2 Knjiga375 PDF

Katedra za telekomunikacije i obradu signala
eljen Trpovski
OSNOVI
TELEKOMUNIKACIJA
Skripta, drugo izdanje
Novi Sad, 2004. god.

Po odluci Katedre za telekomunikacije i obradu signala ovaj materijal tampan je
kao skripta.
Izdava: Delta press, Sremska Kamenica
tampa: Bala, Sremska Kamenica
tampanje su pomogli:
NET, Novi Sad

Predgovor
Materijal publikovan pod nazivom Skripta iz Osnova telekomunikacija namenjen je studentima
niih godina studija elektrotehnike i saobraajne struke. Skripta treba da prue detaljan uvid u
matematike osnove i praktine aspekte na kojima su zasnovane savremene telekomunikacije.
Sadraj je maksimalno prilagoen kursevima iz Osnova telekomunikacija na drugoj godini elek-
trotehnikog odseka i Principa telekomunikacija na treoj godini saobraajnog odseka.
Autor je imao nameru da u knjizi prihvatljivog obima izloi detaljan opis teorijskih osnova kao i
vei broj reenih primera koji e studentima pomoi da to bolje savladaju materiju koja je
razliita od mnogih drugih predmeta, jer predstavlja vezu izmeu neophodne teorije i matemati-
ke sa jedne strane i konkretne, gotovo svakodnevne primene sa druge.
Materija je podeljena u dvanaest glava, razliitog obima i sloenosti.

U prvoj glavi date su osnovne definicije, navedeni osnovni pojmovi i veliine koje se koriste u
savremenim telekomunikacijama.
Druga glava posveena je frekvencijskoj analizi signala. Frekvencijski domen i frekvencijska
predstava signala, neprekidno su prisutni kao paralela vremenskom domenu u kom smo navikli
da posmatramo signale. Omoguuju jednostavnije razumevanje, analitiki tretman i objanjenje
brojnih postupaka u analizi i obradi signala.
U treoj glavi opisani su sistemi neophodni za prenos signala.
etvrta glava predstavlja uvod u izuzetno znaajnu oblast diskretizacije signala i analogno-digi-
talne konverzije. Objanjena je diskretizacija u vremenskom domenu, kvantizacija signala, kao i
osnovni postupci kodovanja.
U petoj glavi analiziran je uticaj izoblienja i uma u prenosu analognih signala.
U estoj glavi date su osnovne karakteristike signala realnih poruka, govora, muzike, podataka i
slike.
U glavi sedam poinju objanjenja vezana za modulacije, odnosno postupke za prenos signala. U
ovoj glavi izloeni su osnovni analitiki principi na kojima se zasniva itava oblast modulacija.
U osmoj glavi opisani su modulacioni postupci sa prostoperiodinim nosiocem.
Deveta glava posveena je modulacionim postupcima sa impulsnim nosicem.
Deseta glava detaljno opisuje sisteme za prenos digitalnih signala. Objanjeni su osnovni principi
i pokazano je zbog ega je neophodno dobro poznavanje klasinih analognih modulacionih pos-
tupaka.
Jedanaesta glava ukratko opisuje telekomunikacione sisteme koji nas svakodnevno okruuju i
povezuje teoretska znanja sa njihovom praktinom primenom.
U poslednjoj, dvanaestoj glavi, dato je dvadesetak zadataka razliite sloenosti, sa kratkim ree-
njima ili bez reenja.
Autor se zahvaljuje prof. dr Miodragu Temerincu i prof. dr Vladimiru Miloeviu koji su, radei
na predmetu Osnovi telekomunikacija u dugom nizu godina, formirali fond zadataka koji je
korien u ovom tekstu, kao i studentima koji su pomogli u realizaciji udbenika crtanjem slika,
korisnim komentarima i primedbama, kao i ispravljanjem greaka u prvom izdanju.
Predgovor drugom izdanju
Do potrebe za tampanjem drugog izdanja dolo je veoma brzo nakon tampanja prvog izdanja.
Autor je odluio da materijal ponovo izda kao skripta izmeu ostalog i zato to je na pragu jo
jedna izmena nastavnog plana i programa i nije sasvim jasno u kakvom e se obliku za nekoliko
godina predavati materija koja je ovde obraena.
Zbog toga su u ovom materijalu ispravljene greke koje su uoene u prethodnom izdanju i
izvrene sitnije promene.
Zadaci su razvrstani u tri kategorije. Oznaka (S) iza broja zadatka znai da je taj zadatak
znaajan za studente saobraajnog odseka. Oznaka (E) pokazuje da je zadatak znaajan za
studente elektrotehnikog odseka. Oznake (*) i (**) pokazuje da se radi o sloenijem zadatku
koji uglavnom prevazilazi redovno gradivo potrebno za polaganje ispita. Zadaci sa dve zvezdice
nisu neophodni za polaganje ispita, ali e biti korisni studentima koji upiu smer za
telekomunikacije, u kasnijim godinama studija.
Studentima se savetuje da paljivo proue reenja pokazana u zadacima, a da obavezno

samostalno ree zadatke koji se nalaze u 12. glavi.
Za uspeno polaganje ispita neophodno je samostalno reavanje bar nekoliko kompleta zadataka
sa ranijih ispitnih rokova.
U Novom Sadu, avgusta 2004. god.

SADRAJ
1. UVOD ......................................................................................................................................... 1
1.1. Model telekomunikacionog sistema......................................................................................... 2
Reeni primeri uz poglavlje 1.1....................................................................................................... 3
1.2. Informacija i mera za koliinu informacije .............................................................................. 5
Reeni primeri uz poglavlje 1.2....................................................................................................... 7
1.3. Jedinice u obradi i prenosu signala u telekomunikacijama ...................................................... 9
Reeni primeri uz poglavlje 1.3..................................................................................................... 10
2. SIGNALI................................................................................................................................... 12
2.1. Definicije. Energija i snaga signala. Operacije nad signalima. .............................................. 12
2.2. Podela signala......................................................................................................................... 15
2.3. Analiza analognih signala ..................................................................................................... 17
2.4. Diskretni signali ..................................................................................................................... 59
3. SISTEMI ZA PRENOS I OBRADU SIGNALA...................................................................... 66

3.1. Linearni sistemi ...................................................................................................................... 66
3.2. Nelinearni sistemi................................................................................................................... 84
3.3. Sloeni sistemi........................................................................................................................ 85
3.4. Diskretni sistemi..................................................................................................................... 91
4. DIGITALIZACIJA SIGNALA ................................................................................................. 98

4.1. Odabiranje signala.................................................................................................................. 98
Reeni primeri uz poglavlje 4.1................................................................................................... 105
4.2. Kvantizacija.......................................................................................................................... 113
4.3. Kodovanje ............................................................................................................................ 120
4.4. Impulsna kodna modulacija, IKM........................................................................................ 122
5. IZOBLIENJA I UM U PRENOSU SIGNALA.................................................................. 123

5.1. Izoblienja u prenosu signala ............................................................................................... 123
5.2. Uticaj uma........................................................................................................................... 135
6. KARAKTERISTIKE SIGNALA I PRENOSNIH MEDIJUMA ............................................ 142

6.1. Karakteristike signala........................................................................................................... 142
6.2. Karakteristike prenosnih medijuma ..................................................................................... 149
7. MODULACIJE ....................................................................................................................... 152

7.1. Pojam i znaenje modulacija................................................................................................ 152
7.2. Opti model sistema sa modulacijom................................................................................... 155
7.3. Opta teorija modulacija ...................................................................................................... 156
Reeni primeri uz poglavlje 7.3. ................................................................................................. 162
8. MODULACIJE SA PROSTOPERIODINIM NOSIOCEM................................................. 167

8.1. Amplitudske modulacije ...................................................................................................... 167
8.1.1. Analitiki izrazi................................................................................................................. 167
8.1.2. AM modulatori.................................................................................................................. 177
8.1.3. AM demodulatori.............................................................................................................. 180
8.1.4. um kod amplitudskih modulacija.................................................................................... 182
8.1.5. Primena amplitudskih modulacija..................................................................................... 184
8.1.6. Frekvencijski multipleks ................................................................................................... 185
8.2. Ugaone (eksponencijalne) modulacije ................................................................................. 217
8.2.1. Analitiki izrazi................................................................................................................. 217
8.2.2. Ugaoni modulatori ............................................................................................................ 222
8.2.3. Ugaoni demodulatori......................................................................................................... 226
8.2.4. um kod ugaonih modulacija............................................................................................ 232
8.2.5. Primena ugaonih modulacija............................................................................................. 235
9. MODULACIJE SA IMPULSNIM NOSIOCEM.................................................................... 260

9.1. Postupci modulacije ............................................................................................................. 260
9.2. Vremenski multipleks .......................................................................................................... 275
10. DIGITALNI PRENOS.......................................................................................................... 279

10.1. Osnovni pojmovi................................................................................................................ 279
Reeni primeri uz poglavlje 10.1. ............................................................................................... 290
10.2. Modulacije sa digitalnim signalom .................................................................................... 292
Reeni primeri uz poglavlje 10.2. ............................................................................................... 300
11. TELEKOMUNIKACIONI SISTEMI DANANJICE ....................................................... 304

11.1. Telegrafija .......................................................................................................................... 304
11.2. Telefonija ........................................................................................................................... 304
11.3. Klasian prenos podataka................................................................................................... 306
11.4. ISDN .................................................................................................................................. 306
11.5. Radio difuzija..................................................................................................................... 307
11.6. TV difuzija ......................................................................................................................... 311
11.7. Mobilna telefonija .............................................................................................................. 314
11.8. Savremene mree za prenos podataka ............................................................................... 320
12. RAZNI ZADACI .................................................................................................................. 325
Literatura .................................................................................................................................... 338
Indeks pojmova ........................................................................................................................... 339

Glava 1. Uvod 1
1. UVOD
Telekomunikacije su oblast ljudske delatnosti koja se bavi prenosom poruka, vesti, saoptenja ili
podataka izmeu dva ili vie korisnika na udaljenim mestima, obino posredstvom elektrinih
signala.
Kratak istorijat
U prolosti su za prenos poruka koriene najrazliitije metode, poev od glasnika (peaka, ko-
njanika, potanskih koija, goluba pismonoa), preko dimnih signala, do razliitih mehanikih,
optikih (svetlosnih) i akustikih sistema koji prenose poruku vidljivim ili zvunim simbolima.
Svaki od ovih sistema manje je ili vie zadovoljavao potrebe drutva u kome je razvijen i kori-
en. Paralelno sa porastom potreba za komunikacijama, javljale su se nove i nove tehnike mo-
gunosti koje su dovele do pojave elektrinih komunikacija i sistema koje i danas koristimo.
1844. godine postavljen je Morzeov telegraf izmeu Baltimora i Vaingtona. Sistem je sluio za
prenos pisanog teksta tako to je svako slovo predstavljeno odgovarajuom kombinacijom dugih
i kratkih impulsa elektrine struje koja se kroz provodnike prenosila izmeu dva udaljena mesta.
Prvi telefonski sistem razvio je Bell 1876. godine. Ve 1892. postavljena je prva automatska te-
lefonska centrala, a 1967. u svetu je bilo instalirano preko 220 miliona telefonskih prikljuaka.
Poetkom ezdesetih godina prolog veka poeo je razvoj posebnog sistema za prenos podataka,
paralelno sa telefonskim sistemom. U toku osamdesetih godina poeo je razvoj digitalnog siste-
ma ISDN (Integrated Services Digital Network - mree za integrisani prenos razliitih slubi), a
poetkom devedesetih i razliite varijante mobilne telefonije.
Povezivanje putem elektromagnetnih talasa koji se prostiru u slobodnom prostoru realizovali su

Popov i Markoni 1896-97. godine. Razvoj radio difuzije poeo je pronalaskom elektronskih cevi
1906. godine. Krajem dvadesetih godina poeo je i razvoj televizije kao sistema za prenos slike.
U toku Drugog svetskog rata belei se nagli razvoj mnogih oblasti telekomunikacija. Postavljene
su osnove digitalizacije i digitalnog prenosa signala. Nakon otkria tranzistora, 1948. godine i
naglog razvoja raunara i raunarske tehnologije, dolo je do izuzetnog napretka u svim
oblastima.
Satelitske telekomunikacije poele su da se razvijaju posle 1960. godine kada je lansiran prvi
telekomunikacioni satelit. Sedamdesetih godina prolog veka poela je primena optikog vlakna
kao medijuma za prenos signala. Danas se mogu sagledati sledei pravci razvoja:
- ekspanzija satelitskih i optikih telekomunikacija,
- potpuna digitalizacija svih vrsta prenosa.
- razvoj integrisanih mrea za prenos razliitih poruka i mnogih vrsta usluga.

2 Osnovi telekomunikacija, skripta
Namena komunikacionih sistema

U teoriji komunikacija navode se tri zadatka koje treba realizovati u postupku prenosa poruke:
a) Formirati poruku i to tanije je predstaviti skupom simbola,

b) Preneti simbole koji predstavljaju poruku sa to veom tanou i
c) Obezbediti da primljena poruka bude pravilno protumaena.
Zadaci opisani pod a) i c) spadaju u klasu semantikih, jezikih ili filozofskih problema.
Kao primer za prvi zadatak, posmatrajmo razgovor meu ljudima. U svakodnevnoj govornoj ko-
munikaciji, saoptavamo reenicu tako to poruke (nae misli) predstavljamo skupom simbola
(rei). Jedna te ista misao moe da se saopti jasno, jednostavno, precizno, detaljno, konfuzno,
prikriveno, nepotpuno, neprecizno i na mnogo drugih naina.
Kao primer za trei zadatak opet moemo da analiziramo razgovor. Istu izgovorenu reenicu raz-
liiti sluaoci mogu da protumae na razliite naine, zavisno od njihove inteligencije, poznava-
nja govornika, poznavanja jezika kojim komuniciraju, tanosti prenete reenice (ponekad jedna
re koja se pogreno razume potpuno menja smisao reenice), kao i mnogih drugih faktora.
Drugi zadatak, naveden pod b), ima preteno tehniku prirodu. U ovom udbeniku analizirani su
osnovi postupaka ija je namena da to kvalitetnije realizuju zadatak opisan pod b). Kvalitetna
realizacija ostalih zadataka preputena je drugim naunim disciplinama.
1.1. Model telekomunikacionog sistema

Svaki telekomunikacioni sistem moe se predstaviti enonovim (Shannon) generalnim mode-
lom, prikazanim na slici 1.1.1.
KANAL
LINIJA
VEZE
IZVOR
INFOR- PREDAJNIK PRIJEMNIK KORISNIK
MACIJA
UM
Slika 1.1.1. Model telekomunikacionog sistema
Izvor informacija obino je osoba ili ureaj koji generie poruku. Poruka moe biti: govor, mu-
zika, pisani tekst, slika, raunarski, merni, upravljaki ili neki drugi podaci.
Predajnik je sklop koji ima dva zadatka:

- da sve poruke pretvori u elektrine signale pogodne za prenos;
- da elektrini signal prilagodi prenosu kroz liniju veze.
Glava 1. Uvod 3
Linija veze je medijum kroz koji se vri prenos signala. To moe biti fiziki vod (metalni pro-
vodnik ili stakleno vlakno) ili slobodan prostor kroz koji se prenose elektromagnetski talasi. U
toku prenosa signalu se dodaju smetnje i um, a javljaju se i razna izoblienja poslatog signala.
Prijemnik je sklop iji je zadatak da primljeni signal pretvori u poruku to sliniju (verniju) po-
ruci koju je generisao predajnik.
Korisnik je osoba ili ureaj kome je poruka namenjena.
U svakom komunikacionim sistemu mogu se identifikovati navedeni sastavni delovi. Kod slo-
enijih komunikacionih sistema, kod kojih se vri digitalni prenos, detaljnije se razrauju funkci-
je predajnika i prijemnika pa je formiran neto sloeniji model komunikacionog sistema. Ovaj
sloeniji model umesto predajnika ima vie delova ija je funkcija to bolje prilagoavanje
signala uslovima prenosa. Naravno, i prijemnik kod takvih sistema ima veoma sloenu strukturu.
Detaljnija analiza sloenije strukture komunikacionog sistema obrauje se na kursevima digital-
nih telekomunikacija i digitalne obrade signala, kao i teorije informacija i kodovanja.
Reeni primeri uz poglavlje 1.1.
Zadatak 1.1.1. (E, S)

Na slici 1. prikazana je blok ema telefonske veze izmeu govornika A i sluaoca B . Otpornost
mikrofona na predajnoj strani ( RM ) zavisi od zvunog pritiska ( p A ) koji vlada ispred mikro-
fona, RM = f A ( p A ) . Zvuni pritisak koji na prijemnoj strani stvara slualica zavisi od struje u
kolu, p B = f B (i ) . Izrazima f A ( p A ) i f B (i ) date su funkcionalne zavisnosti. Slualica je
predstavljena konstantnom otpornou, RS .
a) Na blok emi odrediti detaljno pojedine komponente telekomunikacionog sistema.
b) Ako su funkcije f A ( p A ) i f B (i ) date izrazima
p0 i
R M = RS , p B = p 0 RS , (1)
p0 + p A (t ) E
a p A (t ) izrazom:
t
p 0 (1 + ) t t0 ,
p A (t ) = t0 (2)
0 t > t0 ,

A MIKROFON SLUALICA B
GOVORNIK SLUALAC
E
Slika 1. Blok ema telefonske veze
gde su RS , p0 i E konstante, nacrtati talasne oblike p A (t ) i p B (t ) . Smatra se da je telefon-

ski vod kratak, pa je zanemareno prostiranje signala.
Reenje:
a) Izvor informacija je govornik A . Predajnik sainjavaju mikrofon i baterija E . Linija veze je
ina veza. Prijemnik je slualica. Korisnik informacija je slualac B .
b) Struja u kolu data je izrazom:
E
i= , (3)
RS + RM
odnosno, posle zamene izraza (1):
E p + p A (t )
i= 0 . (4)
RS 2 p0 + p A (t )
Ako se uvrsti zavisnost p A (t ) , data izrazom (2), dobija se:
E 2t0 + t
R 3t + t , t t0 ,
S 0
i= (5)
E
, t > t0 .
2 RS
Zvuni pritisak koji stvara slualica, na osnovu (1) i (5), ima oblik:
2t0 + t
p0 3t + t , t t0 ,
0
p B (t ) = (6)
p0 , drugde
2
Talasni oblici prikazani su na slici 2.
pA (t) RM (t)
2p0 RS
p0 RS/3
-t 0 0 t0 t -t 0 0 t0 t
p (t)
B
p0 /2
-t 0 0 t0 t
Slika 2. Talasni oblici karakteristinih veliina
Glava 1. Uvod 5
Poreenjem izraza za p A i p B vidi se da telefonska veza nije linearna, usled ega dolazi do izo-
blienja primljenog signala p B . Ni jedan realan sistem za prenos nije idealno linearan pa zato
on nuno unosi manje ili vee izoblienje u prenoenu poruku.
1.2. Informacija i mera za koliinu informacije

Treba objasniti nekoliko pojmova i uvesti odreene definicije.
Informacija je apstraktan pojam koji opisuje sve ono to to prua saznanje, odnosno obavete-
nje. Informacija se prenosi kroz razmenu poruka izmeu dva ili vie korisnika.
Poruka je niz simbola iz unapred dogovorenog i poznatog skupa simbola. Skup moguih simbola
naziva se alfabet. Svi korisnici (uesnici u razmeni informacija) treba da poznaju ceo alfabet.
Korisnici, meutim, ne znaju koju e poruku generisati predajna strana. Korisnik na predajnoj
strani formira poruku birajui simbole iz alfabeta. Sistem za prenos prilagoava poruku uslovima
prenosa, vri prenos i ponovo formira (rekonstruie) poruku. Korisnik na prijemnoj strani prima
poruku, tumai je i iz nje izdvaja (saznaje) informaciju.
Primer. Posmatrajmo razgovor i u njemu izgovoreni tekst kao izvor informacija. Simboli mogu
da budu, npr. slova i ostali znakovi. Ako dva korisnika komuniciraju na nivou slova, oni treba da
poznaju simbole (sva slova). Kada jedna strana (predajnik, izvor informacija) generie poruku,
ona formira niz slova i alje ih drugoj strani (prijemniku, korisniku informacija). Prijemnik mora
da prepozna poslata slova i time je proces razmene informacija zavren.
Osim slova, simboli mogu da budu i slogovi, rei, reenice, itd.
Ako se kao izvor informacija posmatra srpski jezik, tada simboli mogu da budu rei. Da bi ko-
munikacija bila ispravna, i predajnik i prijemnik treba da poznaju srpski jezik. Inae, ako sago-
vornici ne poznaju jezik kojim komuniciraju, nema prave komunikacije ni razmene informacija.
Na viem nivou od komunikacije reima mogu se postaviti razliiti, sloeniji modeli, za koje je
ponekad veoma teko odrediti simbole i vriti kvantitativnu analizu.
Da bi se moglo uvesti kvantitativno prouavanje informacija, kao i koliine informacija, koriste

se pojmovi iz teorije informacija.
Posmatrajmo alfabet kao skup sainjen od simbola, Ai , i = 0..M 1 . U skupu postoji konaan
broj od M razliitih simbola. Neke osobine izvora informacija mogu se meriti samo ako su po-
znate verovatnoe pojavljivanja pojedinih simbola, pi = p ( Ai ), i = 0..M 1. Pri tom postoji
ogranienje, poznato iz teorije informacija, po kome je skup svih dogaaja (simbola) tzv. siguran
dogaaj. Za siguran dogaaj vai sledee ogranienje:
M 1
i =0 pi = 1 . (1.2.1)
Pojam koliine informacija koju nose pojedine poruke moe se intuitivno povezati sa recipro-
nom vrednou verovatnoe pojavljivanja posmatrane poruke. Ako je poruka verovatnija, ona
nosi manju koliinu informacija i obrnuto.
Primer. Vest (ili prognoza) da je u avgustu (na severnoj hemisferi) bio sunan dan nikoga nee
posebno zainteresovati (dakle, takva vest ili poruka sadri malu koliinu informacija), za razliku
od vesti da je u avgustu bio mraz ili da je pao sneg. Verovatnoe navedenih poruka i vezu sa ko-
liinom informacija italac moe da proceni sam, na osnovu iskustva. Jasno je da dogaaj sa ve-
likom verovatnoom pojavljivanja nosi malu koliinu informacija i obrnuto.
Ako se uvedu sledee pretpostavke:

- koliina informacija koju nosi siguran dogaaj jednaka je nuli,
- koliina informacija koju nosi malo verovatan dogaaj veoma je velika,
usvojen je matematiki model po kom se koliina informacija, Qi , koju nosi poruka Ai sa ve-
rovatnoom pojavljivanja pi odreuje kao:
1
Qi log , (1.2.2)
pi
gde znak oznaava proporcionalnost, a baza primenjenog logaritma i jedinica za koliinu
informacija nisu unapred definisane.
Ako je verovatnoa neke poruke veoma mala, ona nosi ogromnu koliinu informacija, ali to ne
znai da je posmatrani izvor informacija, kad generie takvu poruku, naroito efikasan. Za iz-
vore informacija definie se prosena koliina informacija ili entropija izvora kao:
H = E [Qi ] = i =0 pi Qi .
M 1
(1.2.3)
Entropija se naziva i 'srednja mera neizvesnosti sistema ili izvora'. U izrazu (1.2.3) E [Qi ] je
oznaka (operator) za odreivanje statistike srednje vrednosti. Dimenzije entropije odreene su u
nastavku.
Praktino znaenje koliine informacija

Posmatrajmo najjednostavniji izvor koji generie samo dve mogue poruke, sa simbolima iz
skupa sa dva elementa, npr. (0 i 1) ili (DA i NE). Intuitivno je jasno da prenos svakog simbola iz
takvog izvora moe da se obavi prostim otvaranjem ili zatvaranjem prekidaa u elektrinom
kolu. Ako su verovatnoe poruka jednake, p0 = p1 = 0.5 , i ako se primeni logaritam sa osno-
vom 2 (binarni logaritam), koliina informacija koju nosi bilo koji simbol, kao i entropija, prema
(1.2.2) i (1.2.3), jednaka je jedinici.
Sa binarnim logaritmom entropija ima dimenzije (mernu jedinicu) 'bita po simbolu' ( bit/simb ),
ili samo bit (skraenica od binary digit). Neki autori ovu jedinicu nazivaju i enon (Shannon) u
ast velikog teoretiara, oveka koji je postavio osnove teorije informacija. Poto izvor sa manje
od dve razliite poruke nema smisla, navedeni primer predstavlja osnovni tip izvora informacija,
a jedinica bit je osnovna jedinica za koliinu informacija.
Glava 1. Uvod 7
Ako izvor generie etiri mogue (razliite) poruke, tj. M = 4 , prenos se moe vriti odgo-
varajuim sloenijim sistemom koji razlikuje etiri razliita stanja. Ako su verovatnoe poruka
jednake i ako se primeni logaritam sa osnovom 4, ponovo je koliina informacija koju nosi bilo
koji simbol, kao i entropija, jednaka 1, ali ne bit nego neka ternarna jedinica.
Meutim, etiri poruke mogu se zameniti parovima binarnih simbola 00, 01, 10 i 11. Vidi se da
je za prenos svakog od etiri razliita simbola praktino potrebno preneti po dva binarna broja, tj.
dva bita. Ako vae isti uslovi za prenos kao u prethodnom sluaju, prenos simbola koji opisuju
poruku treba da traje dvostruko due nego kod binarnog prenosa. Sa istom osnovom logaritma
kao u sluaju M = 2 , dobija se da je entropija jednaka 2 bit/simb .
Ako izvor generie osam moguih poruka, tj. M = 8 , dobija se da je entropija jednaka 3, a za
prenos svakog od osam razliitih simbola, binarno kodovanih sa po tri bita, 000, 001, 010,111,
praktino treba preneti tri binarna broja, to zahteva trostruko dui prenos.
Ova jednostavna analiza pokazuje da se koliina informacija moe povezati i sa sasvim prakti-
nim merilima, kao to je trajanje prenosa i, direktno s tim u vezi, cenom prenosa. Sloeniji si-
stemi zahtevaju dugotrajniji (i skuplji) prenos pojedinih poruka, ali pri tom nose veu koliinu
informacija.

a) Izvor informacija bez memorije generie dve mogue poruke sa verovatnoama pojavljivanja
p i 1 p . Nacrtati zavisnost entropije izvora od p i odrediti njenu maksimalnu vrednost.
b) Za izvor informacija sa M moguih poruka odrediti verovatnoe p k , k = 0,1,2,...M 1 ,
tako da entropija bude maksimalna. Odrediti njenu vrednost.
Reenje:
a) Entropija izvora sa dva mogua stanja moe se napisati u obliku:
1 1
H = p ld + (1 p ) ld .
p 1 p
dH 1 p
Maksimalnu vrednost entropija ima za ono p za koje je = 0 , tj. ld = 0 , odakle se
dp p
dobija p = 0.5 . Maksimum iznosi H max = 1 bit/simb . Zavisnost entropije od p prikazana je
na slici 1.
b) Treba odrediti nepoznate p k , k = 0, 1, 2, ... M 1 . Problem se moe reiti Lagranovim

metodom, po kom se trai maksimum funkcije F :
M 1
F = H + p k 1 ,
k =0
gde je veliina Lagranov multiplikator. Trai se k parcijalnih izvoda:
1
dF 1 1
= ld + = 0 , sa reenjima: p k = 2 ln 2 , k = 0,1,2,...M 1 .
dp k p k ln 2
Poto pk u prethodnom izrazu oigledno ne zavisi od k , zakljuuje se da su sve vrednosti pk ,
k = 0,1,2,...M 1 , meusobno jednake. Poto je
p k = 1 , sve verovatnoe p k , imaju
k
jednaku vrednost i ona iznosi 1 M . Lako se izraunava da maksimalna entropija, za ovako od-
reene verovatnoe, ima vrednost:
H max = ld ( M ) bit/simb . (1)
H(bit)
0 0.5 1 p
Slika 1. Zavisnost entropije od verovatnoe p
Ako verovatnoe pojavljivanja moguih poruka nisu jednake, prema slici 1. u zadatku 1.2.1, en-
tropija ima vrednost manju od maksimalne. To, intuitivno, znai da je, u tom sluaju, za prenos
signala, u proseku, potreban manji broj bita po simbolu od maksimalno odreenog i da taj broj
nije ceo broj.
Takoe, postoje izvori informacija koji generiu poruke meu kojima postoji odreena zavisnost.
Za takve izvore kae se da imaju memoriju. Kao primer ponovo moe da poslui srpski ili bilo
koji drugi jezik. U sastavljanju slogova i rei postoje kombinacije slova koje se nikada ili skoro
nikada nee dogoditi, kao npr. fd, kh, pb, zs, cf, itd. Uz injenicu da sva slova nisu jednako ve-
rovatna, moe se zakljuiti da kodovanje skupova, npr. parova slova, umesto pojedinano kodo-
vanje svakog slova, moe da bude efikasnije, to znai i ekonominije.
Interesantan primer kodovanja predstavlja telefonska numeracija pozivnih brojeva drava u me-
unarodnom saobraaju i gradova u nekim zemljama. SAD, kao drava sa oekivanim velikim
telefonskim saobraajem, ima pozivni broj 1 , Rusija ima broj 7 , mnoge zemlje srednje veliine
imaju dvocifrene pozivne brojeve (Nemaka 49, Francuska 33, Australija 61, itd), a sasvim male
drave imaju trocifrene brojeve (Finska 358, Albanija 351, Makedonija 389, itd.). Naravno, ni
jedna drava nema pozivni broj 17, ili 498. Zato? U nekim zemljama svi gradovi imaju jednaku
duinu pozivnih brojeva. U nekim zemljama, meutim, vei gradovi imaju krae pozivne brojeve
(npr. u Nemakoj Minhen 089), dok mali gradovi i sela imaju znatno due brojeve (npr. takoe u
Nemakoj, Hildeshajm 05121). Razlog lei u smanjenju prosene duine zauzimanja pojedinih
delova telefonskog komunikacionog sistema.
Glava 1. Uvod 9
Detaljna objanjenja ovih postupaka izuavaju se na kursevima Teorije informacija i kodovanja.

