UNIVERZITET U NIU

FAKULTET ZATITE NA RADU U NIU

INDUSTRIJSKA VENTILACIJA

- IZVODI IZ PREDAVANJA

NI, 2015.
Ventilacija poarno ugroenih prostora

LEGISLATIVA

Zakon o zatiti od poara (Slubeni glasnik Republike Srbije br.

111/2009)
Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu visokih objekata od poara
Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu skladita od poara i
eksplozija
Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu elektroenergetskih
postrojenja i ureaja od poara
Pravilnik o tehnikim normativima za stabilne instalacije za detekciju
eksplozivnih gasova i para
Pravilnik o tehnikim normativima za stabilne instalacije za dojavu
poara
Pravilnik o jugoslovenskim standardima za protiveksplozijsku zatitu
Pravilnik o tehnikim normativima za sisteme za ventilaciju i
klimatizaciju
Pravilnik o tehnikim normativima za ureaje za automatsko zatvaranje
vrata ili klapni otpornih otpornih prema poaru
Pravilnik o tehnikim normativima za sisteme za odvoenje dima i
toplote nastalih u poaru
Uredba o merama zatite od poara pri izvoenju radova zavarivanja,
rezanja i lemljenja
Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju
i pretakanju zapaljivih tenosti
Pravilnik o izgradnji stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila i o
uskladitavanju i pretakanju goriva
Pravilnik o tehnikim normativima za ureaje u kojima se nanose i sue
premazna sredstva
Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu garaa za putnike
automobile od poara i eksplozija

2
Ventilacija poarno ugroenih prostora

OSNOVNI POJMOVI

POAR

Poar je proces nekontrolisanog sagorevanja kojim se ugroavaju ivot i

zdravlje ljudi, materijalna dobra i ivotna sredina.

EKSPLOZIJA

Eksplozija je proces naglog sagorevanja koji nastaje kao posledica upotrebe

zapaljivih tenosti i gasova i ostalih gorivih materija koje sa vazduhom mogu
stvoriti eksplozivnu smeu, praenu udarnim talasom pritiska produkata
sagorevanja i porastom temperature, kao i naglog razaranja plata posuda
usled neplaniranog ili nekontrolisanog irenja fluida i razletanja delova
ureaja, tehnoloke opreme ili objekata, kojim se ugroavaju ivot i zdravlje
ljudi i materijalna dobra.

POARNI SEKTOR

Poarni sektor je osnovna prostorna jedinica objekta koja se moe samostalno

tretirati u pogledu nekih tehnikih i organizacionih mera zatite od poara
(procena rizika, zone dejstva poara yona automatskog zapreminskog gaenja
poara itd.), a odeljen je od ostalih delova objekta konstrukcijama otpornim
prema poaru.

OTPORNOST OBJEKTA PREMA POARU

Otpornost objekta prema poaru definie se brojnim standardima koji se

odnose na otpornost prema poaru noseih elemenata i konstrukcija, noseih
zidova, elemenata puteva za evakuaciju itd.

3
Ventilacija poarno ugroenih prostora

S obzirom da standardima nisu definisani elementi tipskih graevinskih

konstrukcija, moraju se vriti odgovarajua ispitivanja u cilju utvrivanja
karakteristika bitnih sa aspekta zatite od poara.

POARNO OPTEREENJE

Poarno optereenje je definisano standardom JUS U.J1.030

Ovaj standard opisuje nain odreivanja poarnog optereenja jednog objekta
ili graevinskog kompleksa radi preduzimanja aktivnih mera odbrane od poara.
Razlikuju se ukopno poarno optereenje i specifino poarno optereenje.

SISTEMI ZA VENTILACIJU I KLIMATIZACIJU

Sistemi klimatizacije i ventilacije u objektima, osim rudnikih jama i sistema

za lokalno odsisavanje zapaljivih gasova, para zapaljivih tenosti i zapaljive
praine regulisani su pravilnikom o tehnikim normativima za sisteme za
klimatizaciju i ventilaciju.

VENTILACIJA

U praksi se vrlo esto susreemo sa prostorima u kojima postoje ili se mogu

oekivati smee zapaljivih materija sa vazduhom u obliku gasa, pare ili magle.
U cilju smanjenja odnosno eliminacije opasnosti od poara i eksplozija koja je
u takvim prostorima vrlo visoka, primenjuje se niz mera, meu kojima je vrlo
znaajna ventilacija, poto se putem izmene vazduha u prostoru moe postii
razblaenje eksplozivnih i zapaljivih smea odnosno njihovo odvoenje iz
ugroenog prostora.
VENTILACIJA predstavlja ciljano dovoenje odreene koliine spoljanjeg
vazduha u graevinu kroz projektovane otvore, dakle postoji namera regulisane
razmene vazduha izmeu objekta i okolne sredine.

4
Ventilacija poarno ugroenih prostora

Prema nainu strujanja vazduha, ventilacija moe da se podeli na prirodnu i

prinudnu (mehaniku).
Osnovni razlozi za ventilaciju unutranjeg prostora su:

- dovoenje spoljnog vazduha u zatvoreni unutranji prostor,

- razreivanje koncentracije zagaivaa u vazduhu - protok spoljnjeg
vazduha moe zavisiti od koncentracije zagaivaa - MAK (nem.
Maximale Arbeitsplatz Konzentration) - (nastali C02 pri disanju, duvanski
dim, miris znoja, tehnoloka isparenja...),
- Uklanjanje (odsis) zagaivaa iz prostora (parkirne garae, tuneli,
laboratorije, radionice...),
- Uklanjanje toplote i vlage iz prostora (zatvoreni bazeni, kuhinje...),
- Uspostavljanje eljene razmene vazduha unutar prostora.

U zavisnosti od tehnolokog procesa i uslova koji iz njega proizilaze,

najpovoljnije je da se prostorije ugroene eksplozivnom atmosferom
provetravaju prirodnim putem.
Mnoga postrojenja u hemijskoj i petrohemijskoj industriji se upravo zbog toga
postavljaju na otvorenom prostoru odnosno na neograenim elinim
konstrukcijama, tako da je neprekidno obezbeeno razblaivanje koncentracije
i odvoenje eksplozivnih smea.

PRIRODNO PROVETRAVANJE

Prirodno provetravanje je naroito pogodno u prostorijama u kojima se

oekuju smee koje su lake od vazduha kao to su kotlarnice koje koriste
prirodni gas i sl.
Pri prirodnom provetravanju prostorija u kojima se oekuju smee lake od
vazduha, otvori za ulaz sveeg vazduha treba da su u blizini poda prostorije, ali
ne nie od 30 cm (zbog snega i rastinja) i ne vie od 1/3 visine prostorije.

5
Ventilacija poarno ugroenih prostora

Odvodni otvori moraju biti na to veoj visini na suprotnom spoljnom zidu u

odnosu na dovodne otvore, kako bi se obezbedilo popreno ispiranje prostorije.
Najmanja visina na koju se postavlja odvodni otvor iznosi 2/3 ukupne
unutranje visine prostorije raunajui od poda do donje ivice odvodnog
otvora. Dovodni i odvodni otvori moraju biti izvedeni tako da ne postoji
mogunost njihovog zatvaranja i da je obezbeena njihova efektivna povrina.

PRINUDNA VENTILACIJA

Prinudna ventilacija izvodi se ugradnjom odsisnih ventilatora i obezbeenjem

prirodnog dovoda sveeg vazduha odnosno ugradnjom ventilatora za ubacivanje
sveeg vazduha.
Ukoliko postoje mesta na kojima e se eksplozivna smea verovatno pojaviti za
vreme normalnog pogona, odnosno mesta na kojima nije verovatno da e se
eksplozivna smea pojaviti za vreme normalnog pogona, a ako se ipak pojavi
traje samo kratko vreme, najpovoljnije reenje je da se ugradi lokalni sistem
odsisavanja sa prirodnim dotokom sveeg vazduha.
To je sluaj sa mestom za uzimanje uzoraka i ariranje sirovina u hemijskim
postrojenjima, na mestima spajanja delova lepkovima koji sadre zapaljive
komponente, na mestima gde se vri runo nanoenje boje ili lakiranje delova,
sa kadama za nanoenje boje potapanjem, u termikoj obradi metala, sa
kanalima za popravku vozila i sl.

