
g) Autori su podjednako zabrinuti zbog nasilja u kolama.
Reenje
v) Autor B je zabrinutiji od autora A.
SJ.3.1.2. izdvaja kljune rei i rezimira tekst
Zadatak
Proitaj sledei tekst i razmisli o kljunim reima u njemu.
Prouavajui zagaivanje atmosfere naunici su utvrdili da Australija izbacuje u atmosferu vie tetnih gasova po stanovniku od bilo koje druge industrijski razvijene zemlje. Zbog poveanja broja
stanovnika i krenja uma u poslednje tri decenije Australija je postala jedan od najveih zagaivaa atmosfere gasovima koji doprinose takozvanom "efektu staklene bate". Tako je u Australiji 1990.
godine izbaeno u atmosferu 36,4 tone ugljen-dioksida po stanovniku, dok je istovremeno u SAD ta koliina iznosila 25,3 tone, u Kanadi 23,1 tonu, Nemakoj 18 tona i Norvekoj 12,1 tonu.
Navedi tri kljune rei/sintagme iz ovog teksta:
1.
2.
3.
Reenje
Mogui odgovori:
1. atmosfera
2. zagaivanje ili zagaiva (atmosfere) / efekat staklene bate
3. Australija
4. ugljen-dioksid / tetni gasovi
(Redosled navoenja nije vaan.)
SJ.3.1.4. ita i tumai sloenije nelinearne elemente teksta viestruke legende, tabele, dijagrame i grafikone
Zadatak
Pogledaj paljivo tabelu i odgovori na pitanja u vezi sa osobinama glasova
Tabela 2 - Suglasnici i sonanti

(mesto, nain tvorbe, bitni akustiki utisak)
Artikulacija Usneni Prednjonepani

mesto
Zubni Alveolar. Zadnjonepani
nain
dvousneni usn.-zub. tvrdi meki
zvun. b d g
eksploz.
bezvu. p t k
zvun. d
afrikate
bezvu. c
zvun. z
frikativni
bezvu. f s h
nazali zvun. m n nj
zvun. l lj
lateralni
bezvu.
zvun. r
vibranti
bezvu.
zvun. v j
poluvokal
bezvu.
a) Koje su tvrde prednjonepane afrikate? _______________
b) Zaokrui u tabeli usneno-zubni bezvuni glas
Reenje
a) d, b) f
SJ.3.2.1. organizuje tekst u logine i pravilno rasporeene pasuse; odreuje prikladan naslov tekstu i podnaslove delovima teksta
Zadatak
Napii referat o motivu slobode u poeziji ure Jakia, pozivajui se na pesmu Otadbina. Pre nego to pone da pie referat, sastavi plan za pisanje, osmisli i rasporedi osnovne celine (tri do etiri) i
daj naslov referatu.
Otadbina
I ovaj kamen zemlje Srbije,

to prete suncu dere kroz oblak,
Sumornog ela mranim borama,
O vekovenosti pria dalekoj,
Pokazujui nemom mimikom
Obraza svoga brazde duboke.
Vekova tavnih to su tragovi,
Te crne bore, mrane peine;
A kamen ovaj, ko piramida
to se iz praha die u nebo,
Kostiju krnih to je gomila
to su u borbi protiv dumana
Dedovi tvoji voljno slagali,
Lepei krvlju srca roenog
Miica svojih kosti slomljene, -
Da unucima spreme busiju,
Oklen e nekad smelo preziru
Dumana ekat ete grabljive.
I samo dotle, do tog kamena,

Do tog bedema -
Nogom e stupit moda, poganom!
Drzne li dalje? ... ue gromove
Kako tiinu zemlje slobodne
Sa grmljavinom stranom kidaju;
Razumee ih srcem straljivim
ta ti sa smelim glasom govore,
Pa e o stenja tvrdom kamenu
Brijane glave teme elavo
U zanosnome strahu lupati!
Al jedan izraz, jednu misao,
ue u borbe stranoj lomljavi:
"Otadbina je ovo Srbina!"
Naslov referata: _____________________________________________________

Reenje
Ocenjuje se u kojoj je meri odgovoreno na temu, koliko je naslov prikladan, da li su delovi organizovani loginim redosledom.
SJ.3.2.2. sastavlja argumentativni tekst
Zadatak
Roditelji su ti saoptili da razmiljaju o preseljenju u vei grad. Voleli bi da uju i tvoje miljenje. Tvoj zadatak je da dobro razmisli o ovom predlogu, odlui se da li si za preseljenje ili protiv njega, smisli
mogue razloge i obrazloenja za svoju odluku i sve to napie.
Za ovaj zadatak ima ukupno 90 minuta. Za to vreme treba da odlui koji e stav zastupati (za preseljenje ili protiv njega), da smisli argumente i obrazloenja kojima e braniti svoj stav, zatim da
napie rad, ponovo ga proita, proveri ima li greaka i ispravi sve greke koje uoi. Ne zaboravi da svom radu da i naslov.

- koliko jasno si izneo i obrazloio svoj stav o preseljenju;
- koliko si uzeo u obzir i argumente koji se ne slau sa tvojim stavom
Srean rad!
Reenje
Ocenjuje se koliko je tekst jasan, celovit i koherentan, koliko jasno je iznet i obrazloen stav o preseljenju, koliko su uzeti u obzir i argumenti koji se ne slau sa tim stavom i koliko se potuju pravopisna
pravila.
SJ.3.2.3. pie prikaz (knjige, filma, pozorine predstave i sl.), reportau i raspravu
Zadatak
Napii raspravu o sledeoj temi: ULOGA MODE U SAVREMENOM SVETU.
Ljudi imaju razliita miljenja o tome koliko je vana moda u savremenom ivotu. Rasprava koju e napisati treba da pone navoenjem razliitih miljenja o toj temi, da se nastavi iznoenjem
argumenata i zavri zakljukom. Takoe, imaj na umu da se moda ne odnosi samo na odevanje ve i na mnoge druge pojave.
ULOGA MODE U SAVREMENOM SVETU

Reenje
Ocenjuje se koliko je rasprava jasna, celovita i koherentna, koliko su jasno i precizno navedeni ubedljivi argumenti i da li zakljuak sledi iz njih.
SJ.3.2.4. pie rezime dueg i/ili sloenijeg teksta
Zadatak
Proitaj sledei tekst, a potom napii saetak teksta u etiri do est reenica. Razmisli o tome ta je cilj autora teksta i koje su najvanije informacije iznete u tekstu.
kola
Svi znamo ta je to kola i ta se u koli radi. Tu se ui, stie znanje potrebno za ivot, reavaju teki i ozbiljni zadaci, savladavaju razne nauke i vetine: od nauke o jeziku do fizike kulture. To je, dakle,
veoma vana i ozbiljna ustanova. Oekivali bismo stoga da tako vana i ozbiljna ustanova ima i vano, ozbiljno, pa ak i strogo ime. Ali - nita od svega toga! Iznenadiete se kad saznate ta, u stvari,
znai re kola, ili, bolje rei, ta je nekada znaila.
Verovatno ste ve uli da kola nije naa re. U na jezik preuzeta je iz latinskog (stari Rimljani govorili su shola) sa znaenjem "uilite", koje i danas ta re ima. No, pre toga stari Rimljani preuzeli su je
od Grka, a u grkom jeziku re shole, u poetku kad je nastala, nije znaila "uilite", ve neto sasvim drugo; ak, moglo bi se rei, i suprotno od onoga to danas znai. Shole je u starom grkom jeziku
znailo - "dokolica", "besposlica", "odmor", "zabava"!
Pitaete se sigurno: kako to?! Zato su stari i mudri Grci svoja uilita smatrali besposlicom, dokolicom i zabavom?
Evo kako je to bilo.
U poetku, kola u Grkoj nije bila ono to e kasnije postati - u toj zemlji i drugde po svetu: ustanova za obrazovanje omladine. To je isprva bilo mesto gde su se okupljala dokona deca robovlasnika da
zajedniki provedu vreme u igri i zabavi. Otuda onda i naziv "dokolica", "zabava". kola je, dakle, u poetku bila zabavite. Kasnije se tu poelo ozbiljnije raditi i uiti. Naroita panja posveivala se
telesnom vebanju - gimnastici. I upravo po tome to su se aci u starim grkim sholama bavili uglavnom gimnastikom, jedna vrste kole, koja i danas postoji, dobila je naziv - gimnazija. Gimnazija je,
dakle, "kola gimnastike", mada se u nae vreme uenici u njoj najmanje bave gimnastikom.
(Milan ipka Prie o reima, odlomak)
Saetak
Reenje
Ocenjuje se da li saetak sadri najvanije informacije (o poreklu rei kola, ta je kola nekad bila). U njemu ne sme da bude manje vanih informacija i detalja.
SJ.3.2.5. zna i dosledno primenjuje pravopisnu normu
Zadatak
U sledeim reenicama upii zapetu tamo gde je potrebno.
a) Jednom reju s mojom sestrom nikada ne moe biti dosadno.
b) Neki domain dobar ovek lepo ga primi.
Reenje
Jednom reju, s mojom sestrom nikada ne moe biti dosadno.

Neki domain, dobar ovek, lepo ga primi.

SJ.3.3.1. deli re na slogove u sloenijim sluajevima
Zadatak
Podeli uspravnim crtama sledee rei na slogove:
PREORAVATI AUGMENTATIV BANATSKI
PIONIRSKI PRETRAVATI
Reenje
PRE | O | RA | VA | TI A | UG | MEN | TA | TIV BA | NAT | SKI
PI | O | NIR | SKI PRE | TR | A | VA | TI
SJ.3.3.2. poznaje glasovne promene (ume da ih prepozna, objasni i imenuje)
Zadatak
Napii koja se glasovna promena ne vri u oblicima datih rei, iako postoje uslovi za njeno vrenje:
a) baki:
b) protestni:
v) rukica:
g) pooim:
Reenje
a) sibilarizacija
b) gubljenje suglasnika (uproavanje suglasnikih grupa)
v) palatalizacija
g) saimanje samoglasnika
Zadatak
Podvuci u svakom paru rei onu re u kojoj je izvrena odreena glasovna promena. Napii naziv te glasovne promene.
a) pekoh - peem:
b) stan - stambeni:
v) tvrd - tvri:
g) pismo - pisama:
Reenje
a) peem, palatalizacija
b) stambeni, jednaenje suglasnika po mestu izgovora (tvorbe)
v) tvri, jotovanje
g) pisama, nepostojano a
SJ.3.3.3. zna i u svom govoru primenjuje akcenatsku normu
Zadatak
Proitaj stihove iz pesme Miroslava Antia Plava zvezda. Stihove smo obeleili brojevima.
1. Mora biti takve zvezde.

2. ta se udi?
3. Pazi samo da je negde ne ispusti dok se budi.
4. Pazi samo da se negde ne izgubi,
5. ne povredi.
6. Takva zvezda u ivotu mnogo znai, mnogo vredi.
Zaokrui u tabeli T, ako je tvrdnja tana, a ako je netana, zaokrui N.
Prva i poslednja re u prvom stihu imaju dug naglaeni prvi slog. T N
Prva i poslednja re u treem stihu imaju kratak naglaeni prvi slog. T N
U petom stihu, u odrinom obliku glagola (ne povredi) akcenat je preao na proklitiku, tj. na recu ne. T N
Re zvezda, u estom stihu, ima dugouzlazni akcenat. T N
Reenje
T
N
N
T
SJ.3.3.5. poznaje i imenuje podvrste sintaksikih jedinica (vrste sintagmi, nezavisnih i zavisnih predikatskih reenica)
Zadatak
Odredi vrstu podvuene sintagme u sledeoj reenici:
Odmah posle doruka otiao sam u strmu batu iznad kue.
Podvuena sintagma u reenici po vrsti je _______________.

Reenje
imenika
Zadatak
Odredi vrstu podvuenih zavisnih reenica:
a) Joca nije poao na trening jer je bio umoran.
b) Da nije bio umoran, Joca bi poao na trening.
v) Iako je bio umoran, Joca je poao na trening.
Reenje
a) uzrona
b) uslovna
v) dopusna
SJ.3.3.6. poznaje glavna znaenja padea i glavna znaenja glagolskih oblika (ume da ih objasni i zna terminologiju u vezi s njima)
Zadatak
Zaokrui slovo ispred reenice u kojoj glagolski prilog sadanji ima uzrono znaenje.
a) Tako idui niz vodu, deaci naiu na svoju vodenicu.
b) Milan i Stojan se vrate kui, udei se ta e to biti.
v) Patuljak nije isprva hteo da ide u krau, plaei se kazne.
g) Sluajui radio, posmatrala je ptice u svom dvoritu.
Reenje
v) Patuljak nije isprva hteo da ide u krau, plaei se kazne.

SJ.3.3.7. ume da odredi znaenja nepoznatih rei i izraza na osnovu njihovog sastava, konteksta u kome su upotrebljeni, ili na osnovu njihovog porekla
Zadatak
Paljivo proitaj sledei tekst i rei zadatak:
Muzika Indije u starom veku
Muzika stare Indije ima poseban oblik. Indijski napev karakterie lestvica irokog opsega, kao i slobodniji ritmiki i formalni tok.
Stari Indusi pravili su veliku razliku izmeu duhovne i svetovne muzike. Duhovni napevi bili su zasnovani na tekstovima verskih knjiga (Veda) i bili su mirni, spori i dostojanstveni. U osnovi svetovne
muzike bili su stalni melodijski obrasci, koje je umetnik varirao i obogaivao ornamentiranjem. Ovi napevi uvek su se pevali u utvreno vreme i u razliitim prilikama.
Podvueni skup rei oznaava:
a) jednolinu muziku:
b) sporu muziku;
v) narodnu muziku;
g) religijsku muziku,
Reenje
v) narodnu muziku
SJ.3.3.8. zna znaenja rei i frazeologizama u naunopopularnim tekstovima, namenjenim mladima, i pravilno ih upotrebljava
Zadatak
Meu ponuenim reima zaokrui onu ije znaenje odgovara izostavljenoj rei u reenici:
aktivna, formalna, toksina, sekundarna.
Naunici ispituju u laboratorijama hemijski sastav iroko rasprostranjene biljke - ptije mleko, jer su uoili da sadri supstance koje uspeno suzbijaju umnoavanje obolelih elija, ali smatraju da je suvie
_______________ i jo uvek je ne preporuuju za upotrebu.
Reenje
toksina
4. KNJIEVNOST
U oblasti KNJIEVNOST uenik/uenica:
SJ.3.4.1. navodi naslov dela, autora, rod i vrstu na osnovu odlomaka, likova, karakteristinih tema i motiva
Zadatak
Proitaj sledei tekst.
Sterija u svom delu prikazuje linost koja pokuava da stekne uglaene i fine manire. Ona to ini tako to koristi izraze na francuskom i nemakom, ali ne samo da ne zna dobro te jezike nego ni srpski
ne govori pravilno. Njen brat i erka pokuavaju da je urazume.
Na linijama upii odgovore na sledea pitanja:
O kom knjievnom delu je re?
Kom knjievnom rodu pripada ovo delo?
Kojoj knjievnoj vrsti pripada ovo delo?
Kako se zove glavni lik u ovom delu?
Reenje
Pokondirena tikva
Drama
Komedija
Fema
Zadatak
U jednom romanu iz tvoje lektire prikazana je svaa popadija i tua popova zbog zeta. Data je slika ivota u vojvoanskom selu. Roman obiluje anegdotskim situacijama.
O kom romanu je re u navedenom tekstu? Ko je napisao taj roman?
Naslov romana: .
Pisac romana: .
Reenje
Pop ira i pop Spira
Stevan Sremac
SJ.3.4.2. izdvaja osnovne odlike knjievnih rodova i vrsta u konkretnom tekstu
Zadatak
Proitaj stihove iz pesme Prolee Miroslava Antia. Koje odlike lirske pesme prepoznaje u tim stihovima?
Sunce se, eno,
Kao vreteno
Nad gradom vrti
I glavom klima.
Sve je u meni
Danas areno,
I u tebi je
Moda areno.
Bila je zima.
Prola je zima.
Odlike:
a) stihovi bez rime;
b) stalni epiteti;
v) ista vrsta strofe;
g) metaforinost.
Reenje
g) metaforinost
SJ.3.4.3. razlikuje autora dela od lirskog subjekta i pripovedaa u delu
Zadatak
Odredi ko je lirski subjekt u stihovima iz pesme Marija Duana Radovia:
Ja sam bila neni cvetak,

kao eboj il' leander,
al' mi doe crni petak
po imenu Aleksander.
Lirski subjekt je:
a) Duan Radovi:
b) Marija;
v) Aleksander;
g) nepoznata linost.
Zaokrui slova ispred tanih odgovora.
Reenje
b) Marija
SJ.3.4.4. pronalazi i imenuje stilske figure; odreuje funkciju stilskih figura u tekstu
Zadatak
Napii nazive stilskih figura iz podvuenog stiha:
Ljubiaste gore, granitne, do svoda.

Zrcale se u dnu; mirno i bez pene,
Povrina uti i celiva stene;
Svod se svetli topal, staklen, iznad voda
Nazivi stilskih figura:
________________
________________
Reenje
onomatopeja
personifikacija
Zadatak
Proitaj stihove iz pesme enidba Milia barjaktara.

Napii naziv stilske figure koja je ostvarena pitanjima i odgovorima
Oj, punice, evojaka majko,

ili si je od zlata salila?
Ili si je od srebra skovala?
Ili ti je bog od srca dao?
Zaplaka se evojaka majka,
a kroz suze tuno govorila:
"Mio zete, Mili barjaktare,
niti sam je od zlata salila,
niti sam je od srebra skovala,
niti sam je od sunca otela,
vee mi je bog od srca dao."
Naziv stilske figure je ____________________.
Reenje
slovenska antiteza
SJ.3.4.5. odreuje i imenuje vrstu stiha i strofe
Zadatak
Proitaj stihove iz pesme Vee Vojislava Ilia. Na osnovu broja stihova u strofi, navedi naziv vrste strofe.
Rumene pruge ve araju daleki zapad,

Klonuo poiva svet. Sa mirnih dalekih polja
Umorni ratar s pesmom urno se noitu sprema,
I samo as po as zajei arena dolja...
Sve grli mir i san. Pokato zaurla samo
Susedov stari pas, il' pozno doavi s rada,
Ispree ratar plug i stoku umornu poji,
I eram kripi sve i voda ubore' pada.
Naziv vrste strofe: ____________________
Reenje
katren
SJ.3.4.7. izraava svoj stav o konkretnom delu i argumentovano ga obrazlae
Zadatak
Proitaj Duievu pesmu Podne, a zatim odgovori na pitanja.
Nad ostrvom punim empresa i bora,

Mlado, krupno sunce pri, puno plama;
I trepti nad umom i nad obalama
Slan i modar miris proletnjega mora.
Ljubiaste gore, granitne, do svoda.
Zrcale su u dnu: mirno i bez pene.
Povrina uti i celiva stene;
Svod se svetli topal, staklen, iznad voda.
Prah sunani trepti nad ispranim peskom,
I srebrni galeb ponekad se vidi,
Svetluca nad vodom. I miriu hridi
Mirisom od riba i modrijem vreskom.
Sve je tako tiho. I u mojoj dui
Produeno vidim ovo mirno more:
ume oleandra, ljubiaste gore.
I bled obzor to se protee i pui.
Nemo stoje u njoj srebrnaste, rodne
Obale i vrti; i svetli i pali
Mlado, krupno sunce; i ne ute vali -
Galeb jo svetluca. Mir. Svuda je podne.
Koja je strofa u ovoj pesmi ostavila najvei utisak na tebe? Obrazloi odgovor.
Reenje
Prihvatljivi su odgovori u kojima uenik na razliite naine obrazlae svoj utisak, pozivajui se na pesmu. Na primer, ukoliko uenik izabere prvu strofu, oekuje se da e pisati o tome kako je pesnik
slikama empresa, bora, jaine sunevih zraka podstakao ulni doivljaj u njemu kao itaocu.
SJ.3.4.8. povezuje knjievnoumetnike tekstove s drugim tekstovima koji se obrauju u nastavi
Zadatak
Proitaj odlomak iz eseja Pee Milosavljevia Potera za pejzaima i komentar o ovom umetniku.
1.
Evo nas, najzad, na kraju sveta. Sve prestaje, jer se i samo nebo survalo pod noge, u plavu, ogromnu provaliju, bez kraja i poetka. Jesu li kiparisi ova zelena vretena kojim se kite svi preostali bregovi?
A plave ume, moda masline? Na suprotnoj strani pojavljuje se novi, uzani zaliv, dubok i plav. Na njegovoj glatkoj povrini, kao ljuske, lee beli amci u pratnji belih senki na samom dnu. Oko voza
krue galebovi. Plavo beskrajno more kao da je pod samim tokovima.
2.
Slikar i knjievnik, Pea Milosavljevi ispoljava svoj slikarski dar i u esejima i zapisama. To je vidljivo i u ovom tekstu u nainu na koji pisac oblikuje pejzae. ivopisne boje i izbor pejzaa podseaju na
slikare. Voleo je da slika pejzae, stare kue, manastire, prirodu, cvee i drugo. Poznate su mu knjige eseja i zapisa Izmeu trube i tiine i Beograd, grad na moru.
Uoi slinosti i razlike izmeu ova dva teksta. Ukoliko je tvrdnja tana, upii T, ako nije, upii N.
I prvi i drugi tekst upuuju na slikarski dar Pee Milosavljevia.
I u prvom i u drugom tekstu govori se o slikarskom stvaralatvu Pee Milosavljevia.
Iz prvog teksta saznajemo vie o knjievnom daru Pee Milosavljevia nego iz drugog.
Iz prvog i iz drugog teksta saznajemo o slinim motivima u stvaralatvu Pee Milosavljevia.
Reenje
I prvi i drugi tekst upuuju na slikarski dar Pee Milosavljevia. T
I u prvom i u drugom tekstu govori se o slikarskom stvaralatvu Pee Milosavljevia. N
Iz prvog teksta saznajemo vie o knjievnom daru Pee Milosavljevia nego iz drugog. T
Iz prvog i iz drugog teksta saznajemo o slinim motivima u stvaralatvu Pee Milosavljevia. T
Obrazovni standardi za kraj obaveznog obrazovanja

za srpski jezik koji e biti ispitivani nepoznatim zadacima
SJ.2.1.4. razlikuje sve delove teksta i knjige, ukljuujui indeks, pojmovnik i bibliografiju i ume njima da se koristi
Zadatak
Pred tobom je jedna strana indeksa iz Gramatike srpskog jezika za osnovnu kolu. Paljivo je pogledaj i odgovori na postavljeno pitanje.
ta oznaava broj iza popisa u indeksu?
Zaokrui slovo ispred tanog odgovora:
a) broj paragrafa u kome se govori o tom pojmu;

b) broj strane na kojoj se govori o tom pojmu;
v) redni broj pojma u indeksu;
g) broj poglavlja u kome se govori o tom pojmu.
Reenje
b) broj strane na kojoj se govori o tom pojmu
SJ.2.1.6. razlikuje injenicu od komentara, objektivnost od pristrasnosti i propagande na jednostavnim primerima
Zadatak
Proitaj odlomak iz dela Umetnost i njena istorija. U tekstu autor govori o jednom starogrkom reljefu i daje svoj komentar o tom reljefu. Podvuci reenicu u kojoj je iskazan komentar.
"Na ovom reljefu Atlas je prikazan kako se vraa sa zlatnim jabukama do Herakla, koji stoji pod svojim golemim teretom. Atina mu je podmetnula jastue na ramena. U desnoj ruci nekad je drala
metalno koplje. itava je pria ispriana s divnom jednostavnou i jasnoom. Atina je okrenuta prema nama i samo joj je glava okrenuta u stranu ka Heraklu."
Reenje
itava je pria ispriana s divnom jednostavnou i jasnoom.
SJ.3.1.3. izdvaja iz teksta argumente u prilog nekoj tezi (stavu) ili argumente protiv nje; izvodi zakljuke zasnovane na sloenijem tekstu
Zadatak
Paljivo proitaj sledei tekst o novanicama u Srbiji
Sredinom 19. veka Srbija je jo vazalna kneevina, deo Turskog carstva, zemlja koja nema pravo na tampanje sopstvenog novca. U Kneevini Srbiji u to doba koriste se 42 monete susednih drava,
meu kojima je najzastupljeniji turski novac. Sa eljom za dravnom samostalnou i nezavisnou od Turske, u srpskom narodu javlja se i potreba za sopstvenim novcem.
Izdavanjem prvih bakarnih kovanica knez Mihailo Obrenovi zapoeo je ostvarenje ovog sna, a 1876. godine knez Milan je naruio prve otiske papirnog novca. "Dravne novanice", kako pie na licu
novanice, "izdaju se na osnovu zakonodavne odluke od 19. januara 1876". Pored ove objave, stoji i upozorenje da svako "ko pravi lane novanice i ko se njima slui, kaznie se po paragrafu 145. i
146. krivinog zakona".
Dravna tamparija u Beogradu tampala je novanice od jednog, pet, deset, pedeset i sto dinara, i to po 1500 primeraka od svake vrednosti. Ali, u julu 1875. godine, hercegovaki ustanak preokrenuo je
stanje u zemlji. Srbija se pripremala za rat protiv Turske iako su se evropske sile protivile. Zbog toga u Srbiju nikada nije stigao inostrani zajam od 24 miliona dinara koji je trebalo da slui kao zlatna
podloga prilikom tampanja srpskog novca. Tadanje vlasti zakljuile su da nisu stvoreni uslovi za putanje novca u promet i odluile da ekaju srenija vremena.
Prva novanica koja je izdata u Srbiji i bila u upotrebi nosi datum osnivanja Privilegovane narodne banke Kraljevine Srbije - 2. jul 1884. godine. Vrednost novanice bila je 100 dinara, plativih u zlatu, i
njena pojava izazvala je oduevljenje u narodu. Graani su nosili u banku protivvrednost u zlatu da bi je otkupili, to pokazuje koliko je poverenje uivala kod ljudi,
Novac e u Srbiji dugo ostati stabilan, uprkos ratovima koji su se vodili na njenom tlu. Balkanski ratovi, aneksiona kriza i Prvi svetski rat nisu naudili dinaru. Zasluga za ovaj "podvig" pripada oru
Vajfertu, guverneru Narodne banke u ratno doba. On je u toku rata redovno isplaivao dugove Nemakoj i tako uspeo da ouva ugled srpskog dinara. Kao simbol sigurnosti dinara i privatnog vlasnitva,
lik ora Vajferta danas se nalazi na novanici od hiljadu dinara. Vajfert je 1917. godine u Marselju (gde je bila izmetena Narodna banka Srbije) tampao novanicu od pet dinara plativih u srebru.
Prednja strana novanice s likom Miloa Obilia ispisana je na srpskom jeziku. a zadnja na francuskom. U zaglavlju novanice velikim slovima pie "BOG UVA SRBIJU", a banka ponovo podsea da se
"falsifikovanje banknota kanjava robijom".
Iz teksta saznajemo da je srpska vlada u jednom istorijskom trenutku zaustavila tampanje pripremljenih novanica.
Navedi argumente iz teksta koji objanjavaju taj potez srpske vlade.

Reenje
Kao taan odgovor priznaju se argumenti navedeni u tekstu: izbio je hercegovaki ustanak, Srbija se pripremala za rat, iako su se evropske sile protivile i zbog toga Srbija nije dobila zajam koji je trebalo
da slui kao zlatna podloga.
SJ.3.3.4. poznaje podvrste rei; koristi terminologiju u vezi sa vrstama i podvrstama rei i njihovim gramatikim kategorijama
Zadatak
Napii nazive podvuenih glagolskih oblika u sledeoj reenici:
Vrativi se kui, izvalio se obuen preko postelje i istog trena potonuo je u san.
a) vrativi se
b) izvalio se
Reenje
a) glagolski prilog proli b) perfekat
Zadatak
Upii u tabelu osnovni oblik navedene rei i naziv vrste kojoj ta re pripada. Dva primera su uraena.
Meutim, nisam imao mnogo razloga da budem toliko ponosan na te pantalone koje su mi navukli. To su bile pantalone moga starijega brata i na njima je bila ispisana cela njegova kratka, ali burna
biografija.
Rei iz reenice Osnovni oblik rei Vrsta rei
meutim
mnogo
razloga razlog IMENICA
da da VEZNIK
na
koje
mi
navukli
starijega
brata
ali
Reenje
meutim - meutim - RECA

mnogo - mnogo - PRILOG
na - na - PREDLOG
koje - koji - ZAMENICA
mi - ja - ZAMENICA
navukli - navui - GLAGOL
starijega - star - PRIDEV
brata - brat - IMENICA
ali - ali - VEZNIK
Zadatak
Popuni prazna polja u tabeli, kao to je zapoeto
lini umiti se, hodati, podii, ui

po tome da li podrazumevaju vrioca radnje
smrkavati se
podii
Glagoli po prelaznosti hodati, ui
umiti se, smrkavati se
umiti se, podii, ui

po vidu
smrkavati se, hodati
Reenje
lini umiti se, hodati, podii, ui

po tome da li podrazumevaju vrioca radnje
nelini smrkavati se
prelazni podii
Glagoli po prelaznosti neprelazni hodati, ui
povratni umiti se, smrkavati se
svreni umiti se, podii, ui

po vidu
nesvreni smrkavati se, hodati
SJ.3.4.6. tumai razliite elemente knjievnoumetnikog dela pozivajui se na samo delo
Zadatak
Proitaj odlomak iz Autobiografije Branislava Nuia. Dok ita, razmiljaj o kakvoj se poeziji pripoveda u tekstu.
Napisao sam svega dve pesme u ivotu i sa obema sam toliko stradao da sam se zarekao ak i da ne itam vie stihove, a kamoli jo i da ih piem. O, koliko me je puta gonilo i golicalo neto u dui,
koliko puta me je drala inspiracija, koliko puta mamila kakva prilika, ali sam se uvek junaki uzdrao.
Zar moe, na primer, biti uzvienije inspiracije ko kad vam kakva gospoica sanjalaka pogleda i topla osmeha podnese svoju lepo ukorienu spomenicu, na kojoj zlatnim slovima pie "Poesie", a koja
predstavlja tako raskonu kolekciju ljudskih gluposti. Ah, ta knjiica, koja je ispunjena sa bezbroj lepih elja i nakaznih stihova, u kojoj kipte "ah" i "oh" i u kojoj se ritmovi tako milozvuno slikuju na rei:
mojim, tvojim, neu, sreu i rujna, bujna.
Koliko sam puta bio ve i zamoio pero u mastilo, pa se ipak uzdrao.
"Ali zapiite, molim vas. zapiite makar jedan stih!", apu vam njena usta "rujna".
Ja ponovo umaem pero u mastilo i ponovo se uzdravam.
"Molim!", ponavlja ona.
"Izvinite, ali ja sam na dijeti!", pravdam se.
I odista, to je bila jedna vrsta dijete koju sam ja izdravao. Dodue, ja nisam odlazio lekaru, da mu isplazim jezik i da se poalim na ravo vreme, jer bi mi on u tom sluaju najpre prepisao da ne itam
stihove naih poeta, ve sam izdrao sasvim suprotnu dijetu - nisam pisao stihove, to je neobino dobro inilo i meni i mojim itaocima.
O kakvoj poeziji je re u ovom tekstu?

O poeziji:
a) koja je teko razumljiva;
b) bez iskrenih oseanja;
v) priznatih pesnika;
g) bez rime.
Reenje
b) bez iskrenih oseanja
Obrazovni standardi za kraj obaveznog obrazovanja za

matematiku sa primerima zadataka
MA.1.1.1. Uenik ume da proita i zapie razliite vrste brojeva (prirodne, cele, racionalne)
Zadatak
Povei linijama jednake brojeve kao to je zapoeto:
tri polovine
3/10 dve petine

10/3 deset treina
3/2 tri desetine
2/5 pet polovina
Reenje
Sve tano povezano. 3/10 povezano sa tri desetine; 3/2 povezano sa tri polovine; 2/5 povezano sa dve petine
MA.1.1.2. Uenik ume da prevede decimalni zapis broja u razlomak i obratno.
Zadatak
Koji od ponuenih brojeva je jednak broju 0,3?

a) 10/3
b) 3/10
v) 1/3
g) 3/1
Reenje
b) 3/10
MA.1.1.3. Uenik ume da uporedi po veliini brojeve istog zapisa, pomaui se slikom kad je to potrebno.
Zadatak
Dati su brojevi
-3,1 -12,2 0,03 0,3
a) Najmanji od ovih brojeva je
b) Najvei od ovih brojeva je
Reenje
a) Najmanji od ovih brojeva je -12,2
b) Najvei od ovih brojeva je 0,3
MA.1.1.4. Uenik ume da izvri jednu osnovnu raunsku operaciju sa brojevima istog zapisa, pomaui se slikom kada je to potrebno (u sluaju sabiranja i oduzimanja razlomaka
samo sa istim imeniocem); rauna na primer 1/5 od n, gde je n dati prirodan broj.
Zadatak
Izraunaj i napii odgovarajui rezultat.

a) -6 :2 =
b) -6 - 2 =
v) -6 2 =
g) -6 + 2 =
Reenje
a) -3; b) -8; v) -12; g) -4
MA.1.1.5. Uenik ume da deli sa ostatkom jednocifrenim brojem i zna kada je jedan broj deljiv drugim.
Zadatak
Popuni sledeu tabelu kao to je zapoeto.
deljenik delilac ostatak
21376 10 6
123 2
237 3
128 5
Reenje
Ostatak pri deljenju 123 sa 2 je 1; ostatak pri deljenju 237 sa 3 je 0 i ostatak pri deljenju 128 sa 5 je 3.
MA.1.1.6. Uenik ume da koristi cele brojeve i jednostavne izraze sa njima pomaui se vizuelnim predstavama.
Zadatak
Danas je Jovanin roendan i ona e za tri godine napuniti 18 godina. Koliko Jovana danas ima godina?
a) 12
b) 15
v) 18
g) 21
Reenje
b) 15
MA.1.2.1. Uenik vri formalne operacije koje su reducirane i zavise od interpretacije; ume da rei linearne jednaine u kojima se nepoznata pojavljuje samo u jednom lanu.
Zadatak
Koji broj je reenje jednaine x/2+ 2 = 8?
a) 5
b) 6
v) 12
g) 20
Reenje
v) 12
MA.1.2.2. Uenik vri formalne operacije koje su reducirane i zavise od interpretacije; ume da izrauna stepen datog broja, zna osnovne operacije sa stepenima.
Zadatak
Proizvod 210 22 jednak je:
a) 25
b) 28
v) 212
g) 220
Reenje
v) 212
Zadatak
Vrednost stepena 0,32 je:
a) 0,06
b) 0,6
v) 0,09
g) 0,9
Reenje
v) 0,09
MA.1.2.3. Uenik vri formalne operacije koje su reducirane i zavise od interpretacije; ume da sabira, oduzima i mnoi monome.
Zadatak
Sredi sledee izraze:
a) 5a3 + 7a3 =
b) 9x2 - 4x2 =
v) 2b 3b2 =
Reenje
a) 12a3
b) 5x2
v) 6b3
MA. 1.2.4. Uenik vri formalne operacije koje su reducirane i zavise od interpretacije; ume da odredi vrednost funkcije date tablicom ili formulom.
Zadatak
Funkcija je data formulom y = 2x +1. Izraunaj odgovarajue vrednosti promenljivih x i y i popuni tabelu.
x 0 4
y 5
Reenje
Za x = 0 y = 1; za y = 5 x = 2; za x = 4 y = 9.
MA.1.3.1. Uenik vlada pojmovima: du, poluprava, prava, ravan i ugao (uoava njihove modele u realnim situacijama i ume da ih nacrta koristei pribor; razlikuje neke vrste uglova i
paralelne i normalne prave).
Zadatak
Povei sliku sa nazivom figure koju ta slika predstavlja.
Reenje
Sve tano povezano. Slika poluprave povezana sa poluprava; slika prave povezana sa prava; slika dui povezana sa du i slika ugla povezana sa ugao.
MA.1.3.2. Uenik vlada pojmovima: trougao, etvorougao, kvadrat i pravougaonik (uoava njihove modele u realnim situacijama i ume da ih nacrta koristei pribor; uenik razlikuje
osnovne vrste trouglova, zna osnovne elemente trougla i ume da izrauna obim i povrinu trougla, kvadrata i pravougaonika na osnovu elemenata koji neposredno figuriu u datom
zadatku; ume da izrauna nepoznatu stranicu pravouglog trougla primenjujui Pitagorinu teoremu.
Zadatak
Koliku povrinu poda pokriva tepih oblika pravougaonika duine 3,5 m i irine 2 m?
a) 11 m2
b) 7 m2
v) 5,5 m2
g) 3,5 m
Reenje
b) 7 m2
Zadatak
Izraunaj hipotenuzu pravouglog trougla nacrtanog na slici.
c = _____ cm
Reenje
c = 10 cm
MA.1.3.3. Uenik vlada pojmovima: krug, kruna linija (izdvaja njihove osnovne elemente, uoava njihove modele u realnim situacijama i ume da ih nacrta koristei pribor; ume da
izrauna obim i povrinu kruga datog poluprenika).
Zadatak
Koliki je obim kruga iji je poluprenik 7 cm?
a) 14 cm
b) 49 cm
v) 14 cm
g) 49 cm
Reenje
v) 14 cm
MA. 1.3.4. Uenik vlada pojmovima: kocka i kvadar (uoava njihove modele u realnim situacijama, zna njihove osnovne elemente i rauna njihovu povrinu i zapreminu).
Zadatak
Ivica osnove pravilne etvorostrane prizme je 6 cm, a visina prizme je 10 cm. Kolika je povrina date prizme?
Povrina prizme je __________ cm2.
Reenje
Povrina prizme je 312 cm2.
MA.1.3.5. Uenik vlada pojmovima: kupa, valjak i lopta (uoava njihove modele u realnim situacijama, zna njihove osnovne elemente).
Zadatak
Na svaku sliku koja predstavlja valjak upii broj 1, na svaku sliku koja predstavlja kupu upii broj 2 i na svaku sliku koja predstavlja loptu upii broj 3.
Reenje
Redom u tela upisani brojevi 2, 3, 1, 2, 1.
MA.1.3.6. Uenik intuitivno shvata pojam podudarnih figura (kretanjem do poklapanja).
Zadatak
Koja figura na slici je podudarna sa figurom A?

Zaokrui slovo iznad tanog odgovora.
a) b) v) g)
Reenje
v)
Zadatak
Data je figura F. Oboj ta je potrebno da figura G bude podudarna sa figurom F.

Reenje
MA.1.4.1. Uenik ume da koristi odgovarajue jedinice za merenje duine, povrine, zapremine, mase, vremena i uglova.
Zadatak
Prazno polje u tabeli popuni odgovarajuom mernom jedinicom
Merni broj Merna jedinica
Povrina jedne uionice 50
Rastojanje izmeu Beograda i Nia 220
Masa jedne jabuke 120
Trajanje putovanja avionom od Beograda do Atine 2
Reenje
Povrina jedne uionice 50 m2
Rastojanje izmeu Beograda i Nia 220 km
Masa jedne jabuke 120 g
Trajanje putovanja avionom od Beograda do Atine 2 sat ili h
MA.1.4.2. Uenik ume da pretvori vee jedinice duine, mase i vremena u manje.
Zadatak
Koji vremenski period je najdui?
a) tri meseca
b) 100 dana
v) 10 nedelja
g) etvrtina godine
Reenje
b) 100 dana
MA.1.4.3. Uenik ume da koristi razliite apoene novca.
Zadatak
Ako razmeni 3 novanice od 200 dinara novanicama od 50 dinara, koliko e novanica dobiti?
Dobiu _____ novanica od 50 dinara.
Reenje
Dobiu 12 novanica od 50 dinara.
MA.1.4.4. Uenik ume da pri merenju odabere odgovarajuu mernu jedinicu zaokrugljuje veliine iskazane datom merom.
Zadatak
U prazno polje upii odgovarajuu mernu jedinicu: km, cm, l, kg ili g.
Koliina benzina u rezervoaru automobila 50
Rastojanje izmeu Beograda i Kruevca 200
Masa jedne kruke 120
Prenik teniske loptice 8
Masa jednog psa 12
Reenje

Koliina benzina u rezervoaru automobila 50 l
Rastojanje izmeu Beograda i Kruevca 200 km
Masa jedne kruke 120 g
Prenik teniske loptice 8 cm
Masa jednog psa 12 kg
MA.1.5.1. Uenik ume da izraava poloaj objekata svrstavajui ih u vrste i kolone; odredi poloaj take u prvom kvadrantu koordinatnog sistema ako su date koordinate i obratno.
Zadatak
Na slici je prikazan plan bioskopa ODEON, Marko je kupio kartu u estom redu levo sedite 3.
Oboj (oseni) Markovo sedite.

Reenje
MA.1.5.2. Uenik ume da proita i razume podatak sa grafikona, dijagrama ili iz tabele, i odredi minimum ili maksimum zavisne veliine.
Zadatak
Dijagram prikazuje promene u broju sunanih dana u godini, po mesecima.

a) Najmanje sunanih dana u godini bilo je u mesecu __________.
b) Najvie sunanih dana u godini bilo je u mesecu __________.
Reenje
a) Najmanje sunanih dana u godini bilo je u mesecu decembru.
b) Najvie sunanih dana u godini bilo je u mesecu avgustu.
MA.1.5.3. Uenik ume da podatke iz tabele prikae grafikonom i obrnuto.

Zadatak
U tabeli je prikazan uspeh uenika na pismenom zadatku.
Uspeh uenika na pismenom zadatku
ocena broj uenika
5 3
4 6
3 12
2 7
Na osnovu podataka iz tabele, dovri grafikon kao to je zapoeto.
Reenje
MA.1.5.4. Uenik ume da odredi zadati procenat neke veliine.
Zadatak
Milena je odluila da kupi patike koje kotaju 4 000 dinara. Prilikom kupovine prodavac joj je odobrio popust od 10%. Koliki je popust u dinarima?
Milena je dobila popust _____ dinara.
Reenje
Milena je dobila popust 400 dinara.
MA.2.1.1. Uenik ume da uporedi po veliini brojeve zapisane u razliitim oblicima.
Zadatak
Dati su brojevi
-1/2 0,2 -1,2 1
Koji od datih brojeva je najvei, a koji je najmanji?
Najvei broj je _____, a najmanji broj je _____.
Reenje
Najvei broj je 1, a najmanji broj je -1,2.
MA.2.1.2. Uenik ume da odredi suprotan broj, recipronu vrednost i apsolutnu vrednost broja; izrauna vrednost jednostavnijeg izraza sa vie raunskih operacija razliitog prioriteta,
ukljuujui oslobaanje od zagrada, sa brojevima istog zapisa.
Zadatak
Izraunaj i napii odgovarajui rezultat.
a) (3/4 - 1/2) 4 =
b) 3,2 (4,3 + 5,7) =
Reenje
a) 1
b) 32
Zadatak
Dopuni sledeu tabelu
Broj x 5/2 1/5
Reciprona vrednost broja x 2/5 -1
Broj suprotan broju x -5/2 2
Reenje
Broj x 5/2 -2 1/5 -1
Reciprona vrednost broja x 2/5 -1/2 5 -1
Broj suprotan broju x -5/2 2 -1/5 1

MA.2.1.3. Uenik ume da primeni osnovna pravila deljivosti sa 2, 3, 5, 9 i dekadnim jedinicama.
Zadatak
Povei date brojeve sa odgovarajuim tvrenjem.
3030305
Broj je deljiv sa 3.
3030302
2020203
3050503
Reenje
Sve tano povezano; 3030305 povezano sa Broj je deljiv sa 5; 3030302 povezano sa Broj je deljiv sa 2 i 2020203 povezano sa Broj je deljiv sa 3.
MA.2.1.4. Uenik ume da koristi brojeve i brojevne izraze u jednostavnim realnim situacijama.
Zadatak
Za 25 svezaka je plaeno 750 dinara. Sveska je za 20 dinara skuplja od olovke.

Koliko je za istu koliinu novca moglo da se kupi olovaka?
Za 750 dinara moglo je da se kupi __________ olovaka.
Reenje
750:25 = 30
Cena sveske je 30 dinara.
Cena olovke je 10 dinara.
750: 10 = 75
Za 750 dinara moglo je da se kupi 75 olovaka.
MA.2.2.1. Uenik je raunske operacije doveo do solidnog stepena uvebanosti; ume da rei linearne jednaine i sisteme linearnih jednaina sa dve nepoznate.
Zadatak
2x - 3 5x - 6
Reenje jednaine - = - 2 nalazi se izmeu brojeva:
3 6
a) -20 i -10
b) -10 i 10
v) 10 i 20
g) 20 i 30
Reenje
v) 10 i 20
MA.2.2.2. Uenik je raunske operacije doveo do solidnog stepena uvebanosti; ume da operie sa stepenima i zna ta je kvadratni koren.
Zadatak
Ako je tvrenje tano zaokrui re TANO, a ako je netano zaokrui re NETANO.
54 53 = 512 TANO NETANO
(23)4 = (24)3 TANO NETANO
35 : 34 = 3 TANO NETANO
TANO NETANO
Reenje
Sve tano zaokrueno. 54 53 = 512 zaokrueno NETANO; (23)4 = (24)3 zaokrueno TANO; 35 : 34 = 3 zaokrueno TANO; zaokrueno NETANO.
MA.2.2.3. Uenik je raunske operacije doveo do solidnog stepena uvebanosti; ume da sabira i oduzima polinome, ume da pomnoi dva binoma i da kvadrira binom.
Zadatak
Kvadrat binoma 1/2m - n je:
a) 1/2m2 + 2mn + n2
b) 1/4 m2 - mn + n2
v) 1/2 m2 - mn + n2
g) 1/4 m2 - n2
Reenje
b) 1/4 m2 - mn + n2
MA.2.2.4. Uenik je raunske operacije doveo do solidnog stepena uvebanosti; ume da uoi zavisnost meu promenljivim, zna funkciju y=ax i grafiki interpretira njena svojstva;
vezuje za ta svojstva pojam direktne proporcionalnosti i odreuje nepoznati lan proporcije,
Zadatak
Na jednom od datih crtea grafiki je prikazana zavisnost izmeu koliine olova (x) i cinka (y) u leguri, u kojoj su olovo i cink zastupljeni u odnosu 2:1.
Zaokrui slovo iznad grafika na kojem je tano prikazana zavisnost olova i cinka u toj leguri.
a) b) v) g)
Reenje
v)
Zadatak
Za 8 m platna treba platiti 2 400 dinara.
a) Koliko kota 12 m istog platna?
b) Koliko se metara istog platna moe kupiti za 750 dinara
a) 12 m platna kota _____ dinara.
b) Za 750 dinara moe se kupiti _____ metara platna.
Reenje
a) 12 m platna kota 3 600 dinara.

b) Za 750 dinara moe se kupiti 2,5 m platna.
MA.2.2.5. Uenik je raunske operacije doveo do solidnog stepena uvebanosti; ume da koristi jednaine u jednostavnim tekstualnim zadacima.
Zadatak
Kada je Petar potroio treinu svoje uteevine na kupovinu kredita za mobilni telefon, ostalo mu je 800 dinara. Kolika je bila Petrova uteevina?
Petrova uteevina je bila _____ dinara.
Reenje
Petrova uteevina je bila 1200 dinara.
MA.2.3.1. Uenik ume da odredi suplementne i komplementne uglove, uporedne i unakrsne uglove; rauna sa njima ako su izraeni u celim stepenima.
Zadatak
Odredi meru ugla na slici.
= __________
Reenje
= 80
MA.2.3.2. Uenik ume da odredi odnos uglova i stranica u trouglu, zbir uglova u trouglu i etvorouglu i da reava zadatke koristei Pitagorinu teoremu.
Zadatak
Kolika je povrina jedra na slici?
Povrina jedra je __________ m2.
Reenje
Povrina jedra je 30 m2.
MA.2.3.3. Uenik ume da koristi formule za obim i povrinu kruga i krunog prstena.
Zadatak
Povrina manjeg kruga je 9 cm2. Povrina prstena je 16 cm2.
Izraunaj poluprenik veeg kruga.
Poluprenik veeg kruga je ___ cm.

Reenje
Poluprenik veeg kruga je 5 cm.
MA.2.3.5. Uenik ume da izrauna povrinu i zapreminu valjka, kupe i lopte kada su neophodni elementi neposredno dati u zadatku.
Zadatak
Na slici 1 je valjak ija je zapremina V1 i na slici 2 je valjak ija je zapremina V2.

Koje je tvrenje tano? Zaokrui slovo ispred tanog odgovora.
a) V1> V2
b) V1< V2
v) V1= V2
Reenje
v) V1 = V2
MA.2.3.6. Uenik ume da uoi osnosimetrine figure i da odredi osu simetrije; koristi podudarnost i vezuje je sa karakteristinim svojstvima figura (npr. paralelnost i jednakost stranica
paralelograma).
Zadatak
Oseni etiri polja na slici tako da dobije figuru simetrinu u odnosu na pravu p.
Reenje
MA.2.4.1. Uenik ume da poredi veliine koje su izraene razliitim mernim jedinicama za duinu i masu.
Zadatak
Nastavnica je na tabli ispisala mase etiri predmeta.

Zaokrui slovo ispod predmeta koji ima najveu masu.
1kg20g 1,2kg 1022g 1,002kg

a) b) v) g)
Reenje
1,2 kg
b)
Zadatak
Prodavac ima u radnji tri oiena pileta ije su mase 1340 g, 1,35 kg i 1kg 290 g. Poreaj te mase po veliini, od najvee do najmanje.
Odgovor: _____ > _____ > _____
Reenje
1,35 kg > 1340 g > 1kg 290 g
MA.2.4.2. Uenik ume da pretvori iznos jedne valute u drugu pravilno postavljajui odgovarajuu proporciju.
Zadatak
Maja je novogodinje praznike provela u Italiji. Put i boravak je kotao 200 evra. Koliki iznos je Maja uplatila, u dinarima, ako je na dan uplate 1 evro vredeo 105 dinara?
Maja je uplatila __________ dinara
Reenje
Maja je uplatila 21000 dinara.

Zadatak
Ako jedna norveka kruna vredi 12,50 dinara, a jedan evro 105 dinara, koliko vredi 10 evra u norvekim krunama?
10 evra vredi _____ norvekih kruna.
Reenje
10 evra je 105 10 = 1050 dinara. 1050 : 12,5 = 84
10 evra vredi 84 norveke krune.
MA.2.4.3. Uenik ume da datu veliinu iskae priblinom vrednou
Zadatak
Cvear treba da zaokrugli cene cvea iz uvoza na najblii ceo broj. Upii nove cene.
Biljka A B C
Nova cena
Reenje
Biljka A B C
Nova cena 8 9 6
MA.2.5.1. Uenik vlada opisom koordinatnog sistema (odreuje koordinate taaka, osno ili centralno simetrinih itd).
Zadatak
Na osnovu datih koordinata take A ucrtaj y osu pravouglog Dekartovog koordinatnog sistema.
Reenje
MA.2.5.2. Uenik ume da ita jednostavne dijagrame i tabele i na osnovu njih obradi podatke po jednom kriterijumu (npr. odredi aritmetiku sredinu za dati skup podataka; poredi
vrednosti uzorka sa srednjom vrednou).
Zadatak
Data je tabela koja predstavlja meusobna rastojanja gradova izraena u kilometrima.
Beograd
aak 144
Kragujevac 120 87
Niki 536 395 482
Ni 239 186 143 576
Novi Sad 81 225 219 616 314
Zrenjanin 80 224 200 616 319 50
Razdaljina u kilometrima Beograd aak Kragujevac Niki Ni Novi Sad Zrenjanin

Na osnovu tabele dopii sledee reenice tako da tvrenje bude tano
a) Rastojanje izmeu aka i Nikia je __________ kilometara.
b) Rastojanje izmeu Nikia i __________ je isto kao i
rastojanje izmeu Nikia i __________.
Reenje
a) Rastojanje izmeu aka i Nikia je 395 kilometara.
b) Rastojanje izmeu Nikia i Novog Sada je isto kao i

rastojanje izmeu Nikia i Zrenjanina.
MA.2.5.3. Uenik ume da obradi prikupljene podatke i predstavi ih tabelarno ili grafiki; predstavlja srednju vrednost i medijanu.
Zadatak.
Dijagram prikazuje uspeh uenika jednog odeljenja na testu iz matematike.
a) Dopuni, kao to je zapoeto, tabelu koja odgovara datom dijagramu:
Uspeh uenika na testu iz matematike
ocena broj uenika
5
4
1 3
b) Izraunaj srednju ocenu na testu iz matematike.
Srednja ocena na testu iz matematike je _____
Reenje
a)
Uspeh uenika na testu iz matematike
ocena broj uenika
5 5
4 7
3 10
2 5
1 3
b) Srednja ocena na testu iz matematike je 3,2
MA.3.1.2. Uenik ume da operie sa pojmom deljivosti u problemskim situacijama.
Zadatak
Napii tri broja pete hiljade ija je cifra desetica 2, a koji su deljivi sa 9.
To su brojevi _____, _____, ______.
Reenje
Napisana bilo koja tri broja iz skupa {4023, 4122, 4221, 4320, 4329, 4428, 4527, 4626, 4725, 4824, 4923}.
MA.3.1.3. Uenik ume da koristi brojeve i brojevne izraze u realnim situacijama.
Zadatak
Buketi, koje cvearka pravi, sadre 4 rue i 3 bele rade. Ako cvearka na svakoj prodatoj rui zaradi 35 dinara, na svakoj prodatoj beloj radi 25 dinara i na pravljenju buketa 60 dinara, koliko najmanje
buketa treba da proda da bi zaradila vie od 1500 dinara?
Cvearka treba da proda najmanje _____ buketa.
Reenje
Zarada po jednom buketu: 4 35 + 3 25 + 60 = 140 + 75 + 60 = 275

275 5= 1375, 275 6= 1650 ili 1500 : 275 5,45
Cvearka treba da proda najmanje 6 buketa.
MA.3.2.2. Uenik je postigao visok stepen uvebanosti izvoenja operacija uz isticanje svojstava koja se primenjuju; ume da koristi osobine stepena i kvadratnog korena.
Zadatak
Ako se zna daje 322= 1024, izraunaj
a) 10,24 = _______________
b) 102400 = _______________
v) 0,1024 = _______________
Reenje
a) 10,24 = 3,2
b) 102400 = 320
v) 0,1024 = 0,32
MA.3.2.3. Uenik je postigao visok stepen uvebanosti izvoenja operacija uz isticanje svojstava koja se primenjuju; ume da primenjuje formule za razliku kvadrata i kvadratnog
binoma; uvebano transformie algebarske izraze i svodi ih na najjednostavniji oblik.
Zadatak
Polinom (a - 1)(2a + 1) - (a - 6)(a + 6) jednak je polinomu:
a) a2 - a + 35
b) a2 - a - 37
v) a2 + 35
g) a2 - 37
Reenje
a) a2 - a + 35
Zadatak
Izraunaj i napii odgovarajui rezultat
a) razliku kvadrata brojeva 7 i 3: ____________________________________________________________
b) kvadrat razlike brojeva 7 i 3: _____________________________________________________________
v) zbir kvadrata brojeva 7 i 3: ______________________________________________________________
g) kvadrat zbira brojeva 7 i 3: ______________________________________________________________
Reenje
a) 72 - 32 = 49 - 9 = 40
b) (7 - 3)2 = 42= 16
v) 72+ 32 = 49 + 9 = 58
g) (7 + 3)2 = 102 = 100
MA.3.2.4. Uenik je postigao visok stepen uvebanosti izvoenja operacija uz isticanje svojstava koja se primenjuju; ume da razlikuje direktno i obrnuto proporcionalne veliine i to
izraava odgovarajuim zapisom; zna linearnu funkciju i grafiki interpretira njena svojstva.
Zadatak
Koji od grafika predstavlja grafik funkcije y = x + 3?

Zaokrui slovo iznad tanog odgovora.
a) b) v) g)
Reenje
v)
Zadatak
Devet drugova bi oistili bazen za etiri dana. Koliko jo drugova treba da im pomogne da bi bazen bio oien za tri dana?
Bazen e biti oien za tri dana ako im pomognu jo _____ druga.
Reenje
Bazen e biti oien za tri dana ako im pomognu jo 3 druga.
MA.3.2.5. Uenik je postigao visok stepen uvebanosti izvoenja operacija uz isticanje svojstava koja se primenjuju: ume da koristi jednaine, nejednaine i sisteme jednaina
reavajui i sloenije tekstualne zadatke.
Zadatak
Dok je bila na letovanju, Naa se svakom od svojih 9 prijatelja iz zgrade javila ili pismom ili razglednicom. Marke za razglednice je plaala po 10 dinara a marke za pisma po 15 dinara. Koliko pisama i
koliko razglednica je Naa poslala ako je za marke ukupno potroila 110 dinara?
Naa je poslala __________ pisama i __________ razglednica.
Reenje
Naa je poslala 5 pisama i 4 razglednice.
MA.3.3.1. Uenik ume da rauna sa uglovima ukljuujui i pretvaranje ugaonih mera; zakljuuje koristei osobine paralelnih i normalnih pravih, ukljuujui uglove na transverzali.
Zadatak
Ako su prave a i b paralelne, odredi koliki je ugao .
= _____
Reenje
Ugao = 4810'
MA.3.3.2. Uenik ume da koristi osnovna svojstva trougla, etvorougla, paralelograma i trapeza, rauna njihove obime i povrine na osnovu elemenata koji nisu obavezno neposredno
dati u formulaciji zadatka; ume da ih konstruie.
Zadatak
Koliko metara ice je potrebno da bi se ogradilo dvorite oblika pravouglog trapeza kao na slici?
Potrebno je _____ m ice.
Reenje
Potrebno je 48 m ice.
MA.3.3.3. Uenik ume da odredi centralni i periferijski ugao, rauna povrinu iseka, kao i duinu luka.
Zadatak
Ako je tetiva AB jednaka polupreniku kruga, izraunaj meru ugla ACB.
Mera ugla ACB je _____.
Reenje
Mera ugla ACB je 30.
Zadatak
Koliko puta je povrina krunog iseka, iji je centralni ugao 30, manja od povrine kruga?
Manja je _____ puta.
Reenje
Manja je 12 puta.
MA.3.3.4. Uenik ume da izrauna povrinu i zapreminu prizme i piramide, ukljuujui sluajeve kada neophodni elementi nisu neposredno dati.
Zadatak
Izraunaj zapreminu pravilne etvorostrane piramide ako je ivica osnove a = 10 cm, a visina bone strane h = 13 cm.
Zapremina piramide je ________ cm3.
Reenje
Zapremina piramide je 400 cm3.
MA.3.3.5. Uenik ume da izrauna povrinu i zapreminu valjka, kupe i lopte, ukljuujui sluajeve kada neophodni elementi nisu neposredno dati.
Zadatak
Pravougli trougao, ije su katete a = 9 cm, b = 12 cm, rotira oko katete b. Koliki je odnos izmeu povrine osnove i povrine omotaa dobijene kupe? Zaokrui slovo ispred tanog odgovora.
a) 1: 1
b) 3 : 4
v) 3 : 5
g) 4 : 5
Reenje
v) 3:5
Zadatak
Kolika je povrina najvee lopte koja moe da stane u kutiju oblika kocke ivice 20 cm?
Povrina lopte je ___ cm2.
Reenje
Povrina lopte je 400 cm2.
MA.3.3.6. Uenik ume da primeni podudarnost i slinost trouglova, povezujui tako razna svojstva geometrijskih objekata.
Zadatak
Du MN je paralelna sa dui AB. Ako je MN : AB = 2 : 3, kolika je razmera CM : MA?

a) 2 : 1
b) 3 : 1
v) 3 : 2
g) 2 : 3
Reenje
a) 2 : 1
Zadatak
Kod tanog tvrenja zaokrui re Tano, a kod netanog tvrenja re Netano.

Svaka dva jednakostranina trougla meusobno su slina. Tano Netano
Svaka dva slina trougla imaju jednake obime. Tano Netano
Dva jednakokraka trougla sa uglom pri vrhu od 36 su slini trouglovi. Tano Netano
Svi pravougli trouglovi meusobno su slini. Tano Netano
Reenje
Sve tano zaokrueno. Svaka dva jednakostranina trougla meusobno su slina - zaokrueno TANO; Svaka dva slina trougla imaju jednake obime - zaokrueno NETANO; Dva jednakokraka
trougla sa uglom pri vrhu od 36 su slini trouglovi - zaokrueno TANO; Svi pravougli trouglovi meusobno su slini - zaokrueno NETANO.
MA.3.4.2. Uenik ume da proceni i zaokrugli date podatke i rauna sa takvim priblinim vrednostima; izraava ocenu greke (npr. manje od 1 dinar, 1cm, 1 g).
Zadatak
Rastojanje izmeu mesta A i mesta D prikazano je na sledeoj mapi.
Mira je procenila rastojanje izmeu mesta A i mesta D tako to je zaokruglila svako od rastojanja na najblii ceo broj kilometara i sabrala ih. Vera je sabrala rastojanja naznaena na mapi, i dobijeni
rezultat zaokruglila na najblii ceo broj kilometara.
a) Mira je dobila vei broj od Vere.

b) Mira i Vera su dobile jednake brojeve.
v) Mira je dobila manji broj od Vere.
Reenje
a) Mira je dobila vei broj od Vere.
MA.3.5.1. Uenik ume da odredi poloaj (koordinate) taaka koje zadovoljavaju sloenije uslove.
Zadatak
Ucrtaj u koordinatni sistem sve take koje su na istom rastojanju od x ose kao i taka A, a kojima je rastojanje od y ose dva puta vee nego rastojanje take A od y ose.
Reenje
MA.3.5.2. Uenik ume da tumai dijagrame i tabele
Zadatak
U tabeli su data rastojanja nekih gradova u kilometrima.

km Beograd Kragujevac Ni Novi Sad Novi Pazar Subotica Zajear
Beograd - 115 239 82 271 178 236
Jagodina 165 42 104 217 196 319 117
Kragujevac 115 - 146 197 160 299 159
Kraljevo 192 54 152 251 106 353 193
Kruevac 192 70 91 274 167 376 132
a) Koji grad je od Beograda udaljen 115 km? _______________
b) Koja dva grada su udaljena 353 km? ____________________
v) Koja dva grada su udaljena manje od 50 km? ____________________
g) Koliko gradova u tabeli je od Beograda udaljeno vie od 200 km? _____
Reenje
a) Kragujevac
b) Kraljevo i Subotica
v) Jagodina i Kragujevac
g) tri
MA.3.5.3. Uenik ume da prikupi i obradi podatke i sam sastavi dijagram ili tabelu; crta grafik kojim predstavlja meuzavisnost veliina.
Zadatak
Maja je vozila bicikl 45 minuta. Posle prvih 10 minuta vonje dostigla je brzinu od 10 km/h. Vozila je tom brzinom narednih 20 minuta, a zatim poela da ravnomerno usporava dok se nije zaustavila.
Dopuni dijagram koji prikazuje Majinu vonju, kao to je zapoeto.
Reenje
MA.3.5.4. Uenik ume da primeni procentni raun u sloenijim situacijama.
Zadatak
Cena knjige je prvo poveana za 10%, a zatim je smanjena za 10% i sada iznosi 198 dinara. Kolika je bila cena knjige pre poskupljenja?
a) 198 dinara
b) 200 dinara
v) 202 dinara
g) 196,02 dinara
Reenje
b) 200 dinara
Obrazovni standardi za kraj obaveznog obrazovanja za matematiku koji e biti ispitani nepoznatim zadacima
MA.2.3.4. Uenik ume da vlada pojmovima: prizma i piramida; rauna njihovu povrinu i zapreminu kada su neophodni elementi neposredno dati u zadatku.
Zadatak
Ivica pravilne trostrane jednakoivine piramide je 8 cm. Kolika je njena povrina?
Povrina piramide je _____ cm2.
Reenje
Povrina piramide je 643cm2.
MA.2.5.4. Uenik ume da primeni procentni raun u jednostavnim realnim situacijama (na primer, promena cene nekog proizvoda za dati procenat).
Zadatak
Gordana prodaje sladoled. Za svaki prodati sladoled po ceni od 60 dinara, ona zarauje 6 dinara. Kolika je njena zarada po jednom sladoledu izraena u procentima?
a) 6 %
b) 1 %
v) 54 %
g) 10%
Reenje
g) 10%
MA.3.1.1. Uenik ume da odredi vrednost sloenijeg brojevnog izraza.
Zadatak
Izraunaj proizvod izraza A i B, ako je A = 1 + 3 : 6/5 - 2/5 5/4 i B = 8/3 - 7/3 6/7.
A = _____, B = _____, A B = _____
Reenje
A = 3, B = 2/3, A B = 2
MA.3.2.1. Uenik je postigao visok stepen uvebanosti izvoenja operacija uz isticanje svojstava koja se primenjuju; ume da sastavlja i reava linearne jednaine i nejednaine i
sisteme linearnih jednaina sa dve nepoznate.
Zadatak
6 - 2x
Koji skup brojeva prikazan na brojevnoj pravnoj predstavlja reenje nejednaine 4 - >4?
3
Reenje
MA.3.4.1. Uenik ume da po potrebi pretvara jedinice mere, raunajui sa njima.
Zadatak
Film se zavrio u 22 asa i 10 minuta. Kada je film poeo ako je trajao 115 minuta?
a) 20 asova i 55 minuta
b) 20 asova i 45 minuta
v) 20 asova i 15 minuta
g) 20 asova i 5 minuta
Reenje
v) 20 asova 15 minuta
Programi i provimit t fundit n arsimin dhe edukimin fillor

Qllimi i programit pr provimin e fundit
Qllimi i programit t provimit t fundit n arsimin dhe edukimin fillor sht n pajtim me Ligjin pr bazat e sistemit t arsimit dhe t edukimit ("Fletorja zyrtare e RS", numr 72/09)
prgatitja e nxnsit pr t dhn provimin e fundit n fund t arsimit t fillor t obligueshm.
Struktura e programit t provimit t fundit
Me provim t fundit vlersohet se sa nxnsi gjat shkollimit tetvjear i ka prvetsuar njohurit dhe shkathtsit nga gjuha shqipe, prkatsisht gjuha amtare, matematika, historia,
gjeografia, biologjia, fizika dhe kimia. Provimin e fundit pas kryerjes s klass s tet, e japin t gjith nxnsit. Provimin e fundit nxnsit do ta japin n shkollat fillore n t cilat e
kan kryer klasn e tet. Nxnsit e japin provimin e fundit me shkrim, duke i zgjidhur testet.
N provimin e fundit n vitin shkollor 2010/2011 me prdorimin e testeve verifikohet njohuria e nxnsit nga lnda gjuh shqipe, prkatsisht gjuh amtare dhe nga matematika sipas
programit t provimit t fundit pr vitin e theksuar shkollor.
Nxnsit t cilt e fitojn arsimin fillor n gjuhn e pakics kombtare n vend t gjuhs serbe kan t drejt t japin provimin e gjuhs amtare.
Prmbajtja e provimit t fundit sipas programeve t provimit t fundit pr vitin shkollor 2011/2012, 2012/2013 dhe 2013/2014 gradualisht ndryshon deri n vitin shkollor 2013/2014,
sipas vllimit dhe strukturs, dhe kt me shtimin e numrit t lndve t cilat jepen n provim dhe shtimin e numrit t detyrave t panjohura t provimit n teste.
Nxnsit t cilt e japin provimin e fundit pas prfundimit t vitit shkollor 2011/2012, kt provim e japin nga dy lnd, dhe kt gjuh shqipe, prkatsisht gjuh amtare dhe
matematik, kurse testet do t ken 25% detyra plotsisht t njohura, m par t botuara n prmbledhjen e detyrave, 25% detyra pjesrisht t njohura t hartuara me ndryshimin e
pjesrishm t detyrave t cilat tashm jan botuar n prmbledhjen e detyrave dhe 50% e detyrave prmbajtjet dhe zgjidhjet e t cilave nuk gjenden n prmbledhje.
Provimi i fundit pr nxnsit t cilt kt provim e japin pas mbarimit t vitit shkollor 2012/2013 do t prbhen nga dy lnd, dhe kt gjuh shqipe, prkatsisht gjuh amtare dhe
matematik, kurse testet e provimit t fundit do t ken 25% detyra pjesrisht t njohura dhe 75% detyra plotsisht t panjohura.
Nxnsit t cilt e mbarojn klasn e tet n vitin shkollor 2013/2014, e japin provimin e fundit me prdorimin e testit nga lnda gjuh shqipe, prkatsisht gjuh amtare, matematik
dhe me prdorimin e testit t kombinuar nga lndt msimore, dhe kt: historis, gjeografis, biologjis, fiziks dhe kimis. Testet e provimit t fundit prbhen nga detyrat e
panjohura.
Prfaqsimi i lndve t veanta n testin e kombinuar sht strukturuar sipas prqindjes s prfaqsimit n planin msimor nga klasa e pest deri n klasn e tet.
Testimi i par provues nga testi i kombinuar do t bhet n vitin shkollor 2011/2012.
Testi i dyt provues nga testi i kombinuar me detyra plotsisht t panjohura do t bhet gjat vitit shkollor 2013.
Programi i provimit t fundit i prshkruan t arriturat arsimore t cilat priten nga nxnsi n fund t shkollimit fillor. Kto t arritura bazohen n programet pr gjuh shqipe, prkatsisht
gjuh amtare dhe matematik, kshtu edhe n dokumentin pr standardet pr fund t arsimit t obligueshm t cilat i prcakton, n pajtim me Ligjin pr bazat e sistemit t arsimit dhe
t edukimit Kshilli Kombtar Arsimor.
Standardet arsimore pr fund t arsimit t obligueshm jan prkufizuar n tri nivele t t arriturave - n nivelin baz/fillestar, t mesm dhe t prparuar. Nivelet e standardeve
arsimore i prshkruajn krkesat me pesh t ndryshme, t ndrlikueshmris kognitive dhe vllimit t njohurive, nga detyrat m t thjeshta deri te m t ndrlikuara. Secili nivel i
ardhshm e nnkupton se nxnsi i ka prvetsuar njohurit dhe shkathtsit nga niveli i mparshm.
Nivelin fillestar t t arriturave e prbjn njohurit, shkathtsit dhe aftsit t cilat i kan prvetsuar m shum se 80% e nxnsve, nivelin e mesm t t arriturave e prbjn
njohurit, shkathtsit dhe aftsit t cilat i kan prvetsuar rreth 50% e nxnsve, kurse nivelin e prparuar e kan prvetsuar rreth 20% e nxnsve m t mir.
Testet t cilat i zgjidhin nxnsit n provimin e fundit i prmbajn detyrat me t cilat anketohet realizueshmria e standardeve arsimore t nivelit baz, t mesm dhe t prparuar.
Testet jan t konceptuara ashtu q i prfshijn t gjitha nivelet e njohurive dhe t gjitha prmbajtjet t cilat jan vlersuar si baz dhe me rndsi thelbsore pr vazhdimin e
shkollimit.
Programi i provimit t fundit, bashk me secilin standard prmban edhe detyrat t cilat n mnyr konkrete tregojn se far pritet nga nxnsi i cili e ka prvetsuar nj standard t
caktuar. Disa standarde jan ilustruar me nj shembull, e disa me ndihmn e m shum prej tyre.
Standardet arsimore t cilat jan n program pr vitin shkollor 2010/2011, jan shnuar me yllz nuk do t anketohen me detyrat t cilat jan parashikuar pr provimin e fundit pr vitin
e theksuar shkollor.
N baz t programit t provimit t fundit n arsimin dhe edukimin fillor pr vitin shkollor 2010/2011, botohet prmbledhja me detyra. Detyrat nga programi jan pjes prbrse e
prmbledhjes. Testet t cilat i zgjidhin nxnsit prbhen nga detyrat nga prmbledhja dhe nga detyrat e reja t cilat nxnsit pr her t par do ti shohin n testim. N testet e fundit
nxnsit i zgjidhin 50% t detyrave plotsisht t njohura, m par t botuara n prmbledhjen e detyrave, 25% t detyrave "pjesrisht t njohura" (hartohen me ndryshimin e
pjesrishm t detyrave t cilat tashm jan botuar n prmbledhjen e detyrave), kurse 25% e detyrave plotsisht t panjohura (nxnsi q m par ka njohuri t cilat detyra do t
anketohen me kto detyra - prkatsisht me shembujt e detyrave, por jo me detyrat t cilat jan prfshir n teste). Nga numri i prgjithshm i detyrave t panjohura 40% e detyrave
jan t nivelit t mesm, kurse 60% e detyrave jan t nivelit t prparuar. Detyrat e panjohura vlersohen n t njjtn mnyr si edhe detyrat e njohura.
Nxnsi n baz t suksesit t prgjithshm dhe suksesit n provimin e fundit, duhet t realizoj gjithsej 100 pik, dhe kt m s shumti 60 pik sipas suksesit t prgjithshm, kurse
n baz t suksesit n provimin e fundit m s shumti 40 pik.
Nxnsit me t meta n zhvillim dhe me invaliditet e japin provimin e fundit n pajtim me mundsit e tyre motorike dhe ndijore, prkatsisht me kushtet t cilat i krkon lloji i caktuar i
invaliditetit.
Prshtatja e provimit t fundit nxnsve me pengesa n zhvillim bhet sipas planit individual arsimor.
Standardet e arsimit pr fund t arsimit t detyrueshm pr gjuh shqipe me shembujt e detyrave
Shprehjet e ardhshme e prshkruajn se far di nxnsi dhe nxnsja n nivelin fillestar
1. SHKATHTSIA E T LEXUARIT DHE T KUPTUARIT E TEKSTIT T LEXUAR

N fushn SHKATHTSIA E T LEXUARIT DHE T KUPTUARIT E TEKSTIT T LEXUAR nxnsi-nxnsja:
GJSH.1.1.1. E kupton tekstin t cilin e lexon me z dhe m vete
GJSH.1.1.2. Dallon tekste t ndryshme letrare dhe joletrare; sht n gjendje t prcaktoj qllimin e tekstit: parashtrimi, prshkrimi, tregimi, argumentimi, propagandimi; *
Detyra
Lexo tekstin e mposhtm dhe rretho shkronjn para prgjigjes s sakt:
Filmi "Harry Poter And The Order Of The Phoenix" ka grumbulluar hiq m pak se 140 milion dollar n kinemat amerikane, pr pes dit t shfaqjes s tij, prfshir ktu edhe 77 milion t fituar gjat
fundjavs.
Vazhdimi i pest i seris pr magjistarin e ri, e ka thyer rekordin e premierave n mesin e javs s kaluar, duke sjell prfitime m t mdha nga "ish-kampioni" i prfitimeve, vazhdimi i dyt i filmit
"Shrek" i cili, pr pes dit nxori prfitime prej rreth 129 milion dollarsh.
Teksti i dhn:
a) prshkruan
b) komenton
c) prkufizon
d) informon
Zgjidhja
d) informon
GJSH.1.1.3. Njeh stilet e ndryshme funksionale n shembujt e thjesht
Detyra
Lexo tekstin e mposhtm dhe rretho shkronjn para prgjigjes s sakt:

Amfiteatri "Flavio" ose i njohur ndryshe si Koloseu, sht ikona e perandoris romake, i ndrtuar n qendr t qytetit t Roms. Struktura origjinale e tij ka nj kapacitet prej rreth 45000-50000 vendesh.
Koloseu u shfrytzua pr prleshjet e gladiatorve n sy t publikut. Amfiteatri, si ndrtes m e madhe n gjith historin e perandoris romake, u prfundua n vitin 80 nn udhheqjen e perandorit
Titus, ndrkoh q u modifikua gjat sundimit t Domitianit. Koloseu u shfrytzua gjat rreth nj gjysm mijvjeari pr gara t ndryshme e luftime gladiatorsh.
Teksti sht i shkruar me:
a) stilin letrar
b) stilin administrativ
c) stilin gazetaresk
d) stilin shkencor
Zgjidhja
c) stilin gazetaresk
GJSH.1.1.4. Dallon pjes t ndryshme themelore t tekstit dhe t librit (titullin, mbititullin, nntitullin, tekstin baz, kapitullin, fusnotat, prmbajtjen, parathnien, epilogun); dallon citatet;
e prdor prmbajtjen e tekstit pr t gjetur pjes t caktuara t tij
Detyra
Para teje sht nj pjes e prmbajtjes s nj libri. Shikoje me vmendje dhe prgjigju pyetjeve.
a) N cilat faqe mund t lexosh pr kuptimet kryesore t rasave? Nga faqja 105-? _________________________
b) N ciln faqe fillon teksti pr rrjedhoren? __________________________
Zgjidhja
a) 107-110
b) 110
Detyra
Shiko tekstin e mposhtm me kujdes dhe n linj shkruaj fjalin e par t pasusit t tret.
Mngjesi m zuri n maj t malit, atje ku frymon pylli i gjyshit. Nga andej do t zbres pa mu rritur e pa mu forcuar si duhet flatrat. Kur t m rriten e t m forcohen flatrat, do t fluturoj mbi majn e ktij
mali pr tu dhuruar syve horizont t gjer. Kshtu thosha sa her q dilja t vidhja ndonj fshehtsi pr kngn time, pikrisht ather kur kishin filluar t m djersiteshin mustaqet dhe kur duhej ta
prligjja kngn.
N pyllin e gjyshit, n mes t tij, buron e rrjedh Lumi i kujtess i padukshm dhe i imagjinuar. Ata q nuk e njohin, habiten pse zogjt kndojn aq bukur n kt pyll. Ndalen e dgjojn dhe t mahnitur
qndrojn me nge. Asnjher nuk pyesin se nga u vjen knga dhe si lind kjo bukuri kaq e rrall e kngs s tyre. Dikush nga mallngjimi, e dikur kushedi pr far i fshin lott her me mng, her me
mollzat e dors, her me shami. Ata mbase e ndiejn thell kuptimin e mbress s kngve, ose knaqen pr arritjet kulminante, pr harmonin e lmuar q kan.
Lulekuqet elin m hert se n do vend tjetr dhe madje, tufa-tufa, mbushin do skut. Ngutn ti dgjojn cicrimat e mrekullueshme t zogjve ose kishte ndonj magji n cicrimat e tyre, kt nuk jam
n gjendje ta kuptoj. Sa m plqen t jem edhe un njri ndr ata. Dhe n do ast m duket se i shoqroj, se futem n mesin e tyre.
______________________________________________________________
Zgjidhja
Lulekuqet elin m hert se n do vend tjetr dhe madje, tufa-tufa, mbushin do skut.
GJSH.1.1.5. Gjen dhe veon informacione t rndsishme nga teksti sipas kritereve t dhna
Detyra
Lexo tekstin e mposhtm dhe rretho shkronjn para prgjigjeve t sakta
Kur kullosnin delet dhe qengjat n lndin, ne nuk friksoheshim fare se do t na humbshin... Ishim m t qet pr tu marr me ndonj nga lojrat e shumta q dinim. Kur gjendeshin delet n lndin
tr prkujdesjen e ruajtjes s tyre ia lnim qenit ton i cili linte t shprndaheshin. Posa hetonte se ndonjra nga delet ose qengjat, lakmonte kah dushkaja -qeni i dilte prpara dhe, me dy t lehura, e
kthente prap n kope. Meqense t gjitha delet friksoheshin nga qeni, shpesh as q provonin t futeshin n dushkaj. Prandaj, edhe qeni, kur delet slakmonin dushkajn- pushonte; shtrihej n ndonj
hije dhe nga aty prgjonte do lvizje t deleve. Ksisoj, pra, delet hanin bar n lndin, ne luanim lojrat q dinim, kurse, qeni pushonte nn hije...
Por kjo nuk ndodhte gjithher, sepse n kope gjendej edhe qengji t cilin e thrritnim Curr. Kt emr ia patm ngjitur pr shkak se ishte m i vogli i kopes dhe m lazdrani. Nuk qetsohej fare, por
gjithnj krkonte hapsir pr t vrapuar, krcyer; pr tu grindur me ndonj mocanik t tij e pr t br telashe. Ne e duronim qengjin, at Currin ton; e lenim t krcej e t bj t doj... por qeni jo
se jo. Qeni gjithnj e ndiqte. N fillim nuk e kuptonim pse vall e ndiqte qeni qengjin, por m von krejt e kuptuam. Ja ku ishte shkaku.
Qeni kishte dshir t shtrihej n hije dhe t pushonte. Curri, mu n kohn kur qeni ishte n pushimin m t mir, i afrohej dhe ia shkilte bishtin ose, n vrap e duke krcyer, i sillej prreth... Kur e
tepronte Curri me kso sjelljesh, qeni ohej dhe i turrej prapa. Si duket Currit i plqente vrapimi i qenit pas tij; ndoshta i dukej se qeni luante me t, e n realitet qeni ishte shum i mllefosur n t. Bile na
e merrte mendja se, po e zinte n at rast t mllefosjes s tij, do ta shqyente Currin. E ky Curri kurrsesi t kuptonte e t largohej nga ai...
Nj dit Curri i hareshm,- posa e pa qenin se si ishte shtrir n hije dhe pushonte, iu afrua dhe ia preku bishtin. Qeni ngriti kokn, hapi gojn dhe i tregoi dhmbt pr tia br me dije Currit se nuk
bnte mir q ia prekte bishtin. Por Curri, ose nuk e kuptonte, ose dshironte ta ngucte edhe m shum... Andaj, pr her t dyt ia preku bishtin...Qeni se u ngrit me shpejtsi n kmb dhe, me t
lehura t shpeshta, iu turr prapa. Curri deshti ti afrohet kopes, por nuk pati sesi, sepse qeni ia zuri rrugn pikrisht kah ana e kopes. Pr kt, Currit iu desht t ikn n drejtim tjetr...
E qeni si ndahej fare...
Kjo na bri t friksoheshim. Ashtu si ishim, t friksuar, e lam lojn ton dhe, un e nj shoku im, vrapuam andej kah prroi, ndonse se shihnim fare as qenin e as qengjin. Nj shokun ton tjetr e
lam q t kujdeset pr kopen.
Nuk vonuam shum s vrapuari dhe arritm te prroi. Pr udin ton, te prroi nuk ishte as qengji e as qeni... Vazhduam rrugn teposht prroit... Por kot, sikur ti kishte lshuar toka: askund nuk ishin.
Ai shoku im ve q nuk ia nisi t qaj sepse ai qengji ishte i deleve t tij.
"Ku-ku pr mua... e far do t them te shtpia, kur t shkoj, pa qengj?"-ankohej.
"Do ta gjejm, sigurisht do ta gjejm!"-e ngushlloja.
Pas afro nj ore sa ishim duke krkuar, arritm te prroi i madh, aty ku grumbulloheshin edhe shum prronj t tjer. Por prap qenin e qengjin nuk i gjetm. Pas pak, andej kah majat e bjeshkve - u
ngritn disa re t mdha; disa re t zeza t cilat na bnin me dije se, pas pak do t binte shi... Njmend ashtu ngjau: njher mbi ne u suln do pika t vogla, pastaj ato pika jo vetm q u rritn, por edhe
u shumuan... Pas nj shkreptime t rrufes sikur u b rrmuj e vrtet... U strehuam nn degt e nj lisi pr tu mbrojtur nga shiu. Aty para nesh hetuam se si uji i prroit sa vinte shtohej edhe m
shum. Mandej ai uj nisi t sjell edhe deg t drunjve; rrnj t ndryshme. Pr pak, krejtsisht harruam se ishim duke krkuar qengjin dhe qenin e humbur... Dhe ndoshta, nga frika e madhe q kishim
prej asaj vrshime edhe do t harronim sikur t mos e kishim vrejtur, matan prroit qengjin e lagur q priste mu n breg t prroit. Kur pa se npr prrua kalonte vrshim e madhe, u step qengji dhe
ktheu kokn prapa, andej kah i vinte qeni... Mandej qengji bri edhe dy hapa. Tash u gjend krejtsisht afr ujit, afr atyre dallgve t mdha, ve sa nuk i sharronte kmba n uj.
"I pafati un, m shkoi qengji! M shkoi Curri im!"-klithi shoku,-"Oh, far do t them n shtpi kur t m pyesin prindrit e mi?"
Sa i humbm t gjitha shpresat e n ann tjetr shokut tim i shkonin lott faqes, edhe qengji njmend rrshqiti me kmbt e para dhe u gjend n at val prrocks...
"Ku-ku pr mua!"-klithi edhe shoku im.
Edhe vet qeni u gjuajt mbi val.
"Oh, tani edhe qeni im i mir u mbyt!"-vazhdoi klithmn ai shoku im.
Edhe un mendova njher se, vrtet, edhe qeni u mbyt. Por nuk ngjau ashtu. Prndryshe po t ndodhte ashtu, si mendonim ne gjat atyre pak asteve, kur qeni e qengji gjendeshin duke u kacafytur
me dallg, ky tregim do t prfundonte dhimbshm. Por, pr fat t mir t qenit, qeni arriti me koh dhe e kapi qengjin pr qafe. Kur e shihnim qafn e qengjit n goj t qenit mendonim se po e hante
por, pas pak kohe, kur pam se qeni e trhoqi qengjin dhe e qiti n breg t prroit, u gzuam pa mas. Curri yn shptoi. Edhe shoku im i fshiu lott... Krejtsisht harruam se ishte duke rn shi i madh.
Ashtu, npr shi- u nism andej kah bregorja, kah ajo lndin e madhe ku ishte kopeja, ku ishte edhe ai shoku yn q e ruante kopen. Qengjin e mbanim n dor, sepse ishte lagur e lodhur sa q nuk
mund t mbahej n kmb t veta, kurse pas nesh vinte qeni yn, ai qeni i guximshm.
Rretho shkronjat para deklaratave q prshaten me tekstin q e ke lexuar.
a) Qengji q ra n uj quhet Curri

b) Djemt nuk mundnin t luanin rehat derisa qeni e ruante kopen
c) Qengji ishte kanakar dhe t gjith e donin
d) Qeni ishte dembel dhe nuk bri asgj ti ndihmonte Currit
Zgjidhja
a) Qengji q ra n uj quhet Curri

c) Qengji ishte kanakar dhe t gjith e donin
GJSH. 1.1.6. E dallon t rndsishmen nga e parndsishmja, esencialen nga jo esencialja
Detyra
kthente prap n kope. Meqense t gjitha delet friksoheshin nga qeni, shpesh as q provonin t futeshin n dushkaj. Prandaj, edhe qeni, kur delet slakmonin dushkajn- pushonte; shtrihej n ndonj
hije dhe nga aty prgjonte do lvizje t deleve. Ksisoj, pra, delet hanin bar n lndin, ne luanim lojrat q dinim, kurse, qeni pushonte nn hije...
Por kjo nuk ndodhte gjithher, sepse n kope gjendej edhe qengji t cilin e thrritnim Curr. Kt emr ia patm ngjitur pr shkak se ishte m i vogli i kopes dhe m lazdrani. Nuk qetsohej fare, por
gjithnj krkonte hapsir pr t vrapuar, krcyer; pr tu grindur me ndonj mocanik t tij e pr t br telashe. Ne e duronim qengjin, at Currin ton; e lenim t krcej e t bj t doj... por qeni jo
se jo. Qeni gjithnj e ndiqte. N fillim nuk e kuptonim pse vall e ndiqte qeni qengjin, por m von krejt e kuptuam. Ja ku ishte shkaku.
Qeni kishte dshir t shtrihej n hije dhe t pushonte. Curri, mu n kohn kur qeni ishte n pushimin m t mir, i afrohej dhe ia shkilte bishtin ose, n vrap e duke krcyer, i sillej prreth... Kur e
tepronte Curri me kso sjelljesh, qeni ohej dhe i turrej prapa. Si duket Currit i plqente vrapimi i qenit pas tij; nodshta i dukej se qeni luante me t, e n realitet qeni ishte shum i mllefosur n t. Bile na
e merrte mendja se, po e zinte n at rast t mllefosjes s tij, do ta shqyente Currin. E ky Curri kurrsesi t kuptonte e t largohej nga ai...
Nj dit Curri i hareshm,- posa e pa qenin se si ishte shtrir n hije dhe pushonte, iu afrua dhe ia preku bishtin. Qeni ngriti kokn, hapi gojn dhe i tregoi dhmbt pr tia br me dije Currit se nuk
bnte mir q ia prekte bishtin. Por Curri, ose nuk e kuptonte, ose dshironte ta ngucte edhe m shum... Andaj, pr her t dyt ia preku bishtin...Qeni se u ngrit me shpejtsi n kmb dhe, me t
lehura t shpeshta, iu turr prapa. Curri deshti ti afrohet kopes, por nuk pati sesi, sepse qeni ia zuri rrugn pikrisht kah ana e kopes. Pr kt, Currit iu desht t ikn n drejtim tjetr...
E qeni si ndahej fare...
Kjo na bri t friksoheshim. Ashtu si ishim, t friksuar, e lam lojn ton dhe, un e nj shoku im, vrapuam andej kah prroi, ndonse se shihnim fare as qenin e as qengjin. Nj shokun ton tjetr e
lam q t kujdeset pr kopen.
Nuk vonuam shum s vrapuari dhe arritm te prroi. Pr udin ton, te prroi nuk ishte as qengji e as qeni... Vazhduam rrugn teposht prroit... Por kot, sikur ti kishte lshuar toka: askund nuk ishin.
Ai shoku im ve q nuk ia nisi t qaj sepse ai qengji ishte i deleve t tij.
"Ku-ku pr mua... e far do t them te shtpia, kur t shkoj, pa qengj?"-ankohej.
"Do ta gjejm, sigurisht do ta gjejm!"-e ngushlloja.
Pas afro nj ore sa ishim duke krkuar, arritm te prroi i madh, aty ku grumbulloheshin edhe shum prronj t tjer. Por prap qenin e qengjin nuk i gjetm. Pas pak, andej kah majat e bjeshkve - u
ngritn disa re t mdha; disa re t zeza t cilat na bnin me dije se, pas pak do t binte shi... Njmend ashtu ngjau: njher mbi ne u suln do pika t vogla, pastaj ato pika jo vetm q u rritn, por edhe
u shumuan... Pas nj shkreptime t rrufes sikur u b rrmuj e vrtet... U strehuam nn degt e nj lisi pr tu mbrojtur nga shiu. Aty para nesh hetuam se si uji i prroit sa vinte shtohej edhe m
shum. Mandej ai uj nisi t sjell edhe deg t drunjve; rrnj t ndryshme. Pr pak, krejtsisht harruam se ishim duke krkuar qengjin dhe qenin e humbur... Dhe ndoshta, nga frika e madhe q kishim
prej asaj vrshime edhe do t harronim sikur t mos e kishim vrejtur, matan prroit qengjin e lagur q priste mu n breg t prroit. Kur pa se npr prrua kalonte vrshim e madhe, u step qengji dhe
ktheu kokn prapa, andej kah i vinte qeni... Mandej qengji bri edhe dy hapa. Tash u gjend krejtsisht afr ujit, afr atyre dallgve t mdha, ve sa nuk i sharronte kmba n uj.
"I pafati un, m shkoi qengji! M shkoi Curri im!"-klithi shoku,-"Oh, far do t them n shtpi kur t m pyesin prindrit e mi?"
Sa i humbm t gjitha shpresat e n ann tjetr shokut tim i shkonin lott faqes, edhe qengji njmend rrshqiti me kmbt e para dhe u gjend n at val prrocks...
"Ku-ku pr mua!"-klithi edhe shoku im.
Edhe vet qeni u gjuajt mbi val.
"Oh, tani edhe qeni im i mir u mbyt!"-vazhdoi klithmn ai shoku im.
Edhe un mendova njher se, vrtet, edhe qeni u mbyt. Por nuk ngjau ashtu. Prndryshe po t ndodhte ashtu, si mendonim ne gjat atyre pak asteve, kur qeni e qengji gjendeshin duke u kacafytur
me dallg, ky tregim do t prfundonte dhimbshm. Por, pr fat t mir t qenit, qeni arriti me koh dhe e kapi qengjin pr qafe. Kur e shihnim qafn e qengjit n goj t qenit mendonim se po e hante
por, pas pak kohe, kur pam se qeni e trhoqi qengjin dhe e qiti n breg t prroit, u gzuam pa mas. Curri yn shptoi. Edhe shoku im i fshiu lott... Krejtsisht harruam se ishte duke rn shi i madh.
Ashtu, npr shi- u nism andej kah bregorja, kah ajo lndin e madhe ku ishte kopeja, ku ishte edhe ai shoku yn q e ruante kopen. Qengjin e mbanim n dor, sepse ishte lagur e lodhur sa q nuk
mund t mbahej n kmb t veta, kurse pas nesh vinte qeni yn, ai qeni i guximshm.
N tekstin e dhn m lart informacioni m kryesor sht:
a) Nj nga djemt u friksua q e humbi qengjin

b) Qeni vrtet e urrente qengjin
c) Qeni e shptoi qengjin
d) Qengji ishte i lazdruar, krcente dhe bnte donte
Zgjidhja
c) Qeni e shptoi qengjin
GJSH.1.1.7. Lidh informatat dhe idet e dhna n tekst, vren qart marrdhniet e paraqitura (hapsirn kohore, mjetet - qllimin, shkaqet - pasojat etj.) dhe sjell prfundime duke u
mbshtetur n tekstin baz
Detyra
N tekstin e dhn m lart dallohen 5 pjes. Cakto radhitjen e tyre me numra nga 1 deri te 5.
a) Qeni po e ruante kopen e djemt po luanin rehat ______
b) Qengji (Curri) ra n uj ________
c) Qengji (Curri) i afrohej qenit kur ishte duke fjetur dhe ia prekte bishtin ______
d) Djemt u mrzitn shum pr qengjin (Currin) dhe qenin _______
e) Qeni e shptoi qengjin (Currin) __________
Zgjidhja
a) Qeni po e ruante kopen e djemt po luanin rehat 1;
b) Qengji (Curri) ra n uj 4;
c) Qengji (Curri) i afrohej qenit kur ishte duke fjetur dhe ia prekte bishtin 2;
d) Djemt u mrzitn shum pr qengjin (Currin) dhe qenin 3;
e) Qeni e shptoi qengjin (Currin) 5
GJSH.1.1.8. Lexon elemente t thjeshta jolineare t tekstit: legjendat, tabelat, diagrame e grafikone
Detyra
Para teje e ke programin televiziv t dy stacioneve televizive pr t premten. Po t doje t shikosh dika, nj emision, film, ... q jepet n orn 15, far do t kishe mundsi t shikosh n kt termin.
Shkruaj titullin e emisionit, filmit,... q jepet t premten n orn 15.
RTK RTSH
12.00 Kush do t bhet milioner 12.00 Telenovela "Njerz dhe fate" Pj.14.
13.00 Promo RTK 13.00 Lajme
13.30 Lajme 13.30 Telenovela "Miranda"
15.00 Pr pastrtin e gjuhs 15.00 Program pr fmij Kosovizion 7
15.15 Gjuha italiane, Msimi nr.5 15.00 Filmi vizatimor "Libri i Xhungls
16.30 "Zig-Zag"- direkt 16.30 Program argtues Oxygen
18.30 Promo 18.15 Lajme- Zri i Ameriks
19.00 Lajmet e ors 19:00 19.00 Dokumentar "Homazh Roms"
19.45 Tenis Daily Open - finalja 19.30 Lajme
22.00 Magazin:Afrika e Jugut 2010 20.00 Futboll:"Liverpul-Atletico"-Direkt
22.30 Mozaiku 22.00 Kng nga festivali i RTSH
________________________________________________________
________________________________________________________
Zgjidhja
Pr pastrtin e gjuhs;
Program pr fmij Kosovizion 7;
2. T T SHPREHURIT ME SHKRIM
N fushn T T SHPREHURIT ME SHKRIM nxnsi-nxnsja:
GJSH.1.2.1. E di dhe prdor alfabetin
Detyra
Shikuesit kujtuan se ajo q ndodhi ishte pjes e shfaqjes. Ata qeshn dhe duartrokitn aq fort, sa desh u thyen xhamat e dritareve. Shfaqja doli pr mrekulli. Sapo spektatort e vegjl, miqt dhe drejtori i
cirkut u larguan t gzuar, mjeshtri erdhi me vrap dhe e puthi Nelin n ball.
Fjalit e msiprme shkruani me shkronja t dors.
Zgjidhja
Shikuesit kujtuan se ajo q ndodhi ishte pjes e shfaqjes. Ata qeshn dhe duartrokitn aq fort, sa desh u thyen xhamat e dritareve. Shfaqja doli pr mrekulli. Sapo spektatort e vegjl, miqt dhe drejtori i
cirkut u larguan t gzuar, mjeshtri erdhi me vrap dhe e puthi Nelin n ball.
GJSH.1.2.2. Ndrton fjali sipas rregullave gramatikore dhe me kuptim
Detyra
Detyra jote sht t prshkruash katr fjali lidhur me temn.
N shkoll, gjat kohs s pushimit t madh
N hartim shpjego ndonj ngjarje e cila ka ndodhur n oborrin e shkolls gjat kohs s pushimit t madh. Mund t zgjedhsh nj ngjarje n t ciln je pjesmarrs ose dshmitar.
Prgjijgjja do t vlersohet n baz t asaj sa ke kujdes ti pr strukturn e fjalis dhe kuptimin e saj.
Zgjidhja
N seciln fjali vlersohet a sht e kuptueshme ajo dhe a sht n rregull n kuptimin gramatikor.
GJSH.1.2.3. Harton tekste t thjeshta hyrse, tregimtare dhe prshkruese dhe sht i aft t organizoj trsit kuptimore (hyrjen, pjesn e zhvillimit dhe pjesn e prfundimit t
tekstit);
Detyra
Detyra jote sht q t shkruash hartim lidhur me temn:
N shkoll, gjat kohs s pushimit t madh
N hartim shpjego se sht pushimi i madh n shkoll. Paramendo se duhet t shpjegosh sht pushimi i madh pr dik q duhet t bhet nxns, dhe t pyet: kur, sa, ku, far.
Zgjidhja
Puna do t vlersohet n baz ta asaj se sa hartimi yt i prgjigjet tems, prkatsisht sa ke kujdes pr kompozicionin e prbrjes (hyrjen, shtjellimin dhe mbylljen).
GJSH.1.2.4. sht n gjendje t ritregoj tekstin
Detyra
Lexo me kujdes tekstin e dhn dhe ritregoje me fjalt e tua.
Sa deshti tia kthej shpinn detit, Fatosi prap u ndal dhe i picrroi syt andej kah siprfaqja e tij... Atje, m larg bregut t detit, vrejti dika t zez q lvizte mbi siprfaqe t ujit, njmend njher
deshti t largohet, por shih - kureshtja e ndali... Shpejt e shpejt i hoqi pantallonat e shkurtra, bashk me pantallona i hoqi edhe kpuct dhe, si peshk, u gjuajt mbi val t detit... Me pak not arriti te ai
vend ku dukej ajo tesh e zez. U habit kur pa se ajo tesh e zez ishte nj shishe, nj e mbyllur me tap. E mori at shishe dhe menjher u kthye kah bregu i detit.
Fatosi krejtsisht harroi se duhej t largohej nga bregu i detit. Krejtsisht harroi se duhej, tani, t shkonte n shtpi, sepse ishte koha e dreks...
U ul aty afr valve t detit, t cilat, kur merrnin turr, i hipnin edhe n kmb. U ul dhe iu prkushtua asaj shisheje t ciln e gjeti mbi val. Atij jo q i plqeu shishja, sepse ajo ishte nj shishe e
zakonshme e birrs, por e bri kureshtar ajo q gjendej brenda n shishe, ajo letr e bardh t ciln se kishte prekur dot uji sepse, si thash, shishja ishte e mbyllur mir me nj tap... Fatosi kureshtar,
me nj gozhd t ndryshkur q e gjeti pran veti - u mundua me at gozhd t ndryshkur, por kurrsesi nuk arriti ta mnjanoj tapn. Prandaj, nga kureshtja, pra, u detyrua ta thyej shishen. Dhe e theu. I
mshoi nj gurit me t dhe ajo u thye trsisht. U b spirr-spirr, e letra doli jasht e pagrisur.
- H! - u gzua Fatosi, - T shoh se sht kjo letr?- pshpriti.
Shikoi anash se mos po e shihte ndokush. Kur u bind se afr tij nuk ishte askush q tia merrte at letr, nisi ta lexoj. Por, disi mbeti i ngurosur kur e lexoi: "I dashur mik, o mikesh!"... dhe aty ku
shkruante "mikesh" Fatosi e grisi letrn duke ln vetm at pjes t kreut t letrs ku shkruante "I dashur mik...!, sepse:
"Un nuk jam femr!"- murmuriti Fatosi, ka ndonj rndsi. Njmend Fatosi pakz e ndjeu veten t ofenduar, por nejse, sepse ai q e ka shkruar at letr e q e ka futur n shishe, nuk e ka ditur se do ti
bjer n dor pikrisht Fatosit, i cili shpesh di t bhet nervoz pa kurrfar shkaku. Prandaj kjo as q on pesh n kt rrfim, por ja - vetm desha t tregoj pr ngutsin e Fatosit, i cili ende pa e ditur
se shkruante n at letr - merret me gjra t kota se a duhet t jet."
Zgjidhja
Prgjigjet e pranueshme: Nxnsi e ka kuptuar tekstin. E di kush sht personazh kryesor n fragmentin e lexuar. Di t vlersoj drejt n tregim sht ajo q sht e rndsishme nga e
parndsishmja.
Prgjigjet e papranueshme: Nxnsi shkruan pr hollsirat e parndsishme nga fragmenti. Nuk e dallon t parndsishmen nga e rndsishmja.
GJSH.1.2.5. Bn prshtatjen e gjuhs s tij mediumit shprehs * (t t folurit, prkatsisht t t shkruarit), tems, rastit, etj.; njeh dhe prdor forma t ndryshme t gjuhs (formale ose
joformale)
Detyra
T shtunn mbahet koncerti i grupit t muziks popullore. Shkruaj 3 deri 5 fjali me t cilat do t:
a) bindsh arsimtaren e Kulturs muzikore q klasn tnde ta oj n koncert;

b) ta bindsh shokun tnd q t niset me ty.
a) ____________________________________________________________
b) ____________________________________________________________
Zgjidhja
Vlersohen varietetet gjuhsore. a) formal; b) joformal.
Detyra
Fjalia e dhn i takon stilit bisedues, joformal. Ndryshoje ashtu q t mund t prdoret n situata zyrtare, formale.
E kam marr nga baba fotoaparatin dhe fotot jan super.
___________________________________________________.
Zgjidhja
E kam marr fotoaparatin nga babai dhe fotografit kan dal shum t mira.
GJSH.1.2.6. Zotron zhanret themelore t komunikimit me shkrim: harton letra, plotson formular dhe teste t ndryshme n t cilat has n shkoll dhe n jetn e prditshme
Detyra
Para teje sht nj formular. Duhet ta plotsosh me t dhna t sakta.
Mbiemri e emri ...........................................................................................................
Datlindja, vendlindja ................................................................................................
Gjinia .........................................................................................................................
Profesioni ...............................................................................................................
Kombsia...................................................................................................................
Vendi (shteti) ..............................................................................................................
Adresa e sakt ....................................................................................................
Zgjidhja
p.sh. Agim Gashi,

10.05.1999. Preshev,
mashkull,
nxns,
shqiptar,
Rruga Nn Tereza 36
GJSH.1.2.7. Di t prdor drejtshkrimin (botim shkolle)*

GJSH.1.2.8. Zbaton normat drejtshkrimore (nga do fush drejtshkrimore) n shembujt e thjesht
Detyra
Shkruaj korrekt fjalit e mposhtme duke marr parasysh rregullat e drejtshkrimit.
1. kt vit u mbushn 15 vjet qysh kur n ulqin ka nisur nj veprimtari letrare me emrin kalimerja poetike organizuar nga shoqata e art club-it nga ulqini.
2. jemi dy qind vjet m pas kur bajroni botoi kngt e para t kryeveprs s tij ku prmend shqiprin e shqiptart.
Zgjidhja
1. Kt vit u mbushn 15 vjet qysh kur n Ulqin ka nisur nj veprim letrar me emrin Kalimerja poetike, organizuar nga shoqata e Art Club-it nga Ulqini.
2. Jemi dyqind vjet m pas kur Bajroni botoi kngt e para t kryeveprs s tij ku prmend Shqiprin e shqiptart.
GJSH.1.2.9. Ka t ndrtuar tolerancn gjuhsore dhe qndrimin negativ ndaj gjuhs s diskriminimit dhe gjuhs s urrejtjes*
3. GRAMATIKA, LEKSIKU, GJUHA POPULLORE DHE LETRARE

N nnfushn GRAMATIKA nxnsi-nxnsja:
GJSH.1.3.1. Di karakteristikat dhe llojet e tingujve; ndan fjalt n rrokje; aplikon normat e gjuhs letrare kur sht fjala pr ndryshimin e tingujve
Detyra
Shiko tabeln me kujdes dhe rretho shkronjn para prgjigjes s sakt.
bashktinglloret e pazshme t s sh c q k th f p h
bashktinglloret e zshme m n nj j l ll r rr d z zh x xh gj g dh v b
Cilit grup t bashktinglloreve i takojn bashktinglloret dhe h?
a) grupit t bashktinglloreve t zshme

b) grupit t bashktinglloreve t pazshme
Zgjidhja
b) grupit t bashktinglloreve t pazshme
Detyra
Sa zanore ka gjuha shqipe?
a) 3
b) 5
c) 7
d) 4
Zgjidhja
c) 7
Detyra
Bashktinglloret e zshme jan:

a) b, d, dh, g, gj, v, x, xh, z, zh
b) p, t, th, k, q, f.c, , s, sh
Rretho shkronjn para prgjigjes s sakt.
Zgjidhja
a) b, d, dh, g, gj, v, x, xh, z, zh
GJSH.1.3.2. Vren dallimin n mes t t theksuarit letrar dhe joletrar*

GJSH.1.3.3. prcakton pozitn e theksit n fjali
Detyra
Shno theksin () n fjalt e poshtshnuara:
flutur dhe fluturoj
Zgjidhja
fltur dhe flutroj
GJSH.1.3.4. Dallon llojet e fjalve; njeh karakteristikat themelore t fjalve (pjesve) t ndryshueshme; zbaton normat e gjuhs letrare n lidhje me format e fjalve
Detyra
Radhit fjalt sipas llojit, sipas shembullit t dhn.
stadium, mace, i bukur, shkatrroj, kush, dinake, prvetsoj, im
emr mbiemr premr folje
stadium ____________ ____________ ____________
____________ ____________ ____________ ____________
Zgjidhja
emr- stadium, mace;
mbiemr- i bukur, dinake;
premr- im, kush;
folje-shkatrroj, prvetsoj
Detyra
Klasifiko fjalt sipas llojeve, si sht filluar:
Pushimi, dimror, im, kaloj, shpejt, veror, lodra, jon, fati, veroj, luaj, i lumtur, ai.
emrat mbiemrat premrat foljet ndajfolje
pushim ____________ ____________ ____________ ____________
_________ ____________
Zgjidhja
emrat mbiemrat premrat foljet ndajfolje
pushimi dimror im kaloj shpejt
fati veror jon veroj
i lumtur ai luaj
GJSH.1.3.5. dallon fjalt e thjeshta nga ato t formuarat; dallon rrnjn e fjals; krijon fjal sipas modeleve ekzistuese fjalformuese
Detyra
Gjej rrnjt e fjalve:
a) padrejtsia
b) kngtari
c) fletorja
Zgjidhja
a) drejt
b) kng
c) flet
GJSH.1.3.6. Njeh njsit sintaksore (fjaln, sintagmn, fjalin kallzuesore dhe komunikuese)
Detyra
Sa fjali kallzuesore jan n fjalin e dhn?
Edhe pse qeni ishte shum i mllefosur n t, Currit i plqente t vrapoj qeni pas tij.
________________________
Zgjidhja
dy (2)
GJSH.1.3.7. Dallon llojet themelore t fjalive t pavarura (dftore, pyetse, urdhrore)
Detyra
Lexoni me kujdes fjalit e mposhtme dhe theksoni cila prej tyre sht nxitse.
a) Rigoni luan me top.

b) far po bn Aureli?
c) Aurel ma jep librin!
Zgjidhja
c) Aurel ma jep librin!
GJSH.1.3.8 Prcakton pjest/gjymtyrt e fjalive n shembujt tipik (shkollor)
Detyra
Lexo me vmendje fjalin e mposhtme dhe nnvizo rrethanort.
Dje u takuam n rrug, biseduam gjat dhe u kthyem n shtpi.
Zgjidhja
Dje; n rrug; gjat; n shtpi
GJSH. 1.3.9. I prdor drejt n fjali dhe n sintagm
Detyra
Para vetes i ke disa fjali. Duke shikuar fjalt e nnvizuara n to provo ti lidhsh me shtylln nga ana e djatht (me rasat prkatse).
1. U smur nga gripi. a) Rasa rrjedhore
2. Marts nuk i hahej fare. b) Rasa emrore
3. Javn e kaluar organizuam nj ekskursion c) Rasa gjinore
4. Qyteti i Vlors sht jashtzakonisht i bukur. d) Rasa dhanore
e) Rasa kallzore
Zgjidhja
1. U smur nga gripi- b) Rasa emrore;

2. Marts nuk i hahej fare- d) Rasa dhanore;
3. Javn e kaluar organizuam nj ekskursion- e) Rrasa kallzore;
4. Qyeti i Vlors sht jashtzakonisht i bukur- c) Rasa gjinore
GJSH.1.3.10 I prdor drejt trajtat e foljeve (trajta veprore dhe psore):
Detyra
Shkruaj formn joveprore t foljeve t mposhtme, duke mos ndryshuar mnyrn, kohn, vetn dhe numrin:
a) punonin __________________ b) vizatoi
b) paskan zgjuar______________ c) t mbjell
c) duke lar _________________ d) pa lexuar
Zgjidhja
a) punoheshin_________________ b) u vizatua
b) qenkan zgjuar______________ c) t mbillet
c) duke u lar ________________ d) pa u lexuar
GJSH.1.3.11. Dallon gjuhn burokratike si mnyr e padshiruar e t t shprehurit
Detyra
"do ifti t fjalive q sht shkruar me gjuh burokratike hiqja nj viz:
a) Meteorologt presin se koha do t ftohet. - Meteorologt presin se do t vij nj periudh me temperatura t ulta.
b) I kryejm punt rreth veshjes s mobilieve. - I veshim mobiliet.
c) Nuk kemi mjaft mjete financiare. - Nuk kemi mjaft t holla.
d) mimet jan rritur prsri. - Prsri sht br rritja e mimeve.
Zgjidhja
Fjalit burokratike jan kto:
a) Meteorologt presin se do t vij nj periudh me temperatura t ulta.

b) I kryejm punt rreth veshjes s mobilieve
c) Nuk kemi mjaft mjete financiare
d) Prsri sht br rritja e mimeve.
N nnfushn LEKSIKU nxnsi-nxnsja:

GJSH.1.3.12. Njeh fenomenet themelore leksikore: fjalt kuptimplota dhe t shumkuptimshme; marrdhniet themelore leksikore; sinonimet, antonimet, homonimet; metaforn* si
mekanizm leksikor
Detyra
Lidh fjalt t cilat kan kuptimin sinonimik (d.m.th. jan sinonime)
i ngatht ati
pullaz i dashur
i mir i shkatht
mbaroj udh
rrug ndrtoj
Zgjidhja
pullaz - ati;
rrug - udh
Detyra
Shkruaj sinonimet e fjalve t mposhtme:
kafk -
i ashpr -
hap -
klithje -
trup -
Zgjidhja
kok, i vrazhd, el, brtim, shtat

GJSH.1.3.13. Dallon kuptimet e ndryshme t fjalve t shumkuptimshme t cilat prdoren n kuptimin e bisedimit t prditshm (n shtpi, shkoll, etj)
Detyra
Rretho shkronjn para prgjigjes n t ciln fjala krah domethn "e bri m t fort, e shtyu"e q ka kuptim figurativ:
a) Djali ndiente dhembje n krahun e djath.

b) Nna e porrositi t merrte nj krah dru.
c) N krahun e poshtm t malit fillonte fusha me gur.
d) N fush dilnin do dit shum krah pune.
e) Biseda i dha krah.
Zgjidhja
e) Biseda i dha krah.
GJSH.1.3.14. E di kuptimin e fjalve dhe t frazeologjizmave t prdorura n kuptimin e bisedimit t prditshm (n shtpi, shkoll, etj.), si dhe ato q paraqiten shpesh n tekstet
shkollore (n libra, n tekstet e lektyrs, etj.)
Detyra
N tekstin e mposhtm sht nnvizuar nj fraz

-pate q e humbe gojn, Luis? - i tha pronari.
-Apo edhe ti je przier n kto pun?
far sht kuptimi i frazs - e humbi gojn?
a) kemi br pauz n t folurit

b) u bm memec, nuk na shkon fjala
c) kemi harruar ka donim t thoshnim
d) ndrpres dik n t folurit
Zgjidhja
b) u bm memec, nuk na shkon fjala
GJSH.1.3.15. E prcakton kuptimin e fjalve t panjohura dhe shprehjeve bazuar n prbrjen e tyre dhe/ose kuptimit n t cilin ato jan prdorur
Detyra
N shembujt e mposhtm zgjidh fjaln shqipe q i prgjigjet fjals s huaj t dhn:
= qllim
Tendenc = qndrim
= prirje
= fillestar
Elementar = i leht
= i vogl
= dhunoj
Abuzoj = shprdoroj
= nnshtroj
Zgjidhja
Qllim
Fillestar
Shprdoroj
GJSH.1.3.16. Prdor fjalor, doracak dhe libra enciklopedik
Detyra
Lexo kt fragment nga vepra "Arti dhe historia e tij".
"Megjithat, tipari m i rndsishm i arkitekturs romake, sht prdorimi i harqeve. Kjo shpikje ka luajtur rol krejtsisht t vogl ose nuk ka luajtur fare n ndrtimtarin greke, edhe pse, me siguri ka
qen e njohur pr ndrtuesit grek. T ndrtosh harkun nga gurt trapezoidal sht shkathtsi mjaft e ndrlikuar n ndrtimtari".
1. Fjala "ndrtues" domethn:
a) skulptor
b) historian
c) ndrtimtar
d) hartues
2. Shkruaj fjaln e cila e ka kuptimin e njjt si fjala "tipar" nga fjalia e par.
________________________________________
Zgjidhja
1. c) ndrtimtar
2. veori, karakteristik, tipar dallues, veti
N nnfushn GJUHA POPULLORE DHE LETRARE nxnsi / nxnsja:

GJSH.1.3.17. Dallon konceptet e gjuhs letrare dhe popullore; di t dhnat themelore pr zhvillimin e gjuhs letrare tek Shqiptart (nga fillimi e deri m sot)
Detyra
Cili sht libri i par i shkruar n gjuhn shqipe? Rretho shkronjn para prgjigjes s sakt.
a) "eta e profetve" nga Pjetr Bogdani;

b) "Meshari" nga Gjon Buzuku;
c) "Historia e Skenderbeut" nga Marin Barleti;
d) "E mbsuame e krishter" nga Lek Matrnga.
Zgjidhja
b) "Meshari" i Gjon Buzukut
GJSH.1.3.18. I di t dhnat elementare rreth prejardhjes dhe dallimeve n gjuhn shqipe
Detyra
Shkruaj sa dialekte ka gjuha shqipe:
a) tosk
b) geg
c) tosk dhe geg
Zgjidhja
c) tosk dhe geg
GJSH.1.3.19. I di t dhnat elementare pr gjuht e pakicave kombtare
Detyra
N Serbi ekzistojn disa gjuh t pakicave kombtare. N rreshtin e mposhtm jan theksuar disa prej tyre, nnvizoji cilat jan ato:
anglisht, rusisht, hungarisht, shqip, serbisht, frngjisht, gjuha rome.
Zgjidhja
hungarisht, shqip, gjuha rome.
GJSH.1.3.20. Ka nj qndrim pozitiv ndaj dialekteve (t tij dhe t tjetrit)*

GJSH.1.3.21. Kupton rndsin e gjuhs letrare pr jetn e komunitetit dhe zhvillimin personal*
4. LETRSIA
N fushn LETRSIA nxnsi/nxnsja:
GJSH.1.4.1. I lidh titujt e veprave t lexuara (t parapara me programet nga klasa e V- VIII) me emrat e autorve t atyre veprave
Detyra
Lidh me vij titujt e veprave me autort e tyre. Nj titull sht i teprt.
Migjeni Kshtjella
Petro Marko Malsorja
Naim Frashri Andrra e jets
Ismail Kadare Kngt e Sibilave
Nazmi Rahmani Bagti e bujqsia
Ndre Mjeda Shpella e piratve
Luli i vocrr
Zgjidhja
Migjeni - Luli i vocrr;
Petro Marko - Shpella e piratve;
Naim Frashri - Bagti e bujqsia;
Ismail Kadare - Kshtjella;

Nazmi Rahmani - Malsorja;
Ndre Mjeda - Andrra e jets
GJSH.1.4.2. I dallon tipat e krijimeve letrare (letrsis gojore dhe asaj t shkruar)
Detyra
Para vetes i ke dy vjersha t shkruara n dy krijimtari letrare. Cila prej tyre i takon asaj gojore? Rretho shkronjn para prgjigjes s sakt:.
a)
- ke, o flamur, q svalon?
- Jam smur e po rnkoj,
jam goditur brinj m brinj,
q kur solln Italin..."
b)
"Tok e dashur,
Ti dika ke krkuar nga un.
"Ndryshom, o bir" - m ke thirrur nga grykat e maleve.
Zgjidhja
a)
- ke, o flamur, q svalon?
- Jam smur e po rnkoj,
jam goditur brinj m brinj,
q kur solln Italin..."
GJSH.1.4.3. I dallon gjinit themelore letrare: lirikn, epikn dhe dramn
Detyra
1. Cils gjini letrare i takon prralla?