Posmatra se srpski jezik kao izvor informacija bez memorije a slova kao mogue poruke. Pret-
postavlja se da su verovatnoe svih suglasnika jednake p1 , a samoglasnika p 2 . Takoe vai i
jednakost p 2 = 5 p1 .
a) Odrediti koliinu informacija koju prenosi jedan suglasnik i jedan samoglasnik.
b) Odrediti entropiju izvora.
Reenje:
Srpski jezik ima dvadesetpet suglasnika i pet samoglasnika. Uz uslov koji je dat u tekstu zadatka
i ogranienje po kome zbir svih verovatnoa mora biti jednak jedinici, dobijaju se dve jednaine:
25 p1 + 5 p2 = 1 i p 2 = 5 p1 .
Odavde se lako izraunava: p1 = 0.02 , p 2 = 0.1 .
a) Koliina informacija za svaki suglasnik iznosi Q1 = ld ( p1 ) = 5.64 bit , a za samoglasnik

Q2 = ld ( p2 ) = 3.32 bit .
b) Entropija izvora iznosi H = 25 p1Q1 + 5 p 2Q2 = 4.48 bit simb .
Kada bi sva slova u srpskom jeziku imala jednaku verovatnou pojavljivanja, p = 1 30 , entro-
pija bi bila najvea i iznosila bi 4.95 bit simb . Ukoliko bi se uzele stvarne verovatnoe pojedi-
nih slova i pretpostavila nezavisnost pojavljivanja od onih koje im prethode, za entropiju srpskog
jezika dobilo bi se 4.24 bit/simb , a npr. engleskog 4.09 bit simb . Stvarna entropija oba je-
zika znatno je manja zbog postojanja memorije, odnosno zavisnosti izmeu susednih slova. Pro-
cenjuje se da ona iznosi oko 1 bit/simb i mogla bi se praktino postii primenom posebnih teh-
nika kodovanja koje se nazivaju entropijsko kodovanje.
1.3. Jedinice u obradi i prenosu signala u telekomunikacijama

U postupcima obrade i prenosa signala esto se koriste logaritamske jedinice. Umesto vrednosti
napona (u voltima, V ), struje (u amperima, A ) i snage (u vatima, W ), koriste se nivoi napona,
struje i snage, definisani izrazima:
U I P
nu = 20 log , ni = 20 log , n p = 10 log , (1.3.1)
U0 I0 P0
respektivno. Za sva tri nivoa jedinica se zove decibel, dB .
Umesto dekadnog logaritma ponekad se koristi i prirodni logaritam:
U I 1 P
nu = ln , ni = ln , n p = ln , (1.3.2)
U0 I0 2 P0
respektivno, a jedinica se naziva neper, N . U izrazima (1.3.1) i (1.3.2) konstante U 0 , I 0 i P0

nazivaju se referentne veliine. Ako se usvoje vrednosti: U 0 = 0.775 V , I 0 = 1.29 mA i
P0 = 1 mW , nivoi se nazivaju apsolutni, a jedinice su dBm (ita se decibel m ili dbm) i Nm .

Odrediti vezu izmeu logaritamskih jedinica dB i N .
Reenje:
Nivo napona u N oznaiemo sa nu , a odgovarajui nivo u dB sa nu .
Vae sledee jednakosti:
U U
nu = ln , nu = 20 log .
U0 U0
ln( x )
Na osnovu osobine logaritamske funkcije da je x = e , vai sledea jednakost:
ln U
U
nu = 20 log = 20 log e U 0 = 20 log(e ) = 20 nu log(e) .
nu
U0

Ako je nu = 1 N ovom nivou napona odgovarae, izraen u decibelima, nivo:
nu = 20 log(e) dB = 8.686 dB , odnosno 1N = 8.686 dB , 1 dB = 0.115 N .
Zadatak 1.3.2.
Tri pojaavaa napona sa pojaanjem A = 4 vezana su na red. Odrediti nivo napona, struje i
snage u dB :
a) iza prvog pojaavaa,
b) iza poslednjeg pojaavaa,
uzimajui napon, struju i snagu na ulazu kao referentne. Ulazne otpornosti pojaavaa jednake su
otporu potroaa R .
Glava 1. Uvod 11
I0 I1 I2 I3
U0 ~ A U1 A U2 A U3 R
Slika 1. Redna veza pojaavaa
Reenje:
1
a) Ulazni napon, struja i snaga oznaeni su sa U 0 , I 0 i P0 = U 0 I 0 . Na izlazu prvog poja-
2
avaa napon, struja i snaga imaju oblik:
1
U1 = AU 0 = 4U 0 , I1 = AI 0 = 4 I 0 , P1 = U1 I1 = A 2 P0 = 16 P0 .
2
Odgovarajui nivoi su:
nU 1 = 20 log(U1 / U 0 ) = 12 dB ,
nI 1 = 20 log( I1 / I 0 ) = 12 dB ,
nP1 = 10 log( P1 / P0 ) = 12 dB (koriena je priblina vrednost log(4) = 0,6 ).
Dakle, ako je otpornost na kojoj se odreuju nivoi napona, struje i snage jednaka U 0 I 0 , svi
nivoi su isti.
3
b) nU 3 = nI 3 = nP 3 = 20 log A = 3 20 log A = 3 nU 1 = 36 dB .
Ekvivalent mnoenja signala predstavlja sabiranje odgovarajuih nivoa. Takoe treba primetiti
da se nivo napona povea za 6 dB , a nivo snage za 3 dB kad se odgovarajui napon i snaga
udvostrue.
2. SIGNALI
2.1. Definicije. Energija i snaga signala. Operacije nad signalima.

Pojam signala ili elektrinog signala moe se definisati na vie naina. Dve veoma razumljive
definicije glase:
a) Signal je (elektrini) ekvivalent poruke.

b) Signal je skup podataka o nekoj pojavi ili dogaaju.
Primeri. Signal moe da bude promena napona ili struje na izlazu mikrofona, promena napona
na izlazu medicinskih ureaja kao EKG ili EEG, podaci o vodostaju Dunava oitavani svaki dan
u 12:00, vrednost valuta na deviznom tritu, slika na ekranu ili monitoru, itd.
Signal se u telekomunikacijama obino posmatra kao zavisna fizika veliina (zavisna promen-
ljiva, funkcija). Ona se menja u zavisnosti od druge fizike veliine (nezavisne promenljive).
Zavisna promenljiva moe da bude, po svojoj prirodi: napon, struja, elektrini potencijal, skup
brojeva dobijenih oitavanjem nekih podataka, itd. Nezavisna promenljiva moe da bude vreme,
neka od prostornih koordinata ( x, y ) , itd.
Signal se najee zapisuje u obliku x(t ) , x(n) ili x n , gde je sa x (ili neko drugo malo slovo
latinice) oznaena zavisna promenljiva (moe da bude napon, struja ili neka trea veliina), a sa
t ili n nezavisna promenljiva. Obino je t kontinalna promenljiva, kao to je to vreme. n je
celobrojna promenljiva koja nema dimenzije, a njeno fiziko znaenje moe da bude razliito:
vreme, prostorne koordinate, itd.
Najee je signal realna veliina. Ponekad se koriste i signali za koje kaemo da su kompleksni.
Kompleksni signal je kombinacija dva signala kod kojih je veza izmeu realnog i imaginarnog
dela povezana sa faznom razlikom od / 2 . Iz matematike analize poznato je da ovakva fazna
razlika postoji izmeu realnih i imaginarnih brojeva, kao i izmeu sinusa i kosinusa.
Ako je broj nezavisnih promenljivih vei od jedan, govorimo o viedimenzionalnim signalima.

Tako je, npr. signal p ( x, y ) funkcija dve promenljive. Ako ove promenljive odgovaraju pros-
tornim koordinatama, radi se npr. o signalu mirne (nepokretne) slike. Signal p ( x, y, t ) moe da
predstavlja signal pokretne slike.
Energija i snaga signala
Posmatramo signal x(t ) . U svakom trenutku, (t ) , signal moe da ima drugaiju vrednost. Da bi
mogli da na neki nain izmerimo ili ocenimo ceo signal, treba primeniti postupak koji uzima u
obzir i vrednosti i trajanje signala. Jedno od reenja nudi matematika u obliku 'povrine' signala,
preko odreenog integrala:
Glava 2. Signali 13

M= x(t ) dt . (2.1.1)

Meutim, poto signal moe da ima pozitivne i negativne vrednosti, moe se desiti da se prema
(2.1.1) dobije M = 0 za signal sa veoma velikim trenutnim vrednostima, ali suprotnog znaka,
kao i za signal koji je identiki jednak nuli. Osim povrine signala mogla bi se izraunavati i po-
vrina pod funkcijom x(t ) . Najbolja mera signala dobija se izraunavanjem povrine pod kri-
2
vom oblika x (t ) . Ova povrina sigurno je nenegativna. Ona ima naroit fiziki smisao. Naziva
se energija signala. Za realne signale definisana je kao:

x
2
E= (t ) dt , (2.1.2a)

a za kompleksne signale:

2
E= x(t ) dt . (2.1.2b)

Da bi rezultati dobijeni odreivanjem energije signala mogli da se porede, vrednosti treba da bu-
du konane. Potreban uslov za to jeste da signal tei nuli kad promenljiva (vreme) tei besko-
nanosti. Ovaj uslov, meutim, ne zadovoljava iroka klasa signala poznata pod nazivom peri-
odini signali. Za njih se, umesto energije, definie snaga signala (ili srednja snaga) kao:
T
2
1
x
2
P= (t ) dt , (2.1.3a)
T T

2
gde je T perioda signala, odnosno najmanji vremenski interval posle kojeg se oblik i vrednosti
signala ponavljaju. Ako je signal po svojoj prirodi napon ili struja, dobijena vrednost snage, P ,
odgovara stvarnoj vrednosti snage na otporniku otpornosti 1 . I za kompleksne signale moe
se odrediti snaga, na nain slian izrazu (2.1.2b).
itaocu preputamo da odredi kolika bi bila energija periodinog i snaga aperiodinog signala,
iako su to veliine koje, strogo posmatrano, nisu definisane.
Kod signala se ponekad definie i tzv. trenutna snaga. Za realne signale to je funkcija oblika:
1 2
P(t ) = x (t ) , (2.1.3b)
R
gde je R otpornost otpornika koja je obino jednaka jedinici.
Na slian nain mogu se definisati i energija i snaga 2-D signala. Koriste se dvostruki integrali, a
integracija se vri po dve, obino prostorne promenljive. Ove veliine imaju primenu u
kursevima iz digitalne obrade slike i tamo e biti detaljno objanjene.
Korisne operacije nad signalima

Postoji nekoliko jednostavnih raunskih operacija sa signalima koje su neophodne za pravilno i
dobro razumevanje brojnih postupaka pokazanih u nastavku. To su: pomeranje, skaliranje i
inverzija signala. Najlake se mogu pokazati na nekoliko primera.
Pomeranje signala. Na slici 2.1.1. pokazan je primer pomeranja signala. Ako je T pozitivna
konstanta, vidi se da je signal x1 (t ) = x (t T ) pomeren udesno za veliinu T . Formalno,
posmatraju se vrednosti stare funkcije x(t ) u pojedinim znaajnijim takama i na osnovu to-
ga odreuju vrednosti nove funkcije x1 (t ) . Tako npr. u taki t T = 0 , tj. t = T , stara
funkcija ima skok, pa vai jednakost x1 (T ) = x(0) . Dakle nova funkcija u taki t = T ima
vrednost jednaku vrednosti stare funkcije u taki 0 , to odgovara kanjenju signala, odnosno
pomeranju za T prema veim vrednostima promenljive, vremena. Na slian nain pokazuje se
da pomeranje signala ulevo odgovara izrazu x2 (t ) = x(t + T ) . Ovakvo pomeranje ima samo
teoretski znaaj jer u praksi nije mogue pomeriti dogaaj unapred.
x(t ) x (t T ) x (t + T )
t T T + t T T + t
Slika 2.1.1. Originalni signal i pomereni oblici, i T su pozitivne konstante
Skaliranje signala. Na slici 2.1.2. prikazan je primer skaliranja, odnosno suavanja i proiriva-
nja signala. Ako je x1 (t ) = x (at ) , a > 0 , posmatramo dva sluaja:
1) a > 1 , vidi se da je dolo do suavanja signala, zato to se argument signala (ukupna veliina
u okrugloj zagradi) sa promenom vremena t menja bre nego kada je a = 1 i
2) a < 1 , vidi se da je dolo do proirivanja signala, zato to se argument signala sa promenom

vremena t menja sporije nego kada je a = 1 .
x(t ) x(2t ) x(t / 2)
t /2 t 2 t
Slika 2.1.2. Originalni signal i dve skalirane varijante

Glava 2. Signali 15
Inverzija signala. Inverzija (reflektovanje) signala moe se posmatrati kao posebna vrsta skali-
ranja kod kog je a = 1 . Inverzija je definisana izrazom x1 (t ) = x(t ) . Primer je pokazan na
slici 2.1.3. Treba istai da inverzija parnih signala daje rezultat koji je identian originalnom, a
inverzija neparnih signala odgovara mnoenju signala sa 1.
x(t ) x ( t )
t t
Slika 2.1.3. Originalni signal i njegova inverzija
Kombinovane operacije. Na slici 2.1.4. prikazan je rezultat primene kombinovane operacije in-
vertovanja, skaliranja i pomeranja na originalni signal.
x(t ) x(2t + T )
t T T /2 t
2
Slika 2.1.4. Originalni signal i signal dobijen kombinovanim operacijama
2.2. Podela signala

Postoji vie naina za podelu signala. Signali se, npr. mogu podeliti na deterministike (oni za
koje je ponaanje odreeno nekim analitikim izrazom i poznato za svaku vrednost nezavisne
promenljive) i sluajne (oni za koje je poznato samo ponaanje u prolosti, ako je nezavisna
promenljiva vreme). Deterministiki signali mogu se dalje podeliti na periodine i aperiodine.
Detalji su objanjeni u nastavku.
Svaka od gore navedenih vrsta signala moe se dalje podeliti u zavisnosti od osobina nezavisne i
zavisne promenljive. Nezavisna promenljiva moe da bude kontinualna (skup realnih brojeva) i
diskretna veliina (skup celih brojeva). Vrednosti signala (zavisna promenljiva) mogu takoe da
budu kontinualne i diskretne.
U tabeli 2.2.1. dat je pregled podele signala na osnovu osobina promenljivih veliina. Tako, npr.
signal sa kontinualnim vremenom i amplitudama, x(t ) , obino nazivamo skraeno: analogni
signal. Diskretni signal xn ima potpuniji naziv: signal sa diskretnim vremenom i kontinualnim
amplitudama, ali se takav naziv ne koristi. Kvantizovani analogni signal najree se koristi kao
poseban oblik signala i nema posebno ime.
Razlika izmeu diskretnog i digitalnog signala lei u njihovoj praktinoj primenjivosti:
- samo digitalni signal moe da se koristi u raunarskoj tehnici jer diskretni signal podrazumeva
da su mu vrednosti uzete iz kontinualnog skupa pa se kao takve ne mogu numeriki zapisati,
- teorija se uvek pokazuje za diskretne signale a tek se na kraju analiziraju (i eventualno korigu-
ju) posledice numerikog zaokruivanja usled diskretizacije.
Tabela 2.2.1. Podela signala
Nezavisna promenljiva
Kontinualna Diskretna
analogni diskretni
Zavisna promenljiva
Kontinualna x(t ) xn , x(n)
Kvantizovani Digitalni
Diskretna xq (t ) xqn
Tabela 2.2.1. ilustrovana je na slici 2.2.1. Koriene su iste oznake za pojedine tipove signala.
x(t) xn
0 t -1 0 1 2 3 4 5 6 n
xq(t) xqn
0 t -1 0 1 2 3 4 5 6 n
Slika 2.2.1. Ilustracija podele signala iz tabele 2.2.1.

Glava 2. Signali 17
2.3. Analiza analognih signala

Po svojoj prirodi, izgledu i osobinama, signali mogu da se budu veoma raznovrsni i razliiti. Ova
injenica znaajno komplikuje postupke za prouavanje njihovih osobina i projektovanje sistema
potrebnih za prenos signala pa je u prolosti uloeno mnogo truda u razvoj metoda za to uni-
formnije predstavljanje signala. Jedan od postupaka za predstavljanje signala zasniva se na ideji
da se signal razloi na sastavne delove koji su jednostavni, da je veza meu tim delovima to
jednostavnija, npr. sabiranje, a pri tom delovi imaju osobine koje su pogodne za prenos i dalju
obradu.
Poreenje: U mehanici (fizici) poznat je pojam prostornih sila kao orijentisanih vektora koji po-
vezuju dve take u prostoru. Da bi se sile mogle jednostavno prouavati (sabirati, translirati i sli-
no), uveden je pravougli koordinatni sistem i tri jedinina vektora. Razlaganjem svake sile na
vektorski zbir tri jedinina vektora ponderisana odgovarajuim koeficijentima, dobijena je veo-
ma jednostavna i korisna predstava sila.
Za skup tri jedinina vektora u prostoru kae se da je ortogonalan. To znai da je skalarni pro-
izvod bilo koja dva vektora jednak nuli. Skup vektora istovremeno je i kompletan, zato to ne
postoji vie od tri vektora koji su ortogonalni u 3-D prostoru. U raznim naunim oblastima javlja
se pojam viedimenzionalnih vektora. I u teoriji telekomunikacija esto se koriste viedimenzi-
onalni vektori.
Ortogonalnost signala
Pri analizi signala moe se zapaziti slinost izmeu signala i prostornih sila. I kod signala se mo-
gu definisati uslovi ortogonalnosti i kompletnosti. Postoje signali koji zadovoljavaju ove uslove.
Pomou ortogonalnih signala moe se izvriti razlaganje skoro svih signala koji se javljaju u
praksi. Mnogi autori porede pa ak i poistoveuju signale sa viedimenzionalnim vektorima [3].
Ortogonalnost signala definie se na sledei nain. Dva realna signala, xm (t ) i xn (t ) , ortogo-

nalni su na vremenskom intervalu (t1 , t 2 ) ako vai sledea jednakost:
t2
0 mn,
xm (t ) xn (t ) dt = En m = n.
(2.3.1a)
t1
En je konstanta koja zavisi od n . Ako su signali kompleksni, ortogonalnost se definie kao:
0 m n ,
t2
m
*
x (t ) x (t ) dt = (2.3.1b)
En m = n .
n
t1
Kompletnost skupa ortogonalnih signala definie se i dokazuje na mnogo sloeniji nain i ovde
nee biti dokazana.
Najee korien postupak za analizu (tj. razlaganje) signala naziva se Furijeova (Fourier) anali-
za. Postoji nekoliko varijanti Furijeove analize, u zavisnosti od osobina analiziranih signala.
Furijeova analiza periodinih signala. Furijeov red.

Za signal se kae da je periodian ako ispunjava uslov:
s (t ) = s (t + kT ) , k = 0,1,2,... , (2.3.2)
pri emu je T (konstanta) najkrai interval vremena za koji vai izraz (2.3.2). Ova konstanta
naziva se perioda. Pomou periode T definiu se i osnovna uestanost periodinog signala,
f 0 = 1 T , kao i osnovna kruna uestanost, 0 = 2f 0 .
Za periodine signale pokazalo se da je njihova analiza mogua pomou posebnog, veoma

jednostavnog skupa signala, sastavljenog od prostoperiodinih, tj. sinusnih funkcija.
Posmatrajmo skup signala:
{1, cos( 0t ), cos(2 0t ), ..... cos(n 0t ), ....sin( 0t ), sin(2 0t ),....sin(n 0t )...}, (2.3.2a)
gde koristimo oznake i pojmove definisane za periodine signale:
1 2
f0 = - osnovna uestanost, 0 = 2f 0 = - osnovna kruna uestanost,
T T
T - perioda signala, cos 0t i sin 0t osnovni harmonik (fundamental),
cos n 0 t i sin n 0 t - n-ti harmonik.
Posmatrani skup sastoji se od beskonano mnogo lanova.
Posmatrani skup signala ima osobinu ortogonalnosti na intervalu T . Ova osobina dokazuje se ta-
ko to se proverava definicioni izraz (2.3.1a) za sve parove signala u skupu (2.3.2a).
Praktino, treba proveriti ispravnost sledea tri izraza:
T T
2 0 mn 2 0 mn

, sin( m 0 t ) sin( n 0 t ) dt = T
cos(m 0t ) cos(n 0t ) dt = T m=n m=n
i
T 2
T 2
2 2
T
2
sin(m 0t ) cos(n 0t ) dt = 0 , (2.3.2b)
T
2
Glava 2. Signali 19
jer su time obuhvaeni svi parovi signala koji se javljaju meu lanovima posmatranog skupa
(2.3.2a). Parovi funkcija kod kojih u dokazivanju ortogonalnosti uestvuje prvi lan posmatranog
skupa, konstanta (1 ), imaju vrednost koja je jednaka povrini celog broja perioda periodinog
signala. Lako se pokazuje da je ta vrednost jednaka nuli, bez obzira da li je u pitanju sinus ili ko-
sinus, pa zbog toga ovakvi parovi nisu navedeni u izrazu (2.3.2b).
Periodian signal moe se razviti u trigonometrijski red u obliku:

s (t ) = a0 + a n cos n 0 t + bn sin n 0 t , (2.3.3)
n =1 n =1
pri emu su a0 , an i bn realni brojevi koji se nazivaju koeficijenti Furijeovog reda. Oni se izra-
unavaju kao:
T 2 T 2 T 2
1 2 2
a0 = s (t )dt , a n = s (t ) cos(n 0 t )dt , bn = s (t ) sin( n 0 t )dt .
T T 2 T T 2 T T 2
(2.3.4)
Ovaj red naziva se Furijeov red, u ast francuskog naunika Charlesa Fouriera. On je iveo u
periodu 1768-1830. Bio je politiar i naunik, a do trigonometrijskog reda doao je istraujui
oblast termodinamike.
Furijeov red ima jo nekoliko oblika.

Na osnovu Ojlerovog obrasca (Euler, mehaniar i matematiar, 1707-1783, Bazel i St Peters-
burg), e = cos( x) + j sin( x ) , izraz (2.3.3) moe se napisati u obliku koji se naziva
jx
kompleksni oblik Furijeovog reda:

s (t ) = s n e jn t ,
0
(2.3.5)
n =
gde su s n kompleksni Furijeovi koeficijenti, dati izrazom:
T 2
1
s n = s (t ) e jn 0 t dt . (2.3.6)
T T 2
Postoji i trei, tzv. kompaktni (ili kosinusni) oblik Furijeovog reda:

s (t ) = A0 + An cos(n 0 t + n ) , (2.3.7)
n =1
iji se n -ti sabirak naziva n-ti harmonik, amplitude An i faze n . Koeficijenti kompaktnog ob-
lika izraunavaju se indirektno, preko ostalih tipova koeficijenata. Detalji postupka za izrauna-
vanje koeficijenata pojedinih oblika Furijeovog reda, kao i njihove meusobne veze, pokazani su
u zadatku 2.3.1.
Skup kompleksnih koeficijenata Furijeovog reda signala s (t ) naziva se spektar periodinog sig-
nala. Apsolutne vrednosti koeficijenata predstavljaju amplitudski spektar, a argumenti koeficije-
nata predstavljaju fazni spektar.
Izrazi (2.3.3) (2.3.7) dati su kao definicioni izrazi pomou kojih se odreuju koeficijenti poje-
dinih oblika Furijeovog reda. Ovakav pristup postupku analize signala veoma je praktian i ra-
zumljiv.
Postoji, meutim, i drugi, neto sloeniji i uopteniji pristup, kojim se dokazuje i optimalnost
razvoja u Furijeov red, konvergencija reda, kao i opti postupak za razlaganje signala na ortogo-
nalne funkcije, nazvan Gram-mitov postupak (Gram-Schmidt). Detalji su pokazani u [2,3].
Osim Furijeove analize, postoje i mnogi drugi skupovi signala (Beselove funkcije, Jakobijevi i
ebievljevi polinomi, itd.) koji zadovoljavaju odgovarajue uslove ortogonalnosti. Ostale vari-
jante analize signala veoma se retko sreu u literaturi.

Treba primetiti da je s n = s n , to se lako dokazuje smenom n = n u izraz (2.3.6), pa se
spektar moe prikazati i samo za nenegativne uestanosti. Ovakav spektar naziva se prirodni
spektar i najdirektnije odgovara treem obliku Furijeovog reda (2.3.7).
U gornjim izrazima prvi put se javlja pojam kompleksnog signala kao funkcije realne promen-
ljive, vremena. Kompleksan signal je matematika apstrakcija i predstavlja pogodan zapis kom-
binacije dva signala koji imaju meusobni pomeraj faze od / 2 , isto kao to razlika faze izme-
u realnog i imaginarnog broja u kompleksnoj ravni iznosi / 2 .
Ako se analizira Furijeov red u kompleksnom obliku, moe se uoiti skup kompleksnih signala:
e jn 0 t , n = 0,1,2,... (2.3.8)
I ovaj skup predstavlja skup ortogonalnih signala. Ortogonalnost kod kompleksnih signala defi-
nisana je izrazom (2.3.1b). Dokaz ortogonalnosti kod skupa (2.3.8) izvodi se na sledei nain:
T T
( )
2 2
jm t jn t * j (m n ) 0 t
e 0 e 0 dt = e dt =
T T

2 2
j (m n ) 0 T j (m n ) 0
2 = T sin (m n ) .
T
1
= e 2 e (2.3.9)
j (m n ) 0 (m n )

Ovaj izraz razliit je od nule samo za m = n , jer se tada primenom Lopitalovog (LHospital)
pravila pokazuje da razlomak ima vrednost jednaku jedinici. Za m n brojilac je uvek jednak
nuli. Time je dokazana ortogonalnost posmatranog skupa kompleksnih signala.
jn t
0
Izraz oblika e ponekad se naziva jezgro ili kernel kompleksnog oblika Furijeovog reda.
Kernel realnog oblika Furijeovog reda ine funkcije iz skupa funkcija datih izrazom (2.3.1c).
Glava 2. Signali 21
Osobine Furijeovog reda

Furijeov red ima vei broj osobina ije poznavanje omoguava da se mnogi prorauni realizuju
znatno bre i jednostavnije nego direktnom primenom definicionih izraza.
1. Veze izmeu pojedinih oblika Furijeovog reda.

Ove veze detaljno su izvedene i objanjene u zadatku 2.3.1.
2. Spektar periodinog signala.