DEFINICIJE I KLASIFIKACIJA POARNO UGROENIH PROSTORA

KATEGORIZACIJA PREMA UGROENOSTI OD POARA

Zakon o zatiti od poara (Slubeni glasnik RS 111/2009) u cilju utvrivanja

odgovarajue organizacije i preduzimanja mera potrebnih za uspeno

6
Ventilacija poarno ugroenih prostora

funkcionisanje i sprovoenje zatite od poara, predvia da Ministarstvo vri

kategorizaciju objekata, delatnosti i zemljita prema ugroenosti od poara u
zavisnosti od tehnolokog procesa koji se u njima odvija; vrste i koliine
materijala koji se proizvodi, prerauje ili skladiti; vrste materijala
upotrebljenog za izgradnju objekta; znaaja i veliine objekta i vrste biljnog
pokrivaa.
Objekti, delatnosti i zemljita razvrstavaju se u sledee kategorije:
- sa visokim rizikom od izbijanja poara - prva kategorija ugroenosti od
poara;
- sa poveanim rizikom od izbijanja poara - druga kategorija ugroenosti
od poara;
- sa izvesnim rizikom od izbijanja poara - trea kategorija ugroenosti od
poara.

Po tipu prostora koji moe biti prostorno ugroen, podela se vri na:

- Podzemne graevinske objekte

- Nadzemne prizemne i viespratne objekti
- Skladita
- Prostore ugroene eksplozivnim smeama gasova i para
- ume, polja,...

POARNI SEKTORI

Poarni sektor je osnovna prostorna jedinica objekta koja se moe samostalno

tretirati u pogledu nekih tehnikih, organizacionih mera zatite od poara
(procena rizika, zone dojave poara, zona automatskog zapreminskog gaenja
poara itd.), a odeljen je od ostalih delova objekta konstrukcijama otpornim
prema poaru. Kao poseban poarni sektori izvode se stanovi u viespratnicama
ili prostorije koje ine jedno proizvodno, poslovno, skladino ili slino
odeljenje.

7
Ventilacija poarno ugroenih prostora

OTPORNOST OBJEKATA PREMA POARU

Definisana je pravilnikom za nosee elemente i konstrukcije, nosee zidove,

elemente puteva za evakuaciju i dr.
Za otpornost ostalih elemenata koristi se tabela koja je sastavni deo standarda
JUS U.J1.240.
Pravilnik o obaveznom atestiranju elemenata tipskih graevinskih konstrukcija
na otpornost prema poaru propisuje nain i metode ispitivanja.
Standardom JUS U.J1.240 utvruje se otpornost zgrade prema poaru ili dela
zgrade, prema tabeli odnosno prema standardnim tipovima konstrukcije
zgrade. Odreuje se:
- ukupna poarna optereenost zgrade, na osnovu ocene prema tabeli
- poarna otpornostr pojedinih graevinskih konstrukcija koje ine
objekat, na osnovu standardizovane vrednosti stepena poarne
otpornosti objekta prema tehnikom uslovu po nameni.

Nain odreivanja

Pojedinane otpornosti graevinskih konstrukcija koje ine objekat odreuju

se:
- na osnovu ispitivanja prema JUS standardima naznaenim u koloni 2
tabele
- prema vrednostima utvrenim u vaeim propisima za standardizovani
stepen otpornosti zgrada protiv poara, minimalne pojedinane
otpornosti graevinskih konstrukcija utvrene u tabeli, kolone 4 do 8.

8
Ventilacija poarno ugroenih prostora

Standard Stepen otpornosti prema poaru standardni tipovi

Vrste za konstrukcije
I II III IV V
graevinske ispitivanje Poloaj
Bez Mala Srednja Vea
konstrukcije otpornosti Velika
otpornost otpornos otpornos otpornos
prema otpornost
i t t t
poaru
1 2 3 4 5 6 7 8

Unutar poarnog sektora

Nosivi zidovi U.J1.090
Nosivi stubovi U.J1.100 - 1/2 1,0 2,0 3,0
Nosive grede U.J1.114
Meuspratne U.J1.110
konstrukcije
- 1/2 1,0 2,0
Krovni pokriva U.J1.140
- 1/2 3/4 1,0
Nenosivi
pregradni i U.J1.090
fasadni zidovi -
Konstrukcije
evakuacionog 1,0 2,0 3,0
puta 1/2
Zidovi U.J1.090
Granica poarnog sektora

1 1 1,5 2,0 3,0

Meuetane U.J1.110
konstrukcije
1/2 1/2 1,0 1,5 2,0
Otvori U.J1.160

1/2 1/2 1,0 1,0 1,5

Stepen otpornosti zgrade prema poaru standardni tipovi

Zgrada ili deo zgrade (poarnni sektor) moe imati sledee stepene otpornosti
protiv poara, odnosno prema standardnom tipu konstrukcije zgrada:

I stepen bez otpornosti

II stepen mala otpornost
III stepen srednja otpornost
IV stepen vea otpornost
V stepen velika otpornost

9
Ventilacija poarno ugroenih prostora

Vrednovanje stepena otpornosti prema poaru

Zgrada ili poarni sektor (deo objekta) ima onaj stepen otpornosti protiv
poara, ako su pojedinane otpornosti graevinskih konstrukcija navedene u
tabeli vee ili jednake naznaenim vrednostima. Ako zgrada ili poarni sektor
ima pojedine graevinske konstrukcije sa otpornou veom ili jednakom onoj
naznaenoj za pojedini stepen, a samo jedna konstrukcija ima tu vrednost
manju, objekat ima onaj stepen otpornosti koji odgovara navedenoj manjoj
otpornosti. Ako se zgrada sastoji od vie poarnih sektora razliitog stepena
otpornosti protiv poara, zgrada ima onaj stepen otpornosti koji ima poarni
sektor sa najmanjom otpornosti.

ZONE OPASNOSTI PROSTORA UGROENIH EKSPLOZIVNIM SMEAMA GASOVA I

PARA

Standardima je utvren nain odreivanja izvora opasnosti ugroenih prostora

pod atmosferskim uslovima i klasifikacija tih prostora na zone opasnosti,
uzimajui u obzir stepene opasnosti.
- JUS N.S8.007/1991
- JUS N.S8.007/1/1992

EKSPLOZIVNA ATMOSFERA

Eksplozivna atmosfera: smea zapaljivih materijala sa vazduhom u obliku

gasa, pare ili magle, pod amosferskim uslovima, u kojoj se nakon paljenja
poar iri po itavoj nepotroenoj smei.

UGROENI PROSTOR

10
Ventilacija poarno ugroenih prostora

Ugroeni prostor: prostor u kome je eksplozivna atmosfera prisutna ili se moe

oekivati i njena prisutnost u koliinama koje zahtevaju posebne mere opreza u
pogledu izvedbe, montae i upotrebe elektrinih ureaja.

NEUGROENI PROSTOR

Neugroeni prostor: prostor u kome se ne oekuje prisustvo eksplozivne

atmosfere u koliinama koje bi zahtevale posebne mere opreza u pogledu
izvedbe, montae i upotrebe elektrinih ureaja.

ZONE OPASNOSTI

Zone opasnosti: ugroeni prostori koji se klasifikuju u zone na osnovu

uestalosti pojavljivanja i trajanja eksplozivne atmosfere i to:

- Zona opasnosti 0: prostor u kome je eksplozivna atmosfera prisutna

stalno ili dui period vremena;
- Zona opasnosti 1: Prostor u kome je normalno da e se eksplozivna
atmosfera pojaviti u toku normalnog procesa rada;
- Zona opasnosti 2: prostor u kojem nije verovatno da e se eksplozivna
atmosfera pojaviti za vreme normalnog pogona, a ako se ipak pojavi,
trajae samo kratko vreme.

IZVOR OPASNOSTI

Izvor opasnosti je taka ili mesto iz kojeg gas, para, magla ili tenost mogu
izlaziti u atmosferu, tako da moe nastati eksplozivna atmosfera.
Stepeni izvora opasnostidele se na: trajan, primaran i sekundaran.

NORMALAN POGON

11
Ventilacija poarno ugroenih prostora

Normalan pogon je situacija kada oprema postrojenja radi unutar

projektovanih vrednosti.

