Dr. Mladen Popović Laboratorijski Praktikum Iz Elektrometrologije PDF

DR MLADEN POPOVI
LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ
ELEKTROMETROLOGIJE
VIA ELEKTROTEHNIKA KOLA

BEOGRAD
SADRAJ
OSNOVNE VEBE EXCEL EWB LABVIEW STRANA
1. MERENJE DVOKANALNIM OSCILOSKOPOM ............................................... 3
2. VIRTUELNI INSTRUMENTI .............................................................................. 13
3. MERENJE UNUTRANJE OTPORNOSTI NAPONSKOG IZVORA ................ 17
4. MERENJE PARAMETARA NAIZMENINIH SIGNALA ................................. 21
5. PROIRIVANJE OPSEGA I MERENJE ULAZNE OTPORNOSTI 25

AMPERMETRA I VOLTMETRA ........................................................................
6. BADARENJE INSTRUMENATA .................................................................... 29
7. GRADNJA I BADARENJE VOLTMETRA ZA MERENJE 35

NAIZMENINOG NAPONA ...............................................................................
8. INVERTUJUI MERNI POJAAVA ............................................................... 39
9. NEINVERTUJUI I DIFERENCIJALNI POJAAVA ..................................... 47
10. ISPITIVANJE AKTIVNIH FILTERA ................................................................. 53
11. INSTRUMENTACIONI POJAAVA ............................................................... 61
12 SEDAMSEGMENTI LED DISPLEJ .................................................................... 65
13 GRADNJA I BADARENJE ELEKTRONSKOG OMMETRA .......................... 68
14. MERENJE OTPORNOSTI UI METODOM ............................................................ 75
15. LABORATORIJSKE METODE MERENJA OTPORNOSTI .............................. 81
DODATNE VEBE
16. OSNOVNA LOGIKA KOLA U MERNIM UREAJIMA ................................ 83
17. NORMALNA RASPODELA REZULTATA MERENJA ..................................... 89
18. STATISTIKA OBRADA REZULTATA POSREDNO MERENE VELIINE 93

..
19. SIMULACIJA MERENJA: UVOD U ELECTRONICS WORKBENCH (EWB) 99
20. PRIMERI ZA SIMULACIJU RADA KOLA POMOU EWB ............................. 109
DODATAK 113
LITERATURA 126
LABORATORIJA ZA ELEKTROMETROLOGIJU
PREDMET: ELEKTROMETROLOGJA
LABORATORIJSKA VEBA BR.1

MERENJE DVOKANALNIM OSCILOSKOPOM
M.Popovi: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.1: MERENJE DVOKANALNIM OSCILOSKOPOM
CILJ VEBE
Cilj vebe je upoznavanje sa standardnim analognim osciloskopom, frekvencmetrom i generatorom
signala.
1. OSCILOSKOP
Analogni osciloskop tipa CHAUVIN ARNOUX CA 902 namenjen je za ispitivanje talasnih oblika,
amplitudnih i vremenskih parametara jednog ili dva signala frekvencije 0-20 MHz. Na slici 2 prikazana je
principijelna blok-ema analognog osciloskopa.
Katodna cev je stakleni balon u kome je visoki vakuum i vie elektroda. Katoda koja se grejaem od
usijanog volframovog vlakna zagreva na 830 C slui kao izvor jona. Katoda je na negativnom potencijalu
od 300 V u odnosu na prvu anodu a na pozitivnom potencijalu 0-100 V u odnosu na upravljaku reetku.
Pomou potencijala na upravljakoj reetki podeava se koliina elektrona koji izlaze kroz otvor na osi
cilindra, odnosno podeava se osvetljenost (intenzitet) slike na ekranu. Elektrostatiki otklonski sistem
elektronskog mlaza sastoji se od ubrzavajue anode koja je na pozitivnom potencijalu od 1 kV u odnosu na
katodu i fokusirajue anode koja je na pozitivnom potencijalu 3-4 kV u odnosu na katodu. Ekran katodne
cevi (tipino 810 cm) je prekriven sa unutranje strane slojem fosfora koji fluorescira, tj. zrai svetlost
usled apsorpcije kinetike energije elektrona.
Otklonski sistem u katodnoj cevi sastoji se od ploa za horizontalni i ploa za vertikalni otklon
elektronskog mlaza. Ako se na par ploa za otklon po vertikali dovede napon Uy, izmeu njih se formira
elektrino polje intenziteta Uy/d, odnosno dolazi do skretanja mlaza na ekranu:
1 Uy l
Y= , (1)
2 U ac d
gde su d rastojanje izmeu ploa, l duina ploa i Uac napon na ubrzavajuoj anodi. Odnos vertikalnog
otklona i primenjenog napona je statika osetljivost katodne cevi Sy=Y/Uy. Slino se definie statika
osetljivost za horizontalni otklon: Sx=X/Ux. Tipina vrednost statike osetljivosti je 0,1-1 mm/V. Za
praktina merenja interesantniji je faktor skretanja, reciprona vrednost od statike osetljivosti, ija je
vrednost 10-100 V/cm.
Vertikalni pojaava. Ulazni signal (Y i/ili X) prolazi kroz kanal za vertikalni otklon, koji daje
potrebno pojaanje i osetljivost po vertikali u voltima po podeoku (VOLTS/DIV). Potrebna osetljivost od
5 mV/DIV do 5 V/DIV podeava se pomou atenuatora (delitelja sa frekventnom kompenzacijom) gde se
signal smanjuje 1-5000 puta sa korakom 1-2-5. Pomou preklopnika DC/AC/GND u kolu za selekciju
osciloskop se prilagoava za merenje jednosmernog ili sporoperiodinog signala do 30 Hz (DC),
naizmeninog signala (AC) ili se ulaz spaja na uzemljenje (GND). Signal se zatim u pojaavau
Y AMPLIFIER prilagoava parametrima katodne cevi i vanjskim potenciometrom pomera du vertikale u
eljeni poloaj Y. Ulazni stepen pojaavaa izrauje se od FET tranzistora tako da je ulazna impedansa
osciloskopa tipino 1 M paralelno sa 20-50 pF. Komutator CH1/CH2/DUAL/ADD omoguava da se na
ekranu sa 810 podeoka prikae jedan ili drugi ili oba signala istovremeno (ADD daje sumu dva signala).
Izlazni pojaava OUT AMPLIFIER usklauje izlazni signal i vertikalni otklonski sistem.
Princip rada osciloskopa. Ako se na horizontalne otklonske
ploe X ne dovodi nikakav napon, izlazni signal Y(t) se na ekranu EKRAN
osciloskopa pojavljuje kao vertikalna linija duine srazmerne trenutnoj t

vrednosti amplitude. Da bi se na ekranu pojavio talasni oblik merenog NAPON NA
signala, na X-ploe se dovodi napon testerastog oblika koji linearno VERTIKALNIM
PLOAMA
raste na periodu T. Ovakav napon na X-ploama u odsustvu signala Y t
daje horizontalnu liniju na ekranu, to je posledica kretanja mlaza sleva NAPON NA
HORIZONTALNIM
nadesno i vraanju na poetak. Ovo je slika koja se obino ima nakon PLOAMA
ukljuivanja osciloskopa. Ako se istovremeno na Y-ploe dovodi merni Slika 1. Formiranje valnog oblika na
signal Y(t) a na X-ploe testerasti napon, na ekranu se dobija veran oblik ekranu osciloskopa
napona Y(t) (slika 1).
4
CH1
CH2
Y POSITION DUAL
VOLTS/DIV GAIN VAR/CAL AND
ATTENUATOR INPUT SELECTION Y AMPLIFIER SWITCH OUT
(DIFFERENTIAL) AMPLIFIER
INPUT Y
1M 25 pF
DC +
+
AC
+Vcc
GND
-V cc
INPUT X
1M 25pF
( SAME AS CH1)
ACCELERATING
ANODE
CONTROL
GRID INTENSITY
FOCUSING
ANODE
Y PLATES
HEATER
CATHODE
(-2 kV)
X PLATES
TRIGGER LEVEL
TRIGGER SLOPE TIME/DIV
TRIGGER TRIGGER MODE TRIGGER TIME BASE +Vcc X
SOURCE AMPLIFIER
DC Vc
VERT. AC R Q
SLOPE
CH2 HF + + +
S
CH1 LF
TV-V +
(50 Hz) LINE
SYNC.
TV-H +
SEPAR. +Vcc +Vcc
AUTO
TRIG. LEVEL
MODE NORM
C
-Vcc +Vc -Vcc
EXT.
TRIGGER
INPUT
1M 25pF
X PLATES - PLOICE ZA HORIZONTALNI OTKLON SAME AS CH1 - ISTO KAO KANAL 1 TIME BASE - VREMENSKA BAZA
Y PLATES - PLOICE ZA VERTIKALNI OTKLON INPUT SELECTION - IZBOR ULAZA TIME/DIV - VREME/PODEOK
HEATER - GREJA KATODE GAIN VAR/CAL - POJAANJE INPUT X - ULAZ X
CATHODE - KATODA PROMENLJIVO/KALIBRISANO TRIGGER MODE - NAIN OKIDANJA
ACCELERATING ANODE - UBRZAVAJUA ANODA OUT AMPLIFIER - IZLAZNI POJAAVA EXT. TRIGG. INPUT - EKSTERNI
FOCUSING ANODE - FOKUSIRAJUA ANODA INPUT X - ULAZ X EXT. - VANJSKI OKIDNI ULAZ
SCREEN - EKRAN TRIGGER LEVEL - NIVO OKIDANJA TRIGGER SOURCE - IZVOR OKIDANJA
ATTENUATOR - ATENUATOR (OSLABLJIVA) TRIGGER SLOPE - NAGIB OKIDANJA CONTROL GRID - UPRAVLJAKA REETKA
Y POSITION - Y POZICIJA
Slika 2. Principijelna blok-ema osciloskopa

Sinhronizacija. Prikazivanje signala usklaeno je sa vremenskom bazom, tj. signalima testerastog
napona. Da bi se dobio nepokretan oscilogram na ekranu, period testerastog napona treba da bude umnoak
celog broja perioda posmatranog signala: Tt = nTs. Ako to nije ispunjeno, slika bei s jednog na drugi kraj
ekrana. Kada je period testerastog signala n puta vei od perioda merenog signala, na ekranu se vidi n
perioda merenog signala; a ukoliko je manji tada se vidi samo deo jednog perioda merenog signala.
5
Usaglaavanje perioda testerastog i merenog napona ostvaruje se sinhronizacijom. Time se

omoguava da crtanje novog oscilograma poinje uvek u istoj taki posmatranog signala.
Okidni sklop slui za sinhronizaciju posmatranog signala sa
vremenskom bazom. U kolu za sinhronizaciju u mitovom kolu uporeuje
A
..
A B
..B NIVO
OKIDANJA
se jednosmerni napon (nivo sinhronizacije, okidni nivo TRIGGERING t

MERENI
LEVEL) sa naponom merenog signala. U trenucima izjednaavanja ovih NAPON
napona (u takama A, B, ) dobija se impuls za sinhronizaciju (slika 3). To IMPULSI

ZA
je sinhronizacija na rastuem delu signala, a pomou preklopnika SLOPE SINHRONIZACIJU
t
moe da se odabere da bude na opadajuem delu signala, tj. u takama A, B
itd. Signal za sinhronizaciju moe se dovesti iz nekog vanjskog izvora Slika 3. Formiranje impulsa
za sinhronizaciju
(preklopnik TRIGGER SOURCE u poloaju EXT), iz internog izvora
naizmeninog napona male amplitude i frekvencije 50 Hz (preklopnik u poloaju LINE) ili najee iz
vertikalnog pojaavaa (preklopnik u poloaju INT), pri emu se interni signal moe dovesti iz jednog ili
drugog kanala (CH1 ili CH2). Signali za sinhronizaciju dovode se direktno (DC), preko kondenzatora (AC),
preko visokopropusnog filtera (HF), preko niskopropusnog filtera (LF). Bolji osciloskopi imaju
mogunost izdvajanja impulsa za sinhronizaciju iz TV signala pomou separatora TV-SYNC-
SEPARATOR, koji radi u vertikalnom ili horizontalnom modu (TV-V ili TV-H). Okidanje video signala
moe biti u AUTO reimu (podeavanje nivoa okidanja automatsko i trag uvek vidljiv) ili u normalnom
(NORM) reimu trag vidljiv pri okidanju.
Vremenska baza se sastoji od Milerovog integratora koji generie testerasti napon i flip-flopa
koji upravlja punjenjem i pranjenjem kondenzatora C. Za Milerov integrator je karakteristino da se
kondenzator na neinvertujuem ulazu operacionog pojaavaa puni konstantnom strujom I, pa napon
na njemu raste proporcionalno vremenu t: U=Q/C=It/C. Kada izlaz iz komparatora kola za
sinhronizaciju pree iz negativnog u pozitivno zasienje (taka A na slici 3), tj. kada se generie
impuls za sinhronizaciju, flip-flop okida i njegov izlaz Q menja se sa 1 na 0. Tranzistor je zakoen i
poinje punjenje kondenzatora C sve dok se njegov napon ne izjednai sa referentnim naponom
baterije Vc. Tada izlaz operacionog pojaavaa u povratnoj sprezi promeni stanje, a time i stanje S
ulaza flip-flopa. Kao rezultat menja se izlaz Q sa 0 na 1 i tranzistor vodi, pa testerasti napon naglo
pada na nulu. Tu vrednost zadrava sve do pojave novog impulsa za sinhronizaciju. Ovo je vreme
ekanja i podeava se komandom HOLD-OFF.
Horizontalni pojaava (X AMPLIFIER) pojaava signal vremenske baze. Tada osciloskop radi u
uobiajenom reimu Y-t. Posebnim prekidaem moe se na horizontalni pojaava dovesti vanjski signal X i
tada osciloskop radi u reimu X-Y.
2. UPUTSTVO ZA RUKOVANJE
Oznake na prednjoj strani osciloskopa CHAUVIN ARNOUX CA 902 date su na slici 4. Da bi se dobio
adekvatan oscilogram, neophodno je da rukovanje osciloskopom bude u skladu sa procedurama propisanim
od strane proizvoaa.
2.1. POSTAVLJANJE KOMANDI U POETNI POLOAJ

Ukljuiti napajanje, pritisnuti prekida POWER (11).
Preklopnik AC/GND/DC postaviti u poloaj AC (22, 22A).
Komandu VERTICAL POSITION za pomeranje po vertikali postaviti u srednji poloaj (7, 7A)
kada je prekida pritisnut.
Komandu VERTICAL VARIABLE postaviti u krajnji desni poloaj CAL kada je prekida pritisnut
(8, 8A).
Preklopnik VERTICAL MODE u poloaj CH1/CH2 (6).
Komandu HORIZONTAL VARIABLE postaviti u krajnji desni poloaj CAL kada je prekida
pritisnut (14).
Preklopnik TRIGGER MODE u poloaj AUTO (18).
6
Preklopnik TRIGGER SOURCE u poloaj CH1/CH2 (21).

Komandu TRIGGER LEVEL postaviti u srednji poloaj (19).
Komandu HOLD-OFF postaviti u poloaj NORM (17).
9. REGULACIJA 10.REGULACIJA 12. VIJAK ZA REGULACIJU 14. KONTINUALNO PODEAVANJE 17.PODEAVANJE 18. PREKLOPNIK 20. BNC PRIKLJUAK
FOKUSA INTENZITETA ZAKRETANJA ZRAKA VREMENSKE BAZE, VREMENA ZA IZBOR ZA EKSTERNI
SVETLOSTI NORMALNO NA OSU KADA JE PREKIDA IZVUEN EKANJA NAINA SIGNAL
ZRAKA KATODNE CEVI FAKTOROM UVEANJA 10 OKIDANJA SINHRONIZACIJE
11. MRENI 13. LED INDIKATOR 19.

15. PREKLOPNIK 16. POTENCIOMETAR ZA PODEAVANJE 21. PREKLOPNIK
PREKIDA NAPAJANJA TIME / DIV POMERANJE ZRAKA NIVOA TRIGGERING
PO HORIZONTALI SINHRON. SOURCE
HORIZONTAL TRIGGER
.
0
ON OFF
VERTICAL
VERTICAL
22. 8A 4A 2A 3A 22A
1. IZLAZ ZA 5. PRIKLJUAK
REGULACIJU SONDE ZA MASU
3. UPOZORENJE 6. PREKLOPNIK 7A POTENCIOMETAR ZA

2. BNC PRIKLJUAK ZA VERTIKALNI ZA IZBOR CH1, CH2, POMERANJE ZRAKA PO
SIGNAL NA KANAL CH1 (REIM X-t) ISTOVREMENO CH1 I CH2 VERTIKALI ZA KANAL CH2,
ILI ZA HORIZONTALNI SIGNAL (REIM Y-X ) ILI SUMA CH1+CH2 KADA JE PREKIDA IZVUEN
MAKSIMALNI NAPON: DC+ACpeak =250 V ULAZ JE INVERTOVAN
4. PREKLOPNIK
ZA PODEAVANJE 7. POTENCIOMETAR ZA
DC+ACpeak OSETLJIVOSTI POMERANJE ZRAKA
peak PO VERTIKALI ZA KANAL CH1
AC DC
8. PREKIDA ZA POVAVANJE
DC OSETLJIVOSTI (KADA JE PREKIDA
AC
IZVUEN UVEANJE x5)
t
Slika 4. Prednja ploa osciloskopa CA 902
2.2. SNIMANJE JEDNOG OSCILOGRAMA (mode simple trace)

Dovesti osciloskop u poetno stanje.
Komandom HORIZONTALL POSITION (16) horizontalni zrak postaviti na sredinu ekrana.
Prikljuiti signal pomou BNC konektora na ulaz CH1/CH2 (2, 2A) i preklopnikom VOLTS/DIV
(4, 4A) razvui signal po visini ekrana. Maksimalni signal koji sme da se prikljui je 250 V
(DC+ACpeak).
Odabrati vremensku bazu TIME/DIV (15) tako da se dobije eljeni broj perioda posmatranog
signala.
Podesiti TRIGGER LEVEL (19) tako da se dobije stabilan oscilogram.
Ako je posmatrani signal slab i kada je preklopnik VOLTS/DIV na 5 mV/div, tada se povlaenjem
prekidaa PULL x5 MAG (8, 8A) dobija pet puta vea osetljivost: 1mV/div. Za poloaj 10 mV/div na
isti nain dobija se petorostruko uveanje od 2 mV/div. Treba voditi rauna da se time smanjuje
frekventna propusnost kanala sa 20 MHz na 7 MHz.
7
Ako je posmatrani signal nedovoljno razvuen i na najveoj brzini TIME/DIV, tj. na 0,2 s/div, tada
se povlaenjem prekidaa PULL x10 MAG komande HORIZONTAL VARIABLE (14) dobija deset
puta vea brzina od 0,02 s/div=20ns/div. Za poloaj 0,5 s/div na isti nain moe se dobiti
poveanje na 50ns/div.
Ako je posmatrani signal jednosmeran ili je frekvencije manje od 25 Hz, preklopnik AC/GND/DC
treba postaviti na DC.
2.3. SNIMANJE DVA OSCILOGRAMA (mode double trace)

U odnosu na snimanje jednog oscilograma (mode simple trace) poterebno je imati u vidu dodatna
uputstva:
Postaviti preklopnik VERTICAL MODE (6) na DUAL. Prekida automatski radi u naizmeninom
reimu (ALTernate) kada je preklopnik TIME/DIV podeen na 0,2 ms ili manje, odnosno radi u
isprekidanom reimu (CHOPped) kada je TIME/DIV na 0,5 ms ili vie.
Kada se na ekranu prikazuju dva signala, preklopnik TRIGGER SOURCE (21) postaviti na CH1 ili
CH2. Za trigerovanje se moe koristiti jedan ili drugi signal, ali se u mernoj praksi za trigerovanje
koristi onaj koji je manje komplikovan.
2.4. SABIRANJE DVA OSCILOGRAMA (mode additive and differential)

Komande na osciloskopu postave se u skladu sa prethodnim uputstvima koja se odnose reim
snimanja dva oscilograma, a zatim:
Provjeriti da li su oba preklopnika VOLTS/DIV na istoj poziciji i da li su obe komande VARIABLE
okrenute do kraja udesno. Ako preklopnici VOLTS/DIV nisu na istoj poziciji, treba ih postaviti na
poziciju koja je odreena za signal vee amplitude.
Preklopnik VERTICAL MODE postaviti u ADD. Na ekranu se vidi suma. Na primer, za dva signala
amplituda 4,2div i 1,2div kada su u fazi dobija se signal amplitude 4,2div+1,2div=5,4div, a kada su u
protufazi dobija se signal 4,2div-1,2div=3div.
Izvlaenjem preklopnika PUL CH2 INV komande CH2 VERTICAL POSITION (7A) dobija se
signal razlike. Za signale iz prethodnog primera razlika e biti 4,2div-1,2div=3div kada su u fazi,
odnosno bie 4,2div+1,2div=5,4div kada su u protufazi.
2.5. SNIMANJE OSCILOGRAMA X-Y (mode X-Y)

Za snimanje oscilograma X-Y treba se pridravati sledee procedure:
Smanjiti intenzitet zraka da se ne bi otetio fosforni sloj na ekranu katodne cevi (10).
Okrenuti preklopnik TIME/DIV u krajnji desni poloaj na X-Y.
Prikljuiti vertikalni signal na konektor CH2 Y (2A), a horizontalni signal na konektor CH1 X (2).
Regulisati visinu traga preklopnikom CH2 VOLTS/DIV, a irinu sa CH1 VOLTS/DIV. Preklopnik
PULL x5 MAG komande VARIABLE koristiti za poveanje osetljivosti samo kada je to potrebno.
Komandu TIME VARIABLE (14) ostaviti u poloaju pritisnuto.
Pomerati trag po vertikali sa VERTICAL POSITION (7A), a po horizontali sa HORIZONTAL
POSITION (16). Vertikalna komanda CH1 VERTICAL POSITION (7) nema efekta na trag X-Y.
Predznak ordinate moe se promeniti izvlaenjem preklopnika PUL CH2 INV (7A) komande CH2
VERTICAL POSITION.
8
3. UPOTREBA FREKVENTNO KOMPENZOVANE SONDE

Frekventno nekompenzovana sonda je koaksijalni kabl duine 1m koji je na jednom kraju spojen
na mernu taku a na drugom kraju prikljuen na osciloskop pomou BNC konektora (slika 5.a).
Kapacitivnost kabla je 100 pF i paralelno je spojena sa ulaznom impendansom osciloskopa. Pri niskim
frekvencijama (<1 kHz) impedansa Zk=1/Ck je velika, pa impedansa kabl-osciloskop nee optereivati
mernu taku. Meutim, pri visokim frekvencijama ulaznog signala (>100 kHz) Zk ima malu vrednost koja
jako optereuje mernu taku.
KUKICA OSCILOSKOP C1 OSCILOSKOP
R1=9M
100 pF 100pF
U
UL
25 pF
UM 1 M UM C2= 25 pF
R2=1M
MASA
a) b)
Slika 5. Prikljuivanje osciloskopa: a) sa nekompenzovanom sondom, b) sa kompenzovanom sondom
Frekventno kompenzovana sonda ima na vrhu paralelni spoj fiksnog otpornika od 9 M i

promenljivi kondenzator C1=420 pF (slika 5.b). Ova impedansa je u seriji sa ulaznom impedansom
osciloskopa Zul=1M 2pF, pa je UUL<UM. Slabljenje mernog napona je dato izrazom:
U M Z1 + Z 2 R (1 + jC 2 R 2 )
= =1+ 2 . (2)
U UL Z2 R1 (1 + jC1 R1 )
Ako se vrednost kondenzatora C2 odabere tako da je C2R2=C1R1, slabljenje signala zbog
prikljuivanja sonde imae vrednost koja je konstantna i nezavisna od frekvencije merenog signala:
1+R2/R1=10. Na osnovu jednakosti C2R2=C1R1, tada je C2=125pF1M/9M=13,9 pF.
Za frekvencije merenog signala 0,110 MHz upotrebljava se frekventno kompenzovana sonda
sa slabljenjem 10:1 (oznaava se sa 10), a za signale ija je frekvencija vea od 100 MHz potrebna je
sonda sa slabljenjm 100:1 (oznaava se sa 100).
ZADATAK
1. Podeavanje sonde 10
Prikljuiti kabl sa frekventno kompenzovanom sondom na CH1.
Preklopnik VOLTS/DIV postaviti na 10 mV/cm, a preklopnik TIME/DIV na 0,2 ms/div.
Sondu sa slabljenjem 10:1 prikljuiti na referentni izvor pravougaonog signala 1 kHz, 0,5 Vpp (1).
Plastinim odvijaem pomerati trimer na glavi sonde dok se ne dobije optimalan oscilogram. Na
slici 6 prikazani su signali sa podeenom i nepodeenom sondom.
NEPODEENO (C 1 MALO) PODEENO NEPODEENO (C1 VELIKO)
Slika 6. Podeavanje frekventno kompenzovane sonde
9
2. Merenje perioda i frekvencije sinusnog signala pomou osciloskopa

Na izlaz generatora harmonijskog signala prikljuiti osciloskop i frekvencmetar (slika 7).
Izmeriti period Tm sinusnog signala pomou osciloskopa i izraunati frekvenciju signala
f m = 1 / T m . I zraunati relativnu greku merenja frekvencije pomou osciloskopa:
fm ft
G= 100% , (3)
ft
gde je fm izraunata (posredno izmerena vrednost), a ft tana rednost frekvencije podeena na generatoru
signala i izmerena pomou frekvencmetra. Rezultate upisati u tabelu 1.
GENERATOR
OSCILOSKOP
SINUSNOG SIGNALA Slika 7. Merenje perioda sinusnog
signala pomou osciloskopa
FREKVENCMETAR
TANA
VREDNOST ft [kHz]
IZRAUNATA
VREDNOST Tm [s]
IZRAUNATA
VREDNOST fm [kHz]
fm ft
GREKA G= 100%
ft
Tabela 1. Rezultati merenja perioda sinusnog signala pomou osciloskopa
3. Merenje efektivne i dvostruke vrne vrednosti napona

Na izlaz generatora signala
prikljuiti osciloskop i digitalni GENERATOR OSCILOSKOP
voltmetar (slika 8). SINUSNOG SIGNALA
Na generatoru signala pos-

taviti frekvenciju sinusnog signala DIGITALNI
na vrednost manju od 1 kHz, tako VOLTMETAR
da za merenje efektivne vrednosti
moe da se upotrebi digitalni volt- Slika 8. Merenje parametara sinusnog signala
metar. Pomou osciloskopa izme-
riti dvostruku vrnu vrednost napona, tj. vrednost od vrha do vrha Upp m (peak to peak):
Upp m=2Umax (4)
i onda raunski odrediti njenu efektivnu vrednost
U ef m = U pp m / 2 2 = 0,355U pp m . (5)
Izmeriti tanu efektivnu vrednost napona U ef t pomou voltmetra.