Skup kompleksnih koeficijenata (kompleksna funcija realne celobrojne promenljive) naziva se
spektar periodinog signala. Spektar se esto prikazuje grafiki, pri emu se posebno crta am-
plitudski a posebno fazni spektar. Amplitudski spektar je parna funkcija, a fazni neparna funkci-

ja. Ova osobina proizlazi iz ve dokazane jednakosti: s n = s n i osobina kompleksnih brojeva.
Primeri su pokazani u zadatku 2.3.2.
3. Parsevalova teorema.
Povezuje snagu periodinog signala u vremenskom i frekvencijskom domenu. Snaga periodinog
signala, P , moe se odrediti na dva naina: iz vremenskog oblika funkcije; kao i u frekven-
cijskom domenu (preko koeficijenata Furijeovog reda) kao:
T
2
1
sn
2
s
2
P= (t ) dt = . (2.3.10)
T T n=

2
Dokazuje se na sledei nain. U definicionom integralu u izrazu (2.3.10) uoava se da vai

s 2 (t ) = s (t ) s (t ) , a zatim se jedan inilac (signal s (t ) ) zamenjuje Furijeovim redom:
T T
2 2
1 1
P=
T s (t ) dt = T
2
s (t ) s n e jn 2f t dt .
0
(2.3.10a)
T T n=

2 2
Zatim se menja redosled sabiranja i integracije. Dobijeni integral ima oblik koji odgovara konju-
govano kompleksnom koeficijentu Furijeovog reda:
T
2
1
T
s (t ) s n e jn 2f t dt =
0
T n=

2
T
2
1
jn 2f t
s n sn = sn
2
= sn
T
s(t ) e 0 dt = . (2.3.10b)
n= T n= n=

2
4. Pomeranje u vremenu.
Ako su xn koeficijenti FR signala x(t ) , tada se koeficijenti yn pomerenog signala, datog u ob-
liku y (t ) = x (t ) , izraunavaju prema izrazu:

j 2 n
y n = xn e T . (2.3.11)
Ova osobina dokazuje se uvoenjem smene = t u definicioni izraz (2.3.6). Nakon smene
granica, koristi se i osobina da je integral nad jednom periodom periodine funkcije jednak, bez
obzira na poloaj poetne take (donje granice) integracije.
5. Linearnost.
Ako je periodini signal nastao sabiranjem dva periodina signala jednakih perioda, od kojih
svaki ima poznate koeficijente FR, koeficijenti FR zbira jednaki su zbiru koeficijenata FR sabira-
ka. Ova osobina lako se dokazuje na osnovu linearnosti odreenog integrala.
6. Uticaj parnosti signala.

Spektar parnog signala (tj. signala za koji vai jednakost s (t ) = s ( t ) ) sadri isto realne koe-
ficijente. Spektar neparnog signala (tj. signala za koji vai s (t ) = s ( t ) ) sadri isto imagi-
narne koeficijente.
Ova osobina lako se dokazuje posmatranjem izraza (2.3.3) i (2.3.4) i poznavanjem veza izmeu
razliitih oblika Furijeovog reda.
Ako je posmatrani signal paran, uvrtavanjem u (2.3.4), nakon mnoenja sa cos(n 0t ) (funk-
cija koja je po svojoj prirodi parna) dobija se paran signal. Za parne signale integral u simet-
rinim granicama moe da bude razliit od nule, pa se tako odreuje koeficijent an .
Nakon mnoenja parnog signala sa sin( n 0t ) dobija se neparan signal. Za neparne signale in-
tegral u simetrinim granicama sigurno je jednak nuli, pa se dobija da je bn = 0 . To ujedno zna-
i i da je imaginarni deo kompleksnog koeficijenta jednak nuli, pa je koeficijent realan broj.
Ako je posmatrani signal neparan, primenjuje se identian postupak, ali se dobija da je an = 0 ,

dok bn moe da bude razliito od nule. Dalje je dokaz oigledan.
Konvergencija Furijeovog reda

Za Furijeov red kae se da konvergira generalno, a to znai da razvoj u red vai u onim takama
u kojima je analizirana funkcija s (t ) neprekidna, glatka kriva.
U takama u kojima se dve funkcije razlikuju na nain ilustrovan na slici 2.3.1. ili u takama u
kojima funkcija ima skok (tj. neki od njenih izvoda nije definisan), Furijeov red ne konvergira,
Glava 2. Signali 23
To znai da se vrednosti signala u takvim takama ne mogu pravilno rekonstruisati pomou

Furijeovog reda.
Na mestima na kojima funkcija ima skok, kao npr. u svim takama prekida kod povorke
pravougaonih impulsa (slike u zadatku 2.3.2), javlja se pojava poznata kao Gibsov (Gibbs) feno-
men. Pre i posle prekida dolazi do oscilacija signala predstavljenog Furijeovim redom. Detaljnije
objanjenje Gibsovog fenomena kao i dokaz za konvergenciju Furijeovog reda veoma su sloeni
i prevazilaze okvire ovog osnovnog udbenika. Mogu se pronai u [1,2,3].
Slika 2.3.1. Funkcije za koje se dobijaju identini koeficijenti Furijeovog reda
Alternativna primena Furijeovog reda

Furijeov red predstavlja dobru aproksimaciju periodinog signala u kompletnom domenu defini-
sanosti funkcije, dakle za < t < .
Da bi se u postupku prenosa signala na strani prijemnika rekonstruisao originalni signal, nije pot-
rebno prenositi sam signal nego samo vrednosti koeficijenata Furijeovog reda. Postupkom sinte-
ze, tj. generisanjem prostoperiodinih funkcija sa zadatim uestanostima, kao i njihovim mno-
enjem (ponderisanjem) sa izraunatim koeficijentima, dobija se signal koji utoliko bolje apro-
ksimira originalni signal ukoliko sadri vei broj harmonika.
Meutim, aproksimacija funkcije Furijeovim redom moe da se realizuje i na funkcijama koje ne

zadovoljavaju uslove periodinosti. U takvim sluajevima primenjuje se tzv. vremensko-fre-
kvencijska analiza. Postupak ima sledee korake:
1) Posmatra se deo signala koji treba aproksimirati. Ponekad je pogodno da se posmatrani deo
signala podeli na manje delove koji se nazivaju blokovi. Ovi blokovi ne moraju da budu jedna-
kog trajanja.
2) Obrauje se prvi blok. Formalno se odrede koeficijenti Furijeovog reda kao da je taj blok pe-
rioda nekog periodinog signala. Dobijeni koeficijenti praktino aproksimiraju obraeni blok. Pri
sintezi signala, koristi se samo jedna perioda signala i ona odgovara obraenom bloku. Sa po-
veanjem broja koeficijenata (tj. harmonika), aproksimacija postaje sve bolja i bolja.
Dobijeni koeficijenti Furijeovog reda istovremeno zavise od uestanosti (to je uobiajena za-
visnost jer redni broj koeficijenta odgovara poloaju njegovog harmonika na frekvencijskoj osi) i
od vremena (kroz redni broj obraivanog dela). Ova zavisnost predstavlja potpuno nov pojam,
poto su u ranijoj primeni Furijeovog reda dobijeni koeficijenti koji zavise samo od uestanosti i
pri tom aproksimiraju ceo periodian signal.
Zbog toga se ova vrsta analize signala naziva vremensko-frekvencijska analiza.

3) Ako je signal podeljen na blokove, postupak opisan pod 2) ponavlja se na sledeem bloku.
Dobijaju se obino sasvim drugaiji koeficijenti od prethodno izraunatih. Pri rekonstrukciji se
ponovo koristi samo jedna perioda signala.
4) Postupak se ponavlja dok se ne obrade svi blokovi, tj. ceo posmatrani signal. U svakom
koraku (bloku) dobija se po jedan skup koeficijenata.
Kao to je ve reeno, Koeficijenti izraunati na taj nain zavise od dve promenljive, uestanosti
(redni broj koeficijenta) i vremena (redni broj bloka).
Postupci zasnovani na principu podele signala u blokove esto se koriste kod obrade diskretnih
signala, kao i kod analize linearnih izoblienja u prenosu signala.
Raunske operacije sa signalima

Postoji nekoliko raunskih operacija koje se esto koriste u telekomunikacijama. Ovde su date
njihove definicije za periodine i za aperiodine signale. Date su i neke od vanijih osobina na-
vedenih operacija [5].
Korelacija. Za dva periodina signala, s1 (t ) i s2 (t ) , pod uslovom da su im periode jednake,

definie se korelacija, r12 (t ) , kao:
t0 +T
1
r12 (t ) =
T s1 ( ) s2 (t + ) d . (2.3.12a)
t0
Dobijena funkcija je periodina, sa periodom jednakom T , kao i kod originalnih funkcija. Veli-
ina t0 predstavlja proizvoljnu konstantu ija vrednost ne utie na rezultat. Obino se pretpo-
T
stavlja da je t 0 = 0 ili t 0 = . Treba napomenuti da je promenljiva koja nestaje u pos-
2
tupku integracije pa se kae da ona ima privremeni karakter. Neki autori ovakvu promenljivu zo-
vu nema promenljiva (engl. dummy variable). U razliitim izvoenjima esto se uvode ovakve
pomone promenljive. Obino se koriste oznake (ako se radi o promenljivoj koja ima karakter
vremena) ili .
Za dva aperiodina signala, s1 (t ) i s2 (t ) , definie se korelacija, r12 (t ) , kao:

r12 (t ) = s1 ( ) s2 (t + ) d . (2.3.12b)

Autokorelacija. Ako su signali s1 (t ) i s2 (t ) jednaki, s1 (t ) = s2 (t ) = s (t ) , tada se korelacija

pretvara u autokorelaciju. Za periodine signale definisana je kao:
t 0 +T
1
r (t ) =
T s( ) s(t + ) d . (2.3.13)
t0
Glava 2. Signali 25
Za aperiodine signale autokorelacija ima oblik:

r (t ) = s( ) s(t + ) d . (2.3.14)

Konvolucija. Za dva periodina signala, s1 (t ) i s2 (t ) , jednakih perioda, definie se konvolu-

cija, k12 (t ) , kao:
t 0 +T
1
k12 (t ) =
T s1 ( ) s2 (t ) d . (2.3.15)
t0
I za ovu funkciju moe se lako pokazati da je periodina i da ima jednaku periodu kao i origi-
nalni signali.
Ako su signali s1 (t ) i s2 (t ) aperiodini, konvolucija se definie kao:

k12 (t ) = s1 ( ) s2 (t ) d . (2.3.16)

Iako je definicioni izraz za konvoluciju veoma jednostavan, konvolucija se u praksi veoma retko
odreuje direktno, primenom (2.3.16). esto se konvolucija izraunava kombinovanim grafiko-
analitikim postupkom. Detalji postupka pokazani su na primeru autokorelacije u zadatku 2.3.11.
Postupak odreivanja konvolucije sadri osnovnu razliku u tome to se funkcija koja se kree
invertuje, a zatim se tako invertovana kree u smeru suprotnom od kretanja pri odreivanju ko-
relacije. Ostali koraci u grafiko-analitikom postupku jednaki su. Ako su funkcije koje uestvu-
ju u konvoluciji parne, njihovo invertovanje praktino ne menja oblik signala pa se razlika svodi
na kretanje funkcije u smeru suprotnom od kretanja pri odreivanju korelacije.
Furijeova transformacija
Veliki znaaj u obradi signala imaju deterministike aperiodine funkcije. Kod njih ne postoji
periodino ponavljanje signala pa se teorija Furijeovih redova ne moe direktno primeniti na
ovakve signale. Iz Furijeovog reda, meutim, lako se izvodi Furijeova transformacija. Posma-
trajmo Furijeov red dat izrazom (2.3.5) i koeficijente date izrazom (2.3.6). Zamislimo da kod pe-
riodinog signala perioda neogranieno raste, tj. T . Tada se u posmatranim izrazima
deavaju i sledee promene:
1) veliina 1 T , koja inae ima osobine reciprone vrednosti vremena, dakle uestanosti, tei
prirataju uestanosti, df ;
2) proizvod n (1 T ) tei kontinualnoj promenljivoj f . Ova promenljiva naziva se uestanost

ili frekvencija;
3) za koeficijent Furijeovog reda na osnovu prethodna dva stava moemo napisati novi oblik:

j 2ft
s n df s(t ) e dt = S ( f ) df . (2.3.17a)

Odavde se vidi da se kod aperiodinih signala gubi pojam n -tog harmonika i da ga zamenjuje
proizvod kontinualne funkcije koja se naziva (direktna) Furijeova transformacija, S ( f ) :

S ( f ) = F {s (t )} = s(t ) e
j 2ft
dt , (2.3.17b)

i diferencijala uestanosti, df ;
4) u Furijeovom redu (2.3.5), suma prelazi u integral, pa se uz novi oblik iz stava 3) dobija:

s (t ) = F 1
{S ( f )} = S ( f ) e j 2ft df . (2.3.18)

Ova jednaina naziva se inverzna Furijeova transformacija (IFT).
U starijoj literaturi Furijeova transformacija oznaava se sa S ( j ) . Ova oznaka ukazuje na jo

jedno poreklo ove transformacije. Moe se pokazati da ona odgovara Laplasovoj (Laplace) trans-
formaciji na imaginarnoj osi, dakle tamo gde je komplesna promenljiva isto imaginarna. La-
plasova transformacija ovde nije detaljno analizirana.
Izrazi (2.3.17b) i (2.3.18) ine Furijeov transformacioni par.
Pojam Furijeova transformacija (u daljem tekstu oznaavaemo je sa FT) opisuje i postupak i

kompleksnu funkciju S ( f ) . Postupak FT jednoznano preslikava signal s (t ) iz vremenskog u
frekvencijski domen i omoguuje tzv. frekvencijsku ili spektralnu analizu signala. FT ponekad
nazivamo i spektar signala. S ( f ) je po svojoj prirodi kompleksna funkcija realne promenljive.
Osobine ove funkcije date su u nastavku, a varijante njenog predstavljanja opisane su izrazom
(2.3.33) u nastavku.
Uslovi za postojanje Furijeove transformacije

Postoje odreeni uslovi koje funkcija mora da zadovolji da bi postojala njena FT. Postavio ih je
Dirihle (Dirichlet, 1805-1859, Gettingen, Nemaka, matematiar) u obliku:

s(t ) dt < . (2.3.19)
Za mnoge realne funkcije (konstanta, periodine funkcije, itd), meutim, ovaj uslov nije ispunjen
pa se za njih, strogo posmatrano, ne moe odrediti Furijeova transformacija. Zahvaljujui
uvoenju posebne funkcije, poznate pod nazivima Dirakova (Dirac) funkcija, Dirakov impuls ili
delta impuls, FT moe da se odredi za skoro sve signale. Pojam i primena delta impulsa
objanjeni su u nastavku.
Glava 2. Signali 27
Delta impuls
Delta impuls je posebna vrsta funkcije koja, po nekim tumaenjima, nije funkcija u pravom
smislu te rei. Neki autori nazivaju je raspodela (engl. Distribution). Njen detaljni tretman daleko
prevazilazi okvire ove knjige. Delta impuls, (t ) , definie se pomou etiri izraza:
0 t 0,
(t ) = , (2.3.20a)
t = 0,

(t ) dt = 1, (2.3.20b)
(t ) = (t ) i (2.3.20c)
x(t ) (t t0 ) dt = x(t0 ) . (2.3.20d)
Izrazi (2.3.20a) i (2.3.20b) imaju interesantno geometrijsko objanjenje. Delta impuls moe da se
posmatra kao pravougaonik irine 1 a i visine a , kod kog a . Prikazan je na slici 2.3.2a.
Povrina ovog pravougaonika uvek je jednaka jedinici, u skladu sa (2.3.20b). Osim pravougaoni-
ka, mogu se posmatrati i drugi oblici koji imaju sline osobine kao funkcija oblika sin x / x ,
Gausova funkcija, itd. [3].
a
a)
1 1 t

2a 2a
b)
(t ) (t t 0 )
t0 t
Slika 2.3.2. Geometrijska ilustracija nastajanja delta impulsa (a), impuls i pomeren impuls (b)
Izraz (2.3.20c) ukazuje na (pomalo neobinu) osobinu parnosti delta impulsa. Po ovoj osobini,
vai i sledea jednakost:
(t t0 ) = (t0 t ) .
To znai da je delta impuls uvek lociran u onoj taki u kojoj je vrednost njegovog argumenta
jednaka nuli. Parnost je oigledna kod impulsa (t ) . Ilustrovana je na slici 2.3.2b, ali nije tako
oigledna, iako postoji, kod impulsa (t t0 ) na istoj slici. Ova osobina ima estu primenu.
Poslednji definicioni izraz, (2.3.20d), ima dvostruki znaaj, u zavisnosti od toga da li je para-
metar t0 konstanta ili promenljiva.
Ako je t 0 = const. , izraz (2.3.20d) ukazuje na osobinu odabiranja: proizvod bilo koje funkcije i
pomerenog delta impulsa jednak je vrednosti funkcije u taki u kojoj je lociran delta impuls.
Ako se t 0 posmatra kao promenljiva, tada je mnogo preglednije ako se umesto t 0 upotrebi oz-
naka koja se ee koristi za promenljivu, , pa se, uz dodatnu primenu osobine parnosti, dobija:

x(t ) (t ) dt = x(t ) ( t ) dt = x( ) . (2.3.21)

U ovom integralu privremena promenljiva oznaena je sa t . Izraz (2.3.21) pokazuje da konvo-

lucija signala x(t ) sa delta impulsom daje originalni signal. To znai da je delta impuls neutralni
element za konvoluciju. Ova osobina delta impulsa ima izuzetan znaaj u mnogim praktinim
primenama.
Dodatne osobine i primena delta impulsa pokazane su nakon objanjenja osobina FT.
Osobine Furijeove transformacije

Kao i Furijeov red, i FT ima mnogo osobina koje znaajno pojednostavljuju njenu primenu.
Ovde su nabrojane i objanjene najvanije:
1. Parsevalova teorema.
Po Parsevalovoj teoremi energija aperiodinog signala, E , moe se odrediti i u vremenskom i u
frekvencijskom domenu i ima, naravno, istu vrednost:

2 2
E= x(t ) dt = X(f ) df . (2.3.22)

Dokazuje se na osnovu osobina kompleksnih funkcija, smenama i zamenom redosleda integra-

cije:
Glava 2. Signali 29

E = x(t ) dt = x(t ) x (t ) dt = X ( f ) e j 2ft df x* (t ) dt =
2 *

*
j 2ft 2
= X ( f ) x (t ) e dt df = X ( f ) X ( f ) df = X ( f ) df . (2.3.22a)
*
2. Pomeranje u vremenu.
F {x(t t0 )} = e j 2ft 0 X ( f ) . (2.3.23)
Dokazuje se uvoenjem smene t t 0 = :

j 2ft j 2f ( + t 0 )
x(t t0 ) e dt = x ( ) e d =

= e j 2f t 0 x ( ) e
j 2f
d = e j 2f t 0 X ( f ) . (2.3.23a)

3. Linearnost.
F {a x(t ) b y (t )} = a F {x(t )} b F {y (t )} . (2.3.24)
Dokazuje se uvoenjem zbira dve funkcije u definicioni izraz i primenom osobina integrala.
4. Promena razmere (skaliranje).
1
F {x(a t )} =
f
X( ). (2.3.25)
a a
Ponovo se koristi smena a t = , ali se posebno razmatraju sluajevi a > 0 i a < 0 jer znak
konstante utie na znak granica integrala. Ova osobina ukazuje na recipronost vremena i ue-
stanosti: funkcije koje zauzimaju uzan interval u jednom domenu, zauzimaju irok interval u dru-
gom domenu i obrnuto. esto se koristi u praksi.
5. Dualnost.
Ako je F {x(t )} = X ( f ) , tada je F {X (t )} = x ( f ) . (2.3.26)
Ovo je veoma apstraktna osobina koja se dokazuje primenom smene i vetom manipulacijom do-
bijenim izrazima. Ima interesantnu praktinu primenu, jer omoguava odreivanje nekih integra-
la koji se analitiki ne mogu izraunati. Koristi se u malom broju sluajeva koji e biti detaljno
objanjeni pri reavanju zadataka.
6. Spektar proizvoda i konvolucije.

Ako je z (t ) = x(t ) y (t ) , tada je Z ( f ) = X ( f ) Y ( f ) . (2.3.27)
Mnoenju dva signala u jednom domenu odgovara konvolucija njihovih spektara u drugom do-
menu. Osobina ima izuzetan znaaj i njena primena pojednostavljuje velik broj razliitih izvo-
enja. Dokazuje se na sledei nain:

j 2ft j 2ft
Z( f ) = z (t ) e dt = x(t ) y(t ) e dt =

= X ( ) e j 2t d y (t ) e j 2ft dt =

j 2 ( f )t
= y (t ) e dt X ( ) d = X ( ) Y ( f ) d . (2.3.27a)

Uvoenje nove promenljive, , u integralu u uglatoj zagradi, bilo je neophodno da bi se izbegla

zabuna, jer je f nezavisna promenljiva u FT proizvoda, a se nalazi na mestu promenljive ko-
ja nestaje u postupku integracije. Kada bi se tu zadrala oznaka f , dve razliite veliine ne bi se
meusobno razlikovale.
Na slian nain pokazuje se da FT konvolucije dva signala u vremenskom domenu odgovara

proizvodu spektara originalnih signala u frekvencijskom domenu.
7. Spektar korelacije i autokorelacije.

s1 ( ) s2 (t + ) d , tada je R12 ( f ) = S1 ( f ) S2 ( f ) .
*
Ako je r12 (t ) = (2.3.28)

Osobina se dokazuje na slian nain kao to se dokazuje spektar konvolucije.
Ako se isti postupak primeni na autokorelaciju, dobija se da vai:

2
R( f ) = S * ( f ) S ( f ) = S ( f ) . (2.3.29)
2
Funkcija S ( f ) naziva se spektralna gustina energije i pokazuje kako je energija signala s (t )
rasporeena po uestanostima. Spektralna gustina energije ima osobinu parnosti, kao i ampli-
tudski spektar ijim kvadriranjem je i nastala.
Izraz (2.3.29) ima izuzetan znaaj jer pokazuje da autokorelacija i spektralna gustina energije,
2
S ( f ) , ine transformacioni par.
Glava 2. Signali 31
8. Furijeova transformacija diferencijala.

dx dx(t ) j 2ft
F = e dt = j 2f X ( f ) . (2.3.30)

dt dt
Osobina se dokazuje parcijalnom integracijom desne strane izraza (2.3.30), ako se pretpostavi da
vai lim x(t ) = 0 , ime se eliminie drugi sabirak u parcijalnoj integraciji.
t
9. Furijeova transformacija integrala.
t
{ } ( f )
F x(t ) dt = F x( ) d = X ( f ) +
1
j 2f

. (2.3.31)
2
Dokaz ove osobine znatno je sloeniji i ovde nije detaljno razmatran. Moe se nai u [3].
10. Modulacija.
Pod pojmom modulacije podrazumeva se odreivanje spektra proizvoda signala i prostoperio-
dine (kosinusne) funkcije.
1
F {x(t ) cos(2f c t )} = [ X ( f f c ) + X ( f + f c )] (2.3.32)
2
Dokazuje se lako, korienjem Ojlerovog obrasca i oiglednih smena:

1 1
x(t ) e j 2f c t e j 2ft dt + x(t ) e j 2f c t e j 2ft dt =
2 2

1 j 2 ( f f c )t

x(t ) e dt + x(t ) e j 2 ( f + f c )t dt =
2
1
= [ X ( f f c ) + X ( f + f c )] . (2.3.32a)
2
11. Parnost.
U optem sluaju, FT je kompleksna funkcija kontinualne realne promenljive, f . Meutim, pos-
toje dva izuzetka:
1) ako je funkcija x(t ) parna, tada FT ima samo realni deo;
2) ako je funkcija x(t ) neparna, tada FT ima samo imaginarni deo;

Oba izuzetka dokazuju se korienjem Ojlerovog obrasca i ve primenjivanog postupka raz-

laganja funkcije na parne i neparne delove.
*
FT je funkcija koja ima osobinu konjugovano-kompleksne parnosti, tj. X ( f ) = X ( f ) . Ova
osobina lako se dokazuje smenom f f u definicionom izrazu (2.3.17). Odavde se vidi i da
je moduo ove funkcije parna, a argument neparna funkcija.
esto se koristi i oznaka:
X ( f ) = X ( f ) e j ( f ) = P ( f ) + j Q ( f ) , (2.3.33)
gde je
X ( f ) moduo FT, naziva se i spektralna gustina amplituda ili amplitudski spektar,
( f ) argument FT, naziva se i spektralna gustina faza ili fazni spektar,
P( f ) realni deo FT i
Q( f ) imaginarni deo FT.
12. irina spektra signala.

Po definiciji, irina spektra signala jednaka je irini frekvencijskog opsega u kom je FT razliita
od nule, ali samo za pozitivne uestanosti. irina spektra signala esto se oznaava sa B .
Meutim, postoji iroka klasa signala za koje je FT razliita od nule za sve uestanosti. Obino
je lim X ( f ) = 0 , pa se za irinu spektra uzima ono B za koje vai:
f
B
2 2
X(f ) df = 0,99 X ( f ) df . (2.3.34)
0 0
U intervalu irine B nalazi se 99% energije signala, a samim tim i sve znaajne komponente.
Postoji i alternativna definicija po kojoj je granica irine spektra taka na frekvencijskoj osi u
{ }
kojoj je X ( f ) = 0,1 max X ( f ) . Ova definicija zasniva se na osobini amplitudskog spek-
tra da moduo skoro uvek opada sa porastom uestanosti, ili se menja, sa priguenim oscilaci-
jama.
Dodatne osobine i primena delta impulsa

Primenom osobine spektra proizvoda i konvolucije na izraz (2.3.21) direktno se moe zakljuiti
da vai:
X ( f ) = X ( f ) ( f ) , (2.3.35)
Glava 2. Signali 33
gde je ( f ) = F { (t )} Furijeova transformacija (spektar) delta impulsa, za koji oigledno vai

( f ) = 1 . Ovaj rezultat moe da se odredi i direktnim odreivanjem FT delta impulsa i prime-
nom izraza (2.3.20d). Primenom izraza za IFT, ako se unapred zna rezultat, dobija se da vai:

j 2ft j 2ft
1 e df = e df = (t ) , (2.3.36a)

to se inae, analitikim putem, korienjem tablinih integrala, ne moe pokazati.
Na osnovu osobine dualnosti, ili zamenom promenljivih f i t u izrazu (2.3.36a), uz korienje

osobine parnosti delta impulsa, dobija se da je FT konstante jednaka delta impulsu:

j 2ft
1 e dt = ( f ) , (2.3.36b)
to se takoe ne moe direktno izvesti. Treba zapamtiti i sledee varijante prethodnih jednakosti:

j 2ft
e dt = ( f ) = 2 ( ) , (2.3.36c)

j 2ft
1 e df = (t ) . (2.3.36d)
Konvolucija sa pomerenim delta impulsom.

U praksi se esto javlja potreba za konvolucijom dve funkcije od kojih je jedna pomereni delta
impuls, u obliku (t t0 ) ako se radi u vremenskom ili ( f f 0 ) ako se radi u frekven-
cijskom domenu ( t 0 i f 0 su konstante). Postupak je sledei:

x(t ) (t t0 ) = (t t0 ) x(t ) = ( t0 ) x(t ) d . (2.3.37)

U ovom koraku iskoriena je osobina komutativnosti konvolucije i uvedena je nova promenlji-

va, . Zatim se uvodi smena = t0 , pa se dobija:
( ) x(t ( + t0 )) d = ( ) x((t t0 ) ) d = x(t t0 ) . (2.3.37a)

Dakle, konvolucija sa pomerenim delta impulsom daje kao rezultat originalni signal pomeren za
istu veliinu i u istom smeru kao to je bio pomeren i delta impuls. Ovaj postupak ima ogroman
znaaj i veoma estu primenu, kako u razliitim dokazima u teoriji telekomunikacija, tako i u
reavanju brojnih praktinih problema.
Spektar prostoperiodinih funkcija.