VENTILACIJA

Prirodna ventilacija je kretanje vazduha i njegova zamena sveim vazduhom

usled delovanja vetra i/ili razlike temperature.
Opta vetaka ventilacija je kretanje vazduha i njegova zamena sveim
vazduhom vetakim nainom, na primer uz pomo ventilatora na itavom
podruju.
Lokalna vetaka ventilacija je kretanje vazduha i njegova zamena sveim
vazduhom vetakim nainom, obino izvlaenjem, primenjena na pojedini
izvor opasnosti ili lokalno podruje.

ZAPALJIVI MATERIJAL

Zapaljivi materijal je materijal koji se sastoji od zapaljivog gasa, pare, tenosti

i/ili magle.

ZAPALJIVI GAS
Zapaljivi gas ili para je gas ili para koji ako su pomeani sa vazduhom u
odreenim odnosima stvaraju eksplozivnu atmosferu.

ZAPALJIVA TENOST

Zapaljiva tenost je tenost koja je u stanju da stvori zapaljivu paru ili maglu
pod predvidljivim pogonskim uslovima.

ZAPALJIVA MAGLA

12
Ventilacija poarno ugroenih prostora

Zapaljivu maglu ine kapljice zapaljive tenosti, rasprene u vazduhu tako da

stvaraju eksplozivnu atmosferu.

SISTEMI ZA VENTILACIJU I KLIMATIZACIJU

IZRAZI I DEFINICIJE

Kanal za vazduh je kanal kojim se u prostoriju dovodi obraeni vazduh ili se iz

prostorije odvodi zagaeni vazduh.
Klapna je zaklopac koji automatski zatvara prolaz dima i toplote u jednom delu
kanala za vazduh i spreava irenje poara iz jednog poarnog sektora u drugi, i
to u oba smera.
Komora za ventilaciju ili klimatizaciju je vazduna komora koja je povezana sa
vie kanala tako da ini sastavni deo ureaja za ubacivanje sveeg vazduha ili
za izbacivanje zagaenog vazduha.
Prostorija ugroena eksplozivnom smeom je prostorija u kojoj koncentracija
komponenata koje ine eksplozivnu smeu premauje vrednost od 10% donje
granice eksplozivnosti bilo koje od komponenata ili postoji stalna opasnost da
se obrazuje eksplozivna smea.
Sistem za klimatizaciju je sklop ureaja namenjen za stvaranje i odravanje
zadatih parametara vazduha u prostorijama (temperatura, vlanost, istoa
vazduha i sl.).
Sistem za ventilaciju je sklop ureaja pomou kojih se provetravaju
prostorije;
Spoljna obloga je omota oko osnovnog materijala sistema za ventilaciju ili
klimatizaciju koji obuhvata lepila, izolaciona sredstva, dekorativnu, akustinu i
zatitnu oblogu.

13
Ventilacija poarno ugroenih prostora

Sistem za klimatizaciju vazduha sa recirkulacijom ne sme se primeniti u

prostorijama u kojima se obavljaju tehnoloki procesi ili radne operacije, pri
kojima se koriste:
materije koje se mogu zapaliti ili eksplodirati u dodiru sa vodom
ili kiseonikom iz vazduha;
zapaljive tenosti sa takom paljenja ispod 60oC;
zapaljivi gasovi koji u smei sa vazduhom grade eksplozivne
smee;
materije koje pri obradi stvaraju prainu koja sa vazduhom pravi
eksplozivnu smeu.

Ako kod sistema za klimatizaciju postoji mogunost prodora zapaljivih gasova,

para zapaljivih tenosti ili zapaljive praine do izmenjivaa toplote, njegova
temperatura mora biti nia:
za najmanje 20% od najnie temperature samopaljenja prisutnih
zapaljivih gasova i para zapaljivih tenosti;
za najmanje 75oC od najnie temperature tinjanja prisutne
zapaljive praine.
Ako postoji mogunost da se na izmenjivau toplote taloe, lepe ili na drugi
nain skupljaju bilo kakve materije, povrina izmenjivaa mora biti pogodna za
lako ienje.
U prostorijama gde se obavljaju tehnoloki procesi ili radne operacije pri
kojima se koriste materije (zapaljivi gas, pare zapaljivih tenosti, praina i
dr.), mora postojati mogunost za kontrolu sistema za ventilaciju ili
klimatizaciju sa jednog mesta, odakle bi se korigovala reakcija na detektovanu
pojavu (zapaljivi gas, pare zapaljivih tenosti, praina i dr.)
U sistemu za ventilaciju vazduha zagaenog zapaljivim materijama koje
obrazuju eksplozivnu smeu, koncentracija zapaljivih komponenata ne sme da
pree 50% od vrednosti donje granice eksplozivnosti, a temperatura ne sme
dostii 80% vrednosti temperature paljenja komponente sa najniom
temperaturom paljenja.

14
Ventilacija poarno ugroenih prostora

Svi delovi sistema za ventilaciju ili klimatizaciju moraju biti napravljeni od

negorivog materijala, sa glatkim unutranjim povrinama i bez isturenih delova
na koje bi se mogla skupljati masnoa i prljavtina.
Komore sistema za ventilaciju ili klimatizaciju namenjene za opsluivanje
prostorija u kojima se koriste materije (zapaljivi gas, pare zapaljivih tenosti,
praina i dr.) smetaju se u posebne prostorije izgraene od materijala
otpornog prema poaru najmanje 2 h.
U ovim prostorijama, nije dozvoljeno zajedniko postavljanje komora za
ventilaciju ili klimatizaciju prostorija u kojima se ne pojavljuju zapaljive
materije koje sa vazduhom mogu obrazovati zapaljivu smeu.

KOMORE

Prostorija u koju se smetaju komore za ventilaciju ili klimatizaciju mora biti

prostrana, tako da se nesmetano obavlja kontrola i odravanje komora, a
elektrina oprema i ureaji u toj prostoriji moraju biti izvedeni u
protiveksplozionoj zatiti ako komora opsluuje prostorije u kojima se koriste
materije (zapaljivi gas, pare zapaljivih tenosti, praina i dr.).
Komora za klimatizaciju kojom se ubacuje vazduh koji se zagreva, hladi ili vlai
mora biti postavljena van zone opasnosti i mora biti opremljena:
1) detektorom koji je povezan sa ureajem za davanje akustinog
signala pri promeni pritiska struje vazduha zbog prestanka rada ventilatora,
prekida elektrine struje, zatvaranja klapni, havarija i sl.;
2) ureajem za merenje stepena zapaljivosti filtra koji daje zvuni signal
kad je filtar zaprljan i automatski iskljuuje izmenjiva toplote.
Ako se komora za ventilaciju ili klimatizaciju, preko koje se ubacuje sve
vazduh u zonu opasnosti 1, nalazi u samoj zoni opasnosti, ona mora imati
prethodno pomenutu predvienu opremu i mora biti izvedena u
protiveksplozionoj zatiti.
Rad ovakve komore mora biti podeen tako da se pogonski elektromotor ne
greje do temperature koja je 20oC nia od temperature paljenja komponente

15
Ventilacija poarno ugroenih prostora

sa najniom temperaturom paljenja, da se izmenjiva toplote ukljui najmanje

10 min posle ukljuenja ventilatora, a da se komora iskljui najmanje 10 min
pre iskljuenja ventilatora.
Izlazi iz prostorije u koju su smetene komore za ventilaciju ili klimatizaciju
moraju da vode:
1) neposredno u slobodan prostor;
2) neposredno u hodnike ili stepenita ako smea nije eksplozivna, a ako
je smea eksplozivna - preko predprostora u kojem vlada natpritisak;
3) u prostoriju koja se opsluuje, ako nije ugroena eksplozivnom
smeom.

VENTILATORI

Ako se ventilator koristi u prostorijama u kojima se stvaraju eksplozivne smee,

materijal za izradu kuita i ostalih elemenata pri radu ne sme da stvara
varnice.
Ako iz konstrukcionih razloga legura za izradu delova ventilatora sadri vie od
0,4% magnezijuma, kuite i ostali delovi moraju biti prevueni materijalom
koji ne stvara varnice pri udaru vrstih estica.
Ventilatori koji se koriste za provetravanje prostorija u kojima postoji
mogunost za stvaranje eksplozivne smee moraju da imaju usisni deo izveden
od bakra ili mesinga ili obloen tim materijalom.
Ventilator koji se koristi u zonama opasnosti mora biti napravljen od materijala
koji je postojan prema dejstvu agresivnih komponenata u zagaenom vazduhu
koji se usisava.
Delovi ventilatora koji se u sluaju kvara uzajamno dodiruju moraju biti
napravljeni od materijala koji ne stvara varnice pri trenju ili udaru.
Ventilatorske komore za provetravanje prostorija u kojima se nalazi zapaljiva
praina moraju na ulazu imati odgovarajue filtre za prainu koji se moraju
redovno kontrolisati, istiti i odravati, a leajevi na ventilatoru moraju biti
zaptiveni.