Izraunati relativnu greku odreivanja merenja dvostruke vrne vrednosti:
U ef m U ef t
G= 100% . (6)
U ef t
Postupak ponoviti za vie razliitih vrednosti napona. Rezultate merenja i raunanja uneti u
tabelu 2.
10
MERI SE
VOLTMETROM Uef t [V]
MERI SE
OSCILOSKOPOM Uppm [V]
IZRAUNATA Uef m =0,355Upp m
VREDNOST
U ef m U ef t
GREKA G= 100%
U ef t
Tabela 2. Rezultati merenja vrne i efektivne vrednosti sinusnog signala
4. Merenje jednosmernog napona pomou osciloskopa

Spojiti mernu emu kao na slici 3. Ispitati napon potiskivanja (DC OFFSET), tj. jednosmerni
napon na generatoru funkcija (naizmenini signal jednak nuli). Smatrati da se pomou digitalnog
voltmetra meri tana vrednost Ut, a da se pomou osciloskopa meri vrednost Um. Izraunati greku
merenja jednosmernog napona pomou osciloskopa. Rezultate merenja upisati u tabelu 3.
MERI SE
VOLTMETROM
Ut [V]
MERI SE
OSCILOSKOPOM
Um [V]
Um U t
GREKA G= 100%
Ut
Tabela 3. Rezultati merenja jednosmernog napona potiskivanja pomou osciloskopa
5. Merenje faktora amplitudne modulacije

Na dvostrukom generatoru funkcija na prvom
generatoru podesiti sinusni signal frekvencije f1. Ovaj mU2
signal dovesti na eksterni ulaz drugog generatora na kome
treba podesiti sinusoidu frekvencije f2 tako da bude f2>>f1. U2
Amplituda izlaznog signala sa drugog generatora moduli- a b
sana je promenom amplitude iz prvog (slika 9). Za dve
razliite frekvencije f1 snimiti oblik izlaznog napona (slika
10) i izraunati faktor modulacije m:
ab
m= 100% . (7)
a+b Slika 9. Amplitudna modulacija
f1=..........Hz i f2=.......... Hz f1=..........Hz i f2=.......... Hz
BROJ f1 f2 a b m
MERENJA [Hz] [Hz] [V] [V] [%]
Tabela 4. Rezultati merenja faktora

amplitudne modulacije m
Slika 10. Oscilogrami amplitudne modulacije
11
6. Merenje frekvencije i faznog kanjenja metodom Lisauovih figura

Prikljuiti sinusoidu poznate FAZNA RAZLIKA
frekvencije fx na CH1 X, a sinusoidu m
n 0 2 3 2 2
nepoznate frekvencije na CH2 Y.
fx
Preklopnik TIME/DIV postaviti u
1
krajnji desni poloaj na poziciju X-Y. 1
fy
Na ekranu se dobijaju zatvorene
krive: Lisauove figure (Jules Antoan
Lissajous, 1822-1880). To su zatvo- 2
rene putanje zraka koji istovremeno 1
osciluje u dva ortogonalna pravca.
Merenje frekvencije fy svodi
3
se na utvrivanje odnosa fy/fx. Na 1
Lisauovu figuru povue se
horizontalna i vertikalna tangenta,
traeni odnos je: Tabela 10. Lisauove figure za odnos 1:1, 2:1 i 3:1
fy m broj dodira horizontalne tangente sa krivom
= = . (9)
fx n broj dodira vertikalne tangente sa krivom
Odnos m/n ne zavisi od fazne razlike, ali se izgled Lisauove figure menja sa faznom razlikom
(tabela 5).
Na slici 11 nacrtati oscilograme dobijenih Lisauovih figura za tri razliita odnosa fy/fx, pri emu je
u sva tri sluaja fx isto.
fx =............. fy =............. fx =............. fy =............. fx =............. fy =.............
Slika 11.Oscilogrami Lisa uovih figura
Za dva harmonijska signala iste frekvencije odrediti razliku u fazi na osnovu merenja parametara
Lisauove elipse (slika 12).
fx = fy fx = fy = .............
UGAO FAZNOG
KANJENJA
A
= arcsin B
A B
A=
B=
=
Slika 12.Odreivanje fazne razlike pomou Lisauove elipse
12

VIRTUELNI INSTRUMENTI
M.Popovi: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.2: VIRTUELNI INSTRUMENTI
CILJ VEBE
Cilj vebe je upoznavanje sa elementima virtuelne instrumentacije uz primenu akviziciono-
mernog sistema UMASYS i programa LabVew.
VIRTUELNI INSTRUMENTI
ta je virtuelni instrument? Konstrukcija elektromehanikih, pneumatskih ili elektronskih
instrumenata zasniva se na primeni odgovarajuih elemenata i komponenata elektromehanikih,
pneumatskih, odnosno elektronskih sistema. U narednu generaciju instrumenata svrstavaju se
elektronski instrumenti napravljeni oko mikrokontrolera uz primenu odgovarajuih programa za
obradu mernog signala, pa su se esto ovi instrumenti nazivaju pametni ili inteligentni. Elektrini
mereni signal moe se preko odgovarajue kartice sa A/D konvertorom prikljuiti na raunar gde se
obavljaju sloeni prorauni. Rezultat ovih prorauna slui za formiranje indikacije vrednosti merene
veliine ili za formiranje neke upravljake akcije prema spoljnom svetu. Ovaj inenjerski pristup
iroko se razrauje u oblasti akvizicijskih merenja. Sasvim je prirodno da je na ovoj taki poeo razvoj
specijalnih programa koji u sutini obrauju mernu informaciju u funkcionalnom smislu isto kao i
realni instrument. Zato se ovi programi oznaavaju kao virtuelni instrument (VI), a njihov skup kao
vituelna laboratorija. Ovi nazivi nastali su u firmi National Instruments (www.ni.com) i danas
predstavljaju vaee termine u oblasti merenja.
Personalni raunar ini osnovni element virtuelne laboratorije. Dodavanjem odgovarajueg

hardvera (A/D i D/A konvertora) i namenskog softvera raunar se moe upotrebiti kao merni
instrument. Virtuelni instrument odlikuje se kvalitetom koji je svojstven klasinom autonomnom
ureaju ali sa boljim odnosom kvalitet/cena. Na ovaj nain mogue je realizovati na jednom mestu
veliki broj raznovrsnih PC baziranih ureaja i formirati virtuelnu laboratorijiu za sva merenja koja su
potrebna.
LabView je vodei programski paket za formiranje virtuelnih instrumenata i virtuelne

laboratorije. To je grafiki programski jezik u formi blok-dijagrama koji omoguava akviziciju
(prikupljanje), kontrolu, analizu i prezentaciju podataka. Zato je veoma pogodan za korienje u
laboratorijama pri naunim ispitivanjima, nadgledanju procesa, i u automatizovanoj proizvodnji.
Korisnici ovakvog programskog jezika na lak i jednostavan nain, bez pisanja tekih i sloenih
programa, prave svoje projekte i testiraju ih. Ovaj u sutini intuitivni pristup omoguava bre
programiranje instrumentacionih sistema. Sa modularnom i hijerarhijskom strukturom programskog
jezika izrada prototipova dizajna i modifikacije sistema mogu se obaviti u relativno kratkom
vremenskom periodu. Kada aplikacije zahtevaju promenu, virtuelni instrumentacioni sistem ima
mogunost brze modifikacije bez potrebe za novom opremom. U mernom sistemu koji koristi
LabVIEW vie inenjera ima pristup kompletnoj instrumentacionoj laboratoriji po ceni jednog
komercijalnog instrumenta. Treba dodati da se kompleksni zadaci kao to su slanje podataka na
internet, akvizicija potrebnih podataka, programiranje baza podataka takoe mogu implementirati u
merni projekat.
Univerzalni merno-akvizicioni sistem UMASYS. Instrumenti u Laboratoriji za elektrometro-

logiju nemaju mogunost prikljuivanja na raunar preko nekog standardnog komunikacionog
interfejsa. Da bi se prevaziao ovaj problem namenski je projektovan i realizovan univerzalni merno-
-akvizicioni sistem UMASYS. UMASYS prima merne signale i prosleuje ih do raunara gde se dalje
vri procesiranje u najirem smislu. Upotrebom savremenih programa za obradu signala, kao to su
LabView, TestPoint ili MatLab, mogu se napraviti virtuelni instrumenti po elji, odnosno formirati
virtuelna laboratorija u kojoj se realizuju merenja koja su esto nedostupna zbog pomanjkanja
adekvatnih instrumenata. Na primer, analiza spektra, prepoznavanje signala, filtracija i drugo.
Rezultati analize opciono se konvertuju u analogni signal pomou D/A konvertora. Tako je svaki
raunar opremljen sa sistemom UMASYS u sutini digitalni procesor signala DSP odgovarajajuih
karakteristika.
14
Osnovne tehnike karakteristike sistema UMASYS odnose se na vanjsku jedinicu, PC ekstender

(ISA PC kartica) i na kvalitet prenosa podataka. Vanjska jedinica ima osam A/D ulaza i dva D/A
izlazna kanala (slika 1).
Slika 1. Univerzalni
merno-akvizicioni
sistem UMASYS
ZADATAK
1. Indikacioni instrumenti. Prikljuiti
laboratorijski izvor napona na UMASYS.
Menjati napon u intervalu 0-10 V i pratiti
postavljene vrednosti na virtuelnim indika-
cionim instrumentima koji se mogu reali-
zovati pomou programa LabView (slika 2).
Slika 2. Indikacija jednosmernog

napona pomou virtuelnih indikatora
2. Trokanalni virtuelni osciloskop. Proveriti funkcionalnost generatora funkcija DGF2 pomou

virtuelnog osciloskopa. Uporediti talasne oblike na realnom i virtuelnom osciloskopu. Menjati
amplitudu i frekvenciju generisanih signala.
Trokanalni virtuelni osciloskop realizovan je pomou sistema UMASYS i programa LabVIEW
da bi se istovremeno prikazali talasni oblici sinusnog, pravougaonog i trouglastog napona koje daje
dvostruki generator funkcija DGF2, takoe realizovan u Laboratoriji za elektrometrologiju. U dodatku
praktukuma dati su tehniki podaci za dvostruki generator funkcija DG2F .
15
Na slici 3 prikazani su oscilogrami, a na slici 4 panel za podeavanje parametara akvizicije i

prikaz signala:
1024 broj uzorak po kanalu (Sample points per channels)
320 fizika adresa kartice (Base adress)
2 vremenska baza (Time base)
0,08 s vreme akvizicije po kanalu (Acquisition period per channel)
12 800 Hz frekvencija uzorkovanja (Sampling frequency)
2 izbor kanala za trigerovanje (Trigger source)
0 nivo trigerovanja (Trigger level)
Slika 3. Oscilogram na trokanalnom virtuelnom osciloskopu
Slika 4. Podeavanje parametara uzorkovanja i prikazivanja signala
16
LABORATORIJSKA VEBA BR. 3

MERENJE UNUTRANJE OTPORNOSTI IZVORA
JEDNOSMERNOG NAPONA
M.Popovi: PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.3: MERENJE UNUTRANJE OTPORNOSTI NAPONSKOG IZVORA
CILJ VEBE
Cilj vebe je ispitivanje karakteristika i merenje unutranje otpornosti laboratorijskog izvora
jednosmernog napona i unutranje otpornosti hemijske baterije.
1. DINAMIKA KARAKTERISTIKA LABORATORIJSKOG IZVORA

JEDNOSMERNOG NAPONA
ZADATAK
Spojiti laboratorijski izvor PS-2403-D i instrumente kao to je prikazano na slici 2 i snimiti UI
dinamiku karakteristiku izvora (slika 1). Potenciometrom CV na izvoru podesiti napon praznog hoda
(Ropt=) na vrednost Up=--------V . Prikljuivanjem otpornosti optereenja Ropt pojavljuje se izlazna struja
Iopt. Pri konstantnoj vrednosti Up jaina struje Iopt moe da se smanjuje ili poveava zavisno od Ropt. To je
reim CV (Constant Voltage) sa Ru10 m.
U
Zadati nekoliko vrednosti struje optereenja Iopt
promenljivim optereenjem Ropt i proveriti voltmetrom U p . CV A
. B
.
stabilnost Up naponskog stabilizatora. Rezultate uneti u
tabelu 1. Spojiti koordinatni poetak sa proizvoljno odabra- U
C .
CC
nom radnom takom A na ravnom delu karakteristike na
slici 3 i odrediti pripadno optereenje kao nagib tako
dobijenog pravca Ropt= tg = U / I =Up/Iopt=------------------- .
I D
Ip
I .
Slika 1. Dinamika karakteristika
Smanjivanjem otpornosti Ropt radna taka na delu izvora
CV pomie se udesno sve do take B u kojoj je Iopt=Ip. U toj
taki vri se prelaz iz reima naponske u reim strujne stabilizacije, porast struje Iopt ogranien je na
vrednost Ip=-------- mA koja je podeena potenciometrom CC (Constant Current). Proveriti nagib
karakteristike u kritinoj taki B. Odrediti tzv. kritinu vrednost otpornosti optereenja u taki B,
Ropt=Rc=---------- .
Daljim smanjivanjem otpornosti, tj. kada je Ropt=Rc, radna taka prolazi kroz C i ide prema
taki D.
U taki D izlazne stezaljke su kratko spojene, Ropt=0, i izvor se ponaa kao strujni izvor sa
Ru>10 k. Reim CC slui prevashodno za zatitu mernog ureaja (elektronskog sklopa) koji se napaja, a
moe da se koristi za merenje malih otpornosti i punjenjenje akumulatora konstantnom strujom. Rezultate
prikazati na slici 3.
Napomena: U dodatku praktukuma dati su tehniki podaci za laboratorijski izvor PS-2403-D .
MERNA EMA
A
+ Iopt
IZVOR
JEDNOSMERNOG
NAPONA
V Ropt
Uopt
Slika 2. Merna ema
SPECIFIKACIJA MERNE OPREME

Izvor jednosmernog napona
Univerzalni instrument
Optereenje
18
REZULTATI MERENJA
PODEENI NAPON
NA IZLAZU IZVORA
Up= V PODEENA VREDNOST
GRANINE STRUJE
Ip = mA
NAPON NA
OPTEREENJU Uopt [V]
OTPORNOST
OPTEREENJA Ropt []
STRUJA
OPTEREENJA
Iopt [mA]
Tabela 1.
RAUNSKA
PROVERA Ropt =U/I [] Merni podaci
Slika 3.
Dinamika
karakteristika
izvora
I (naznaiti razmeru)
2. MERENJE RU LABORATORIJSKOG IZVORA PRI KONSTANTNOJ

STRUJI OPTEREENJA
ZADATAK
Spojiti instrumente kao to je prikazano na slici 2.
Podesiti pomou potenciometra ili dekadne kutije sa otpornicima struju optereenja na odabranu
vrednost Iopt [ mA] . Pri tome treba da je Iopt <Imax, gde je Imax maksimalna struja otpornika odreena iz
naznaene snage (disipacije) otpornika: Imax=(P/R) 1/ 2 =---------------------------------------- A.
Izmeriti napon neoptereenog izvora U0 (Iopt= 0, optereenje odspojeno) i napon optereenog
izvora Uopt (Iopt <Imax, optereenje spojeno), te izraunati unutranju otpornost izvora Ru pomou
jednaine:
U 0 I opt Ropt U 0 U opt
Ru = = . (1)
I opt I opt
Ponoviti postupak za nekoliko razliitih vrednosti U0. Rezultate uneti u tabelu 2.
REZULTATI MERENJA
ZADATA STRUJA OPTEREENJA Iopt= --------mA
NAPON NEOPTEREENOG U0 [V] za Iopt=0 mA

IZVORA
OTPORNOST Ropt []
OPTEREENJA
NAPON OPTEREENOG Uopt [V] za Iopt= -------- mA

IZVORA Tabela 2.
PROMENA NAPONA U= U0-Uopt [V] Rezultati
ZBOG OPTEREENJA merenja Ru
UNUTRANJA Ru= U/Iopt [] izvora pri
OTPORNOST IZVORA Iopt=const
19
3. MERENJE Ru LABORATORIJSKOG IZVORA PRI PROMENLJIVOJ

STRUJI OPTEREENJA
ZADATAK
Vrednost neoptereenog izvora je U0= ---------V. Pomou potenciometra podesiti vrednost struje
optereenja Iopt [mA], izmeriti napon optereenog izvora Uopt, te izraunati unutranju otpornost izvora
Ru pomou jednaine 1.
Postupak ponoviti za pet razliitih vrednosti struje optereenja Iopt i rezultate uneti u tabelu 3.
REZULTATI MERENJA
NAPON NEOPTEREENOG IZVORA U0= ----------V
STRUJA
OPTEREENJA
Iopt[mA]
OTPORNOST
OPTEREENJA
Ropt []
NAPON
OPTERENOG Uopt [V]
IZVORA
RAZLIKA NAPONA U=U0-Uopt [V]

UNUTRANJA OTPORNOST
Ru=U/Iopt []
Tabela 3. Rezultati merenja unutranje otpornosti izvora pri promenljivoj struji optereenja
4. MERENJE UNUTRANJE OTPORNOSTI BATERIJE

ZADATAK
Spojiti hemijski izvor jednosmjernog napona, bateriju U0= -------V, kao na slici 2. Izmeriti
unutranju otpornost baterije za pet razliitih vrednosti opteretnog otpora Ropt=5-100 , odnosno za
pet razliitih vrednosti struje optereenja Iopt. Rezultate uneti u tabelu 4.
Nacrtati UI dijagram na slici 4.
REZULTATI MERENJA
NAPON NEOPTEREENOG IZVORA U0= -------V
STRUJA OPTEREENJA
Iopt [mA] U
OPTEREENJE
Ropt []
NAPON OPTEREENJA
Uopt [V]
RAZLIKA NAPONA
U=U0-Uopt [V]
UNUTRANJA OTPORNOST
Ru=U/Iopt [] I
Tabela 4. Rezultati merenja Ru baterije pri promenljivoj Slika 4. UI dijagram

struji optereenja
20

MERENJE PARAMETARA NAIZMENINIH SIGNALA
M.Popovi: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.4: MERENJE PARAMETARA NAIZMENINIH SIGNALA
CILJ VEBE
Cilj vebe je merenje parametara signala sinusnog, pravougaonog i trougaonog talasnog oblika
pomou analognih, digitalnih i virtuelnih instrumenata.
1. MERENJE PARAMETARA SINUSNOG SIGNALA

ZADATAK
Spojiti merne instrumente i pribor kao to je prikazano na slici 1. Prikljuiti osciloskop,
digitalni i analogni voltmetar na sinusni izlaz generatora: u(t)=Umaxsin t. Podesiti frekvenciju
izlaznog signala priblino na 1000 Hz i amplitudu na 10 V.
Izmeriti vrnu (maksimalnu) vrednost Umax i period T pomou osciloskopa, a izraunati
efektivnu vrednost Uef, srednju vrednost Usr dvostrano ispravljenog sinusnog signala i krunu
frekvenciju .
Izmeriti Uef pomou analognog voltmetra, a izraunati Umax i Usr dvostrano ispravljenog
sinusnog signala.
Izmeriti Uef pomou digitalnog voltmetra, a izraunati Umax i Usr dvostrano ispravljenog
sinusnog signala.
Izmerene vrednosti upisati u osenene, a izraunate vrednosti u bele elije tabele 1.
NAPOMENA
Izmeu vrne, efektivne i srednje vrednosti dvostrano ispravljenog sinusnog signala postoje
relacije:

U max = U sr = 2 U ef . (1)
2
MERNA EMA
Slika 1.
GENERATOR Merenje
OSCILOSKOP
FUNKCIJA parametara
sinusnog
DIGITALNI signala
VOLTMETAR V
SPECIFIKACIJA OPREME
Generator funkcija
Univerzalni merni instrument
Digitalni multimetar
Osciloskop
REZULTATI MERENJA
PARAMETAR VRNA EFEKTIVNA SREDNJA PERIOD FREKVENCIJA KRUNA
VREDNOST VREDNOST VREDNOST FREKVENCIJA
MERNI
INSTRUMENT
Umax [V] Uef [V] Usr [V] T [s] f [Hz] [rad/s]
OSCILOSKOP
ANALOGNI
VOLTMETAR
- - -
DIGITALNI
VOLTMETAR
- - -
Tabela 1. Parametri sinusnog signala
22
2. MERENJE PARAMETARA TROUGAONOG I PRAVOUGAONOG NAPONA

ZADATAK
Pomou preklopnika na generatoru funkcija odabrati trougaoni talasni oblik napona, podesiti
frekvenciju f =1 000 Hz i amplitudu Umax=10 V. Dodati jednosmernu komponentu (potiskivanje)
pomou ugraenog jednosmernog izvora, tako da se dobije talasni oblik napona kao na slici. Izmeriti
parametre tog signala po istoj proceduri kao to su mereni parametri sinusnog signala. Rezultate uneti
u tabelu 2. Izmeu parametara trougaonog signala postoje odnosi:
Umax
t U max = 3 U ef = 2U sr . (4)
T
Pomou preklopnika na generatoru funkcija odabrati pravougaoni talasni oblik napona,

podesiti frekvenciju f =1 000 Hz i amplitudu Umax=10 V. Dodati jednosmernu komponentu tako da se
dobije talasni oblik kao na slici. Izmeriti parametre tog signala po istoj proceduri kao to su mereni
parametri sinusnog signala. Rezultate uneti u tabelu 3. Izmeu parametara pravougaonog signala
postoje odnosi:
Umax
U max = T / ts U ef = T / ts U sr
ts (5)
t za ts = T / 2 U max = 2U ef = 2U sr
T
Izraunati greku merenja

Fos Fo
Gr = 100% , (6)
Fo
gde su Fos=Uef /Usr=1,11 faktor oblika za sinusni signal i Fo faktor oblika merenog, jednostrano
ispravljenog signala.
REZULTATI MERENJA
Trougaoni napon
PARAMETAR VRNA EFEKTIVNA SREDNJA
PERIOD FREKVENCIJA
VREDNOST VREDNOST VREDNOST
MERNI Umax [V] Uef [V] Usr [V] T [s] f [Hz]

INSTRUMENT
OSCILOSKOP
ANALOGNI
VOLTMETAR - -
DIGITALNI
VOLTMETAR - -
Tabela 2. Parametri trougaonog signala
Greka merenja:
Fos Fo
Gr = 100% = ........................ , (7)
Fo
gde su Fos=Uef /Usr=1,11 faktor oblika za sinusni signal i Fo=........... faktor oblika za mereni signal.
23
Pravougaoni napon (duty cycle=Ti/T=.........)