_____________________________
Zgjidhja
Epiks
GJSH.1.4.4. I dallon llojet e vargjeve (vargjet me rim dhe pa rim; tetrrokshin dhe dhjetrrokshin)
Detyra
N shembujt e mposhtm jan vargjet njrrokshe, dyrrokshe dhe katrrokshe: Rretho shenjn nn t ciln gjenden vargjet njrrokshe.
a) shoh,
njoh,
rronj
shkronj
b) i shumi
si lumi...
c) Barku fir
s krcen mir...
Zgjidhja
a) shoh,
njoh,
rronj
shkronj...
GJSH.1.4.5. I dallon mnyrat e rrfimit n tekstin letrar dhe artistik: tregimin, prshkrimin, dialogun dhe monologun
Detyra
N linj pas secilit fragmenti shkruaj si quhet forma e t folurit (monolog, dialog, prshkrim, rrfim)
kthente prap n kope. Meqense t gjitha delet friksoheshin nga qeni, shpesh as q provonin t futeshin n dushkaj. Forma e t folurit sht _______________
Nuk duhet menduar shum - tha me vete dhe hyri n librari. Ndoshta nuk do t jet aq e shtrenjt, ndoshta... - tha me vete. Forma e t folurit sht ________________
-Po besa... N tren!... N tren do t kishte qen m mir se aty do t na kishin zn si lepujt: kap e hajt! Pa bileta n xhep - n tren!
-E edhe po t na zinin pa bileta.... do t bhej?.... Asgj. Na zbresin e hajt!
-Ti je i marr!
-Pse?- pyeti Urimi. -I marr, po thua? Premtim, shum po tutesh. Nuk t bn kjo, st shkon. Na zn pa bileta...
- Po, ani de! N na znin, vetm na zbresin e kurrgj kurrkujt! Forma e t folurit sht ______________
Mbante n dor nj ombrell t kaltr, n qaf kishte lidhur nj shall t madh t gjelbr, i cili ishte shum i bukur dhe valvitej nga puhia e leht. Kishte mbathur kpuc me take t larta dhe pak t
uditshme, por edhe ato ishin t bukura shum. Fustanin e kishte t bardh, t gjat dhe m t bukur se do gj tjetr q vishte. N kok kishte nj kapel t rrumbullakt prej kashte. N t kishte ngjitur
edhe ca lule, pr t cilat nuk dinte askush se ishin artificiale apo t vrteta. Forma e t folurit sht ________________
Zgjidhja
rrfim, monolog, dialog, prshkrim

GJSH.1.4.6. E dallon ekzistimin e figurave stilistike letrare (epitetin, krahasimin, onomatopen)
Detyra
Lexo vjershn dhe shkruaj cils figur stilistike i prgjigjen kto vargje
Syni i saj si kokrra e qershis ose:

shqiponj me krah t thyem! Vall shpirt i molisun!
Qndro! Qndro krenare! Mu si nj zot i stolisun
(Migjeni, Shpirti i ri)
Zgjidhja
Krahasimi
GJSH.1.4.7. I vren elementet thelbsore t tekstit letrar dhe artistik: motivin, temn, fabuln, kohn dhe vendin e ngjarjes, personazhin...
Detyra
Diana iku tri dit pas Vitit t Ri. Gjoni pa nga dritarja e tij se si hert n mngjes n rrugn e mbuluar me dbor doln me valixhe n duar t dy motrat, prindt, dhe gjyshja plak. Era i merrte gjyshes
shallin e madh t zi nga t dy kraht. Tek ura veneciane Diana u nda me gjyshen, q u kthye ngadal-ngadal n shtpi. Gjyshja nxinte n dbor. Pastaj grupi i vogl u prpi nga muret e shtpive.
Pas nj ore, ata u kthyen prsri, pa Diann. Gjoni ndjeu nj shkrettir n shpirt. Sa e mrzitshme qe kjo dit. Ai s'dinte 't bnte. Dbora binte ngadal, e sigurt se do t arrinte tokn. Kush i kishte
krahasuar flokt e bors me letra q nuk i merrje kurr? Qielli dukej sikur at ast do t rrzohej, duke u lkundur si nj adr e bardh, q e merrte era. Por ky ast nuk do t vinte kurr. Po ai s'kishte
faj q shkoi me Diann. Ajo i erdhi vet. Ah, sa bukur iu dorzua, dukej q kishte prvoj. Vese sa keq q kjo ndodhi vetm nj her. Tani prsri kjo dbor e shkret, kto oxhaqe q tymosnin tr
ditn si nga mrzia. Tymi shkonte her drejt, her lkundej djathtas e majtas sikur i trembej ndonj prqafimi. Disa oxhaqe nxirrnin tym m dendur, disa m rrall. N tryez ishin letrat me shkarravina. O
Zot, sa e mrzitshme kjo pun e gjuhs s vjetr. Diana nuk do t kthehej m. As Stela nuk do t bhej e tij kurr.
Her-her i qe dukur sikur ajo e donte. Sidomos kur nuk i shkpuste disa sekonda syt e saj nga syt e tij t rrept. Kjo ndodhte n klas, sidomos n ort e letrsis. Pastaj vinin dit t ftohta, kur ajo as
q i hidhte syt, ather dhe ai nuk e vshtronte.
Nj oxhak pushoi s nxjerri tym. Nj tjetr, prkundrazi, e dendsoi tymin. Pas dreke nna e Stels dhe gjyshja, t veshura me t zeza, me shifon t zi n kok shkuan n "ksoll". I ati i Stels shkoi,
sipas zakonit, n kafe "Mmdheu", ku mblidheshin intelektualt pleq t N. Gjoni i pa sesi doln t gjith.
Lexo me kujdes fragmentin e dhn m lart dhe trego emrat e personazheve kryesore.
Zgjidhja
1. Personazhet kryesore jan: Gjoni, Diana dhe Stela.
GJSH.1.4.8. Ka krijuar shprehi t lexoj tekste letrare dhe artistike dhe t respektoj trashgimin kombtare, letrare dhe artistike*
GJSH.1.4.9. sht i aft t ndjej prjetimin estetik t veprs letrare *
Pohimet e ardhshme prshkruajn se ka nxnsi/nxnsja di n nivel t mesm.

1. SHKATHTSIT E T LEXUARIT DHE T T KUPTUARIT E LEXIMIT
N fushn e SHKATHTSIT E T T LEXUARIT DHE T T KUPTUARIT E LEXIMIT nxnsi/nxnsja:
GJSH.2.1.1. E lexon tekstin duke shfrytzuar strategji t ndryshme t leximit: ,,lexim i prcipt'' (pr shkak t gjetjes s shpejt t informatave t caktuara) leximi ,,me laps n dor'' (pr
shkak t msimit, pr shkak t kryerjes s detyrave t caktuara, pr shkak t zgjidhjes s problemit); t lexuarit pr t'u knaqur*
GJSH.2.1.2. I di llojet e teksteve jo artistike (shpjegimi, prshkrimi teknik, rrfimi teknik, diskutimi, reklama)
Detyra
Lexo kto fjali. Njra prej tyre sht reklam, kurse t tjerat jan prshkrime teknike, udhzime. Rretho shkronjn para prgjigjes s sakt.
a) Shikoni kto kombinime t thjeshta

b) Bhu aktiv, fol me miq!
c) Mos e prekni pa nevoj antenn!
d) Shifra e sigurimit ju ndihmon t ruani telefonin tuaj.
Zgjidhja
b) Bhu aktiv, fol me miq!
GJSH.2.1.3. I njeh dhe i veon mjetet gjuhsore, karakteristike pr stile t ndryshme funksionale
Detyra
Ki kujdes pr stilin me t cilin sht shkruar ky tekst.
Jam mirnjohse pr dashurin q i dhe nns dhe motrs sime"
Nga dosja mbushur me materiale pr Nn Terezn dalin edhe dy letra drejtuar Marie Krajs. sht e njohur tashm miqsia q artistja e njohur shqiptare ka pasur me familjen e bamirses. Vet Kraja
ka rrfyer pas vdekjes s Nn Terezs kujtimet e ruajtura nga familja e saj, Nn Lokja dhe motra Age, por edhe takimet e para. Letra e par mban datn 15 gusht t vitit 1989, vetm pak dit pasi
Nn Tereza ishte larguar nga Shqipria, pas vizits s par n atdheun q i ishte mohuar. Letra e dyt sht drguar po n tetor t atij viti, si prgjigje e letrs q Kraja i kishte drguar bamirses
Fragmenti i takon tekstit i cili, sipas stilit funksional hyn n:
a) letrar-artistik
b) letrar
c) shkencor
d) gazetaresk
Zgjidhja
d) gazetaresk
GJSH.2.1.5 I gjen, veon dhe krahason informatat nga dy tekste t shkurtra ose m shum tekste te shkurtra (sipas kritereve t dhna)
Detyra
Autori 1
Para pak kohe n 40 shkolla sht br anketimi i cili ka t bj me dhunn e cila sht e pranishme n mesin e nxnsve. sht konstatuar se n raportin midis viktims-dhunuesit 58% e nxnsve nuk
marrin pjes. Me fjal tjera, vetm 58% e nxnsve nuk jan viktima, as dhunues. Domethn, pak m pak se gjysma e nxnsve, saktsisht 42% gjenden n "rrethin e dhuns", qoft si viktim qoft si
dhunues. N rolin e viktims nga dhuna sht nj numr i madh i nxnsve, madje 37%.
Disa viktima njkohsisht jan edhe dhunues. N grupin e anketuar jan 8% nxns t till. N kt grup, format m t shpeshta t sjelljes s dhunshme jan t ofenduarit dhe t prqeshurit. Pra, kta
nxns sulmojn me fjal.
Autori 2
Numri m i madh i nxnsve ka deklaruar se gjat shkollimit t vet, gjat kohs s msimit ose pas tij, kan qen t nnshtruar t prqeshurit, ofendimit, nofkave prbuzse. Gjithashtu i theksojn edhe
paknaqsit tjera: t t ngacmuarit pa vend, prhapjen e gnjeshtrave pr ta, ndikimin te shokt tjer q t mos shoqrohen me ta.
Edhe arsimtart edhe t t punsuarit e tjer n shkoll konfirmoj se ofendimi dhe goditja fizike jan form e prditshme e sjelljes s dhunshme n shkoll. Vetm regjistrimi i problemit nuk domethn
se kemi arsye t ndihemi mir. Prkundrazi, kto forma t dhuns leht mbulohen, kuptohen leht , "m leht" prballohen dhe "shrohen", edhe pse mund t jen mjaft t rnda dhe me pasoja mjaft t
ndrlikuara.
Rretho shkronjn para pohimit/gjykimit t sakt.

T dy autort vetm i kan paraqitur t dhnat, pa pasur qndrim pr problemin t cilin e anketojn.
a) Autori 1 sht i brengosur m shum se sa autori 2.
b) Autori 2 sht i brengosur m shum se sa autori 1.
c) T dy autort njsoj jan t brengosur pr shkak t dhuns n shkolla.
Zgjidhja
b) Autori i 2-t sht m shum i brengosur se sa autori i 1-r.
GJSH.2.1.7. E njeh qndrimin e autorit t tekstit jo artistik dhe e dallon nga qndrimet e tjera t paraqitura n tekst
Detyra
Lexo me kujdes kt tekst dhe cakto qndrimin e autorit t tekstit.
DHUNA N SHKOLLA
Para pak kohe n 40 shkolla sht br anketimi i cili ka t bj me dhunn e cila sht e pranishme n mesin e nxnsve. sht konstatuar se n raportin midis viktims - dhunuesit nuk marrin pjes
vetm 58% t nxnsve. Me fjal tjera, vetm 58% e nxnsve nuk jan viktima, as dhunues. Domethn, pak m pak se gjysma e nxnsve, saktsisht 42% gjenden n "rrethin e dhuns", qoft si
viktim qoft si dhunues. N rolin e viktims nga dhuna gjendet nj numr tepr i madh i nxnsve, madje 37%.
nxns sulmojn me fjal duke mos qen t vetdijshm se me fjal mund t shkaktojn aq dhembje sa edhe me goditje, madje edhe m shum. Sjellja e dhunshme e nxnsve nga ky grup i t t
rriturve zakonisht quhet apknri, gjallshmri e tepruar e t ngjashme, duke e zvogluar n kt mnyr seriozitetin e aktit t dhunshm t cilin kta fmij jan n gjendje ta bjn.
far sht raporti i autorit t ktij teksti sipas sjelljes s dhunshme t t rinjve?
a) sht indiferent ndaj dhuns s t rinjve.
b) I interesojn t dhnat e mtejme.
c) sht i brengosur.
d) sht i zemruar pr shkak t dhuns s t rinjve.
Zgjidhja
c) sht i brengosur
2. T SHPREHURIT ME SHKRIM
N fushn e T SHPREHURIT ME SHKRIM nxnsi-nxnsja:
GJSH.2.2.1. E prpilon tekstin ekspozues, tregimtar dhe prshkrues i cili sht i prgjithshm dhe koherent
Detyra
Shkruaj hartimin me temn:
Ishte kjo nj mosmarrveshje.
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
Shpjego nj ngjarje serioze ose qesharake n t ciln bashkbiseduesit nuk e kan kuptuar njri tjetrin, qoft t kesh marr ose t mos kesh marr pjes ti n t.
Hartimi do t vlersohet n baz t asaj sa hartimi yt i prgjigjet tems, prkatsisht ke kujdes pr kompozicionin e hartimit (hyrjen, shtjellimin dhe mbylljen).
Zgjidhja
Nxnsi e harton tekstin i cili sht i trsishm, koherent dhe i sakt.
GJSH.2.2.2. E prpilon lajmin, referatin dhe raportin
Detyra
Shkolln tnde e ka vizituar nj sportist i njohur. Shkruaj me disa fjali nj lajm pr kt pr revistn e shkolls . Ki kujdes pr t dhnat t cilat duhet ti ket lajmi.
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
Zgjidhja
Lajmi prmban informata n pyetjet; kush, far, ku, kur, si (pse).
GJSH.2.2.3 Shkruan rezyme t shkurtr dhe - ose tekste t thjeshta

Detyra
Shkruaj rezymen e ktij teksti, ashtu q do t gjesh idet m t rndsishme dhe n t dhe prmblidhi n dy ose n tri fjali:
Gjat pjess m t madhe t historis s vet romakt - besoni ose jo - i kan pasur vetm 18, dhe me germa tetmbdhjet emra t ndryshm personal. Aq m tepr, edhe nga ato tetmbdhjet n
prdorim t gjer kan qen vetm njmbdhjet: Aul, Decim, Gaj, Giej, Lucie, Marko, Publie, Kvint, Sekst, Tiberie dhe Tit. Shtat emra tjer personal - Apie, Keson, Mamerk, Manie, Numerie, Servie,
Spurie - i kan marr vetm antart e disa familjeve aristokroate. Emra tjer nuk ka pasur. Disa q kan qen t shnuar n historin m t hershme romake ose n legjenda, si Romul, Rem, Numa,
Amulie etj., m von kan dal nga prdorimi.
Mir, po grat? - do t pyes dikush. T gjith shembujt t cilt i kemi prdorur deri m tani kan t bjn me meshkujt, por gjithsesi edhe grat sht dashur t ken emrat personal! Prgjigjja n kt
rast tingllon e pabesueshme nga pikpamja e tanishme, por normalisht nga pikpamja romake: nuk i kan pasur. N Romn e Vjetr pr barazin gjinore as q sht br fjal, gruaja ka qen pron e
burrit derisa sht martuar, kurse e burrit pas saj, kshtu q sht konsideruar se emri "personal" edhe nuk i nevojitet. N vend t saj ka mbajtur vetm mbiemrin e vajzris n gjinin femrore: "Livia"
jan quajtur t gjitha grat nga gjinia e Livievcve, "Kornelia" ato nga gjinia e Kornelianve" e kshtu me radh.
(I.K., Tregimet interesante, tekst i prshtatur)
Zgjidhja
Jan theksuar idet m t rndsishme (pr numrin e emrave, pr faktin se si grat dhe meshkujt i kan marr emrat) dhe rezymeja sht shkruar me dy-tri fjali.
GJSH.2.2.4. I di karakteristikat themelore t gjuhs s folur dhe t shkruar
Detyra
Nse sht theksuar vetia tipike pr gjuhn e folur, n vij pran saj shkruaj "F", kurse nse sht tipike pr gjuhn e shkruar, shkruaj "SH":
a) Realizohet n dialog. _________

b) Fjalit i ka m t gjata dhe m t ndrlikuara.____
c) Plotsohet me gjeste dhe me mimik. ________
d) sht formal (zyrtar). _________
Zgjidhja
a) F
b) SH
c) F
d) F
GJSH.2.2.5. E di normn drejtshkrimore dhe e aplikon at n shumicn e rasteve
Detyra
Shkruaj drejt me shkronja t dors kt f]ali:
Do t shkojm n teatr pr ta shiku dramn toka jon t kol jakovs

Zgjidhja
Do t shkojm n teatr pr ta shikuar dramn "Toka jon" t Kol Jakovs.
3. GRAMATIKA, LEKSIKU,GJUHA POPULLORE DHE LETRARE

GJSH.2.3.1. E cakton vendin e theksit n fjal; i di rregullat themelore t norms s theksit*
GJSH.2.3.2. I njeh ndryshimet e tingujve
Detyra
Gjej bashktinglloret e zshme nga t pazshmet:

b, th, dh, q, f, c, , x, zh, t, g, gj, sh, k, v, s, f, p, z, d
t zshme_________________________________
t pazshme_______________________________
Zgjidhja
- t zshme: b, d, dh, g, gj, v, x, xh, z, zh

- t pazshme: p, t, th, k, q, f.c, , s, sh
GJSH.2.3.3. I njeh llojet e fjalve; dallon nnllojet e fjalve; di t caktoj formn e fjalve t ndryshueshme
Detyra
Nn a) b) c) jan dhn nga disa shembuj me format e ndryshme foljore. Nnvizo ata shembuj t cilt nuk i takojn forms s caktuar foljore.
a) duke punuar, duke kuptuar, duke notuar, dukem

b) kam punuar, ke punuar, ka punuar, kisha punuar, kemi punuar
c) krkova, krkove, krko, krkoi, krkuam, krkuat
Zgjidhja
a) dukem;
b) kisha punuar;
c) krko
GJSH.2.3.4. I njeh mnyrat themelore t ndrtimit t fjalve

Detyra
Shpjegoni si jan formuar kta emra:
Prdit
Mosplqim
Mospranim
pabesi
a) parashtesa + rrnja
b) prapashtesa + rrnja
c) prapashtesa + parashtesa
Zgjidhja
a) parashtesa + rrnja
GJSH.2.3.5. Dallon nnllojet e njsive sintaksore (llojet e sintagms, fjalive t pavarura dhe t varura kallzuesore)
Detyra
Kur gjendej vetm te mulliri, ia thoshte ndonj knge t vjetr.

Fjalia e varur e nnvizuar sht fjali:
a) qllimore,
b) shkakore,
c) kohore,
) kushtore.
Zgjidhja
c) kohore
Detyra
Fjalt e dhna jan t formuara me parashtesa. Gjej parashtesat dhe nnvizoji.
a) prfytyroj
b) mallem
c) mbivlersoj
d) nnqesh
Zgjidhja
prfytyroj, mallem, mbivlersoj, nnqesh
GJSH.2.3.6. I cakton pjest e fjalive dhe t sintagmave (kryefjaln dhe kallzuesin)
Detyra
N fjalit e mposhtme nnvizo kallzuesit emror:
a) Autor i romanit "Kush e solli Doruntinn" sht Ismail Kadare.

b) Qielli sht i vrenjtur.
Zgjidhja
a) Autor i romanit "Kush e solli Doruntinn" sht Ismail Kadare.

b) Qielli sht i vrenjtur.
GJSH.2.3.7. E njeh domethnien kryesore t rasave n sintagm dhe fjali
Detyra
Plotso tabeln, duke e caktuar kuptimin e rasave:
Babai dgjoi, shkoi n oborr dhe ia prsriti mbretit fjalt e vajzs s vet.
Fjala Rasa dhe parafjal Kuptimi i rasave ose ndrtimi i parafjalve-rasave
babai emrore
n oborr n + kallzore
mbretit dhanore
i vajzs s vet gjinore
Zgjidhja
Fjala Rasa ose ndrtimi i parafjalve-rasave Kuptimi i rasave ose ndrtimi i parafjalve-rasave
babai emrore ushtrues i veprimit
n oborr n + kallzore vend
mbretit dhanore destinimi
i vajzs s vet gjinore bn pjes/i takon
GJSH.2.3.8. E njeh domethnien kryesore dhe funksionin e formave te foljes
Detyra
Zgjedhoje foljen "vij" n format e pashtjelluara
prcjellore ______________
paskajore ______________
pjesore ______________
Zgjidhja
Duke ardhur
Pr t ardhur
Ardhur
N nnfushn e LEKSIKUT nxnsi-nxnsja:

GJSH.2.3.9. E njeh metonimin si mekanizm leksikor*
GJSH.2.3.10. E di kuptimin e fjalve dhe t frazeologjizmave t cilat paraqiten n tekstet shkollore (n libra, tekstet nga lektyra dhe t ngjashme), si dhe tekstet e mediave dhe letrare
t destinuara pr t rinjt dhe i prdor n mnyr t drejt
Detyra
Lidhni me shigjet frazelogjizmat sipas kuptimit:
a) M bhet zemra mal. e ndihmon
b) U bn pik e pes e sjell vrdall
c) Ia zgjat dorn u shprndan

d) E heq pr hund. gzohem
Zgjidhja
a) M bhet zemra mal. gzohem
b) U bn pik e pes u shprndan
c) Ia zgjat dorn e ndihmon
d) E heq pr hund. e sjell vrdall
GJSH.2.3.11. E cakton kuptimin e fjalve dhe shprehjeve t panjohura n baz t prbrjes s tyre dhe - ose konteksti n t cilin jan prdorur
Detyra
Lexo me kujdes fjalin e mposhtme dhe zgjidhe detyrn:
N fund t shkurtit dhe n fillim t marsit, koh e pazakonshme pr kt stin t vitit, n Vlor prnjher ka ndrruar moti, ka filluar t fryj nj puhi pranverore dhe drunjt jan mbushur me gjelbrim.
Fjalt e nnvizuara kan t bjn me:
) ern e ftoht t pranvers;

b) ern e nxeht t vjeshts;
c) er e leht freskuese;
d) ern e dimrit mesatarisht t fort.
Zgjidhja
c) er e leht freskuese;
4. LETRSIA
N fushn e LETRSIS nxnsi-nxnsja:
GJSH.2.4.1. Veprn nga lektyra e obligueshme e lidh me kohn n t ciln sht krijuar e cila merret si koh e rrfimit t ngjarjes
Detyra
Cils periudhe t letrsis i takon "Meshari" i Gjon Buzukut.
a) Rilindjes
b) Letrsis s vjetr
c) Letrsis bashkkohore
Zgjidhja
b) Letrsis s vjetr
Detyra
Lexo fragmentin e dhn m posht dhe prgjigju n pyetjet e mposhtme
...Kush mundet me i raam mboh se ma i vobek kje Vua Pasha, i silli, pr t mbledh nji ushtrij 12 mij vetsh, nuk imbastuen shum milionj aarm, se Kelmandasit tan, t sijt, me nji zaan - Eja
kush ansht trim - mbledhun afr 500 vet, vraan, Vue Pashn, vjetit s Krishtit 1639, e nd nevoj mpsuen me gran lkurn e qarrit, posi t begatt majn e miellit ende atyne ajo gjell ma
shije u ka, se pashallarvet e sanxhakvet mishi i kingjave e vjetvat njom....
Pjetr Bogdani "Burrnija e malsorve"
Lexo fragmentin e dhn m lart dhe prgjigju pyetjeve vijuese.
Trego cilit shekull i takon gjuha e ktij fragmenti?
a) gegrishtes s shek. XVI

b) gegrishtes s shek. XVII
c) toskrishtes s shek. XVI
d) toskrishtes s shek. XVII
Zgjidhja
b) gegrishtes s shek. XVII
GJSH.2.4.2. Titillun e veprs nga lektyra e obligueshme e lidh me gjinin dhe me personazhin nga vepra; e njeh gjinin dhe llojin e veprs letrare artistike n baz t fragmenteve,
personazhve, situatave karateristike
Detyra
Numrat para emrit t personazheve shkruaj n vijat prball titullit t veprs prkatse. Nj personazh sht m tepr.
1. Tana "Nita...................____ ____
2. Asim Vokshi "Kngt e Milosaos"___ ___

3. Zefi "Hasta la Vista".....___ ___
4. Vangjeli
5. Hajrija "14 vje dhndr"...........___ ___
6. Nita
7. Milosao
8. Xhemal Kada
9. Rina
Zgjidhja
3 6
7 9
2 8
4 1
GJSH.2.4.3. I dallon llojet liriko-epike (baladn, poemn)
Detyra
Rikujto veorit e poems, dhe n baz t vargjeve cakto cili fragment i takon njrs poem.
a) b)
Histori e Sknderbeut (pjesa e par) Gjuha jon sa e mir!

Kndo, ngjll, urtsin Sa e mbl! Sa e gjer!
Edhe gjith mirsit, Sa e leht! Sa e lir!
Sknderben' e trimrin, Sa e bukur! Sa e vler!
Q'i dha Shqipris drit.
T lumt goja, kndona,
Me gjuh t'mbl si mjalt,
Sknderben' e madh tregona,
Trimn burr, Zotn' e nalt.
Punt q ka punuar
Kordhtari i vrtet,
Kombin duke nderuar
Dhe Shqiprin prjet.
Fragmenti me poem sht n shembullin______________.
Zgjidhja
a)
GJSH.2.4.4. I dallon llojet e letrsis shkencore: biografin, autobiografin, ditarin, udhprshkrimin dhe tekstet shkencore t njohura
Detyra
Lexo me kujdes kt fragment:
Figura qndrore e letrsis shqiptare t Rilindjes, ai q u b shprehs i aspiratave t popullit pr liri e prparim, si poet i madh i kombit, sht Naim Frashri, bilbili i gjuhs shqipe. Naimi lindi m 25 maj
1846 n Frashr, q ishte edhe nj qendr bejtexhinjsh. Msimet e para i mori tek hoxha i fshatit n arabisht e turqisht. Q i vogl nisi t vjershronte. Studimet e mesme i kreu n Janin, n gjimnazin e
njohur "Zosimea". Aty horizonti i tij kulturor u zgjerua s teprmi, njohu letrsin, kulturn dhe filozofin klasike greke e romake, ra n kontakt me idet e Revolucionit Borgjez Francez dhe me iluminizmin
francez. Duke prvetsuar disa gjuh, si: greqishten e vjetr e t ren, latinishten, frngjishten, italishten e persishten, Naimi, jo vetm q mori bazat e botkuptimit t vet, por njohu edhe poezin e
Evrops e t Lindjes. T gjitha kto tradita poetike ndikuan n formimin e tij si poet. M 1870, pas mbarimit t shkolls, shkoi pr t punuar n Stamboll, por u prek nga turbekulozi dhe u kthye n
Shqipri n klim m t shndetshme.
Gjat viteve 1872-1877 Naimi punoi n Berat e n Sarand si npuns. Kjo periudh pati rndsi t veant n formimin e tij. Atdhetar e si poet. Ai njohu m mir jetn e popullit, zakonet, virtytet dhe
aspiratat e tij, gjuhn e bukur e shpirtin poetik t njerzve t thjesht, krijimtarin popullore, bukurin e natyrs shqiptare.
Ky sht fragment nga:
a) teksti shkencor
b) ditari
c) biografia
d) autobiografia
Zgjidhja
c) biografia
GJSH.2.4.5. I njeh dhe dallon figurat stilistike t caktuara (t krkuara) n tekstin artistiko-letrar (personifikimi, hiperbola, gradacioni, metafora, kontrasti)
Detyra
Duaje atdheun si shqiponja folen

Puna vjen me kmb t arta.
Stundet mali nga dbora .
Gnjeshtra i ka kmbt e shkurtra.
Fjala e lig, m e rnd se plumbi.
Qent le t lehin, karvani shkon prpara.
Zgjidhja
krahasim
metafor - (t arta - epitet)
metafor, (mali - edhe simbol i qndrueshmris)
epitet
epitet
symbol
GJSH.2.4.6. I cakton motivet, idet, kompozicionin, formn, karakteristikat e figurs (psikologjike, sociologjike, etike) dhe ndrlidhshmrin e tyre
Detyra
Lexo me kujdes tekstin e mposhtm, pastaj prgjigju pyetjeve.
Ato prap vshtruan njra-tjetrn n sy. Syt e Dians shklqenin si nj dritare kujtimesh, kurse ato t Stels qen t menduar, t prshkuar nga kureshtja e jets q s'e njihte.
Sa ishte rritur Stela! Jo, jo, ajo s'ishte aspak engjll dhe, si pr t pohuar kt mendin- t fundit t s motrs, papritur Stela pyeti
- Po ti Diana ke shtitur me djem atje?
- Posi
- Po ke dashuruar?
- Eh, si t them...,
Ismail Kadare
Fragment nga romani:"Qyteti pa reklama"
Dallo motivin t cilin e ka paraqitur shkrimtari. Rretho prgjigjen e sakt:
a) Motivin e njohjes;
b) Motivin e miqsis;
c) Motivin e vetmis;
d) Motivin e hidhrimit.
Zgjidhja
a) Motivin e njohjes;
GJSH.2.4.7. I dallon format e tregimit n tekstin e letrsis artistike: rrfimi, prshkrimi, monologu-monologu i brendshm, dialogu.
Detyra
N vij nn secilin fragment shkruaj emrtimin e forms prkatse t rrfimit: (monolog, dialog, tregimin, prshkrim)
Shega sht nj fqinja jon me nj mosh rreth t pesdhjetave. Fqinjsia sht goxha e vjetr, mbi njzetvjeare dhe, si i thon, i njohim dhmb e dhmball njri-tjetrit e njra-tjetrs. E si t mos
njihemi aq mir, kur kemi marr pjes npr dasmat e secils pal, kemi lindur fmijt n t njjtin pallat e n t njjtin maternitet? Edhe fmijt aty u rritn e u bn ca nga tetmbdhjet e ca nga
njzetvjear. E, pra, ne i njohim shoqi-shoqit edhe kolln kur ngjitemi npr shkall, t mos themi se i njohim edhe ato "kollitjet" e zons s poshtme
Forma e rrfimit sht ________________.
- Mirmbrma, o mik!
- Mirmbrma, - iu prgjegj udhtari.
- Nga vjen zotrote?
- Nga qyteti.
- Ke ndonj mik ktu, apo...
- Jo, jam inspektor arsimi.
Forma e rrfimit sht _____________.
Sabri Tulani nuk e pyeti mikun nga qyteti prse qe munduar, se te shtpia e tij vinin vazhdimisht blers leshi, gjalpi, lkursh ose mish n kmb. Mysafiri mbase donte katr a pes sheleg pr dasm a
ndonj fest familjare. Pas prshndetjes s zakonshme, miku nga qyteti filloi t interesohej pr punt e obanit q ruante dhent e tij.
Forma e rrfimit sht _____________.
Zgjidhja
Prshkrim
Dialog
Rrfim
GJSH.2.4.8. E vren dallimin n mes t shpjegueshmris dhe analizs s veprs
Detyra
Para teje e ke fragmentin e nj libri.
N "Shtpine e kukulls", pronar legjitim i kukulls, sht nj bashkshort, nj baba dhe nj qytetar shembullor. N shtpin e tij t vogl, me 3 fmijt dhe gruan, ne shohim strehn e mbl familjare,
familjen e lumtur t ndrruar. Zonja Helmer jeton e lumtur, e sigurt se i ka realizuar me t vrtet t gjitha ndrrat pr t qen bashkshorte dhe nn ideale, pr t pasur nj bashkshort ideal, i cili,
n rast nevoje, do te mund t jepte edhe jetn pr t shptuar nderin e saj.
Teksti i shkruar sht:
a) prshkrim
b) shpjegim
c) analiz
Zgjidhja
c) analiz
GJSH.2.4.9. di t mbaj ditar pr librat e lexuar*
Kto dshmi paraqesin se far di dhe mund nxnsi-nxnsja n nivelin e avancuar.
1. SHKATHTSIA E T LEXUARIT DHE KUPTIMI I ASAJ Q LEXOHET

N fushn SHKATHTSIA E T LEXUARIT DHE KUPTIMI I ASAJ Q LEXOHET nxnsi-nxnsja:
GJSH.3.1.1. gjen, veon dhe krahason informatat nga dy ose m shum tekste t gjata me struktur t ndrlikuar (sipas kritereve t dhna)
Detyra
Autori 1
Para pak kohe n 40 shkolla sht br anketimi pr dhunn midis nxnsve. sht konstatuar se n raportin midis viktims-dhunuesit 58% e nxnsve nuk marrin pjes. Me fjal tjera, vetm 58% e
nxnsve nuk jan viktima, as dhunues. Domethn, pak m pak se gjysma e nxnsve, saktsisht 42% gjenden n "rrethin e dhuns", qoft si viktim qoft si dhunues. N rolin e viktims nga dhuna
sht nj numr i madh i nxnsve, madje 37%.
nxns sulmojn me fjal.
Autori 2
Numri m i madh i nxnsve ka deklaruar se gjat shkollimit t vet, gjat kohs s msimit ose pas tij, kan qen t nnshtruar t prqeshurit, ofendimit, nofkave prbuzse. Gjithashtu i theksojn edhe
paknaqsit tjera: t t ngacmuarit pa vend, prhapjen e gnjeshtrave pr ta, ndikimin te shokt tjer q t mos shoqrohen me ta.
Edhe arsimtart edhe t t punsuarit e tjer n shkoll konfirmoj se ofendimi dhe goditja fizike jan form e prditshme e sjelljes s dhunshme n shkoll. Vetm regjistrimi i problemit nuk domethn
se kemi arsye t ndihemi mir. Prkundrazi, kto forma t dhuns leht mbulohen, kuptohen leht, "m leht" prballohen dhe "shrohen", edhe pse mund t jen mjaft t rnda dhe me pasoja mjaft t
ndrlikuara.
Rretho shkronjn para pohimit/gjykimit t sakt.

T dy autort vetm i kan paraqitur t dhnat, pa pasur qndrim pr problemin t cilin e anketojn.
Autori 1 sht i brengosur m shum se sa autori 2.
Autori 2 sht i brengosur m shum se sa autori 1.
T dy autort njsoj jan t brengosur pr shkak t dhuns n shkolla.
Zgjidhja
c) Autori (2) sht m shum i brengosur se Autori (1)
GJSH.3.1.2. I ndan fjalt kye dhe e bn prmbledhjen e tekstit
Detyra
Lexo me kujdes kt tekst dhe zgjidhi detyrat.

Duke lexuar ndotjen e atmosfers shkenctart kan konstatuar se Australia hedh n atmosfer m shum gazra t dmshme pr nj banor nga secili shtet tjetr i zhvilluar industrialisht. Pr shkak t
shtimit t numrit t banorve dhe rrahjes s pyetjeve gjat tre dhjetvjetshave Australia sht br nj nga ndotsit m t mdhenj t gazrave t cilat i kontribuojn t t ashtuquajturit "efektit t serrs
s ngroht ". Kshtu n Australi n vitin 1990 jan hedhur n atmosfer 36.4 ton dioksid-karboni pr nj banor, ndrsa njkohsisht n SHBA kjo sasi ka qen 25,3 ton, n Kanada 23,1 ton, n
Gjermani 18 ton dhe n Norvegji 12,1 ton.
Thekso tri fjal vendimtare nga ky tekst:
1. ______________________________
2. ______________________________
3. ______________________________
Zgjidhja
1. atmosfera
2. ndotja ose t ndoturit
3. Australia
(Nuk sht me rndsi renditja e pohimeve)
GJSH.3.1.4. Lexon dhe interpreton elementet e ndrlikuara jo lineare t tekstit: legjendat e shumfishta, tabelat, diagramet dhe grafikonet
Detyra
Shiko me kujdes tabeln dhe prgjigju n pyetje.
a) Cilat jan okluzive dybuzore? _______________________

b) Rretho sonantet dridhse
Zgjidhja
a) p,b ;
b) r, rr
2. T T SHPREHURIT ME SHKRIM
N fushn T T SHPREHURIT ME SHKRIM nxnsi-nxnsja:
GJSH.3.2.1. Ndan tekstin n paragraf t radhitur drejt dhe me logjik; cakton titullin e prshtatshm t tekstit dhe nntitujt e pjesve t tekstit
Detyra
Me kujdes lexo tekstin e mposhtm dhe rretho shkronjn para titullit i cili do ti prgjigjej:
N Japoni ekziston nj radiostacion i pazakonshm. Vazhdimisht, 24 or, n radiovalt e saj dgjohet i njjti z; jo muzika, por t rrahurat e zemrs s njeriut. Dhe kshtu dit e nat. Mirpo, anketat
flasin se dgjuesit, dhe kt nj numr mjaft i madh i tyre, duan ta dgjojn kt. N teknikn stereo natyrisht.
Titulli mund t ket prmbajtjen:
a) Zemra e njeriut
b) Prparsit e tekniks stereo
c) Ndonj radiostacion i pazakonshm
d) 24 or
Zgjidhja
c) Ndonj radiostacion i pazakonshm
GJSH.3.2.2. E formulon tekstin argumentues
Detyra
Prindrit t kan njohtuar se mendojn t shprngulen n nj qytet m t madh. Do t donin t dgjojn edhe mendimin tnd. Ti ke pr detyr t mendosh mir pr kt propozim, t vendossh a je pr
shprngulje ose je kundr saj, ti theksosh shkaqet dhe arsyetimet e mundshme pr vendimin tnd dhe tr kt t nnshkruash.
Pr kt detyr i ke gjithsej 90 minuta. Gjat asaj kohe duhet t vendossh cilin qndrim do t prfaqsosh (pr shprngulje ose kundr saj), t gjesh argumentet dhe arsyetimet me t cilat do t mbrosh
qndrimin tnd, pastaj t shkruash hartimin, prsri ta lexosh, t verifikosh a ka gabime dhe t korrigjosh t gjitha gabimet t cilat i vren. Mos harro q hartimit tnd tia japsh edhe titullin.
Puna jote do t vlersohet n baz t asaj se:

- sa sht teksti i qart, i trsishm dhe koherent.
- sa qart e ke paraqitur dhe i ke arsyetuar argumentet t cilat nuk pajtohen me qndrimin tnd
- sa i respekton rregullat e drejtshkrimit.
T lutem shkruaj me shkronja t qarta.
Pun t mbar!
Zgjidhja
Vlersohet sa sht teksti i qart, i trsishm dhe koherent, sa qart e ke paraqitur qndrimin tnd dhe si e ke arsyetuar shprnguljen dhe sa i ke marr parasysh argumentet t cilat nuk pajtohen me
qndrimin tnd dhe sa i respekton rregullat e drejtshkrimit.
GJSH.3.2.3. Shkruan artikull paraqits (pr libra, filma, shfaqje teatrale dhe t ngj.), reportazh, diskutime
Detyra
Shkruaj shqyrtimin pr kt tem: ROLI I MODS N BOTN BASHKKOHORE
Njerzit kan mendime t ndryshme se sa sht e rndsishme moda n jetn bashkkohore. Shqyrtimi t cilin do t shkruash filloje duke theksuar mendimet e ndryshme pr kt, vazhdoni t theksoni
argumentet dhe n fund nxirrni nj prfundim. Gjithashtu ke parasysh se moda nuk ka t bj vetm me veshjen, por edhe me shum dukuri tjera.
ROLI I MODS N BOTN BASHKKOHORE
__________________________________________________________________
___________________________________________________________________
Zgjidhja
Vlersohet sa shqyrtimi sht i qart, i trsishm dhe koherent, sa jan theksuar qart dhe n mnyr t sakt argumentet dhe a vijon prfundimi pas tyre.
GJSH.3.2.4. Shkruan prmbledhjen e tekstit t gjat dhe t ndrlikuar
Detyra
Para jush i keni vargjet e poezis "Vaji i bylbylit" lexoni me kujdes dhe shkruani nj ese t shkurtr.
ka paraqesin vargjet e ksaj poezie? Si paraqitet portreti i poetit? N `mosh ishte poeti kur i shkroi kto vargje? Ndr cilat krijime t autorit radhitet kjo poezi? Etj.
Vaji i Bylbylit
Po shkrihet bora,
Dimni po shkon;
Bylbyl i vorfn,
Pse po gjimon?
Pushoi murlani
Me duhi t'vet;
Bylbyl i vorfn,
ou mos rri shkret.
Gjith; fusht e malet

Blerim e mbloj;
Livadhi e pema
Gjithkah lulzoj.
Ndr pyje e orgaja,

N'ma t'mirin vend,
Me rreze dielli
Po e gzon gjith'kend.
E tuj gjimue
Shikon rreth e rreth
Nji prrue qi veret
Rrjedh npr gjeth.
A il kafazi,
Bylbyl, flutro;
Ndr pyje e orgaja,
Bylbyl, shpejto.
Kerkush ma hovin
Atje s'ta pret,
Me zeher haejen
Kerkush s'ta qet.
Kafaz ke qiellin,
Epshin pengim,
E gjith ku t'rreshket
Shkon fluturim.
Npr lamije
Ke me gjet mel,
Pr gjith'prendvern
Njajo buk t'del.
E kur t'zit e di
ndr prroje pi,
Te njato prroje
Qi ti vet di.
Tash pa frig erdhen

E ban ndoj lis;
Nuk je si'i nieri
Qi nuk ka fis
E kur t'vin zhegu,

Kur dielli shkon,
Ti ke me kndue
Si ke zakon.
Rreth e rreth gjindja

Me t'ndie rri;
Prej asi vendit
Dahen me zi.
A il kafazi,
Bylbyl, flutro;
Ndr pyje e ograja,
Bylbyl, shpejto.
Ndr tranfofille,
Ndr zamak nga;
Ku qeshet kopshti,
Idhnim mos mba.
Po shkrihet bora,
Dimni po shkon;
Biylbyl i vorfn ,
Pse po gjimon?
Zgjidhja
Vargjet e ksaj poezie paraqesin vetmin e poetit t ciln e ndiente i ndodhur larg vendlindjes. Portreti i poetit paraqitet n mosh t re, sepse kur shkroi kto vargje poeti kishte njzet vjet. Vjersha
radhitet ndr krijimet e para t Ndre Mjedjes.
GJSH.3.2.5. di dhe e aplikon n mnyr konsekuente normn drejtshkrimore
Detyra
Rretho vetm shenjat e piksimit q jan karakteristike pr ligjratn e drejt. Vendos ku duhet shenjat e piksimit q mundojn.
Sot e hodha llafin pr Viktorin dhe ajo menjher m tha: Oh nuk mbaj m korrespondenc me t - dhe kur e pyeta: - Bt llafe? I kujt sht faji? U prgjigj: jo jo thjesht i dhash duart. - do t thot i
dhash duart?
Zgjidhja
Sot e hodha llafin pr Viktorin, dhe ajo menjher m tha: " Oh, nuk mbaj m korrespondenc me t". - dhe, kur e pyeta: - Bt llafe? I kujt sht faji?- u prgjigj: - jo, jo, thjesht i dhash duart. - do t
thot i dhash duart?
Detyra
Rretho shkronjn para fjalis e cila sht shkruar sakt, sipas rregullave drejtshkrimore.
a) Kush e di kur do t kthehet.

b) Ai do t punoj n nj ndrmarrje shum t njohur.
c)Pr her t par kam dgjuar pr "Bashkimin Evropian".
d) Tridhjetepes mij spektator ishin mbledhur n stadium.
Zgjidhja
c) Pr her t par kam dgjuar pr "Bashkimin Evropian".
3. GRAMATIKA, LEKSIKU,GJUHA POPULLORE DHE LETRARE

GJSH.3.3.1. E ndan fjaln nga rrokjet n situatat e ndrlikuara
Detyra
Fjalt e dhna ndaj n rrokje:
hekurudh ___________________
pasardhsi ___________________
bashkudhtar ___________________
vetedukimi ___________________
Zgjidhja
he-kur-udh, pas-ardh-si, bashk-udh-tar, vet-edu-ki-mi
GJSH.3.3.2. I njeh ndryshimet e tingujve (di t dalloj, t arsyetoj dhe t emroj)
Detyra
N ciln nga fjalt e dhna nuk sht br qiellzorzimi? Nnvizo at fjal.
a) kungull- kunguj
b) lepur- lepuj
c) peshk- peshq
d) baba- baballar
e) breg-brigje
Zgjidhja
d) baba-baballar
GJSH.3.3.3. E di dhe n t folurit e tij e prdor theksin sipas norms*

GJSH.3.3.5 I njeh dhe emron nnllojet e njsive sintaksore (llojet e sintagms, fjalit kallzuesore t varura dhe t pavarura)
Detyra
Shkruaj cilave lloje u takojn fjalit e varura t nnvizuara:
1. Kur i kishte dgjuar pr her t par kto fjal, ishte tallur nj jav t tr me Tefn.
2. Nuk i plqente, vetm sepse nuk i shkonte pas fjal.
3. Edhe pse ishin t lodhur nga punt e dits, nuk mbeti fshatar pa dhn ndihmn e tij me krah, me qereste ose me kafsh.
Zgjidhja
1. fjali kohore
2. fjali shkakore
3. fjali lejore
GJSH.3.3.6. njeh domethniet kryesore t rasave dhe domethnien kryesore t formave foljore (di t arsyetoj dhe e di terminologjin n lidhje me t)
Detyra
N vijat prkatse prball fjalive t poshtshnuara shkruaji rasn e emrit t nnvizuar:
a) Msuesin e pash para oborrit t shkolls.__________

b) Detyra e msuesit sht e shenjt.________________
c) Msuesi im sht i sjellshm. __________________
) Prej msuesit msojm shum gjra.______________
d) Msuesit i dhan nj dhurat. __________________
Zgjidhja
a) kallzore
b) gjinore
c) emrore
) rrjedhore
d) dhanore
N nnfushn e LEKSIKUT nxnsi-nxnsja:

GJSH.3.3.7. Di t caktoj kuptimin e fjalve dhe t fjalive t panjohura n baz t prbrjes s tyre, kuptimit me t cilin jan prdorur ose n baz t prejardhjes s tyre
Detyra
Cakto kuptimin e fjalve t nnvizuara n fjaln e ardhshme.
- Mos na shit mend tani, - i tha Rina, - se ta dim forcn e trimrin.
Shet mend do t thot _______________________
Zgjidhja
(dikush) prpiqet t tregohet m i ditur a m i zoti sesa sht; sht mendjemadh e mburret prpara t tjerve; i sht rritur mendja;
GJSH.3.3.8. E di kuptimin e fjalve dhe t frazeologjizmave n tekstet shkencore popullore, dedikuar t rinjve, dhe i prdor n mnyr t rregullt
Detyra
Lexo me kujdes tekstin dhe zgjidh detyrn.
Gjat vitit 2009, popujt e e shumt e kan shnuar njzetvjetorin e rnies s perdes s hekurt e cila dikur e ka ndar Kontinentin e vjetr. Megjithat, dy dhjetvjetsha pas ksaj ngjarjeje vendimtare,
kujtimet pr perden e hekurt edhe m tutje jan t pranishme n kujdesn e banorve t vjetr t kontinentit.
Fjalt e nnvizuara kan domethnien se:
a) muri nga hekuri, sht i ngjashm me murin e Kins;

b) krijes joekzistuese, e trilluar.
c) kufi ideologjik, kufi bllokues;
d) Rrjedh e ujit e ngrir e madhe lundruese.
Zgjidhja
c) Kufi ideologjik, kufi bllokues;
4. LETRSIA
N fushn e LETRSIS nxnsi-nxnsja:
GJSH.3.4.1. E thekson titullin e veprs, autorin, gjinin dhe llojin n baz t pjesve, figurave dhe termave karakteristike dhe miteve
Detyra
N nj roman nga lektyra jote sht prshkruar kshtjella e lasht shqiptare dhe rrethimi nga ana e turqve. sht prshkruar jeta e popullsis shqiptare nn rrethim dhe prpjekjet e pashs s Turqis t
pushtoj kshtjelln.
Pr cilin roman sht fjala? Kush e shkroi kt roman?

Titulli i romanit: _________________
Autori i romanit: _________________
Zgjidhja
"Kshtjella", Ismail Kadare.
GJSH.3.4.2. I ndan cilsit kryesore t veprave letrare dhe llojet n tekstin konkret
Detyra
Poezia refleksive sht:

a) lloj i poezis lirike
b) lloj i poezis epike
c) lloj i poezis epiko-lirike
Nnvizo prgjigjen e sakt.
Zgjidhja
a) lloj i poezis lirike
GJSH.3.4.3. E dallon autorin e veprs nga subjekti lirik dhe rrfyesi n vepr
Detyra
Shiko me vmendje raportin midis autorit, subjektit lirik dhe tregimit n vargje
N mes tuaj kam qndruar

E jam duke prvluar,
Q t'u ap pakz drit,
Natn t'ua bnj dit.
Do t tretem, t kullohem,
T digjem, t prvlohem,
Q t'u ndrinj mir' e t shihni,
Njri-tjatrin t njihni.
Pr ju do t rri t tretem,
Asnj ik t mos mbetem,
T digjem e t qanj me lot,
Se dshirn s'e duronj dot.
Un zjarrit nuk i druhem
Dhe kurr s'dua t shuhem,
Po t digjem me dshir,
Sa t munt t'u ndrinj m mir.
Kur m shihni se jam tretur,
Mos pandehni se kam vdekur;
jam i gjall' e jam nd jet
jam n dritt t vrtet,
Un jam n shpirtit tuaj,
Mos m kini pr t huaj,
M'sht falur durimi,
Andaj po digjem si trimi,
N baz t tekstit, nxirr prfundimin:
a) sht theksuar origjinaliteti i autorit dhe i subjektit lirik
b) sht i qart dallimi midis autorit dhe subjektit lirik
c) Raporti midis autorit dhe subjektit lirik nuk mund t vrehet
d) Subjekt lirik sht qiri
Zgjidhja
a) sht theksuar origjinaliteti i autorit dhe i subjektit lirik
GJSH.3.4.4. I gjen dhe i emron figurat stilistike; cakton funksionin e figurave stilistike n tekst
Detyra
Lexo me kujdes fjalit e mposhtme dhe trego cila figur stilistike sht prdorur?
"uh, m`u thaft gjuha po kah m erdhi ajo tash?
Mbas pes vjetsh,kur kmbt i shkeln prsri n katund...
N. Rrahmani "Rruga e shtpis sime"
Zgjidhja
Metonimia
GJSH.3.4.5. I cakton dhe emron llojet e vargjeve dhe rreshtave
Detyra
1. Cils gjini letrare i takon prralla?

_____________________________
2. Prralla sht lloj letrar e cila ekziston:

a) vetm n letrsin popullore,
b) vetm n letrsin artistike,
c) edhe n letrsin popullore edhe n letrsin artistike.
Zgjidhja
1. epiks
2. c) edhe n letrsin popullore edhe n letrsin artistike
GJSH.3.4.7. E shpreh qndrimin e vet pr nj vepr t caktuar dhe e arsyeton n mnyr t argumentuar
Detyra
Lexo vjershn Llora t Ismail Kadares, e pastaj prgjigju n pyetje.
Tani shiu godet me shkelma xhamat.

Atje qielli i zi si negativi i nj shkrettire.
Llora,
M ka marr malli
Malli boj hiri.
Tani nat si nj mbules vigane
Qndisur me drita anve,
Karfosur me paralele dhe meridian
Nga lindja n perndim
Na mbulon e shqetsuar.
Ne shtrihemi nn t,
Si n ethe zbulohemi
T ndar,
T largt,
T vetmuar.
Lexo vjershn "Llora" t Ismail Kadares. Me fjalt e tua arsyeto pse mendon se shkrimtari ka dhn nj pasqyr reale t hidhrimit dhe t vuajtjes pr shkak t dashuris ose pse nuk e ka arsyetuar
kt ndjenj. Thekso s paku dy shkaqe.
___________________________________________________________
___________________________________________________________
___________________________________________________________
Zgjidhja
Nxnsi tregon se e ka kuptuar vjershn. Shpreh qndrimin e vet ashtu q e arsyeton pajtimin /mospajtimin e qndrimeve t shkrimtarit pr ndjenjn e vuajtjes dashurore dhe ndjenjn e dhembjes. Jep
argumentet e veta.
GJSH.3.4.8. Ndrlidh tekstet e letrsis artistike me tekste tjera t cilat zhvillohen n msim
Detyra
Lexo tekstin e dhn nga Jetshkrimi i Ferid Selimit dhe thuaj se far ishin ndjenjat e tij kur u takua me Ramadanin e Faz Kuqit:
Pas dyzet viteve, pr t parn her takoja Ramadanin e Faz Kuqit. Ishte nj ndjenj q n mua zbarkoi shum pyetje, q u duhej prgjigje. E ato ishin t shumta. far sht ky njeri? far sjellje ka?
Pr far do t bisedojm? Kah tia fillojm etj.
Ndjenjat e autorit ishin:
a) t fuqishme
b) nuk pati ndjenja
c) kjo ndjenj i shkaktoi autorit shum pyetje.
Zgjidhja
c) kjo ndjenj i shkaktoi autorit shum pyetje
Standardet e arsimit pr mbarim t arsimit t detyrueshm pr gjuh shqipe t cilat do t anketohen me detyrat e panjohura
GJSH.2.1.4. I dallon t gjitha pjest e tekstit dhe t librit, duke prfshir indeksin, kuptimin dhe bibliografin dhe di t'i prdor
Detyra
N bibliografin e dhn nn cilin numr gjendet Albert Dauzat, me veprn LEurope linguistique?
Zgjidhja
Nn numrin 3.
GJSH.2.1.6. E dallon faktin nga komenti, objektivitetin nga njanshmria dhe propagandn n shembujt e thjesht
Detyra
Lexo fragmentin nga vepra "Arti dhe historia e tij". N tekst autori flet pr nj relief t vjetr grek duke e dhn komentin e vet. Nnvizo fjalin n t ciln sht shprehur komenti.
"N kt relief Atllasi sht pasqyruar se si kthehet me moll t arta deri te Herakli, i cili qndron bindshm nn barrn e vet t madhe. Athina ia ka vn jastkt n krah. N dorn e djatht dikur e ka
mbajtur shtiz metalike. Tr tregimi sht shpjeguar me nj thjeshtsi dhe qartsi t mrekullueshme.
Zgjidhja
Tr tregimi sht shpjeguar me nj thjeshtsi dhe qartsi t mrekullueshme.
GJSH.3.1.3. I ndan nga teksti argumentet n llogari t ndonj teze (qndrimi) ose argumente kundr tyre; paraqet prfundime t bazuara n tekstin e ndrlikuar
Detyra
Lexo fragmentin me kujdes.
Kam zbuluar arsyen pse Dora ka ndryshuar kaq shum ose m sakt, sht kthyer si ishte m par, d.m.th., para dimrit t shkuar. Gjat katr javve n Franc ka gjetur te mami nj shoqe t vrtet!
Sot e hodha llafin pr Viktorin, dhe ajo menjher m tha vetm: - Oh, nuk mbaj m korrespondenc me t.- Dhe kur e pyeta: - Bt llafe? I kujt sht faji? - U prgjigj: - jo, jo, thjesht i dhash duart. do
t thot i dhash duart? Nuk sht nisur pr n Amerik, apo jo? - dhe ather u prgjigji: - E dashur Rita, sht mir ta sqarojm njher e prgjithmon kt pun. E lash fare duke iu bindur dshirs
s drejt t nns son t dashur. - Duhet t shtoj q edhe pse e dua me gjith shpirt mamin, nuk mund ta mendoj ta kem pr shoqe qoft edhe nj ast. E si mund t jesh shoqe me mamin tnd? Dora
nuk e ka iden se sht miqsia e vrtet. Ka gjra t cilat nj vajz nuk mund ti diskutoj me t mn, psh., nuk mund ta pyes: "E di do t thot n t vrtet ka ndodhur ndonj gj? Nuk jam madje
as e sigurt nse ajo e di do t thot, sepse kur ajo ishte 13 ose 14 vje, me siguri njerzit prdornin shprehje t ndryshme, dhe ndoshta kto q prdorim ne tani, n at koh kishin nj kuptim tjetr. E
miqsi sht ajo kur mami i thot Dors: - Nuk duhet t dalsh tani, sepse nga asti n ast mund t plas shtrngata, ndrsa mbrm i tha: - Dora , shiko se duhet t vsh shallin. Miqsia mes nns
dhe vajzs sht e pamundur, ashtu si sht edhe miqsia mes babait dhe djalit. Sepse mes shoksh nuk mund t ket urdhra ose kufizime, dhe ajo q sht m e rndsishme, me prindrit nuk mund
t bisedosh pr t gjitha gjrat q do t doje t dije. Mbrm pr shembull, i thash: - Natyrisht q mami t ka ndaluar t flassh pr disa shtje, dhe ti kt e quan miqsi? - Ajo u prgjigj mbl-mbl:
Rita, mami nuk m ka ndaluar, por e kuptoj vet se jam nxituar q t kam folur pr disa gjra. Serioziteti n jet msohet shpejt. - Ia plasa t qeshurit dhe thash: - Dhe ti e quan serioziteti i jets? Nuk t
kujtohet se dikur na vinte pr t qeshur me kt gj? Shpresoj vrtet q shoqja ime, A ???do t vij, sepse kam aq shum nevoj pr t, si ka dhe ajo pr mua
N fragmentin e dhn vajza shpreh:

a) opinionet dhe argumentet e shokve t saj
b) opinionet dhe ndjenjat e veta
c) gjykimet dhe vlersimet e veta
d) mendimet dhe ndjenjat e Dors
Zgjidhja
opinionet dhe ndjenjat e veta
GJSH.3.3.4. I njeh nnllojet e fjalve; prdor terminologji n lidhje me llojet dhe nnllojet e fjalve dhe kategorit e tyre gramatikore
Detyra
Si quhen format foljore t nnvizuara n fjalin e dhn?
Duke u laguar nga fshati u kthye edhe nj her pr t par dritn e zbeht, por aq t njohur, n dhomn e saj.
duke u larguar ______________________

pr t par ______________________
Zgjidhja
duke u larguar - prcjellorja;
pr t par - paskajorja
Detyra
N vend t pikave vendos n trajtn e duhur emrat n kllapa:
Npr (rrug) e vjetra dhe t heshtura t.(qytete) t Shqipris, n (net) e freskta t pranvers ose n ..(dit) e ftohta t dimrit, populli e njihte tashm (makin) q mbante
piano. Emrat dhe ..(vepra) e Moxartit, Rosinit, Verdit, Belinit, Bizes e t shum kompozitorve t tjer po dgjoheshin edhe n ..(qytete) m t humbura t Shqipris. Ata po bheshin t njohur
nprmjet..(kngtarve) shqiptar.
Zgjidhja
Npr (rrugt) e vjetra dhe t heshtura t.(qytetit) t Shqipris, n (nett) e freskta t pranvers ose n ..(ditt) e ftohta t dimrit, populli e njihte tashm (makinn) q mbante
piano. Emrat dhe ..(veprat) e Moxartit, Rosinit, Verdit, Belinit, Bizes e t shum kompozitorve t tjer po dgjoheshin edhe n ..(qytetet) m t humbura t Shqipris. Ata po bheshin t
njohur nprmjet..(kngtarve) shqiptar.
GJSH.3.4.6. I interpreton elementet e ndryshme t veprs letrare artistike duke iu referuar vet veprn
Detyra
Lexo me kujdes fragmentin e dhn dhe prgjigju n pyetje:
Gjeneralt e Napoleonit Davendi, Ney dhe Murati, q ndodheshin n afrsin e rrethit t zjarrit dhe nganjher hynin brenda n t, hodhn shum her me radh n kt rreth t zjarrt masa t rregullta
dhe t shumta trupash. Po, n kundrshtim me sa kishte ndodhur prher n t gjitha betejat e mparshme, n vend q t arrinte lajmi i pritur i shpartallimit t armikut, masat e rregullta t trupave
ktheheshin q andej si kope t tmerruara n rrmuj. Ata i vinin prsri n rregull, po numri i ushtarve po paksohej gjithnj. Aty nga mezi i dits, Murati i drgoi Napoleonit nj agjutant kampi t tij pr ti
krkuar prforcime.
Napoleoni rrinte ulur posht kodrins dhe pinte nj pon, kur agjutanti i Muratit arriti me vrap dhe e siguroi se rust do t thyheshin , n rast se Madhria e Tij do t jepte edhe nj divizion.
"Prforcime!" mejtoi Napoleoni. "Si sht e mundur t krkojn prfocime , kurse kan n dor gjysmn e ushtris s drejtuar kundr nj krahu t dobt dhe t pafortifikuar t rusve."
Nga fragmenti q ke lexuar shkruaj cilit lloj romani i takon ky tekst:
a) historik
b) shoqror
c) filozofik
d) psikologjik
N planin dhe programin e lektyrs sate ke lexuar disa romane t cilat i takojn ktij lloji: Thekso ndonjrin prej tyre:____________________
Zgjidhja
a) historik
b) "Kshtjella" e Ismail Kadares; "Gjenerali i ushtris s vdekur" i Ismail Kadares
Standardet arsimore pr fund t arsimit prfundimtar pr matematik me shembujt e detyrave

.1.1.1. Nxnsi di t lexoj dhe t shkruaj lloje t ndryshme t numrave (natyror, t plot, racional).
Detyr
Bashko me vija numrat e barabart sipas shembullit t dhn:
Zgjidhja
.1.1.2. Nxnsi di t shndrroj shnimin dhjetor t numrit n thyes dhe anasjelltas.
Detyra
Cili nga numrat e ofruar sht i barabart me numrin 0,3?
a) 10/3
b) 3/10
c) 1/3
d) 3/1
Zgjidhja
b) 3/10
.1.1.3. Nxnsi di t krahasoj sipas madhsis numrat e t t njjtit shnim, duke e prdorur si ndihm fotografin kurdoher q kjo sht e nevojshme.
Detyr
Jan dhn numrat:
-3,1 -12,2 0,03 0,3
) M i vogli nga kta numra sht:
b) M i madhi nga kta numra sht:
Zgjidhja
) M i vogli nga kta numra sht: -12,2
b) M i madhi nga kta numra sht: 0,3
.1.1.4. Nxnsi di t kryej nj veprim themelor llogarits me numrat e t t njjtit shnim, duke e prdorur si ndihm fotografin kurdoher q kjo sht e nevojshme (n rast t
mbledhjes dhe zbritjes s thyesave vetm me t njjtin emrues); pr shembull llogarit 1/5 nga n, ku n sht numr i dhn natyror.
Detyr
Llogarite dhe shkruaje rezultatin prkats:
a) - 6 : 2 = ________
b) - 6 - 2 = ________
c) - 6 2 = ________
d) - 6 + 2 = ________
Zgjidhja
a) - 6 : 2 = -3
b) - 6 - 2 = -8
c) - 6 2 = -12
d) - 6 + 2 = -4
.1.1.5. Nxnsi di t pjestoj mbetjen me numrin njshifror dhe di kur nj numr sht i pjestueshm me tjetrin.
Detyr
Plotso tabeln e ardhshme sipas shembullit t dhn:
i pjestueshmi pjestuesi mbetja
21376 10 6
123 2
237 3
128 5
Zgjidhja
i pjestueshmi pjestuesi mbetja
21376 10 6
123 2 1
237 3 0
128 5 3
.1.1.6. Nxnsi di t prdor numrat e plot dhe shprehjet e thjeshta me to duke i prdorur prfytyrimet pamore.
Detyr
Sot sht ditlindja e Jets dhe ajo thot: "Pr tri vjet do t kem 18 vjet". Sa vjet i ka sot Jeta?
) 12
b) 15
c) 18
d) 21
Zgjidhja:
b) 15
.1.2.1. Nxnsi kryen veprime formale t cilat jan t reduktuara dhe varen nga interpretimi; di t zgjidh barazimet lineare n t cilat e panjohura paraqitet vetm n nj kufiz.
Detyr
Cili numr sht zgjidhja e barazimit x/2+2=8?
) 5
b) 6
c) 12
d) 20
Zgjidhja
c) 12
.1.2.2. Nxnsi kryen veprime formale t cilat jan t reduktuara dhe varen nga interpretimi; di t llogarit fuqin e numrit t dhn, i di veprimet themelore me fuqit.
Detyr
Produkti 21022 sht i barabart:

) 25
b) 28
c) 212
d) 220
Zgjidhja
c) 212
Detyr

Vlera e fuqis 0,32 sht:
) 0,06
b) 0,6
c) 0,09
d) 0,9
Zgjidhja
c) 0,09
.1.2.3. Nxnsi ushtron operacione formale t cilat jan t reduktuara dhe varen nga interpretimi; di t mbledh, t zbres dhe t shumzoj monomet.
Detyr
Rregullo kto shprehje:
5a3 + 7a3 = _____
9x2 - 4x2 = _____
2b 3b2 = _____
Zgjidhja
5a3 + 7a3 = 12a3
9x2 - 4x2 = 5x2
2b 3b2 = 6b2b 3b2
.1.2.4. Nxnsi kryen veprime formale t cilat jan t reduktuara dhe varen nga interpretimi; di t caktoj vlern e funksionit t dhn me tabel ose formul.
Detyra
Funksioni sht dhn me formul y=2x+1. Cakto vlern prkatse t ndryshoreve x dhe y dhe plotso tabeln.
x 0 4
y 5
Zgjidhja
x 0 2 4
y 1 5 9
.1.3.1. Nxnsi i njeh nocionet: segmenti, gjysmdrejtza, drejtza, rrafshi dhe kndi (i dallon modelet e tyre n situata t ndryshme dhe di ti vizatoj duke i prdorur veglat: i dallon
disa lloje t kndeve edhe drejtzat paralele dhe normale).
Detyr
Bashko fotografin me emrtimin e figurs t ciln e paraqet ajo fotografi.

Zgjidhja
.1.3.2. Nxnsi i njeh nocionet: trekndshi, katrkndshi, katrori dhe drejtkndshi (i vren modelet e tyre n situata reale dhe di ti vizatoj duke i prdorur veglat; nxnsi i
dallon llojet themelore t trekndshave, i njeh elementet themelore t trekndshit dhe di t llogarit perimetrin dhe siprfaqen e trekndshit, katrorit dhe t drejtkndshit n baz
t elementeve t cilat drejtprsdrejti jepen n detyrn e dhn; di t llogarit brinjn e panjohur t trekndshit knddrejt duke e prdorur Teoremn e Pitagors.
Detyr
Ciln siprfaqe t dyshemes e mbulon qilimi me gjatsi 3,5 m dhe gjersi 2 m?
Rretho shkronjn para prgjigjes s sakt:
) 11 m2
b) 7 m2
c) 5,5 m2
d) 3,5 m2
Zgjidhja
b) 7 m2
Detyr
Llogarit hipotenuzn e trekndshit knddrejt t vizatuar n fotografi.
c = _____cm
Zgjidhja
c = 10 cm
.1.3.3. Nxnsi i njeh nocionet: rrethi, vija rrethore (i veon elementet e tyre themelore, i dallon modelet e tyre n situata reale dhe di ti vizatoj duke i prdorur veglat; di t llogarit
perimetrin dhe siprfaqen e rrethit t rrezes s dhn).
Detyr
Sa sht perimetri rrezja e t cilit sht 7 cm?
) 14 cm
b) 49 cm
c) 14 cm
d) 49 cm
Zgjidhje
c) 14 cm
.1.3.4. Nxnsi i mbizotron nocionet: kubi dhe katrori (i vren modelet e tyre n situata reale, i di elementet e tyre themelore dhe e llogarit siprfaqen dhe vllimin e tyre).
Detyr
Skaji i bazs s prizmit t rregullt katrbrinjsh 6 cm, kurse lartsia sht 10 cm. Sa sht siprfaqja e prizmit t dhn?
Siprfaqja e prizmit sht ___________ cm2.
Zgjidhja
S = 236cm2 + 460cm2 = 312cm2
Siprfaqja e prizmit sht 312 cm 2.
.1.3.5. Nxnsi i njeh nocionet; koni, cilindri dhe sfera (i vren modelet e tyre n situata reale, i njeh elementet e tyre themelore).
Detyr
N secilin cilindr shkruaj numrin 1, n secilin kon numrin 2, dhe n seciln sfer numrin 3.
Zgjidhja
.1.3.6. Nxnsi intuitivisht e kupton nocionin e figurave q prkojn (me lvizje derisa t prputhen).
Detyr
Cila figur n fotografi prkon me figurn ?
Rretho shkronjn mbi prgjigjen e sakt.
a) b) c) d)
Zgjidhja
c)
Detyr
sht dhn figura F. Ngjyros far sht e nevojshme q figura G t prputhet (t mund t prputhet) me figurn F.
F
Zgjidhja
.1.4.1. Nxnsi di t prdor njsit prkatse pr matjen e gjatsis, siprfaqes, vllimit, mass, kohs dhe kndeve.
Detyr
Fushn boshe n tabel plotsoje me njsin prkatse matse.

Numri mats Njsia matse
Siprfaqja e nj klase 50
Largsia midis Beogradit dhe Nishit 220
sa e nj molle 120
Udhtimi me aeroplan nga Beogradi deri n Athin zgjat 2
Zgjidhja
Siprfaqja e nj klase 50 m2
Largsia midis Beogradit dhe Nishit 220 km
sa e nj molle 120 g
Udhtimi me aeroplan nga Beogradi deri n Athin zgjat 2 Or ose h
.1.4.2. Nxnsi di t shndrroj njsit m t mdha n gjatsi, masa dhe koh m t vogla.
Detyr
Cila periudh kohore sht m e gjata?
) tre muaj
b) 100 dit
c) 10 jav
d) nj e katrta e vitit
Zgjidhja
b) 100 dit
.1.4.3. Nxnsi di t prdor apoene t ndryshme t t hollave.
Detyr
Nse i kmben 3 banknota nga 200 dinar me banknota prej 50 dinarsh, sa banknota do t fitosh?
Do t fitoj ______ banknota nga 50 dinar.
Zgjidhja
Do t fitoj 12 banknota nga 50 dinar.
.1.4.4. Nxnsi di me rastin e matjes t zgjedh njsin prkatse matse; i rrethon madhsit e shprehura me masn e dhn.
Detyr
N fushn e zbrazt shkruaj njsin prkatse matse: km, cm, l, kg ose g.
Sasia e benzins n rezervuarin e automobilit 50
Largsia midis Beogradit dhe Krushevcit dhe Novi 200
sa e nj dardhe 120
Diametri i topit t tenisit 8
sa e nj qeni 12
Zgjidhja
Sasia e benzins n rezervuarin e automobilit 50 l

Largsia midis Beogradit dhe Krushevcit dhe Novi 200 km
sa e nj dardhe 120 g
Diametri i topit t tenisit 8 cm
sa e nj qeni 12 kg
.1.5.1. Nxnsi di t shpreh pozitn e objekteve duke i klasifikuar n lloje dhe n shtylla; t caktoj pozitn e piks n kuadrantn e par t sistemit kordinant nse jan dhn
koordinatat dhe anasjelltas.
Detyr
N fotografi sht dhn plani i kinemas ODEON. Mrika e ka bler biletn pr rreshtin e gjasht, ulsen e majt 3.
Ngjyros (hijezo) ulsen e Mriks.

Zgjidhja
.1.5.2. Nxnsi di t lexoj dhe t kuptoj t dhnat nga grafikoni, diagrami ose nga tabela, dhe t caktoj minimumin ose maksimumin e fjalis vartse.
Detyr
Numri i ditve me diell n vit sipas muajve sht dhn me diagram:

a) M s pakti dit me diell n vit ka pasur ___________
b) M s shumti dit me diell n vit ka pasur ___________
Zgjidhja
a) M s pakti dit me diell n vit ka pasur n dhjetor.
b) M s shumti dit me diell n vit ka pasur n gusht.
.1.5.3. Nxnsi di ti tregoj t dhnat nga tabela me grafikon dhe anasjelltas.
Detyr
Duke e prdorur tabeln e suksesit t nxnsit n hartimin me shkrim
Suksesi i nxnsit n hartimin me shkrim
nota Numri i nxnsve

5 3
4 6
3 12
2 7
prfundo grafikonin e ardhshm, sipas shembullit t dhn.
Zgjidhja
.1.5.4. Nxnsi di t caktoj prqindjen e dhn t ndonj madhsie.
Detyr
Nora ka vendosur t blej kpuc vere sipas mimit prej 4 000 dinar. Me rastin e blerjes shitsi ia ka lejuar zbritjen prej 10%. Sa sht zbritja n dinar?
Nora e ka fituar zbritjen ______ dinar.
Zgjidhja
Nora e ka fituar zbritjen 400 dinar.
.2.1.1. Nxnsi di t krahasoj sipas madhsis numrat e shnuar n forma t ndryshme.
Detyr
Jan dhn kta numra
-1/2 0,2 -1,2 1.
Cili nga numrat e dhn sht m i vogli, e cili m i madhi?
Numri m i vogl sht ________, kurse m i madhi sht _______.
Zgjidhja
Numri m i vogl sht -1,2, kurse m i madhi sht 1 .
.2.1.2. Nxnsi di t caktoj numrin e kundrt, vlern reciproke dhe vlern absolute t numrit: e llogarit vlern e shprehjes m t thjesht me m shum veprime llogaritse t
prparsis s ndryshme, duke prfshir edhe lirimin nga kllapat, me numrat e t t njjtit shnim.
Detyr
Llogarit:
) (3/4 - 1/2) 4 =
b) 3,2 (4,3 + 5,7) =
Zgjidhja
) (3/4 - 1/2) 4 = 1
b) 3,2 (4,3 + 5,7) = 32
Detyr
Plotso tabeln e mposhtme:
Numri x 5/2 1/5
Vlera reciproke e numrit x 2/5 -1
Numri i kundrt me numrin x -5/2 2
Zgjidhja
Numri x 5/2 -2 1/5 -1 ose 1/-1
Vlera reciproke e numrit x 2/5 -1/2 5 ose 1/(1/5) -1
Numri i kundrt me numrin x -5/2 2 -1/5 1
.2.1.3. Nxnsi di t aplikoj rregullat themelore t pjestueshmris me 2, 3, 5, 9 dhe me njsit dhjetore.

Detyr
Bashko numrat e dhn me fjalit prkatse:
3030305
Numri sht i pjestueshm me 3.
3030302
2020203
3050503
Zgjidhja
.2.1.4. Nxnsi di t prdor numrat dhe shprehjet numerike n situata reale m t thjeshta.
Detyr
Pr 25 fletore jan paguar 750 dinar. Fletorja pr 20 dinar sht m e shtrenjt se sa lapsi. Pr ato t holla sa lapsa ka mundur t blihen?
Shpjego procedurn.
Pr 750 dinar mund t blihen ________ lapsa.

Zgjidhje
750 30 = 25
mimi i fletores sht 30 dinar.
mimi i lapsit sht 30 - 20 = 10 dinar
750 75 = 10
Pr 750 dinar ka mundur t blihen 75 lapsa.
.2.2.1. Nxnsi veprimet llogaritse i ka sjell n shkall solide t ushtrimit; di t zgjidh barazimet lineare dhe sistemet e barazimeve lineare me dy t panjohura.
Detyr
2x - 3 5x - 6
Zgjidhja e barazimit - = - 2 gjendet midis numrave
3 6
) -20 dhe -10
b) -10 dhe 10
c) 10 dhe 20
d) 20 dhe 30
Zgjidhja
c) 10 dhe 20
.2.2.2. Nxnsi i ka sjell veprimet llogaritse deri n shkalln solide t ushtrueshmris; di t veproj me fuqit dhe di sht rrnja katrore.
Detyr
Te pohimi i sakt rretho fjaln SAKT, kurse te pohimi i pasakt fjaln PASAKT.
54 53 = 512 SAKT PASAKT
(23)4 = (24)3 SAKT PASAKT
35 : 34 = 3 SAKT PASAKT
SAKT PASAKT
Zgjidhja
54 53 = 512 SAKT
(23)4 = (24)3 PASAKT
35 : 34 = 3 PASAKT
SAKT
.2.2.3. Nxnsi veprimet me numra i ka sjell n shkall solide t ushtrueshmris; di t mbledh dhe t zbres polinomet, di t shumzoj dy binome dhe t kuadroj binomin.
Detyr
Katrori i binomit ((1/2)m - n)2 sht:
) 1/2 m2 + 2mn + n2
b) 1/4 m2 - mn + n2
c) 1/2 m2 - mn + n2
d) 1/2 m2 - n2
Zgjidhja
b) 1/4 m2 - mn + n2
.2.2.4. Nxnsi veprimet llogaritse i ka sjell deri n shkall solide t ushtrimit; di t vrej vartsin midis ndryshoreve, e di funksionin y=ax dhe grafikisht i interpreton veorit e
tij; e lidh pr kto veori kuptimin e prpjestueshmris s drejtprdrejt dhe e cakton kufizn e panjohur t prpjestimit.
Detyr
N njrin nga vizatimet e dhna grafikisht sht pasqyruar vartsia midis sasis s plumbit () dhe zinkut () n legur, n t cilin plumbi dhe zinku jan paraqitur n raportin 2:1.
Rretho shkronjn mbi grafikon n t cilin saktsisht sht pasqyruar vartsia e plumbit dhe zinkut n at legur.
a) b) c) d)
Zgjidhja
c)
Detyr
Pr 8 m plhur duhet paguar 2 400 dinar.
a) Sa kushtojn 12 m t plhurs s njjt?

b) Sa metra t s njjts plhur mund t blihen pr 750 dinar?
) 12 m plhur kushtojn _______ dinar.
b) Pr 750 dinar mund t blihen _________ metra plhur.
Zgjidhja
) 12 m plhur kushtojn 3 600 dinar.
b) Pr 750 dinar mund t blihen 2,5 metra plhur.
. 2.2.5. Nxnsi veprimet me numra i ka sjell n shkall solide t ushtrueshmris: di t prdor barazimet n detyra t thjeshta tekstuale.
Detyr
Kur Naimi e ka harxhuar nj t tretn e kursimit t vet duke e br mbushjen e celularit, atij i kan mbetur 800 dinar. Sa ka qen kursimi i Naimit?
Naimi ka kursyer _______ dinar.
Zgjidhja
Kursimi i Naimit ka qen 1200 dinar.
.2.3.1. Nxnsi di t caktoj suplementet dhe komplementet e kndeve, kndet paralele dhe t tjetranshm; llogarit me to nse jan shprehur n grada t plota.
Detyr
Cakto kndin n fotografi.
= _________
Zgjidhja
= 80
.2.3.2. Nxnsi di t caktoj raportin e kndeve dhe t brinjve n trekndsh, shumn e kndeve n trekndsh dhe katrkndsh dhe t zgjidh detyrat duke e prdorur
Teoremn e Pitagors.
Detyr
Sa sht siprfaqja e vels n fotografi.?

Shpjego procedurn.
Siprfaqja e vels sht ________ m2.
Zgjidhja
Nse sht lartsia e direkut x, ather x2 = 132 - 52 = 169 - 25 = 144.
Lartsia e direkut sht 12 m. Siprfaqja e vels sht S = 1/212 5 = 30 m 2
Siprfaqja e vels sht 30 m2.
.2.3.3. Nxnsi di t prdor formulat pr perimetrin dhe siprfaqen e rrethit dhe t unazs rrethore.
Detyr
Siprfaqja e rrethit m t vogl sht 9 cm2. Siprfaqja e unazs rrethore sht 16 cm2.
Llogarit rrezen e rrethit m t madh.

Rrezja e rrethit m t madh sht ____ cm.
Zgjidhja
SVK = (9 + 16) cm2 = 25 cm2
r2 = 25 cm2
r = 5 cm
Rrezja e rrethit m t madh sht 5 cm.
.2.3.5. Nxnsi di t llogarit siprfaqen dhe vllimin e cilindrit, konit dhe t sfers kur elementet e domosdoshme drejtprsdrejti jan dhn n detyr.
Detyr
N fotografi jan dhn dy cilindra vllimet e t cilve jan V 1 dhe V2.
) V1 > V2
b) V1 < V2
c) V1 = V2
Zgjidhja
c) V1 = V2
.2.3.6. Nxnsi di t vrej figura t boshtit simetrik dhe t caktoj boshtin e simetris; e prdor prputhshmrin dhe e bashkon me veorit karakteristike t figurave (psh.,
paralelizmin dhe barazin e brinjve t paralelogramit).
Detyr
Hijezo katr fusha n fotografi ashtu q t fitosh figurn simetrike n krahasim me drejtzn p.
Zgjidhja
.2.4.1. Nxnsi di ti radhit madhsit t cilat jan shprehur me njsi t ndryshme matse pr gjatsin dhe masn.
Detyr
Arsimtarja e ka shkruar n tabel masn e katr objekteve.
1kg 20g 1,2kg 1022g 1,002kg
a) b) c) d)
Zgjidhja
1,2 kg
b)
Detyr
Shitsi ka n dyqan tri pula t pastruara masat e t cilave jan 1340 g, 1,35 kg, prkatsisht
1kg 290 g. Radhiti kto masa sipas madhsis, nga m e madhja deri te m e vogla.
Prgjigjja: ________ > _________ > ________
Zgjidhja
1,35 kg > 1340 g > 1kg 290 g
.2.4.2. Nxnsi di t shndrroj shumn e nj valute n tjetrn duke e vendosur si duhet prpjestimin prkats.
Detyr
Merita festat e Vitit t Ri i ka kaluar n Itali. Rruga dhe qndrimi kan kushtuar 200 euro. far shume ka paguar Merita, n dinar, nse n ditn e pagess 1 euro e ka pasur vlern 105 dinar?
erita i ka paguar _____________ dinar.
Zgjidhja
erita i ka paguar 21000 dinar.
Detyr
Nse nj monedh norvegjeze vlen 12,50 dinar, kurse nj euro 105 dinar, sa vlejn 10 euro n monedha norvegjeze?
Trego procedurn.
10 euro vlejn ______ monedha norvegjeze.
Zgjidhja
10 euro bjn 105 10 = 1050 dinar. 1050 : 12,5 = 84
10 euro vlejn 84 monedha norvegjeze.
.2.4.3. Nxnsi di q madhsin e dhn ta shpreh me vlern e prafrt.

Detyr
Lulerritsi duhet t rrumbullaksoj mimet nga importi me numrin e plot m t prafrt. Shno mimet e reja.
Bima A B C
mimi i ri
Zgjidhja
Bima A B C
mimi i ri 8 9 6
.2.5.1. Nxnsi e mbizotron prshkrimin e sistemit koordinant (i cakton pikat e koordinats, boshtit ose qendrore simetrike etj).
Detyr
N baz t koordinatave t dhna t piks vizato boshtin y- t sistemit koordinant t Dekartit.

Zgjidhja
.2.5.2. Nxnsi di t lexoj diagrame dhe tabela t thjeshta dhe n baz t tyre t prpunoj t dhnat pr nj kriter (psh., t caktoj mjedisin aritmetik pr bashksin e dhn t t
dhnave; t krahasoj vlerat e mostrs me vlern mesatare).
Detyr
sht dhn tabela e cila i paraqet largsit reciproke t qyteteve t shprehura n kilometra.
Beograd
aak 144
Kragujevc 120 87
Nikshiq 536 395 482
Nish 239 186 143 576
Novi Sad 81 225 219 616 314
Zrenjanin 80 224 200 616 319 50
Largsia n kilometra Beograd aak Kragujevc Nikshiq Nish Novi Sad Zrenjanin
N baz t tabels shkruaj fjalit e ardhshme ashtu q gjykimi t jet i sakt.
) Largsia midis aakut dhe Nikshiqit sht _______ kilometra.
b) Largsia midis Nikshiqit dhe ______________ sht njsoj si edhe largsia midis Nikshiqit dhe ________________ .
Zgjidhja
) Largsia midis aakut dhe Nikshqit sht 395 kilometra.
b) Largsia midis Nikshiqit dhe Novi Sadit sht e njjt si edhe largsia midis Nikshiqit dhe Zrenjaninit.
.2.5.3. Nxnsi di t prpunoj t dhnat e grumbulluara dhe ti paraqes n mnyr tabelare ose grafikisht; e paraqet vlern mesatare dhe mediann.
Detyr
Me diagram sht paraqitur suksesi i nxnsit t nj paraleleje n testin nga matematika.
) Plotso, sipas shembullit t dhn, tabeln e cila i prgjigjet diagramit t dhn:
Suksesi i nxnsit n testin nga matematika
nota numri i nxnsve
1 3
b) Llogarit notn mesatare n testin nga matematika.

Nota mesatare n testin nga matematika sht ________
Zgjidhja
)
Suksesi i nxnsit n testin nga matematika
nota numri i nxnsve
5 5
4 7
3 10
2 5
1 3
b) Nota mesatare n testin nga matematika sht 3,2.
.3.1.2. Nxnsi di t operoj me nocionin e pjestueshmris n situatat problemore.
Detyr
Shkruaj tre numra t mijshes s pest shifra e s cils sht dhjetshja e 2-t, e t cilat pjestohen me 9.
Kta jan numrat _______, ________, ________.
Zgjidhja
Tre ciltdo qoft numra t shkruar nga bashksia {4023, 4122, 4221, 4320, 4329, 4428, 4527, 4626, 4725, 4824, 4923}.
.3.1.3. Nxnsi di t prdor numrat dhe shprehjet numerike n situata reale.
Detyr
Lulerritsja i bn dhe i shet buqetet me lule. Secila buqet prmban 4 trndafila dhe 3 luleshqerre pyjore. Nse lulerritsja nga secili trndafil i shitur i fiton 35 dinar, dhe nga secila luleshqerre pyjore e
shitur 25 dinar dhe n prgatitjen e buqeteve 60 dinar, sa m s paku buqete duhet t shes pr t fituar m shum se 1500 dinar?
Trego procedurn.
Lulerritsja duhet t shes m s paku _____ buqete.
Zgjidhja
Fitimi pr nj buqet: 4 35 + 3 25 + 60 = 140 + 75 + 60 = 275
275 5 = 1375, 275 6 = 1650 ose 1500 : 275 = 5,45
Lulerritsja duhet t shes m s paku 6 buqete.
.3.2.2. Nxnsi e ka arritur shkalln e lart t ushtrueshmris s zbatimit t veprimeve duke i theksuar veorit t cilat aplikohen; di t prdor veorit e fuqis dhe t rrnjs
katrore.
Detyr
Nse dihet se 322 = 1024, llogarit:
a) 10,24 = _______________
b) 102400 = _______________
v) 0,1024 = _______________
Zgjidhja
a) 10,24 = = 3,2
b) 102400 = = 320
v) 0,1024 = 0,32
.3.2.3. Nxnsi e ka arritur shkalln e lart t ushtrueshmris s zbatimit t veprimeve duke i theksuar veorit t cilat aplikohen; di t aplikoj formulat pr dallim t katrorit dhe t
binomit t katrorit; i transformon mir shprehjet algjebrike dhe i shndrron n formn m t thjesht.
Detyr
Polinomi ( - 1)(2 + 1) - ( - 6)( + 6) sht i barabart me polinomin:
a) 2 - + 35
b) 2 - - 37
c) 2 + 35
d) 2 - 37
Zgjidhja
) 2 - + 35
Detyr
Llogarit:
) ndryshimin e katrorit t numrave 7 dhe 3: __________________________
b) katrorin e ndryshimit t numrave 7 dhe 3 : __________________________
c) shumn e katrorit t numrave 7 dhe 3 : __________________________
d) katrorin e shums s numrave 7 dhe 3 : ____________________________
Zgjidhja
) 72 - 32 = 49 - 9 = 40
b) (7 - 3)2 = 42 = 16
c) 72 + 32 = 49 + 9 = 58
d) (7 + 3)2 = 102 = 100
.3.2.4. Nxnsi ka arritur shkall t lart t ushtrueshmris s zbatimit t veprimeve duke i theksuar veorit t cilat aplikohen; di t dalloj madhsit e drejtprdrejta dhe t
anasjellta dhe kt e shpreh me shnim prkats; e di funksionin linear dhe i interpreton grafikisht veorit e tij.
Detyr
Cili nga grafikt e paraqet grafikun e funksionit y = -x + 3?
) b) c) d)
Zgjidhja
c)
Detyr
Nnt shok do t pastronin pishinn pr katr dit. Edhe sa shok tjer duhet tu ndihmojn pr tu pastruar pishina pr tri dit?
Pishina do t pastrohet pr tri dit nse u ndihmojn edhe ____ shok.

Zgjidhja
9 : x = 3 : 4 ose x : 9 = 4 : 3
x = 12
12 - 9 = 3
Pishina do t pastrohet pr tri dit nse u ndihmojn edhe 3 shok.
.3.2.5. Nxnsi ka arritur shkall t lart t ushtrueshmris s zbatimit t veprimeve duke i theksuar veorit t cilat aplikohen; di t prdor barazimet, mosbarazimet dhe
sistemet e barazimeve duke i zgjidhur detyrat m t ndrlikuara tekstuale.
Detyr
Derisa ka qen n verim Vjosa secilit prej 9 miqve t vet nga ndrtesa i sht paraqitur ose me letr ose me kartolin. Pullat pr kartolina i ka paguar nga 10 dinar kurse pullat pr letra nga 15 dinar.
Sa letra dhe sa kartolina i ka drguar Vjosa nse pr pulla gjithsej i ka harxhuar 110 dinar?
Shpjego veprimin.
Vjosa i ka drguar _________ letra dhe _________ kartolina.
Zgjidhja
x - numri i letrave
y - numri i kartolinave
x+y=9
10x + 15y = 110
Zgjidhja e sistemit sht x = 5 dhe y = 4, pa e marr parasysh metodn e zgjidhjes.
Vjosa i ka drguar 5 letra dhe 4 kartolina.
.3.3.1. Nxnsi di t llogarit me knde duke prfshir edhe shndrrimin e masave t kndit; prfundon duke i prdorur veorit e drejtzave paralele dhe normale, duke prfshir
kndet n transversale.
Detyr
Nse drejtzat a dhe b jan paralele, cakto sa sht kndi .

Kndi =____
Zgjidhja
Kndi =4810'
.3.3.2. Nxnsi di t prdor veorit themelore t trekndshit, katrkndshit, paralelogramit dhe t llogarit perimetrat dhe siprfaqet e tyre n baz t elementeve t cilat nuk
patjetr drejtprsdrejti jan dhn n formuln e detyrs: di ti ndrtoj.
Detyr
Sa metra tel duhen pr t rrethuar oborrin me form t trapezit knddrejt si n figur?
Shpjego procedurn.
Nevojiten _____ metra tel.
Zgjidhje
c2 = 122 + 92
c2 = 225
c = 15
P = 12 + 15 +15 + 6
P = 48 m
Nevojiten 48 metra tel.
.3.3.3. Nxnsi di t caktoj kndin qendror dhe periferik, t llogarit siprfaqen e segmentit, si edhe gjatsin e harkut.
Detyr
Nse korda AB sht e barabart me rrezen e rrethit, llogarit kndin ACB.
ACB = ______
Zgjidhja
ACB = 30
Detyr
Sa her sht siprfaqja e segmentit rrethor, kndi qendror i t cilit sht 30, m e vogl se sa siprfaqja e rrethit?
M e vogl sht ____ her.
Zgjidhja
M e vogl sht 12 her.
.3.3.4. Nxnsi di t llogarit siprfaqen dhe vllimin e prizmit dhe t piramids, duke prfshir rastet kur elementet e domosdoshme nuk jan dhn drejtprsdrejti.
Detyr
Llogarit vllimin e piramids s rregullt katrbrinjshe nse skaji i bazs sht a = 10 cm, kurse lartsia e brinjs ansore h = 13 cm.
Shpjego procedurn.
Vllimi i piramids sht ________ cm3.
Zgjidhja
H2 = h2 -(a/2)2, H2 = 132 - 52, H2 = 169 - 25, H2 = 144, H = 12 cm
V = 1/3 B H, V = 1/3a2 H, V = 1/310012, V = 400 cm3
Vllimi i piramids sht 400 cm3.
.3.3.5. Nxnsi di t llogarit siprfaqen dhe vllimin e cilindrit, konit dhe t sfers, duke prfshir rastet kur elementet e domosdoshme nuk jan dhn drejtprsdrejti.
Detyr

Trekndshi knddrejt, katetet e t cilit jan = 9 cm, b = 12 cm, sillet rreth katetes b. Raporti i siprfaqeve t bazs dhe mbshtjellsit t konit t fituar sht:
) 1 : 1
b) 3 : 4
c) 3 : 5
d) 4 : 5
Zgjidhja
c) 3 : 5
Detyr
Sa sht siprfaqja e sfers m t madhe e cila mund t paketohet n kuti me form t kubit me skajet 20 cm?
Siprfaqja e sfers sht ____ cm.
Zgjidhja
Siprfaqja e sfers sht 400 cm2.
.3.3.6. Nxnsi di t aplikoj prputhshmrin dhe ngjashmrin e trekndshave, duke i lidhur kshtu veorit e ndryshme t objekteve gjeometrike.
Detyr
Segmenti MN sht paralel me segmentin . Nse MN : AB = 2 : 3, sa sht prpjestimi : M?

) 2 : 1
b) 3 : 1
c) 3 : 2
d) 2 : 3
Zgjidhja
) 2 : 1
Detyr
Te gjykimi i sakt rretho fjaln Sakt, kurse te gjykimi i pasakt rretho fjaln Pasakt.
do dy trekndsha barabrinjs jan t ngjashm midis tyre Sakt Pasakt
do dy trekndsha t ngjashm i kan perimetrat e njjt Sakt Pasakt
Dy trekndsha barabrinjs me kndin n kulmin prej 36 jan trekndsha t ngjashm Sakt Pasakt
T gjith trekndshat knddrejt jan t ngjashm midis tyre Sakt Pasakt
Zgjidhja
do dy trekndsha barabrinjs jan t ngjashm midis tyre Pasakt
do dy trekendsha t ngjashm i kan perimetrat e njjt Sakt

Dy trekndsha barabrinjs me kndin n kulmin prej 36 jan trekndsha t ngjashm Pasakt
T gjith trekndshat knddrejt jan t ngjashm midis tyre Sakt
.3.4.2. Nxnsi di t vlersoj dhe t prcaktoj t dhnat dhe t llogarit me vlera t ktilla t prafrta; e shpreh vlersimin e gabimit (psh., m pak se 1 dinar, 1cm, 1 g).
Detyr
Largsia midis vendit dhe vendit D sht pasqyruar n kt figur.
Rina e ka vlersuar largsin midis vendit dhe vendit D ashtu q e ka rrethuar seciln nga largsit n numr t plot m t afrt t kilometrave dhe i ka mbledhur. Vera i ka mbledhur largsit e
shnuara n hart, dhe rezultatin e fituar e ka rrethuar n numr m t afrt t kilometrave.
) Rina e ka fituar numrin m t madh se sa Vera.
b) Rina dhe Vera i kan fituar numrat e barabart.
c) Rina e ka fituar m t vogl se sa Vera.
Zgjidhja
a) Rina e ka fituar numrin m t madh se sa Vera.
.3.5.1. Nxnsi di t caktoj pozitn (koordinatat) e pikave t cilat i plotsojn kushtet m t ndrlikuara.
Detyr
Vizato n sistemin e koordinatave t gjitha pikat t cilat jan n t njjtn largsi nga boshti x si edhe pika , e t cilat e kan largsin nga boshti y dy her m t madhe se sa largsia e piks A nga
boshti y.
Zgjidhja
.3.5.2. Nxnsi di t interpretoj diagramet dhe tabelat.

Detyr
N tabel jan dhn largsit e disa qyteteve n kilometra.
km Beogradi Kragujevci Nishi Novi Sadi Pazari i Ri Subotica Zajeqari
Beogradi - 115 239 82 271 178 236
Jagodina 165 42 104 217 196 319 117
Kragujevci 115 - 146 197 160 299 159
Kraleva 192 54 152 251 106 353 193
Krushevci 192 70 91 274 167 376 132
) Cili qytet nga Beogradi sht larg 115 km? .......................
b) Cilat dy qytete jan larg 353 km? .....................................
c) Cilat dy qytete jan larg m pak se 50 km? .......................
d) Sa qytete n tabel jan larg na Beogradi m shum se 200 km? .........
Zgjidhja
) ragujevci
b) Kraleva dhe Subotica
c) Jagodina dhe Kragujevci
d) tri
.3.5.3. Nxnsi di t grumbulloj dhe t prpunoj t dhnat dhe vet t hartoj diagramin ose tabeln; e vizaton grafikun me t cilin e paraqet ndrvartsin e madhsive.
Detyr
Elona e ka ngar biikletn 45 minuta. Pas 10 minutave t par t ngasjes s biiklets e ka arritur shpejtsin prej 10 km/h. E ka ngar biikletn me kt shpejtsi gjat 20 minutave t ardhshm, e
pastaj ka filluar ta zvogloj njsoj shpejtsin derisa nuk sht ndal. Plotso diagramin i cili e tregon ngasjen e Elons, sipas shembullit t dhn.
Zgjidhja
.3.5.4. Nxnsi di t prdor llogarin e prqindjes n situatat m t ndrlikuara.
Detyr
mimi i librit s pari sht shtuar pr 10%, e pastaj sht zvogluar pr 10% dhe tani sht 198 dinar. Sa ka qen mimi i librit para shtrenjtimit?
) 198 dinar
b) 200 dinar
c) 202 dinar
d) 196,02 dinar
Zgjidhja
b) 200 dinar
Standardet arsimore pr fund t arsimit t obliguar pr matematik t cilat do t anketohen me detyra t panjohura
.2.3.4. Nxnsi di t mbizotroj me nocionet: prizmi dhe piramida; llogarit siprfaqen dhe vllimin e tyre kur jan t domosdoshme elementet drejtprsdrejti t dhna n detyr.
Detyr
Tehu baz i piramids s rregullt tribrinjshe me skaje t njjta sht 8 cm. Sa sht siprfaqja e saj?
Shpjego procedurn.
Siprfaqja e piramids sht ___________ cm2
Zgjidhje
Ss = a2/4 3 = 163 cm2
S = 4 Ss = a23 = 643 cm2
ose
S = 4 (a2/4)3 = a23 = 643 cm2
Siprfaqja e piramids sht 643 cm2.
.2.5.4. Nxnsi di t aplikoj llogarin e prqindjes n situata t thjeshta reale (pr shembull, ndryshimi i mimit t ndonj prodhimi pr prqindjen e dhn).
Detyr
Drita shet akullore. Pr seciln akullore t shitur me mimin prej 60 dinarsh, ajo i fiton 6 dinar. Sa sht fitimi i saj pr nj akullore i shprehur n prqindje?
) 6 %
b) 1 %
c) 54 %
d) 10 %
Zgjidhja
d) 10 %
.3.1.1. Nxnsi di t caktoj vlern e shprehjes numerike m t ndrlikuar.
Detyr
Llogarite prodhimin e shprehjes A dhe B, nse A = 1 + 3:(6/5) - 2/5 5/4 B = 8/3 - 7/3 6/7.
= _______ , B = ______ , prodhimi A B = _______
Zgjidhja
= 3 , B = 2/3 , prodhimi A B = 2
.3.2.1. Nxnsi ka arritur shkall t lart t ushtrueshmris s zbatimit t veprimeve duke i theksuar veorit t cilat aplikohen; di t hartoj dhe t zgjidh barazimet lineare dhe
jolineare dhe sistemet e barazimeve lineare me dy t panjohura.
Detyr
Cila bashksi e numrave e pasqyruar n drejtzn numerike sht zgjidhje e mosbarazimit 4 - (6 - 2x)/3 > 4 ?

Zgjidhja
.3.4.1. Nxnsi di q sipas nevoje t shndrroj njsit e mass, duke llogaritur me to.
Detyr
Filmi ka prfunduar n orn 22 e 10 minuta. Kur ka filluar filmi nse ka zgjatur 115 minuta?
) n orn 20 e 55 minuta
b) n orn 20 e 45 minuta
c) n orn 20e 15 minuta
d) n orn 20 or e 5 minuta
Zgjidhja
c) n orn 20 e 15 minuta
-
-
-
a (" ", 72/09).
,
, , , , , . , ,
. , .
.
2010/2011 ,
.
, , ,
.
2011/2012, 2012/2013 2013/2014
2013/2014 , , , .
, 2011/2012 , - ,
, 25% , , 25% " " ,
, , 50% , .
, 2012/2013 , - ,
, 25% " " 75% .
, 2013/2014 , : , ..
, , , , . .
.
2011/2012 .
2013 .
, .
, .. , o
, .
- ,
. , - - -
. , .
, 80% , ,
, , 50% , 20%
- .
, , , ,
. , ,
.
, , ,
, . , - .
2010/2011 , , ,
.
2010/2011 .
. , , ,
. 50% , , 25%
" " ( , ), 25%
( , , ,
). 40% , 60% .
, .
100 - 60 40
.
,
.
.
/ :
1.
/:
.1.1.1. , *
.1.1.2. , : (), (),
(), , *
.
. .
) ;
) ;
) ;
)
.1.1.3. .
- "", "", "".
) 240 , .
. _____
) , . ______
) . _______
) ; ) ; ) .
.1.1.4. (, , , , , , , , ,
); ; , .
. .
) ? ___________
) . ___________
) 24
) 33-34
.1.1.5. .
... , . , .
. . .
, , - . , , "". ,
.
: ) ;
) ;
) ;
) - .
: ) ;
) ;
) - .
.1.1.6. a , .
, - :
" " .
10 000 . .
. .
, .
" " .
10 000 . .
. .
, .
.1.1.7. , (, - , - ..)
, .
, (1, 2 3).
____ - , , .
____ , , , ?
____ , , :
2 - , , .
3 , , , ?
1 , , :
.1.1.8. : , , .
. 18 . .
.

. "", 6
15.06. 12 17 " "
16.06. 11, 13 17 " "
17.06. 11 13 " "
18.06. 11, 13, 15 17 " "
19.06. 12, 17 19 " "

. ""
15 - 20 .06. 11, 13, 17 19 " "
""
. " "
15.06. 17 " "
17.06. 13 17 " "
18.06. 17 " "
19.06. 17 19 " "
""
. "", 52
15.06. 17 " "

17.06. 13 17 " "
18.06. 19,30 " "
19.06. 17 19,30 " "
1. ___________________________________
2. ___________________________________
3. ___________________________________
4. ___________________________________
1. " " 2. " "
3. " " 4. " "

( .)
2.
/:
.1.2.1. .
""
____________________________________________________________
" "
_________________________________________________________________________
" "
____________________________
""
" "
" "
.1.2.2. , .
- 10 . .
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
, , - 10 .
.
.1.2.3. , (, ).
. , , . ? , , , ? ?
.
90 . , , -
. , , ( , ). .
- , ;
- ;
- .
, .
, , , .
, - , , . .
90 . . , , ?
? , , ( , ). .
:
- , ;
- ;
- .
, .
, , , .
, , " ".
. , , " " "".
90 . - "" ,
. , , ( , ). .
- , ;
- ;
- .
, .
, , , .
.1.2.4. .
" ".
. , , . . -
.
- , .
- ? - .
- , - .
- ?
- , .
. , . , .
, . . , ,
:
- .
- - , - , - .
- .
- , ! - . , . .
.
. . , . ,
.
- - . - . .
.
- ! - .
:
- ? ?
- - - .
- ?
- , ? - .
.
.1.2.5. * ( , .. ), , ..;
( ).
, - , , - , , .
) -;
) ;
) ;
) ;
) .
.1.2.6. : , , .
: ................................................ ...........................................................
...........................................................................................................................................
() :............................................ ................................................
() : ...................................................... . () .....................................................
: .................................................................................................................... . ...................
. (-) .....................................................................................................................................
.......................20 . .................................................
() : /
() : 28. 12. 1996 . . () .
: . " " , , : 12
...........................................................................................................................
. (-) 017/ 877 100; goran@gmail.com
20. 06. 20__ . .................................................
.1.2.7. ( ) .
48 ________________________________________
74. ________________________________________
500 ________________________________________
XII________________________________________

, , ,
.1.2.8. *
3. , ,
/:
.1.3.1. ; ;
.
______ ( ) ______ ( ). ,
, _____________. , , _______________.
(30);
(45);
;
.
.1.3.2. *
.1.3.3. .
, , , .
(- ?)
)
- .
( ?)
)
- .
) , )
.1.3.4. ; ; .

, , , , , , ,
.1.3.5. ; ; .
, .
) , ,
) , ,
) , ,
) , ,
) , ,
) , ,
.1.3.6. (, , ).
- , ? _____________________
- , ! _______________________
- , . ___________________

()
()
.1.3.7. ( ).
_________________ () . ___________________ () . ______________ ()

, / .
_____________ () ________________ ( ) , : " __________________ () !"
,

/
.1.3.8. .
, .
) . - .
) . - .
) . - .
) .
) .
) .
/:
.1.3.9. : ; : , ,
; * .

, .
1. )
2. )
3. )
4. )
5.
1-; 2-; 4-; 5-.
) .
-
-
-
) ?
, , ,
) :
- ______________
- ______________
) -
)
) - , -
.1.3.10. , (, .).

)
)
)
)
)
.1.3.11. , (, ), ,
( , ).
. ,
, 1 . ... -
. - . .
) ;
) ;
) ;
) ;
) .
) ;
.1.3.12. / , .
, .
)
1 - , 2 - , 3 - , 4 -
.1.3.13. , .
, . , () , . 1. , ( ); . . . 2. .
. . 3. , . 4. . , . .
__________________________________________________________________________
, . .
/:
.1.3.14. ; ( ).
" " ?
_______________________
.1.3.15. .

) ;
) ;
) ;
) ;
) .
) ;
) ;
) .
.1.3.16. .
. . :

) ) )

.1.3.17. ( )*
.1.3.18. *
4.
/:
.1.4.1. ( V VIII) .
. .
-
-
-
-
.1.4.2. ( ).
, , "". , "".
, .
, .
, .
, .
.1.4.3. : , .
, :
. , ,
. . , . , , ,
. : " , . , ,
!"
...
( )
)
)
)
.1.4.4. : , , .
" ".
(, , (). .
) . , . , - . _______________________
) . . ____________________
) - , !
- , . __________________
) - , ! , , . , , ,
... _____________________
) , , . ___________________
) ()
) ()
)
)
) ()
.1.4.5. : , , , , ...
" . " ". -

, ."
:
) . ;
) ;
) - ;
) ;
) - .
) - ;
.1.4.6. , *
.1.4.7. *
/ .
1.
/:
.2.1.1. , : " " ( ); " " ( ,
, ); *.
.2.1.2. , .
: , , , -.
. . - , . - ,
. ? .
. , , .
. , - . , -, . , -
. !
. ? . VII-XI. ,
.
_______________ ______________ ______________ ____________
- , - -, - , -
.2.1.4. , .
, ! , . , --, , . . ! , . ! !
, ...
, . , : "! !" , : "-, ..."

, " .".
. .
.2.1.5. .

115 . , 71% . 29% ,
. 21% . - 4% .
) ;
) ;
) .
.
) ;
2.
/:
.2.2.1. .
. , , . ,
. , , .
90 . , , -
. , , ( , ).
.
- , ;
- ;
- .
, .
, , , .
.2.2.2. , .
. ,
.
. .
, .
_____________________

: , , , , ().
.2.2.3. / .
, - .
. , . , ,
. . ,
. . , " ", , : " ,
."
( "")
, - .
.2.2.4. .
, :
1. .
2. .
1. , , ,
2. , , .
, .
- ()
. ()
. ( )
. . ( )
.2.2.5. .

.

a

24 12 2002

.
, .
. . "".
?
, .
" ".
24.12.2002.
, !
3. , ,
/:
.2.3.1. , .
.2.3.2. .
, .
.
.
.
.2.3.3. .
- _____________
- ____________
- ____________
- ____________
.2.3.4. ( ).
, .
. ________________________________________
. ______________________________________________
, . ______________________________________
, . __________________________________
___________________________________________________________________________
. ____________________________________
, .
, . _________________________
, .
..2.3.5. .
1. . _________________________
2. , . ___________________
3. . _______________________
4. ? _____________________
5. . ____________________
1. -
2. - , -
3. -
4. -
5. -
.2.3.6. .
e ?
) .
) .
) .
) , .
) , .
/:
.2.3.7. .
.2.3.8. , , (, ..),
, , .
" ", :
) ;
) ;
) .
) .
.2.3.9. / , .
, , , .
) ;
) ;
) ;
) .
4.
/:
.2.4.1. .
) - " "
) - "-"
) - " "
) - " "
) - " "
" "?
.2.4.2. .
" "?
) ;
) ;
) ;
) .
) .
.2.4.3. - (, ).
1) , 2)
:
, , ,
, , .
, ,
; ,
, ,
.
.
1)
E.2.4.4. (, , ...).
.
-
,
, ,
.
-
-
.2.4.5 - : , , , .
, , , .
- , !
- ?
- ! - .
___________________________
. - . . a .
.
_____________________________
, , , .
_______________________________
: ... , , , , . !
_______________________________
, , ,
.2.4.6. .
"" .
"", "".
) - .
) , , .
) , , , , , .
) , .
)
)
)
)
/ .
1.
/:
.3.1.1. - - .
- , - , 4800 , .
, . " "
. , .
. .. , , XVIII.
,
. , .
, .
, .
1. ?
) , , .
) , .
) , .
) .
2. ?
) .
) .
) .
) , .
1. )
2. )
.3.1.2. .
) , ;
) , ;
) , ;
) , .
) ,
.3.1.4. - : , , .
.. .. .. ..
.. ..

) , 2.., ..
_________________________________
) , 1.., ..
_________________________________

)
)
2.
/:
.3.2.1. ; .
- .
. . (3 4 ) , , .

1868 .
, , ,
,
, , ,

!
, ,
,

-

, , !
, , ,
,
,
!
,
, ,
, ,
, ,
,
:
,
,
,

,

!...
, - !
!

.
, ,
, , ,
,
...
, , !
, ' , ,

,
, - ,
?
,
,
, , ,
,

" ", -
, ,

,
,
,
, ,
,
,
!
, , ,
, :
,
,
,
, , !
,
, , ,

,
...
, ,
,
'
, ,

,
, ,

-

...
, ,
,

,

-
, , !

...

, , ,
-
...
, , ,
,
,
,
,
,

- ,
, , !
, , !
,
,

!

, , ,
,
-
, :
!

,
,
, ;
,
...
... , !
, , !
, ,
, :
...
... -
:
,
...
25 1847 . ( - 6 1848 .) . . (1854-1858) ,

, - , 1863 . .
, 1865 . .
1867 . , , . "", .
. , . - " ".
1867 . . . , . " ". ,

. 1872 . , . ,
. . 1875 . " ".
1876 . - , , . "".
20 1876 . - .
, ,
. - : , , , , , .
, .
.3.2.2. .
, - . .
, , .
90 . , , ,
, , . .
- , ;
- ;
- , ;
- .
, .
, , , ,
.
.3.2.3. ( , , ), .
:
.
, . ,
, .
, , ,
.
.3.2.4. - / - .
, . -, .
- , . ,
- .
- , .. . , , ,
, 1200 - 776 . ... 393 . .. - .
470 456 . ...,
, . , , .
.
, . 193 , .
. , , . .
, .
. - , . .
- ( , ). .
.3.2.5. .
, .
) .
) .
, .
, , .
3. , ,
/:
.3.3.1. .
.3.3.2. .
, , , , ,
, , , , ,
.3.3.4. ( : , ; : ).
?
) .
) .
) .
) .
/:
.3.3.5. , , , .
- ! !... , , , , ,
... , ? ...
- ____________________________________________________.
, , .
- , - .
- _______________________________.
-_________________________________________ .
- ,
- ,
.3.3.6. , , .

?
) ;
) ;
) ;
) .
?
) ;
) ;
) ;
) .
4.
/:
.3.4.1. , , , , .
.
" , ? - . , ,
.
- ? - .
- - , , , : - .
. . .
. :
- , .
- , - , ."
? _________________________________
: _________________________________
? ______________________
" "

.3.4.2. .
... ,
,
,

- .
,
,
,
-
- .
( )
?
) .
) .
) .
) .
) .
) .
) .
.3.4.3. ; .
?
, ,
...
)
)
)
)
:
) ;
) ;
) ;
) .
.3.4.4. .
:
"-" , , :
) ;
) ;
) ;
) .
,

.2.1.3. , , .
. :
., ., ., -
, .1-5, , 1963-1969
., ., . , , 1954-1959.
. 2.1.6. .
" ". , . ,
.
, , . ,
. , , . - ,
.
, .
.3.1.3. ;
.
. 130
. - 1877-1878 ,
, .
1876 , ,
, . 1870 .
, , .
, .
. , , , .
.
1. " " ?

1876 , ,
. , , .
. .
.3.3.3. .
:
, , , .
a) ________________________________
) ________________________________
) ( )
) ( )
, . . ,
.
, , , . . .

.3.4.5. .
, .

,

!

,

.

, ,

!
. . .
, . . ,
, .
, .
.
________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
, . ,
.

.1.1.1. (, , ).
, :
. 1.1.2. .
0,3?
10
a)
3
)
10
) 1
3
)
10
3
)
10
.1.1.3. , , .
-3,1 -12,2 0,03 0,3
) -:
) - :
) - -12,2
) - 0,3
.1.1.4. , , , (
, ), 1/5 n, n .
a) - 6 : 2 = ________
) - 6 - 2 = ________
) - 6 2 = ________
) - 6 + 2 = ________
a) - 6 : 2 = -3
) - 6 - 2 = -8
) - 6 2 = -12
) - 6 + 2 = -4
.1.1.5. , , .
, :
21376 10 6
123 2
237 3
128 5
21376 10 6
123 2 1
237 3 0
128 5 3
MA.1.1.6. , .
. : " 18 ". ?
) 12
) 15
) 18
) 21
) 15
.1.2.1. , ; ,
.
x/2 + 2 = 8?
) 5
) 6
) 12
) 20
) 12
.1.2.2. , ,
.
21022 :
) 25
) 28
) 212
) 220
) 212
0,32 :
) 0,06
) 0,6
) 0,09
) 0,9
) 0,09
.1.2.3. , , , .
5a3 + 7a3 = _____
9x2 - 4x2 = _____
2b 3b2 = _____
5a3 + 7a3 = 12a3
9x2 - 4x2 = 5x2
2b 3b2 = 6b3
.1.2.4. , ; ,
.
y = 2x + 1. y .
x 0 4
y 5
x 0 2 4
y 1 5 9
.1.3.1. : ,,, ( , ;
).
.1.3.2. : , , (
; , ,
, , ; ,
).

, 3,5 m 2 m.
) 11 m2 ) 7 m2
) 5,5 m2 ) 3,5 m2
) 7 m2
c = _____
c = 10 cm
.1.3.3. : , ( , ,
; ).
, 7 cm?
.
) 14 cm
) 49 cm
) 14 cm
) 49 cm
) 14 cm
.1.3.4. : ( ,
).
6 cm,
10 cm.
.
______cm2.
= 236 cm2+ 460 cm2= 72 cm2+ 240 cm2= 312 cm2
312 cm2.
.1.3.5. :, ( , ).
1, 2, 3.

.1.3.6. ( ).
) ) ) )
F. , G ( ) F.
.1.4.1. , , , , .
50 m2
220 km
120 g
2 h
50 m2
220 km
120 g
2 h
.1.4.2. - , -.

-?

)
) 100
) 10
)
) 100
.1.4.3. .
3 200 50 , ?
______ 50 .
12 50 .
.1.4.4. ; , .
: km, cm, l, kg g.
50

200

120
8
12
50 l

200 km

120 g
8 cm
12 kg
.1.5.1. ; ,
.
. 3. .

.1.5.2. ,
.
, , :
) - -----------.
) - -----------
) - .
) -
.1.5.3. .
, , , :

5 3
4 6
3 12
2 7
.1.5.4. .
4 000 . 10%. ?
______ .
400 .
.2.1.1. .
-1/2 0,2 -1,2 1
-, -?
- _______, - ________.
- -1,2, - 1.
.2.1.2. , ;
, .

) (3/4 - 1/2) 4 =
) 3,2 (4,3 +5,7) =
) (3/4 - 1/2) 4 = 1
) 3,2 (4,3 +5,7) = 32
5 1
x
2 5
2
x -1
5
5
x - 2
2
5 1
x -2 -1
2 5
x 5 1 5 -1
2 2 1 1

1 -
1
5 1
x - 2 - 1
2 5
.2.1.3. 2, 3, 5, 9 .
3030305
3.
3030302
2.
2020203
5.
3050503
.2.1.4. .
25 750 . 20 - .
?
.
750 _ .
750 : 25 = 30
30
30 - 20 = 10
750 : 10 = 75
750 75 .
.2.2.1. ;
.
) -20 -10
) -10 10
) 10 20
) 20 30
) 10 20
.2.2.2. , .
, .
54 53 = 512 HE
(23)4 = (24)3 HE
35 : 34 = 3 HE
HE
54 53 = 512
(23)4 = (24)3 HE
35 : 34 = 3 HE

.2.2.3. ; ,
.
( m - n)2 e:
) m2 + 2mn + n2
) m2 - mn + n2
) m2 - mn + n2
2
1
) m2 - n2
) m2 - mn + n2
.2.2.4. ; ,
y = a x ; .
() () , 2:1.
.
a) ) ) )
8 m 2 400 .
a) 12 m ?
) 750 ?
) 12 m _______ .
) 750 _________ .
) 12 m 3 600 .
) 750 2,5 .
.2.2.5. , .
, 800 . ?
________.
1200 .
.2.3.1. e , ; , .
:
= _________
= 80
.2.3.2. e , ,
.
.
.
:________ m2.
x, x2 = 132 - 52 = 169 - 25 = 144.
1
12 m. P = 12-5 = 30 m2
2
30 m2.
.2.3.3. .
9 cm2. 16 cm2.
- .
- ____ cm.
Pvk = (9 + 16) cm2 = 25 cm2

r2 = 25 cm2
r = 5 cm
- 5 cm.
.2.3.5. , , .
V1 V2.
.
) V1 > V2
) V1 < V2
) V1 = V2
) V1 = V2
.2.3.6. ;
(. ).
, - p.

.2.4.1. , .
-.
1kg 20g 1,2kg 1022g 1,002kg

a) ) ) )
1,2kg
1340 g, 1,35 kg, 1kg 290 g. , - -.
: ________ > _________ > ________
1,35 kg > 1340 g > 1kg 290 g
.2.4.2. , .
. 200 . ,
105 ?
___________ .
21 000 .
12,50 , 105 , 10 , ?
.
10 __________ .