16
Ventilacija poarno ugroenih prostora

Zapaljiva komponenta u vidu magle mora se odstraniti pre ulaska vazduha u

ventilator.
Ventilatori i njihovi delovi moraju biti izraeni tako da prilikom rada,
ukljuivanja i iskljuivanja ne doe do:
1) stvaranja elektrinog luka ili varnice (kontakti prekidaa, sklopki i
sl.);
2) zagrevanja provodnika elektrine struje na motoru, prigunici,
zavojnici i sl.;
3) stvaranje statikog elektriciteta;
4) stvaranje mehanike varnice usled udara stranog tela ili meusobnog
trenja pojedinih delova ventilatora.
Klizni leajevi na ventilatoru mogu se upotrebljavati samo onda ako je
utvreno da temperatura leaja u normalnim pogonskim uslovima i kod
moguih smetnji ne prelazi 80% temperature paljenja gasova ili para zapaljivih
tenosti koje se nalaze u vazduhu.
Kod ovih leajeva, pri maksimalnom broju obrtaja, ne sme doi do smanjenja
efekta zaptivanja na zaptivaima.
Leajevi na ventilatorima kojima se provetrava prostor u kome se javljaju zone
opasnosti, po pravilu, moraju biti predvieni za rad od najmanje 40 000 h.
Ako su predvieni za rad od 20 000 h do 40 000 h, ventilatori moraju biti
posebno oznaeni.
Osovine sa malim ugibom (krute osovine) na ventilatorima moraju se tako
dimenzionisati da njihov kritian broj obrtaja bude najmanje 30% manji od
normalnog pogonskog broja obrtaja.
Kod osovina sa veim ugibom (elektrine osovine) na ventilatorima kritian broj
obrtaja mora iznositi najmanje 60% iznad normalnog pogonskog broja obrtaja.
Leajevi i pogonski mehanizmi ventilatora moraju biti osigurani od prodora i
taloenja praine i druge prljavtine.
Rotor ventilatora mora biti na osovini statiki i dinamiki izbalansiran, osiguran
od pomicanja i zakretanja i mora posedovati vrstu konstrukciju koja ne
podlee zamaranju i koja moe izdrati mehanike udare.

17
Ventilacija poarno ugroenih prostora

Kuite, rotor, zatitna kapa i druge obloge moraju biti tako graeni i uvreni
da je iskljuena svaka deformacija ili pomeranje ventilatora.
Ventilatori se moraju obezbediti od upadanja stranih tela tako to se na
ulaznom i izlaznom otvoru postavi negoriva mehanika zatitna reetka sa
otvorima oka ija je strana najvie 8 mm, odnosno ija je dijagonala najvie 12
mm i moraju biti obezbeeni od vertikalnog upada stranih tela zatitnim
poklopcem.
Reetka i zatitni poklopac moraju biti galvanski spojeni sa ostalim delovima
ventilacionog sistema i uzemljeni.
Ventilatori moraju biti zatieni od korozije i termikih i mehanikih
naprezanja.
Ako se ventilatori postavljaju na otvorenom prostoru, moraju biti zatieni od
prodora vode.
Ako se ventilatori koriste u prostoru gde okolna temperatura iznosi vie od
40oC, moraju biti prilagoeni za poveane temperature i na njima moraju biti
oznaeni maksimalna temperatura i vreme u toku kojeg se mogu koristiti.
Mesto postavljanja ventilatora za provetravanje, kao i pratee opreme mora
biti tako izabrano da bude olakan pristup radi opravke, ienja, pregleda i
podmazivanja.
Ako je prostorija koja se provetrava zona opasnosti 0, mogu se koristiti samo
centrifugalni ventilatori, a pogonski motor mora biti u protiveksplozivnoj zatiti
i postavljen van zone opasnosti 0.
Za provetravanje prostorija zone opasnosti 0 koriste se ventilatori sa
zaptivenom osovinom I motorom.
U zoni opasnosti 0 nije dozvoljena upotreba ventilatora sa pogonom preko
remena.
U zoni opasnosti 1 i zoni opasnosti 2 dozvoljena je upotreba ventilatora sa
pogonom preko remena, s tim da su remeni antistatini, a izmerena elektrina
otpornost ne prelazi 106 .
Razmak kod aksijalnih i radijalnih ventilatora izmeu obrtnih kola i kuita ne
sme biti manji od 2 mm.

18
Ventilacija poarno ugroenih prostora

U toku rada ventilatora dozvoljeno je smanjenje razmaka do 1 mm, pod

uslovom da pri probnom pogonu sa 1,5-ostrukim brojem obrtaja veim od
normalnog obrtno kolo ne doe u dodir sa nepokretnim delovima ventilatora pri
ispitivanju koje mora trajati najmanje 24 h.
Mehanika vrstoa rotirajuih delova i otkrivanje moguih greaka u
materijalu ili izradi kod ventilatora ispituju se poveanim brojem obrtaja u
toku 15 min, i to:
1) za 1,2 puta u odnosu na nazivni broj obrtaja za zonu opasnosti 2;
2) za 1,4 puta u odnosu na nazivni broj obrtaja za zonu opasnosti 1;
3) za 1,6 puta u odnosu na nazivni broj obrtaja za zonu opasnosti 0.

Kod sistema za ventilaciju ukupnog kapaciteta preko 8 500 m3/h ugrauju se

termostatski prekidai za ventilator, koji ga iskljuuju pri porastu temperature
vazduha.
Termostatski prekidai moraju da imaju:
1) regulaciju na najvie 52oC i da su smeteni u povratnoj struji vazduha
ili ispred mesta izbacivanja vazduha iz objekta;
2) regulaciju od najvie 28oC iznad maksimalne radne temperature i da
su smeteni u glavnom kanalu za snabdevanje sveim vazduhom.

KANALI ZA VAZDUH

Materijal za izolaciju kanala za vazduh, lepak, materijal za zvunu izolaciju i

materijal za veanje kanala o konstrukciju mora biti negoriv. Ako je predvieno
da ventilacija ili klimatizacija rade u toku poara, njihov rad mora da bude
obezbeen u trajanju od najmanje 90 min.
Kanali za vazduh sistema za ventilaciju ili klimatizaciju moraju biti nepropusni i
moraju imati otvore za odravanje ureaja, klapni i drugih armatura.
Kanali za odvoenje zagaenog vazduha iz prostorija ugroenih eksplozivnom
smeom moraju biti hermetizovani, termiki izolovani negorivim materijalom i

19
Ventilacija poarno ugroenih prostora

vidno postavljeni i ne smeju prolaziti kroz prostorije namenjene za evakuaciju

iz objekta u sluaju poara.
Kanali za odvoenje zagaenog vazduha iz prostorija iste poarne opasnosti
mogu se meusobno spajati i prikljuivati na isti sistem za ventilaciju ili
klimatizaciju u sluajevima kada su prostorije:
1) poseban poarni sektor;
2) meusobno odvojene zidovima otpornim prema poaru u trajanju od
1,5 h i ako ukupna povrina prostorije ne prelazi 1 000 m2.
Meusobno povezivanje kanala za odvoenje zagaenog vazduha iz prostorija
nije dozvoljeno ako se u tim prostorijama odvijaju tehnoloki procesi pri
kojima se pojavljuju:
1) gasovi, pare i praina koji u meusobnom dodiru egzotermno reaguju;
2) materije koje mogu stvarati zapaljive smee;
3) zapaljive materije koje se mogu kondenzovati i taloiti u kanalima.
Povezivanje kanala sistema za lokalno odsisavanje u kojima se pojavljuju
prethodo pomenute materije, sa kanalima sistema za optu ventilaciju nije
dozvoljeno.
Rastojanje izmeu kanala u kojima je temperatura vazduha iznad 80oC i kanala
kojima se transportuju zapaljivi gasovi, pare zapaljivih tenosti ili zapaljiva
praina mora biti najmanje 1,0 m.
Kanali ija je temperatura vazduha iznad 80oC postavljaju se iznad kanala
kojima se transportuju zapaljivi gasovi, pare zapaljivih tenosti ili zapaljiva
praina.
Rastojanje izmeu otvora za izbacivanje zagaenog vazduha iz prostorija
ugroenih eksplozivnom smeom u atmosferu i otvora za usisavanje sveeg
vazduha za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju mora biti takvo da se
onemogui povratak izbaenih opasnih komponenata u prostorije, ali ne manje
od 15 m po horizontali i 6 m po vertikali.
Oko otvora za izbacivanje vazduha iz prostorija ugroenih eksplozivnom
smeom ne sme se nalaziti izvor paljenja u radijusu od najmanje