PARAMETAR VRNA EFEKTIVNA SREDNJA
VREDNOST VREDNOST VREDNOST PERIOD FREKVENCIJA
MERNI Umax [V] Uef [V] Usr [V] T [s] f [Hz]

INSTRUMENT
OSCILOSKOP
ANALOGNI
VOLTMETAR - -
DIGITALNI
VOLTMETAR - -
Tabela 2. Parametri trougaonog signala
Greka merenja:
Fos Fo
Gr = 100% = ........................ , (8)
Fo
gde su Fos=Uef /Usr=1,11 faktor oblika za sinusni signal i Fo= ....... faktor oblika za mereni signal.
3. MERENJE PARAMETARA NAIZMENINIH SIGNALA

VIRTUELNIM INSTRUMENTIMA VIRTUELNIM INSTRUMENTIMA
ZADATAK
Prikljuiti harmonijski, trougaoni i etverougaoni naponski signal sa generatora funkcija na
sistem UMASYS. Menjati amplitudu i frekvenciju ovih signala. Proveriti funkcionalnost virtuelnih
indikacionih instrumenata za efektivnu, maksimalnu i srednju vrednost (slika 2).
Slika 2. Merni sistem sa virtuelnim osciloskopom i instrumentima za merenje parametara naizmeninih signala
Napomena. U dodatku praktikuma dat je tabelarni pregled parametara signala tipinih talasnih oblika.
24

PROIRIVANJE OPSEGA I ODREIVANJE ULAZNE
OTPORNOSTI AMPERMETRA I VOLTMETRA
M.Popovi: PRAKTIKUM IZ ELM VEBA BR.5: PROIRIVANJE OPSEGA I MERENJE ULAZNE OTPORNOSTI AMPERMETRA I VOLTMETRA
CILJ VEBE
Cilj vebe je proirivanje mernog opsega analognog ampermetra pomou paralelnog (ent)
otpornika Rp, proirivanje mernog opsega voltmetra pomou serijski spojenog otpornika (predotpornika)
Rs, te merenje ulazne otpornosti ovih instrumenata.
1. PROIRIVANJE MERNOG OPSEGA AMPERMETRA

ZADATAK
Spojiti merne instrumente i pribor kao to je prikazano na slici 1. Paralelno sa ampermetrom
(indikacionim instrumentom) A1 iji je merni opseg Ia= - - - - - mA a unutranja otpornost Ra= - - - - -
prikljuen je ent otpornik Rp radi proirivanja mernog opsega na vrednost I, tako da je:
Ra Rp
I = I a Ra . (1)
Ra + Rp
Iz prethodne jednaine dobija se da je faktor proirenja opsega ampermetra:
I R + Rp
n= = a . (2)
Ia Rp
Za datu otpornost enta Rp= - - - - - faktor proirenja opsega je n= - - - - - - - .
Kalibraciju pokazivanja ampermetra A1 sa proirenim mernim opsegom provesti sa vrednostima
struje 0-Imax koje se mere etalonskim ampermetrom A2. Jaina struje podeava se pomou otpornika R
(potenciometar ili kutija sa dekadnim otpornicima), pri konstantnom naponu na laboratorijskom izvoru
jednosmernog napona. Potrebna jaina struje moe da se dobije i podeavanjem napona na izvoru, pri
konstantnoj vrednosti R koja limitira Imax u kolu. Rezultate merenja upisati u tabelu 1.
MERNA EMA
Ia Ra I
A1 A2
+ ETALONSKI
AMPERMETAR
LABORATORIJSKI
IZVOR Rp R
JEDNOSMERNOG
NAPONA AMPERMETAR SA
PROIRENIM OPSEGOM
Slika 1. Proirenje mernog opsega ampermetra
Izvor jednosmernog napona
Univerzalni instrument
Indikacioni instrument
Otpornik R
REZULTATI MERENJA
INDIKACIJA
AMPERMETRA A1

POKAZIVANJE I [mA]
ETALONA
Tabela 1. Kalibracija ampermetra sa proirenim opsegom
26
2. PROIRIVANJE MERNOG OPSEGA VOLTMETRA

ZADATAK
Spojiti mernu emu kao na slici 2. Ampermetrom A sa osnovnim (najmanjim) mernim
opsegom Ia= . . . . . . . . mA i unutranjom otpornou Ra= . . . . . . . . moe da se meri napon do
U=IaRa= . . . . . . . . mV. Radi proirivanja opsega merenja napona na vrednost U prikljuen je u seriju
predotpornik (dekada otpornika) Rs, tako da je:
U
Ia = . (3)
Ra + Rs
Iz prethodne jednaine dobija se:
U
Rs = Ra 1 = Ra (m 1). (4)
I a Ra
Odrediti otpornost Rs tako da faktor proirenja opsega bude m= . . . . . . . . .
R s= . . . . . . . . .
Kalibrisati pokazivanje ampermetra A za vrednosti proirenog opsega 0-U.
Rezultate merenja upisati u tabelu 2.
MERNA EMA
I
+ ETALONSKI Ra A
VOLTMETAR
LABORATORIJSKI
IZVOR
JEDNOSMERNOG
NAPONA
V U
Rs
VOLTMETAR SA
PROIRENIM OPSEGOM
Slika 2. Merna ema
REZULTATI MERENJA
INDIKACIJA
AMPERMETRA A

POKAZIVANJE
ETALONA
U [V]
Tabela 2. Kalibracija ampermetra sa proirenim opsegom
27
3. ODREIVANJE ULAZNE OTPORNOSTI

ZADATAK ZADATAK
Prikljuiti voltmetar kao na slici 3. Kada Prikljuiti ampermetar na strujni izvor
je prekida u poloaju 1 izmeriti napon: kao na slici 4. Iz jednakosti napona
I1 RV = U 1 = U . (5) R RA
I = I A RA (8)
Zatim izmeriti isti napon kada je prekida R + RA
u poloaju 2:
dobija se da je ulazna (unutranja) otpornost
ampermetra:
I 2 (RV + Rp ) = U 2 + I 2 RV
Rp
=
RV I IA
RA = R. (9)
Rp IA
U 2 1 + = U (6)
RV
Iz jednaina (5) i (6) dobija se da je
ulazna otpornost voltmetra: MERNA EMA
U2
RV = Rp
U1 U 2
(7)
.
MERNA EMA RA R<100
Rp
1 2
IA
.
I
0
RV
Slika 4. Merenje ulazne otpornosti
ampermetra
Slika 3. Merenje ulazne otpornosti voltmetra REZULTATI MERENJA

I = ...............................
REZULTATI MERENJA
I A = ...............................
U1 = .........................................
R = ................................
U 2 = .......................................
Rp = ........................................ I IA
RA = R = ............
IA
U2
RV = Rp = ................
U1 U 2
28

BADARENJE INSTRUMENATA
M.Popovi: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.6: BADARENJE INSTRUMENATA
CILJ VEBE
Cilj vebe je badarenje analognih indikacionih instrumenata pomou tanijih digitalnih, rau-
nanje apsolutnih i relativnih greaka glavnih marki, odreivanje linearnosti i histerezisa instrumenta, te
crtanje badarnih dijagrama.
1. BADARENJE VOLTMETRA
ZADATAK
Spojiti mernu emu kao na slici 1.
Uporediti vrednost glavnih marki na podruju 0-15 V analognog voltmetra U sa pokazivanjem
digitalnog voltmetra Ud. Rezultate merenja upisati u tabelu 1.
Nacrtati badarni dijagram Ud=f (U) i dijagram greke U=f (U) na slici 2 i 3.
Uzimajui da su vrednosti oitane na digitalnom voltmetru tane, izraunati u svim mernim
takama apsolutnu i relativnu greku.
Odrediti linearnost i histerezis.
Odrediti statiku karakteristiku badarenog instrumenta kao terminalni pravac koji prolazi
kroz rajnje take (ymin, xmin) i (ymax, xmax):
y max y min
y= ( x x0 ) , gde su x=U i y=Ud.
xmax xmin
MERNA EMA
LABORATORIJSKI
IZVOR
JEDNOSMERNOG
U Ud
NAPONA
Slika 1. Merna ema

Laboratorijski izvor jednosmernog napona
Univerzalni merni instrument, badareni instrument
Digitalni multimetar, badarni instrument
30
REZULTATI MERENJA
U [V] 0 1,5 3 4,5 6 7,5 9 10,5 12 13,5 15
U d [V]
U [V]
G [%]
U [V]
U [V]
G [%]
Tabela 1. Rezultati merenja
U, badarene marke, pokazivanje analognog voltmetra 0-Umax
Ud, pokazivanje digitalnog voltmetra pri poveanju merenog napona 0-Umax
U=U-Ud, apsolutna greka pri porastu napona od 0 do Umax
G=(U/U m a x )100%, relativna greka pri poveanju merenog napona
Ud, pokazivanje digitalnog voltmetra pri smanjenju merenog napona Umax-0
U, apsolutna greka pri smanjenju napona od Umax do 0
G=(U/U m a x )100%, relativna greka pri smanjenju merenog napona
LINEARNOST
U Ud
L= max
100% = ..
U max
HISTEREZIS
Ud Ud
H= max
100% = ..............
U max
TERMINALNI PRAVAC
Poetna taka (ymin, xmin)= (Umin, Ud min)=
Krajnja taka (ymax, xmax)=(Umax, Ud max)=
Jednaina pravca y = f ( x) Jednaina pravca U d = f (U )

ymax ymin U d max U d min
y= ( x x0 ) Ud = (U U 0 ) = ............................................
xmax xmin U max U min
31
BADARNI DIJAGRAM
Ud
Slika 2. Badarni dijagram voltmetra

Ud
Slika 3. Dijagram greke badarenog voltmetra
32
2. BADARENJE AMPERMETRA
ZADATAK
Spojiti mernu emu kao na slici 4.
Uporediti vrednost glavnih marki analognog ampermetra I na podruju 0-50 mA sa
pokazivanjem digitalnog ampermetra Id. Rezultate merenja upisati u tabelu 2.
Nacrtati badarni dijagram I d =f(I) dijagram greke I=f(I) na slici 5.
Uzimajui da su vrednosti oitane na digitalnom ampermetru tane, izraunati u svim mernim
takama apsolutnu i relativnu greku.
Odrediti linearnost i histerezis.
Odrediti statiku karakteristiku badarenog instrumenta kao terminalni pravac koji prolazi
krajnje take (ymin,xmin) i (ymax,xmax):
y max y min
y= (x x0 ) , gde su x=I i y=Id.
xmax xmin
Izraunati maksimalnu struju Imax [mA] pri nominalnoj snazi disipacije Pn [W] na otporniku
R =....... (R<100 ).
MERNA EMA
A
LABORATORIJSKI R
IZVOR
JEDNOSMERNOG
Ad
NAPONA
Slika 4.
Merna ema
REZULTATI MERENJA
I [mA] 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50
I d [mA]
I [mA]
G [%]
I d [mA]
I [mA]
G [%]
I, badarene marke, pokazivanje analognog ampermetra 0-Imax
I d , pokazivanje digitalnog ampermetra pri poveanju merene struje 0-Imax
I=I-Id, apsolutna greka pri porastu struje od 0 do Imax
G=(I/I m a x )100%, relativna greka pri poveanju merene struje
I d , pokazivanje digitalnog ampermetra pri smanjenju merene struje Imax-0
I, apsolutna greka pri smanjenju napona od Imax do 0
G=(I/I m a x )100%, relativna greka pri smanjenju merene struje
MAKSIMALNA STRUJA ZATITNOG OTPORNIKA

Pn=.......W R=....... Imax=.......mA
33
LINEARNOST HISTEREZIS
I Id I I
L= max
100% = .. H= max
100% = ..
I max I max
TERMINALNI PRAVAC
Poetna taka (ymin, xmin)= (Imin, Id min)=
Krajnja taka (ymax, xmax)= (Imax, Id max)=
y max y min I d max I d min
y= ( x x0 ) Id = (I I 0 ) = .................. ..
xmax xmin I max I min
BADARNI DIJAGRAM
I d Id
I
I
I
I
Slika 4. Badarni dijagram ampermetra i dijagram greke
34

GRADNJA I BADARENJE VOLTMETRA ZA
MERENJE NAIZMENINOG NAPONA
M.Popovi: PRAKTIKUM IZ ELM VEBA BR.7: GRADNJA I BADARENJE VOLTMETRA ZA MERENJE NAIZMENINOG NAPONA
CILJ VEBE
Cilj vebe je gradnja i badarenje analognog voltmetra za merenje naizmeninog napona. Kao
osnova za gradnju voltmetra slui ampermetar jednosmerne struje (instrument sa pokretnim kalemom)
i ispravlja sa jednostranim i dvostranim ispravljanjem
1. VOLTMETAR NA BAZI AMPERMETRA I JEDNOSTRANOG

ISPRAVLJAA
ZADATAK
Spojiti merne instrumente i elemente kao to je prikazano na slici 1. Otpornik R kojim se
ograniava jaina struje u kolu u konkretnoj izvedbi moe se izostaviti jer je struja iz generatora
funkcija mala.
Menjati sinusni izlaz od 0 V do 4 Vpp na generatoru funkcija, tako da indikacija badarenog
instrumenta (miliampermetra) budu glavne marke 0, 0,1, 0,2 ..., 1. Napon se ita na etalonskom
voltmetru (digitalni multimetar MAXCOM MAX-610 sa 3 digita). Rezultate uneti u tabelu 1 i
prikazati ih u obliku badarnog dijagrama U() na slici 2.
Zbog postojanja praga provoenja diode Up, indikacija e biti 0 sve dok je ulazni napon
U<Up. Odrediti Up.
Osciloskopom snimiti talasne oblike napona na etalonskom i badarenom instrumentu za
vrednost napona 4 Vpp. Talasne oblike nacrtati na slici 3.
MERNA EMA
1N4001
GENERATOR ETALONSKI
FUNKCIJA
VOLTMETAR mA
BADARENI VOLTMETAR
Slika 1. Merna ema voltmetra na bazi ampermetra i jednostranog ispravljaa
Generator funkcija
Indikacioni merni instrument
Digitalni multimetar
Osciloskop
REZULTATI MERENJA
POKAZIVANJE ETALONSKOG
VOLTMETRA
U [V]
INDIKACIJA BADARENOG
VOLTMETRA

Tabela 1. Rezultati badarenja
36
BADARNI DIJAGRAM
U [V]
Slika 2. Dijagram badarenja
Slika 3.
Talasni oblici
merenog napona
i napona na
badarenom instrumentu
37
2. VOLTMETAR NA BAZI AMPERMETRA I DVOSTRANOG ISPRAVLJAA

ZADATAK
Spojiti merne instrumente i elemente kao to je prikazano na slici 4. Otpornik R kojim se
ograniava jaina struje u kolu u konkretnoj izvedbi moe se izostaviti jer je struja iz generatora
funkcija mala.
Menjati sinusni izlaz od 0 V do 4 Vpp na generatoru funkcija, tako da indikacija badarenog
instrumenta (miliampermetra) budu glavne marke 0, 0,1, 0,2 ..., 1. Napon se ita na digitalnom
voltmetru MAXCOM MX-610 sa 3 digita, koji se u ovom merenju tretira kao etalonski instrument.
Rezultate uneti u tabelu 2 i prikazati ih u obliku badarnog dijagrama U() na slici 2.
Osciloskopom snimiti talasne oblike napona na etalonskom i badarenom instrumentu za
vrednost napona 4 Vpp. Talasne oblike nacrtati na slici 5.
MERNA EMA
.
D3 D1
GENERATOR ETALONSKI
VOLTMETAR
FUNKCIJA mA
D4 D2
R
.
BADARENI VOLTMETAR
Slika 4. Badarenje voltmetra na bazi ampermetra i dvostranog ispravljaa
REZULTATI MERENJA
POKAZIVANJE ETALONSKOG
VOLTMETRA
U [V]
INDIKACIJA BADARENOG
VOLTMETRA

Tabela 2. Rezultati badarenja
Slika 4.
Talasni oblici
merenog napona
i napona na
badarenom instrumentu
38

INVERTUJUI MERNI POJAAVA
M.Popovi: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.8: INVERTUJUI MERNI POJAAVA
CILJ VEBE
Cilj vebe je sticanje sposobnosti za istovremenu upotrebu vie instrumenata i sticanje iskustva u
primeni operacionog pojaavaa 741 u mernoj tehnici kroz samostalno spajanje invertujueg spoja
(pojaavaa, integratora i diferencijatora), merenje napona razdeenosti i snimanje amplitudno-frekventne
karakteristike.
ZADATAK
Na protobordu spojiti invertujui pojaava na bazi operacionog pojaavaa 741 (slika 1).
Izabrati otpornike priblino iste vrednosti od 5 k do 25 k i izmeriti napon razdeenosti (offset
voltage) UOFF.
Na protobordu spojiti invertujui pojaava (slika 2). Za otpornike R1 i R2 izabrati razliite
vrednosti od 5 k do 15 k. Proveriti funkcionalnost pojaavaa. Merenjem odrediti statiku karakte-
ristiku i granice linearnosti. Rezultate merenja uneti u tabelu 1 i nacrtati karakteristiku na slici 3.
Na ulaz pojaavaa dovesti harmonijski signal. Menjajui njegovu frekvenciju odrediti
amplitudno-frekventnu karakteristiku. Rezultate uneti u tabelu 2. Nacrtati amplitudno-frekventnu i
logaritamsku amplitudno-frekventnu karakteristiku na slici 4. Na karakteristici oznaiti gornju graninu
frekvenciju fg propusnog opsega pri kojoj je priguenje izlaznog napona 0,707Ui max, tj. -3dB.
(Napomena: Za A 741 je fg MHz = (R1/R2)1MHz. Da bi bilo fg<100 kHz, koliko moe da se dobije
na generatoru funkcija, potrebno je da bude (R2/R1)=Au>10)
Na protobordu spojiti realni invertujui integrator prema emi na slici 5, odnosno realni inver-
tujui diferencijator prema emi na slici 8. Proveriti funkcionalnost ovih kola dovoenjem
pravougaonog, odnosno trougaonog napona iz generatora funkcija. Pomou osciloskopa snimiti
talasne oblike napona na ulazu i zlazu.
NAPOMENA
Oznaavanje operacionog pojaavaa, oznaavanje otpornika pomou boja i nain spajanja na
protobordu dati su u dodatku praktikuma.
SPECIFIKACIJA MERNE OPREME I KOMPONENTI

Elektronska kola i komponente
Protobord
Osciloskop
Generator funkcija
REZULTATI
1. MERENJE NAPONA RAZDEENOSTI
NAPOMENA 1:
R DVOSTRANO NAPAJANJE
+15 V +15 V
7
R 7
- 2 6
2 741
3
741
6
U- +
3 4 Ui
+ UOFFSET U+ -15 V
4
R R -15 V ZAJEDNIKI KRAJ (MASA)
NAPOMENA 2:
KOLO ZA N1 1 5 N2
10 k
KOMPENZACIJU
OFSETA
R=........... UOFFSET=..........mV 4 -VCC
Slika 1. Merna ema za merenje napona razdeenosti (offset)
40
2. INVERTUJUI POJAAVA
R2
Funkcionalna veza izmeu ulaza i izlaza. U i = Uu .
R1
R2 R1=................
+15 V
R1 7 R2=................
2
Uu 741
3 6 R2
+ Ui= Uu=..............
4
Ui R1
-15 V
R1 R2
Slika 2. Invertujui pojaava
Dinamiki opseg. Ulazni jednosmerni napon Uu menjan je u granicama od Uu min=........ do

Uu max=...... (Vrednosti Uu min i Uu max su takve da je izlaz pojaavaa, napon Ui, na granici zasienja.)
Dinamiki opseg je:
na ulazu: Uu max Uu min=........
na izlazu: Ui max Ui min=........
ULAZNI
NAPON -U u [V]
IZLAZNI
NAPON +U i [V]
ULAZNI
NAPON +U u [V]
IZLAZNI
NAPON -U i [V]
Tabela 1. Merenje izlaznog napona u zavisnosti od ulaznog za invertujui pojaava
Ui
Statika karakteristika
Na osnovu mernih podataka iz tabele 1
dobijena je statika karakteristiku
Ui = f ( U u ), (slika 3).
Granice promene ulaznog napona za koje
je invertor linearan iznose:
.....................V.
Uu
Slika 3.
invertujueg pojaavaa
41
Amplitudno-frekventna karakteristika. Na ulaz invertujueg mernog pojaavaa sa napon-

skim pojaanjem Au= R 2 / R 1 10 doveden je harmonijski signal amplitude Uu=......... .
Frekvenciju ulaza menjati priblino u podruju od jedne dekade ispod granine frekvencije fg do
jedne dekade iznad fg. Za svaku frekvenciju izmeriti amplitudu izlaznog signala Ui i rezultate upisati u
tabelu 2. Amplitudno-frekventni dijagram nacrtati u lin-log i log-log koordinatnom sistemu (slika 4).
Preporuuje se: R 2 = 47 k , R 1 = 2,2 k , Uu=0,05 Vpp.
FREKVENCIJA f [ kHz ]
ULAZNI NAPON Uu [ mV ]
IZLAZNI NAPON Ui [ V ]
POJAANJE AU = Ui / Uu
Ui
POJAANJE [dB] 20 log
Uu
Tabela 2. Merenje slabljenja pojaanja invertujueg pojaavaa
A U =U i /U u
f g = .
20log AU [dB]
fg= .
Slika 4. Amplitudno-frekventna i logaritamska amplitudno-frekventna karakteristika
42
3. INVERTUJUI INTEGRATOR
ema
R2
R1=R2=22 k C1=10 nF
. C1 .
+15 V PRENOSNA FUNKCIJA:
.
R1 7 R2 . 1
U (s)
Uu
2
3
741 .
6
R1 R2 C1s+1 u
+ Ui
4
-15 V
R1 R2
Slika 5. Invertujui integrator
Talasni oblici ulaznog i izlaznog signala
Slika 6.
Talasni oblik ulaznog signala,
(pravugaoni napon
amplitude Uu=0,5 V i
frekvencije f= .................. ,
pri f>>1/2R2C1)
RAZMERA PO OSI x: ..........