10 105 10 =1050 . 1050: 12,5 = 84

10 84 .
.2.4.3. .
- . .
8 9 6
.2.5.1. ( , - .).
y .

.2.5.2. - (
, ).
144
120 87
536 395 482
239 186 143 576
81 225 219 616 314
80 224 200 616 319 50
, :
) _______ .
) ______________ ________________.
) 395 .
) .
.2.5.3. ; .
.
) , , .
1 3
________
5 5
4 7
3 10
2 5
1 3
3,2
.3.1.2. "" - .
, 2, 9.
_______, ________, ________.
{4023, 4122, 4221, 4320, 4329, 4428, 4527, 4626, 4725, 4824, 4923}.
.3.1.3. .
. 4 3 .
35 , 25 60 , - ,
, 1500 ?
.
- ______ .
: 435 + 325+ 60= 140 + 75 + 60 = 275

275 5= 1375, 275 6=1650 :
1500: 275 = 5,45...
- 6 .
.3.2.2. , ,
.
, 322= 1024, :
) 10,24 = ______________
) 102400 = _____________
) 0,1024 = ______________
) 10,24 = 3,2
) 102400 = 320
) 0,1024 = 0,32
.3.2.3. , ,
, .
( - 1)(2 + 1) - ( - 6)( + 6) :
a) 2 - + 35
) 2 - - 37
) 2 + 35
) 2 - 37
) 2 - + 35
) 7 3: __________________________________
) 7 3: ___________________________________
) 7 3: ___________________________________
) 7 3: ______________________________________
) 72 - 32 = 49 - 9 = 40
) (7 - 3)2 = 42 = 16
) 72 + 32 = 49 + 9 = 58
) (7 + 3)2 = 102 = 100
.3.2.4. , , ;
; a .
y = -x + 3 ?
) ) ) )
4 . 3 ?
3 _________.
9 : x = 3 : 4 x : 9 = 4 : 3
x = 12
12-9 =3
3 3 .
.3.2.5. , , ,
, - .
9 . 10 ,
15 . , 110 ?
______ ________ .
-
y -
x+y=9
10x + 15y = 110
_____________
x = 5 y = 4, .
5 4 .
.3.3.1. , ; ,
, , , .
a b , .
=____
=4810
.3.3.2. , , ,
, , .
e o , ?
_____ .
c2= 122+ 92
c2= 225
c= 15
O= 12 + 15 +15 + 6
O= 48 m
48 .
.3.3.3. , , .
AB , ACB.
ABC = ____________
ABC = 30
30 - ?
- ____ .
- 12 .
.3.3.4. , , .
, a = 10 cm, - h = 13cm.
.
_____cm3.
a
2
H =h -( 2 )2, H2 = 132 - 52, H2 = 169 -25, H2 = 144, H = 12 cm
2
1 1 1
V= BH,V= a H,V=
2
100 12 , V = 400 cm3
3 3 3
400 cm3.
.3.3.5. , , , .
, = 9 cm, b = 12 cm, b.
:
:
) 1: 1
) 3: 4
) 3: 5
) 4: 5
) 3: 5
- , 20 cm?
____ .
400 2.
.3.3.6. , .
MN . MN: AB= 2: 3, : M?
.
) 2: 1
) 3: 1
) 3: 2
) 2: 3
) 2: 1
, .
36
36
.3.4.2. , ;
(, - 1 , 1 1 ).
D, . -
- .
:
) - .
) .
) - .
) - .
.3.5.1. () , - .
x , y -
A y.

.3.5.2. .

km
- 115 239 82 271 178 236
165 42 104 217 196 319 117
115 - 146 197 160 299 159
192 54 152 251 106 353 193
192 70 91 274 167 376 132
) e 115 km ?.......................
) 353 km?...............................................
) - 50 km?.......................................
) 200 km ?...................
.3.5.3. , , .
45 . 10 10km / h. 20 ,
. , .

.3.5.4. - .
10%, 10% 198 . ?
.
) 198
) 200
) 202
) 196,02
) 200

.2.3.4. , , .
8 cm. ?
.
_______cm2.
a2 3
B= , M= 3 B
4
a2 3
P = 4 B, P = 4
4
P = a2 3 , P = 82 3
P = 64 3 cm2
64 3 cm2.
..2.5.4. (, ).
. 60 6 . ?
.
) 6%
) 1%
) 54%
) 10%
) 10%
.3.1.1. - .
, B= .
= _______, B= ______ , A B= _______
2
A = 3, B = , A B = 2
3
.3.2.1. , ;
.
, , :
6 - 2x
4- >4?
3

. 3.4.1. , .
22 10 . , 115 ?
.
) 20 55
) 20 45
) 20 15
) 20 5
) 20 15
Az ltalnos iskolai oktats s nevels zrvizsgjnak programja
A zrvizsga programjnak clja
Az ltalnos iskolai oktats s nevels keretben krvonalazott zrvizsga clja az Oktatsi s nevelsi rendszer alapjairl szl trvny rtelmben (Slubeni glasnik SZK, 72/09.
szm) a tanulk felksztse az ltalnos iskolai oktats vgn sorra kerl ktelez zrvizsgra.
A zrvizsga programjnak struktrja
A zrvizsga a tanul nyolcves ltalnos iskolai kpzse sorn elsajttott anyanyelvi, matematikai, trtnelmi, fldrajzi, biolgiai, fizikai s kmiai tuds-, valamint kszsgszintjnek
rtkelsre szolgl. Minden tanul zrvizsgt tesz az ltalnos iskolai tanulmnya vgn, azaz a nyolcadik osztly befejeztvel. A tanul abban az iskolban vizsgzik, ahol a
nyolcadik osztlyt befejezte. A zrvizsga rsos formban trtnik, tesztek megoldsbl ll.
A tanulk a 2010/2011. tanvben a zrvizsga elrsai szerint szerb nyelvbl, illetve anyanyelvbl s matematikbl vizsgznak.
Azok a tanulk, akik valamely nemzeti kisebbsg nyelvn tanulnak, szerb nyelv helyett sajt anyanyelvkbl tesznek zrvizsgt.
A zrvizsga tartalma a zrvizsgra vonatkoz tervekkel sszhangban vltozik a 2011/2012-es, a 2012/13-as s a 2013/2014-es tanvben, vagyis a fokozatos vltozsok a
2013/2014-es tanvig tartanak. A vltozs mind a zrvizsga terjedelmt, mind pedig szerkezett rinti, ugyanis a tantrgyak s a tesztekbe bekerl ismeretlen feladatok szma
nvekszik.
Azok a tanulk, akik a 2011/2012-es tanvben fejezik be az ltalnos iskolt, csupn kt tantrgybl tesznek zrvizsgt: anyanyelvbl s matematikbl. A tesztek feladatainak s
megoldsainak 25%-t tartalmazza majd a kiadott feladatgyjtemny, a feladatok 25%-a lesz rszben ismeretlen (ezek a feladatok a feladatgyjtemnyben fellelhet krdsek
mdostsval alakulnak ki), a feladatok 50%-t viszont egyltaln nem tartalmazza a kiadott gyjtemny.
Azok a dikok, akik a 2012/2013-as tanvben vgeznek, ugyancsak kt tantrgybl, anyanyelvbl s matematikbl vizsgznak, azonban a feladatoknak mindssze 25%-a lesz
szmukra ismert, 75%-a pedig teljesen ismeretlen.
Azok a tanulk, akik a 2013/2014-es tanvben tesznek zrvizsgt anyanyelvi s matematikatesztek segtsgvel, a kvetkez tantrgyakbl sszelltott tesztet is megoldjk:
trtnelem, fldrajz, biolgia, fizika s kmia. A zrvizsgkon alkalmazott tesztek teljesen ismeretlen feladatokat tartalmaznak.
A vegyes tantrgyakbl sszellt tesztek tantrgyi struktrjt az tdiktl nyolcadik osztlyig terjed tantervek, azaz az egyes tantrgyak tantervi arnyai hatrozzk meg.
Az els kombinlt teszt kiprblsra a 2011/2012-es tanvben kerl sor.
A msodik vegyes tesztet, amely teljesen ismeretlen feladatokat tartalmaz, 2013-ban prbljk ki az adott szakemberek.
Az elvrsok tulajdonkppen ugyanazokbl a kvetelmnyekbl llnak ssze, amelyek szerint a tanulk az iskolai tanterv megvalstsa sorn anyanyelvbl s matematikbl
dolgoztak. Az elvrsok a tantrgyak, teht az anyanyelv s a matematika tantsnak elrt tantervben gykereznek, valamint azokban az elrt tudsszintekben, amelyeket az
ltalnos oktatsra vonatkoz trvnnyel sszhangban a Nemzeti Tancs fogadott el.
A ktelez oktats vgn sszefoglalhat oktatsi kvetelmnyek hrom eredmnyszintet klnbztetnek meg: az alap-, a kzp- s a halad szintet. Az oktatsi kvetelmnyszintek
klnbz nehzsg, kognitv komplexits s az ismeretek mennyisgre vonatkoz kritriumokat fogalmaznak meg, az egyszer kvetelmnyektl haladnak az sszetettekig.
Minden kvetkez szint rtelemszeren felttelezi, hogy a tanul mr elsajttotta az elz szintnek megfelel tudst s kszsget.
Az alapszintet az a tuds, kpessg s kszsg kpezi, amelyet a tanulk tbb mint 80%-a elsajttott, a kzpszintet viszont az a tuds, kpessg s kszsg, amelyet a tanulk
mintegy 50%-a birtokol, az eredmnyek halad szintje pedig azt jelzi, amit a legjobb tanulk mintegy 20%-a elsajttott.
A tesztek, amelyeket a tanulnak a zrvizsgn kell megoldania, olyan feladatokat tartalmaznak, amelyek az alapszint, a kzpszint s a halad szint szerinti oktatsi
kvetelmnyeket ellenrzik, vagyis a tanul klnbz nehzsg s sszetettsg feladatokkal fog tallkozni. A tesztek sszelltsa magban foglalja mindazt a tudsszintet s
tartalmat, amelyek alapvetek s lnyegesek a tanul iskolai tanulmnyainak folytatshoz.
Az itt bemutatott zrvizsgaprogramban minden kvetelmny mell olyan feladatok is trsulnak, amelyek konkrtan lemrhetik a meghatrozott kvetelmnyszintet teljest tanul
irnti elvrsokat. Vannak olyan kvetelmnyek, amelyekhez egyetlen, s olyanok is, amelyekhez tbb plda kapcsoldik.
Azokat a tudsszinteket, amelyeket a 2010/2011-es tanv zrvizsgjnak programjban csillag jell, nem az adott tanv zrvizsgjra elreltott feladatok ellenrzik.
A 2010/2011. tanvre vonatkoz ltalnos iskolai zrvizsga programja alapjn megoldsokat is tartalmaz feladatgyjtemnyt tesznk kzz. A feladatgyjtemny alapjt a tantervi
feladatok kpezik. A tanulk szmra kszlt zrvizsgatesztek egyrszt a gyjtemnyben lv feladatokbl, msrszt pedig olyan j, ismeretlen feladatokbl llnak, amelyekkel a
tanulk a teszt rsakor tallkoznak elszr. A zrtesztek feladatainak 50%-t teht a tanulk az elzetesen kzztett feladatgyjtemnybl ismerik majd, a feladatok 25%-a azonban
csak "rszben lesz ismert" szmunkra (a mr kzztett feladatgyjtemnyben tallhat egyes feladatok rszben mdosulnak), mg a feladatok 25%-a teljesen ismeretlen lesz a dikok
szmra (csak a vizsgaanyagrl tjkoztatjk ket, valamint a tesztfeladatokhoz hasonl pldkon gyakorolhatnak, de nem ismerik a tesztben elfordul konkrt feladatokat). Az
ismeretlen feladatok 40%-a kzp-, 60%-a pedig halad szint. Az ismeretlen feladatokat az ismert feladatokkal azonos kritriumok szerint rtkelik.
Ahhoz, hogy a tanul tanulmnyi tlageredmnye s a zrvizsgn elrt teljestmnye alapjn 100 pontot rjen el, 60 pontot kell sszegyjtenie tanulmnyai sorn, a zrvizsgn
pedig 40 pontos teljestmnyt kell nyjtania.
A fejldsi zavarokkal kzd s fogyatkos tanulk motorikus s rzkelsi kpessgeiknek megfelel zrvizsgt tesznek, illetve fogyatkossgukbl ered ignyeik szerint
vizsgznak. A fogyatkos tanul szmra megfelel zrvizsga tpusrl s mdjrl egyni oktatsi terv alapjn dntenek.
Oktatsi tudsszintek feladatokkal a ktelez (ltalnos) iskolai oktats vgn magyar nyelv s irodalombl
Az albbi meghatrozsok a tanulk alapszint tudsra/ismereteire s kszsgeire utalnak.
1. OLVASSI KSZSG S SZVEGRTS

Az OLVASSI KSZSG S SZVEGRTS rszterletein a tanul:
MNY.1.1.1. eljut az egyszerbb szvegek megrtsig
Feladat
Olvasd el az albbi szveget, s felelj a krdsekre!
Jkai Mr
Az irodalom irnti rdeklds, az alkotmunkval val ksrletezs korbban sem volt ismeretlen a Jkai csaldban. Eszter nvre visszaemlkezseibl tudjuk, hogy desapjuk szp knyvtrat gyjttt
ssze, benne kziratos ktetekkel, melyeket a kor nyomtatsban nehezen vagy egyltaln nem hozzfrhet szerzitl sajt maga msolt s gyjttt ssze.
Jkai legendsan sokat olvasott, bvrolt termszettudomnyos knyveket, tlersokat, cikkeket ppen gy, mint trtneti mveket; erre azrt volt szksg, hogy tpot adjon fantzijnak, hogy maga
megpillanthassa azt, amit olvasi szmra szavaival lthatv tett. Els erdlyi trgy regnyeinek nagyszabs tjlersai akkor kszltek, amikor mg nem jrt Erdlyben, csak olvasott rla. Az rett
Jkai-szvegek ltal megtermkenytett, majd szvegekbe foglalt kpi fantzija mkdsnek tipikus pldja a Vaskapu lersa Az arany ember (1872) elejn. A m szletse idejn Jkai itt sem jrt
mg, de olvasmnyai nyomn a szemlyes lmny hatst kelt, a tj monumentalitst s fensgessgt kivlan rzkeltet lerst adott rla. A Vaskapu brzolsval kapcsolatos az a nagyon
jellemz anekdota, amelyet Hegeds Lrnt tett kzz 1925-ben a Pester Lloyd hasbjain. Eszerint nhny vvel ksbb Jkai valban vgighajzott az Al-Dunn, de amikor arra krtk, rn most le,
milyen az valjban, gy vlaszolt: "Nem tudom lerni, mert mr lttam."
1. Melyik Jkai-regnyt nevezi meg a szveg? Karikzd be a helyes cm eltti bett!
a) Krpthy Zoltn
b) Az arany ember
c) Erdly aranykora
d) Fekete gymntok
2. Melyik jsgban jelent meg a Jkairl szl anekdota? Karikzd be a helyes vlasz eltti bett!
a) Pesti Napl
b) Pesti Hrlap
c) Havi Szemle
d) Pester Lloyd
Megolds
1. Az arany ember
2. Pester Lloyd
MNY1.1.2. kpes nma olvasssal megrteni a szveget
Feladat
Jkai Mr
(Szajbly Mihly nyomn)
Minek alapjn rta le az r a Vaskaput Az arany ember cm regnyben?
________________________________________________________________________________
Megolds
Fantzija s olvasmnyai nyomn.
MNY.1.1.3. megklnbzteti a szpirodalmi s nem szpirodalmi szvegeket
Feladat
Olvasd el figyelmesen az albbi szvegeket, majd rd a vonalra, melyik a szpirodalmi s melyik a nem szpirodalmi szveg!
Kosztolnyi Dezs regnycmei kzl az Aranysrknyt mltn tartjuk a legnehezebben Egyszerre is megllt.
megfejthetnek, hiszen ez a cm jelkpp vlik a szvegben, s taln mg tbbszri olvass - Nini - mondta meglepdve, mg dibarna szemvel az gre tekintett -, srkny.
sem egyrtelmstheti cm s szveg viszonyt. A cm megfejtsvel foglalkozk szinte Botjval egy pontra mutatott.
kivtel nlkl a jelentett vizsglatra szortkoztak, vagyis azt ksreltk meg feltrni, hogy a - Aranysrkny - tette hozz.
mben az aranysrkny mit jelenthet, jelkpezhet. Kt kollgja odanzett, ahov botja mutatott.
Fris rncolta homlokt.
- Paprsrkny - llaptotta meg, fitymlva.
Messze, valahol a vroserd tjn lengett egy jkora, remek srkny, melyet a mg nem
lthat dikok hossz madzagon vontak maguk utn, a fk fltt, lassan.
a) _____________________________ b) ______________________________
Megolds
a) nem szpirodalmi szveg

b) szpirodalmi szveg
MNY.1.1.4. a munkafzeteiben, knyveiben lev szmagyarzatokat segtsg nlkl rtelmezi
Feladat
Olvasd el a tanknyvedben tallhat szmagyarzatokat, s felelj a krdsekre!
1. Milyen nemzetisgek a szkelyek?
_____________________________________________________________
2. Vajdasg mely rszn lnek szkelyek?
_____________________________________________________________
3. Mivel foglalkozik a folklorista?
_____________________________________________________________
Megolds
1. magyar
2. Dl-Bntban; elfogadhat mindhrom telepls megnevezse is (Szkelykevn, Hertelendyfalvn, Sndoregyhzn)
3. Npkltszeti alkotsokat gyjt, tanulmnyoz, a nprajzot kutatja.
Feladat
Olvasstok el figyelmesen az albbi szveget!
A katalgusban minden mrl tallhatsz egy kis cdult, a katalguscdult, amelyen a m legfontosabb adatai szerepelnek (pl. a szerz neve, a m cme, kiadja, kiadsi ve). Ezeket a cdulkat
betrendben vagy tmakrk szerint kis fikokban rendezve tallod. Ha olyan knyvre van szksged, amelyik a raktrban tallhat, akkor arrl a katalguscdula segtsgvel egy krlapot kell
kitltened. A krlap adatai alapjn a knyvtrosok megkeresik a krt mvet a raktrban.
Magyarzd meg a fenti szveg alapjn a katalguscdula sz jelentst!
SZ MAGYARZAT
katalguscdula ________________________________________
________________________________________
________________________________________
Megolds
Katalguscdula: Olyan cdula, mely a mvek legfontosabb adatait (pl. a szerz neve, a m cme, kiadja, kiadsi ve) tartalmazza.
MNY.1.1.5. felismeri a szveg mfajt, kzlsmdjt s stlust
Feladat
Olvasd el figyelmesen az albbi szveget, majd karikzd be a helyes vlasz eltti bett!
Kedves Laci!
Leveledet megkaptam, rlnk, hogy vlaszoltl krdseimre. A nyri sznetet a nagyszleimnl tltm,
teht egsz nyron egytt lghatunk. Tervezheted, mit fogunk csinlni. Jnius vgn rkezem.
Magammal hozzam a horgszfelszerelst s a gitrt is?
Vlaszolj minl hamarabb!

Zoli
2010. jnius 11.
a) trsalgsi stlus
b) tudomnyos stlus
c) publicisztikai stlus
Megolds
a) trsalgsi stlus
MNY.1.1.6. megklnbzteti a szveg s a knyv szerkezeti egysgeit: fcm, alcm, szvegtest, fejezet, bekezds, lbjegyzet, tartalom, elsz, utsz
Feladat
rd be a buborkokba, hogyan nevezzk a szveg szerkezeti egysgeit!

Megolds
a) cm
b) alcm
c) szerz
d) bekezds
e) lbjegyzet
MNY.1.1.7. felismeri az idzeteket
Feladat
1. Olvasd el figyelmesen az albbi szveget, majd hzd al az idzetet!
rkny a novella mfajrl eleinte teljesen hagyomnyos rtelemben gondolkodik. Amikor 1952-ben, a Csillagban kzlt Lila tinta cm elbeszlst slyos tmadsok rik, a kvetkezket rja: "A
novella flelmetes mfaj. A novella majdnem olyan knyes, mint a vers. Egy j regnynek meg sem kottyan nhny elhibzott rszlet, akr egy vagy kt rosszul sikerlt fejezet. A novella ms. A novella
srt, nem jelkpesen, hanem valsgosan srti nhny szz sorba az egsz vilgot; rthet, hogy // egy hamis prbeszd, egy homlyos jellemzs, a cselekmnynek egy hazug fordulata a robbans
veszlyvel fenyeget. Egy hiba elg, hogy agyonverje azt is, ami nem hibs..."
Az r azonban nem horgonyzott le a hagyomnyos irodalomflfogsnl, mfajrtelmezsnl. Azzal a vltozssal prhuzamosan, amely a hatvanas s a hetvenes vekben a magyar trsadalomban s a
magyar irodalomban lezajlott, a novella mfaja rkny rsmvszetben talakult.
2. Kinek a szavait idzi a szerz? ________________________________________________________
Megolds
1. "A novella flelmetes mfaj. A novella majdnem olyan knyes, mint a vers. Egy j regnynek meg sem kottyan nhny elhibzott rszlet, akr egy vagy kt rosszul sikerlt fejezet. A novella ms. A
novella srt, nem jelkpesen, hanem valsgosan srti nhny szz sorba az egsz vilgot; rthet, hogy // egy hamis prbeszd, egy homlyos jellemzs, a cselekmnynek egy hazug fordulata a
robbans veszlyvel fenyeget. Egy hiba elg, hogy agyonverje azt is, ami nem hibs..."
2. rkny Istvn szavait.
MNY.1.1.8. adott szempontok szerint vlogat olvasssal kpes adatokat kiszrni a szvegbl
Feladat
Jkai Mr
Magyarzd el, mit jelent a szvegben a "tpot adjon fantzijnak" szerkezet!
___________________________________________________________________________________
Megolds
Fejlessze/bvtse/tgtsa/alapozza meg fantzijt/kpzelett s hasonl megoldsok.
MNY.1.1.9. kpes lnyeges s lnyegtelen elklntsre,

MNY.1.1.10. kpes az sszefggsek feltrsra (idrend, ok-okozati viszonyok, kvetkezmny stb.)
Feladat
Hova tnt a vroshza keresztje?
A szerda dlutni viharos szl felszaggatta a zentai vroshza bdogtetejnek egy rszt, s a tornyn lv kereszt is eltnt. Az nkormnyzatnl utnanztnk, hogy mi trtnt a kereszttel, de a
krdsnkre nem tudtak vlaszolni. Megkrdeztk a kzsg polgrmestert is, aki ppen hivatali ton volt, krdsnkre elmondta, nem rteslt a kereszt eltnsrl. Ekkor tudtuk meg tle egybknt
azt is, hogy a megsrlt tetrszt ideiglenesen nejlonnal burkoltk be, a napokban pedig mindenkppen kijavtjk a szl okozta krt. Egy-kt ra mlva egy jabb telefonls sorn kiderlt, hogy minden
jel szerint a keresztet is az ers szl dnttte le, megtalltk vroshza udvarban, s hamarosan visszahelyezik az plet tornynak legtetejre.
1. llaptsd meg, milyen fontos esemnyrl szmol be az jsghr! Keretezd be a helyes vlasz eltti bett!
a) A polgrmester hivatali ton volt.

b) A polgrmester nem rteslt a kereszt eltnsrl.
c) Az elsodort keresztet megtalltk a vroshza udvarban.
d) A megsrlt tetrszt ideiglenesen nejlonnal burkoltk be.
2. A szveg alapjn llaptsd meg az esemnyek idrendjt! Keretezd be a helyes vlasz eltti bett!
a) A keresztet megtalltk a vroshza udvarban.

b) A viharban eltnt a vroshza keresztje.
c) Nagy vihar tombolt Zentn.
d) A keresztet hamarosan visszahelyezik az plet tornyra.
3. Az jsghr mely lltsai kztt fedezhetsz fel ok-okozati viszonyt? rd a mondat el, hogy igaz vagy hamis az llts! (Igaz - I, hamis - H)
____ a) A keresztet megtalltk a vroshza udvarban, ezrt hamarosan visszahelyezik az plet tetejre.
____ b) A viharban megsrlt az plet bdogteteje, ezrt ideiglenesen beburkoltk.
____ c) Viharos szl tombolt Zentn, ezrt eltnt a vroshza tornyn lv kereszt.
____ c) Az jsgr sokat telefonlt, ezrt elkerlt a kereszt.
Megolds
1. c)
2. c), b), a), d)
3. H - a), I - b), H - c)
MNY.1.1.10. kpes az sszefggsek feltrsra (idrend, ok-okozati viszonyok, kvetkezmny stb.)
Feladat
Hova tnt a vroshza keresztje?
A szerda dlutni viharos szl felszaggatta a zentai vroshza bdogtetejnek egy rszt, s a tornyn lv kereszt is eltnt. Az nkormnyzatnl utnanztnk, hogy mi trtnt a kereszttel, de a
krdsnkre nem tudtak vlaszolni. Megkrdeztk a kzsg polgrmestert is, aki ppen hivatali ton volt, krdsnkre elmondta, nem rteslt a kereszt eltnsrl. Ekkor tudtuk meg tle egybknt
azt is, hogy a megsrlt tetrszt ideiglenesen nejlonnal burkoltk be, a napokban pedig mindenkppen kijavtjk a szl okozta krt. Egy-kt ra mlva egy jabb telefonls sorn kiderlt, hogy minden
jel szerint a keresztet is az ers szl dnttte le, megtalltk a vroshza udvarban, s hamarosan visszahelyezik az plet tornynak legtetejre.
1. A szveg alapjn llaptsd meg az esemnyek idrendjt! Keretezd be a helyes vlasz eltti bett!
a) A keresztet megtalltk a vroshza udvarban.

b) A viharban eltnt a vroshza keresztje.
c) Nagy vihar tombolt Zentn.
d) A keresztet hamarosan visszahelyezik az plet tornyra.
2. Az jsghr mely lltsai kztt fedezhetsz fel ok-okozati viszonyt? rd a mondat el, hogy igaz vagy hamis az llts! (Igaz - I, hamis - H)
____ a) A keresztet megtalltk a vroshza udvarban, ezrt hamarosan visszahelyezik az plet tetejre.
____ b) A viharban megsrlt az plet bdogteteje, ezrt ideiglenesen beburkoltk.
____ c) Viharos szl tombolt Zentn, ezrt eltnt a vroshza tornyn lv kereszt.
____ d) Az jsgr sokat telefonlt, ezrt elkerlt a kereszt.
Megolds
1. c), b), a), d)

2. H - a), I - b), I - c), H - d)
MNY.1.1.11. kpes a kvetkeztetsek levonsra (egyszer szvegben)
Feladat
Olvasd el figyelmesen az albbi rszletet!
Az id szp verfnyes volt, s a fahords is gy megindult, hogy alig gyztem kormnyozni a sok szekeres embert, aki mind kevesebbet akart a kiszabott rnl fizetni, de tbbet akart a rendesnl a
szekrre rakni. Az n emberem is visszajtt, vagyis ama szekeres, aki a btorzatot hozta volt, s akinek ft grtem olvasmnyok ellenben. A tarisnyjbl nhny knyvet s fzeteket vett el, s gy
szlt:
- Ez sok ft r, h!
Azt feleltem neki, hogy vrjon, amg mindenki elmegy, mert meg akarom aprra nzni a lelki tpllkot. Valjban azonban marasztottam a vgire, mert msok eltt nem akartam vsrolni vle. Amikor
aztn mindenki elment, megnztem a knyveket.
(Tamsi ron: bel a rengetegben)
a) Magyarzd meg sajt szavaiddal a verfnyes sz jelentst!
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
b) rd le, hogy szerinted mirt nevezte bel a knyveket lelki tpllknak?
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
Megolds
a) pl. ragyog, napstses id

b) pl. mert szeretett olvasni, a knyvek kzt rezte jl magt, a knyvek szrakoztatnak, a knyvek lmnyben rszestik az olvast vagy hasonl j megoldsok
MNY.1.1.12. kpes a szvegbe iktatott tblzatok, grafikonok, diagramok felismersre
Feladat
Vizsgld meg az albbi tblzatot, s vgezd el a feladatot!
Magas magnhangzk Mly magnhangzk
Szles ajaknylssal kpzettek Ajakkerektssel kpzettek Szles ajaknylssal kpzettek Ajakkerektssel kpzettek
Rvidek Hosszak Rvidek Hosszak Rvidek Hosszak Rvidek Hosszak
i
Fels nyelvllsak u
Kzps nyelvllsak o
Als nyelvllsak e a
rd ki a tblzatbl az als nyelvlls, szles ajaknylssal kpzett, hossz mly magnhangzt! _______
Megolds
2. SZVEGALKOTS (RSBELI)
A SZVEGALKOTS (RSBELI) rszterletein a tanul:
MNY.1.2.1. rthet, nyelvtanilag kifogstalan mondatokat szerkeszt
Feladat
Bizonyra neked is furcsk az albbi mondatok. Keresd meg a hibkat, majd rd le a kijavtott mondatokat!
a) gy elkstem, hogy mr futlag se fogok idben odarni.

___________________________________________________________________________
b) Most jelenleg nem rek r.
___________________________________________________________________________
c) Sanyi a kutyjval jtt az llomsra. Amikor szrevett minket, elkezdett ugatni.
___________________________________________________________________________
Megolds
a) gy elkstem, hogy futva se fogok idben odarni.

b) Most (vagy jelenleg) nem rek r.
c) Sanyi a kutyjval jtt az llomsra. Amikor a kutyus szrevett minket, elkezdett ugatni.
MNY.1.2.2. egyszer elbeszl, ler szvegeket alkot
Feladat
Fejezd be a trtnetet! rsod tartalmazzon elbeszl s ler rszeket!
Amikor Apu egy hideg, ess, ks szi dlutnon belltott a hna alatt egy ijedten ggog libval, amelyet fizets gyannt adtak neki az iskolban, Anyu idegsszeroppanst kapott.
(Szakmny Gyrgy: Apu nem megy sehov)
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
Megolds
Elfogadhat minden olyan megolds, amely megfelel a megadott kritriumoknak.
Feladat
rj 6-8 mondatos ler szveget az albbi tmrl a megadott szavak segtsgvel!
Elgondolkozva nztem ki a szobm ablakn
szemben, jobbra, balra, arrbb, tvolabb
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
Megolds
A szveg elfogadhat, ha
- megfelel a kvetelmnyeknek a szveg tartalma,
- a mondatok egymssal sszefggnek,
- a kznyelvinek megfelel a stlus s szhasznlat,
- nyelvhelyessgi szempontbl elfogadhat,
- hibtlan helyesrs,
- terjedelme megfelel.
MNY.1.2.3. elklnti a szveg szerkezeti egysgeit (hrmas tagols)

Feladat
Figyeld meg az albbi bevezetseket! llaptsd meg, melyik tpushoz melyik szvegrszlet tartozik! (rd a megfelel helyre a megfelel szmot!)
1. Az elzmnyek kzlse
2. In medias res (a dolgok kzepbe vgva)
3. Visszakvetkeztets
4. Prbeszdes forma
a) ____ Csattans, csrmpls, hangos jajkilts hallatszott a szobbl. Andrs a fenyfa all kiablt az anyukjnak. Mire az anyja bert, Andrs mr tbb trtt dsszel megsebezte magt.
b) _____ Andrs az utols ragtapaszt nyomta a karjra. Bartja csodlkozva krdezte tle:
- Veled meg mi trtnt?
c) ____ A szoba kzepn feldsztve llt a karcsonyfa. Csillogott-villogott rajta a sok dsz. Andrs egyre kzelebb lpett a fhoz.
d) _____ - rlk, hogy vgre visszajttnk. Hogy teltek el az nnepek?
- Nem fogod elhinni! ppen karcsony este trtnt.
Megolds
a) 2.
b) 3.
c) 1.
d) 4.
MNY.1.2.4. kpes a szvegek sszefoglalsra
Feladat
A rajzlap
A rajzlap fehr volt, tglalap alak s j paprszag. Hsz fillrbe kerlt; gynevezett feles rajzlap.
Lehetett negyedes rajzlapot is kapni a trafikban, tz fillrrt, feleakkort.
A trafik az iskolval ppen szemben. Krolyka megvette magnak a feles rajzlapot, nagyot ksznt, aztn jtt kifel a boltbl. Utolrte a tbbieket. Jobb kezben fogta a rajzlapot, mg nem volt ideje
elrakni a hna alatt lev rajztblatokba. Bal kezben vitte iskolatskjt.
Egszen j, csillog-villog, szp fekete, nagyszer tska. Tegnap kapta. Fltette, ppen ezrt vitte kln kzben. (Mskor a rajztblt s a tskt egy kzben fogta, most azonban nem akarta, hogy
sszerjenek.)
Hirtelen mintha megszzszorozdott volna a slya, rndult a karja, elejtette a tskt.
Htranzett, mgtte Bors llt s vigyorgott.
Bors lergta a tskjt. A lergs abbl llt, hogy az ldozat mg lopdzva hirtelen rlpnk annak tskjra, kzvetlenl a foganty mgtt, mire az illet leejti. Ennyi az egsz.
A dolog igen dht, mert vratlanul ri az embert, s htranzve a kiszolgltatottsg rzst kelti.
De ebben az esetben (figyelembe vve a fekete tska llagt) mg sokkal nagyobb volt a mreg. Krolyka paprikavrs arccal emelte fl a tskt.
- Kaphatsz egy pofont! - hadarta.
- Tled? - krdezte gnyosan, s felpcklte Krolyka llt.
A verekeds rvid volt. Krolyka az els ersebb ts utn elbtortalanodott. Bors belekapott az orrba, s a kezt is megkarmolta. Az j rajzlap sszegyrdtt, el kellett dobni.
Olvasd el figyelmesen a szveget, majd foglald ssze t-hat mondatban, mi trtnt!
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
Megolds
Ilyen s ehhez hasonl megoldsokat lehet elfogadni:

Krolyka vett egy rajzlapot. Vadonatj tskjval egytt bszkn vitte az iskolba. Osztlytrsa, Bors belekttt, s megrugdosta a tskjt. Krolyka nem hagyta annyiban, vissza akart vgni az t rt
srelemrt. Erre Bors jl megverte, s mg a rajzlap is sszegyrdtt.
MNY.1.2.5. szvegeit a beszdhelyzetnek megfelelen fogalmazza meg
Feladat
A rajzlap
sszerjenek.)
Te is szemtanja voltl a fenti esemnynek. Tanrod felszltsra le kell rnod rviden, mi trtnt:
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
Megolds
Az rtkelskor a tmrsget kell figyelembe venni, valamint azt, hogy a fogalmaz alkalmazza-e az eltr beszdhelyzetnek megfelel szkincset, stlust. Az eredetisget mindig rtkelni kell!
MNY.1.2.6. alkalmazza az rsbeli kommunikci mfajait (levlrs, rlapok kitltse stb.)
Feladat
A rajzlap
sszerjenek.)
rj egy rvid (ngy-t mondatos) levelet a rsztvevk egyiknek, Krolyknak vagy Borsnak! A levlben mondd el a vlemnyed is a trtntekkel kapcsolatban!
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
Megolds
rtkelskor a levl formai kvetelmnyeinek betartst kell szem eltt tartani (megszlts, alrs, dtum). Az eredeti gondolatot vagy nyelvi fordulatot mindig mltnyolni kell!
MNY.1.2.7. ismeri a Helyesrsi szablyzat hasznlati mdjt
Feladat
Nem vagy biztos a Duna-part / Duna part / Dunapart/ duna-part rsmdjban.
a) Melyik kziknyvben nzheted meg, hogyan rjk helyesen? rd a vonalra a cmt! ______________________________
b) Melyik megolds helyes a fentiek kzl? rd a vonalra!
______________________________
Megolds
a) Sztrcmnek tbbfle j megolds is elfogadhat: pl. A magyar helyesrs szablyai, Helyesrsi kzisztr, Magyar helyesrsi sztr, Helyesrsi diksztr, Diksztr, Helyesrs, Helyesrsunk
b) Duna-part
MNY.1.2.8. ismeri a helyesrsi alapelveket s a legfontosabb helyesrsi szablyokat (rsjelek, a tulajdonnevek - szemlynevek, llatnevek, intzmnynevek, mrkanevek -
rsmdja)
Feladat
Ptold az r ige albbi szrmazkaiban a hinyz i vagy bett!
a) A rgi iskolban a gyerekek __rkit is lthatjuk.

b) A testvre sikeres __r.
c) Mari az igazgat __rsval megy __ratkozni.
d) Tudod-e mi a klnbsg az __rat s az __romny kztt?
Megolds
a) arkit
b) r
c) rsval ... iratkozni
d) irat ... iromny
MNY.1.2.9. tudatban van a nyelvi tolerancia fontossgnak.*
3. NYELVI SZINTEK GRAMMATIKJA, JELENTSTAN, A NYELV RTEGZDSE, A MAGYAR NYELV TRTNETE

A NYELVI SZINTEK GRAMMATIKJA rszterletein a tanul felismeri az albbi nyelvtani jelensgeket:
MNY.1.3.1. fel tudja sorolni a magnhangzkat s mssalhangzkat
Feladat
rd be a megadott betk szomszdjait! Ptold azokat a betket, amelyek megelzik s kvetik a mr meglvket az idegen betket is tartalmaz teljes bcben!
____ dz ____ , _____ l _____, _____ p _____, _____ v _____
Megolds
d, dz, dzs, k, l, ly, , p, q , v, w
MNY.1.3.2. fel tudja osztani a mssalhangzkat a zngssg szempontja szerint
Feladat
A legtbb zngs mssalhangznak van zngtlen prja. Egsztsd ki a prok hinyz tagjait!
zngs b m n ny v l j dz dzs gy r
zngtlen t k sz s h c cs
Megolds
zngs b d g m n ny v z zs l j - dz dzs gy r
zngtlen p t k - - - f sz s - - h c cs ty -
MNY.1.3.3. tud sztagolni
Feladat
Hzd al, melyik sz elvlasztsa hibs!
u-bor-ka, And-rs, meg- r-ja, bod-za
Megolds
bod-za
MNY.1.3.4. felismeri az alapszfajokat
Feladat
Elemezd szfajilag az albbi mondatot! rd a vonalra a szfaj nevt!
Az Afrika belsejben hzd hatalmas Kong-medence vszzadokon t csbtotta az idegen hdtkat.
az ___________________________
Afrika ________________________
belsejben_____________________
hzd _______________________
hatalmas ______________________
Kong-medence ________________
vszzadokon __________________
t ____________________________
csbtotta ______________________
idegen ________________________
hdtkat ______________________
Megolds
az - (hatrozott) nvel
Afrika - fnv
belsejben - fnv
hzd - (folyamatos) mellknvi igenv
hatalmas - mellknv
Kong-medence - fnv
vszzadokon - fnv
t - nvut
csbtotta - ige
idegen - mellknv
hdtkat - fnv
MNY.1.3.5. le tudja vlasztani a toldalkot a szttl
Feladat
Olvasd el az albbi szlsokat! Elemezd a kiemelt szavakat szelemek szerint! Jelld szmokkal a szelemek tpust! 1 4
Pl. szl/nek
szt - 1, kpz - 2, jel - 3, rag - 4
Ismeri a szelek jrst. ______________________
Kedvez szl fjja a vitorljt. _______________
Szlnek eresztetted a szt. ___________________
Megolds
1 3 1 2 2 1 4
szel/(e)k, kedv/ez/, sz/t
MNY.1.3.6. felismeri az egyszer s sszetett szavakat
Feladat
Hzd al az sszetett szavakat!
a) fmcs, vegcs, blcs

b) alr, papr, gygyr
c) napl, hintal, istll
Megolds
a) fmcs, vegcs
b) alr, gygyr
c) hintal
MNY.1.3.7. ismeri a sztrak s kziknyvek hasznlati mdjt
Feladat
Nem tudod, mit jelent az intertextus sz. Melyik kziknyvben nzheted meg a jelentst? rd a vonalra!
____________________________________________________________________________________
Megolds
Az idegen szavak sztrban.
MNY.1.3.8. meg tudja klnbztetni az egyszer s sszetett mondatot
Feladat
Olvasd el az albbi szveget! Hny sszetett mondatot tartalmaz a szveg?
Kosztolnyi Dezs megrendt vallomsban r magyarsglmnyrl. Arra figyelmezetet, hogy elknyeztetett gyerekknt szre sem vesszk gazdagsgunkat. Az idegen nyelvekre, az izgalmasabbnak
tetszkre kacsingatunk. Pedig ms kultrk megrtshez is nlklzhetetlen az anyanyelv.
Az sszetett mondatok szma: __________
Megolds
Az sszetett mondatok szma: 1
MNY.1.3.9. felismeri a beszl szndka szerint elklnthet mondatokat (kijelent, felkilt, felszlt, hajt, krd)
Feladat
Tedd ki a mondatok vgre a hinyz rsjeleket! rd az res vonalra, hogy a beszl szndka szerint milyen mondatokat kaptl!
a) Ma reggel te hozz kenyeret s tejet __ __________________

b) Jaj, ma estig rettenten sok a dolgom __ __________________
c) Elmegyek gymlcsrt a kzeli piacra __ __________________
d) Kinek vigyem el a csomagot __ __________________
e) Brcsak hamar jnius lenne __ __________________
Megolds
a) ! felszlt mondat
b) ! felkilt mondat
c) . kijelent mondat
d) ? krd mondat
e) ! hajt mondat
MNY.1.3.10. mondatelemzskor flismeri a kvetkez szintagmkat: predikatv szerkezet (igei lltmny, hatrozott alany), trgyas szerkezet, hatrozs szerkezet (hely-, id-, md-,
eszkz-), jelzs szerkezet (minsg-, mennyisg)
Feladat
Olvasd el figyelmesen az albbi szveget, majd hzd al a jelzs szszerkezeteket!
Mtys kirly trnra lpse utn tz vre tallta fel Gutenberg a knyvnyomtatst. Mtys kirly magnknyvtra fejlesztsnl elnyben rszestette a drga kzrsos knyveket. Hamarosan azonban
rdekldse az j mvszet, a knyvnyomtats fel fordult. Nemsokra az els magyar nyomda fellltsa utn a kirly meghvsra Budra rkezett Hess Andrs, aki Rmban volt nyomdsz.
Megolds
Jelzs szszerkezetek: tz vre,
Mtys kirly magnknyvtra,

drga, kzrsos knyveket,
j mvszet,
els magyar nyomda
A JELENTSTAN rszterletein a tanul felismeri az albbi jelensgeket:

MNY.1.3.11. flismeri az egyjelents, a tbbjelents, a rokon rtelm szavakat a jel s a denottum viszonya alapjn.
Feladat
Az albbi sorok rokon rtelm szavakat tartalmaznak. Mindegyik sorban tallhat egy kakukktojs. Keresd meg a nem odaill szt, majd hzd al!
a) rl, rvendezik, borzad, repes, vigad, ujjong

b) fsvny, szkmark, zsugori, anyagias, krajcroskod, lusta
Megolds
a) borzad
b) lusta
A NYELV RTEGZDSNEK rszterletein a tanul felismeri az albbi nyelvtani jelensgeket:

MNY.1.3.12. felismeri a nyelvi rtegeket
Feladat
Hnyfle magyar nyelvet beszlnk? Olvasd el az albbi szveget, s rd be az resen hagyott helyekre a nyelvvltozatok pontos megnevezst!
Az elmlt vszzadok sorn sok hres magyar r, klt foglalkozott nyelvnk polsval. Sokat tettek azrt, hogy kialakuljon egy olyan egysges magyar nyelvvltozat, amely lehetv tette, hogy
klnfle letkor, foglalkozs, ms-ms tjakon l emberek ki tudjk cserlni gondolataikat. Nekik ksznheten alakult ki az egysges magyar nyelv, illetve a ___________________, mely beszlt
s rott vltozatban l a nyelvhasznlatban, ennek vlasztkos formjt _______________________ nyelvnek nevezzk. Ha sszehasonltjuk a klnfle vidkeken l emberek beszdt, azt
tapasztaljuk, hogy mskppen nevezik ugyanazt a dolgot (pl. krumpli, pityka), gyakran klnbsgek vannak a kiejtsben is. Ezeket a terleti nyelvvltozatokat __________________ nevezzk.
Megolds
kznyelv
irodalmi
nyelvjrsoknak
MNY.1.3.13. felismeri a stlusrtegeket
Feladat
1. Egy foly tnt fel a mlyben, amely kanyarogva futott a vasti tlts mellett. Gyakran csak fekete rnyka ltszott a folynak, mint az esti orszgton poroszkl juhszkutynak. De a kanyarodknl,
ahol a foly kibjt az rnykbl, ezsts karikk, fehr halpnzek ringatztak a foly htn, hogy gyorsan eltnjenek a messzisgben. Egy fekete, nyurga hd, mint valami hossz lb bogr llott a foly
vizben.
2. A folyk szakaszjellege attl fgg, milyen a felszn. A folyk hegyvidki szakaszain mlytik a vlgyet, ez a bevgd szakasz. Vzszinteshez kzeli terleteken feltltik a terletet, ez a feltlt szakasz.
A kett kztti mrskelt lejtsnl a foly kanyarogva szlesti vlgyt, ez az oldalaz szakasz.
3. A mlt hten Magyarkanizsa alatt is megduzzadt a foly. Eddig magas volt a vzlls, de tegnap mr a Tisza-parti dlk kertsig rt a foly.
- Lelassult az rads, mert nem jtt le a Maroson a vrt hullm, ezrt eltoldik nlunk a tetzs, vrhatan a jv ht kzepre. Az elrejelzsek szerint Szegednl mg egy mtert fog emelkedni a
vzlls, teht nlunk krlbell 650 centimteren fog tetzni a Tisza - kzlte rdg Rudolf, a DTD vzgyi vllalat magyarkanizsai rszlegnek vezetje.
Milyen stlusban rdtak a fenti szvegek a folyrl?

rd a vonalra a megfelel szmot!
a) A ____ szm szveget a publicisztikai stlus jellemzi.

b) A ____ szm szveget a tudomnyos stlus jellemzi.
c) A ____ szm szveget az irodalmi stlus jellemzi.
Megolds
a) - 3; b) - 2; c) - 1.
4. IRODALOM
Az IRODALOM rszterletein a tanul:
MNY.1.4.1. felismeri a tantervben elrt szvegek cmt s szerzjt
Feladat
Ksd ssze a szerzt s a cmet!
1. Vrsmarty Mihly a) Tz
2. Kertsz Imre b) Kakuk Marci ifjsga
3. Spir Gyrgy c) Csongor s Tnde
4. Hy Jnos d) Esti msor
5. Nagy Lszl e) Dzsigerdilen
6. Tersnszky Jzsi Jen f) Sorstalansg
Megolds
1 - c); 2 - f); 3 - d); 4 - e); 5 - a); 6 - b)
MNY.1.4.2. megklnbzteti a szbeli s az rsbeli irodalom mfajait

Feladat
Lzr Ervin:
A legkisebb boszorkny
Ott llt a vn boszorkny a vilgvgi hza eltt, a torncnak tmasztva egy elhasznlt villm, cipje mellett egy elrongyoldott gihbor, cakkos szegly, csak azrt nem dobta a szemtdombra, mert
fsvny volt az istenadta, htha j lesz mg valamire.
Most ppen kiablt.
- Rilla! Marilla! Amarilla!
A lnyait hvta. A fekete, tenyeres-talpas Rillt, a szke ndszl Marillt, s a vrs, szepls kis vakarcsot, Amarillt.
- H, kezddik a tants.
Mert egy valamireval boszorknytanoncnak ugyangy vgig kell jrnia az iskolt, mint a magunkfajta embergyereknek az ltalnost meg a gimnziumot. Csak azutn jhet az rettsgi. Hogy az
embergyerek mit tud rettsgi utn, arrl fogalmam sincs, de az biztos, hogy az rettsgizett boszorkny mr tudja a helyes testtartst a seprn, s ha sszeszedi magt, bvl, bjol s igz.
Futott a hrom lny.
- Milyen ra lesz az els? - tudakolta Amarilla.
Marilla rdrrent:
- Tessk megtanulni az rarendet!
- Gyernk gyorsan - figyelmeztette ket Rilla. - Anya-Banya ma nagyon trelmetlen. s ha nem tudnd, az els ra igzs lesz.
Marilla perg nyelvvel folytatta:
- A msodik ronts, a harmadik tvltozs, a negyedik Hopp, mi is a negyedik?
- A negyedik gyakorlati. Helyes tarts a seprn.
llaptstok meg a fenti szveg mfajt! Keretezztek be a megfelel vlaszt!
a) novella
b) npmese
c) mmese
d) npballada
Megolds
c)
MNY.1.4.3. (megklnbzteti a mnemeket: lra, epika, drma)
Feladat
Melyik mnemhez sorolnd a kvetkez szvegtpusokat?
elbeszls, dal, komdia, tragdia, regny, da, mese, karcolat, elgia, farsangi alakoskods
lra epika drma

Megolds
lra epika drma
elbeszls
dal komdia
regny
da tragdia
mese
elgia farsangi alakoskods
karcolat
MNY.1.4.4. felismeri a rmfajtkat s a refrnt,
Feladat
Olvasd el Petfi Sndor versnek els kt verszakt!
Petfi Sndor: Pat Pl r
Mint eltkozott kirlyfi Roskadflben van a hz,
Tl az perencin, Hmlik le a vakolat,
l magban a falujban S a szl egy darab fdllel
Pat Pl r mogorvn. Mr tudj isten hol szalad;
Be ms lenne most az let, Javtsuk ki, mert maholnap
Ha egy ifj felesg... Pallsrl nz be az g...
Kzbevgott Pat Pl r: Kzbevgott Pat Pl r:
"Ej, rrnk arra mg!" "Ej, rrnk arra mg!"
Minek nevezzk a versszakok vgn ismtld sorokat?____________________
Megolds
refrnnek
Feladat
Jelld, nevezd s hatrozd meg Varr Dniel kvetkez versnek rmkplett!
sms
azt rom + most 1 smsbe

hogy beld vagyok kedvesem esve
vgyak doblnak partra kivetnek
billentyzrt oldd ki szvednek
Rmkplet:______________________________________________________
A rm megnevezse:______________________________________________
Meghatrozsa:_________________________________________________
Megolds
Rmkplet: a a b b
A rm megnevezse: pros rm.
Meghatrozsa: a szomszdos sorok rmelnek.
Feladat
Olvasd el a kvetkez verspuzzle-t! Alaktsd t a szveget oly mdon, hogy lelkez rm (vgrm) keletkezzen! Jelld is a rmkpletet!
Knyes, bszke pvk, Nap-szdt tollak,

Tiszai hajk, nma trsatok!
Ez ms, mint otthon. Bs komdia,
Ily gyorsan betelik a nyaram.
talaktott szveg:
___________________________
___________________________
___________________________
___________________________
Megolds
Pl. Knyes, bszke pvk, Nap-szdt tollak, a
Tiszai hajk, nma trsatok! b

Ez ms, mint otthon. Bs komditok, b
Ily gyorsan betel nyarak. a
MNY.1.4.5. ismeri a kvetkez fogalmakat: elbeszl, lrai beszl (lrai n), mese, trtnet, elbeszls
Feladat
Ki mondja el az elz trtnetet? Keretezd be!
a) A vn boszorkny.
b) Amarilla, az egyik szerepl.
c) Az egyes szm harmadik szemly elbeszl.
d) Lzr Ervin.
Megolds
c)
MNY.1.4.6. kpes a kvetkez stilisztikai eszkzk felismersre: hasonlat, klti jelz, megszemlyests, ismtls, klti krds, ellentt, hangutnzs s hangulatfests, fokozs
Feladat
Hzd al a versrszletben a klti jelzket!
Bvlten llt az utca. Egy sovny

Akc rszegen sztta be a drga
Napfnyt, s zld kontyban ttovn
Rezdlt meg csggeteg s halovny
Tavaszi kincse: egy-kt frt virga.
(Tth rpd: Krti hajnal)
Megolds
sovny, drga, zld, csggeteg, halovny, tavaszi
Feladat
Petfi Sndor: Szeptember vgn

(rszlet)
Mg nylnak a vlgyben a kerti virgok,
Mg zldel a nyrfa az ablak eltt,
De ltod amottan a tli vilgot?
Mr h takar el a brci tett.
Mg ifju szivemben a lngsugar nyr
S mg benne virt az egsz kikelet,
De me stt hajam szbe vegyl mr,
A tl dere mr megt fejemet.
Olvasd el figyelmesen Kosztolnyi Dezs melemzst, majd rd be az resen hagyott helyre, melyik klti alakzatra gondolt!
"Haladjunk rendre. Az els szak kezd ngy sorban kemny, hatrozott kijelentseket hallunk a virgz vlgyrl s a hkoszors brcekrl. Az 1. s 2., a 3. s 4. sor prhuzamosan fest egy
________________. Ezt az ________________ festi az 1. s 3. sor klnben szokott-kopott rme is, mely azonban helyzetnl fogva slyoss s jellemzv vlik: virgok s tli vilgot. sztnsen, a
mvszi rzknkkel sejtjk, hogy a virgok voltakppen az let, s a tli tjkp voltakppen a hall."
Megolds
ellenttet, ellenttet
MNY.1.4.7. kpes a kvetkez szpirodalmi szvegelemek felismersre: motvum, tma, fabula, a cselekmny helye s ideje, hs stb.
Feladat
1. Hzd al A legkisebb boszorkny cm szvegben a cselekmny helyre vonatkoz szavakat!
A legkisebb boszorkny
Ott llt a vn boszorkny a vilgvgi hza eltt, a torncnak tmasztva egy elhasznlt villm, cipje mellett egy elrongyoldott gihbor, cakkos szegly, csak azrt nem dobta a szemtdombra, mert
fsvny volt az istenadta, htha j lesz mg valamire.
Most ppen kiablt.
- Rilla! Marilla! Amarilla!
A lnyait hvta. A fekete, tenyeres-talpas Rillt, a szke ndszl Marillt, s a vrs, szepls kis vakarcsot, Amarillt.
- H, kezddik a tants.
Mert egy valamireval boszorknytanoncnak ugyangy vgig kell jrnia az iskolt, mint a magunkfajta embergyereknek az ltalnost meg a gimnziumot. Csak azutn jhet az rettsgi. Hogy az
embergyerek mit tud rettsgi utn, arrl fogalmam sincs, de az biztos, hogy az rettsgizett boszorkny mr tudja a helyes testtartst a seprn, s ha sszeszedi magt, bvl, bjol s igz.
Futott a hrom lny.
- Milyen ra lesz az els? - tudakolta Amarilla.
Marilla rdrrent:
- Tessk megtanulni az rarendet!
- Gyernk gyorsan - figyelmeztette ket Rilla. - Anya-Banya ma nagyon trelmetlen. s ha nem tudnd, az els ra igzs lesz.
Marilla perg nyelvvel folytatta:
- A msodik ronts, a harmadik tvltozs, a negyedik Hopp, mi is a negyedik?
- A negyedik gyakorlati. Helyes tarts a seprn.
2. Melyik nem illik a sorba? Talld meg a kakukktojst!
a) A vn boszorkny.
b) Az elbeszl.
c) Rilla.
d) Amarilla.
e) Marilla
Megolds
1. A vn boszorkny vilgvgi hza.

2. b)
MNY.1.4.8. a szpirodalmi mvek tudatos, ignyes olvasja*

MNY.1.4.9. tiszteli a nemzeti irodalom s kultra hagyomnyt*
MNY.1.4.10. kpes eszttikai lmny tlsre*
Az albbi meghatrozsok a tanulk kzpszint tudst s kszsgeit hatrozzk meg.

MNY.2.1.1. eljut a hosszabb szvegek megrtsig
Feladat
Olvasd el az albbi szveget s felelj a krdsekre!
Jkai Mr
Melyik a hamis llts? Karikzd be a megfelel bett!
a) Jkai termszettudomnyos knyveket s tlersokat olvasott.

b) Hegeds Lrnt Jkai-anekdotja a Vaskapuhoz kapcsoldik.
c) Az r Eszter nev nvre szp csaldi knyvtrat gyjttt ssze.
d) A Jkai csald knyvtrban msolt kziratos ktetek sorakoztak.
Megolds
c)
Feladat
Olvasd el a szveget figyelmesen! Minek a metaforja Palics?
Csth gyerekkori s ifjkori napljegyzetei (tbbnyire tavasztl szig) a palicsi kivonulsra, az oda-vissza mozgsra koncentrlnak, s ilyenkor meghatrozv vlik a jrm kivlasztsa. Eleinte vonattal
utazik, ksbb ltalban a villamos vagy a bicikli emelkedik ki a lehetsgek kzl. Palics fel haladni a rutinszerbl, a smbl val tmeneti kibillenst, a trsas rintkezs megvltoztatst,
legtbbszr a frdvendg sttust jelenti, vagyis mindig az tmenetisget. A nagymama jvoltbl a naplr n maradhatna is ott, gyerekkori napljban azonban elkeseredett palicsi sorokat tallunk
pldul es esetn, ilyenkor nem tud mit kezdeni nmagval, mintalak sohasem vlik belle, megmarad idegennek. Palics esetben kiemelkedik a nv szerepe, a gyermekkori feljegyzsektl kezdve a
kpi viszonyok, ltott s ltvny differenciinak megkzeltsei dominlnak. Palics a jtk metaforja. Sigmund Freud szerint felesleges a jtk esetben a klnleges utnzsztn kiemelse. A jtk
egy eset analzisben sszefgghet azzal a kultrteljestmnnyel, amelynek alapjn a gyermek anyja tvozst trte. A jtk teht krptlsknt is interpretlhat. A csthi jtk szempontjbl mg
fontosabb a gyermekre vonatkoz kvetkez megllapts: "az eltvozst az rmmel dvzlt hazatrs elfeltteleknt kellett eljtszania, s az utbbiban rejlik a jtk valdi rtke"."endezte
meg.gyal nmaga az eltnst s visszatrst minden Palics neve nem vlaszthat el az ltala felidzett kulturlis krnyezettl, a npnneplyektl, az Anna-bltl, a dikkori tornaversenyektl, ahol a
tzolt zenekar jtszott, a nemeket elklnt, tlen pedig (korcsolyzs idejn) melegedknt szolgl ni strandtl, az alltl, a villamos zembe helyezstl stb.
a) a t
b) a jtk
c) a labdzs
d) a szpsg
Megolds
b)
MNY.2.1.2. klnbz olvassi stratgikat alkalmaz
Feladat
Az eserdk irtsa
Az eserdket jelenleg risi mrtkben irtjk, ami az veghzhats egyik f okozja. Az serdk getses irtsa sorn az gssel nagy mennyisg szn-dioxid jut a levegbe. Amikor az erdket
kivgjk s flgetik, az elraktrozott szn szn-dioxid formjban kerl vissza a levegbe. Az utbbi 10-15 v sorn tlagosan vente 1 millird tonnval kerl tbb szn-dioxid a lgkrbe. Az erdirts
miatt keletkezett szn-dioxid mennyisgt a lgkr teljes szn-dioxid mennyisgnek egyharmadra becslik. Tudvalev, hogy a szn-dioxid koncentrcijnak megnvekedse az veghzhats egyik
kivltja.
A Fldre a Nap henergit sugroz. Az energia egy rszt a Fld elnyeli, ms rszt jra kisugrozza a vilgr fel. Mindez a lgkrn t trtnik. A Fld ltal elnyelt s a vilgr fel kisugrzott energia
vi mrlege nulla. Az veghzhats gzok - ezek kz tartozik a szn-dioxid is - egyfajta falat alkotnak a Fld felszne s a vilgr kzt, visszaverve a vilgr fel kisugrzd energit, ezzel
melegedst okozva. Vagyis "lefel" tengedik a napsugrzst, de nem engedik t a fldfelsznrl "felfel" halad hsugrzst.
Az eserd fi a csapadkkpzsben is fontos szerepet jtszanak, ugyanis a gykereiken keresztl magukba szvott talajvizet folyamatosan prologtatjk. Az ebbl keletkez esfelhk az egsz Fldn
sztterlnek, pldul mg szak-Eurpa fl is eljutnak. Az eserdk irtsval a nekik ksznhet csapadk- s felhkpzds is elvsz a Fld szmra, ami tovbb nveli az veghzhatst, ezzel
egytt pedig hozzjrul a globlis felmelegedshez.
Az erdirts a fakitermels, a mezgazdasgi terletek nvelse, az urbanizci nvekedse miatt vilgszerte gyorsul. A trpusi eserdk getse nemcsak az adott terleten vezet kolgiai
katasztrfhoz, hanem a felszabadul szn-dioxid nagyban hozzjrul a globlis felmelegedsi vlsghoz.
A vilgmret kolgiai katasztrfa elkerlse rdekben le kellene lltani a tovbbi erdirtst.
Olvasd el a fenti szveget, s llaptsd meg, hogy az llts igaz vagy hamis! Jelld a vonalon! (I - igaz; H - hamis)
a) _____ Az eserdk irtsa veghzhatst okoz.

b) _____ Az veghzhats hozzjrul a globlis felmelegedshez.
c) _____ Az erdirts miatt keletkezett szn-dioxid mennyisge vrl vre cskken.
d) _____ A szn-dioxid nagyarny koncentrcija nem okoz globlis felmelegedst.
Megolds
1. a) - I
b) - I
c) - H
d) - H
MNY.2.1.3. felismeri a nem szpirodalmi szvegek fajtit (hasznlati utasts, reklm, vitaanyag, hozzszls stb.)
Feladat
A kzi mixer rszei:
1 - Sebessgszablyoz kapcsol
2 - Turbkapcsol
3 - A keverszrak kiold gombja
4 - A kzi mixer trzse
5 - Habver keverszrak
6 - Tsztagyr keverszrak
6 - Hlzati kbel
A legels hasznlat eltt egy nedves trlkendvel tiszttsa meg a kszlk kls rszeit s az alkatrszeket! Ezt a tevkenysget minden hasznlat utn ismtelje meg!
FONTOS: 5 percnyi folyamatos hasznlat utn mindig pihentesse a kszlket 10 percig!
A kszlk legyen ramtalantva s a sebessgszablyoz lljon a "0" feliratnl!
Az egyik kezvel fogja meg a kszlket, a msik kezvel a habver/tsztagyr keverszrat, s illessze be a fogazott rszt a megfelel helyre. A msik habvervel/tsztagyrval ismtelje meg a
mveletet!
Csatlakoztassa a kszlket a hlzatba!
Helyezze a habverket/tsztagyrkat a keverk kzepbe!
lltsa a sebessgszablyozt "1" fokozatba, majd az eljrshoz szksges sebessgre!
Ha kevers kzben nagyobb sebessgre van szksge, rvid ideig hasznlhatja a turb fokozatot (legfeljebb 1 percig)!
A kevers befejezsvel lltsa a kapcsolt a "0" fokozatra, s vrja meg, mg a keverszrak forgsa teljesen megsznik!
ramtalantsa a kszlket!
A kiold gomb megnyomsval tvoltsa el a habverket/tsztagyrkat!
Trlgesse meg a kszlk trzst, s mossa el a keverszrakat!
Olvasd el a szveget, majd keretezd be a megfelel vlaszt!

A fenti szveg:
a) A kzi mixer reklmszvege.

b) A kzi mixer mszaki rajza s szerelsi utastsa.
c) A kzi mixerrl szl tudomnyos lers.
d) A kzi mixer hasznlati utastsa.
Megolds
d)
MNY.2.1.4. meg tudja nevezni az olvasott szveg tmjt, kpes rvid tartalomismertetsre
Feladat
Az eserdk irtsa
kivltja.
1. Mi az elz szveg tmja?

___________________________________________________________________
2. Ismertesd rviden a tartalmt!

___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
Megolds
1. rtkels: A tmra vonatkozan: fontos az eserdk irtsnak megemltse, ezenkvl az annak hatsra vonatkoz megllapts (globlis felmelegeds), esetleg a kett klcsnhatsnak
kiemelse.
2. A tartalmi ismertet tartalmazza a kvetkez sszefggseket/elemeket: eserd - megnvekedett szn-dioxid, kevesebb es - veghzhats - globlis felmelegeds. Esetleg kitrhet az eserdk
kiirtsnak okaira is.
MNY.2.1.5. a tanknyvben, munkafzetben lv szmagyarzatokat segtsg nlkl rtelmezi
Feladat
Olvasd el figyelmesen az albbi szveget s a szmagyarzatokat! Hogyan rtelmezed a szvegben a ldbrs s a stilris szavakat?
Gpnk alig emelkedett fel a Charles de Gaulle repltrrl, mris kzelednk Eurpa hatrhoz. A felszakadoz felhk all eltnik Franciaorszg normandiai partszeglye, srga "talapzata" - aztn
egy darabka Anglia, aztn a tenger ldbrs vgtelenje
Elttnk-flttnk g s vz kzs kkjben szinte mozdulatlanul lngol hat rn keresztl a nap. Futunk a vilgossg mezejben! Gpnk 12-kor emelkedett fel, s kettkor mr Bostonban landolunk.
Tr, id s sebessg boszorknyos sszjtkt kvetve.
Ameriknak ebben az szaknyugati cscskben a legkevsb rzi az utas a hirtelen kontinensvltozst, legalbbis "stilrisan" nem. Boston nyugodtan lehetne affle amerikanizlt angliai nagyvros.
Ugyanazok a vrs tglbl plt hzak, hzsorok fogadnak, mint Londonban. Legfeljebb a hatsuk ms, nyersebb s szemlytelenebb.
Az igazi meglepets, az igazi dbbenet: New York. Szp vagy rt? Vonz vagy riaszt? Ma sem tudom. Valsga ezervoltos valsg s ezerszeres erej lom.
(Pilinszky Jnos: Amerikai kpeslap, rszletek)
Szmagyarzat:
stilris: nyelvi stlussal kapcsolatos, stlusbeli

ldbr/libabr: a libahson lev br, borzong embernek apr dudorokkal srn bortott bre
ldbrs/libabrs: a libabr tneteit mutat
a) ldbrs (a tenger vgtelenje)

___________________________________________________________________
b) stilrisan (nem rzi a hirtelen kontinensvltozst)
___________________________________________________________________
Megolds
c) Hullmz, mozg, halad, az ismeretlentl val borzongsra utal stb. (tbbfle megfogalmazs elfogadhat).
d) Nincs jelents vltozs, hirtelen stlustrs, az eurpai nagyvrosok stlushoz hasonl stb. (tbbfle megfogalmazs elfogadhat).
Feladat
Olvasd el Petfi Sndor Kernyi Frigyesnek cmzett ti levelt! Hzd al a szvegben a ler rszeket!
Szalonta, jnius 7. 1847.

Szatmron, Nagykrolyon, az rmellken s Nagyvradon keresztl Szalontra rtem e hnap elsejn. Utamrl nem sok jut eszembe. Szatmr s Kroly kztt van Majtny. Kis falu, de krnyke
nevezetes: itt volt Rkczi utols csatja. Egy verset rtam az egykori csatatren, melynek vge ez: "elmondtam legszrnybb tkomat s elsrtam legszentebb knnyemet." gy volt, tkozdtam s
srtam. Az rmellk kellemes, szeld vlgy, a hegyoldalon ama hres borterm szlk, a hegy alatt pedig gazdag szntfldek. Szkelyhdon etettnk, ppen azon fogadban, hol 1843-ban mint sznsz
jtszottam hatodmagammal. Megnztem a nagy ivszobt is, hol sznpadunk llott. Halovny, rmtelen, szraz kdalakok vettek krl, [...] itt tlttt napjaim szellemei. Hosszan beszlgettem velk,
beszdnk komoly, mereng volt, csak nha mosolyogtam bgyadtan, fjdalmasan. Szomor, nagyon szomor idkrl beszlgettnk.
Megolds
Szalonta, jnius 7. 1847.
Szatmron, Nagykrolyon, az rmellken s Nagyvradon keresztl Szalontra rtem e hnap elsejn. Utamrl nem sok jut szembe. Szatmr s Kroly kztt van Majtny. Kis falu, de krnyke
nevezetes: itt volt Rkczi utols csatja. Egy verset rtam az egykori csatatren, melynek vge ez: "elmondtam legszrnybb tkomat s elsrtam legszentebb knnyemet." gy volt, tkozdtam s
srtam. Az rmellk kellemes, szeld vlgy, a hegyoldalon ama hres borterm szlk, a hegy alatt pedig gazdag szntfldek. Szkelyhdon etettnk, ppen azon fogadban, hol 1843-ban mint sznsz
jtszottam hatodmagammal. Megnztem a nagy ivszobt is, hol sznpadunk llott. Halovny, rmtelen, szraz kdalakok vettek krl, [...] itt tlttt napjaim szellemei. Hosszan beszlgettem velk,
beszdnk komoly, mereng volt, csak nha mosolyogtam bgyadtan, fjdalmasan. Szomor, nagyon szomor idkrl beszlgettnk.
MNY.2.1.8. adott szempontok szerint vlogat olvasssal kpes adatokat kiszrni a szvegbl s szvegkzi sszefggseket keresni
Feladat
Az eserdk irtsa
kivltja.
Keresd ki a szvegbl! Vlaszolj a krdsekre!
1. Mi trtnik a napsugrral, amikor a Fldre rkezik?
a) _____________________________________________________________
b) _____________________________________________________________
2. Mennyi az elnyelt s visszasugrzott energia vi mrlege?
____________________________________________________________
3. Mi trtnik, ha megbomlik ez az egyensly?
____________________________________________________________
4. A szveg alapjn magyarzd meg, mit jelent a globlis felmelegeds kifejezs!
_____________________________________________________________
Megolds
1. a) Elnyeli a Fld.
b) A Fld kisugrozza a vilgrbe.
2. Nulla.
3. veghzhats jn ltre. Ehhez a kvetkez elemek sszekapcsolsra van szksg: nemcsak az adott terleten; hanem nagyban hozzjrul a globlis felmelegedsi vlsghoz; vilgmret.
4. Az egsz Fldre kiterjed felmelegeds.
Feladat
Olvasd el figyelmesen a szveget, majd felelj a krdsre: Mit jelent medvst jtszani?
A Vackor medvst jtszik cm kltemny gy indul, hogy Kormos Istvn ltalnossgban jellemzi, Vackor pp hol tartzkodik, mit csinl. A verstrtnet a Balaton partjn jtszdik, mksan-trfsan
festi meg a klt a trtnet krlmnyeit, helysznt. Itt is, mint majdnem minden Vackor-darabban, a halmozs, a metafora, a megszemlyests, a rm- s motvumismtls, valamint a hang- s
hangulatfests eszkzeivel tallkozhatunk: "a szl a vitorlkat / fjja, / fjja; / s a tls parton nagy-nagy / hegyek llnak, / akik csndben, / mozdulatlan / a Balatonra vigyznak." A verstrtnet sodra a
jtk, a fesztelen, nfeledt jtszadozs - a megfestett helyzet- s tjkpisg mellett ez uralhatja a gyermek fantziavilgt a kltemny elejnek olvastn.
Az tlet trkkje az, hogy egy medvnek (macknak) kell medvst jtszania. Ezt tekinthetjk akr versmagnak is, az ebbl kibontakoz, jabb szlon szvd trtnst pedig jellemezhetjk akr jtkos
belemlyedsknt is a szituci s az nmagasg (ezttal medvesg) meglsbe, amely ugyanakkor utnz kpessgek prbattelt ignyli a gyermekolvas rszrl.
(Valastyn Tams nyomn)
Karikzd be a helyes felelet eltti bett!

a) a mksan-trfsan megfestett balatoni krlmnyek rszletes s hangulatos bemutatsa,
b) a halmozs, a jelz, a metafora, a megszemlyests s ms alakzatok ltalnos alkalmazsa,
c) az olvast is prbra teszi, hogy a medvnek kell ezt jtszania, nmaga medvesgt meglnie,
d) ms llatok jtszanak medvt, utnozzk a medvk nfeledt, tletes s sodr jtszadozst.
Megolds
c)
MNY.2.1.10. kpes a tblzatok, grafikonok, diagramok ttekintsre s rtelmezsre
Feladat
Vizsgld meg az albbi tblzatot, s vlaszolj a krdsre!
Md Id Szemly Igei lltmny Nvszi lltmny Nvszi-igei lltmny
Pista dolgozik.
3. A dik szorgalmas. -
Testvrei is dolgoznak.
Te is dolgozol.
Jelen 2. - Te szorgalmas vagy.
Ti is dolgoztok.
Kijelent
n is dolgozom.
1. - n szorgalmas vagyok.
Mi is dolgozunk.
Mlt - A dik szorgalmas volt.
Jv - A dik szorgalmas lesz.
Feltteles - A dik szorgalmas (lett) volna.
Felszlt - A dik szorgalmas legyen.
rd ki a tblzatbl a kijelent md, jv idej nvszi-igei lltmnyt szemlltet pldamondatot!

_______________________________________________________________________
Megolds
A dik szorgalmas lesz.
MNY.2.2.1. kpes koherens, egyedi, kreatv szveg sszelltsra
Feladat
Kpzeld el, hogy hajtrtt vagy egy lakatlan szigeten. rj egy levelet, amelyet palackba zrsz, s kldemnyedet a tengerre bzod!
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
Megolds
Kritrium: kreatv szvegalkots, megfelel stlus s szhasznlat, nyelvhelyessgi szempontbl elfogadhat, hibtlan helyesrs, megfelel terjedelm szveg.
MNY.2.2.2. kpes hr, beszmol s jelents sszelltsra,
Feladat
llts ssze kpzeletbeli jelentst az llatmvsszel trtntekrl, amelyet elektronikus ton is sztkldhetsz! Jelentsedben egyni mdon utalj az alhzott mondatra, az llatmvsz rvelsre! A
jelents krlmnyeit s a cmzettet te vlaszd meg!
Szakmai nrzet
Engem kemny fbl faragtak!
Tudok magamon uralkodni.
Nem ltszott rajtam semmi, pedig hossz vek szorgalmas munkja, tehetsgem elismerse, egsz jvm forgott kockn.
- llatmvsz vagyok - mondtam.

- Mit tud? - krdezte az igazgat.
- Madrhangot utnzok.
- Sajnos - legyintett -, ez kiment a divatbl.
- Hogyhogy? A gerle bgsa? A ndiverb cserregse? A frj pitypalattyolsa? A sirly vijjogsa? A pacsirta neke?
- Passz - mondta unottan az igazgat.
Ez fjt. De azt hiszem, nem ltszott rajtam semmi.
(rkny Istvn)
Jelents: _______________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
Megolds
Kreatv, frappns szvegalkots a kritrium. A tanulnak ismernie kell a jelentsrl tanultakat. Utalnia kell a kijellt mondatra.
MNY.2.2.3. kpes rvidebb s/vagy egyszerbb szveg rezmjnek sszelltsra
Feladat
Olvasd el figyelmesen az albbi szveget, s llts ssze egy rvid hrszveget az adott tmrl! A hrt konkrt szitucihoz ktheted. Cmet is adj a szvegnek!
Gpnk alig emelkedett fel a Charles de Gaulle repltrrl, mris kzelednk Eurpa hatrhoz. A felszakadoz felhk all eltnik Franciaorszg normandiai partszeglye, srga "talapzata" - aztn
egy darabka Anglia, aztn a tenger ldbrs vgtelenje
Elttnk-flttnk g s vz kzs kkjben szinte mozdulatlanul lngol hat rn keresztl a nap. Futunk a vilgossg mezejben! Gpnk 12-kor emelkedett fel, s kettkor mr Bostonban landolunk.
Tr, id s sebessg boszorknyos sszjtkt kvetve.
Ameriknak ebben az szaknyugati cscskben a legkevsb rzi az utas a hirtelen kontinensvltozst, legalbbis "stilrisan" nem. Boston nyugodtan lehetne affle amerikanizlt angliai nagyvros.
Ugyanazok a vrs tglbl plt hzak, hzsorok fogadnak, mint Londonban. Legfeljebb a hatsuk ms, nyersebb s szemlytelenebb.
Az igazi meglepets, az igazi dbbenet: New York. Szp vagy rt? Vonz vagy riaszt? Ma sem tudom. Valsga ezervoltos valsg s ezerszeres erej lom.
(Pilinszky Jnos: Amerikai kpeslap, rszletek)
A hrszveg cme:_______________________________________________________________________
llts ssze a fenti szveg alapjn egy rvid hrszveget!

__________________________________________________________________
__________________________________________________________________
__________________________________________________________________
__________________________________________________________________
__________________________________________________________________
__________________________________________________________________
__________________________________________________________________
__________________________________________________________________
__________________________________________________________________
Megolds
A hr sszelltsban a tanult mfaji jegyeket s a kreativitst rtkeljk. A cm tallkonysgra s a tmrsgre klnsen figyelnk. Pl. Ezervoltos tapasztalat, Ldbrs vgtelen, Ezerszeres
Amerika-lom, Felhkarcol s boszorknyos sebessg, Futs a vilgossgba, Eurpa hatrn stb. A szituci megkzeltse ugyancsak fontos szempont, pl. az olimpiai vagy a vilgbajnok csapat
megrkezik, a sznhzi trsulat vendgszerepel New Yorkban, gazdasgi trgyalsra vagy ifjsgi tallkozra kerl sor stb.
MNY.2.2.4. ismeri a szbeli s rsbeli kzls alapvet kritriumait
Feladat
Olvasd el a mondatokat!
A medve bnatos.
A medve erdt cserlt.
A medvt bocsok veszik krl.
A medvt mzvgy hajtja.
A medve csaldottan nz maga el.
A medve pipacsot tz az egyik medvegyerek fle mg.
A medve csak medve mdra lmodozik.
A medvebocsok bksen jtszadoznak a fa alatt.
A medve ltja, hogy nincs oka bslakodsra.
a) Szerkessz szveget a rendezetlen mondatokbl! A mondatokon ne vltoztass, csak a sorrenden (ktszkat adhatsz hozz)! rd le a szveget!
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
b) Adj cmet a szvegnek!
_____________________________________________________________
Megolds
Tbbfle megolds elfogadhat. a) Pl.: A medvt mzvgy hajtja. A medve erdt cserlt. A medve csaldottan nz maga el. A medve csak medve mdra lmodozik. A medvt bocsok veszik krl. A
medvebocsok bksen jtszadoznak a fa alatt. A medve ltja, hogy nincs oka bslakodsra. A medve pipacsot tz az egyik medvegyerek fle mg.
b) Pl. Medvelom, Bocs, pipacsos stb.
MNY.2.2.5. ismeri s legtbb esetben alkalmazza a helyesrsi alapelveket, valamint a legfontosabb helyesrsi szablyokat. (Helyesen jelli a hangkapcsolatokat a rszleges
hasonuls, az rsban jellt teljes hasonuls s az sszeolvads eseteiben, a tulajdonnevekre vonatkoz helyesrsi szablyokat tudatosan alkalmazza. Helyesen rja a
szemlyneveket, az llatneveket, a cmeket, a mrkaneveket, az intzmnyneveket s a fldrajzi nevek egyszerbb eseteit. Az igekts igk, a nvuts szerkezetek egybe- s
klnrst, az -i kpzs mellknevek egyszerbb eseteit nem tveszti el.)
Feladat
Melyik tulajdonnv rsmdja hibs? Karikzd be a megfelel bett!
a) Duna-part
b) Duna mellki
c) Duna Tisza csatorna
d) Duna Menti Erm Rt.
Megolds
c)
MNY.2.2.6. jrtas a vzlatksztsben
Feladat
kivltja.
lltsd ssze a fenti szveg vzlatt!

__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
__________________________________________________________
Megolds
Ismerje fel, s klntse el a szveg lnyeges szerkezeti rszeit!

MNY.2.3.1. felismeri a magas s mly magnhangzkat
Feladat
A mssalhangzk ugyanazok, csak a magnhangzk trnek el a kvetkez szavakban. Az egyik alakban csak magas, a msikban csak mly hangok szerepelnek. Egsztsd ki a hinyz hangokat!
Pl. szuszog - sziszeg
ballag - b__ll__g, ny__rg__l - nyergel, d__r__mb__l - drmbl,

l__b__g - lobog
Megolds
ballag - billeg, nyargal - nyergel, dorombol - drmbl, libeg - lobog
MNY.2.3.2. felismeri s megnevezi a rszleges hasonuls, a teljes hasonuls s az sszeolvads egyszerbb eseteit
Feladat
Olvasd el figyelmesen az albbi szveget! rd a tblzat megfelel helyre a kiemelt szavakat!

A tiszavirg valjban igen kevs ideig l, mindssze nhny rt. A fejldse azonban hossz ideig tart. A kifejlett llat vzbe bocstja petit. A petk ragads burokkal tapadnak az iszaphoz vagy a
kvekhez.
rsban jellt teljes hasonuls
rszleges hasonuls
sszeolvads
Megolds
rsban jellt teljes hasonuls burokkal
rszleges hasonuls azonban
sszeolvads bocstja
MNY.2.3.3. flismeri s megnevezi az alapszfajokat, a hatrozszkat s az igeneveket
Feladat
Elemezd szfajilag az albbi mondatot! rd a vonalra a szfaj nevt!
A fldrengsben a tengerparti nyaralk nagy rsze elpusztult.
a ___________________________
fldrengsben _________________
tengerparti ___________________
nyaralk _____________________
nagy ________________________
rsze _______________________
elpusztult ____________________
Megolds
a - (hatrozott) nvel
fldrengsben - fnv
tengerparti - mellknv
nyaralk - fnv
nagy - mellknv
rsze - fnv
elpusztult - (igekts) ige
Feladat
Keresd ki a fnvi igenevet! Karikzd be a helyes vlasz eltti bett!

Jkai gy felelt: "Nem tudom lerni, mert mr lttam."
a) lttam
b) tudom
c) lerni
d) felelt
Megolds
c)
MNY.2.3.4. ismeri a szt+toldalkok fogalmt
Feladat
Milyen toldalkokat fedeztl fel a szerzktl szban? Karikzd be a helyes vlasz eltti bett!
a) jel + rag
b) rag + jel
c) jel + jel
d) rag + rag
Megolds
3. a)
MNY.2.3.5. flismeri s megnevezi a szelemek knnyebb elemeit
Feladat
Nevezd meg az albbi szavak elemeit!
a) hz + -ban
______________ _______________
b) zseb + ra
______________ _______________
c) ablak + (o) + -k
______________ _______________ _________________
Megolds
a) szt + rag
b) eltag + uttag
c) szt + kthangz + jel
MNY.2.3.6. felismeri az egyszer s sszetett szavakat, s megnevezi fajtit
Feladat
1. Csoportostsd a kpzett s az sszetett szavakat!
szem, gyngyszem, borsszem, szemorvos, szemtelen, szempillafestk, szemllhet, szembogr, szemceruza, szemez, szemveg, szemecske, ppaszem, szemveglencse, szemtelensg, lncszem
Kpzett szavak sszetett szavak
2. Emeld ki a tbbszrsen sszetett szavakat!
____________________________________________________________________________________
Megolds
1. Kpzett szavak: szem, szemtelen, szemllhet, szemez, szemecske, szemtelensg

sszetett szavak: gyngyszem, borsszem, szemorvos, szempillafestk, szembogr, szemceruza, szemveg, ppaszem, tengerszem, szemveglencse
2. szempillafestk, szemveglencse
MNY.2.3.7. ismeri a sztrak s kziknyvek hasznlati mdjt
Feladat
Melyik sztrban tallod meg a nevet sz rokon rtelm megfelelit? Hzd al a megfelel vlaszt!
a) Szinonima sztr
b) rtelmez kzisztr
c) Helyesrsi sztr
Megolds
a)
MNY.2.3.8. meg tudja klnbztetni az egyszer s az sszetett mondatok fajtit
Feladat
llaptsd meg az sszetett mondatok fajtjt (alrendelek vagy mellrendelek)! Vlaszod rd is le!
A csaldi harmninak akkor lehetsz legokosabb elmozdtja, ha mindent rhagysz szleidre. ____________________ s idnknt csinlsz szdt, vagy elhozod a testvredet az vodbl.
____________________
Megolds
alrendel mondat
mellrendel mondat
MNY.2.3.9. fel tudja ismerni s megnevezni a beszl szndka szerint elklnl mondatokat
Feladat
Olvasd el figyelmesen az albbi mondatokat!
Jaj, de nehz a matematika!

Brcsak meg tudnm tanulni a matematikt!
Nem rtem a matematikt!
a) Hzd al a felkilt mondatokat!
b) Mi jellemzi a felkilt mondatot! Egsztsd ki a vzlatot!
A felkilt mondattal elssorban _____________________ fejezzk ki.

A felkilt mondat hanglejtse ___________________________.
Megolds
a) Jaj, de nehz a matematika!
Nem rtem a matematikt!
b) A felkilt mondattal elssorban rzelmeinket (indulatainkat) fejezzk ki.

A felkilt mondat hanglejtse enyhn ereszked.
MNY.2.3.10. felismeri s megnevezi a mondatokat logikai minsgk szerint (llt, tagad)
Feladat
Olvasd el figyelmesen az albbi mondatokat!
Gizinek nincs szksge segtsgre.

Peti nem akarta megtudni az eredmnyeket.
A tanr nem szokott elksni az iskolbl.
a) Karikzd be a tagadst kifejez mdostszkat a mondatokban!
b) rjtok le mg egyszer az utols mondatot, de most gy, hogy a hatrozt tagadjtok!
______________________________________________________________________________
Megolds
a) nem, nem
b) A tanr nem az iskolbl szokott elksni.
MNY.2.3.11. mondatelemzskor flismeri s megnevezi a kvetkez szintagmkat: predikatv szerkezet (igei lltmny, hatrozott alany), trgyas szerkezet, hatrozs szerkezet
(hely-, id-, md-, eszkz-, trs-), jelzs szerkezet (minsg-, mennyisg-, birtokos)
Feladat
Keresd meg a kvetkez mondatokban az alany-lltmnyi (predikatv) szszerkezetet! rd a megfelel helyre, majd nevezd is meg fajtjukat!
a) Apm szjbl szp volt az igaz.
alany: _____________________, fajtja: __________________
lltmny: __________________, fajtja: __________________
b) Nem hiszem el.
alany: _____________________, fajtja: __________________
lltmny: __________________, fajtja: __________________
Megolds
a/alany: az igaz fajtja: hatrozott
lltmny: szp volt fajtja: nvszi-igei
b/alany: (n) fajtja: rejtett
lltmny: nem hiszem el fajtja: igei

MNY.2.3.12. flismeri s megnevezi az egyjelents, a tbbjelents, az azonos alak s a rokon rtelm szavakat a jel s a denottum viszonya alapjn
Feladat
Karikzd be, mi a humor forrsa a Romhnyi Jzseftl szrmaz srfeliratban!
Zebra:
Tveds ldozata vagyok.
Az elefnt tkelt rajtam gyalog.
a) rokon rtelm sz
b) hasonl alak sz
c) azonos alak sz
d) tbbjelents sz
Megolds
d) tbbjelents sz

MNY.2.3.13. felismeri, megnevezi a nyelvi rtegeket
Feladat
Kszts diknyelvi rtelmez sztrt! Az albbi szavaknak rd le a kznyelvi s diknyelvi jelentseit!
Kznyelvi jelentse Diknyelvi jelentse

llati
puska
Megolds
Kznyelvi jelentse Diknyelvi jelentse
llati llatokhoz tartoz nagyon j
puska kzi lfegyver tiltott iskolai segdeszkz
vagy hasonl j megoldsok.
MNY.2.3.14. felismeri, megnevezi a stlusrtegeket
Feladat
- gy ltnk akkor is - kezdte az apa. - Nagykovcs Pl btym meslt. Mikor Boszniba jrt. Az okkupcikor. Hogy micsoda grbe hegyek vtak ott Meg ilyesmit. Tantott. Hogy kell hadakozni a
hborba De n nem arra gyeltem, csak a begyes kisjnyra, amk sehogy se akart olyan kzel jnni, hogy megfoghassam a kis kezit gy belt, j tvol a falig n meg nem akartam meg se
moccanni. Ht csak hallgattam A nagyap meg csak meslt, meslt, retteneteseket, hogy beszortottk ket eccer egy pajtba, osztn rjuk gyjtottk, s a bosnykok kint vtak tttt puskval az
udvaron Mg magam is megijedtem. Miatta. Csak azt gondoltam, hogy ki kellett neki szabadulni, ha most is itt l, s mesl.
A szobban mindenki feszlten figyelt, vrtak, hogy szabadult ki az reg Nagykovcs Pl fiatal korban a bosnykok g pajtjbl. Mg Juli is gy meg vt illetdve, hogy odahzdott a Jskhoz.
Egsz testvel rborult, gy hallgatta az apjt. Igaz, a klyha se vilgtott mr megint. Elgett a rzse, s a parzs mr nem vilgt, kivlt, hogy az akcfnak nincs is parazsa.
ltek a settben.
- Mikor a legjobban drukkolunk, mi lesz m: g a pajta, hogy gyn ki Nagykovcs Pl belle, kinyjtom a kezem a settbe. Megfogom a kis Vict Haggya Mn j Most mn azt se bnom, ha
beleg az reg
Nevettek.
1. Olvasd el a fenti szveget! Mely stlusfajthoz tartozik? Keretezd be!
a) tudomnyos
b) szpirodalmi
c) publicisztikai
2. A prbeszdes rszben fknt milyen nyelvi rteghez tartoz szavakat tallsz?
a) tjnyelvi
b) kznyelvi
c) szleng
d) irodalmi nyelvi
Megolds
1. b)
2. a)
A MAGYAR NYELV TRTNETE rszterletein a tanul felismeri s megnevezi:

MNY.2.3.15. felismeri s megnevezi a nyelvtrtneti korszakokat
Feladat
Egsztsd ki a hinyz adatokat!
Korszak Mettl meddig?
a kezdetektl 896-ig
magyar kor
1526-1772
jmagyar kor
Megolds
Korszak Mettl meddig?
smagyar kor
896-tl (honfoglalstl) 1526-ig (mohcsi vszig)
kzpmagyar kor
1772 (magyar felvilgosods) napjainkig
4. IRODALOM
MNY.2.4.1. el tudja klnteni epikus mvekben (a mesket s mtoszokat leszmtva) a m idviszonyait (az elbeszlt idt; az elbeszls idejt; az elbeszlt esemnyek idtartamt),
valamint a befogads idejt
Feladat
llaptsd meg az elz szvegben az elbeszlt id sorrendjt! Jelen - J, mlt - M, rgmlt - RM.
a) _____ A szobban mindenki feszlten figyelt, vrtak, hogy szabadult ki az reg Nagykovcs Pl fiatal korban a bosnykok g pajtjbl.
b) _____ gy ltnk akkor is. Nagykovcs Pl btym meslt.
c) _____ Mikor Boszniba jrt. Az okkupcikor.
d) _____ Mikor a legjobban drukkolunk, mi lesz m: g a pajta, hogy gyn ki Nagykovcs Pl belle, kinyjtom a kezem a settbe.
e) _____ Nevettek.
Megolds
a) __J___ A szobban mindenki feszlten figyelt, vrtak, hogy szabadult ki az reg Nagykovcs Pl fiatal korban a bosnykok g pajtjbl.
b) __M___ gy ltnk akkor is. Nagykovcs Pl btym meslt.
c) _RM___ Mikor Boszniba jrt. Az okkupcikor.
d) __M___Mikor a legjobban drukkolunk, mi lesz m: g a pajta, hogy gyn ki Nagykovcs Pl belle, kinyjtom a kezem a settbe.
e) __J___ Nevettek.
MNY.2.4.2. felfedezi a cm, a mnem, a mfaj s a szerepl kztti sszefggseket
Feladat
Oktber 12. Szerda.

Ezen a napon mr olyan a vr, mint a rosta.
Harminckt napja, hogy lvik sznet nlkl, hol ell, hol htul, hol az egyik oldalon, hol a msikon.
A trk gygoly annyi mr a vrban, hogy ton-tflen botlanak bele. A parasztok nyrfaseprvel verik flre az aprajt az tbl, nehogy az ostrom alatt bukdossanak rajtuk. A nagyjt az gykhoz meg
a falakra hordjk.
Az jbstya meg a fldbstya kztt V bet alak nyls ttong a falon. A tmlcbstya oldala leomlott a mlybe. A fldbstya csupa lyuk, mint a darzsfszek. A Bolyky toronynak csak a kt fala ll. A
szeglettorony olyan, mint a fllrl fldig odvas fa. Palnk csak itt-ott. A bels pletek is kidlt-bedlt, tettlen falak. A palotban csak pp hrom szoba lakhat mg, azokba is beesik az es.
1. A rszlet alapjn nevezd meg a m szerzjt s cmt!

Szez: ____________________________
Cm: ______________________________
2. A rszlet els sorban olvashat dtumbl hinyzik az vszm. Karikzd be az albbiak kzl a megfelel vszm eltti bett!
a) 1452
b) 1552
c) 1652
Megolds
1. Grdonyi Gza: Egri csillagok
2. b) 1552
Feladat
Ptold a tblzat hinyz rszeit!
SZERZ A M CME MFAJA
Arany Jnos letkp
Jnos vitz
Tskevr
ismeretlen Kmves Kelemenn
Az utols nomd pulijai riport
Nick Hornby essz
Megolds
Csaldi kr
Petfi Sndor, elbeszl kltemny
Fekete Istvn, regny
ballada
Nmeth Istvn
Csak egy jabb szombat
MNY.2.4.3. a szvegrszletek, a hsk s a helyzetek alapjn felismeri a mnemet s a mfajt
Feladat
Olvasd el figyelmesen a szveget!
1. Mely mfajokhoz s mnemhez ktdnek Grendel Lajos szerint Tolnai Ott versciklusai? Nevezd meg a kt mfajt s azt a mnemet, amelybe az adott kt mfaj tartozik!
Tolnai Ott korai kltszete a 20. szzadi lra szles skljn szlal meg. Verseinek uralkod tnust az lbeszd spontaneitsra val rhangolds hatrozza meg, tovbb a versmondatok
fellaztsa, a mersz kpzettrstsok, az rsjelek s a rm kikszblse.
Az letm tovbbi szakaszban, klnsen a kilencvenes vektl, br a nyelv, a versbeszd alapjaiban nem vltozik, egy mikrorszletekben mrhetetlenl gazdag magnmitolgit pt fel, szkebb
ptrijnak, szak-Bcsknak valsgelemeibl, ha gy tetszik, a vidk vidkbl. A ciklusteremts szndka korbban sem volt idegen mvszi vilgtl, ezekben a ktetekben azonban egy
lehetsges regny tredkeiv llnak ssze a szvegek, melyeket egy-egy regnyfszereplnek is tekinthet szemly (Wilhelm, Csth Gza) s a mindegyikben azonos epikai tr forraszt ssze.
Wilhelm amolyan falubolondja, alakja s az t krlvev figurk megkzeltse lefokoz, a szveg anekdotaszer.
(Grendel Lajos nyomn)
Mfaj: __________________________ ______________________ Mnem: ______________________

2. Nevezz meg egy versciklust! A szerz nevt s a ciklus cmt rd a vonalra!
____________________________________________________________________________________
Megolds
1. Regny (egy lehetsges regny tredkei) s anekdota. Mnem: epika

2. Pl. Tolnai Ott: Wilhelm-dalok (a szvegbl), Kosztolnyi Dezs: A szegny kisgyermek panaszai stb.
Feladat
Az id szp verfnyes volt, s a fahords is gy megindult, hogy alig gyztem kormnyozni a sok szekeres embert, aki mind kevesebbet akart a kiszabott rnl fizetni, de tbbet akart a rendesnl a
szekrre rakni. Az n emberem is visszajtt, vagyis ama szekeres, aki a btorzatot hozta volt, s akinek ft grtem olvasmnyok ellenben. A tarisnyjbl nhny knyvet s fzeteket vett el, s gy
szlt:
- Ez sok ft r, h!
Azt feleltem neki, hogy vrjon, amg mindenki elmegy, mert meg akarom aprra nzni a lelki tpllkot. Valjban azonban marasztottam a vgire, mert msok eltt nem akartam vsrolni vle. Amikor
aztn mindenki elment, megnztem a knyveket.
(Tamsi ron: bel a rengetegben)
A rszlet alapjn hatrozd meg a szveg mnemt s mfajt!

Mneme: _______________________
Mfaja: ________________________
Megolds
Mneme: epika
Mfaja: regny
MNY.2.4.4. megklnbzteti az tmeneti mfajokat (ballada)
Feladat
Rzsa Sndor Brsony lovt nyergeli,

Harminchrom lovas zsandr keresi;
Rzsa Sndor se veszi ezt trfra,
Felugrik a Brsony nev lovra.
- Korcsmrosn, adjon isten j napot!

Nem jrtak itt magyar lovas zsandrok?
- Nem jrtak itt magyar lovas zsandrok,
Most mentek el a szegedi betyrok.
- Korcsmrosn, tltsn bort a kupba,

Szolgljt kldje ki istrzsra!
Szolglja fut be egyszer nagy ijedve:
- Kilenc zsandr j fel ezen sietve! -
Rzsa Sndor se veszi ezt trfra,

Kiugrik a kamarici pusztba;
Lova lba megbotlik egy gdrbe,
Ott fogtk el Rzsa Sndort fektbe.
- Azon krem zsandrkplr uramot:

Szabaditsa br a jobbik karomot! -
De a kplr nem hallgatott szavra,
Mind a kilenc beleltt a karjba.
Rzsa Sndort viszik, viszik felfel,

Kamarica gyszos kapuja fel.
Vros, vros, srga vros, de srga!
Abba vagyon Rzsa Sndor bezrva.
llaptsd meg, mi a mfaja a fenti szvegnek! Keretezd be a helyes vlaszt!
a) mballada
b) npballada
c) hsi nek
d) elbeszl kltemny
Megolds
b)
MNY.2.4.5. felismeri az irodalomtudomnyi szempontbl vizsglt mfajokat (emlkirat, letrajz, nletrajz, napl, tirajz, sci-fi, fantasy)
Feladat
Jzsef Attila: Curriculum vitae
1905-ben szlettem, Budapesten, grgkeleti valls vagyok. Apm - nhai Jzsef ron - hromesztends koromban kivndorolt, engem pedig az Orszgos Gyermekvd Liga csdre adott
nevelszlkhz. Itt ltem htves koromig, mr ekkor dolgoztam, mint ltalban a falusi szegny gyerekek - disznpsztorkodtam. Htesztends koromban anym - nhai Pcze Borbla - visszahozott
Budapestre, s beratott az elemi iskola II. osztlyba. Anym mosssal s takartssal tartott el bennnket, engem s kt nvremet. Hzaknl dolgozott, odajrt reggeltl estig, s n szli felgyelet
nlkl iskolt kerltem, csibszkedtem. A harmadikos olvasknyvben azonban rdekes trtneteket talltam Attila kirlyrl, s rvetettem magam az olvassra. Nem csupn azrt rdekeltek a hun
kirlyrl szl mesk, mert az n nevem is Attila, hanem azrt is, mert csdn nevelszleim Pistnak hvtak. A szomszdokkal val tancskozs utn a flem hallatra megllaptottk, hogy Attila nv
nincsen. Ez nagyon megdbbentett, gy reztem, hogy a ltezsemet vontk ktsgbe. Az Attila kirlyrl szl mesk flfedezse, azt hiszem, dnten hatott ettl kezdve minden trekvsemre, vgs
soron taln ez az lmnyem vezetett el az irodalomhoz, ez az lmny tett gondolkodv, olyan emberr, aki meghallgatja msok vlemnyt, de magban fllvizsglja; azz, aki hallgat a Pista nvre,
mg be nem igazoldik az, amit maga gondol, hogy Attilnak hvjk.
Kilencves koromban kitrt a vilghbor, egyre rosszabbul ment a sorunk. Kivettem a rszemet az zletek eltt val lldoglsokbl - volt gy, hogy este kilenc rakor odalltam az lelmiszerzem eltt
vrakoz sorba s reggel fl nyolckor, mikor mr sorra kerltem volna, jelentettk ki az orrom eltt, hogy nincs tbb zsr. gy segtettem anymnak, ahogyan tudtam. Vizet rultam a Vilg moziban. Ft
s szenet loptam a Ferencvrosi plyaudvarrl, hogy legyen fteni valnk. Sznes paprforgkat csinltam s rustottam a jobb sorsban l gyerekeknek. Kosarakat, csomagokat hordtam a
vsrcsarnokban stb. 1918 nyarn Abbziban dltem a Kroly kirly fle gyermeknyaraltatsi akci jvoltbl. Anym mr betegeskedett, mhdaganata tmadt, s ekkor n magam jelentkeztem a
Gyermekvd Lignl - gy rvid idre Monorra kerltem. Visszatrvn Budapestre jsgot rultam, blyegekkel, majd kk, fehr s postapnzzel kereskedtem, mint egy kis bankr. A romn megszlls
alatt kenyeresfi voltam az Emke kvhzban.
1919 karcsonyn meghalt anym. Gymomm az rvaszk sgoromat, a most elhunyt Makai dn doktort nevezte ki. () Mr megjelentek els verseim is, 17 ves koromban rt kltemnyeimet a
Nyugat publiklta. Csodagyereknek tartottak, pedig csak rva voltam.
Keretezd be, mely mfajhoz tartozik a fenti szvegrszlet!
a) nletrajz
b) levl
c) letrajz
d) emlkirat
Megolds
a)
MNY.2.4.6. felismeri a kvetkez alakzatokat: metafora, szimblum, allegria, thajls
Feladat
A "kpletes beszd" pardija fedezhet fel Varr Dniel Metr cm versnek kvetkez kt versszakban. rd be a megfejtst (a ketts jelentsre utal alakzat nevt) a kihagyott helyre! (A rmkplet
segt a feladat megoldsban).
S mg kattog egyre tvolabb

haladva lent a metr,
halkan kattog a br alatt
az ember szve dett.
, br ne kne lgnia,
fladva minden elvt!
Ez itt egy ,
ha nem tnt volna fel mg.
Megolds
allegria
MNY.2.4.7. felismeri a motvumokat, a kompozcit, a formai jegyeket, a hsk jellemt s a szereplk rendszert, a prbeszdet, a monolgot, bels monolgot (njellemz beszd)
Feladat
- gy ltnk akkor is - kezdte a trtnetet az apa. - Nagykovcs Pl btym meslt. Mikor Boszniba jrt. Az okkupcikor. Hogy micsoda grbe hegyek vtak ott Meg ilyesmit. Tantott. Hogy kell
hadakozni a hborba De n nem arra gyeltem, csak a begyes kisjnyra, amk sehogy se akart olyan kzel jnni, hogy megfoghassam a kis kezit gy belt, j tvol a falig n meg nem akartam
meg se moccanni. Ht csak hallgattam A nagyap meg csak meslt, meslt, retteneteseket, hogy beszortottk ket eccer egy pajtba, osztn rjuk gyjtottk, s a bosnykok kint vtak tttt
puskval az udvaron Mg magam is megijedtem. Miatta. Csak azt gondoltam, hogy ki kellett neki szabadulni, ha most is itt l, s mesl.
A szobban mindenki feszlten figyelt, vrtak, hogy szabadult ki az reg Nagykovcs Pl fiatal korban a bosnykok g pajtjbl. Mg Juli is gy meg vt illetdve, hogy odahzdott a Jskhoz.
Egsz testvel rborult, gy hallgatta az apjt. Igaz, a klyha se vilgtott mr megint. Elgett a rzse, s a parzs mr nem vilgt, kivlt, hogy az akcfnak nincs is parazsa.
ltek a settben.
- Mikor a legjobban drukkolunk, mi lesz m: g a pajta, hogy gyn ki Nagykovcs Pl belle, kinyjtom a kezem a settbe. Megfogom a kis Vict Haggya Mn j Most mn azt se bnom, ha
beleg az reg
Nevettek.
1. Keretezd be, hnyfle kzlsmd tallhat a fenti szvegben!
a) elbeszl
b) ler
c) prbeszd
2. Kik a jelenbeli trtnet szerepli?
a) Nagykovcs Pl
b) a bosnykok
c) Juli
d) Jska
e) az apa
3. Beszde alapjn jellemezd az apt!

__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Megolds
1. a), c)
2. c), d), e)
3. J kedly, megrt, szinte, egyszer, de jszv. De mindenfajta eredeti megltst is el kell fogadni.
MNY.2.4.8. klnbsget tesz a szveg cselekmnynek sszefoglalsa s a szveg rtelmezse kztt
Feladat
1. A regny bel sorst ksri vgig, s gy fejldsregny, ugyanakkor pikareszk is. bel napjait az elemi ltkzdelem, a megmaradsrt val harc mozgatja, de az elemi kalandvgy is munkl benne.
Csavaros szjrs ember, s ez a legfbb fegyvere a kiszolgltatottsgban. Egyszerre hat r a tisztessges munka morlja s az gyeskeds, s egyszerre kamasz s felntt ember.
2. Szakllas belt, egy tizent ves szkely fit desapja elszegdteti erdpsztornak a Hargitra. Az a feladata, hogy rizze a kivgott ft, s ha vsrlk jnnek, szmla ellenben adja el nekik. A fi
tallt kutyjval, kt tykkal, egy kecskvel s egy macskval tlti napjait. Egyik erdei stja alkalmval puskkat s nagy vaskrtket tall. Az egyik vaskrte al tzet rak, majd nemsokra hatalmas
robbanst hall. Visszatrve a helysznre nagy puszttst lt. De nem bnkdik, hanem rl, mert a viharban kidlt fkat eladhatja, s a pnzt megtarthatja.
Olvasd el a fenti szveget, s llaptsd meg, melyik szl Tamsi ron bel a rengetegben cm regnynek cselekmnyrl, s melyik rtelmezi azt! rd be a szmot a megfelel helyre!
A regny cselekmnyt a(z) ____ szm rszlet ismerteti, a(z) ____ szm rszlet pedig a szveget rtelmezi.
Megolds
A regny cselekmnyt a(z) 1. szm rszlet ismerteti, a(z) 2. szm rszlet pedig a szveget rtelmezi.
MNY.2.4.9. kpes olvasmnynapl vezetsre *

MNY.2.4.10. felismeri a komikum vltozatait (humor, irnia)
Feladat
Olvasd el Petfi Sndor versnek els kt versszakt!
Petfi Sndor: Pat Pl r
Mint eltkozott kirlyfi Roskadflben van a hz,
Tl az perencin, Hmlik le a vakolat,
l magban a falujban S a szl egy darab fdllel
Pat Pl r mogorvn. Mr tudj isten hol szalad;
Be ms lenne most az let, Javtsuk ki, mert maholnap
Ha egy ifj felesg... Pallsrl nz be az g...
Kzbevgott Pat Pl r: Kzbevgott Pat Pl r:
"Ej, rrnk arra mg!" "Ej, rrnk arra mg!"
1. Milyen tulajdonsgt ismerjk meg a versbl Pat Pl rnak?

_____________________________________________________________
2. A komikumnak mely vltozata jelenik meg a versben?

_____________________________________________________________
3. Mi a komikum forrsa?
______________________________________________________________
Megolds
1. restsg, lustasg
2. szatra
3. tlzs
MNY.2.4.11. felismeri a szonettet s a kpverset
Feladat
Olvasd el figyelmesen Vargha gnes kpverst!

a) Mi a kapcsolat az albbi kpvers "tartalma" s a szveg megjelentse kztt?
_______________________________________________________________
b) Milyen jelzvel tudnd jellemezni legjobban a kltemny hangulatt?
_______________________________________________________________
Megolds
a) A szvegforma egy kvscsszt brzol, a vers a kvzs rmeirl szl.
b) megnyugtat, rmteli, gondtalan stb.
Feladat
A versszakok s a verssorok szma alapjn hatrozd meg Babits Mihly versnek versformjt!
Csak n birok versemnek hse lenni,

els s utols mindenik dalomban:
a mindensget vgyom versbe venni,
de mg tovbb magamnl nem jutottam.
S mr azt hiszem: nincs rajtam kvl semmi,
de hogyha van is, Isten tudja hogy' van?
Vak diknt diban zrva lenni
s trsre vrni beh megundorodtam.
Bvs krmbl nincsen md kitrnm.

Csak nylam szkhet rajta t: a vgy -
de jl tudom, vgyam sejtse csalfa.
n maradok: magam szmra brtn,

mert n vagyok az alany s a trgy,
jaj n vagyok az mega s az alfa.
(Babits Mihly: A lrikus epilgja)
Versformja: _____________________
Megolds
szonett
Az albbi meghatrozsok a tanulk halad szint tudst s kszsgeit hatrozzk meg.

MNY.3.1.1. eljut a hosszabb s sszetettebb szvegek megrtsig
Feladat
Olvasd el az albbi szveget, majd felelj a krdsre!

Lad Jnos
dn vagy Jen?
(rszlet)
Pr vvel ezeltt a msorjsg A persely cm tvkomdia szerzjt dn Labiche nven tntette fel, s ezt a beharangozban meg is indokolta, a kvetkezkpp: "Ha mr mindenkit honostottunk, a
szerzt sem hagyhatjuk ki a sorbl: Eugne-bl dn-re kereszteltk, mivel eredetileg ez volt a magyar megfelelje." Ez a megjegyzs tbb rdihallgatt felbolydtott. Telefonok, levelek sokasga emelt
szt a nyelvmvel kznsgszolglatnl az ellen, hogy a francia Eugne keresztnevet a sznmfordt az dn-nel azonostotta.
m a nvkutat szerint neki volt igaza! Az Eugn magyar megfelelje eredetileg valban az dn volt, csak ksbb kapcsoltk a trzsnvi eredet Jen utnvhez. Az dn eredetije ugyanis egy
Ewden-nek rt nv volt, melyet egy Anjou-korabeli okiratbl bnysztak el. Ekkori ejtse valsznleg Eugyn volt, s gy a ksbbi Eugn-nel azonosnak tekinthet. Az Ewden nevet Szchenyi Istvn
dn-nek olvasta, s 1839-ben szletett finak ezt az dn nevet rgi magyar nvknt adta keresztnvl. Szchenyi ugyanis hve volt a rgebben Bod Pter ltal kezdemnyezett keresztnv-magyart
mozgalomnak. Ezzel az Ewden nv elszakadt az Eugn-tl. Az dn-nel ezutn az Edmond, Edmund nevet magyartottk, az Eugn-t pedig a Jen-vel. gy kapcsoldik teht az dn a Jenhz, s ez
az alapja a nvtvesztsnek, amely Jkai hseinl, a Baradlay fiknl vgzetes tveds okozjv vlik. Liska Dnes fordtsa teht megfelel a nvtrtneti tnyeknek.
rd le a szveg alapjn, mirt lett az dn helyett az Eugn magyar megfelelje a Jen!
__________________________________________________________________
__________________________________________________________________
__________________________________________________________________
__________________________________________________________________
__________________________________________________________________
Megolds
Eredetileg az dn volt az Eugn megfelelje, de Szchenyi Istvn az Anjou-korabeli okiratbl elkerlt Ewden nevet, amelyet valsznleg Eugynknt ejtettek, dnnek olvasta. Eddig az Ewden s az
Eugyn ugyanaz a nv volt, 1839-tl azonban az Ewden nv elszakadt az Eugn-tl. Az Edmond, Edmund neveket dnnel, az Eugnt pedig a Jenvel magyartottk.
Feladat
Olvasd el az albbi meghatrozst, s llaptsd meg, melyik mfajra vonatkozik! A mfaj nevt vonallal helyettestettk. Mit rnl a vonalra?
Rvid, egyszer szerkeszts lrai kltemny, egyetlen rzelmet (vidmsg, bnat, hazaszeretet, btorsg stb.) fejez ki, gyakori benne a visszatr, refrnszer sor, s vgzdhet vratlan fordulattal
(csattanval). Tmit tekintve van vallsos, hazafias, szerelmi, csata s bor, vagy betyr_____, st dik_____, blcs_____, katona_____ stb. Eredet szerint ltezik np____ (szerzje ismeretlen) s
m____, amely ismert szerz rzelmeit fejezi ki.
(Szilgyi V. Ferenc: Irodalmi alapfogalmak)
A mfaj neve: _________________
Megolds
dal
MNY.3.1.3. kpes a kulcsszavak, ttelmondatok kiemelsre, rezm sszelltsra
Feladat
Olvasd el rkny Istvn kvetkez egypercest!
a) llaptsd meg az egyperces novella kulcsszavait! Vlassz ki kzlk kettt, amelyet lersz!
Szakmai nrzet
Engem kemny fbl faragtak!

Tudok magamon uralkodni.
Nem ltszott rajtam semmi, pedig hossz vek szorgalmas munkja, tehetsgem elismerse, egsz jvm forgott kockn.
llatmvsz vagyok - mondtam.

- Mit tud? - krdezte az igazgat.
- Madrhangot utnzok.
- Sajnos - legyintett -, ez kiment a divatbl.
- Hogyhogy? A gerle bgsa? A ndiverb cserregse? A frj pitypalattyolsa? A sirly vijjogsa? A pacsirta neke?
- Passz - mondta unottan az igazgat.
Ez fjt. De azt hiszem, nem ltszott rajtam semmi.
A viszontltsra - mondtam udvariasan, s kirepltem a nyitott ablakon.
Kulcsszavak: _____________________ _______________________
b) rd le nhny mondatban, hogyan rtelmezed az egyperces zrmondatt, a kirepls mozzanatt!
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
Megolds
a) Pl. llat(mvsz), madrhang, repls, tehetsg, elavultsg stb.

b) Pl. az elbeszl azonosul mvszetvel, madrr vltozik, szakmai nrzetnek kvetkezmnye stb.
MNY.3.1.4. adott szempontok szerint vlogat olvasssal kpes adatokat kiszrni sszetettebb s hosszabb szvegbl, valamint szvegkzi sszefggseket keresni
Feladat
Arany Jnos a Toldit a Kisfaludy Trsasg plyzatra 1846-ban rta meg. 1847-ben kttt letre szl bartsgot Petfi Sndorral, aki gy ltta Arany Jnos elbeszl kltemnyt:
() Dalod, mint a pusztk harangja, egyszer,
De oly tiszta is, mint a pusztk harangja,
Melynek csengse a rnkon keresztl
Vndorol, s a vilg zaja nem zavarja. ()
Arany Jnos mve Toldi Lrinc fiairl, az ellenttkrl szl. Megtudjuk, hogy Miklst "rkalelk" btyja paraszti sorba tasztja. A kisebbik gyermek legfbb vgya: vitzz lenni. Sok viszontagsgot kell
lekzdenie Miklsnak, mg Lajos kirly vitzei kz fogadja.
Felvetdik a krds: honnan, mifle forrsokbl mertett a Toldi rja? Ilosvai Selymes Pter histris neke mellett a Nagyszalontn hallott des rege, a Toldi csald trtnete is hatssal lehetett r.
Olvasd el a fenti szveget, s vlaszolj a krdsekre:
1. Toldi megrsa utn hny vvel kttt bartsgot Petfi s Arany Jnos?
_____________________________________________________
2. Mire vonatkozik a kvetkez llts: "Dalod, mint pusztk harangja, egyszer"? Keretezd be!
a) Petfi kltszetre.
b) Arany Jnos egsz kltszetre.
c) A Toldi cm elbeszl kltemnyre.
3. Milyen forrsok alapjn rta meg Arany Jnos a Toldit? Sorold fel mindkettt!
_____________________________________________________
_____________________________________________________
4. Ki lltja, hogy a Toldi csald trtnete "des rege"? Keretezd be!
a) Petfi Sndor
b) Ilosvai Selymes Pter
c) Arany Jnos
d) A fenti tanulmny rja.
Megolds
1. Egy vvel.
2. c)
3. Ilosvai Selymes Pter histris neke, a Toldi csald trtnete.
4. d)
MNY.3.1.5. kpes sszetettebb tblzatok, grafikonok, diagramok vizsglatra s rtelmezsre
Feladat
Az albbi bra azt mutatja, milyen szalkotsi mdokkal jttek ltre legjabb magyar szakszavaink. Vizsgld meg figyelmesen a grafikont, s llaptsd meg, melyik szalkotsi mddal jtt ltre legtbb s
melyikkel a legkevesebb j szakszavunk!
(Minya Kroly: Mai magyar szaknyelvjts)
Legtbb j szaksz _____________________________ jtt ltre.

(milyen szalkotsi mddal?)
Legkevesebb j szaksz _________________________ jtt ltre.
(milyen szalkotsi mddal?)
Megolds
szsszettellel
betszalkotssal
MNY.3.2.1. kpes rvel szveg alkotsra
Feladat
Gyzd meg a bartodat (bartndet) hrom rvvel, hogy rdemes elolvasnia az ltalad ajnlott knyvet! Nevezd meg az ltalad vlasztott knyv szerzjt s cmt is!
"Nekem nagyon tetszett, olvasd el te is!"