20
Ventilacija poarno ugroenih prostora

pedesetostrukog prenika otvora ako je krunog preseka, odnosno od krae

strane ako je pravougaonog preseka.
Otvori za izbacivanje zagaenog i usisavanje sveeg vazduha zatiuju se
mreom od negorivog materijala koja ima najmanje 5 okaca po 1 cm2 , ako se
ti otvori nalaze na visini nioj od 2,20 m od poda.
Izlazni i ulazni otvori sistema za ventilaciju ili klimatizaciju mogu se vezivati sa
kanalima fleksibilnim spojevima koji nisu napravljeni od negorivog materijala
pod uslovom:
1) da su izraeni od materijala koji ne ire plamen;
2) da je duina fleksibilnog dela kanala manja od 3,5 m;
3) da ne prolaze kroz granini zid izmeu dva poarna sektora;
4) da u toku instalisanja ne moe doi do njihovog oteenja, odnosno do
deformacija u toku upotrebe.
Ako je odnos zapreminskih masa zapaljivih gasova i para zapaljivih tenosti
prema zapreminskoj masi vazduha do 0,8, isisavanje se vri iz gornjih zona
prostorije, to blie mestu formiranja meavine gasova, a dovod sveeg
vazduha mora biti to dalje od mesta nastanka meavine.
Ako je odnos zapreminskih masa zapaljivih gasova i para zapaljivih tenosti
prema zapreminskoj masi vazduha iznad 0,8, isisavanje se vri iz donjih zona
prostorije, to blie mestu formiranja meavine.
U prostorijama u kojima se stvara zapaljiva praina ili para masnoa koje se
mogu taloiti, kondenzovati i lepiti na zidove kanala za vazduh, moraju se na
tim kanalima obezbediti otvori za ienje i odravanje. Ako je presek kanala
manji od 45 cm x 65 cm, otvori za ienje postavljaju se na razmaku od
najvie 6 m.
Otvori za ienje i odravanje kanala za vazduh koji su smeteni na visini do
2,20 m moraju biti obezbeeni od otvaranja u toku rada.
Prilikom postavljanja kanala za vazduh na konstrukcione elemente objekta ne
sme se otetiti obloga koja je postavljena na te elemente radi poveanja
otpornosti prema poaru.

21
Ventilacija poarno ugroenih prostora

Postavljanje kanala za vazduh izmeu konstrukcionog elementa i zatitne

obloge tog elementa dozvoljeno je samo u sluajevima kad su kanali ozidani i
kad obloga kanala ima istu otpornost prema poaru kao i konstrukcioni element
uz koji se kanal postavlja.
Pri prolazu kroz gorive konstrukcione elemente objekta, kanal za vazduh se
zatiuje oblaganjem negorivim termoizolacionim materijalom tako da
temperatura na spoljnoj povrini kanala ne prelazi 70oC ili da rastojanje
izmeu spoljne povrine kanala i konstrukcionog elementa iznosi najmanje 100
mm.
Pri prolazu kroz konstrukcione elemente (zidove, meuspratne konstrukcije i
sl.) odreene otpornosti prema poaru, kanali za vazduh oblau se negorivim
izolacionim materijalom iste otpornosti prema poaru kao i konstrukcioni
elementi, a najmanja duina obloenog dela kanala ne sme biti manja od 50
cm sa svake strane konstrukcionog elementa.
Mesta prolaza kanala za vazduh, moraju biti zaptivena negorivim materijalom
iste otpornosti prema poaru, kao i konstrukcioni element.
Ako kanali za vazduh koji povezuju spratove prolaze kroz posebno napravljene
ahtove, u kojima se ne nalaze druge instalacije, njihovo oblaganje i zaptivanje
nije potrebno pod uslovom da je u horizontalne kanale, koji se odvajaju na
pojedinim spratovima, postavljena klapna otporna prema poaru.

KLAPNE
Klapna mora biti otporna prema poaru:
1) u zgradama do etiri nadzemna sprata, najmanje 0,5 h;
2) u zgradama preko etiri nadzemna sprata do visine zgrade od 22 m,
najmanje 1 h;
3) u zgradama viim od 22 m, najmanje 1,5 h.
Kanali za odsisavanje zagaenog vazduha iz kuhinja i sanitarnih prostorija
prave se od negorivog materijala, a odsisavanje se moe vriti sa ili bez
ventilatora.

22
Ventilacija poarno ugroenih prostora

Otvori za izbacivanje, usisavanje ili recirkulaciju vazduha postavljaju se

najmanje 10 cm iznad poda prostorije.
U prostorijama u kojima se sakuplja vei broj lica (pozorita, bioskopi,
koncertne dvorane i sl.) i u kojima su postavljena nepomina sedita, zatieni
ulazni otvori mogu se postavljati u podu ispod sedita.
Ako se ulazni ili izlazni otvori za vazduh nalaze na visini do 2,25 m od poda,
moraju biti zatieni reetkama ili ianim mreama sa okcima manjim od 10
mm.
Ulazni otvori za ist vazduh zatiuju se mreama koje su otporne prema
koroziji.
Reetke na ulaznim otvorima za vazduh prave se od negorivog materijala.
Mesto za postavljanje reetki u odnosu na gorivi materijal u prostoriji odreuje
se tako da ne moe doi do prenoenja poara preko reetki.
Reetke za ubacivanje vazduha (anemostati), kao i kanali iznad njih moraju biti
zatieni od toplote koja se prenosi zraenjem.
Sistem za ventilaciju ili klimatizaciju u prostorijama u kojima se stvaraju
zapaljiva praina ili pare masnoe mora se redovno pregledati, a nataloena
praina ili masnoa uklanjati najmanje svaka tri meseca.
Ako u kanalima za vazduh postoje grejna ili rashladna tela, ona se moraju
demontirati, a svi kontakti i grejai oistiti.
Pri promeni namene pojedinih prostorija, sistem za ventilaciju ili klimatizaciju
mora se oistiti pre ponovne upotrebe.
Klapne, leita klapni, zglobovi, opruge i drugi vitalni delovi klapne prave se od
negorivog materijala koji mora biti zatien od korozije.
Klapne moraju biti otporne prema mehanikim naprezanjima prilikom
transporta, ugradnje, ispitivanja, odravanja i normalnog korienja i moraju
biti stabilno postavljene tako da im se smer zatvaranja poklapa sa smerom
vazdune struje i da izdre natpritisak od 10 MPa/m2 , a da ne doe do
poremeaja u radu klapne.

Postavljanje klapni

23
Ventilacija poarno ugroenih prostora

U kanale za vazduh, klapne se postavljaju:

1) na mestu gde kanal prolazi kroz konstrukcione elemente koji ine
granicu poarnog sektora;
2) na mestu gde kanal prolazi kroz zid za koji se postavlja uslov u
pogledu njegove otpornosti prema poaru, a takav zid ne ini granicu poarnog
sektora;
3) na mestu gde kanal ulazi ili izlazi iz glavnog kanala za vazduh;
4) na mestu gde vertikalni kanal za vazduh, koji povezuje horizontalni
kanal sa pojedinog sprata, prolazi kroz meuspratnu konstrukciju ili na mestu
gde se horizontalan kanal za vazduh, koji prolazi samo kroz zid koji predstavlja
granicu izmeu dva poarna sektora, spaja sa vertikalnim kanalom;
5) na usisnom otvoru za sve vazduh;
6) na kraju kanala za izbacivanje zagaenog vazduha u okolinu;
7) na ulazu cirkulacionog vazduha u komoru;
8) na ulazu i izlazu kanala iz ahta;
9) na ulazu kanala u meuprostor pri prolazu kanala kroz duple podove.