RAZMERA PO OSI y : ..........
Slika 7.
Talasni oblik
izlaznog napona

43
4. INVERTUJUI DIFERENCIJATOR
ema
R2
R1=22 k R2=R3=10 k
C1=10 nF
+15 V
C1
R1 PRENOSNA FUNKCIJA:
7
Ui(s ) R2 . R1C1s
2
6 Uu(s) R1 R2 C1s+1
741
Uu 3
+ 4 Ui
R3
-15 V
Slika 8. Realni invertujui diferencijator
Talasni oblici ulaznog i signala
Slika 9.
Talasni oblik ulaznog signala,
(trougaoni napon
amplitude Uu=0,5 V i
frekvencije f= .................. ,
pri f<<1/2R2C1)

Slika 10.
Talasni oblik
izlaznog napona

44
4. EWB SIMULACIJA
Za pripremu ove vebe preporuuje se analiziranje razmatranih mernih ema pomou simulacije
u programu EWB. Kao primer su prikazani ema realnog integratora na radnoj povrini programa EWB
(slika 11), vremenski dijagram ulaza i izlaza (slika 12) i frekventne karakteristike dobijene pomou
Bodeovog plotera (slika 13). Simulaciju ponoviti za razliite vrednosti otpornika i kondenzatora u
kolu povratne sprege operacionog pojaavaa.
Slika 11. Simulaciona ema

realnog integratora
Slika 12. Pravougaoni napon na ulazu i trougaoni napon na izlazu realnog integratora
45
Slika 13. Amplitudno-frekventna i fazno-frekventna karakteristika realnog integratora snimljena na

Bodeovom ploteru u programu EWB
46

NEINVERTUJUI I DIFERENCIJALNI MERNI
POJAAVA
M.Popovi: PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.9: NEINVERTUJUI I DIFERENCIJALNI MERNI POJAAVA
CILJ VEBE
Cilj vebe je sticanje sposobnosti za istovremenu upotrebu vie instrumenata i sticanje iskustva u
primeni operacionog pojaavaa 741 u mernoj tehnici kroz samostalno spajanje neinvertujueg i
diferencijalnog spoja, ispitivanju funkcionalnosti i snimanju karakteristika.
1. NEINVERTUJUI POJAAVA
ZADATAK
Na protobordu spojiti prema emi na slici 1 neinvertujui pojaava na bazi operacionog
pojaavaa 741. Izabrati otpornike razliite vrednosti od 5 k do 15 k. Proveriti funkcionalnost
pojaavaa.
Merenjem odrediti statiku karakteristiku neinvertujueg pojaavaa i granice linearnosti.
Rezultate merenja uneti u tabelu 1 i nacrtati karakteristiku na slici 2.
Na ulaz pojaavaa dovesti harmonijski signal. Menjajui njegovu frekvenciju odrediti
amplitudno-frekventnu karakteristiku. Rezultate uneti u tabelu 2. Nacrtati amplitudno-frekventnu i
logaritamsku amplitudno-frekventnu karakteristiku na slici 3. Na karakteristici oznaiti gornju
graninu frekvenciju fg propusnog opsega pri kojoj je priguenje izlaznog napona 0,707Ui max, tj. -3dB.
MERNA EMA
R2
R 2 = .......... k
+15 V
R1 7 R 1 = .......... k
2 6
741 R2
3
U i=(1+ )Uu=..........
+ 4 Ui R1
Uu
-15 V
Slika 1. Merna ema neinvertujueg pojaavaa
NAPOMENA
Oznaavanje operacionog pojaavaa, oznaavanje otpornika pomou boja i nain spajanja na
protobordu dati su u dodatku praktikuma.

Protobord
Osciloskop
Generator funkcija
48
REZULTATI MERENJA
Dinamiki opseg. Ulazni jednosmerni napon Uu menjan je u granicama od Uu min=........ do
Uu max=...... (Vrednosti Uu min i Uu max su takve da je izlaz pojaavaa, napon Ui, na granici zasienja.)
Dinamiki opseg je:
na ulazu: Uu max - Uu min=........
na izlazu: Ui max - Ui min=........
ULAZNI
NAPON -U u [V]
IZLAZNI
NAPON -U i [V]
ULAZNI
NAPON +U u [V]
IZLAZNI
NAPON +U i [V]
Tabela 1. Merenje izlaznog napona u zavisnosti od ulaznog za neinvertujui pojaava
Na osnovu mernih podataka iz tabele 1 dobijena je statika karakteristiku Ui = f ( U u ) prikazana na slici 2.
Granice promene ulaznog napona za koje je pojaava linearan iznose: ....................V.
Ui
Uu
Slika 2. Statika karakteristika neinvertujueg pojaavaa
49
Amplitudno-frekventna karakteristika. Na ulaz je doveden harmonijski signal konstantne

amplitude Uu =.......... Menjanjem frekvencije f ulaza izmerene su amplitude izlaznog signala Ui i
rezultati upisani u tabelu 2. Na osnovu ovih podataka nacrtane su amplitudno-frekventna i
logaritamska amplitudno-frekventna karakteristika (slika 3).
FREKVENCIJA f [ kHz ]
ULAZNI NAPON Uu [ mV ]
IZLAZNI NAPON Ui [ V ]
POJAANJE AU = Ui / Uu
Ui
POJAANJE [dB] 20 log
Uu
Tabela 2. Merenje slabljenja pojaanja neinvertujueg pojaavaa
A U = U i /U u
f g = .
20log AU [dB]
fg= .
Slika 3. Amplitudno-frekventna i logaritamska amplitudno-frekventna karakteristika
50
2. SPECIJALNA KOLA NA BAZI NEINVERTUJUEG POJAAVAA

IMPEDANTNI RASTAVLJA, (pojaava sa jedininim pojaanjem, rastavni pojaava,
impedantni prilagoava, bafer, naponsko sledilo). Na neinvertujuem pojaavau odspojiti otpornik
na minus ulazu (R1=), a povratnu spregu kratko spojiti (R2=0). Ulazni jednosmerni napon Uu menjati
u granicama od Uu min=........ do Uu max=...... (Vrednosti Uu min i Uu max su takve da je izlaz pojaavaa,
napon U2, na granici zasienja.)
Dinamiki opseg je: na ulazu: Uu max - Uu min= ........
na izlazu: Ui max - Ui min= ........
ULAZNI
NAPON U u [V]
IZLAZNI
NAPON U i [V]
Tabela 3. Merenje izlaznog napona u zavisnosti od ulaznog za impedantni rastavlja
Statika karakteristika Ui
Na osnovu mernih podataka iz tabele 1
dobijena je statika karakteristiku
Ui = f ( U u ) prikazana na slici 4.
Granice promene ulaznog napona za
koje je impedantni rastavlja linearan
su:
.....................V.
Uu
Slika 4.
Statika karakteristika impedantnog
rastavljaa i komparatora
KOMPARATOR (detektor nule, idealni komparator nultog nivoa, formator impulsa, uobliava
impulsa). Na neinvertujuem pojaavau odspojiti otpornik R2 (R2=). Menjajui ulazni jednosmerni napon
Uu u granicama od Uu min= -1 V do Uu max=2 V izmeriti napon na izlazu, uneti dobijene vrednosti u tabelu 4 i
nacrtati odgovarajuu statiku karakteristiku na slici 4.
ULAZNI
NAPON U u [V]
IZLAZNI
NAPON U i [V]
Tabela 4. Merenje ulaznog i izlaznog napona komparatora
51
3. DIFERENCIJALNI POJAAVA
ZADATAK
Na protobordu spojiti prema emi na slici 5 diferencijalni pojaava na bazi operacionog
pojaavaa 741. Izabrati otpornike razliite vrednosti od 5 k do 15 kpri emu je R 2 >R 1 .
Proveriti funkcionalnost pojaavaa.
Proveriti princip superpozicije.
Snimiti statiku karakteristiku.
MERNA EMA
R2
R 2 = .......... k
+15 V
R1 7 R 1 = .......... k
2
Uu1 741
6
R2
R1 U i = - (Uu1 -Uu2 ) =..........
3
+ 4 Ui R1
Uu2
R2 -15 V
Slika 5. Merna ema diferencijalnog pojaavaa
REZULTATI
Provera principa superpozicije:
1) Podesiti Uu1= pri Uu2=0 i izmeriti Ui1=
2) Podesiti Uu2= pri Uu1=0 i izmeriti Ui2=
3) Kada su prikljuena oba podeena ulazna napona, proveriti da li je Ui=Ui1+Ui2=.........
RAZLIKA
NAPONA U u1 -U u2 [V]
IZLAZNI
NAPON U i [V]
Tabela 5. Merenje izlaza u zavisnosti od razlike napona na ulazima
Ui
U u1 - U u2
Slika 6.
diferencijalnog pojaavaa
52

ISPITIVANJE AKTIVNIH FILTERA
M.Popovi: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.10: ISPITIVANJE AKTIVNIH FILTERA
CILJ
Cilj vebe je samostalna gradnja aktivnih filtera koji se primenjuju u mernoj tehnici i ispitivanje
njihovih frekventnih karakteristika primenom sweep generatora.
ZADATAK
Spojiti na protobordu niskofrekventni LP (low pas), visokofrekventni HP (high pass) i
uskopropusni BP (band pass) aktivni filter u skladu sa elektronskim emama na slici 1.
Odrediti za svaki filter Bodeove dijagrame (logaritamsku amplitudno-frekventnu i fazno-
-frekventnu karakteristiku) koristei svip generator i osciloskop (slika2). Na isti nain ispitati
karakteristike KHN filtera datog na tampanoj ploici (slika 3 i 4).
Rezultate merenja uneti u tabele 2-4, a karakteristike prikazati na slici 5-7. Uporediti dobijene
dijagrame sa asimptotskim Bodeovim dijagramima.
NAPOMENA. Svip generator (sweep generator, vobler) je generator koji na svom izlazu daje
harmonijski signal ija se frekvencija linearno menja od minimalne do maksimalne vrednosti, koje
zavise od odabranog opsega. Opis svip generatora i njegove tehnike karakteristike dati su u dodatku
praktikuma.
EMA FILTERA
C2
LP AU
R1 R2
-
A
+ Ui
Uu
R3 f
C1 R AU
HP 1 R2
-
A
+
Uu Ui
R3
f
C2
BP AU
C1 R R2
1
-
A
+
Uu Ui
R3
f
Slice 1. Aktivni filteri: LP niskopropusni (integrator),HP visokopropusni (derivator), BP uskopropusni
54
MERNA EMA I POSTUPAK MERENJA
PREDNJA STRANA SWEEP GENERATORA ZADNJA STRANA SWEEP GENERATORA
Power
OUTPUT - section INPUT - section
. . .
Band Level X-position Y-position ON
OUTPUT INPUT
OFF
X Y
KANAL KANAL
FILTER FREKVENCMETAR VOLTMETAR OSCILOSKOP

ULAZ FILTERA IZLAZ FILTERA
Slika 2. Odreivanje amplitudno-frekventne karakteristike pomou svip generatora
Spojiti BNC konektore X-OUTPUT i Y-OUTPUT na zadnjoj strani svip generatora sa

odgovarajuim ulazima osciloskopa. Preklopnik TIME/DIV na osciloskopu postaviti u poloaj
X-Y.
Spojiti frekvencmetar na prikljuak FREQUENCY i voltmetar na prikljuke VOLTAGE na zadnjoj
strani svip generatora.
Prekida SWEEP SPEED za izbor brzine svipovanja postaviti u poloaj HIGH.
Na svip generatoru spojiti prikljuke OUTPUT sa prikljucima INPUT.
Izravnati donji nivo (liniju slike) sa donjom linijom na ekranu osciloskopa.
Potenciometrom Y-POSITION na svip generatoru pomeriti referentnu taku u poloaj pri kome
voltmetar pokazuje 1 V.
Potenciometrom LEVEL dovesti vrh signala u visinu referentne take. Posle toga ne pomerati
potenciometar LEVEL do kraja merenja.
Konektore OUTPUT svip generatora spojiti na ulaz ispitivanog filtera, a signal sa izlaza filtera
prikljuiti na INPUT konektore svip generatora.
Na ekranu osciloskopa se vidi amplitudno-frekventna karakteristika filtera. Tana vrednost amplitude
na poziciji Y-POSITION oitava se na voltmetru, a tana vrednost frekvencije na poziciji X-POSITION
oitava se na frekvencmetru.
55
OSNOVNE JEDNAINE
FILTER NISKOPROPUSNI VISOKOPROPUSNI USKOPROPUSNI

LP HP BP
FUNKCIJA
PRENAOSNA R 1 R2 RC s R2 R1C1s
2
G(s) R R C s + 1 1 1
FUNKCIJA
1 2 2 R1 R1C1s + 1 R1 (R1C1s + 1)(R2C 2 s + 1)
AMPLITUDNO- R2 j f f1
R2 1 R2 j f f1 20 log
FREKVENTNA 20 log 20 log R1 (1 + j f f 1 )(1 + j f f )
KARAKTERISTIKA R1 1 + j f f 2 R1 1 + j f f1 2
20logG(j)
FAZNO- arctg f f 2
FREKVENTNA arctg f f1 arctg f f1 arctg f f 2
KARAKTERISTIKA 2 2
( )
PRELAZNA 1 1 1 1
FREKVENCIJA f2 = f1 = f1 = ; f2 =
(TAKA LOMA) 2R2 C 2 2R1C1 2R1C1 2R2 C 2
f=fi
R1
f g1 = f1
GRANINA
R22 R12 R1 R22 R12
FREKVENCIJA
f g2 = f2 f g1 = f1
G(jg)=1 R1 R22 R12 R22 R12
f g2 = f2
R1
Tabela 1. Karakteristike filtera
1
f1 = = ..................................
2 R1C1
1
f2 = = .................................
2 R2 C2
R1
f g1 = f1 = ..........................
R R12
2
2
R22 R12
fg 2 = f 2 = ...........................
R1
56
FILTER KHN
U mernoj tehnici esto se koriste filteri KHN (Kewin-Huelsman-Newcomb) zbog svoje jednostav-
nosti (slika 3). Osobina filtera KHN je da su granine uestanosti LP, BP i HP komponenata odabrane
tako da suma njihovih amplitudno-frekventnih karakteristika daje ravnu liniju u posmatranom spektru.
Napon koji se filtrira u audio tehnici preuzima se sa potenciometra, pa je u tom sluaju potrebno ispred
filtera dodati impedantni rastavlja kao na slici 3. Za potrebe vebe integrisan je jedan takav filter KHN na
tampanoj ploici na bazi ipa TL074 (slika 4).
Odrediti frekventne karakteristike filtera KHN pomou svip generatora.
2,2 k
HP 10 nF BP 10 nF
2,2 k
- 2,2 k
A2 - 2,2 k
+ A3 - LP
+ A4
+
- 2,2 k 2,2 k
A1
UIN +
Slika 3. ema filtera KHN
BELO-NARANDASTA BRAON BELO-PLAVA
NARANDASTA
NAPAJANJE
HP
OUTPUT
BP
LP
ZELENA
INPUT
BELO-BRAON
PLAVA
Slika 4. tampana ploica sa filterom KHN

Generator funkcija
Protobord
Osciloskop
Svip generator (vobler)
57
REZULTATI MERENJA
NISKOPROPUSNI FILTER LP (amplituda ulaznog signala Uu=1 V)
FREKVENCIJA ULAZNOG
SIGNALA
f [kHz]
IZLAZNI NAPON
U i [V]
SLABLJENJE [dB]
AU = 20log(U i / U u ) =
= 20log G ( j )
KANJENJE
t [s]
FAZA
( ) = 3 6 0 f t
Tabela 2. Rezultati merenja frekventnih karakteristika LP-filtera
A U [dB]
f [kHz]
f [kHz]
Slika 5. Bodeovi dijagrami LP-filtera
58
VISOKOPROPUSNI FILTER HP (amplituda ulaznog signala Uu=1 V)
FREKVENCIJA ULAZNOG
SIGNALA
f [kHz]
IZLAZNI NAPON
U i [V]
SLABLJENJE dB
AU = 20log(U i / U u ) =
= 20log G ( j )
KANJENJE
t [s]
FAZA
( ) = 3 6 0 f t
Tabela 3. Rezultati merenja frekventnih karakteristika HP-filtera
A U [dB]
f [kHz]
f [kHz]
Slika 6. Bodeovi dijagrami HP-filtera
59
USKOPROPUSNI FILTER BP (amplituda ulaznog signala Uu=1 V)
FREKVENCIJA ULAZNOG
SIGNALA
f [kHz]
IZLAZNI NAPON
U i [V]
SLABLJENJE dB
AU = 20log(U i / U u ) =
= 20log G ( j )
KANJENJE
t [s]
FAZA
( ) = 3 6 0 f t
Tabela 4. Rezultati merenja frekventnih karakteristika BP-filtera
A U [dB]
f [kHz]
f [kHz]
Slika 7. Bodeovi dijagrami BP-filtera
60

INSTRUMENTACIONI POJAAVA
M.POPOVI: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.11: INSTRUMENTACIONI
POJAVA
CILJ
Cilj vebe je samostalna izrada i ispitivanje karakteristika instrumentacionog pojaavaa.
ZADATAK
Spojiti na protobordu instrumentacioni pojaava prema emi na slici 1, tako da je izlazni napon:
R2 2 R3
Ui = 1 + (U1 U 2 ) + U x , (1)
R1 R
pri emu je R=r+r4.
Fiksni otpornik r4 ima zatitnu funkciju. Kada ne bi bilo ovog otpornika, tada bi za r0
naponsko pojaanje instrumentacionog pojaavaa Au = R2 1 + 2 R3 moglo biti suvie veliko
R1 R
toliko veliko da pojaava bude u zasienju. Vrednost r4 odreuje se iz uslova da pri Au max izlazni
signal Ui bude u linearnom reimu.
Proveriti funkcionalnost elektronskog kola.
Snimiti statiku karakteristiku. Rezultate merenja uneti u tabelu 1, a karakteristiku nacrtati na
slici 2.
Proveriti delovanje napona potiskivanja Ux. Snimiti statiku karakteristiku za dve razliite
vrednosti Ux.
MERNA EMA
NAPOMENA
Oznake pinova IC TL074 sa
etiri operaciona pojaavaa
date su u dodatku Praktikuma.
Slika 1. Instrumentacioni pojaava
62
POJAVA
SPECIFIKACIJA ELEMENATA
ELEMENT TIPINA VREDNOST ODABRANA VREDNOST
R1 100 k
R 2= R 3 50 k
R5 25 k
r4 5 k
r 100 k
P 100 k

Protobord
Osciloskop
Generator funkcija
REZULTATI MERENJA
Statika karakteristika izlazni napon Ui diferencijalni napon U1-U2 za srednji poloaj klizaa
potenciometra r, pri naponu potiskivanja Ux=0 V, Ux=1 V i Ux=-1 V.
r u srednjem poloaju, Ux=0 V
RAZLIKA
NAPONA U 1 -U 2[V]
IZLAZNI
NAPON U i [V]
r u srednjem poloaju, Ux=1 V

RAZLIKA
NAPONA U 1 -U 2[V]
IZLAZNI
NAPON U i [V]
r u srednjem poloaju, Ux= - 1 V

RAZLIKA
NAPONA U 1 -U 2[V]
IZLAZNI
NAPON U i [V]
Tabela 1. Rezultati merenja statike karakteristike za razliite vrednosti napona

potiskivanja Ux
63
POJAVA
Ui
U1 -U2
Slika 2. Statika karakteristika instrumentacionog pojaavaa
64

SEDAMSEGMENTNI LED DISPLEJ
M.Popovi: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.12: SEDAMSEGMENTNI LED DISPLEJ
CILJ
Cilj vebe je upoznavanje sa radom sedamsegmentnog LED displeja i prikljuivanjem displeja
na odgovarajui drajver.
1. DEKODER 2 NA 4
Dekoder je kolo koje binarno kodiranoj informaciji na ulazu pridruuje jednu odreenu liniju
na izlazu. Dekoderi mogu biti 2 na 4, 3 na 8, 4 na 16, 5 na 32 itd. Na slici 1 prikazan je dekoder koji
dvobitnom broju na ulazu pridruuje jednu od etiri linije na izlazu. Dekoderi se prave kao integrisana
kola u ipu.
Zadatak. Napraviti dekoder 2 na 4 i ispitati njegovu tablicu istinitosti. Osnovna ema ovog
dekodera sastoji se od invertora i I kola (slika 1a), a moe da se realizuje na razliite naine. Ovde je
zadatak je da se dekoder napravi pomou NI kola (slika 1b). Za tu namenu upotrebiti dva integrisanog
kola 74HC00 koji sadre po 4 NI kola. Raspored i oznake pinova za 74HC00 dat je u 16. vebi
(Osnovna logika kola u mernim ureajima).
A 1 A 1
A B 1 2 3 4
B 2 B 2
3 3
4 4
a) b) c)
Slika 1. Dekoder 2 na 4 i tablica istinitosti
2. DEKODER ZA SEDAMSEGMENTNI DISPLEJ

Sedamsegmentni LED modul sastoji se od sedam LED dioda (segmenata) oznaenih slovima
a, b, c, d, e, f, g (slika 2). Obino su sve katode SC (ili sve anode SA) spojene u jednu taku.
Sedamsegmentni moduli primenjuju se se u mnogim mernim ureajima za prikazivanje dekadnih
cifara. Cifre se dobijaju aktiviranjem odreenih segmenata modula. Za decimalnu taku dodata je
osma LED dioda oznaena sa DP. Sa vie modula moe se formirati dekadni displej za prikaz
viecifrenog broja.
ematski dijagram Oznake segmenata Oznake pinova

a b c d e f g DP
a 10 9 8 7 6
1e
2d
f b 3 A/C
ZAJEDNIKA KATODA g 4c
5 DP
ZAJEDNIKA ANODA 6b
e c 7a
8 A/C
9f
10 g
a b c d e f g DP d DP
1 2 3 4 5
Slika 2. Sedamsegmentni LED modul
66
Dekoder ze sedamsegmenti displej (BCD TO 7-SEGMENT DECODER/DRIVER). Ulazni

signali A, B, C, D predstavljaju binarno kodiranu decimalnu cifru u prirodnom BCD kodu (8421), a
izlazi sa otvorenim kolektorom prilagoeni su za aktiviranje a, b, c, d, e, f, g segmenata LED modula.
Neki dekoderi za BCD ulaze 10-15 prikazuju nepotpune cifre (7446, 7447, 7448), a neki za te
kominacije daju blank. Dekoder 4511 sadri i jedan le regitar iji je zadatak da zadri prikaz cifre
koja je rezultat nekog brojanja sve dok se u brojau ne akumulira nova vrednost. Dekoderi imaju
normalne ili negirane izlaze. Na primer, dekoder 7447 ima negirane izlaze koji su direktno dovode na
sedamsegmentni displej sa zajednikom anodom.
Dekoderi pored BCD ulaza imuju i upravljake ulaze: LT (lamp test) pali sve segmente i
primenjuje se kontrolu ispravnosti displeja, BL (blanking) gasi sve segmente ili ulaz koji iskljuuje
pojavu decimalne nule na segmentu. Iz tehnike dokumentacije proizvoaa naznaeno je koji su
upravljaki ulazi zastupljeni i kako deluju na izlaz. Na primer, kod dekodera 7447 upravljaki ulazi na
pinovima 3,4 i 5 su normalno otvoreni ili prikljueni na visoki logiki nivo High. Meutim, kada se
LT (pin 3) prikljui na masu (Low) svi segmenti displeja se pale bez obzira na ABCD ulaze, kada se
upravljaki ulaz RBI (pin 5) prikljui na Low svi segmenti se gase, a kada se upravljaki ulaz
BI/RBO (pin 4) prikljui na Low ne dozvoljava se ispis decimalne nule (kada ona nije znaajna cifra).
Interna ema logikih elementa dekodera data je u prilogu praktikuma.
Zadatak. Spojiti mernu emu prikazanu na slici 3. Sedamsegmentni displej SC56-11SRWA

ima zajedniku anodu, a segmenti emituju crvenu svetlost =0,6m. Ispitati tablicu istinitosti za ovu
emu. Rezultate uneti u tabelu 1. Na slici 4 oznaiti pokazivanje displeja za decimalne kombinacije
ulaza 0-15.
Za relizaciju postavljenog zadatka upotrebiti mernu instremantaciju na radnom stolu (osciloskop
CA 902, laboratotrijski izvor jednosmernog napona PS-2403-D, univerzalne merne instrumente,
protobord) i pripremljene elektronske komponente (otpornici, prekidai, LED displej, integralna kola).
+V
BI/BIO BI LT
5 4 3 16 e 1 e
9
LSB a
10 d 2 d
A
7
f b
B
1 11 c 4 c
g
C
2 7447N 12 b 6 b
13 a 7
D a
6 e c
MSB
g 10 g
14 d
8 15 f 9 f
100 8 ZAJEDNIKA
ANODA
Slika 3. Merna ema za testiranje 7-segmentnog LED modula
0 1 2 3 4 5 6 7
Slika 4. Funkcije ulaza i

osvetljenost segmenata displeja
(oseniti aktivne segmente)
8 9 10 11 12 13 14 15
67
INPUT INPUT
DECIMAL
OR
FUNCTION LT RBI D C B A BI/RBO a b c d e f g
PIN3 PIN5 PIN6 PIN2 PIN1 PIN7 PIN4 PIN13 PIN12 PIN11 PIN10 PIN9 PIN15 PIN14
0 1 1 0 0 0 0 1
1 1 X 0 0 0 1 1
2 1 X 0 0 1 0 1
3 1 X 0 0 1 1 1
4 1 X 0 1 0 0 1
5 1 X 0 1 0 1 1
6 1 X 0 1 1 0 1
7 1 X 0 1 1 1 1
8 1 X 1 0 0 0 1
9 1 X 1 0 0 1 1
10 1 X 1 0 1 0 1
11 1 X 1 0 1 1 1
12 1 X 1 1 0 0 1
13 1 X 1 1 0 1 1
14 1 X 1 1 1 0 1
15 1 X 1 1 1 1 1
BI X X X X X X 0
RBI 1 0 0 0 0 0 0
LT 0 X X X X X 1
Tabela 1. Tabela istinitosti decoder/drajvera 7447
Prikljuivanje binarnog kauntera na displej. U mernim ureajima esto se primenjuje

binarni broja ije se stanje oitava pomou LED displeja (slika 5). Inetgrisano kolo 74LS93 je binarni
broja sa etiri JK flip-flopa.
Pomou prekidaa SW1 simulirati dolazak impulsa na ulaz A i pratiti promene na displeju.
SW1
14 12 7 13 7
1 A QA 9 1 A a 12 6 a
B QB 8 2 B b 11 4 b
QC 11 6 C c 10 2 c
2 QD 3 D d 9 1 d
3 R0(1) 5 LT e 15 9 e
R0(2) 4 RBI f 14 10 f
BI/RBO g g
10 5 8 16 5
GND VCC GND VCC 3 dp
74LS93 74LS47 8 A
A
R1 LTS-546AWC
100
0 VCC
Slika 5.Sedamsegmentni LED modul sa drajverom (74LS47) i brojaem (74LS93)
68