A knyv szerzje s cme: _____________________________________
rveid: ____________________________________________________________
__________________________________________________________________
__________________________________________________________________
__________________________________________________________________
__________________________________________________________________
__________________________________________________________________
__________________________________________________________________
Megolds
A szveg elfogadhat, ha
- a feladatnak megfelel a szveg tartalma,
- a tanul rvelse eredeti, tletes, egyni,
- stlusa, szhasznlata megfelel a kznyelvinek,
- mondatai nyelvhelyessgi szempontbl elfogadhatak.
MNY.3.2.2. kpes knyv-, filmismertet, sznhzkritika, riport s interj rsra
Feladat
Olvasd el figyelmesen az albbi szveget, majd karikzd be a helyes vlasz eltti bett!
Tolnai Ott htfn lesz 70 ves. Szletsnapja eltt, az idei nnepi knyvhtre jelent meg a zEtna-Basiliscus
kiadsban Vilgttorony elad cm ktete, amelyben az albbi mondat is olvashat: Nzni az Adrit - mint
radiklis program.
- A knyv mintha ezen klti program przai apolgijaknt rdott volna, egy Tolnairl kszl portrfilm
(Hartyndi Jen s Villnyi Lszl) adriai forgatst nyomon ksr elbeszlsben s csapong vallomsban -
az letm tmbjbl kiemelt "festett-vz prz"-ban a klt vzlmnyt, a forrs, a Tisza, a delta, az Adria
irnti szimbiotikus kapcsolatignyt s ezek mvszi, valamint alkotsra sztnzen erotikus vonzatait
fogalmazza meg - rja egyebek kztt Fekete J. Jzsef irodalomkritikus a Nagyts 2010/26-os szmban.
(Magyar Sz)
A fenti szveg:
a) filmismertet,
b) riport,
c) knyvismertet.
Megolds
c)
MNY.3.2.3. kpes hosszabb s/vagy sszetettebb szvegek rezmjnek sszelltsra
Feladat
Olvasd el a kvetkez szvegrszleteket, majd lltsd ssze a rezmjt!
Forgcs Tams: Macska
1. Akrcsak a kutya, a macska is igen sok szlsmondsban szerepel. Wander tktetes nmet nyelv frazeolgiai sztra tbb mint 1000 olyan szlst, illetve kzmondst sorol fel, amelyekben a
macska elfordul, de O. Nagy Gbor szls- s kzmondsgyjtemnyben is 87, Margalitsnl pedig 174 sztri egysg tallhat a macska cmsz alatt. Ezek egy rsze a macsknak tulajdontott
jellemvonsokkal kapcsolatos.
2. A macsknak rendkvli kpessgeket is tulajdontanak, gy azt is, hogy kpes elre megrezni bizonyos esemnyek bekvetkeztt. Gyr krnykn pldul azt tartjk, hogy ha mosdik a macska,
vendg megy a hzhoz, a Szilgysgban pedig kedvez eljel, ha a lnyos hzhoz ltogatba rkez fiatalemberhez hozzdrglzik a macska. A macska mosdst egybknt Nmetorszgban is
ltogat rkeztnek tudjk be: attl fggen, hov nz, illetve hogy melyik testrszt tisztogatja, arra is lehet kvetkeztetni, hogy ni vagy frfi vendg jn, illetve hogy vratlan vagy messzi vendg.
A macska teht "kpes elre jelezni az est". A zivatart s az gzengst viszont nem szereti, ilyenkor elgg ijedt kpet vg. Ezrt is mondjk, ha valakinek klns fintor van az arcn, hogy gy nz,
mint a macska, amikor mennydrg.
3. Mindezek mellett a macskt rendkvl szvs s gyes llatnak tartjk. Amennyire ltalnos az a vlekeds, hogy ha leejtnk egy szelet vajas kenyeret, akkor szinte biztos, hogy a megkent fele fordul
a fld fel, legalbb annyira ltalnos az a vlemny is, hogy a macska viszont mindig a talpra esik. Ezt a ttelt egybknt Limpach-Hoffmann szerint lltlag elszr i. e. 300-ban egy hindu blcsel
llaptotta meg.
4. Az, hogy a macsknak ennyi lete van, taln azzal is sszefgg, hogy nagyon vatos. Pldul ha forr telt adnak elje, nem esik neki falnk mdon, hanem csak jrkl krbe, s szagolgatja
5. Mivel a fekete macska az rdg cimborjnak szmtott, a megjelenst rossz mennek tartottk. Ha teht tmegy elttnk egy fekete macska, az rosszat jelent, aznap nem lesz szerencsnk (igaz,
egyes vlemnyek szerint csak a balrl jobbra tart fekete macska jelent igazi bajt). Maga a hiedelem azonban nem ktdik szorosan a macskhoz, a nmetben a nyllal val tallkozst is rossz
mennek rtkelik.
________________________________________________________________
________________________________________________________________
________________________________________________________________
________________________________________________________________
________________________________________________________________
Megolds
Szrje ki a szveg lnyeges informciit!
MNY.3.2.4. helyesen alkalmazza a bekezdseket, ismeri a cm- s alcmads stratgiit, a szveg rszei kztti logikai kapcsolatokat
Feladat
Olvasd el a kvetkez szvegrszleteket, majd felelj a krdsekre!
Forgcs Tams: Macska
1. Akrcsak a kutya, a macska is igen sok szlsmondsban szerepel. Wander tktetes nmet nyelv frazeolgiai sztra tbb mint 1000 olyan szlst, illetve kzmondst sorol fel, amelyekben a
macska elfordul, de O. Nagy Gbor szls- s kzmondsgyjtemnyben is 87, Margalitsnl pedig 174 sztri egysg tallhat a macska cmsz alatt. Ezek egy rsze a macsknak tulajdontott
jellemvonsokkal kapcsolatos.
2. A macsknak rendkvli kpessgeket is tulajdontanak, gy azt is, hogy kpes elre megrezni bizonyos esemnyek bekvetkeztt. Gyr krnykn pldul azt tartjk, hogy ha mosdik a macska,
vendg megy a hzhoz, a Szilgysgban pedig kedvez eljel, ha a lnyos hzhoz ltogatba rkez fiatalemberhez hozzdrglzik a macska. A macska mosdst egybknt Nmetorszgban is
ltogat rkeztnek tudjk be: attl fggen, hov nz, illetve hogy melyik testrszt tisztogatja, arra is lehet kvetkeztetni, hogy ni vagy frfi vendg jn, illetve hogy vratlan vagy messzi vendg. A
macska teht "kpes elre jelezni az est". A zivatart s az gzengst viszont nem szereti, ilyenkor elgg ijedt kpet vg. Ezrt is mondjk, ha valakinek klns fintor van az arcn, hogy gy nz, mint
a macska, amikor mennydrg.
3. Mindezek mellett a macskt rendkvl szvs s gyes llatnak tartjk. Amennyire ltalnos az a vlekeds, hogy ha leejtnk egy szelet vajas kenyeret, akkor szinte biztos, hogy a megkent fele fordul
a fld fel, legalbb annyira ltalnos az a vlemny is, hogy a macska viszont mindig a talpra esik. Ezt a ttelt egybknt Limpach-Hoffmann szerint lltlag elszr i. e. 300-ban egy hindu blcsel
llaptotta meg.
4. Az, hogy a macsknak ennyi lete van, taln azzal is sszefgg, hogy nagyon vatos. Pldul ha forr telt adnak elje, nem esik neki falnk mdon, hanem csak jrkl krbe, s szagolgatja...
5. Mivel a fekete macska az rdg cimborjnak szmtott, a megjelenst rossz mennek tartottk. Ha teht tmegy elttnk egy fekete macska, az rosszat jelent, aznap nem lesz szerencsnk (igaz,
egyes vlemnyek szerint csak a balrl jobbra tart fekete macska jelent igazi bajt). Maga a hiedelem azonban nem ktdik szorosan a macskhoz, a nmetben a nyllal val tallkozst is rossz
mennek rtkelik.
Bibliogrfia
Dmtr Tekla 1981: A magyar np hiedelemvilga. Corvina Kiad, Budapest

Hadrovics Lszl 1995: Magyar frazeolgia. Trtneti ttekints. Akadmiai Kiad, Budapest
Kiss Gbor 1999: Magyar szkincstr. Tinta Knyvkiad, Budapest
Magay Tams 1999: Angol s amerikai kifejezsek sztra. Akadmiai Kiad, Budapest
O. Nagy Gbor 1979: Mi fn terem? Gondolat Kiad, Budapest
Paczolay Gyula 1997: Eurpai kzmondsok 55 nyelven arab, perzsa, szanszkrit, knai s japn megfelelkkel. Veszprmi Nyomda Rt., Veszprm
Smith, William George szerk. 1963: Oxford Dictionary of English Proverbs. Oxford at the Clarendon
Tth Bla 2002. Szjrul szjra: a magyarsg szll igi. Reprint kiads. Akadmiai Kiad, Budapest
Vikr Bla 1899: Somogy megye npkltse. Ethnographia X. 25-34.
Wander, Karl Friedrich Wilhelm 1867-1880: Deutsches Sprichwrter-Lexikon. Leipzig
Krdsek:
1. Melyik megszmozott szerkezeti egysghez kapcsoldnak a kvetkez szlsok? rd a szls mell a megfelel szvegegysg szmt!
a) Kerlgeti, mint macska a forr kst. ________
b) Mosdik a macska, es lesz. ________
c) A macska mindig a talpra esik. ________
d) Minden macska fekete jszaka. ________
e) Alamuszi macska nagyot ugrik. ________
2. Mit fedeztl fel a fenti szvegben? Karikzd be a helyes vlasz eltti bett!
a) lbjegyzet
b) bibliogrfia
c) alcm
d) cm
3. Keresd ki, hogy mikor jelent meg Tth Bla knyvnek reprint, azaz hasonms kiadsa!
A kiads ve: _______________
4. Keresd ki, hogy ki a szerzje a Mi fn terem? cm knyvnek!

A knyv szerzje: ___________________
Megolds
1. a) 4., b) 2., c) 3., d) 5., e) 1.
2. b, d
3. 2002.
4. O. Nagy Gbor
MNY.3.2.5. ismeri s kvetkezetesen alkalmazza a helyesrsi alapelveket, valamint a helyesrsi szablyok tbbsgt (Helyesen jelli a hossz s rvid hangokat a thangvltst
mutat fnevek s igk esetben is, a hangkapcsolatokat, helyesen rja a tulajdonneveket, a fldrajzi nevek bonyolultabb eseteit, az -i kpzs mellkneveket, az igekts igk, a
nvuts szerkezetek, az alanyos, trgyas, hatrozs s birtokos szszerkezetek, sszettelek helyesrst nem vti el, sszetett mondatok rsakor tbbnyire jl kzpontoz.)
Feladat
rd helyesen a vonalra a tagolatlanul rt tulajdonneveket, valamint -i vagy -beli kpzs alakjukat!
magyarnyelvtudomnyitrsasg, nyelvmvelkzisztr, azest (folyirat), velencecukrszda, bagolyutca, aranyjnos
tulajdonnv -i vagy -beli kpzs alak
__________________________ __________________________
__________________________ __________________________
__________________________ __________________________
__________________________ __________________________
__________________________ __________________________
__________________________ __________________________
Megolds
Magyar Nyelvtudomnyi Trsasg magyar nyelvtudomnyi trsasgi
Nyelvmvel kzisztr Nyelvmvel kzisztr-beli
Az Est Az Est-beli
Velence cukrszda Velence cukrszdai

Bagoly utca Bagoly utcai
Arany Jnos Arany Jnos-i

MNY.3.3.1. reproduklja a magnhangzk felosztst az idtartam, az ajakmkds s a nyelv vzszintes mozgsa szerint
Feladat
Tltsd ki a tblzatot!
A MAGNHANGZK FELOSZTSA A KIEJTS IDTARTAMA SZERINT
RVID HOSSZ
Megolds
A MAGNHANGZK FELOSZTSA A KIEJTS IDTARTAMA SZERINT
RVID HOSSZ
a, e, i, o, , u, , , , , , ,
Feladat
A MAGNHANGZK FELOSZTSA AZ AJAKMKDS SZERINT
AJAKKEREKTSES AJAKRSES
Megolds
A MAGNHANGZK FELOSZTSA AJAKMKDS SZERINT
AJAKKEREKTSES AJAKRSES
a, o, , , , u, , , , e, , i,
Feladat
A MAGNHANGZK FELOSZTSA A NYELV VZSZINTES MOZGSA SZERINT
MAGAS MLY
Megolds
A MAGNHANGZK FELOSZTSA A NYELV VZSZINTES MOZGSA SZERINT
MAGAS MLY
e, , i, , , , , a, , o, , u,
MNY.3.3.2. ismeri s alkalmazza a hangrend s illeszkeds trvnyt
Feladat
A felsorolt toldalkokat kapcsold a szavakhoz!
-ig, -nak, -nek, -rl, -rl, -hoz, -hez, -hz,
verb: ______________ ____________ ______________ _____________
sirly: ______________ ____________ ______________ _____________
slyom: _____________ _____________ ______________ _____________
Miutn megoldottad a feladatot, egsztsd ki a szablyt!
A toldalkok lehetnek egyalakak (pl. _____), vagy _______________ alakak (pl. -rl, -rl), s ___________________ alakak (pl. _________________). A tbbalak toldalkok kzl a magas
hangrend szavakhoz a _____________________ hangrend, a mly hangrend szavakhoz _________________hangrend, a vegyes hangrend szavakhoz tbbnyire _______________ hangrend
toldalk jrul.
Megolds
verb: verbig, verbnek, verbrl, verbhez
sirly: sirlyig, sirlynak, sirlyrl, sirlyhoz
slyom: slyomig, slyomnak, slyomrl, slyomhoz
A toldalkok lehetnek egyalakak (pl. -ig), vagy ktalakak (pl. -rl, -rl), s hromalak- ak (pl. -hoz, -hez, -hz). A tbbalak toldalkok kzl a magas hangrend szavakhoz a magas hangrend, a
mly hangrend szavakhoz mly hangrend, a vegyes hangrend szavakhoz tbbnyire mly hangrend toldalk jrul.
MNY.3.3.3. felismeri a rszleges hasonuls (zngseds, zngtleneds, kpzs helye szerinti rszleges hasonuls), a teljes hasonuls (jellt s jelletlen teljes hasonuls),
sszeolvads, mssalhangz-rvidls, mssalhangz-kiess eseteit
Feladat
Kpezz prokat az albbi szavakbl az alapjn, hogy milyen helyesrsi szablyok szerint randk!
Mriczcal, jtssza, bartja, Babitscsal, Kanri-szigetek, jegygyr, eddze, padja
_____________________ s ____________________
_____________________ s ____________________
_____________________ s ____________________
_____________________ s ____________________
Megolds
Mriczcal - Babitscsal
eddze - jtssza
Atlanti-cen - Kanri-szigetek
jegygyr - kulcscsom
padja - bartja
MNY.3.3.4. ismeri s alkalmazza a sztagols s elvlaszts szablyait
Feladat
Msold le a kvetkez szavakat gy, hogy vlaszd el ket minden lehetsges helyen!
sznhzig, szpirodalom, maximum, lajstrom
Megolds
szn-h-zig, szp-i-ro-da-lom, ma-xi-mum, lajst-rom
MNY.3.3.6. felismeri a tbbszfajsgot
Feladat
A kvetkez mondatokban kiemelt szavak kzl kett-kett azonos alak, de szfajuk klnbz. llaptstok meg a kiemelt szavak szfajt mondatbeli szerepk alapjn!
a) Sra egy kesztyt horgolt a hgnak. _____________________
b) Milyen szp ez a horgolt sl! _____________________
c) Fik, gyertek utnam! _____________________
d) Suli utn megvrlak! _____________________
Megolds
a) horgolt: ige
b) horgolt: mellknvi igenv
c) utnam: hatrozsz
d) utnam: nvut
MNY.3.3.7. felismeri, megnevezi s alkalmazza a tanult szelemeket (kpz, jel, rag)
Feladat
Tltsd ki a tblzat hinyos rszeit!
alapsz kpz kpzett ige a kpzett ige fajtja
r -at, -et ___________ ________________
_________ -atik, -etik kretik ________________
olvas ________ ____________ hat ige
stl ________ ____________ gyakort ige
__________ ________ led kezd ige
Megolds
alapsz kpz kpzett ige a kpzett ige fajtja
r -at, -et rat mveltet ige
kr -atik, -etik kretik szenved ige
olvas -hat olvashat hat ige
stl -gat stlgat gyakort ige
l -(e)d led kezd ige
Feladat
rd az albbi szavakat a tblzat megfelel helyre! Vigyzz, egy sz kimarad a tblzatbl! Mirt?
vasal, raalkatrsz, boldogtalan, kpkeretez, sztoszt, kerkgyrtmester

kpzett szavak sszetett szavak tbbszrsen sszetett szavak
A __________________ marad ki a tblzatbl, mert _______________ sz.
Megolds
kpzett szavak sszetett szavak tbbszrsen sszetett szavak
boldogtalan kpkeretez kerkgyrtmester
sztoszt raalkatrsz
A vasal marad ki a tblzatbl, mert egyszer sz.
MNY.3.3.8. felismeri az egyszer, sszetett s tbbszrsen sszetett szavakat
Feladat
Mi a klnbsg a szszerkezetek s az sszetett szavak kztt? Melyik mondatot rtuk helyesen? Karikzd be a helyes vlasz eltti bett!
1.
a) Az oroszln a nagy macskk csaldjba tartozik.

b) Robi egyre gyakoribb hzelgse mzes madzag.
c) Influenza idejn a krhzban beteg pol is akad.
d) Az utaz tvoli erdbl hallatsz vadbgst figyeli.
e) A hziszarka hzi tolvajt jelent a magyar nyelvben.
f) A szomszdom kisfit sokan j madrnak nevezik.
g) A kszbn ll vizsga miatt nem ment el a bulira.
2. Melyik tbbszrsen sszetett szt rtuk helyesen? Karikzd be a helyes vlasz eltti bett!
a) A vgottvirg-rusts sikeresnek bizonyult.

b) Megvettem a CD-t a hanglemez boltban.
c) A cukorndltetvnyen sokan dolgoztak.
d) Idben gondoskodott a baleset biztostsrl.
e) Klfldrl rendelte meg a fl-hallgatkszlket.
f) A turistaidnyben megnylt az j hatrtkelhely.
g) A knyvktsegd kttte be a szakdolgozatot.
Megolds
1. c, d, e
2. a, c, f, g
MNY.3.3.9. felismeri s megnevezi a mellrendel s alrendel szsszetteleket
Feladat
Hol a helyk?
Csoportostsd az albbi sszetett szavakat aszerint, hogy milyen nyelvtani viszony van az sszetteli tagok kztt, majd rd be ket a megfelel helyre!
citromhj, bkeszeret, sokszg, drcspte, grlszakadt, sttzld, rzelemgazdag
alanyos szsszettelek: ___________________________________

trgyas szsszettelek: ___________________________________
hatrozs szsszettelek: _________________________________
jelzs szsszettelek: ____________________________________
Megolds
Alanyos szsszettelek: drcspte

Trgyas szszettelek: bkeszeret
Hatrozs szsszettelek: grlszakadt, rzelemgazdag
Jelzs szsszettelek: citromhj, sokszg, sttzld
MNY.3.3.10. felismeri s megnevezi a ritkbb szalkotsi mdokat
Feladat
Alkoss klnbz szavakat a megadott szerkezeti mintra!
a) sszetett sz: mellknv + fnv: ___________________________

b) kpzett sz: r + kpz: ____________________________________
c) mozaiksz: Magyar Tudomnyos Akadmia: ___________________
d) szsszevons: ordt + kiabl: ______________________________
Megolds
a) pl. kisasszony
b) pl. rogat
c) MTA
d) ordibl
MNY.3.3.11. felismeri s alkalmazza az llandsult szkapcsolatokat
Feladat
1. Melyik kzmonds illik a kvetkez trtnetre?
Els alkalommal nagyon rokonszenvesnek tnt nekem, de a kvetkez tallkozra elhozta a bartait is, akik udvariatlanul st durvn viselkedtek. Ha valban ezekkel a szemlyekkel rzi jl magt, kiss
megvltozik a vlemnyem rla.
A kzmonds:
________________________________________________________________________
2. Az albbi kzmonds jelentst pedig te magyarzd meg egy rvid trtnettel!
Okos ember a ms krn tanul.
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
Megolds
1. Madarat tollrl, embert bartjrl.

2. Minden helyesen megfogalmazott vlasz, rvid trtnet elfogadhat, ami utal a kzmonds tartalmra.
MNY.3.3.12. hasznlja a sztrakat s kziknyveket
Feladat
Ksd ssze!
Megolds
- helyesrsi sztr: a szavak, kifejezsek helyes rst mutatja be,

- szaksztr: egy szakterletet trgyal,
- trtneti-etimolgiai sztr: a szavak trtnett, eredett vizsglja,
- szinonimasztr: a rokon rtelm szavakat tartalmazza,
- rtelmez sztr: megmagyarzza a szavak jelentst
MNY.3.3.13. felismeri s elklnti a mondatfajtkat szerkezetk szerint (egyszer mondat: tmondat, bvtett mondat, hinyos mondat, sszetett mondat: alrendel, mellrendel),
ismeri az sszetett mondat szerkezett, a tagmondatok sorrendjt, a tbbszrsen sszetett mondatot, brzolja az egyszer s sszetett mondatok szerkezett
Feladat
Alkoss sszetett mondatokat az albbi tagmondat kiegsztsvel!
Htfn olvastam, ...

Pl. 1. 2. (ellenttes) Htfn olvastam, de mra mr el is felejtettem.
a) 1. 2. (kvetkeztet)
____________________________________________________________________________________
b) Trgyi mellkmondat:
_____________________________________________________________________________________
Megolds
a) brmely j vlasz elfogadhat ktszval (pl. teht, ezrt, ennlfogva stb.) vagy nlkle
b) brmely j vlasz elfogadhat ktszval (pl. hogy) vagy nlkle
Feladat
Jelld az albbi mondatokban fggleges vonallal a tagmondatok hatrt, majd rd be a mondat utni zrjelbe a tagmondatok szmt!
Egy blcs ember gy li az lett, hogy cselekszik, nem pedig a cselekvsrl gondolkodik.
(____)
A boldogsg titkt nem akkor lehet megtallni, ha tbbre trsz, hanem hogyha kifejleszted a
kpessget, hogy lvezd a kevesebbet. (____)
Titkos rs az arc, de annak, aki a kulcst brja, nyitott knyv. (___)
Megolds
Egy blcs ember gy li az lett, / hogy cselekszik,/ nem pedig a cselekvsrl gondolkodik. (3)
A boldogsg titkt nem akkor lehet megtallni, / ha tbbre trsz, / hanem hogyha kifejleszted a kpessget, / hogy lvezd a kevesebbet. (4)
Titkos rs az arc, / de annak, / aki a kulcst brja, / nyitott knyv. (3)
MNY.3.3.14. mondatelemzskor flismeri a kvetkez szintagmkat: predikatv szerkezet (igei lltmny, nvszi lltmny, nvszi-igei lltmny, hatrozott alany, hatrozatlan alany,
ltalnos alany, hinyos alany), trgyas szerkezet (ketts trgy), hatrozs szerkezet (hely-, id-, md-, eszkz-, trs-, llapot, ok-, cl-, vonzat), jelzs szerkezet (minsg-,
mennyisg-, birtokos, rtelmez), alrendel s mellrendel (halmozott) szintagma
Feladat
Elemezd a mondatot alhzssal, s rajzold meg az grajzt!
A kalandoz magyarok szvesen csaptk be az ellensget sznlelt meghtrlssal.
Megolds
A kalandoz magyarok szvesen csaptk be az ellensget sznlelt meghtrlssal.

miJ mH miJ eH
MNY.3.3.15. flismeri az egyjelents, a tbbjelents, az azonos alak, hasonl alak, ellenttes jelents, hangutnz- s hangulatfest valamint a rokon rtelm szavakat a jel s
a denottum viszonya alapjn
Feladat
Melyek a kvetkez szavak ellenttei?
a) szraz id - _______________
b) szraz br - _______________
c) szraz kenyr - ____________
d) szraz ruha - ______________
Megolds
a) ess id
b) zsros br
c) friss kenyr
d) nedves ruha
Feladat
Ksd ssze nyilakkal az ellenttes jelents szavakat! Pl. szubjektv trgyilagos
relis legkevesebb
pesszimista valszntlen
maximum derlt
agresszv szeld
Megolds
relis valszntlen
pesszimista derlt
maximum legkevesebb
agresszv szeld

MNY.3.3.16. felismeri, megnevezi s alkalmazza a nyelvi rtegeket
Feladat
Olvasd el figyelmesen az albbi szveget!
A dik egy klnleges faja az lvilgnak. Kls s bels jegyeiben az emberhez hasonlt, de a viselkedse, gondolkodsa, beszdmdja merben eltr a megszokottl.
A dik nemek szerint kt csoportra oszthat, gy mint LNY (csaj, spin, IQharcos, szatyor, ____________) s FI (pali, src, izomagy mikiegr, fick, _______). Egyszer lelke a dolgokat, amik vele
trtnnek, a vilgot kt rszre osztja. gymint J (buli, babs, nyer, __________) s ROSSZ (redvs, lekvr, ________).
Ha SSZEJNNEK (sszerffennek, buliznak, _______________) valahol, akkor MEGBESZLIK (elrizszzk, eldumljk, kinygik, _________________) a nap esemnyeit. De vannak olyan napok,
amikor knytelenek bemenni az ISKOLBA (szigortott, zrtosztly, __________________), ilyenkor a TANR (fegyr, smasszer, trekv taner, tanb, _________) kihasznlja az alkalmat s
FELELTETI (knoz, kifacsar agyilag, tapos, szembest, ___________) ket.
1. Biztosan te is ismersz hasonl szavakat. Olvasd el az albbi szavakat, majd rd be ket a megfelel res helyre!
tancsi, csesznye, hepjkodnak, csv, suli, vallat, csirke, elpampogjk, men
2. Szerinted mi lehet a cme annak a szvegnek, amelybl ez a rszlet szrmazik? Hzd al!
a) Egy orvos feljegyzsei a dikok viselkedsrl

b) Egy neveltanr gyjtemnye a dikok szleng sztrbl
c) Egy szl szrevtelei a dikok idtltsrl
Megolds
1. csirke, csv, men, csesznye, hepajkodnak, elpampogjk, suli, tancsi, vallat

2. b) Egy neveltanr gyjtemnye a dikok szleng sztrbl
MNY.3.3.17. felismeri, megnevezi s alkalmazza a stlusrtegeket
Feladat
A hval bortott, befagyott folyn csak itt-ott akadt falvak kzelben valamely kkes szn lk, amelyben kivillant a foly aclos vize, amint fagyosan, frissen suhant tovbb a jegek al.
A nma, nptelen, mozdulatlan tjon utaz Szindbdnak mgis jlesett az a gondolat, hogy mellette, a mly partok kztt versenyt futnak sznjval a foly s a hideg habok, a pisztrnghalak a falvak
alatt a jg all kipillantanak a folyba vgott lkeken, s ismersen ltjk viszont fenn az orszgton a hromlovas sznt, amely rkon, mrfldeken t kvette a foly futst.
A fennsk szln, mint valami lombeli orszg falai, emelkednek szinte merlegesen a Krpt sttkk s vakt fehrsg hegyei. Itt-ott a hegyhtak nyergben olyan ragyog fehrsgnek ltszik a
Krpt hava, mintha nem is h volna az, hanem valami termszeti csoda. Az olvasztott aclnak van ilyen szne nha jszaka, mly, stt hegyek kztt a vashmorban. A hegyek kksge pedig
megkzelti a tenger kksgt, amidn Trieszt fel jvet, ks szi dlutn megpillantjuk a vasti kocsi ablakbl az Adriai-blt. Balrl, a foly tls partjrl egy darabig stt, szinte gyszfekete
fenyves erd ksri a csengs sznt. A fenyves teteje fehr a leesett htl, de bvl, az erd belsejben ltni feketll tjakat, ahov a fk srsge miatt mg a h sem esik be.
gy utazott Szindbd, a hajs, egy tlen a krpti fennskon, mindig felfel, szak fel, mintha egyenesen a Krpt kells kzepbe akarna felvgtatni csengs lovaival.
A meredek hegyek mind fehrebbek lettek, mint az regember szaklla s haja, amint megkzeltjk.
1. Melyik stlusrteghez sorolhat be a fenti szveg?

a) publicisztikai
b) szpirodalmi
c) tudomnyos
2. Olvasd el a fenti szveget, s hzz al benne legalbb hrom hasonlatot!
3. rd le, milyennek ltja az elbeszl a hegyek sznt! Hnyfle kket r le?
______________________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________________
Megolds
1. b)
2. Az rtkels alapja: valban hasonlatot kell alhzni.
3. fehr s kk; sttkk, tengerkk, a fekethez hasonl kk
A MAGYAR NYELV TRTNETE rszterletein a tanul felismeri s megnevezi:

MNY.3.3.18. felismeri s megnevezi a nyelvtrtneti korszakokat
Feladat
rd a nv mell a hozzill mondat szmt!
Anonymus ____________
Kroli Gspr ____________
Pzmny Pter ____________
Kazinczy Ferenc ___________
a) Az els teljes magyar nyelv Biblia-fordts elksztje.

b) A 19. szzadban magukat neolgusoknak nevez nyelvjtk csoportosultak krje.
c) A Gesta Hungarorum rja.
d) 1635-ben Nagyszombaton egyetemet alaptott teolgiai s blcsszeti karral, prdikcii, vitairatai s imdsgai fontos szerepet jtszottak a magyar irodalmi nyelv megteremtsben.
Megolds
Anonymus c)
Kroli Gspr a)
Pzmny Pter d)
Kazinczy Ferenc b)
MNY.3.3.19. felismeri s megnevezi az els nyelvemlkeket
Feladat
rd le az albbi nyelvemlk cmt s keletkezsi idejt!

_______________________________________________________________
Megolds
Halotti Beszd s Knyrgs, 1200 krl

Feladat
rd le az albbi nyelvemlk cmt s keletkezsi idejt!
_______________________________________________________________________
Megolds
magyar Mria-siralom, 1300 krl
Feladat
Egsztsd ki a tblzat hinyz rszeit!
1200 krl Gesta Hungarorum szrmazstrtnet
Tihanyi alaptlevl szrvnyemlk biroksszers
1200 krl szvegemlk gyszbeszd
1300 krl magyar Mria-siralom himnusz
Megolds
1200 krl Gesta Hungarorum szrvnyemlk szrmazstrtnet
1055 Tihanyi alaptlevl szrvnyemlk biroksszers
1200 krl Halotti Beszd s Knyrgs szvegemlk gyszbeszd
1300 krl magyar Mria-siralom szvegemlk himnusz
MNY.3.3.20. ismerettel rendelkezik a 19. szzad nyelvjt mozgalmrl
Feladat
Sorolj fel a nyelvjts mdszerei kzl hrmat! Mutasd be pldval is, hogyan bvtettk szkincsnket a nyelvjts korban! Pl. szelvonssal - rny (rnyk)
______________________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________________
Megolds
- Jelents szm szt vettek t a npnyelvbl (tjnyelvekbl) pl. badar, betyr, csalit, csokor, csupasz, doboz, rdes, falnk, hullm, iker, laza, meder, sajnos, silny stb.
- Rgi, elavult szt eleventettek fel pl. v, r, hlgy (rgen: 'n' s 'menyt' - a kt rgi jelents kzl az egyikkel vezettk be jra a szt) stb.
- Szsszettellel pl. boncks, kszer, gygyf stb.
- Szkpzssel: pl. -ly,-ly (aply, szenvedly, viszly, nneply),
-da, -de (mosoda, blcsde),
-nok, -nk (rnok, hrnk),
-onc, -enc (tanonc, lelenc),
-ma, -me (jtszma, eszme),
- r (tanr, szakadr).
- Ms nyelvekbl sz szerint fordtottak szavakat pl. jrm, korh, dsgazdag, elmebeteg, vrszegny, harckpes stb.
4. IRODALOM
MNY.3.4.1. a kiemelt szvegrszletek/szveghelyek, hsk, helyzetek, tmk s motvumok alapjn felismeri a mnemet s a mfajt
Feladat
Fejtsd meg a kvetkez verspuzzle-t! Milyen szvegekbl llt ssze?
Knyes, bszke pvk, Nap-szdt tollak,

Tiszai hajk, nma trsatok!
Ez ms, mint otthon. Bs komdia,
Ily gyorsan betelik a nyaram.
a) Melyik mnembe tartoznak a felhasznlt szvegek? _________________
b) Ptold a hinyz adatokat!
1. sor: Szerz:____________________ Verscm: _______________________

2. sor: Szerz:____________________ Verscm: _______________________
3. sor: Szerz:____________________ Verscm: _______________________
4. sor: Szerz:____________________ Verscm: _______________________
Megolds
a) lra
b) A sorok a kvetkez szvegekbl szrmaznak:
1. Ady Endre: Flszllott a pva
2. Juhsz Gyula: Tiszai csnd
3. Kosztolnyi Dezs: Aziskolban hatvanan vagyunk (A szegny kisgyermek panaszai) - mindkt megolds elfogadhat.
4. Jzsef Attila: Nyr
MNY.3.4.2. felismeri a konkrt szveg mnemt s mfajt
Feladat
Dntsd el az els bekezds alapjn, hogy melyik mnembe s mfajba tartozik a kvetkez szveg?
Tudjtok ti, hogyan lesz valakibl boszorkny? Persze honnan is tudntok, mikor arrl sincs sejtelmetek, hogyan lesz valakibl holl, cska, kormos varj vagy Fvetrg Erdei Csuda! Br az igaz, hogy
amikor a madarak kidugjk fejket a tojsbl, knny megllaptani rluk, miflk. Mg vletlenl se lehet sszetveszteni a hollt a verbbel, a cskt a lappantyval, a kormos varjt a
citromsrmnnyal. A szletse pillanatban Fvetrg Erdei Csudrl is mindenki tudta, hogy Fvetrg Erdei Csuda, nem pedig - teszem azt - levelibka.
(Boldizsr Ildik: A szomor boszorkny, rszlet)
Mnem: ___________________
Mfaj: _____________________
Megolds
Mnem: epika
Mfaj: (m)mese
MNY.3.4.4. felismeri a klnbz verselsi formkat (temhangsly, idmrtk) s a kvetkez alapfogalmakat: alliterci, bels rm, szinesztzia, tismtls, halmozs, illetve
felsorols, versciklus, ltoms, ars poetica, gondolati lra
Feladat
Nevezd meg a versrszletben kiemelt klti kifejezeszkzt!
"lud-felh zubban krltnk, barnn ggog vissza tlknk"
(Babits Mihly: Vasrnapi impresszi, autn)
Megolds
szinesztzia
MNY.3.4.5. ismeri a lrai, epikai s drmai mfajokat
Feladat
1. Olvasd el figyelmesen az albbi szveget!
rkny a novella mfajrl eleinte teljesen hagyomnyos rtelemben gondolkodik. Amikor 1952-ben, a Csillagban kzlt Lila tinta cm elbeszlst slyos tmadsok rik, a kvetkezket rja: "A
novella flelmetes mfaj. A novella majdnem olyan knyes, mint a vers. Egy j regnynek meg sem kottyan nhny elhibzott rszlet, akr egy vagy kt rosszul sikerlt fejezet. A novella ms. A novella
srt, nem jelkpesen, hanem valsgosan srti nhny szz sorba az egsz vilgot; rthet, hogy // egy hamis prbeszd, egy homlyos jellemzs, a cselekmnynek egy hazug fordulata a robbans
veszlyvel fenyeget. Egy hiba elg, hogy agyonverje azt is, ami nem hibs..."
Az r azonban nem horgonyzott le a hagyomnyos irodalomflfogsnl, mfajrtelmezsnl. Azzal a vltozssal prhuzamosan, amely a hatvanas s a hetvenes vekben a magyar trsadalomban s a
magyar irodalomban lezajlott, a novella mfaja rkny rsmvszetben talakult.
Hogy nevezzk rkny Istvn rvid szvegeit, illetve "talakult novellit"? ___________________________________________________________________
Megolds
Egyperces novellknak.
MNY.3.4.6. kpes egyni llspont, kritikus szemlletmd s kreatv rtelmezs kialaktsra.
Feladat
CSONGOR Megllj.
KALMR Pnz kell-e? izzadj; jrj utna, s lesz. -
Tlem csak annak jut, ki dolgozik.
CSONGOR Ms az, mit krek: tedd le gondodat.
Te sokfel jrsz ds hajidon,
Ahol kel s szll, lttad a napot,
Szlj, Tndrhonban dlak merre van?
KALMR Ah, ht beteg vagy! dd magad, hogy a
Tndrhazban hen el ne vessz

Itt van zsebemben a tndrvilg,
Itt lthatod meg, jersze, lgy buvr. (Megy)
Ez a fi megunta tkeit,
S most csillagokra hezik szegny.
Nagyon mohn! a csillag messze van,
s fenn, igen fenn! - s sznezst-e vajjon?
Visszakilt, zsebre tve
Itt a Tndrhon, itt van, nzd, viszem.
CSONGOR Hideg pnzbnya! minden kincsedrt
Az egy szerelmet, mg nevt sem adnm:
Jobb, gjen a szv, mint fagy lje meg.
A fenti rszleg Vrsmarty Mihly Csongor s Tnde cm mesedrmjbl val. Csongor, aki Tndrhont keresi, hogy megtallja Tndt s a boldogsgot, tjn tallkozik a Kalmrral.
1. Mit mond a Kalmr, hol van Tndrhon? Mi a boldogsg forrsa?
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
2. Milyennek tartja a Kalmr Csongort?

___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
3. Milyennek tarja Csongor a Kalmrt?

___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
4. Fogalmazd meg vlemnyed errl a kijelentsrl: A boldogsg forrsa egyedl a pnz lehet! Indokold meg!
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
Megolds
1. A Kalmr szerint Tndrhon a zsebben van, vagyis a pnz a boldogsg forrsa.

2. Elbb tonllnak nzi, majd nagyratrnek, lmodoznak tartja. ("Csillagokra hezik".)
3. Hideg pnzbnynak nevezi, szmtnak, pnzsvrnak.
4. A vlasz elfogadhat akkor is, ha egyetrtenek, s akkor is, ha nem. Az rtkels alapja nem a tartalom, hanem az rvels helyessge. A tanulkat sztnzni kell arra, hogy szintn s egyni
mdon fogalmazzk meg vlemnyket, mg akkor is, ha az eltr a tbbsg llspontjtl.
Oktatsi tudsszintek a ktelez (ltalnos) iskolai oktats vgn magyar nyelv s irodalombl, amelyek felmrse ismeretlen
feladatokkal trtnik
MNY.2.1.7.megklnbzteti a szveg s a knyv szerkezeti egysgeit (fcm, alcm, szvegtest, fejezet, bekezds, lbjegyzet, tartalom, elsz, utsz, nvmutat, trgymutat,
bibliogrfia)
Feladat
llaptsd meg, hogyan nevezzk a szveg albb lthat szerkezeti egysgt!

(Falus Ivn szerk.: Didaktika. Nemzeti Tanknyvkiad, Budapest, 2003.)
Megolds
Nvmutat
Feladat
llaptsd meg, hogyan nevezzk a szveg albb lthat szerkezeti egysgt!

(Falus Ivn szerk.: Didaktika. Nemzeti Tanknyvkiad, Budapest, 2003.)
Megolds
trgymutat
MNY.2.1.9. megklnbzteti a tnyanyagot a reflexiktl, kommentroktl
Feladat
Az eserdk irtsa
kivltja.
Jelld keretezssel azt a mondatot, amely Az eserdk irtsa cm szvegben nem tnyanyagot kzl, hanem kommentrt tartalmaz.
a) Az eserd fi a csapadkkpzsben is fontos szerepet jtszanak, ugyanis a gykereiken keresztl magukba szvott talajvizet folyamatosan prologtatjk.
b) Az utbbi 10-15 v sorn tlagosan vente 1 millird tonnval kerl tbb szn-dioxid a lgkrbe.
c) A vilgmret kolgiai katasztrfa elkerlse rdekben le kellene lltani a tovbbi erdirtst.
d) Az erdirts a fakitermels, a mezgazdasgi terletek nvelse, az urbanizci nvekedse miatt vilgszerte gyorsul.
Megolds
c)
MNY.3.1.6. kpes az olvasott szvegekkel kapcsolatban krdseket feltenni, vlemnyt, kritikai nzpont hozzszlst formlni, rvelni, sszehasonlt szrevteleket tenni
Feladat
Olvasd el rkny Istvn kvetkez egyperces novelljt, majd oldd meg a feladatokat!
Emlkknyvbe
- Ki vagy, te hosszhaj, sudr, szp, fiatal lny?

- Az n teljes nevem Vorazlicki Klra Nra Annamria Olga, de csak gy becznek: Kuksi. s a bcsi kicsoda?
- Az n nevem is Vorazlicki Klra Nra Annamria Olga, s engem is Kuksinak szoktak beczni.
- rdekes. De hiszen a bcsi reg, kopasz s a jobb szeme fenn van akadva n ezt nem egszen rtem.
- Tanuld meg Kuksi, hogy nincs kt egyforma Vorazlicki Klra Nra Annamria Olga a vilgon.
- Milyen kr!
- Bizony, ez nincs mskpp.
1. Hogyan kapcsoldik a cm a szveghez s a beszlk nzpontjhoz?

______________________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________________
2. Mi a klns a Vorazlicki Klra Nra Annamria Olga nvhasznlatban? Emlts meg legalbb kt szempontot!
______________________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________________
3. llts ssze egy rvid rvel szveget a kvetkez cmek egyikvel! Vlassz egyet a cmek kzl!
- A nv s az ember - rkny nyomn
- Nvdivat s irodalom
- Nincs kt egyforma novella (rkny Istvn emlkknyvbe)
- Kuksol-e Kuksi?
Megolds
1. Pl. arra utal, hogy nincs kt egyforma egyn, az idsebb frfi nzpontja rvnyesl stb.
2. Pl. a nevek halmozsa, a nemek nem klnlnek el, a novella szerepli sem, elhomlyosul a tulajdonnv nyelvtani funkcija, a stlushats fontossga stb.
3. A kreatv rvelst, az egyni nzpont rvnyeslst rtkeljk.
MNY.3.3.5. felismeri a tanult szfajokat
Feladat
Vltoztasd meg az ige jelentst az igekt kicserlsvel, s rj egy-egy mondatot az igkkel!
eljtssza - ____________________________________________
_____________ - ____________________________________________
_____________ - ____________________________________________
Megolds
Pl. A sznsz eljtssza a szerept.

Elkpzelhet megoldsok pl. lejtssza, kijtssza, visszajtssza, megjtssza, vgigjtssza
MNY.3.4.3. felfedezi a szerz s a lrai beszl (lrai n), valamint a szerz s az elbeszl kztti klnbsgeket
Feladat
Olvasd el az albbi szvegrszletet, s llaptsd meg, ki nem vesz rszt a beszlgetsben! Ki lehet az elbeszl?
Gion Nndor: Sortz egy fekete bivalyrt
- Sortzet temetseken szoktak adni - okoskodott Szivel Sanyi, merthogy rtett az ilyesmihez. - Fleg amikor katonkat temetnek.
- A Bdi nev bivaly is megrdemel egy sortzet - mondta Burai J. - Ha nem a temetsekor, ht utlag. Me ppen erre val este lesz.
- Mivel adnnk sortzet? - krdezte Szivel Sanyi.
- Tamsnak van mg puskagolyja - mondta Burai J. - Rendes puskagolyk. Olyanok, mint az, amivel meglttk Kanegrt.
- Igaz ez? - fordult hozzm Szivel Sanyi.
- Van mg tizennyolc puskagolym - mondtam. - De nem tudom, hogy ppen egy bivalyra kell-e ldozni.
- Ne felejtsd el, hogy a tglagyriak ennek a bivalynak ksznhetik, hogy megtalljk Schank Frici plinkjt - heveskedett Burai J.
- Fent a bivalynak - mondtam. - csi Lajosnak ksznhetik.
Karikzd be a helyes vlasz eltti bett!
A beszlgetsben nem vesz rszt:
a) Gion Nndor
b) Szivel Sanyi
c) Burai J.
d) Tams
Megolds
d) Tams
Kvetelmnyrendszer a ktelez oktats vgre matematikbl, megadott minta feladatokkal

.1.1.1. A tanul tudja a klnbz tpus szmokat elolvasni s lerni (termszetes, egsz, racionlis)
Feladat
Ksd ssze vonallal az egyenl szmokat hasonlkppen, mint ahogy elkezdtk:

Megolds
.1.1.2. A tanul tudja a tizedes trtet talaktani trtt s fordtva.
Feladat
A felknlt szmok kzl melyik egyenl a 0,3 szmmal?
Karikzd be a helyes vlasz eltti bett.
a) 10/3
b) 3/10
c) 1/3
d) 3/1
Megolds
b) 3/10
.1.1.3. A tanul tudja az ugyanolyan alakban felrt szmokat nagysg szerint sszehasonltani, szksg esetn rajz segtsgvel.
Feladat
Adottak a kvetkez szmok:
-3,1 -12,2 0,03 0,3
) Az adott szmok kzl a legkisebb:
b) Az adott szmok kzl a legnagyobb:
Megolds
) Az adott szmok kzl a legkisebb: -12,2
b) Az adott szmok kzl a legnagyobb: 0,3
.1.1.4. A tanul tudja ugyanolyan alakban felrt szmok kztt az alapmveleteket elvgezni, szksg esetn rajz segtsgvel (trtek sszeadsa s kivonsa esetn csak kzs
nevezj trtekkel); tudja pldul az n 1/5 rszt kiszmolni, ahol n adott termszetes szm.
Feladat
Vgezd el a mveletet s rd fel a megfelel eredmnyt:
a) - 6 : 2 = ________
b) - 6 - 2 = ________
c) - 6 2 = ________
d) - 6 + 2 = ________
Megolds
a) - 6 : 2 = 3
b) - 6 - 2 = 8
c) - 6 2 = 12
d) - 6 + 2 = 4
.1.1.5. A tanul tud egyjegy szmmal maradkosan osztani s tudja, hogy egy szm mikor oszthat egy msikkal.
Feladat
Tltsd ki a kvetkez tblzatot az elkezdett mdon:
osztand oszt maradk
21376 10 6
123 2
237 3
128 5
Megolds
osztand oszt maradk
21376 10 6
123 2 1
237 3 0
128 5 3
.1.1.6. A tanul tudja hasznlni az egsz szmokat s a velk kapcsolatos egyszerbb kifejezseket vizulis brzols segtsgvel.
Feladat
Julcsi, akinek ma van a szletsnapja, gy szlt:

"Hrom v mlva 18 ves leszek". Hny ves ma Julcsi?
) 12
b) 15
c) 18
d) 21
Megolds
b) 15
.1.2.1. A tanul tudja a leegyszerstett s interpretcitl fgg formlis mveleteket elvgezni; kpes olyan lineris egyenleteket megoldani, amelyekben az ismeretlen csak egy
tagban fordul el.
Feladat
Melyik szm az x/2 + 2 = 8 egyenlet megoldsa?
) 5
b) 6
c) 12
d) 20
Megolds
c) 12
.1.2.2. A tanul tudja a leegyszerstett s interpretcitl fgg formlis mveleteket elvgezni; kpes adott szm hatvnyt kiszmolni, tudja a hatvnyokkal kapcsolatos
alapmveleteket.
Feladat

A 210 22 szorzat felrhat, mint:
) 25
b) 28
c) 212
d) 220
Megolds
c) 212
Feladat

A 0,32 hatvny rtke:
) 0,06
b) 0,6
c) 0,09
d) 0,9
Megolds
c) 0,09
.1.2.3. A tanul tudja a leegyszerstett s interpretcitl fgg formlis mveleteket elvgezni; kpes egytag kifejezseket (monomokat) sszeadni, kivonni s szorozni.
Feladat
Rendezd a kvetkez kifejezseket:
5a3 + 7a3 = _______
9x2 - 4x2 = _______
2b 3b2 = _______
Megolds
5a3 + 7a3 = 12a3

9x2 - 4x2 = 5x2
2b 3b2 = 6b3.
.1.2.4. A tanul tudja a leegyszerstett s interpretcitl fgg formlis mveleteket elvgezni; kpes a tblzattal vagy kplettel megadott fggvny adott helyen felvett rtkt
meghatrozni.
Feladat
A fggvny az y = 2x + 1 formulval adott. Hatrozd meg az x s y vltozk mefelel rtkeit s tltsd ki a tblzatot.
x 0 4
y 5
Megolds
x 0 2 4
y 1 5 9
.1.3.1. A tanul ismerje a: szakasz, flegyenes, egyenes, sk s szg fogalmt (felismerje azok modelljeit a vals vilgban s tudja ket megfelel eszkzk segtsgvel lerajzolni;
tudja megklnbztetni az egyes szgfajtkat, valamint a prhuzamos s merleges egyeneseket).
Feladat
Ksd ssze a kpet a kpen lthat alakzat nevvel.

Megolds
.1.3.2. A tanul ismerje a: hromszg, ngyszg, ngyzet s tglalap fogalmt (felismerje azok modelljeit a vals vilgban s tudja ket megfelel eszkzk segtsgvel lerajzolni;
a tanul tudja megklnbztetni a hromszgek alapvet fajtit, ismerje a hromszg alapvet alkotelemeit s tudja a hromszg, ngyzet s tglalap kerlett s terlett
kiszmolni a feladatban kzvetlenl megadott adatok alapjn; tudja a derkszg hromszg ismeretlen oldalt kiszmolni a Pitagorasz ttel segtsgvel).
Feladat
Mekkora terletet fed be a padln a 3,5 m hosszsg s 2 m szlessg sznyeg?
Karikzd be a helyes vlasz eltti bett:
) 11 m2
b) 7 m2
c) 5,5 m2
d) 3,5 m2
Megolds
b) 7 m2
Feladat
Szmold ki a kpen lthat derkszg hromszg tfogjt.
c = _____cm
Megolds
c = 10 cm
.1.3.3. A tanul ismerje a: kr, krvonal fogalmt (tudja alapvet alkotelemeiket megklnbztetni, felismerje azok modelljeit a vals vilgban s tudja ket megfelel eszkzk
segtsgvel lerajzolni; tudja adott sugar kr kerlett s terlett kiszmolni).
Feladat
Mekkora annak a krnek kerlete, amelynek sugara 7 cm?

) 14 cm
b) 49 cm
c) 14cm
d) 49cm
Megolds
c) 14cm
.1.3.4. A tanul ismerje a: kocka s tglatest fogalmt (felismerje azok modelljeit a vals vilgban, ismerje azok alkotelemeit s tudja felsznket s trfogatukat kiszmolni).
Feladat
A szablyos ngyoldal hasb alaple 6 cm, a hasb magassga pedig 10 cm. Mekkora az adott hasb felszne?
A hasb felszne ___________ cm2.
Megolds
F = 2 36 cm2 + 4 60 cm2 = 312 cm2
A hasb felszne 312 cm2.
.1.3.5. A tanul ismerje a: kp, henger s gmb fogalmt (felismerje azok modelljeit a vals vilgban, ismerje azok alkotelemeit).
Feladat
Minden hengerre rd r az 1-es szmot, minden kpra a 2-es szmot, s minden gmbre a 3-as szmot.
Megolds
.1.3.6. A tanul tudja az egybevg alakzatokat felismerni (lefedsig val elmozgatssal).
Feladat
A kpen lthat alakzatok kzl melyik egybevg az
alakzattal?
Karikzd be a helyes vlasz feletti bett.
a) b) c) d)
Megolds
c)
Feladat
Adott az F alakzat. Fesd be a szksges rszt gy, hogy a G alakzat egybevg legyen (lefedhet legyen) az F alakzattal.
Megolds
G
.1.4.1. A tanul tudja a megfelel mrtkegysgeket hasznlni a hosszsg, terlet, trfogat, tmeg, id s szg mrsre.
Feladat
Tltsd ki a tblzat res helyeit a megfelel mrtkegysgekkel.
Mrszm Mrtkegysg
Egy tanterem terlete 50
A Belgrd s Ni kztti tvolsg 220
Egy alma tmege 120
A Belgrd s Athn kztti replt hossza 2
Megolds
Mrszm Mrtkegysg
Egy tanterem terlete 50 m2
A Belgrd s Ni kztti tvolsg 220 km
Egy alma tmege 120 g

A Belgrd s Athn kztti replt hossza 2 ra vagy h
.1.4.2. A tanul tudja a nagyobb hosszsg, tmeg s id mrtkegysgeket kisebbekk talaktani.
Feladat
Melyik idtartam a leghosszabb?
) hrom hnap
b) 100 nap
c) 10 ht
d) egy negyedv
Megolds
b) 100 nap
.1.4.3. A tanul tudja a klnbz vltpnzeket hasznlni.
Feladat
Ha 3 darab 200 dinros bankjegyet felvltasz 50 dinros bankjegyekre, akkor hny darab bankjegyet fogsz kapni?
______ darab 50 dinros bankjegyet fogok kapni.
Megolds
12 darab 50 dinros bankjegyet fogok kapni.
.1.4.4. A tanul tudja a mrs sorn a megfelel mrtkegysget kivlasztani; tudja az adott mrtkegysgben kiszmolt rtket kerekteni.
Feladat
rd be az res helyre a megfelel mrtkegysget: km, cm, l, kg vagy g.

Mrszm Mrtkegysg
Egy gpkocsi tartlyban lev benzin mennyisge 50
A Belgrd s Kruevac kztti tvolsg i Novog Sada 200
Egy krte tmege 120
A teniszlabda tmrje 8
Egy kutya tmege 12
Megolds
Mrszm Mrtkegysg
Egy gpkocsi tartlyban lev benzin mennyisge 50 l
A Belgrd s Kruevac kztti tvolsg i Novog Sada 200 km
Egy krte tmege 120 g
A teniszlabda tmrje 8 cm
Egy kutya tmege 12 kg
.1.5.1. A tanul tudja az objektumok helyzett sorokba s oszlopokba rendezve kifejezni; tudja a pont helyzett meghatrozni a koordintarendszer els sknegyedben, ha adottak
a pont koordinti s fordtva.
Feladat
A kpen az ODEON mozi lhelyeinek alaprajza lthat. Marci a hatodik sorban, bal oldalon a
3-as lhelyre kapott jegyet.
Fesd be (satrozd be) Marci lhelyt.

Megolds
.1.5.2. A tanul tudja a grafikonrl, diagrammrl vagy tblzatbl az adatokat leolvasni, tudja ket rtelmezni s tudja a fgg mennyisg minimumt vagy maximumt
meghatrozni.
Feladat
A napstses napok szma egy vben havi felbontsban a kvetkez diagramon lthat:
a) Legkevesebb napstses nap az v ___________ hnapjban volt.
b) Legtbb napstses nap az v ___________ hnapjban volt.
Megolds
a) Legkevesebb napstses nap az v december hnapjban volt.
b) Legtbb napstses nap az v augusztus hnapjban volt.
.1.5.3. A tanul tudja a tblzat adatait grafikonnal brzolni s fordtva.
Feladat
A tanulk rsbeli vizsgn val teljestmnynek tblzata segtsgvel

A tanulk teljestmnye az rsbeli vizsgn
osztlyzat tanulk szma
5 3
4 6
3 12
2 7
fejezd be a kvetkez grafikont ugyanolyan mdon, mint ahogy elkezdtk.
Megolds
.1.5.4. A tanul tudja egy mennyisg elfordulsnak adott szzalkt meghatrozni.
Feladat
Marika elhatrozta, hogy vesz egy 4000 dinros tornacipt. A vsrls sorn 10% kedvezmnyt kapott az eladtl. Mennyi ez a kedvezmny dinrban kifejezve?
Marika ______ dinr kedvezmnyt kapott.
Megolds
Marika 400 dinr kedvezmnyt kapott.
.2.1.1. A tanul tudja a klnbz alakban felrt szmokat nagysg szerint sszehasonltani.
Feladat
Adottak a kvetkez szmok:
-1/2 0,2 -1,2 1.
Az adott szmok kzl melyik a legkisebb, s melyik a legnagyobb?
A legkisebb szm ________, legnagyobb szm pedig _______.

Megolds
A legkisebb szm -1,2, legnagyobb szm pedig 1..
.2.1.2. A tanul tudja az ellentett szmot, szm reciprok rtkt s abszolt rtkt meghatrozni; tbb mveletbl ll s klnbz priorits egyszerbb szmkifejezsek rtkt
kiszmolni ugyanolyan alakban felrt szmok esetben, belertve a zrjelek elhagyst is.
Feladat
Szmold ki mennyi:
) (3/4 - 1/2) 4 =
b) 3,2 (4,3 + 5,7) =
Megolds
) (3/4 - 1/2) 4 = 1
b) 3,2 (4,3 + 5,7) = 32
Feladat
Tltsd ki a kvetkez tblzatot:
x szm 5/2 1/5
Az x szm reciprok rtke 2/5 -1
Az x szm ellentett szma -5/2 2
Megolds
x szm 5/2 -2 1/5 -1 vagy 1/-1
Az x szm reciprok rtke 2/5 -1/2 5 vagy 1/(1/5) -1

Az x szm ellentett szma -5/2 2 -1/5 1
.2.1.3. A tanul tudja a 2, 3, 5, 9 szmokra, valamint a 10 hatvnyaira vonatkoz oszthatsgi szablyokat alkalmazni.
Feladat
Ksd ssze a megadott szmokat a megfelel mondatokkal:
3030305
A szm oszthat 3-mal.
3030302
A szm oszthat 2-vel.
2020203
A szm oszthat 5-tel.
3050503
Megolds
.2.1.4. A tanul tudja a szmokat s szmkifejezseket hasznlni egyszerbb vals helyzetekben.
Feladat
25 fzetrt 750 dinrt fizettek. Egy fzet 20 dinrral drgbb, mint egy ceruza. Hny ceruzt lehetett volna vsrolni ugyanezrt a pnzrt?
rd le a szmols folyamatt.
750 dinrrt ________ ceruzt lehetett volna vsrolni.
Megolds
750 : 25 = 30
Egy fzet ra 30 dinr.
Egy ceruza ra 30 - 20 = 10 dinr
750 : 10 = 75
750 dinrrt 75 ceruzt lehetett volna vsrolni.
.2.2.1. A tanul tudja a szmolsi mveleteket elfogadhat szinten elvgezni; tud lineris egyenleteket s ktismeretlenes lineris egyenletrendszereket megoldani
Feladat
2x - 3 5x - 6
A - = - 2 egyenlet megoldsa a kvetkez szmok kz esik:
3 6
) -20 s -10
b) -10 s 10
c) 10 s 20
d) 20 s 30
Megolds
c) 10 s 20
.2.2.2. A tanul tudja a szmolsi mveleteket elfogadhat szinten elvgezni; tud hatvnyokkal szmolni s tudja mi a ngyzetgyk.
Feladat
Az igaz lltsok esetben karikzd be az IGAZ szt, a hamis lltsok esetben pedig a HAMIS szt.
54 53 = 512 IGAZ HAMIS
(23)4 = (24)3 IGAZ HAMIS
35 : 34 = 3 IGAZ HAMIS
IGAZ HAMIS
Megolds
54 53 = 512 IGAZ
(23)4 = (24)3 HAMIS
35 : 34 = 3 HAMIS
IGAZ
.2.2.3. A tanul tudja a szmolsi mveleteket elfogadhat szinten elvgezni; tud polinomokat sszeadni s kivonni, kt binomot sszeszorozni s binomot ngyzetre emelni.
Feladat
Az (1/2 m - n)2 binom ngyzete:
) 1/2 m2 + 2mn + n2
b) 1/4 m2 - mn + n2
c) 1/2 m2 - mn + n2
d) 1/4 m2 - n2
Megolds
b) 1/4 m2 - mn + n2
.2.2.4. A tanul tudja a szmolsi mveleteket elfogadhat szinten elvgezni; ismerje fel a vltozk kztti fggsget, ismerje az y=ax fggvnyt s tudja grafikusan brzolni a
tulajdonsgait; tudja ezeket a tulajdonsgokat sszektni az egyenes arnyossggal s a fordtott arnyossggal, valamint tudja az arnypr ismeretlen tagjt meghatrozni.
Feladat
A kvetkez rajzok egyikn grafikusan brzoltuk az lom () s a cink () kztti fggsget egy olyan tvzetben, amelyben az lom s a cink 2:1 arnyban fordulnak el.
Karikzd be a grafikon feletti bett, amely pontosan mutatja be az adott tvzetben az lom s a cink kztti fggsget.
a) b) c) d)
Megolds
c)
Feladat
8 m vszonrt 2 400 dinrt kell fizetni.

a) Mennyibe kerl ugyanebbl a vszonbl 12 m?
b) Hny mtert lehet vsrolni ugyanebbl a vszonbl 750 dinrrt?
) 12 m vszon _______ dinrba kerl.
b) 750 dinrrt _________ mter vsznat lehet vsrolni.
Megolds
) 12 m vszon 3 600 dinrba kerl.
b) 750 dinrrt 2,5 mter vsznat lehet vsrolni.
. 2.2.5. A tanul tudja a szmolsi mveleteket elfogadhat szinten elvgezni; tudja az egyenleteket egyszerbb szveges feladatokban alkalmazni.
Feladat
Amikor Pter elklttte megtakartott pnze egy harmadt mobiltelefonja feltltsre, akkor sszesen 800 dinrja maradt. Mennyi volt Pter megtakartott pnze a vsrls eltt?
Pter megtakartott pnze a vsrls eltt _______ dinr volt.
Megolds
Pter megtakartott pnze a vsrls eltt 1200 dinr volt.
.2.3.1. A tanul tudja a kiegszt szgeket s ptszgeket, mellkszgeket s cscsszgeket meghatrozni; tudjon szmolni velk, ha azok egsz fokokban vannak kifejezve.
Feladat
Hatrozd meg a kpen lthat szg nagysgt.
= _________
Megolds
= 80
.2.3.2. A tanul tudja a hromszg szgeinek s oldalainak viszonyt meghatrozni, tudja a hromszg s ngyszg bels szgeinek sszegt, valamint tudjon feladatokat
megoldani a Pitagorasz ttel segtsgvel.
Feladat
Mekkora a kpen lthat vitorla terlete?
A vitorla terlete ________ m2.
Megolds
Ha a vitorla magasga x, akkor x2 = 132 - 52 = 169 - 25 = 144.
A vitorla magassga 12 m. A vitorla terlete T = 1/2 12 5 = 30 m2.
A vitorla terlete 30 m2.
.2.3.3. A tanul tudja kpletek segtsgvel a kr s krgyr kerlett s terlett kiszmolni.
Feladat
A kisebb kr terlete 9cm2. A krgyr terlete 16cm2.

Szmold ki a nagyobb kr sugart.
A nagyobb kr sugara ____ cm.
Megolds
Tnk = (9 + 16) cm2 = 25 cm2

r2 = 25 cm2
r = 5 cm
A nagyobb kr sugara 5 cm.
.2.3.5. A tanul tudja a henger, kp s gmb felsznt s trfogatt kiszmolni, ha a szksges adatok kzvetlenl meg vannak adva a feladatban.
Feladat
A kpen kt henger lthat, melyeknek trfogata V1 s V2.
) V1 > V2
b) V1 < V2
c) V1 = V2
Megolds
c) V1 = V2
.2.3.6. A tanul ismerje fel a tengelyesen szimmetrikus alakzatokat s tudja az alakzat szimmetriatengelyt meghatrozni; tudja alkalmazni az egybevgsgot s tudja azt az
alakzat jellegzetes tulajdonsgaival sszektni (pldul a prhuzamossgot a paralelogramma oldalainak egyenlsgvel).
Feladat
Satrozz be ngy ngyzetet a rajzon gy, hogy a p egyenesre szimmetrikus alakzatot kapj.
Megolds
.2.4.1. A tanul tudja a hosszsg s tmeg mrse esetben a klnbz mrtkegysgben megadott rtkeket sszehasonltani.
Feladat
A tanrn felrta a tblra ngy trgy tmegt.

Karikzd be a legnehezebb trgy alatti bett.
1kg 20g 1,2kg 1022g 1,002kg
a) b) c) d)
Megolds
1,2 kg
b)
Feladat
Az elad hrom, egszben felbontott csirkt rul a boltban, melyeknek tmege 1340 g, 1,35 kg, valamint 1kg 290 g. Rendezd nagysg szerint sorba ezeket a tmegeket, a legnagyobbtl a legkisebbig.
Vlasz: ________ > _________ > ________
Megolds
1,35 kg > 1340 g > 1kg 290 g
.2.4.2. A tanul tudja az egyik pnznemben megadott sszeget a msik pnznembe talaktani, helyesen hasznlva a megfelel arnyprokat.
Feladat
Marcsi az jvi nnepeket Olaszorszgban tlttte. Az t s az ott-tartzkods 200 eurba kerlt. Mekkora sszeget fizetett be Marcsi dinrban, ha a befizets napjn 1 eur 105 dinrt rt?
Marcsi _____________ dinrt fizetett be.
Megolds
Marcsi 21000 dinrt fizetett be.
Feladat
Ha egy norvg korona 12,50 dinrt r, egy eur pedig 105 dinrt, akkor mennyit r 10 eur norvg koronban?
10 eur ______ norvg koront r.
Megolds
10 eur 105 10 = 1050 dinr. 1050 : 12,5 = 84
10 eur 84 norvg koront r.
.2.4.3. A tanul tudja egy adott mennyisg kzeltrtkt meghatrozni.
Feladat
A virgrusnak a legkzelebbi egsz szmra kell kerektenie a klfldrl beszlltott virgok rt. rd be az j rakat.
Nvny A B C
Az j r
Megolds
Nvny A B C
Az j r 8 9 6
.2.5.1. A tanul kpes a koordintarendszerben val brzolsra (tudja a tengelyesen szimmetrikus vagy kzppontosan szimmetrikus pont koordintit meghatrozni, stb.).
Feladat
Az adott pont koordinti alapjn rajzold be a derkszg Descartes-fle koordintarendszer y-tengelyt.

Megolds
.2.5.2. A tanul tudja az egyszerbb diagramokat s tblzatokat leolvasni s az adatokat egy adott kritrium alapjn feldolgozni (pldul meghatrozni egy adathalmaz aritmetikai
kzprtkt; sszehasonltani a minta rtkt a kzprtkkel).
Feladat
Adott a kvetkez tblzat, amely vrosok kztti tvolsgokat mutat be kilomterben kifejezve.
Belgrd
aak 144
Kragujevc 120 87
Niki 536 395 482
Ni 239 186 143 576
jvidk 81 225 219 616 314
Nagybecskerek 80 224 200 616 319 50
A tvolsgok kilomterben Belgrd aak Kragujevc Niki Ni jvidk Nagybecskerek
A tblzat alapjn egsztsd ki a kvetkez mondatokat gy, hogy igazak legyenek az lltsok.
) A aak s Niki kztti tvolsg _______ kilomter.

b) Niki s ______________ kztt ugyanakkora a tvolsg,
mint Niki s ________________ kztt.
Megolds
) A aak s Niki kztti tvolsg 395 kilomter.

b) Niki s jvidk kztt ugyanakkora a tvolsg, mint Niki s Nagybecskerek kztt.
.2.5.3. A tanul tudja az sszegyjttt adatokat feldolgozni, tudja azokat tblzattal vagy grafikusan brzolni; tudja a kzprtket s a medint meghatrozni.
Feladat
Egy osztly tanulinak matematikateszten elrt eredmnye az albbi diagramon lthat.

) Hasonlan, mint ahogy elkezdtk, tltsd ki a fenti diagramnak megfelelen a tblzatot:
A tanulk matematikateszten elrt eredmnyei
1 3
b) Szmold ki a matematikateszten elrt tlagosztlyzatot.

A matematikateszten elrt tlagosztlyzat ________
Megolds
)
A tanulk matematikateszten elrt eredmnyei
5 5
4 7
3 10
2 5
1 3
b) A matematikateszten elrt tlagosztlyzat 3,2.
.3.1.2. A tanul tudja az oszthatsg fogalmt alkalmazni a problmamegoldsban.
Feladat
rj fel hrom olyan szmot, amelyek az tdik ezresben vannak s a tizeseket jell szmjegyk 2, de 9-cel is oszthatak.
Ezek a szmok: _______, ________, ________.
Megolds
Brmelyik hrom szm a kvetkez halmazbl {4023, 4122, 4221, 4320, 4329, 4428, 4527, 4626, 4725, 4824, 4923}.
.3.1.3. A tanul tudja a szmokat s szmkifejezseket hasznlni vals helyzetekben.
Feladat
A virgrus csokrokat kszt s rul. Minden csokor 4 rzst s 3 fehr liliomot tartalmaz. Ha a virgrus minden eladott rzsn 35 dinrt keres, minden eladott fehr liliomon 25 dinrt, minden csokor
elksztsn pedig 60 dinrt, akkor legalbb hny csokrot kell elksztenie, hogy tbb, mint 1500 dinrt keressen?
A virgrusnak legalbb _____ csokrot kell eladnia.
Megolds
A kereset egy csokor esetn: 4 35 + 3 25 + 60 = 140 + 75 + 60 = 275
275 5 = 1375, 275 6 = 1650 vagy 1500 : 275 = 5,45
A virgrusnak legalbb 6 csokrot kell eladnia.
.3.2.2. A tanul a szmolsi mveleteket megfelel biztonsggal tudja elvgezni, alkalmazza s kihangslyozza a mveleti azonossgokat; tudja a hatvny s a ngyzetgyk
tulajdonsgait alkalmazni.
Feladat
Ha tudjuk, hogy 322 = 1024, szmold ki mennyi:
a) 10,24 = _______________
b) 102400 = _______________
c) 0,1024 = _______________
Megolds
a) 10,24 = 3,2
b) 102400 = 320
v) 0,1024 = 0,32
.3.2.3. A tanul a szmolsi mveleteket megfelel biztonsggal tudja elvgezni, alkalmazza s kihangslyozza a mveleti azonossgokat; tudja a ngyzetek klnbsge s a
binom ngyzete kpleteket felismerni s alkalmazni; az algebrai kifejezseket megfelel biztonsggal talaktani s azokat a legegyszerbb alakra hozni.
Feladat

Az ( - 1)(2 + 1) - ( - 6)( + 6) polinom egyenl a kvetkez polinommal:
a) 2 + 35
b) 2 37
c) 2 + 35
d) 2 37
Megolds
) 2 + 35
Feladat
Szmold ki:
) a 7 s 3 szmok ngyzeteinek klnbsgt: __________________________

b) a 7 s 3 szmok klnbsgnek ngyzett: __________________________
c) a 7 s 3 szmok ngyzeteinek sszegt: ____________________________
d) a 7 s 3 szmok sszegnek ngyzett: ____________________________
Megolds
) 72 - 32 = 49 - 9 = 40
b) (7 3)2 = 42 = 16
c) 72 + 32 = 49 + 9 = 58
d) (7 + 3)2 = 102 = 100
.3.2.4. A tanul a szmolsi mveleteket megfelel biztonsggal tudja elvgezni, alkalmazza s kihangslyozza a mveleti azonossgokat; tudja az egyenesen arnyos s a
fordtottan arnyos mennyisgeket megklnbztetni s tudja ezeket a megfelel mdon felrni; ismerje a lineris fggvnyt s tudja a tulajdonsgait grafikusan brzolni.
Feladat
Melyik rajz brzolja az y = x + 3 fggvny grafikonjt?

) b) c) d)
Megolds
c)
Feladat
Egy kilenc emberbl ll barti trsasg a medenct ngy nap alatt tiszttan ki. Hny bartjukat kellene mg a barti trsasgnak bevonni a munkba, hogy a medencetiszttst hrom nap alatt
elvgezzk?
A medenct hrom nap alatt tiszttank ki, ha mg ____ bartjuk segtene a munkban.
Megolds
9 : x = 3 : 4 vagy x : 9 = 4 : 3
x = 12
12 - 9 = 3
A medenct hrom nap alatt tiszttank ki, ha mg 3 bartjuk segtene a munkban.
.3.2.5. A tanul a szmolsi mveleteket megfelel biztonsggal tudja elvgezni, alkalmazza s kihangslyozza a mveleti azonossgokat; tudja az egyenleteket s
egyenltlensgeket, valamint egyenletrendszereket alkalmazni sszetettebb szveges feladatok megoldsban.
Feladat
A nyarals ideje alatt Nelli a hzban lak 9 bartjnak vagy bortkban rt levelet vagy kpeslapot kldtt. A kpeslapokra 10 dinros, a bortkokra pedig 15 dinros blyeget kellett vsrolnia. Hny
bortkot s hny kpeslapot kldtt el Nelli, ha blyegekre sszesen 110 dinrt klttt el?
Nelli _________ bortkot s _________ kpeslapot kldtt el.
Megolds
x - bortkok szma
y - kpeslapok szma
x+y=9
10x + 15y = 110
Az egyenletrendszer megoldsa x = 5 s y = 4, a megoldsi mdszertl fggetlenl.
Nelli 5 bortkot s 4 kpeslapot kldtt el.
.3.3.1. A tanul tudjon szgekkel szmolni belertve a szgmrtk talaktst is, tudjon kvetkeztetseket levonni a prhuzamos s merleges egyenesek tulajdonsgainak
segtsgvel, belertve a transzverzlison fekv szgeket is.
Feladat
Ha a s b prhuzamos egyenesek, hatrozd meg mekkora az szg.
A keresett szg: =____

Megolds
A keresett szg: =4810
.3.3.2. A tanul tudja a hromszg, ngyszg, paralelogramma s trapz alapvet tulajdonsgait alkalmazni, kerletket s terletket kiszmolni olyan adatok segtsgvel,
amelyek nincsenek kzvetlenl megadva a feladat szvegben; tudja ezeket az alakzatokat megszerkeszteni.
Feladat
Hny mter drtra van szksg a kpen lthat derkszg trapz alak udvar bekertshez?
_____ mter drt szksges.
Megolds
c2 = 122 + 92
c2 = 225
c = 15
K = 12 + 15 +15 + 6
K = 48 m
48 mter drt szksges.
.3.3.3. A tanul tudja a kzpponti s kerleti szget meghatrozni, a krcikk terlett, valamint a krv hosszsgt kiszmolni.
Feladat
Ha az AB hr hossza egyenl a kr sugarval, szmold ki az ACB szget.

ACB = ______
Megolds
ACB = 30
Feladat
Hnyszor kisebb a 30-os kzpponti szg krcikk terlete a kr terlettl?
____ -szer/szor/szr kisebb.
Megolds
12-szer kisebb.
.3.3.4. A tanul tudja a hasb s gla felsznt s trfogatt kiszmolni, belertve azokat az eseteket, ahol a szksges adatok nincsenek kzvetlenl megadva.
Feladat
Szmold ki a szablyos ngyoldal gla trfogatt, ha alaple a = 10 cm, oldallapjnak magassga pedig h = 13 cm.
A gla trfogata ________ cm3.
Megolds
H2 = h2 - (a/2)2, H2 = 132 - 52, H2 = 169 - 25, H2 = 144, H = 12 cm
V = 1/3 B H, V = 1/3a2 H, V = 1/3 100 12, V = 400 cm3
A gla trfogata 400 cm3.
.3.3.5. A tanul tudja a henger, kp s gmb felsznt s trfogatt kiszmolni, belertve azokat az eseteket, ahol a szksges adatok nincsenek kzvetlenl megadva
Feladat
A derkszg hromszget, melynek befogi = 9 cm, b = 12 cm, a b befog krl forgatjuk. A kapott kp alapterletnek s palstfelsznnek arnya:
) 1 : 1
b) 3 : 4
c) 3 : 5
d) 4 : 5
Megolds
c) 3 : 5
Feladat
Mekkora a legnagyobb olyan labdnak a felszne, amelyet belecsomagolhatunk egy 20 cm oldall kocka alak dobozba?
A labda felszne ____ cm2.
Megolds
A labda felszne 400 cm2.
.3.3.6. A tanul tudja a hromszgek egybevgsgt s hasonlsgt alkalmazni, sszektve gy a mrtani alakzatok klnbz tulajdonsgait.
Feladat
Az MN szakasz prhuzamos az szakasszal. Ha MN : AB = 2 : 3, mekkora a : M arny?
) 2 : 1
b) 3 : 1
c) 3 : 2
d) 2 : 3
Megolds
) 2 : 1
Feladat
Igaz lltsok esetn karikzd be az Igaz szt, hamis lltsok esetben pedig a Hamis szt.
Brmely kt egyenloldal hromszg hasonl egymssal Igaz Hamis
Brmely kt hasonl hromszg kerlete egyenl Igaz Hamis
Ha kt egyenlszr hromszg cscsnl lev szge 36, akkor a hromszgek hasonlak Igaz Hamis
Minden derkszg hromszg hasonl egymssal Igaz Hamis
Megolds
Brmely kt egyenloldal hromszg hasonl egymssal Hamis
Brmely kt hasonl hromszg kerlete egyenl Igaz
Ha kt egyenlszr hromszg cscsnl lev szge 36, akkor a hromszgek hasonlak Hamis
Minden derkszg hromszg hasonl egymssal Igaz
.3.4.2. A tanul tudja a megadott adatokat becslni s kerekteni, tudjon az gy kapott kzelt-rtkekkel tovbb szmolni; tudjon a hibra becslst adni (pldul kisebb, mint 1
dinr, 1cm, 1g).
Feladat
Az s D helysgek kztti tvolsgot az albbi trkp szemllteti.
Dra gy adott becslst az s D helysgek kztti tvolsgra, hogy mindegyik tvolsgot a legkzelebbi egsz szm kilomterre kerektette, majd a kerektett szmokat sszeadta. Vera sszeadta a
trkpen lthat tvolsgokat, majd a kapott szmot a legkzelebbi egsz kilomterre kerektette.

) Dra nagyobb szmot kapott, mint Vera.
b) Dra s Vera egyenl szmokat kaptak.
c) Dra kisebb szmot kapott, mint Vera.
Megolds
) Dra nagyobb szmot kapott, mint Vera.
.3.5.1. A tanul tudja sszetettebbb feltteleknek eleget tev pont helyzett (koordintit) meghatrozni.
Feladat
Rajzold be a koordinta-rendszerbe mindazokat a pontokat, amelyek ugyanolyan tvolsgra vannak az x tengelytl, mint az pont, az y tengelytl val tvolsguk pedig ktszer akkora, mint az A pont y
tengelytl val tvolsga.
Megolds
.3.5.2. A tanul tudja a diagramokat s tblzatokat rtelmezni.
Feladat
A tblzatban nhny vros kztti tvolsg adott kilomterekben.
km Belgrd Kragujevac Ni jvidk Novi Pazar Szabadka Zajear
Belgrd 115 239 82 271 178 236
Jagodina 165 42 104 217 196 319 117
Kragujevac 115 146 197 160 299 159
Kraljevo 192 54 152 251 106 353 193
Kruevac 192 70 91 274 167 376 132
) Melyik vros van Belgrdtl 115 km tvolsgra? .......................
b) Melyik kt vros kztti tvolsg 353 km? ...............................................

c) Melyik kt vros kztti tvolsg kisebb, mint 50 km? ..........................................
d) Hny olyan vros van a tblzatban, amely tbb, mint 200 km tvolsgra van Belgrdtl? .........
Megolds
) Kragujevac
b) Kraljevo s Szabadka
c) Jagodina s Kragujevac
d) hrom
.3.5.3. A tanul kpes az adatokat sszegyjteni, bellk nllan diagramot vagy tblzatot elkszteni; tudja a grafikont lerajzolni, amelynek segtsgvel tudja a mennyisgek
kztti fggsget brzolni.
Feladat
Kata 45 percig kerkprozott. Az els 10 perc utn elrte a 10 km/h sebessget. Ezzel a sebessggel tovbbi 20 percig folytatta, ezutn pedig fokozatosan lasstott mindaddig, amg meg nem llt.
Folytasd az elkezdett mdon a diagramot, amely lerja Kata kerkprozsnak menett.
Megolds
.3.5.4. A tanul tudja a szzalkszmtst alkalmazni sszetettebb problmkban.
Feladat
A knyv rt elszr felemeltk 10%-kal, majd leengedtk 10%-kal, gy most 198 dinrba kerl. Mennyi volt a knyv ra a drguls eltt?
) 198 dinr
b) 200 dinr
c) 202 dinr
d) 196,02 dinr
Megolds
b) 200 dinr
Kvetelmnyrendszer a ktelez oktats vgre matematikbl, ahol a szmonkrs ismeretlen feladatokon keresztl trtnik
.2.3.4. A tanul ismerje a: hasb s gla fogalmt; tudja felsznket s trfogatukat kiszmolni, ha a szksges adatok kzvetlenl meg vannak adva a feladatban.
Feladat
Egy szablyos hromoldal egyenll gla alaple 8 cm. Mekkor a gla felszne?
A gla felszne ___________ cm2
Megolds
TA = a2/4 3 = 163 cm2
F = 4 TA = a23 = 643 cm2
vagy
F = 4 (a2/4)3 = a23 = 643 cm2
A gla felszne 643 cm2.
.2.5.4. A tanul tudja a szzalkszmtst alkalmazni az egyszerbb vals problmkban (pldul, adott termk rt adott szzalkkal megvltoztatni).
Feladat
Gabriella fagylaltot rul. Minden eladott 60 dinros fagylalton, maga 6 dinrt keres. Mennyi Gabriella keresete egy fagylalton szzalkban kifejezve?
) 6 %
b) 1 %
c) 54 %
d) 10 %
Megolds
d) 10 %
.3.1.1. A tanul tudja az sszetettebb szmkifejezsek rtkt meghatrozni.
Feladat
Szmold ki az s szmkifejezsek szorzatt, ha A = 1 + 3 : (6/5) - 2/5 5/4 s B = 8/3 - 7/3 6/7.

= _______ , B = ______ , szorzatuk A B = _______
Megolds
= 3, B = 2/3, szorzatuk A B = 2
.3.2.1. A tanul a szmolsi mveleteket megfelel biztonsggal tudja elvgezni, alkalmazza s kihangslyozza a mveleti azonossgokat; tudja a lineris egyenleteket s
egyenltlensgeket, valamint a ktismeretlenes lineris egyenletrendszereket fellltani s megoldani.
Feladat
A szmegyenesen brzolt halmazok kzl melyik a megoldshalmaza a 4 - (6 - 2x)/3 > 4 egyenltlensgnek?
Megolds
.3.4.1. A tanul tudja a mrtkegysgeket szksg szerint tvltani, kpes velk szmolni.
Feladat
A film 22 ra 10 perckor fejezdtt be. Mikor kezddtt a film, ha 115 percig tartott?
) 20 ra s 55 perc
b) 20 ra s 45 perc
c) 20 ra s 15 perc
d) 20 ra s 5 perc
Megolds
c) 20 ra 15 perc
Programul examenului final n nvmntul i educaia general

Scopul programului examenului final
Scopul programului examenului final n nvmntul i educaia general este, conform Legii privind bazele sistemului de nvmnt i educaie ("Monitorul oficial al RS, nr. 72/09),
pregtirea elevilor pentru susinerea examenului final la sfritul nvmntului general obligatoriu.
Structura programului examenului final
La examenul final se evalueaz n ce msur elevul, n timpul colarizrii de opt ani, i-a nsuit cunotinele i abilitile din limba srb, respectiv limba matern, matematic, istorie,
geografie, biologie, fizic i chimie. La examenul final, dup terminarea clasei a opta, se prezint toi elevii. Elevii se vor prezenta la examenul final n colile generale n care au
terminat clasa a opta. Elevii susin examenul final n scris, rezolvnd testele.
La examenul final n anul colar 2010/2011 prin folosirea testelor se verific cunotinele elevilor din obiectul limba srb, respectiv limba matern, i matematic potrivit programului
examenului final pentru anul colar menionat.
Elevii care frecventeaz cursurile de nvmnt n limba minoritii naionale n loc de limba srb au dreptul s se prezinte la examenul de limba matern.
Coninutul examenului final dup programele examenului final pentru anii colari 2011/2012, 2012/2013, 2013/2014 se schimb treptat pn la anul colar 2013/2014, dup volum i
structur i prin majorarea numrului de obiecte la care se prezint i creterea numrului de exerciii necunoscute n teste.
Elevii care susin examenul final dup terminarea anului colar 2011/2012, se prezint la dou obiecte, i anume, limba srb, respectiv limba matern, i matematic, iar testele vor
avea 25% de exerciii pe deplin cunoscute, publicate anterior n culegerea de exerciii, 25% de exerciii cunoscute parial care au fost alctuite prin schimbarea parial a exerciiilor
deja publicate n culegerea de exerciii i 50% din exerciiile ale cror coninuturi i rezolvri nu sunt cuprinse n culegere.
Examenul final pentru elevii care se prezint la acest examen dup terminarea anului colar 2012/2013 va fi alctuit din dou obiecte, i anume, limba srb, respectiv limba matern,
i matematic, iar testele examenului final vor avea 25% de exerciii parial cunoscute i 75% de exerciii complet necunoscute.
Elevii care termin clasa a opta n anul colar 2013/2014 se prezint la examenul final prin folosirea testelor pentru obiectul limba srb, respectiv limba matern, matematic i prin
folosirea testului combinat din urmtoarele obiecte de nvmnt: istorie, geografie, biologie, fizic i chimie. Testele examenului final sunt alctuite din exerciii necunoscute.
Prezena obiectelor luate fiecare aparte n testul combinat este structurat dup procentul prezenei n planul de nvmnt de la clasa a cincea i pn la clasa a opta.
Prima testare de prob final din testul combinat se va face n cursul anului colar 2010/2011.
A doua testare de prob din testul combinat cu exerciii complet necunoscute se va face n cursul anului 2013.
Programul examenului final descrie lista i structura succeselor care se ateapt de la elevi la sfritul nvmntului general. Aceste succese se ntemeiaz pe programele pentru
limba srb, respectiv limba matern, i matematic, precum i pe documentul privind standardele pentru finalizarea nvmntului obligatoriu pe care, n acord cu Legea privind
bazele sistemului de nvmnt i educaie le stabilete Consiliul Naional de nvmnt.
Standardele de nvmnt pentru finalizarea nvmntului obligatoriu sunt definite la trei niveluri de succes - de baz, mediu i avansat. Nivelurile standardelor de nvmnt
descriu cerine de greutate, complexitate cognitiv i volum de cunotine diferite, de la cele mai simple pn la cele mai complexe. Fiecare nivel urmtor presupune c elevul i-a
nsuit cunotinele i abilitile de la nivelul anterior.
Nivelul de baz al succesului este alctuit din cunotine, abiliti i capaciti pe care i le-au nsuit peste 80% din elevi, nivelul mediu al succesului este alctuit din cunotine,
abiliti i capaciti pe care i le-au nsuit circa 50% din elevi, iar nivelul avansat al succesului i l-au nsuit circa 20% din elevi, cei mai buni.
n testele pe care elevii le rezolv la examenul final se vor afla exerciii n care se examineaz nivelul de realizare a standardelor de nvmnt, ncepnd cu nivelul de baz, apoi cel
mediu i avansat. Testele sunt astfel concepute ca s cuprind toate nivelurile de cunotine i toate coninuturile care au fost apreciate drept coninuturi de baz i de nsemntate
esenial pentru continuarea colarizrii.
n Programul examenului final, alturi de fiecare standard sunt date exerciii care n mod concret reprezint ce se ateapt de la elevul care i-a nsuit un anumit standard. Unele
standarde sunt ilustrate cu un exemplu, iar altele, cu mai multe exemple.
Standardele de nvmnt cuprinse n Programul pentru anul colar 2010/2011 care sunt notate cu stelu nu sunt supuse verificrii cu exerciiile prevzute la examenul final pentru
anul colar menionat.
n baza programului examenului final n nvmntul i educaia general pentru anul colar 2010/2011, va fi tiprit o culegere de exerciii. Exerciiile din acest program vor fi parte
component a culegerii. Testele pe care le rezolv elevii sunt alctuite din exerciii din culegere i exerciii noi, pe care elevii le vor vedea pentru prima dat la testare. La examenul
final n faa elevilor se vor afla 50% de exerciii pe deplin cunoscute, anterior publicate n culegerea de exerciii, 25% din exerciii vor fi "parial cunoscute" (iau natere prin modificarea
parial a exerciiilor care deja au fost publicate n culegerea de exerciii), n timp ce 25% din exerciii vor fi pe deplin necunoscute elevilor (elevii vor ti dinainte ce se poate examina
prin aceste exerciii, le vor fi date i exemple de exerciii, dar nu i exerciii care vor fi incluse n teste). Din numrul total de exerciii necunoscute, 40% vor fi de la nivelul mediu, iar
60% de exerciii vor fi de la nivelul avansat. Exerciiile necunoscute se valorific ca i exerciiile cunoscute.
Pe baza succesului general i a succesului la examenul final elevul trebuie s realizeze n total 100 de puncte, i anume cel mult 60 de puncte pe baza succesului general, iar pe baza
succesului la examenul final cel mult 40 de puncte.
Elevii cu dizabiliti se prezint la examenul final n conformitate cu posibilitile lor motrice i senzitive, respectiv cu condiiile pe care le necesit un anumit fel de invaliditate.
Adaptarea examenului final pentru elevii cu dizabiliti se face potrivit planului individual de nvmnt.
Standarde de nvmnt pentru finalizarea nvmntului obligatoriu la limba romn cu exemple de exerciii
NIVELUL DE BAZ
Urmtoarele enunuri descriu ce trebuie elevul/eleva s tie i s realizeze la nivelul de baz

1. ABILITI DE CITIRE I NELEGEREA TEXTULUI CITIT
n domeniul ABILITI DE CITIRE I NELEGEREA TEXTULUI CITIT elevul/eleva:
LR.1.1.1. nelege textul pe care l citete cu voce tare i n sine
Exerciiu
Citete cu atenie urmtorul text:

Echipa trebuie s fac mai mult dect ceea ce a realizat la Paris. Cu Paris-Saint Germain, calificarea se va juca pn n ultimul minut. Francezii joac mai bine n deplasare i de aceea va trebui s avem
o rbdare diabolic. Nu trebuie s le crem spaii de manevr, deoarece au juctori foarte tehnici i speculativi. Vrem s ne fructificm ansa i ne ateptm cu toii ca stadionul s fie arhiplin.
(Libertatea nr.3394/25 septembrie 2001)
1. Transcrie din text trei termeni din domeniul sportiv:

.
2. Specific naionalitatea echipei strine:

.
3. Noteaz dou caracteristici ale juctorilor strini:

..
Rspuns
1. echip, calificare, juctori, stadion

2. naionalitatea : francez
3. juctori tehnici, speculativi
LR.1.1.2. face diferena dintre un text artistic i neartistic, tie s stabileasc felul textului: expoziiunea, descripia, naraiunea, argumentarea
Exerciiu
Una dintre cele mai reprezentative creaii literare cu care I. L. Caragiale a mbogit literatura romn este O scrisoare pierdut jucat pe scen pentru prima dat la 13 noiembrie 1884 pe scena
Teatrului Naional din Bucureti.
Argumentai c aceast creaie aparine operei dramatice nconjurnd rspunsurile exacte:
a) este scris cu scopul de a fi prezentat pe scen;

b) este structurat n acte i scene;
c) descrierea i naraiunea sunt prezente ca moduri de expunere;
d) sunt prezente indicaii de regie;
e) se dezvolt un conflict dramatic.
Rspuns
a), b), d), e)
LR.1.1.3. recunoate stiluri funcionale diferite n exemple simple
Exerciiu
Dac textul este de ordin administrativ, scrie n urma lui "A", dac este publicistic, scrie "P", iar dac este tiinific, scrie "":
a) Anunurile pentru sezonul din acest an al taberelor de var la noi i n lume a nceput la sfritul lunii martie i pn n prezent, dup cum am aflat de la coordonatorii schimburilor de voluntari ai
asociaiei "Tinerilor cercettori ai Serbiei", deja s-au anunat 430 de voluntari. nc exist n jur de 1700 de locuri libere, iar anunurile se pot face pn la completarea taberelor. ________________
b) Propoziia atributiv determinativ nu se desparte, prin virgul, de regent, iar cea explicativ se desparte de regent prin semne de punctuaie (virgul, linie de pauz). Atributivele intercalate nu se
despart, n general, prin virgule, ci numai cnd se insist asupra lor. ___________
c) Protectorul cetenilor este un organ de stat independent care apr drepturile cetenilor i supravegheaz activitatea organului administraiei de stat, organului competent pentru protecia juridic a
dreptului de proprietate i a intereselor Republicii Serbia, precum i a altor organe i organizaii, ntreprinderi i instituii crora le-au fost ncredinate atribuii publice. _______________
Rspuns
a) P; b) ; c) A
LR.1.1.4. face diferena dintre prile de baz ale textului i ale crii (titlul, subtitlul, textul de baz, capitolul, alineat, notie de subsol, cuprins, prefa, postfa); recunoate citatul
Exerciiu
n faa ta este o parte a cuprinsului unei cri. Privete-o cu atenie i rspunde la ntrebri.
a) Pe care pagini poi citi despre semnele de punctuaie?
b) Scrie numrul paginii pe care ncepe textul despre semnul exclamrii.
Rspuns
a) 14-24
b) 18
LR.1.1.5. gsete informaiile de baz din text dup criterii date
Exerciiu
Citii cu atenie urmtorul text:
SEDNA - A ZECEA PLANET A SISTEMULUI SOLAR?
Cercettorii americani au descoperit, la peste 10 miliarde de kilometri de Pmnt, un nou corp ceresc, care ar putea fi recunoscut drept a zecea planet a sistemului solar. Botezat Sedna, noua planet
are un diametru de 2.000 de kilometri, cu puin mai mic dect Pluto i are o suprafa din ghea i roc. Potrivit astronomului Michael Brown de la Institutul Tehnologic din California, cel care a
descoperit Sedna cu ajutorul telescopului Spitzer Space, ar putea fi multe alte asemenea lumi ngheate pe orbita soarelui, care ateapt s fie descoperite. "Sedna este foarte mare i mult mai departe
dect descoperirile anterioare. Sunt aproape sigur c mai sunt i alte trmuri undeva acolo", a spus cercettorul american. El crede c temperatura pe Sedna este de circa 200 de grade sub zero, ceea
ce nseamn c este cea mai rece planet din sistemul solar. Sedna are nevoie de 10.500 de ani pentru a se roti odat n jurul soarelui. n punctul su extrem, orbita pe care este nscris planeta ajunge
pn la 135 de miliarde de kilometri departe de soare, adic de 900 de ori distana dintre Pmnt i astrul su. Sedna este cel mai mare obiect cosmic descoperit dup 1930, cnd a fost identificat
planeta Pluto, a crei orbit eliptic merge pn la 7,5 miliarde km de soare. Pn acum, acest titlu era deinut de planetoidul Quauar, cu un diametru de 1300 km, descoperit n 2002, la 6,5 miliarde km
de Pmnt, n interiorul centurii Kuper, un bru de asteroizi ngheai care orbiteaz pn la 11 miliarde km dincolo de orbita lui Neptun, aflat la 4,5 miliarde km de soare.
Dr. Michael Brown, de la Institutul pentru Tehnologie din California i echipa sa de astronomi au descoperit planeta, pe care au denumit-o Sedna, n cadrul unor cercetri demarate n urm cu trei ani n
spaiul de dincolo de sistemul nostru solar. Sedna este cel mai mare obiect descoperit n jurul Soarelui din 1930, cnd cercettorii au aflat de existena planetei Pluto. Potrivit unor prime informaii
furnizate de echipa condus de dr. Brown, Sedna este format din piatr i ghea iar dimensiunile sale sunt mai mici dect ale lui Pluto, diametrul ei fiind de 2.000 de kilometri.
Dimensiunea noului corp ceresc este:
a) de 900 de ori mai mic dect a lui Pluto

b) cu puin mai mic dect a lui Pluto
c) cu un sfert mai mare dect a lui Pluto
d) de 10.500 de ori mai mic dect a lui Pluto
ncercuii litera din faa rspunsului corect.
Rspuns
b) cu puin mai mic dect a lui Pluto
LR.1.1.6. face distincia dintre informaiile importante i cele neimportante dintr-un text
Exerciiu
Alegei dintre sensurile cuvintelor subliniate n versurile de mai jos pe cel care corespunde contextului.
"Plou..........
i-n oraul nostru ploaia cnt,
Cnt ca un fonograf stricat...
De trei zile i trei nopi nencetat
Un tenor cu vocea fals se frmnt
i pe strzi.... i-n curte la palat......"
(Ploaie urban, I. Minulescu)
Stricat - defect, corupt, alterat

Fals - mincinos, nearmonios, farnic
Tenor - cntre, ploaie, instrument de suflat
Frmnta - a preface aluatul, a se agita, a se neliniti
Rspuns
Stricat - defect fals - nearmonios
Tenor - cntre frmnta - a se agita

LR.1.1.7. face corelaia dintre informaiile i ideile prezentate n text, sesizeaz relaiile temporale, de scop, cauz - consecin etc. i trage concluzia pornind de la coninutul i
mesajul din text
Exerciiu
Citete cu atenie frazele reproduse i stabilete ordinea lor, scriind pe linia din faa fiecreia numrul 1, 2 sau 3.
____________ Dup dou mari inundaii care au distrus aproape ntregul fond de plante, Grdina Botanica Regal a fost mutat la locaia actual, pe proprietatea pe care regele Milan Obrenovi a
motenit-o de la bunicul su Jevrem, dup care i grdina actual poart numele de Jevremovac.
____________ La mai puin de trei ani dup trecerea n noua locaie, n grdina botanic a fost ridicat prima ser, grdin de sticl, care pe atunci reprezenta una dintre cele mai mari i mai frumoase
sere din aceast parte a Europei.
____________ La propunerea lui Josif Panci, prin decizia Ministerului nvmntului al Regatului Serbiei, a fost nfiinat Grdina Botanic Regal din Belgrad ca prima grdin botanic din Serbia,
lng malul Dunrii din cartierul Dorol.
Rspuns
2,3 1
2. EXPRIMAREA N SCRIS
n domeniul EXPRIMAREA N SCRIS elevul/eleva:
LR.1.2.1. tie s scrie corect
Exerciiu
Completai spaiile goale cu formele corespunztoare ale cuvntului copil:
a) Nite ___________ sunt harnici.

b) Aceti __________ sunt harnici.
c) _________ acetia sunt harnici.
Rspuns
a) copii
b) copii
c) Copiii
LR.1.2.2. alctuiete o propoziie corect din punct de vedere gramatical
Exerciiu
n ce enun adverbul este folosit greit?

a) Acestea sunt intenii uor de realizat.
b) Nu sunt destul de buni pentru tine.
c) Caii sunt grei de pornit.
d) Ei erau proaspt sosii.
ncercuii litera din faa rspunsului corect.
Rspuns
d) Ei erau proaspt sosii.
LR.1.2.3. alctuiete un text simplu narativ i descriptiv care s aibe toate elementele necesare (introducere, cuprins, ncheiere)
Exerciiu
Alctuiete o compunere cu titlul: A fost aceasta o nenelegere
Elementele n baza crora se valorific lucrarea sunt:
- s conin elementele necesare unei compuneri (introducere, cuprins, ncheiere)

- stilul narativ
- stilul descriptiv
Rspuns
LR.1.2.4. tie s povesteasc textul citit
Exerciiu
"Dintre cele 22 de specii de albatros din ntreaga lume, 18 sunt n pericol i unele, precum albatrosul din insula Macquarie i albatrosul cltor de Amsterdam, au populaii att de reduse, nct dispariia
ar putea fi iminent. Albatroii sunt psri oceanice longevive, maiestuoase, care zboar pe distane uriae pe deasupra oceanelor planetei.
n secolul al XIX-lea, albatroii erau mpucai de marinari pentru divertisment, iar penele erau apoi vndute. n prezent, albatroii sunt ameninai de o serie de activiti umane, n special pescuitul pe
distane lungi, pescuitul la curent i cu plase.
Cu populaii deja reduse, schimbrile climatice ar putea face situaia mult mai grav pentru albatroii de pe planet, mai ales pentru acele specii cu arie geografic de acoperire restrns. De fapt,
psrile sunt un bun indicator al schimbrilor climatice, cci ciclurile lor de via deseori depind de condiiile meteorologice i climatice".
(Ioana Beieanu, Albatroii n mare primejdie, n revista Bioplanet, nr. 13, martie 2010)
A. Scrie rspunsul pentru fiecare dintre cerinele de mai jos
a) revista din care a fost selectat articolul

_________________________
b) numrul speciilor de albatros aflate in pericol
____________________
c) a ctivitatea uman ce amenin dispariia albatroilor
_______________________________________
B. Scrie definiia albatroilor
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
Rspuns
A.
a) Bioplanet
b) 18
c) pescuitul pe distane lungi, pescuitul la curent i cu plase
B. Albatroii sunt psri oceanice longevive, maiestuoase, care zboar pe distane uriae pe deasupra oceanelor planetei.
LR.1.2.5. tie s redacteze texte cu coninut divers: s alctuiasc o scrisoare, s completeze diferite acte i formulare folosite n viaa de zi cu zi
Exerciiu
Completai telegrama urmtoare cu datele necesare, pentru a putea ajunge la persoana creia i este destinat (destinatar); scriei clar i corect numele i adresa voastr (a expeditorului), iar coninutul
prezentai-l ct mai pe scurt i ct mai clar.
TELEGRAM
TAXA Transmis _________________________
Cuvinte ________ Data______________ Ora__________
Dinari________
Primitor_________________ Transmitor_____________________
================================================================================
Din.__________ No. __________ ctg. __________ cuv. _________ Data ________ ora ___
______________________ Adresa _____________________________
(Indicaii speciale: Urgent, fulger etc.)

Coninut:
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
(Adresa expeditorului) ________________________________________________
Rspuns
(Completai numai adresa i coninutul!)
LR.1.2.6. tie s foloseasc dicionare i ndreptare ortografice
Exerciiu
Transcriei urmtoarele versuri nlturnd greelile:
"Vam spus, cum m-i se pare, de nu -i fi uitat,

C lupul sentmplase sajung mprat.
Dar finc v-am spuso voi nc s v-a spui
Ceace s-a urmat sub stpnirea lui."
..............................................................................
................................................................................
..................................................................................
...................................................................................
Rspuns
"V-am spus cum mi se pare, de nu i fi uitat,

C lupul se-ntmplase s-ajung mprat
Dar fiindc v-am spus-o, voi nc s v spui
Ceea ce s-a urmat sub stpnirea lui."
LR.1.2.7. aplic normele ortografice n exemple simple
Exerciiu
Transcrie corect textul:
dimineaa este bine n pdure soarele lumineaz s gsesc flori i vine se strigi i s cni te salut soare i frumoas primvar
Rspuns
Dimineaa este bine n pdure. Soarele lumineaz, se gsesc flori i i vine s strigi i s cni:
- Te salut soare i frumoas primvar!
LR.1.2.8. identific valorile artistice, etice i culturale dintr-un text citit
Exerciiu
Citete cu atenie textul urmtor:
Perioada cuprins ntre 1880 i 1887, anul cnd apar primele crize acute ale bolii de ochi, a fost considerat de ctre muli critici i istorici de art perioada de maturitate artistic a lui Grigorescu. Dintre
lucrrile datate sau asupra crora exist informaii sigure n legtur cu data la care au fost terminate, aparin acestei etape din creaia grigorescian titluri precum Profil de fat (1878), Evreul cu gsca
(1880), La mare (1881), Cap de feti (1881), Btrna din Brolle (1885), Nud (1886), la care se adaug multe alte opere importante - portrete, peisaje i scene de la Vitr sau de pe malul mrii, din
Bretania, nuduri, peisaje inspirate din frumuseile naionale.
[] pictorul a fost mereu un explorator al lumii din jur, avnd dorina, dar i darul de a vedea ceea ce se afl "nuntrul" lucrurilor, ceea ce st nchis ntr-un peisaj, n privirea "tcut" a unei rncue, n
mersul molcolm al animalelor mpovrate, n adierea unui crng sau a unui lumini de pdure.
(Viaa i opera lui Grigorescu, Adevrul.Biblioteca de art, Bucureti, 2009)
_____________
Vitr - localitate din Frana
Bretania - regiune din Frana
I. Transcrie un enun n care se precizeaz valoarea artistic a tablourilor n discuie.
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
Rspuns
Perioada cuprins ntre 1880 i 1887, anul cnd apar primele crize acute ale bolii de ochi, a fost considerat de ctre muli critici i istorici de art perioada de maturitate artistic a lui Grigorescu.
3. GRAMATICA, LEXICUL, LIMBA ROMN LITERAR

n domeniul GRAMATICA elevul/eleva trebuie:
LR.1.3.1. s formuleze propoziii corecte din punct de vedere gramatical
Exerciiu
Facei acordul corect al cuvintelor din paranteze n urmtoarele enunuri:
1. Bunicii, prinii i nepoii (va pleca) n concediu.

2. Pmntul, apa i oamenii preau (nemicat).
3. Parcul (acest) este foarte vechi.
Rspuns
1. vor pleca
2. nemicai
3. acesta
LR.1.3.2. s identifice n propoziii scurte prile de vorbire nvate
Exerciiu
Maria a plecat ncet n pdurea deas; ea a auzit uuuuh! i s-a ntors pe cel mai apropiat drum.
Maria _______________
a plecat ______________
ncet_________________
n ___________________
pdurea ______________
deas________________
ea__________________
a auzit ____________________
uuuuh! ____________________
i _________________________
s__________________________
a ntors ______________________
pe _______________________
cel _______________________
mai _________________________
apropiat ______________________
drum__________________________
Rspuns
Maria - substantiv propriu

a plecat - verb
ncet - adverb
n - prepoziie
pdurea - substantiv comun
deas - adjectiv
ea - pronume personal
a auzit - verb
uuuuh! - interjecie
i - conjuncie
s - pronume reflexiv
a ntors - verb
pe - prepoziie
cel - articol demonstrativ
mai - adverb
apropiat - adjectiv
drum - substantiv comun
LR.1.3.3. s respecte regulile de punctuaie n scris i n citire

Exerciiu
Introducei semnele de punctuaie omise n propoziiile de mai jos:
a) Sunt oameni care linguesc pe omul de merit cnd l recunosc fiindc nu-l neleg.
b) Pe lanuri dorm spicele grele
Asupra pdurii vegheaz de sus
Cetatea eternelor stele
c) -Aa-i mi Niculae? D-aia eti tu trist las c te facem noi pop nu nvtor
Rspuns
a) Sunt oameni care linguesc pe omul de merit cnd l recunosc, fiindc nu-l neleg.
b) Pe lanuri dorm spicele grele,
Asupra pdurii vegheaz de sus
Cetatea eternelor stele.
c) -Aa-i, mi Niculae? D-aia eti tu trist?... las c te facem noi pop, nu nvtor.
LR.1.3.4. s aplice regulile de ortografie n scris
Exerciiu
Patru dintre cuvintele de mai jos sunt scrise greit. Pe liniile alturate scriei forma corect a tuturor cuvintelor date:
ortodocs _____________
greal ______________
socetate _____________
batjocur ____________
contin ____________
cumsecade ___________
Rspuns
ortodox, greeal, societate, batjocur, contiin, cumsecade
LR.1.3.5. s scrie cite i corect dup dictare i n compunere
Exerciiu
Corectai textul:
nvtoarea -i amintii cum la luat de mn i la dus s vad o sal de clas. Biatul sa aezat ntro banc i a stat ca un colar adevrat. L-a plecare ea ia dat o carte cu multe ilustrai.
Rspuns
nvtoarea i aminti cum l-a luat de mn i l-a dus s vad o sal de clas. Biatul s-a aezat ntr-o banc i a stat ca un colar adevrat. La plecare ea i-a dat o carte cu multe ilustraii.
LR.1.3.6. s cunoasc prile de vorbire flexibile i neflexibile
Exerciiu
Subliniai cuvintele neflexibile din text:
Ploaia de toamn cade repede pe acoperi, cnd din vzduh se aude bum! bum! i brul cerului se desface.
Rspuns
Ploaia de toamn cade repede pe acoperi, cnd din vzduh se aude bum! bum! i brul cerului se desface.
LR.1.3.7. s cunoasc categoriile gramaticale ale prilor de vorbire flexibile
Exerciiu
Precizai genul, numrul i cazul substantivelor din enunul:
Valurile apei se izbeau de mal cu zgomot, oferind peisajului muzica tipic de dup furtun.
Rspuns
Valurile - neutru, pl., N

apei - fem., sg., G
mal - neutru, sg., Ac.
zgomot - neutru, sg., Ac.
peisajului - neutru, sg., D
muzica - fem., sg., Ac.
furtun - fem., sg., Ac.
LR.1.3.8. s identifice i s foloseasc corect modurile i timpurile verbelor
Exerciiu
Citii cu atenie urmtoarele versuri:
"Cci te iubeam cu ochi pgni

i plini de suferini,
Ce mi-i lsar de btrni,
Prinii din prini".
Modul verbului subliniat este ___________________

iar timpul este _______________________________
Rspuns
indicativ, perfect simplu
LR.1.3.9. s identifice unitile sintactice dintr-o propoziie sau fraz
Exerciiu
Scriei pe liniile corespunztoare ce pri de propoziie sunt cuvintele din propoziia de mai jos, scris vertical:
Ioana _______________________
alearg ______________________
prin parcurile _________________
verzi ________________________
Rspuns
subiect, predicat, complement circumstanial de loc, atribut adjectival
LR.1.3.10. s-i nsueasc raportul dintre propoziii n fraz
Exerciiu
Precizai felul propoziiilor coordonate din urmtoarele fraze:
a) Lucreaz mult i ctig bine.

b) E lung pmntul, dar e lat.
Rspuns
a) coordonare copulativ
b) coordonare adversativ
LR.1.3.11. s sesizeze raportul de coordonare i subordonare n fraz
Exerciiu
Stabilii raporturul propoziiilor din fraza:
tiam i nelegeam ce e de fcut.
Rspuns
Raport de coordonare
LR.1.3.12. s aplice normele morfosintactice n comunicarea scris i oral

Exerciiu
Analizai sintactic propoziia de mai jos i scriei prin ce pri de vorbire sunt exprimate prile de propoziie:
Georgeta ___________________
expune _____________________
la o mas ___________________
rotund _____________________
Rspuns
subiect-substantiv,
predicat-verb,
complement circumstanial de loc-substantiv cu prepoziie,
atribut-adjectiv
n domeniul LEXICUL elevul/eleva trebuie:

LR.1.3.13. s identifice sensul cuvintelor (sinonime, antonime, omonime, paronime)
Exerciiu
Subliniaz paronimul corect:

critic literar / literal
persoan inervant / enervant
cri distributive / distribuite n coli
Rspuns
literar
enervant
distribuite
LR.1.3.14. s-i mbogeasc vocabularul cu cuvinte i expresii noi
Exerciiu
Dezvoltai verbele date n locuiuni verbale corespunztoare:
a se plimba - ______________________
a observa - ________________________
a batjocori - _______________________
Rspuns
a face o plimbare
a bga de seam
a-i bate joc
LR.1.3.15. s gseasc sinonime pentru cuvintele din textul citit
Exerciiu
Cuplai sinonimele:
1. timp a) zpad
2. milos b) sfad
3. ncnttor c) vreme
4. ceart d) caritabil
5. nea e) admirabil
Rspuns
1. - c); 2. - d); 3. - e); 4. - b); 5. - a)
LR.1.3.16. s aplice procedeele de mbogire a vocabularului pentru a forma cuvinte noi
Exerciiu
Arat prin ce mijloc de mbogire a vocabularului s-au format cuvintele:

gur-casc ______________________
colrime _______________________
binele __________________________
untdelemn ______________________
Rspuns
compunere prin alturare

derivare cu sufix
schimbarea categoriei gramaticale
compunere prin contopire
LR.1.3.17. s tie s foloseasc dicionare, ndreptare i enciclopedii

Exerciiu
Cartea care se ocup de regulile de scriere i exprimare n limba romn se numete:
a) ndreptar ortografic i de punctuaie

b) ndreptar de punctuaie i ortoepic
c) ndreptar ortografic, ortoepic i de punctuaie
Rspuns
c)
n domeniul LIMBA ROMN LITERAR elevul/eleva trebuie:

LR.1.3.18. s utilizeze corect limba romn literar n diferite situaii
Exerciiu
Subliniai varianta corect din urmtoarele propoziii:

a) n vacan m-au vizitat / ma vizitat o mulime de prieteni.
b) O parte dintre acetia / acestea vor deveni specialiti.
c) Fratele, mama i sora mea au fost chemai / a fost chemate la serbare.
d) n ce privesc examenele, nu-mi face / nu-mi fac prea multe griji.
Rspuns
a) m-au vizitat
b) acetia
c) au fost chemai
d) nu-mi fac
LR.1.3.19. s sesiseze abaterile de la normele gramaticale ntr-un mesaj oral i scris
Exerciiu
Acordul predicatului cu subiectul este greit n urmtoarele enunuri. Scriei forma corect:
1. Noi ai fi mers dac a fi tiut.

2. Ion i Maria vom merge la mare.
3. Elevii pleca n excursie.
Rspuns
1. am fi mers, am fi tiut
2. vor merge
3. plecau
LR.1.3.20. s fac distincia dintre formele de exprimare n limba romn literar i dialectal
Exerciiu
Transcriei propoziiile n limba literar standard:
Io mis cel mai bun la matematic.

O fost fain la munte.
Rspuns
Eu sunt cel mai bun la matematic

A fost frumos la munte.
LR.1.3.21. s cunoasc evoluia limbii romne i dezvoltarea limbii romne literare
Exerciiu
Majoritatea cuvintelor din vocabularul limbii romne sunt de origine:
a) latin
b) slav
c) german
d) de provenien eterogen
Rspuns
a) latin
LR.1.3.22. s neleag importana variantei literare a limbii romne fa de exprimarea dialectal
Exerciiu
Citete cu atenie versurile urmtoare:
"Prn imala dn avlie

soarilie ct o scovarz
s ascunge n coie
rou ca o prdais.
Io ghingesc c-i mniat
pn zua lo aflat
toat noapcea o colindat..."
(Lavinia Pospesch, Toamna)
Poezia este scris n grai bnean. Transcrie varianta literar a urmtoarelor cuvinte:
Prn ______________
Imal _____________
Dn_______________
Scovarz __________
Prdais__________
Zua______________
Rspuns
Prin
Noroi
Din
Cltit
Roie
Ziu
4. LITERATURA
n domeniul LITERATURA elevul/eleva trebuie:
LR.1.4.1. s fac legtura dintre titlurile operelor literare citite (prevzute n programa colar pentru clasele V-VIII) i numele scriitorilor
Exerciiu
Lng numele scriitorului scriei titlul operei literare care-i aparine: Protii, Bunica Safta, Cirearii, Iarna, Vrjitorul din Oz, Gndcelul
a) Liviu Rebreanu ___________________________________________

b) Emil Grleanu ____________________________________________
c) Constantin Chiri ___________________________________________
d) Vasile Alecsandri
____________________________________________
e) Ion Agrbiceanu
_____________________________________________
f) Frank Baum
________________________________________________
Rspuns
a) Protii
b) Gndcelul
c) Cirearii
d) Iarna
e) Bunica Safta
f) Vrjitorul din Oz
LR.1.4.2. s recunoasc genurile literare de baz (genul liric, epic i dramatic)
Exerciiu
nconjoar rspunsul exact:
Comedia este specie a genului dramatic cu conflict comic, ce satirizeaz viciile omeneti i sociale avnd deznodmnt vesel i caracter moralizator.
DA NU
Rspuns
DA
LR.1.4.3. s identifice noiunile elementare de versificaie (versul, strofa, rima, ritmul)
Exerciiu
Strofa format din patru versuri se numete:
a) monostih;
b) terin;
c) catren:
d) octet.
ncercuiete rspunsul exact.
Rspuns
c)
LR.1.4.4. s fac distincia dintre textele narative, descriptive i dialogate

Exerciiu
Se d fragmentul:
"n aria neclintit a dup-amiezii, sporea zpueala. Din miazzi creteau nouri, dezvoltndu-se spre nlimea cerului. Un vntior iute flfi pmtufurile trestiilor... Soarele se stinse, balta se ntunec
i se zimui de creuri fine... Se auzi n deprtare sunnd ploaia, sau vntul, sau un uvoi de ap..."
(Ploaie la Nada Florilor, M. Sadoveanu)
Alege rspunsul corect din variantele urmtoare.
Modul de expunere predominant este:
a) naraiunea;
b) dialogul;
c) descrierea.
Rspuns
c)
LR.1.4.5. s recunoasc figurile de stil de baz (epitetul, comparaia, onomatopeea)
Exerciiu
"Avea un glas dulce, melancolic....."
Cuvintele subliniate au valoare artistic de:
a) hiperbol
b) epitet
c) comparaie
Rspuns
b) epitet
LR.1.4.6. s fac rezumatul unui text narativ, dup un plan simplu de idei
Exerciiu
Cu ajutorul planului de idei alctuii rezumatul nuvelei Scormon de I.Slavici:
Introducera:
- nfiriparea dragostei dintre doi tineri de la sat, Sanda i Pascu
Cuprinsul:
- atmosfera idilic de la sat
- personajul n jurul cruia se desfoar aciunea
- cinele i gsete un alt stpn n casa fetei Sanda
- ea l adpostete i are grij de el
- cinele i arat sentimentele sale fa de fat
- dup ctva timp Scormon dispare
- ntlnirea duioas dintre Sanda i Pascu
- trezirea sentimentelor de dragoste
ncheierea:
- minunatele peisaje mioritice i starea sufleteasc a celor doi ndrgostii rezult cu o via nou, venirea pe lume a unui nou-nscut
Rspuns
LR.1.4.7. s recunoasc ideile principale i secundare dintr-un text; observ elementele importante dintr-un text literar (timpul i locul aciunii, personajele...)
Exerciiu
Fii atent la urmtorul fragment:
"Aa, fr frunze, seamn cu un om. St n livad ascultnd parc o voce luntric.
- Ciudat stejar! - i spusei mamei, care aduna de zor crengi uscate pentru foc. i eu adunam, ns m-am ndreptat de spate s-l privesc."
Unde se petrece aciunea din fragment:
a) n livad;
b) n pdure;
c) n cas.
nconjoar rspunsul exact.
Rspuns
a)
LR.1.4.8. s stabileasc trsturile fizice i morale ale personajelor principale din text
Exerciiu
Citete atent fragmentul:
"Bunica Safta era vduv de zece ani i mplinea n vara asta, la Sfnta-Mrie-Mare, aptezeci i cinci. Toat viaa ei era o femeie nalt, usciv, iute n micri, neodihnit la lucru, pornit spre mnie
repede, nvolburat, dar i trecea degrab, se linitea i izbucnea n rs."
(Bunica Safta, I.Agrbiceanu)
Recunoate trsturile fizice ale personajului din fragment:
a) vduv, nalt, usciv

b) vduv, scund, usciv
c) vduv, scund, grbovit
ncercuii rspunsul exact.
Rspuns
a) vduv, nalt, usciv
LR.1.4.9. s indentifice momentele subiectului unui text literar (expoziiunea, intriga, desfurarea aciunii, punctul culminant i deznodmntul)
Exerciiu
Subiectul operei literare are mai multe momente, care sunt acestea?
1.________________________
2.________________________
3.________________________
4.________________________
5.________________________
Rspuns
1. expoziiunea (expoziia)
2. intriga
3. desfurarea aciunii
4. punctul culminant
5. deznodmntul
Urmtoarele enunuri descriu ce trebuie elevul/eleva s tie i s realizeze la nivelul mediu.