Odreivanje FT prostoperiodinog signala tipa cos(2f 0t ) , gde je f 0 konstantna uestanost, uz
primenu Ojlerovog obrasca i ve pokazanih postupaka i osobina, daje sledei rezultat:

1
cos(2f 0t ) e
j 2ft
dt = [ ( f f 0 ) + ( f + f 0 )] . (2.3.38)
Na slian nain odreuje se i FT sinusne funkcije. Kombinovanjem osobine linearnosti i razvoja

periodine funkcije u Furijeov red, moe se odrediti i transformacija bilo koje periodine funk-
cije. Primeri su pokazani u zadatku 2.3.8.
Sluajni signali
Signali kod kojih nije unapred odreeno ili poznato kakve e biti njegove vrednosti u svakom
trenutku nazivaju se sluajni signali. Ponekad se nazivaju i sluajni ili stohastiki procesi.
Prouavanje sluajnih signala znatno se razlikuje od postupaka razvijenih za deterministike sig-

nale, zato to je ponaanje sluajnih signala poznato samo u prolosti.
esto se posmatra skup sainjen od velikog broja sluajnih signala istog tipa, kao npr. mnogo
razliitih telefonskih ili telegrafskih signala, mnogo signala dobijenih snimanjem termikog kre-
tanja elektrona u otpornicima ili mnogo signala dobijenih na nekom komunikacionom kanalu.
Svaki takav skup slinih sluajnih signala naziva se ansambl.
Na osnovu poznatog dela sluajnih signala, odreuju se sledee statistike veliine (parametri):
- srednja vrednost,
- srednja kvadratna vrednost i
- autokorelacija.
Postoje i statistike veliine vieg reda, ali se veoma retko koriste u praksi.
Statistike veliine mogu da se odrede na dva naina, usrednjavanjem po vremenu i usrednjava-

njem po ansamblu.
Usrednjavanje po vremenu
Usrednjavanje po vremenu vri se za jedan od signala koji je lan ansambla, xk (t ) . Za svaku od
statistikih veliina primenjuje se odgovarajua formula:
T
1
Srednja vrednost: xk = lim xk (t ) dt . (2.3.39)
T 2T T
T
1
Srednja kvadratna vrednost: xk2 = lim 2
xk (t ) dt . (2.3.40)
T 2T T
Glava 2. Signali 35
T
1
Autokorelacija: rk (t ) = lim xk ( ) xk (t + ) d . (2.3.41)
T 2T T
Usrednjavanje po ansamblu
U postupcima usrednjavanja po ansamblu, prvo se od vrednosti odbiraka svih lanova ansambla
u istom trenutku, npr. t = t1 , formira skup vrednosti koji se naziva sluajna promenljiva, pa se
zatim odredi njena gustina verovatnoe, w( x, t1 ) . Sada se statistike veliine odreuju kao:

Srednja vrednost: x = x w( x, tm ) dx . (2.3.42)

x
2 2
Srednja kvadratna vrednost: x = w( x, t m ) dx . (2.3.43)

Autokorelacija se odreuje na osnovu statistike drugog reda. Prvo se od vrednosti odbiraka svih
lanova ansambla u dva trenutka, npr. t = t1 i t = t 2 , formira sluajna promenljiva, pa se zatim
odredi njena gustina verovatnoe, w( x1 , x2 , t1 , t 2 ) . Autokorelacija po ansamblu sada se odre-
uje kao:

r (t1 , t2 ) = x1 x2 w( x1, x2 , t1, t2 ) dx1 dx2 . (2.3.44)

Ako srednja vrednost i srednja kvadratna vrednost ne zavise od vremena, kae se da je ansambl
stacionaran. Ako su vrednosti dobijene po vremenu i ansamblu jednake, kae se da je ansambl
ergodian.
Frekvencijska predstava sluajnih signala

Kod sluajnih signala, u frekvencijskom domenu odreuje se samo spektralna gustina snage,
W ( f ) , na sledei nain. Prvo se uvede novi signal, xT (t ) , koja predstavlja poznati deo slu-
ajnog signala x(t ) , tj.:
x(t ) t < T ,
xT (t ) = (2.3.45)
0 drugde.
Zatim se odredi FT ovog signala, X T ( f ) . Spektralna gustina snage odreuje se kao:
X (f )2
W ( f ) = lim T . (2.3.46)
T 2T

Vana osobina stacionarnih i ergodinih signala jeste i veza koja postoji izmeu autokorelacije i
spektralne gustine snage. Navedene funkcije ine Furijeov transformacioni par. Ova osobina bie
dokazana i koristie se u kursevima iz oblasti Statistike teorije telekomunikacija.

a) Odrediti veze izmeu koeficijenata razliitih oblika Furijeovog reda periodine funkcije s (t ) .
b) Odrediti koeficijente Furijeovog reda za parnu i neparnu funkciju.
c) Razloiti signal na parni i neparni deo i pokazati kako se odreuju koeficijenti Furijeovog reda
u tom sluaju.
Reenje:
a) Primenom Ojlerovog obrasca na definicioni izraz (2.3.6), kompleksni koeficijenti mogu se na-
pisati u obliku:
T 2 T 2
1 1
s n = s (t ) cos(n0t )dt j s (t ) sin(n0t )dt , n = 1,2,....
T T 2 T T 2
Poreenjem sa relacijama (2.3.4), lako se vidi da je izmeu kompleksnih koeficijenata i koefici-

jenata an i bn mogue uspostaviti sledeu vezu:
1 1
sn = an j bn , n = 1,2,.... . (1)
2 2
Odavde se odreuje i obrnuta veza:
an = 2 Re{ s n } , bn = 2 Im{s n }, n = 1,2,.... . (2)
Ako se u kompleksnom obliku Furijeovog reda funkcije s (t ) suma rastavi na tri dela i to tako da
se izdvoji nulti sabirak, a sabirci sa pozitivnim i negativnim indeksima grupiu u posebne sume,
dobija se:
[ ]

s (t ) = s 0 + s n e jn 0 t + s n e jn 0 t .
n =1
Ako se u kompaktnom obliku Furijeovog reda primeni Ojlerov obrazac na kosinusnu funkciju,
dobija se:

1 1
s (t ) = A0 + An e j n e jn0t + An e j n e jn0t .
n =1 2 2
Poreenjem ovih izraza sledi:
A0 = s0 ,
An = 2 s n = 2 s n , n = 1,2,... , (3)
n = arg{ s n } = arg{ s n }, n = 1,2,.... .

Glava 2. Signali 37
Poreenjem relacija (1) i (3), uz poznavanje osobina kompleksnih brojeva, lako se pokazuje da
vae i sledee jednakosti:
b
A0 = a0 , An = a n2 + bn2 , n = arctg n , n = 1,2,.... . (4)
an
b) Ako je s (t ) parna funkcija vai:
s (t ) = s (t ) , (5)
a definicioni izrazi za koeficijente Furijeovog reda mogu da se reorganizuju na sledei nain:

0 T 2 T 2 T 2
1 1 1 1
a0 = s (t )dt + s (t ) dt = s ( t ) dt + s(t )dt ,
T T 2 T 0
T 0
T 0
2
T 2 T 2
an = s (t ) cos(n0t )dt + s (t ) cos(n0t )dt ,
T 0 0
2
T 2 T 2
bn = s (t ) sin(n0t )dt + s (t ) sin(n0t )dt . (6)
T 0 0
Svuda je u prvom integralu izvrena smena: t je zamenjeno sa t . Uvoenjem ove smene pro-
menjen je i znak granica integracije, zbog promene znaka ispred integrala zamenjene su granice,
a iskoriena je i osobina parnosti, odnosno neparnosti prostoperiodinih funkcija.
Uvrtavanjem izraza (5) u (6) dobije se:

T 2
2
a0 =
T s(t )dt ,
0
T 2
4
an =
T s(t ) cos(n 0t )dt , n = 1,2,.... ,
0
bn = 0 , n = 1,2,.... . (7)
Na osnovu izraza (2) vidi se da kompleksni koeficijenti kod parnih funkcija imaju samo realni
deo, dok im je imaginarni deo jednak nuli.
Za neparnu funkciju vai s (t ) = s ( t ) . Slinim postupkom kao to je pokazano za parnu

funkciju, svoenjem integracije na interval (0 T 2) i primenom osobine neparnosti, dobija se:
a0 = a n = 0 , n = 1,2,.... ,
T 2
4
bn =
T s(t ) sin(n 0t )dt , n = 1,2,.... . (8)
0
Ponovo se, na osnovu izraza (2), zakljuuje da kompleksni koeficijenti kod neparnih funkcija
imaju samo imaginarni deo, dok im je realni deo jednak nuli.
c) Ako signal nije ni paran ni neparan, koeficijenti Furijeovog reda izraunavaju se prema optim
definicijama. Obino se najjednostavnije odreuju koeficijenti kompleksnog oblika, jer se inte-
grali sa eksponencijalnim funkcijama reavaju lake nego integrali sa prostoperiodinim funkci-
jama.
Postojanje realnog i imaginarnog dela kompleksnog koeficijenta ukazuje na mogunost da se

svaki signal, na neki nain, sastoji od dva dela, parnog i neparnog. I zaista, moe se pokazati da
je svaki signal sastavljen od parnog i neparnog dela. Postupak je relativno jednostavan.
Pretpostavimo da signal s (t ) ima parni deo se (t ) (indeks e potie od engleskog naziva Even,
parni) i neparni deo so (t ) (indeks o potie od engleskog naziva Odd, neparni). tada sigurno
vai:
s (t ) = se (t ) + so (t ) . (9)
Ako se u izrazu (9) izvri smena t = t i iskoristi osobina parnosti i neparnosti, dobija se:
s (t ) = se (t ) + so (t ) = se (t ) so (t ) . (10)
Izrazi (9) i (10) ine sistem od dve jednaine sa dve nepoznate. Reavanjem ovog sistema po
se (t ) i so (t ) , dobija se:
s (t ) + s (t )
se (t ) = , (11)
2
s (t ) s (t )
so (t ) = . (12)
2
Uvrtavanjem izraza (9) u definicione izraze za koeficijente Furijeovog reda vidi se sledee:
1) iz parnog dela signala (ako postoji) dobija se realni deo kompleksnog koeficijenta (ili an ko-
eficijent),
2) iz neparnog dela signala (ako postoji) dobija se imaginarni deo kompleksnog koeficijenta (ili
bn koeficijent).

Periodini signal s (t ) , periode T , prikazan na slici 1., definisan je u osnovnom intervalu izra-
zom:
Glava 2. Signali 39
E t 2,
s (t ) = (1)
0 drugde.
a) Nacrtati amplitudski i fazni spektar signala s (t ) kada je = T 4 , = T 2 , = 3 T 4 .

b) Nacrtati spektar signala x(t ) prikazanog na slici 2.
c) Nacrtati signal koji ine prvi harmonik, te zbir prvog i treeg harmonika signala x(t ) .
s(t)
/2 /2 t
Slika 1. Periodini signal s (t )
x(t)
0 T t
-A
Slika 2. Periodini signal x(t )
Reenje:
a) Amplitudski i fazni spektar odreuju se izraunavanjem koeficijenata kompleksnog oblika Fu-
rijeovog reda (2.3.6). Dobiju se sledee vrednosti:

sin n

s0 = E , s n = E
T
, n = 1,2,.... . (2)
T T
n
T
Amplitudski i fazni spektar za zadate odnose T prikazan je na slici 3. Treba primetiti sledee:
- koeficijenti signala s (t ) realni su brojevi (poto je funkcija parna);
- za crtanje amplitudskog spektra treba izraunati moduo svakog od koeficijenata, ili iskoristiti
poznati oblik funkcije sin a /( a ) kao obvojnicu (anvelopu), pri emu se promenljiva a
posmatra kao kontinualna promenljiva. Na njoj treba uoiti take koje se dobiju iz izraza
n = a T / , gde je n ceo broj;
- za crtanje faznog spektra treba za svaki koeficijent odrediti fazu. Poto su u pitanju realni bro-
jevi, njihova faza zavisi samo od znaka koeficijenta. Za pozitivne brojeve ona ima vrednost
0 + 2k , a za negativne brojeve + 2k , uz potovanje neparnosti faznog spektra;
- za koeficijente za koje je moduo jednak nuli, argument moe da bude bilo koja vrednost.
Sn

= 0.25 arg{ Sn }
T

-8 -4 0 4 8 n -8 -4 0 4 8 n

Sn
arg{ Sn }
= 0.5
T

-8 -4 0 4 8 n -8 -4 0 4 8 n

Sn
arg{ Sn } 4
= 0.75
T 2

-4
-8 0 4 8 n
-8 -4 0 4 8 n
2
Slika 3. Amplitudski i fazni spektar signala s (t ) za razliite odnose T
b) Koeficijenti FR ovog signala mogu se izraunati prema definiciji. Meutim, rezultat dobijen u
zadatku pod a) ima veliki znaaj i ponekad je pogodno da se problemi reavaju svoenjem na taj
zadatak i primenom izraza (2). Signal x(t ) moe se izraziti preko s (t ) ako je: T = 1 2 ,
E = 2 A . Tada je:
E
x(t ) = s (t ) A . Poto je s0 = E = = A , koeficijenti Furijeovog reda e biti:
T 2
n
sin 2 A(1) k
= n = 2k + 1,
Xn = A
2
X0 = 0, (2k + 1) (3)
n 0
2 n = 2k .
Oduzimanje konstante utie samo na jednosmernu komponentu.

Glava 2. Signali 41
Spektar signala x(t ) razlikuje se od spektra signala s (t ) po tome to nema jednosmernu kom-
ponentu i to je amplituda svakog harmonika dvostruko vea.
c) Prvi harmonik signala x(t ) ima oblik:
4 A
x1 (t ) = 2 X 1 cos 0 t = cos 0t .

Zbir prvog i treeg harmonika ima oblik:
4 A 4 A
x3 (t ) = 2 X 1 cos 0t + 2 X 3 cos 3 0t = cos 0t cos 3 0t .
3
Talasni oblici ova dva signala prikazani su na slici 4.
x1 (t )
x3 ( t )
T t
Slika 4. Signali x1 (t ) i x3 (t )

Periodini signal x(t ) , periode T , definisan je u intervalu ( T 2 T 2) izrazom:
x(t ) = A e t .
a) Odrediti koeficijente kompleksnog oblika Furijeovog reda signala x(t ) .

b) Ako je faza drugog harmonika 4 , odrediti odnos snage prvog harmonika i ukupne snage u
dB .
Reenje:
a) Zadati signal nije ni parna ni neparna funkcija pa se ne mogu iskoristiti skraeni postupci za
odreivanje koeficijenata. Kompleksni koeficijenti Furijeovog reda ovog signala imaju oblik:
T T
T 2
1 e e 2 2
Xn = x(t ) e jn0t dt = A e jn ,
T T 2 T ( jn 0 )
jn
pri emu je iskoriena injenica da vai: e = e jn = (1) n .
b) Amplituda n -tog harmonika je, prema jedn. (3) u zad. 2.3.1.:

T T

A e e 2 2
An = 2 X n = 2 , (1)
T 2 + ( n ) 2
0
a njegova faza:
n 0
n = n + arctg . (2)

Konstanta odreuje se iz uslova iz teksta zadatka, prema kome se trai da bude 2 = 4 .
Dobija se jednaina:
2 0
arctg ( )= ,
4
4
sa reenjem = 2 0 = . Amplituda prvog harmonika ima vrednost:
T
e 2 e 2
A1 = 2
A
=
A
T 4 2 2 2 5
(
e 2 e 2 = 76.23 A , )
+
T T
a njegova snaga iznosi:
1 2
P1 = A1 2900 A 2 .
2
Prema (2.1.3a), ukupna snaga signala iznosi:
T 2
1
P = x 2 (t )dt 11400 A 2 ,
T T 2
a odnos snage prvog harmonika i ukupne snage, u dB , izraunava se kao:
P1
10 log = 5.95 dB .
P

Signali s m (t ) , m = 1,2,3 , periode T , definisani su u intervalu ( T 2 T 2) izrazom:
x (t ) t T 4,
sm (t ) = m
0 drugde,
pri emu su signali xm (t ) dati izrazima:

Glava 2. Signali 43
x1 (t ) = C1 ,
x2 (t ) = C 2 (1 4 t T ) ,
x3 (t ) = C3 cos(2t T ) .
Svi signali imaju jednake ukupne snage.
Za svaki od sigala s m (t ) , m = 1,2,3 , odrediti odnose snaga zbira jednosmerne komponente i

prvog harmonika prema ukupnoj snazi, P .
Reenje:
Ukupne snage svakog od tri signala izraunavaju se posebno, najlake u vremenskom domenu.
Prema uslovu u tekstu zadatka, sve snage su meusobno jednake i tu vrednost oznaavamo sa
P . Vrednosti konstanti Cm , m = 1,2,3 izraavamo preko P i dobijamo:
1
za prvi signal: P = C12 , C1 = 2 P ,
2
1
za drugi signal: P = C 22 , C2 = 6P , (1)
6
1
za trei signal: P = C32 , C3 = 2 P .
4
Poto su sva tri signala parne funkcije, za odreivanje koeficijenata Furijeovog reda mogu se
upotrebiti i izrazi (7) u zadatku 2.3.1. Nakon paljivog sreivanja dobiju se sledei izrazi:

1 2(1) k
s1 (t ) = C1 + C1 cos[(2k + 1) 0t ] ,
2 k =0 ( 2 k + 1)
k
8C2 sin 2
1 4 cosk t ,
s2 (t ) = C2 + 0 (2)
4 k =1 2k 2
1 1
2C3 (1) k +1
s3 (t ) = C3 + C3 cos 0 t + cos 2k 0 t .
2 2
k =1 ( 4k 1)
Snage jednosmernih komponenti P0 m , m = 1,2,3 , dobijaju se kvadriranjem jednosmernog lana

iz (2). Kad se uvrste konstante Cm , m = 1,2,3 iz (1), dobijaju se vrednosti:
C12 P C22 P C32 P

P01 = = , P02 = =3 i P03 = =4 , respektivno.
4 2 16 8 2 2
Snage prvih harmonika, P1m , m = 1,2,3 , jednake su polovini kvadrata amplitude prvog harmo-
nika, tj. sabirka koji sadri cos 0t . Za prvi signal to je sabirak sa k = 0 , za drugi signal sabi-
rak sa k = 1 , a u treem signalu prvi harmonik ve je izdvojen. Dobiju se vrednosti:
C12 P C22 P C32 P

P11 = 2 =4 , P12 = 8 = 48 i P13 = = , respektivno.
2 2
4 4 8 2
Delimine snage PDm , m = 1,2,3 , jednake su zbiru snaga jednosmerne komponente i prvog
harmonika za svaki od tri signala. One sadre 90.5% , 86.8% odnosno 90.5% ukupne snage
signala, P .
Ovaj rezultat pokazuje da prvih nekoliko harmonika kod sva tri signala sadri najvei deo (oko
90% ) od ukupne snage signala.
Zadatak 2.3.5. (E)

a) Odrediti autokorelaciju periodinog signala s (t ) = E cos( 0t + ) .
b) Odrediti konvoluciju periodinih signala s1 (t ) i s 2 (t ) datih izrazom:
s n (t ) = E n cos( 0 t + n ) , n = 1,2 .
c) Odrediti korelaciju periodinih signala s1 (t ) i s 2 (t ) .
Reenje:
a) Prema definiciji (2.3.13) autokorelacija signala s (t ) ima oblik:
T 2 T 2
1 1
r ( ) = s (t ) s(t + )dt = E 2 cos( 0t + ) cos( 0t + 0 + )dt =
T T 2 T T 2
T 2 T 2
E2 E2 E2
2T T 2 2T T 2
= cos( 0 )dt + cos(2 0 t + 0 + 2 )dt = cos( 0 ) .
2
Drugi integral u prethodnom izrazu ima vrednost jednaku nuli, a u prvom integralu izraz
cos( 0 ) nije funkcija vremena pa sam integral ima vrednost T koja se zatim skrauje.
Autokorelacija je takoe periodina funkcija, iste periode kao i signal s (t ) . Autokorelacija ne

zavisi od poetne faze signala, . Za = 0 , autokorelacija ima maksimalnu vrednost i ona je
E2
jednaka snazi signala, R (0) = .
2
Glava 2. Signali 45
b) Po definiciji (2.3.15) konvolucija dva signala data je izrazom:

T 2
1
12 ( ) = s1 (t ) s 2 ( t )dt =
T T 2
T 2
1 E E
= E1 E 2 cos( 0 t + 1 ) cos( 0 0 t + 2 )dt = 1 2 cos( 0 + 1 + 2 ) .
T T 2 2
c) Primenom definicije (2.3.12a) dobije se:

T 2
1 E E
r12 ( ) = s1 (t ) s2 (t + )dt = 1 2 cos(0 + 2 1 ) .
T T 2 2
E1 E2
Za = 0 dobije se r12 (0) = cos( 2 1 ) , odakle se vidi da autokorelacija u nuli
2
zavisi od fazne razlike dva signala. Ukoliko su s1 (t ) i s 2 (t ) signali na ulazu i izlazu linearnog
etvoropola, prethodni rezultat moe se iskoristiti za merenje fazne karakteristike ovog etvo-
ropola. U svim integralima promenljiva t je privremena promenljiva koja nestaje u postupku
integracije.
Zadatak 2.3.6. (E)

Dokazati sledee osobine FT realne funkcije vremena s (t ) :
a) Spektralna gustina amplituda je parna, a spektralna gustina faza neparna funkcija uestanosti.
b) FT parne funkcije je realna, a FT neparne funkcije imaginarna funkcija uestanosti.
c) F{s (t t 0 )} = e F{s (t )}.

j 2ft0
Reenje:
a) Furijeova transformacija se, prema (2.3.17) i (2.3.33), moe napisati kao:

j 2ft
S( f ) = s(t ) e dt =

= s(t ) cos(2ft )dt j s(t ) sin(2ft )dt = P( f ) + j Q( f ) . (1)

Poto je cos(2ft ) parna, a sin( 2ft ) neparna funkcija, zamenom f sa ( f ) u (1) lako se
pokazuje da je P ( f ) parna, a Q ( f ) neparna funkcija uestanosti. Odavde sledi da je:
S ( f ) = P( f ) + j Q( f ) = P( f ) j Q( f ) = S ( f ) .
Spektralna gustina amplituda, S ( f ) , data je izrazom:
S( f ) = P2 ( f ) + Q2 ( f ) ,
i parna je funkcija uestanosti, jer je S ( f ) = P 2 ( f ) + Q 2 ( f ) = S ( f ) .
Spektralna gustina faza, ( f ) , data je izrazom:
Q( f )
( f ) = arctg ,
P( f )
Q( f ) Q( f )
i neparna je funkcija uestanosti, jer je ( f ) = arctg = arctg = ( f ) .
P( f ) P( f )
b) Ako je s (t ) parna funkcija, tada je proizvod s (t ) sin( 2ft ) neparna funkcija, pa za imagi-
narni deo vai Q ( f ) = 0 . Ako je s (t ) neparna funkcija, tada je s (t ) cos(2ft ) neparna funk-
cija, pa je realni deo jednak nuli, P ( f ) = 0 .
Za parnu funkciju FT vai:

S ( f ) = P ( f ) = 2 f (t ) cos(2ft ) dt ,
0
a za neparnu:

S ( f ) = jQ ( f ) = 2 j f (t ) sin( 2ft ) dt .
0
c) FT izraza s (t t 0 ) odreuje se po definiciji, smenom = t t 0 :
s( ) e
j 2f
e j 2ft 0 d = e j 2ft 0 F{ s (t ) }.
Ovaj rezultat poznat je i kao jedna od osobina transformacije: FT signala sa kanjenjem.

Signali x(t ) i y (t ) imaju FT X ( f ) i Y ( f ) . X ( f ) je razliito od nule samo za uestanosti
f < f1 , a Y ( f ) samo za uestanosti f < f 2 .
Odrediti irinu spektra, tj opseg uestanosti za koje su spektri sledeih funkcija razliiti od nule:
a) s (t ) = x(t ) y (t ) ,
2
b) u (t ) = x (t ) ,
c) v(t ) = x (t ) .
n
Glava 2. Signali 47
Reenje:
a) Po definiciji vai:

j 2ft j 2ft
S( f ) = s(t ) e dt = x(t ) y(t ) e dt .

Ako se u prethodnom izrazu x(t ) zameni svojom IFT, dobije se:

S ( f ) = X ( ) e j 2t d y (t ) e j 2ft dt .

Zatim se izmeni redosled integracije:

S ( f ) = X ( ) y (t ) e j 2 ( f )t dt d ,

pa se dobije:

S( f ) = X ( ) Y ( f ) d . (1)

Rezultat odgovara osobini 6. i izrazu (2.3.27). U gornjim izrazima bilo je neophodno uvoenje
pomone promenljive koja ima karakter uestanosti i nestaje tokom integracije.
Iz uslova zadatka poznat je opseg uestanosti za koje su X ( f ) i Y ( f ) razliiti od nule:
f1 < < f1 , f2 < f < f2 .

Iz druge nejednaine dobija se:
f < f2 + , f > f2 + ,
Za odreivanje gornje granice f treba uzeti maksimalnu vrednost , a za donju granicu f ,
minimalnu vrednost . Sledi:
f < f 2 + f1 , f > f 2 f1 .
irina spektra proizvoda dva signala jednaka je zbiru irina njihovih spektara.
Zadatak se moe reiti i na drugi nain, primenom osobina konvolucije u frekvencijskom do-
menu. Rezultat je, naravno, isti, jer irina konvolucije odgovara zbiru irina signala koji uestvu-
ju u konvoluciji.
b) Ako je x(t ) = y (t ) , tada je f1 = f 2 , pa je irina spektra signala u (t ) jednaka 2 f1 ,

odnosno:
2 f1 < f < 2 f1 .
c) Rekurzivnom primenom navedenog postupka n puta, dobija se sledei rezultat:
nf1 < f < nf1 .

a) Delta impuls ili Dirakov impuls definisan je sledeim izrazima:

0 x 0,
(t ) =
x = 0, (t )dt = 1 ,

(t ) = (t ) , x(t ) (t t0 )dt = x(t0 ) . (1)

Odrediti FT delta impulsa i pomerenog delta impulsa, (t t 0 ) .
b) Odrediti FT konstante, tj. funkcije x(t ) = 1 .
c) Odrediti FT prostoperiodine funkcije y (t ) = cos 2f 0 t i nacrtati spektar.
d) Odrediti FT prostoperiodine funkcije z (t ) = sin 2f 0 t .
Reenje:
a) FT pomerenog delta impulsa, (t t 0 ) , moe se odrediti iz etvrtog definicionog izraza ako
j 2ft
se x(t ) zameni sa e . Tada je:

F{ (t t 0 )} = (t t 0 ) e j 2ft dt = e j 2ft0 . (2)

Iz prethodnog izraza, za t 0 = 0 sledi F{ (t )} = 1 .

b) Treba izraunati integral: F{ 1 } =
j 2ft
e dt .