GRADNJA I BADARENJE ELEKTRONSKOG
OMMETRA
M.Popovi: PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.13: GRADNJA I BADARENJE ELEKTRONSKOG OMMETRA
CILJ
Cilj vebe je izrada elektronskog ommetra na bazi operacionog pojaavaa, njegovo badarenje
i raunanje greki merenja.
1. ELEKTRONSKI OMMETRI NA BAZI NAPONSKOG SLEDILA

ZADATAK
Pomou datih elemenata sastaviti na protobordu elektronski ommetar na bazi neinvertujueg
spoja operacionog pojaavaa (slika 1). Proveriti funkcionalnost ommetara.
Izmeriti izlazni napon Ui pri konstantnoj vrednosti referentnog napona na ulazu E i etalonskoj
vrednosti otpornika Re. Izraunati vrednosti nekoliko otpornika Rx. Odrediti apsolutnu i relativnu
greku merenja u odnosu na nominalnu vrednost Rx nom.
Rezultate uneti u tablu 1 i na osnovu njih nacrtati badarne karakteristike datih ommetara
(slika 2).
MERNA EMA
OMMETAR A OMMETAR B
+Vcc +Vcc
2 7 2 7
- 6
- 6
3
A 3
A
+ + + +
4 4
Re Ui Rx Ui
E Rx E Re
- -
E E E ERe k
Ui = Rx = Rx = k1 Rx Ui = Re = = 2
Re + Rx Re Re + Rx Rx >> Re
Rx Rx
Re >> Rx
Slika 1. Elektronski ommetri na bazi naponskog sledila

Protobord
70
REZULTATI
E=......V Rx=( Re /E)Ui Rx=(ReE)/Ui
TIP OMMETRA
PARAMETAR OMMETAR A: Re= .......... OMMETAR B: Re= ..........
NOMINALNA
VREDNOST Rx nom []
IZLAZNI
NAPON Ui [mV]
IZRAUNATA
VREDNOST Rx []
GREKA Rx =Rx - Rx nom[]
GREKA Rx /Rx nom)100%
Ui [mV] Ui [mV]
OMMETAR B OMMETAR A
Rx [k ]
Rx [k ]
Slika 2. Statike (badarne) karakteristike
71
2. ELEKTRONSKI OMMETRI NA BAZI INVERTUJUEG POJAAVAA
ZADATAK
Pomou datih elemenata sastaviti na protobordu elektronski ommetar na bazi invertujueg
spoja operacionog pojaavaa (slika 3).
Izmeriti izlazni napon Ui i izraunati vrednosti priloenih otpornika Rx. Odrediti apsolutnu i
relativnu greku merenja u odnosu na nominalnu vrednost Rx nom.
Rezultate uneti u tabelu 2 i nacrtati badarne karakteristike na slici 4.
OMMETAR A: Rx OMMETAR B: Re
+Vcc +Vcc
7 2 7
2
- - 6 - - 6
Re 3 A R Rx 3 A
E + Ui= x E E + Re
4
Re 4
Ui= E
+ + Rx
Slika 3. Ommetri na bazi invertujueg spoja operacionog pojaavaa
REZULTATI
E=.......V Rx=(Re/E)Ui Rx=(ReE)/Ui
TIP OMMETRA
PARAMETAR OMMETAR A: Re= .......... OMMETAR B: Re= ..........
NOMINALNA
VREDNOST Rx nom []
IZLAZNI
NAPON Ui [mV]
IZRAUNATA
VREDNOST Rx []
GREKA Rx =Rx - Rx nom[]
GREKA Rx /Rx nom)100%
U i [mV ] OMMETAR A U i [m V ] OMMETAR B
R x [k ] R x [k ]
Slika 4. Ba`darne karakteristike ommetara na bazi invertuju}eg spoja operacionog poja~ava~a
72
3. OMMETAR NA BAZI INSTRUMENTA SA POKRETNIM KALEMOM
ZADATAK
Uporediti karakteristike elektronskih i klasinih ommetara sa kazaljkom.
Spojiti indikacioni merni instrument (miliampermetar sa pokretnim kalemom), potenciometar
Rp=100 k i izvor jednosmernog napona referentne vrednosti E kao na slici 5.
Pri fiksnoj vrednosti E=.......V potenciometrom RP podesiti jainu struje I tako da se za Rx=0
dobije maksimalni otklon na najmanjem opsegu instrumenta Imax=...... mA. Proveriti da li je kazaljka
instrumenta u krajnjem levom poloaju kada je Rx=.
Pomou kutije dekadnih otpornika podesiti takve vrednosti otpornosti Rx da instrument pokazuje
glavne marke na odabranom opsegu. Rezultate uneti u tabelu 3 i na osnovu njih izbadariti skalu
instrumenta u omima (slika 6).
EMA
Rx RP
+
LABORATORIJSKI IZVOR I
E RA
JEDNOSMERNOG NAPONA
Slika 5. Ommetar na bazi miliampermetra sa pokretnim kalemom
REZULTATI
E=..........V,
NOMINALNA
VREDNOST Rx[]
OTPORNOSTI
IZMERENA
JAINA I[A]
STRUJE
Tabela 3. Badarenje ommetra sa pokretnim kalemom
73
Slika 6. Izbadarena skala ommetra na bazi miliampermetra sa pokretnim kalemom
ZAKLJUAK
1. Uporediti ommetre na bazi naponskog sledila:
2. Uporediti ommetre na bazi invertujueg pojaavaa:
3. Uporediti elektronske ommetre i ommetar na bazi instrumenta sa pokretnim kalemom:
74

MERENJE OTPORNOSTI UI METODOM
M.Popovi: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.14: MERENJE OTPORNOSTI UI-METODOM
CILJ
Cilj vebe je posredno merenje nepoznate otpornosti UI-metodom, tj. pomou voltmetra i
ampermetra.
ZADATAK
Pomou ampermetra (RA=..........) i voltmetra (RV=.........) pri fiksnoj vrednosti izvora
napajanja posredno izmeriti (raunski odrediti) otpornost priloenih otpornika na dva naina:
a) vezujui ampermetar ispred voltmetra (slika 1);
b) vezujui ampermetar iza voltmetra (slika 2).
(NAPOMENA: Podatke o RA i RV uzeti iz odgovarajueg manuela ili iz vebe br.5.)
Rezultate merenja uneti u tabelu 1, odnosno u tabelu 2.
U zakljuku razmotriti koja ema daje tanije vrednosti u odnosu na veliinu merene
otpornosti? Kako nastaje greka metode u prvom, a kako u drugom sluaju? Izraunati graninu
otpornost kod koje treba promeniti nain vezivanja.
(NAPOMENA: Orijentacione vrednosti otpornika su 10 , 15 , 33 , 47 i 100 .)
1. AMPERMETAR ISPRED VOLTMETRA

MERNA EMA
A
RA
U RV Rx
Slika 1.
Ampermetar ispred voltmetra
Elektronske komponte
REZULTATI
RV = ........
BROJ IZMERENI IZMERENA IZRAUNATA STVARNA VREDNOST APSOLUTNA GREKA RELATIVNA
MERENJA NAPON STRUJA VREDNOST OTPORNOSTI GREKA
OTPORNOSTI
Rx
[] R x = R x R x [ ]
UV
n UV [V] IA [mA] Rx = [] Rx =
UV
=
UV
Rx
100%
IA Ix I A U V RV
1
2
3
4
5
Tabela 1. Rezultati merenja UI-metodom
76
2. AMPERMETAR IZA VOLTMETRA
MERNA EMA
A
RA
U RV Rx
Slika 2.
Ampermetar iza voltmetra
REZULTATI
RA = .........
BROJ IZMERENI IZMERENA IZRAUNATA STVARNA VREDNOST APSOLUTNA GREKA RELATIVNA
MERENJA NAPON STRUJA VREDNOST OTPORNOSTI GREKA
OTPORNOSTI
Rx
IA [mA] Rx = U V [] U I A RA R x = R x R x [ ] 100%
n UV [V]
IA Rx = V [] Rx
IA
1
2
3
4
5
Tabela 2. Rezultati merenja otpornosti UI-metodom
77
ZAKLJUAK
1. U odnosu na tanost i veliinu merene otpornosti:
2. Greka UI metode:
3 . Kada je ampermetar ispred voltmetra, relativna greka moe se napisati u obliku:

R x R x R x R x R V 1 Rx
= = R x =
Rx Rx x
R + R V x
R R x + RV
Kada je ampermetar iza voltmetra, relativna greka moe se napisati u obliku:

R x R x R x R x + R A R x R A
= = =
Rx Rx Rx Rx
Granina otpornost Rx=Rx gr za primenu jednog ili drugog naina merenja rauna se iz jednakosti
Rx R
relativnih greaka = A , odnosno iz reenja kvadratne jednaine
Rx + RV Rx
Rx2 RA Rx RA RV = 0 :
78
3. APSOLUTNA I RELATIVNA GREKA POSREDNO MERENE

OTPORNOSTI
ZADATAK
Pri merenju otpornosti pomou ampermetra i voltmetra klase KA i KV izmerene su vrednosti U i
I na skali 0-Umax, odnosno na skali 0-Imax. Za izraunatu, tj. posredno izmerenu otpornost treba
odrediti:
sistematsku apsolutnu R i sistematsku relativnu greku R/R
maksimalnu (sigurnu) apsolutnu i relativnu greku GR i GR%
statistiku (verovatnu) apsolutnu i relativnu greku G*R i GR*%.
REZULTATI
Voltmetrom klase K V =....... izmeren je napon U =.......... na opsegu 0-Umax, tako da je najvea
dozvoljena apsolutna greka:
K
U max = V U max = ............ (1)
100
Ampermetrom klase K A =..... izmerena je jaina struje I =.......... na opsegu 0-Imax, tako da je
najvea dozvoljena apsolutna greka:
K
I max = A I max = ............ (2)
100
Sistematska greka posredno merene otpornosti R=U/I

FUNKCIJA SISTEMATSKA APSOLUTNA GREKA SISTEMATSKA RELATIVNA GREKA
OPTI SLUAJ y = f ( x1 , x2 ,..., xn ) f y f xi

y = xi xi
y
= xi
y

POSMATRANI U U U I R U I
SLUAJ R= R = =. . . . . . = =
I I I2 R U I
Napomene:
1. Apsolutne greke xi, odnosno U i I, su najvee dozvoljene apsolutne greke odreene
pomou jednaina (1) i (2), pa su njihovi predznaci .
2. U tehnikoj dokumentaciji za voltmetar i ampermetar proveriti specifikaciju najvee
doputene apsolutne greke i u skladu s tim izvriti njen proraun:
VOLTMETAR: Gnda=............................... U = Umax=.............. (3)
AMPERMETAR: Gnda=............................... I = Imax=.............. (4)
3. Uticaj unutranje otpornosti ampermetra i voltmetra ovdje nije uziman u obzir.
79
Maksimalna (sigurna, granina) greka posredno merene otpornosti R = U/I

FUNKCIJA MAKSIMALNA APSOLUTNA GREKA MAKSIMALNA RELATIVNA GREKA
OPTI SLUAJ y = f ( x1 , x2 ,..., xn ) f y f x i

Gy = y = xi max = x i
xi y y
POSMATRANI U GR = R = R
SLUAJ R= =
I U max U I max R
= + =
I I2 U max I max
= + =
U I
= ........................
= ...................
Napomena: Obratiti panju na pravilo da se maksimalna greka posredno merene veliine rauna kao suma
parcijalnih greaka direktno merenih veliina.
Statistika (verovatna) greka posredno merene veliine R = U/I

FUNKCIJA VEROVATNA APSOLUTNA GREKA VEROVATNA RELATIVNA GREKA
OPTI SLUAJ y = f ( x1 , x2 ,..., xn ) G *y = y = 2

f x imax
f
2
G *y

xi

y

=
xi
x i max

y
=
y

POSMATRANI U *
GR = GR*
SLUAJ R= =
I 2 2
U max U I max R
= + =
I I2 2 2
U max I max
= + =
=. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . U I
= ........................
Napomena: Obratiti panju na injenicu da je statistika greka izvedena vrednost koja je manja od maksimalne
greke.
80

LABORATORIJSKE METODE MERENJA
OTPORNOSTI
M.Popovi: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.15: LABORATORIJSKE METODE MERENJA OTPORNOSTI
CILJ
Cilj vebe je merenje otpornosti laboratorijskom metodom metodom poreenja napona i
metodom poreenja struja.
ZADATAK
Izmeriti i izraunati nepoznate otpornosti metodom zamene otpornosti, odnosno poreenjem
napona (slika 1) i poreenjem struja (slika 2). Rezultate merenja uneti u tabelu. Uporediti metode s
obzirom na tanost merenja i veliinu merene otpornosti.
EMA MERENJA
Rx Re
Rx
1
1 2 1 2 2 0
Re
0 0
A
V
E=10 V E=10 V
Ux Ie
Rx = Re Rx = Re
Ue Rx , Re << RV Ix Rx , Re >> RA
Slika 1. Merenje otpornosti poreenjem napona Slika2. Merenje otpornosti poreenjem struja

REZULTATI MERENJA
METODA PORE\ENJA NAPONA Re=...... METODA PORE\ENJA STRUJA Ie=......mA
ETALONSKA MERENI IZRAUNATA NOMINALNA GREKA ETALONSKA IZMERENA IZRAUNATA NOMINALNA GREKA
n VREDNOST NAPON OTPORNOST OTPORNOST
Rx Rx nom
VREDNOST STRUJA OTPORNOST OTPORNOST
Rx Rx nom
Ue Ux R
Rx = e U x Rx nom Rx nom
100% Re Ix R x = Re I e
1 Rx nom Rx nom
100%
Ix
[V] [V] Ue [] [] [mA] []
[] []
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
82

OSNOVNA LOGIKA KOLA U MERNIM
UREAJIMA
M.Popovi: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA 16: OSNOVNA LOGIKA KOLA U MERNIM UREAJIMA
CILJ
Cilj vebe je upoznavanje sa logikim NI kolom (NAND) i mogunostima njegove primene za
formiranje drugih, sloenijih logikih funkcija koje se primenjuju u tehnici merenja.
ZADATAK
1. Upoznavanje sa logikim NI kolom.
2. Odreivanje logikih nivoa pomou voltmetra, odnosno pomou logike sonde.
3. Ispitati tabelu istinitosti NI kola. Pomou NI kola formirati kola: invertor, I, ILI, polusabira i
dekoder 2 na 4.

Logiko kolo
Protobord
1. LOGIKO KOLO 7400 (NI)

Oznaavanje logikih kola je standardizovano i svi proizvoai imaju iste oznke za isti tip logikih
kola. Iz oznake kola moe se videti i u kojoj tehnologiji je uraeno:
7400 4X dvoulazno NI kolo u TTl tehnologiji
74L00 4X dvoulazno NI kolo male snage
74S00 4X dvoulazno NI kolo sa otki diodama
74LS00 4X dvoulazno NI kolo sa otki diodama male snage
74ALS 4X dvoulazno NI kolo male snage i velike brzine
74C00 4X dvoulazno NI kolo u C-MOS tehnologiji
74HC00 4X dvoulazno NI kolo u C-MOS tehnologiji brzo
Ukoliko je kolo oznaeno ciframa 54 umesto 74, tada se radi o istom kolu samo sa proirenim
temperaturnim opsegom rada.
Raspored izvoda (noica, pinova) za 4X dvoulazno NI kolo 74HC00 dat je na slici 1.
1A +5 V
1B 4A
A A B Y
1Y 4B
Y 0 0 1
Y=A .B 0 1 1
2A 4Y
2B 3A B 1 0 1
1 1 0
2Y 3B
MASA 3Y
Slika 1. Raspored izvoda kola 74HC00, simbolika oznaka i tablica istinitosti NI kola
2. LOGIKI NIVOI ZA 74HC00

Proveriti tablicu istinitosti za jedno NI kolo ipa 7400 (slika 1). Logika jedinica na ulazu
dobija se prikljuivanjem +5 V (pozitivna logika), a logika nula dobija se prikljuivanjem 0 V (minus
prikljuak, tj. masa izvora napajanja).
84
Izmeriti vrednost logikih nivoa na izlazu kola kada je izlaz neoptereen i kada je optereen
logikom sondom:
logika nula bez optereenja: ..............V sa optereenjem: ..............V
logika jedinica bez optereenja: ..............V sa optereenjem: ..............V
3. PRIMENA NI KOLA
Kombinovanjem kola 7400 mogu se formirati kola koja realizuju sloenije logike funkcije.
Proveriti pomou voltmetra i logike sonde tablicu istinitosti datih kola.
NE kolo (slika 3)
A X Y
X Y
B
Slika 2. NI kolo i tabela istinitosti
I kolo (slika 4)
1A 1B 2Y
2A
1A 1Y
2Y
1B
2B
Slika 3. I kolo i tabela istinitosti
Inkluzivno ILI kolo (slika 5)
1A X1 X2 3Y
X1 1Y
3A
1B
3Y
2A
2Y 3B
X2
2B
Slika 4. ILI kolo i tabela istinitosti
Polusabira je sklop koji sabira dve binarne cifre bez dodavanja prenosa s nieg na vie
cifarsko mesto (slika 5).
2A
2Y 1A 1B 4Y C
2B
1A 4A
1Y 4Y
1B 3A (SUM)
3Y 4B
3B
C (CARRY)
Slika 5. Polusabira i tablica istinitosti
85
Dekoder je kolo koje binarno kodiranoj informaciji na ulazu pridruuje jednu liniju na izlazu.
Dekoderi mogu biti 2 na 4, 3 na 8, 4 na 16, 5 na 32 itd. Na slici 6 prikazan je dekoder koji dvobitnom
broju na ulazu pridruuje jednu od etiri linije na izlazu. Dekoderi se prave kao integrisana kola u
ipu. Ovde je zadatak da se dekoder 2 na 4 napravi od invertora i NI kola, odnosna samo pomou NI
kola. Kod sklapanja eme upotebiti dva integrisana kola 74HC00.
A 1 A 1
A B 1 2 3 4
B 2 B 2
3 3
4 4
Slika 6. Dekoder 2 na 4 i tablica istinitosti

Konvertor Grejevog koda u prirodni binarni kod. Primenom eksluzivnog ili kola XOR
(IC7486) napraviti i testirati pretvara Grejovog u prirodni binarni kod.
+Vcc 4A 4B 4Y 3A 3B 3Y G 1 G2 G3 G4 B 1 B 2 B 3 B 4
14 13 12 11 10 9 8 0 0 0 0
GREJOV KOD PRIRODNI BINARNI 0 0 0 1
G3 B3
0 0 1 1
B2 0 0 1 0
G2 0 1 1 0
IC7486 B 1 0 1 1 1
G1 0 1 0 1
0 1 0 0
B 0
G0 1 1 0 0
1 1 0 1
1 2 3 4 5 6 7 1 1 1 1
1 1 1 0
1A 1B 1Y 2A 2B 2Y GND
1 0 1 0
1 0 1 1
1 0 0 1
Slika 7. ema i tablica istinitosti pretvaraa Grejovog koda u prirodni binarni 1 0 0 0
LOGIKA SONDA
Logika sonda koja se koristi pri merenjima u ovoj vebi je jednostavno
+ 5V
elektronsko kolo sa svetlosnim diodama (slika 7). Kada je LED dioda propusno
polarisana, ona emituje svetlost. Tipina struja potrebna za rad diode je ILED=4- R=300
100 mA, pad napona na diodi ULED je 1,8 V (za crvene) i 2,1 V (za zelene i
ute), brzina prekidanja (prelaska iz jednog u drugo stanje) je 1-100 ns, a
izlazna svetlosna jaina je mala: 10-100 mcd (milikandela). Otpornik R CRVENA
DIODA
rauna se po formuli: TEST TAKA
R=(UNAPAJANJE ULED)/ILED.
LOGIKO 0
0V
.
Kada sonda nije prikljuena, ne svetli ni jedna dioda jer je struja u kolu ZELENA
(+5V-1,8V-2,1V)/600=1,8mA mala. Kada je sonda prikljuena na test taku DIODA
u kojoj je 0 V (logika nula), tada je crvena LED dioda direktno polarisana i
svetli, a zelena LED dioda na oba prikljuka ima potencijal nula i ne svetli. Slika 7.
Kada je sonda prikljuena u taki sa potencijalom +5 V (logika jedinica), tada Logika R=300
sonda sa
je zelena dioda propusno polarisana i svetli. Prema tome, kod ove logike sonde LED
diodama
crvena svetlost oznaava logiko 0, a zelena svetlost logiko 1.
U proraunu se obino uzima da je pad napona za sve LED diode isti: 2 V.
86
LABORATORIJSKA VEBA BR. 1 7

NORMALNA RASPODELA REZULTATA MERENJA
M.Popovi: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.17: NORMALNA RASPODELA REZULTATA MERENJA
CILJ VEBE
Cilj vebe je statistika analiza rezultata merenja radi procene stvarne vrednosti merene veliine i
sluajne komponente merne nesigurnosti.
ZADATAK
Na protobordu postaviti 25 otpornika jednake nominalne otpornosti Rn (najbolji rezultati dobijaju se za
Rn=100-200 k). Meutim, zbog uticaja razliitih sluajnih faktora u toku fabrikacije otpornika, njihove
otpornosti se razlikuju.
Pomou ommetra izmeriti sve otpornosti i rezultate merenja upisati u tabelu 1. Smatrajui da su pri
merenju otklonjene sve sistemske greke i da su prisutne samo sluajne greke, odrediti:
1. aritmetiku sredinu rezultata merenja
2. procenu standardne devijacije rezultata merenja
3. procenu relativne standardne devijacije rezultata merenja
4. grubu greku po kriterijumu 3 i po kriterijumu ovenea
5. procenu standardne devijacije aritmetike sredine
6. procenu relativne standardne devijacije aritmetike sredine
7. granice intervala poverenja (statistiku sigurnost) odreene sa: , 2, 3, srednjom,
verovatnom, prosenom i maksimalnom grekom
8. granice intervala poverenja aritmetike sredine za , 2, 3.
Na slici 1 nacrtati histogram merenja. Na ordinati je relativna frekvencija pojave rezultata, a na

apscisi vrednost merenih otpornika. Na osnovu histograma na istoj slici prikazati priblian izgled Gausove
(normalne) raspodele.
Otpornik, 25 kom.
Protobord
REZULTATI MERENJA
i SLUAJNA
VELIINA
x i [k] PRIVIDNA
GREKA x i x []
KVADRAT
PRIVIDNE (x i x ) [10
2 6
2 ]
GREKE
1
2
3
4
5
6
88
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25

1. Aritmetika sredina rezultata n merenja

n
x i
x= i =1
= .......
n
2. Procena standardne devijacije rezultata merenja
(x x )
n
2
i
s= i =1
= .
n 1
3. Procena relativne standardne devijacije rezultata merenja
s s
r = = .... ili r = 100% = ...
x x
89
4. Ocena grube greke

po kriterijumu 3 ( smatrati da je = s )
x 3 x x + 3 . ........ x ........ ...........