Izuzetno klapne se ne moraju postaviti:

1) u kanal ija je povrina preseka do 130 cm3 i takav kanal snabdeva
samo jedan sprat, a vazduh se ubacuje na visini manjoj od 1,25 m od poda;
2) u kanal ija je povrina preseka do 130 cm2, koji prolazi kroz
meuspratnu konstrukciju samo na jednom mestu i slui samo za jedan sprat, a
vazduh se izbacuje sa visine manje od 1,25 m od poda;
3) u kanal koji slui za odvoenje vazduha samo sa jednog sprata u
slobodan prostor, a koji ne prolazi kroz granine konstrukcije poarnih sektora;
4) u horizontalan kanal koji je spojen sa vertikalnim odsisnim kanalom u
kome vazduh struji prema gore, pod uslovom da je horizontalni kanal produen
u unutranjost vertikalnog kanala i da mu je otvor okrenut prema gore na
najmanje 60 cm.

24
Ventilacija poarno ugroenih prostora

Kanali za odvoenje vazduha iz prostorija u kojima se stvaraju pare masnoa

moraju pripadati zasebnom sistemu za ventilaciju i u njih se ne smeju
postavljati klapne.
Klapne se obavezno postavljaju u sredinu debljine zida ili tavanice, tako da se
kuite klapne nalazi u jednoj i drugoj prostoriji dva susedna poarna sektora.
Ako nije mogue ugraditi klapne na ovim mestima, klapne se postavljaju izvan
zida, ali tako da se deo kanala izmeu zida i klapne obloi zatitnom oblogom
koja ima isti stepen otpornosti prema poaru kao i sam zid ili tavanica.
Rastojanje izmeu klapne i izlazne reetke na kanalu za izbacivanje zagaenog
vazduha, kao i klapne i usisne reetke na ulazu sveeg vazduha ne sme da bude
manje od 1,5 d, gde je d prenik kanala (ako je krunog preseka), odnosno
kraa strana preseka kanala (ako je pravougaonog preseka).
Klapna na strani potisnog kanala komora za ventilaciju ili klimatizaciju mora
biti obezbeena dvostrukom komandom za automatsko zatvaranje u sledeim
sluajevima:
1) kad poar nastane u prostoriji koju opsluuje komora za ventilaciju ili
klimatizaciju;
2) kad poar nestane u samom postrojenju sistema za ventilaciju ili
klimatizaciju.
Naslage praine i prljavtine ne smeju ometati normalan rad klapni.
Pravac vazdune struje mora se trajno oznaiti na kuitu klapne i mora biti
vidljiv i kad je klapna ugraena.
Kuite klapne mora da bude hermetiki izvedeno i u sluaju poara mora da
bude stabilno, a konstrukciono mora da bude podeeno tako da sva optereenja
koja klapna prima u zatvorenom poloaju prenese na spoljne graevinske
elemente.
Klapne moraju biti opremljene ureajima za automatsko zatvaranje u trenutku
otkrivanja poara, a u isto vreme ventilatori se moraju automatski iskljuiti iz
rada. Pored automatskog iskljuivanja mora postojati i taster za runo
iskljuivanje ventilatora koji se postavlja na pristupano mesto.

25
Ventilacija poarno ugroenih prostora

U sluaju kvara na ureajima za automatsko zatvaranje klapni, sve klapne

moraju se odmah zatvoriti.
Ako se ureaj za zatvaranje klapni aktivira pomou dimnih detektora, ti
detektori se postavljaju na usisnu reetku, na mesto gde se oekuje najvia
koncentracija dima.
Ako se za aktiviranje ureaja za zatvaranje klapni koriste temperaturni
detektori, oni se postavljaju tako da stupaju u rad kad se temperatura povea
na 70oC.
Posle automatskog zatvaranja, klapne koje se kontroliu sa jednog mesta
otvaraju se ili zatvaraju prema potrebi.
Ako u objektu postoji sistem za automatsko otkrivanje i javljanje o poaru ili
sistem za automatsko gaenje poara, aktiviranje ureaja za zatvaranje klapni
mora biti uslovljeno aktiviranjem ovih sistema.
Ako se sistem za ventilaciju ili klimatizaciju koristi za stvaranje bezbednih
uslova za evakuaciju ili gaenje poara, mora postojati mogunost za
zatvaranje i otvaranje klapni sa jednog mesta.
Prenik klapne mora biti vei od prenika kanala u koji se postavlja.
Klapne se moraju istiti zavisno od zagaenosti vazduha koji se izvlai iz
prostorija, a najmanje jedanput u est meseci.

Ureaji za automatsko iskopavanje u sluaju preoptereenosti

Sistemi za ventilaciju ili klimatizaciju moraju biti opremljeni ureajima za
automatsko iskopavanje u sluaju preoptereenosti, kratkog spoja ili spoja sa
zemljom.
Ureaji za iskopavanje moraju biti dimenzionisani tako da:
1) mogu prekinuti maksimalno moguu struju kratkog spoja;
2) zatita od kratkog spoja bude aktivirana minimalnom strujom kratkog
spoja u vremenu ne duem od 0,1 s za elektrine instalacije u zoni opasnosti 0 i
1 i ne duem od 0,5 s za elektrine instalacije u zoni opasnosti 2.
Ako se zona opasnosti u prostoriji koja se provetrava povremeno menja, sistem
za ventilaciju ili klimatizaciju projektuje se prema zoni najvee opasnosti.

26
Ventilacija poarno ugroenih prostora

Elektrini ureaji i instalacije u zonama opasnosti moraju biti izvedeni u

protiveksplozivnoj zatiti.
Ako su ureaji postavljeni u prostorima ugroenim prainom, moraju biti
obezbeeni od prodora praine.
Ureaji koji se koriste u zonama opasnosti moraju biti oznaeni posebnim
oznakama iz kojih su vidljivi vrsta protiveksplozivne zatite i podruje primene.
Za ureaje za ventilaciju ili klimatizaciju koji su u zoni opasnosti mora se
izraditi:
1) opis tehnolokog procesa;
2) opis utvrene zone opasnosti u pojedinim objektima;
3) proraun zatitne mree za spoj sa zemljom, kratak spoj, zatitu od
dodirnog napona i zatitu od atmosferskog pranjenja;
4) specifikacija i opis ureaja u protiveksplozivnoj zatiti.

Kablovi kojima se povezuju elektrini ureaji sistema za ventilaciju ili

klimatizaciju u zoni opasnosti 0 moraju biti elektriki stalno kontrolisani, a
smeju se koristiti samo ako je otpornost izolacije via od 1000 po 1 V
nazivnog napona.
Ako iz bilo kojih razloga doe do smanjenja otpornosti ispod dozvoljene
vrednosti, takav kabl mora odmah biti iskljuen iz izvora napajanja.
Elektrini kablovi koji snabdevaju energijom ureaje koji rade za vreme
poara, moraju biti otporni prema poaru ili se moraju zatititi tako da rade
koliko i ti ureaji.
Sistemi za ventilaciju ili klimatizaciju moraju biti uzemljeni.
Sistemi za ventilaciju ili klimatizaciju predvieni da rade u uslovima poara
moraju imati nezavisni rezervni izvor za napajanje elektrinom strujom koji
obezbeuje neprekidan rad sistema u trajanju od 100 min.

SISTEMI ZA KLIMATIZACIJU I VENTILACIJU VISOKIH OBJEKATA

S obzirom na nemogunost ograniavanja koliine gorivih materija u
prostorijama u cilju ograniavanja dejstva poara, visoki objekti se dele na

27
Ventilacija poarno ugroenih prostora

poarne sektore i poarne segmente u cilju spreavanja irenja poara iz

jednog dela objekta u drugi.
JUS U.J1.240 definie poarne sektore i segmente.

Poarni sektori visokih objekata

Poarni sektor je osnovna prostorna jedinica objekta koja se moe samostalno
tretirati u pogledu nekih tehnikih i organizacionih mera zatite od poara
(procena rizika, zone dojave poara, zona automatskog zapreminskog gaenja
poara itd.), a odeljen je od ostalih delova objekta konstrukcijama otpornim
prema poaru.
Kao poseban poarni sektor izvode se stanovi u viespratnoj zgradi, ili
prostorije koje ine jedno proizvodno, poslovno, skladino ili slino odeljenje
(kotlarnica, predionica, priruno skladite, raunski centar i dr.)
Poarni sektor ini jedna ili vie prostorija, obino na istoj etai, koje
predstavljaju funkcionalnu celinu.