Ovaj integral ne moe se izraunati direktno. Meutim, poto je, prema (2.3.36d):

(t ) = e j 2ft df , (3)

formalnom zamenom promenljivih t i f i primenom osobine parnosti sledi:

( f ) = e j 2ft dt = ( f ) , odakle se vidi sledea veza:

Glava 2. Signali 49
F{ 1 } = ( f ) .
Do istog rezultata moe se doi i korienjem osobine dualnosti.
c) Po definiciji vai:

Y ( f ) = F{y (t )} = cos 2f 0t e
j 2ft
dt =

1 j 2 ( f f 0 )t 1
= e dt + e j 2 ( f + f 0 )t dt = [ ( f f 0 ) + ( f + f 0 )] .
2 2
Amplitudski spektar funkcije y (t ) prikazan je na slici 1. Fazni spektar svuda je jednak nuli pa
nije ni prikazan.
Y( f )
1 1
( f + f0 ) ( f f0 )
2 2
1
f0 f0 f
Slika 1. Amplitudski spektar funkcije y (t )
d) Na isti nain moe se izraunati i spektar sinusoide u obliku:
1
Z( f ) = [ ( f f 0 ) ( f + f 0 )] .
2j
Amplitudski spektri signala y (t ) i z (t ) identini su. Fazni spektar funkcije z (t ) ima vrednosti

za f = f 0 i za f = f 0 .
2 2

Dat je signal:
t
A e t 0,
s (t ) =
0 t < 0.
a) Nacrtati spektar ovog signala.

b) Odrediti odnos energije dela signala iji je spektar u opsegu (0 f c ) prema ukupnoj energiji

signala. Faza signala zadovoljava jednakost: ( f c ) = m .
4
Reenje:
a) FT signala s (t ) , po definiciji, ima oblik:
t
j 2ft 1
S( f ) = s(t ) e dt = A e e j 2ft dt = A .
0
1 + j 2f
Odavde se lako odreuju moduo i argument:
A
S( f ) = e jarctg 2f = S ( f ) e j ( f ) . (1)
2
1 + (2f )
Spektralna gustina amplituda:
A
S( f ) = ,
2
1 + (2f )
i spektralna gustina faza ( f ) = arctg ( 2f ) , prikazane su na slici 1.
S(f)

2 (f)
f
f
-
2
Slika 1. Spektralna gustina amplituda i faza signala s (t )
1
b) Za f = f c vai uslov: arctg ( 2f c ) = , odakle je: 2f c = 1 , tj. f c = .
4 2
Energija signala u opsegu uestanosti od nule do f c odreuje se integracijom spektralne gustine

energije (2.3.29) unutar zahtevanih granica, u ovom sluaju ( f c , f c ) :
Glava 2. Signali 51
A 2
fc
2
Wc = S ( f ) df =
4
.
fc
Isti rezultat mogao se dobiti, na osnovu parnosti spektralne gustine energije, i kao dvostruka
vrednost istog integrala u granicama (0, f c ) .
Ukupna energija signala dobija se integracijom u beskonanim granicama:

A 2 2
W = s (t )dt = S ( f ) df =
2
,

2
pa traeni odnos energija ima vrednost:
Wc 1
= .
W 2
Zadatak 2.3.10. (E)

Odrediti analitiki izraz i nacrtati spektar signala:
t
1 t , 1 2 t ,
a) x(t ) = 2 b) y (t ) = 2
0 drugde, 0 drugde,

cos 0t t ,
c) z (t ) = 2 za f 0 = 1 i f 0 = 4 .
0 drugde,
Reenje:
FT svih posmatranih signala moe se odrediti primenom definicionog izraza (2.3.17). Ovakvo
reavanje preporuujemo kao veoma korisnu vebu.
Meutim, za klasu signala koji zadovoljavaju uslov:
d k s (t ) M
dt k
= am (t t m ) , (1)
m=1
tj. signala kod kojih se, traenjem izvoda k -tog reda po vremenu, dolazi do funkcije koja se sas-
toji samo od pomerenih delta-impulsa, Furijeova transformacija moe se odrediti primenom po-
stupka koji se naziva impulsna analiza. U izrazu (1) t m su take u kojima funkcija s (t ) ima pre-
+
kid, a konstanta am je veliina skoka, am = s (t m ) s (t m ) . Konstanta am moe da bude i
pozitivna i negativna.
FT desne strane jednaine (1) lako se izraunava, prema jedn. (2) u zad. 2.3.8. Sa druge strane,
odreivanje FT k tog izvoda, tj. leve strane izraza (1):

d k s (t )
Sk ( f ) = k
e j 2ft dt ,
dt
jt d k s (t )
primenom smena u = e , dv = dt , i parcijalne integracije uz uslov:
dt k
d k 1s (t )
= 0 , za k = 0,1,.. ,
dt k 1 t =
daje rekurzivan obrazac koji povezuje FT uzastopnih izvoda kao:
S k ( f ) = j 2f S k 1 ( f ) .
Poto funkcija odgovara svom nultom izvodu, iz prethodnog izraza lako se pokazuje da vai:
Sk ( f )
S( f ) = .
( j 2f ) k
Odreivanje brojioca u prethodnom izrazu svodi se na opisano izraunavanje FT desne strane

izraza (1):
M M
Sk ( f ) = am (t t m ) e
j 2ft
dt = am e j 2ft m
,
m =1 m =1
1 M
odakle je: S ( f ) = am e j 2ft m .
( j 2f ) k
m =1
a) Signal x(t ) svodi se na oblik (1) ve nakon odreivanja prvog izvoda, tj. za k = 1 :

x (t ) = (t + ) (t ) .
2 2
Parametri za odreivanje S k ( f ) , prema (1), imaju vrednosti: M = 2 ; a1 = 1 ; t1 = 2 ;
a 2 = 1 ; t 2 = 2 , pa spektar signala x(t ) ima oblik:

1 j 2f 2 j 2f
2 = sin f .
X(f )= e e
j 2f f

Spektar ovog signala prikazan je na slici 1a. Spektralna gustina amplituda ima nule na uesta-
nostima, f = k , k 0 . Spektralna gustina faza uzima vrednosti zavisno od znaka X ( f ) ,
Glava 2. Signali 53
jer je X ( f ) realna funkcija (imaginarni deo jednak je nuli). Za one uestanosti na kojima je
X ( f ) > 0 , faza je ( f ) = 0 2k , a tamo gde je X ( f ) < 0 faza je ( f ) = 2k .
X( f )
-4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4
f
a)
Y( f )
-4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 f
b)
Z( f )
f 0 = 1
f 0 = 4
-4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 f
c)
Slika 1. Spektri signala x(t ) (a), y (t ) (b) i z (t ) (dva sluaja) (c)
b) Signal y (t ) svodi se na oblik (1) traenjem dva izvoda, tj. za k = 2 :
2 4 2
y (t ) = (t + ) (t ) + (t ) , a njegova FT ima oblik:
2 2
2
f
4 sin
1 4 2
Y( f ) = cos(f ) = .
( j 2f )2 2 f

2
Spektar je prikazan na slici 1.b.
c) Signal z (t ) ne moe se svesti na oblik (1), pa se FT odreuje po definiciji:

2 2
1 j 2 ( f f 0 )t
Z( f ) = j 2ft
cos(2f 0t ) e dt = [e + e j 2 ( f + f 0 )t ] dt =
2

2 2
sin ( f f 0 ) sin ( f + f 0 )
= + .
2 ( f f 0 ) ( f + f 0 )
Spektar signala z (t ) , za dve razliite vrednosti f 0 , prikazan je na slici 1c.
Poto je signal z (t ) proizvod pravougaonog impulsa i funkcije cos( 0 t ) , dobijeni spektar se,
prema jedn. (1) u zad. 2.3.7., moe izraunati i kao konvolucija njihovih spektara. Rezultat te
konvolucije jeste zbir dve pomerene kopije spektra pravougaonog impulsa. Na slici 1c) nije na-
crtan zbir nego samo skica dva signala koje treba sabrati.
Zadatak 2.3.11. (E)

a) Dokazati sledee osobine autokorelacije aperiodinog signala s (t ) :
- parna funkcija,
- FT autokorelacije jednaka je kvadratu spektralne gustine amplituda signala s (t ) ,
- maksimum autokorelacije u nuli jednak je ukupnoj energiji signala.
b) Izraunati i nacrtati autokorelaciju i spektralnu gustinu energije funkcije x(t ) koja ima oblik
pravougaonog impulsa trajanja T i amplitude E .
c) Odrediti autokorelaciju i spektralnu gustinu energije signala y (t ) sa slike 1.
y(t)
E
-T/2 T/2 t
-E
Slika 1. Signal y (t )
Glava 2. Signali 55
Reenje:
a) Neka je S ( f ) FT signala s (t ) . Autokorelacija je definisana izrazom (2.3.14).

Zamenom sa dobije se r ( ) = s(t ) s(t )dt .

Smenom = t , dokazuje se parnost: r ( ) = s( + ) s( )d = r ( ) .

FT autokorelacije definisana je izrazom:

F{r ( )} = s (t ) s (t + )dt e j2f d .

Ako se promeni redosled integracije i uvede smena = + t , pa zatim izvri razdvajanje inte-
grala, dobije se:

F{r ( )} = s (t ) s (t + ) e j 2f
d dt = s (t ) s ( ) e j 2f d e j 2ft dt =

j 2f
d s (t ) e j 2ft dt = S ( f ) S ( f ) = S ( f ) .
2
= s ( ) e (1)

Autokorelacija i spektralna gustina energije realne su i parne funkcije vremena odnosno uesta-
nosti i ine Furijeov transformacioni par:

2
r ( ) = S( f ) cos(2f )df .

S ( f ) (1 cos 2f )df , t 0 , uvek je vei od nule ili jednak nuli, jer

2
Izraz r (0) r ( ) =

je 1 cos 2f 0 . To znai da funkcija r ( ) ima maksimum u taki = 0 .
b) Autokorelacija signala koji nemaju jedinstveni analitiki izraz u intervalu ( , ) najlake

se odreuje grafikim postupkom. Autokorelacija pravougaonog impulsa, tj. signala koji se ana-
litiki opisuje sledeim izrazom:
T
E t ,
x(t ) = 2
0 drugde,
ima oblik trougaonog impulsa, opisanog izrazom:
2
E T 1 T,
rx ( ) = T
0 drugde.

Postupak odreivanja rx ( ) prikazan je na slici 2.
U prikazanom grafikom postupku jednu od podintegralnih funkcija (u ovom sluaju x(t ) ) fik-
siramo, a drugu funkciju (u ovom sluaju x(t + ) ) pomeramo du t ose i za svako (u op-
segu , ), mnoimo sa fiksiranom funkcijom, integralimo proizvod i rezultat upisujemo u
odgovarajuu taku na osi. Dok se menja u granicama ( , ), moe se zamisliti da
funkcija x(t + ) klizi zdesna ulevo.
FT trougaonog impulsa odreena je u zadatku 2.3.10.b) za = 2T , pa je:

2
2 2 2 sin fT
X ( f ) = E T .
fT
2
Funkcija X ( f ) prikazana je na slici 1b. u zadatku 2.3.10.
c) Signal y (t ) moe se izraziti preko signala x(t ) , primenom pomeranja i skaliranja, na sledei
nain:
T T
y (t ) = x1 t + x1 t , gde je x1 (t ) = x(2t ) .
4 4
Primenom definicione formule (2.3.14) (u koju treba uvrstiti signal y (t ) , a zatim pomnoiti dva
binoma, razdvojiti dobijena etiri integrala i primeniti odgovarajue smene) moe se pokazati da
autokorelacija ovog signala ima oblik:
T T
ry ( ) = 2 r1 ( ) r1 ( ) r1 ( + ) , (2)
2 2
gde je r1 ( ) autokorelacija signala x1 (t ) . Izmeu r1 ( ) i r ( ) postoji sledea veza:

r1 ( ) = x1 (t ) x1 (t + )dt = x(2t ) x(2(t + ))dt =

1 1
= x( ) x( + 2 )d = r (2 ) ,
2 2
1 1
pa je ry ( ) = r (2 ) r (2 T ) r (2 + T ) . Ova funkcija prikazana je na slici 3.
2 2
Glava 2. Signali 57
x(t )
E
-T/2 T/2 T t
x(t + )
< < T E
T / 2 T +T / 2 t
x(t + )
T < < 0 E
T/2 T t
x(t + )
0 < <T
E
+T/ 2
T t
T < < x(t + )

E
-T/2 T/2 T t
rx ( )
2
E T
-T T

Slika 2. Grafiki postupak za odreivanje autokorelacije
ry ( )
2
E T
-T T
Slika 3. Autokorelacija signala y (t )
1 f
Koristei osobinu promene razmere FT: F{x ( at )} = X , lako se pokazuje da vai:
a a
fT
j
fT fT sin 2
1 f 1 f j
2 ,
Y( f ) = X e 2 X e 2 = j E T
2 2 2 2 fT
2
a traena spektralna gustina energije ima oblik:
2
2 fT
sin
2 2 2
Y ( f ) = E T 2 .
fT

2
Zadatak 2.3.12. (E)

Autokorelacija sluajnog signala s (t ) data je izrazom:

r ( ) = P e T ,
gde je P srednja snaga signala, a T konstanta.
a) Odrediti spektralnu gustinu snage signala s (t ) .

b) Odrediti koliko se procenata od ukupne snage signala nalazi u opsezima uestanosti (0 f c )
1
i ( f c 2 f c ) , gde je f c = .
2T
Reenje:
a) Za signal s (t ) dat je analitiki izraz za autokorelaciju. Primenom osobine spomenute u
diskusiji posle izraza (2.3.46), po kojoj autokorelacija i spektralna gustina snage ine Furijeov
transformacioni par, kao i injenice da se radi o transformaciji parne funkcije, dobija se sledei
izraz:
Glava 2. Signali 59
0
2 PT
j 2f
W( f ) = r ( )e d = P e T e j 2f d + Pe T e j 2f d = .
0 1 + (2fT )2
b) Srednja snaga sluajnog signala u opsegu (0 f c ) ima vrednost:
fc
2 P P
P1 = 2 W ( f )df = arctg (2f cT ) = ,
0
2
a srednja snaga sluajnog signala u opsegu ( f c 2 f c ) :
2 fc
2 P 2f cT
P2 = 2 W ( f )df = arctg = 0.2 P .
1 + 2(2f T )2
fc c
Preko inioca 2 sa kojim je pomnoen integral obuhvaena je snaga za negativne uestanosti.
2.4. Diskretni signali

Paralelno sa teorijom analognih signala i sistema razvijena je i teorija diskretnih signala i siste-
ma. Posmatra se diskretni signal ili signal sa diskretnim vremenom, oblika:
xd = {.... x 2 , x1 , x0 , x1 , x2 , x3 , ......}. (2.4.1)
Ovaj signal je, u stvari, ureen skup brojeva. Ako brojevi pripadaju kontinualnom skupu vredno-
sti, govorimo o diskretnom signalu. Ako je izvrena njihova kvantizacija, radi se o digitalnom
signalu. U najveem delu teorije koja je ovde izloena smatramo da se radi o diskretnim signali-
ma. Efekti kvantizacije spomenuti su na kraju poglavlja 3.4.
Obino se smatra da je diskretni signal nastao odabiranjem analognog signala, xa (t ) . Izmeu

odbiraka xn i analognog signala tada postoji veza:
xn = x(n) = xa (nT ) . (2.4.2)
Diskretni signal, meutim, nije uvek nastao odabiranjem analognog signala.
Domen definisanosti diskretnog signala esto se naziva vremenski ili signalni domen.
Postoji itav niz analogija izmeu pojmova koji su ranije uvedeni za analogne signale i slinih
pojmova kod diskretnih signala. U nastavku su navedeni primeri koji pokazuju slinosti, ali i
razlike [2,4,5].
- Signal sa konanim trajanjem (signal koji je razliit od nule u konanom broju taaka):
n 0 n 3,
x ( n ) = xn = (2.4.3)
0 drugde.
- Signal sa beskonanim trajanjem:
0 n < 0,
xn = n (2.4.4)
n 0.
- Jednini impuls:
1 n = 0,
n = (2.4.5)
0 drugde.
- Pomereni jednini impuls:
1 n = k,
nk = (2.4.6)
0 drugde.
- Jedinina funkcija (step funkcija):
0 n < 0,
un = (2.4.7)
1 n 0.
- Periodini signal:
xn = A sin (2n + ) , (2.4.8)
gde je A -amplituda, -relativna uestanost, a -poetna faza.
- Kompleksni periodini signal:
e j 2n = cos(2n ) + j sin(2n ) . (2.4.9)
Treba istai da je jedinini impuls kod diskretnih signala obina funkcija, za razliku od konti-
nualnih funkcija kod kojih je delta impuls definisan na poseban nain.
Primer periodinog diskretnog signala prikazan je na slici 2.4.1 a), dok je na slici 2.4.1 b) pri-
kazan sinusoidalni diskretni signal koji nije periodian, xn = A sin(n) , jer ne postoji ceo broj
n0 za koji vai jednakost sin( n) = sin(n + n0 ) .
Kod analognih signala, signal oblika x(t ) = sin(t ) ima osobinu periodinosti, ali mu je perioda
jednaka parnom multiplu broja .
Signali (2.4.8) i (2.4.9) imaju naroit znaaj u obradi signala.
Relativna uestanost odgovara uestanosti periodinog signala, uz neke specifinosti. Kod

analognih periodinih signala, tipa sin (2f 0t ) , za svaku razliitu vrednost uestanosti f 0 do-
bija se razliit signal.
Glava 2. Signali 61
xn
1
-2 4 n
0 2 10
-1
a)
xn
1
-2 4 10 n
0 2
b) -1
Slika 2.4.1. Periodini diskretni signal a) i aperiodini sinusni signal b)
Kod diskretnih signala postoji znaajna razlika. Samo za vrednosti za koje vai < 1 / 2 dobi-
jaju se razliiti signali. Za ostale vrednosti relativne uestanosti, signali se ne razlikuju od onih iz
intervala < 1 / 2 . U definicionom izrazu (2.4.8) javlja se periodinost i po promenljivoj n i
po relativnoj uestanosti, sa periodom jednakom jedinici. To znai da se jednaki signali dobijaju
za 0 , 0 1, 0 2 ,... 0 k ,... gde je 0 uestanost za koju vai ogranienje vrednosti na
interval 0 < 1 / 2 , a k ceo broj.
Ova se osobina lako dokazuje jer je, npr. sin 2n( 0 + k ) = sin( 2n 0 + 2nk ) , pa za celo-
brojne n i k promena faze odgovara vrednosti 2 , a sinusna funkcija ima osobinu perio-
dinosti sa periodom 2 . Ilustracija ove osobine za funkcije xn = sin 2n (1 / 6) i
yn = sin 2n (7 / 6) pokazana je na slici 2.4.2.
xn , yn
1
n
-1
Slika 2.4.2. Primer dva periodina signala sa razliitim uestanostima

i jednakom diskretnom realizacijom
ak i unutar intervala < 1 / 2 postoji konjugovano kompleksna simetrija, poto za komplek-

sne funkcije vai e
j 2n
( )
= e j 2n ( ) . Dokaz ove osobine takoe je oigledan.
Osim intervala koji je simetrino postavljen oko koordinatnog poetka, ponekad se kao osnovna
perioda posmatra interval (0, 1) , u kom postoji konjugovano kompleksna simetrija izmeu vred-
nosti i 1 . Ova osobina dokazuje se slino kao i prethodna.
Treba istai i da pojam relativna uestanost ukazuje da je stvarna uestanost normalizovana (po-
deljena) sa nekom vrednou. Ako je diskretni signal nastao odabiranjem analognog signala, nor-
malizacija uestanosti izvrena je deljenjem sa uestanou odabiranja koja je koriena pri nas-
tajanju posmatranog diskretnog signala.
Frekvencijska predstava diskretnih signala

Kao i kod analognih signala, kod diskretnih signala postoje posebni postupci za frekvencijsku
predstavu za aperiodine i periodine signale.
Furijeova transformacija diskretnih signala

Furijeova transformacija aperiodinog diskretnog signala (FTD) definie se kao:

X ( ) = xn e j 2n . (2.4.10)
n =
j
Ponekad se u literaturi ova transformacija oznaava kao X ( ) , X (e ) ili X (e jT ) .
Kontinualna promenljiva (malo grko slovo ksi) naziva se generalisana uestanost. Moe se
formalno povezati sa obinom uestanosti uz uslov da je izvrena normalizacija sa uestanou
f
odabiranja, tj. = . Domen nad kojim je definisana FTD naziva se frekvencijski ili trans-
fs
formacioni domen. FTD ima niz korisnih osobina. One su pokazane u nastavku.
Poreenjem izraza za FTD sa do sada definisanim izrazima vezanim za transformacije, moe se

zapaziti slinost sa Furijeovim redom, uz uslov da promenljiva ima ulogu vremena, a da peri-
oda ima vrednost T = 1 . Postoje i dve formalne razlike:
1) Razliit je znak eksponenta, ali to nema naroit znaaj jer suma obuhvata i pozitivne i nega-
tivne vrednosti.
2) Za koeficijente Furijeovog reda periodinih analognih signala vai osobina konjugovano kom-

pleksne parnosti koeficijenata, xn = x n , pa se kao rezultat dobije realna vremenska funkcija.
Kod diskretnih signala takva parnost u optem sluaju ne vai pa je X ( ) kompleksna funkcija
realne promenljive.
Na osnovu svega navedenog moe se izvesti vaan zakljuak da je FTD X ( ) periodina kom-
pleksna funkcija i da ima periodu jednaku jedinici.
Lako se pokazuje da FTD ima veinu osobina koje ima i Furijeova transformacija:
Glava 2. Signali 63
- vai Parsevalova teorema,

- postupak je linearan,
j 2k
- pomeranje u signalnom domenu, oblika x( n k ) , daje spektar oblika e X ( ) ,
j 2 0
- modulacija u signalnom domenu, oblika x( n) e daje spektar oblika X ( 0 ) ,
- mnoenju u jednom domenu odgovara konvolucija u drugom,
- moduo je parna a argument neparna funkcija, itd.
Inverzna Furijeova transformacija diskretnog signala

Inverzna Furijeova transformacija diskretnog signala (IFTD) definisana je kao:
1
2
j 2n
xn = X ( ) e d . (2.4.11)
1

2
I u ovom izrazu moe se zapaziti slinost sa izrazom za odreivanje koeficijenata Furijeovog re-
da. Promenljive i t zamenile su mesta, a perioda ima vrednost jednaku jedinici.
Diskretna Furijeova transformacija

Za postojanje FTD formalno ne postoje uslovi koji bi odgovarali Dirihleovim uslovima kod Furi-
jeove transformacije. Meutim, pri izraunavanju definicione sume (2.4.10) nad diskretnim peri-
odinim signalom javlja se sledei problem. Ako je signal periodian, tj. vai xn = xn + p N , gde
je p ceo broj a N konstanta koja se naziva perioda diskretnog signala, tada se pri odreivanju
FTD dobija zbir koji ne konvergira, tj. ne moe se izraunati.
Zbog toga je za periodine diskretne signale definisana posebna vrsta transformacije pod nazi-
vom diskretna Furijeova transformacija (DFT). Ako je diskretni signal periodian, sa periodom
N , kae se da ima osnovnu uestanost 1 / N . Takav signal moe se razloiti na prostoperiodi-
ne komponente na uestanostima k / N , k = 0, 1, 2, ...., N 1 . Po definiciji, diskretna Furije-
ova transformacija ima oblik:
N 1 2
j k n
Xk = xn e N , k = 0, 1, 2, ...., N 1 . (2.4.12)
n=0
Dobijene vrednosti nazivaju se koeficijenti DFT.
Inverzna DFT (IDFT) definisana je kao:

2
1 N 1 j k n
xn = X k e N , n = 0, 1, 2, ...., N 1 . (2.4.13)
N k =0
DFT ima nekoliko znaajnih osobina, slino kao i obian Furijeov red. Postoji, meutim, nekoli-
ko krupnijih razlika, odnosno novih osobina.
Prvo, broj harmonika je konaan i iznosi N , dakle jednak je periodi periodinog signala.
Drugo, praktino se koristi samo kompleksni oblik DFT opisan gornjim izrazima (ne koriste se
sume sa sinusnim i kosinusnim lanovima). Pod nekim uslovima (parnost odnosno neparnost
diskretnog signala) moe se desiti da koeficijenti DFT budu realni brojevi, ali takvi sluajevi
nemaju poseban znaaj.
Vana osobina koeficijenata DFT jeste injenica da su koeficijenti sa rednim brojem 0 i N / 2

uvek realni brojevi (ako je N paran broj). Lako se pokazuje da koeficijent sa rednim brojem
N / 2 (tj. harmonik sa tim rednim brojem) opisuje najbre promene u diskretnom signalu. Po-
jam brzine ovde odgovara uestanosti, tj. broju promena u jedinici vremena.
Na kraju, DFT je jedina do sada definisana transformacija kod koje su i signal i njegov spektar
diskretni signali to je ini pogodnim za primenu u raunarskoj obradi signala.
Brza Furijeova transformacija, FFT

U postupku izraunavanja DFT po definiciji, za svaki od N koeficijenata potrebno je izvriti N
2
kompleksnih mnoenja i N 1 sabiranja. Ukupan broj od N mnoenja ukazuje na injenicu
da je postupak veoma sloen i da za velike vrednosti N postaje veoma spor.
Zbog toga je razvijen poseban postupak kojim se, razlaganjem postupka na meukorake, broj
potrebnih mnoenja znaajno smanjuje.
Postupak se naziva Brza Furijeova transformacija (Fast Fourier Transform, FFT). FFT, prema
tome, nije posebna transformacija, nego postupak za ubrzavanje izraunavanja DFT. Detalji pos-
tupka mogu se nai u svakoj knjizi iz digitalne obrade signala, npr. u [2,3]. Postoji vie varijanti
FFT ali su im osobine veoma sline.
Z-transformacija
Kod funkcija sa kontinualnom promenljivom ve je reeno je da se Furijeova transformacija pos-
matra kao deo optije, Laplasove transformacije, kod koje je promenljiva kompleksna veliina
s = + j , na imaginarnoj osi, dakle tamo gde je s = j .
Kod funkcija sa diskretnom promenljivom postoji takoe optija transformacija koja se naziva Z-
transformacija i definisana je kao

X ( z) = xn z n , (2.4.14)
n =
gde je z kompleksna promenljiva. Lako se pokazuje da je FTD jednaka Z-transformaciji na

j 2
jedininom krugu, tj. tamo gde je z = e .
Glava 2. Signali 65
Odavde se lako sagledava i osobina periodinosti FTD, jer se osa kao osa nezavisne pro-
menljive praktino moe posmatrati kao veliina koja se dobija odmotavanjem jedininog kru-
ga u pravu beskonane duine.
Reeni primer uz poglavlje 2.4.
Zadatak 2.4.1. (E)

Odrediti DFT sledeih diskretnih signala:
a) delta impulsa, xn = n ;
b) pomerenog delta impulsa, yn = n k , gde je k ceo broj;
1 0 n N 1,
c) pravougaonog prozora, z n =
0 drugde.
Reenje:
DFT zadatih signala odreuje se po definiciji (2.4.10).

a) X ( ) = xn e j 2n = 1 e j0 = 1.
n =

b) Y ( ) = yn e j 2n = e j 2k .
n =
Spektar pomerenog impulsa ima konstantnu amplitudu, kao i spektar odreen pod a), dok je
fazna linearno zavisna od promenljive .
N 1 N 1
j 2 sin N
c) Z ( ) = xn e j 2n
= e j 2n
=e 2
sin
.
n = n =0
Pri odreivanju ovog spektra koriene su formule za sumiranje geometrijskog reda poznate iz
matematike.
3. SISTEMI ZA PRENOS I OBRADU SIGNALA

Telekomunikacioni sistem je sistem koji obuhvata sve sklopove neophodne za realizaciju preno-
sa poruka na daljinu.
Za svaki sistem mogu se uoiti ulazni ili pobudni signali (pobude), x1 (t ), x2 (t ),.....x N (t ) i iz-
lazni signali (odzivi), y1 (t ), y2 (t ),..... y K (t ) . Sistem je potpuno definisan ako je poznata zavis-
nost svakog odziva od pobudnih signala. U ovom kursu izuavaju se uglavnom sistemi sa jed-
nom pobudom i jednim odzivom. Kod takvih sistema je N = K = 1 , a zavisnost je obino data
u obliku:
y (t ) = [x(t )] , (3.0.1)
gde oznaava funkcionalnu zavisnost, ili operator i opisuje kako funkcionie sistem.
Prema tipu zavisnosti izlaznog od ulaznog signala, sistemi se dele na linearne i nelinearne, a sva-
ki od njih na inercijalne (sa memorijom) i neinercijalne (bez memorije). Sistemi sa memorijom
imaju osobinu da im vrednost odziva u svakom trenutku zavisi od vrednosti pobude u posmatra-
nom trenutku i ranijim trenucima (koji su prethodili posmatranom).
3.1. Linearni sistemi

Ako se zavisnost (3.0.1) moe napisati u obliku:
y (t ) = h0 x(t ) + h1 x(t 1 ) + h2 x(t 2 ) + ..... (3.1.1)
pri emu su h0 , h1 , h2 ,.... koeficijenti (ne zavise od pobude nego imaju konstantnu vrednost), a
i , i = 1, 2, ... vremenski intervali (vremenske konstante), kae se da je sistem linearan.
Koeficijenti hi i konstante i , i = 1, 2, ... u potpunosti opisuju sistem.
Linearni sistemi, kao to je ve reeno, dele se na sisteme bez memorije i sisteme sa memorijom.
Ako je bar jedna od konstanti i , i = 1, 2, ... razliita od nule, kae se da sistem ima memoriju.
Linearni sistemi bez memorije

Linearni sistemi bez memorije najjednostavniji su za analizu. Njihov drugi naziv je pojaavai.
Izlazni signal dobija se mnoenjem ulaznog signala nekom konstantnom vrednou koja se na-
ziva pojaanje. U izrazu (3.1.1) praktino postoji samo prvi sabirak, y (t ) = h0 x (t ) , a pojaa-
nje je oznaeno sa h0 .
Glava 3. Sistemi za prenos i obradu signala 67
Linearni sistemi sa memorijom

Linearni sistemi sa memorijom esto se nazivaju filtri. Filtri su sklopovi od posebnog znaaja u
telekomunikacijama.
Postoji vie naina da se pokae kako se odreuje odziv linearnog sistema sa memorijom na za-
datu pobudu. Posebnu ulogu u ovim dokazima igra delta impuls. Kada je pobudni signal jednak
delta impulsu, x(t ) = (t ) , tada se izlazni signal, y (t ) , naziva impulsni odziv. Obino se im-
pulsni odziv oznaava sa h(t ) pa, prema (3.0.1), vai jednaina: h(t ) = [ (t )] .
Ako linearni sistem ispunjava i uslov tzv. vremenske nezavisnosti (invarijantnosti), tada je odziv
na pomereni delta impuls jednak pomerenom impulsnom odzivu, tj. h(t ) = [ (t )] .
Osobina se relativno lako dokazuje, a jasna je i sama po sebi ako se shvati da vremenska neza-
visnost znai da je funkcionisanje sistema potpuno nezavisno od izbora koordinatnog poetka, tj.
take u kojoj je t = 0 .
Ako se pobudni signal, prema (2.3.21), napie u obliku konvolucije samog signala sa delta im-
pulsom, tj.:

x(t ) = x( ) (t ) d , (3.1.2)

i ako se operator iz izraza (3.0.1) primeni samo na veliine koje su funkcija vremena, t (ne i
privremene promenljive, ), dobija se:

y (t ) = [x(t )] = x( ) (t ) d =

= x( ) [ (t )] d = x( ) h(t ) d . (3.1.2a)

Izraz (3.1.2a) pokazuje da se odziv linearnog sistema moe odrediti pomou konvolucije pobude
i impulsnog odziva posmatranog sistema.
Na osnovu ve ranije pokazanih osobina FT, prema (2.3.27), direktno se zakljuuje da vai sle-
dea jednakost:
Y( f ) = H( f ) X( f ), (3.1.3)
gde je sa H ( f ) oznaena FT impulsnog odziva linearnog sistema.
Funkcija H ( f ) naziva se prenosna funkcija, funkcija prenosa, prenosna karakteristika ili frek-
vencijski odziv linearnog sistema. Funkcija prenosa je kompleksna funkcija. Funkcija prenosa i
impulsni odziv ine Furijeov transformacioni par i za njih vae sve ranije navedene osobine Fu-
rijeove transformacije.
Funkcija prenosa H ( f ) moe se, kao i svaka kompleksna funkcija, predstaviti preko realnog i
imaginarnog dela, kao i preko modula i argumenta. Obino se koristi predstava preko modula i
argumenta kao:
H ( f ) = H ( f ) e j ( f ) = A( f ) e j ( f ) = A( f ) e j( f ) . (3.1.4)
Amplitudska karakteristika, A( f ) = H ( f ) , uvek je parna funkcija, dok je fazna karakteristi-

ka, ( f ) , neparna funkcija uestanosti. Ponekad se, umesto fazne karakteristike, koristi tzv.
karakteristika faznog kanjenja, ( f ) . Prema (3.1.4), karakteristika faznog kanjenja jednaka
je negativnoj vrednosti fazne karakteristike.
Filtri se primenjuju u razliitim postupcima za obradu i prenos signala. Obino se problem koji
treba reiti uklapa u neku od sledeih kategorija:
- ako je zadata elektronska struktura linearnog sistema, treba odrediti funkciju prenosa i/ili im-
pulsni odziv;
- ako je zadata funkcija prenosa ili impulsni odziv, treba odrediti odziv na zadatu pobudu;
- ako je zadata funkcija prenosa, treba projektovati elektronsko kolo koje takvu funkciju realizuje
u praksi.
U okviru ovog udbenika objanjeni su jednostavniji primeri iz prve dve kategorije problema.
Problemi iz tree kategorije ovde se ne razmatraju. Njihovo reavanje veoma je standardizovano.