LR.2.1.1. citete corect, fluent i expresiv textul
Exerciiu
Citete textul care urmeaz. Difereniaz secvenele de: dialog, naraiune (povestire), descriere.
A fost odat un mprat. El tria, n bun nelegere, alturi de mprteas i de fiica lor. Treburile mpriei mergeau bine, iar mpratul era mulumit de supuii si.
ntr-o zi mpratul o chem pe fat la el. O privi cu drag. /__________/ Fata avea prul auriu ca spicul grului, ochii mari i negri ca adncurile pdurii, faa alb ca neaua i obrajii roii ca bujorii.
/__________/
- M-ai chemat, tat?
- Da, fata mea, vreau s te ntreb un lucru.
- ntreab-m, tat!
- i ai s-mi rspunzi fr ascunziuri?
- Desigur, tat! /__________/
Rspuns
naraiune, descriere, dialog
LR.2.1.2. difereniaz un text artistic i neartistic pe baza cunotinelor i abilitilor nsuite
Exerciiu
Alege textul nonliterar:
A) reclama B) basmul C) poezia
Rspuns
A)
LR.2.1.3. identific textele scrise n diferite stiluri funcionale
Exerciiu
Citii cu atenie urmtorul text, apoi precizai stilul n care este scris:
Limba literar este o sintetizare a posibilitilor de exprimare a limbii ntregului popor, destinat n special exprimrii n scris, ca mijloc de comunicare a celor mai de seam manifestri culturale,
caaracterizat prin existena unui sistem de norme care i confer o anumit stabilitate i unitate.
a) stil beletristic
b) stil publicistic
c) stil administrativ
ncercuii rspunsul exact.
Rspuns
a) stil beletristic
LR.2.1.5. face paralel ntre informaiile din mai multe texte
Exerciiu
Citete cu atenie textele date i determin ce este comun n ele.
Textul nr. 1
Ursul este animalul care mnnc miere. Se tie c ursul nu mnnc numai miere, el "mnnc totul", este i ierbivor i carnivor. i totui, ursul este n toate limbile slave numit dup miere (medved -
urs, med - miere) deoarece dintre toate alimentele cel mai mult i place mierea. Iar n patria strveche a slavilor, n pdurile de dup Carpai, acolo era mult miere.
Nu este numai ursul - urs. i omului i zic urs uneori - dac este corpulent, sau dac este dur, stngaci, nendemnatic, grosolan.
Textul nr. 2
1. Ursul face parte din specia de mamifere Ursidae, animal slbatic mare, cu trup ndesat, nendemnatic, cu blan deas, cu prul scurt i cre, cu ochi mici, cu urechi mici, cu coada scurt i ghiare
puternice la picioare, diferitele specii de uri trind cel mai mult n pdurile Europei, Asiei i Americii (n regiunile noastre ursul brun Ursus Arctos). 2. fig. om stngaci, necioplit, respectiv bdran, limitat,
prost. Din ambele texte se poate afla:
a) cum a obinut numele ursul n limbile slave

b) pe ce continente triesc urii astzi
c) cror feluri de oameni le spunem uri
d) care este mncarea preferat a urilor
ncercuiete litera din faa rspunsului exact.
Rspuns
c)
LR.2.1.7. recunoate atitudinea scriitorului pe baza informaiilor, ideilor i mesajelor prezentate n text
Exerciiu
Citete cu atenie urmtorul text i determin atitudinea autorului textului.
VIOLENA N COLI
Recent au fost organizate n 40 de coli cercetri referitoare la violena n rndurile elevilor. S-a constatat c n relaia victim-agresor nu particip 58% din elevi. Cu alte cuvinte, doar 58% nu sunt nici
victime, nici agresori. nseamn c ceva mai puin de jumtate din numrul total al elevilor, mai exact 42%, apar n "cercul violenei", fie ca victime, fie ca agresori. n rolul de victime ale violenelor
numrul elevilor este prea mare, chiar 37%.
Unele victime n acelai timp sunt i agresori. n grupul anchetat sunt 8% de astfel de elevi. n acel grup, cele mai frecvente forme de comportament violent sunt jignirea i luarea n derdere. Aadar,
aceti elevi atac cu ajutorul cuvintelor, nesimind c i cuvintele pot provoca tot att de mare durere ca loviturile, ba poate mai mult. Comportamentul violent al elevilor din acest grup persoanele n
vrst cel mai des l numesc trengrie, vioiciune sau altceva asemntor, n acest mod diminund seriozitatea actului de violen pe care sunt n stare s-l fac aceti copii.
Care este atitudinea autorului acestui text fa de comportamentul violent al celor tineri?
a) Este indiferent fa de violena celor tineri.

b) l intereseaz date suplimentare.
c) Este ngrijorat.
d) Este furios din cauza violenei celor tineri.
Rspuns
c)
LR.2.2.1. tie s alctuiasc un text narativ sau descriptiv original
Exerciiu
Se sugereaz titlul O furtun n miez de var. Alctuii un text folosind descrierea.
Rspuns
LR.2.2.2. tie s scrie o tire, referat, raport
Exerciiu
coala ta a fost vizitat de un sportiv cunoscut. Scrie n cteva propoziii tirea despre aceast vizit pentru revista colar. ine cont de datele care trebuie s le conin tirea.
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
Rspuns
tirea conine informaii la ntrebrile: cine, ce, unde, cnd, cum (de ce)
LR.2.2.3. tie s alctuiasc un rezumat al unui text simplu i scurt
Exerciiu
Scrie rezumatul urmtorului text astfel ca s afli cele mai importante idei din el i s le concentrezi n dou sau trei propoziii (fraze):
n cea mai mare parte a istoriei lor, romanii - e aproape incredibil - au avut doar 18 (i cu litere) optsprezece nume personale diferite. Chiar i mai mult, dintre aceste optsprezece nume, n folosin mai
larg erau doar unsprezece: Aul, Decim, Gaius, Gneius, Lucius, Marcus, Publius, Quintus, Sextus, Tiberius i Titus. Celelalte apte nume - Apius, Qeson, Mamerc, Manius, Numerius, Servius, Spurius -
le primeau doar membrii anumitor familii de aristocrai. Alte nume nu au existat. Unele nume care au fost nregistrate n prima faz a istoriei romane sau n legende, ca de exemplu Romulus, Remus,
Numa, Amulius etc. mai trziu au ieit din uz.
Bine, dar femeile? - a ntrebat cineva. Toate exemplele date pn acum se refer la brbai, dar n orice caz i femeile trebuia s aib nume personale! i n acest caz rspunsul este oarecum incredibil,
din punctul de vedere de azi, dar, firete, i din punctul de vedere al romanilor antici: nu au avut nume. n Roma antic nu putea fi vorba de egalitatea sexelor, femeia era proprietate a tatlui pn la
cstorie, iar a soului dup aceea, astfel c se considera c nici nu are nevoie de nume "propriu". n loc de acest nume, ea purta doar numele neamului (gintei) n form feminin: "Livia" se numeau
femeile din neamul Livienilor, "Cornelia" din ginta Cornelienilor etc.
(Ivan Klajn, Nume interesante, adaptat)
Rspuns
Romanii antici aveau doar optsprezece nume personale pentru brbai dintre care se foloseau mai mult doar unsprezece. Femeile nu aveau nume personale, deoarece ele au fost considerate drept
proprietate. Toate purtau numele neamului (gintei) n form feminin.
LR.2.2.4. aplic normele ortografice ale limbii literare
Exerciiu
Varianta corect este....:
a) alex s-a dus la vecinii si.

b) Alex s-a dus la vecinii si.
c) Alecs s-a dus la vecinii si.
d) Alex sa dus la vecinii si.
e) Alex s-a dus la vecini si.
nconjoar rspunsul exact.
Rspuns
b)
LR.2.2.5. recunoate valorile artistice ale unui text
Exerciiu
Citete cu atenie textul dat:
"Afar, n faa palatului, era o grdin mare cu copacii roii i albatri;poalele strluceau ca aurul i florile ca focul i tulpinile i frunzele se micau ntruna. Pe jos era un nisip foarte fin i albastru ca o
flacr de pucioas. Peste tot plutea un soi de lumin albastr, nct ai fi crezut c eti sus n vzduh cu cerul deasupra i dedesubt i nu c eti n fundul mrii. Cnd apa era linitit se putea zri
soarele ca o floare mare, roie din care se revrsa lumina."
(H. Andresen, Zna mrii)
A. nconjoar rspunsurile exacte pentru a arta c acest fragment este o descriere literar:
a) se prezint imagini, culori (tablou);

b) se sugereaz vizual atmosfera descris;
c) ca mod de expunere predomin dialogul.
B. Rescrie enunul n care apar trei epitete
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
Rspuns
A. a), b)
B. Afar, n faa palatului, era o grdin mare cu copacii roii i albatri;
LR.2.2.6. face analiza simpl a unui text literar
Exerciiu
Perioada cuprins ntre 1880 i 1887, anul cnd apar primele crize acute ale bolii de ochi, a fost considerat de ctre muli critici i istorici de art perioada de maturitate artistic a lui Grigorescu. Dintre
mersul molcolm al animalelor mpovrate, n adierea unui crng sau a unui lumini de pdure.
(Viaa i opera lui Grigorescu, Adevrul.Biblioteca de art, Bucureti, 2009)
___________
Vitr - localitate din Frana
Bretania - regiune din Frana
I. Precizeaz urmtoarele elemente care privesc textul de mai sus:
a) Menioneaz titlul crii din care este selectat fragmentul.

b) Ce tablouri ale pictorului Nicolae Grigorescu sunt enumerate n text?
c) Transcrie un fragment care arat interesul pictorului pentru lumea rneasc.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Rspuns
a) Viaa i opera lui Grigorescu

b) Profil de fat, Evreul cu gsca, La mare, Cap de feti, Btrn din Brolle, Nud
c) (...) pictorul a fost mereu un explorator al lumii din jur, avnd dorina, dar i darul de a vedea ceea ce se afl "nuntrul" lucrurilor, ceea ce st nchis ntr-un peisaj, n
privirea "tcut" a unei rncue, n mersul molcolm al animalelor mpovrate, n adierea unui crng sau a unui lumini de pdure.

LR.2.3.1. s respecte regulile de desprire a cuvintelor n silabe
Exerciiu
ncercuind litera din faa rspunsului corect, alege seria cuvintelor corect desprite n silabe:
a) cab-lu, jert-f, e-xa-men

b) somp-tu-os, linc-ii, ca-blu
c) som-ptu-os, jert-f, a-cru
d) jert-f, a-cru, fun-ci-e
e) func-i-e, ac-ru, ex-a-men
Rspuns
b)
LR.2.3.2. s aplice regulile de scriere corect a unitilor fonetice proprii limbii romne (diftongi, triftongi...)
Exerciiu
ncercuii litera din faa rspunsului corect:
n cuvintele vioar, gngniile, duduie exist:
a) diftong, diftong, triftong

b) hiat, diftong, triftong
c) diftong, diftong, diftong
d) triftong, hiat, triftong
e) diftong, hiat, diftong
Rspuns
e)
LR.2.3.3. s identifice n propoziii prile de vorbire
Exerciiu
Cuvintele subliniate n enunul

"Grul, auriu i el, mi va aminti de tine" sunt, n ordine:
a) adverb, pronume, prepoziie

b) adverb, verb auxiliar, prepoziie
c) conjuncie, pronume, conjuncie
d) alt rspuns
Rspuns
b)
LR.2.3.4. s aplice regulile de ortografie i de punctuaie
Exerciiu
n versurile de mai jos s-au strecurat cteva greeli de ortografie i de punctuaie. Transcriei textul pe liniile corespunztoare nlturnd greelile comise:
O furnic mic mic

Dar nfipt vas-zic,
Ieri la prnz, mi sa urcat
Depe viinul uscat
Pe picioare pentru cci
Mi lea luat drept nite crci
________________________________________
________________________________________
________________________________________
________________________________________
________________________________________
________________________________________
Rspuns
O furnic mic, mic,

Dar nfipt, vaszic,
Ieri, la prnz, mi s-a urcat
De pe viinul uscat,
Pe picioare, pentru cci
Mi le-a luat drept nite crci.
LR.2.3.5. s identifice i s analizeze prile de vorbire flexibile i neflexibile
Exerciiu
Citii cu atenie propoziiile de mai jos:
Altdat aici creteau pduri.

Demult aici triau dacii.
Am rezolvat numai o problem.
I. Cuvintele subliniate n aceste propoziii sunt pri de vorbire:
a) flexibile
b) neflexibile
Rspuns
b)
LR.2.3.6. s foloseasc corect categoriile gramaticale ale prilor de vorbire flexibile
Exerciiu
Determinai gradele de comparaie ale adjectivelor din urmtoarele propoziii:
Fata este mai harnic dect biatul. _____________________________
Uile sunt mai puin curate dect ferestrele. _____________________________
Cristi este tot aa de frumuel ca mama. _____________________________
Rspuns
comparativ de superioritate, comparativ de inferioritate, comparativ de egalitate
LR.2.3.7. s alctuiasc paradigma verbelor dup modurile i timpurile nsuite
Exerciiu
Se d textul:
"Vulpea se ntoarse la gndurile sale:
- Viaa mea e venic aceeai. Eu vnez ginile, pe mine m vneaz oamenii. Toate ginile se aseamn ntre ele, i toi oamenii se aseamn ntre ei. Aa c m cam
plictisesc. Dac tu m mblnzeti, viaa mi se va nsemna. Voi cunoate sufletul unor pai deosebit de-al tuturora. Paii altora m fac s intru sub pmnt. Ai ti m vor
chema din vizuin, ca o melodie".
Timpul verbelor: vei fi mblnzit i se ntoarse este:
a) viitor simplu, perfect simplu

b) viitor simplu, perfect compus
c) viitor anterior, mai-mult-ca-perfectul
d) viitor anterior, perfect simplu
e) viitor simplu, prezent
Rspuns
c)
LR.2.3.8. s fac distincia dintre unitile sintactice n propoziie i fraz
Exerciiu
n enunul Copacii din pdurea vrjit se vietau, schema corect este:
a) S+C+A+P
b) C+C+A+P
c) S+A+A+P
d) S+A+C+P
e) C+A+A+P
Rspuns
c)
LR.2.3.9. s tie felurile propoziiilor din fraz
Exerciiu
Determinai felul propoziiilor din fraze:
Cine muncete, are de toate.
_______________________________
Ce-ar zice unii oameni, aflnd ce idei trec prin mintea sa.
_______________________________
Ana este ct se poate de frumoas.
_______________________________
S-a dus n satul unde s-a nscut.
_______________________________
Rspuns
propoziia subiectiv, propoziia completiv, propoziia predicativ, propoziia atributiv

LR.2.3.10. s aplice normele morfosintactice n comunicare scris i oral
Exerciiu
Se d textul:
"Fiecare i face despre tine icoana de care este capabil, dar de aici nu urmeaz c tu eti dator s te recunoti n toate."
I. Analizeaz pronumele din textul de mai sus dup modelul:
pronume persoana gen numr caz funcie sintactic
Rspuns
pronume persoana gen numr caz funcie sintactic
Fiecare masculin singular nom. subiect
despre tine pers. a II-a singular ac. compl. indirect
de care ac. compl. indirect
n toate plural ac. compl indirect
LR.2.3.11. s identifice sensul unui cuvnt necunoscut
Exerciiu
n csua din faa cuvintelor din coloana stng punei numrul din faa cuvntului din coloana dreapt care i corespunde dup neles:
____ cuvnt 1- bucate
____ dulciuri 2- abatere
____ tablou 3-rotitur
____eroare 4-termen
____omenie 5-buntate
6-bomboan
7-pruden
8-cadru
Rspuns
4-cuvnt, 6-dulciuri, 8-tablou, 2-eroare, 5-omenie
LR.2.3.12. s-i mbogeasc vocabularul cu expresii i cuvinte noi
Exerciiu
Citii cuvintele de mai jos i subliniai varianta corect:
Plmn / plomn
Ptrunjel / ptrnjel
Strimt / strmt
Trimete / trimite
Cuprinde / coprinde
Dominic / duminic
Rspuns
Plmn; ptrunjel; strmt; trimite; cuprinde; duminic
LR.2.3.13. s recunoasc omonimele, antonimele i paronimele din textele literare
Exerciiu
Se d textul:
"Ca s judeci omul, caut s-l vezi cum iubete. Nu poi grei."
I. Citii textul cu atenie i gsii antonimele pentru cuvintele subliniate:
____________________________________________________________
Rspuns
a cuta - a ignora,
a iubi - a ur,
a grei - a ndrepta

LR.2.3.14. s foloseasc dicionare pentru nelegerea neologismelor din textele citite
Exerciiu
Citii cu atenie versul de mai jos i identificai numrul neologismelor care apar n el, ncercuind litera din faa rspunsului corect:
"Tu ai putea ndupleca o nou er glaciar cu armul tu".
a) trei
b) dou
c) unul
d) patru
e) niciunul
Rspuns
a)
LR.2.3.15. s respecte normele gramaticale ntr-un mesaj oral i scris
Exerciiu
Facei acordul adjectivului cu substantivul determinat n propoziiile:
a) (Cenui)nori vor aduce ploaie.
b) Imi plac (veseli). oameni de acolo.
c) (Frumos) bujori au nflorit.

Rspuns
a) Cenuiii;
b) veselii
c) Frumoii
LR.2.3.16. s fac distincia dintre formele de exprimare n limba romn literar i dialectal
Exerciiu
Citete cu atenie urmtoarele versuri:
/______/ "Nu ninge mi-ai spus
Totul este o nchipuire
Cu noi era cuvntul i mrul su pietrificat
Azi pe bulevarde trec
i doar visez c ninge
Cum ningea odat n Banat".
/______/ "Ninge-afar, ninge-ntruna
Prst tot parc-i pmuc,
Nu vedz soare nu vedz luna
Nu vedz sta ca s strluc.
Prst satu ce-i pr duc".
n csua din faa versurilor scrise n grai bnean scrie numrul 1, iar n faa versurilor scrise n limba romn literar scrie numrul 2.
Rspuns
2, 1
LR.2.3.17. s cultive varianta literar a limbii romne n toate situaiile de comunicare
Exerciiu
n textul de mai jos se gsesc cuvinte aparinnd graiului bnean. Subliniai cuvintele i scriei varianta lor literar.
"Dup un drap de drum, vede sus pe geal, lumin. Se ndreapt ntr-acolo i ajunge la o cas.
- Ia s vd eu ce e nuntru. O probit s se bage pe u, apoi pe fereastr dar nu a putut s se bage. Dup ctva timp, tbrt, a cutat un loc de ogin."
Rspuns
Un drap - o bucat s se bage - s intre
Geal - deal nuntru - nuntru
O probit - a ncercat tbrt - obosit
Ogin - odihn
4. LITERATURA
LR.2.4.1. s fac legtura dintre operele literare obligatorii cu perioada n care au fost scrise i perioada care a fost descris
Exerciiu
n nuvela Protii scriitorul Liviu Rebreanu ne oglindete clar relaia dintre oamenii care aveau poziie diferit n societate.
A. Ce societate o descrie Liviu Rebreanu

_____________________________
B. El descrie societatea de la sfritul secolului
___________________________
Scrie rspunsul pe liniile alturate.
Rspuns
A. societate burghez
B. sfritul sec. al XIX - lea
LR.2.4.2. s recunoasc genurile literare pe baza fragmentelor, personajelor i situaiilor caracteristice

Exerciiu
Citete cu atenie fragmentul urmtor:
"V-am spus, cum mi se pare, de nu i fi uitat,

C lupul se-ntmplase s-ajung mprat.
Dar fiindc v-am spus-o, voi nc s v spui
Ceea ce s-a urmat sub stpnirea lui.
Auzind mpratul c-n staturile sale

Fac npstuiri multe proii dregtori,
C pravila st-n gheare, c nu e deal sau vale
Unde s nu vezi jertfe mai muli prigonitori,
Porunci s se strng lng obteasca adunare,
Lng un copac mare;

C vrea pe unii-alii s-i cam dojeneasc
i-n puine cuvinte,

S le-aduc aminte
Datoriile lor..."
Urmrete cerinele:
Titlul poeziei este ........................................... scris de ........................................... i aparine genului .......................... literar, iar ca specie este.......................................... .
Rspuns
"Lupul moralist"; Grigore Alexandrescu; epic; fabul.
LR.2.4.3. s fac distincia dintre scrierile lirice i epice (balad i poem)
Exerciiu
Crei specii literare aparine poezia Nunta Zamfirei:
a) poezie liric
b) poem
c) balad cult
d) tragedie
Rspuns
c) balad cult
LR.2.4.4. s fac distincia textelor tiinifico-literare: biografia, autobiografia, jurnal, note de drum
Exerciiu
Scrierea n care o persoan i noteaz cu regularitate aciunile i reaciile n legtur cu evenimente la care a fost martor se numete:
a) biografie;
b) autobiografie;
c) jurnal;
d) note de drum.
nconjoar rspunsul exact
Rspuns
c)
LR.2.4.5. s recunoasc figurile de stil (personificarea, metafora, hiperbola, etc.)
Exerciiu
Scrie n spaiul punctat din faa fiecrei figuri de stil din coloana A, litera corespunztoare exemplului din coloana B:
A B
.............. 1. epitet a) neguri albe, strlucite
.............. 2. hiperbol b) se-mbrac satu-n srbtoare
.............. 3. metafor c) "Ct mac e prin livezi
Atia ani la miri urez"
.............. 4. personificare d) aoreol de sfnt (ppdia)
Rspuns
a) 1.
c) 2.
d) 3.
b) 4.
LR.2.4.6. s fac analiza unui text narativ

Exerciiu
Citii cu atenie urmtorul text:
"ntr-adevr n aria neclintit a dup-amiezii, sporea zpueala. Din miazzi creteau nouri, dezvoltndu-se spre nlimea cerului. Un vntior iute flfi n pmtufurile trestiilor, - trecu. Balta i stufrii
rmaser iar neclintite. Soarele se stinse, balta se ntunec i se zimui de creuri fine. n umbra care czuse deodat peste strlucirea zilei, se ntinse o linite mare. i se auzi n deprtare sunnd
ploaia, sau vntul, sau un uvoi de ap.... Era ploaia. Venea mpotriva noastr ca un pinjeni. n curnd sticli n mrgele oblice. Trestiile tresrir frmntndu-se. Balta scpra de bulbuci. i pnza de
stropi ne nvlui brusc - apoi rmase curgnd asupra noastr, cldu i totui rcoritoare."
(Ploaie la Nada florilor - M.Sadoveanu)
Facei rezumatul acestui fragment.
Rspuns
LR.2.4.7. s fac distincia dintre descriere, povestire, monolog i dialog
Exerciiu
Citete fragmentul:
"- Taci c-i bine! - rsufl Nicolae, oprindu-se oleac sub felinar.
- Oare, n-o fi trecut? - blbi feciorul, ca s zic i el ceva.
- Dade unde! Doar l-am fi auzit uiernd! fcu btrnul cu mndrie, urnindu-se iar nainte.
Gara era pustie toac. Numai ntr-un ochi de fereastr clipocea! - flacra bolnav a unei lmpi de veghere. Cele trei perechi de ine licreau ca nite dungi de argint sub plpierea luminii chircite."
(L. Rebreanu, Protii)
n acest fragment se mbin dou moduri de expunere:
a) dialogul, monologul;
b) dialogul, descrierea;
c) dialogul, naraiunea;
nconjoar rspunsul exact
Rspuns
b)
LR.2.4.8. s stabileasc trsturile fizice i morale ale personajelor din text
Exerciiu
Citete cu atenie fragmentul din nuvela Scormon de I.Slavici.

"Din vale vine, abia trndu-se, un cne flocan, pe mijlocul uliei. Cteva sute de pai de la cotitur, el zrete o clip pe Sanda, se oprete, ridic capul, ciulete i ncepe a scheuna ncet.....
Cnele tresare, prinde via i, cu ochii aintii la Sanda, se repede n sus..............
Ca o oprl ns, cu labele ntinse colbind cu coada i scheunnd, se trie cnele pn n apropierea ei. Acolo apoi rmase turtit la pmnt, privind fata speriat, scheunnd iar cu fric i micndu-i
coada nencetat."
A. extrage patru expresii care fixeaz trsturile fizice ale cinelui Scormon: _____________________
B. extrage patru expresii care demonstreaz starea moral a cinelui: _____________________
Rspuns
A. flocan, trndu-se, cu labele ntinse, colbind cu coada, turtit la pmnt

B. zrete, prinde via, tresare, scheunnd iar cu fric
LR.2.4.9. s tie s alctuiasc un jurnal despre operele literare citite
Exerciiu
Redacteaz un jurnal n care s-i exprimi prerile personale despre opera literar Nunta Zamfirei de George Cobuc. Data utilizrii va fi 22 iunie 2011, iar locul unde te afli este localitatea ta natal.
Vei ine cont de urmtoarele:

- redactarea caracteristicilor unui jurnal;
- transmiterea unor opinii, preri personale despre aceast creaie n versuri;
- respectarea regulilor ortografiere i de punctuaie i utilizarea unui limbaj adecvat;
- aezarea n pagin i scrisul.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
Rspuns
Urmtoarele enunuri descriu ce trebuie elevul/eleva s tie i s realizeze la nivelul avansat.

LR.3.1.1. citete expresiv un text literar mai lung
Exerciiu
Citete cu atenie fragmentul din povestirea "Alte vremuri" de Emil Grleanu:
"n seara asta, ca i n celelalte toate, de zece ani n ir, conul Vasile st la aceeai msu murdar, din col n fundul cafenelii, unde altdat nu-i bea dect cafeaua neagr, cptat degeaba, i-i
fumeaz mucurile de igar, culese de pe marginile meselor de alturi.
Conul Vasile e scund i slab; are nasul ascuit, iar umerii obrajilor i las, n urm de tot, ochii adncii n fundul capului, nconjurai de cearcne ntunecate; mustile i sunt pe jumtate prlite de igar.
Da n iarn, copacii i-au strecurat frunzele, serile-s ntunecate ntr-o pcl care cerne mereu picturi mici, ce-i umezesc straiele pn la piele, i conul Vasile umbl cu un pardesiu fereniit, pe
dedesuptul cruia, cine tie, dac mai are altceva dect cmaa; n picioare poart nite galoi rupi. Plria, pus lng el, pe mas, e mototolit de ploi i ninsori, parc e o petic.
Conul Vasile st cu ochii nchii, pierdut n gnduri. Cnd cineva intr sau iese din cafenea, dnsul deschide repede ochii, se uit sperios spre u, apoi i nchide iar ca i cnd lumina slab, ce abia
strbate de la lamp prin norii de fum, iar face ru
Da, nu se ateptase; auzi, dup aptesprezeceani, s-l ntlneasc, s mnnce cu el, aici la mas, n cafeneaua asta unde nimeni nu-l mai bag n seam, unde aproape e tot aa de nensemnat, ca i
cnele ce se furieaz, din cnd n cnd, printe picioarele muteriilor Nu se atepta s-l vad l avusese vichil, de mult tare de mult; l vzuse curel, detept, l luase la moie, i l-a inut vreo cinci
- ase ani; cnd a nceput s piard din avere, a dat drumul la toi, - i-a dat i lui. i poftim, l ascultase cum i-a povestit, c acum avea moioara lui, c e nsurat, are copii, - gospodrie n regul
Cum intrase pe u, l-a cunoscut i s-a vrt mai tare n col, doar nu l-o gsi; fostul vichil a venit pn n mijlocul cafenelii, s-a uitat n toate prile i s-a oprit cu ochii la el; l zrise. S-a apropiat de mas
i a rmas nmrmurit, uitndu-se la dnsul. ntr-un trziu i-a spus, cu glasul micat:
- Cum, dumneata eti, coane Vasile?
Conul Vasile prea c se-neac, voi s se scoale n picioare, s-i ntind mna i nu putu de abia
ngn:
- Da, eu sunt."
I. Gsete i subliniaz fragmentul n care este reprezentat portretul fizic al conului Vasile.
II. Pe linia de mai jos scrie cum se numete specia genului epic n proz, de dimensiuni reduse, care nfieaz un singur episod caracteristic din viaa unuia sai mai
multor personaje.
____________________________________________
Rspuns
I. Conul Vasile e scund i slab; are nasul ascuit, iar umerii obrajilor i las, n urm de tot, ochii adncii n fundul capului, nconjurai de cearcne ntunecate; mustile i
sunt pe jumtate prlite de igar.
II. Schia
LR.3.1.2. analizeaz textele scrise n diferite stiluri funcionale
Exerciiu
n limba romn se deosebesc diferite stiluri funcionale. Pe baza noiunilor date descoper stilul.
Se utilizeaz n lucrrile care conin informaii asupra unor obiecte, fenomene, fapte, investigaii, cercetri, caractere tehnice, cu alte cuvinte, n lucrrile tiinifice; comunicarea este lipsit de ncrctur
afectiv; accentul cade pe comunicare de noiuni, cunotine, idei.
Stilul _____________________
Rspuns
Stilul tiinific
LR.3.1.3. face rezumarea oral a unui text narativ la prima vedere
Exerciiu
Citii cu atenie urmtorul fragment, apoi facei rezumarea oral n cteva propoziii:
"A patra cas din capul uliii era cldit n fundul unei ogrzi largi. Era o cldire mare i grea din piatr i crmid, care prea puin intrat n pmnt, cu acoperiul de igl, nnegrit de vechime i btucit
cu negi mari de muchi suri. Ctre uli avea trei ferestre, ctre curte dou, cu ramele nevopsite de brad, btute de ploi i cldur, cu geamuri mici i somnoroase, ca i cnd s-ar fi ostenit s priveasc
de att amar de ani aceeai uli i aceeai ograd.
Ua de lemn vechi, cu zvor lustruit i mncat de atta slujb, se deschidea n tind, unde coborai un pas. n tind era cuptorul de pne, cu o vatr mare, unde se fcea mncarea iarna-vara, de unde
fumul era sorbit de un horn larg la poale i subire mai sus, luminat tot de un lustru negru."
(Bunica Safta, I. Agrbiceanu)
Rspuns
LR.3.2.1. alctuiete un text original
Exerciiu
Alctuii o compunere scurt despre muzica preferat.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Rspuns
LR.3.2.2. alctuiete un rezumat al unui text mai complex
Exerciiu
Citete cu atenie textul dat:

"Cnd am ajuns apoi acas, la Seca Lenca, dasclul era micat, Budulea iari rdea n el. Seca Lenca sttea cu fetele ei privind ca la o minune: iar eu nu o cunoteam pe mama lui Huu, fiindc n-o
vzusem niciodat.
Huu o cunotea i s-a dus s-i srute mna, dar ea n-a primit, ci i-a zis c s-a fcut mare i s-a uitat la el. i el s-a uitat la ea i i-a zis c a mbtrnit. Apoi n-au mai zis nimic ci au stat fa n fa i s-au
uitat aa amndoi n vnt.
- Nu-i pare bine c vezi pe maic-ta?! a grit Budulea apropiindu-se.
- mi pare bine, taic, a rspuns Huu i i-a bgat mna n buzunarul pantalonilor.
Dup aceea Huu a ieit afar i a nceput s plng, iar maic-sa a ieit dup el, ca s plng i ea: am nceput s plng i eu, fiindc nu mai vzusem pe Huu niciodat plngnd. Dar Budulea rdea
acum i se uita la noi; pentru aceea am ieit i eu afar i cnd am vzut c Huu plnge, iar mam-sa l ine n brae i-l srut, m-am oprit cuprins de fiori naintea lor."
(I.Slavici, Budulea Taichii)
Scrie rezumatul textului citat, respectnd regulile de alctuire a unui asemenea tip de compunere.
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
Rspuns
LR.3.2.3. aplic normele ortografice ale limbii literare
Exerciiu
Corectai textul:
Copii sau ntors n grdin i au vzut c petalele flori lor preferate se ofilesc. Alina la ntrebat pe profesorul de tine naturale care e cauza, de-i l-a ora de botanic au nvat. Iera deja trziu cnd au
plecat a cas.
- Tu ti ce tem avem pentru mine la istorie? zi-se Mircea.
- Da, tiu, avem de fcut o compunere despre perioada lui Mircea cel btrn.
Rspuns
Copiii s-au ntors n grdin i au vzut c petalele florii lor preferate se ofilesc. Alina l-a ntrebat pe profesorul de tiine naturale care e cauza, dei la ora de botanic au nvat. Era deja trziu cnd au
plecat acas.
- Tu tii ce tem avem pentru mine la istorie? zise Mircea.
- Da, tiu, avem de fcut o compunere despre perioada lui Mircea cel Btrn.
LR.3.2.4. identific i analizeaz valorile artistice ale unui text
Exerciiu
"Perioada cuprins ntre 1880 i 1887, anul cnd apar primele crize acute ale bolii de ochi, a fost considerat de ctre muli critici i istorici de art perioada de maturitate artistic a lui Grigorescu. Dintre
mersul molcolm al animalelor mpovrate, n adierea unui crng sau a unui lumini de pdure."
I. Redacteaz un text de 10-15 rnduri, n care s exprimi opinia ta n legtur cu valoarea
picturii lui Nicolae Grigorescu, utiliznd informaiile din textul dat.
n compunerea ta, trebuie:

- s-i prezini opinia despre valoarea picturii lui Nicolae Grigorescu;
- s valorifici secvenele din text care ilustreaz valoarea picturii lui N. Grigorescu;
- s ai o structur adecvat tipului de text i cerinei formulate;
- s te nscrii n limitele de spaiu indicate.
Rspuns
n redactarea lucrrii trebuie respectate urmtoarele cerine: unitatea compoziiei, coerena textului, registrul de comunicare, stilul i vocabularul adecvate coninutului, ortografia, punctuaia, aezarea
corect a textului n pagin, lizibilitatea.
LR.3.2.5. tie s scrie texte cu coninut funcional (cerere, invitaie, curriculum vitae, prezentare de carte, reportaj etc.)
Exerciiu
La coala ta are loc sptmna viitoare un carnaval. La acest carnaval pot participa i elevi din alte coli. Redacteaz o invitaie pentru acetia.
Rspuns

LR.3.3.1. s aplice regulile de desprire a cuvintelor n silabe
Exerciiu
Completai urmtoarea regul privitoare la desprirea cuvintelor n silabe, ncercuind una din variantele date sub a, b sau c:
a) cuvntul jertf se desparte: jert-f, pentru c pronunarea grupului tf n aceeai silab nu este posibil.
b) cuvntul jertf se desparte: jer-tf, pentru c pronunarea grupului tf n aceeai silab este posibil.
c) n acest grup consoanele nu se despart n dou silabe diferite, ci ambele trec la prima silab.
Rspuns
a)
LR.3.3.2. s cunoasc noiunile de fonetic a limbii romne
Exerciiu
Citii cu atenie urmtoarele cuvinte:

floare, iubire, alian, geograf, animale, leoaic, beai, ideolog
Scriei care din aceste cuvinte au n componena lor:

Triftongi _______________________________________________
Diftongi _________________________________________________
Hiat ______________________________________________________
Rspuns
Triftongi: leoaic, beai

Diftongi: floare, iubire
Hiat: alian, geograf, ideolog
LR.3.3.3. s analizeze prile de vorbire innd cont de categoriile gramaticale
Exerciiu
Analizai cuvintele subliniate prin intermediul tuturor categoriilor gramaticale pe care le au:
Dar fiindc mi-au ieit pn acum nainte nc doi spni i cu tine al treilea, apoi mai mi vine a crede c aceasta-i ara spnilor i n-am ncotro.
Rspuns
au ieit - verb predicativ, modul indicativ, timpul perfect compus, persoana a treia, plural
spni - substantiv comun, genul masculin, plural, nominativ
al treilea - numeral ordinal, masculin, nominativ
a crede - verb predicativ, infinitiv
aceasta - pronume demonstrativ, feminin, singular, nominativ
LR.3.3.5. s scrie felurile propoziiilor coordonate i subordonate n fraz i ortografia lor
Exerciiu
Determinai felul propoziiilor subliniate:

Am fcut o greeal care nu se mai repar.
Nu lsa pe mine ce poi face astzi.
Am rspuns cum am tiut mai bine.
Rspuns
- propoziie subordonat atributiv

- propoziie completiv direct
- propoziie circumstanial de mod
LR.3.3.6. s tie s gseasc sensul unui cuvnt necunoscut i s-l aplice n vorbirea cotidian
Exerciiu
Se d textul:
"S rzi, nu de greelile pe care nu le faci, ci de acelea pe care nu le-ai fcut niciodat, dei ai fi avut prilej s le faci."
I. Citii textul cu atenie i gsii sinonime i omonime pentru trei cuvinte din text;
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
Rspuns
Sinonime: a rde - a se bucura, greeal - eroare, niciodat - nicicnd

Omonime: care, ai, dei

LR.3.3.7. s foloseasc cuvintele i expresiile nsuite n toate situaiile de comunicare
Exerciiu
Alegei antonimul cuvntului subliniat din propoziia: "Glasul su ascuit strbate valea."
a) strident
b) bont
c) neascuit
d) tocit
e) pierit
Rspuns
c)
LR.3.3.8. s recunoasc termenii lexicali utilizai n diferite texte literare i neliterare
Exerciiu
A fost odat ca niciodat ()

A fost un mprat i se numea mpratul Rou. El era foarte mhnit c-n zilele lui nite zmei furaser soarele i luna de pe cer.
Trimise deci oameni prin toate rile i rvae prin orae, ca s dea de tire tuturor c oricine se va gsi s scoa soarele i luna de la zmei, acela va lua pe fiie-sa de nevast i jumtate din mpria
lui, iar cine va umbla i nu va izbndi nimic, acela s tie c va fi pedepsit tindu-i-se capul.
Muli voinici se potricliser semeindu-se cu uurin c va scoate la capt o asemenea nsrcinare; i cnd la treab, h n sus, h n jos, da din col n col i nu tia de unde s nceap i unde s-o
sfreasc, vezi nu toate mutele fac miere
(Greuceanu)
I. Identificai n text un cuvnt omonim i precizai sensurile lui.

II. Extragei arhaismele din text. Precizai forma lor literar.
III. Alctuii un enun cu paroniml unui cuvnt din text.
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
Rspuns
LR.3.3.9. s disting formele de exprimare literar i dialectal
Exerciiu
Transcriei propoziiile n limba romn standard:
Iei or fost la scldat n Dunre.

Mo fost tare frig.
Doamna profesoar, voi ai fost la ducian?
Rspuns
Ei au fost s fac baie n Dunre.

Mi-a fost foarte frig.
Doamna profesoar, dumneavoastr ai fost la magazin?

LR.3.3.10. s cultive varianta literar a limbii romne n toate situaiile de comunicare
Exerciiu
Completai spaiile punctate cu forma corect a cuvintelor:
Prei............................ coloarea.......................................
Adec................................... supt..............................................
Cetit........................................ feretile.......................................
Cne......................................... pn..............................................
Rspuns
Prei - perei coloarea - culoarea
Adec - adic supt - sub
Cetit - citit feretile - ferestrele
Cne - cine pn - pn
4. LITERATURA
LR.3.4.1. s recunoasc titlul operei literare, autorul, genul i speciile literare pe baza fragmentelor date, personajelor caracteristice, temelor i motivelor
Exerciiu
n baza numelui autorului i personajelor care sunt date n parantez scriei pe linie titlul operei literare:
I.L.Caragiale; (Nae Caavencu, Tiptescu, Trahanache) _______________
Ion Creang; (Smrndia popii, bdia Vasile, mo Fotea)___________________
Mihai Eminescu; (personaje fabuloase i mitologice, luna, Sfnta Miercuri)_______
Rspuns
. O scrisoare pierdut
Amintiri din copilrie

Criasa din poveti
LR.3.4.2. s recunoasc caracteristicile eseniale ale genurilor literare ntr-un anumit text
Exerciiu
Urmrii cu atenie fragmentul din Ploaie la Nada Florilor de Mihail Sadoveanu:
"Soarele a plit cam tare, mi zise Culai, petele a fost destul de spuzit de sare, aa nct mi nchipui c i-i este..... mi era sete, se uscase limba n gur; ns mi fceam socoteala c trebuie s mai
rabd. Apa din jurul ostrovului era plin de gngnii mari i mrunte, pe care le vedeam cu ochii; i de altele i mai mrunte pentru care, ca s le deosebesc, a fi avut nevoie de instrumentele din
laboratorul gimnaziului nostru."
Rspundei pe liniile alturate:

A. Crui gen literar aparine opera:
_______________________________________
B. Modul de expunere prin care scriitorul ne dezvluie ideile i sentimentele sale cu ajutorul aciunii i personajelor se numete
_____________________________
Rspuns
A) genul epic
B) naraiune
LR.3.4.3. s determine figurile de stil n operele literare
Exerciiu
Citete fragmentul de mai jos:
"Conul Vasile e scund i slab; are nasul ascuit, iar umerii obrajilor i las, n urm de tot, ochii adncii n fundul capului, nconjurai de cearcne ntunecate."
Cu ajutorul crei figuri de stil este realizat descrierea acestui personaj?

____________________
Rspuns
epitet
LR.3.4.4. s analizeze operele literare citite
Exerciiu
Stau cteodat i-mi aduc aminte ce vremi i ce oameni mai erau n prile noastre pe cnd ncepusem i eu, drgli-Doamne, a m ridica biea la casa prinilor mei, n satul Humuleti, din trg
drept peste apa Neamului; sat mare i vesel, mprit n trei pri, care se in tot de una: Vatra satului, Delenii i Bejenii. -apoi Humuletii, i pe vremea aceea, nu erau numai aa, un sat de oameni fr
cpti, ci sat vechi rzesc, ntemeiat n toat puterea cuvntului: cu gospodari tot unul i unul, cu flci voinici i fete mndre, care tiau a nvrti i hora, dar i suveica, de vuia satul de vatale n toate
prile; cu biseric frumoas i nite preoi i dascli i poporeni ca aceia, de fceau mare cinste satului lor. i printele Ioan de sub deal, Doamne, ce om vrednic i cu buntate mai era! Prin ndemnul
su, ce mai pomi s-au pus n intirim, care era ngrdit cu zplaz de brne, streinit cu indil, i ce chilie durat s-a fcut la poarta bisericii pentru coal; -apoi, s fi vzut pe neobositul printe cum
umbla prin sat din cas n cas, mpreun cu bdia Vasile a Ilioaei, dasclul bisericii, un holtei zdravn, frumos i voinic, i sftuia pe oameni s-i dea copiii la nvtur. i unde nu s-au adunat o
mulime de biei i fete la coal, ntre care eram i eu, un biat prizrit, ruinos i fricos i de umbra mea. i cea dinti colri a fost nsi Smrndia popii, o zgtie de copil ager la minte i aa
de silitoare, de ntrecea mai pe toi bieii i din carte, dar i din nebunii. ns printele mai n toat ziua da pe la coal i vedea ce se petrece... i ne pomenim ntr-una din zile c printele vine la coal
i ne aduce un scaun nou i lung, i dup ce-a ntrebat de dascl, care cum ne purtm, a stat puin pe gnduri, apoi a pus nume scaunului Calul Balan i l-a lsat n coal. n alt zi ne trezim c iar vine
printele la coal, cu mo Fotea, cojocarul satului, care ne aduce, dar de coal nou, un drgu de biciuor de curele, mpletit frumos, i printele i pune nume Sfntul Nicolai, dup cum este i hramul
bisericii din Humuleti... Apoi poftete pe mo Fotea c, dac i-or mai pica ceva curele bune, s mai fac aa, din cnd n cnd, cte unul, i ceva mai grosu, dac se poate... Bdia Vasile a zmbit
atunci, iar noi, colarii, am rmas cu ochii holbai unii la alii. i a pus printele pravil i a zis c n toat smbta s se prociteasc bieii i fetele, adic s asculte dasclul pe fiecare de tot ce-a
nvat peste sptmn; i cte greeli va face s i le nsemne cu crbune pe ceva, iar la urma urmelor, de fiecare greeal s-i ard colarului cte un sfnt-Nicolai. Atunci copila printelui, cum era
sprinar i plin de incuri, a bufnit n rs. Pcatul ei, srmana!
- Ia, poftim de ncalec pe Balan, jupneas! zise printele, de tot posomort, s facem pocinog sfntului Nicolai cel din cui. i cu toat struina lui Mo Fotea i a lui bdia Vasile, Smrndia a mncat
paparaNoi, cnd am vzut asta, am rmas nlemnii. Iar printele, ba azi, ba mine, aducnd pitaci i colaci din biseric, a mprit la fiecare, de ne-a mblnzit, i treaba mergea strun; bieii
schimbau tabla n toate zilele, i smbta procitanie. Nu-i vorb, c noi tot ne fceam felul, aa, cteodat; cci, din bul n care era aezat fila cu cruce-ajut i buchile scrise de bdia Vasile pentru
fiecare, am ajuns la trtaji, de la trtaji la ceaslov, -apoi, d, Doamne, bine! n lipsa printelui i a dasclului intram n interim, ineam ceaslovul deschis, i, cum erau filele cam unse, trgeau mutele i
bondarii la ele, i, cnd clmpneam ceaslovul, cte zece-douzeci de suflete prpdeam deodat; potop era pe capul mutelor! ntr-una din zile, ce-i vine printelui, ne caut ceasloavelei, cnd le vede
aa sngerate cum erau, i pune minile n cap de necaz.
Rspundei la urmtoarele ntrebri:
1. Scriei titlul operei literare din care este fragmentul dat.

2. Spunei dac n acest fragment avem momente autobiografice ale autorului.
3. Subliniai propoziiile unde se dau trsturile fizice i morale ale autorului i ale Smrndiei.
Rspuns
1. Amintiri din copilrie

2. Da, avem
3. i unde nu s-au adunat o mulime de biei i fete la coal, ntre care eram i eu, un biat prizrit, ruinos i fricos i de umbra mea. i cea dinti colri a fost
nsi Smrndia popii, o zgtie de copil ager la minte i aa de silitoare, de ntrecea mai pe toi bieii i din carte, dar i din nebunii.
LR.3.4.6. s prezinte atitudinea personal despre textele citite i s o prezinte argumentat
Exerciiu
Citete cu atenie colindul urmtor:
"n vrfuul muntelui,

Hia, lerui doamne,
Tot sunt trei pcurrai
Tot pe unul l-au mnat
S ntoarc oile.
Pn oile le-ntorcea,
Cei doi legea i-o fcea:
Ori s-l pute, ori s-l taie.
"Ho,ho, ho, nu m pucai,
Ci pe mine m-astupai
n turiul oilor,
n jocuul mieilor;
S-aud oile zbiernd
i mieluii tropotnd.
Pe mine pmnt nu punei,
Numa draga gluga mea,
Fluierul, dup curea:
Cnd vntul o vji,
Fluierul meu o hori,
Cnd vntul o sufla,
Fluierul meu o cnta.
Cele dou oi cornute,
Mndru mi-or cnta pe munte;
Oile cele blai,
Mndru mi-or cnta pe vai."
(Mioria, colind din Transilvania)
Scrie o compunere n care s argumentezi faptul c creaia Mioria este un colind i nu o balad popular.
n redactarea compunerii vei avea n vedere:
- titlul, tema;
- precizarea caracteristicelor specifice colindelor;
- motivele populare care compun creaia;
- strucutra, compoziia;
- planul epic (naraiunea propriu-zis);
- planul lirico-epic (atitudinea pcurarului n faa morii)
Rspuns
LR.3.4.7. s respecte metodologia lucrrilor scrise
Exerciiu
Aranjai enunurile de mai jos astfel nct s alctuiasc un text.

Am scos din pachet un sandvi i i l-am dat. * Mergeam spre coal. * Avea o Blni trcat i mustile mari i se micau ncet. * Am neles imediat c familia noastr o s se mreasc n curnd. * Am
vrut s mi continuu drumul, dar am constatat c m urmeaz cuminte. *
*Deodat, mi-a aprut n fa o pisic. * Privirile noastre s-au ntlnit uimite. * M privea gale i torcea ncet.
Rspuns
Mergeam spre coal. Deodat, mi-a aprut n fa o pisic. Avea o blni trcat i mustile mari i se micau ncet. Am scos din pachet un sandvi i i l-am dat. Am vrut s mi continuu drumul, dar am
constatat c m urmeaz. M privea gale i torcea ncet. Privirile noastre s-au ntlnit uimite. Am neles imediat c familia noastr o s se mreasc n curnd.
Standarde de nvmnt pentru finalizarea nvmntului obligatoriu la limba romn care vor fi examinate cu exerciii
necunoscute
LR.2.1.4. face diferena dintre toate prile textului i ale crii, inclusiv indicele de nume, literatura de specialitate i dicionarul de terminologie literar
Exerciiu
n faa ta se afl o pagin a indicelui de cuvinte din Dicionarul frazeologic al limbii romne. Privete cu atenie i rspunde la ntrebarea pus.
Ce nseamn numrul de dup noiunea din indice?

a) numrul paragrafului n care se vorbete despre acea noiune

b) numrul paginii n care se vorbete despre acea noiune
c) numrul de ordine al noiunii din indice
d) numrul capitolului n care se vorbete despre acea noiune
Rspuns
b)
LR.2.1.6. face distincia dintre subiectivitatea i obiectivitatea informaiilor dintr-un text citit
Exerciiu
Citii cu atenie textul de mai jos i subliniai fragmentul n care informaiile sunt redate ntr-un mod argumentat:
"Soarele scapt spre asfinit. Crestele munilor par aprinse. ncet, se desfac i s-atern pe vi perdele de umbr.
naintea noastr, pe luciul plumburiu al apei, se ivete-n curmezi mai nti o dung, o coam glbuie i crea. Ne apropiem de pragul gherdapurilor. Dunrea ncepe s vjie mnioas, - e un zbucium
-un clocot de valuri dintr-un mal n altul. Peste-adncimi se fac ochiuri mari, cari rotesc n loc. Ici apa se scufund bolborosind, ca supt de gura unei vltori, colo se umfl,se burduete i url fcnd
clbuci, btndu-se de atunci cari nu se vd.
Frumuseea i caracterul maiestuos al Dunrii au constituit frecvent surse de inspiraie pentru poei, pictori, muzicieni i ali oameni de cultur? Cea mai cunoscut creaie cultural dedicat fluviului este
"Dunrea albastr", un vals vienez creat de Johan Strauss Tnrul n 1886 care a devenit un imn neoficial al Vienei Imperiale.
Vaporul merge mai ncet, mai cu paz. Patru oameni stau la roata de la crm; amndoi comandanii sunt pe punte, n picioare, cu ochii ainii nainte: trecem printre gherdapuri. Dunrea mugete mai
tare. Cu ochii nchii, te-ai crede ntr-un codru pe-o vijelie cumplit. Din fundul ei se-ntind, pe sub valuri, nenumrate brae de piatr, gata s-apuce vasul i s-l farme-n buci la cea mai mic nebgare
de seam. Aici, sub volbura asta de valuri, e ncheietura Balcanilor cu Carpaii.
Rspuns
Frumuseea i caracterul maiestuos al Dunrii au constituit frecvent surse de inspiraie pentru poei, pictori, muzicieni i ali oameni de cultur? Cea mai cunoscut creaie cultural dedicat fluvului este
"Dunrea albastr", un vals vienez creat de Johan Strauss Tnrul n 1886 care a devenit un imn neoficial al Vienei Imperiale.
LR.3.1.4. face paralel ntre informaiile din mai multe texte de structur mai complex
Exerciiu
Citete cu atenie dou texte scrise de autori diferii despre comportamentul violent al tinerilor. Compar atitudinile lor referitoare la violen.
Autorul 1:
Recent au fost organizate n 40 de coli cercetri referitoare la violena n rndurile elevilor. S-a constatat c n relaia victim-agresor nu particip 58% din elevi. Cu alte cuvinte, doar 58% nu sunt nici
victime, nici agresori. nseamn c ceva mai puin de jumtate din numrul total al elevilor, mai exact 42%, apar n "cercul violenei", fie ca victime, fie ca agresori. n rolul de victime ale violenelor
numrul elevilor este prea mare, chiar 37%.
Unele victime n acelai timp sunt i agresori. n grupul anchetat sunt 8% elevi. n acel grup, cele mai frecvente forme de comportament violent sunt jignirea i luarea n derdere. Aadar, aceti elevi
atac cu ajutorul cuvintelor.
Autorul 2:
Cel mai mare numr de elevi au declarat c n timpul colarizrii lor, n timpul cursurilor sau dup ore, au fost supui lurii n derdere, jignirilor, li s-au dat porecle prin care erau dispreuii. Ei amintesc
de asemenea i alte neplceri: luarea necuviincioas peste picior, rspndirea minciunilor despre ei, convingerea altor elevi s nu fie prieteni cu ei.
i profesorii, i ali angajai ai colii confirm c jignirea i lovirea sunt forme zilnice de comportament violent n coli. Doar nregistrarea problemelor nu nseamn c avem motive de a respira uurai.
Din contr, aceste forme de violen, se camufleaz uor, sunt nelese cu uurin i suportate i "vindecate" mai uor, dei pot fi foarte serioase i cu urmri foarte complexe.
ncercuiete litera din faa afirmaiei exacte.
a) ambii autori doar au expus date, fr atitudine n legtur cu problema cercetat

b) autorul 1 este mai ngrijorat dect autorul 2
c) autorul 2 este mai ngrijorat dect autorul 1
d) ambii autori sunt la fel de ngrijorai din cauza violenei n coli
Rspuns
c)
LR.3.3.4. s fac distincia dintre unitile sintactice n propoziie i fraz
Exerciiu
1. Analizai cuvntul subliniat din urmtoarele versuri:
"Semnat-am gru de var
A ieit numai negar."
innd cont de:

a) cuvntul pe care l determin: ____________________
b) ntrebarea la care rspunde: ______________________
c) prin ce parte de vorbire este exprimat: _______________________
Acest cuvnt ca parte de propoziie este un______________________ i el determin un verb ____________________
Rspuns
a) am semnat
b) Ce?
c) Substantiv
Acest cuvnt ca parte de propoziie este un complement direct i el determin un verb tranzitiv.
LR.3.4.5. s analizeze trsturile fizice i morale ale personajelor din text
Exerciiu
Citete fragmentul dat i rspunde la urmtoarele cerine:

"i din zi n zi fata se fcea tot mai tcut, mai galben i mai gnditoare. i plcea s ias seara afar numai cu Scormon. Acesta, peste cteva zile, ncet a mai urla cnd l ntreba unde e Pascu, ci
scheauna numai privind mprejur, ca i cnd l-ar atepta."
1) Fata amintit este personajul literar ______________________ din nuvela _____________________ de scriitorul ____________________.
2) Extrage din fragment cuvintele prin care ni se red nfiarea fizic i moral a personajului.
_______________________________________________
Rspuns
1) Sanda; Scormon; Ioan Slavici

2) tcut, galben, gnditoare
Normele nivelului de cunotine pentru matematic, cu exemple de probleme, care se plic la sfritul ciclului de
nvmnt obligatoriu
.1.1.1. Elevul trebuie s tie s citeasc i s scrie diferite feluri de numere (naturale, ntregi, raionale).
Problema
Leag prin linii numerele egale, aa cum prezint imaginea:
Soluia
.1.1.2. Elevul trebuie s tie s transcrie numrul din forma zecimal n form de fracie.
Problema
Care dintre numerele date este egal cu numrul 0,3?
nconjoar litera din faa rspunsului corect.
a)
b)
c)
d)
Soluia
b)
.1.1.3. Elevul trebuie s tie s compare, dup mrime, numerele scrise n aceeai form, cu ajutorul reprezentrilor grafice necesare.
Problema
Fie numerele:
-3,1 -12,2 0,03 0,3
) Cel mai mic dintre numerele date este:
b) Cel mai mare dintre numerele date este:
Soluia
) Cel mai mic dintre numerele date este: -12,2
b) Cel mai mare dintre numerele date este: 0,3
.1.1.4. Elevul trebuie s tie s efectueze o operaie elementar de calcul cu numere scrise n aceeai form, folosind reprezentrile grafice, atunci cnd este necesar (adunarea i
scderea fraciilor numai dac au acelai numitor); s calculeze, de exemplu: 1/5 din n, dac n este un numr natural dat.
Problema
Calculeaz i scrie rezultatul corespunztor:
a) - 6 : 2 = ________
b) - 6 - 2 = ________
c) - 6 2 = ________
d) - 6 + 2 = ________
Soluia
a) - 6 : 2 = -3
b) - 6 - 2 = -8
c) - 6 2 = -12
d) - 6 + 2 = -4
.1.1.5. Elevul trebuie s tie s efectueze mprirea cu rest printr-un numr de o cifr i s tie cnd este un numr divizibil cu alt numr.
Problema
Completeaz tabelul care urmeaz aa cum este indicat:
Dempritul mpritorul Ctul
21376 10 6
123 2
237 3
128 5
Soluia
Dempritul mpritorul Ctul
21376 10 6
123 2 1
237 3 0
128 5 3
.1.1.6. Elevul trebuie s tie s foloseasc numerele ntregi i expresii mai simple care conin numere ntregi, aplicnd reprezentri vizuale.
Problema
Astzi este ziua de natere a Ioanei i ea zice: "Peste trei ani, voi avea 18 ani."
Ci ani are Ioana astzi?
) 12
b) 15
c) 18
d) 21
Soluie
b) 15
.1.2.1. Elevul trebuie s efectueze operaii formale reduse care depind de interpretare; trebuie s tie s rezolve ecuaii liniare, n care necunoscuta apare numai ntr-un membru.
Problema
Ce numr este soluia ecuaiei ?
) 5
b) 6
c) 12
d) 20
Soluia
c) 12
.1.2.2. Elevul trebuie s efectueze operaii formale reduse care depind de interpretare; trebuie s tie s calculeze puterea unui numr dat i s tie operaiile de baz cu puteri.
Problema

Produsul 21022 este egal cu:
) 25
b) 28
c) 212
d) 220
Soluia
c) 212
Problema

Valoarea puterii 0,32 este:
) 0,06
b) 0,6
c) 0,09
d) 0,9
Soluia
c) 0,09
.1.2.3. Elevul trebuie s efectueze operaii formale reduse care depind de interpretare; s adune, s scad i s nmuleasc monoame.
Problema
Scrie mai simplu expresiile:
5a3 + 7a3 = ___________
9x2 - 4x2 = ____________
2b 3b2 = ______________
Soluia
5a3 + 7a3 = 12a3
9x2 - 4x2 = 5x2
2b 3b2 = 6b3
.1.2.4. Elevul trebuie s efectueze operaii formale reduse care depind de interpretare; s determine valoarea funciei care este dat prin tabel sau formul.
Problema
Funcia este dat prin formula y = 2x + 1. Determin valorile corespunztoare ale variabilelor x i y i completeaz tabelul.
x 0 4
y 5
Soluia
x 0 2 4
y 1 5 9
.1.3.1. Elevul trebuie s dispun de noiunile: segment, semidreapt, dreapt, plan i unghi (s recunoasc modelele acestora n situaii reale i s tie s le deseneze cu ajutorul
instrumentelor; s fac diferena ntre unghiuri i ntre dreptele paralele i perpendiculare).
Problema
Leag imaginea i denumirea figurii pe care o reprezint.
Soluia
.1.3.2. Elevul trebuie s dispun de noiunile de: triunghi, patrulater, ptrat i dreptunghi (s recunoasc modelele acestora n situaii reale i s tie s le deseneze cu ajutorul
instrumentelor; elevul trebuie s fac diferena ntre diferite feluri de triunghiuri i s tie s calculeze perimetrul i aria triunghiului, a ptratului i a dreptunghiului cu ajutorul
elementelor care figureaz direct n problema dat; s tie s calculeze latura necunoscut a triunghiului dreptunghic, aplicnd teorema lui Pitagora).
Problema
Care este aria suprafeei de pardoseal pe care o acoper un covor a crui lungime are 3,5 m iar limea are 2 m?
) 11 m2
b) 7 m2
c) 5,5 m2
d) 3,5 m2
Soluia
) 7 m2
Problema
Calculeaz ipotenuza triunghiului dreptunghic desenat n imagine.
c = _____cm
Soluia
c = 10 cm
.1.3.3. Elevul s dispun de noiunea de cerc i linie circular (s disting elementele lor de baz, s recunoasc modelele acestora n situaii reale i s tie s le deseneze cu
ajutorul instrumentelor; s tie s calculeze lungimea circumferinei i aria cercului de raz dat).
Problema
Care este lungimea cercului a crui raz are 7 cm?

) 14 cm
b) 49 cm
c) 14 cm
d) 49 cm
Soluia
c) 14 cm
.1.3.4. Elevul s dispun de noiunile de cub i paralelipiped (s recunoasc modelele acestora n situaii reale, s tie elementele de baz i s tie s calculeze ariile i volumele
acestora).
Problema
Muchia bazei unei prisme patrulatere regulate are 6 cm, iar inlimea prismei are
10 cm. Care este aria prismei respective?
Aria prismei este ___________ cm2.
Soluia
A = 2 36 cm2 + 4 60 cm2 = 312 cm2

Aria prismei este 312 cm2.
.1.3.5. Eevul trebuie s dispun de noiunile de con, cilindru i sfer (s recunoasc modelele acestora n situaii reales i tie elementele lor de baz).
Problema
Scrie numrul 1, pe fiecare cilindru, numrul 2, pe fiecare con i numrul 3, pe fiecare sfer.
Soluia
.1.3.6. Elevul s neleag intuitiv noiunea de figuri congruente (prin aducerea la suprapunere).
Problema
Care figur din imagine este congruent cu figura ?
nconjoar litera deasupra de rspunsul corect.
a) b) c) d)
Soluia
c)
Problema
Fie figura F. Coloreaz ce mai este necesar pentru ca figura G s fie congruent (s se poat suprapune) cu figura F.
Soluia
MA.1.4.1. Elevul trebuie s tie s foloseasc msurile adecuate cu care msurm lungimea, aria, volumul, masa, timpul i unghiurile.
Problema
Completeaz spaiul liber, din tabel, cu unitatea corespunztoare.
Msura Unitatea de msur
Aria unei sli de clas 50
Distana dintre Belgrad i Ni 220
Masa unui mr 120
Durata zborului unui avion de la Belgrad la Atena 2
Soluia
Aria unei sli de clas 50 m2
Distana dintre Belgrad i Ni 220 km
Masa unui mr 120 g
Durata zborului unui avion de la Belgrad la Atena 2 ora sau h
.1.4.2. Elevul trebuie s tie s transforme unitile pentru lungime, mas i timp n uniti mai mici.
Problema
Care perioad de timp este cea mai lung?
) trei luni;
b) 100 de zile;
c) 10 sptmni;
d) un sfert din an.
Soluia
b) 100 de zile.
.1.4.3. Elevul trebuie s tie s foloseasc apoene bneti diferite.
Problema
3 bancnote a cte 200 de dinari, le schimbi n bancnote a cte 50 de dinari. Cte bancnote vei avea?
Voi avea ______ bancnote a cte 50 de dinari.
Soluia
Voi avea 12 bancnote a cte 50 de dinari.
.1.4.4. Elevul tie s aleag unitatea de msur corspunztoare atunci cnd trebuie s efectueze o msurare; s aproximeze mrimile exprimate printr-o msur anume.
Problema
n spaiul liber, scrie unitatea de msur corespunztoare (km, cm, l, kg sau g).
Cantitatea de benzin din rezervorul unui autoturism 50
Distana de la Belgrad la Kruevac 200
Masa unei pere 120
Diametrul unei mingi de tenis 8
Masa unui cine 12
Soluia
Cantitatea de benzin din rezervorul unui autoturism 50 l
Distana de la Belgrad la Kruevac 200 km
Masa unei pere 120 g
Diametrul unei mingi de tenis 8 cm
Masa unui cine 12 kg
.1.5.1. Elevul trebuie s tie s exprime poziia obiectelor sortndu-le pe linii i coloane; s determine poziia unui punct din primul cadran dac se tiu coordonatele i reciproc.
Problema
n imagine este redat planul cinematografului "Odeon". Mircea -a cumprat un bilet n rndul al aselea, locul 3, din stnga.
Coloreaz (umbrete) locul lui Mircea.
Soluia
.1.5.2. Elevul trebuie s tie s citeasc datele de pe reprezentarea grafic, de pe diagram sau din tabel i s determine valoareaa minim sau maxim a unei mrimi.
Problema
Numrul de zile cu soare dintr-un an este reprezentat n diagram.

a) Cele mai puine zile cu soare au fost n luna ___________.
b) Cele mai multe zile cu soare au fost n luna ___________.
Soluia
a) Cele mai puine zile cu soare au fost n luna decembrie.
b) Cele mai multe zile cu soare au fost n luna august.
.1.5.3. Elevul treuie s tie s reprezinte datele, din tabel, pe grafic i invers.
Problema
Cu ajutorul tabelului care reprezint succesul la o tez,

Succesul elevilor la tez
nota numrul de elevi
5 3
4 6
3 12
2 7
completeaz repezentarea grafic, aa cum este indicat.
Soluia
.1.5.4. Elevul tie s determine procentul dat dintr-o anumit mrime.
Problema
Marcela a hotrt s-i cumpere abibilduri cu preul de 4 000 de dinari. La magazin, vnztorul i-a acordat o reducere de 10%. Ct este reducerea exprimat n dinari?
Marcela a avut o reducere de ______ dinari.
Soluia
Marcela a avut o reducere de 400 de dinari.
.2.1.1. Elevul trebue s tie s compare, dup mrime, numerele scrise n forme diferite.
Problema
Fie numerele
-1/2 0,2 -1,2 1 1/2 .
Care este cel mai mic dintre numerele date? Dar cel mai mare?
Cel mai mic numr este ________, iar cel mai mare numr este _______.
Soluia
Cel mai mic numr este -1,2, iar cel mai mare numr este 1 1/2.
.2.1.2. Elevul trebue s tie s determine numrul opus, valoarea reciproc i valoarea absolut a numrului dat, s calculeze valoarea unei expresii mai simple cu numere scrise
n aceeai form i care conine mai multe operaii de rang diferit, inclusiv eliberarea de paranteze.
Problema
Calculeaz:
Soluia
Problema
Completeaz tabelul ce urmeaz.
Numrul x 5/2 1/5
Valoarea reciproc a numrului x 2/5 -1

Numrul opus numrului x - 5/2 2
Soluia
Numrul x 5/2 -2 1/5 -1 sau 1/-1
Valoarea reciproc a numrului x 2/5 -1/2 -1

5 sau
Numrul opus numrului x -5/2 2 -1/5 1
.2.1.3. Elevul trebue s tie s aplice regulile de divizibilitate cu 2, 3, 5, 9 i cu unitile zecimale.
Problema
Leag numerele cu propoziiile corespunztoare.
3030305
Numrul este divizibil cu 3.
3030302
2020203
3050503
Soluia
.2.1.4. Elevul trebue s tie s aplice numerele i expresiile numerice n situaii reale mai simple.
Problema
Pentru 25 de caiete s-au pltit 750 de dinari. Un caiet este cu 20 de dinari mai scump dect un creion. Cte creioane se puteau cumpra cu aceeai sum de bani?
Scrie modul de rezolvare.
Cu 750 de dinari se puteau cumpra ________ creioane.
Soluia
750 25 = 30
Preul unui caiet este 30 de dinari.
Preul unui creion este 30 - 20 = 10 dinari.
750 10 = 75
Cu 750 de dinari se puteau cumpra 75 de creioane.
.2.2.1. Elevul a atins un nivel solid n aplicarea procedeelor de calcul i poate s rezolve ecuaii liniare i sisteme de ecuaii liniare cu dou necunoscute.
Problema
Soluia ecuaiei este ntre numerele:
) -20 i-10;
b) -10 i 10;
c) 10 i 20;
d) 20 i 30.
Soluia
c) 10 i 20.
.2.2.2. Elevul a atins un nivel solid n aplicarea procedeelor de calcul i poate s opereze cu puteri i s tie ce este radicalul de ordinul doi.
Problema
nconjoar cuvntul ADEVRAT, dac afirmaia este corect sau FALS, dac afirmaia este incorect.
ADEVRAT FALS
ADEVRAT FALS
ADEVRAT FALS
ADEVRAT FALS
Soluia
ADEVRAT
FALS
FALS
ADEVRAT
.2.2.3. Elevul a atins un nivel solid n aplicarea procedeelor de calcul i poate s adune i s scad polinoame, s tie s nmuleasc dou binoame i s determine ptratul unui
binom.
Problema
Ptratul binomului ( m - n)2 este:
) m2 + 2mn + n2
b) m2 mn + n2
c) m2 mn + n2
d) m2 n2
Soluia
b) m2 mn + n2
.2.2.4. Elevul a atins un nivel solid n aplicarea procedeelor de calcul i poate s remarce dependena variabilelor, s tie funcia y=ax i s interpreteze grafic proprietile ei, s
fac legtura ntre aceste proprieti i noiunea de proporionalitate direct i s determine membrul necunoscut al proporiei.
Problema
Pe unul dintre desene este reprezentat grafic dependena dintre cantitatea de plumb () i cantitatea de zinc () dintr-un aliaj, n care plumbul i zincul sunt n raportul de 2:1.
nconjoar litera care este deasupra de graficul care reprezint corect dependena dintre plumbul i zincul din aliaj.
) b) c) d)
Soluia
c)
Problema
8 m de pnz cost 2 400 de dinari.

a) Ct cost 12 m de aceeai pnz?
b) Ci metri, din pnza respectiv, se pot cumpra cu 750 de dinari?
) 12 m de pnz cost _______ de dinari.

b) Cu 750 de dinari se pot cumpra_________ metri de pnz.
Soluia
) 12 m de pnz cost 3600 de dinari.

b) Cu 750 de dinari se pot cumpra 2,5 metri de pnz.
.2.2.5. Elevul a atins un nivel solid n aplicarea procedeelor de calcul i poate s remarce dependena variabilelor i s aplice ecuaiile n rezolvarea problemelor textuale mai
simple.
Problema
Dup ce i-a pltit creditul pentru telefonul mobil, cu o treime din economiile pe care le-a fcut, lui Petru i- au mai rmas 800 de dinari. Ct au fost economiile pe care le-a fcut Petru?
Economiile lui Petru au fost de _______ dinari.
Soluia
Economiile lui Petru au fost de 1200 dinari.
.2.3.1. Elevul trebuie s tie s determine unghiurile suplimentare i complementare, unghiurile cu laturi paralele i unghiurile opuse la vrf; s efectueze calculele dac unghiurile
sunt exprimate n grade ntregi.
Problema
Determin unghiul din imagine.
= _________
Soluia
= 80
.2.3.2. Elevul trebuie s tie s determine relaiile ntre unghiurile i laturile unui triunghi, suma unghiurilor unui triunghi i ale unui patrulater i s rezolve probleme aplicnd
teorema lui Pitagora.
Problema
Care este aria velei din imagine?
Aria velei este ________ m2.
Soluia
Dac catargul are nlimea x, atunci x2 = 132 - 52 = 169 - 25 = 144.
1
nlimea velei are 12 m. Aria velei este A= 12-5 = 30 m2
2
Aria velei este 30 m2.
.2.3.3. Elevul trebuie s tie s foloseasc formulele pentru a calcula lungimea circumferinei, aria cercului i a inelului circular.
Problema
Cercul mai mic are aria de 9 cm2. Inelul circular are aria de 16 cm2.
Calculeaz raza cercului mare.
Raza cercului mare are____ cm.
Soluia
AcM = (9 + 16) cm2 = 25 cm2
r2= 25 cm2
r = 5 cm
Raza cercului mare are 5 cm.
.2.3.5. Elevul trebuie s tie s calculeze aria i volumul cilindrului, conului i sferei, dac elementele necesare sunt date direct n problem.
Problema
n imagine sunt dou cilindre care au volumele V1 i V2.

) V1 > V2
b) V1 < V2
c) V1 = V2
Soluia
c) V1 = V2
.2.3.6. Elevul trebuie s tie s remarce figurile axial-simetrice i s determine axa de simetrie; s foloseasc congruena i s o asocieze cu proprietile caracteristice ale figurilor
(de exemplu: paralelismul i egalitatea laturilor paralelogramului).
Problema
Umbrete patru ptrate din imagine, astfel nct s obii o figur simetric n raport cu dreapta p.
Soluia
.2.4.1. Elevul trebuie s tie s compare mrimile care sunt exprimate prin uniti de msur diferite pentru lungime i mas.
Problema
Profesoara a scris, pe tabl, masele a patru obiecte.

nconjoar litera dedesubt de obiectul cel mai greu.
1kg 20g 1,2kg 1022g 1,002kg
a) b) c) d)
Soluia
1,2kg
b)
Problema
Vnztorul are trei pui n magazin. Masele lor sunt 1340 g, 1,35 kg i respectiv 1kg 290 g. Scrie masele celor trei pui, n ordine, de la cea mai mic, la cea mai mare.
Rspuns: ________ > _________ > ________
Soluia
1,35 kg > 1340 g > 1kg 290 g
.2.4.2. Elevul trebuie s tie s transforme o valut, n alta, aplicnd corect proporia necesar.
Problema
Maria i-a petrecut srbtorile de iarn n Italia. Cheltuielile de cltorie au fost 200 de euro.
Ct a pltit Maria, n dinari, dac la data achitrii cheltuielilor 1 euro a avut valoarea de 105 dinari?
Maria a pltit_____________ dinari.
Soluia
Maria a pltit 21000 de dinari.
Problema
O coroan norvegian are valoarea de 12,50 dinari, iar un euro are valoarea de 105 dinari. Ce valoare au 10 euro, exprimat n coroane norvegiene.
10 euro au valoarea de______coroane norvegiene.
Soluia
10 euro au valoarea de 105 10 = 1050 dinari, 1050 : 12,5 = 84.
10 euro au valoarea de 84 de coroane norvegiene.
.2.4.3. Elevul trebuie s tie s exprime mrimea dat prin valoarea aproximat.
Problema
La florrie trebuie s aproximeze preurile pentru florile din import, la cel mai apropiat numr ntreg. Scrie preurile noi.
Planta A B C
Preul nou
Soluia
Planta A B C
Preul nou 8 9 6
.2.5.1. Elevul trebuie s stpnesc descrierea sistemului de coordonate (s determine coordonatele unui punct, ale punctului axial-simetric sau central-simetric etc).
Problema
Deseneaz axa y, n baza coordonatelor punctului care sunt date n sistemul cartezian de coordonate.
Soluia
.2.5.2. Elevul trebuie s tie s citeasc diagrame i tabele, iar n baza lor s prelucreze datele, respectnd un criteriu (de exemplu: s determine media aritmetic pentru o mulime
de date; s compare valorile unui eantion cu valoarea medie).
Problema
n tabel sunt date distanele dintre orae exprimate n kilometri.
Belgrad
aak 144
Kragujevac 120 87
Niki 536 395 482
Ni 239 186 143 576
Novi Sad 81 225 219 616 314
Zrenjanin 80 224 200 616 319 50
Distana n kilometri Belgrad aak Kragujevac Niki Ni Novi Sad Zrenjanin
n baza datelor din tabel, completeaz afirmaiile care urmeaz, astfel nct ele s fie adevrate.
a) Distana de la aak, la Niki este ______kilometri.
b) Distana de la Niki, la___________este aceeai ca distana de la Niki, la_____________.
Soluia
a) Distana de la aak, la Niki este 395 kilometri.

b) Distana de la Niki, la Novi Sad este aceeai ca distana de la Niki, la Zrenjanin.
.2.5.3. Elevul trebuie s prelucreze datele acumulate i s le reprezinte tabelar sau grafic; s reprezinte valoarea medie prin median.
Problema
n imagine, diagrama reprezint succesul unei clase obinut la testul de matematic.
a) Completeaz tabelul care corespunde diagramei, aa cum este indicat.
Succesul elevilor la testul de matematic
1 3
b) Calculeaz nota medie la testul de matematic.

Nota medie la testul de matematic este________.
Soluia
Succesul elevilor la testul de matematic
5 5
4 7
3 10
2 5
1 3
b) Nota medie la testul de matematic este 3,2.
.3.1.2. Elevul trebuie s tie s opereze cu noiunea de divizibilitate n situaii problem.
Problema
Scrie trei numere din mia a cincea care au cifra zecilor 2 i sunt divizibile cu 9.
Acestea sunt numerele: _____, _____, _____.
Soluia
Trebuie scrise trei dintre numerele: {4023, 4122, 4221, 4320, 4329, 4428, 4527, 4626, 4725, 4824, 4923}.
.3.1.3. Elevul trebuie s tie s aplice numerele i expresiile numerice n situaii reale.
Problema
O florreas face i vinde buchete de flori. n fiecare buchet sunt 4 trandafiri i 3 margarete. S presupunem c florreasa ar ctiga cte 35 de dinari la fiecare trandafir i cte 25 de dinari la fiecare
margaret. Care este cel mai mic numr de buchete pe care trebuie s le vnd florreasa, pentru a ctiga mai mult de 1500 de dinari?
Florreasa trebuie s vnd cel puin _____ buchete.
Soluia
Ctigul la un buchet este: 4 35 + 3 25 + 60 = 140 + 75 + 60 = 275
275 5 = 1375, 275 6 = 1650 sau 1500 : 275 = 5,45
Florreasa trebuie s le vnd cel puin 6 buchete.
.3.2.2. Elevul a atins un nivel superior n efectuarea de operaii, prin sublinierea proprietilor care se aplic i tie s foloseasc proprietile puterilor i ale radicalilor de ordinul
doi.
Problema
Se tie c 322 = 1024. Calculeaz:
) = ______________
b) = _____________
c) = ______________
Soliia
) = 3,2
b) = 320
c) = 0,32
.3.2.3. Elevul a atins un nivel superior n efectuarea de operaii, prin sublinierea proprietilor care se aplic i tie s aplice formulele pentru diferena de ptrate i pentru ptratul
binomului, s transforme eficient expresiile algebrice i s le aduc la forma cea mai simpl.
Problema
nconjoar ltera din faa rspunsului corect.

Polinomul ( - 1)(2 + 1) - ( - 6)( + 6) este egal cu polinomul:
a) 2 + 35
b) 2 37
c) 2 + 35
d) 2 37
Soluia
) 2 + 35
Problema
Calculeaz:
) diferena ptratelor 7 i 3; _____________________________________
b) ptratul diferenei numerelor 7 i 3; _______________________________
c) suma ptratelor numerelor 7 i 3;_________________________________
d) ptratul sumei numerelor 7 i 3; __________________________________
Soluia
) 72 - 32 = 49 - 9 = 40
b) (7 3)2 = 42 = 16
c) 72 + 32 = 49 + 9 = 58
d) (7 + 3)2 = 102 = 100
.3.2.4. Elevul a atins un nivel superior n efectuarea de operaii, prin sublinierea proprietilor care se aplic i tie s fac diferena dintre mrimile direct proporionale i cele invers
proporionale i s le exprime n forma corespunztoare. tie funcia liniar i tie s exprime grafic proprietile ei.
Problema
Care dintre graficele care urmeaz este graficul funciei y = x + 3?

nconjoar ltera deasupra rspunsului corect.
) b) c) d)
Soluia
c)
Problema
Nou prieteni ar fi curat un bazin n patru zile. Ci prieteni ar trebui s-i ajute pentru ca bazinul s fie curat n trei zile?
Bazinul va fi curat n trei zile dac i ajut nc ____ prieteni.
Soluia
9 : x = 3 : 4 sau x : 9 = 4 : 3.
x = 12
12 - 9 = 3
Bazinul va fi curat n trei zile dac i ajut nc 3 prieteni.
.3.2.5. Elevul a atins un nivel superior n efectuarea de operaii, prin sublinierea proprietilor care se aplic i tie s aplice ecuaiile, inecuaiile i sistemele da ecuaii liniare n
rezolvarea problemelor textuale mai complexe.
Problema
Ct timp a fost n vacan, Cornelia le-a trimis celor 9 prietene, din bloc, cte o scrisoare sau ilustrat. Timbrele pentru ilustrate sunt de cte 10 dinari, iar cele pentru scrisori sunt de cte 15 dinari. Cte
ilusteate i cte scrisori a expediat Cornelia dac, pentru timbre, a pltit n total 110 dinari.
Cornelia a expediat_________scrisori i________ilustrate.
Soluia
x - numrul de scrisori
y - numrul de ilustrate
x+y=9
10x + 15y = 110
Soluia sistemului este x = 5 i y = 4, oricare ar fi metoda de rezolvare.
Cornelia a expediat 5 scrisori i 4 ilustrate.
.3.3.1. Elevul trebuie s tie s efectueze calcule cu unghiuri, inclusiv cazul n care msura unghiului trebuie transformat; s conchid, aplicnd proprietile dreptelor paralele i
perpendiculare, inclusiv proprietile unghiurilor formate de o secant.
Probleme
Determin ct este unghiul , dac sunt paralele dreptele a i b.
Unghiul =____
Soluia
Unghiul =4810
.3.3.2. Elevul trebuie s tie s aplice proprietile de baz ale triunghiului, patrulaterului, paralelogramului i ale trapezului; s calculeze perimetrele i ariile acestora cu ajutorul
elementelor care nu sunt date, neaprat, direct n textul problemelor; s tie s construiasc figurile amintite mai sus.
Problema
Ci metri de srm sunt necesari pentru a mprejmui o curte care are forma de trapez dreptunghic ca cel din imagine?
Sunt necesari_____metri de srm.
Soluia
c2 = 122 + 92
c2 = 225
c = 15
P= 12 + 15 +15 + 6
P = 48 m
Sunt necesari 48 metri de srm.
.3.3.3. Elevul trebuie s tie s determine unghiul la centru i unghiul nscris n cerc, s calculeze aria sectorului de cerc i lungimea arcului de cerc.
Problema
Calculeaz unghiul ACB dac raza cercului este egal cu coarda AB.
ACB = ______
Soluia
ACB = 30
Problema
De cte ori este mai mic aria sectorului de cerc dect aria cercului, dac unhiul la centru are 30?
Este mai mic de____ori.
Soluia
Este mai mic de 12 ori.
.3.3.4. Elevul trebuie s tie s calculeze ariile i volumele prismelor i piramidelor, inclusiv cazurile cnd elementele necesare nu sunt date direct n problem.
Problema
Calculeaz volumul piramidei patrulatere regulate dac se tie c muchia bazei este a = 10 cm, iar nlimea feei laterale este h = 13 cm.

Volumul piramidei este de________ cm3.
Soluia
Volumul piramidei este de 400 cm3.
.3.3.5. Elevul trebuie s tie s calculeze aria i volumul cilindrului, conului i sferei, inclusiv cazurile n care elementele necesare nu sunt date direct n problem.
Problema
Triunghiul dreptunhic, ale crui catete sunt = 9 cm i b = 12 cm, se rotete n jurul catetei b. Raportul dintre aria bazei i aria lateral a conului obinut prin rotaie este:
) 1 : 1;
b) 3 : 4;
c) 3 : 5;
d) 4 : 5.
Soluia
c) 3 : 5
Problema
Care este aria mingii celei mai mari pe care o putem mpacheta ntr-o cutie care are forma de cub cu muchia de 20 cm?
Aria mingei este____cm.
Soluia
Aria mingei este 36 cm.
.3.3.6. Elevul trebuie s tie s aplice congruena i asemnarea triunghiurilor, legnd, n felul acesta, proprietile diferite ale obiectelor geometrice.
Problema
Segmentul MN este paralel cu segmentul . Ct este raportul : M, dac se tie c MN : AB = 2 : 3?
) 2 : 1;
b) 3 : 1;
c) 3 : 2;
d) 2 : 3.
Soluia
) 2 : 1
Problema
nconjoar cuvntul Adevrat, dac afirmaia este adevrat, iar dac este fals, atunci nconjoar cuvntul Fals.
Oricare ar fi dou triunghiuri echilaterale, ele sunt asemenea ntre ele. Adevtat Fals
Oricare ar fi dou triunghiuri asemenea, ele au perimetrele egale. Adevtat Fals

Oricare ar fi dou triunghiuri isoscele cu unghiul opus bazei de 36, ele sunt triunghiuri asemenea. Adevtat Fals
Toate triunhiurile dreptunghice sunt asemenea. Adevtat Fals
Soluia
Oricare ar fi dou triunghiuri echilaterale, ele sunt asemenea ntre ele. Fals
Oricare ar fi dou triunghiuri asemenea, ele au perimetrele egale. Adevtat
Oricare ar fi dou triunghiuri isoscele cu unghiul opus bazei de 36, ele sunt triunghiuri asemenea. Fals
Toate triunhiurile dreptunghice sunt asemenea. Adevtat
M.3.4.2. Elevul trebuie s tie s estimeze, s aproximeze datele i s efectueze calcule cu valori aproximate; s exprime aprecierea erorii (de axemplu: mai puin de 1 dinar, 1 cm, 1
g etc).
Problema
Distana de la localitatea A, la localitatea D este reprezentat pe desenul ce urmeaz.
Gloria a estimat distana dintre localitile i D, prin aproximarea fiecrei dintre distane, la cel mai apropiat numr de kilometri ntregi i le-a adunat. Cornelia a adunat distanele de pe desen, iar
rezultatul l-a aproximat la numrul cel mai apropiat de kilometri ntregi.
) Gloria a obinut un numr mai mare dect Cornelia.
b) Gloria i Cornelia au obinut numere egale.
c) Gloria a obinut un numr mai mic dect Cornelia.

Soluia
) Gloria a obinut un numr mai mare dect Cornelia.
.3.5.1. Elevul trebuie s tie s determine poziia (coordonatele) punctelor care satisfac condiii mai complexe.
Problema
Deseneaz, pe sistemul de coordonate, toate punctele care sunt la aceeai distan, fa de axa x, ca i punctul i a cror distan fa de axa y este de dou ori mai mare dect distana punctului A
fa de axa y.
Soluia
.3.5.2. Elevul trebuie s tie s interpreteze diagrame i tabele.
Problema
n tabel sunt date distanele, dintre unele orae, exprimate n kilometri.
km Belgrad Kragujevac Ni Novi Sad Novi Pazar Subotica Zajar
Belgrad - 115 239 82 271 178 236
Jagodina 165 42 104 217 196 319 117
Kragujevac 115 - 146 197 160 299 159
Kraljevo 192 54 152 251 106 353 193
Kruevac 192 70 91 274 167 376 132
) Care ora este la distana de 115 km fa de Belgrad?.......................
b) Distana dintre care orae este 353 km?...............................................
c) Distana dintre care orae este mai mic de 50 km?..........................................
d) Cte orae din tabel sun la mai mult de 200 km fa de Belgrad?.........

Soluia
) Kragujevac;
b) Kraljevo i Subotica;
c) Jagodina i Kragujevac;
d) Trei.
.3.5.3. Elevul trebuie s tie s acumuleze i s prelucreze datele i s alctuiasc singur/singur diagrame sau tabele; s tie s deseneze graficul prin care se exprim
dependena mrimilor.
Problema
Maria a mers cu bicicleta 45 de minute. Dup 10 minute de mers a ajuns la viteza de 10 km/h. A mers cu aceast vitez urmtuarele 20 de minute, iar apoi a ncetinit uniform pn la oprire. Completeaz
digrama ce reprezint micarea Mariei, aa cum este indicat.
Soluia
.3.5.4. Elevul trebuie s tie s aplice calculul procentual n situaii complexe.
Problema
Preul unei cri este mrit cu 10%, mai nti, iar apoi este micorat cu 10% i acum este 198 de dinari. Ct a fost preul crii nainte de scumpire?
) 198 de dinari;
b) 200 de dinari;
c) 202 dinari;
d) 196,02 dinari.
Soluia
b) 200 de dinari.
Normele pentru nivelul de cunotine care se plic la sfritul ciclului de nvmnt obligatoriu pntru matematic se vor aplica
prin probleme neunoscute.
.2.3.4. Elevul trebuie s tie s dispun de noiunile de prizm i piramid; s calculeze ariile i volumele acestora, dac elementele necesare sunt date direct n problem.
Problema
Muchia bazei unei piramide triunghiulare echilatere are 8 cm. Care este aria acesei piramide?
Aria piramidei are ___________ cm2
Soluia
cm2
cm2
sau
cm2
Aria piramidei ete de 64 cm2.
.2.5.4. Elevul trebuie s aplice calculul procentual n situaii reale simple (de exemplu: schimbarea preului unui produs cu un procent dat).
Problema
Gloria vinde ngheat. Preul unei ngheate este 60 de dinari. Ctigul Gloriei este de 6 dinari la fiecare ngheat. Care este ctigul la fiecare ngheat exprimat n procente?
nconjoar rspunsul din faa rspunsului corect.
) 6 %
b) 1 %
c) 54 %
d) 10 %
Soluie
d) 10 %
.3.1.1. Elevul trebuie s tie s determine valoarea numeric a unei expresii numerice mai complexe.
Problema
Calculeaz podusul expresiilor A i B, dac i
= _______, B = ______, produsul A B = _______
Soluia
= 3, B = 2/3, produsul A B = 2.
.3.2.1. Elevul a atins un nivel superior n efectuarea operaiilor, prin sublinierea proprietilor care se aplic i tie s compun i s rezolve ecuaii, inecuaii i sisteme de ecuaii
liniare cu dou necunoscute.
Problema
Care este mulimea de numere, de pe dreapta numeric, care sunt soluiile inecuaiei: ?
Soluia
.3.4.1. Elevul trebuie s tie s transforme unitile de msur, atunci cnd efectueaz calcule cu ele.
Problema
Un film s-a teriminat la ora 22 i 10 minute. Cnd a nceput filmul dac se tie c el a durat 115 minute?
) la ora 20 i 55 de minute;
b) la ora 20 i 45 de minute;
c) la ora 20 i 15 minute;
d) la ora 20 i 5 minute.
Soluia
c) la ora 20 i 15 minute.
(" ",
72/09) .
, , ,
, , . , .
. , .
2010/11. , ,
.
, .
2011/12, 2012/13. 2013/14. 2013/14.
.
2011/12. , ,
, 25% , 25%
50% .
2012/13. , ,
, 25% 75% .
2013/14. ,
: , , , .
.
.
2011/12. .
2013. .
.
, , ,
, .
- , .
, , .
.
, 80% , ,
50% , 20% .
, .
.
,
. , .
2010/11.
.
2010/11. , .
. .
50% , , 25% " " (
), 25% ( - ,
). 40% , 60% .
.
100 , 60 ,
40 .
,
.
.
/ :
1.
.1.1.1.
, ?
: , . :
_____________; ______________

(4); (6)
.1.1.2.
, . ?
) , ,
.
) , .

.
? .
, :
)
)
)
)
)
.
) ,
.1.1.3.
: ? ?
: ? , : ; , , , .
, , , , . , -
, - - !
:
)
) ,
) ,
)
.
.1.1.4.
. ,
.
.
. (" ")
_______________________________
.1.1.5.
()
() 1
()
() , ,
() "

."
()1
:
1) ( )
2) ( )
3) ( )
4) ( )
5) ( )
6) ( )
1) ()
2) ()
3) ()
4) ()
5) ()
6) ()
.1.1.6.
1.
. , . , ,
. . . ,
. , .
2.
(). . . . .
, . . : -
, ; - , . () . . ().
. 1 .
3.
.
. . .
4.
. .
:
1) :
) , ;
) , ;
) .
.1.1.7. ,
) .
) .
, , :
" : ! . . ,
, , 365 150 . 40
. , ".
) : !
) .
.1.1.8. ...
" . . ,
, 38 . , . .
."
) 38-
)
)
)
)
.
.1.1.9. : , ,

. .
. .
1. .
______________________
2. 12 .
__________________

1. 5, 6, 7, 8 (5-8), 16, 21, 27.

2. 1, 2, 3.
2.
/:
.1.2.1. , -, -, -, , , , *
.1.2.2.
. :
.
.1.2.3.
) : , , , . (
; , .)
) : , , , , , , .
( ; , .)
) : .
( .)
) : .
( .)
.1.2.4. , ,
:
:
: ,
: ;
:
:
:
, ;
.
.1.2.5. *
.1.2.6.
. ?
) .
) .
) .
) .
) .
) .
) .
) .
.1.2.7.
) 3-4 .
) , .
, , , ,
. , , , .
- ! , , , , , , . ,
, !
- ! ! , , !
- , , , .
- : , !
- ? ! , . .
. !

) . . ,
.
) ...
( ... ,
.)
. 1.2.8.
, .
. ! . , . ,
, , , .
: , , . , , .
. , , . .
.
. . , .
, . , , ,
, .
(. , )
. 1.2.9.
.
. , .
, . . , , .
, .. . , ,
.
, .
- , - . - , ; - . - , - .
, . , , . .
, . ; ! , ,
; , , .
, . .
. 1.2.10.
:
) ?
) ?
. , .
, . . , , .
, .. . , ,
.
, .
- , - . - , ; - . - , - .
, . , , . .
, . ; ! , ,
; , , .
) ; .
) , .
.1.2.11. *
.1.2.12.
:
, , : ,
. : " , ."
. . : " ,
e ...
( , )
, , , ;
.
.1.2.13. ( , , , ) *
3.
/:
.1.3.1.

_______________________________________________
_______________________________________________
_______________________________________________
_______________________________________________
)
)
)
)
.1.3.2.
, . .
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
10 , .
.1.3.3. (, , )
, . , , . ,
. / .
90 . ,
, . , , , (
). , .
:
- , ;
- ;
- .
/ .
.
, , (, , ), , , ,
.
.1.3.4. (, ), , ; (, , )
. / ( )
.
.1.3.5. : , , ,

/ /
: )
() )
)
.1.3.6.
- ( 1997, . ) : .
:
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
-, 2, 381.
.1.3.7.
) .
) .
) .
) , .
) .
4. , , ,
, , , /:
.1.4.1.
) .
) .
) .
) .
) .
) .
) .
.1.4.2.
) )
) )
) -; ) -; ) - ; ) -
.1.4.3. ...
) __________________________________
) _____________________________
) _____________________________
) ; ) ; )
.1.4.4. , ,
) __________________________
) __________________________
) ___________________________
) ; ) ; )
.1.4.5. , ,
.
1, 2,
3.
( ) , .
( ) .
( ) .

(3) , .
(2) .
(1) .
.1.4.6.
) , . -------------------------------------------
) . -------------------------------
) , . --------------------------------
) , ) , )
.1.4.7.
) . ____________________
) . ____________________
) . ____________________
) . ____________________
) . ____________________
) , ) , ) , ) , )
.1.4.8.

.
" ."
_______________________________________________________
________________________________________________________

.1.4.9. ,
"".
"

.
,
."
:
.
(. ) :
)
)
)
)
)
.
), )
.1.4.10. : , o, , ,
) , : ____________________
) , : _______________
) , : ___________________
) , :
) , :
) , :
.1.4.11.
() , , , .
) . ( )
) . ( )
) . ( )
) . ( )
)
)
)
)
.1.4.12. ,
, . . , .
.
) ___________________________
) . ______________________
) ________________________________
-
-
-
) . ( )
) . ( )
) . ( )
.1.4.13. , ,

( : , , , , ):
) : ___________________________________________
) : _________________________________________
) : ____________________________________________
) :
) : ,
) : ,
.1.4.14. ,
.
: , , , .
) _______________________ .
) _______________________ .
) _______________________.
) _______________________ .
)
)
)
)
.1.4.15.

? .
) .
) .
)
) .
.1.4.16. , ,
- .
:
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
- , 2, 617
5.
/:
.1.5.1.
, , , :
) ,
) , , ,
) ,
) ,
) .
.
.1.5.2. : , ,
. .
.
1. : ________________ )
2. : _________________ )
3. : _________________ )
1. : ,
2. : ,
3. : ,
.1.5.3. : , ,
,
,
, ,
,

, ,
, ,

(. )
:
)
)
)
)
)
.
.1.5.4. : , , ,
.
", , , . ,
. , , , , , , , , ,
, , ."
( )
1. ,
2. ,
3. ()
4. ()
.
4.
.1.5.5. : , ,
:
"
, ."
:
_________________________________.
.1.5.6. : , , , ,
" ,
,
, , "
(. , )
) ,
) ,
) ,
)
.
.1.5.7.
1904. , , , " ". 680

170 , 5 - .
: _____________________________

.1.5.8.
( ) 1.
( ) 2.
( ) , 3.
( ) 4.
( ) 5.
6.
7.
(5)
(1)
(4) ,
(6)
(2)
.1.5.9. *
/ :
1.
.2.1.1. : , ,
-, *
.2.1.2. : , , , , ,
, , .
.
500 . .
) :
) :
) :
) : ...
) ... . 500
) : ...
.2.1.3.
) . . -, , . ,
12 , . ________________
) , . , , .
____________________
) , , .
, 6. , . . _______________________
)
)
)
.2.1.4. ( , , , , , , , )
. .
, , , , ,
, , , , ,
.2.1.5. , ( )

. . -, , . ,
12 , .
, . , , .
- , , .
, 6. , . .
)
)
)
)
)
.2.1.6. , , ,
. , ? .
, , . ,
. .
- ! - .
- , !... .- .
, , .
- , !
- !
- , !
, , .
.2.1.7.
. .
.
. . .
. . , , , ,
.
( )
.2.1.8. *
2.
/:
.2.2.1. , , *
.2.2.2. *
.2.2.3. *
.2.2.4. , , *
.2.2.5. *
.2.2.6. *
.2.2.7. *
3.
/
.2.3.1. ,
, " ". . ,
.
90 . , " " , , .
.
:
- , , ;
- ;
.
.
.
, , , .
.2.3.2. , ,

. ?
, , , .
.2.3.3.
, , , , , , , , .
.
, , , , .
, , . , , ,
, , . , , , , . , ,
. ! !
, , , , .
, . , , ,
, . - .
... , . , , , , . , , .
- .
.2.3.4.
3-5 .
- - 18, , , . 18
: , , , , , , , , , . - , , , , , ,
- . . , .
? - . , ! , ,
- ! , ,
. , . "" , ""
.
( , )

: , , 3-5 .
.2.3.5.
.
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
"" " " .
4. , , ,
, , , /:
.2.4.1.
. .
) - ________________________________
) - ________________________________
) - ________________________________
) - ________________________________
) , ) , ) , )
.2.4.2. -

:
) " ",
) " ",
) , ,
) .
.
.2.4.3.
.
" ."
) ----------------- ) ------------------- ) --------------
) -------------- ) --------------------- ) ---------------
) ---------------- ) ------------------
) , ) , ) , ) , ), ) , ) , )
.2.4.4.
) -------------------------- ) -------------------------
) -------------------------- ) -----------------------------
, , ,
.2.4.5.
) .
___________________________________
) .
___________________________________
)
) .
.2.4.6.
) , .
) , .
) , .
) , .
.2.4.7.
) .
: _______________________
: ________________________
.2.4.8.
.
- , , , , -
1. :
_______________________________________
2. :
_______________________________________
3. :
____________________________________
1) , ; 2) ; 3) ,
.2.4.9. , ,
( , , ) :
, , _____________________________
, , :_____________________________
, , , _____________________________
: ; : ; :
.2.4.10.
( , ):
, , _______________________
, ___________________________
: ; :
:2.4.11.
) , . ________________________________
) . _______________________________
) . __________________________________________
) . ___________________________________________
) , ) , ) , )
.2.4.12. ( )
. .
.
) : , , , ,
) : , , , ,
) : , , , ,
) : , , ,
) , ) , ) , )
5.
/:
.2.5.1.
": ? ( ) , , ? ?
: .
: . . . , , ,
.
: . . .
: !
: , ? ? ?"
) 1. : _________________________________
2. : __________________________________
) :
)
)
)
.
1) ; 2. ; )
.2.5.2. , ,
" ", :
)
)
)
)
)
.

.2.5.3. , ,
14 ( ) (
)?
: _____________________________
.2.5.4. - : , , , -
", , 8. 1943. .
, , , . - . ,
."
:
) ,
) ,
) ,
) ,
)
.
.2.5.5. : , , , , ,
) _______________________
) ______________________
) _______________________
) _______________________
) ________________________
) _______________________
) , ) , ) , ) , ) , )
.2.5.6. , , ,
" , . , , .
, ." (. , " ")
" ", :
) " "
) " "
) " "
) " "
.
.2.5.7. (, , )
, : . ?
) , , , , .
_________________________ .
) . 15. .
_________________________ .
) . , ,
, .
________________________ .
) , ), )
.2.5.8. : , , , ,
, . .
) , .
. , . _____________________
) , . , . _____________________
) - ?
- ! - . _____________________
) , ) , )
.2.5.9.
( )
" , .
: , - .
, , . .
, . , - , !"
. , ?
) ;
) ;
) ;
) .
. :
)
)
. ; .
.2.5.10.
. .
" , , , , .
- , ?! , , ? , , ? , , ,
, , . , ... ? !... ...
; . ?"
, , :
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
.
/ :
1.
/:
.3.1.1. ,

" - .
,
: " , , ! ."
. , ,
."
:
)
)
)
)
)
.
) .
.3.1.2.
, .
, .
" , ,
"?
, .
,
.
.3.1.3. ;

,
,
, ,
,

, ,
, ,
(. , )
. , .
) ,
___________________________________
) ,
__________________________________
) ,
)
.3.1.4. , : , ,
- -
: + ; : + : +
.3.1.5.
.
:
) -___________________________________________
) - ________________________________
) - ___________________________________________
) - _______________________________________
) - _______________________________
: , , , , .
)
)
)
)
)
2.
/:
.3.2.1.
, , , ,
.
, " ".
, , , ,
. , , .
, , , , ,
. , ,
, , .
, " ".
, , ,
, . , , .
, , , ,
, .
: ?
-
-
-
.3.2.2. , , *
.3.2.3. -, *
.3.2.4. , , ,

, :
) __________________________________________________________
_______________________________________________________________________
) _____________________________________________________
_______________________________________________________________________
) / , ,
) , , , , ,
.3.2.5. , , , , ,
) , , , ,
) , , ,
.3.2.6. : -, , ,
) :
) :
) , , , , ,
) , , , , , , , , ,
.3.2.7. , ,
:
.3.2.8. , ,
, - .
. .
.3.2.9.
.
. :
0) , . , .
1) .
1) _____________________________________________________
2) .
2) _____________________________________________________
3) .
3) _____________________________________________________
:
1) .
2) .
3) .
3.
/:
.3.3.1. ; , ,
, , .
. ! . , . ,
, , , .
: , , . , , .
. , , . .
. . . ,
. , . , ,
, , .
: ... : ...
.3.3.2.
5 .
; 5 .
.3.3.3. ( , , )
, . , .
.3.3.4.
3-5 .
. ;
; (, , , , );
, , , . , , .
; ;
; .
, .
"", ""
.3.3.5.
. .
______________________________________________________
______________________________________________________
: .
4. , , ,
, , , /:
.3.4.1.
----
-
-
----
.3.4.2. ( , )
"" ""
) ,
) ,
) ,
) .
.
), )
.3.4.3.
) , ,
) , ,
) , ,
) ,
) , , ,
) , ,
:
) , ,
.3.4.4.
) .
) , .
) .
) .
) .
) .
.3.4.5.
.
.
.
) : ________________________________________________
) : __________________________________________________
) , )
.3.4.6.
) _______ 1.
) _______ 2. ,
) _______ 3. ,
) _______ 4. ,
) _______ 5. ,
) _______ 6. ,
) _______ 7.
7, 5, 6, 2, 1, 3, 4
.3.4.7. ,
,
. , .
. , , . , . .
.
.3.4.8. ,
)
) ,
) ,
) ,
.3.4.9.
) ____________________________________________________
) ____________________________________________________
) ____________________________________________________
) ____________________________________________________
)
)
)
)
.3.4.10.

5.
/:
.3.5.1. , , , ,
.
.
,
.
. .
.

.
. .
: _________________; : _____________________
. :
) )
) )
. , , . )
.3.5.2.
" - . . , . ,
: , . . ."
:
)
)
)
)
.
.3.5.3.
1.
.
.
.
. .
.
(. )
2.
...
, . . , .
.
1.
.3.5.4. ,
" ", .
" , , , : " "?

.
, , , .
- , "", . ."
:
) : , ,
) ,
)
)
)
)
.
.3.5.5. ,
) .
__________________________________
) .
__________________________________
) . , , .
__________________________________
) , ) , )
.3.5.6.
,
...
.
...
, ,
,
,
.
) ( )
) ( )
) ( )
) (8)
) (2)
) (2-4)
.3.5.7. , , ; ,
, , .
, , . , , .
- , , . , . ,
. . . - . . , ,
. :
- ! - :
- ! - :
- !
- ! ?
- , - . , , :
- .
:
- !
, .
) : _____________________________________________________
) ______________________________________________
) ______________________________________________________
) ______________________________________________________
) : , ,
) :
) :
) :
.3.5.8.
:
. , .
, . , , , ,
.
, , , , , . , , ,
, . . .
. , .
, , , , , .
, , ,
, , . , ,
. , . , ,
. , ,
.
(, )
, .
.3.5.9. : , , *

.2.1.6. , , ,
. . .
" , . .
. . ."
.2.1.7.
. .
.
. . .
. . , , , ,
.
( )
.3.1.3. ;
,
,
, ,
,

, ,
, ,
(. , )
. , .
) ,
___________________________________
) ,
__________________________________
) ,
)
.3.4.4.
.
) .
) , .
) .
) .
) .
) .
.3.5.7. , , ; ,
, , .
, , . , , .
- , , . , . ,
. . . - . . , ,
. :
- ! - :
- ! - :
- !
- ! ?
- , - . , , :
- .
:
- !
, .
) : _____________________________________________________
) ______________________________________________
) ______________________________________________________
) ______________________________________________________
) : , ,
) :
) :
) :

.1.1.1. (, , ).

.1.1.2. .
0,3?
a) 10/3
) 3/10
) 1/3
) 3/1
) 3/10
.1.1.3. , .
-3,1 -12,2 0,03 0,3
) :
) :
) : -12,2
) : 0,3
.1.1.4. , (
); , 1/5 n, n .
a) - 6 : 2 = ________
) - 6 - 2 = ________
) - 6 2 = ________
) - 6 + 2 = ________
a) - 6 : 2 = 3
) - 6 - 2 = 8
) - 6 2 = 12
) - 6 + 2 = 4
.1.1.5. .
21376 10 6
123 2
237 3
128 5
21376 10 6
123 2 1
237 3 0
128 5 3
.1.1.6. .
: " 18 ". ?
.
) 12
) 15
) 18
) 21
) 15
.1.2.1. ;
.
e x/2+2=8?
) 5
) 6
) 12
) 20
) 12
.1.2.2. ; , .
210 22 :
) 25
) 28
) 212
) 220

) 212
.
0,32 :
) 0,06
) 0,6
) 0,09
) 0,9
) 0,09
.1.2.3. ; , .
5a3 + 7a3 = ____________
9x2 - 4x2 = _____________
2b 3b2 = ______________
5a3 + 7a3 = 12a3
9x2 - 4x2 = 5x2
2b 3b2 = 6b3
.1.2.4. ; .
y = 2x+1. x y .
x 0 4
y 5
x 0 2 4
y 1 5 9
.1.3.1. : , , , ( ;
).
.1.3.2. : , , ( ;
, ,
; .
3,5 m 2 m?
.:
) 11 m2
) 7 m2
) 5,5 m2
) 3,5 m2
) 7 m2

c = _____cm
c = 10 cm
.1.3.3. : , ( , ;
).
7 cm?
) 14 cm
) 49 cm
) 14 cm
) 49 cm
) 14 cm
.1.3.4. : ( , ).
6 cm, 10 cm. ?
___________ cm2.
P = 2 36cm2 + 4 60cm2 = 312cm2
312 cm2.
.1.3.5. : , ( , ).
1, 2, 3.
.1.3.6. ( ).
?
.
F. G ( ) F.

.1.4.1. , , , , .
50
220
120
50 m2
220 km
120 g
2 h
.1.4.2. , .
) 100
) 10
) 100
.1.4.3. .
3 200 50 , ?
______ 50 .

12 50 .
.1.4.4. ; .
: km, cm, l, kg g.
50
200
120
12
50 l
200 km
120 g
8 cm
12 kg
.1.5.1. ;
.

. 3.
() .
.1.5.2. , , .
:
a) ___________
) ___________
a) .
) .
.1.5.3. .

5 3
4 6
3 12
2 7
, .
.1.5.4. .
4 000 . 10%. ?
______ .
400 .
.2.1.1. .
-1/2 0,2 -1,2 1 1/2.
, ?
________, _______.
-1,2, 1 1/2.
.2.1.2. , ;
, , .
.2.1.3. 2, 3, 5, 9 .
3030305
3.
3030302
2.
2020203
5.
3050503
.2.1.4. .
25 750 . 20 . ?
.
750 ________ .
750 : 25 = 30
30 .
30 - 20 = 10
750 : 10 = 75
750 75 .
.2.2.1. ; .
) -20 -10
) -10 10
) 10 20
) 20 30
) 10 20
.2.2.2. ; .
, .
.2.2.3. ; , .
(1/2 m - n)2 :
) 1/2 m2 + 2mn + n2
) 1/4 m2 mn + n2
) 1/2 m2 mn + n2
) 1/4 m2 n2
) 1/4 m2 mn + n2
.2.2.4. ; , y=ax
; .
() () , 2:1.
8 m 2 400 .
a) 12 m ?
) 750 ?
) 12 m _______ .
) 750 _________ .
) 12 m 3 600 .
) 750 2,5 .
. 2.2.5. ; .
, 800 . ?
_______ .
1200 .
.2.3.1. , ; .
.
= _________
= 80
.2.3.2. , .
?
.
________ m2.
x, x2 = 132 - 52 = 169 - 25 = 144.
12 m. P = 1/2 12 5 = 30 m2
30 m2.
.2.3.3. .
9 cm2. 16 cm2.
.
____ cm.
Pvk = (9 + 16) cm2 = 25 cm2

r2 = 25 cm2
r = 5 cm
5 cm.
.2.3.5. , .
V1 V2.
.
) V1 > V2
) V1 < V2
) V1 = V2
) V1 = V2
.2.3.6. ; (.
).
p.
.2.4.1. .
.
.
1kg 20g 1,2kg 1022g 1,002kg
a) ) ) )
1,2kg
1340 g, 1,35 kg, 1kg 290 g. , .
: ________ > _________ > ________
1,35 kg > 1340 g > 1kg 290 g
.2.4.2. .
. 200 . , , 1 105 ?
_____________ .
21000 .
12,50 , 105 , 10 ?
.
10 ______ .
10 105 10 = 1050 . 1050 : 12,5 = 84
10 84 .
.2.4.3. .
. .
A B C
A B C
8 9 6
.2.5.1. ( , ).
y- .

.2.5.2. (.
; ).
) _______ .
) ______________
________________.
) 395 .
)
.
.2.5.3. ; .
.
) , , :
1 3
) .
________
5 5
4 7
3 10
2 5
1 3
) 3,2.
.3.1.2. .
2, 9?
_______, ________, ________.
{4023, 4122, 4221, 4320, 4329, 4428, 4527, 4626, 4725, 4824, 4923}.
.3.1.3. .
. 4 3 . 35 , a 25
60 , 1500 ?
_____ .
: 4 35 + 3 25 + 60 = 140 + 75 + 60 = 275
275 5 = 1375, 275 6 = 1650 1500 : 275 = 5,45
6 .
.3.2.2. ;
.
322 = 1024, :
.3.2.3. ;
; .
( - 1)(2 + 1) - ( - 6)( + 6) :
a) 2 + 35
) 2 37
) 2 + 35
) 2 37

) 2 + 35
) 7 3: __________________________________
) 7 3: __________________________________
) 7 3: __________________________________
) 7 3: __________________________________
) 72 - 32 = 49 - 9 = 40
) (7 3) 2 = 42 = 16
) 72 + 32 = 49 + 9 = 58
) (7 + 3) 2 = 102 = 100
.3.2.4. ; o
; .
y = x + 3?
.

. ?
____ .
9 : x = 3 : 4 x : 9 = 4 : 3
x = 12
12 - 9 = 3
3 .
.3.2.5. ; ,
.
9 . 10 15
. 110 ?
.
_________ _________ .
x -
y -
x+y=9
10x + 15y = 110
x = 5 y = 4, .
5 4 .
.3.3.1. ; ,
.
a b , .
=____
=4810
.3.3.2. , , ,
; .
_____ .
c2 = 122 + 92
c2 = 225
c = 15
O = 12 + 15 +15 + 6
O = 48 m
48 .
.3.3.3. , , .
AB , ACB.
ACB = ______
ACB = 30
, 30, ?
____ .
12 .
.3.3.4. , .
a = 10 cm, h = 13 cm.
.
________ cm3.
400 cm3.
.3.3.5. , , .
, = 9 cm, b = 12 cm, b. :
) 1 : 1
) 3 : 4
) 3 : 5
) 4 : 5
) 3 : 5

20 cm?
____ cm.
36 cm.
.3.3.6. , .
MN . MN : AB = 2 : 3, : M?
) 2 : 1
) 3 : 1
) 3 : 2
) 2 : 3
) 2 : 1
, .
36
36
.3.4.2. ; (. 1 , 1cm, 1g).
D .
D .
, .
.
) .
) .
) .
) .
.3.5.1. () .
x , y A y .
.3.5.2. .
km
- 115 239 82 271 178 236
165 42 104 217 196 319 117
115 - 146 197 160 299 159
192 54 152 251 106 353 193
192 70 91 274 167 376 132
) 115 km?.......................
) 353 km?...............................................
) 50 km?..........................................
) 200 km?.........
.3.5.3. ; .
45 . 10 10 km/h. 20 ,
. , .
.3.5.4. .
10%, 10% 198 . ?
) 198
) 200
) 202
) 196,02
) 200

.2.3.4. : ; .
8 cm. ?
.
___________ cm2
.2.5.4. (, ).
. 60 , 6 . ?
) 6 %
) 1 %
) 54 %
) 10 %
) 10 %
.3.1.1. .
,
= _______, B = ______, A B = _______
.3.2.1. ;
.
.3.4.1. , .
22 10 . 115 ?
) 20 55
) 20 45
) 20 15
) 20 5
) 20 15
Program zverenej skky v rmci zkladnho vzdelvania a vchovy

Cie programu zkladnej vchovy
Cieom programu zverenej skky v rmci zkladnho vzdelvania a vchovy je v slade so Zkonom o zkladoch systmu vzdelvania a vchovy iakov (radn vestnk RS, slo
72/09) prprava iakov na skladanie zverenej skky na konci povinnho zkladnho vzdelvania.
truktra programu zverenej skky
Na zverenej skke sa posudzuje, nakoko iak v priebehu osemronho kolenia zvldol vedomosti a zrunosti zo srbskho, respektve materinskho jazyka, matematiky,
dejepisu, zemepisu, biolgie, fyziky a chmie. Zveren skku po skonen smeho ronka, skladaj vetci iaci. iaci bud zveren skku sklada v zkladnch kolch,
v ktorch skonili smy ronk. iaci skladaj zveren skku psomne, rieenm testov.
Na zverenej skke v kolskom roku 2010/2011 prostrednctvom testov preveruj sa vedomosti iakov z predmetov srbsk jazyk, respektve materinsk jazyk a matematika poda
programu zverenej skky na uveden kolsk rok.
iaci, ktor zskavaj zkladn vzdelvanie v jazyku nrodnostnej meniny namiesto srbskho jazyka maj prvo sklada materinsk jazyk.
Obsah zverenej skky poda programov zverenej skky na kolsk rok 2011/2012, 2012/2013 a 2013/2014 postupne sa menia po kolsk rok 2013/2014 poda rozsahu
a truktry, a to zvyovanm potu predmetov, ktor sa skladaj a zvovanm potu neznmych skobnch loh v testoch.
iaci, ktor zveren skku skladaj po skonen kolskho roku 2011/2012 tto skku bud sklada z dvoch predmetov, a to zo srbskho, respektve materinskho jazyka
a matematiky a v testoch bude 25 % plne znmych loh, predtm u uverejnench v zbierke loh, 25 % loh bude "iastone znmych", teda iastone pozmenench loh u
uverejnench v zbierke loh a 50 % loh bud tak, e sa ich obsah a ani vsledky nenachdzaj v zbierke.
Zveren skka pre iakov, ktor ju skladaj po skonen kolskho roku 2012/2013 bude z dvoch predmetov, a to zo srbskho, respektve materinskho jazyka a matematiky
a v testoch bude 25 % loh "iastone znmych" a 75 % plne neznmych loh.
iaci, ktor skonia smy ronk v kolskom roku 2013/2014 skladaj zveren skku prostrednctvom testov z predmetov srbsk jazyk, respektve materinsk jazyk, matematiky
a prostrednctvom kombinovanho testu z vyuovacch predmetov, a to: dejepisu, zemepisu, biolgie, fyziky a chmie. Testy na zveren skku bud zostaven z neznmych loh.
Zastpenie jednotlivch predmetov v kombinovanom teste bude zostaven poda percentulneho zastpenia v uebnch osnovch od piateho po smy ronk.
Prv skobn testovanie kombinovanho testu vykon sa v priebehu kolskho roku 2011/2012.
Druh skobn testovanie kombinovanho testu s plne neznmymi lohami vykon sa v priebehu roku 2013.
Program zverenej skky uvdza vsledky vzdelania, ktor sa oakvaj od iakov na konci zkladnho kolenia. Tie vsledky s zahrnut v programe pre srbsk jazyk, respektve
materinsk jazyk a matematiku, rovnako ako v dokumente o tandardoch na konci povinnho vzdelvania, ktor uruje v slade so Zkonom o zkladoch systmu vzdelvania
a vchovy Nacionlny vbor pre vzdelvanie.
Vzdelvacie tandardy pre koniec zkladnho kolenia s definovan na troch stupoch zvldnutia - na zkladnej, strednej a pokroilej rovni. V rovniach vzdelvacch tandardov
sa opisuj poiadavky rozlinej akosti, kognitvnej komplexnosti a rozsahu vedomost, od jednoduchch k zloitejm. Kad alia rove predpoklad, e iak ovlda vedomosti
a zrunosti predchdzajcej rovne.
Zkladn rove vsledkov tvoria vedomosti, zrunosti a schopnosti, ktor zvldlo vye 80 % iakov, stredn rove vsledkov tvoria vedomosti, zrunosti a schopnosti, ktor zvldlo
okolo 50 % iakov a na pokroil rove sa dostalo okolo 20 % najlepch iakov.
V testoch, ktor iaci bud riei na zverenej skke, bud lohy na hodnotenie realizcie vzdelvacch tandardov zo zkladnej, strednej a pokroilej rovne. Testy s koncipovan
tak, e v sebe obsahuj vetky stupne vedomost a vetky obsahy, ktor sa povauj za zkladn a podstatn na pokraovanie v kolen.
V predostretom Programe zverenej skky pri kadom tandarde s dan lohy, ktor konkrtne znzoruj, o sa oakva od iaka, ktor zvldol dan stupe. Niektor tandardy
s ilustrovan jednou ukkou, pri inch sa uvdza viac prkladov s odpoveami.
Na zklade programu zverenej skky v rmci zkladnho vzdelvania na kolsk rok 2010/2011 schvauje sa zbierka loh. Zlokou zbierky bud aj vetky lohy z programu.
Testy, ktor iaci bud riei, bud pozostva z loh zo zbierky a z novch loh, ktor iaci uvidia prvkrt na testovan. Na zverench testoch iaci bud riei 50 % plne znmych
loh, predtm uverejnench v zbierke loh, 25 % loh bude "iastone znmych" (tu sa iastone zmenia lohy u uverejnen v zbierke loh) a 25 % loh bude neznmych iakom
(iaci bud vopred vedie, o sa bude ska v tchto lohch, dostan aj vzory loh, ale nie aj samotn lohy, ktor bud zaraden do testu). Z hrnnho potu neznmych loh 40
% loh bude zo strednej rovne a 60 % loh z pokroilej rovne. Neznme lohy sa bud hodnoti rovnako ako znme lohy.
iak na zklade veobecnho prospechu a prospechu na zverenej skke me zska hrnne 100 bodov, a to maximlne 60 bodov zo veobecnho prospechu a maximlne 40
bodov na zverenej skke.
iaci s rozvojovmi poruchami a s invaliditou skladaj zveren skku v slade s ich motorickmi a zmyslovmi monosami i podmienkami, ktor si vyaduje urit druh invalidity.
Prispsobenie zverenej skky iakom s rozvojovmi poruchami kon sa poda individulnych plnov vzdelvania.
Vzdelvacie tandardy na konci zkladnho vzdelvania zo slovenskho jazyka s ukkovmi lohami
Nasledujce vroky opisuj, o m iak/iaka vedie a mc na zkladnej rovni.
1. TANIE S POROZUMENM
V oblasti TANIA S POROZUMENM iak/iaka:
SJ.1.1.1. rozumie hlasne a potichu pretan text
loha
Pozorne pretaj bse a zakrkuj sprvnu odpove. Ak bude treba, vr sa, a znova pretaj jednotliv vere.
Vybran slov
Dvam sa z okna naej triedy, Jano sa vozil na bicykli,
vonku zas kvitn agty psy zlostne vyli na mesiac,
a ja sa ctim ako vtedy, km si na trochu nenavykli,
ke som bol chlapec strapat a hrbok bolo oraz viac.
Spomienky vo mne tko driemu, Tri mlad chichotav sysle
iste to dobre poznte, chystali tok na spky,
mm presne tak ist trmu raz-dva vak bolo po mysle,
ako pri prvom diktte. ke jeden chytil ospky.
V hlave mi vria ypsilony,
od ktorch ivot zvis,
a na chodbe zas zvonec zvon,
celkom tak ako kedysi.
A. Autor sed v lavici a pe diktt.