Poarni segmenti visokih objekata

Poarno izdvojeni deo zgrade (poarnio segment) je deo objekta koji
konstrukciono i funkcionalno ini jednu graevinsku celinu koja je poarno
izdvojena od ostalih delova zgrade konstrukcijama otpornim prema poaru (na
pr. Jedna stambena lamela zgrade sa vie lamela, skladini deo robne kue,
tehniki blok bolnice, vei raunski centar banke, sportsko rekreativni deo
hotela i sl.)
Poarni segment ima obino vie spratova koji su povezani jedinstvenim
putevima za komunikaciju i evakuaciju i koriste jedinstvene instalacije
ventilacije i klimatizacije, elektrini razvod i dr.
Poarni segment ima najmanje dva poarna sektora. Ukoliko se ceo segment
objekta izvodi kao jedan poarni sektor, onda se za njega primenjuje sve ono
to se odnosi na poarni sektor.
Pravilnikom je definisana maksimalna povrina poarnog sektora samo u
zavisnosti od visine objekta.

28
Ventilacija poarno ugroenih prostora

Pri definisanju poarnih sektora u visokim objektima, pored povrine prostora i

uslova vezanih za funkciju objekta, treba uzeti u obzir duine i visine prostorija
kao i sadraj gorivih materija iskazan kroz specifino poarno optereenje.
Dozvoljeno je spajanje dva poarna sektora samo ukoliko izmeu njih postoje
vrata otporna prema poaru najmanje 60 minuta, koja se pri pojavi dima
automatski zatvaraju.
Ureaji preko kojih se ostvaruju funkcije automatskog zatvaranja vrata
definisani su u Pravilniku o tehnikim normativima za ureaje za automatsko
zatvaranje vrata ili klapni otpornih prema poaru.

PROVETRAVANJE STEPENITA
Stepenite kao vertikalna komunikacija na evakuacionom putu predstavlja
pogodno mesto za irenje dima, plamena i vrelih gasova nastalih u poaru u
vertikalnom pravcu, pri emu moe doi do prodora dima i vrelih gasova u
prostorije iznad mesta poara. Stepenini prostor se u takvim sliajevima
ponaa kao dimnjak.
Iz tog razloga, visoki objekti moraju obavezno da imaju sigurnosno stepenita
gde vatra i dim ne prodiru sve vreme dok poar traje u objektu i mora biti
dostupno iz svih prostorija jednog poarnog sektora putevima koji nisu ugroeni
poarom.
Precizno se odreuje uslov da unutranje sigurnosno stepenite za objekte
visine od 22 do 40 metara mora biti odvojeno od ostalih komunikacija vratima
koja su nepropusna za dim i koja imaju ureaj za automatsko vraanje u
zatvoren poloaj posle prolaska lica.
Povoljno je da se ovo stepenite provetrava prirodnim putem ukoliko se nalazi
uz fasadni zid.
Odvoenje dima iz stepeninog predprostora definie uslove za tampon zone
izmeu stepenita i unutranjih komunikacija.
Sigurnost stepenita postie se odvajanjem od unutranjih komunikacije preko
tampon prostora koji se provetrava prirodnim ili prinudnim putem.

29
Ventilacija poarno ugroenih prostora

Odredbe lana 19 koje se odnose na obavezu obezbeenja otvora za prirodno

provetravanje takoe treba smatrati sastavnim delom odredbi lana 21 kada je
mogue prirodno provetravanje tampon zone.

LIFTOVI
Liftovi u visokim objektima slue prvenstveno za obavljanje stalnog vertikalnog
saobraaja u normalnim okolnostima.
Broj liftova odreuje se prema nameni objekta i broju lica koja u njemu
borave. Zbog svoje velike visine predstavljaju pogodan put za irenje poara i
ponaaju se kao dimnjaci.
Svaki poarni sektor mora biti povezan sa najmanje jednim liftom koji mora biti
odvojen na odgovarajui nain od unutranjih komunikacija u sektoru. Liftovski
pretprostor moe biti zajedniki sa stepenitem i mora se provetravati ali se
takoe mora odvojiti od ostalih komunikacija u sektoru vratima otpornih prema
poaru.
U objektima ija je visina iznad 40 metara liftovska okna moraju biti izdvojena
od stepeninog prostora i tampon zona i moraju imati svoj provetravani
pretprostor. Okno i pretprostor ine poseban poarni sektor koji je od ostalih
sektora odvojen vratima otpornim prema poaru.
U objektima ija je visina iznad 75 metara jedan lift mora biti predvien za
evakuaciju lica.
Pravilnikom je definisano da liftovsko okno moe biti smeteno u
provetravanom prostoru stepenita ili locirano tako da ima poseban pretprostor
za provetravanje sa najmanje 20 izmena vazduha na as.

SISTEMI ZA VENTILACIJU I KLIMATIZACIJU

Sistemi za ventilaciju i/ili klimatizaciju u visokim objektima treba da budu
izvedeni tako da ne budu uzronici poara kao i da onemogue prenoenje
toplote i dima kroz ceo objekat.
Navedeni sistemi treba da obezbede povoljne uslove za evakuaciju lica iz
objekta ugroenog poarom.

30
Ventilacija poarno ugroenih prostora

Pravilnik predvia da svaki sektor ima zaseban sistem za ventilaciju i/ili

klimatizaciju.
To je mogue ostvariti kod objekata sa manjim brojem poarnih sektora i
objekata u ijim se prostorijama ostvaruje manji broj funkcija (poslovni ili
stambeni objekat sa garaom, hotel, bolnica i dr.)
Meutim, u objektima koji imaju vei broj poarnih sektora sa razliitim
funkcijama, ovakva reenja su necelishodna i najee se predvia manji broj
sistema koji opsluuju ceo objekat.
U takvim sluajevima klima komore i drugi ureaji za ventilaciju smetaju se u
posebne prostorije.
Pozicioniraju se na najnioj ili najvioj etai i preko mree ventilacionih kanala
obezbeuje se odvod i dovod vazduha iz prostorija koje pripadaju razliitim
poarnim sektorima.
U cilju spreavanja horizontalnog i vertikalnog prenoenja dima i toplote kroz
objekat pravilnik predvia postavljanje klapni otpornih prema poaru.
Ove klapne se automatski zatvaraju pri pojavi dima ili poveane toplote i
postavljaju se na mestima gde kanali prolaze kroz zidove i meuspratne
konstrukcije koje predstavljaju granice poarnih sektora.
Klapna je zaklopac koji automatski zatvara prolaz dima i toplote u jednom delu
kanala za vazduh i spreava irenje poara.
Klapna predstavlja granicu irenja poara iz jednog poarnog sektora u drugi i
to u oba smera.
Pravilnikom o tehnikim normativima za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju
predvieno je da se u visokim objektima klapne postavljaju:
Na mesta gde kanal prolazi kroz konstrukcione elemente koji ine
granicu poarnog sektora
Na mestu gde kanal prolazi kroz zid za koji se postavlja uslov u pogledu
njegove otpornosti prema poaru, a takav zid ne ini granicu poarnog
sektora
Na mestu gde kanal ulazi ili izlazi iz glavnog kanala za vazduh

31
Ventilacija poarno ugroenih prostora

Na mestu gde vertikalni kanal za vazduh koji povezuje horizontalni kanal

sa pojedinog sprata prolazi kroz meuspratnu konstrukciju ili na mestu
gde se horizontalni kanal za vazduh koji prolazi samo kroz zid koji
predstavlja granicu izmeu dva poarna sektora spaja sa vertikalnim
kanalom
Na usisnom otvoru za sve vazduh
Na kraju kanala za izbacivanje zagaenog vazduha u okolinu
Na ulazu cirkulacionog vazduha u komoru
Na ulazu i izlazu kanala iz ahta
Na ulazu kanala u meuprostor ili prolazu kanala kroz duple podove.