Primenjuju se postupci koji su detaljno opisani u specijalizovanim prirunicima i vezani za prak-
tinu elektroniku. Oekivana funkcija prenosa linearnog sistema, obino se zadaje u frek-
vencijskom domenu. Zatim se, primenom neke od standardnih tehnika projektovanja, realizuju
ureaji sa karakteristikama to slinijim zadatim, uz pomo aktivnih i pasivnih elektronskih
komponenti. Sloenije realizacije (obino pri tom i skuplje) po pravilu daju bolju aproksimaciju.
Ako je unapred zadata elektronska struktura linearnog sistema, funkcija prenosa odreuje se pos-
tupcima koji su detaljno analizirani na kursevima iz Osnova elektrotehnike i Teorije elektrinih
kola. Za potrebe analize elektrinih kola u telekomunikacijama, obino je dovoljno poznavanje
elementarnih osobina razdelnika napona, kao i redne i paralelne veze razliitih komponenata.
Kod jednostavnijih elektrinih kola, funkcija prenosa lako se izraunava kao kompleksna im-
pedansa ili transmitansa, korienjem kompleksnih izraza za impedanse otpornika ( R ), kale-
mova ( jL ) i kondenzatora (1 /( jC ) ).
Idealan prenos
Strogo posmatrano, idealan prenos podrazumeva da je izlazni signal jednak ulaznom. U praksi je
ovaj uslov malo ublaen time to je dozvoljeno da izlazni signal moe da ima promenjenu
amplitudu i moe da kasni za ulaznim signalom, tj. da postoji sledea veza:
y (t ) = A x(t t0 ) , (3.1.5)
gde su A i t 0 konstante. Primenom FT na ovu jednainu dobija se da vai:

Y ( f ) = A e j 2ft 0 X ( f ) = H ( f ) X ( f ) , (3.1.6)
j ( f )
odnosno da funkcija prenosa, koja je u optem sluaju data izrazom H ( f ) = A( f ) e ,
j 2ft
prema (3.1.6), kod idealnog prenosa ima oblik H ( f ) = A e 0
, tj. ima konstantnu ampli-
tudsku i linearno promenljivu faznu karakteristiku, odnosno linearno promenljivu karakteristiku
faznog kanjenja. Opisane osobine funkcije prenosa treba da budu zadovoljene u opsegu ue-
stanosti u kome je spektar ulaznog signala, X ( f ) , razliit od nule, jer samo u tom opsegu ue-
stanosti prenosni sistem ima uticaja na ulazni signal.
Zahtev za linearnou idealne fazne karakteristike treba dodatno objasniti. Ako se kroz idealan
sistem, koji unosi kanjenje t 0 , prenosi prostoperiodian signal oblika cos t , izlazni signal
imae oblik cos (t t0 ) = cos(t t 0 ) , pri emu je t 0 = 2f t0 promena faze. Za
svaku vrednost ulazne uestanosti, f , promena faze ima razliitu vrednost.
Ako nisu zadovoljeni uslovi za idealan prenos, javljaju se izoblienja zbog kojih izlazni signal
nije jednak ulaznom signalu. Za sluaj prostoperiodinog pobudnog signala, izoblienja se svode
na promenu amplitude i poetne faze. Postupak odreivanja odziva detaljno je opisan u zadatku
3.1.1c. Ako signal nije prostoperiodian, postupak je znatno sloeniji. Jedan jednostavan primer
pokazan je u zadatku 3.1.4, a optija analiza data je u poglavlju 5.1. i odgovarajuim zadacima.
Idealni filtri
Treba razlikovati idealan prenos od idealnih filtara. Postoje dve osnovne vrste idealnih filtara. To
su propusnici niskih uestanosti (NF filtri) i propusnici visokih uestanosti (VF filtri). Sve ostale
vrste filtara, propusnici opsega, nepropusnici opsega, kao i sloeniji tipovi filtara, dobijaju se
kombinacijama NF i VF filtara.
Idealni NF filtar
Idealni NF filtar ima funkciju prenosa:
e j 2ft 0 f fg ,
H NF ( f ) = (3.1.7)
0 drugde ,
gde je f g gornja granina uestanost, a t 0 konstanta koja se naziva kanjenje sistema.
Pomou inverzne Furijeove transformacije izraza (3.1.7), impulsni odziv NF filtra moe se odre-
diti u obliku:
hNF (t ) = 2 f g
[
sin 2f g (t t0 ) ]. (3.1.8)
2f g (t t0 )
Ako je t0 = 0 , dobija se idealni filtar kod kojeg nema kanjenja.

Na slici 3.1.1. prikazana je funkcija prenosa idealnog NF filtra, a na slici 3.1.2. impulsni odziv
tog filtra. Transformacioni par koji ine pravougaoni impuls i funkcija oblika sin x / x veoma se
esto sree u telekomunikacijama, kako kod 1-D tako i kod 2-D signala. Zbog toga je veoma
korisno da se dobro shvati veza koja postoji izmeu ove dve funkcije. Vana je i injenica da se
transformacijom pravougaonog impulsa moe analitiki odrediti funkcija oblika sin x / x , dok
se inverzna transformacija realizuje samo pomou osobine dualnosti, poto ne postoje odgovara-
jui tablini integrali koji bi omoguili formalnu integraciju.
Sa slike 3.1.2. vidi se da idealni NF filtar ne zadovoljava uslov kauzalnosti, jer odziv na pobudu
u koordinatnom poetku poinje, teoretski, u t = . Odavde se zakljuuje da se idealni filtri
ne mogu praktino realizovati. U praksi se mogu realizovati filtri koji imaju priblino idealnu
funkciju prenosa, sa impulsnim odzivom koji poinje u trenutku kad se pojavi pobuda i lii na
zakasnelu i malo asimetrinu (deformisanu) funkciju sa slike 3.1.2.
H( f )
fg fg f
Slika 3.1.1. Funkcija prenosa idealnog NF filtra
h (t )
2 f
g
1 t
2 f
g
Slika 3.1.2. Impulsni odziv idealnog NF filtra za t0 = 0
Idealni VF filtar
Idealni VF filtar ima funkciju prenosa:
e j 2ft 0 f < fd f > fd ,

HVF ( f ) = (3.1.9)
0 za f fd ,
gde je f d donja granina uestanost, a t0 kanjenje sistema.
Da bi se odredio impulsni odziv moe se direktno izraunati inverzna Furijeova transformacija

izraza (3.1.9). Meutim, ako se iskoristi injenica da se HVF ( f ) moe izraziti preko funkcije
prenosa NF filtra kao:
HVF ( f ) = e j 2ft 0 H NF ( f ) , za f g = f d . (3.1.9a)
pomou osobine linearnosti, iz jednaine (3.1.9a) lako se dobija impulsni odziv u obliku:
sin[2f d (t t0 )]
hVF (t ) = (t t0 ) 2 f d . (3.1.10)
2f d (t t0 )
Na slici 3.1.3. prikazana je funkcija prenosa idealnog VF filtra, a na slici 3.1.4. impulsni odziv
tog filtra. Vae slini zakljuci kao i kod NF filtra.
H( f )
fd fd f
Slika 3.1.3. Funkcija prenosa idealnog VF filtra
h(t )
(t )
1 t
2 fd
- 2f d
Slika 3.1.4. Impulsni odziv idealnog VF filtra za t0 = 0
Idealni pojasni filtar

U telekomunikacijama se esto javlja potreba i za idealnim pojasnim filtrom. To je filtar koji
( )
proputa opseg uestanosti u intervalu f d f g . Impulsni odziv moe se odrediti direktnom
integracijom to se itaocima preporuuje kao veoma korisna veba.
Meutim, ako se definiu:
irina propusnog opsega B =

1
2
(
f g fd i )
centralna uestanost propusnog opsega, f c =
1
2
(
f g + fd , )
moe se primeniti sledei postupak. Prenosna funkcija idealnog pojasnog filtra moe se u frek-
vencijskom domenu dobiti konvolucijom dve funkcije:
- funkcije prenosa idealnog NF filtra kod kog je f g = B i
- para delta impulsa na uestanostima f c .
Do ovog zakljuka moe se doi posmatranjem funkcije prenosa pojasnog filtra i poznavanjem
konvolucije funkcije sa pomerenim delta impulsom, opisane izrazom (2.3.37a).
Kao ekvivalent konvolucije dve funkcije u frekvencijskom domenu, u vremenskom domenu tre-
ba izvriti mnoenje njihovih inverznih transformacija, od kojih je jedna ve odreena kao
hNF (t ) , uz uslov f g = B , a druga odgovara inverznoj Furijeovoj transformaciji para delta im-
pulsa. Lako se pokazuje da je ova druga funkcija jednaka 2 cos 2f c t .
Mnoenjem vremenskih oblika dobija se impulsni odziv pojasnog filtra u obliku:
sin[2B (t t0 )]
hPF (t ) = 4 B cos 2f c (t t0 ) . (3.1.11)
2B (t t0 )
Na slici 3.1.5. prikazana je funkcija prenosa idealnog PF filtra, a na slici 3.1.6. impulsni odziv
tog filtra, za t 0 = 0 . Impulsni odziv ima oblik proizvoda funkcije tipa sin x / x , za koju se ras-
tojanje meu nulama odreuje pomou vrednosti B i kosinusoide, ija perioda zavisi od cen-
tralne uestanosti pojasnog filtra, f c .
Ni ovaj filtar ne moe se praktino realizovati. Mogue su samo razliite aproksimacije idealnog
filtra. Za praktinu primenu i aproksimacije filtara daju sasvim zadovoljavajue rezultate.
H( f )
1
f g fc fd fd fc fg f
Slika 3.1.5. Funkcija prenosa idealnog PF filtra

h (t )
4B
t
1
2B
Slika 3.1.6. Impulsni odziv idealnog PF filtra

Na slici 1. dato je jednostavno RC kolo. Odrediti:
a) Funkciju prenosa kola;
b) Energiju ulaznog signala kao i odnos energije izlaznog signala koncentrisane u opsegu ue-
( )
stanosti 0 f g = 1 (2RC ) i ukupne energije izlaznog signala, ako je ulazni signal oblika:
t
A e RC , t 0,
x(t ) =
0 , t < 0.
c) Amplitude i faze komponenti na izlazu kola ako ulazni signal ima oblik:
x(t ) = X 0 + X 1 cos 0t + X 2 sin 2 0t + X 3 cos 3 0t ,
pod uslovom da je 0 RC = 0.5 .

R
x(t) y(t)
C
Slika 1. RC kolo
Reenje:
a) Funkcija prenosa kola moe se odrediti na dva naina: indirektno, preko impulsnog odziva u
vremenskom domenu i direktno, preko kompleksnih impedansi elektrinog kola. Poto je kolo na
slici 1. veoma jednostavno (razdelnik napona), mogu se napisati sledee jednaine u frekven-
cijskom domenu:
ZC
X ( f ) = (Z R + ZC ) I ( f ) , Y ( f ) = ZC I ( f ) , Y ( f ) = X( f ),
Z R + ZC
pa je funkcija prenosa:
1
Y( f ) ZC j 2fC 1
H( f ) = = = = .
X ( f ) Z R + ZC 1 1 + j 2fRC
R+
j 2fC
b) Energija ulaznog signala moe se odrediti u vremenskom domenu kao:
2t
1 2

2 2
Wx = x (t )dt = A e RC dt = A RC .
0
2
Energija izlaznog signala lake se odreuje u frekvencijskom domenu:

2
Wy = Y( f ) df , gde je Y ( f ) = H ( f ) X ( f ) FT izlaznog signala. Dalje je:

ARC
X ( f ) = F{x(t )} =
ARC
, Y( f ) = ,
1 + j 2fRC (1 + j 2fRC ) 2
Y ( f ) df = ( ARC )
df
= ( ARC )
2 2 2 df
Wy =
[ 1 + (2fRC ) ]
.
2 2 2
(1 + j 2fRC )
2
2
A 2 RC A 2 RC
2 2
2
Smenom = arctg (2fRC ) dobije se: Wy = cos d = .
4
Energija izlaznog signala u opsegu uestanosti (0 f g ) rauna se na isti nain kao W y , ali sa
promenjenim granicama. Konstanta (2) ispred integrala koristi se umesto integrala u simetrinim
granicama. Ovakva zamena mogua je samo kod parnih podintegralnih funkcija i esto se koristi
u telekomunikacijama:
fg
2 A 2 RC 1 1 Wyg 1 1
W yg = 2 Y ( f ) df = + , pa je = + 0.8 .
0
4 2 Wy 2
c) Odziv linearnog sistema na pobudu prostoperiodinim signalom oblika:

x p (t ) = U cos(2f1t + ) , ija FT ima oblik:
X p( f ) =
U
2
[
e j ( f f1 ) + e j ( f + f1 ) , ]
primenom inverzne FT na izraz (3.1.3), ima oblik:

j 2ft
y p (t ) = X p( f ) H( f )e df .

Primenjujui osobine delta impulsa, kao i princip superpozicije, lako se pokazuje da vai:
y p (t ) =
U
2
[
e j H ( f1 ) e j 2f1t + e j H ( f1 ) e j 2f1t .]
Koristei opte osobine modula i argumenta funkcije H ( f ) :
H ( f ) = A( f ) e j ( f ) , A( f ) = A( f ) = H ( f ) , ( f ) = ( f ) = arg{H ( f )} ,
izlazni signal dobija se u obliku:
y p (t ) = U A( f1 ) cos[2f1t + + ( f1 )] . (1)
Oblik odziva linearne mree na pobudu signalom sinusnog oblika dobija se tako to se ponovi
prethodni postupak sa poetnom fazom podeenom na = / 2 .
Za posmatrano kolo, funkcija prenosa ima oblik:

1 1
H( f ) = = e j arctg ( 2fRC ) = A( f ) e j ( f ) . (2)
1 + j 2fRC 1 + (2fRC )2
Primenjujui princip superpozicije na ulazni signal zadat pod c), dobija se:
y (t ) = A(0) X 0 + A( f 0 ) X 1 cos[ 0 t + ( f 0 )] + A(2 f 0 ) X 2 sin[2 0 t + (2 f 0 )] +

+ A(3 f 0 ) X 3 cos[3 0 t + (3 f 0 )] .
Moduo i argument prenosne karakteristike u takama 0 , f 0 , 2 f 0 , i 3 f 0 , potrebni za konano
definisanje amplituda i faza komponenti izlaznog signala, imaju vrednosti:
2 1 2
A(0) = 1 ; A( f 0 ) = ; A(2 f0 ) = ; A(3 f 0 ) = ;
5 2 13
( f 0 ) = arctg (0.5) = 26.57 o ; (2 f 0 ) = arctg (1.0) = 45o ;
(3 f 0 ) = arctg (1.5) = 56.31o .


a) Odrediti funkciju prenosa i odgovarajue impulsne odzive idealnog NF , VF i PF (pojas-
nog filtra), kad nema kanjenja.
b) Ako se na ulaz kola na slici 1. dovede signal:
t

x(t ) = Ae t 0,
0 t < 0,
odrediti energije signala u takama B, C i D preko ukupne energije signala, kao i ukupnu
prenosnu karakteristiku kola od take A do D, pod uslovom da je f d = f g .
~
~ B
fg
A
+
D
C
~
~
fd
Slika 1. Sloeno kolo
Reenje:
a) Funkcija prenosa idealnog NF filtra, prikazana na slici 2., ima oblik:
1 f fg ,
H( f ) =
0 f > fg.
Odgovarajui impulsni odziv prikazan je na slici 3. Dat je izrazom:
sin(2f g t )
h(t ) = 2 f g . (1)
2f g t
Ovaj izraz ponovo potvruje dobro poznatu vezu izmeu pravougaonog impulsa i njegovog
transformacionog para, funkcije oblika sin x x .
H( f )
fg fg f
Slika 2. Funkcija prenosa idealnog NF filtra
h(t )
2 fg
1 1 3 t
2 fg f 2 f
g g
Slika 3. Impulsni odziv idealnog NF filtra
Funkcija prenosa idealnog VF filtra, koji proputa samo komponente iznad donje granine ue-
stanosti f d , prikazana je na slici 4. i data izrazom:
0 f < fd ,
H( f ) = (2)
1 f fd ,
a odgovarajui impulsni odziv, prikazan na slici 5. ima oblik:
sin 2f d t
h(t ) = (t ) 2 f d . (3)
2f d t
H( f )
fd fd f
Slika 4. Funkcija prenosa idealnog VF filtra
h(t )
(t )
1 t
2 fd
- 2f d
Slika 5. Impulsni odziv VF filtra

Idealni PF filtar proputa samo komponente iz opsega 2 B = f g f d oko centralne ue-

stanosti f c . Njegova funkcija prenosa, data je izrazom (4) (samo za nenegativne uestanosti) i
prikazana na slici 6. Odgovarajui impulsni odziv dat je izrazom (5) i prikazan na slici 7.
1 f c B < f < f c + B,
H( f ) = (4)
0 drugde,
sin 2Bt
h(t ) = 4 B cos 2f c t . (5)
2Bt
Za sve tri prenosne karakteristike pretpostavljena je nulta fazna karakteristika.
H( f )
1
f g fc fd fd fc fg f
Slika 6. Funkcija prenosa idealnog pojasnog filtra
h(t )
4B
t
1
2
B
Slika 7. Impulsni odziv idealnog pojasnog filtra
b) Ako se signali u takama B , C i D oznae sa s B , sC i s D , respektivno, odgovarajui

spektri ovih signala imaju oblik:
A
S B ( f ) = H NF ( f ) X ( f ) = , f < fg ,
1 + j 2f
A
SC ( f ) = HVF ( f ) X ( f ) = , f fd = f g . (6)
1 + j 2f
Energija signala u taki B izraunava se najlake integracijom u frekvencijskom domenu, poto

vremenski oblik funkcije nije poznat. Dobija se izraz:
fg
2 1 2
WB = 2 S B ( f ) df = A 2

arctg (2f g ) =

W arctg (2f g ) ,
0
2
gde je W energija ulaznog signala koja se lako odreuje kao W = A 2.
Energija signala u taki C ima vrednost:

2 2
WC = 2 SC ( f ) df = W 1 arctg (2f g ) .

fg
Signal u taki D jednak je zbiru signala u B i C :
s D (t ) = s B (t ) + sC (t ) .
Njegova FT ima oblik:
S D ( f ) = F{s B (t )} + F{sC (t )} = S B ( f ) + S C ( f ) .
Koristei izraz (6), za spektar signala u taki D i ukupnu funkciju prenosa mree, dobija se:
S D ( f ) = X ( f ) [H NF ( f ) + H VF ( f )] ,
to znai da je ukupna prenosna karakteristika H ( f ) data zbirom:
H ( f ) = H NF ( f ) + H VF ( f ) .
1 2
Ako je f d = f g , tada je H ( f ) = 1 , pa je WD = W = A .
2
Oigledno je da kroz NF filtar prolaze, bez izoblienja, sve komponente signala x(t ) do ue-
stanosti f g , a kroz VF filtar komponente iznad granine uestanosti f d .
Ako su donja i gornja granina uestanost jednake ( f d = f g ), na izlazu sistema dobija se neizo-
blien ulazni signal, x(t ) , jer su prenete sve njegove komponente. Ekvivalentna funkcija pre-
nosa sistema jednaka je jedinici na svim uestanostima.
Zadatak 3.1.3. (E)

Funkcija prenosa sistema data je izrazom:
1
H( f ) = , Q >> 1 ,
f fr
1 + j Q
fr f
gde je f r konstantna vrednost, tzv. rezonantna uestanost, a Q faktor dobrote ili Q -faktor.
a) Odrediti amplitudsku i faznu karakteristiku sistema i nacrtati ih.
b) Izraunati i ucrtati propusni opseg sistema.
Reenje:
a) Amplitudska i fazna karakteristika sistema date su izrazima:
1 f f
A( f ) = , ( f ) = arctg Q r .
2
2f f fr f
1 + Q r
fr f
Funkcije su prikazane na slici 1. Vidi se da rezonantna uestanost odgovara vrednosti u kojoj je
imenilac prenosne funkcije jednak jedinici (i pri tom ima najmanji mogui moduo) jer je ima-
ginarni deo imenioca jednak nuli. U toj taki funkcija prenosa ima svoj maksimum.
a) A(f)
1
-f r
f g1 f f g2 f
r
(f)
b)
-f r fr f
Slika 1. Amplitudska (a) i fazna karakteristika (b)
b) Osnovni propusni opseg sistema definisan je sa 3 dB slabljenja amplitudske karakteristike u

odnosu na njenu maksimalnu vrednost.
Maksimalna vrednost A( f ) jednaka je A( f r ) = 1 , jer je tada imaginarni deo imenioca jednak

nuli. Slabljenje od 3 dB na ivicama propusnog opsega, gde je f = f g , znai da je:
A( f r )
20 log[ A( f r )] 20 log[ A( f g )] = 3 dB , odnosno = 2.
A( f g )
Da bi se odredila granina uestanost f g , treba reiti jednainu:
1 1
A( f g ) = = ,
f g fr
2 2
1 + Q2
fr f g

po nepoznatoj f g . Dobija se bikvadratna jednaina iz koje jedan par reenja ima vrednosti:
( f g )1,2 = f r 2fQr , pa je propusni opseg sistema B = f g 2 f g1 =

fr
Q
.
Zadatak 3.1.4. (E,*)

Pravougaoni impuls, amplitude A i trajanja , proputa se kroz idealni propusnik niskih uesta-
nosti, gornje granine uestanosti f g .
a) Odrediti izlazni signal.

x
sin t
b) Koristei linearnu aproksimaciju funkcije Si ( x) = t
dt , prikazanu na slici 1. nacrtati iz-
0
lazni signal za sluajeve: f g = 1 ( 2 ) , f g = 1 i f g = 2 .
Si(x)

2
- x
-
2
Slika 1. Linearna aproksimacija funkcije Si (x)
Reenje:
a) FT ulaznog signala, koji ima oblik pravougaonog impulsa, u (t ) , odreena je u zadatku
2.3.10.a) u obliku:
sin f
U ( f ) = A .
f
Izlazni signal moe se odrediti preko inverzne Furijeove transformacije spektra izlaznog signala,
Y ( f ) , dobijenog kao Y ( f ) = U ( f ) H ( f ) , gde je funkcija prenosa idealnog filtra definisana
izrazom (3.1.7), za t 0 = 0 . Dobija se:
fg fg
j 2ft sin f
y (t ) = U ( f ) e df = A f
cos(2ft )df . (1)
fg fg
U gornjem integralu koriene su osobine parnosti realnog i neparnosti imaginarnog dela kom-
pleksnog izraza. Poto se integral izraunava u simetrinim granicama, dobija se da je imaginarni
deo (jednak integralu neparne funkcije u simetrinim granicama) identiki jednak nuli.
Primenom trigonometrijskih transformacija tipa sin cos = [sin ( + ) + sin ( )] 2 ,

integral (1) deli se na dva integrala:
fg
A sin[f ( + 2t )] sin[f ( 2t )]
fg
2 f
y (t ) = df + df =
f fg
f
g
fg
A sin[f (2t + )] sin[f (2t )]
fg
2 f
= df df .
f fg
f
g
Uvoenjem smene x = f (2t + ) u prvi i x = f (2t ) u drugi integral, kao i primenom
osobine koju ima integral parne funkcije u simetrinim granicama, dobija se:
2f g (t + 2 ) 2f g (t 2 )
A sin x sin x
y (t ) =
x
dx x
dx .

0 0
Uvoenjem funkcije Si (x) , definisane u tekstu zadatka, konano se dobija izlazni signal u
obliku:
y (t ) =
A

{ [ ] [
Si 2f g (t + 2 ) Si 2f g (t 2 ) ] }.
Na slici 2. prikazan je oblik funkcije y (t ) za zadate vrednosti f g .
Poreenjem tri pokazana rezultata moe se zapaziti sledee: sa porastom granine uestanosti
NF filtra izlazni signal postaje sve sliniji pobudnom pravougaonom impulsu, jer se smanuje
ukupna irina a poveava irina maksimuma izlaznog impulsa.
Ovo se moglo i oekivati, jer prenos signala kroz sistem koji ima veoma irok propusni opseg
(pa malo oteuje njegov spektar), daje izlazni signal koji je jednak ulaznom.
y(x)=y( 2 f gt )
fg = 1
A 2
-A
Si(x - 2 ) A/2
x=2 fgt
A Si(x+ ) 2
2
-A/2
y(t)
fg = 1
A 2
A/2
- 3 - - 3 t
2 2 2 2
y(x)
A fg = 1
A Si(x - )
-
A/2
x
A Si(x+)
-A/2
y(t)
fg = 1
A
- t
Slika 2. Oblici izlaznog signala za razliite vrednosti f g

y(x)
A fg = 2
-A
Si(x-2) A/2
-3 - 2 - 2 3 x
A Si(x+2)
-A/2
y(t)
A fg = 2
- - 3 - 3 t
4 4 4 4
Slika 2. Nastavak
3.2. Nelinearni sistemi

Nelinearni sistemi sa memorijom
Nelinearni sistemi sa memorijom najsloeniji su za analizu i ne obrauju se u ovom kursu.
Nelinearni sistemi bez memorije

Nelinearni sistemi bez memorije (nelinearni neinercijalni sistemi) imaju osobinu da vrednosti iz-
laznog signala u svakom trenutku zavise samo od vrednosti ulaznog signala u istom tom tre-
nutku.
Njihova analiza vri se samo u vremenskom domenu, zato to ne postoje paralelni postupci za
odreivanje odziva u frekvencijskom domenu. Analiza se zasniva na razvoju funkcionalne za-
visnosti y = f (x ) u stepeni red. U prethodnom izrazu u oznaavanju je izostavljena zavisnost
ulaznog i izlaznog signala od vremena, ( x = x (t ) , y = y (t ) ), jer ne utie na postupak a uslo-
njava zapis. Stepeni red obino se zapisuje u obliku:

y = y0 + ak ( x x0 ) k , (3.2.1)
k =1
gde je x0 jednosmerna komponenta ulaznog signala, a ostale konstante opisuju sistem i imaju
vrednosti:
1 d k f ( x)
y0 = f ( x0 ) i ak = . (3.2.2)
k! dx k x = x
0
U praksi se obino uzima u obzir samo N prvih, najznaajnijih sabiraka pa se za takav sistem
kae da je u pitanju nelinearni sistem N tog reda.
Ako se pretpostavi da je x0 = 0 i y0 = 0 , dobija se najjednostavnija polinomijalna zavisnost

izlaza od ulaza:
y (t ) = a1 x(t ) + a2 x 2 (t ) + a3 x 3 (t ) + ... + a N x N (t ) . (3.2.3)
Koeficijenti ai , i = 1..N , realni su brojevi. Sabirak an x (t ) predstavlja nelinearno izoblienje

n
n -tog reda.
Primer:
Neka je ulazni signal prostoperiodian, oblika x = x(t ) = cos 1t i neka je N = 2 . Signal na
izlazu nelinearnog sistema tada je jednak:
a2 a
y = a1 cos 1t + a2 cos 2 1t = + a1 cos 1t + 2 cos 21t . (3.2.4)
2 2
U izlaznom signalu zapaamo sabirak proporcionalan ulaznom signalu, kao i dva sabirka nastala
usled postojanja kvadratnog lana: jednosmernu komponentu i drugi harmonik ulaznog signala.
Slina analiza vri se i za sluaj kada je N > 2 i za sloenije oblike ulaznog signala.
Za ocenu nelinearnih sistema znaajna je vrednost razliitih parametara nelinearnosti. Parametri

se dele u dve grupe, harmonijski i intermodulacioni. Njihove definicije i osobine pokazane su u
poglavlju 5.1. u kom se govori o nelinearnim izoblienjima. Zbog toga su ovde i izostavljeni
reeni primeri.
3.3. Sloeni sistemi

Pod sloenim sistemima podrazumevaju se razliite kombinovane veze linearnih i nelinearnih
sistema. Postoje tri osnovna tipa sloene veze. To su redna veza, paralelna veza i veza sa pov-
ratnom spregom. Primeri sva tri tipa sloene veze prikazani su na slici 3.3.1.
Redna veza
Kod redne veze linearnih sistema analiza se daleko lake vri u frekvencijskom domenu. Ekviva-
lentna prenosna funkcija lako se odreuje kao proizvod svih prenosnih funkcija koje postoje u
vezi:
N
He ( f ) = Hk ( f ) . (3.3.1)
k =1
x(t) y(t)
H1(f) H2(f) HN(f)
a)
H1(f)
x(t) H2(f) y(t) x(t) y(t)

+ + H1(f)
HN(f) H2(f)
b) c)
Slika 3.3.1. Primeri sloenih sistema: redna veza (a), paralelna veza (b) i povratna sprega (c)
Kod kombinovane redne veze, u kojoj postoje linearni i nelinearni sistemi, analiza se vri pos-
tepeno, od bloka do bloka. Pri tom se za nelinearne sisteme koristi iskljuivo vremenski domen.
Za linearne sisteme izbor domena u kom se odreuje odziv zavisi od konkretne situacije.
Paralelna veza
I kod paralelne veze linearnih sistema, kao na slici 3.3.1b, analiza se obino vri u frekven-
cijskom domenu. Ekvivalentna prenosna funkcija odreuje se kao suma svih prenosnih funkcija
koje postoje u vezi:
N
He ( f ) = Hk ( f ) . (3.3.2)
k =1
Kod kombinovane paralelne veze, u kojoj postoje linearni i nelinearni sistemi, analiza se vri po-
stepeno, od bloka do bloka. I ovde se za nelinearne sisteme koristi iskljuivo vremenski domen,
a za linearne sisteme izbor zavisi od konkretne situacije.
Povratna sprega
Kod povratne sprege linearnih sistema, moe se odrediti ekvivalentna funkcija prenosa. Za sis-
tem kao na slici 3.3.1c, dobije se da je:
Y( f ) H1 ( f )
H( f ) = = . (3.3.3)
X ( f ) 1 H1 ( f ) H 2 ( f )
Ako se ulazni i povratni signal sabiraju, u imeniocu funkcije prenosa dobija se znak () . Ovaj
tip povratne sprege naziva se pozitivna povratna sprega. Ako se povratni signal oduzima od ulaz-
nog, u imeniocu funkcije prenosa dobija se znak (+ ) . Ovaj tip povratne sprege naziva se nega-
tivna povratna sprega. Kod povratne sprege, zbog postojanja razlomka i mogue nulte vrednosti
imenioca, postoji problem stabilnosti sistema. U sluaju da se na nekim uestanostima vrednost
imenioca pribliava nuli, moe doi do nekontrolisanog porasta vrednosti izlaznog napona, pa se
kae da je sistem postao nestabilan.

a) Odrediti funkciju prenosa izmeu taaka A i B kola sa slike 1.
b) Odrediti amplitudsku karakteristiku i karakteristiku faznog kanjenja kola sa slike za sluaj
A2 = 1 2 i A3 = 1 .
c) Ako je ulazni signal x(t ) pravougaoni impuls trajanja t , nacrtati izlazni signal y (t ) za
sluajeve = 2 t , = t i = t 2 .
x(t)
A 2
A
k.k.
y(t)
A 3 +
B
k.k.