B. Autor si spomna na kolsk roky.
C. Autor nepouje kolsk zvonec.
D. Autor si nespomna na kolsk roky.
Sprvna odpove
B. Autor si spomna na kolsk roky.
SJ.1.1.2. odliuje umeleck text od vecnho, odliuje vkladov text od opisnho a od rozprvania, od vynania faktov (argumentcie) a propagovania
loha
Pretaj pozorne nasledujci text a zakrkuj sprvnu odpove.
Vianon koncert "Deti deom"
Decembrov vianon koncert "DETI DEOM" sa uskuton 17. decembra 2010 o 15.00 hod. na ihriskch Zkladnej koly Jna ajaka v Bskom Petrovci.
Na koncerte inkuj iaci folklrnej a tanenej skupiny a literrno-dramatickho a hudobnho krku.
Vstup na koncert je von!
Uvedenm textom sa:
a) opisuje
b) komentuje
c) definuje
d) oznamuje
Sprvna odpove
d) oznamuje
SJ.1.1.3. odliuje rozdielne tly na jednoduchch prkladoch
loha
Nap, akm tlom peme:
a) list starm rodiom __________________________________
b) romn _____________________________________________
c) sprvu do novn _____________________________________
d) vedeck prednku __________________________________
Sprvna odpove
a) hovorovm tlom
b) umeleckm tlom
c) publicistickm tlom (novinrskym, urnalistickm)
d) odbornm tlom
SJ.1.1.4. odliuje zkladn asti textu a knihy (nzov diela, podnzvy, kapitolu, celok, odsek, poznmku pod iarou, predslov, doslov)
loha
Pozorne pretaj nasledujci text.
Slvik a Zornika (1864 - 1865)
Jn Kopl povauje za prv detsk asopisy Slvika a Zorniku, ktor vychdzali vo vojvodinskom prostred: "So skutonou podobou slovenskch asopisov pre deti a mlde sa prv raz stretvame
mimo etnickho zemia Slovenska, o je sce paradoxn, ale pre minulos nho nroda prznan." 1
_____________________
1
Kopl, Jn: Literatra pre deti v procese, 1984, s. 111.
o oznauje slica 1 v texte? Zakrkuj sprvnu odpove.
a) slo odseku
b) slo strany
c) poznmku pod iarou
Sprvna odpove
c) poznmku pod iarou
SJ.1.1.5. vie vyhada a vyleni zkladn daje z textu poda zadanch kritri
loha
V istom dennku v rubrike Veda a technolgia uverejnili nasledujci lnok. Pozorne ho pretaj a odpovedz na poloen otzky.
DESIATA PLANTA SLNENEJ SSTAVY?

BEZMENN VIA
Od Pluta je v pse hrubia o 700 kilometrov
V renomovanom vedeckom asopise Prroda prve uverejnili, e bolo objaven najvzdialenejie nebesk teleso slnenej sstavy, vie od Pluta. Km nedostane prav meno, m znaku UB313.
Novoobjaven teleso prvkrt spozorovali ete 31. oktbra 2004, ale sa so sprvou nenhlilo. Odpove na otzku, i je, alebo nie je okolo naej hviezdy, Slnka, desa plant, zvis od toho, odborn
nzor prijmete.
Na verejn uznanie a potvrdenie sa ak poehnanie Medzinrodnho zdruenia astronmov (IAU). ktor je jedin splnomocnen posudzova a arbitrova v takchto prpadoch. Priemer zhadnho
nebeskho telesa je o takch 700 kilometrov v od priemeru Pluta a odhaduje sa, e in medzi 2859 a 3094 kilometrami. Ota sa okolo Slnka orbitou, ktor je a 97-krt vzdialenejia od zemskej
orbity a je zlokou Kuperovho psma pozostvajceho z adovch zvykov, utvorench po vzniku slnenej sstavy.
Patr k planetrnemu kdu, ale nevieme, i ide o plantu, alebo o planetoid (plantku). Astronmovia ved ostr spory okolo toho, pripomnajc nm dvne nedorozumenia ohadom toho, o pod
pojmom planta (ne)chpeme. Toti po roku 1992 bolo registrovanch viac ako tisc nebeskch telies za drhou Pluta.
In ptranie po desiatej plante trv pod roku 1930. Niekokokrt bolo zverejnen, e ju videli, a potom to popierali. Vlani bola objaven aj Sedna, nebesk teleso asi o tvrtinu menie od Pluta, o pre
niektorch astronmov bolo dkazom, e ide o plantu. Predsa previl nzor, e iadne teleso menie od deviatej planty (Pluta) nemono povaova za plantu.
Lene ete vdy nie je zisten, i je vekos nebeskho telesa postaujce kritrium na to, aby sme ho vyhlsili za plantu.
Astronm Michael Brown z Kalifornskho stavu pre technolgiu (USA), ktor objavil UB313, sa vnivo zasadzuje za to, aby novoobjaven teleso bolo vyhlsen za plantu. Hoci donedvna tento
status popieral dokonca Plutu, odrazu vol na vetky strany: "Desiata planta!"
Novoobjaven nebesk teleso m:
a) priemer v od Pluta zhruba o 2900 km
b) priemer men od Pluta pribline o jednu tvrtinu
c) priemer v od Pluta pribline o 700 km
d) priemer v od Pluta 97-krt
Zakrkuj psmeno pred sprvnou odpoveou.
Sprvna odpove
c) priemer v od Pluta pribline o 700 km
S.1.1.6. odliuje podstatu textu
loha
Pretaj nasledujci text Desanky Maksimoviovej Snmky zo vajiarska (Snimci iz vajcarske). Rozmysli si, ktor idea/informcia je najdleitejia na pochopenie ryvku (vimni si posledn vetu).
"Neoakvan hluk zrivej vody, ktor sme pouli, ns informoval, e vodopd mus by tu blzko. Vtom sme spozorovali stnok a na jeho dverch pku Vodopd Rna. Len cez ten stnok ocukren,
pestr, pln drahch suvenrov a fotografi peniaceho sa Rna sa mohlo dosta k terasm a chodnkom, skadia sa pekne videli vodopdy. Mrne sa udia, ktor nemali dos peaz, iaci a tudenti,
pokali nejako obchdzkou, z nevyspytatench chodnkov, aspo len nakukn do toho hluku, ktor ich lkal a akal, ani jeden tak punkt, tak trhlinu nemohli njs. A nepali ich bezplatne. Lebo
vodopdy Rna patria medzi exploatovan krsy, medzi krsy, ktor sa predvaj: za zaiaton cenu ich me vidie cel, z prvej terasy; ale ak ich chce vidie zblzka, skadia s aj krajie, aj
stranejie, mus dostatone zaplati.

a) Vodopdy Rna nadchn kadho nvtevnka vo vajiarsku.
b) Na krsach vodopdov Rna vajiari zarbaj peniaze.
c) Nvtevnci sa pozeraj na vodopdy Rna z rznej vzdialenosti.
d) Mnoh nvtevnci sa tlaia, aby videli vodopdy Rna.
e) Vodopdy Rna patria medzi najvie a najsilnejie vo vajiarsku.
Rieenie
b) Na krsach vodopdov Rna vajiari zarbaj peniaze.
SJ.1.1.7. spja informcie a idey formovan v texte, vma si zrozumitene vyjadren vzahy (asov poradie, prostriedok - cie, prinu - nsledok a pod.) a odvodzuje zver
z jednoduchieho textu.
loha
Pozorne pretaj ryvok z knihy Nikolu Teslu Moje vynlezy.
asto sa ma udia, ktorch to zaujmalo, opytovali, ako a kedy som sa zaal zaobera vynlezcovstvom. To sa stalo takto.
Ist priate, s ktorm som sa hrval, dostal rybrske ninie, o spsobilo opravdiv rozruch v dedine, a u zajtra rno sa vetci pobrali lovi aby. Iba ja som zostal sm a opusten, lebo som sa povadil
s tm chlapcom. Nikdy predtm som nevidel opravdiv udicu a predstavoval som si ju, ako osi zzran, osi so svojrznymi vlastnosami a privdzalo ma do zfalstva, e nie som s ostatnmi.
Rozhodol som sa zaobstara si kus eleznho drtu, dvoma kamemi som vyhrotil jeden jeho vrchol, prehol som ho prslune a pripevnil o siln motz. Potom som odsekol dlh palicu, naiel niekoko
vnadidiel a zostpil k potoku, kde bolo mnoho iab. Nepodarilo sa mi ulovi ani jednu a takmer som sa znechutil, km mi nenapadlo na um rozkva przdnu udicu pred abu, ktor sedela na pni.
Spoiatku sa trochu zakla, ale oskoro sa jej oi skrvavili, aba sa nafkla, takmer zdvojnsobnila a chamtivo zahryzla do udice. Hne som ju vytiahol. Zopakoval som nateen ten ist pokus
niekokokrt a spsob sa osvedil. Ke moji kamarti napriek dobrmu vybaveniu neulovili ni, prili ku mne zblednut od zvisti.
Dlho som chrnil svoje tajomstvo, a km som pred vianonmi sviatkami nepoavil. Potom kad chlapec mohol robi to ist, nu alie leto sa stalo katastroflnym pre aby.
Zakrkuj psmeno pred mnoinou slov, ktor vyjadruj nlady a pocity hlavnej postavy.
a) osamelos, zrivos, zvistlivos

b) strach, hnev, lsku
c) zvistlivos, zfalstvo, strach
d) osamelos, zfalstvo, rados
Sprvna odpove
d) osamelos, zfalstvo, rados
SJ.1.1.8. ta jednoduch nelinerne prvky textu: tabuky, diagramy, grafikony, legendy
loha
Nasledujca tabuka ukazuje teplotu nameran od pondelka do tvrtka v rozlinch astiach da. Odpovedz na otzky poda tabuky zakrkovanm sprvnych odpoved.
Teplota
o 6.00 h. o 9.00h. o 12.00 h. o 15.00 h. o 18.00 h.
Pondelok 15 C 17 C 20 C 21 C 18 C
Utorok 14 C 16 C 18 C 19 C 17 C
Streda 9 C 10 C 16 C 17 C 16 C
tvrtok 12 C 16 C 19 C 20 C 18 C
A. V ktor de namerali najvyiu teplotu?

a) v pondelok o 12.00 hodine
b) v pondelok o 15.00 hodine
c) v utorok o 12.00 hodine
d) v stredu o 12.00 hodine
B. Koko stupov Celzia namerali v stredu rno o 6.00 hodine?

a) 14 C
b) 11 C
c) 9 C
d) 15 C
C. V jeden de teplota prudko klesla. V ktor de to bolo?

a) v pondelok dopoludnia
b) v utorok dopoludnia
c) v utorok popoludn
d) v stredu dopoludnia
Sprvna odpove
A. b) v pondelok o 15.00 hodine

B. c) 9 C
C. d) v stredu dopoludnia
2. PSOMN VYJADROVANIE
V oblasti PSOMNHO VYJADROVANIA iak/iaka:
SJ.1.2.1. pouva slovensk abecedu
loha
Zora nzvy mesiacov poda abecedy:

____ Janur
____ Februr
____ Marec
____ Aprl
____ Mj
____ Jn
____ Jl
____ August
____ September
____ Oktber
____ November
____ December
Sprvna odpove
__5.__ Janur
__4.__ Februr
__9.__ Marec
__1.__ Aprl
__8.__ Mj
__7.__ Jn
__6.__ Jl
__2.__ August
__12.__ September
__11.__ Oktber
__10.__ November
__3.__ December
SJ.1.2.2. tvor zrozumiten gramaticky sprvnu vetu

loha
Z uvedench slov utvor zrozumiten gramaticky sprvnu vetu.
zaklil, stisol, nepovedal, Jergu, zuby, ni
__________________________________________________
Sprvna odpove
Jergu zaklil, zuby stisol, ni nepovedal. (Slovosled me by aj in:

Jergu stisol zuby, zaklil, nepovedal ni a pod.)
SJ.1.2.3. tvor do celkov jednoduch expozin, deskriptvny alebo naratvny text (vodn, hlavn a zveren as)
loha
Pozorne pretaj uveden text. Je to poviedka Jna Fbryho Trpk voda. Poradie udalost je pozmenen. Tvojou lohou je Oznai slicami a napsa na iaru - 1. vodn as, 2. hlavn as a 3.
zveren as, tak aby to bol svisl naratvny text, v ktorom sa udalosti podvaj takm poradm, ako sa stali.
Ke star otec odiiel, prikradol som sa k sudu a obskakoval som okolo neho. Voda cez kry vytekala a v oakvan, e vetka naozaj vyteie, zaal som nakka dnu, aby som sa o tom aj presvedil.
Voda bola priezran, take som na dne suda zoil slimka. Rozhodol som sa, e si ho vyberiem. Naahoval som sa rukou, ale slimka nie a nie doiahnu. Pri tej nmahe som sa odrazil nohami od
zeme a up dolu hlavou do suda. Kria sa nedalo, len nohami som hompal a voda sa mi hrdlom tlaila a dusila ma.
a) ________________________
"Stark, u je tu jese, bude nm naim nakvasi kapustu. Kapustn sud treba da zapua," navrhla star mama starmu otcovi povinn robotu.
Kapustn sud bol v komore, vykotal ho k studni. Tam ho postavil, naplnil vodou a sud sa zapuiaval. Zvedavos ma zaala trpi, lebo som si nevedel predstavi, ako sa me dreven sud vodou
zapua. Stark ma dobre poznal a poznamenal, e pri sude nemm o hada.
b) _________________________
Pomrcvolil som sa, otvoril ok a nado mnou stli obaja star rodiia. Stark sa zmohol na pr slov:
"o si v sude hadal? Zasa si ns postrail, ty netopierik!"
Ke videli, e som plne priiel k sebe, odili za svojou robotou s poznmkou, e "je ich vnik zasa bohat o jednu sksenos."
c) ________________________
Sprvna odpove
a) 2. hlavn as
b) 1. vodn as
c) 3. zveren as
SJ.1.2.4. vie vyrozprva dan text
loha
Pozorne pretaj poviedku Jna Fbryho Trpk voda.
"Stark, u je tu jese, bude nm naim nakvasi kapustu. Kapustn sud treba da zapua," navrhla star mama starmu otcovi povinn robotu.
Kapustn sud bol v komore, vykotal ho k studni. Tam ho postavil, naplnil vodou a sud sa zapuiaval. Zvedavos ma zaala trpi, lebo som si nevedel predstavi, ako sa me dreven sud vodou
zapua. Stark ma dobre poznal a poznamenal, e pri sude nemm o hada.
Ke star otec odiiel, prikradol som sa k sudu a obskakoval som okolo neho. Voda cez kry vytekala a v oakvan, e vetka naozaj vyteie, zaal som nakka dnu, aby som sa o tom aj presvedil.
Voda bola priezran, take som na dne suda zoil slimka. Rozhodol som sa, e si ho vyberiem. Naahoval som sa rukou, ale slimka nie a nie doiahnu. Pri tej nmahe som sa odrazil nohami od
zeme a up dolu hlavou do suda. Kria sa nedalo, len nohami som hompal a voda sa mi hrdlom tlaila a dusila ma.
Pomrcvolil som sa, otvoril ok a nado mnou stli obaja star rodiia. Stark sa zmohol na pr slov:
"o si v sude hadal? Zasa si ns postrail, ty netopierik!"
Ke videli, e som plne priiel k sebe, odili za svojou robotou s poznmkou, e "je ich vnik zasa bohat o jednu sksenos."
Zara dan vety, ktor s skrtenm vyrozprvanm udalosti z uvedenho textu tak, e bude prihliada na asov postupnos, ako skutone prebiehala. Na iary nap poradov sla, ktor s pred
bodmi osnovy rozprvania.
1. vod ______ Slimk je na dne suda.

2. zpletka ______ Chlapec spadol dolu hlavou do suda.
3. stupovanie naptia ______ Vnuk je bohat o jednu sksenos.
4. vyvrcholenie prbehu ______ Stark zapuiava sud.
5. rozuzlenie a zver ______ Chlapec chce vidie, ako sa sud zapuiava.
Sprvna odpove
___3.___ Slimk je na dne suda.

___4.___ Chlapec spadol dolu hlavou do suda.
___5.___ Vnuk je bohat o jednu sksenos.
___1.___ Stark zapuiava sud.
___2.___ Chlapec chce vidie, ako sa sud zapuiava.
SJ.1.2.5. tl prispsobuje spsobu vyjadrovania (stne alebo psomn vyjadrovanie), tme a okolnostiam (formlne a neformlne vyjadrovanie)
loha
Ke svojho priatea pozva SMS na narodeniny, nape mu:
a) Pr zajtra o 15. h. na moje narodeniny

b) Pozvnka na narodeniny: Mil Ivana, pozvam a na oslavu mojich narodenn, ktor sa uskutonia u ma doma v nedeu, 15. mja o 15. h. S pozdravom, Malvna
Sprvna odpove
a) Pr zajtra o 15. h na moje narodeniny
SJ.1.2.6. ovlda zkladn nre psomnej komunikcie: zostavuje list, vypa tlaiv rzneho druhu
loha
Pozorne taj ryvok z knihy Naim deom. Vimni si, ako zvieratk komunikovali s chlapcom.
1) "Vemi ma poteilo, o som sa o tebe dozvedel.

Pozdravujem a a posielam Ti prvou loou desa pomaranov a ete jeden navye.
Mal krokodl, o sa kpe v rieke Nl."
2) Mnoho pozdravov zo Severnho plu. Dozvedel som sa o tej vekej udalosti, stskam Ti ruku a srdene gratulujem. Dostane odo ma pln sud vanilkovej zmrzliny.
Medve biely ako smotana, o sa

po snehovch poliach preha.
3) Vea zdravia. Stop! Som hrd na teba. Stop! Chcel by som, aby aj moje slonence nasledovali Tvoj prklad. Stop! Posielam Ti ryu, uvar si ju v mlieku. Stop!
Star slon, vek ako dom
Zara sprvne tieto tyri spsoby komunikcie. Na linajku nap slo uveden pred kadm textom.
___ vatky z listu ___ telegram ___ blahoelanie
Sprvna odpove
1 vatky z listu 3 telegram 2 blahoelanie
SJ.1.2.7. pri psan pozn zklady slovenskho pravopisu
loha
A. Meme rozdeli na konci riadka dvojhlsky ia, ie, iu a spoluhlsky dz, d, ch?
a) no b) nie
B. Zakrkuj jedno z dvoch podiarknutch slov, ktor je sprvne napsan.
Neviem ak s Tvoje tby, neviem, o Ti vetko pria/prija, iba ak zdravie, astie, lsku, to je najkrajie, o Ti ivot me da.
Sprvna odpove
A. b) nie
B. pria
SJ.1.2.8. m vybudovan jazykov toleranciu a zporne sa postavuje proti diskrimincii jazykov
loha
A. Podiarkni slov, v ktorch sa hovor o zkaze diskrimincie na nrodnom podklade.

Zakzan je kad priama alebo nepriama diskrimincia - na akomkovek podklade - rasy, farby pleti, pohlavia, nacionlnej prslunosti, spoloenskho pvodu, vierovyznania, politickho alebo inho
presvedenia, majetkovho stav, kultry, jazyka, veku alebo psychicckej, resp. Fyzickej invalidity.
B. Zakrkuj odpove, o vyjadruj tieto Kollrove vere:
Sm svobody kdo hoden,

svobodu zn viti si kadou,
kdo do pout jma otroky,
sm je otrok.
a) Mme by intolerantn.
b) Mme by tolerantn.
c) Mme znevaova inch.
Sprvna odpove
A. nacionlnej prslunosti
B. b) Mme by tolerantn.
3. GRAMATIKA, LEXIKA, SPISOVN A NESPISOVN PODOBA JAZYKA, ZVUKOV STRNKA JAZYKA, PRAVOPIS, MORFOLGIA,
SYNTAX
V oblasti GRAMATIKA iak/iaka:
SJ.1.3.1. pozn vlastnosti a druhy hlsok (samohlsky - krtke a dlh, y/i, ; spoluhlsky, dvojhlsky); vie rozdeli spoluhlsky na tvrd, mkk a obojak
loha
Rozde hlsky do skupn.
, , e, , ia, a, o, m, , ie, iu, , , k, g, , ch, d, t, ,
Krtke samohlsky
Dlh samohlsky
Spoluhlsky
Dvojhlsky
Sprvna odpove
Krtke samohlsky , e, a, o
Dlh samohlsky , , ,
Spoluhlsky m, , k, g, ch, d, t, ,
Dvojhlsky , ia, ie, iu,
SJ.1.3.2. sprvne vyslovuje a pe slov so slabikami de, te, ne, le, di, ti, ni, li; sprvne nape a rozozn slov so slabinmi hlskami r/ a l/
loha
A. Zatrie do jednej skupiny tie slov, v ktorch psmen d, t, n, l tame ako
, , , a do druhej skupiny tie, v ktorch ich vyslovujeme ako d, t, n, l:
, , ,
d, t, n, l
deti, tich, tei sa, leto, polia, divadlo, vlastn, jeden, ten, t, tieto, vtedy.
B. Vysvetli, preo vyslovujeme v nasledujcich slovch spoluhlsky d, t, n, l, a nie , , , , hoci po nich nasleduj samohlsky e a i: dirigent, prezident, dekagram, Tibet, tiger, fotel, diktt.
_____________________________________________________________________________________
Sprvna odpove
A. , , , : deti, tich, tei sa, medvedk, polia, divadlo
d, t, n, l: vlastn, jeden, ten, tto, t, vtedy
B. s to slov cudzieho pvodu
SJ.1.3.3. sprvne pe zkladn vybran slov
loha
Dopl chbajce i/, y/.
1. Nep.... sa cudzm per....m. Nieo ma p....ch v topnke.

2. V....r je druh sovy. Dostal sa do vodnho v....ru.
3. M.... sa skr....la do diery. M.....ko zvazil na pretekoch.
4. Ruky si um..... m....dlom! M....lka sa naho m....lo usmiala.
Sprvna odpove
1. Nep sa cudzm perm. Nieo ma pich v topnke.

2. Vr je druh sovy. Dostal sa do vodnho vru.
3. My sa skryla do diery. Miko zvazil na pretekoch.
4. Ruky si umy mydlom! Milka sa naho milo usmiala.
SJ.1.3.4. len slov na slabiky v jednoduchch prpadoch
loha
Z uvedenej vety vyp do tabuky slov.
Mal Jergu sa prebudil na prjemn zvonenie hrklok.
A.
a) jednoslabin
b) dvojslabin
c) viacslabin
B.
Na koko slabk sa daj rozleni viacslabin slov z uvedenej vety?
a) tri
b) tri a tyri
c) tyri
Zakrkuj sprvnu odpove.
Sprvna odpove
A.
a) jednoslabin: sa, na
b) dvojslabin: mal, Jergu,
c) viacslabin: prebudil, prjemn, zvonenie, hrklok
B. a) tri
SJ.1.3.5. sprvne vyslovuje a pe predloky s/so, z/zo
loha
Dopl do viet chbajce predloky s/so, z/zo.
a) ako sa zaspva ....... zlm svedomm.

b) ...... taky si vybral chlieb ....... maslom
c) Mm rd haluky ........ smotanou.
d) Sneh spadol ........ strechy.
e) Rd sa hrvam ........ kamartmi.
Sprvna odpove
a) ako sa zaspva so zlm svedomm.

b) Z taky si vybral chlieb s maslom
c) Mm rd haluky so smotanou.
d) Sneh spadol zo strechy.
e) Rd sa hrvam s kamartmi.
SJ.1.3.6. sprvne vyslovuje a pe slov, v ktorch dochdza k spodobovaniu spoluhlsok v jednoduchch prkladoch
loha
A.
Zakrkuj psmeno pred riadkom, v ktorom nastva spodobovanie spoluhlsok v kadom slove:
a) vera, vela, veera

b) hrudka, hrbka, trbka
c) retiazka, rezerva, repa
d) podpis, podmet, podnik
B. Nap na iaru, ako vyslovujeme slov vera, vela, podpis.

_______________ _______________ _______________
Sprvna odpove
A.
b) hrudka, hrbka, trbka
B.
fela, fera, potpis
SJ.1.3.7. ovlda delenie slovnch druhov na ohybn a neohybn; ovlda skloovanie podstatnch a prdavnch mien, uruje gramatick kategrie (rod, pd, slo, vzor)
loha
Pozorne pretaj uveden text.

Len o vyjde slnko, nie je u u ns zo spnku ni. Kohty sa rozkikirkali a pozobdzali sliepky. Tie sa vdy rozkrkoria ako dievat, ke akaj pri zastvke. Potom prdu husi. Otec toti pravidelne
zabudne zatvori brnku, za ktorou husi nocvaj. Potom im u ni nebrni pritiahnu cez dvor a ku kuchyni. Zan oba zobkmi do dver.
o vak je u ns najhorie, to s muchy. A ete navye patria medzi ten najtrpezlivej hmyz. Stokrt mete muchu odfknu, sto rz ju mete odohna rukou, ona sa vdy vrti. Asi tyri prve kria
ponad perinu. Nenechm sa tu ja takto zoiera. Odhodm zo seba perinu a hybaj dolu z postele.
A. Podiarknut slov zap do tabuky.
Ohybn slovn druhy
Neohybn slovn druhy
B. Zakrkuj, ktor z viet je utvoren iba z ohybnch slovnch druhov.
a) Z chodnka si vmali mesto.

b) Mama jej uila sviaton aty.
c) Na rozlku nm zakvala.
d) Zvyok cesty preli peo.
Sprvna odpove
A.
Ohybn slovn druhy: pozobdzali, muchy, najtrpezlivej, ju, tyri
Neohybn slovn druhy: pri, toti, vdy, a, hybaj
B. Mama jej uila sviaton aty.
SJ.1.3.8. ovlda psanie i/, y/ v pdovch prponch vzorov podstatnch a prdavnch mien
loha
Slov v ztvorkch daj do sprvneho tvaru a nap na iaru.
a) (ena - genitv j. .) .................................................................

b) (pekn ena - intrumentl m. .) ............................................
c) (cudz - datv m. .) .................................................................
d) (dub - intrumentl m. .) ........................................................
Sprvna odpove
a) eny
b) peknmi enami
c) cudzm
d) dubmi
SJ.1.3.9. vie stupova prdavn men
loha
Nap druh a tret stupe uvedench prdavnch mien v tabuke.
Druh stupe Tret stupe

(komparatv) (superlatv)
ahk
dobr
siln
zl
Sprvna odpove
ahk - ah, najah

dobr - lep, najlep
siln - silnej, najsilnej
zl - hor, najhor
SJ.1.3.10. ovlda delenie zmen, vie zmen skloova, urova gramatick kategrie (rod, pd, slo)
loha
A.
Sprvne dopl vety:
Zmen odkazuj na ............................ men a ............................. men.

Slov ja, ty, on, ona, ono, my, vy, ony, oni s .......................................... zmen.
Slov ten, t, to, t, tie s ......................................... zmen.
B.
Kocr bol dokonale ist; nemal blchy, nepzol a neprejavoval iaden z tch hroznch nvykov, ktor som u maiek spoznal neskr. Vedel sa naprklad dstojne pta von, a potom ticho krabkal na
dvere, aby sme ho vpustili dnu.
Nikola Tesla: Moje detstvo
V druhej vete podiarkni osobn zmeno, ktor je v 3. osobe jednotnho sla, a nap na iaru, v ktorom je pde.
Pd: ______________________
Sprvna odpove
A.
Zmen odkazuj na podstatn men a prdavn men.
Slov ja, ty, on, ona, ono s osobn zmen.
Slov ten, t, to s ukazovacie zmen.
B.
ho akuzatv
SJ.1.3.11. ovlda delenie sloviek, vie skloova slovky, uruje gramatick kategrie sloviek
loha:
A. Do tvoreka pred kadou skupinou slov nap psmeno R, ak je v nej radov slovka alebo psmeno Z, ak je v nej zkladn slovka.
prv pretekr
sedem orechovch kolov
piaty kolsk rok
sto kilogramov
dvans drevench stoliiek

tvrt poschodie
B.
Nap, v ktorom pde je slovka v uvedenej vete.
Jankina teta bva na piatom poschod. ____________________________
Sprvna odpove:
A.
R - prv pretekr
Z - sedem orechovch kolov
R - piaty kolsk rok
Z - sto kilogramov
Z - dvans drevench stoliiek
R - tvrt poschodie
B.
Lokl (5. pd)
SJ.1.3.12. ovlda delenie slovies, vie urova gramatick kategrie (osoba, slo, as, spsob)
loha
A. V ktorej z monost s len plnovznamov sloves? Zakrkuj psmeno pred sprvnou

odpoveou.
a) som, chcie, krti, pomha

b) pska, spieva, umva sa, spa
c) mc, bi, vrti, kresli
B. V ktorej z monost s len zvratn sloves? Zakrkuj psmeno pred sprvnou odpoveou.
a) umvam sa, umvam si ruky, umvam okno

b) utieram sa, utieram si ruky, utieram taniere
c) um sa, pem si lohu, eem si vlasy
C. Vyber monos, ktor zaha vetky stavov sloves. Zakrkuj psmeno pred tou
monosou.
a) rozprva, psa, bledn, lma

b) starn, kvitn, opeknieva, chudn
c) tmavn, pska, chudn,
Sprvna odpove
A. b) pska, spieva, umva sa, spa
B. c) um sa, pem si lohu, eem si vlasy
C. b) starn, kvitn, opeknieva, chudn
SJ.1.3.13. vie rozozna jednoduch a zloen slovesn tvar
loha
Do tvoreka veda slovesnho tvaru nap psmeno J, ak je jednoduch alebo psmeno Z, ak je zloen.
ske
bude cvii
napsala som
sedm
Sprvna odpove
ske - (jednoduch) J
bude cvii - (zloen) Z
napsala som - (zloen) Z
sedm - (jednoduch) J
SJ.1.3.14. formlne rozozn prslovky v texte so zameranm na najfrekventovanejie
loha
Podiarknut prslovky v danch vetch odp do tabuky na zodpovedajce miesto.

Napsala si to sprvne. - Mali by sme s domov. - Odiiel pre. - Diea spalo pokojne. - Domov sa vrtil a veer. - M as napsa to hadne. - Dnes to u nemem napsa. - Vojdite dnu! - Pjde tam
zajtra.
Prslovky asu
Prslovky spsobu
Prslovky miesta
Sprvna odpove
Prslovky asu: veer, dnes, zajtra
Prslovky spsobu: sprvne, pokojne, hadne,
Prslovky miesta: domov, pre, dnu
SJ.1.3.15. formlne rozozn predloky v texte so zameranm na prvotn predloky
loha
Dopl do viet nleit predloky.
a) Nbytok vyrbaj ........ dreva, syr ..... mlieka, prstene ........ zlata.
b) Chodme ........ kninice.
c) Boli sme ......... kole.
d) Hrali sme sa ........ loptou.
e) Dievat sedeli v chldku ........ stromom.
Sprvna odpove
a) Nbytok vyrbaj z dreva , syr z mlieka, prstene zo zlata.

b) Chodme do kninice.
c) Boli sme v kole.
d) Hrali sme sa s loptou.
e) Dievat sedeli v chldku pod stromom.
SJ.1.3.16. formlne rozozn spojky v texte so zameranm na najfrekventovanejie spojky
loha
Pozorne pretaj uveden vety. Vimni si podiarknut slov.

Niekedy si myslm, e mm vo vetkom smolu.
Kamartka sa vdy len smeje a z nioho si ni nerob.
Nemem ti poradi, lebo to sm neviem.
Vezmi si ete peniaze, aby ti nechbalo.
Podiarknut slov s:
a) predloky
b) prslovky
c) astice
d) citoslovcia
e) spojky
Sprvna odpove
e) spojky
SJ.1.3.17. vie vyhada astice v texte
loha
Pozorne pretaj uveden vety. Vimni si podiarknut slov.
Asi dnes nepjdem do kina. Vraj bude pra.

Azda si nezabldil?
No to je dobr! Aj ty si tomu uveril?
a) astice
b) prslovky
c) spojky
d) prdavn men
e) zmen
Sprvna odpove
a) astice
SJ.1.3.18. rozozn v texte citoslovcia ako slov citu, vle a rznych zvukov
loha
Roztrie citoslovcia na vlastn a zvukomalebn.

joj, cink, hur, blnk, fha, ach, tik-tak, bum
vlastn zvukomalebn
Sprvna odpove
vlastn zvukomalebn
joj cink
hur blnk
fha tik-tak
ach bum
SJ.1.3.19. vie charakterizova jednoduch vetu, vymenva zkladn a rozvjacie vetn leny a uruje ich v jednoduchej vete
loha
Ur vetn leny vo vete a zap ich do tabuky.
Mal Peter sa motal po dvore.
Podmet Prsudok Prvlastok Prslovkov urenie miesta
Sprvna odpove
Podmet Prsudok Prvlastok Prslovkov urenie miesta
Peter sa motal mal po dvore
SJ.1.3.20. ovlda delenie viet poda obsahu a lenitosti
loha
A. Zakrkuj psmeno pred jednolennou vetou.
a) Blskalo sa kad mintu.

b) Nehdajte sa!
c) Ete stle pe?
d) Hur, vyhrali sme!
B. Zakrkuj psmeno pred vetou, v ktorej by si doplnil otznik.
a) Pozri sa, i sa u vrtila domov

b) Odchdza domov, i zostva tu
c) i chce, i nechce, bude to tak
d) Sptaj sa, i smie s so mnou
Sprvna odpove
A. a) Blskalo sa kad mintu.

B. b) Odchdza domov, i zostva tu
SJ.1.3.21. vie vymenova vetn sklady
loha
A. V uvedenej skupine slovnch spojen podiarkni urovac sklad.
mkk trva, pastier odchdza, otec je spokojn, chlapci a dievat, tabua sa ligoce
B. Pomenuj uveden vetn sklady.
a) vodi zabrzdil ___________________ sklad

b) aty a topnky ___________________ sklad
c) vyehlila koeu _________________ sklad
Sprvna odpove
A. mkk trva
B.
a) prisudzovac sklad
b) priraovac sklad
c) urovac sklad
SJ.1.3.22. vie odli jednoduch vetu od svetia; vie odli zloen svetie od jednoduchho svetia a jednoduchej vety
loha
Zakrkuj psmeno pred jednoduchou vetou.
a) Oble si tie aty, ktor si dostala na narodeniny.

b) Cez vodu od Hate prela Anna s kokom a hrabami.
c) Optaj sa ho, i sa cti dobre.
d) Prdem, ke ma pozve.
Sprvna odpove
b) Cez vodu od Hate prela Anna s kokom a hrabami.
SJ.1.3.23. ovlda a charakterizuje lenenie slovnej zsoby na spisovn a nespisovn slov, zastaran a nov slov, domce a cudzie slov
loha
Pozorne pretaj uveden slov a zap ich do tabuky do zodpovedajceho stpca. (Kad slovo zap iba raz.)
knihy, uster, pota, sympatia, biciga
Spisovn slov Nespisovn slov Zastaran slov Nov slov Cudzie slov
Sprvna odpove
Spisovn slovo Nespisovn slovo Zastaran slovo Nov slovo Cudzie slovo
knihy biciga uster pota sympatia
SJ.1.3.24. vie vysvetli pojmy: zkladov slovo, odvoden slovo, zklad slova, predpona, prpona
loha
A. Zakrkuj psmeno pred tou skupinou slov, v ktorej s vetky slov odvoden predponou.
a) vyaka, rozbi, podpsa

b) zaspa, jazdi, rozbali
c) vybra, predpsa, sadi
B. Zakrkuj psmeno pred tou skupinou slov, v ktorej s vetky slov odvoden prponou.
a) zemn, dreven, slamen

b) hodvbny, meden, modr
c) reme, jame, kore
C. Zkladov slovo v uvedenej skupine slov stroj, nstroj, prstroj, strojnk, strojre je:
a) strojnk
b) nstroj
c) prstroj
d) stroj
Sprvna odpove
A. a) vyaka, rozbi, podpsa
B. a) zemn, dreven, slamen
C. d) stroj
SJ.1.3.25. ovlda delenie slov poda vznamu: gramatick a vecn, jednovznamov a viacvznamov, jednoslovn a zdruen pomenovania
loha
Zakrkuj psmen pred zdruenmi pomenovaniami:
a) zkladn kola
b) modr oi
c) triedna kniha
d) pretan kniha
e) biela kva
f) vodovod
Sprvna odpove
a) zkladn kola
c) triedna kniha
e) biela kva
SJ.1.3.26. pozn homonym, synonym, antonym (opozit)
loha
Pospjaj slov s podobnm vznamom.
1. chalupa ______ dom
2. radova sa ______ psanka
3. studen ______ tei sa
4. zoit ______ chladn
Sprvna odpove
__1___ dom
__4___ psanka
__2___ tei sa
__3___ chladn
SJ.1.3.27. pozn nepriame pomenovania: metaforu a personifikciu
loha
Pozorne pretaj ryvok z bsne Ivana Krasku Otcova roa:
Pokojn veer na vky padal,

na siv polia.
V poslednom li staroocovsk
horela roa.
Z cudziny tulk kroil som na u
bzlivou nohou.
Slnko jak korb v krvavch vodch
pl pod oblohou.
Pomenuj bsnick ozdoby:

na siv polia. ________________________
Slnko jak korb ______________________
Sprvna odpove

na siv polia. metafora
Slnko jak korb prirovnanie
SJ.1.3.28. vie pracova s pravopisnm, vkladovm, synonymickm, frazeologickm slovnkom, slovnkom cudzch slov
loha
Pozorne pretaj text z Krtkeho slovnka slovenskho jazyka.
dobrota -y -rt .
1. iba jedn. udsk dobro vo vzahu k inm uom, lskavos, dobrotivos, op. zloba: rodiovsk d.; z o mu vyaruje d.
2. iba jedn. dobr stav vec, blahobyt, prospech: ui si dobroty; od dobroty priber
3. pochka, lahdka, makrta: najes sa dobrt, predloi na stl sam dobroty
je sam dobrota je vemi lskav; robi dobrotu by dobr; nevie, o m od samej dobroty
robi je nerozvny; dobrtka -y -tok . zdrob.
Dopl uveden vety pomocou uvedenho textu.

a) Podstatn meno dobrota je __________________ rodu.
b) Prv a druh vznam tohto podstatnho mena sa pouva iba v ________________ sle.
c) Vraz: nevie, o m od samej dobroty robi pouvame, ke chceme o niekom poveda , e je _______________________.
d) Opozitum (antonymum) k slovu dobrota je ___________.
Sprvna odpove
a) Podstatn meno dobrota je enskho rodu.

b) Prv a druh vznam tohto podstatnho mena sa pouva iba v jednotnom sle.
c) Vraz: nevie, o m od samej dobroty robi pouvame, ke chceme o niekom poveda, e je nerozvny.
d) Opozitum (antonymum) k slovu dobrota je zloba.
SJ.1.3.29. vie pracova s rznymi prrukami, encyklopdiami a s internetom
loha
Ke si potrebuje overi nejak pravopisn pravidlo, pome ti:
a) Frazeologick slovnk
b) Pravidl slovenskho pravopisu
c) Detsk encyklopdia
Sprvna odpove
b) Pravidl slovenskho pravopisu
SJ.1.3.30. odliuje spisovn od nespisovnej podoby nrodnho jazyka (vie nahradi v texte nespisovn tvary spisovnmi)
loha
Uveden slov nap spisovne.
a) tepich ________________________________
b) autobusk karta ________________________
c) trpezarija _____________________________
d) poloi skku _________________________
Sprvna odpove
a) koberec
b) autobusov lstok
c) jedle
d) zloi skku
SJ.1.3.31. vie vysvetli pojmy: praslovanina - praslovansk jazyk, staroslovienina - starosloviensky jazyk
loha
Pozorne pretaj uveden text a dopl vynechan slov.
a) O tom, e sa dnen slovansk jazyky vyvinuli zo spolonho prajazyka ____________, svedia mnoh slov. Ich vvin skmaj jazykovedci. Pri skman pvodu slova sa vychdza aj z vznamovej,
aj z hlskoslovnej strnky. Najm slov z jadra slovnej zsoby typu brat, sestra, otec, mama, ruka, noha, oko, neho at. s si v slovanskch jazykoch navzjom priam toton.
b) Prvm slovanskm spisovnm jazykom bola _________________________ i ________________ jazyk. Bola to macednske nreie z okolia Solna v Grcku, v tom ase vemi podobn rei naich
predkov. V tom jazyku boli napsan cirkevn knihy, ktor priniesli Cyril a Metod do Vekomoravskej re roku 863.
Sprvna odpove
a) praslovaniny
b) staroslovienina i starosloviensky
SJ.1.3.32. vie zkladn poznatky o vvine sloveniny od 10. do 18. Storoia

loha
Pozorne pretaj uveden vety a dopl vynechan slov.
Zaiatky spisovnej sloveniny datuj od konca 18. storoia. Jej skutonm uzkoniteom (kodifiktorom) sa stal a _________________ (1762 - 1813), rodk zo Slanice na Orave. Potrebu a naliehavos
slovenskho spisovnho jazyka odvodnil v spise psanom po latinsky: Rozprava filologicko-kritick o psmench Slovkov (1787).
Sprvna odpove
Anton Bernolk
SJ.1.3.33. vie zkladn daje o vzniku a vvine spisovnej sloveniny
loha
Pozorne pretaj uveden text a dopl vynechan slov.
Celonrodn slovensk spisovn jazyk uviedla do ivota a mlad trovsk genercia. Vodcovia tejto genercie _______________________ (1815 - 1856), Jozef Miloslav Hurban (1817 - 1888) a
Michal Miloslav Hoda (1811 - 1870) sa roku 1843 na schdzke v Hlbokom rozhodli zaloi celoslovensk spisovn jazyk na stredoslovenskom nre. _______________ odvodnil toto rozhodnutie v
spise Nreja slovenskuo alebo potreba psaja v tomto nre (1846) a napsal aj sstavn gramatiku Nuka rei slovenskej (1846).
Sprvna odpove
udovt tr
(udovt) tr
SJ.1.3.34. pozn slovensk nreia; m kladn vzah k svojmu nreiu a zrove aj k nreiu a jazyku inch ud
loha
Zakrkuj psmeno pred sprvnou vetou.
Slovensk nreia s:
a) vchodoslovensk, zpadoslovensk, stredoslovensk

b) zpadoslovensk, severoslovensk, stredoslovensk
c) zpadoslovensk, stredoslovensk, junoslovensk
Sprvna odpove
a) vchodoslovensk, zpadoslovensk, stredoslovensk
SJ.1.3.35. vie zkladn daje o jazykoch nrodnostnch menn

loha
Podiarkni slovo, ktor do uvedenej skupiny jazykov nepatr.
V Srbsku sa pouvaj ako radn spisovn jazyky aj jazyky nrodnostnch menn:

slovensk, maarsk, rumunsk, rusnsky, chorvtsky, albnsky, anglick.
Sprvna odpove
anglick
SJ.1.3.36. chpe vznam spisovnho jazyka pre ivot spolonosti a vlastn rozvoj*
4. LITERATRA
V oblasti LITERATRY iak/iaka:
SJ.1.4.1. rozliuje zkladn literrne druhy (lyriku, epiku a drmu) a ich zkladn prvky
loha
Pozorne pretaj nasledujce ryvky z literrnych diel a kad z nich zara do zodpovedajceho literrneho druhu.
Zuza (hrdo): Tu som, o ste ma volali?
Botr: no. Pouj, Zuza (sadne si k stolu a zaval sa rukami na nauchoren obrus).
To, o som Ti vera veer vravel, vie?
Zuza (vie, o om bola re): o ste vraveli? A o ja viem? (Trucovito.) Neviem.
a) __________________________
Spomnam na svoju lsku vrel,

stle mm v srdci ndej smel
v diake, ne sa niekde stratm,
e sa svojej lske ete vrtim.
b) _______________________________
Mako Rafikovie je teda preto ako umuen, e prv raz v svojom ivote dostal imy. Nu toto bolo by ete len ete, dalo by sa i to nejako zmc: ale - o horie - zvliekli mu predol, sedliacke aty a
obliekli ho do novch, panskch.
c) __________________________
Sprvna odpove
a) drma
b) lyrika
c) epika
SJ.1.4.2. k nzvom pretanch literrnych diel (ktor s predpsan uebnmi osnovami od 5. po 8. ronk) vie sprvne priradi autora
loha
Ku kadmu literrnemu dielu nap meno autora.
a) Zbojncka mlados _________________________

b) Jednoduch slov __________________________
c) Jedin ___________________________________
d) Zem _____________________________________
Sprvna odpove
a) udo Ondrejov
b) Juraj Tuiak
c) Klra Jarunkov
d) Vladimr Hurban Vladimrov (VHV)
SJ.1.4.3. rozliuje formy literrnej tvorby (stna a autorsk)
loha
Pozorne pretaj nasledujce texty a ku kadmu nap, do ktorej formy literrnej tvorby patr (do udovej slovesnosti, alebo ide o autorsk dielo).
a) Kaika divok
letela zvysoka:
uhaj, dobr strelec,
strelil jej do boka. ___________________
b) Medardova kvapka, tyridsa dn kvapk. _______________________
c) ROZPRVA. Pred vchodom do rozhlasu naa basa zastala, zhlboka si vdchla, pozbierala tak vetku odvahu, ktor jej ete zostala, a potom zamierila dnu.
BASA. Dobr de, sdruky dvere ... ja ... toti ... prila som.
DVERE. Dobr de, basika, o a dobr k nm priviedlo? M nejak nahrvku?
Pokaj chvoku, telefn sa hne opta.
____________________________
Sprvna odpove
a) udov slovesnos
b) udov slovesnos
c) autorsk dielo
SJ.1.4.4. vie vymenova literrne nre, ktor zaraujeme k udovej slovesnosti
loha
Do tvoreka pred kadm nzvom alebo vetou vp poradov slo literrneho nru, do ktorho patr.
Kaika divok 1. udov rozprvka
So nad zlato 2. udov balada
Anika, duika 3. prslovie
Zplata na zplate a vka niet. 4. udov piese
Kto do mlyna chod, ahko sa zami. 5. hdanka
Sprvna odpove
2. Kaika divok
1. So nad zlato
4. Anika duika
5. Zplata na zplate a vka niet
3. Kto do mlyna chod, ahko sa zami.
S.1.4.5. vie vyhada a uri hlavn a vedajie postavy v texte

loha
Chlapci zastali v kruhu skraja priehlbne, Jakub Fekia kuliba vyhodil grajciar:
- Psmo, i koruna?
ervenk volil psmo. Uhdol. Vybral si Imra Triesku Kavoa, Fekia zas Joa Koakuu.
Vyhadzovali, volili. Vetkch, po najmenieho Gusta Peknuiaka. Jergu sa dostal Jakubovi Fekiaovi ako posledn. Nepoznali ho. Fekia kuliba vyhodil grajciar ete raz. ervenk neuhdol, musel s
ps.
Hra sa zaala. Jergu chytil drik, loptu nadhodil, udrel. Vyletela do vky, spadla aleko za lku, do boia, kotala sa. Chlapci pozerali, udovali sa. Jergu obiiel mtu vonm behom, vrtil sa.
ervenkovci ete vdy hadali loptu. Fekia kuliba primril jedno oko, usmial sa priatesky.
- Mocn si, - povedal, - bude zara trojku ....
- Podaj! Udri! Utekaj! - ozvali sa vkriky. Jakub Fekia zaral len na koniec lky, pod brieok. A bolo to najalej zo vetkch. Jergu zaral dva razy tak aleko. ervenk sa hneval, nemohol
dochyti loptu. Zaral Adam Telch Bruman, krmrov syn. Lopta padla ervenkovcom do rk. Jergu mal obehn mtu, neda sa trafi. Metal sa po zemi, odskakoval, kukoval - netrafili ho.
- Nehrm sa! - zvolal ervenk zlostne. - Nebudem do noci ps. Vybral si si najlepch! - vytal Jakubovi Fekiaovi.
- Znova vybera! Znova voli! - pokrikovala ervenkova skupina.
Jergu stal sa vodcom namiesto ervenka. Vyberal s Jakubom Fekiaom. Zaral tuho, behal ako vtk, nebolo mono trafi ho. Ak skrkol na chlapcov: bea! Leteli opreteky ako slep. Bli sa,
povali. Aj Fekia kuliba, ktor sa nikoho nebl, pozeral na neho krotko. Psol trpezlivo, ni nevravel. ervenk, ktor bol pri Jerguovi, dral sa ctivo. Zaral loptu ledva za mtu.
Na ponej ceste, poza cintorn, zahal pastierik Pao Stieranka svoje ovce a kozy. S tosou pozeral na rozihranch chlapcov. Zakval Jerguovi klobikom, zmizol v zvoze za cintornom.
udo Ondrejov: Hra
a) Ktor chlapec je hlavnou postavou v uvedenom ryvku? ______________________

b) Ktor z chlapcov bol pred Jerguom vodcom skupiny? _______________________
Sprvna odpove
a) Jergu
b) ervenk
S.1.4.6. vie uri zkladn prvky umeleckho literrneho diela: tmu, fabulu, as a miesto deja
loha
Pretaj text a ur jeho zkladn tmu:
"Vo vede sa dnes predpoklad, e v rmci arabskho jazykovho spoloenstva od najdvnejej minulosti po prtomnos boli vrazne prtomn (formlne a prakticky) dve rzne varianty toho istho
jazyka. Spisovn arabina sa zrodila v 5 storo a jasnejie formy nadobda v 6. storo nho letopotu. Osobitn vznam v jeho rozvoji m vznik islamu v 7 storo a jeho neskorie renie medzi
okolit nrody. Plne sa uplatnila spisovn arabina v predislamskej pozii a v Korne, svtej knihe. Kee kornsky text predstavoval vzor jazykovej istoty a dokonalosti, na zklade neho bola
vypracovan v 8. a 9. storo gramatick norma spisovnho jazyka, spolonho pre cel arabsk svet.
a) arabsk psmo
b) renie islamu
c) arabsk pozia
d) spisovn arabina
e) svt kniha Korn
f) hovoren arabina
Sprvna odpove
d) spisovn arabina
SJ.1.4.7. vie uri slov, ktor vytvraj rm a pomenova zdruen a striedav rm
loha
Pretaj pozorne nasledujce ryvky z bsn. Zakrkuj sprvnu odpove.

A.
A alia smutno vzdych:

hlvku moju tnie pich
a noiky ohe pli -
pomte mi v mojom iali.
V uvedenej strofe je rm:
a) obkron abba b) zdruen aabb c) striedav abab
B.
Jemn a ist ako striedky chleba

driemali v snehu rozprestret diale,
ke krsna deva pozrela do neba
a tmavm zrakom dotkla hviezdy mal.
V uvedenej strofe je rm:
a) zdruen aabb b) obkron abba c) striedav abab
Sprvna odpove
A. b) zdruen aabb
B. c) striedav abab
SJ.1.4.8. pozn rzne druhy literrnych postupov (rozprvanie, opis, dialg a monolg)
loha
Pozorne pretaj nasledujce texty a pri kadom ur druh literrneho postupu tak, e zakrkuje sprvnu odpove.
A.
Jar nastala. Le slnca otepleli; zem zohriata vydva paru a vu. Povetrie klzk, saby hladilo, a pln svieosti. Trva na lkach tisne sa von, vby a rakyty zanaj pui pri potokoch. Vetko bud sa
k ivotu a hbe k inu.
a) rozprvanie b) opis c) dialg d) monolg

B.
Turistom ukazuj, aby aj oni hodili mince do vody. Turisti to aj robia a medzi demi nastva neslchan zhon, kto si ich vylov z kalnej vody, lebo minc je menej ako det! Pravda, doplavia sa alie
skupiny, ale mince si najastejie vylovia predsa len t najlep potpai.
C.
"M zkaz?"
"Ale, nie. Vie, e nm uiteka dala na domcu aj slohov prcu."
"Viem, no a?"
"A vie, e ja neviem psa."
Sprvna odpove
A. b) opis
B. a) rozprvanie
C. c) dialg
S.1.4.9. vie uri jazykov prostriedky v literrnom umeleckom diele (epiteton, prirovnanie, onomatopoju)
loha
A. Pozorne pretaj uveden vere.
- -- - vlak hne, utrie zrak ena,

radnk veda nej bo...
- Nevedia, prosm? - vrav mu svoje.
Nevie tie: - "Mono, e v noci!"
Zakrkuj sprvnu odpove. Podiarknut bsnick prostriedok v uvedench veroch je:
a) personifikcia b) prirovnanie c) onomatopoja
B. Pozorne pretaj uveden text.
Tajomn je jarn veer, tajomnejia noc. Zakaban sa iernym sknom, ticho sed, ani sa nepohne. Ke tu spoza Voliarky vygli sa mesiac. Plnuik-pln, ni z neho nechba. Narstlo a zahojilo sa, o
mu bolo odrezali. erav je ako plata na sporku. Presvit ruovm smiechom medzi stromami.
Zakrkuj sprvnu odpove. Podiarknut bsnick prostriedky v uvedenom texte s:
a) personifikcia a prirovnanie
b) prirovnanie a onomatopoja
c) epiteton a prirovnanie
Sprvna odpove
A. c) onomatopoja
B. c) epiteton a prirovnanie
SJ.1.4.10. vie vymenova druhy dramatickch umen
loha
A.
Ak m v divadelnej hre jedna postava dlh prehovor, hovorme o
a) dialgu b) dejstve c) vstupe d) monolgu
B. Ktor z uvedench literrnych tvarov v rmci druhu nepatr medzi ostatn?
a) inohra b) tragdia c) veselohra d) balada
Sprvna odpove
A. d) monolgu
B. d) balada
Nasledujce vroky opisuj, o m iak/iaka vedie a mc na strednej rovni.
SJ.2.1.1. ta text, pouvajc rzne stratgie pri tan: tanie letmo, s podiarkovanm podstatnho, tanie na zbavu
loha
Pozorne si pretaj nasledujci text.
Rajiak je mohutn jednoron bylina. V zemi m kore a nad zemou rozkonren by so striedavmi perovitmi listami. lt kvety s zoskupen do skvetia. S pravideln a maj pzub kalich,
pcpnu korunu, p tyiniek a jeden piestik. Poet kalinch zubov aj korunnch cpov vak asto bva v ako p. Penice tyiniek s sklonen k sebe. Piestik m vrchn semennk, dlh epieku
a kyjaikovit bliznu. Po opelen sa vyvinie vek bobua - rajina. Rajiak pochdza z Junej Ameriky. Jedl bobule obsahuj vitamny oson nmu zdraviu.
A. Ak druh rastliny je opsan v texte? ____________________

B. Odkia pochdza opsan rastlina? _____________________
C. Zakrkuj sprvnu odpove.
Uveden text sli na:
a) zbavu
b) obohacovanie slovnej zsoby
c) zskavanie vedomost
Sprvna odpove
A. rajiak
B. z Junej Ameriky
C. c) zskavanie vedomost
SJ.2.1.2. pozn druhy neumeleckho textu (rozprvanie, technick opis, rozbor, reklama)
loha
Pozorne pretaj text a zakrkuj sprvnu odpove.
(Fn na suenie vlasov)

VAROVANIE: Nepouvajte zariadenie v blzkosti vody.
Ak zariadenie pouvate v kpeni, hne po pouit ho odpojte zo siete, pretoe voda v jeho blzkosti predstavuje nebezpeenstvo, aj ke je zariadenie vypnut.
Toto zariadenie nepouvajte v blzkosti van, spch, umvadiel ani inch ndob obsahujcich vodu.
Zariadenie nepouvajte na pravu umelch vlasov.
Ke je zariadenie pripojen k elektrickej sieti, nikdy ho nenechvajte bez dozoru.
Po pouit vdy odpojte zariadenie zo siete.
Sieov kbel nenavjajte okolo zariadenia.
Tento neumeleck text je:

a) technick opis
b) reklama
c) rozbor
d) nvod na pouitie
Sprvna odpove
d) nvod na pouitie
SJ.2.1.3. odliuje jazykov prostriedky charakteristick pre jednotliv tly
loha
Rajiak je mohutn jednoron bylina. V zemi m kore a nad zemou rozkonren by so striedavmi perovitmi listami. lt kvety s zoskupen do skvetia. S pravideln a maj pzub kalich,
pcpnu korunu, p tyiniek a jeden piestik. Poet kalinch zubov aj korunnch cpov vak asto bva v ako p. Penice tyiniek s sklonen k sebe. Piestik m vrchn semennk, dlh epieku
a kyjaikovit bliznu. Po opelen sa vyvinie vek bobua - rajina. Rajiak pochdza z Junej Ameriky. Jedl bobule obsahuj vitamny oson nmu zdraviu.
A. Ak jazykov tl je pouit v uvedenej ukke? __________________

B. o nie je znakom odbornho opisu ?
Zakrkuj psmeno pred tm znakom.
a) podstatn men
b) prdavn men
c) asov postupnos
d) odborn nzvy
Sprvna odpove
A. odborn
B. c) asov postupnos
SJ.2.1.5. vyhadva, vyleuje a porovnva informcie z dvoch alebo viacerch kratch textov
loha
Pozorne pretaj uveden texty o rastlinstve a ivostve Austrlie.
Fauna a flra
Nie je mon popsa cel t ndheru, jedinen, rznorod a farebn... Austrlia toti nie s len pte a planiny, najm v blzkosti miest njdete aj mnoho zelench oblast. Vaka tomu, e Austrlia sa
ako kontinent oddelila od inch kontinentov pred 50 milinmi rokov, vyvinulo sa tu mnostvo jedinench ivonych a rastlinnch druhov, a Austrlia sa me popi mimoriadne bohatou faunou flrou.
Najtypickejmi predstavitemi austrlskej jedinenosti s istotne kengura, medvedk koala, vombat, vtkopysk, vtk emu alebo pes dingo. Milovnci vtkov ocenia 800 druhov operencov, z oho 400
tvoria uniktne druhy.
Austrlska fauna a flra

Zvierat a rastliny maj starobyl a zvltny rz. Takmer 75 % vetkch druhov rastln je endemickch. Nachdzame tu naprklad tropick lesy, krovinat formcie tvrdolistej vegetcie - scrubu, akcie a
prasliky - slanomiln bu. Ocenia obecne vynik mnostvom paliem a tie pralesmi so vzcnymi drevinami. Zo zvierat najznmejie s vakovce, predovetkm kengura, koala, jeura, z vtkov emu,
Novozlandsk kiwi, vtkopysk, plaz Hatteria, na Novej Guinei mnostvo hmyzu a vzcne rajky.
V oboch textoch sa spomna, e v Austrlii ij:

kengura, jeura, vtkopysk, emu
kengura, koala, emu, vombat
vtkopysk, emu, kengura, koala
dingo, kengura, koala, vtkopysk
Sprvna odpove
vtkopysk, emu, kengura, koala
SJ.2.1.7. vnma postoj autora neumeleckho textu
loha
Pozorne pretaj text a ur postoje jeho autora.
NSILIE V KOLCH
Nedvno v 40 kolch skmali nsilie medzi iakmi. Zistilo sa, e do vzahu obe-nsilnk nie je zapojench 58 % iakov. Teda iba 58 % iakov nie s ani obete ani nsilnci. Trochu menej ako polovica
iakov, presnejie 42 %, je v "kruhu nsilia", bu v role obete alebo v role nsilnka. V role obete nsilia je prli vek poet iakov, a 37 %.
Niektor obete s sasne nsilnkmi. V skmanej skupine je 8 % takch iakov. V nej s najastejie formy nsilnho sprvania uranie a vysmievanie. Teda tto iaci toia na inch slovami, priom
si neuvedomuj, e aj slovami mono spsobi rovnak boles ako dermi, mono aj viu. Nsilncke sprvanie iakov tejto skupiny dospel najastejie charakterizuj ako samopa, ulos a podobne,
m zmieruj zvanos nsilnho inu, ktorho s tieto deti schopn.
Ak je postoj autora textu k nsilnmu sprvaniu mladch?
a) Je ahostajn k nsiliu mladch.

b) Zaujmaj ho alie daje.
c) Je znepokojen.
d) Zri pre nsilie mladch.
Sprvna odpove
c) Je znepokojen.
SJ.2.2.1. tvor ucelen expozin, naratvny a deskriptvny text s obsahovou nplou
loha
Pozorne pretaj text Jna Fbryho Prv gumipuka. Jednotliv asti textu s popresvan. Tvojou lohou je slami od 1 a 5 oznai poradie ast tak, aby tvorili ucelen rozprvanie prbehu.
_______ Z povaly zniesol star topnku a odstrihol jazyk, znalecky z neho vystrihol koku, na tej zasa vystrihol dve dieroky na dve gumiky. "Stark, daj mi ksok motza a pom mi pripevni gumiky
o rzsoky a koku," poiadal stark o pomoc, aby aj ona mala as na mojej radosti. Gumipuka bola raz-dva zhotoven, a to nie hocak. Pyne som si ju zavesil okolo krku, vyiel na ulicu a ocitol
som sa medzi starmi demi.
_______ "Tebe nieo vta v hlave, ke si tak zamyslen. Povedz, ak ervk ti voiel do mozgu?" dobiedzal do ma star otec, ke zistil, e sa dotieravo motm okolo neho. Hne som aj odpovedal:
"Mio m gumipuku. Aj vrabca me trafi, ke chce."
"Ty ete nie si sci na gumipuku," znela odmietajca odpove starho otca.
"Ve ja striea z nej nebudem, chcem ju ma len zavesen okolo krku, ako m Mio. Miovi ju urobil jeho star otec a teraz sa ou po ulici hrd..." naliehal som vemi presvedivo.
Star otec voiel do kuchyne, zobral vek n a vysvetoval: "Na dobr gumipuku s potrebn dobr rzsoky, a tak rast na orgovnovch konrikoch. Tak pome do zhrady do orgovnovch
krkov."
_______ "Pozrime sa, vari m u aj Janko gumipuku? A vari by sme mohli aj vyska, ia nos najalej? Tu m skalku a strieajme!" provokoval ma tevo.
O mohutnosti svojej gumipuky ns hne chcel aj presvedi - naplnil koku nbojom - skalkou, roztiahol gumiky, pustil koku. Skalka preletela strechy dvoch domov a spadla na kridly tretieho. Rad-
radom vetci vystrieali svoje nboje a priiel rad aj na ma. Obval som sa, lebo som z gumipuky nevystrelil ete ani skalku, ve mi ju star otec zhotovil iba pred chvkou, aj to len na ukku. Ale
nechcel som by chlapcom na posmech, tak som naplnil koku kamienkom, natiahol som gumiky, koko mi sily dovolili, pustil a oakval vsledok. Skalka do nieoho trafila, to nieo zacvendalo a stalo
sa to, o sa sta nesmelo... Oproti na susedovie dome sa zosypalo sklo v okne. Km som sa spamtal, mojich spolusaiacich u nebolo. Gumipuku som zastril pod koeu a vtom u na ulicu vybehla
Mikova mama a zamierila prezrie okn. Zbadala kodu, zlostne sa rozkriala, ale moju vinu vylila, lebo ma ete s gumipukou nevidela.
______ Star otec vrobu gumipuky chpal a prli vne. Tvril som sa, e sa v rzsokch vyznm, a preto som dkladne prezeral vetky konriky.
"Tieto bud akurt do tvojej dlane," odrezal star otec konrik a zaal z neho tvarova drobn rzsoky. Ke ich zhotovil, podal mi ich. Boli akurt. Z komory vyniesol gumov duu, ktor sa u na bicykel
nehodila, a odstrihol dve rovnak gumiky.
Sprvna odpove
__ 3__
__ 1__
__ 4 __
__2 __
SJ.2.2.2. zostavuje sprvu a refert
loha
Zostav sprvu o realizcii pracovnej akcii Upratujme Srbsko na tvojej Z.
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
Sprvna odpove
- pravopis
- prvky sprvy: Kto? o? Kde? Kedy? Ako?
S.2.2.3. pe resum kratieho alebo jednoduchieho textu
loha
Nap resum (zhrnutie) nasledujceho textu tak, e uvedie najdleitejie mylienky v om v dvoch alebo troch vetch:
Vo svojich dejinch vemi dlho Rimania mali (i tomu uverte alebo nie) len 18 (aj slovami osemns) rozlinch rodnch (krstnch) mien. Ba aj z tch 18 mien sa irie pouvalo 11: Aul, Decim, Gaius,
Gneus, Lucius, Marcus, Publius, Kvintus, Sextus, Tiberius a Titus. Zvynch 7 mien - Appius, Keson, Mamerk, Manius, Numerius, Servatius, Spurius - dostvali iba lenovia jednotlivch aristokratickch
rodn. In men neexistovali. Niektor z nich zapsan v najstarch dejinch Rma alebo v legendch, ako s Romulus, Remus, Numa, Amulius, sa neskr nepouvaj ako rodn men.
"A ako to bolo so enami?" opta sa niekto. Vetky prklady, ktor sme uviedli, sa tkaj muov; lene aj eny museli ma rodn men! Odpove aj v tomto prpade znie neuveritene z dnenho
hadiska, ale normlne z rmskeho hadiska: nemali rodn meno. V starovekom Rme rovnoprvnos medzi pohlaviami bola nemysliten, ena bola otcovm vlastnctvom a po vydaj a muovm
vlastnctvom potom, nu sa predpokladalo, e "vlastn" meno ani nepotrebuje. Namiesto toho mala len meno rodu v enskom tvare; "Lvia" sa nazvali vetky eny z rodu Lviovcov, "Kornlia" z rodu
Korneliovcov a tak alej.
(Ivan Klajn, Zanimljiva imena, upraven)
Sprvna odpove
Star Rimania mali len 18 rodnch mien pre chlapcov, z oho sa irie pouvalo 11. eny nedostvali rodn men, lebo boli povaovan za vlastnctvo muov. Mali len meno rodu v enskom tvare.
S.2.2.4. pozn zkladn vlastnosti hovorenho slova a psomnho vyjadrovania
loha
Zakrkuj pravidl, ktor by ste si so spoluiakmi vytili v uebni:
a) Hlsime sa k slovu.
b) Hovorm vdy, ke sa mi zachce.
c) Pozorne povam toho, kto hovor.
d) Ke niekto hovor, pozerm mu na nohy.
e) Hovorm, ke ma vyvolaj.
f) Neskem do rei tomu, kto hovor.
g) Ke niekto so mnou hovor, zva telefonujem.
Sprvna odpove
a) Hlsime sa k slovu.
c) Pozorne povam toho, kto hovor.
e) Hovorm, ke ma vyvolaj.
f) Neskenm do rei tomu, kto hovor.
SJ.2.2.5. pozn pravopisn normy a uplatuje ich vo vine prpadov
loha
Podiarkni z danch dvoch slov jedno, aby boli vety napsan sprvne.
a) Usmieval sa priatesk/priatesky.
b) Rozprvala plynule po anglick/anglicky.
c) Starec kral pomal/pomaly.
d) Dedov krok bol pomal/pomaly.
Sprvna odpove
a) Usmieval sa priatesk/ priatesky.

b) Rozprvala plynule po anglick/ anglicky.
c) Starec kral pomal/ pomaly.
d) Dedov krok bol pomal/pomaly.
SYNTAX
SJ.2.3.1. sprvne pe zkladn a odvoden vybran slov
loha
Dopl do viet vynechan y/ alebo i/
Na vei odb____li dve hodiny. - Kob___la vyr____la kop___tom plytk jamku. - Rozm____al, ako sa sta vazom. - Brzdy na ruoch zap____skali. - P___tliaci skr___li koris v krkoch a r___chlo
odili. - S___pk sneh im ahal do o. -
pinav m____dliny vyliali na dvor. - upiny z r___b vyhodili do koa. - M___ sme jedli tekvicov prvarok lyicami.
Sprvna odpove
Na vei odbili dve hodiny. - Kobyla vyryla kopytom plytk jamku. - Rozmal, ako sa sta vazom. - Brzdy na ruoch zapskali. - Pytliaci skryli koris v krkoch a rchlo odili. - Sypk sneh im ahal do
o. - pinav mydliny vyliali na dvor. - upiny z rb vyhodili do koa. - My sme jedli tekvicov prvarok lyicami.
SJ.2.3.2. len slov na slabiky a vie uri predponu
loha
A. Podiarknut slov vo vete rozp na slabiky.
Dedinka sa rozprestierala pri Dunaji.
a) Dedinka ___________________
b) rozprestierala _______________
c) Dunaji ____________________
B. V danch slovch podiarkni predponu.
vpis, zpis, dopsa, prenaja, odlomi
Sprvna odpove
A.
a) De-din-ka
b) roz-pre-stie-ra-la
c) Du-na-ji
B. vpis, zpis, dopsa, prenaja, odlomi
SJ.2.3.3. del spoluhlsky poda vslovnosti na prov znel, prov neznel a neprov zvun; sprvne vyslovuje a pe slov, v ktorch dochdza k spodobovaniu spoluhlsok na
zaiatku a vo vntri slova
loha
Dan mnoinu spoluhlsok roztrie na tri skupiny.

b, c, , d, , dz, d, f, g, h, ch, j, k, l, , m, n, , p, r, s, , t, , v, z,
Prov
b
znel
Prov neznel p
Neprov
j r
vun
Sprvna odpove
Prov znel: b, d, , dz, d, g, h, z, , v
Prov neznel: p, t, , c, , k, ch, s, , f
Neprov zvun: j, l, , m, n, , r
(Poradie nie je dleit.)
SJ.2.3.4. ovlda delenie slovnch druhov poda vecnho vznamu (plnovznamov - neplnovznamov)
loha
Zakrkuj psmeno pred riadkom, v rmci ktorho s len plnovznamov slov.

a) podstatn men, prdavn men, astice, slovky, sloves, spojky
b) prdavn men, zmen, slovky, prslovky, citoslovcia, predloky
c) podstatn men, prdavn, zmen, slovky, sloves, prslovky
d) zmen, slovky, sloves, prslovky, predloky, astice
Sprvna odpove
c) podstatn men, prdavn, zmen, slovky, sloves, prslovky
SJ.2.3.5. uruje zhodu medzi podstatnm a prdavnm menom
loha
Na zklade prkladov nap, v ktorch gramatickch kategrich sa zhoduje prdavn meno s podstatnm menom.
dobr iak dobr iaka dobr diea
dobrho iaka dobrej iaky dobrho dieaa

dobrmu iakovi dobrej iake dobrmu dieau...
dobr iaci dobr iaky dobr deti
dobrch iakov dobrch iaok dobrch det
dobrm iakom dobrm iakam dobrm deom
Prdavn men sa zhoduj s podstatnm menom v tchto troch kategrich:

a) ___________
b) ___________
c) ___________
Sprvna odpove
rod, slo a pd (poradie nie je dleit)
SJ.2.3.6. ovlda psanie i/, y/ v pdovch prponch podstatnch a prdavnch mien; pozn pravideln a nepravideln stupovanie
loha
Slov v ztvorkch daj do sprvneho tvaru a nap na iaru.
a) Hukot (voda - genitv j. .) ................................ ledva pou.

b) Jergu s (plan svedomie - intrumentl j. .) ........................................... , s klobkom na oiach, zastal opodia.
c) K oblokom poprichodili (nov chlapec - nominatv m. .) ............................ , medzi nimi ervenk a ete jeden znmy.
d) Aj potok sa u naplnil (krava - intrumentl m. .) ....................................... .
Sprvna odpove
a) Hukot (voda - genitv j. .) vody ledva pou.

b) Jergu s (plan svedomie - intrumentl j. .) planm svedomm, s klobkom na oiach, zastal opodia.
c) K oblokom poprichodili (nov chlapec - nominatv m. .) nov chlapci, medzi nimi ervenk a ete jeden znmy.
d) Aj potok sa u naplnil (krava - intrumentl m. .) kravami.
SJ.2.3.7. pozn zkladn/slovnkov tvar zmen N sg., vie ho utvori
loha
Veda kadho zmena nap jeho zkladn tvar (pri rodovch zmench aj v zodpovedajcom rode). Uve pd danho tvaru.
Od neho som to neoakval. _____________________________________
Ma sa nemus b. _____________________________________
Tebe skutone dverujem. _____________________________________
Optal som sa jej. _____________________________________
Sprvna odpove
on; od neho - G sg.

ja; ma - G sg.
ty; tebe - D sg.
ona; jej - G sg. . rodu
SJ.2.3.8. ovlda pravopis zkladnch, radovch a nsobnch sloviek
loha
Nap slovami:
25. iak ________________________________________________
od 25 iakov ________________________________________________
o 29 pretekrkach ________________________________________________
pri 99. kilometri ________________________________________________
Sprvna odpove
dvadsiaty piaty iak

od dvadsap/dvadsiatich piatich iakov
o dvadsadev/dvadsiatich deviatich pretekrkach
pri devdesiatom deviatom kilometri
SJ.2.3.9. vie urova gramatick kategrie slovies: slovesn rod a slovesn vid; vie urova plnovznamov sloves (innostn - stavov)
loha
Dan sloves rozde na innostn a stavov.
hovori, schudn, svita, ta, beha, edivie, skka, pra, ervena sa, telefonova
innostn sloves: ________________________________________________________________
stavov sloves: ________________________________________________________________
Sprvna odpove
innostn sloves: hovori, ta, beha, skka, telefonova

stavov sloves: schudn, svita, edivie, pra, ervena sa
SJ.2.3.10. sprvne pe prponu -li v minulom ase
loha
Sloves tretej osoby jednotnho sla minulho asu pozme na tretiu osobu mnonho sla.
Nakoniec sa prikoruoval k brehu. S vekou nmahou sa prezul, zviazal korule, prehodil si ich cez plece, topnky si ani nezanuroval a rozbehol sa domov.
Sem nap len slovesn tvary: _____________________________________________________________

______________________________________________________________________________________
Sprvna odpove
Prikoruovali sa, prezuli sa, zviazali, prehodili, nezanurovali, rozbehli sa
SJ.2.3.11. ovlda stupovanie prsloviek spsobu
loha
Veda kadej prslovky spsobu nap jej 2. stupe (komparatv) a 3. stupe (superlatv).
pekne ____________________ ____________________
vysoko ____________________ ____________________
jemne ____________________ ____________________
rozumne ____________________ ____________________
ikmo ____________________ ____________________

Sprvna odpove
pekne krajie najkrajie
vysoko vyie najvyie
jemne jemnejie najjemnejie
rozumne rozumnejie najrozumnejie
ikmo ikmejie najikmejie
SJ.2.3.12. uruje vzbu predloky s danm pdom na konkrtnych prkladoch
loha
Dan predlokov spojenia zara do skupn poda pdov

za pec, pod poste, k bratovi, proti nepriateom, na stole, na rebrku, zo stromu, od brata, pod posteou, nad stolom
Genitv: _________________________________________________
Datv: _________________________________________________
Akuzatv: _________________________________________________
Lokl: _________________________________________________
Intrumentl: _________________________________________________
Sprvna odpove
Genitv: zo stromu, od brata
Datv: k bratovi, proti nepriateom
Akuzatv: za pec, pod poste

Lokl: na stole, na rebrku
Intrumentl: pod posteou, nad stolom
SJ.2.3.13. ovlda delenie spojok na priraovacie, podraovacie
loha
V uvedench vetch podiarkni spojky. Potom vyp do tabuky priraovacie spojky a podraovacie spojky.
Jergu vyliezol na vrchovec a rozkolsal sa ako vtk. - Nad rnom si vetci ahli, ale Jergu nezaspal. Povedal, e nem asu. - Odkzal mu, aby priiel m skr.
Priraovacie spojky
Podraovacie spojky
Sprvna odpove
Jergu vyliezol na vrchovec a rozkolsal sa ako vtk. - Nad rnom si vetci ahli, ale Jergu nezaspal. Povedal, e nem asu. - Odkzal mu, aby priiel m skr.
Priraovacie spojky: a, ale

Podraovacie spojky: e, aby
SJ.2.3.14. ovlda podstatu neplnovznamovosti a neohybnosti astc
loha
A. Zakrkuj sprvnu odpove. astice s:
a) neplnovznamov a ohybn slovn druh

b) plnovznamov a neohybn slovn druh
c) neplnovznamov a neohybn slovn druh
d) plnovznamov a ohybn slovn druh
B. V nasledujcich vetch podiarkni astice.
Mono odiiel. - Od navy sotva vid. - Stalo sa to tum v sobotu. - U sa hdam vrtia.
Sprvna odpove
A.
c) neplnovznamov a neohybn slovn druh
B.
Mono odiiel. - Od navy sotva vid. - Stalo sa to tum v sobotu. - U sa hdam vrtia.
SJ.2.3.15. ovlda podstatu neplnovznamovosti a neohybnosti citosloviec
loha
A. V nasledujcich vetch podiarkni citoslovcia.
Och, ale som sa zakla.

Z diaky zaznelo mohutn hur.
Sprvna odpove
Och, ale som sa zakla.

Z diaky zaznelo mohutn hur.
SJ.2.3.16. ovlda delenie vetnch lenov (hol, rozvit, viacnsobn) a uruje ich vo vete
loha
A. Zakrkuj psmeno pred vetou s rozvitm podmetom.
a) iaci sa usilovne uia.

b) Usilovn iaci boli odmenen.
c) Dievat a chlapci hrabali lstie.
B. Zakrkuj vetu s viacnsobnm predmetom.
a) Spomenul som si na nkup.

b) Uvideli krsnu krajinu.
c) Priniesli maiatka a tea.
Sprvna odpove
A. b) Usilovn iaci boli odmenen.
B. c) Priniesli maiatka a tea.
SJ.2.3.17. vie tvori a urova vety poda obsahu a lenitosti
loha
A. Dopl interpunkn znamienko na konci danch viet a ku kadej z nich nap druh poda obsahu.
a) Neviem, kedy prde ____________________________________
b) Kedy prde domov ____________________________________

c) Presta sa u zhovra ____________________________________
B. Zakrkuj psmeno pred jednolennou vetou.
a) Teplota sa vyplhala na 32 stupov Celzia.

b) Neskr sa zamrailo.
c) iariv blesk preal oblohu.
Sprvna odpove:
A.
a) . oznamovacia veta
b) ? opytovacia veta
c) ! rozkazovacia veta
B. b) Neskr sa zamrailo.
SJ.2.3.18. pozn a uruje vetn sklady vo vete
loha
Pozorne pretaj uveden vety a vimni si podiarknut vetn sklady.
Mj otec odiiel do prce.

Drevo rchlo zhorelo.
V pes ma uhryzol.
Jarn d priiel neakane.
Zakrkuj psmeno pred sprvnou odpoveou. Podiarknut vetn sklady s:
a) priraovacie
b) urovacie
c) prisudzovacie
d) urovacie a prisudzovacie
Sprvna odpove
b) urovacie
SJ.2.3.19. ovlda delenie jednoduchho svetia na priraovacie a podraovacie; pozn a uruje druh priraovacieho svetia a druh vedajej vety v podraovacom svet
loha
Pozorne pretaj uveden vety a vimni si podiarknut vetu.
Jana sa pohodlne sa usadila do prtenho kresla, ktor stlo pri okne. Potom sa zadvala na chodnk. Sledovala slimka, ktor si psal cestopis celm svojm telom. Z chodnka viedla trvnat cestika,
ktor sa mierne zvaovala k potoku.
Podiarknut veta je:
a) Podraovacie svetie s vedajou vetou predmetovou.

b) Podraovacie svetie s vedajou vetou podmetovou.
c) Podraovacie svetie s vedajou vetou prslovkovou.
d) Podraovacie svetie s vedajou vetou prvlastkovou.
Sprvna odpove:
d) Podraovacie svetie s vedajou vetou prvlastkovou.
SJ.2.3.20. uruje poet viet v zloenom svet
loha
Pozorne pretaj uveden vety a do tvoreka veda kadho svetia nap slo, z kokch viet je utvoren.
a) Vrabce sa zavtali do lyka, povadili sa, zbili nekresansky, Jergua nezbadali.
b) A ke vylo slnko, zatrepotali zvonce, zatekal pastierov korb.
c) Utekali dlho, zadychali sa, potom li krokom a zas utekali.
d) Chvostk ouchal brnu, zdrobil, scupotal z mosta, spustil sa do jarku a preplval cez vodu.
Sprvna odpove:
a) 4
b) 3
c) 4
d) 5
SJ.2.3.21. ovlda a charakterizuje lenenie slovnej zsoby na hovorov a knin (odborn, bsnick), spisovn a nespisovn slov (slangov, nreov), citovo zafarben a bez
citovho zafarbenia
loha
Pozorne pretaj uveden vety a do tabuky zap podiarknut slov.
Pravouhl rovnoramenn trojuholnk m obsah 32 cm2. - Vymete star fok za nov digitlny fotoapart. - Poloil malho chlapeka na trvu, sadol si a oddychoval.
Odborn
Slangov
Citovo zafarben
Bez citovho zafarbenia
Sprvna odpove
Odborn obsah
Slangov fok
Citovo zafarben chlapeka
Bez citovho zafarbenia trvu
SJ.2.3.22. ovlda tvorenie podstatnch mien, prdavnch mien, slovies predponou a prponou; tvorenie zdrobnenn a zveliujcich slov prponou; tvorenie slov skladanm
loha
Pozorne pretaj uveden text. Podiarkni vetky slov, ktorm kore slova je kr.
Kedysi ilo na svete vea krov. V kadej krajine si jeden z nich aspo krtko zakraoval. ili vo vekch krovskch palcoch spolu so svojimi manelkami. Ak sa krovnej nenarodil mal krovi alebo
krovnika, nemal kto dedi krovstvo a krovsk korunu. O tak krovstvo potom bojovali krli zo susednch krovstiev.
Teraz podiarknut slov roztrie na:

podstatn men: _____________________________________________
___________________________________________________________
prdavn men: ______________________________________________
sloves: ____________________________________________________
Sprvna odpove
Kedysi ilo na svete vea krov. V kadej krajine si jeden z nich aspo krtko zakraoval. ili vo vekch krovskch palcoch spolu so svojimi manelkami. Ak sa krovnej nenarodil mal krovi alebo
krovnika, nemal kto dedi krovstvo a krovsk korunu. O tak krovstvo potom bojovali krli zo susednch krovstiev.
podstatn men: krov, krovnej, krovi, krovnika, krovstvo, kr, krovstiev
prdavn men: krovskch, krovsk
sloves: zakraoval
SJ.2.3.23. rozoznva prslovia, porekadl, pranostiky, prirovnania
loha
Pozorne pretaj uveden vety a na iaru veda kadej z nich nap, do ktorho druhu udovej slovesnosti patr.
a) Vtka pozn po per, loveka po rei. ______________________

b) Medardova kvapka tyridsa dn kvapk. ____________________
c) Dobr je ako kus chleba. _________________________________
Sprvna odpove
a) porekadlo
b) pranostika
c) prirovnanie
SJ.2.3.24. vie vyhada homonym, synonym a antonym v danom texte
loha
K uvedenmu slovu njdi slovo s podobnm vznamom z ponknutch a podiarkni ho.
netrpezlivo zvistlivo, nedokavo, radostne
riekla povedala, utiekla, nariekala
zoil poskoil, otoil, zbadal
vyprata uprata, vynies, vypra
Sprvna odpove
netrpezlivo zvistlivo, nedokavo, radostne
SJ.2.3.25. pozn a vie uri v texte nepriame pomenovania: metaforu, metonymiu, personifikciu
loha
Pozorne pretaj uveden slovn spojenia a na iaru veda kadho nap slo, ktor je pred nzvom zodpovedajceho nepriameho pomenovania.
1. metafora ______ tam Jna ajaka
2. personifikcia ______ zelen hodvb hr
3. metonymia ______ kvapky daa tancovali
Sprvna odpove:
___3___ tam Jna ajaka

___1___ zelen hodvb hr
___2___ kvapky daa tancovali
4. LITERATRA
SJ.2.4.1. pozn nre literrnych druhov (druhy lyrickch bsn, poviedka, novela, romn, tragdia, komdia, divadeln a rozhlasov hra ...)
loha
Uveden literrne nre zap do tabuky poda toho, do ktorho literrneho druhu patria.
poviedka, bostn bse, romn, veselohra, novela, rozhlasov hra, da, serenda
Literrne nre
Lyrika
Epika
Drma
Sprvna odpove
Lyrika: bostn bse, da, serenda

Epika: poviedka, romn, novela
Drma: veselohra, rozhlasov hra,
SJ.2.4.2. pozn autorov v svislosti s ich literrnou tvorbou a pretanmi dielami; vie zaradi autora medzi bsnikov, prozaikov, dramatikov
loha
A. Ktor z diel napsal Jn ajak ml.?
a) Zuzka Turanov b) Zypa Cupk c) Konopa d) Jednoduch slov
B. Jn ajak ml. je
a) dramatic b) prozaik c) bsnik
Sprvna odpove
A.
a) Zuzka Turanov b) Zypa Cupk
B.
b) prozaik
SJ.2.4.3. pozn rozdiely medzi lyrikou v udovej tvorbe a umelou poziou
loha
Pozorne pretaj uveden vere.
A.
Zapad slnieko za vysok hory
a moje srdieko za uhajkom hor.
Srdce ma bol, hlava sa to,
kde ste sa podeli, milho oi.
Milho oik pekn farbu maj
Preto sa tak pekne za mnou pozeraj.
B. Lska je strane bohat, lska, t vetko sbi,
no ten, o bil, sklamal sa a ten, o sklamal, bi.
Prach dlhch, smutnch dn na star lstie pad,
poznala prli neskoro, ako ho mala rada.
Zakrkuj psmen pred sprvnymi odpoveami.
a) prv vere patria do udovej lyriky

b) prv vere patria do umelej pozie
c) druh vere patria do umelej pozie
d) aj prv, aj druh vere patria do umelej pozie
Sprvna odpove
a) prv vere patria do udovej lyriky
c) druh vere patria do umelej pozie
SJ. 2.4.4. vie charakterizova pojmy umeleck re viazan a neviazan, poveda, ktor literrny druh je najcharakteristickej pre viazan a neviazan umeleck re
loha
Pozorne pretaj bse M. Rfusa.
Bse a modlitba
o sa ty v bsni dozved:
Ke plae oblak, to je d.
Ke nebo plae, je to rosa.
Ke plae lka, je v tom kosa.
Ke plae strom, je priskyrica.
Ke ty plae - dve tvoje lca
sa rozprvaj o dui.
Modlitbika to osu.
A ako Boie slnieko
zatla slzu pod vieko.
Bse a modlitba s sestry.
Pozvi ich k sebe, stl im prestri.
1. Zakrkuj sprvnu odpove. Text, z ktorho je ukka, je napsan:

a) vo viazanej umeleckej rei
b) v neviazanej umeleckej rei
2. Bsne, ktor vyjadruj pocity bsnika, jeho mylienky a nlady, sa nazvaj:

a) lyrick bsne
b) epick bsne
3. a) Skupina verov sa nazva .......................... .

b) Ke na konci verov vznik zvukov zhoda slabk, hovorme o ......
Sprvna odpove
1. a) vo viazanej umeleckej rei
2. a) lyrick bsne
3. a) strofa
b) rme
SJ.2.4.5. vie definova pojem umeleck a nun (neumeleck) literatra na konkrtnych umeleckch textoch
loha
Pozorne pretaj uveden texty.
A. udia, ranen vekou lskou, kraj do vekch ivotnch hrdinstiev: o je zahmlen, rozsvecuj, o je vzdialen, pribliuj, o je krehk - pozor! - toho sa dotkaj len s nbonou nehou, aby to
nezlomili v rukch. Ale tu i tam, ke sa medzi nich votrie o i len mal podozrenie z nevery, popu vea pochabost.
B. V ptran po Indii, vznamn moreplavec pvodom z Janova, vyplval v roku 1492 zo panielska so stovkou nmornkov a tromi loami. Dva mesiace neskr vyerpan posdka zazrela ostrov
v blzkosti pobreia dnenej Strednej Ameriky, ktor hne dostal i meno - San Salvador (Svt Spasite). oskoro potom Kolumbus objavil aj rad inch ostrovov, medzi nimi Haiti a Kubu.
Zakrkuj psmen pred sprvnymi odpoveami. Uveden texty zaraujeme do:
a) umeleckej literatry
b) prv text do umeleckej literatry
c) druh text do nunej (neumeleckej) literatry
Sprvna odpove
b) prv text do umeleckej literatry

c) druh text do nunej (neumeleckej) literatry
SJ. 2.4.6. vie vysvetli pojem literrna postava; doke charakterizova jednotliv postavy (kladn, zporn) z itateskho hadiska
loha
Pozorne pretaj ryvok z romnu M. Urbana iv bi.
.... Ale Ilka nepatrila medzi eny, ktor, ke s dotknut a ranen, utiahnu sa do kta, aby tam zavjali a slzami kojili svoje rany. Nie. Ilka prve vtedy ctila svoju silu, ukrutn udsk l, ktor
rozpaovala krv a stavala ju do odbojnej polohy urazenho. Bola by vtedy vedela zatopi hnevom pol sveta, pol sveta roztrha v rukch na franforce.... Videla u toko plau, toko sz okolo seba, toko a
do odpornosti rozmoench udskch tvr, plesnivejcich vo vlastnom bedrstve a netenosti, e u nevedela utova nikoho. Bi, tva ich chcela, aby konene vstali, striasli zo seba tie put osudnosti,
ktor ich viazali k zemi a robili z nich bbky, pobri ich z toho rozmoenho raja na strm cesty, pln nahej, ohromujcej pravdy.
Ak je Ilka? Zakrkuj psmen pred tmi vlastnosami, ktor mala Ilka.
a) pokorn
b) nepoddajn
c) zdranliv
d) tvrd
e) bojazliv
Sprvna odpove
b) nepoddajn
d) tvrd
SJ. 2.4.7. vie definova literrne pojmy viauce sa k pozii; obkron a prervan rm
loha
Pozorne pretaj uveden vere. Vimni si slov, ktor sa rmuj.
A.
Je astn ten, kto vek diela tvor.
U to mu silu dodva,
e jeho prcu kad uznva.
No treba cti si i toho, kto sa mor.
Nap schmu a nzov rmu v tejto ukke.
Schma: __________________ Rm: _______________
B.
Prema vladr starncou hlavou,
U sa mu na nej belie srie.
Koko len hta, toko ten hta,
Neprde veci na kore.
Ktor z uvedench rmov je pouit v ukke?
a) zdruen b) prervan c) striedav d) obkron
Sprvna odpove
A. Schma: abba Rm: obkron
B. b) prervan
SJ. 2.4.8. vie vysvetli pojem monolg, dialg a svoje vysvetlenie vie zdvodni pomocou prkladov z literrnych ukok
loha
Dopl do uvedench viet vynechan slov.
____________ je rozhovor dvoch (prpadne viacerch) postv diela.
Prehovor jednej postavy - sa nazva _____________ a vyjadruje sa priamou reou.
Sprvna odpove
Dialg je rozhovor dvoch (prpadne viacerch) postv diela.

Prehovor jednej postavy - sa nazva monolg a vyjadruje sa priamou reou.
SJ.2.4.9. vie uri jazykov prostriedky v literrnom umeleckom diele (metaforu, stupovanie)
loha
Pozorne pretaj uveden vere.

A.
Hor ohnk, hor na Krovej holi.
Ktoe ho nakldol? - Dvansti sokoli.

Podiarknut bsnick figra je:
a) metafora b) personifikcia c) stupovanie d) prirovnanie
B.
To sa chlapci, to sa jak oltrne sviece,
Ke id po hji, cel sa trbliece.
(...)
Ke vatru rozloia na hronskom pohor:
v dvanstich stoliciach biely de zazor.
A ke si od zeme chlapci zadupkaj:
Dvanstim stoliciam ilky zaihraj.
Hoj, a ke nad hlavou palok im blysne:
To a hen v Budne srdce pnom stisne!
V uvedench veroch je bsnick figra, ktor spova v zosilovan toho, o sa stva, ke hrni chlapci id po hji, vatru rozloia at. Nap, ako sa vol tto bsnick figra.
Je to ___________________________
Sprvna odpove
A. a) metafora
B. stupovanie (gradcia)
SJ.2.4.10. pozn zkladn literrnu terminolgiu viaucu sa k drme
loha
Dopl uveden vety tak, e na iary nape zodpovedajce pojmy.
a) Divadeln hry sa delia na menie celky dejstv a ________________ .

b) _________________ je prv predvedenie divadelnej hry.
c) _______________________ je drma, v ktorej vystupuje len jeden herec.
d) ______________________ je drma, ktor m iba jedno dejstvo.
Sprvna odpove
a) Divadeln hry sa delia na menie celky dejstv a vstupy.

b) Premira je prv predvedenie divadelnej hry.
c) Monodrma je drma, v ktorej vystupuje len jeden herec.
d) Jednoaktovka je drma, ktor m iba jedno dejstvo.
Nasledujce vroky opisuj, o m iak/iaka vedie a mc na pokroilej rovni.
SJ.3.1.1. vyhadva, vyleuje a porovnva informcie poda zadanch kritri
loha
Pozorne pretaj texty dvoch autorov o nsilnckom sprvan mladch v kolch. Porovnaj ich postoje k nsiliu.
Autor 1
Nedvno v 40 kolch skmali nsilie medzi iakmi. Zistilo sa, e do vzahu obe-nsilnk nie je zapojench 58 % iakov. Teda iba 58 % iakov nie s ani obete ani nsilnci. Trochu menej ako polovica
iakov, presnejie 42 %, je v "kruhu nsilia", bu v role obete alebo v role nsilnka. V role obete nsilia je prli vek poet iakov, a 37 %.
Autor 2
Najviac iakov vyhlsilo, e poas kolenia, v priebehu vyuovania alebo po om, sa im vysmievali, urali ich, dvali im hanliv prmenia. iaci uviedli aj in neprjemnosti: nevkusn podpichvanie,
renie klamstiev o nich, nardzanie inch iakov, aby sa s nimi nekamartili.
Aj uitelia a ostatn zamestnanci tvrdia, e s urky a tlenie kadodenn forma nsilnckeho sprvania v kole. Samotn evidovanie problmu neznamen, e mme dvody uspokoji sa. Naopak, tieto
formy nsilia sa naahko ber a chpu, "ahie" znaj a "lieia", hoci mu by vemi ak a ma zloit dsledky.

a) Obaja autori iba uviedli daje, bez postoja ku skmanmu problmu.
b) Autor 1 je vmi znepokojen ako autor 2.
c) Autor 2 je vmi znepokojen ako autor 1.
d) Obaja autori s rovnako znepokojen ohadom nsilia v kolch.
Sprvna odpove
c) Autor 2 je vmi znepokojen ako autor 1.
SJ.3.1.2. vyleuje kov slov a vie vystihn podstatu textu
loha
Pozorne pretaj uveden text o koale.

Koaly neij nikde inde len v Austrlii. Je to preto, e sa ivia vlune eukalyptovmi listami a urit druhy eukalyptov /viac ako 200 druhov/ rast len v Austrlii.
Koala je cicavec a ako mnoho austrlskych zvierat patr medzi vakovce. Mlatko koaly je pri naroden menie ako 2 centimetre a zostva u mamky vo vaku 5-6 mesiacov. Koala znamen "nepije" v
domorodom jazyku. Koaly skutone zvyajne nepij, pretoe vetku potrebn vodu dostan z lstia, ale ak s horavy zvykn sa napi.
Podiarkni as viet, v ktorch sa hovor, preo koala ije iba v Austrlii a preo zvyajne nepije vodu.
Sprvna odpove
... sa ivia vlune eukalyptovmi listami a urit druhy eukalyptov /viac ako 200 druhov/ rast len v Austrlii.
... vetku potrebn vodu dostan z lstia...
SJ.3.1.4. ta a rozumie zloit nepsan zloky textu: zloit legendy, tabuky, diagramy a grafikony
loha
Vimni si as cestovnho poriadku na novosadskej autobusovej stanici. (Skratky PD - pracovn de, PDS - pracovn de, sobota, PDSN - pracovn de, sobota, nedea, SN - sobota, nedea) Je sobota
a 8 hodn rno. iaci zo Starej Pazovy a Lugu s v Novom Sade a maj sa dosta do Kulpna na sa zo sloveniny. Sa sa zana o desiatej a vtanie host o pol desiatej. Vytaj z cestovnho
poriadku:
a) as odchodu autobusu, ktorm sa dostan naas do Kulpna. _____________

b) as prchodu toho autobusu do Kulpna. _____________
c) Na ktorom nstupiti nastpia do autobusu. _____________
d) Ako dlho bud aka na stanici. _____________
as odchodu Linka as prchodu Nstupite De
Nov Sad
615 B. Petrovec 650 7 PDS
Kulpn
Nov Sad
Kulpn
Nov Sad
820 B. Petrovec 855 12 PD
Kulpn
Nov Sad
845 B. Petrovec 920 7 SN
Kulpn
Nov Sad
Kulpn
Nov Sad
1210 B. Petrovec 1245 12 PDSN
Kulpn
Sprvna odpove
a) as odchodu autobusu, ktorm sa dostan naas do Kulpna. ____845_____

b) as prchodu autobusu do Kulpna. _____920_________
c) Na ktorom nstupiti nastpia do autobusu. __________7___________
d) Ako dlho bud aka na stanici. ______45 min_________
SJ.3.2.1. usporadva text do sprvnych celkov/odsekov, uruje vhodn nzov textu ako celku a jednotlivch ast
loha
Pozorne pretaj text. Ur vhodn nzov kadej asti textu poda obsahu tak, e psmen pred nzvami, ktor s pod textom nape na zodpovedajce miesto.
1. Dnsko le na severozpade Eurpy na sever od Nemecka. Patr medzi kandinvske krajiny. K Dnsku patria aj Faersk ostrovy a Grnsko. Dnsko m prstup k Severnmu i Baltickmu moru.
____________
2. Celkov rozloha Dnska je 43 069 kilometrov tvorcovch. Rozloha Grnska, najvieho ostrova na svete, je neuveritench 2 175 600 kilometrov tvorcovch a rozloha Faerskch ostrovov je len 1
400 kilometrov tvorcovch. _____________
3. Poda poslednho stania udu v Dnsku ije pribline 5,2 mil. obyvateov, z toho vye 70 percent v mestch. V Grnsku ije 53 tisc obyvateov a na Faerskch ostrovoch asi 46-tisc obyvateov.
__________
4. Koda (Kopenhagen) s takmer 1,5 milinmi obyvateov je hlavn mesto Dnska a zrove aj najvie mesto tejto krajiny. Le na dvoch ostrovoch - Sjaelland a Amager - vo vchodnej asti
Dnskeho krovstva. Je sdlom krovskej rodiny. __________
5. Osdlenie Dnska sa datuje u od 10. storoia pred nam letopotom. Vvoj kultry v podobe prvho hlskovho psma sa dokladuje poas trvania doby eleznej. Vraznm posunom vpred mono
nazva obdobie od 6. storoia pred nam letopotom, odkedy zaali vznika krovstv. Dnsko je pravdepodobne najdlhie trvajce krovstvo na svete. ________
a) Obyvatestvo
b) Hlavn mesto
c) Rozloha
d) Zemepisn poloha
e) Histria
Sprvna odpove
1. d)
2. c)
3. a)
4. b)
5. e)
SJ.3.2.2. zostavuje argumentovan text

loha
Hrdina knihy Zbojncka mlados, Jergu, vedel by vemi odvny a dokzal riskova aj vlastn ivot. V ktorej asti ryvku ho takto charakterizoval spisovate? Podiarkni vety, ktor to potvrdzuj.
Z druhej strany kanla, na drevench schodkoch, podmvanch vodou, zahorekovalo mal dievatko. Chytalo sa za tvr, krialo, nahbalo sa nad vodou. Pred chvou stl pri nej tun mal chlapek so
zelenou zsterkou. Teraz ho u tam nebolo. Jergu ibol oami dolu kanlom. Zdalo sa mu, e vid mal rku vynori sa z vody. aleko od schodkov. Len na chvku. Rka zmizla, viac sa neukzala.
Jergu sa rozbehol okrajom kanla, pokia mu najbli dom nezahatal cestu. Nectil zeme pod nohami. Najskr letel ako vtk. Bez rozmyslu, slepo, ivelne. alekm skokom vihol do kanla, ponoril sa,
vyvihol celou silou. Predhal plvajce drevo a smeti. S jedinou mylienkou: zazrie v mtnej vode zelen zsterku. Chvatn ju mocne, na breh vytiahnu...
Sprvna odpove
Jergu sa rozbehol okrajom kanla, pokia mu najbli dom nezahatal cestu. Nectil zeme pod nohami. Najskr letel ako vtk. Bez rozmyslu, slepo, ivelne. alekm skokom vihol do kanla, ponoril sa,
vyvihol celou silou. Predhal plvajce drevo a smeti. S jedinou mylienkou: zazrie v mtnej vode zelen zsterku. Chvatn ju mocne, na breh vytiahnu...
SJ.3.2.3. pe slohov prce o knihe, filme, divadelnom predstaven, reporti a debate
loha
Mda je jav, ktor sa vzahuje nierlen na odev, ale aj na in druhy vrobkov. Nap debatu na tmu LOHA MDY V SASNOM SVETE. Prihliadaj na to, e sa debata zana konfrontciou nzorov
alebo podozrenm, pokrauje uvdzanm argumentov a kon sa zverom.
Sprvna odpove
SJ.3.2.4. pe resum dlhieho alebo zloitejieho textu
loha
Pozorne si pretaj text zverejnen v Hlase udu 05.06.2010:
Jubilejn 20. republikov sa iackych a mldenckych chrov a orchestrov bola v Zreanine od 21. do 23. mja. Organiztorom bolo zdruenie hudobnch a baletnch pedaggov Srbska a hostite
Kultrne stredisko Zreanin.
Pre predstaviteov zkladnch kl so slovenskou vyuovacou reou toto bola mimoriadne spen sa. Alebo presnejie povedan dkaz mimoriadne svedomitej prce naich hudobnch pedaggov
so svojimi iakmi. Dkazom je kopa prvch a druhch cien. Tak kad sa osvedil vo svojej kategrii (niie a vyie ronky Z, tzv. "mal koly" - do 300 iakov, vie koly...) tohto roku excelovali
Selenania, Petrovania, Kovaiania i Padinania. Ke ide o sa orchestrov, iacky orchester Z Jna Kollra v Seleni Zvoneky pod vednm svojho profesora hudobnej kultry PaedDr. Juraja
Sdiho zskal 1. miesto, orchester Z marala Tita v Padine pod taktovkou Pavla Toma ml. obsadil 2. miesto, rovnako aj orchester Z Mladch pokolen v Kovaici pod taktovkou Pavla Toma st.
Nae chry boli v ostrej konkurencii tie spen. Vo svojej kategrii prv miesto, teda v psme zlatej plakety sa umiestnili chry Z Jna ajaka v Bskom Petrovci so svojou profesorkou Marienou
Stankoviovou Krivkovou a Z marala Tita v Padine, ktor viedol profesor Pavel Tom st.
Verme, e tieto vnimon spechy bud podnetom iakom a ich pedaggom vytrva v tejto hevnatej prci, ktor, ha, nezostva nepovimnut a nedocenen.
a) Vyp men slovenskch kl uvedench v texte a ich spechy.

_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
b) Uveden text je:
1) sprva
2) pozvnka
3) plagt
4) oznmenie
Zakrkuj sprvnu odpove.
Sprvna odpove
a) Z Jna Kollra v Seleni - 1. miesto - orchester

Z marala Tita v Padine - 2. miesto - orchester a 1. miesto chr
Z Mladch pokolen v Kovaici - 2. miesto - orchester
Z Jna ajaka v Bskom Petrovci - 1. miesto - chr
b) 1) sprva
SJ.3.2.5. pozn a dsledne uplatuje pravopisn normy
loha
Podiarkni z danch dvoch slov jedno, aby boli vety napsan sprvne.
a) Vtom/V tom dome u dvno nikto nebva.

b) Vtom/V tom priiel al zkaznk.
c) Pricestoval na krtko/nakrtko.
d) Miko bol ostrihan na krtko/nakrtko.
Sprvna odpove
a) Vtom/ V tom dome u dvno nikto nebva.

b) Vtom/V tom priiel al zkaznk.
c) Pricestoval na krtko/ nakrtko.
d) Miko bol ostrihan na krtko/ nakrtko.
SYNTAX
SJ.3.3.1. sprvne pe domce slov, v ktorch je po obojakej spoluhlske i/
loha
V ktorej monosti s vetky slov napsan sprvne?

a) deti robili krik, cesto vykislo, zajac je v krku, pln mysa, vydie
b) deti robili krik, cesto vykyslo, zajac je v krku, pln misa, vidie
c) deti robyli krik, cesto vykyslo, zajac je v krku, pln mysa, vidie
d) deti robili kryk, cesto vykyslo, zajac je v krku, pln misa, vydie
Sprvna odpove
b) deti robili krik, cesto vykyslo, zajac je v krku, pln misa, vidie
SJ.3.3.2. sprvne pe i/y, / po obojakch spoluhlskach vo vntri slova a v koncovkch
loha
Dopl chbajce i/y, / v slovch a slovnch spojeniach.
v modernom b_te, prib_t na mr, nabrsen p_la, dob_ja palicou, v_jem veniec, z_va przdnotou, prep_chnut lopta, potrestan p_cha, poranen p_sk, p_skav hlas, pes zav_ja, v_r (sova), vodn
v_r, m_ (vetci), m_ (mne), v_siaca lampa, v_behol z domu, m_lka, M_lka, poz_va niekoho, s_iaca para, s_piaca para, b_ (existova), dob_va uhlie.
Sprvna odpove
.. byte, pribit .., .. pla, dobja .., vijem .., zva .., prepichnut .., .. pcha, ... pysk, piskav ..., ... zavja, vr ..., ... vr, my ..., mi ..., visiaca ..., vybehol ..., mlka, Milka, pozva ..., syiaca. ..., sipiaca ...,
by ..., dobva ...
SJ.3.3.3. vie rozdeova viacslabin slov na konci riadka
loha
V ktorej monosti s vetky slov sprvne rozdelen? Zakrkuj psmeno pred tou monosou.
A po-skr-va-n, ta-jom-nej, chv-o-ku
B posk-r-va-n, ta-jo-mnej, chv-o-ku
C posk-r-va-n, taj-om-nej, ch-v-o-ku
D poskr-va-n, ta-j-om-nej, ch-v-o--ku
Sprvna odpove
A. po-skr-va-n, ta-jom-nej, chv-o-ku
SJ.3.3.4. sprvne vyslovuje a pe slov, v ktorch dochdza k spodobovaniu spoluhlsok na konci slova pri splvavej vslovnosti a pred pauzou
loha
Vo vetch podiarkni slov, v ktorch dochdza k spodobovaniu:

1. Pes a maka sa hrali.
2. Pred kolou bolo runo.
3. Mira prila s bratom.
4. Vr mi knihu!
Sprvna odpove
1. pes
2. pred
3. s (bratom)
4.vr
SJ.3.3.6. pozn vnimky z rytmickho krtenia na zklade preberanho uiva v morfolgii
loha
Podiarkni slov, v ktorch neplat rytmick zkon.
nzky, tretkrt, sci, koht, nmietka, vysok
Sprvna odpove
tretkrt, koht, nmietka
SJ.3.3.7. sklouje pomnon podstatn men, zdomcnen slov cudzieho pvodu, sklouje neivotn podst. m. mu. r. zakonen na -l, -r
loha
Uveden podstatn men daj do urenho pdu.
a) pca (genitv) ___________________

b) gymnzium (genitv j. .) ___________
c) vrus (genitv j. .) _________________
d) tanier (lokl j. .) _________________
e) kanl (lokl j. .) __________________
Sprvna odpove
a) pc
b) gymnzia
c) vrusu
d) tanieri
e) kanli
SJ.3.3.8. rozoznva cudzie nesklonn podstatn men jednotlivo aj v texte

loha
Pozorne pretaj uveden vety. Podiarkni v nich cudzie nesklonn podstatn men.
a) To ho povzbudilo, lebo sa prebojoval a do finle.

b) Po bezglovom derby sme odchdzali pln energie.
c) Pred safari som Petrovi tvrdil, e konene uvid raloka.
d) asopis Historick revue obsahuje zaujmav lnky.
Sprvna odpove
a) finle
b) derby
c) safari
d) revue
SJ.3.3.9. pozn vnimky z rytmickho krtenia pri skloovan podstatnch a prdavnch mien (vzor pv: vt, koht; vzor dla: G pl. bsn, vzor vysvedenie: N a I sg. a pl. prtie)
loha
Uveden podstatn a prdavn men daj do urenho pdu a nap na iaru.
a) prtie (intrumentl) ______________

b) lstie (lokl j. .) ____________
c) piese (genitv m. .) _______________
d) vt spev (genitv j. .) _____________
Sprvna odpove
a) prtm
b) lst
c) piesn
d) vtieho spevu
SJ.3.3.10. sprvne tvor vzahov a privlastovacie prdavn men z vlastnch podstatnch mien
loha
V ktorej z monost je sprvne uveden druh a gramatick kategrie zvraznenho prdavnho mena v nasledujcom texte? (Sprvnu odpove zakrkuj.)
Vsledky prieskumu ovldania cudzch jazykov vyvolali v Eurpskej nii vek rozruch.
a) vzahov prdavn meno, ensk rod, jednotn slo, lokl, vzor pekn
b) vzahov prdavn meno, ensk rod, jednotn slo, genitv, vzor cudz
c) privlastovacie prdavn meno, ensk rod, jednotn slo, datv, vzor pekn
d) akostn prdavn meno, ensk rod, mnon slo, akuzatv, vzor pekn
Sprvna odpove
b) vzahov prdavn meno, ensk rod, jednotn slo, lokl, vzor pekn
SJ.3.3.11. sprvne pouva privlastovacie zmeno svoj, pozn nesklonnos privlastovacch zmen jeho, jej, ich
loha
A. Podiarkni jedno z uvedench dvoch privlastovacch zmen v druhej vete, aby bola veta sprvna.
U susedov je pekn zhrada. Susedia s pyn na ich/svoju zhradu.
B. Nap genitv, datv a intrumentl jednotnho sla spojenia slov jeho sestra.
G ____________________
D ____________________
I _____________________
Sprvna odpove
A. svoju
B. G - jeho sestry
D - jeho sestre
I - jeho sestrou
SJ.3.3.12. pozn nesklonnos skupinovch sloviek, sprvne pe jednoduch a zloen tvary zkladnch a radovch sloviek slovom a slicou
loha
Nap slovom slovky:
a) Kniha je rozdelen do (8) kapitol. ________________
b) loha je na (27.) strane. ________________________
c) Doil sa a (90) rokov. _________________________
d) Vybrala z taky (2) novch iat. _________________
Sprvna odpove
a) smich
b) dvadsiatej siedmej
c) devdesiat
d) dvoje
SJ.3.3.13. pozn neplnovznamov sloves, ich funkciu vo vete
loha
A. Zakrkuj psmeno pred tou vetou, v ktorej je neplnovznamov sloveso, a nap, ak m funkciu v tej vete.
a) Vari si to sm nevedel?
b) Text ste napsali o deviatej.
c) Stojm pred vnym rozhodnutm.
d) Susedov dom je vysok.
B. Funkcia vo vete: ______________________________
Sprvna odpove
A. d) Susedov dom je vysok.
B. Funkcia vo vete: as mennho prsudku. (Uznva sa aj odpove - as slovesno mennho prsudku)
SJ.3.3.14. vie rozozna druhy uritch a neuritch slovesnch tvarov
loha
V ktorej z monost je uveden slovesn spsob a as slovesa z nasledujcej vety?
Bol by som sa teil.
a) podmieovac spsob, prtomn as
b) podmieovac spsob, minul as
c) oznamovac spsob, prtomn as
d) oznamovac spsob, budci as
Sprvna odpove
b) podmieovac spsob, minul as
SJ.3.3.15. vie odli vo vete prslovky od druhotnch predloiek a astc
loha
Pozorne pretaj uveden vety a zakrkuj psmen pred tmi vetami, v ktorch s prslovky.
a) Pozeraj dole!
b) Pad dole brehom.
c) Bolo mi dobre.
d) Dobre, nezabudnem.
e) Pr skr.
f) Je skr lt ako oranov.
Sprvna odpove
a) Pozeraj dole!
c) Bolo mi dobre.
e) Pr skr.
SJ.3.3.16. sprvne pouva predlokov spojenia
loha
K uvedenm vetm prira sprvne vysvetlenie. (Zap zodpovedajce slo na iaru.)
_____ Urobm to o hodinu.
_____ Urobm to za hodinu.
1. prca bude trva hodinu

2. prca sa uskuton o hodinu
3. prca sa zane o jednej hodine
Sprvna odpove
__2___ Urobm to o hodinu.
__1___ Urobm to za hodinu.
SJ.3.3.17. ovlda psanie iarky v svet
loha
Dop iarku v nasledujcich svetiach:
1. Ani sa nepriblioval ani sa nevzaoval.
2. Povedz mi kedy pjde do mesta a kpi t knihu.
3. Hne ako prila k nm a uloila si aty ctila sa ako doma.
4. Km si bola mal vdy si tvrdievala e bude lekrkou.

Sprvna odpove
1. Ani sa nepriblioval, ani sa nevzaoval.
2. Povedz mi, kedy pjde do mesta a kpi t knihu.
3. Hne ako prila k nm a uloila si aty, ctila sa ako doma
4. Km si bola mal, vdy si tvrdievala, e bude lekrkou.
SJ.3.3.18. vie odli astice od prsloviek a druhotnch predloiek
loha
Pozorne pretaj uveden vety a zakrkuj psmen pred tmi vetami, v ktorch s astice.
a) Doslova sa triasol od strachu.

b) Text treba odpsa doslova.
c) Jeho hlas znel vne.
d) Vne, otec o tom hovoril.
Sprvna odpove
b) Doslova sa triasol od strachu.

d) Vne, otec o tom hovoril.
SJ.3.3.19. tvor prklady na vetn sklad
loha
Z uvedench slov utvor vetn sklady.
zoity, na, a, knihy, stole, leali
a) 1 prisudzovac sklad _____________________

b) 1 urovac sklad _______________________
c) 1 priraovac sklad _____________________
Sprvna odpove
a) zoity a knihy leali (zoity leali, knihy leali)

b) leali na stole
c) zoity a knihy
SJ.3.3.20. pozn zklady interpunkcie pri psan priraovacieho a podraovacieho svetia
loha
V ktorej monosti v danom podraovacom svet je sprvne napsan iarka?
a) Pred stajou z ktorej vyiel, boli tyri koat javory.

b) Pred stajou, z ktorej vyiel boli tyri koat javory.
c) Pred stajou, z ktorej vyiel, boli tyri koat javory.
d) Pred stajou z, ktorej vyiel, boli tyri koat javory.
Sprvna odpove
c) Pred stajou, z ktorej vyiel, boli tyri koat javory.
SJ.3.3.21. uruje poet viet v zloenom svet s odlenm hlavnch a vedajch viet; ovlda zklady interpunkcie pri psan zloenho svetia
loha
Pozorne pretaj uveden zloen svetia.
1. Betnov stpiky sa vydrobili a vyliezla hrdzav kostra, chvostky poodpadvali, schodky na schoditiach sadli a iastone sa poprelamovali.
2. Ke starec schdzal po vytrbench schodoch, zakadm preklnal stavitea, ktor chcel ma schodite vekolep a nedal na zbradlie.
A. Dopl vynechan slov do nasledujcej vety.

Prv svetie je utvoren z __________ viet a druh zo _______ viet.
B. Prv dve vety v druhom svet tvoria podraovacie svetie s vedajou vetou:
a) prslovkovou miestnou
b) prslovkovou asovou
c) prslovkovou spsobovou
d) prslovkovou prinnou
Sprvna odpove
A. Prv svetie je utvoren z piatich viet a druh zo tyroch viet.