Zakljuak .....................................................................................................................
po kriterijumu ovenea (tablica ovenea data je u Dodatku) rezultat se odbacuje ako je

xi x
> q (n)

Zakljuak .....................................................................................................................
5. Procena standardne devijacije aritmetike sredine

s
sx = = .
n
6. Procena relativne standardne devijacije aritmetike sredine

sx sx
rx = = . ili rx = 100% = .
x x
7. Granice poverenja rezultata merenja (smatrati da je = s )

x =. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . verovatnoa 68,3%
x 2 =. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . verovatnoa 95,43%
x 3 =. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . verovatnoa 99,73%
x srednja greka (m = )=. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . verovatnoa 68,3%
x verovatna greka ( =0,674 ) =. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . verovatnoa 50%
x prosena greka (t =0,798 ) =. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . verovatnoa 57,6%
x maksimalna greka (=3 )= . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . verovatnoa 99,73%
8. Granice poverenja aritmetike sredine

s
x =................. granice poverenja sa verovatnoom 68,3%
n
2s
n
3s
n
90
9. Histogram rezultata merenja
broj intervala = n + 1 .
x max x min
irina intervala = = .
n +1
ni n
R[k]
Rmin Rmax
Slika 1. Histogram i normalna raspodela rezultata merenja otpornosti
91
Slika 2. Histogram dobijen pomou Excela
Napomena Na raunarima u Laboratoriji za elektrometrologiju pripremljene su Excel tabele za unos mernih podataka.
Ove tabele pojednostavljuju obradu rezultata, posebno kada je potrebno obaviti raun sa velikim brojem
podataka. Na taj nain dobija se vie vremena za realizaciju same vebe i zavrnu analizu.. Preporuuje
se upotreba ovih tabela na svim vebama.
92
LABORATORIJSKA VEBA BR. 1 8

STATISTIKA OBRADA REZULTATA POSREDNO
MERENE VELIINE
M.Popovi: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELM VEBA BR.18: STATISTIKA OBRADA REZULTATA POSREDNO MERENE VELIINE
CILJ VEBE
Cilj vebe je ovladavanje metodama za obradu rezultata posredno merene veliine.
ZADATAK
Na protobordu postaviti 25 otpornika jednake nominalne otpornosti Rn (najbolji rezultati
dobijaju se za Rn=100-200 k). Stvarne vrednosti otpornosti Ri izmeriti posredno pomou napona na
otporniku Ui i struje otpornika Ii . Potrebno je:
1. Proceniti parametre sluajne greke.

Postaviti izvor napajanja na vrednost Un10 V, a zatim izmeriti parove Ui i Ii. Rezultate
merenja uneti u tabelu 1.
Izraunati srednju vrednost, standardnu devijaciju i relativnu standardnu devijaciju indirektno
merene otpornosti R.
2. Odrediti optimalni pravac metodom najmanjih kvadrata.

Izmeriti parove Ui i Ii za jedan otpornik pri 20 razliitih vrednosti napona napajanja. Rezultate
merenja uneti u tabelu 2.
Metodom najmanjih kvadrata odrediti optimalni pravac y = ax+b za zavisnost U=RI.
Zavisnost prikazati grafiki na slici 1.

Otpornik, 25 kom.
Protobord
94
REZULTATI MERENJA
1. PARAMETRI SLUAJNE GREKE

Nominalna vrednost otpornosti Rn= .......... Vrednost napona napajanja Un=..........
DIREKTNO MERENA VELIINA 1 DIREKTNO MERENA VELIINA 2
i NAPON PRIVIDNA KVADRAT PRIVIDNE JAINA PRIVIDNA KVADRAT PRIVIDNE
GREKA GREKE STRUJE GREKA GREKE
Ui [V] U i U [V] (U i U ) [V2]

2
Ii [A] I i I [A] (I i I ) [10-12A2]
2
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
Tabela 1. Posredno merenje otpornosti 25 otpornika iste nominalne vrednosti
95
Srednje vrednosti direktno merenih veliina napona U i struje I:
U=
U i
= ............... I =
I i
= .................
n n
Standardne devijacije direktno merenih veliina napona U i struje I:
(U ) (I )
2 2
i U i I
U = = ................. I = = ..................
n 1 n 1
Relativne standardne devijacije direktno merenih vrednosti napona U i struje I:

U I
rU = 100% = ............... rI = 100% = ..............
U I
Standardna devijacija posredno merene veliine R=U/I:
2 2 2
U2 U I2
R =
R

2 R
U +
2
I = + =
U R I R
2 4
I I
U
= r 2I + r 2U = .......................
I
Relativna standardna devijacija posredno merene veliine R=U/I:
R
rR = 100% = rU2 + rI2 100% = .......
R
2. METODA NAJMANJIH KVADRATA
IZRAUNATE VREDNOSTI U ODNOSU NA

i IZMERENE VREDNOSTI IZRAUNATE VREDNOSTI
OPTIMALNI PRAVAC
NEZAVISNA ZAVISNA KVADRAT KVADRAT PROIZVOD GREKA KVADRAT GREKE

VELIINA VELIINA ZAVISNE NEZAVISNE
VELIINE VELIINE
xi =Ii [A] yi =Ui [V] xi 2 [10-12A2] yi 2 [V2] xi yi [AV] yi - y(xi ) [V] [yi - y(xi ) ] 2 [10-3V2]
96
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
Tabela 2. Posredno merenje otpornosti R za razliite vrednosti napona napajanja
Napomena: Vrednosti y(xi) u poslednje dve kolone tabele 2 raunaju se iz jednaine optimalnog
pravca y=ax+b.
1. Koeficijenti optimalnog pravca
a =
n xy xy
i i i i
=. . . . . . . b =
yi xi2 xi xi yi =. . . . . . .
n x ( x ) n x i2 ( xi )
2
2 2
i i
2. Optimalni pravac
y=ax+b=....................., odnosno: U=RI=......................... .
3. Koeficijent korelacije
(x ) ( )
1
r =
n x y x y
i i i i
= n
i x yi y
=. . . . . . .
( x ) n y ( y ) (x ) (y )
2 2 1 1
n xi2 i
2
i i i x i y
n n
97
4. Grafiko predstavljanje optimalnog pravca
U[V]
I[A]
Slika 1. Optimalni pravac
Slika 2. Optimalni pravac dobijen pomou Excela
98

SIMULACIJA MERENJA: UVOD U ELECTRONICS
WORKBENCH (EWB)
M.Popovi: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR.19: SIMULACIJA MERENJA: UVOD U EWB
CILJ
Cilj vebe je upoznavanje sa programskim paketom ELECTRONICS WORKBENCH (EWB) i
mogunostima njegove primene za simulaciju laboratorijskih merenja.
OSNOVNE KARAKTERISTIKE EWB

NAMENA. Elektronics Workbench for Windows je razvila amerika firma Interactive Image
Technologies za simulaciju rada analognih i digitalnih elektronskih kola. Verzija EWB 5.0c omoguava
povezivanje ovih kola. EWB je namenjen projektantima elektronskih kola za proveru ureaja i sistema pre
njihove izrade. Na taj nain na vreme se uoavaju eventualne greke, smanjuju trokovi i poboljava kvalitet
projekta. Za studente koji izuavaju elektrotehniku, posebno elektroniku i njenu primenu, EWB je
izvanredno sredstvo za sticanje praktinog iskustva u reavanju konkretnih problema projektovanja i
merenja. Zbog toga je EWB postao vodei program za edukaciju u ovim oblastima na univerzitetima irom
sveta (http://www.electronicsworkbench.com/).
POKRETANJE. Program EWB 5.0c radi u okruenju
Windows 95/98/NT. Zapakovan je na tri diskete koje se iskopiraju na hard disk i Slika 1.
Ikona za
zatim raspakuju pomou WinRAR. Pokretanje se vri dvostrukim klikom na ikonu pokretanje
Wewb32 (slika 1). EWB
POMO u toku rada sa EWB dobija se pokretanjem komande Help, ili klikom na ikonu . Program
EWB sadri folder Tutorial (File/Open/Tutorial) u kome su kakteristini primeri koji opisuju upotrebu
EWB. Raunari u Laboratoriji za elektrometrologiju u folderu Vebe sadre EWB simulacije svih vebi
iz Praktikuma. U istom folderu je i uputstvo za EWB na srpskom jeziku. Simulacije vebi mogu se
preuzeti sa sajta http://www.vets.edu.yu/elektrometrologija/.
GLAVNI PROZOR pojavljuje se nakon startovanja (slika 2). Kada se mi pozicionira na odreenu
ikonu, pojavljuje se tekst koji objanjava funkciju ikone. Na glavnom prozoru se nalaze:
Osnovna linija sa oznakom programa EWB i tasterima za prelazak
u drugu Windows aplikaciju .
Linija menija sa osnovnim komandama: (svaka komanda
ima svoj padajui meni).
Linija sa osnovnim operacijama:
a) osnovne operacije nad fajlovima : New (novi fajl, novo elektronsko kolo kome se
daje ime automatski sa ekstenzijom ewb), Open (otvaranje fajla sa ekstenzijom ewb), Save
(memorisanje konfigurisane eme iz radnog prostora, ime memorisanog fajla automatski dobija
ekstenziju ewb), Print (tampanje eme, vremenskog dijagrama, spiska elemenata, dijagrama na
osciloskopu);
b) osnovne operacije nad elementima : Cut (isecanje), Copy (kopiranje),
Paste (lepljenje), Rotate (zakretanje za 90o), Flip Horizontal (ogledalska slika po horizontali),
Flip Vertical (ogledalska slika po vertikali);
c) pomone operacije nad elementima : Create Subcircuit (davanje
imena grupi elementa u posmatranom kolu), Display Graphs (prilagoavanje vienamenskog
grafikog displeja za prikazivanje rezultata analize dobijenih pomou osciloskopa ili Bodeovog
plotera), Component Properties (zadavanje parametara i vrednosti za element), Zoom In
(uveanje) i Zoom Out (smanjivanje veliine elementa ili grupe selektovanih elemenata).
Osnovna linija sa tasterima za izbor elemenata i instrumenata:
a) bazni elementi: Sources (izvori napajanja), Basic (RLC komponente), Diodes (diode) i
Transistors (tranzistori);
b) integrisana kola: Analog ICs, Mixed ICs i Digital ICs;
c) logika i digitalna kola: Logica Gates, Digital (flip-flopovi);
d) pomoni elemenati: Indicators, Controls (upravljako-funkcionalni elementi), Miscellaneous
(razni);
e) merni instrumenti.
Statusna linija, na dnu glavnog prozora, sa tekuim informacijama o simulaciji.
100
OSNOVNA LINIJA
LINIJA MENIJA LINIJA OSNOVNIH OPERACIJA
IME FAJLA
POMO
NAJEE POMONI
(HELP)
UPOTREBLJENI ELEMENTI ZUM
ELEMENTI POMONI
DIGITALNA ELEMENTI PREKIDA
IZVORI KOLA ZA STARTOVANJE
SIMULACIJE
OSNOVNI LOGIKA
ELEMENTI KOLA PPAUZA U
SIMULACIJI
DIODE INTEGRISANA
DIGITALNA
TRANZISTORI KOLA
INTEGRISANA INTEGRISANA
ANALOGNA MEOVITA
KOLA KOLA
RADNA POVRINA
KLIZAI ZA
OSNOVNA LINIJA POMERANJE
ZA IZBOR ELEMENATA RADNE POVRINE
I INSTRUMENATA
STATUSNA LINIJA
Slika 2. Glavni prozor programa EWB
INSTRUMENTI
Izbor instrumenta. Klikom na taster sa oznakom Instruments dobija se meni koji sadri
multimetar, generator funkcija, osciloskop, Bodeov ploter, logiki analizator i logiki konvertor.
Potrebni instrument jednostavno se prevue pomou mia na eljeno mesto (drag&drop), zatim se dva
puta klikne na njegovu ikonu da bi se pojavila uveana slika tog instrumenta.
Multimetar je
instrument za merenje 1
napona (DC/AC), struje
(DC/AC), otpornosti ili
slabljenja (dB). Instrument
se prvo prevue pomou 2
mia (drag&drop) na
eljeno mesto, zatim se dva 3
puta klikne na njegovu
ikonu da bi se pojavila
uveana slika multimetra, a
u treem koraku klikne se 4
na dugme Settings da bi se
pojavio meni za
podeavanje (slika 3). Slika 3. Izbor i podeavanje multimetra
Inicijalno su podeene priblino idealne vrednosti unutranje otpornosti (RV=1 G, RA=1 n). Ne
preporuuje se velika vrednost RV kada se radi simulacija kola sa malim otpornostima, kao ni suvie
malo RA kada se radi sa kolima u kojima su otpornici velikih vrednosti jer moe doi do greaka usled
matematikih zaokruivanja napona i struja prilikom simulacije.
101
Generator funkcija slui za generisanje sinusnog, pravougaonog i trougaonog napona (slika 4).
Generator funkcija iz menija sa instrumentima prevlai se u radni prostor pomou mia. Kada se
klikne dva puta na malu ikonu, ona se poveava i tada se vri podeavanje. Nakon podeavanja
uveana slika multimetra moe da se ukloni klikom na levi gornji kvadrati, te klikom na Close.
Izbor talasnog oblika vri se klikom na prekida sa
oznakom oblika. Frekvencija se upisuje sa tastature u polje
Frequency u opsegu 1 Hz-999 MHz. Frekvencija moe da
se podesi i pomou up/down strelica. Kada u kolu ima vie
naizmeninih izvora, podeavanjem frekvencije jednog
automatski se podeavaju frekvencije svih ostalih.
Relativni odnos izmeu vremena uspona prednje ivice i
pada zadnje ivice (za pravougaoni signal to je odnos trajanja
napona visokog i niskog nivoa) podeava se na polju duty
cicle. Jednosmerna komponenta oko koje se menja
naizmenini signa podeava se u polju Offset. Slika 4. Generator funkcija
Podeavanjem amplitude u polju Amplitude menja se veliina napona merenog od DC nivoa do
vrha. Kada su sonde prikljuena na Common i + (ili -), izmerena veliina signala od vrha do vrha
imae dvostruku vrednost amplitude: Vpp=2Vp), a kada se koriste prikljuci + i -, tada je izlaz jednak
etverostrukoj vrednosti amplitude. (Common je referentni prikljuak (masa); prikljuak + daje signal
izabrane amplitude koji je pozitivan u odnosu na Common; prikljuak - daje signal izabrane amplitude
koji je negativan u odnosu na Common).
Osciloskop slui za vizuelno praenje talasnih oblika, tj. promena amplitude i frekvencije
signala (slika 5). Postoje dva nezavisna kanala, A i B, koji se mogu podesiti da prikazuju vremenske
promene signala ili da prikazuje zavisnost signala jednog kanala od drugog, to se postie izborom
prekidaa Y/T, A/B ili B/A.
Time base (vremenska baza) definie razmeru po vremenskoj osi (osa X). Vrednost podeoka
moe se menjati od 0,1 ns/div do 0,5 s/div. Da bi se dobio veran prikaz merenog signala na ekranu
osciloskopa, vremensku bazu treba podesiti na vrednost koja je obrnuto proporcionalna frekvenciji
pobudnog generatora.
X position i
Y position definiu
poetne take signala
na X-osi, odnosna na
Y-osi. Opseg
promene X position
je od -5 do +5, a
Y position od -3 do
+3. Kada je
X position=0, signal
se pojavljuje na
krajnjoj levoj taki
ekrana; negativna Slika 5. Osciloskop
vrednost pomera poetak ulevo, a pozitivna udesno. Kada je Y position=1.5 poetna taka pomera se po
vertikali od X-ose do vrha ekrana.
AC, DC, 0 pokazuje naizmeninu ili jednosmernu komponentu, odnosno referentnu liniju koja je
definisana sa Y position.
Trigger odreuje kada e se signal pojaviti prvi put. Kada signal ne moe da se vidi, triger treba
podesiti na Auto. Prekidaima Edge moe se izabrati pojavljivanje signala na prednjoj ili zadnjoj ivici, a sa
Ext (eksterni) omoguava se trigerovanje vanjskim signalom koji je prikljuen na odgovarajui ulaz.
102
Grounding. Referentna taka osciloskopa mora biti uzemljena. Pri tome sam osciloskop ne mora biti
prikljuen na Gnd (masu), ali kolo koje se simulira mora imati Gnd taku.
Bodeov ploter koristi se za prikazivanje frekventnih karakteristika kola (slika 6). Ulazni i izlazni
signal kola dovode se na prikljuke plotera oznaene sa In i Out, a izbor amplitudne ili frekventne
karakteristike vri se pomou prekidaa Magnitude i Phase. Podela po osama moe biti Log(aritamska) ili
Lin(earna). Poetna i krajnja vrednost vertikalne, odnosno horizontalne ose podeava se tasterima I(nitial) i
F(inal).
Slika 6. Bodeov ploter
U donjem levom uglu plotera je znak + ijim se pomeranjem du frekventne ose vri tano oitanje
amplitude i faze. Pomeranje se moe vri pomou mia (pritisnut levi taster mia) ili pomou tastera sa
strelicama. Vrednosti amplitude, faze i frekvencije oitavaju se u poljima iznad prikljuaka OUT.
UPOTREBA INSTRUMENATA
Postavljanje multimetra, generatora funkcija, osciloskopa i Bodeovog plotera vri se pomou
mia, prevlaenjem sa linije sa instrumentima do mesta na radnoj povrini. Dvostrukim klikom
aktivira se uveana slika instrumenta radi podeavanja parametara ili oitanja merenja. Zatvaranje
krupnog plana vri se dvostrukim klikom na gornji desni kvadrati, ali instrument ostaje i dalje
ukljuen u kolo. Uklanjanje instrumenta sa radne povrine vri se prevlaenjem do menija sa
instrumenta.
Povezivanje instrumenata u merno kolo vri se postavljanjem mia na eljeni prikljuak tako
da se pojavi crna taka na prikljuku. Sa pritisnutim levim tasterom mia taka se prevlai, tj. crta
spojna linija do eljene prikljune take. Prikljuak na mernu taku mogu je samo na slobodni prilaz.
Kada nema slobodnih prilaza, iz menija Basic treba prevui konektor iji je simbol . Konektor ima
etiri prilaza: gore, dole, levo, desno.
Indikacioni instrumenti (ampermetar i voltmetar) mogu se uneti iz
menija Indicators. Njihov broj nije ogranien.
PROJEKTOVANJE ANALOGNIH KOLA

Projektovanje se provodi u nekoliko etapa: postavljanje i definisanje vrednosti komponenti kola,
povezivanje komponenti, prikljuivanje instrumenata i startovanje simulacije.
Postavljanje komponenti (elemenata) na eljeno mesto u radnom prostoru vri se prevlaenjem
elementa iz prozora Basic, sa Circuit>Rotate vri se rotiranje, sa Circuit>Value moe se sa tastature
uneti vrednost elementa, sa Circuit>Model omoguava se izbor modela komponente iz gotove
103
biblioteke (model je skup parametara kojim se definie komponenta, na primer operacioni pojaava
ili tranzistor), a sa Circuit>Label komponenti moe da se dodeli ime.
Povezivanje komponenti kola vri se postavljanjem mia na pin komponte ili na konektor gde se
javlja mala crna taka, spojna taka (junction). Drei pritisnut taster mia vue se spojnica do sledee
take. EWB e nakon toga povui optimalnu liniju izmeu komponenti. Za lepi izgled ponekad je
potrebno izvriti novi raspored komponenti i instrumenata. Sa Circuit>Wire>Color moe se
spojnicama pridruiti odreena boja, to je korisno za brzo raspoznavanje linija veze kod sloenijih
kola.
Startovanje i zaustavljanje simulacije vri se pomou prekidaa smetenog na desnom kraju linije sa
instrumentima. Komandom Circuit>Fault moe se dobiti lista prekida i kratkih spojeva u kolu, koji
nastaju usled napravilnog povezivanja komponenti.
Sa Windows>Description moe se uz kolo dati popratni tekst, a pomou komandi iz menija File i Edit
provode se uobiajene operacije sa dokumentima.
SIMULACIJA RADA DIGITALNIH KOLA