A2
Slika 1. Linearni sistem sa kolima za kanjenje
Reenje:
a) Da bi se odredila ukupna prenosna funkcija nekog sloenog sistema, potrebno je prvo odrediti
prenosne funkcije svih delova sistema. Prenosna funkcija kola za kanjenje, Hk ( f ) , odreuje se
primenom FT na izraz koji opisuje rad takvog kola:
y (t ) = x(t ) ,
odakle se lako dobija:
H k ( f ) = e j 2f .
Prenosna funkcija pojaavaa sa pojaanjem Ak jednaka je vrednosti Ak i ne zavisi od ue-
stanosti (smatra se da je pojaava idealan).
Signal u taki B dat je, na osnovu slike 1., kao zbir tri signala:
y (t ) = A2 x(t ) + A3 x(t ) + A2 x(t 2 ) .
FT signala y (t ) odreuje se na osnovu osobina Furijeove transformacije kao:
Y ( f ) = A2 X ( f ) + A3 X ( f )e j 2f + A2 X ( f )e j 4f =
[
= A2 + A3 e j 2f + A2 e j 4f ] X( f ),
odakle se funkcija prenosa dobija u obliku:
Y( f )
H( f ) = = A2 + A3 e j 2f + A2 e j 4f .
X(f )
j 2f
b) Uvrtavanjem brojnih vrednosti, izdvajanjem zajednikog lana e i sreivanjem izraza,
za date vrednosti konstanti A2 i A3 , dobije se
H ( f ) = (1 + cos 2f ) e j 2f .
Iz prethodnog izraza vidi se da amplitudska karakteristika ima oblik A( f ) = 1 + cos 2f , a
fazna karakteristika ( f ) = 2f . Karakteristika faznog kanjenja ima oblik ( f ) = 2f .
Ovakva funkcija prenosa ima karakteristian oblik i ponekad se naziva izdignuti kosinus (engl.
Raised Cosine).
c) Ovaj deo zadatka najlake se reava u vremenskom domenu. Izlazni signal dobija se sabi-
ranjem tri signala koji se dobiju u pojedinim granama linearnog sistema, pomeranjem ulaznog
signala za 0 , i 2 , i mnoenjem sa A2 , A3 i A2 respektivno.
Rezultati su prikazani na slici 2. Sa slike se vidi da se, na intervalima u kojima se dva ili vie
signala preklapaju, stvarna vrednost signala dobija algebarskim sabiranjem signala.
a) x(t) b) y(t)
1 A3
A2 A2
t/2 t/2 t 0 2 t
0
=2 t
c) y(t) d) y(t)
A 2+A3
A3
A2 A2
2 t
0 0 2 3 t
= t = 2t
Slika 2. Talasni oblici izlaznog signala
Zadatak 3.3.2. (E)

Funkcija prenosa linearnog sistema sa slike 1. data je izrazom:
sin 2f j 2f
H( f ) = e .
2f
a) Odrediti funkciju prenosa izmeu taaka A i D na slici 1.
b) Ako se na ulaz sistema dovede pravougaoni impuls trajanja 2 i amplitude U , nacrtati

signale u takama B , C i D .
A H(f) d + D
B dt C
E
k.k.
2
Slika 1. Sloen linearni sistem
Reenje:
Neka su Furijeove transformacije signala u takama A , B , C i D : U A ( f ) , U B ( f ) ,
U C ( f ) i U D ( f ) , respektivno. Funkcija prenosa izmeu taaka A i D ima oblik:
U D ( f ) U B ( f ) UC ( f ) U D ( f )
H AD ( f ) = = . (1)
U A( f ) U A( f ) U B ( f ) UC ( f )
i odreuje se na osnovu definicije funkcije prenosa za svaku deonicu:
H AD ( f ) = H AB ( f ) H BC ( f ) H CD ( f ) , H AB ( f ) = H ( f ) .
Deonica BC sadri diferencijator. U vremenskom domenu diferencijator se opisuje relacijom:
du B (t )
uC (t ) = .
dt
Furijeova transformacija signala u taki C ima oblik:

du (t ) du B (t ) j 2ft
F B = e dt .
dt
dt
Parcijalnom integracijom, smenama dv = (du B (t ) dt )dt i u = e

j 2ft
, dobija se:
U C ( f ) = j 2fU B ( f ) .
Funkcija prenosa diferencijatora je, prema tome:
UC ( f )
H BC ( f ) = = j 2f .
UB( f )
Funkcija prenosa deonice CD odreuje se na osnovu izraza:
U D ( f ) = UC ( f ) +U E ( f ) , U E ( f ) = U D ( f ) e j 4f ,
( )
U D ( f ) 1 e j 4f = U C ( f ) , u obliku:
UD( f ) 1 e j 2f
H CD ( f ) = = = .
U C ( f ) 1 e j 4f 2 j sin 2f
Ukupna funkcija prenosa ima oblik:
sin 2f j 2f e j 2f 1
H AD ( f ) = e j 2f = .
2f 2 j sin 2f 2
b) Furijeova transformacija pravougaonog impulsa amplitude U i trajanja 2 ima oblik
sin 2f
U A ( f ) = 2U .
2f
U taki B , spektar signala ima oblik:
2
sin 2f
U B ( f ) = U A ( f ) H AB ( f ) = 2U e j 2f . (2)
2f
Da bi se odredio oblik ove funkcije u vremenskom domenu, potrebno je odreeno iskustvo i tre-
ba dobro poznavati osobine FT. Naravno, mogue je i direktno izraunavanje, ali se na taj nain
esto dobijaju integrali koji sadre funkcije tipa sin x / x pa zbog toga nisu direktno reivi.
Poto je kvadratni lan u izrazu (2) ekvivalentan mnoenju signala u zagradi sa samim sobom u
frekvencijskom domenu, vremenski oblik dobija se konvolucijom inverzne transformacije (u
ovom sluaju pravougaonog impulsa) sa samom sobom u vremenskom domenu.
Treba obratiti posebnu panju na vrednosti konstanti sa kojima se mnoe pojedini signali na slici
2, jer sama funkcija sin( 2f ) /( 2f ) odgovara spektru funkcije irine 2 , povrine 1 .
Kad se izrauna opisana konvolucija, dobije se signal u taki B . Ovaj signal ima oblik trougao-
j 2f
nog impulsa, amplitude U i trajanja 4 . Poslednji inilac u izrazu (2), oblika e , poka-
zuje da dobijeni signal treba dodatno zakasniti za . Signal u taki B prikazan je na slici 2.
Signal u taki C jednak je prvom izvodu trougaonog impulsa. Treba poznavati osnovne osobine
prvog izvoda da bi se dobio signal sa dve vrednosti, jednom pozitivnom (pozitivan nagib) a dru-
gom negativnom (negativan nagib).
Signal u taki D ima isti oblik kao i signal u taki A , ali ima upola manju amplitudu:
1
U D ( f ) = H AD ( f )U A ( f ) = U A ( f ) ,
2
1
u D (t ) = u A (t ) .
2
u A (t )
- 2 3 t
u B (t )
U
- 2 3 t
uC (t )
U
- 2 3 t
u D (t )
- 2 3 t
Slika 2. Oblici signala u takama A , B , C i D u vremenskom domenu
3.4. Diskretni sistemi

Diskretni sistemi su sistemi namenjeni za obradu diskretnih signala. Slino kao i kod analognih
sistema, diskretni sistem konvertuje jedan ili vie diskretnih ulaznih signala u jedan ili vie dis-
kretnih izlaznih signala, u skladu sa odreenim pravilima.
Blok ema diskretnog sistema sa jednim ulazom i jednim izlazom prikazana je na slici 3.4.1.
xn xn-1 yn
T
a b c
T
vn vn-1
Slika 3.4.1. Blok ema diskretnog sistema
Najoptija karakteristika linearnog sistema opisana je izrazom:
yn = f n (...xn k ,....., xn 1 , xn , xn +1 , xn + 2 ,..... xn + k ,.....) , (3.4.1)
gde je f n zavisnost koja je, u optem sluaju, zavisna od vrednosti n , tj. vremena, pa izlazni
signal u svakom trenutku n zavisi od:
- trenutnog oblika funkcionalne zavisnosti, f n ,
- prethodnih vrednosti ulaznog signala, ...xn k ,....., xn 1 ,
- trenutne vrednosti ulaznog signala xn i
- buduih vrednosti ulaznog signala xn +1 , xn + 2 ,..... xn + k ,..... .
Osim ove zavisnosti moe se dodati i povratna sprega, preko koje izlazni signal moe da zavisi i
od prethodnih vrednosti izlaznog signala. Analiza ovakvih sistema bila bi veoma sloena i u
praksi se, sreom, ne koristi. Za praktine sisteme bez povratne sprege obino vae sledea ogra-
nienja koja znatno pojednostavljuju rad:
1) Kauzalnost. U praksi se ne moe ostvariti zavisnost izlaznog signala od buduih vrednosti po-
budnog signala.
2) Linearnost. Obino se veza izmeu trenutne vrednosti izlaznog signala i ulaznog signala izra-
ava kao:

yn = hn, k xk , (3.4.1a)
k =
gde su hn, k koeficijenti koji opisuju sistem. U ovom izrazu kauzalnost nije uzeta u obzir. Kada
bi se uvela kauzalnost, gornja granica u sumi bila bi zamenjena sa n . Tada bi izlazni signal imao
oblik:
n
yn = hn, k xk . (3.4.1b)
k =
3) Vremenska nepromenljivost. Ako koeficijenti hn, k ne zavise eksplicitno od vremena, n , tada

se moe uvesti oznaka hn, k = hn k , tj. koeficijent u svakom trenutku n zavisi samo od rastoja-
nja od posmatrane take, k , tj. od n k .
Kada se sva ogranienja uvedu u analizu, dobija se sledea veza:

n
yn = hn k xk , (3.4.2)
k =
u kojoj se lako prepoznaje diskretna konvolucija.
Za sluaj da je pobuda jednaka jedininom impulsu, xn = n , odziv se naziva impulsni odziv i

jednak je hn , to se lako dokazuje jer u prethodnoj sumi za svako n postoji samo jedan sabirak,
onaj za koji je k = 0 .
Diskretni sistemi koji imaju osobinu linearnosti, vremenske nepromenljivosti (invarijantnosti) i

kauzalnosti obino se nazivaju digitalni filtri.
Komponente digitalnih filtara

Za razliku od analognih sistema za obradu signala, kod kojih je sistem sastavljen od kombinacije
pasivnih (otpornici, kalemovi, kondenzatori i sl.) i aktivnih (operacioni pojaavai i sl.) kompo-
nenti, digitalni filtri koji se mogu realizovati u praksi sastavljeni su od tri komponente: sabiraa,
mnoaa i kola za kanjenje.
Funkcionisanje svake od ovih komponenti moe se opisati u vremenskom i frekvencijskom

domenu.
Sabira
Sabira je kolo u kome se sabira dva ili vie ulaznih signala i daju izlazni signal. Primer je poka-
zan na slici 3.4.2.
x1n
yn = x1n + x2n
x2n
Slika 3.4.2. Sabira
Izlazni signal odreuje se kao:
yn = x1n + x2 n . (3.4.3)
Mnoa
Mnoa je kolo u kome se ulazni signal mnoi datom konstantom i tako formira izlazni signal.
Primer je pokazan na slici 3.4.3.
xn A yn = Axn
Slika 3.4.3. Mnoa
Izlazni signal odreuje se u obliku:
y n = A xn . (3.4.4)
Kolo za kanjenje
Kolo za kanjenje na svom izlazu daje signal koji kasni u odnosu na ulazni signal za 1 , odnosno
za jedan period odabiranja. Primer je pokazan na slici 3.4.4.
xn T yn = xn-1
Slika 3.4.4. Kolo za kanjenje

Izlazni signal ima oblik:
yn = xn 1 . (3.4.5)
To znai da je signal na izlazu pomeren udesno u odnosu na signal na ulazu, pa je u svakoj taki
vrednost izlaznog signala jednaka prethodnoj vrednosti ulaznog signala.
Povratna sprega
Ako se bilo gde u sistemu izlazni signal vraa unazad, dalje od izlaza, i ponovo uestvuje u pro-
raunu, kae se da postoji povratna sprega. Primer povratne sprege pokazan je na slici 3.4.5. Iz-
lazni signal vraa se na sabira i ponovo, uz dodatno kanjenje, uestvuje u formiranju izlaznog
signala. U povratnoj petlji uvek mora da bude postavljeno bar jedno kolo za kanjenje. Even-
tualno pojaanje u petlji ne sme da bude vee od 1 .
xn yn
a T
ayn-1 yn-1
Slika 3.4.5. Kolo sa povratnom spregom
Opis diskretnog sistema preko diferencnih jednaina

Kada se nacrta blok ema diskretnog sistema, mogu se za svaku taku ispisati jednaine koje po-
vezuju signal u toj taki sa ostalim signalima u sistemu. Ove jednaine nazivaju se diferencne
jednaine. Takve su, npr. jednaine za kolo na slici 3.4.1.:
vn = a xn + b xn 1 + yn ,
yn = c vn 1 . (3.4.6a)
Kombinovanjem jednaina uvek se moe dobiti jedna jednaina koja pokazuje zavisnost izlaz-
nog signala od trenutne vrednosti i prethodnih vrednosti ulaznog signala. Ako u sistemu postoji
povratna sprega, jednaina e sadravati i zavisnost od prethodnih taaka izlaznog signala. Za
posmatrani primer dobije se izlazni signal u obliku:
yn = a c xn 1 + b c xn 2 + c yn 1 . (3.4.6b)
Pomou ove jednaine uvek se, uz poznat pobudni signal, moe odrediti izlazni signal. Linearna
diferencna jednaina sa konstantnim koeficijentima uvek se moe napisati u obliku:
M K
yn = bm xn m + ak yn k . (3.4.7)
m=0 k =1
Ovakve jednaine mogu se iskoristiti na nekoliko naina:

- Ako je zadat ulazni signal i poetni uslovi, izlazni signal moe se odrediti taku po taku. Ovaj
postupak primenljiv je samo za jednostavne signale i sisteme;
- Na osnovu diferencne jednaine moe se nacrtati, odnosno realizovati sistem (postupak ilustro-
van na slici 3.4.6);
- Ako se na ulaz dovede pobuda u obliku delta impulsa, moe se odrediti impulsni odziv sistema.
Uz pomo impulsnog odziva moe se, primenom konvolucije, odrediti odziv na bilo koji pobud-
ni signal;
- Pomou diferencne jednaine i impulsnog odziva sistema moe se odrediti frekvencijski odziv
sistema (kao FTD impulsnog odziva). Frekvencijski odziv odgovara funkciji prenosa kod linear-
nih sistema i veoma je pogodan za analizu osobina sistema.
Na slici 3.4.6. pokazana je blok ema filtra koji odgovara diferencnoj jednaini datoj izrazom
(3.4.7) za M = K = 3 .
Na slici 3.4.7. pokazan je veoma jednostavan filtar. U poreenju sa jednainom (3.4.7) vidi se da
za sve koeficijente ak vai ak = 0 , tj. da nema povratne sprege preko koje bi se izlazni signal
vraao u sistem. Impulsni odziv ovakvog filtra ima oblik:
hn = 2 n 0.5 n 1 . (3.4.8)
Ovakvi filtri nazivaju se FIR (engl. Finite Impulse Response) filtri, odnosno filtri sa konanim
impulsnim odzivom.
Na slici 3.4.8. pokazan je filtar kod koga postoji povratna sprega. Takav filtar ima impulsni od-
ziv sa beskonanim trajanjem:
hn = (3 / 4) n u n 1 . (3.4.9)
Filtar se naziva IIR (engl. Infinite Impulse Response) filtar.
xn xn-1 xn-2 xn-3

T T T
b0 b1 b2 b3
yn
a3 a2 a1
T T T
yn-3 yn-2 yn-1
Slika 3.4.6. Primer filtra realizovanog preko diferencnih jednaina
xn
T
1
2 2
yn
Slika 3.4.7. Primer jednostavnog FIR filtra
yn
3
4
xn
T
Slika 3.4.8. Primer jednostavnog IIR filtra

Prednosti i nedostaci FIR i IIR filtara
FIR filtri su jednostavniji za analizu od IIR filtara, i uvek su stabilni, tj. nikad se ne moe desiti
da izlazni signal pone nekontrolisano da raste. IIR filtri su, meutim, znatno efikasniji jer se sa
manje komponenti (kola za kanjenje i sabiraa) u odnosu na FIR filtre preciznije realizuju
zahtevane prenosne karakteristike.
Projektovanje diskretnih sistema

Diskretni sistemi ili filtri, projektuju se na osnovu potreba koje se jave u toku obrade signala.
Postoji itav niz razliitih postupaka koji detaljno opisuju kako se realizuju pojedine konkretne
varijante filtriranja. Mogu se izdvojiti dve iroke grupe postupaka za projektovanje filtara:
- Projektovanje digitalnih na osnovu analognih filtara,

- Projektovanje filtara na osnovu zadate funkcije prenosa u frekvencijskom domenu.
Za svaki postupak projektovanja postoje detaljno razraeni algoritmi. Detalji postupaka proua-
vaju se u posebnom predmetu, nazvanom Digitalna obrada signala.
Naroit znaaj u digitalnoj obradi signala igra numerika tanost postupka. Postoje tri osnovna
razloga:
1) diskretni signali numeriki se zapisuju sa konanim brojem cifara, to znai da se vrednosti

signala kvantizuju, bez obzira na namere korisnika,
2) koeficijenti filtra (numerike vrednosti pojaanja pojaavaa) moraju se zaokruiti na vred-
nost sa konanim brojem decimala,
3) raunske operacije sabiranja i mnoenja u signal procesorima nisu potpuno tane, nego imaju
za posledicu odreeno zaokruivanje rezultata.
Zbog navedenih razloga postupak projektovanja filtara neophodno mora da obuhvati i detaljno
testiranje sistema i eventualne korekcije parametara kako bi se umanjili nepoeljni efekti. Detalji
nisu tema ovog udbenika. Mogu se nai u specijalizovanoj literaturi [3].
4. DIGITALIZACIJA SIGNALA
U prethodnim glavama uglavnom su razmatrani signali sa kontinualnim vrednostima, funkcije

kontinualne promenljive. Ovaj tip signala obino nazivamo analogni signali, iako to nije sasvim
precizan naziv. Poznatiji su sledei primeri analognih signala:
- telefonski signal,
- signali muzike i govora u radio difuziji,
- klasian televizijski signal (iako se kod njega ve javlja delimina diskretizacija),
- zapis zvuka na gramofonskoj ploi i magnetofonskoj traci, itd.
Najvei deo komunikacionih sistema u prolosti (do poetka osamdesetih godina prolog veka)
korien je za prenos analognih signala. Razvojem tehnologije i ureaja za obradu i prenos sig-
nala, kao i teoretskih saznanja, od kraja sedamdesetih godina prolog veka poinje sve intenziv-
niji razvoj postupaka zasnovanih na sasvim drugaijim principima. Osnov novih postupaka ine
digitalizacija analognih signala, obrada i prenos digitalnih signala.
Da bi analogni signal mogao da se pretvori u digitalni, neophodna je realizacija tri postupka:

a) odabiranje (odmeravanje, uzorkovanje, samplovanje, engl. Sampling) i
b) kvantizacija (engl. Quantization) i
c) kodovanje (engl. Coding).
Veoma jednostavno objanjenje za odabiranje i kvantizaciju moglo bi se dati u jednoj reenici:

Odbirke signala treba uzimati dovoljno esto da bi se prenele i najbre promene u signalu; am-
plitudu treba kvantizovati dovoljno fino (gusto) da korisnik (najee slualac) bude zadovoljan
kvalitetom, tj. da ne primeti razliku izmeu originalnog i kvantizovanog signala.
Kodovanje je poseban postupak kojim se dobijene vrednosti odbiraka opisuju (zamenjuju) ne-
kom oznakom (kodnom rei). U toku prenosa, kodna re predstavlja originalnu vrednost odbirka.
4.1. Odabiranje signala

Odabiranje je postupak kojim se analogni signal (funkcija sa kontinualnom promenljivom) pre-
slikava (pretvara) u niz brojeva, tj. funkciju sa diskretnim vremenom. Brojevi se nazivaju odbirci
(odmerci, uzorci, samplovi). Odbirci odgovaraju vrednostima analognog signala u trenucima koji
su meusobno razmaknuti za konstantnu veliinu koja se oznaava sa T i naziva perioda odabi-
ranja. Postupak se zasniva na teoremi o odabiranju:
Svaki analogni signal x(t ) iji je spektar (Furijeova transformacija) X ( f ) ogranien na opseg
uestanosti (0, B ) , jednoznano je odreen signalom odbiraka, s (t ) = x(t ) xs (t ) , odnosno
odbircima sn , odreenim iz izraza: sn = x( n T ) , pod uslovom da perioda odabiranja zado-
Glava 4. Digitalizacija signala 99
voljava nejednakost T 1 /( 2 B ) . Signal xs (t ) , sa kojim se vri odabiranje, ima osobinu peri-

odinosti, sa periodom T .
Ako se sa f s oznai uestanost odabiranja, f s = 1 / T , uslov za vaenje teoreme o odabiranju

moe se napisati i u obliku:
fs 2 B . (4.1.1)
Sistem za odabiranje moe se predstaviti emom na slici 4.1.1. Na slici je prikazan deo za oda-
biranje, sastavljen od mnoaa, kao i deo za rekonstrukciju signala, NF filtar.
x(t ) s(t ) y (t )
~
~
fg
xs (t )
Slika 4.1.1. Sistem za odabiranje
Periodini signal kojim se vri odabiranje, x s (t ) , dat je izrazom:

x s (t ) = u (t kT ) , (4.1.2)
k =
gde je u (t ) impuls odabiranja. Na izlazu mnoaa dobija se signal s (t ) koji se naziva diskreti-
zovani signal ili signal odbiraka:

s (t ) = x(t ) x s (t ) = x(t ) u (t kT ) . (4.1.3)
k =
Ovaj signal, dodue, i dalje je analogni signal. Meutim, ako se odabiranje vri periodinom po-
vorkom delta impulsa (tzv. idealno odabiranje), dobijene vrednosti u trenucima odabiranja formi-
raju diskretni signal, sn = x(nT ) . Signal s (t ) prenosi se od predajnika, u kom je izvreno oda-
biranje, kroz odgovarajui sistem za prenos, do prijemnika, u kom se vri rekonstrukcija.
Signal na izlazu prijemnika, y (t ) , dobija se iz signala odbiraka postupkom rekonstrukcije. Re-

konstrukcija se vri pomou filtra propusnika niskih uestanosti. Ako je zadovoljen uslov teo-
reme o odabiranju, a granina uestanost filtra zadovoljava uslov B < f g < f s B , signal
y (t ) proporcionalan je ulaznom signalu, x(t ) .
Posmatrano bez matematikih izraza, odbirke treba uzimati dovoljno esto da prenesu kompletnu
informaciju o promenama vrednosti signala. 'Dovoljno esto' znai da unutar svake periode naj-
bre postojee promene (a to je ba prostoperiodina promena za koju je uestanost najvea i
jednaka irini spektra, B ), treba uzeti bar dva odbirka. Ako je ovaj uslov zadovoljen za najbru
promenu, sigurno e biti zadovoljen i za sve sporije promene, kod kojih je perioda promene ve-
a, pa e se u toku jedne njihove periode uzeti i vie od dva odbirka.
Uestanost odabiranja koja je jednaka dvostrukoj maksimalnoj uestanosti u spektru ulaznog sig-
nala naziva se i Nikvistova uestanost odabiranja (Nyquist Sample Rate). Interesantno je i tuma-
enje po kom u svakoj sekundi treba preneti bar po dva podatka za svaki Hz iz irine spektra
signala. Npr. za signal ija je irina spektra B = 4 kHz treba preneti bar 8000 podataka (od-
biraka) u svakoj sekundi.
Dokaz teoreme o odabiranju

Da bi se dokazala teorema o odabiranju, treba pokazati da je izlazni signal, y (t ) , jednak (ili pro-
porcionalan) ulaznom signalu, x(t ) . Dokaz je jednostavan ako se poznaju osobine Furijeove
transformacije. Posmatrajmo varijantu sa analognom signalom s (t ) , dobijenim u kolu za odabi-
ranje prikazanom na slici 4.1.1. Spektar tog signala moe se odrediti primenom osobine Furije-
ove transformacije po kojoj proizvod dva signala u vremenskom domenu podrazumeva konvo-
luciju njihovih spektara u frekvencijskom domenu. Za dokaz je potrebno:
1) da spektar signala x(t ) bude ogranien po irini na interval uestanosti (0, B ) , (za dokaziva-
nje teoreme oblik signala i njegovog spektra nije znaajan),
2) da se za signal xs (t ) moe odrediti Furijeova transformacija (periodian signal koji se uvek

moe razviti u Furijeov red, a zatim se moe odrediti Furijeova transformacija tog reda).