Klapne moraju biti opremljene ureajima za automatsko zatvaranje koje

odgovaraju uslovima iz pravilnika.
Za ove ureaje moraju se obezbediti dva nezavisna izvora napajanja
elektrinom energijom pri emu se nestankom napona u prvom automatski
ukljuuje drugi izvor snabdevanja.
Pri prolazu kroz konstrukcione elemente (zidove, meuspratne konstrukcije i
sl.) odreene otpornosti prema poaru kanali za vazduh se oblau negorivim
izolacionim materijalom iste otpornosti prema poaru kao i konstrukcioni
elementi, a najmanja duina obloenog dela kanala ne sme biti manja od 50
cm sa svake strane konstukcionog elementa.
Mesta prolaza takvih kanala moraju biti zaptivena negorivim materijalom iste
otpornosti prema poaru kao i konstruktivni element.
Ako kanali za vazduh koji povezuju spratove prolaze kroz posebno napravljene
ahtove u kojima se ne nalaze druge instalacije, njihovo oblaganje i zaptivanje
nije neophodno.
Uslov za to je da se postave klapne otporne prema poaru u horizontalne
kanale koji se odvajaju na pojedinim spratovima.
Za visoke objekte otpornost klapne prema poaru treba da iznosi najmanje 90
minuta a otpornost vertikalnih ahtova kroz koje se vode kanali treba da bude
isto 90 minuta.

32
Ventilacija poarno ugroenih prostora

Materijal koji se koristi za toplotnu ili zvunu izolaciju, lepak i materijal za

veanje kanala o konstrukciju mora biti negoriv.
Kanali za vazduh sistema za ventilaciju ili klimatizaciju moraju biti nepropusni i
moraju imati revizione otvore za odravanje klapni i drugih armatura, odnosno
otvora za ienje.
Klima komore i drugi ureaji za provetravanje (ventilatori, ventilacione
komore) moraju se smestiti u zasebnu prostoriju koja je od ostalih prostorija u
objektu odvojena zidovima otpornim prema poaru 90 minuta.
Vrata na toj prostoriji takoe moraju imati otpornost od 90 minuta.
Pri aktiviranju ureaja za automatsko otkrivanje i javljanje poara, ureaji za
dovod sveeg vazduha moraju biti izvedeni tako da se automatski iskljuuju.
Javljai poara moraju zadovoljiti uslove iz pravilnika o stabilnim instalacijama
za dojavu poara.
Pravilnim izborom opreme i instalacija, mora se spreiti lano uzbunjivanje.
Javljai poara se ne smeju postavljati u struju sveeg vazduha ureaja za
klimatizaciju i/ili ventilaciju.
U ventilisanoj ili klimatizovanoj prostoriji spreeno je nastajanje velike
koncemtracije dima, a time je smanjena i osetljivost stabilne instalacije za
dojavu poara. U tom sluaju se smanjuje nadzirana povrina javljaa i
poveava njegova osetljivost.
Dojavna centrala prenosi informaciju o poaru preko svog ureaja za
upravljanje automatskim iskljuivanjem klimatizacionih ili ventilacionih
sistema.
Prostor koji se nadzire stabilnom instalacijom za dojavu poara deli se na
dojavne zone.
Ove zone se iz praktinih razloga poklapaju sa poarnim sektorima.
Tako se pri otkrivanju poara iskljuuju samo oni sistemi za ventilaciju ili
klimatizaciju koji prolaze kroz sektor u kome je detektovan poar.
Istovremeno se i zatvaraju klapne na granicama ovog poarnog sektora.

33
Ventilacija poarno ugroenih prostora

Ponovo startovanje sistema za ventilaciju i klimatizaciju vri se runo, preko

prekidaa postavljenog na lako dostupnom mestu i to tek kada se utvrdi da su
prestali razlozi zbog kojih je sistem bio automatski iskljuen.
Osim automatskog iskljuenja, sistemi za ventilaciju i klimatizaciju se
iskljuuju i preko runih javljaa.
Ove rune javljae, aktiviraju prisutna lica ukoliko uoe nastanak poara.
Kod sistema za ventilaciju ukupnog kapaciteta preko 8000 m 3/h ugrauju se
termostatski prekidai za ventilator koji ga iskljuuju pri porastu temperature.
Termostatski prekidai moraju da imaju:
Regulaciju na najvie 52oC s tim d budu smeteni u povratnoj struji
vazduha ili ispred mesta za izbacivanje vazduha iz objekta;
Regulaciju na najvie 28oC iznad maksimalne radne temperature, s tim
da su smeteni u glavnom kanalu za snabdevanje sveim vazduhom.

U pojedinim visokim objektima nalaze se prostorije u kojima se obavljaju

tehnoloki procesi ili radne operacije pri kojima se koriste zapaljive tenosti,
zapaljivi gasovi ili materije koje pri obradi stvaraju rainu koja sa vazduhom
pravi eksplozivnu smeu (garae, stolarske radionice, kuhinje, kotlarnice,...).
U takvim prostorijama se predviaju posebni sistemi za ventilaciju ili
klimatizaciju za koje se mora obezbediti kontrola sa jednog mesta, odakle bi se
korigovala reakcija na detektovanu pojavu (zapaljivi gas, pare zapaljivih
tenosti, praina,...).
U takvim sistemima koncentracija zapaljivih komponenti ne sme da pree 50%
od vrednosti donje granice eksplozivnosti, a temperatura ne sme dostii 80%
vrednosti temperature paljenja komponente sa najniom temperaturom
paljenja.
Komore sistema za klimatizaciju ili ventilaciju namenjene za opsluivanje
prostorija u kojima se nalaze ovakve materije, smetaju se u posebne
prostorije sagraene od materijala otpornog prema poaru najmanje 120
minuta.

34
Ventilacija poarno ugroenih prostora

Ne sme se postavljati oprema koja je namenjena ventilaciji prostora u kojima

se ne stvaraju eksplozivne smee u dodiru sa vazduhom.
Izlazi iz te prostorije moraju da vode neposredno u slobodan prostor,
neposredno u hodnike ili stepenita preko pretprostora u kom vlada natpritisak,
ili u prostoriju koja se opsluuje ukoliko u njoj nema eksplozivnih smea.
Ventilatori koji se upotrebljavaju u sistemima za ventilaciju ili klimatizaciju
prostorija u kojima se pojavljuju navedene zapaljive materije, moraju
zadovoljiti posebne uslove navedene u pravilniku o tehnikim normativima za
sisteme za klimatizaciju i ventilaciju kao i uslove iz JUS N.S8.901
Protiveksplozijska zatita.
Posebni zahtevi za ventilatore u prostorima ugroenim eksplozivnom
atmosferom
Usisni deo ventilatora izvodi se od bakra ili mesinga, ili se oblae
tim materijalom.
Ventilacione komore za provetravanje prostorija u kojima se
nalazi zapaljiva praina moraju na ulazu imati odgovarajue filtre
za prainu koji se moraju redovno kontolisati, istiti i odravati.
U prostorijama u kojima se stvaraju pare masnoe koje se mogu taloiti,
kondenzovati ili lepiti na zidove kanala za vazduh predviaju se posebni sistemi
za ventilaciju (kuhinje, restorani, servisi za pranje i podmazivanje
vozila,...)koji se ne smeju povezivati sa sistemima opte klimatizacije ili
ventilacije.
Osim toga, u te kanale se ne smeju postavljati klapne, to znai da kanali treba
da se vode najkraim putem van prostorije ili da se vode kroz posebne ahtove
iji su zidovi otporni prema poaru najmanje 90 minuta.
Na kanalima se moraju predvideti otvori za ienje i odravanje.
Ukoliko se u visokom objektu nalaze noni klubovi, diskoteke, bioskopi,
pozorita, kongresne dvorane i sline prostorije, mora se predvideti zaseban
sistem za ventilaciju ili klimatizaciju tih prostorija.
U prostorijama koje imaju scenu (pozornicu) predvia se poseban sistem za
pozornicu, a poseban za salu.

35
Ventilacija poarno ugroenih prostora

Prodajni prostori i trni centri u sastavu visokog objekta moraju imati

nezavisne sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju.
Ako se kao rezervni sistem snabdevanja elektrinom energijom koristi dizel
agregat ili akumulatorska baterija potrebno ih je smestiti u zasebnu prostoriju
koja ima odgovarajue provetravanje.
Kod akumulatorskih baterija broj izmena zavisi od kapaciteta baterija odnosno
koliine vodonika koja se razvija pri punjenju, a kod dizel agregata od koliine
potrebne za sagorevanje i od koliine razvijene toplote.

36