B. b) prslovkovou asovou
SJ.3.3.22. rozoznva rzne druhy slov v texte a samostatne uvdza prklady
loha
Uveden slov zap do tabuky poda dobovho vskytu.

dere, zbojnk, apatieka (lekre), knihova (kninica), programtor, sponzor
Historizmy
Archaizmy
Neologizmy
Sprvna odpove
Historizmy dere zbojnk
Archaizmy apatieka knihova
Neologizmy programtor sponzor
SJ.3.3.23. ovlda bezprponov tvorenie slov (podstatnch mien od predponovch slovies), tvorenie slov s opanm/protikladnm vznamom predponami ne-, bez-, tvorenie prsloviek
spsobu od akostnch prdavnch mien, tvorenie skratiek, skratkovch slov, znaiek
loha
K uvedenm slovm utvor slov s opanm vznamom (pri tvorbe slov me poui aj predpony):
plnovznamov __________________
vznamn ______________________
vek - _________________________
smutn _________________________
Sprvna odpove
plnovznamov - neplnovznamov
vznamn - bezvznamn
vek - mal
smutn - vesel
SJ.3.3.24. vie vysvetli lexiklny vznam a uvies prklady na homonym, synonym, antonym (opozit)
loha
A. Zakrkuj psmeno pred sprvnou odpoveou.
Slov, ktor rovnako znej, ale pomenvaj rozdielne javy, sa nazvaj:
a) synonym
b) homonym
c) antonym
d) jednovznamov slov
B. Uve dva vznamy slova elo ako homonym.
a) _______________________________
b) _______________________________
Sprvna odpove
A. b) homonym
B. predn as hlavy nad oami; predn, frontlna as nieoho; vedce, popredn miesto, postavenie; hudobn nstroj
SJ.3.3.25. vie uvies prklady a vysvetli obsah nepriameho pomenovania: metafory, metonymie a personifikcie
loha
A. m je slovn spojenie tam Tajovskho?
a) personifikcia
b) prirovnanie
c) metonymia
d) iadna z uvedench monost
B. Vysvetli vznam spojenia recituje Rfusa.
___________________________________________
Sprvna odpove
A. c) metonymia
B. Recituje bse, ktor napsal Milan Rfus.
SJ.3.3.26. pozn funkciu jednotlivch jazykovednch prruiek a vie si vybra a pouva vhodn jazykovedn prruku; vie uvies prklady na jednotliv typy slovnkov
loha
A. Slovn zsoba slovenskho jazyka je spracovan:
1. v slovnku cudzch slov

2. v slovnkoch slovenskho jazyka
3. vo frazeologickom slovnku
4. v slovensko-nemeckom slovnku
B. Vznam prevzatho (cudzieho) slova zisujeme v:
1. vo frazeologickom slovnku
2. v slovnku cudzch slov
3. v synonymickom slovnku
4. v pravidlch pravopisu
Sprvna odpove
A. 2. v slovnkoch slovenskho jazyka

B. 2. v slovnku cudzch slov
SJ.3.3.27. vie vysvetli lexiklny vznam ustlench slovnch spojen - prslov, porekadiel, pranostk a prirovnan v danom texte na zklade kontextu alebo pomocou slovnkov
loha
Vysvetli vznam porekadiel, prslov a pranostk (me poui aj slovnk):
a) Komu sa nelen, tomu sa zelen.__________________________________________________________

_____________________________________________________________________________________
b) Ak svieti slnko na Hromnice, hojnos ita a penice. _________________________________________
_____________________________________________________________________________________
c) Ako do hory vol, tak sa ti z hory ozva. __________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
Sprvna odpove
a) Kto usilovne pracuje, dosahuje aj dobr vsledky. Kto rob, ten aj m.

b) Ak je na Hromnice (2. februra) pekn poasie, bude rodn rok.
c) i ty rob inm, tak sa ti vracia nasp.
4. LITERATRA
SJ.3.4.2. vie uvies nzov diela, autora, literrny druh a ner na zklade ryvku, literrnych postv, motvov
loha
Dopl chbajce daje
Dielo Autor Postava Lit. druh Lit. ner
Frantiek Marek
1. romn
Heko Habda
Adam
2. Rysav jalovica epika
Krt
Sprvna odpove
Dielo Autor Postava Lit. druh Lit. ner
Frantiek Marek
1. erven vno epika romn
Heko Habda
Martin Adam
2. Rysav jalovica epika poviedka
Kukun Krt
SJ.3.4.3. vie vysvetli rozdiel medzi novelou a romnom, romnom a poviedkou (poviedkou a rozprvkou)
loha
Pozorne pretaj uveden texty a pri kadom zakrkuj sprvnu odpove.
A. Epick dielo, ktor m krtky a stredn rozsah, vystupuje v om mlo postv, rozprvanie sa sstreuje len na jeden ptav prbeh, bez opisnch a alch dejovch zloiek a asto sa kon
vraznm a prekvapujcim zverom je:
a) poviedka b) rozprvka c) novella d) romn
B. Vek epick dielo - v om autor zobrazuje irok a zloit sek ivota, dej sa obyajne odohrva v dlhom asovom rozpt, m vek rozsah a zloit kompozciu; okrem hlavnch postv,
prostrednctvom ktorch sledujeme hlavn dejov lniu, vystupuje tu aj mnoho vedajch postv, ktor dotvraj vedajie dejov lnie, ie epizdy.
Toto epick dielo je:
a) novella b) rozprvka c) poviedka d) romn
C. Menie epick dielo - opisuje len jednu udalos a predchdzajce a nasledovn udalosti sa spomnaj len mimochodom; dej m jednoduch a vystupuje v om mlo postv; hlavnou postavou je
obyajn lovek, ktor je opsan v krtkom asovom seku; kompozcia tohto diela znamen vytvranie jednho celku z mench ast.
Toto epick dielo je:
a) novella b) rozprvka c) poviedka d) romn
Sprvna odpove
A. c) novela
B. d) romn
C. c) poviedka
SJ.3.4.4. doke charakterizova jednotliv postavy (kladn, zporn) z itateskho hadiska a svoje tvrdenie podloi argumentmi
loha
Pozorne pretajte text z poviedky apkovci a vimnite si podiarknut skupiny slov a vety.
Nechce Iu nik, lebo sa vyvyuje nad vetky druh. Je i v obecnej slube: je babicou. Bola na kurze v Sobote zo dva mesiace a odvtedy dr sa nad druh povene, akoby bola nie zo sedliackeho, ale
z panskho rodu. Ni sa jej odvtedy nepi v dome, s nim nie je spokojn. Naa, majstruje a chce zrti star obyaje, odjakiva u apkov zakorenen.
(...)
Na poludnie vystpila Ia, e je chya mal, nesprac sa do nej, i iadala, aby sa postavil ete jeden dom.
"Ale vy, o by vs toko bolo, e by ste jeden druhmu na hlavch chodili - vy nedbte. Druh udia, aj o ich je pomenej, hadia sa jeden druhmu vystpi, ale vy sa potkna budete jeden do druhho,
a neuchnete sa. Vy na pia od nosa nevidte, nehodnci!" Z chlapov boli vtedy traja v izbe, no nedbali a neohlsili sa, akoby Ia nie im, ale ktovie komu vravela. Ani eny sa nezastarej. Len sa im
jazyky pohn...
(...)
i je toto chya? To je jama zdusen. i je to zdravo? Ve vm ja len dobre chcem. Ale vy na mdrejieho nepodbte. Ve ste tak vetci, ako v pivnici vyrasten - bez akomak farby. Ani krvi nemte
v sebe, ale mlieko ako pavci - cmar aksi. Mne i v Sobote doktori vdy vravievali, e je dobr povetrie a istota pol ivota, a tak je i porekadlo. A toko udu! Ke sa chytme, za mesiac spravme dom!"
"A o ti hne sm kr povedal, my vovedno ostaneme, ako bolo dosia. Tu po dvadsadva ud bvalo, teraz ns je len estns, a u ti je tesno!"
Veer Ia vynala si kze robi, e chlapi oraku nezapoali. Boli vetci v izbe, no nepodbali na u ani teraz. pln nedbalos a flegma lipela im na duiach.
Pokste sa nasledujce antonym priradi k apkovcom a Ili a zapte ich do tabuky:

statickos - dynamickos, minulos - budcnos, pasivita - aktivita, konzervatvnos - pokrokovos.
apkovci
Ia
Sprvna odpove
apkovci statickos minulos pasivita konzervatvnos
Ia dynamickos budcnos aktivita pokrokovos
SJ.3.4.5. vie vysvetli podstatu zpletky ako kompozinej fzy deja v znmom texte
loha
Pozorne pretajte ryvok z poviedky Toma elovskho Ako Samo Baaa takmer stretol paniu, ktor nikto nepoznal.
Potom vzal dedo dve palice, meniu dal Samkovi, viu si ponechal pre seba a zaali stri. Dedo s vnukom sa vybrali na opan konce vinohradu a udierali pritom o plechovice. Dedo: tuk-tuk-tuk po
konzervch na stpikoch a vnuk: tak-tak-tak po plechoviciach na zemi. Najprv dedo, potom vnuk, vlastne najprv vnuk, potom dedo. Tak poda zvuku v kadej chvli vedeli, kde sa ten druh nachdza.
A u to vedeli aj korce: dnes sa na hrozno nepjde.
A v jednej chvli dedovo klopanie zatchlo. Samo spozornel a naval. Zaklopal silnejie: tak-tak-tak a zasa naval. Znehybnel a ani nedchal. Ticho. Tak ticho, e v Samovi sa nhle prebudil strach,
nezadratene, ako ke nieo zaplavuje voda, ako ke kyp mlieko. Ale strach sa nepredral von, ostal mu tra v hrdle ako hra, ako zapichnut rybia kos. Samo sa predesil - stalo sa nieo dedovi?
Rozbehol sa za nm.
Rchlo, ako len vldal, prebehol hore vininou ulikou, potom sa tou istou cestou vrtil, lebo sa mu zazdalo, e dedo je na opanom konci. Napokon sa pustil krom pomedzi rvu a cel sa pritom
dokriabal. Z jednho krabanca sa mu pustila krv, ale Samo nijak boles nectil. Cel sa premenil na kpku strachu. Jedin, o ctil, bolo: dedo, kde si? Stalo sa ti nieo?
Potom zovretie v hrdle poavilo a zo Sama vybuchol pla. U ani nevedel, kde je, ani kam utek, zdalo sa mu, akoby beal na mieste, zdalo sa mu, e sa pominie, e sa prepadne...
Zrazu to vetko, ako ke zahka luskneme prstami, odniesol dedov mkk hlas:
Podstatu zpletky deja uvedenej asti z poviedky autor podal jednou z nasledujcich viet. Zakrkuj psmeno pred tou vetou.
a) Samo sa predesil - stalo sa nieo dedovi?

b) A v jednej chvli dedovo klopanie zatchlo.
c) Potom zovretie v hrdle poavilo a zo Sama vybuchol pla.
d) Tak ticho, e v Samovi sa nhle prebudil strach, ...
e) Znehybnel a ani nedchal.
Sprvna odpove
b) A v jednej chvli dedovo klopanie zatchlo.
SJ.3.4.6. vie vysvetli pojmy rm, rytmus v svislosti s umeleckou reou viazanou (v bsni a v populrnej piesni)
loha
Do tvoreka pred kadm pojmom vp poradov slo vysvetlenia toho pojmu.
ver 1. striedanie dlhch a krtkych, przvunch a neprzvunch slabk vo veri
rm 2. zloka bsne skladajca sa z dvoch alebo viacerch verov medzi sebou oddelen medzerou
rytmus 3. rytmicky usporiadan rad slov do jednho riadku, tvoriaci as bsne.
Strofa 4. zvukov zhoda alebo podobnos v zakonen dvoch alebo viacerch za sebou nasledujcich verov
Sprvna odpove
3. ver
4. rm
1. rytmus
2. strofa
SJ.3.4.7. vie vysvetli sonet ako lyrick bsnick formu
loha
Vyber sprvnu definciu sonetu a zakrkuj psmeno pred tou definciou.
a) Sonet je lyrickoreflexvny tvar skladajci sa z dvoch tvorverovch a z dvoch trojverovch strof.

b) Sonet je lyrickoepick tvar opisujci astn a spokojn ivot ud vo vidieckom prostred.
c) Sonet je lyrickoepick tvar s pochmrnym dejom a obyajne tragickm koncom.
d) Sonet je rozsiahlejia lyrick bse, ktorej cieom je oslvi nejak osobnos alebo udalos.
Sprvna odpove
a) Sonet je lyrickoreflexvny tvar skladajci sa z dvoch tvorverovch a z dvoch trojverovch strof.
SJ.3.4.8. vie vysvetli pojem rozprva v texte a vie identifikova jednotliv formy rozprvaa, vie transformova formy rozprvaa z ja-formy do on-formy a naopak
loha
Pozorne pretaj uveden ryvky z poviedok J. Tuiaka a Martina Prebudilu.
A.
Samo Zloch, najobhrenej spomedzi ns a najnemilosrdnej z nho konca dediny, aj tentoraz schmatol futbalov loptu pod pazuchu prve vtedy, ke sme to najmenej oakvali. Aby sme sa rozumeli
- t lopta nebola jeho, ale on bol z ns najzlostnej, a preto vdy mal hlavn slovo, v hre i v bitkch.
- Pome nahneva Ondria!
1. Dnes sa u priznm, e som rd pristal, no i dnes sa hanbm za t rados, e sa do vle nasmejeme na bohom hluchom kraviarovi.
B.
A naozaj to bol jeden z tch chrobkov, akch Milan doma asto vdal. 2. Starec ho oklamal a Jana ho u nechce. o robi? o len robi? Ctil, ako sa zem pod nm otvra.
Cel de presedel za bungalovom, aby nikto nevidel jeho hanbu a neastie. Neodiiel na obed, ani na pl, ani na veeru. V hlave mal iba jednu jedin mylienku: mus predsa njs toho korpina.
Mus!
Veer odiiel na to ist miesto, kde bol stretol starca. A naozaj - onedlho sa i on tam objavil.
a) Dopl uveden vetu.
V ryvku A. rozprvanie je podan v _______________ osobe a v ryvku B. rozprvanie je podan v _______________ osobe.
b) Ktorou z podiarknutch viet v ryvkoch je naznaen, e rozprva m blzky citov vzah k hrdinovi poviedky 1. alebo 2? (zakrkuj slicu)
Sprvna odpove
a) V ryvku A. rozprvanie je podan v prvej osobe a v ryvku B. rozprvanie je podan v tretej osobe.
b) 1.
SJ.3.4.9. ovlda literrnu terminolgiu, vie definova umeleck tlov prostriedky
loha
Dop na iary chbajce slov.

a) ........................ - je bsnick prostriedok, ktor vznik na zklade nejakej podobnosti. M obrazn charakter.
b) ......................... - zosobnenie, vznik prenanm udskch vlastnost na neiv veci.
c) ......................... - vznik porovnvanm dvoch vec alebo javov, ktor maj nieo spolon.
Sprvna odpove
a) metafora
b) personifikcia
c) prirovnanie
SJ.3.4.10. vie vymenova druhy dramatickch umen a uvies rozdiely medzi nimi
loha
Pozorne pretaj uveden vety.
A. Hra s vnou tematikou zobrazujca loveka v zpase s nepriateskmi silami, ktor s vak silnejie ako on, preto mus zahyn (hra sa kon tragicky) je:
a) komdia b) inohra c) tragdia d) opereta
B. S rozvojom rozhlasu sa vyvinul osobitn dramatick tvar, ktor sa mus stava na zvukovej strnke, na epickom vyrozprvan prbehu, preto sa v nich stretvame s postavou rozprvaa.
a) muzikl b) opereta c) rozhlasov hra d) televzna hra
C. Hudobno-dramatick tvar zbavnho rzu, v ktorom sa strieda hudba s hovorenm slovom je:
a) komdia b) opereta c) monodrma d) jednoaktovka
Sprvna odpove
A. c) tragdia
B. c) rozhlasov hra
C. b) opereta
Vzdelvacie tandardy na konci zkladnho vzdelvania zo slovenskho jazyka, ktor sa bud ska neznmymi lohami
SJ.2.1.4. odliuje vetky asti textu a diela (index, slovnk, bibliografick zznamy a vie ich pouva)
loha
Poda najnovch dajov je v Afrike nad 16 milinov stle zamestnanch det mladch ako desa rokov. daje Svetovej banky ukazuj, e je v Afrike medzi tisc zamestnancami 27 det, ktor pracuj
v akch podmienkach za mizern mzdu. V takom rozsahu sa pracovn sila det nevyuva ani na jednom kontinente. V zii je na tisc zamestnancov trns det, v Junej Amerike es a v Eurpe
a Spojench ttoch americkch jedno.
Vyp z textu daje, ktor hovoria o tom, koko je na ktorom kontinente medzi tisc zamestnancami det:
______________________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________________
Sprvna odpove
v Afrika je medzi tisc zamestnancami 27 det

v zii je medzi tisc zamestnancami 14 det
v Junej Amerike je medzi tisc zamestnancami 6 det
v Eurpe a Spojench ttoch americkch je medzi tisc zamestnancami 1 diea
SJ.2.1.6. odliuje podstatu od komentru, objektivitu od subjektivity a propagandy na jednoduchch prkladoch
loha
Pozorne pretaj ryvok z textu o krokodloch. V ryvku sa hovor o slanovodnom krokodlovi. Ke hovor o tomto krokodlovi, autor uvdza zkladn daje (fakty), ale na jednom mieste vsva do
vecnho textu aj svoju poznmku (komentr).
Tvojou lohou je podiarknu iba t poznmku, ktor je asou jednej vety.
Slanovodn krokodl je najv plaz na svete. Priemern vekos slanovodnho krokodla s 4 metre. Rozmnouj sa poas obdobia daov, priom samika kladie naraz a 60 koou potiahnutch
vajec. Krokodly maj vea prirodzench nepriateov, a preto sa dospelosti doije len mlo jedincov.
V Austrlii vak existuj krokodlie farmy, kde odchovvaj tiscky jedincov kvli msu - chut vborne /mne pripomnalo mso z hrude moriaka/ - a pre kou.
Slanovodn krokodl doke prei aj cel mesiace bez potravy. V obdobiach hladu je vemi letargick.
Zznam z dovolenky v Austrlii
Sprvna odpove
- chut vborne /mne pripomnalo mso z hrude moriaka/ -
SJ.3.1.3. vyleuje argumenty za a proti nieomu, odvodzuje uzvery zaloen na zloitejom texte
loha
V istom dennku v rubrike Veda a technolgia uverejnili nasledujci lnok. Pozorne ho pretaj a odpovedz na poloen otzky.
DESIATA PLANTA SLNENEJ SSTAVY?
BEZMENN VIA
Od Pluta je v pse hrubia o 700 kilometrov
V renomovanom vedeckom asopise Prroda prve uverejnili, e bolo objaven najvzdialenejie nebesk teleso slnenej sstavy, vie od Pluta. Km nedostane prav meno, m znaku UB313.
Novoobjaven teleso prvkrt spozorovali ete 31. oktbra 2004, ale sa so sprvou nenhlilo. Odpove na otzku, i je, alebo nie je okolo naej hviezdy, Slnka, desa plant, zvis od toho, odborn
nzor prijmete.
Na verejn uznanie a potvrdenie sa ak poehnanie Medzinrodnho zdruenia astronmov (IAU). ktor je jedin splnomocnen posudzova a arbitrova v takchto prpadoch. Priemer zhadnho
nebeskho telesa je o takch 700 kilometrov v od priemeru Pluta a odhaduje sa, e in medzi 2859 a 3094 kilometrami. Ota sa okolo Slnka orbitou, ktor je a 97-krt vzdialenejia od zemskej
orbity a je zlokou Kuperovho psma pozostvajceho z adovch zvykov, utvorench po vzniku slnenej sstavy.
Patr k planetrnemu kdu, ale nevieme, i ide o plantu, alebo o planetoid (plantku). Astronmovia ved ostr spory okolo toho, pripomnajc nm dvne nedorozumenia ohadom toho, o pod
pojmom planta (ne)chpeme. Toti po roku 1992 bolo registrovanch viac ako tisc nebeskch telies za drhou Pluta.
In ptranie po desiatej plante trv od roku 1930. Niekokokrt bolo zverejnen, e ju videli, a potom to popierali. Vlani bola objaven aj Sedna, nebesk teleso asi o tvrtinu menie od Pluta, o pre
niektorch astronmov bolo dkazom, e ide o plantu. Predsa previl nzor, e iadne teleso menie od deviatej planty (Pluta) nemono povaova za plantu.
Lene ete vdy nie je zisten, i je vekos nebeskho telesa postaujce kritrium na to, aby sme ho vyhlsili za plantu.
Astronm Michael Brown z Kalifornskho stavu pre technolgiu (USA), ktor objavil UB313, sa vnivo zasadzuje za to, aby novoobjaven teleso bolo vyhlsen za plantu. Hoci donedvna tento
status popieral dokonca Plutu, odrazu vol na vetky strany: "Desiata planta!"
Odpovedz, preo je v ndnzve textu napsan otznik. Zakrkuj psmeno pred sprvnou odpoveou.
a) Lebo Medzinrodn zdruenie astronmov a teraz m rozhodn, ako sa bude menova UB313
b) Lebo UB313 je z Kuperovho psma, ktor vzniklo poas formovanie slnenej sstavy.
c) Lebo Medzinrodn zdruenie astronmov a teraz m rozhodn, i je UB313 planta alebo planetoid.
Lebo vlani bola objaven aj Sedna.
Sprvna odpove
c) Lebo Medzinrodn zdruenie astronmov a teraz m rozhodn, i je UB313 planta alebo planetoid.
SJ.3.3.5. uruje slovn druh v jednoduchej vete ako vetn len
loha
Dopl tabuku.
Slovn druh Vetn len
Hlas
slvika
sa ozval
z lesa.
Sprvna odpove
Slovn druh Vetn len
Hlas podstatn meno podmet
slvika podstatn meno nezhodn prvlastok
sa ozval zvratn zmeno + sloveso prsudok
z lesa. predloka + podstatn meno prslovkov urenie miesta
SJ.3.4.1. vie uri zkladn prvky literrnych druhov a nrov v uritom texte
loha
Pozorne pretaj uveden texty a kad z nich zara do literrneho druhu a literrneho nru.
A. Osol sa skamartil s lkou a spolu si vyli na lov. Do cesty sa im priplietol lev. Lka videla, e je s nimi zle, a preto podila k levovi a zaruila sa mu, e mu pome dosta osla, ak jej ni nesprav.
Ke jej lev sbil, e jej neubli, odviedla osla k pasci a sotila ho do nej. A lev vidiac, e mu osol u neme ujs, zdrapil najprv lku a potom sa pobral za oslom.
Pouenie: Tak sa aj mnoh udia stvaj obeou kladov, ktor strojili svojim blnym.
B.
Stretol som dieva, ke raz snehom vialo,

ulicou ilo - mesiac ticho iaril,
no moje srdce jej sa pousmialo,
ke som sa zrazu pri nej pozastavil.
Ja razom slovom, hadiac v ok hav:

- kame a biele vloky vyvbili? -
A zajtra na u tu som nedokave
pod stromom akal, kde sme astie snili...
A prila smel. Rku ponkla mi,

ulicou przdnou bldili sme sami,
len rados biela, o padala z neba,
len vloky biele a epoty devy

tu v mojom srdci prebdzali spevy
jemn a ist ako striedky chleba.
Literrny druh Literrny ner
A.
B.
Sprvna odpove
Literrny druh Literrny ner
A. epika bjka
B. lyrika sonet
Vzdelvacie tandardy pre koniec povinnho vzdelvania z matematiky s lohami

.1.1.1. iak vie preta a zapsa rzne druhy sel (prirodzen, cel, racionlne).
loha
Pospjaj iarami rovnak sla tak, ako je zaat:
Rieenie
.1.1.2. iak vie previes desatinn zpis sla na zlomok a opane.
loha
Ktor z ponknutch sel sa rovn slu 0,3?
10
a)
3
b)
10
c) 1
3
d)
1
Rieenie
b)
10
.1.1.3. iak vie usporiada poda vekosti sla v tom istom zpise priom pouije obrzok, ak je to potrebn.
loha
Dan s sla:
-3,1 -12,2 0,03 0,3
) Najmenie z tchto sel je:
b) Najvie z tchto sel je:
Rieenie
) Najmenie z tchto sel je: -12,2

b) Najvie z tchto sel je: 0,3
.1.1.4. iak vie vykona jednu zkladn matematick operciu s slami toho istho zpisu pomocou obrzka, ak je to potrebn (v prpade stania a odtania zlomkov iba zlomky s
rovnakmi menovatemi); pota, naprklad 1/5 z n, kde je n dan prirodzen slo.
loha
Vypotaj a nap zodpovedajci vsledok:
a) - 6 : 2 = ________
b) - 6 - 2 = ________
c) - 6 2 = ________
d) - 6 + 2 = ________
Rieenie
a) - 6 : 2 = 3
b) - 6 - 2 = 8
c) - 6 2 = 12
d) - 6 + 2 = 4
.1.1.5. iak vie deli jednocifernm slom zo zvykom a vie, kedy je jedno slo deliten s druhm.
loha
Vypl nasledujcu tabuku tak, ako je zaat:
delenec delite zvyok
21376 10 6
123 2
237 3
128 5
Rieenie
delenec delite zvyok
21376 10 6
123 2 1
237 3 0
128 5 3
.1.1.6. iak vie poui cel sla a jednoduch vrazy s nimi pomocou vizulnych predstv.
loha
Janka m dnes narodeniny a hovor: "O tri roky budem ma 18 rokov". Koko rokov m dnes Janka?
) 12
b) 15
c) 18
d) 21
Rieenie
b) 15
.1.2.2. iak vykonva formlne opercie ktor s redukovan a zvisia od interpretcie; vie vypota mocninu danho sla, vie zkladn opercie s mocninami.
loha

Sin 21022 sa rovn:
) 25
b) 28
c) 212
d) 220
Rieenie
c) 212
loha

Hodnota mocniny 0,32 :
) 0,06
b) 0,6
c) 0,09
d) 0,9
Rieenie
c) 0,09
.1.2.1. iak vykonva formlne opercie ktor s redukovan a zvisia od interpretcie; vie riei linerne rovnice, v ktorch je neznmy iba jeden len
loha
x
Ktor slo je rieenie rovnice +2 = 8 ?
2
) 5
b) 6
c) 12
d) 20
Rieenie
c) 12
.1.2.3. iak vykonva formlne opercie ktor s redukovan a zvisia od interpretcie; vie sta, odta a nsobi jednoleny.
loha
Zjednodu nasledujce vrazy:
5a3 + 7a3 = _______
9x2 - 4x2 = _______
2b 3b2 = _______
Rieenie
5a3 + 7a3 = 12a3
9x2 - 4x2 = 5x2
2b 3b2 = 6b3
.1.2.4. iak vykonva formlne opercie ktor s redukovan a zvisia od interpretcie; vie uri hodnotu funkcie dan tabukou alebo vzorcom.
loha
Funkcia je dan vzorcom y = 2x + 1. Uri zodpovedajce hodnoty premennch x a y a vypl tabuku.
x 0 4
y 5
Rieenie
x 0 2 4
y 1 5 9
.1.3.1. iak pozn pojmy: seka, polpriamka, priamka, rovina a uhol (vma si ich modely v relnych situcich a doke ich narysova pouijc pomcky - pravtko, trojuholnk a
kruidlo; rozliuje niektor druhy uhlov a rovnoben a kolm priamky).
loha
Spoj tvar na obrzku so zodpovedajcim pojmom (nzvom).
seka

uhol

polpriamka

priamka

Rieenie
seka
uhol
polpriamka
priamka
.1.3.2. iak pozn pojmy: trojuholnk, tvoruholnk, tvorec a obdnik (vma si ich modely v relnych situcich a doke ich narysova pomocou pravtka, trojuholnka a kruidla;
iak rozliuje zkladn druhy trojuholnkov, pozn zkladn prvky trojuholnka a vie vypota obvod a plon obsah trojuholnka, tvorca a obdnika na zklade dajov, ktor s
priamo dan v lohe; vie poui Pytagorovu vetu na vpoet neznmej strany pravouhlho trojuholnka).
loha
Ak vekos podlahy prikrva koberec dky 3,5 m a rky 2 m?
Zakrkuj psmeno pred sprvnou odpoveou:
) 11 m2
b) 7 m2
c) 5,5 m2
d) 3,5 m2
Rieenie
b) 7 m2
loha
Vypotaj preponu pravouhlho trojuholnka, ktor je na obrzku.
c = _____cm
Rieenie
c = 10 cm
.1.3.3. iak pozn pojmy: kruh, krunica (vie vyleni ich zkladn prvky, vma si ich modely v relnych situcich a vie ich narysova pomocou kruidla a pravtka, vie vypota
obvod a obsah kruhu, ke je dan polomer).
loha
Ak je obvod kruhu ktorho polomer je 7 cm?
) 14 cm
b) 49 cm
c) 14 cm
d) 49 cm
Rieenie
c) 14 cm
.1.3.4. iak pozn pojmy: kocka a kvder (vma si ich modely v relnych situcich, pozn ich zkladn prvky a vie vypota ich povrch a objem).
loha
Hrana podstavy pravidelnho tvorbokho hranola je 6 cm, a vka hranola je 10 cm. Ak je povrch danho hranola?
Povrch hranola je ___________ cm2.
Rieenie
P = 2 36 cm2 + 4 60 cm2 = 312 cm2
Povrch hranola je 312 cm2.
.1.3.5. iak pozn pojmy: kue, valec, gua (vma si ich modely v relnych situcich, pozn ich zkladn prvky).
loha
Na kad valec nap slo 1, na kad kue slo 2, a na kad guu slo 3.
Rieenie
.1.3.6. iak intuitvne chpe pojem zhodnch tvarov (jeden tvar premiestni, aby sa kryl s druhm).
loha
Ktor tvar na obrzku je zhodn s tvarom A?
Zakrkuj psmeno nad sprvnou odpoveou.
a) b) c) d)
Rieenie
c)
loha
Dan je tvar F. Vyfarbi o je potrebn, aby tvar G bol zhodn (aby sa mohol kry) s tvarom F.
Rieenie
G
.1.4.1. iak vie poui zodpovedajce jednotky pre meranie dky, plochy, objemu, hmotnosti, asu a uhlov.
loha
Do przdneho polka v tabuky nap zodpovedajcu mern jednotku.
Mern slo Mern jednotka
Plon obsah jednej uebne 50
Vzdialenos medzi Belehradom a Niom 220
Hmotnos jednho jablka 120
Cestovanie lietadlom z Belehradu do Atn trv 2
Rieenie
Plon obsah jednej uebne 50 m2
Vzdialenos medzi Belehradom a Niom 220 km
Hmotnos jednho jablka 120 g
Cestovanie lietadlom z Belehradu do Atn trv 2 hodina alebo h
.1.4.2. iak vie premeni vie jednotky dky, hmotnosti a asu, na menie.
loha
Ktor asov obdobie je najdlhie?
) tri mesiace
b) 100 dn
c) 10 tdov
d) tvr roka
Rieenie
b) 100 dn
.1.4.3. iak vie poui rzne apoeny peaz.
loha
Ak 3 dvestodinrov bankovky zamen 50-dinrovmi bankovkami, koko bankoviek dostane?
Dostanem ______ bankoviek po 50 dinrov.
Rieenie
Dostanem 12 bankoviek po 50 dinrov.
.1.4.4. iak si vie zvoli pri meran zodpovedajcu mern jednotku; zaokrhli veliiny vyjadren danou mierou.
loha
Do przdneho polka vp zodpovedajcu mern jednotku: km, cm, l, kg alebo g.
Mnostvo benznu v ndri automobilu 50
Vzdialenos medzi Belehradom a Kruevcom i Novog Sada 200
Hmotnos jednej hruky 120
Priemer tenisovej loptiky 8
Hmotnos jednho psa 12
Rieenie
Mnostvo benznu v ndri automobilu 50 l
Vzdialenos medzi Belehradom a Kruevcom i Novog Sada 200 km
Hmotnos jednej hruky 120 g
Priemer tenisovej loptiky 8 cm
Hmotnos jednho psa 12 kg
.1.5.1. iak vie vyjadrova polohu objektov zoraujc ich do riadkov a stpcov; uri polohu bodu v prvom kvadrante sradnicovej sstavy ak s dan sradnice, a opane.
loha
Na obrzku je znzornen pln kina ODEON. Marek si kpil lstok v iestom rade na avej strane, sedisko slo 3.
Vyfarbi Marekovo sedisko.
Rieenie
.1.5.2. iak vie preta a pochopi daje z grafikonu, diagramu alebo z tabuky, a uri minimum a maximum zvislej veliiny.
loha
Poet slnench dn v roku, poda mesiacov, dan je diagramom.

a) Najmenej slnench dn v roku bolo v ___________
b) Najviacej slnench dn v roku bolo v ___________
Rieenie
a) Najmenej slnench dn v roku bolo v decembri.
b) Najviacej slnench dn v roku bolo v auguste.
.1.5.3. iak vie daje z tabuky znzorni grafikonom a opane.
loha
Poui tabuku spechu iakov
spech iakov na psomnej prci
znmka poet iakov

5 3
4 6
3 12
2 7
adokoni zapoat grafikon.
Rieenie
.1.5.4. iak vie uri zadan percento nejakej veliiny.
loha
Milina sa rozhodla, e si kpi tenisky ktor stoja 4 000 dinrov. Pri kpe dostala od predavaa zavu 10%. Koko dinrov vyna zava ktor Milina dostala?
Milina dostala zavu ______ dinrov.
Rieenie
Milina dostala zavu 400 dinrov.
.2.1.1. iak vie usporiada poda vekosti sla zapsan v rznych tvaroch.
loha
Dan s nasledujce sla

1 1
- 0,2 - 1,2 1 .
2 2
Ktor z danch sel je najmenie, a ktor najvie?
Najmenie slo je ________, najvie slo je _______.
Rieenie
1
Najmenie slo je -1,2, najvie slo je 1 .
2
.2.1.2. iak vie uri opan slo, recipron (prevrten) hodnotu a absoltnu hodnotu sla; vypota hodnotu jednoduchho vrazu a viacermi matematickmi operciami
rznej priority, vrtane oslobdzania od ztvoriek, s slami rovnakho zpisu.
loha
Vypotaj:
a)
=
b) 3,2 (4,3+5,7) =
Rieenie
a)
=1
b) 3,2 (4,3+5,7) = 32
loha
Dopl nasledujcu tabuku:
5 1
slo x
5
2
2
Prevrten hodnota sla x -1
5
slo opan slu x - 2
2
Rieenie
5 1
1
slo x -2 - 1 alebo
-1
2 5
2
1 1
Prevrten hodnota sla x - 5 alebo -1
2 1
5
5 1
slo opan slu x - 2 - 1
2 5
.2.1.3. iak vie uplatni zkladn pravidl delitenosti slami 2, 3, 5, 9 a dekadickmi jednotkami.
loha
Pospjaj dan sla so zodpovedajcimi vetami:
3030305
slo je deliten s 3.
3030302
slo je deliten s 2.
2020203
slo je deliten s 5.
3050503
Rieenie
.2.1.4. iak vie poui sla a seln vrazy v jednoduchch relnych situcich.
loha
Za 25 psaniek je zaplaten 750 dinrov. Psanka je o 20 dinrov drahia ako ceruzka. Koko sa za tie peniaze mohlo kpi ceruziek?
Nap cel postup.
Za 750 dinrov sa mohlo kpi ________ ceruziek.
Rieenie
750 : 25 = 30
Cena psanky je 30 dinrov.
Cena ceruzky 30 - 20 = 10 dinrov
750 : 10 = 75
Za 750 dinrov sa mohlo kpi 75 ceruziek.
.2.2.1. iak vo vykonvan matematickch operci dosiahol slun rove; vie riei linerne rovnice a sstavy linernych rovnc s dvoma neznmymi.
loha
Dan je rovnica . Jej rieenie sa nachdza medzi slami
a) -20 a -10
b) -10 a 10
c) 10 a 20
d) 20 a 30
Rieenie
c) 10 a 20
.2.2.2. iak vo vykonvan matematickch operci dosiahol slun rove; vie opercie s mocninami a vie o je druh odmocnina.
loha
Veda sprvneho tvrdenia zakrkuj slovo SPRVNE, a veda nesprvneho tvrdenia slovo NESPRVNE.
54 53 = 512 SPRVNE NESPRVNE
(23)4 = (24)3 SPRVNE NESPRVNE
35 : 34 = 3 SPRVNE NESPRVNE
SPRVNE NESPRVNE
Rieenie
54 53 = 512 SPRVNE
(23)4 = (24)3 NESPRVNE
35 : 34 = 3 NESPRVNE
SPRVNE
.2.2.3. iak vo vykonvan matematickch operci dosiahol slun rove; vie sitova a oditova mnoholeny, vie vynsobi dva dvojleny a uri druh mocninu dvojlena.
loha
1
Druh mocnina dvojlena ( m - n)2 je:
) m2 + 2mn + n2
b) m2 - mn + n2
c) m2 - mn + n2
d) m2 - n2
Rieenie
1
b) m2 - mn + n2
.2.2.4. iak vo vykonvan matematickch operci dosiahol slun rove; vie zisti zvislos medzi premennmi, pozn funkciu y = ax a vie graficky interpretova jej vlastnosti; na
tie vlastnosti nadviaza pojem priamej mernosti a uri neznmy len mery.
loha
Na jednom z danch vkresov je znzornen zvislos medzi mnostvom olova (x) a zinku (y) v zliatine, ktor obsahuje olovo a zinok v pomere 2 : 1.
Zakrkuj psmeno nad obrzkom, na ktorom je znzornen zvislos medzi olovom a zinkom v tej zliatine.
a) b) c) d)
Rieenie
c)
loha
Za 8 m ltky treba zaplati 2 400 dinrov.
a) Koko stoj 12 m takej istej ltky?
b) Koko metrov takej istej ltky sa me kpi za 750 dinrov?
) 12 m ltky stoj _______ dinrov.
b) Za 750 dinrov sa me kpi _________ metrov ltky.
Rieenie
) 12 m ltky stoj 3600 dinrov.
b) Za 750 dinrov sa me kpi 2,5 metrov ltky.
.2.2.5. iak vo vykonvan matematickch operci dosiahol slun rove; vie poui rovnice v jednoduchch slovnch lohch.
loha
Ke Peter strovil tretinu svojich spor na zaplatenie kreditu pre mobiln telefn, zostalo mu ete 800 dinrov. Ak boli Petrove spory?
Petrove spory boli _______ dinrov.
Rieenie
Petrove spory boli 1200 dinrov.
.2.3.1. iak vie uri vplnkov a doplnkov uhly, susedn (vedajie) a vrcholov uhly; vie pota s nimi ak s vyjadren celmi stupami.
loha
Uri vekos uhla , ktor je na obrzku.
= ______________
Rieenie
= 80
.2.3.2. iak vie uri vzah strn a uhlov trojuholnka, set uhlov trojuholnka a tvoruholnka a pri rieovan loh uplatni Pytagorovu vetu.
loha
Na obrzku je plachetnica. Ak je plon obsah plachty znzornenej na obrzku?
Nap cel postup.
Plon obsah plachty je ________ m2.
Rieenie
Ak je vka stoiara x, potom x2 = 132 - 52 = 169 25 = 144.
1
Vka stoiara je 12 m. Plon obsah plachty je P = 12 5 = 30 m2
2
Plon obsah plachty je 30 m2.
.2.3.3. iak vie poui vzorce pre obvod a obsah kruhu a medzikruia.
loha
Plon obsah menieho kruhu je 9cm2. Plon obsah medzikruia 16cm2.
Vypotaj polomer vieho kruhu.
Polomer vieho kruhu je ____ cm.
Rieenie
Pvk = (9 + 16 ) cm2 = 25cm2

r2 = 25cm2
r = 5 cm
Polomer vieho kruhu 5 cm.
.2.3.5. iak vie vypota povrch a objem valca, kuea a gule, ke s potrebn prvky priamo dan v lohe.
loha
Na obrzku s dva valce ktorch objemy s V1 a V2.
) V1 > V2
b) V1 < V2
c) V1 = V2
Rieenie
c) V1 = V2
.2.3.6. iak vie spozorova osovo smern tvary a uri os smernosti; poui zhodnos a jej sptos s charakteristickmi vlastnosami tvarov (napr. rovnobenos a zhodnos
strn rovnobenka).
loha
Vyfarbi polka na obrzku, tak aby sa dostal osovo smern tvar vzhadom na priamku p.
Rieenie
.2.4.1. iak vie porovna veliiny, ktor s vyjadren rznymi jednotkami na meranie dky a hmotnosti.
loha
Uiteka na tabuu napsala hmotnos tyroch predmetov.

Zakrkuj psmeno pod predmetom, ktor je naja.
1kg 20g 1,2kg 1022g 1,002kg
a) b) c) d)
Rieenie
1,2kg
b)
loha
V predajni maj tri oisten kuriatk, ktorch hmotnos je 1340 g, 1,35 kg, respektve 1 kg 290 g.
Usporiadaj tie hmotnosti poda vekosti, od najvej po najmeniu.

Odpove: ________ > _________ > ________
Rieenie
1,35 kg > 1340 g > 1kg 290 g
.2.4.2. iak vie premeni hodnoty jednej valuty do druhej pomocou zodpovedajcej mery.
loha
Maja novoron sviatky strvila v Taliansku. Cena pobytu s cestou bola 200 er.
Ak sumu Maja zaplatila v dinroch, ak v de platenia 1 euro malo hodnotu 105 dinrov?
Maja zaplatila _____________ dinrov.
Rieenie
Maja zaplatila 21 000 dinrov.
loha
Ak jedna nrska koruna m hodnotu 12,50 dinrov a jedno euro 105 dinrov, ak hodnotu m 10 er v nrskych korunch?
Nap cel postup.
10 er m hodnotu______ nrskych korn.
Rieenie
10 er je 105 10 = 1050 dinrov. 1050 : 12,5 = 84
10 er m hodnotu 84 nrske koruny.
.2.4.3. iak vie dan veliinu vyjadri priblinou hodnotou.

loha
Kvetinr m ceny kvetov z dovozu zaokrhli na najbliie cel slo. Vp nov ceny do danej tabuky.
Rastlina A B C
Nov cena
Rieenie
Rastlina A B C
Nov cena 8 9 6
.2.5.1. iak pozn sradnicov sstavu (vie uri sradnice bodov, osovo alebo stredovo smernch at.).
loha
Na zklade danch sradnc bodu A, narysuj os y Dkartovej pravouhlej sradnicovej sstavy.

Rieenie
.2.5.2. iak vie ta jednoduch diagramy a tabuky, a na zklade nich spracova daje poda jednho kritria (napr. uri aritmetick stred pre dan mnoinu dajov; porovna
hodnoty vrazu so strednou hodnotou).
loha
V danej tabuky je vzdialenos medzi jednotlivmi mestami vyjadren v kilometroch.
Belehrad
aak 144
Kragujevac 120 87
Niki 536 395 482
Ni 239 186 143 576
Nov Sad 81 225 219 616 314
Zreanin 80 224 200 616 319 50
Vzdialenos v kilometroch Belehrad aak Kragujevac Niki Ni Nov Sad Zreanin

Na zklade dajov, ktor s dan v tabuke, dopl nasledujce vety tak, aby boli sprvne.
) Vzdialenos medzi akom a Nikiom je _______ kilometrov.
b) Vzdialenos medzi Nikiom a ______________ rovnak ako aj
vzdialenos medzi Nikiom a ________________ .
Rieenie
) Vzdialenos medzi akom a Nikiom je 395 kilometrov.
b) Vzdialenos medzi Nikiom a Novm Sadom rovnak ako aj
vzdialenos medzi Nikiom a Zreaninom.
.2.5.3. iak vie spracova zozbieran daje a znzorni ich tabukou alebo graficky; vie uri medin strednch hodnt.
loha
Diagramom na obrzku znzornen je spech iakov jednho oddelenia na teste z matematiky.
) Dopl tabuku, ktor zodpoved danmu diagramu, tak ako je zaat:
spech iakov na teste z matematiky
znmka poet iakov

5
1 3
b) Vypotaj stredn znmku na teste z matematiky.
Stredn znmka na teste z matematiky je ________
Rieenie
spech iakov na teste z matematiky
znmka poet iakov
5 5
4 7
3 10
2 5
1 3
b) Stredn znmka na teste z matematiky je 3,2.
.3.1.2. iak vie vhodne pouva pojem delitenosti v problmovch situcich.
loha
Nap tri sla piatej tiscky, ktorch slica desiatok je 2, a ktor s deliten slom 9.
S to sla _______, ________, ________.
Rieenie
Napsan hociktor tri sla z mnoiny {4023, 4122, 4221, 4320, 4329, 4428, 4527, 4626, 4725, 4824, 4923}.
.3.1.3. iak vie poui sla a seln vrazy v relnych situcich.
loha
Kvetinrka rob a predva kytice. V kadej kytici s 4 rue a 3 margarty. Ak kvetinrka na kadej predanej rui zarob 35 dinrov, na kadej predanej margarte 25 dinrov a na roben kytice 60 dinrov,
koko najmenej kytc m preda, aby zarobila viac ako 1500 dinrov?
Nap cel postup.
Kvetinrka m preda najmenej _____ kytc.
Rieenie
Zrobok na jednej kytici: 4 35 + 3 25+ 60 = 140 + 75 + 60 = 275
275 5 = 1375, 275 6 = 1650 alebo 1500 : 275 = 5,45
Kvetinrka m preda najmenej 6 kytc.
.3.2.2. iak dosiahol vysok rove vo vykonvan matematickch operci so zdrazovanm vlastnost ktor sa uplatuj; vie uplatni vlastnosti mocniny a druhej odmocniny.
loha
Ak sa vie, e je 322 = 1024, vypotaj:
) = ______________
b) = _____________
c) = ______________
Rieenie
a) = 3,2
b) = 320
c) = 0,32
.3.2.3. iak dosiahol vysok rove vo vykonvan matematickch operci so zdrazovanm vlastnost ktor sa uplatuj; vie uplatni vzorce pre rozdiel druhch mocnn (rozdiel
tvorcov) a druh mocninu (tvorec) dvojlena; algebrick vrazy ikovne transformova a upravi na najjednoduch tvar.
loha
Mnoholen ( - 1)(2 + 1) - ( - 6)( + 6) sa rovn mnoholenu:
a) 2 + 35
b) 2 37
c) 2 + 35
d) 2 - 37
Rieenie
) 2 - + 35
loha
Vypotaj:
) rozdiel druhch mocnn sel 7 a 3 : ______________________________
b) druh mocninu rozdielu sel 7 a 3 : _____________________________
c) set druhch mocnn sel 7 a 3 : ______________________________
d) druh mocninu stu sel 7 a 3 : _______________________________
Rieenie
) 72 - 32 = 49 - 9 = 40
b) (7 3)2 = 42 = 16
c) 72 + 32 = 49 + 9 = 58
d) (7 + 3)2 = 102 = 100
.3.2.4. iak dosiahol vysok rove vo vykonvan matematickch operci so zdrazovanm vlastnost ktor sa uplatuj; vie rozli priamomern a nepriamomern veliiny a
vyjadri to zodpovedajcim zpisom; pozn linernu funkciu a vie graficky interpretova jej vlastnosti.
loha
Na ktorom obrzku je znzornen graf funkcie y = x + 3?

Zakrkuj psmeno nad sprvnou odpoveou.
) b) c) d)
Rieenie
c)
loha
Deviati priatelia by oistili bazn za tyri dni. Kok priatelia by im ete mali pomc, aby bazn bol oisten za tri dni?
Bazn bude oisten za tri dni, ak im pomu ete ____ priatelia.
Rieenie
9 : x = 3 : 4 alebo x : 9 = 4 : 3
x = 12
12 - 9 = 3
Bazn bude oisten za tri dni, ak im pomu ete 3 priatelia.
.3.2.5. iak dosiahol vysok rove vo vykonvan matematickch operci so zdrazovanm vlastnost ktor sa uplatuj; vie poui rovnice, nerovnice a sstavy rovnc na
rieovanie zloitejch slovnch loh.
loha
Km bola na letovan, Naa kadmu zo svojich 9 priateov poslala alebo list alebo pohadnicu. Na pohadnice kpila znmky po 10 dinrov a na listy znmky po 15 dinrov. Koko listov a koko
pohadnc Naa poslala, ak na znmky strovila spolu 110 dinrov?
Nap cel postup.
Naa poslala _________ listov a _________ pohadnice.
Rieenie
x - poet listov
y - poet pohadnc
x+y=9
10x + 15y = 110
Rieenie sstavy je x = 5 a y = 4, bezohadu na metdu, ktorou sa sstava riei.
Naa poslala 5 listov a 4 pohadnice.
.3.3.1. iak vie pota s uhlami vrtane premieania jednotiek pre meranie uhlov; dona uzvery na zklade vlastnost rovnobench a kolmch priamok, vrtane uhlov na
prieke (transverzle).
loha
Ak s priamky a a b rovnoben, uri vekos uhla .
Uhol =____
Rieenie
Uhol = 4810
.3.3.2. iak vie uplatni zkladn vlastnosti trojuholnka, tvoruholnka, rovnobenka a lichobenka, vypota ich obvody a obsahy na zklade dajov, ktor nemusia by dan
priamo vo formulcii lohy; vie ich zostroji.
loha
Koko metrov drtu je potrebn, aby sa ohradil dvor tvaru pravouhlho lichobenka ako na obrzku?
Nap cel postup.

Potrebn je _____ metrov drtu.
Rieenie
c2 = 122 + 92
c2 = 225
c = 15
O = 12 + 15 +15 + 6
O = 48 m
Potrebn je 48 metrov drtu.
.3.3.3. iak vie uri stredov a obvodov uhol, vypota obsah kruhovho vseku ako aj dku kruhovho oblka.
loha
Ak je tetiva AB zhodn s polomerom kruhu, vypotaj uhol ACB.

ABC = ____________
Rieenie
ABC = 30
loha
Kokokrt je obsah kruhovho vseku ktorho stredov uhol je 30, men od obsahu kruhu?
Men je ____ krt.
Rieenie
Men je 12-krt.
.3.3.4. iak vie vypota povrch a objem hranola a ihlana vrtane prpadov, ke potrebn prvky nie s dan priamo.
loha
Vypotaj objem pravidelnho tvorbokho ihlana ak je hrana jeho podstavy a = 10 cm, a vka bonej steny h = 13 cm.
Nap cel postup.

Objem ihlana je ________ cm3.
Rieenie
a
H2 = h2 - ( )2, H2 = 132 - 52, H2 = 169 - 25, H2 = 144, H = 12 cm
2
1 1 1
V= BH,V= a2 H, V = 100 12 , V = 400 cm3
3 3 3
Objem ihlana je 400 cm3.
.3.3.5. iak vie vypota povrch a objem valca, kuea a gule vrtane prpadov, ke potrebn prvky nie s dan priamo.
loha
Pravouhl trojuholnk s odvesnami = 9 cm, b = 12 cm, sa ota okolo odvesny b. Plon obsahy podstavy a pla vzniknutho kuea s v pomere:
a) 1 : 1
b) 3 : 4
c) 3 : 5
d) 4 : 5
Rieenie
c) 3 : 5
loha
Ak je povrch najvej monej gule ktor sa vmest do katule tvaru kocky s hranou 20 cm?
Povrch gule je ____ cm2.
Rieenie
Povrch gule je 36 cm2.
.3.3.6. iak vie uplatni zhodnos a podobnos trojuholnkov, a tak navzjom zjednoti rzne vlastnosti geometrickch tvarov.
loha
seka MN je rovnoben s sekou . Ak je MN : AB = 2 : 3, ak je pomer : M?
a) 2 : 1
b) 3 : 1
c) 3 : 2
d) 2 : 3
Rieenie
) 2 : 1
loha
Veda sprvneho tvrdenia zakrkuj slovo Sprvne, a veda nesprvneho tvrdenia slovo Nesprvne.
Kad dva rovnostrann trojuholnky s podobn Sprvne Nesprvne
Rieenie
Kad dva rovnostrann trojuholnky s podobn Nesprvne
Kad dva podobn trojuholnky maj rovnak obvody Sprvne
Dva rovnoramenn trojuholnky ktorch uhol pri hlavnom vrchole m vekos 36 s podobn Nesprvne
Vetky pravouhl trojuholnky s podobn Sprvne
.3.4.2. iak vie odhadn a zaokrhli dan daje, a pota s tak zskanmi priblinmi hodnotami; vyjadri hodnotu chyby (napr. menie ako 1 dinr, 1 cm, 1 g).
loha
Na nasledujcej mape je znzornen vzdialenos medzi mestami A a D.
Mirka a Vierka urovali koko celch kilometrov je medzi mestami A a D. Mirka urila vzdialenos medzi mestami A a D tak, e kad z uvedench vzdialenost zaokrhlila na najbliie cel slo a potom
ich stala. Vierka stala vzdialenosti na mape, a zskan vsledok zaokrhlila na najbliie cel slo.
a) Mirka dostala vie slo od Vierky.
b) Mirka a Vierka dostali rovnak sla.
c) Mirka dostala menie slo od Vierky.
Rieenie
a) Mirka dostala vie slo od Vierky.
.3.5.1. iak vie uri polohu (sradnice) bodov, ktor spaj zloitejie podmienky.
loha
V sradnicovej sstave ozna vetky body ktor s od osi x rovnako vzdialen ako bod A, a ich vzdialenos od osi y je dvakrt via ako vzdialenos bodu A od osi y.
Rieenie
loha
V tabuke s dan vzdialenosti medzi niektormi mestami v kilometroch.
km Belehrad Kragujevac Ni Nov Sad Novi Pazar Subotica Zajear
Belehrad - 115 239 82 271 178 236
Jagodina 165 42 104 217 196 319 117
Kragujevac 115 - 146 197 160 299 159
Kraljevo 192 54 152 251 106 353 193
Kruevac 192 70 91 274 167 376 132
) Ktor mesto je od Belehradu vzdialen 115 km? .......................
b) Ktor dve mest s od seba vzdialen 353 km? ...............................................
c) Ktor dve mest s od seba vzdialen menej ako 50 km? .....................................

d) Koko miest v danej tabuke je od Belehradu vzdialen viacej ako 200 km? ........
Rieenie
a) Kragujevac
b) Kraljevo a Subotica
c) agodina a Kragujevac
d) tri
.3.5.2. iak vie vysvetli diagramy a tabuky.

.3.5.3. iak vie zozbiera a spracova daje, a samostatne urobi diagram alebo tabuku; vie nakresli graf ktorm znzorn zvislos velin.
loha
Maja jazdila na bicykli 45 mint. Po prvch 10 mintach jazdy dosiahla rchlos 10 km/h. Takou rchlosou jazdila nasledujcich 20 mint, a potom zaala rovnomerne spomaova, km sa celkom
nezastavila. Dopl diagram ktor znzoruje Majinu jazdu, tak ako je zaat.
Rieenie
.3.5.4. iak vie poui percentov vpoty v zloitch situcich.
loha
Cenu knihy najprv zvili o 10%, potom znili o 10% a teraz vyna 198 dinrov. Ak bola cena knihy pred zvenm?
a) 198 dinrov
b) 200 dinrov
c) 202 dinrov
d) 196,02 dinrov
Rieenie
b) 200 dinrov
Vzdelvacie tandardy pre koniec povinnho vzdelvania z matematiky, ktor bud preverovan neznmymi lohami
M.2.3.4. iak vie o je hranol a ihlan (pojem); vie vypota ich povrch a objem, ke s potrebn prvky priamo dan v lohe.
loha
Hrana podstavy pravidelnho trojbokho ihlana, ktorho vetky hrany s rovnako dlh, je 8 cm. Ak je jeho povrch?
Nap cel postup.
Povrch ihlana je ___________ cm2
Rieenie
a2
Ps = 3 = 163 cm2
4
P = 4 Ps= a23 = 643 cm2
alebo
a2
P=4 3 = a2 3 = 643 cm2
4
Povrch ihlana je 64 3 cm2.
.2.5.4. iak vie poui percentov vpoty v jednoduchch relnych situcich (naprklad, zmena ceny nejakho tovaru o dan percento).
loha
Gordana predva zmrzlinu po cene 60 dinrov. Na kadej predanej zmrzline m zrobok 6 dinrov. Ak je jej zrobok na jednej predanej zmrzline vyjadren v percentch?
) 6 %
b) 1 %
c) 54 %
d) 10 %
Rieenie
d) 10 %
.3.1.1. iak vie uri hodnotu zloitejieho selnho vrazu.
loha
Vypotaj sin vrazov a , ak je aB= .
= _______ , B = ______ , sin A B = _______
Rieenie
2
A = 3, B = , sin A B = 2
3
.3.2.1. iak dosiahol vysok rove vo vykonvan matematickch operci so zdrazovanm vlastnost ktor sa uplatuj; vie postavi a riei linerne rovnice a nerovnice a
sstavy linernych rovnc s dvoma neznmymi.
loha
Ktor mnoina sel, znzornen na selnej osi, je rieenie nerovnice
6 - 2x
4- >4?
3

Rieenie
.3.4.1. iak vie pota s mernmi jednotkami a premeni ich, ak je to potrebn.
loha
Film sa skonil o 22 hodine 10 minte. O kokej film zaal, ak vieme e trval 115 mint?
a) o 20 hodine 55 minte
b) o 20 hodine 45 minte
c) o 20 hodine 15 minte
d) o 20 hodine 5 minte
Rieenie
c) o 20 hodine 15 minte
Program zavrnog ispita u osnovnom obrazovanju i odgoju

Cilj programa zavrnog ispita
Cilj programa zavrnog ispita u osnovnom obrazovanju i odgoju je sukladno zakonu o osnovama sustava obrazovanja i odgoja ("Slubeni glasnik RS", broj 72/09) priprema uenika za
polaganje zavrnog ispita na kraju obveznog osnovnog obrazovanja.
Struktura programa zavrnog ispita
Zavrnim ispitom procjenjuje se koliko je uenik tijekom osmogodinjega kolovanja ovladao znanjima i umijeima iz srpskog, odnosno materinskoga jezika, matematike, povijesti,
geografije, biologije, fizike i kemije. Zavrni ispit nakon zavrenog osmog razreda polau svi uenici. Zavrni ispit uenici e polagati u osnovnim kolama u kojima su zavrili osmi
razred. Uenici polau zavrni ispit pismenim rjeavanjem testova.
Na zavrnom ispitu u kolskoj 2010./2011. godini uporabom testova provjerava se znanje uenika iz predmeta srpski jezik, odnosno materinski jezik i matematika po programu
zavrnog ispita za navedenu kolsku godinu.
Uenici koji osnovno obrazovanje stjeu na jeziku nacionalne manjine umjesto srpskog imaju pravo polagati materinski jezik.
Sadraj zavrnog ispita po programima zavrnog ispita za kolsku 2011./2012., 2012./2013. i 2013./2014. godinu postupno se mijenja do kolske 2013./2014. godine, po opsegu i
strukturi, i to poveanjem broja predmeta koji se polau i poveanjem broja nepoznatih ispitnih zadataka u testovima.
Uenici koji zavrni ispit polau nakon zavretka nastavne 2011./2012. godine, taj ispit polau iz dva predmeta, i to srpski, odnosno materinski jezik i matematika, a testovi e imati
25% potpuno poznatih zadataka, prethodno objavljenih u zbirci zadataka, 25% djelomino poznatih zadataka nastalih djelominom izmjenom zadataka koji su ve objavljeni u zbirci
zadataka i 50% zadataka iji sadraji i rjeenja nisu sadrani u zbirci.
Zavrni ispit za uenike koji taj ispit polau nakon zavretka nastavne 2012./2013. godine e se sastojati od dva predmeta, i to srpskog, odnosno materinskog jezika i matematike, a
testovi zavrnog ispita e imati 25% djelomino poznatih zadataka i 75% potpuno nepoznatih zadataka.
Uenici koji zavre osmi razred u kolskoj 2013./2014. godini polau zavrni ispit uporabom testa iz predmeta srpski jezik, odnosno materinski jezik, matematika i uporabom
kombiniranog testa iz nastavnih predmeta, i to: povijesti, geografije, biologije, fizike i kemije. Testovi zavrnog ispita sastavljeni su od nepoznatih zadataka.
Zastupljenost pojedinanih predmeta u kombiniranom testu strukturirana je prema postotku zastupljenosti u nastavnom planu od petog do osmog razreda.
Prvo probno zavrno testiranje iz kombiniranog testa e se obaviti tijekom kolske 2011./2012. godine.
Drugo probno testiranje iz kombiniranog testa s potpuno nepoznatim zadatcima e se obaviti tijekom 2013. godine.
Program zavrnog ispita opisuje obrazovna postignua koja se oekuju od uenika na kraju osnovnog kolovanja.Ta postignua utemeljena su u programima za srpski, odnosno
materinski jezik i matematiku, kao i u dokumentu o standardima za kraj obveznog obrazovanja koje utvruje, sukladno Zakonu o osnovama sustava obrazovanja i odgoja, Nacionalni
prosvjetni savjet.
Obrazovni standardi za kraj obveznog obrazovanja definirani su na tri razine postignua - osnovnoj, srednjoj i naprednoj razini. Razine obrazovnih standarda opisuju zahtjeve razliite
teine, kognitivne kompleksnosti i opsega znanja, od jednostavnijih k sloenijima. Svaka sljedea razina podrazumijeva uenikovo ovladavanje znanjima i vjetinama s prethodne
razine.
Osnovnu razinu postignua ine znanja, vjetine i sposobnosti kojima je ovladalo vie od 80% uenika, srednju razinu postignua ine znanja, vjetine i sposobnosti kojima je ovladalo
50% uenika, a naprednom razinom postignua ovladalo je oko 20% najboljih uenika.
Testovi koje uenici rjeavaju na zavrnom ispitu sadre zadatke kojima se ispituje ostvarenost obrazovnih standarda s osnovne, srednje i napredne razine. Testovi su koncipirani tako
da obuhvaaju sve razine znanja i sve sadraje koji su procijenjeni kao temeljni i od bitnog znaaja za nastavak kolovanja.
Program zavrnog ispita, uz svaki standard sadri zadatke koji na konkretan nain prikazuju to se oekuje od uenika koji je ovladao odreenim standardom. Neki standardi su
ilustrirani jednim primjerom, a neki pomou vie njih.
Obrazovni standardi koji su u programu za kolsku 2010./2011. godinu oznaeni zvijezdicom ne ispituju se zadatcima koji su predvieni na zavrnom ispitu za navedenu kolsku
godinu.
Na osnovi programa zavrnog ispita u osnovnom obrazovanju i odgoju za kolsku 2010./2011. godinu, donosi se zbirka zadataka. Zadatci iz programa sastavni su dio zbirke. Testovi
koje uenici rjeavaju sastavljeni su od zadataka iz zbirke i novih zadataka koje e uenici prvi put vidjeti na testiranju. Na zavrnim testovima uenici rjeavaju 50% potpuno poznatih
zadataka, prethodno objavljenih u zbirci zadataka, 25% zadataka "djelomino poznatih" (nastaju djelominom izmjenom zadataka koji su ve objavljeni u zbirci zadataka), a 25%
potpuno nepoznatih zadataka (uenik je unaprijed upoznat to se moe ispitivati ovim zadatcima - odnosno primjerima zadataka, ali ne i zadatcima koji su ukljueni u testove). Od
ukupnog broja nepoznatih zadataka 40% zadataka je sa srednje, a 60% zadataka s napredne razine. Nepoznati zadatci vrjednuju se na isti nain kao i poznati zadatci.
Uenik na osnovi opeg uspjeha i uspjeha na zavrnom ispitu ostvaruje ukupno 100 bodova, i to najvie 60 bodova na osnovi opeg uspjeha, a na osnovi uspjeha na zavrnom ispitu
najvie 40 bodova.
Uenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polau zavrni ispit sukladno svojim motorikim i osjetilnim mogunostima, odnosno uvjetima koje zahtijeva odreena vrsta invaliditeta.
Prilagoavanje zavrnog ispita uenicima sa smetnjama u razvoju vri se prema individualnom obrazovnom planu.
Obrazovni standardi za kraj obaveznog obrazovanja iz hrvatskoga jezika s primjerima zadataka
Sljedei iskazi opisuju to uenik/uenica zna i moe na osnovnoj razini.
1. VJETINA ITANJA I RAZUMIJEVANJE PROITANOG

U podruju VJETINA ITANJA I RAZUMIJEVANJE PROITANOG uenik/uenica:
HJ.1.1.1. razumije proitani tekst
Zadatak
Pozorno proitaj ulomak iz pisma koje je slikar Vincent van Gogh uputio svome bratu i u kojem govori o jednoj svojoj slici. Potom pogledaj tri poznate slike ovog umjetnika i na crtu ispod slike o kojoj je
rije stavi znak + .
"Palo mi je neto novo na pamet i, evo skice...ovoga puta to je samo moja spavaa soba, jedino to tu boja ini sve i svojom jednostavnou daje uzvieniji stil stvarima, ona ovdje treba nagovijesti
poinak ili spavanje uope. Rijeju, pogled na sobu trebao bi odmarati mozak ili, jo bolje, matu".
(itno polje s empresima) (Umjetnikova soba u Arlesu)
__________ __________
(Irisi)
__________
Rjeenje
Umjetnikova soba u Arlesu +
HJ.1.1.2. razlikuje umjetniki i neumjetniki tekst, moe odrediti svrhu teksta: izlaganje, opisivanje, pripovijedanje, argumentaciju, propagandu
Zadatak
Proitaj sljedei tekst i zaokrui slovo ispred tonog odgovora:
Baanska se ploa tijekom jeseni izlae na prvom katu Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. Prema propozicijama o izlaganju, djelo e biti dostupno graanima deset dana. Snimanje
nije dozvoljeno.
Navedeni tekst:
a) opisuje
b) komentira
c) definira
d) obavjetava
Zaokrui slovo ispred tonog odgovora.
Rjeenje
d) obavjetava
HJ.1.1.3. prepoznaje razliite funkcionalne stilove na jednostavnim primjerima
Zadatak
Ako je tekst administrativni, iza njega napii "A", ako je publicistiki, napii "P", a ako je znanstveni, napii "Z":
a) Prijavljivanje za ovogodinju sezonu ljetnih kampova kod nas i u svijetu poelo je krajem oujka i dosad se, kako doznajemo od organizatora u udruenju "Mladih istraivaa Srbije", prijavilo ve 430
mladih volontera. Ima jo oko 1 700 slobodnih mjesta, a prijavljivanje je otvoreno do popune kampova. _______
b) Po vidu su glagoli svreni i nesvreni. Nesvreni glagoli izriu radnju koja u odreenom vremenu jo nije svrena. Svreni glagoli izriu radnju koja je u odreeneom vremenu ve svrena bilo u cjelini
bilo samo djelomino. Neki glagoli mogu biti dvovidni: svreni i nesvreni. _______
c) Poduzetnika i trina sloboda temelj su gospodarskog ustroja Republike Hrvatske. Drava osigurava svim poduzetnicima jednak pravni poloaj na tritu. Zabranjena je zlouporaba monopolskog
poloaja odreenog zakonom.
Drava potie gospodarski napredak i socijalno blagostanje graana i brine se za gospodarski razvitak svih svojih krajeva.
Prava steena ulaganjem kapitala ne mogu se umanjiti zakonom niti drugim pravnim aktom. _______
Rjeenje
a) P,
b) Z,
c) A
HJ.1.1.4. razlikuje osnovne dijelove teksta i knjige (naslov, nadnaslov, podnaslov, osnovni tekst, poglavlje, ulomak, sadraj, predgovor, pogovor); prepoznaje navod; slui se
sadrajem kako bi pronaao/la odreeni dio teksta
Zadatak
Pred tobom je dio sadraja jedne knjige. Pozorno ga pregledaj i odgovori na pitanja.
SADRAJ
Stranica
REENICA 195
GRAMATIKO USTROJSTVO REENICE 197
PREDIKAT 197
SUBJEKT 198
GLAGOLSKE DOPUNE 199
Objekt 199
Prilone oznake 200 - 206
PRIDJEVNE DOPUNE 207
IMENINE DOPUNE 208
Atribut 209 - 211
Apozicija 211 - 213
PREDIKATNI PROIRAK 214
SUBJEKTNI I PREDIKATNI SKUP 215
NEOGLAGOLJENA REENICA 216
REENICA S NEIZREENIM SUBJEKTOM 217
BESUBJEKTNA REENICA 218
REENICA S VIE ISTOVRSNIH LANOVA 219
REENICA PO PRIOPAJNOJ SVRSI 220
REENICE PO SASTAVU 221

JEDNOSTAVNA REENICA 222
SLOENA REENICA 223 - 226
NEZAVISNO SLOENA REENICA 227
Reenini niz 228
Sastavne reenice 229 - 231
Rastavne reenice 231 - 232
Suprotne reenice 232 - 235
Iskljune reenice 235 - 237
Zakljune reenice 238 - 241
a) Na kojim stranicama moe itati o prilonim oznakama?
__________________
b) Navedi broj stranice na ko joj poinje tekst o sloenim reenicama.
__________________
Rjeenje
a) 200-206 b) 223
HJ.1.1.5. pronalazi i izdvaja osnovne informacije iz teksta prema zadanim kriterijima
Zadatak
Proitaj sljedei tekst, a zatim rijei zadatak.
Doseljenje Hrvata u dananju postojbinu
Pitanje podrijetla Hrvata nije do danas posve objanjeno. O najranijoj hrvatskoj povijesti sauvano je vrlo malo povijesnih izvora na temelju kojih bi se mogli donijeti sigurni zakljuci. Stoga se u
prouavanje podrijetla Hrvata, osim povjesniara, esto ukljuuju i drugi znanstvenici - arheolozi, jezikoslovci, antropolozi i dr. - koji naoj spoznaji dodaju nove podatke. Postoji nekoliko teorija o
podrijetlu Hrvata. Ono to se sa sigurnou moe tvrditi jest da se Hrvati ubrajaju u skupinu slavenskih naroda, te da se ni danas ni u prolosti niti po jeziku niti po obiajima niti po imenima i nazivima
mjesta nisu bitno razlikovali od pripadnika ostalih slavenskih naroda.
Hrvatska su se plemena naselila na podruje dananje Hrvatske na kraju VII. i poetku VIII. stoljea. Proces doseljavanja trajao je dugo. Tijekom preseljenja Hrvatima se na putu isprijeila drava Avara,
nomadskoga naroda koji se neto ranije naselio u Podunavlju.
Kasnije je nastala predaja prema kojoj su se na elu sedam hrvatskih plemena, koja se se doselila u novu postojbinu, nalazila petorica brae i dvije sestre. Oni su, navodno, vodili svoje suplemenike od
ravnice Karpatskoga gorja i Panonske nizine do Jadranskoga mora.
Na svome su se putu prema jugu Hrvati esto sukobljavali s narodima s kojima su se susretali, napose s Avarima i Romanima, ali su ponekad i suraivali s njima.
Na putu u dananju postojbinu Hrvatima se se isprijeili:
a) Huni
b) Angli
c) Avari
d) Spartanci
Zaokrui toan odgovor.
Rjeenje
c) Avari
HJ.1.1.7. povezuje informacije i ideje iznesene u tekstu, uoava jasno iskazane odnose (vremenski slijed, sredstvo - cilj, uzrok - posljedica i sl.) i izvodi zakljuke zasnovane na
jednostavnijem tekstu
Zadatak
Pozorno proitaj navedene reenice i utvrdi njihov redoslijed, upisujui na crtu ispred svake broj 1, 2 ili 3.
___ Ukupna povrina svih jezera iznosi priblino 2 kvadratna kilometra. Oko navedene povrine otpada na dva najvea jezera: Kozjak - 81,5 ha i Proe - 68 ha.
___ Plitvika su jezera smjetena u istonoj Lici, izmeu planina Male Kapele i Like Pljeivice, a neposredno uz cestu to povezuje Zagreb i Dalmaciju. Ime se odnosi ponajprije na skupinu jezera, a u
irem smislu i na cijeli okolni kraj.
___ Neka su jezera povrinom vrlo mala i dio su razgranatih slapita, pa ni u narodu nemaju ustaljene nazive. Tijekom povijesti spominje se razliiti broj jezera. Danas se obino navodi 16 jezera.
Rjeenje
2, 3, 1
HJ.1.1.8. ita jednostavne nelinearne elemente teksta: legende, tablice, dijagrame i grafikone
Zadatak
Pred tobom je dio repertoara za prosinac zagrebakih kazalita za djecu. eli svoga mlaeg brata odvesti u kazalite 23. 12. Napii nazive triju predstava koje e toga dana biti izvedene u kazalitima:
KAZALITE MALA SCENA

Medveak 2
10000 Zagreb, tel. 01/468-3352
Radno vrijeme:
ponedjeljak, utorak, srijeda: od 8 do 16 sati
etvrtak i petak: od 8 do 18 sati
subota: od 9 do 20 sati
18. 12. u 10:30; Pria o svjetlu, Ivica imi
20. 12. u 10:30 i 13:00; Pria o svjetlu, Ivica imi
21. 12. u 9:00, 13:00 i 17:00: Rocknroll za dva mia, Ivor Martini
Zagrebako kazalite lutaka
Trg kralja Tomislava 19
10000 Zagreb, tel. +385/1 4878 444
e-mail: kazaliste.lutaka@zkl.hr
Ulaz za gledatelje: iz Ulice baruna Trenka 3
21. 12. u 10:00 i 17:00: Jeeva kuica, Branko opi
22. 12. u 9:30 i 12:00; Svaroi, Ana Tonkovi-Doleni
23. 12. u 11:00 i 13:00; Svaroi, Ana Tonkovi-Doleni
Blagajna radi utorkom i srijedom od 10:00 do 13:00,
etvrtkom i petkom od 15:00 do 18:00 te sat vremena prije poetka predstave.
Djeje kazalite "Smjeko"
Prilaz ure Deelia 76
10000 Zagreb, tel./fax.: 01/ 3704 377
e-mail: kazaliste-smjesko@inet.hr
20. 12. u 11:30 i 16:00 i 19:00; Bilo jednom slovo A, Mario Kova
21. 12. u 9:00 i 17:00: to nedostaje Djedici Mrazovskom?, L. Bittnec
22. 12. u 10:30 i 13:00; to nedostaje Djedici Mrazovskom?, L. Bittnec
23. 12. u 11:00 i 13:00; to nedostaje Djedici Mrazovskom?, L. Bittnec
Nazivi predstava su:
1. ________________________________________________
2. ________________________________________________
3. ________________________________________________
Rjeenje
1. Pria o svjetlu 2. Svaroi 3. to nedostaje Djedici Mrazovskom?
Zadatak
Pred tobom je prikaz mjesene vremenske prognoze. Pozorno pogledaj i odgovori na postavljena pitanja.
1. Kojih se datuma oekuje magla?
2. Kojih e datuma temperatura biti ispod 12 stupnjeva?
Rjeenje
1. 5. - 8., 16., 21., 27.

2. od 1. do 3.
2. PISMENO IZRAAVANJE
U podruju PISMENO IZRAAVANJE uenik/uenica:
HJ.1.2.1. zna i rabi latinino pismo
Zadatak
Napii pisanim slovima:
HRVATSKA AKADEMIJA ZNANOSTI I UMJETNOSTI
__________________________________________________________________
KNJIGA O DUNGLI
_________________________________________________________________
TRG CVIJEA
_________________________________________________________________
Rjeenje
Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti
Knjiga o dungli
Trg cvijea
HJ.1.2.2. sastavlja razumljivu, gramatiki tonu reenicu
Zadatak
Napii etiri reenice na temu:
Vrijeme velikoga odmora

U sastavu ispriaj neki dogaaj koji se dogodio u kolskom dvoritu tijekom velikoga odmora. Moe izabrati dogaaj u kojemu si sudjelovao ili onaj kojemu si svjedoio.
Odgovor e biti vrjednovan na temelju razumljivosti i gramatike tonosti.
Rjeenje
U svakoj se reenici vrjednuje razumljivost i gramatika tonost.
HJ.1.2.3. sastavlja jednostavan izlagaki, pripovjedni i opisni tekst koji moe organizirati u smislene cjeline (uvodni, sredinji i zavrni dio teksta)
Zadatak
Tvoj je zadatak napisati sastavak na temu:

U sastavu treba opisati izgled dvorita ili mjesta na kojem provodite odmor, ponaanje tvojih prijatelja te tvoje ponaanje. Kako izgleda taj isti prostor tijekom, prije ili poslije velikog odmora?
Rjeenje
Uradak e se vrjednovati ovisno o tome koliko odgovara temi te kakva je kompozicija sastavka (uvodni, sredinji i zavrni dio teksta).
Zadatak
Tvoj je zadatak napisati sastavak na temu:
U njemu objasni, tj. opii to je veliki odmor u koli. Zamisli kako treba objasniti to je veliki odmor nekome tko tek treba postati uenikom, a postavlja ti pitanja: kada?, koliko?, gdje? i to?
Rjeenje
Rad e biti vrjednovan ovisno o tomu odgovara li temi i kakva je kompozicija sastavka (uvodni, sredinji i zavrni dio teksta).
HJ.1.2.4. moe prepriati tekst
Zadatak
Tvoj zadatak je:
pozorno proitati tekst; dok ita, moe podvlaiti i obiljeavati tekst te praviti zabiljeke, to se ne e ocjenjivati;
kad zavri s itanjem, tekst prepriaj svojim rijeima.
Djetinjstvo i kolovanje Ivice Kimanovia
S krikom sira i neto kruha u torbici gegasmo mi dan na dan u seosku puku kolu. Iz kue naega susjeda maloga "kanonika", polazili su sa mnom Miho i Pero. Miho bijae prava slika i prilika svoga
oca. Malen, jak, otresit i crnomanjast djearac teko je uio, a jo manje znao. Pero je bio bjelokos kano janje, a slabuan i mekan poput kanarinca. On je lake uio od svoga brata Mihe, ali bijae
mlake, nemarne naravi. Kada ga uitelj otrim glasom upita: - Zato, Pero, danas opet ne zna lekcije? - on ni najmanje zbunjen, hladno kao da iz njega die led, odgovara: - Nijesam uio. - A zato
nijesi uio, majin sine? - Nije mi se htjelo. - Kako ti se nije htjelo? - Tako! Sanjao sam da su doli aneli po mene da me odvedu u daleku, veliku, beskrajnu livadu, punu zelenila i cvijea. Slatko me
cjelivaju i grle, te mi apu da mi ne treba nita uiti... Meni je tako ugodno, ugodno bilo... Ja o tom mislim, esto mi srce dre, pred oima tamni i neto kao da e me onaj hip zadutiti... Biva da me
netko polagano podie i vue uvis... kao da u poletjeti... Tako to... Ne mogu uiti, neu uiti. _ Sada bi uiteljev krupni glas omekao, di je bio kano i Perin. - Sjedi, sjedi, Perica moj! - On ga pogladi: - Ti
e ve drugi put nauiti. - A Perici se zarumenie jagodice na slabanim bijelim obraiima. Oice bi nepomino upirao u sliku raspetoga Isusa na stijenio kano da su mu jedva vidljive kapljice znoja
zaiskrile na zjenicama. Svi smo voljeli Pericu. Saalno, sveto, duboko neko uvstvo obuzimalo je due nae. A ja u takvim suzama vazda tajno i kradom otirah suze.
Miho obino nije znao lekcije ili je teko odgovarao i zapinjao da je uitelj iz njega vukao rijei kao duboko zabite avle iz tvrda drva... - Slabo, slabo, Miko moj! - uzmahne uitelj glavom... Slabo... - Ja
sam uio dugo, glava me jo i sad boli... - odvraa Miho okorjelo i sporo, a oi su mu neprestance uprte u zemlju. Brata Peru nije volio. esto bi ga gurnuo, bocnuo podmuklo. Ovaj mu se krotko ugibae
te ga katkad mirno opominjae: - Miho, zato si takav...
Pero je uvijek sanjario i zanosio se u neki nama nepoznati svijet. esto mu u takvu sanjarenju zatreptie une miice na smijeak. No hitro se ispravi i poozbilji. Dirne li ga tko, on se blago ogleda,
nasmijei i makne dalje sa svoja mjesta kano da e rei: - Izvoli, brate, ako ti je tijesno, ili ako sam ti na putu...
Ja sam vrlo napredovao u uenju, pisanju i raunanju. Bijah najbolji uenik, ega, dakako, sam nijesam znao. Bilo mi je nedokuivo kako da moji drugovi ovo ili ono ne shvaaju. Pogotovo alih svoje
susjede Mihu i Peru.
(ulomak iz romana U registraturi Ante Kovaia)

Rjeenje
Prihvatljiv odgovor:
Tekst se moe prepriati saeto ili opirno.
a) Ukoliko uenik saima tekst, nuno je izdvajanje glavnih dijelova teksta (informacija, ideja, zakljuaka) i povezivanje u smislenu cjelinu.
b) Ukoliko uenik prepriava tekst opirno, sastav treba sadravati glavne informacije, uz sporedne (u veoj/manjoj mjeri), tako da ine smislenu cjelinu.
Uenik u veoj mjeri prepriava svojim rijeima (npr. umjesto arhaizama, upotrebit e knjievne izraze)
Neprihvatljiv odgovor:
Tekst se moe prepriati saeto ili opirno:
a) Uenik saima tekst i ne izdvaja glavne dijelove teksta (informacije, ideje, zakljuke), niti ih povezuje u smislenu cjelinu.
b) Uenik prepriava tekst opirno, uglavnom prepisujui proitani tekst.
Napomena:
Uenik moe tumaiti/komentirati tekst koji prepriava (posebno ako prepriava opirno).
HJ.1.2.5. svoj jezik prilagoava mediju izraavanja (govoru i pismu), temi, prigodi i sl.; prepoznaje i rabi odgovarajue jezine oblike (formalni ili neformalni)
Zadatak
Zadana reenica pripada razgovornom, neformalnom stilu. Promijeni ju tako da se moe rabiti i u slubenim, formalnim situacijama.
Od staroga sam uzeo fotoaparat i fotke su ispale super.
__________________________________________________________________
Rjeenje
Uzeo sam oev fotoaparat i fotografije su ispale odlino.

Ili:
Od oca sam uzeo fotoaparat i fotografije su ispale odlino.
HJ.1.2.6. vlada osnovnim anrovima pisane komunikacije: sastavlja pismo; popunjava razliite obrasce i formulare s kojima se susree u koli i svakodnevnom ivotu
Zadatak
Vodei rauna o pravopisu, tiskanim slovima popuni rubrike u prijavnici za upis u srednju kolu. Popuni samo one rubrike koje su napisane sivom bojom.
Rjeenje
HJ.1.2.7. zna se sluiti kolskim izdanjem pravopisa
Zadatak
Pred tobom je dio sadraja Hrvatskoga kolskog pravopisa Sande Ham. Pozorno ga pregledaj i odgovori na pitanja.
Hrvatski kolski pravopis
_________________________________________________________________
priopavati, priopavam
priopenje
priopiti, priopim
pripei, pripeem
pripovijedalac
pripovijedati, pripovijedam
pripovijest
pripovijetka, pripovijedaka i pripovijetki
pripovjeda
pripovjedaica
pripovjedaki
pripovjediti, pripovjedim
pripovjedni
priprijeiti, priprijeim
priprijetiti, priprijetim
priprjeavati, priprjeavam
prirunik
prisjeanje
prisjeati se, prisjeam se

_________________________________________________________________
136
Kako glasi G mn. imenice pripovijetka? _________________________________________
Rjeenje
pripovijedaka i pripovijetki
HJ.1.2.8. primjenjuje pravopisna pravila (iz svih podruja) u jednostavnim primjerima
Zadatak
Zaokrui slovo ispred reenice koja je napisana prema pravopisnim pravilima.
a) Govorio je ne iskreno sa mnom cijelu veer.

b) U najbolje rijeenom zadatku nije bilo ne pravilnosti.
c) Plodovi koje smo ubrali nisu bili ne korisni.
d) Svi su odustali od igre ne znajui gdje sam se sakrio.
Rjeenje
d) Svi su odustali od igre ne znajui gdje sam se sakrio.
Zadatak
Napii slovima sljedee brojeve:
48
128.
500
XII.
Rjeenje
etrdeset (i) osam, sto dvadeset (i) osmi, petsto (pet stotina), dvanaesti
HJ.1.2.9. ima izgraenu jezinu toleranciju i negativan stav prema jeziku diskriminacije i govoru mrnje*
3. GRAMATIKA, LEKSIK, RAZVOJ KNJIEVNOGA JEZIKA

U potpodruju GRAMATIKA uenik/uenica:
HJ.1.3.1. zna osobine i vrste glasova; dijeli rije na slogove u jednostavnijim primjerima; primjenjuje knjievnojezina pravila vezana uz glasovne promjene
Zadatak
Zaokrui je li tvrdnja tona ili netona.
a) Treperenjem glasnica nastaju zvuni glasovi. T N
b) Svi zvuni glasovi imaju svoje bezvune parnjake. T N
c) Glasovi j, m, n, v, r, l, lj, nj zovu se zvonanici. T N
d) Pri tvorbi glasova glasnice nemaju vanu ulogu. T N
Rjeenje
a) T, b) N, c) T, d) N
Zadatak
Dopuni sledei tekst:

Jezik se biljei slovima. Slovo je pisani znak za jezini glas. Glasovi prilikom ijeg izgovora zrana struja slobodno prolazi kroz govorni kanal nazivaju se ___________________. Glasovi prilikom ijeg
izgovora zrana struja nailazi na prepreku nazivaju se ___________________.
Glasovi prilikom ijeg izgovora glasnice trepere su ______________________, a oni prilikom ijeg izgovora ne trepere su ______________________.
Rjeenje
samoglasnici/otvornici, suglasnici/zatvornici
zvuni, bezvuni
Zadatak
U kvadratie upii zvune parnjake navedenih bezvunih glasova. Ako zvuni parnjak ne postoji, upii kosu crtu:
t s h
Rjeenje
t s h
d d z /
Zadatak
Od zadanih dijelova naini rije. Pripazi na glasovne promjene:
iz- + istiti = __________________________
raz- + ljutiti = __________________________
od- + dahnuti = __________________________
raz- + iriti = __________________________
pod- + pisati = __________________________
Rjeenje
iistiti, razljutiti, odahnuti, rairiti, potpisati
Zadatak
Upii odgovarajui oblik rijei koja je u zagradi:

a) Ja vuem, a oni ne _______________ (vui).
Ti moe, a ja ne ______________ (moi).
b) U __________________ (estitka) sam poelio svom prijatelju da njegov klub ponovno zaigra u prvoj _________________ (liga).
c) Na izlobi je bilo puno _________________ (posjetitelj). Svim je tim ______________ (posetitelj) slikar posebno zahvalio.
Rjeenje
a) vuku, mogu
b) estitki (estitci), ligi
c) posjetitelja, posjetiteljima
HJ.1.3.2. uoava razliku izmeu knjievnog i neknjievnog naglaavanja *

HJ.1.3.3. odreuje mjesto reeninog naglaska u jednostavnim primjerima
Zadatak
U reenici koja je odgovor na pitanje podvuci rije na kojoj stoji reenini naglasak:
a) (- Kada je Janko doputovao?)

- Juer je doputovao.
b) (- Kome si to rekla?)
- Nisam rekla nikome.
Rjeenje
a) Juer, b) nikome
HJ.1.3.4. prepoznaje vrste riijei; zna osnovne gramatike kategorije promjenjivih rijei; primjenjuje knjievnojezina pravila vezana uz oblike rijei
Zadatak
Razvrstaj rijei prema vrsti: ljetni, igraka, na, srea, ljetovati, igrati, sretan, taj
imenice _____pridjevi______zamjenice _____glagoli______
igraka
Rjeenje
igraka ljetni na ljetovati
srea sretan taj igrati
Zadatak
U tekstu su podvueni oblici aorista. Zamijeni ih prezentom, kao to je zapoeto:
Kad ribice odoe, navali Rak Kroja na posao. Posla raie nabrati materijal potreban za riblje haljine: rijene bisere, sedef, areni sitni pijesk. A im se oni vratie, poe on praviti nova odijela niui biser
i sedef na duga vlakna like.
Za to su vrijeme ribe spremale vir za zabavu. Predveer uputie se Raku Krojau da vide to je s haljinama.
Kad ribice odu, ___________ Rak Kroja na posao. ___________ raie nabrati materijal potreban za riblje haljine: rijene bisere, sedef, areni sitni pijesk. A im __ oni ______, _________ on praviti
nova odijela niui biser i sedef na duga vlakna like.
Za to su vrijeme ribe spremale vir za zabavu. Predveer __ ______ Raku Krojau da vide to je s haljinama.
Rjeenje
navali, poalje, se vrate, pone, se upute
Zadatak
Podvuene rijei razvrstaj u zadane grupe:
Ja mislim da nema smisla pisati predgovor autobiografiji. Ako ivot ovjeji i ima neki predgovor, on je tako intimne prirode da se o njemu uope i ne pie. Ali se meni predgovorom valja opravdati to
sam poeo ovaj posao - pisanje biografije - kojim se obino bave propali politiari. I eto, toga opravdanja radi, moram ovu prvu glavu posvetiti predgovoru.
a) Imenice: _____________________________________.
b) Pridjevi: _____________________________________.
c) Zamjenice: _____________________________________.
d) Prilozi: _____________________________________.
e) Brojevi: _____________________________________.
f) Glagoli: _____________________________________.
g) Prijedlozi: _____________________________________.
h) Veznici: _____________________________________.
i) estice: _____________________________________.
Rjeenje
a) smisla, ivot, predgovorom, pisanje

b) ovjeji, intimne
c) ja, neki, ovaj, kojim, toga
d) tako, obino
e) prvu
f) mislim, pisati, moram
g) o, radi
h) ako, da, ali, i
i) ne, eto
HJ.1.3.5. razlikuje jednostavne rijei od sloenica, prepoznaje korijen rijei, tvori rije prema zadanom znaenju na temelju postojeih tvorbenih modela
Zadatak
Zaokrui slovo ispred niza koji predstavlja porodicu rijei.
a) radnja, raditi, rad, radar, radnica

b) pisati, pisac, pisar, natpis, upis
c) kositi, kosac, konja, otkos, prkos
Rjeenje
b)
HJ.1.3.6. prepoznaje sintaktike jedinice (rije, sintagmu, reenicu)
Zadatak
Uz sljedee reenice napii jesu li nezavisno ili zavisno sloene.
a) Mama ide sama u kino, a tata ide na utakmicu._____________

b) Ivana je dobro nauila, zato je dobila peticu._______________
c) Tko rano rani, dvije sree grabi._________________________
d) Stii e na vlak ako pouri.____________________________
Rjeenje
a) nezavisna
b) nezavisna
c) zavisna
d) zavisna
Zadatak
Okomitom crtom razdvoji sureenice.
a) Subotica je da ju jedva prepoznajem i ini mi se da nikad nisam ni bila Subotianka.
b) Branka je mirno crtala iako ju je mama nekoliko puta pozvala.
Rjeenje
a) Subotica je /da ju jedva prepoznajem/ i ini mi se /da nikad nisam ni bila Subotianka.
b) Branka je mirno crtala/ iako ju je mama nekoliko puta pozvala.
HJ.1.3.7. razlikuje osnovne vrste nezavisnih reenica
Zadatak
Napii veznike nezavisno sloenih reenica.
a) sastavne reenice: _____________________________

b) rastavne reenice: _____________________________
c) suprotne reenice:_____________________________
d) iskljune reenice:____________________________
e) zakljune reenice: ____________________________
Rjeenje
a) sastavne: i, pa, te, ni, niti

b) rastavne: ili
c) suprotne: a, ali, nego, ve, no
d) iskljune: jedino, jedino to, samo, samo to, tek, tek to
e) zakljune: dakle, zato, stoga
HJ.1.3.8. odreuje reenine i sintagmatske dijelove u kolskim (jednostavnim) primjerima
Zadatak
Pozorno proitaj sljedeu reenicu i odredi slubu rijei u njoj.
Ivana, moja susjeda, nedjeljom pravi vone kolae.
Zadatak rijei povezivanjem rijei iz lijevoga stupca s rijeima iz desnoga, kao to je zapoeto:
Rjeenje
1 b), 2 c), 3 d), 4 e), 5 a)
Zadatak
Popuni tablicu odreujui reenine dijelove kao to je zapoeto:
Marko e sutra u kolu ponijeti slatkie.
Kako glasi reenini dio Marko
Naziv reeninog dijela PRILONA OZNAKA MJESTA
Rjeenje
Kako glasi reenini dio Marko e ponijeti sutra slatkie u kolu
Naziv reeninog dijela SUBJEKT PREDIKAT PRILONA OZNAKA (IZRAVNI) OBJEKT PRILONA OZNAKA MJESTA
VREMENA
Zadatak
Pridruujui slova brojkama, povei tone odgovore.

1.- ___; 2.- ___; 3. - ___; 4. - ___; 5. - ___; 6. - ___
1. atribut a) Imenica koja poblie oznaava drugu imenicu i slae se s njom u padeu.
2. predikat b) Jezgra svake reenice.
3. apozicija c) Vritelj glagolske radnje.
4. objekt d) Kazuje okolnosti vrenja radnje.
5. prilona oznaka e) Predmet glagolske radnje.
6. subjekt f) Rije koje dopunjuju znaenje imenica.
Rjeenje
1.- f; 2. - b; 3. - a; 4. - e; 5. - d; 6. - c.
HJ.1.3.9. pravilno rabi padee u reenici i sintagmi
Zadatak
Rijei koji se nalaze u zagradi napii u njihovom ispravnom obliku:
Roena sam u ________________ (Vinjevac), gde je moj otac bio uitelj. Ali, jo dok sam bila beba, preselili smo se u _________________ (Vuka). To je, takoer, selo u _______________________
(slavonska ravnica), koje je okrueno nepreglednim ________________ (polja).
Ima tu i _______________ (rijeke). Pokraj ________________________ (jedna takva rijeka), po kojoj je selo ___________________ (dobiti ime), sam odrasla. Tamo sam s ________________ (djeaci)
pravila __________________ (vodenice) od _____________________ (kukuruzovina). Odrasla sam sluajui pjev ________________ (ptice), trei po _____________ (livade) i gledajui
_________________ (oblaci).
Rjeenje
Vinjevcu, Vuku, slavonskoj ravnici, poljima, rijeka, jedne takve rijeke, dobilo ime, djeacima, vodenice, kukuruzovine, ptica, livadama, oblake.
HJ.1.3.10. pravilno rabi glagolske oblike (osim imperfekta)
Zadatak
U sljedeu reenicu upii odgovarajui glagolski oblik glagola saznati:
Da su Marko i Luka prole nedjelje govorili istinu, mi _________________ sve o tom dogaaju na vrijeme.
Rjeenje
Da su Marko i Luka prole nedjelje govorili istinu, mi bismo saznali sve o tom dogaaju na vrijeme.
HJ.1.3.11. prepoznaje administrativni jezik kao nepoeljan nain izraavanja
Zadatak
U svakom reeninom paru precrtaj onu reenicu koja je napisana administrativnim jezikom:
a) Meterolozi oekuju zahladnjenje. - Meteorolozi oekuju da e se pojaviti razdoblje niskih temperatura.
b) Vrimo usluge sklapanja namjetaja. - Sklapamo namjetaj.
c) Nemamo dovoljno financijskih sredstava. - Nemamo dovoljno novca.
d) Cijene su ponovno porasle. - Ponovno je dolo do rasta cijena.
Rjeenje
Administrativne reenice su sljedee:

a) Meteorolozi oekuju da e se pojaviti razdoblje niskih temperatura.
b) Vrimo usluge sklapanja namjetaja.
c) Nemamo dovoljno financijskih sredstava.
d) Ponovo je dolo do rasta cijena.
U potpodruju LEKSIK uenik/uenica:

HJ.1.3.12. poznaje osnovne leksike pojave: jednoznanost i vieznanost rijei: osnovne leksike odnose: sinonimiju, antonimiju, homonimiju; metaforu kao leksiki mehanizam
Zadatak
Povei rijei iz lijevoga stupca s rijeima iz desnoga tako da dobije parove sinonima.
U lijevom je stupcu jedna rije suvina.
1. human a) astan
2. estit b) ovjean
3. oprezan c) dosjetljiv
4. stidljiv d) smotren
5. dovitljiv
Rjeenje
1 b), 2 a), 3 d), 5 c)

Zadatak
Zaokrui slova ispred reeninih parova u kojima imamo homonime:
a) Naikao se na granu kos.- Toranj u Pizzi je oduvijek kos.

b) Nebo je mutno i sivo. - Neto mi je u njegovoj prii mutno.
c) Luk je zaista zdravo povre. - Lovci koriste strijelu i luk.
d) Pazi, no je vrlo otar! - On ima otar i pronicljiv duh.
Rjeenje
a), c)
Zadatak
a) Podvuci par antonima:
doi - dolaziti
doi - stii
doi - otii
b) U nizu rijei podvuci onu koja je antonim rijei leden:
hladan, mlak, topao, vru

c) Napii antonime sljedeih rijei:
lijep ___________________
ispod ___________________
Rjeenje
a) doi - otii
b) vru
c) lijep - ruan, ispod - iznad
Zadatak
Zaokrui podvuene rijei koje imaju metaforiko znaenje:

a) Otvori lijevo prozorsko krilo.
Jedno krilo te zgrade je gotovo sasvim porueno.
Ptici je zaraslo slomljeno krilo.
b) Dobro je postavljati visoke zahtjeve.
Strop nije jako visok, tako da ga mogu dotaknuti rukom.
Ako tako nastavi, dospjet e do visokog poloaja u drutvu.
Rjeenje
a) ... lijevo prozorsko krilo.
Jedno krilo te zgrade...
b) ... visoke zahtjeve.
... do visokog poloaja u drutvu.
HJ.1.3.13. prepoznaje razliita znaenja vieznanih rijei koje se rabe u kontekstu svakodnevne komunikacije (u kui, koli i sl.)
Zadatak
Zaokrui slovo ispred primjera u kojem rije POGODILI znai DOGOVORILI.
a) Pogodili su me tim uvredama.

b) Pogodili smo ga loptom.
c) Pogodili su odgovor.
d) Pogodili smo dobru cijenu.
Rjeenje
d)
HJ.1.3.14. razumije znaenja rijei i frazeologizama koji se rabe u svakodnevnoj komunikaciji (u kui, koli i sl.), kao i onih koji se esto javljaju u kolskim tekstovima (u udbenicima,
lektiri i sl.)
Zadatak
Povei izraz iz lijevoga stupca s odgovarajuim znaenjem iz desnoga, kao to je zapoeto:
Rjeenje
1 c), 2 d), 3 b), 4 a)
Zadatak
Dopuni sljedee reenice:
a) Ukoliko se tko sasvim povukao, prikrio, odustao od djelovanja, kaemo da se skrio u ____________ rupu.
b) elimo li se komu osvetiti, uzvratiti istom mjerom, kaemo: "______ za _____ , zub za zub".
c) Ako se tko trudi biti neprimjetnim, pravi se manjim od _______________ zrna.
d) Ako je tko nemiran, uzrujan ili uzbuen, kae se da sjedi kao na _________________.
Rjeenje
a) miju
b) Oko (za) oko
c) makovog
d) iglama
HJ.1.3.15. odreuje znaenje nepoznatih rijei i izraza na temelju njihovog sastava i/ili konteksta u kojem su uporabljeni (jednostavni primjeri)
Zadatak
U sljedeem tekstu je podvuen jedan izraz. Pozorno proitaj tekst i na temelju njega zakljui ta znai rije termiki:
Kada bi mi polo za rukom taj problem zaista rijeiti, i stvoriti teoriju pomou koje mogu pratiti posljedice Sunevih zraka, onda bih, prije svega, bio u stanju izraunom nai glavne crte Zemljine klime. To,
samo po sebi, ne bi izgledalo Bog zna to, jer bih, u najboljem sluaju, naao to je ve poznato. No moja bi teorija dala i vie. Ona bi otkrila itav mehanizam termikih pojava u Zemljinoj atmosferi, od
kojih smo do sada poznavali samo konane posljedice. Ona bi nas pouila kakve temperature vladaju u onim slojevima nae atmosfere gdje se nismo jo popeli. I otila bi jo mnogo dalje. Sunce, koje
zagrijava nau Zemlju, zagrijava i one planete koje su se ohladile i obavile vrstim ljuskama. Zato bi se rezultati te teorije odnosili i na ta nebeska tijela. Oni bi nam pruili prve pouzdane podatke o
klimatskim prilikama na povrini tih planeta, o kojima se do tada nije nita znalo.
(Milutin Milankovi, Kroz svemir i stoljea, prilagoeno i prevedeno na hrvatski jezik)

Rije termiki znai:
a) vulkanski
b) toplinski
c) atmosferski
d) zrani
d) klimatski
Rjeenje
b) toplinski
Zadatak
Pozorno proitaj sljedei tekst i rijei zadatak:
Vodei opskrbljiva telekomunikacijske opreme proveo je opseno istraivanje o telekomunikacijama u Srbiji
Jedan od vodeih opskrbljivaa telekomunikacijske opreme u svijetu upravo je zavrio veliki projekt istraivanja trita u etirima dravama jugoistone Europe - Srbiji, Bugarskoj, Rumunjskoj i Grkoj.
Istraivanje prua podroban uvid u potrebe krajnjih korisnika i njihove stavove o telekomunikacijskim proizvodima i uslugama.
Podvuena rije pokazuje da je provedeno istraivanje bilo:
a) znanstveno
b) anonimno
c) obimno
d) utemeljeno
Rjeenje
c) obimno
Zadatak
Proitaj sljedei ulomak iz djela "Umjetnost i njezina povijest".
"Najznaajnija crta rimske arhitekture, ipak, jest uporaba lukova. Ovaj je izum igrao malu ili nikakvu ulogu u grkom graditeljstvu, premda je, vjerojatno bio poznat i grkim neimarima. Sastaviti luk od
posebnih, klinasto uglavljenih kamena prilino je sloena vjetina u graditeljstvu".
1. Rije "neimar" znai:
a) kipar
b) povjesniar
c) graditelj
d) sastavlja
Zaokrui slovo ispred tonog odgovora
2. Napii rije koja ima isto znaenje kao rije "crta" iz prve reenice.
_______________________________________
Rjeenje
1. c) graditelj
2. odlika, karakteristika, obiljeje, osobina (jedna rije)
HJ.1.3.16. slui se rjenicima, prirunicima i enciklopedijama
Zadatak
Navedena je natuknica iz Velikoga rjenika hrvatskoga jezika Vladimira Ania.

Proitaj pa odgovori kako u nominativu mukog roda jednine glasi pravilno napisan naziv osobe koja vozi bicikl.
bicikl m, G mn. -kala/a, vozilo za jednu osobu s dva kotaa sa bicama

biciklist m, mn. -sti, (biciklistkinja ), onaj koji vozi bicikl
Onaj koji vozi bicikl je:

a) biciklist
b) biciklist i biciklista
c) biciklist i biciklisti
d) biciklista
Rjeenje
a) biciklist
U potpodruju RAZVOJ KNJIEVNOGA JEZIKA uenik/uenica:

HJ.1.3.17. zna osnovne podatke o razvoju hrvatskoga knjievnoga jezika
Zadatak
Napii naziv knjievnog jezika kojim je napisana Baanska ploa.

_____________________________________
Rjeenje
staroslavenski jezik
HJ.1.3.18. razlikuje narjeja hrvatskoga jezika i moe ih prepoznati u tekstu

Zadatak
Dopuni.
U hrvatskome jeziku postoje____narjeja: ____________________, ____________________ i ______________________.
Rjeenje
3, tokavsko, kajkavsko i akavsko.
Zadatak
Napii kojim je narjejem napisana pjesma.
Moja zemja
Pod Ukun kuice

bele,
mie kot suzice
vele.
Beli zidii, rjeni krovii

na keh vrapii
kantaju,
mii dolii, jo manje leice
na keh enice
kopaju
Drago Gervais
Pjesma je napisana _______________ narjejem.
Rjeenje
Pjesma je napisana akavskim narjejem.
Zadatak
Napii kojim je narjejem napisana pjesma Fala Dragutina Domjania.

Fala
Za vsaku dobru re,
Kaj rei si mi znala.
Za vsaki pogled tvoj,
Za vsaki smeh tvoj - fala!
Pjesma je napisana__________________________ narjejem.
Rjeenje
Pjesma je napisana kajkavskim narjejem.
Zadatak
Odredi je li tvrdnja tona ili netona.
a) tokavsko je narjeje ime dobilo po upitno-odnosnoj zamjenici to. T N
b) Hrvati tokavci ive i izvan Republike Hrvatske. T N
c) U tokavskom narjeju razlikujemo ekavski, ikavski i jekavski govor. T N
d) U tokavskom se narjeju ne provode glasovne promjene. T N
Rjeenje
a) T, b) T, c) T, d) N
HJ.1.3.19. prepoznaje razlike izmeu hrvatskoga i srpskoga jezika; zna osnovne podatke o jezicima drugih nacionalnih manjina
Zadatak
Zaokrui reenicu u kojoj nema pogrjeke.

a) Uiu hrvatski.
b) elio bih da kupim nove tenisice.
c) Jo nisam vidjela bistriju rijeku.
d) Da li me voli?
Rjeenje
c)
Zadatak
Sljedee rijei napii sukladno hrvatskome knjievnome jeziku.

a) milion __________________
b) krompir __________________
c) kafa __________________
d) paradajz __________________
Rjeenje
a) milion - milijun
b) krompir - krumpir
c) kafa - kava
d) paradajz - rajica
Zadatak
U Srbiji ima vie jezika nacionalnih manjina. U ovom su nizu navedeni neki od njih, podvuci ih.
engleski, rusinski, ruski, maarski, srpski, francuski, romski
Rjeenje
rusinski, maarski, romski
HJ.1.3.20. ima pozitivan stav prema dijalektima (svojem i tuem)*

HJ.1.3.21. razumije vanost materinskoga jezika za ivot zajednice i svoj osobni razvoj*
4. KNJIEVNOST
U podruju KNJIEVNOST uenik/uenica:
HJ.1.4.1. povezuje naslove proitanih knjievnih djela (predvienih programima od 5. do 8. razreda) s autorima djela
Zadatak
Povei naslove pjesama s njihovim autorima. Jedan je naslov suvian.
Voka poslije kie Vladimir Nazor
Tomislav Antun Gustav Mato

Notturno Dragutin Tadijanovi
Plavi san Dobria Cesari
Dad
Rjeenje
Voka poslije kie, Dobria Cesari; Tomislav, Vladimir Nazor; Notturno, A.G. Mato; Plavi san, Dragutin Tadijanovi
Zadatak

Dinko imunovi nije napisao knjievno djelo:
a) Muljika
b) Duga
c) Breza
d) Alkar.
Rjeenje
e) Breza
Zadatak
Povei naslov djela s autorom.
1. Ferenc Molnar a) Trojica u Trnju 1.- ____
2. Ivan Kuan b) Kako je tata osvojio mamu 2.- ____
3. Pavao Pavlii c) Divlji konj 3.- ____
4. Boidar Prosenjak d) Koko i duhovi 4.- ____
5. Miro Gavran e) Junaci Pavlove ulice 5.- ____

Rjeenje
1-e), 2-d), 3-a), 4-c), 5-b)
HJ.1.4.2. razlikuje usmenu od umjetnike knjievnost
Zadatak
Proitaj tvrdnje koje se odnose na usmenu knjievnost i odredi je li tvrdnja tona (T) ili netona (N).
Djelo stvara neimenovani pojedinac. T N
Djelo nije podlono promjeni i uvijek se prenosi u istom obliku. T N
U djelima je izraena snana potreba pojedinca za iskazivanjem vlastitih stavova. T N
U djelima se koriste stalni epiteti, ustaljeni poetci i zavretci. T N
Rjeenje
Djelo stvara neimenovani pojedinac. N
Djelo nije podlono promjeni i uvijek se prenosi u istom obliku. T
U djelima je izraena snana potreba pojedinca za iskazivanjem vlastitih stavova. T
U djelima se koriste stalni epiteti, ustaljeni poetci i zavretci. N
Zadatak
Zaokrui istinite tvrdnje.

a) Po podrijetlu knjievnost moe biti narodna i umjetnika.
b) Po nacionalnoj pripadnosti knjievnost moe biti hrvatska, talijanska
c) Tvorac umjetnike knjievnosti je neimenovani daroviti pojedinac iz naroda.
d) Po vremenu nastanka knjievnost moe biti klasina, moderna i suvremena.
Rjeenje
a), b), d)
HJ.1.4.3. razlikuje osnovne knjievne rodove: liriku, epiku i dramu
Zadatak
Odredi kojem knjievnom rodu pripada ulomak:
"Znali su da je Salko zaljubljen u Martu, najljepu curu u Begluku, pa je ne spominjahu pred njim. No znali su i to da je njemu samo osamnaest godina, a ona je dvije godine starija i nije mogue da mu
bude ena. Pa jo: Salkov je otac bio hajduk i strano je naprasit ovjek, a Martina je mati vjetica, pa su se momci klonili i njezine kue i njezinih pogleda."
Odlomak pripada:
a) lirskom rodu
b) epskom rodu
c) dramskom rodu
Rjeenje
b) epskom rodu
Zadatak
Podcrtaj uljeza u svakom nizu.
a) himna, sonet, oda, ep (lirske knjievne vrste)
b) novela, epska pjesma, roman, elegija (epske knjievne vrste)
c) komedija, tragedija, balada, drama (dramske knjievne vrste)
Rjeenje
a) ep
b) elegija
c) balada
HJ.1.4.4. prepoznaje vrste stiha (osmerac i deseterac)
Zadatak
Pozorno proitaj Gundulieve stihove i odgovori na pitanje.
"Kolo od sree uokoli

vrtei se ne pristaje:
tko je gori, eto je doli,
a tko doli, gori ustaje."
a) Od koliko se slogova sastoje Gundulievi stihovi?

b) Kako nazivamo takav stih?
Rjeenje
a) Od osam slogova.
b) Osmerac.
Zadatak
Proitaj stihove glasovita epa Smrt Smail-age engia Ivana Maurania i odgovori na pitanja.
Sunce zae, a mjesec izae.

Tko se vere uz klance niz klance
Ter se krade k onoj Gori crnoj?
Obno grede, a obdan poiva,
Junak njegda, sad ne junak vie,
No trst kojoj svaki hlad kidie.
a) Od koliko se slogova sastoje Mauranievi stihovi?

b) Kako nazivamo takav stih?
Rjeenje
a) Od deset slogova.
b) Takav stih nazivamo deseterac.
HJ.1.4.5. prepoznaje razliite naine pripovijedanja u knjievnoumjetnikom tekstu:
pripovijedanje u 1. i 3. osobi, opisivanje, dijalog i monolog
Zadatak
Tema jednog sastavka bila je MOJE JUTRO.
Imenuj koji je oblik pripovijedanja autorica primijenila u pojedinom ulomku (dijalog, monolog, pripovijedanje ili opisivanje). Jedno rjeenje se ponavlja.
a) Zazvonila je budilica. Skoila sam iz kreveta, na brzinu se spremila i istrala iz kue.
Jedva sam stigla do autobusa koji je ve kretao sa stanice. _______________
b) Unutranjost autobusa bila je iarana grafitima, a po podu su se razlijevale barice prljave vode.________________
c) - Devojice, gurnula si me!

- Oprostite, nije bilo namjerno.____________________
d) - Nisi namjerno, ali mene boli noga! Ne pazite kuda hodate, ne uvate ni sebe ni druge. Kad sam ja bio mlad, vodio sam rauna i kuda hodam i gdje stajem, a ne kao muha bez glave...
_________________
e) Gledala sam u Dunav, miran i plav, u stare ukaste kue i kronje pune zlatnog lia. ____________________
Rjeenje
a) pripovijedanje (naracija)
b) opisivanje (deskripcija)
c) dijalog
d) monolog
e) opisivanje (deskripcija)
Zadatak
Odredi koji je oblik pripovijedanja rabljen u navedenom tekstu.
Iako je kazalina uprava komad primila s prikrivenom sumnjom, a neki su ga ak i otvoreno odbili zbog potpunog nerazumijevanja sadraja, prevladala je naklonost prema jednom mladom redatelju te mu
je pruena prilika da komad pripremi, ali izvan radnoga vremena, to e rei manje-vie privatno, "na kraju emo vidjeti", kako to ve kod nas biva.
U ovom ulomku dominira:
a) opisivanje
b) pripovijedanje
c) monolog
d) dijalog
Rjeenje
b) pripovijedanje
HJ.1.4.6. prepoznaje postojanje stilskih sredstava u knjievnoumjetnikom tekstu (epitet, usporedba, onomatopeja)
Zadatak
U sljedeim stihovima podvuci epitete:
... A sjajne kapi s bezbroj rubina

rasipahu se, dok polako tone
jesenje sunce...
Rjeenje
sjajne, jesenje, bezbroj (kao tono rjeenje priznaju se podvuena dva od tri epiteta)
Zadatak
Pozorno proitaj stihove pjesme Cvrak Vladimira Nazora pa rijei zadatak.
Cvrak
I cvri, cvri cvrak na voru crne smre
Svoj trohej zaguljivi, svoj zvuni teki jamb...
Podne je. - Kao voda tiinom razlijeva se
Sunani ditiramb.
Iz prethodno navedenih stihova pjesme Cvrak prepii primjer za onomatopeju.

_______________________________
Rjeenje
cvri, cvri cvrak
HJ.1.4.7. uoava vane elemente knjievnoumjetnikog teksta: motiv, temu, fabulu, vrijeme i mjesto radnje, likove...
Zadatak
Proitaj ulomak bajkovite prie Ole i Trufa Isaaca B. Singera.
- Ole, tvoje su rijei tako slatke, ali nisu istinite - ree Trufa. -Ti znade vrlo dobro da vie nisam lijepa. Pogledaj kako sam naborana. Svi su se moji sokovi isuili i stid me je pred pticama. Promatraju me
s toliko saaljenja! Ponekad mi se ini da mi se smiju gledajui me kako sam se smeurala. Ja sam izgubila sve, a jedino mi je jo ostala -ljubav za tebe. - Zar to nije dosta? Od svih naih moi ljubav je
najvia, najdivnija - ree Ole. - Tako dugo dok se meusobno volimo mi ostajemo ovdje, i nikakav vjetar i kia ne mogu nas unititi
Dopuni.
a) knjievni rod: _____________________________
b) knjievna vrsta: _____________________________
c) vrijeme radnje: ______________________________
d) mjesto radnje: ______________________________
e) likovi: ______________________________
Rjeenje
a) epika, b) pripovijetka, c) jesen, d) uma, e) (listovi) Ole i Trufa
HJ.1.4.8. redovito ita knjievnoumjetnike tekstove*

HJ.1.4.9. potuje nacionalno, knjievno, usmeno i umjetniko naslijee*
HJ.1.4.10. sposoban je estetski doivjeti umjetniko djelo*
Sljedei iskazi opisuju to uenik/uenica zna i moe na srednjoj razini.