Logika sonda Red Probe ekvivaklentna je LED diodi, ali nema dodatnog otpornika niti prikljuka
prema masi. Slui za indikaciju logike vrednosti u mernim takama. Sonda je upaljena kada je prikljuena
na 1, tj. na visoki ulaz.
Generator rei (Word Generator) generie
nizove pravougaonih signala koji odgovaraju 16-
bitnim reima (slika 7). Re se zadaje u polju Binary kao
16-bitna re. Na levoj strani generatora je displej sa 4
heksadecimalne cifre 0000-FFFF (decimalno 0-
65 535); svakoj vrsti na displeju odgovara jedna binarna
re.
Kada se generator aktivira, binarna re alje se
paralelno na odgovarajue prikljuke prikazane na dnu
instrumenta. Aktiviranjem generatora tasterom Step u
kolo se alje 16-bitna re ija je adresa oznaena na
displeju. Nakon toga prestaje dejstvo generatora do
aktiviranja tastera Step za narednu re. Aktiviranje
tasterom Burst (paket) omoguava da sve rei od adrese
Initial do adrese Final idu jedna za drugom, bez pauze, a
tasterom Cycle rei se alju kontinuirano, cikliki.
Slika 7. Generator rei
Generator rei moe biti trigerovan eksterno ili
interno (svojim clock impulsom koji se moe uzeti sa prikljuka Clk).
Logiki analizator (Logic Analyzer) pokazuje odzive, pravougaone impulse u funkciji vremena, a
slui i za predstavljanje signala u binarnom ili heksadecimalnom obliku, (slika 8).
Na ekranu analizatora prikazuju se nivoi signala sa 16 ulaznih prikljuaka. Kada je aktivirano
posmatrano kolo, logiki analizator zapisuje ulaze kao pravougaone signale u vremenu. Gornja vrsta
prikazuje logike vrednosti za prikljuak 0 (to je prvi bit u digitalnoj rei), naredna vrsta prikazuje vrednosti
za prikljuak 1, itd. Na displeju sa leve strane prikazuju se trenutne logike vrednosti na datom prikljuku.
Taster Stop slui za zaustavljanje snimanja, a taster Reset za ponovljeno snimanje. Vremensku bazu Time
base treba uskladiti sa frekvencijom Frequency sa kojom se alju rei iz generatora rei.
Logiki konvertor (Logic Converter) je instrument za konvertovanje kola u tabelu istinitosti,
tabelu istinitosti u Bulov izraz, Bulov izraz u kolo ili tabelu istinitosti, (slika 9).
104
Za konvertovanje kola (do osam ulaza i jednim izlazom) u tablicu istinitosti potrebno je ulaze i
izlaz kola prikljuiti na konverter i aktivirati taster
.
Nakon to je dobijena tablica istinitosti, mogua je njena konverzija u druge oblike, na primer u
Bulov izraz pomou tastera
Slika 8. Logiki analizator
Slika 9. Logiki konvertor
Za formiranje tablice istinitosti potrebno je odabrati kanal (A-H) i upisati vrednosti izlazne
kolone koje se ele za dati ulaz. Vrednost u izlaznoj koloni (ispod Out) menja se tako de se mi
postavi na eljeno mesto i upie 0, 1 ili X (X znai 0 ili 1). Konvertovanje tablice istinitosti u druge
oblike vri se izborom odgovarajueg tastera.
105
ZADATAK 1
Proitati kratko uputstvo za poetni rad sa programom EWB i proveriti aktiviranje pojedinih
komandi.
Paljivo proi tutorial i primere koji su u njemu dati.
Spojiti na radnoj povrini programa EWB emu sloenog kola sastavljenog od dva istovetna
niskopropusna RC filtera sa impedantnim rastavljaem izmeu njih (slika 10).
R2
R1
1 k
- 1k
A
+
Uu Ui
C1 C2
1 F 1 F
Slika 10. ema sloenog RC kola
Postupak crtanja eme na radnoj povrini glavnog prozora EWB je sledei:

Postaviti na radnu povrinu otpornik R1 i kondenzator C1. Dvostrukim klikom na elementu pozvati prozor za
zadavanje vrednosti (Value) i ukucati 1 k i 1 F, a u prozoru za oznaavanje (Label) ukucati oznake R1 i
C1. Pomou tastera za rotiranje ili pomou komande Circuit>Rotate komponente se postavljaju u eljeni
poloaj.
1. Postaviti strelicu mia na prazan prostor i drei levi taster pritisnut selektovati obe komponente
(obuhvatiti ih pravougaonikom ije se dimenzije menjaju uporedo sa pomeranjem mia). Kada se otpusti
levi taster, komponente su selektovane i crvene su boje. Selektovani objekti mogu se pomeriti na
eljeno mesto na radnoj povrini.
2. Kliknuti na taster Ana(log ICs), odabrati operacioni pojaava sa pet izvoda i postaviti ga na radnu
povrinu poloaj.
3. Dvostrukim klikom na operacioni pojaava otvoriti prozor za izbor parametara Terminal Opamp
Properties. Selektovati model deafault741 ili LM741 i klikom na OK potvrditi izbor.
4. Na radnu povrinu postaviti otpornik R2 i kondenzator C2. Dvostrukim klikom na elementu pozvati
prozor za zadavanje vrednosti (Value) i ukucati 1 k i 1 F, a u prozoru za oznaavanje (Label)
ukucati oznake R2 i C2.
5. Povezati kolo. Na slici 11 prikazan je izgled GENERATOR FUNKCIJA OSCILOSKOP BODEOV PLOTER
konfigurisanog kola i prikljuenih mernih Oblik signala: sinusni Vremenska baza: Frek. karakteristike:
instrumenata. Frekvencija: 20 ms/div Amplituda:
a) 10 Hz (<RC) (0.5 ms/div) Vertikalna osa:
6. Postaviti u kolo generator funkcija, osciloskop i b) 5 kHz (>RC) XPOS: 0 I 40 dBF 40 dB
Bodeov ploter. Dvostrukim klikom na ikonu Odnos: 50 YPOS: 0 Horizontalna osa:
I 1 Hz F 1 kHz,
instrumenta prikazati krupni plan instrumenta i Amplituda: 4,4 V Specifikacija osa: Y/T
Faza:
Kanal A: 5 V/div
podesiti vrednosti kao u tabeli 1. Ofset: 0
Kanal B: 5 V/div
Vertikalna osa:
I 0, F 180
Vrsta signala: AC
Podela osa: LOG
9. Pokrenuti simulaciju pomou prekidaa Triger: Auto
Start/Stop.
Snimiti pomou Bodeovog plotera Tabela1. Parametri upotrebljenih instrumenata
amplitudno-frekventnu karakteristiku i preneti
dijagram na sliku 12a.
Ponoviti postupak kada se iz eme izbaci operacioni pojaava. Dobijeni frekventni dijagram
prikazati na slici 12b.
Na osciloskopu posmatrati ulaz i izlaz kola kada je frekvencija sinusne pobude na generatoru
funkcija f=10Hz (<1/2RC) i kada je f=200 Hz (>1/2RC).
106
Na ulaz kola prikljuiti izvor naizmeninog napona i testirati dato kolo pomou opcija
komande Analysis, pri emu:
- DC Operating Point, daje vrednosti jednosmernih struja i napona za svaki vor u kolu;
- AC frequency, daje zavisnost amplitude i faze od frekvencije;
- Transient, daje vremenski odziv kola;
- Fourier, omoguava posmatranje spektra signala u kolu;
- Noise, omoguava detekciju amplitude uma na izlazu kola;
- Distortion, meri harmonijsku distorziju;
- Parameter sweep, simulira kolo za razliite vrednosti parametara za odgovarajue komponente
kola;
- Temperature sweep, testira rad kola u definisanom temperaturnom intervalu;
- Pole-Zero, odreuje polove i nule prenosne funkcije;
- Transfer function, odreuje prenosnu funkciju, ulaznu i izlaznu impedansu;
- Sensitivity, rauna osetljivost vora
- Worst case, utvruje najgori efekat promene parametara komponenti na performanse kola;
- Monte Carlo, pokazuje uticaj promene parametara komponenti na performanse kola.
1
2
Slika 11. Simulacija sloenog RC-kola
a) b)
Slika 12. Amplitudno-frekventni dijagrami RC kola: a) sa impedantnim rastavljaem, b) bez impedantnog
rastavljaa (take 1 i 2 kratko spojene)
107
ZADATAK 2
Napraviti EWB model U/I konvertora sa tranzistorskim izlaznim stepenom iz vebe br. 12 (slika 13).
Simulacijom na modelu snimiti statiku karakteristiku konvertora i prikazati je na slici 14. Da bi se dobio
konvertor u standardni strujni signal 4-20 mA, potrebno je prvo podesiti potenciometar P na vrednost koja
za ulazni napon Eul=0 V daje na izlazu strujni signal I=4 mA.
Slika 13. Simulacija U/I konvertora
P= .. I=4 mA, Eul=0 V
Eul[V]
I [mA]
Tabela 2. Vrednosti dobijene simulacijom
Slika 14.
Statika karakteristika U/I konvertora
dobijena simulacijom pomou EWB
108

PRIMERI ZA SIMULACIJU RADA KOLA
POMOU EWB
M.Popovi: PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE VEBA BR. 20: PRIMERI ZA SIMULACIJU RADA KOLA POMOU EWB
CILJ
Cilj vebe je ovladavanje programskim paketom ELECTRONICS WORKBENCH (EWB) i
mogunostima njegove primene za simulaciju konkretnih digitalnih ema koje se primenjuju u
laboratorijskim merenjima.
ZADATAK 1
Ispitati tablice istinitosti osnovnih logikih kola pomou programa EWB.
SIMULACIJA
Osnovna logika kola su elementarna digitalna kola pomou kojih se mogu ostvariti kola sa
sloenom logikom funkcijom.
INVERTOR I (AND) ILI (OR) NI (NAND) NILI (NOR)
A A A A
A B A+B A B A+B
A A
B B B
B
Slika 1. Osnovna logika kola
Osnovna logika kola su:

Invertor, obavlja logiku inverziju, tj. NE (NOT) funkciju, Y = A .
I (AND) kolo, logiko mnoenje, Y = A + B
ILI (OR), logiko sabiranje, Y=AB
NI (NAND), inverzno logiko mnoenjeje, Y = A B
NILI (NOR), inverzno logiko sabiranje.
Postupak simulacije, na primer za NI kolo, je sledei:

a) Odreivanje tablice istinitosti:
1. Startovati EWB i na radnu radnu povrinu postaviti NI kolo.
2. Za dobijanje tablice istinitosti potrebno je ulaz kola prikljuiti na A i B ulaz logikog konvertora, a
izlaz kola na prikljuak Out. Aktivirati ulaze A i B konvertora pritiskom na taster za konverziju
logikog kola u tablicu istinitosti (prvi taster ispod Conversions). Tada nule i jedinice u kolonama
ispod A, B i OUT ine tablicu istinitosti.
3. Proveriti i druge oblike konverzije koje omoguuva logiki konvertor.
b) Ispitivanje pomou logikog analizatora:
1. Na ulaz NI kola prikljuiti generator rei. Markirati prvu vrstu (Edit 0000) i u polje Binary ukucati 16-
bitnu prvu re: 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 . Zatim markirati drugu vrstu (Edit 0001) i ukucati drugu
binarnu re: 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 . Naredne dve rei su: 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 i
1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 . Ispitivano logiko kolo ima samo dva ulaza, tako da su kod svake rei vane
samo prve dve binarne cifre. Na taj nain na NI kolo dolazie sledee dvobitne rei: 00, 01, 10 i 11.
2. Aktivirati taster Cycle i na logikom analizatoru posmatrati izlaz kola. Ponoviti postupak sa
tasterima Step, Burst.
3. Ispitivanje ponoviti za promenjenu frekvenciju na generatoru rei.
Rezultati simulacije rada NI kola prikazani su na slici 2 i 3.
110
A
Y
UVEANJE
DVOSTRUKIM
KLIKOM
Slika 2. Odreivanje tablice istinitosti Ni kola
Slika 3. Ispitivanje NI kola pomou generatora rei i logkog analizatora
ZADATAK 2
Simulacijom proveriti rad dekodera sa slike 7 iz vebe 14.
A 1 A 1
A B 1 2 3 4
B 2 B 2
3 3
4 4
Slika 4. Dekoder 2 na 4
111
ZADATAK 3
Simulacijom proveriti rad paralelnog A/D konvertora (flash convertor) koji pretvara kontinualni
napon u neteinski kd (slika 5). Otpornici u seriji sa LED diodama treba da imaju vrednost 300-700
(pogledati vebu 13).
Pretvara se sastoji od etiri komparatora iji su izlazi aktivni zavisno od vrednosti ulaznog napona
koji se menja pomou potenciometra. Nivoi komparacije podeeni su pomou otpornikog delitelja. Ako se
napon izdeli na vei broj delova, tanost konverzije je vea ali se sloenost konvertora zbog veeg broja
komparatora uslonjava. U konkretnom primeru ema se sastoji od etiri komparatora koji se mogu
realizovati sa etiri nezavisna operaciona pojaavaa. U praksi se primenjuju ipovi TL074 ili LM339 koji
imaju po etiri pojaavaa, tj. komparatora. Pored principijelne eme konvertora na slici 5 dat je raspored
pinova za kolo LM339, a raspored pinova za kolo TL074 dat je u dodatku Praktikuma.
Na simulacionoj emi pomou potenciometra poveavati ulazni napon Uu, meriti ga voltmetrom i
zapisati vrednosti pri kojoj dolazi do promene logikih stanja na izlazima komparatora Ki.
Napomena. Inkrement pomeranja klizaa potenciometra postaviti na 1%. Pomeranje klizaa
0-100% postie se sa tipkom R, a pomeranje 100-0% sa SHIFT+R. Umesto indikatora sa LED diodom u
EWB-u se moe koristi ekvivalentna, ali jednostavnija logika sonda Red-Probe ona je upaljena kada je na
njenom ulazu 1.
OZNAKE PINOVA IPA LM339

+VCC
1 14
Uu 2 13
+VCC 3 - + - + 12 GND
3
5
+ 2
K4 R 4 11
Vcc
5 4 5 10
6 - + - +
9
7
7 8
+ 1
K3 R
Vcc
5 6
9 STANJA
+ 14
K2 R
Vcc K1 K2 K3 K4
5 8 ULAZ
Uu [V]
LM339 0-
-
11 K1
+ 13
R
Vcc -
5 10
12 -
- Uu
STANJA PARALELNOG A/D KONVERTORA
Slika 5. Principijelna ema paralelnog A/D konvertora
112
M.Popovi: LABORATORIJSKI PRAKTIKUM IZ ELEKTROMETROLOGIJE DODATAK
DODATAK
OZNAAVANJE OTPORNIKA POMOU BOJA
6,5mm 2,2 mm
1, 2, 3 MULTIPL 0,25 W
CIFRA (BROJ NULA)
SREBRNA - 0,01
PRVA
CIFRA ZLATNA - 0,1
TOLERANCIJA CRNA 0 0
DRUGA BRAON 1 10 9,2 mm 3,2 mm
CIFRA 0,5 W
MULTIPL CRVENA 2 100
(BROJ NULA) NARANDASTA 3 1 000
UTA 4 10 000
ZELENA 5 100 000
PLAVA 6 1 000 000
LJUBIASTA 7 - 9,2 mm 6 mm
SIVA 8 - 2W
BELA 9 -
PRVA TOLERANCIJA
CIFRA
TOLERANCIJA BEZ BOJE 20%
DRUGA SREBRNA 10%
CIFRA
MULTIPL ZLATNA 5%
TREA (BROJ NULA) CRVENA 2%
CIFRA BRAON 1%
9W
OZNAAVANJE BOJAMA 9 x9 x38 mm
(Resistor Colour Code) DIMENZIJE OTPORNIKA
KONVERTOR KOLOR KODA U BROJNU VREDNOST
U oznaenim poljima odabere se odgovarajua

boja linije koda, a u polju Vrednost otpornosti
pojavljuje se brojna vrednost
Prozor programa Resistor code za pretvaranje kolor koda otpornosti u brojnu vrednost
(http://vets.edu.yu/elektrometrologija/software.htm)
113
KONVERTOR BROJNE VREDNOSTI U KOLOR KOD
U prvom koraku odabere se

boja koja oznaava
toleranciju.
U drugom koraku u prostor Value

ukuca se brojna vrednosti
otpornosti. Na kodnim linijama
otpornika dobijaju se
odgovarajue boje.
Resistor.exe
Prozor programa Resistor Color Code i ikona za pokretanje
TIPINE VREDNOSTI OTPORNOSTI

10%
TOLERANCIJA
20%
5% VREDNOSTI OTPORNOSTI OTPORNIKA
10 15 22 33
47 68 100
10 12 15 18 22 27 33
39 47 56 68 82 100
10 11 12 13 15 16 18 20 22 24 27 30 33
36 39 43 47 51 56 62 68 75 82 91 100
Napomena: Otpornici se proizvode serijski, prema oznaenim vrednostima u tabeli i multiplima od 10-
2
do 106. Na primer: 0,47 , 4,7 , 47 , 470 , 4,7 k, 47 k, 470 k, 4, i 4,7 M.
OZNAAVANJE KONDENZATORA
Kapacitivnost se na kondenzatoru najee se oznaava sa tri cifre na sledei nain: prve dve
cifre predstavljaju vrednost u pF a trea broj nula. (Na primer, 100=10 pF.) Pored ova tri broja
obavezno je oznaen i maksimalni radni napon.
Veliko slovo oznaava toleransu:
Z +100/-20% P +80/-20% S +50/-20%
M +/-20% K +/-10% J +/-5%
G +/-2% F +/-1%
114
OZNAAVANJE DIODA
KATODA KATODA
POGLED
SA
+ SMER STRUJE LED STRANE
DIODA
ANODA KATODA KATODA ANODA

- + - +
MALA VELIKA KATODA
OTPORNOST OTPORNOST
ANODA
A
V V A POGLED
ODOZDO
OMMETAR OMMETAR
PREGLED PARAMETARA TIPINIH SIGNALA
OBLIK SREDNJA EFEKTIVNA FAKTOR

SIGNALA VREDNOST Usr VREDNOST Uef OBLIKA Uef Usr
Umax
t 0 2 U =0,707U
max
2 max
Umax Usr
2U = 0,636U max 2 U =0,707U 1,11
t max 2 max max
T
Umax Usr 1 U = 0,318U 2 U =0,354U 1,11
t max max
2 max max
T
Umax Usr
t 0,5U max 3
Umax =0,576Umax 1,152
T 3
Umax U sr 0,5U max 0,5Umax 1
t
T
ts ts ts
t T Umax T
Umax T
ts
ts T T
NAPOMENA: t s T odnos signal/period (duty cycle)
115
OPERACIONI POJAAVA 741
Oznaavanje operacionog pojaavaa menja se od jednog do drugog proizvoaa. Najpoznatije

su sledee oznake:
A741 FAIRCHILD
LM741 NATIONAL SEMICONDUCTOR
MC741 MOTOROLA
Treba napomenuti da je u pitanju uvek isto kolo.
Danas se operacioni pojaava 741 proizvodi uglavnom u dve vrste pakovanja, tj. u plastinom ili
kermikom kuitu (slika 1a) ili u okruglom kuitu (slika 1b).
8 7 6 5 6
7 5
741 8 4
1
3
1 2 3 4 2
a) b)
Slika 1. Pakovanje operacionih pojaavaa: a) kuite u obliku kovega, b) okruglo kuite
Raspored noica (izvoda, pinova). Kolo se gleda odozgo (top view), tako da su vrhovi noica
okrenuti od posmatraa. Za integrisana kola u kuitu sa dva reda noica (DIL, dual in-line package) kao
orijentir za prepoznavanje brojeva slui polukrug ili taka na gornjoj strani, a za kola u okruglom kuitu
orijentir je ispupenje na obodu (slika 2).
NC
OFFSET N1 1 8 NC
8 Vcc +
OFFSET N1 1 7
IN - 2 7 Vcc + -
IN - 2 6 OUT
IN + 3
+ 6 OUT +
3 5
IN + 4 OFFSET N2
Vcc - 4 5 OFFSET N2 Vcc -
741
OFFSET N1 (NULOVANJE OFSETA) Vcc + (POZITIVNI PRIKLJUAK DVOSTRANOG NAPAJANJA) NC (NO CONNECTION)
NEIKORITEN PRIKLJUAK)
OFFSET N2 (NULOVANJE OFSETA)
IN - (INVERTUJUI ULAZ) Vcc - (NEGATIVNI PRIKLJUAK DVOSTRANOG NAPAJANJA)
IN + (NEINVERTUJUI ULAZ) OUT (IZLAZ)
Slika 2. Raspored noica: pogled odozgo (vrhovi noica od posmatraa)
116
Prikljuivanje napajanja i nulovanje ofseta.

DVOSTRANO NAPAJANJE JEDNOSTRANO
(Split Supply) NAPAJANJE
(Single Supply)
+1,5 V +18V
+3V +36 V
7 +15 V
7
2 6 2 6
741 741
3
U + U
3
+ +15 V
4 Ui 4 Ui
U+ -15 V U+
ZAJEDNIKI KRAJ (MASA)
KOLO ZA N2
KOMPENZACIJU 1 5
10 k
OFSETA
(Offset Null) N1
4 -VCC
Slika 3. Prikljuivanje napajanja i kompenzacija ofseta integrisanog operacionog pojaavaa 741
Raspored noica za dvostruki pojaava TL072 i etverostruki TL074.
TL 072 TL 074
1 14
OUTPUT A 1 8 +Vcc 2 13
+ +
2 7 OUTPUT B
3 12
-
INPUTS A
+ 6 +Vcc 4 11 -Vcc
3
INPUTS B
+ 5 + + 10
-Vcc 4 5
- -
6 9
7 8
Slika 4 Raspored noica za dvostruki i etverostruki operacioni pojaava (pogled odozgo)
117
DEKODER/DRAJVER 7447 ZA SEDAMSEGMENTNI LED DISPLEJ
A 7 13 a
B 1 12 b
11 c
C 2
10 d
D 6
9 e
RI/RBO
4
15 f
LT 3 14 g
RBI 3
Logika ema
118
B 1 16 +Vcc a 10 9 8 7 6
C 2 15 f
LT 3 14 g 1e
BI/RBO 4
7447
13 a 2d
RBI 5 12 b f b 3 A/C
D 6 11 c g 4c
A 7 10 d 5 DP
GND 8 9 e
6b
LT - Lamp-Test Input
e c 7a
BI/RBO - Blanking Input or 8 A/C
Ripple Blnking Output
RBI - Ripple Blanking Input
9f
A, B, C, D - Inputs d DP 10 g
f,g,a,b,c,d,e - Outputs
Oznake segmenata sedamsegmentnog 1 2 3 4 5
Raspored noica za kolo 7447 LRED modula Oznake pinova sedamsegmentnog modula
0 1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14 15
Osvetljavanje segmenata
INPUT OUTPUT
DECIMAL
OR
FUNCTION LT RBI D C B A BI/RBO a b c d e f g
PIN3 PIN5 PIN6 PIN2 PIN1 PIN7 PIN4 PIN13 PIN12 PIN11 PIN10 PIN9 PIN15 PIN14
0 1 1 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 1
1 1 X 0 0 0 1 1 1 0 0 1 1 1 1
2 1 X 0 0 1 0 1 0 0 1 0 0 1 0
3 1 X 0 0 1 1 1 0 0 0 0 1 1 0
4 1 X 0 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0
5 1 X 0 1 0 1 1 0 1 0 0 1 0 0
6 1 X 0 1 1 0 1 1 1 0 0 0 0 0
7 1 X 0 1 1 1 1 0 0 0 1 1 1 1
8 1 X 1 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0
9 1 X 1 0 0 1 1 0 0 0 1 1 0 0
10 1 X 1 0 1 0 1 1 1 1 0 0 1 0
11 1 X 1 0 1 1 1 1 1 0 0 1 1 0
12 1 X 1 1 0 0 1 1 0 1 1 1 0 0
13 1 X 1 1 0 1 1 0 1 1 0 1 0 0
14 1 X 1 1 1 0 1 1 1 1 0 0 0 0
15 1 X 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
X X X X X X 0 1 1 1 1 1 1 1
BI
1 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1
RBI
0 X X X X X 1 0 0 0 0 0 0 0
LT
Tabela istinitosti za kolo 7447
119
z
1
e
z2 / 2
TABELA VREDNOSTI INTEGRALA ( z ) = dz
2 0
z 0,00 0,01 0,02 0,03 0,04 0,05 0,06 0,07 0,08 0,09
0,0 0,0000 0,0040 0,0080 0,0120 0,0160 0,0199 0,0239 0,0279 0,0319 0,0359
0,1 0,0398 0,0438 0,0478 0,0517 0,0557 0,0596 0,0636 0,0675 0,0714 0,0753
0,2 0,0793 0,0832 0,0871 0,0910 0,0948 0,0987 0,1026 0,1064 0,1103 0,1141
0,3 0,1179 0,1217 0,1255 0,1293 0,1331 0,1368 0,1406 0,1443 0,1480 0,1517
0,4 0,1554 0,1551 0,1628 0,1664 0,1700 0,1736 0,1772 0,1808 0,1844 0,1879
0,5 0,1915 0,1950 0,1985 0,2019 0,2054 0,2088 0,2123 0,2157 0,2190 0,2224
0,6 0,2257 0,2291 0,2324 0,2357 0,2389 0,2422 0,2454 0,2486 0,2517 0,2549
0,7 0,2580 0,2611 0,2642 0,2673 0,2703 0,2734 0,2764 0,2794 0,2823 0,2852
0,8 0,2881 0,2910 0,2939 0,2967 0,2995 0,3023 0,3051 0,3078 0,3106 0,3133
0,9 0,3159 0,3186 0,3212 0,3238 0,3264 0,3289 0,3315 0,3340 0,3365 0,3389
1,0 0,3413 0,3438 0,3461 0,3485 0,3508 0,3531 0,3554 0,3577 0,3599 0,3621
1,1 0,3643 0,3665 0,3686 0,3708 0,3729 0,3749 0,3770 0,3790 0,3810 0,3830
1,2 0,3849 0,3869 0,3888 0,3907 0,3925 0,3944 0,3962 0,3980 0,3997 0,40147
1,3 0,40320 0,40490 0,40658 0,40824 0,40988 0,41149 0,41309 0,41466 0,41621 0,41774
1.4 0,41924 0,42073 0,42220 0,42364 0,42507 0,42647 0,42785 0,42922 0,43056 0,43189
1,5 0,43319 0,43448 0,43574 0,43699 0,43822 0,43943 0,44062 0,44179 0,44295 0,44408
1,6 0,44520 0,44630 0,44738 0,44845 0,44950 0,45053 0,45154 0,45254 0,45352 0,45449
1,7 0,45543 0,45637 0,45728 0,45818 0,45907 0,45994 0,46080 0,46104 0,46246 0,46327
1,8 0,46407 0,46485 0,46562 0,46638 0,46712 0,46784 0,46856 0,46926 0,46995 0,47062
1,9 0,47128 0,47193 0,47257 0,47320 0,47381 0,47441 0,47500 0,47558 0,47615 0,47670
2,0 0,47725 0,47778 0,47831 0,47882 0,47932 0,47982 0,48030 0,48077 0,48124 0,48169
2,1 0,48214 0,48257 0,48300 0,48341 0,48382 0,48422 0,48461 0,48500 0,48537 0,48574
2,2 0,48610 0,48645 0,48679 0,48713 0,48745 0,48778 0,48809 0,48840 0,48870 0,48899
2,3 0,48928 0,48956 0,48983 0,490097 0,490358 0,490613 0,490863 0,491106 0,491344 0,491576
2,4 0,491802 0,492024 0,492240 0,492451 0,492656 0,492857 0,493053 0,493244 0,493431 0,493613
2,5 0,493790 0993963 0,494132 0,494297 0,494457 0,494614 0,494766 0,494915 0,495060 0,495201
((z ) (z)
z z
z z1 z2
z
P( z ) = ( z ) = e z P ( z1 < z < z2 ) = ( z2 ) ( z1 )
2
/2
dz
0
(z) (z)
z z
-z z1 z2
P ( < z < z ) = 0,5 ( z ) P( z1 < z < z2 ) = ( z2 ) ( z1 ) =
= ( z2 ) + ( z1 )
120
STUDENTOVA RASPODELA
VEROVATNOA P
n 0,50 0,6826 0,80 0,90 0,95 0,99 0,9973
2 1,000 1,84 3,08 6,31 12,71 - -
3 0,816 1,32 1,89 2,92 4,30 9,92 -
4 0,765 1,20 1,64 2,35 3,18 5,84 9,22
5 0,741 1,15 1,55 2,13 2,78 4,60 6,62
6 0,727 1,11 1,48 2,02 2,57 4,03 5,51
7 0,718 1,09 1,44 1,94 2,45 3,71 4,90
8 0,711 1,08 1,42 1,90 2,36 3,50 4,53
9 0,706 1,07 1,40 1,86 2,31 3,36 4,28
10 0,703 1,06 1,38 1,83 2,26 3,25 4,09
11 0,700 1,05 1,37 1,81 2,23 3,17 3,96
12 0,697 1,05 1,36 1,80 2,20 3,11 3,85
13 0,695 1,05 1,36 1,78 2,18 3,06 3,76
14 0,694 1,04 1,35 1,77 2,16 3,01 3,69
15 0,692 1,04 1,34 1,76 2,14 2,98 3,64
16 0,691 1,04 1,34 1,75 2,13 2,95 3,59
17 0,690 1,03 1,34 1,75 2,12 2,92 3,54
18 0,689 1,03 1,33 1,74 2,11 2,90 3,51
19 0,688 1,03 1,33 1,73 2,10 2,88 3,48
20 0,688 1,03 1,33 1,73 2,09 2,86 3,45
21 0,687 1,03 1,32 1,72 2,09 2,84 3,43
22 0,686 1,02 1,32 1,72 2,08 2,83 3,41
23 0,686 1,02 1,32 1,72 2,07 2,82 3,39
24 0,685 1,02 1,32 1,71 2,07 2,81 3,37
25 0,685 1,02 1,32 1,71 2,06 2,80 3,35
26 0,684 1,02 1,32 1,71 2,06 2,79 3,34
27 0,684 1,02 1,32 1,71 2,06 2,78 3,32
28 0,684 1,02 1,31 1,70 2,05 2,77 3,30
29 0,683 1,02 1,31 1,70 2,05 2,76 3,29
30 0,683 1,02 1,31 1,70 2,04 2,76 3,28
0,674 1,00 1,28 1,64 1,96 2,58 3,00
Tabela vrednosti t u funkciji broja ponovljenih merenja n za razliite verovatnoe P
TABELA OVENEA
n q n q n q n q n q n q
2 1,15 11 2,00 20 2,24 29 2,38 38 2,48 75 2,72
3 1,38 12 2,04 21 2,26 30 2,39 39 2,49 80 2,74
4 1,54 13 2,07 22 2,28 31 2,40 40 2,50 85 2,76
5 1,65 14 2,10 23 2,30 32 2,42 45 2,54 90 2,78
6 1,73 15 2,13 24 2,32 33 2,43 50 2,58 95 2,80
7 1,80 16 2,16 25 2,33 34 2,44 55 2,61 100 2,81
8 1,86 17 2,18 26 2,34 35 2,45 60 2,64 150 2,93
9 1,91 18 2,20 27 2,35 36 2,46 65 2,66 200 3,02
10 1,96 19 2,22 28 2,37 37 2,47 70 2,69
121
UNIVERZALNA PLOA ZA SPAJANJE ELEKTRONSKIH EMA
C B C PRAVILNO
POSTAVLJEN
a b c d e f g h i j + - a b c d e f g h i j ..
IP
.. .....
..... .....
..... ..
..
A ..
.. .....
..... .....
..... ..
..
A ..
.. .....
..... .....
..... ..
..
..
.. .....
..... .....
..... ..
..
..
.. .....
..... .....
..... ..
..
A
A ..
.. .....
..... .....
..... ..
..
5 5 5 5 ..
.. .....
..... .....
..... ..
..
.. .....
.. .....
..... .....
..... ..
..
..
NEPRAVILNO.. ..... .....
..... ..
..
.. .....
.. .....
POSTAVLJEN.. ..... .....
..... ..
..
.. ..... .....
..... ..
..
IP
..
.. .....
..... .....
..... ..
..
10 10 10 10 ..
.. .....
..... .....
..... ..
..
..
.. .....
..... .....
..... ..
..
..
.. .....
..... .....
..... ..
..
.. .....
.. ..... .....
..... ..
..
15 15 15 15
TAKA JE
OPCIONA POSLEDNJI
OZNAKA PIN
A RED SA PET PRIKLJUAKA KOJI SU MEUSOBNO KRATKO SPOJENI SA ZADNJE PIN 1
STRANE PROTOBORDA. OVI PRIKLJUCI SE UPOTREBLJAVAJU ZA POSTAVLJANJE
KOMPONENTI NA PLOU I OSTVARIVANJE VEZA IZMEU NJIH. MOGU SE TRETIRATI
KAO JEDAN VOR NA ELEKTRINOJ EMI
B PRIKLJUCI KOJI SE UGLAVNOM UPOTREBLJAVAJU ZA NAPAJANJE, PRI EMU SU

SVE TAKE PO VERTIKALI KRATKO SPOJENE. NA POJEDINIM PROTOBORD PLOAMA
POSTOJI VIE OVAKVIH VERTIKALNIH PAROVA.
C PRORED NA KOME SE POSTAVLJAJU IPOVI, TAKO DA SU IM NOICE UVEK

RAZDVOJENE.
PROTOBORD SA
IZVORIMA NAPAJANJA
(PROJEKTOVANO I NAPRAVLJENO U
LABORATORIJI ZA ELEKTROMETROLOGIJU)
122
LABORATORIJSKI IZVOR PS-2403-D

DIGITALNA
INDIKACIJA DIGITALNA
JEDNOSMERNOG INDIKACIJA
NAPONA JEDNOSMERNE
STRUJE
LED DIODA LED DIODA

ZA INDIKACIJU ZA INDIKACIJU
REIMA CV REIMA CC
(Constant (Constant Current)
Voltage)
PREKLOPNIK 3A/0,3A
MRENI (GORE 3A, DOLE 0,3A
PREKIDA NA POLEINI)
(NA POLEINI)
OSIGURA
(NA POLEINI) + PRIKLJUAK
(CRVENI) INDIKACIJA
FINO TEMPERATURNOG
GRUBO PODEAVANJE PREKORAENJA
PODEAVANJE POTENCIJAL (PREGREJAVANJA)
OGRANIAVANJE UZEMLJENJA
IZLAZNE (UTOZELENO)
STRUJE
- PRIKLJUAK
(PLAVI)
TEHNIKI PODACI PROIZVOA: CONRAD, Germany

Mreni napon ..... 220 VAC +/-10% Stabilnost napona pri varijaciji mrenog napona +6/-10% ..... 0,05%
Promena napona pri maksimalnom opteenju u CV reimu <30 mV ..... 0,05% Stabilnost struje pri varijaciji
mrenog napona +6/-10% ..... 0,05% Promena struje pri maksimalnom optereenju u CC reimu ..... <10 mA
Naizmenina komponenta ispravljenog napona (ripple) ..... 2 mVef Radna temperatura ..... +5oC-40oC
Displej LCD sa 3-1/2 cifre: napon 0-40 V (0,1-41,5 V), rezolucija ..... 0,1 V; struja 0-3A (0,01-3,15 A), rezolucija ..... 0,01A
SWEEP GENERATOR (VOBLER)

PROJEKTOVANO I NAPRAVLJENO U LABORATORIJI ZA ELEKTROMETROLOGIJU PREDNJA STRANA
Power
OUTPUT - section INPUT - section
Band Level X-position Y-position ON
OUTPUT INPUT
OFF
PREKLOPNIK PRIKLJUCI ZA POTENCIOMETAR POTENCIOMETAR PRIKLJUCI ZA POTENCIOMETAR

ZA IZBOR NAPON Uu KOJI ZA PODEAVANJE ZA PODEAVANJE NAPON Ui KOJI ZA PODEAVANJE
FREKVENTNOG SE VODI NA ULAZ AMPLITUDE RAZMERE PO OSI X SE DOVODI SA RAZMERE PO OSI Y
OPSEGA ISPITIVANOG IZLAZA IZLAZA ISPITIVANOG
SVIPOVANJA KOLA KOLA
PRIKLJUNI
KABL ZADNJA STRANA
Sweep speed
220 V
50 Hz Marker - section Oscilloscope - section
High
Frequency Voltage X - output Y - output
Low
BNC KONEKTOR IZLAZNI PRIKLJUCI BNC KONEKTOR BNC KONEKTOR PREKLOPNIK ZA

ZA FREKVENCMETAR ZA AMPLITUDU Ui/Uu ZA IZLAZ X ZA IZLAZ Y BRZINU SVIPOVANJA
123
DVOSTRUKI GENERATOR FUNKCIJA

TASTER ZA SELEKCIJU
PRIKAZA CIFARA MIN/MAX
TEINE NAKON UKLJUENJA
TASTER ZA SELEKCIJU PODEAVANJE
FREKVENCIJE,PERIODA, FREKVENCIJE PODEAVANJE UKLJUIVANJE
TRAJANJA IMPULSA, PODEAVANJE SIGNAL/PAUZA POTENCIOMETAR FREKVENCIJE OFSETA
TRAJANJA PAUZE I POTENCIOMETAR GRUBO
PODEAVANJE INDIKATOR
KRETANJE KROZ MENI PODEAVANJE
PODEAVANJE OFSETA IZLAZA OFSETA IZLAZA OFSETA
DISPLEJ TRIMER NA TAMPANOJ PLOI TRIMER NA FREKVENCIJE PODEAVANJE
6 DIGITA TAMPANOJ PLOI FINO OFSETA
DUTY CYCLE FREQUENCY [Hz] FREQUENCY FINE FREQUENCY [Hz] DC OFFSET

.2 0 ON
.5 .2
VAR. 1 .5
DC OFFSET DC OFFSET 2 1 OFF
5 2
CAL.
1 10 1 10 5
AMPLITUDE [V] AMPLITUDE [V]
FREQUENCY [kHz] MODULATION
1 2
0.5 10 100
5 1 1k 0.5 1 2 100 1k CAM AM DSB
PERIODE [ms] MODE DP/MENU 0.2 10
0.2 5 10k OFF FM
0.1 10k
PULSE WITH [ms] 10 0.1 0.1 1 30k
0 10 INT.
PUSE WITH [ms] 0
AC DC EXT.
F2 x0.01 x1
F1 HC OUTPUT
EXT.INPUT EXT.
MOD.
INPUT
BIRANJE BIRANJE PRIKLJUCI

SPOLJNI BNC ULAZ
IZLAZNI TALASNOG IZLAZNI TALASNOG SIGNALA ZA
KORISTI SE KADA BROJA
PRIKLJUCI OBLIKA PRIKLJUCI OBLIKA SPOLJNU
MERI PARAMETRE
SPOLJNOG SIGNALA BIRANJE OPSEGA MODULACIJU
FREKVENCIJE ATENUATOR
INDIKATOR PAUZE ATENUATOR x0.01 - SLABLJENJE IZLAZA 1:100
x0.01 - SLABLJENJE IZLAZA 1:100 PREKLOPNIK
SVETLI KADA JE BROJA U MODU x1 - BEZ SLABLJENJA
x1 - BEZ SLABLJENJA ZA INT/EXT
MERENJA DUINE TRAJANJA PAUZE
MODULACIJU
PODEAVANJE AMPLITUDE PODEAVANJE BIRANJE OPSEGA
INDIKATOR IMPULSA
SA KORAKOM 1:2:5 AMPLITUDE FREKVENCIJE
SVETLI KADA JE BROJA U MODU INDIKATOR
MERENJA DUINE TRAJANJA IMPULSA SA KORAKOM 1:2:5
SVETLI KADA JE
INDIKATOR PERIODA ULAZ U BROJA UKLJUENA
SVETLI KADA JE BROJA BIRANJE ULAZNOG SIGNALA MODULACIJA
U MODU MERENJA PERIODA F1- GENERATOR FUNKCIJA 1 VRSTA MODULACIJE
F2 - GENERATOR FUNKCIJA 2 OFF - MODULACIJA ISKLJUENA
INDIKATOR FREKVENCIJE AC - SPOLJNI SIGNAL DC=0 CAM - KONVENCIONALNA AMPLITUDNA MODULACIJA
SVETLI KADA JE BROJA DC - KOMPLETAN SPOLJNI SIGNAL AM DSB - AM SA DVOBONIM PRENOSOM
U MODU MERENJA FREKV. HC - LOGIKI SIGNAL (74HC KOLA) FM - FREKVENTNA MODULACIJA
TEHNIKI PODACI PROJEKTOVANO I NAPRAVLJENO U LABORATORIJI ZA ELEKTROMETROLOGIJU
GENERATOR 1: GENERATOR 2:
Talasni oblici: sinusni (THD<0,5%), Talasni oblici: sinusni (THD<0,5%),
trougaoni (nelinearnost < 1%) trougaoni (nelinearnost < 1%)
pravougaoni pravougaoni
Opseg radne frekvencije: 0,1 Hz 100 kHz Opseg radne frekvencije: 10 Hz 100 kHz
Opseg izlaznog napona: 0 20 Vpp , 0 200 mVpp Opseg izlaznog napona: 0 20 Vpp , 0 200 mVpp
(atenuator: 1 / 10) (atenuator: 1 / 10)
Odnos impuls/pauza: 1/10 1/100 promenljivo Odnos impuls/pauza: 1/10 1/100 promenljivo ili 1/1 fiksno
1/1 fiksno Izlazna impedansa: 50
Izlazna impedansa: 50 DC ofset: 0 5 V
Tipovi modulacije: CAM, AMDSB, FM
BROJA (merenje frekvencije): BROJA (merenje perioda, trajanja impulsa i trajanja puze)
Tanost: 50 ppm Tanost: 50 ppm
Maksimalna frekvencija: > 20 MHz Maksimalna duina trajanja vremenskog intervala: 16,5 s
Broj cifara: 8 (na displeju 6) Broj cifara: 8 (na displeju 6)
Rezolucija [Hz]: 0.1, 1, 10 Rezolucija: 1 s
124
INSTRUMENTI RAZVIJENI U LABORATORIJI ZA

ELEKTROMETROLOGIJU
www.vets.edu.yu/elektrometrologija/elmetlog-projekti.htm
RADNO MESTO U LABORATORIJI ZA

ELEKTROMETROLOGIJU
125
LITERATURA
1. M.Popovi: Senzori i merenja, 4. izdanje, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Srpsko Sarajevo, 2004.
2. M.Popovi: Senzori u robotici , Via elektrotehnika kola, Beograd, 1996.
3. M.Popovi: Senzori , CD-ROM, Via elektrotehnika kola, Beograd, 1999.
4. W.J.Tompson, J.G.Webster (editors): Interfacing Sensors to the IBM PC, Prentice Hall, 1988.
5. V.Litovski et al.: Praktikum laboratorijskih vebanja iz Elektronike I, Plavi uperak, Ni, 1994.
6. P.Pravica, I.Bagari: Metrologija elektrinih veliina - opti deo, Nauka, Beograd, 1993.
7. I.Bagari: Metrologija elektrinih veliina merenja i merni instrumenti, Nauka, Beograd, 1996.
8. D.M.Vasiljevi, M.Hribek, M.Ili: Linearna elektronika - zbirka reenih zadataka, Nauna knjiga,
Beograd, 1992.
9. B.Dimitrijevi: Elektrina merenja, Nauna knjiga, Beograd, 1990.
10. D.Boinovi: Prirunik za rad sa programom za simulaciju rada analognih i digitalnih elektronskih kola,
EuroDesign, Ni, 1995.
11. M.P.Horsey: Electronics Projects using Electronics Workbench , Newnes (An imprint of Butterworth-
Heinemann), Oksford, 1998.
12. M.Popovi, P.Poljak: Elektrometrologija 2001, mini CD-ROM, VET, Beograd, 2001.
13. Mladen Popovi, Vera Petrovi, Predrag Poljak, Zoran Petrovi: Virtual laboratory for
electrometrology, YUINFO 2003, Kopaonik 2003.
14. Mladen Popovi, Predrag Poljak, Zoran Milosavljevi: Electrometrology A New Approach to Engine-
ering Education, VII International SAUM Conference, 2001.
15. Eksperimentalni primeri iz merne tehnike i elektronike: www.play.hookey .com, www.ni.com,
125

Dr. Mladen Popović Laboratorijski Praktikum Iz Elektrometrologije PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dr. Mladen Popović Laboratorijski Praktikum Iz Elektrometrologije PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DR MLADEN POPOVI

VIA ELEKTROTEHNIKA KOLA

1. MERENJE DVOKANALNIM OSCILOSKOPOM ............................................... 3

2. VIRTUELNI INSTRUMENTI .............................................................................. 13

3. MERENJE UNUTRANJE OTPORNOSTI NAPONSKOG IZVORA ................ 17

4. MERENJE PARAMETARA NAIZMENINIH SIGNALA ................................. 21

5. PROIRIVANJE OPSEGA I MERENJE ULAZNE OTPORNOSTI 25

7. GRADNJA I BADARENJE VOLTMETRA ZA MERENJE 35

9. NEINVERTUJUI I DIFERENCIJALNI POJAAVA ..................................... 47

10. ISPITIVANJE AKTIVNIH FILTERA ................................................................. 53

11. INSTRUMENTACIONI POJAAVA ............................................................... 61

12 SEDAMSEGMENTI LED DISPLEJ .................................................................... 65

13 GRADNJA I BADARENJE ELEKTRONSKOG OMMETRA .......................... 68

14. MERENJE OTPORNOSTI UI METODOM ............................................................ 75

15. LABORATORIJSKE METODE MERENJA OTPORNOSTI .............................. 81

17. NORMALNA RASPODELA REZULTATA MERENJA ..................................... 89

18. STATISTIKA OBRADA REZULTATA POSREDNO MERENE VELIINE 93

20. PRIMERI ZA SIMULACIJU RADA KOLA POMOU EWB ............................. 109

LABORATORIJSKA VEBA BR.1

osciloskopa pojavljuje kao vertikalna linija duine srazmerne trenutnoj t

Slika 2. Principijelna blok-ema osciloskopa

Usaglaavanje perioda testerastog i merenog napona ostvaruje se sinhronizacijom. Time se

se jednosmerni napon (nivo sinhronizacije, okidni nivo TRIGGERING t

napona (u takama A, B, ) dobija se impuls za sinhronizaciju (slika 3). To IMPULSI

je sinhronizacija na rastuem delu signala, a pomou preklopnika SLOPE SINHRONIZACIJU

2.1. POSTAVLJANJE KOMANDI U POETNI POLOAJ

Preklopnik TRIGGER SOURCE u poloaj CH1/CH2 (21).

11. MRENI 13. LED INDIKATOR 19.

3. UPOZORENJE 6. PREKLOPNIK 7A POTENCIOMETAR ZA

Slika 4. Prednja ploa osciloskopa CA 902

2.2. SNIMANJE JEDNOG OSCILOGRAMA (mode simple trace)

2.3. SNIMANJE DVA OSCILOGRAMA (mode double trace)

2.4. SABIRANJE DVA OSCILOGRAMA (mode additive and differential)

2.5. SNIMANJE OSCILOGRAMA X-Y (mode X-Y)

3. UPOTREBA FREKVENTNO KOMPENZOVANE SONDE

KUKICA OSCILOSKOP C1 OSCILOSKOP

Frekventno kompenzovana sonda ima na vrhu paralelni spoj fiksnog otpornika od 9 M i

NEPODEENO (C 1 MALO) PODEENO NEPODEENO (C1 VELIKO)

Slika 6. Podeavanje frekventno kompenzovane sonde

2. Merenje perioda i frekvencije sinusnog signala pomou osciloskopa

3. Merenje efektivne i dvostruke vrne vrednosti napona

Na generatoru signala pos-

i onda raunski odrediti njenu efektivnu vrednost

Izmeriti tanu efektivnu vrednost napona U ef t pomou voltmetra.

Tabela 2. Rezultati merenja vrne i efektivne vrednosti sinusnog signala

4. Merenje jednosmernog napona pomou osciloskopa

Tabela 3. Rezultati merenja jednosmernog napona potiskivanja pomou osciloskopa

5. Merenje faktora amplitudne modulacije

f1=..........Hz i f2=.......... Hz f1=..........Hz i f2=.......... Hz

Tabela 4. Rezultati merenja faktora

6. Merenje frekvencije i faznog kanjenja metodom Lisauovih figura

Slika 11.Oscilogrami Lisa uovih figura

Slika 12.Odreivanje fazne razlike pomou Lisauove elipse

LABORATORIJSKA VEBA BR.2

Personalni raunar ini osnovni element virtuelne laboratorije. Dodavanjem odgovarajueg

LabView je vodei programski paket za formiranje virtuelnih instrumenata i virtuelne

Univerzalni merno-akvizicioni sistem UMASYS. Instrumenti u Laboratoriji za elektrometro-

Osnovne tehnike karakteristike sistema UMASYS odnose se na vanjsku jedinicu, PC ekstender

Slika 2. Indikacija jednosmernog

2. Trokanalni virtuelni osciloskop. Proveriti funkcionalnost generatora funkcija DGF2 pomou

Na slici 3 prikazani su oscilogrami, a na slici 4 panel za podeavanje parametara akvizicije i

Slika 3. Oscilogram na trokanalnom virtuelnom osciloskopu

Slika 4. Podeavanje parametara uzorkovanja i prikazivanja signala