U podruju VJETINA ITANJA I RAZUMEVANJE PROITANOG uenik/uenica:
HJ.2.1.1. ita tekst koristei razliite tehnike itanja: "brzo itanje" (radi brzog pronalaenja odreenih i nformacija), itanje "s olovkom u ruci" (radi uenja, radi izvravanja razliitih
zadataka, radi rjeavanja problema); itanje radi uivanja*
HJ.2.1.2. prepoznaje neumjetnike tekstove (izlaganje, rasprava, reklama...)
Zadatak
Proitaj sljedee reenice. Jedna od njih je reklama, a ostale su tehniki opisi, upute. Zaokrui slovo ispred reklame.
a) Proitajte ove jednostavne smjernice.

b) Budi aktivan, priaj s prijateljima!
c) Ne dodirujte nepotrebno antenu!
d) Sigurnosna vam zaporka pomae zatiti telefon.
Rjeenje
b) Budi aktivan, priaj s prijateljima!
HJ.2.1.3. prepoznaje i izdvaja jezina sredstva karakteristina za razliite funkcionalne stilove
Zadatak
Zaokrui netone odgovore.
Obiljeja knjievnoumjetnikoga stila:

a) matovitost
b) izraajnost
c) osjeajnost
d) tumaenje
e) izvornost
f) jednoznanost rijei
g) slobodna uporaba svih jezinih sredstava
h) slikovitost.
Rjeenje
d, f
Zadatak
Zaokrui tone odgovore.
Obiljeja tekstova novinarskoga stila:
a) objektivnost
b) saetost
c) uporaba svih jezinih sredstava
d) tonost
e) subjektivnost
f) loginost.
Rjeenje
a), b), d), f)
HJ.2.1.5. pronalazi, izdvaja i usporeuje i nformacije iz dvaju kraih tekstova ili vie njih (prema zadanim kriterijima)
Zadatak
Pozorno proitaj navedene tekstove i odredi to im je zajedniko.
Tekst 1
Medvjed je medvjed zato to je "medojed", jer jede med. Zna se da medvjed nije samo medojed; kad nema meda, on je "svejed": biljojed i mesojed. Pa ipak, medvjed je u svim slavenskim jezicima
nazvan po medu, jer od sve hrane najvie voli - med. A u staroj postojbini Slavena, u umama iza Karpata, tamo je bilo mnogo meda.
Nije samo medvjed - medvjed. I ovjeka ponekad nazovu medvjedom - ako je krupan, ili ako je grub, nespretan, trapav, truntav i nezgrapan.
Tekst 2
Medvjed m (medvjedica ) (G mn medvjeda) 1. zool. zvijer planinskih krajeva, guste runjave smee dlake, sitnih oiju, malih uiju, kratka repa i snanih kandi na prstima, ije razliite vrste ive najvie u
umama Europe, Azije i Amerike (Ursus arctos) 2. pren, a. osoba neuglaena ponaanja b. podr. nezgrapna osoba zdepaste tjelesne grae.
Iz obaju tekstova moe se saznati:
a) kako je medvjed u slavenskim jezicima dobio ime

b) na kojim kontinentima medvjedi danas ive
c) kakvog ovjeka nazivamo medvjedom
d) koja je omiljena hrana medvjeda
Rjeenje
c) kakvog ovjeka nazivamo medvjedom
HJ.2.1.7. prepoznaje stav autora u neumjetnikom tekstu i razlikuje ga od drukijih stavova iznesenih u takvom tekstu
Zadatak
Pozorno proitaj sljedei tekst i odredi autorov stav.
NASILJE U KOLAMA
Nedavno je u 40 kola provedeno istraivanje o nasilju meu uenicima. Ustanovljeno je da u odnosu rtva - nasilnik ne sudjeluje svega 58% uenika. Drugim rijeima, samo 58% uenika nisu ni rtve, ni
nasilnici. Znai, neto manje od polovice uenika, tonije 42%, pojavljuje se u "krugu nasilja", kao rtve ili kao nasilnici. U ulozi je rtve nasilja jako velik broj uenika, ak 37%.
Neke rtve su istovremeno i nasilnici. U ispitivanoj grupi ima 8% takvih uenika. U toj grupi, najei oblici nasilnog ponaanja su vrijeanje i ismijavanje. Dakle, ovi uenici napadaju rijeima, ne
osjeajui da se rijeima moe nanijeti isto toliko boli koliko i udarcima, moda ak i vie. Nasilno ponaanje uenika ove grupe odrasli najee nazivaju nestalucima, ivahnou i slino, umanjujui na
taj nain ozbiljnost nasilnog ina koji su ova djeca u stanju uiniti.
Kakav je odnos autora ovog teksta prema nasilnom ponaanju mladih?
a) Ravnoduan je prema nasilju mladih.

b) Zanimaju ga daljnji podatci.
c) Zabrinut je.
d) Ljut je zbog nasilja mladih.
Rjeenje
c) Zabrinut je.
Zadatak
Izlaui podatke o nasilnom ponaanju mladih, autor teksta Nasilje u kolama spominje i jedno miljenje o navedenom problemu s kojim se ne slae. Podvuci u tekstu reenicu u kojoj je izneseno to
miljenje.
Rjeenje
Nasilno ponaanje uenika ove grupe odrasli najee nazivaju nestalucima, ivahnou i slino, umanjujui na taj nain ozbiljnost nasilnog ina koji su ova djeca u stanju uiniti.
HJ.2.2.1. sastavlja izlagaki, pripovjedni i opisni tekst
Zadatak
Napii sastavak na temu:
Bio je to nesporazum
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
Ispriaj neki ozbiljan ili smijean dogaaj u kojem se sugovornici nisu razumjeli. Nije vano jesi li ti u njemu sudjelovao/la ili si mu svjedoio/la.
Uradak e se vrjednovati ovisno o tom koliko odgovara temi te kakva je kompozicija sastavka (uvodni, sredinji i zavrni dio teksta).
Rjeenje
HJ.2.2.2. sastavlja vijest, izlaganje i izvjee
Zadatak
Tvoju je kolu posjetio poznati porta. Govorio je potrebi ukljuivanja djece i mladih u portske aktivnosti i aktivnijem bavljenju portom. Napii u nekoliko reenica vijest o tome za kolski list. Pripazi na
podatke koje vijest treba sadravati.
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
Rjeenje
Vijest sadri odgovore na pitanja: tko?, to?, gdje?, kada? i kako? (zato?).
HJ.2.2.3. pie saetak kraeg i/ili jednostavnijeg teksta
Zadatak
Napii saetak sljedeeg teksta tako to e pronai najvanije ideje u njemu i saeti ih u dvije ili tri reenice:
Tijekom veeg dijela svoje povijesti Rimljani su - vjerovali ili ne - imali samo 18, i slovima osamnaest, razliitih osobnih imena. tovie, i od tih osamnaest u iroj uporabi bilo je samo jedanaest: Aul,
Decim, Gaj, Gnej, Lucije, Marko, Publije, Kvint, Sekst, Tiberije i Tit. Ostalih sedam imena - Apije, Keson, Mamerk, Manije, Numerije, Servije, Spurije - dobivali su samo lanovi pojedinih aristokratskih
obitelji. Drugih imena nije bilo. Poneka koja su zabiljeena u najranijoj rimskoj povijesti ili u legendama, kao Romul, Rem, Numa, Amulije itd., kasnije su izila iz uporabe.
Dobro, a ene? - upitat e netko. Svi primjeri koje smo dosad naveli tiu se mukaraca, ali svakako su i ene morale imati osobna imena! Odgovor i u ovom sluaju zvui nevjerojatno s dananjeg
gledita, ali normalno s rimskog: nisu ih imale. U starom Rimu nije bilo govora o ravnopravnosti meu spolovima, ena je bila oevo vlasnitvo do udaje, a muevo nakon toga, pa se smatralo da joj
"vlastito" ime i ne treba. Umjesto toga nosila je samo rodovsko prezime u enskom obliku: "Livija" su se zvale sve ene iz roda Livijevaca, "Kornelija" one iz roda Kornelijevaca i tako dalje.
(Ivan Klajn, Zanimljiva imena, prilagoeno)
Rjeenje
Navedene su najvanije ideje (o broju imena, o tome kako su ene i mukarci dobivali imena) i saetak je napisan u dvije-tri reenice.
Zadatak
Proitaj tekst, a potom napii dvije-tri reenice saetka. Napii svojim rijeima najvanije informacije iz ovog teksta.
Kreda
Kreda, obina naa bijela kolska kreda, ima neobino ime i jo neobinije podrijetlo. Potjee s juga, s dananjega grkog otoka Krete. Imenom Kreta, nazivali su stari Latini
(Rimljani) jednu bijelu, krhku pisaljku od krenjaka - vjerojatno, zato to su ju donijeli s Krete prilikom nekog vojnog pohoda. U naem jeziku, ili u jeziku iz kojeg smo tu rije preuzeli, latinska kreta (ili
creta, kako su oni pisali) postala je - kreda. Svakodnevno piui njome po kolskoj ploi, mi danas i ne pomiljamo da ta obina, lomljiva pisaljka nosi ime jednog velikog otoka, nadaleko poznatnog po
svojoj staroj umjetnosti i pismenosti.
(Milan ipka "Prie o rijeima")
Saetak teksta
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
Rjeenje
Navedene su najvanije ideje (o podrijetlu krede i njezinom nazivu), a saetak sadri dvije-tri reenice.
HJ.2.2.4. zna osnovne osobine govornog i pisanog jezika
Zadatak
Ako je navedena osobina tipina za govorni jezik, na crtu pokraj nje napii "G", a ako je tipina za pisani jezik, napii "P":
a) Ostvaruje se dijalogom. _____

b) Reenice su mu due i sloenije. _____
c) Dopunjuje se gestama i mimikom. _____
d) Na kraju reenica stoje interpunkcijski znakovi. _____
Rjeenje
a) G
b) P
c) G
d) P
HJ.2.2.5. poznaje i primjenjuje pravopisna pravila u veini sluajeva
Zadatak
Pravilno prepii sljedee reenice vodei rauna o pravopisnim pravilima:

1. knjievnici mato lovrak i ante kovai zaduili su hrvatski narod pa mnoge kulturne ustanove, ulice i trgovi nose njihova imena
2. tako se u zagrebu jedna kola zove osnovna kola mate lovraka, a mnogi gradovi u hrvatskoj imaju ulice s nazivom ulica ante kovaia
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
Rjeenje
1 Knjievnici Mato Lovrak i Ante Kovai zaduili su hrvatski narod pa mnoge kulturne ustanove, ulice i trgovi nose njihova imena.
2 Tako se u Zagrebu jedna kola zove Osnovna kola Mate Lovraka, a mnogi gradovi u Hrvatskoj imaju ulice s nazivom Ulica Ante Kovaia.
Zadatak
Ako je skraenica pravilno napisana, na crtu iza nje upii T, a ako nije pravilno napisana, upii N.
br. (broj) ____
itd (i tako dalje) ____
npr. (na primjer) ____
dr (doktor) ____
str (stranica) ____
Rjeenje
T
N
T
N
N
Zadatak
U reenicama upii zarez ondje gdje je to potrebno:
a) Otkad sam zaljubljen sve je ljepe.

b) im pogledam Ivu srce mi jae zakuca.
Rjeenje
Otkad sam zaljubljen, sve je ljepe.
im pogledam Ivu, srce mi jae zakuca.

HJ.2.3.1. odreuje mjesto naglaska u rijei; zna osnovna pravila naglaavanja
Zadatak
Podvuci naglaene samoglasnike u zadanim parovima rijei:

LOVAC - ULOVLJEN, OSMIJEH - SMIJEITI SE
Rjeenje

LOVAC - ULOVLJEN, OSMIJEH - SMIJEITI SE
Zadatak
Zaokrui DA ukoliko je pravilo o uporabi naglasaka u knjievnome jeziku tono, a ukoliko nije tono, zaokrui NE.
Naglasci ne mogu stajati na posljednjem slogu u rijei. DA NE
Na jednoslonim rijeima mogu stajati samo silazni naglasci. DA NE
Dvoslone i vieslone rijei na prvom slogu ne mogu imati sva etiri naglaska. DA NE
Na unutarnjem slogu vieslonih rijei mogu stajati samo uzlazni naglasci. DA NE
Zanaglasna duina moe stajati samo iza naglaenog sloga. DA NE
Nositelj naglaska uvijek je jedan od suglasnika. DA NE
Rjeenje
Naglasci ne mogu stajati na posljednjem slogu u rijei. NE
Na jednoslonim rijeima mogu stajati samo silazni naglasci. NE
Dvoslone i vieslone rijei na prvom slogu ne mogu imati sva etiri naglaska. DA
Na unutarnjem slogu vieslonih rijei mogu stajati samo uzlazni naglasci. NE

Zanaglasna duina moe stajati samo iza naglaenog sloga. NE
Nositelj naglaska uvijek je jedan od suglasnika. DA
Zadatak
Zadane rijei razvrstaj u tablicu.
no, kia, ruka, magla, sunce, majka, mati, jezik, razred, breza
kratkosilazni kratkouzlazni dugosilazni dugouzlazni

`` `
Rjeenje

`` `
mati, kia magla, jezik sunce, no, majka razred, breza, ruka
HJ.2.3.2. prepoznaje glasovne promjene
Zadatak
Povei navedene rijei u lijevom stupcu s odgovarajuom glasovnom promjenom u desnm stupcu. U lijevom je stupcu jedna rije vika.
1. svadba a) palatalizacija
2. vonja b) prelazak L u O
3. krui c) jednaenje suglasnika po zvunosti
4. kotao g) jednaenje suglasnika po tvorbenom mjestu
5. ruski
Rjeenje
1 c), 2 d), 3 a), 4 b)
Zadatak
Napii nominativ mnoine zadanih imenica te imenuj glasovnu promjenu.
junak _____________________
oblak _____________________
orah _____________________
grijeh _____________________
osmijeh _____________________
glasovna promjena: ________________
Rjeenje
junaci
oblaci
orasi
grijesi
osmijesi
sibilarizacija
Zadatak
Zaokrui slovo ispred traene glasovne promjene.

U rijeima: psi, sni, borci, bijelci provedena je glasovna promjena:
a) palatalizacija
b) sibilarizacija
c) jednaenje suglasnika po zvunosti
d) nepostojano a.
Rjeenje
nepostojano a.
HJ.2.3.3. poznaje vrste rijei
Zadatak
U svakom je nizu uljez. Podcrtaj rije koja nije prilog.
a) trava, sutra, ovako, tada

b) juer, nekako, nae, sada
c) ovdje, svugdje, sino, lijepa
d) gdje, svakakav, svugdje, tamo
Rjeenje
a) trava,
b) nae,
c) lijepa
d) svakakav.
Zadatak
Proitaj sljedeu reenicu i upii u tablicu pade podvuenih imenica. Jedno polje je ve popunjeno.
Usporedo s danom koji se budio nad gradom i ovdje oko mene, raslo je i to moje sjeanje na dogaaj iz djetinjstva.
Imenica u reenici Pade
danom
sjeanje nominativ
djetinjstva
Rjeenje
danom (instrumental); djetinjstva (genitiv)
Zadatak
Podvuene rijei razvrstaj u tablicu.
Pu je sporo putovao.
Nitko to nee uiniti umjesto tebe.
Odnekud se pojavio pas i ugrizao djeaka.
Jao, boli me noga!
Pogledaj to si uinio!
Hoe li doi?
O, prijatelju, ba si me iznenadio.
Ispred moje kue stoji stara klupa.
PRIJEDLOZI PRILOZI VEZNICI ESTICE USKLICI
Rjeenje
PRIJEDLOZI PRILOZI VEZNICI ESTICE USKLICI
umjesto sporo i li o
ispred odnekud to ba jao
HJ.2.3.4. poznaje osnovne naine tvorbe rijei
Zadatak
Na crtu iza rijei u lijevom stupcu napii slovo koje stoji ispred tvorbenog naina te rijei.
1. pisanje ____ a) sufiksalna (izvoenje)

2. odjahati ____ b) slaganje
3. prohladan ____ c) prefiksalna
4. ljudski ____
5. poljoprivreda ____
6. nadbiskup ____
Rjeenje
1. a), 2. c), 3. c), 4. a), 5. b), 6. c)
Zadatak
Povei jednu rije iz prvoga niza s jednom rijeju iz drugoga niza te naini novu rije - sloenicu. Svaku rije smije upotrijebiti samo jednom.
1. niz: zrak, braniti, krasno

2. niz: kia, pisati, ploviti
__________________________________________________________________
Rjeenje
zrakoplov, kiobran, krasopis
Zadatak
Zadane rijei: Markov, stolica, zrakoplov, putopis, upii u tablicu prema nainu nastanka: od jedne rijei ili od dviju rijei.
rijei nastale od jedne rijei
rijei nastale od dviju rijei
Rjeenje
rijei nastale od jedne rijei Markov stolica

rijei nastale od dviju rijei zrakoplov putopis
HJ.2.3.5. razlikuje reenice prema sastavu
Zadatak
Imenuj reenice po sastavu (zavisno sloena, nezavisno sloena, reenini niz, jednostavna proirena, jednostavna neproirena).
a) Moji se prijatelji raduju sa mnom.______________________________

b) Dok uim, esto mislima odlutam k njoj._________________________
c) Doao je juer, ostat e tijekom dana, sutra odlazi._________________
d) Pjevala sam. ______________________________
e) Kupi alat ili ostavi zanat. _________________________________
Rjeenje
a) Moji se prijatelji raduju sa mnom. jednostavna proirena
b) Dok uim, esto mislima odlutam k njoj. zavisno sloena
c) Doao je juer, ostat e tijekom dana, sutra odlazi. reenini niz
d) Pjevala sam. jednostavna neproirena
e) Kupi alat ili ostavi zanat. nezavisno sloena
Zadatak
Zaokrui slovo ispred vrste zavisne reenice kojoj pripada podvuena reenica:
Poli smo u kuhinju da Iva objeduje.
a) predikatna reenica
b) namjerna reenica
c) nainska reenica
d) posljedina reenica
Rjeenje
b) namjerna reenica
Zadatak
U sljedeem tekstu podvuci zavisne reenice:
ivio davno neki siromaan deak, bez oca i majke. Preputen samome sebi, poe u svijet da trai posao. Iako je obiao preko deset sela, nigdje nije mogao nai posla. Tek se u desetom zaseoku
prohtje nekom bogatau, koji je imao posebna pastira i za goveda i za ovce i za svinje, da unajmi pastira i svojim pelama. Djeak pristane ne mislei mnogo, jer je ve bio malaksao od gladi i lutanja.
Rjeenje
ivio davno neki siromaan djeak, bez oca i majke. Preputen samome sebi, poe u svijet da trai posao. Iako je obiao preko deset sela, nigdje nije mogao nai posla. Tek se u desetom zaseoku
prohtje nekom bogatau, koji je imao posebna pastira i za goveda i za ovce i za svinje, da unajmi pastira i svojim pelama. Djeak pristane ne mislei mnogo, jer je ve bio malaksao od gladi i lutanja.
HJ.2.3.6. prepoznaje i imenuje reenine dijelove
Zadatak
Razvrstaj rijei (i skupove rijei) prema njihovoj slubi u reenici.
Jutros je moja susjeda Marta otila na trnicu prodavati jaja, sir i vrhnje.
predikat: __________________________
subjekt: __________________________
atribut: __________________________
apozicija: __________________________
prilona oznaka vremena: _________________
prilona oznaka mjesta: ___________________
objekti: __________________________
Rjeenje
predikat: je otila prodavati
subjekt: Marta
atribut: moja
apozicija: susjeda
prilona oznaka vremena: jutros
prilona oznaka mjesta: na trnicu
objekti: jaja, sir, vrhnje
Zadatak
Podcrtaj subjekt i imenuj vrstu rijei kojom je izreen.
Vjebanje je zdravo. ________________
Rjeenje
Vjebanje je zdravo. - glagolska imenica
Zadatak
Tamnije otisnutim rijeima odredi slubu u reenici. (Nemoj rabiti kratice!)

a) Moj djed Ivo voli pecati. _______________
b) Ivina baka Manda pria najljepe prie. _____________
c) U jadranskome moru nema morskih pasa. ______________
d) Ribari love ribu velikom mreom. ________________
e) Mama mu je ispekla veliku, okoladnu tortu. ______________
Rjeenje
a) Moj djed Ivo voli pecati. apozicija
b) Ivina baka Manda pria najljepe prie. atribut
c) U Jadranskome moru nema morskih pasa. prilona oznaka mjesta
d) Ribari love ribu velikom mreom. prilona oznaka sredstva
e) Mama mu je ispekla veliku, okoladnu tortu. neizravni objekt i izravni objekt
HJ.2.3.7. zna odrediti znaenje padea u reenici
Zadatak
Podcrtanim imenicama odredi znaenje padea u reenici.
a) Dat u ti pola okolade. ____________________

b) Idem u etnju s prijateljicom. ________________
c) Piem pismo majci. _______________________
d) U mravinjaku je uvijek guva._______________
e) Mrak grabi loncem, a razlupano jaje zaiva koncem.
Rjeenje
a) djelominost
b) drutvo
c) namjena
d) mjesto
e) sredstvo
Zadatak
Dopuni tablicu, odreujui znaenje padea:
Otac poslua, ode u dvor i ponovi caru rijei svoje keri.
Rije / sintagma Pade Znaenje padea

otac nominativ
u dvor u + akuzativ
caru dativ
svoje keri genitiv
Rjeenje
Rije / sintagma Pade Znaenje padea
otac nominativ vritelj radnje
u dvor u + akuzativ mjesto
caru dativ namjena
svoje keri genitiv pripadnost
HJ.2.3.8. prepoznaje glagolska vremena i naine
Zadatak
U reenicama podcrtaj glagolske oblike i imenuj ih.
a) Ja se dodue nisam bila u njoj ni rodila, ali sam u njoj poivjela.

____________________________________________________
b) Kada budem zavrio studij, bit u profesor.
____________________________________________________
c) Bijae jedan stari magarac i imaae sina zgubidana.
___________________________________________________
d) Lipe zamirisae kao tamjan u crkvi.
____________________________________________________
Rjeenje
) nisam bila rodila - pluskvamperfekt; sam poivjela - perfekt
b) budem zavrio - futur II.; bit u - futur I.
c) Bijae - imperfekt; imaae - imperfekt
d) zamirisae - aorist
Zadatak
Zaokrui slovo ispred reenice u kojoj se javlja imperfekt.
a) Doao bih vrlo rado.

b) Poslae me po kolae.
c) Djeaci gledae kroz prozor.
d) Volio bih da bude sretna.
Rjeenje
c)
Zadatak
Zadanu reenicu napii u buduem vremenu. Upotrijebi futur prvi i futur drugi.
Nogometa je bio sretan kad je zabio pobjedniki gol.

_____________________________________________________________
Rjeenje
Nogometa e biti sretan kad bude zabio pobjedniki gol.
Zadatak
U svakom navedenom nizu glagolskih oblika precrtaj onaj koji tom nizu ne pripada.
a) gledajui, maui, tekui, pomoi

b) rekosmo, doosmo, govorasmo, proosmo
c) plivamo, kaimo, uvajmo, veimo
Rjeenje
pomoi, govorasmo, plivamo

HJ.2.3.9. poznaje metonimiju* kao leksiki mehanizam
Zadatak
Zaokrui slovo ispred reenice u kojoj je rije koljeno uporabljena metonimijski:
a) Milan je pao i povrijedio koljeno.

b) Sada su moderne suknje do koljena.
c) Kad je bio mali, Janko je iao zakrpanih koljena.
d) Bacio se na koljena i zamolio oprost.
Rjeenje
c)
HJ.2.3.10. razumije znaenje rijei i frazeologizama koji se javljaju u kolskim tekstovima (u udbenicima, lektiri i sl.), kao i literarnim i medijskim tekstovima namijenjenim mladima, i
pravilno ih rabi
Zadatak
Frazemima pridrui njihovo znaenje tako da na crtu napie slovo uz koje se ono nalazi.
a) Nali su zajedniki jezik. ____ a) dobra srca
b) Mora stegnuti remen. ____ b) neto nepoznato
c) eli kruh bez motike. ____ c) razumjeti jedni druge
d) Moj brat je dobar kao kruh. ____ d) mora tedjeti
e) Ne elim kupiti maka u vrei. ____ e) imati bez rada
Rjeenje
a) - c)
b) - d)
c) - e)
d) - a)
e) - b)
Zadatak
Kad se za neku osobu kae kako se voli "kititi tuim perjem", to znai da ta osoba:
a) voli posuivati tuu odjeu

b) smatra tue ideje boljima od svojih
c) prikazuje tue zasluge kao svoje
d) esto nosi odjeu poznatih modnih dizajnera
Rjeenje
c)
Zadatak
Proitaj tekst.
Izgleda da su Babilonci prvi naslutili pravi oblik Zemlje, ali se ta spoznaja kosila s njihovim tradicionalnim, vjerskim shvaanjima, prema kojima je nebo imalo oblik zvona koje je pokrivalo Zemlju. Zato se i
nisu usudili objelodaniti ono to im je izgledalo oigledno, ve prepustie slobodoumnijim Grcima da to uine.
1. Podvuci u tekstu rije koja znai:
"biti u neskladu"
2. Rije "objelodaniti" znai:
a) objasniti
b) objaviti
c) usuditi
d) obiljeiti

Rjeenje
1. kosilo (se)
2. b) objaviti
HJ.2.3.11. odreuje znaenje nepoznatih rijei i izraza na temelju njihovog sastava i/ili konteksta u kojem su uporabljeni (sloeniji primjeri)
Zadatak
Pozorno proitaj sljedeu reenicu i rijei zadatak:
Krajem veljae i poetkom oujka, neuobiajeno za to doba godine, na Ozrenu je naglo zatoplilo, puhnuo je vjetar razvigorac i drvee je prolistalo.
Podvueni niz rijei oznaava:

a) hladan proljetni vjetar
b) topao jesenski vjetar
c) topao proljetni vjetar
d) zimski vjetar umjerene jaine
Rjeenje
c)
Zadatak
Zeleno ogledalo Kupe
amac na Kupi. To njegovo vlano, meko zailjeno drvo. Bez brze strasti kajaka, bez vrludanja sandoline - on odlazi teak, pijan ravno u duboku no niz klonuo a i mulj od propale mjeseine. Tuguje.
(ulomak iz putopisa Matka Peia Skitnje)
Podvuena rije oznaava:

a) vrstu tune pjesme
b) rijeni gliser
c) drvena plutajua platforma
d) mali amac na vesla
Rjeenje
d)
Zadatak
Pozorno proitaj sljedeu strofu pjesme "Da sam ja uiteljica" Dragutina Tadijanovia, a potom rijei zadatak.
Da sam ja uiteljica
Izmeu dasaka dvorine ograde

Gledam vojsku kako ide u korak.
Puceta sjajna, uta, u suncu blistaju;

Sviraju trublje, ute, sjajne, svinute;
Udara bubanj i uti poklopci:
Prolazi banda... Na bijelcu oficir.
...
Rano doe da nama ne da bandu gledati.

A ja da sam uiteljica...
Pustio bih djecu pred kolu:
Gledajte, djeco!
A poslije ete sjesti uokrug
I svaki e priati to je vidio.
Podvuena rije oznaava:

a) druinu kriminalaca sklonih loim postupcima
b) vojnu glazbu; skupinu, grupu sviraa
c) naziv za skupinu nasljednika Mao Tze Tunga
Zaokrui slovo ispred tonog odgovora
Rjeenje
b) vojnu glazbu; skupinu, grupu sviraa
4. KNJIEVNOST
HJ.2.4.1. povezuje djelo iz obvezne lektire s vremenom u kojem je nastalo i vremenom koje se uzima kao okvir pripovijedanja
Zadatak
Povei sljedea djela s povijesnim dogaajima na koje se ta djela odnose.
Bitka kod Bistrice Lesne, Dnevnik Ane Frank, Seljaka buna, Jama
Povijesni dogaaji: Djela:
Ustanak protiv feudalnih gospodara _____________________________________

Prvi svjetski rat _____________________________________
Drugi svjetski rat _____________________________________
Rjeenje
Ustanak protiv feudalnih gospodara: Seljaka buna

Prvi svjetski rat: Bitka kod Bistrice Lesne
Drugi svjetski rat: Dnevnik Ane Frank, Jama
HJ.2.4.2. povezuje naslov lektirnog djela s rodom, vrstom i likovima iz djela; prepoznaje rod i vrstu knjievnoumjetnikog djela na temelju ulomka, likova, karakteristinih situacija
Zadatak
Popuni tablicu.
Naziv djela i ime pisca Knjievni rod Knjievna vrsta
Alkar, Dinko imunovi
Novela od Stanca, Marin Dri
Moj dom, Silvije Strahimir Kranjevi
Rjeenje
Naziv djela i ime pisca Knjievni rod Knjievna vrsta
Alkar, Dinko imunovi epika pripovijetka
Novela od Stanca, Marin Dri drama komedija
Moj dom, Silvije Strahimir Kranjevi lirika rodoljubna pjesma
Zadatak
Proitaj stihove i odgovori na pitanja.
Sunce zae, a mjesec izae.

Tko se vere uz klance niz klance
Ter se krade k onoj Gori crnoj?
Obno grede, a obdan poiva,
Junak njegda, sad ne junak vie,
No trst kojoj svaki hlad kidie.
I. Odgovori.
a) Kako glasi naslov cjelokupnoga epa?
____________________________________
b) Kako glasi naziv pjevanja iji su ovo uvodni stihovi?
_________________________
II. Zaokrui dio reenice koji tvrdnju ini tonom.

a) Radnja epa poinje/ne poinje skupljanjem haraa.
b) Osiromaeni narod daje/ne daje hara.
c) Smail-aga nareuje/ne nareuje da se pogubi starac Durak.
d) Durakov sin Novica bjei/ne bjei iz turskog logora.
e) Dolazi do bitke u kojoj pogibaju/ne pogibaju i Novica i Smail-aga.
Rjeenje
I a) Smrt Smail-age engia
b) Nonik
II. a) poinje
b) ne daje
c) nareuje
d) bjei
e) pogibaju
HJ.2.4.3. razlikuje lirsko-epske vrste (baladu, poemu)
Zadatak
Proitaj uvodne stihove pjesme.
to se bijeli u gori zelenoj?
Al' je snijeg, al' su labudovi?
Da je snijeg, ve bi okopnio,
Da su labudovi, ve bi poletjeli
1. Kako glasi naslov pjesme? ________________________________
2. Zaokrui slovo ispred tonog odgovora. Pjesma je:
a) epska
b) lirska
c) lirsko-epska.
3. Zaokrui slovo ispred tonog odgovora. Prema obliku ova pjesma je:
a) balada
b) romansa.
Rjeenje
1) Hasanaginica
2) c) lirsko-epska
3) a) balada
Zadatak
Proitaj sljedee stihove pa odredi vrstu lirsko-epske narodne pjesme.
Smrt Senjanina Ive
Sanak snila Ivanova majka,

e je Senje tama popanula,
e se vedro nebo prolomilo,
Sjajan mjesec pao na zemljicu
Na Ruicu nasred Senja crkvu;
e zvijezde kraju pribjegnule,
A danica krvava iljegla,
A kuka joj tica kukavica
Usred Senja na bijeloj crkvi.
Kad se baba iz sna probudila,
Uze taku u desnicu ruku,
Ode pravo ka Ruici crkvi,
Te kazuje protopop-Neeljku,
Kazuje mu, ta je u sna snila.
A kad stari babu sasluao,

On joj ode sanak tolkovati:
uje mene, ostarila majko!
Zlo si snila, a gore e biti,
to je Sanje tama popanula,
Ono e ti pusto ostanuti;
to l' se vedro nebo prolomilo,
I to mjesec pao na Ruicu,
To e tebe Ivo poginuti;
to su zv'jezde kraju pribjegnule,
To e ostat' mloge udovice;
to j' danica krvava iljegla,
To e stara ostat' kukavica;
to l' ti tica kuka na Ruici,
To e ti je oboriti Turci,
A i mene stara pogubiti,";
Tek to stari u rijei bjee,
Al' eto ti Senjanina Iva,
Sav mu vranac i krv ogreznuo,
Na Ivanu sedamnaest rana,
nosi desnu u lijevoj ruku;
Dogna vranca pred bijelu crkvu,
Pa govori ostariloj majci:
Skin' me, majko, sa konja vrania,
Umij mene studenom vodicom,
A priesti vinom crvenijem."
Hitro ga je mati posluala,

Skide njega sa konja pomamna,
Pa ga umi studenom vodicom,
I zali ga vinom crvenijem;
Pa ga pita ostarila majka:;
to bi, sine, u zemlji Taliji?
Ode Ivo 'vako govoriti:
Dobro, mati, u zemlji Taliji:
Dosta majko, roblja narobismo,
A jot vie blaga zadobismo,;
Pa se zdravo doma povratismo;
No kad bismo na prvom konaku,
Tu nas stie i prva poera,
Crni konji, a crni junaci,
Crne nose oko glave alme,;
Po jednom se vatrom preturismo
Od njih niko ne ostade, majko;
No kad bismo na drugom konaku,
Tu nas stie i druga poera,;
B'jeli konji, a bjenji junaci,
Bijele im oko glave alme,
Po jednom se vatrom preturismo,
Od nas niko ne pogibe, majko,
Od njih niko ne ostade, majko;
No kad bismo na treem konaku,
Tu nas stie i trea poera,
Crna struka, a dugaka puka,
Pregorele noge do koljena,
Po jednom se vatrom preturismo,
A po drugi biti zapoesmo,
Od njih, majko, niko ne pogibe,
Od nas, majko, niko ne ostade,
Do ostade tvoj sine Ivane,
I on ti je rana dopanuo;
Evo desne u lijevoj ruke!
To govori, a s duom se bori,
To izusti, laku duu pusti,
I umrije, alosna mu majka!
Odgovor: ______________________
Rjeenje
Balada
HJ.2.4.4. razlikuje knjievno-znanstvene vrste: biografiju, autobiografiju, dnevnik i putopis te znanstveno-popularne tekstove
Zadatak
Pozorno proitaj sljedei ulomak:
Moj sluaj
Roen sam, roditelji tvrde, 18. kolovoza, a upnik je zapisao 18. rujna 1930. godine u Imotskom. Otac mi je bio andar, majka kuanica, nepismena.
Babica mi je prekratko odrezala pupak i prorekla mi buran i kratak ivot. ene koje su se po obiaju skupile oko kolijevke jele su dunje, molile i zaklinjale.
Vlado Gotovac
Ovo je ulomak iz:
a) znanstveno-popularnog teksta
b) dnevnika
c) biografije
d) autobiografije
Rjeenje
d) autobiografije
Zadatak
Pozorno proitaj sljedei ulomak Matka Peia:

Zeleno ogledalo Kupe
Volim sve hrvatske rijeke. Kupu naroito. Kupa zelena, crna svjetlouta. Kupa zelena u rano proljee, kad se jedna mala rimska nimfa budi u njezinu dnu pa se od njezinih bronanih osmijeha vinogradi
ilje u najslae, najvlanije grudi. To proljetno zelenilo Kupe i onu zelenu pjegu koju vidi kako putuje turopoljskim selima, te limenu jabuku tornja, ili vrat starog patka, osipa najbrbljavijim zelenilom. Taj
zeleni Kupin dah, njeniji od mahovine u bari, laki od neba iza kie - naljepi je osmijeh proljea.
Kupa crna meu muljem gdje na trulim maevima aa jedna raskrvavljena roda sanjari u rubovima nevjerojatno smirenim i bolesnim. U toj crnini trepti slatka nervoza seoskog psa.
Ovo je ulomak iz:
a) znanstveno-popularnog teksta
b) dnevnika
c) putopisa
d) autobiografije
Rjeenje
c) putopisa
Zadatak
Pozorno proitaj zadane tekstove i odgovori na pitanja.
Svemir je itav svijet to nas okruuje. Grane znanosti koje prouavaju svemir jesu astronomija, kozmogonija i kozmologija. Dio svemira koji ine Sunce i devet planeta koji krue oko njega (ukljuujui
i Zemlju) zove se Sunev sustav
(www.wikipedija.org.)
a) Tekst pripada_________________________ stilu.

Svemir
Sa strahopotovanjem virim u nebeske visine, pitaju se: to sam ja? to je ovjek samo prema ovom svijetu? - A to je je naa Zemlja prema svemiru?!...
Mjesec se vrti oko Zemlje, a Zemlja s Mjesecom oko Sunca.
(ulomak iz crtice Svemir Frana Maurania)
b) Kojem stilu pripada ovaj ulomak? __________________________
Rjeenje
a) Znanstvenom
b) Knjievnoumjetnikom
HJ.2.4.5. prepoznaje i razlikuje odreena (zadana) stilska sredstva u knjievnoumjetnikom tekstu (personifikacija, hiperbola, gradacija, metafora, kontrast)
Zadatak
Odredi stilsko sredstvo u Pupaievu stihu:
"Livade su me voljele
Nosile su moj glas
I njim su sjekle potoke."
a) usporedba
b) personifikacija
c) hiperbola
d) onomatopeja
Rjeenje
b) personifikacija
Zadatak
Pozorno proitaj pjesmu Notturno A.G.Matoa i odgovori na pitanje.
Mlana no; u selu lave; kasan

uk il netopir;
Ljubav cvijea-miris jak i strasan
Slavi tajni pir.
Sitni cvrak sjetno cvri, jasan

Kao srebren vir;
Teke oi sklapaju se na san,
S neba rosi mir.
S mrkog tornja bat

Broji pospan sat,
Blaga svjetlost sipi sa visina;
Kroz samou, muk,
Sve je tii huk:
eljeznicu guta ve daljina.
Koje stilsko sredstvo predstavlja podvueni primjer?

a) kontrast
b) onomatopeja
c) metafora
d) gradacija
Rjeenje
c) metafora
Zadatak
Iz ulomka putopisa Skitnje Matka Peia ispii epitete:
"Kupa crna meu muljem gdje na trulim maevima aa jedna raskrvavljena roda sanjari u rubovima nevjerojatno smirenim i bolesnim. U toj crnini trepti slatka nervoza seoskog psa."
epiteti:
______________________________________________________________
Rjeenje
Epiteti: crna, trulim, raskrvavljena, smirenim, bolesnim, slatka, seoskog
HJ.2.4.6. odreuje motive, ideje, kompoziciju, formu, karakteristike lika (psiholoke, socioloke, etike) i njihovu meusobnu povezanost
Zadatak
Pozorno proitaj ulomak iz pripovijetke Prosjak Luka Augusta enoe.
Jutarnja studen protrese Luku. Probudi se, al' isprva nije smio izai iz svoga skrovita. Plaio se svijeta, bojao se je, da e svi svjedoci svijeta na njega prstom pokazati. Razmiljao je sjedei u kutu, o
tom, to je vidio, to je snivao. Sad bijae trijezan, hladan, al' samo asak. Zakratko spopa ga zavist, ljubomora, mrnja. U njegovu srcu probudie se opet stare zmije sikui mu u uho: "Osveti se
ljudskom rodu, ljudi nisu nego zvijeri! Ljudi su prokleti! Drugi grli ensku koju ti ljubi, a ona, vraajui mu cjelove, ruga se tebi!... Osveti se svijetu, koji nema za te ni suza, ni smijeha, ni imena!" - Sva
jae i jae kuhala je krv u ovjeku. Osokoli se. Tad se izvue iz zaklona. Ve se je bilo jutro dobrano pomaklo, ve se je rosa osuila bila. Luka pogleda prema selu, gotovo nije bilo ljudi, sve je napolju
radilo. Neta je ovjeka gonilo naprijed. Vuku se jamom uz ivicu, prie blie k selu i ba do vrta Mate Pavlekovia, blizu onog prijelaza gdje je Mari ponudio bio svoje novce. Pogleda preko ivice na
zavrtnicu. Neto ga spopa, oko mu sijevnu, obazrjev se skunjen, skoi preko ivice. Nasred zavrtnice sjeae u zipci Marino dijete samo posve samo. Od kue nije bilo uti ni glaska, valjda su ljudi za
poslom bili. Nedaleko od djeteta stajao badanj vode, kojom seljaci polijevaju vrt, kad u zdencu nestane vode.
Zaokrui slova ispred tonih odgovora.

Kakav je Luka?
Luka je:
a) nesretno zaljubljen
b) radostan
c) marljiv
d) zavidan
e) pijan
f) ljubomoran
g) dobronamjeran
Rjeenje
a) nesretno zaljubljen
d) zavidan
f) ljubomoran
HJ.2.4.7 razlikuje oblike kazivanja u knjievnoumjetnikom tekstu: pripovijedanje, opisivanje, monolog/unutarnji monolog, dijalog
Zadatak
Na crtu ispod svakog ulomka napii naziv odgovarajueg oblika kazivanja (unutarnji monolog, dijalog, pripovijedanje, opisivanje).
Mislila sam da si to ti zvao.

A ja da si ti!
Ako nismo mi, tko je onda?
Oblik kazivanja je ______________________________.
Marijana (za sebe): Izgubiti se u umi, to bi bilo najbolje. Ionako me nitko ne bi traio - samo mama. Ali on ne, on nikako ne, uostalom mrzim ga.
Oblik kazivanja je _______________________________.

Bio je snjenobijeli pauna, kakvog sam oduvijek elio imati, s crvenkastim oima i pernatim gaama na troprstim nogama.
Oblik kazivanja je ________________________________.

Najvanija stvar na svijetu je prijateljstvo. Kad stekne dobrog prijatelja, ivot ti postane laki i ljepi. Najbolji dokaz za to je Jurica. Jurica je moj najbolji prijatelj.
Oblik kazivanja je ________________________________.
Rjeenje
dijalog, unutarnji monolog, opisivanje, pripovijedanje
HJ.2.4.8. uoava razliku izmeu prepriavanja i analize djela
Zadatak
Reenice govore o noveli Duga Dinka imunovia. Uz svaku navedenu reenicu upii P ako se njome prepriava to djelo, ili A ako se njome djelo analizira.
a) "Htjela je da zagrli i jablan i potok i kamen na kojem je poinula, i da se zarije u vlanu zemlju."_____
b) "U noveli usporedno postoje i teku dvije prie/radnje - jedna o djevojici Srni, druga o kljastoj Savi." _____
c) "Pa i na vie mjesta bilo malih, okruglih crnoutih prostora - sve nedavna ognjita Marinkove djece, to su tu grijala i pekla kukuruze te lijepe, pozlaene
jeseni."_____
d) "imunovievu prozu obiljeavaju opisi krajolika za koje on sam kae da njima pojaava dojam nekog ugoaja ili duevnog stanja."______
Rjeenje
a) P
b) A
c) P
d) A
HJ.2.4.9. zna voditi dnevnik o itanja*
Sljedei iskazi opisuju to uenik/uenica zna i moe na naprednoj razini.

U podruju VJETINA ITANJA I RAZUMIJEVANJE PROITANOG uenik/uenica:
HJ.3.1.1. pronalazi, izdvaja i usporeuje informacije iz dvaju tekstova sloenije strukture ili iz vie njih (prema zadanim kriterijima)
Zadatak
Pozorno proitaj dva teksta razliitih autora o nasilnom ponaanju mladih u kolama. Usporedi njihove stavove o nasilju.
Autor 1:
Nedavno je u 40 kola provedeno istraivanje o nasilju meu uenicima. Ustanovljeno je da u odnosu rtva - nasilnik ne sudjeluje svega 58% uenika. Drugim rijeima, samo 58% uenika nisu ni rtve, ni
nasilnici. Znai, neto manje od polovice uenika, tonije 42%, pojavljuje se u "krugu nasilja", kao rtve ili kao nasilnici. U ulozi rtve nasilja jako je velik broj uenika, ak 37%. Neke rtve su istovremeno
i nasilnici. U ispitivanoj grupi ima 8% takvih uenika. U toj grupi, najei oblici nasilnog ponaanja jesu vrijeanje i ismijavanje. Dakle, ovi uenici napadaju rijeima.
Autor 2:
Najvei broj uenika izjavio je da su tijekom svog kolovanja, za vrijeme nastave ili poslije nje, bili izloeni ismijavanju, vrijeanju, pogrdnim nadimcima. Navode, takoer, i druge neugodnosti: neumjesno
zadirkivanje, irenje lai o njima, nagovaranje drugih uenika da se ne drue s njima.
Nastavnici i drugi zaposlenici kola potvruju da su vrijeanje i udaranje svakodnevni oblik nasilnikog ponaanja u koli. Samo registriranje problema ne znai da moemo odahnuti. Naprotiv, ovakvi
oblici nasilja lako se prikrivaju, olako shvaaju, "lake" podnose i "lijee", iako mogu biti vrlo teki i s jako sloenim posljedicama.
Zaokrui slovo ispred tone tvrdnje.
a) Oba autora su samo iznijela podatke, bez stava o problemu koji ispituju.
b) Autor 1 je zabrinutiji od autora 2.
c) Autor 2 je zabrinutiji od autora 1.
d) Oba su autora podjednako zabrinuta zbog nasilja u kolama.
Rjeenje
c) Autor 2 je zabrinutiji od autora 1.
HJ.3.1.2. izdvaja kljune rijei i saima tekst
Zadatak
Pozorno proitaj sljedei tekst i rijei zadatak.

Prouavajui zagaivanje atmosfere znanstvenici su utvrdili da Australija izbacuje u atmosferu vie tetnih plinova po stanovniku od bilo koje druge industrijski razvijene zemlje. Zbog poveanja broja
stanovnika i krenja uma u posljednja je tri desetljea Australija postala jedan od najveih zagaivaa atmosfere plinovima koji doprinose takozvanom "efektu staklenika". Tako je u Australiji 1990.
godine izbaeno u atmosferu 36,4 tone ugljikova-dioksida po stanovniku, dok je istovremeno u SAD-u ta koliina iznosila 25,3 tone, u Kanadi 23,1 tonu, Njemakoj 18 tona i Norvekoj 12,1 tonu.
Navedi tri kljune rijei iz ovoga teksta:
1. _________________________________
2. _________________________________
3. _________________________________
Rjeenje
1. atmosfera
2. zagaivanje ili zagaivai
3. Australija
(Redoslijed navoenja nije vaan.)
HJ.3.1.4. ita i tumai sloenije nelinearne elemente teksta: viestruke legende, tablice, dijagrame i grafikone
Zadatak
Pozorno pogledaj tablicu i odgovori na pitanja vezana uz osobine glasova.
Tablica 2.- Pregled zatvornika

(mjesto, nain tvorbe)
Prednjo-
Mjesto tvorbe-> usneni zubnici desnici Zadnjo- nepani
nepani
zubno-
usnenici tvrdi meki
usnenici
zvun. b d g
eksploz.
bezvu. p t k
zvun. d
afrikate
bezvu. C
zvun. z
frikativni
bezvu. f s h
zvun. m n nj
nazali
zvun. l lj
lateralni
bezvu.
zvun. r
vibranti
bezvu.
zvun. v j
poluvokal
bezvu.
a) Nabroji tvrde prednjonepane afrikate? _________________

b) U tablici zaokrui zubnousneni bezvuni glas.
Rjeenje
a) d, b) f
HJ.3.2.1. organizira tekst u logine i pravilno raspreene ulomke; odreuje prikladan naslov tekstu i podnaslove dijelovima teksta
Zadatak
Pozorno proitaj sljedei tekst i zaokrui slovo ispred naslova koji bi mu odgovarao:
U Japanu postoji neobina radijska stanica. Neprekidno, tijekom 24 sata, na njezinim se valovima uje isti zvuk: nije to glazba, nego otkucaji ljudskoga srca. I tako no i dan. Meutim, ankete govore da
sluatelji, i to poprilian broj njih, vole to sluati.
U stereo tehnici, naravno.
Naslov moe glasiti:
a) Ljudsko srce
b) Prednosti stereo tehnike
c) Neka neobina stanica
d) 24 sata
Rjeenje
c)
HJ.3.2.2. sastavlja tekst potkrijepljen argumentima
Zadatak
Roditelji su ti saopili kako razmiljaju o preseljenju u vei grad. Voljeli bi uti i tvoje miljenje. Tvoja zadaa je da dobro razmisli o ovom prijedlogu, odlui se jesi li za preseljenje ili protiv njega, smisli
mogue razloge i obrazloenja za svoju odluku i sve to napie.
Za ovaj zadatak ima ukupno 90 minuta. Za to vrijeme e odluiti koji stav e zastupati (za preseljenje ili protiv njega), smislit e argumente i obrazloenja kojima e braniti svoj stav, zatim e
napisati rad, ponovo ga proitati, provjeriti ima li greaka i ispravit e sve pogreke koje uoi. Ne zaboravi svom radu dati i naslov.
Tvoj rad e se ocjenjivati na osnovu toga:
- koliko je tekst jasan, cjelovit i koherentan;

- koliko jasno si iznio i obrazloio svoj stav o preseljenju;
- koliko si uzeo u obzir i argumente koji se ne slau s tvojim stavom;
Molimo te, pii itko.
Sretan rad!
Rjeenje
Ocjenjuje se koliko je tekst jasan, cjelovit i koherentan, koliko si jasno iznio i obrazloio svoj stav o preseljenju i uzeo u obzir i argumente koji se ne slau s tvojim stavom i koliko potuje pravopisna
pravila.
HJ.3.2.3. pie prikaz (knjige, filma, kazaline predstave i sl.), reportau i raspravu
Zadatak
Moda je pojava koja se ne odnosi samo na odjeu nego i na mnoge druge vrste proizvoda. Napii raspravu o sljedeoj temi: ULOGA MODE U SUVREMENOM SVIJETU. Ne zaboravi raspravu zapoeti
sukobom miljenja ili sumnjom, nastaviti iznoenjem argumenata, a zavriti zakljukom.
Rjeenje
Navedeno je i objanjeno to je predmet i cilj rasprave; utvrena su osnovna obiljeja (objektivnost, kritian odnos); primijenjene su misaone aktivnosti (ralanjivanje, obrazlaganje, dokazivanje,
usporeivanje, prosuivanje); uporabljen je knjievni jezik utemeljen na jasnoi, tonosti i saetosti izraza.
HJ.3.2.4. pie saetak dueg i/ili sloenijeg teksta
Zadatak
Nedavno je u jednom dnevnom listu, u rubrici Znanost i tehnologija, objavljen sljedei lanak. Pozorno ga proitaj, a zatim napii saetak.
Tekst: DESETI PLANET SUNEVA SUSTAVA?
Naputak:
- Iznesi najvanije podatke koje tekst sadri.
- Pripazi da reenice u tvom sastavu budu logine, stilski, gramatiki i pravopisno tone.
- Pii itko, pisanim slovima, jer e sastav itati ljudi koji nisu navikli itati tvoj rukopis.
- Ima petnaestak minuta za pisanje saetaka u nekoliko reenica.
Saetak:
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
Napomena: Tekst se nalazi u pitanju HJ.3.1.3.
Rjeenje
Vrjednuju se etiri zahtjeva (zadatka) prema navedenim standardima. Vrjednovanje 1/0: 1 - uenik je ispunio zahtjev, 0 - uenik nije ispunio zahtjev
HJ.3.2.5. zna pravopisna pravila i uvijek ih primjenjuje
Zadatak
U sljedeim reenicama podcrtaj rijei koje moramo napisati velikim poetnim slovom.
ivana brli maurani, najpoznatija hrvatska knjievnica, roena je u ogulinu 1834. godine. prva je ena lanica akademije, zvali su je hrvatski andersen. dvaput je
predloena za nobelovu nagradu. najpoznatiji joj je roman udnovate zgode i nezgode egrta hlapia i zbirka bajki prie iz davnine.
Rjeenje
Ivana Brli-Maurani, najpoznatija hrvatska knjievnica, roena je u Ogulinu 1834. godine. Prva je ena lanica Akademije, zvali su je hrvatski Andersen. Dvaput je
predloena za Nobelovu nagradu. Najpoznatiji joj je roman udnovate zgode i nezgode egrta Hlapia i zbirka bajki Prie iz davnine.
Zadatak
Naini rijei suprotnoga znaenja tako da zadanim rijeima doda esticu ne. Pripazi na sastavljeno i rastavljeno pisanje rijei.
mislim ______________ volim ____________________
paljiv ______________ moral ____________________
odluan ______________ ljudi ____________________
znam ______________ bih ____________________
Rjeenje
ne mislim, ne volim, nepaljiv, nemoral, neodluan, neljudi, ne znam, ne bih
Zadatak
Rijei iz ikavskoga govora preoblikuj u ijekavske.
svit _______________ ri ______________
pisme _______________ dica ______________
zvizde _______________ vitar ______________
snig _______________ lipa ______________
Rjeenje
svijet, rije, pjesme, djeca, zvijezde, vjetar, snijeg, lijepa
Zadatak
Zaokrui slovo ispred pravilno napisanog niza.
a) Sveti Petar U umi, Slavonski Brod, Bosna I Hercegovina, Europa

b) Sveti Petar u umi, slavonski Brod, Bosna i Hercegovina, Evropa
c) Sveti Petar u umi, Slavonski Brod, Bosna i Hercegovina, Europa
d) sveti Petar u umi, Slavonski brod, Bosna i Hercegovina, europa
Rjeenje
c)
Zadatak
Napii izostavljene pravopisne znakove.
a) Vozio je autocestom Zagreb Rijeka brzinom 100 120 kilometara na sat.

b) Mate Balota (1898 1963)
c) k god 2009 2010
Rjeenje
a) Vozio je autocestom Zagreb - Rijeka brzinom 100 - 120 kilometara na sat.

b) Mate Balota (1898. - 1963.)
c) k. god. 2009./2010.

HJ.3.3.1. dijeli rije na slogove u sloenijim primjerima
Zadatak
Podcrtaj rijei u kojima je r slogotvorno.
crkva, braa, izmrviti, kruka, krvav, srce, krasti, vrvjeti, skriti, skrueno, brzo
Rjeenje
crkva, izmrviti, krvav, srce, vrvjeti, skriti, brzo

Zadatak
U navedenim reenicama okomitom crtom podijeli rijei na slogove.
a) Sve to na suncu die, ne raste bez kie.

b) Narcisi dok miriu, trae kiu.
c) Jablanove kronje dok se njiu, zovu kiu.
Rjeenje
a) Sve to na sun/cu di/e, ne ras/te bez ki/e.

b) Nar/ci/si dok mi/ri/u, tra/e ki/u.
c) Ja/bla/no/ve kro/nje dok se nji/u, zo/vu ki/u.
HJ.3.3.2. poznaje glasovne promjene (moe ih prepoznati, objasniti i imenovati)
Zadatak
Napii nazive glasovnih promjena koje nisu primijenjene u zadanim rijeima, iako su postojali preduvjeti:
a) seki: ____________________________
b) zadatci: ____________________________
c) junake (A mn.): ____________________________
d) odetati: ____________________________
Rjeenje
a) sibilarizacija
b) gubljenje suglasnika
c) palatalizacija
d) jednaenje suglasnika po zvunosti
Zadatak
Usporedi zadane parove rijei, podvuci rije u kojoj primjeuje glasovnu promjenu i napii koja je to promjena:
a) pekoh - peem: ________________________________

b) stan - stambeni: ________________________________
c) tvrd - tvri: ________________________________
d) pismo - pisama: ________________________________
Rjeenje
a) peem, palatalizacija
b) stambeni, jednaenje suglasnika po mjestu tvorbe
c) tvri, jotacija
d) pisama, nepostojano a
HJ.3.3.3. prepoznaje i primjenjuje naglasna pravila
Zadatak
Zadane rijei razvrstaj u tablicu.
primjeivati, slikarica, pamtiti, kiovit, zlato, razmiljati, govoriti, govor,

`` `
Rjeenje

`` `
slikarica kiovit pamtiti primjeivati

govor govoriti zlato razmiljati
Zadatak
I. Dopuni reenice.
a) Isticanje sloga jaim glasom zovemo ____________.
b) Razlikujemo naglaene i ___________ rijei.
c) Rijei koje imaju svoj naglasak i same za sebe tvore naglasne cjeline nazivamo _________________.
d) Rijei koje nemaju svoj naglasak i u izgovoru se veu uz naglasnice i zajedno s njima tvore naglasne cjeline nazivamo ______________.
e) Dvije su vrste nenaglasnica:
1. ______________ stoje ispred naglasnica.
2. Zanaglasnice stoje _________ naglasnica.
II. Podcrtaj prednaglasnice.
Sutra ne idem u kolu jer do podne moram obaviti pregled kod lijenika.
III. Podcrtaj zanaglasnice.

Veselim se tvom dolasku. Doe li ujutro, odvest u te do grada.
Rjeenje
I
) naglasak
b) nenaglaene
c) naglasnice
d) nenaglasnice
1) prednaglasnice
2) iza
II Sutra ne idem u kolu jer do podne moram obaviti pregled kod lijenika.
III Veselim se tvom dolasku. Doe li ujutro, odvest u te do grada.
HJ.3.3.5. prepoznaje i razlikuje sve vrste jednostavnih i sloenih reenica
Zadatak
Odredi vrste reenica u viestruko sloenoj reenici:
Iva je pomislila da je doao Luka jer je ula glas koji je slian njegovom.
a) Iva je pomislila ___________________
b) da je doao Luka ____________________
c) jer je ula glas ____________________

d) koji je slian njegovom. ____________________
Rjeenje
a) Iva je pomislila glavna
b) da je doao Luka objektna
c) jer je ula glas uzrona
d) koji je slian njegovom. Atributna
Zadatak
Napii kojim vrstama pripadaju podvuene zavisne reenice:
a) Josip nije otiao na trening jer je bio umoran. ____________________
b) Da nije bio umoran, Josip bi otiao na trening. ____________________
c) Iako je bio umoran, Josip je otiao na trening. ____________________
Rjeenje
a) uzrona
b) pogodbena
c) dopusna
HJ.3.3.6. zna odrediti znaenje padea u reenici
Zadatak
Podcrtanim imenicama odredi znaenje padea u reenici.
f) Sad mislim, brado, da smo spasli stado. ____________________

g) Putujem sa sestrom i prijateljicom. ______________________
h) Pokuavao sam objasniti majci i strievima. __________________
i) U njezinim oima bila je ljubav.______________________
j) Ove godine po prvi put putujem zrakoplovom.
Rjeenje
g) oslovljavanje
g) drutvo
h) namjena
i) mjesto
j) sredstvo
Zadatak
Podvuenim genitivnim oblicima odredi znaenje. Na crtu upii odgovarajui broj.
a) kule od pijeska ____ 1. djelominost
b) prije veere ____ 2. graa
c) malo kruha ____ 3. pripadnost
d) glavica kupusa ____ 4. vrijeme
Rjeenje
a) 2, b) 4, c) 1, d) 3
HJ.3.3.7. prepoznaje sva glagolska vremena i naine
Zadatak
Zaokrui slovo ispred reenice u kojoj je uporabljen glagolski prilog sadanji s uzronim znaenjem.
a) Tako idui niz vodu, djeaci naiu na svoju vodenicu.

b) Marko i Ivan se vrate kui, udei se to e to biti.
c) Patuljak nije isprva htio ii u krau, bojei se kazne.
d) Sluajui radio, promatrala je oblake na nebu.
Rjeenje
c) Patuljak nije isprva htio ii u krau, bojei se kazne.

Zadatak
U navedenim reenicama podcrtaj glagole, potom ih prepii te im odredi vrijeme, osobu i broj. (Nemoj rabiti kratice!)
a) Kad se budem zaljubila, povjerit u se najboljoj prijateljici.

__________________________________________________________
b) Ukoliko ju ne pozovem u park, otii e.
_________________________________________________________
c) Ivan je neko volio Anu.
_________________________________________________________
d) Propadosmo u zemlju od srama.
_________________________________________________________
Rjeenje
a) Kad se budem zaljubila, povjerit u se najboljoj prijateljici.
budem zaljubila futur II. 1. osoba jednine
povjerit u futur I. 1. osoba jednine
b) Ukoliko ju ne pozovem u park, otii e.
ne pozovem prezent 1. osoba jednine
otii e futur I. 3. osoba jednine
c) Ivan je neko volio Anu.
je volio perfekt 3. osoba jednine
d) Propadosmo u zemlju od srama.
propadosmo aorist 1. osoba jednine

Zadatak
U reenicama su istaknuti pomoni glagoli. Na crte uz opis glagolskog oblika napii slovo kojim je oznaena pripadajua reenica.
a) Bijahu to uskoki vojvode. ___ 1) imperfekt pomonog glagola biti
b) Rado bih vam pomogao. ___ 2) nenaglaeni prezent pomonog glagola biti
c) Kupio sam sladoled. ___ 3) aorist pomonog glagola biti
Rjeenje
a) 1
b) 3
c) 2

HJ.3.3.8. zna odrediti znaenje nepoznatih rijei i izraza na temelju njihovoga sastava, konteksta u kojem su uporabljeni ili na osnovi njihova podrijetla
Zadatak
Indijska glazba
Glazba stare Indije ima poseban oblik. Indijski napjev karakterizira ljestvica irokoga opsega, kao i slobodniji ritmiki i formalni tijek.
Stari Indusi pravili su veliku razliku izmeu duhovne i svjetovne glazbe. Duhovni su napjevi (saman - smirenost) bili zasnovani na tekstovima vjerskih knjiga (Veda), a bili su mirni, spori i dostojanstveni. U
osnovi svjetovne glazbe (raga - strastvenost, uzbuenost) bili su stalni melodijski obrasci, koje je umjetnik varirao i obogaivao ornamentiranjem. Ovi su se napjevi uvijek pjevali u unaprijed utvreno
vrijeme.
Podvueni skup rijei oznaava:
a) klasinu glazbu
b) mirnu i sporuglazbu
c) narodnu, nereligijsku glazbu
d) religijsku, crkvenu glazbu
Rjeenje
c)
Zadatak
Odredi znaenje podvuenih rijei u sljedeoj reenici:
Dounika sam ganjao kroz crne grozomorne hodnike i niz dugake strmoglave stube.
Grozomorno znai ___________________________________________________.
Strmoglavo znai ____________________________________________________.
Rjeenje
Grozomorno znai neto izuzetno strano /opasno / vrlo neugodno.
Strmoglavo znai vrlo strmo/ s velikim i opasnim nagibom/ opasno (brzo)/ naglo.
HJ.3.3.9. razumije znaenje rijei i frazeologizama u znanstveno-popularnim tekstovima koji su namijenjeni mladima i pravilno ih rabi
Zadatak
Pozorno proitaj sljedei tekst i rijei zadatak
Prole, 2009. godine, brojni su narodi obiljeili dvadesetogodinjicu pada eljezne zavjese koja je nekada dijelila Stari kontinent. Ipak, dva desetljea nakon tog prijelomnog dogaaja, sjeanja na
eljeznu zavjesu jo su uvijek iva u mislima starijih itelja kontinenta.
Podvueni skup rijei oznaava:
a) eljezni zid, slian Kineskom zidu

b) nepostojeu, izmiljenu tvorevinu
c) ideoloku granicu
g) veliki, zaleeni, plovni vodeni tok
Rjeenje
c)
4. KNJIEVNOST
HJ.3.4.1. navodi naslov djela, autora, rod i vrstu na temelju ulomka, likova i karakteristinih tema i motiva
Zadatak
Pozorno proitaj ulomak i odgovori na pitanja.
Znali su da je Salko zaljubljen u Martu, najljepu curu u Begluku, pa je ne spominjahu pred njim. No znali su i to da je njemu samo osamnaest godina, a ona je dvije godine starija i nije mogue da mu
bude ena. Pa jo: Salkov otac bio hajduk i strano je naprasit ovjek, a Martina je mati vjetica, pa su se momci klonili i njezine kue i njezinih pogleda."
a) Dopuni.
Salko, Marta i Raica su likovi iz knjievnog djela koje se zove
_____________, a napisao ga je ___________ ________________.
b) Zaokrui.
To djelo je:
1. pripovijetka
2. roman
3. novela
4. drama.
c) Zaokrui toan odgovor.
Raica i Salko su:
1. prijatelji
2. otac i sin
3. braa.
Rjeenje
a) Alkar, Dinko imunovi

b) 1)
c) 2)
Zadatak
Proitaj sljedei tekst.

Pripovijetka iz tvoje lektire prikazuje selo u Hrvatskome zagorju u kojem ivi lijepa Janica sa svojim muem Markom Labudanom koji je lugar. Janica se nakon poroaja teko razboli i umre.
O kojoj je pripovijetci rije? Tko je autor pripovijetke?
Naslov pripovijetke: ______________________________.
Autor pripovijetke: _______________________________.
Rjeenje
Breza
Slavko Kolar
HJ.3.4.2. izdvaja osnovne odlike knjievnih rodova i vrsta u konkretnom tekstu
Zadatak
Zaokrui slova ispred odlika ovog teksta.
VAL
Sa bijedom pjenom na vratu,
koja vijori u buri,
slian mladome atu
kada se propne, pojuri,
dolazi iz puine
gordi, gizdavi val,
nosei pozdrav daljine
za obalu i za al.
Evo ga! Tu je, tu je,

jurei izdaleka,
ve mu se topot uje,
ve ga obala eka.
I kako ponosno stigne,

do cilja kojemu krene,
prezrevi napor i strah,
jo jednom se propne, digne,
i razbije o stijene
u sitni vodeni prah.
Gustav Krklec
Odlike:
a) pripovjedanje
b) ritminost
c) metaforinost
d) stih
e) mnotvo motiva
Rjeenje
b) ritminost
c) metaforinost
d) stih
HJ.3.4.3. razlikuje autora djela od lirskog subjekta i pripovjedaa u djelu
Zadatak
Uoi odnos izmeu autora i lirskog subjekta u stihovima:
Jubav
Ka da san sunce stavila u nidra,
tako me pee,
tako me iga
jubav moja.
Bole me, bole,
ka da su me izboli
svin draan ovega svita.
I gren po julican, po dvoriman obavita
u joblak pun tiine
ma ponosnija o' granja
u prolie.
(Drago Ivanievi)
Na temelju teksta, zakljuuje:
a) istaknuta je istovjetnost autora i lirskog subjekta

b) oigledna je razlika izmeu autora i lirskog subjekta
c) odnos izmeu autora i lirskog subjekta ne moe se uoiti
d) lirski subjekt je ena
e) lirski subjekt je mukarac
Zaokrui slova ispred tonih odgovora.
Rjeenje
b), d)
HJ.3.4.4. pronalazi i imenuje stilska sredstva, odreuje ulogu stilskih sredstava u tekstu
Zadatak
Proitaj pjesmu Voka poslije kie i odgovori na pitanje.
Voka poslije kie
Gle malu voku poslije kie:

Puna je kapi pa ih njie.
I blijeti suncem obasjana,
udesna rasko njenih grana.
Al nek se sunce malko skrije,

Nestane sve te arolije.
Ona je opet kao prvo,
Obino, jadno, malo drvo.
Pronai po primjer za navedena stilska sredstva:
a) epitet: __________________________________________
b) personifikacija: ___________________________________
c) usporedba: _______________________________________
Rjeenje
a) mala voka, (obasjana suncem, udesna rasko, obino, jadno, malo drvo)
b) "Puna je kapi pa ih njie."
c) "Ona je opet, kao prvo,
Obino, jadno, malo drvo."
Zadatak
Proitaj stihove glasovite Hasanaginice.

Napii naziv stilskog sredstva koje je ostvareno pitanjima i odgovorima.
to se bijeli u gori zelenoj?

Al' je snijeg, al' su labudovi?
Da je snijeg, ve bi okopnio,
Da su labudovi, ve bi poletjeli.
Nit je snijeg, nit su labudovi,
Nego ator age Hasan-age."
Naziv stilskog sredstva je ________________________
Rjeenje
slavenska antiteza
Zadatak
Pozorno proitaj sljedei navod. Razmisli o ulozi podvuenog dijela u okviru cjeline teksta.
"Ranije se veeralo, sveano obuklo. Iz kue smo izili s prvim mrakom, kad se inae redovno pregledaju prozori i zakljuavaju i kuna i avlijska vrata. Sputala se no, a meni je izgledalo kao da svie."
Podvueni dio teksta ima ulogu:
a) opisivanja raspoloenja u gradu i meu ljudima
b) naglaavanja djeakova uzbuenja zbog onoga to e uslijediti
c) isticanja kako je cirkuska svjetlost toliko jaka da izgleda kao da je dan
d) opisivanja doba dana uoi odlaska u cirkus
Rjeenje
b) naglaavanja djeakova uzbuenja zbog onoga to e uslijediti
HJ.3.4.7. izraava svoj stav o konkretnom djelu i argumentirano ga obrazlae
Zadatak
Proitaj pjesmu D. Tadijanovia Mjeseina, a zatim rijei zadatak.

MJESEINA
Gle, iza hrastove ume, u tamnom sjaju i tiini,

Mjesec se pomalja. Rumen. Okrugao.
Lanjskog ljeta, s klupe ispod kestena,

Gledao sam s tobom, u zanosu,
Izlazak punog mjeseca iza ume hrastove,
U rasvjeti mlijenoj i smijehu.
Oh, kakve li smo krhke igrake

U krvnikima jakim rukama!
Tuga me je, i ja sam posve sam:

Mjeseina veeras grob tvoj poliva.
Mjeseina veeras meni apue
Da tebe nema, i nema, zauvijek.
O, dugo, dugo, jo dugo poslije nas

Tue e oi gledati kao to gledasmo i mi:
Nae se sunani dan,

Veernje sjenke oduljae;
Mjesec se pomalja
Iza hrastove ume, u tamnom sjaju i tiini.
Proitaj prikaz Tadijanovieve pjesme Mjeseina. Svojim rijeima obrazloi zato ovaj prikaz nije u potpunosti prihvatljiv. Navedi najmanje dva razloga.
Ovo je pejzana pjesma o ljepoti prirode, prirodnih pojava i odnosa ovjeka naspram prirode. Pjesnik se sjea lanjskog ljeta kad je promatrao isti mjeseev sjaj iznad hrastove ume, kao i danas. Tada je
pokraj njega bila voljena ena, a sad je druga ena. Njen grob sada poliva mjeseina. Tada je bio tuan, a sad je sretan. Sve je prolazno, tue e oi gledati mjeseinu kao to su je oni gledali. Mjesec e
se uvijek pojavljivati, izmjenjivat e se dan i no, a njih nee biti. Ponavljanje rijei nema (nje) i dugo (jo dugo poslije nas) govori o neminovnom kraju i smrti. Ugoaj pjesme je oputajui i optimistian.
Pjesma ima osam nejednako dugakih strofa s nejednako dugakim stihovima, bez rime. Ponavljanje prva dva stiha na kraju pjesme obrnutim redom govori o neumitnosti sudbine.
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
Rjeenje
Uenik pokazuje da je razumio pjesmu. Izraava svoj stav o pjesmi tako to argumentira nesklad izmeu prikaza pjesme i svoje interpretacije.
Prihvatljivi odgovori s argumentima:
Pjesma Mjeseina nije pejzana pjesma o ljepoti prirode, prirodnih pojava i odnosa ovjeka naspram prirode, nego misaona pjesma o ljubavi, prolaznosti i smrti:
"Oh, kakve li smo krhke igrake

U krvnikim jakim rukama!"
Pjesnik je ostao sam i tuan nakon gubitka voljene ene s kojom je neko bio sretan, tako da nije s sretan s nekom drugom enom:
"Tuga me je, i ja sam posve sam."
Ugoaj pjesme nije oputajui niti optimistian, nego tuan i sumoran:
"Mjeseina veeras meni apue
Da tebe nema, i nema, zauvijek."
Pjesma ima est nejednako dugih strofa, a ne osam.
HJ.3.4.8. povezuje knjievnoumjetnike tekstove s drugim tekstovima koji se obrauju na nastavi*
Obrazovni standardi za kraj obveznog obrazovanja za hrvatski jezik koji e biti ispitivani nepoznatim zadatcima
HJ.2.1.4. razlikuje sve dijelove teksta i knjige, ukljuujui kazalo, pojmovnik i bibliografiju i moe se njima koristiti
Zadatak
Pred tobom je jedna stranica kazala iz kolske gramatike hrvatskoga jezika. Pozorno ju pogledaj i odgovori na postavljeno pitanje.
kolska gramatika hrvatskoga jezika ___________________________________
imenski ili sroni atribut 135 N
imenski predikat 111, 112 nainske reenice 152
imperativ 88 naglasak 22
imperfekt 85 naglasnica 24
infinitiv 80, 113, 117 namjerne reenice 153
infinitivna osnova 80 neprijelazni glagoli 92
instrumental 35, 114, 127 nastavak 29
inverzija 143 navezak 53
iskljune reenice 141 nazali ili nosnici 6
izjavne reenice 156 neglagolske rijei 111

izjavni nain 78 neizravni objekt 121
neizreeni subjekt 117
J nenaglasnica 24
jednaenje po tvorbenom mjestu 10 neodreene zamjenice 66
jednaenje po zvunosti 9 neodreeni pridjevi 51, 52
jednostvana reenica 136 neoglagoljena reenica 114
jednostavni brojevi 69 neosobna reenica 118, 160
jednostavni glagolski oblici 79 neosobni predikat 118, 160
jednostavni glagolski predikat 111, 112 nepanici ili palatali 6
jedrenici ili velari 6 nepostojano a
jesne reenice 157 nepravi veznici 101
jotacija 16 nepromjenjive rijei 28, 32, 95
jotirana osnova 17 nesroni atribut 135
K nesvreni glagoli 77
164 ________________________________________________
to oznaava broj iza pojma u kazalu? Zaokrui slovo ispred tonog odgovora.
a) broj ulomka u kojem se govori o tom pojmu

b) broj stranice na kojoj se govori o tom pojmu
c) redni broj pojma u kazalu
d) broj poglavlja u kojem se govori o tom pojmu
Rjeenje
b) broj stranice na kojoj se govori o tom pojmu

HJ.2.1.6. razlikuje injenicu od komentara, objektivnost od pristranosti i propagande na jednostavnim primjerima
Zadatak
Pozorno proitaj ulomak iz djela "Umjetnost i njezina povijest". U ulomku se govori o jednom portretu koji je naslikao flamanski ranorenesansni slikar Jan van Eyck. Piui o portretu povjesniar
umjetnosti iznosi injenice, ali daje i svoj komentar. Tvoj je zadatak podvui reenicu koja sadri komentar.
"Jana van Eycka najvie je proslavilo slikanje portreta. Jedan od njegovih najpoznatijih portreta predstavlja talijanskog trgovca Giovannija Arnolfiniju koji je poslom doao u Nizozemsku, zajedno sa
svojom enom. Kao nekom arolijom, jednostavan isjeak istinskog svijeta odjednom kao da se zamrznuo na oslikanoj ploi."
Rjeenje
Kao nekom arolijom, jednostavan isjeak istinskog svijeta odjednom kao da se zamrznuo na oslikanoj ploi.
Zadatak
Paljivo proitaj ulomak iz djela "Umjetnost i njezina povijest". U ulomku se govori o jednom starogrkom reljefu. Piui o tom umjetnikom djelu povjesniar umjetnosti iznosi injenice, ali daje i svoj
komentar. Tvoj zadatak je podvui reenicu koja sadri komentar.
"Na ovom je reljefu prikazan Atlas kako se vraa sa zlatnim jabukama do Herakla, koji vrsto stoji pod svojim golemim teretom. Atena mu je podmetnula jastuk na ramena kako bi mu olakala. U desnoj
je ruci nekada drala metalno koplje. itava je pria ispriana divnom jednostavnou i jasnoom. Atena je okrenuta prema nama i samo joj je glava okrenuta u stranu k Heraklu".
Rjeenje
itava je pria ispriana divnom jednostavnou i jasnoom.
HJ.3.1.3. izdvaja iz teksta argumente koji idu u prilog nekoj tvrdnji ili protiv nje, izvodi zakljuke zasnovane na sloenijem tekstu
Zadatak
U jednom dnevnom listu, u rubrici Znanost i tehnologija, objavljen je sljedei lanak. Pozorno ga proitaj, a zatim odgovori na postavljena pitanja.
DESETI PLANET SUNEVA SUSTAVA?
BEZIMENI NEBESKI PLANET
Od Plutona je 700 kilometara deblji u struku
U uglednom znanstvenom asopisu Priroda upravo je objavljeno da je otkriveno najdalje nebesko tijelo Suneva sustava, vee od Plutona. Dok ne dobije pravo ime, oznaeno je s UB313. Novootkriveno
je tijelo prvi put uoeno jo 31. listopada 2004. godine, ali se s objavom nije urilo. Odgovor na pitanje ima li ili nema oko nae zvijezde, Sunca, deset planeta ovisi o tome ije struno tumaenje
prihvatite.
Za slubeno priznavanje i imenovanje eka se blagoslov Meunarodnog udruenja astronoma (IAU), jedinog koje je ovlateno prosuivati i presuivati u ovakvim sluajevima. Promjer zagonetnog
nebeskog tijela je za oko 700 kilometara vei od promjera Plutona i procjenjuje se da iznosi izmeu 2 859 i 3 094 kilometra. Krui oko Sunca putanjom koja je ak 97 puta udaljenija od Zemljine putanje i
sastavni je dio Kuiperova pojasa nainjenog od ledenih ostataka preostalih iz vremena stvaranja Suneva sustava.
Iz planetarnog jata jest, ali je neizvjesno je li planet ili planetoid. Astronomi se ustro spore, podsjeajui nas na davne nesporazume to se pod pojmom planeta (ne) podrazumijeva. Naime, nakon 1992.
opaeno je vie od tisuu nebeskih tijela iza putanje kojom oblijee Pluton.
Inae, potraga za desetim planetom traje jo od 1930. godine. U nekoliko navrata je obznanjeno da je vien, a potom je to opovrgnuto. Prole je godine otkrivena i Sedna, nebesko tijelo otprilike za
etvrtinu manje od Plutona, to je neke astronome navelo da je proglase planetom. Ipak, prevagnulo je miljenje kako se nijedno tijelo manje od devetog planeta (Plutona) ne moe nazvati imenom, tj.
Biti priznato kao planet.
Meutim, jo nije utvreno je li veliina nebeskog tijela dovoljan kriterij da se ono proglasi planetom.
Astronom Michael Braun s kalifornijskog Instituta za tehnologiju (SAD), koji je otkrio UB313, vatreno se zalae da novootkriveno tijelo bude proglaeno planetom. Iako je doskora osporavao taj status ak
i Plutonu, sada je bre-bolje razglasio: "Deseti je pronaen!"
(Tekst je preveden sa srpskoga na hrvatski jezik za potrebe izrade Standarda kvalitete)
Odgovori zato je u nadnaslovu ovog teksta upotrebljen znak pitanja.
a) Zato to Meunarodno udruenje astronoma tek treba odluiti kako e se UB313 zvati.
b) Zato to je UB313 dio Kuiperovog pojasa nastalog u vrijeme stvaranja Suneva sustava.
c) Zato to Meunarodno udruenje astronoma tek treba odluiti je li UB313 planet ili planetoid.
d) Zato to je prole godine otkrivena i Sedna.
Rjeenje
c) Zato to Meunarodno udruenje astronoma tek treba odluiti je li UB313 planet ili planetoid.
Zadatak
Navedi iz teksta argument u prilog stavu da novootkriveno tijelo UB313 treba biti proglaeno planetom.
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
Rjeenje
UB313 je nebesko tijelo vee od Plutona, a Pluton ve ima status planeta, pa takav status treba imati i UB313.
HJ.3.3.4. poznaje i razlikuje sve vrste rijei
Zadatak
Napii nazive podvuenih glagolskih oblika u sljedeoj reenici:
Vrativi se kui, izvalio se odjeven preko postelje i istog trena utonuo u san.
a) vrativi se ________________________________
b) izvalio se ________________________________
Rjeenje
a) glagolski prilog proli b) perfekt
Zadatak
Popuni tablicu, upisujui osnovni oblik podvuene rijei ako je ona promjenjiva, i vrstu podvuene rijei. Dvije smo rijei dali kao primjer:
Meutim, nisam imao puno razloga biti toliko ponosan na te hlae koje su mi navukli. To su bile hlae moga starijeg brata i na njima je bila ispisana cijela njegova kratka, ali burna biografija.
Rije kako glasi u reenici Osnovni oblik rijei Vrsta rijei
meutim
puno
razloga razlog IMENICA
biti biti POMONI GLAGOL BITI
na
te
koje
mi
starijega
brata
je bila ispisana
ali
Rjeenje
meutim - meutim - ESTICA
puno - puno - PRILOG
na - na - PRIJEDLOG
te - taj - ZAMJENICA
koje - koji - ZAMJENICA
mi - ja - ZAMJENICA
starijega - star - PRIDJEV
brata - brat - IMENICA
je bila ispisana - ispisati - GLAGOL
ali - ali - VEZNIK
Zadatak
Zadane glagole rasporedi u tablicu (isti glagol moe biti u vie polja):
odjenuti se, crvenjeti se, hodati, podii, spavati.
Glagoli po znaenju radnja
stanje
zbivanje
po predmetu radnje prijelazni
neprijelazni
povratni
po vidu svreni
nesvreni
Rjeenje
Glagoli po znaenju radnja odjenuti se, hodati, podii
stanje spavati
zbivanje crvenjeti se
po predmetu radnje prijelazni podii

neprijelazni hodati, spavati
povratni odjenuti se, crvenjeti se
po vidu svreni odjenuti se, podii
nesvreni crvenjeti se, hodati, spavati
HJ.3.4.6. tumai razliite elemente knjievnoumjetnikog djela pozivajui se na samo djelo
Zadatak
Proitaj ulomak iz romana U registraturi Ante Kovaia.
Polazak u kolu Ivice Kimanovia

I ovim radosnim i slavnim danom moga djetinjstva poelo je moje kolovanje!
Ivice, sutra te vodim u kolu. Nijesu mi te htjeli otpustiti! - ree otac naveer i obrati se k majci:
- Dobro, ima li dijete istu rubeninu? izmica, razumijeva se, zasad ne treba: jo je tako rei ljeto, premda su ve svanuli prvi jesenski dani.
- Ima rubeninu, ima! - uzdahne majka. - Pa kako to, kola? Pa zato nam ga ne pustie gospoda? to njemu treba kole?
- to e? Tako ti je na ovom svijetu. Zna, nijesam ni ja tamo utio. Rekoh im svoju ba odrjeito: Evo, kakve su to nove pravice? Prije bijae otac gospodar svome djetetu na ivot i smrt. A danas? Tek
je poelo raspoznavati roditelje, ve eka uitelj sa ibom da ga preda u njegove ruke. Kada je ondje potratilo nekoliko godina, jedva mu pahulje nikoe ispod nosa a ve ga trae gospoda u vojsku.
Odanle ti doe na vrat, na muku i tegobu. Nita mu nije pravo: nauio se kleti da je strahota. Ne mirii mu motika ni plug. Samo se naduva, povlai po krmama i junai u tunjavama!
- Mui ti, Joina - upnik e nato. - Ti si muzika, pa razumije vie od ostalih. A nije li ti drago da zna vie od ostalih? Ha? Reci. - E, to je istina! - zavrtim ja glavom i pogrebem se smeteno iza uha. - A
itati i pisati - nastavi upnik - nije li to mnogo vie od muzike i bajsa? Danas su, dragane moj, teka vremena. Svaki dan ima nas vie, zemlja je manja, a nama je sve tjesnije na njoj!
- Sve su to gospodski rauni! - prekine upnika na susjed, mali "kanonik". - A mi neemo da nam se djeca pogospode: Aj, jok! ast svoj gospodi! Ali mi im poklanjamo gospodstvo. Djeca mi ne budu ni
kuhana ni peena po kolama. Kruh ne bude rastao od prolijevanja tinte, ve od gnoja. Mi ne ivimo od aranja pera po papiru, nego ti valja ljudski huknuti u ake, pak zadrijeti plugom i motikom u tvrdu
kost zemaljsku. ta bi nam bila zemlja preuska i pretijesna?
(ulomak iz romana U registraturi Ante Kovaia)
Otac ne eli kolovati sina zato to:
a) eli pratiti odrastanje sina

b) misli kako e sinu biti loe u koli
c) eli sinovljevu pomo na njivi
d) eli se osvetiti upniku
Rjeenje
c) eli sinovljevu pomo na njivi
brazovni standardi za kraj obaveznog obrazovanja za matematiku s primjerima zadataka

.1.1.1. Uenik umije proitati i zapisati razliite vrste brojeva (prirodne, cijele, racionalne).
Zadatak
Povei crtama dnake brojeve kao to je zapoeto:
Rjeenje
.1.1.2. Uenik umije pretvarati decimalni zapis broja u razlomak i obratno.

Zadatak
oji je d ponuenih brojeva dnak broju 0,3?
a) 10/3
b) 3/10
c) 1/3
d) 3/1
Rjeenje
b) 3/10
.1.1.3. Uenik umije usporediti po veliini brojeve jednakih zapisa, uz pomo slike kad je to potrebno.
Zadatak
Zadani su brojevi:
- 3,1 -12,2 0,03 0,3
) Najmanji od ovih brojeva :
b) Najvei od ovih brojeva :
Rjeenje
) Najmanji od ovih brojeva : -12,2
b) Najvei od ovih brojeva : 0,3
.1.1.4. Uenik umije izvriti dnu osnovnu raunsku radnju s brojevima jednakih zapisa, uz pomo slike kad to potrebno (u sluaju zbrajanja i oduzimanja samo razlomaka
jednakih nazivnika); raunati, na primjer 1/5 d n, gdj n zadani prirodni broj.
Zadatak
Izraunaj i napii dgovarajui rezultat:
a) - 6 : 2 = ________
b) - 6 - 2 = ________
c) - 6 2 = ________
d) - 6 + 2 = ________
Rjeenje
a) - 6 : 2 = 3
b) - 6 - 2 = 8
c) - 6 2 = 12
d) - 6 + 2 = 4
.1.1.5. Uenik umije dijeliti s statkom dnoznamenkastim brojem i znati kada je jedan broj djeljiv drugim.
Zadatak
Popuni sljedeu tablicu kao to je zapoeto:
djeljenik djelitelj ostatak
21376 10 6
123 2
237 3
128 5
Rjeenje
djeljenik djelitelj ostatak
21376 10 6
123 2 1
237 3 0
128 5 3
.1.1.6. Uenik umije koristiti cijele brojeve i jednostavne izraze s njima uz pomo vizuelnih predodbi.
Zadatak
Danas je Jovanin roendan i ona kae: "za tri godine imat u 18 godina". liko Jovana danas ima godina?
) 12
b) 15
c) 18
d) 21
Rjeenje
b) 15
.1.2.1. Uenik vri formalne radnje koje su reducirane i ovise interpretaciji; umije rijeiti linearne jednadbe u kojima se nepoznanica pojavljuje samo u jednom lanu.
Zadatak
i je broj rjeenje jednadbe x/2 + 2 = 8?

Zaokruiti slovo ispred tonog odgovora.
) 5
b) 6
c) 12
d) 20
Rjeenje
c) 12
.1.2.2. Uenik vri formalne radnje koje su reducirane i ovise interpretaciji; umije izraunati potenciju zadanoga broja, zna snovne radnje s potencijama.
Zadatak
Umnoak 21022 dnak :
) 25
b) 28
c) 212
d) 220
Rjeenje
c) 212
Zadatak

Vrijednost potencije 0,32 :
) 0,06
b) 0,6
c) 0,09
d) 0,9
Rjeenje
c) 0,09
.1.2.3. Uenik vri formalne radnje koje su reducirane i ovise interpretaciji; umije zbrajati, duzimati i mnoiti monome.
Zadatak
Sredi sljedee izraze:
5a3 + 7a3 = _______
9x2 - 4x2 = _______
2b 3b2 = _______
Rjeenje
5a3 + 7a3 = 12a3
9x2 - 4x2 = 5x2
2b 3b2 = 6b3.
.1.2.4. Uenik vri formalne radnje koje su reducirane i ovise interpretaciji; umije drediti vrijednost funkcije zadane tablicom ili formulom.
Zadatak
Funkcija je zadana formulom y = 2x + 1. drediti odgovarajue vrijednosti promjenljivih veliina x i y i popuni tablicu.
x 0 4
y 5
Rjeenje
x 0 2 4
y 1 5 9
.1.3.1. Uenik vlada pojmovima: duina, polupravac, pravac, ravnina i kut (uoava njihove modele u realnim situacijama i umije ih crtati sluei se priborom; razlikuje neke vrste
kutova i usporedne i okomite pravce).
Zadatak
Povei sliku sa nazivom lika kojeg ta slika predstavlja.
Rjeenje
.1.3.2. Uenik vlada pojmovima: trokut, etverokut, kvadrat i pravokutnik (uoava njihove modele u realnim situacijama i umije ih crtati sluei se priborom; uenik razlikuje snovne
vrste trokuta, zna snovne lemente trokuta i umije izraunati pseg i povrinu trokuta, kvadrata i pravokutnika na osnovi lemenata koji neposredno figuriraju u zadanome zadatku;
umije izraunati duljinu nepoznate stranice pravokutnoga trokuta primjenjujui Pitagorin pouak).
Zadatak
Koliku povrinu poda pokriva tepih duljine 3,5 m i irine 2 m?
Zaokrui slovo ispred tonog odgovora:
) 11 m2
b) 7 m2
c) 5,5 m2
d) 3,5 m2
Rjeenje
b) 7 m2
Zadatak
Izraunaj duljinu hipotenuze pravokutnog trokuta nacrtanog na slici.
c = _____cm
Rjeenje
c = 10 cm
.1.3.3. Uenik vlada pojmovima: krug, krunica (izdvaja njihove osnovne elemente, uoava njihove modele u realnim situacijama i umije ih crtati sluei se priborom; umije
izraunati pseg i povrinu kruga zadanoga polumjera).
Zadatak
Koliki je opseg kruga ija je duljina polumjera 7 cm?
) 14 cm
b) 49 cm
c) 14 cm
d) 49 cm
Rjeenje
c) 14cm
.1.3.4. Uenik vlada pojmovima: kocka i kvadar (uoava njihove modele u realnim situacijama, zna njihove osnovne elemente i rauna njihovo oploje i njihov obujam).
Zadatak
Duljina osnovnog brida pravilne etverostrane prizme 6 cm, duljina visine prizme
10 cm. liko je oploje zadane prizme?
Oploje prizme ___________ cm2.
Rjeenje
P = 2 36 cm2 + 4 60 cm2 = 312 cm2
Oploje prizme 312 cm2.
.1.3.5. Uenik vlada pojmovima: stoac, valjak i kugla (uoava njihove modele u realnim situacijama, zna njihove osnovne elemente).
Zadatak
Na svaki valjak upii broj 1, na svaki stoac broj 2, na svaku kuglu broj 3.
Rjeenje
.1.3.6. Uenik shvata pojam sukladnih geometrijskih likova (kretanjem do preklapanja).
Zadatak
oji je geometrijski lik na slici sukladan liku ?

Rjeenje
c)
Zadatak
Zadan je geometrijski lik F. boji to je potrebno da geometrijski lik G bude sukladan (da se moe poklopiti) sa likom F.
Rjeenje
.1.4.1. Uenik umije koristiti dgovarajue dinice za mjerenje duljine, povrine, obujma, mase, vremena i kutova.
Zadatak
Prazno polje u tablici popuni odgovarajuom mjernom jedinicom.
jerni broj jerna jedinica
Povrina jedne uionice 50
Udaljenost izmeu Beograda i Nia 220
sa jedne jabuke 120

Putovanje zrakoplovom d Beograda do Atene traje 2
Rjeenje
Povrina jedne uionice 50 m2
Udaljenost izmeu Beograda i Nia 220 km
sa jedne jabuke 120 g
Putovanje zrakoplovom d Beograda do Atene traje 2 sat ili h
.1.4.2. Uenik umije pretvoriti vee jedinice duljine, mase i vremena u manje.
Zadatak
ji je vremenski period najdulji?
) tri mjeseca
b) 100 dana
c) 10 tjedana
d) etvrtina godine
Rjeenje
b) 100 dana
.1.4.3. Uenik umije koristiti razliite apoene novca.
Zadatak
ko razmijeni 3 novanice od 200 dinara novanicama d 50 dinara, koliko e novanica dobiti?

Dobit u ______ novanica d 50 dinara.
Rjeenje
Dobit u 12 novanica d 50 dinara.
.1.4.4. Uenik umije pri mjerenju dabrati dgovarajuu mjernu jedinicu; zaokruivati veliine iskazane zadanom mjerom.
Zadatak
U prazno polje upii dgovarajuu mjernu jedinicu: km, cm, l, kg ili g.
Koliina benzina u rezervoaru automobila 50
Udaljenost izmeu Beograda i Kruevca i Novog Sada 200
sa jedne kruke 120
Promjer teniske loptice 8
sa jednog psa 12
Rjeenje
Koliina benzina u rezervoaru automobila 50 l
Udaljenost izmeu Beograda i Kruevca i Novog Sada 200 km
sa jedne kruke 120 g
Promjer teniske loptice 8 cm
sa jednog psa 12 kg
.1.5.1. Uenik umije izraavati poloaj bjekata svrstavajui ih u retke i stupce; drediti poloaj toke u prvome kvadrantu koordinatnoga sustava ko su zadane koordinate i
obratno.
Zadatak
Na slici je predoen plan kina DEON. rko je kupio ulaznicu u estom retku lijevo sjedalo 3.
boji (sijeni) rkovo sjedalo.
Rjeenje
.1.5.2. Uenik umije proitati i razumjeti podatak sa grafa, dijagrama ili iz tablice, i odrediti minimum ili maksimum zavisne veliine (vrijednosti funkcije).
Zadatak
Broj sunanih dana u godini po mjesecima zadan je dijagramom:

a) Najmanje sunanih dana u godini bilo je u mjesecu ___________
b) Najvie sunanih dana u godini bilo je u mjesecu _____________
Rjeenje
a) Najmanje sunanih dana u godini bilo je u mjesecu prosincu.
b) Najvie sunanih dana u godini bilo je u mjesecu kolovozu.
.1.5.3. Uenik umije podatke iz tablice prikazivati grafom i obratno.
Zadatak
ristei tablicu uspjeha uenika na pismenoj zadai

Uspjeh uenika na pismenoj zadai
cjena broj uenika
5 3
4 6
3 12
2 7
dovri sljedei graf, na nain kao to je zapoeto.
Rjeenje
.1.5.4. Uenik umije drediti zadani postotak neke veliine.
Zadatak
Milena je odluila kupiti patike po cijeni od 4 000 dinara. Prilokom kupnje trgovac dobrio snienje d 10%. liko je snienje u dinarima?
Milena je dobila snienje ______ dinara.
Rjeenje
Milena je dobila snienje 400 dinara.
.2.1.1. Uenik umije usporediti po veliini brojeve zapisane u razliitim oblicima.
Zadatak
Zadani su sljedei brojevi
-1/2 0,2 -1,2 1 1/2.
ji je broj od zadanih brojeva najmanji, koji najvei?
Najmanji bro ________, najvei broj _______.

Rjeenje
Najmanji broj -1,2, najvei broj 1 1/2.
.2.1.2. Uenik umije drediti suprotan bro, recipronu vrijednost i apsolutnu vrijednost broja; izraunati vrijednost ednostavnijeg izraza s vie raunskih radnji razliitoga prioriteta,
ukljuujui oslobaanje od zagrada, s brojevima istog zapisa.
Zadatak
Izraunaj:
Rjeenje
Zadatak
Dopuni sljedeu tablicu:
Rjeenje
.2.1.3. Uenik umije primjeniti osnovna pravila djeljivosti s 2, 3, 5, 9 i dekadskim jedinicama.
Zadatak
Povei zadane brojeve s dgovarajuim reenicama:
3030305
Broj je djeljiv s 3.
3030302
2020203
3050503
Rjeenje
.2.1.4. Uenik umije koristiti brojeve i brojevne izraze u jednostavnim realnim situacijama.
Zadatak
Za 25 biljenica plaeno je 750 dinara. Biljenica je za 20 dinara skuplja od olovke. liko se za taj novac moglo kupiti olovaka?
Prikai postupak.
Za 750 dinara moglo se kupiti ________ lovaka.
Rjeenje
750 : 25 = 30
Cijena biljenice 30 dinara.
Cijena olovke 30 - 20 = 10 dinara
750 : 10 = 75
Za 750 dinara moglo se kupiti 75 lovaka.
.2.2.1. Uenik je raunske procedure doveo do solidnog stupnja uvjebanosti; umije rijeiti linearne jednadbe i sustave linearnih jednadbi s dvjema nepoznanicama.
Zadatak
Rjeenje jednadbe nalazi se izmeu brojeva
) -20 i -10
b) -10 i 10
c) 10 i 20
d) 20 i 30
Rjeenje
c) 10 i 20
.2.2.2. Uenik je raunske procedure doveo do solidnog stupnja uvjebanosti; umije raditi s potencijama i znati to je drugi korijen.
Zadatak
d tone tvrdnje zaokruiti rije ONO, kod netone tvrdnje rije NETONO.
Rjeenje
.2.2.3. Uenik je raunske procedure doveo do solidnog stupnja uvjebanosti; umije zbrajati i oduzimati polinome, pomnoiti dva binoma i kvadrirati binom.
Zadatak
Kvadrat binoma (1/2 m - n)2 :
) 1/2 m2 + 2mn + n2
b) 1/4 m2 mn + n2
c) 1/2 m2 mn + n2
d) 1/4 m2 n2
Rjeenje
b) 1/4 m2 mn + n2
.2.2.4. Uenik je raunske procedure doveo do solidnog stupnja uvjebanosti; umije uoavati zavisnost meu veliinama, znati funkciju y=ax i grafiki interpretirati njena svojstva;
vezivati za ta svojstva pojam proporcionalnosti i odreivati nepoznati lan proporcije.
Zadatak
Na jednom od zadanih crtea grafiki je prikazana zavisnost izmeu koliine olova () i cinka () u slitini (leguri), u kojoj su olovo i cink zastupljeni u omjeru 2:1.
Zaokrui slovo iznad grafa na kojem je tono prikazana zavisnost olova i cinka u toj leguri.
Rjeenje
Zadatak
Za 8 m platna treba platiti 2 400 dinara.
a) liko kota 12 m tog platna?
b) liko se metara tog platna moe kupiti za 750 dinara?
) 12 m platna kota _______ dinara.
b) Za 750 dinara moe se kupiti _________ metara platna.

Rjeenje
) 12 m platna kota 3 600 dinara.
b) Z 750 dinara moe se kupiti 2,5 metra platna.
. 2.2.5. Uenik je raunske procedure doveo do solidnog stupnja uvjebanosti; umije koristiti jednadbe u jednostavnim tekstualnim zadatcima.
Zadatak
ada je Petar potroio treinu svoje uteevine na kupnju kredita za mobitel, stalo mu 800 dinara. lika je bila Petrova uteevina?
Petrova uteevina je bila _______ dinara.
Rjeenje
Petrov uteevina je bila 1200 dinara.
.2.3.1. Uenik umije drediti suplementarne i komplementarne kutove, sukute i vrne kutove; raunati s njima ko su izaeni u cijelim stupnjevima.
Zadatak
dredi veliinu kuta na slici.
= _________
Rjeenje
= 80
.2.3.2. Uenik umije drediti odnos kutova i stranica u trokutu, zbroj kutova u trokutu i etverokutu i rjeavati zadatke primjenjujui Pitagorin pouak.
Zadatak
olika povrina dra na slici?

Prikai postupak.
Povrina jedra ________ m2.
Rjeenje
ko je visina jarbola x, nda x2 = 132 - 52 = 169 - 25 = 144.

Visina jarbola 12 m. Povrina jedra P = 1/2 12 5 = 30 m 2
Povrina jedra je 30 m2.
.2.3.3. Uenik umije koristiti formule z opseg i povrinu kruga i krunoga vijenca.
Zadatak
Povrina manjeg kruga 9cm2. Povrina krunog vijenca 16cm2.

Izraunaj duljinu polumjera veeg kruga.
Duljina polumjera veeg kruga je ____ cm.
Rjeenje
Pvk = (9 + 16) cm2 = 25cm2

r2 = 25cm2
r = 5 cm
Duljina polumjera veeg kruga 5 cm.
.2.3.5. Uenik umije izraunati oploje i obujam valjka, stoca i kugle kada su potrebni elementi neposredno zadani u zadatku.
Zadatak
Na slici su dva valjka iji su obujmi V1 i V2.

) V1 > V2
b) V1 < V2
c) V1 = V2
Rjeenje
c) V1 = V2
.2.3.6. Uenik umije uoiti snosimetrine geometrijske likove i odrediti s simetrije; koristiti sukladnost i vezivati je s karakteristinim svojstvima likova (npr. usporednost i jednakost
stranica paralelograma).
Zadatak
boj etiri polja na slici kako bi dobio geometrijski lik simetrian s obzirom na pravac p.
Rjeenje
.2.4.1. Uenik umije usporediti veliine koj su izraene razliitim mjernim dinicama za duljinu i masu.
Zadatak
Uiteljica je na ploi ispisala masu etiriju predmeta.

Zaokrui slovo ispod predmeta koji je najtei.
1kg 20g 1,2kg 1022g 1,002kg
a) b) c) d)
Rjeenje
1,2kg
b)
Zadatak
Trgovac ima u trgovini tri oiena pileta ije su mase 1340 g, 1,35 kg, dnosno 1kg 290 g. Poreaj te mase po veliini, d najvee do najmanje.
dgovor: ________ > _________ > ________
Rjeenje
1,35 kg > 1340 g > 1kg 290 g
.2.4.2. Uenik umije pretvoriti iznos jedne valute u drugu pravilno postavljajui odgovarajuu proporciju.
Zadatak
ja je novogodinje blagdane provela u Italiji. Put i boravak kotao je 200 eura. liki je iznos Maja uplatila, u dinarima, ko je na dan uplate 1 euro vrijedio 105 dinara?
je uplatila_____________ dinara.
Rjeenje
e uplatila 21000 dinara.
Zadatak
ko jedna norveka kruna vrijedi 12,50 dinara, dam euro 105 dinara, koliko vrijedi 10 eura u norvekim krunama?
Prikai postupak.
10 eura vrijedi ______ norvekih kruna.
Rjeenje
10 ura 105 10 = 1050 dinara. 1050 : 12,5 = 84

10 ura vrijedi 84 norvekih kruna.
.2.4.3. Uenik umije zadanu veliinu iskazati priblinom vrijednou.
Zadatak
Cvjear treba zaokruiti cijenu cvije iz uvoza na najblii cijeli broj. Upii nove cijene.
Biljka A B C
Nova cijena
Rjeenje
Biljka A B C
Nova cijena 8 9 6
.2.5.1. Uenik umije vladati pisom koordinatnoga sustava (dreuje koordinate toaka, sno ili centralnosimetrinih itd).
Zadatak
Na temelju zadanih koordinata toke ucrtaj y-os pravokutnog Dekartovog koordinatnog sustava.
Rjeenje
.2.5.2. Uenik umije itati dnostavne dijagrame i tablice i na temelju njih braditi podatke po jednome kriteriju (npr. drediti aritmetiku sredinu za zadani skup podataka;
usporediti vrijednosti uzorka sa srednjom vrijednou).
Zadatak
Zadana je tablica koja prikazuje meusobne udaljenosti gradova izraene u kilometrima.

Beograd
aak 144
Kragujevac 120 87
Niki 536 395 482
Ni 239 186 143 576
Novi Sad 81 225 219 616 314
Zrenjanin 80 224 200 616 319 50
Udaljenost u kilometrima Beograd aak ragujevac Niki Ni Novi Sad Zrenjanin
Na temelju tablice dopii sljede reenice kako bi tvrdnje bile tone.
) Udaljenost izmeu aka i Nikia _______ kilometara.
b) Udaljenost izmeu Nikia i ______________ dnako je kao i udaljenost izmeu Nikia i ________________ .
Rjeenje
) Udaljenost izmeu aka i Nikia 395 kilometara.
b) Udaljenost izmeu Nikia i Novoga Sada dnako je kao i udaljenost izmeu Nikia i Zrenjanina.
.2.5.3. Uenik umije braditi prikupljene podatke i prikazati ih tablino ili grafiki; prikazati srednju vrijednost i medijanu.
Zadatak
Dijagramom je prikazan uspjeh uenika dnog odjela na testu iz matematike.

) Dopuni, kao to je zapoeto, tablicu koja odgovara zadanom dijagramu:
Uspjeh uenika na testu iz matematike
cjena broj uenika
1 3
b) Izraunaj prosjenu ocjenu na testu iz matematike.
Prosjena ocjena na testu iz matematike ________
Rjeenje
Uspjeh uenika na testu iz matematike
cjena broj uenika
5 5
4 7
3 10
2 5
1 3
b) Prosjena ocjena na testu iz matematike 3,2.
.3.1.2. Uenik umije primjenjivati pojam djeljivosti u problemskim situacijama.
Zadatak
Napii tri broja pete tisue ija je znamenka desetica 2, koji su djeljivi s 9?
To su brojevi _______, ________, ________.
Rjeenje
Napisana bilo koja tri broja iz skupa {4023, 4122, 4221, 4320, 4329, 4428, 4527, 4626, 4725, 4824, 4923}.
.3.1.3. Uenik umije koristiti brojeve i brojevne izraze u realnim situacijama.
Zadatak
Cvjearica pravi i prodaje bukete. Svaki buket sadri 4 rue i 3 bijele rade. ko cvjearica n svakoj prodanoj rui zaradi 35 dinara, a na svakoj prodanoj bijeloj radi 25 dinara i na pravljenju buketa 60
dinara, koliko najmanje buketa treba prodati kako bi zaradila vie d 1500 dinara?
Prikai postupak.
Cvjearica treba prodati najmanje _____ buketa.
Rjeenje
Zarada po jednom buketu: 4 35 + 3 25 + 60 = 140 + 75 + 60 = 275
275 5 = 1375, 275 6 = 1650 ili 1500 : 275 = 5,45
Cvjearica treba prodati najmanje 6 buketa.
.3.2.2. Uenik postigao visok stupanj uvjebanosti izvedbe radnji uz isticanje svojstava koja se primjenjuju; umije koristiti osobine potencije i drugog korijena.
Zadatak
ko je 322 = 1024, izraunaj:
Rjeenje
.3.2.3. Uenik postigao visok stupanj uvjebanosti izvedbe radnji uz isticanje svojstava koja se primjenjuju; umije primjenjivati formule za razliku kvadrata i kvadrat binoma;
uvjebano transformirati lgebarske izraze i svoditi ih na najednostavniji oblik.
Zadatak
Zaokruiti slovo ispred tonog odgovora.
Polinom ( - 1)(2 + 1) - ( - 6)( + 6) dnak je polinomu:
a) 2 - + 35
b) 2 - 37
c) 2 + 35
d) 2 - 37
Rjeenje
) 2 - + 35
Zadatak
Izraunaj:
) razliku kvadrata brojeva 7 i 3: ___________________________________
b) kvadrat razlike brojeva 7 i 3 : ___________________________________
c) zbroj kvadrata brojeva 7 i 3 : ____________________________________
d) kvadrat zbroja brojeva 7 i 3 : ____________________________________
Rjeenje
) 72 - 32 = 49 - 9 = 40
b) (7 - 3)2 = 42 = 16
c) 72 + 32 = 49 + 9 = 58
d) (7 + 3)2 = 102 = 100
.3.2.4. Uenik postigao visok stupanj uvjebanosti izvedbe radnji uz isticanje svojstava koja se primjenjuju; umije razlikovati proporcionalne i obrnuto proporcionalne veliine i to
izraavati odgovarajuim zapisom; znati linearnu funkciju i grafiki interpretirati njena svojstva.
Zadatak
i od grafova prikazuje graf funkcije y = x + 3?

Rjeenje
Zadatak
Devet prijatelja bi istili bazen za etiri dana. liko jo prijatelja im treba pomoi da bi bazen bio oien za tri dana?
Bazen e biti oien za tri dana ko im pomognu jo ____ prijatelja.
Rjeenje
9 : x = 3 : 4 ili x : 9 = 4 : 3
x = 12
12 - 9 = 3
Bazen e biti oien za tri dana ko im pomognu jo 3 prijatelja.
.3.2.5. Uenik postigao visok stupanj uvjebanosti izvedbe radnji uz isticanje svojstava koja se primjenjuju; umije koristiti jednadbe, nejednadbe i sustave dnadbi rjeavajui
i sloenije tekstualne zadatke.
Zadatak
Tijekom ljetovanja Naa se svakom od svojih 9 prijatelja iz zgrade avila ili pismom ili razglednicom. Markice za razglednice platila je po 10 dinara markice za pisma po 15 dinara. Koliko je pisama i
koliko razglednica Naa poslala ko je za markice skupa potroila 110 dinara?
Prikai postupak.
Naa je poslala _________ pisama i _________ razglednica.
Rjeenje
x - broj pisama
y - broj razglednica
x+y=9
10x + 15y = 110
Rjeenje sustava x = 5 i y = 4, neovisno od metode rjeavanja.
Naa je poslala 5 pisama i 4 razglednice.
.3.3.1. Uenik umije raunati s kutovima i pretvarati kutne mjere; donositi zakljuke koristei osobine usporednih i okomitih pravaca i kutove uz presjenicu.
Zadatak
ko su pravci a i b usporedni, dredi kut .

Kut =____
Rjeenje
Kut =4810
.3.3.2. Uenik umije koristiti osnovna svojstva trokuta, etverokuta, paralelograma i trapeza, raunati njihove psege i povrine na temelju elemenata koji nisu obavezno
neposredno zadani u formulaciji zadatka; umije ih konstruirati.
Zadatak
oliko metara ice treba kako bi se ogradilo dvorite blika pravokutnog trapeza kao na slici?
Prikai postupak.
Potrebno je _____ metara ice.
Rjeenje
b2 = 122 + 92
b2 = 225
b = 15
O = 12 + 15 +15 + 6
O = 48 m
Potrebno 48 metara ice.
.3.3.3. Uenik umije drediti sredinji i obodni kut, raunati povrinu isjeka, kao i duljinu luka.
Zadatak
ko je duljina tetive AB dnaka duljini polumjera kruga, izraunati kut ACB.
ACB = ______
Rjeenje
ACB = 30
Zadatak
liko je puta povrina krunog isjeka, iji je sredinji kut 30 , manja od povrine kruga?
anja ____ puta.
Rjeenje
nj 12 puta.
.3.3.4. Uenik umije izraunati oploje i obujam prizme i piramide i u sluajevima kada potrebni lementi nisu neposredno zadani.
Zadatak
Izraunaj obujam pravilne etverostrane piramide ako je duljina osnovnog broda a = 10 cm, duljina visine poboke v1 = 13 cm.
Prikai postupak.
Obujam piramide ________ cm3.
Rjeenje
Obujam piramide 400 cm3.
.3.3.5. Uenik umije izraunati oploje i obujam valjka, stoca i kugle i u sluajevima kada potrebni lementi nisu neposredno zadani.
Zadatak
Pravokutni trokut, ije su duljine kateta = 9 cm i b = 12 cm, rotira oko katete b. Omjer povrina baze i plata dobivenog stoca :
) 1 : 1
b) 3 : 4
c) 3 : 5
d) 4 : 5
Rjeenje
c) 3 : 5
Zadatak
liko je oploje najvee kugle koja se moe spakirati u kutiju blika kocke duljine osnovnog brida 20 cm?
Oploje kugle ____ cm2.
Rjeenje
Oploje kugle 36 cm2.
.3.3.6. Uenik umije primjeniti sukladnost i slinost trokuta, povezujui tako rzna svojstva geometrijskih objekata.
Zadatak
Duina MN usporedna je duini AB. k |MN| : |AB| = 2 : 3, koliki je omjer |CM| : |MA|?
) 2 : 1
b) 3 : 1
c) 3 : 2
d) 2 : 3
Rjeenje
) 2 : 1
Zadatak
d tone tvrdnje zaokrui rije ono, kod netone tvrdnje rije Netono.
Svaka dva jednakostranina trokuta uzajamno su slina. ono Netono
Svaka dva slina trokuta imaju jednake opsege. ono Netono
Dva jednakokrana trokuta s kutom pri vrhu d 36 su slini trokuti. ono Netono
Svi pravokutni trokuti uzajamno su slini. ono Netono
Rjeenje
Svaka dva jednakostranina trokuta uzajamno su slina. Netono
Svaka dva slina trokuta imaju jednake opsege. ono
Dva jednakokrana trokuta s kutom pri vrhu d 36 su slini trokuti. Netono
Svi pravokutni trokuti uzajamno su slini. ono
.3.4.2. Uenik umije procijeniti i zaokruiti zadane podatke i raunati s takvim priblinim vrijednostima; izraavati ocjenu pogreke (npr. manje od 1 dinara, 1cm, 1g).
Zadatak
Udaljenost izmeu mjesta i mjesta D prikazano je na sljedeoj mapi.
Mira je procijenila udaljenost izmeu mjesta i mjesta D tako to je zaokruila svaku udaljenost na najblii cijeli broj kilometara i zbrojila ih. Vera je zbrojila udaljenosti naznaene na mapi, i dobiveni
rezultat zaokruila na najblii cijeli broj kilometara.
) Mira je dobila vei broj od Vere.
b) Mira i Vera su dobile dnake brojeve.
c) Mira je dobila manji broj od Vere.
Rjeenje
) ira je dobila vei broj od Vere.
.3.5.1. Uenik umije drediti poloa (koordinate) toaka koje zadovoljavaju sloenije uvjete.
Zadatak
Ucrtaj u koordinatnom sustavu sve toke koje su jednako udaljene d x si ko i toka , kojima udaljenost d y si dva puta vea nego toke A d y si.
Rjeenje
.3.5.2. Uenik umije tumaiti dijagrame i tablice.
Zadatak
U tablici su zadane udaljenosti nekih gradova u kilometrima.

km Beograd Kragujevac Ni Novi Sad Novi Pazar Subotica Zajear
Beograd - 115 239 82 271 178 236
Jagodina 165 42 104 217 196 319 117
Kragujevac 115 - 146 197 160 299 159
raljevo 192 54 152 251 106 353 193
ruevac 192 70 91 274 167 376 132
) i je grad d Beograda udaljen 115 km? .......................
b) a su dva grada udaljena 353 km? ...............................................
c) su dva grada udaljena manje od 50 km? ..........................................
d) liko je gradova u tablici od Beograda udaljeno vie od 200 km? .........
Rjeenje
) ragujevac
b) raljevo i Subotica
c) godina i Kragujevac
d) tri
.3.5.3. Uenik umije prikupiti i obraditi podatke i sam sastaviti dijagram ili tablicu; crtati graf kojim prikazuje meuovisnost veliina.
Zadatak
a je vozila bicikl 45 minuta. Nakon prvih 10 minuta vonje dosegnula je brzinu od 10 km/h. Vozila je tom brzinom sljedeih 20 minuta, zatim poela ravnomjerno usporavati dok se nije zaustavila.
Dopuni dijagram koji prikazuje inu vonju, kao to je zapoeto.
Rjeenje
.3.5.4. Uenik umije primjeniti postotni raun u sloenijim situacijama.
Zadatak
Cijena knjige prvo je poviena za 10%, zatim sniena za 10% i sada iznosi 198 dinara. lika je bila cijena knjige prije povienja?
) 198 dinara
b) 200 dinara
c) 202 dinara
d) 196,02 dinara
Rjeenje
b) 200 dinara
brazovni standardi za kraj obaveznog obrazovanja za matematiku koji e biti ispitani nepoznatim zadatcima
.2.3.4. Uenik umije vladati pojmovima: prizma i piramida; raunati njihovo oploje i obujam kada su potrebni elementi neposredno zadani u zadatku.
Zadatak
Duljina osnovnog brida pravilne trostrane dnakobridne piramide 8 cm. liko je njeno oploje?
Prikai postupak.
Oploje piramide ___________ cm2
Rjeenje
.2.5.4. Uenik umije primjeniti postotni raun u jednostavnim realnim situacijama (na primjer, promjena cijene kakvoga proizvoda za zadani postotak).
Zadatak
Gordana prodaje sladoled. Za svaki prodani sladoled po cijeni od 60 dinara, na zarauje 6 dinara. lika je njena zarada po jednom sladoledu izraena u postocima?
) 6 %
b) 1 %
c) 54 %
d) 10 %
Rjeenje
d) 10 %
.3.1.1. Uenik umije drediti vrijednost sloenijeg brojevnog izraza.
Zadatak
Izraunaj umnoak izraza i , ako A = 1 + 3 : 6/5 - 2/5 5/4 i B = 8/3 - 7/3 6/7.
= _______ , B = ______ , umnoak A B = _______
Rjeenje
= 3 , B = 2/3, umnoak A B = 2
.3.2.1. Uenik postigao visok stupanj uvjebanosti izvedbe radnji uz isticanje svojstava koja se primjenjuju; umije sastavljati i rjeavati linearne jednadbe i nejednadbe i sustave
linearnih jednadbi s dvjema nepoznanicama.
Zadatak
Koji skup brojeva prikazan na brojevnom pravcu jest rjeenje nejednadbe ?

Rjeenje
.3.4.1. Uenik umije po potrebi pretvarati dinice mjere, raunajui s njima.
Zadatak
Film se zavrio u 22 sata i 10 minuta. ada je film poeo ko je trajao 115 minuta?
) 20 sati i 55 minuta
b) 20 sati i 45 minuta
c) 20 sati i 15 minuta
d) 20 sati i 5 minuta
Rjeenje
c) 20 sati i 15 minuta
Uverenje
o obavljenom zavrnom ispitu u osnovnom obrazovanju i vaspitanju

Pravilnik o Programu Zavrsnog Ispita U Osnovnom Obrazovanju I Vaspitanju

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pravilnik o Programu Zavrsnog Ispita U Osnovnom Obrazovanju I Vaspitanju

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BUDITE NA PRAVNOJ STRANI

Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

Samostalni lanovi Pravilnika o izmeni i dopuni

Samostalni lan Pravilnika o izmenama

Program zavrnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju

Struktura programa zavrnog ispita

Obrazovni standardi za kraj obaveznog obrazovanja za srpski jezik sa primerima zadataka

Sledei iskazi opisuju ta uenik/uenica zna i ume na osnovnom nivou.

1. VETINA ITANJA I RAZUMEVANJE PROITANOG

Proitaj sledei tekst i zaokrui slovo ispred tanog odgovora.

SJ.1.1.3. prepoznaje razliite funkcionalne stilove na jednostavnim primerima

Reenice po sadrini 6-21

Vidovi reenica po sastavu 21-22

PROSTE REENICE 23-152

Zavisni lanovi reenice 47-86

Imenike odredbe 48-65

Odredbe zavisnih delova reenice 65-74

Glagolske dopune 74-84

Priloke i imenske dopune 84-86

Reenice s neizreenim glavnim delovima 86-119

Bezline reenice 88-95

Nepotpune reenice 95-119

Pojam i vrste sintagme 153-159

Funkcije i znaenja padea 159-527

Genitivne sintagme 174-359

A. Bez predloga 174-212

Prisvojni (posesivni) genitiv 175-193

Ablativni genitiv 193-194

B. Genitivne sintagme s predlozima 212-359

a) Na kojim stranicama se nalazi tekst o prilokim i imenskim dopunama?

b) Navedi broj stranice na kojoj poinje tekst o vokativu.

Paljivo proitaj tekst i odgovori na pitanja.

INI DOBRO - VRATIE TI SE!

1. Aleksandar Fleming je bio: a) siromaan kotski seljak;

g) sin lorda Landorfa.

2. Aleksandar Fleming je poznat po: a) tome to je spasao plemikog sina;

v) bogatstvu steenom na imanju;

g) dobrim ocenama na studijama.

1. b) sin kotskog seljaka

SJ. 1.1.6. razlikuje u tekstu bitno od nebitnog, glavno od sporednog

(Tomislav Senanski, udesa elektriciteta, prilagoeno)

(Milan ipka, Prie o reima)

Podatak iz teksta + ili -

Piemo kredom po tabli, svakodnevno.

Stari naziv ostrva Krit je Kreta; otuda i naziv za ovu pisaljku.

Krit je uven po svojoj staroj umetnosti.

Latinska re "kreta" postala je re "kreda".

Podatak iz teksta + ili -

Piemo kredom po tabli, svakodnevno. -

Stari naziv ostrva Krit je Kreta; otuda i naziv za ovu pisaljku. +

Krit je uven po svojoj staroj umetnosti. -

Latinska re "kreta" postala je re "kreda". +

Trg Republike 3, tel. 2632-887

18.12. u 12 i 17 - Fazoni i fore, V. Rumovi i Lj. Rumovi, novogodinja predstava

20.12. u 11 i 13 - Fazoni i fore, V. Rumovi i Lj. Rumovi,

21.12. u 11, 13 i 17 - Fazoni i fore, V. Rumovi i Lj. Rumovi,

22.12. u 11 i 13 - Fazoni i fore, V. Rumovi i Lj. Rumovi,

23.12. u 11, 13, 15, 17 i 19 - Fazoni i fore, V. Rumovi i Lj. Rumovi

24.12. u 11, 13, 17 i 19 - Fazoni i fore, V. Rumovi i Lj. Rumovi.

Aberdareva 1a, tel. 3232-072

18-25.12. u 10, 12, 14, 16, 18 i 20 - Novogodinje akonije.

B. Adije 21, tel. 2438-036

18.12. u 12 i 16 - Zaljubljeni Sneko, B. Milievia,

igraka _______ _ _______

_______ _ _ _______