Furijeov red signala xs (t ) ima oblik xs (t ) = un e jn t s
gde su u n koeficijenti komplek-
n =
snog oblika Furijeovog reda. U zadatku 4.1.1. pokazano je da se koeficijenti signala xs (t ) mogu
1
povezati sa FT impulsa odabiranja kao u n = U (n f s ) , gde je U (n f s ) vrednost Furijeove
T
transformacije impulsa odabiranja, u (t ) , u taki f = n f s .
Furijeova transformacija periodinog signala xs (t ) odreuje se primenom osobine linearnosti

na Furijeov red, u obliku:

jn s t j 2ft

X s ( f ) = u n e e dt = u n e j 2 ( f n f s )t dt =
n = n =

= un ( f n f s ) . (4.1.4)
n =
Poto se signal odbiraka, prema (4.1.3), dobija mnoenjem dva signala, spektar signala odbiraka
jednak je konvoluciji spektra (4.1.4) i spektra originalnog signala, X ( f ) . Poto se radi o konvo-
luciji sa povorkom pomerenih delta impulsa, primenom ranije pokazanog postupka, rezultat e
imati oblik zbira pomerenih originalnih spektara. Spektar signala odbiraka dobija se u obliku:

S( f ) = un X ( f n f s ) . (4.1.5)
n =
Svi spektri pokazani su na slici 4.1.2. za sluaj kada se odabiranje vri periodinom povorkom
delta impulsa, odnosno kada je u (t ) = (t ) . Odabiranje sa periodinom povorkom delta impul-
sa naziva se idealno odabiranje. Na slici 4.1.2a) prikazan je spektar ulaznog signala. Oblik troug-
la izabran je zato to je pogodan za crtanje i ima osobinu koja esto odgovara signalima u stvar-
nosti: pri veim uestanostima moduo spektra opada. Na slici 4.1.2b) prikazan je spektar signala
kojim se vri odabiranje. Ovaj spektar ima oblik povorke jednakih delta impulsa, amplitude
1 / T . Na slici 4.1.2c) prikazan je spektar signala odbiraka, dobijenog konvolucijom prethodna
dva spektra, za sluaj kada je zadovoljen uslov teoreme o odabiranju.
X(f )
A
fs f 0 f f f
max max s
a) 2 2
Xs( f )
1
T
-2fs -fs 0 fs 2fs f

b)
S( f )
A
T
-3fs fs 3fs
-2fs
2 -fs - fs 0 2
fs
2
2fs f
2
-fmax fmax
c)
X(f )
A
-fmax fs 0 fs fmax f
2 2
d)
S( f )
A Aliasing
T
-fs fs 0
fs fmax fs 3fs f
e) 2 2 2
Slika 4.1.2. Spektri signala u postupku odabiranja: ulaznog signala (a) i (d),
povorke impulsa (b), signala odbiraka bez preklapanja (c) i sa preklapanjem (e)
Ako je zadovoljen uslov teoreme o odabiranju, nee doi do preklapanja transliranih komponenti
spektra. Na slici 4.1.2d) prikazan je spektar ulaznog signala koji je, u odnosu na uestanost oda-
biranja, iri nego to uslovljava teorema o odabiranju. Na spektru signala odbiraka vidi se pos-
ledica: dolazi do preklapanja spektara. Pojava se naziva i aliasing (engl. Alias, lano ime, Ali-
asing, lano predstavljanje).
Signal odbiraka, s (t ) , prenosi se od predajnika do prijemnika. U ovoj fazi prouavanja smatra-

mo da se signal u toku prenosa ne menja.
Na prijemnoj strani treba, iz signala odbiraka, na neki nain rekonstruisati poslati signal. Rekon-
strukcija se vri pomou filtra propusnika niskih uestanosti. Nakon prolaska signala s (t ) kroz
takav filtar, spektar izlaznog signala dobija se u obliku:
Y ( f ) = H ( f ) S( f ) . (4.1.6)
Poto je H ( f ) funkcija prenosa idealnog NF filtra, kroz filtar e proi samo spektralne kom-
ponente signala odbiraka unutar granica (0, f g ) . Ako se granina uestanost f g podesi na
vrednost f g = f s / 2 i ako je zadovoljen uslov teoreme o odabiranju, spektar izlaznog signala
moe se napisati u obliku:
Y ( f ) = u0 X ( f ) , (4.1.7)
gde je u0 = U (0) / T . Inverznom FT izraza (4.1.7) dobija se da je izlazni signal proporcionalan

sa ulaznim, tj. y (t ) = u0 x(t ) . Spektri signala na prijemnoj strani za sluaj kada su zadovoljeni
uslovi teoreme o odabiranju pokazani su na slici 4.1.3.
Ovim je pokazano da signal koji je rekonstruisan iz signala odbiraka ima vrednost proporcio-
nalnu ulaznom signalu, pa je time dokazana i teorema o odabiranju. U objanjenju je preteno
korien frekvencijski domen jer se u njemu rezultati mogu veoma lako prikazati grafiki i ob-
jasniti analitikim postupcima.
U sluaju da nije ispunjen osnovni uslov teoreme o odabiranju, f s > 2 f max , spektar signala
odbiraka ima izgled kao na slici 4.1.2e). Nakon prolaska kroz NF filtar, spektar izlaznog signala
ima oblik prikazan na slici 4.1.4. Na krajevima spektra zapaa se nain na koji se manifestuje
preklapanje spektra (aliasing): komponenta koja se u ulaznom signalu nalazi na uestanosti
fs f
+ f , nakon odabiranja, pojavljuje se na mestu s f . Odavde i potie naziv aliasing
2 2
(komponente se pojavljuju na promenjenim, lanim uestanostima). Pri tom dolazi do nepo-
pravljivog oteenja signala, jer se preklopljene komponente ni na koji nain ne mogu razdvojiti.
Prema slici 4.1.4., oigledno je da se pri nedovoljno visokoj uestanosti odabiranja javljaju dva
problema:
fs
1. komponente u opsegu uestanosti < f < f max ne mogu se pravilno preneti;
2
2. usled preklapanja spektra, nepopravljivo su oteene i komponente u opsegu uestanosti
f s f max < f < f s / 2 (lako se uoavaju na slici 4.1.4.).
S( f )
A
T
-3fs fs 3fs
-2fs
2 -fs - fs 0 2 fs
2
2fs f
2
-fmax fmax
a)
H( f )
fs fs f
2
0
b) 2
Y( f )
A
T
fs
- fs 0 2
f
2
-fmax fmax
c)
Slika 4.1.3. Spektri signala na prijemnoj strani: spektar signala odbiraka (a),
funkcija prenosa idealnog filtra (b) i spektar izlaznog signala (c)
Y( f )
A
T
fs 0
fs f
2 2
Slika 4.1.4. Spektar izlaznog signala kad nije zadovoljen uslov teoreme o odabiranju
Prvi problem moe se reiti samo poveanjem uestanosti odabiranja na vrednost koju uslovljava
teorema o odabiranju.
Drugi problem moe se reiti tako to se ulazni signal, x(t ) , pre odabiranja propusti kroz NF
filtar sa graninom uestanou f g koja je jednaka f g = f s / 2 . Ovakav filtar naziva se anti-
aliasing filtar ili Nikvistov filtar.
Rekonstrukcija signala u vremenskom domenu

Objanjenje postupka rekonstrukcije signala u vremenskom domenu znatno je sloenije nego u
frekvencijskom domenu. Moe se relativno jednostavno objasniti samo u sluaju kada se odabi-
ranje vri povorkom delta impulsa. Tada se signal odbiraka, s (t ) , moe napisati u obliku:

s (t ) = x(t ) xs (t ) = x(t ) (t kT ) = x(kT ) (t kT ) , (4.1.8)
k = k =
jer delta impulsi imaju sledeu osobinu: njihova irina tei nuli pa se pri mnoenju delta impulsa
sa bilo kojom funkcijom, x(t ) , dobija rezultat koji i dalje sadri delta impuls, na istom mestu na
kom je bio pre mnoenja, ali pomnoen sa konstantom jednakom vrednosti funkcije u taki u ko-
joj se nalazi impuls. Signal na izlazu idealnog filtra (linearnog sistema) moe se izraunati u
vremenskom domenu kao konvolucija pobude, s (t ) i impulsnog odziva sistema, h(t ) :

y (t ) = s (t ) h(t ) = s ( ) h(t ) d = x(kT ) ( kT ) h(t ) d =
k =

x(kT ) ( kT ) h(t ) d = x(kT ) h(t kT ) . (4.1.9)
k = k =
U prethodnom izrazu primenjeni su ve poznati postupci zamene redosleda integracije i sabira-

nja, kao i uvoenje smene kT = . Poto je impulsni odziv filtra idealnog propusnika
niskih uestanosti jednak:
h(t ) = 2 f g
(
sin 2f g t ), (4.1.10)
2f g t
izlazni signal moe se, konano, napisati u obliku:
[
sin 2f g (t kT ) ].
y (t ) = x(kT ) 2 f g
2f g (t kT )
(4.1.11)
k =
Iz izraza (4.1.11) vidi se da je u takama u kojima se uzimaju odbirci, t = k T , vrednost izlaz-

nog signala jednaka vrednosti posmatranog odbirka, jer je uticaj svih ostalih sabiraka jednak nu-
li, zbog osobina funkcije tipa sin x / x . U takama izmeu onih u kojima se uzimaju odbirci vri
se sabiranje svih sabiraka u izrazu (4.1.11).
U vremenskom domenu veoma se teko analitiki dokazuje da je rezultat ba jednak oekiva-

nom, ali numeriki postupci pokazuju da je rezultat upravo originalna funkcija. Izraz (4.1.11)
prikazan je grafiki na slici 4.1.5. Skup vrednosti x( kT ) = xk prikazan je kao povorka odbiraka
ili tapia (to nisu delta impulsi nego nain na koji se obino crta diskretni signal) lociranih u
trenucima t = k T . U okolini svakog odbirka nacrtan je impulsni odziv idealnog NF filtra, a
crtkana funkcija predstavlja zbir svih odziva, u skladu sa izrazom (4.1.11). I u sluajevima u ko-
jima nije vreno idealno odabiranje treba izraunati konvoluciju signala odbirka i impulsnog od-
ziva, ali ovaj postupak nije jednostavan ni analitikim ni grafikim putem.
x(t )
xk
-1 0 1 2 3 k
-T 0 T 2T 3T t
Slika 4.1.5. Rekonstrukcija signala u vremenskom domenu
Specifinosti u postupku odabiranja

Teorema o odabiranju propisuje minimalnu uestanost odabiranja za koju je mogua rekonstruk-
cija originalnog signala. Dobra osobina minimalne uestanosti odabiranja jeste injenica da je
broj odbiraka minimalan, a nedostatak je potreba za idealnim NF filtrom, za koji je ve pokazano
da se u praksi ne moe realizovati.
Uestanost odabiranja moe da bude vea od minimalne, Nikvistove. Pri tom su translirane kom-
ponente spektra na frekvencijskoj osi razmaknutije nego pri Nikvistovoj uestanosti odabiranja.
Pri veoj uestanosti lake se realizuje filtar koji obezbeuje rekonstrukciju signala, ali je broj
odbiraka u jedinici vremena vei, to zahteva vei broj raunskih operacija u jedinici vremena,
odnosno bru obradu signala. Pravilan izbor uestanosti odabiranja predstavlja inenjerski kom-
promis.

Signal x(t ) ima spektar X ( f ) ogranien na interval uestanosti (0 f m ) . Signal kojim se
vri odabiranje dat je izrazom (4.1.2), gde je T perioda odabiranja, a u (t ) impuls odabiranja.
Poznato je da je u (t ) = 0 za t > 2 , < T , a FT signala u (t ) je U ( f ) .
a) Odrediti spektar diskretizovanog signala (signala odbiraka) s (t ) .
b) Odrediti minimalnu vrednost f s i graninu uestanost NF filtra, f g , tako da se dobije

y (t ) = k x(t ) . Kolika je konstanta k ?

1 t ,
c) Ako je: u (t ) = 2
0 drugde,
= T / 2 , f s = 3 f m , f g = f m , nacrtati spektar diskretizovanog signala i odrediti izlazni sig-

nal y (t ) .
Reenje:
a) Odabiranje se vri periodinim signalom x s (t ) . Signal se moe razviti u Furijeov red:

x s (t ) = xn e j 2nf t , gde su koeficijenti dati izrazom:
s
n=
T 2
1
xn = x s (t ) e j 2nf st dt .
T T 2
Poto u intervalu ( T 2 T 2) vai identitet x s (t ) = u (t ) , pa se u prethodnom izrazu moe

izvriti zamena periodine funkcije x s (t ) sa jednim impulsom odabiranja, u (t ) :
T 2
1
xn = u (t ) e j 2nf st dt .
T T 2
Poto je u (t ) = 0 za t > T 2 , mogu se proiriti granica integrala na ( ) , a da se pri

tom ne promeni vrednost integrala. Dobija se sledei izraz:

1
xn = u (t ) e j 2nf s t dt .
T
Integral je jednak definicionoj formuli za Furijeovu transformaciju, ali ne u obliku funkcije od

uestanosti nego funkcije od celobrojnih vrednosti f = nf s :
1
xn = U (nf s ) .
T
Na osnovu izvedenih izraza vidi se da koeficijenti Furijeovog reda odgovaraju vrednostima FT u
takama nf s .
Signal odbiraka jednak je:

1
s (t ) = xs (t ) x(t ) = x(t ) U (nf s ) e j 2nf s t .
n = T
FT prethodnog izraza odreuje se na sledei nain:

1
S ( f ) = F{ s (t )} = x(t ) U (nf s ) e j 2nf s t e j 2ft dt =
n = T

1 j 2 ( f nf s )t 1
= U (nf s ) x(t ) e dt = U (nf s ) X ( f nf s ) . (1)
T n =
T n =
Spektar signala odbiraka, S ( f ) , prema izrazu (1), predstavlja beskonaan zbir spektara funkcije
x(t ) transliranih na frekvencijskoj osi za uestanost nf s i pomnoenih teinskim koeficijentom
(kae se i ponderisanih koeficijentom) U (nf s ) . Koeficijent je, u optem sluaju, kompleksni
broj. Izraz (1) ima ogroman znaaj. U reavanju zadataka moe se koristiti bez izvoenja.
b) Za funkciju X ( f ) u obliku trougla (oblik trougla izabran je radi jednostavnosti crtanja), pri-
kazanu na slici 1a., spektar S ( f ) skiciran je na slici 1b. Da bi se na izlazu NF filtra dobila
funkcija y (t ) = k x (t ) , treba izbei preklapanje transliranih komponenti u spektru S ( f ) i,
pomou NF filtra, izdvojiti lan za koji je n = 0 . Sa slike je oigledno da moraju biti ispunjeni
fs
uslovi: fs 2 fm i > f g fm .
2
Konstanta k , prema (4.1.7), ima vrednost k = u0 = U (0) / T .
a) X( f )
1
fm fm f
b) S( f )
3 f s 2 f s fs fm fm fs 2 fs 3 fs f
c)
S( f )
3 f s fs fm fm fs 3 fs f
Slika 1. Spektralna gustina amplituda ulaznog signala x(t ) (a),
signala odbiraka u optem sluaju (b) i
signala odbiraka ako je u (t ) pravougaoni impuls kod kog je / T = 0.5 (c)
c) Za zadato u (t ) , koeficijenti Furijeovog reda (tj. FT na celobrojnim umnocima uestanosti

odabiranja) imaju vrednosti:

1/ 2 n = 0,
1 1 n 1 sin n 2
U (nf s ) = U = = 0 n = 2k , (2)
T T T 2 n 2
(1)
k
n = 2 k + 1.
(2k + 1)
Treba zapaziti da povorka pravougaonih impulsa, kod kojih je trajanje impulsa jednako trajanju
pauze ( / T = 0.5 ) ima interesantnu osobinu: sadri samo neparne harmonike.
FT diskretizovanog signala, prema (1) i (2), moe se napisati u obliku:

1 (1) k
S( f ) = X ( f ) + X [ f (2k + 1) f s ] .
2 k = ( 2 k + 1)
Spektar diskretizovanog signala s (t ) prikazan je na slici 1c. Za vrednost granine uestanosti
zadatu u tekstu zadatka, f g = f m , filtar eliminie sve translirane komponente u spektru signala
1
odbiraka, pa se za izlazni signal dobija: y (t ) = x(t ) .
2

Signal kojim se vri odabiranje u sistemu sa slike 4.1.1. dat je izrazom:

x s (t ) = T (t kT ) .
k =
Na ulaz sistema dovodi se signal:
x(t ) = X 1 cos 1t + X 2 sin 2t , gde su X 1 i X 2 konstante, a uestanosti imaju vrednosti:
f1 = 2 kHz i f 2 = 4 kHz (Za saobraajni odsek uzeti X 2 = 0 ).

Odrediti izlazni signal za sledee periode odabiranja:
a) T = 100 s , b) T = 200 s , c) T = 500 s ,
ako je gornja granina uestanost NF filtra f g = 4050 Hz .
Reenje:
Kada se odabiranje vri periodinom povorkom delta impulsa pomnoenih konstantom T , kao u
tekstu zadatka, tada vai u (t ) = T (t ) , pa je FT ovakvog impulsa:

U ( f ) = T (t ) e j 2ft dt = T , odnosno U (nf s ) = T za svako celobrojno n ,

pa izraz (1) u zad. 4.1.1. postaje:

S( f ) = X ( f nf s ) . (1)
n =
Spektar X ( f ) signala x(t ) lako se odreuje u obliku:

X(f ) =
X1
[ ( f f1 ) + ( f + f1 )] + X 2 [ ( f f 2 ) ( f + f 2 )] . (2)
2 2j
Navedenim periodama odabiranja odgovaraju uestanosti odabiranja:
a) f s = 10 kHz , b) f s = 5 kHz i c) f s = 2 kHz .
Prema jednainama (1) i (2), spektar signala s (t ) sastoji se od delta impulsa, a spektar signala
x(t ) od prostoperiodinih komponenti sa tano odreenim uestanostima. Postoji vie postupa-
ka za odreivanje izlaznog signala. Veoma je jednostavan i pregledan grafiki postupak. Sastoji
se od crtanja spektra signala s (t ) i paljivog unoenja amplituda i faza uz svaki pojedini delta
impuls.
U ovom zadatku detaljno je objanjen tabelarni postupak. Na osnovu spektra diskretizovanog

signala, moe se formirati tabela koja sadri one spektralne komponente (delta impulse) koje se
nalaze unutar propusnog opsega NF filtra za navedene uestanosti odabiranja. Podaci su uneti u
tabelu 1. U tabelu su unete uestanosti (u kHz) za svaku od komponenti. Poto je granina
uestanost filtra f g = 4.05 kHz , vrednosti iznad granine nisu unete u tabelu jer se sigurno ne-
e pojaviti u izlaznom signalu. Ispod uestanosti su upisane amplitude svake komponente. U ta-
belu su upisane uglavnom komponente na nenegativnim uestanostima, osim jednog izuzetka. Iz
tabele se moe napisati izraz za spektar izlaznog signala:
Y ( f ) = Y1 ( f ) + Y1 ( f ) ,

gde se Y1 ( f ) dobija direktno iz tabele, a Y1 ( f ) opisuje one lanove ( n < 0 i f k < 0 za
n = 0 ) koji nisu upisani u tabelu.
Tabela 1. Pregled prostoperiodinih komponenti
n=0 n =1 n=2
f1 f2 f s + f1 f s f1 f s + f 2 f s f2 2 f s + f1 2 f s f1 2 f s + f2 2 f s f2
2 4 12 8 14 6 22 18 24 16
a) X1 X2 - - - - - - - -
2 2j
2 4 7 3 9 1 12 8 14 6
b) X1 X2 - X1 - X - - - -
2
2 2j 2 2j
2 4 4 0 6 -2 6 2 8 0
c) X1 X2 X1 X1 - X - X1 - X
2 2
2 2j 2 2 2j 2 2j
n=3 n=4
3 f s + f1 3 f s f1 3 f s + f 2 3 f s f2 4 f s + f1 4 f s f1 4 f s + f 2 4 f s f2
8 4 10 2 10 6 12 4
c) - X1 - X - - - X
2 2
2 2j 2j
Proirenje tabele u vrstama a) i b) za n = 3 i n = 4 nije potrebno, jer bi sve komponente koje bi

se tamo upisale imale uestanost iznad granine.
Za date uestanosti odabiranja dobijaju se sledei rezultati:
a) f s > 2 f m , pa je izlazni signal y (t ) = x(t ) .
X1 X X
( f f1 ) + 2 ( f f 2 ) + 1 ( f ( f s f1 ) ) 2 ( f ( f s f 2 ) ) .
X
b) Y1 ( f ) =
2 2j 2 2j
Izlazni signal dobija se inverznom transformacijom spektra izlaznog signala, Y ( f ) , i ima oblik:
y (t ) = X 1 cos 2f1t + X 2 sin 2f 2t + X 1 cos 2 ( f s f1 )t X 2 sin 2 ( f s f 2 )t .
X1 X X X X
c) Y1 ( f ) = ( f 2) + 2 ( f 4) + 1 ( f 4) + 1 ( f ) 2 ( f + 2) +
2 2j 2 2 2j
X1 X X X X
+ ( f 2) 2 ( f ) + 1 ( f 4) 2 ( f 2) 2 ( f 4) .
2 2j 2 2j 2j
Izlazni signal dobija se na nain opisan pod b) i ima oblik:
y (t ) = X 1 cos 2f1t + X 2 sin 2f 2 t + X 1 cos 2f 2 t + X 1 + X 2 sin 2f1t +
+ X 1 cos 2f1t + 0 + X 1 cos 2f 2 t X 2 sin 2f1t X 2 sin 2f 2 t =
= X 1 + 2 X 1 cos 2f1t + 2 X 1 cos 2f 2 t .
Zadatak 4.1.3. (E)

a) Ako je x(t ) signal koji je jednak nuli izvan intervala t T 2 , dokazati da je on potpuno
odreen vrednostima spektra na umnocima uestanosti f s < 1 T .
b) Ako je signal x(t ) vremenski ogranien na interval T i ako je njegov spektar uglavnom
ogranien na opseg uestanosti B , odrediti minimalan broj vremenskih odbiraka N T i mi-
nimalan broj odbiraka spektra N f kojima je potpuno odreen taj signal.
Reenje:
a) Signal ogranienog trajanja, x(t ) , ima Furijeovu transformaciju X ( f ) . Od signala x(t )
moe se konstruisati novi signal x p (t ) tako to se signal x(t ) periodino ponavlja sa periodom
T p za koju vai T p > T . Novi signal moe se razviti u Furijeov red:

jn p t
x p (t ) = Fn e ,
n =
pri emu su koeficijenti Furijeovog reda:

Tp 2 Tp 2
1 jn p t 1 jn p t 1
Fn =
Tp x p (t ) e dt =
Tp x(t ) e dt =
Tp
X (nf p ) .
T p 2 T p 2
Prema prethodnom izrazu, koeficijenti Furijeovog reda signala x p (t ) jednaki su vrednostima

FT signala x(t ) u takama f = n f p . Signal je potpuno odreen svojim koeficijentima Furije-
ovog reda, a poto je x(t ) = x p (t ) u jednoj periodi i signa x(t ) odreen je poznavanjem vred-
nosti istih tih odbiraka.
b) Po teoremi o odabiranju u vremenskom domenu, signal x(t ) odreen je odbircima svakih

t = 1 (2 B) sekundi. Poto signal x(t ) traje T sekundi, ukupan broj odbiraka kojima je odre-
en signal x(t ) iznosi:
N T = T t = 2 B T .
Ako se teorema o odabiranju primeni u frekvencijskom domenu na spektar X ( f ) , on je odre-
en odbircima na rastojanju f koje se, po analogiji, dobija kao reciprona vrednost trajanja
signala, f = 1 T . Kako je X ( f ) razliito od nule u opsegu uestanosti (0 B ) , ukupan broj
odbiraka koji odreuju X ( f ) jednak je:
N f = 2 B f = 2 B T .
Signal je, dakle, definisan jednakim brojem odbiraka u vremenskom i u frekvencijskom domenu.

Spektar signala x(t ) razliit je od nule samo u opsezima uestanosti (0 B ) i (3B 5 B ) .
Ako je posle odabiranja, u cilju rekonstrukcije signala x(t ) , primenjena kombinacija filtara
idealnih propusnika niskih uestanosti i opsega uestanosti, odrediti sve vrednosti uestanosti
odabiranja f s za koje se na izlazu moe dobiti ulazni signal.
Reenje:
Zadatak se najlake reava grafiki. Postoje tri grupe reenja:
f s 10 B (strogo po teoremi o odabiranju),
f s = 6 B , (ako se translirani delovi spektra ueljavaju jedni meu druge) i
f s = 2 B , ako je signal x s (t ) takav da sadri samo neparne harmonike, odnosno da je vai us-
lov: U ( 2kf s ) = 0 , ( k = 1,2... ), pa se ponovo delovi spektra ueljavaju ali ne preklapaju.
Zadatak 4.1.5. (E)

Na slici 1. prikazan je sistem za odabiranje. Signal na ulazu ima oblik:
u (t ) = U (cos 2f m t + cos 3f m t ) , U =1V, f m = 2 kHz .
Signal odabiranja ima oblik:

s (t ) = T (t nT ) ,
n =
a NF filtar ima prenosnu karakteristiku:
e j 2f f fg,
H( f ) = f g = 4.1 kHz , = 0.5 ms .
0 drugde,
Odrediti amplitude i poetne faze svih prostoperiodinih komponenti izlaznog signala v(t ) u
sluajevima:
a) f s = 1 T = 8 kHz ,
b) f s = 1 T = 6 kHz .
u(t) v(t)
H(f)
s(t)
Slika 1. Sistem za odabiranje
Reenje:
a) v(t ) = U [cos 2f m (t ) + cos 3f m (t )] .
b) v(t ) = U [cos 2f m (t ) + 2 cos 3f m (t ) + cos 4f m (t )].
Zadatak 4.1.6. (E)

Signal v(t ) na ulazu u sistem prikazan na slici 1., dat je izrazom:
E t < T 4,
v(t ) = u (t nT ) , gde je u (t ) pravougaoni impuls: u (t ) =
n = 0 drugde.
Odabiranje se vri periodinom povorkom delta impulsa:

kT
xs (t ) = T t

,
2
k =
a NF filtri su idealni, sa istom graninom uestanou. Odrediti izlazni signal y (t ) .

v(t) x(t) s(t) y(t)

~
~ ~
~
f g=5/(2T) f g=5/(2T)
xs(t)
Slika 1. Sistem za odabiranje sa NF filtrom na ulazu
Reenje:
Prema tekstu zadatka, ulazni signal je periodina povorka pravougaonih impulsa i pauza jedna-
kog trajanja. Za takav signal u zadatku 4.1.1. izraz (2), pokazano je da sadri samo jednosmernu
komponentu i neparne harmonike. Kroz ulazni NF filtar praktino prolaze samo jednosmerna
komponenta, amplitude E / 2 i prvi harmonik, amplitude E / , na uestanosti f 0 = 1 / T .
Ovakav signal odabire se sa uestanou odabiranja f s = 2 / T = 2 f 0 . Nakon odabiranja, spe-
ktar signala odbiraka sadri komponente na svim multiplima uestanosti f 0 . Izlazni filtar pro-
puta jednosmernu komponentu i dva harmonika, na uestanostima f 0 i 2 f 0 , sa amplitudama
E / 2 , 2E / i E , respektivno. Izlazni signal ima oblik:
E 2E
y (t ) = + cos 0t + E cos 2 0t .
2
4.2. Kvantizacija
Kvantizacija je postupak kojim se kontinualni skup vrednosti signala (napona ili struje) presli-
kava (pretvara) u diskretni skup vrednosti. Kvantizacija je jedan od osnovnih koraka u formi-
ranju digitalnog signala. Kvantizacija je ireverzibilan postupak. Ne postoji nain da se, posle iz-
vrene kvantizacije, signal vrati u oblik koji je imao pre kvantizacije.
Postoje dva osnovna tipa kvantizacije: uniformna i neuniformna. Osnovna osobina uniformne
kvantizacije jeste da su koraci kvantizacije (pojam koji je detaljno objanjen u nastavku) jednaki
na svim amplitudskim nivoima. Ovakva kvantizacija veoma je jednostavna i za analizu i za reali-
zaciju, ali nije pogodna za primenu kod svih tipova signala. Za mnoge potrebe pogodnije je da
koraci kvantizacije ne budu jednaki, nego da budu prilagoeni trenutnim vrednostima signala.
Ovakva kvantizacija naziva se neuniformna kvantizacija. Osobine neuniformne kvantizacije ob-
janjene su u nastavku.
Uniformna kvantizacija
Kvantizacija se najlake objanjava grafiki, na primeru prikazanom na slici 4.2.1. Uvodi se niz
novih pojmova:
- Maksimalna i minimalna vrednost signala, U max i U min odgovaraju oekivanoj najveoj i

najmanjoj vrednosti signala koji treba kvantizovati. esto su moduli tih vrednosti jednaki pa vai
U max = U min = U . Ako trenutna vrednost signala premai oekivane vrednosti signala, do-
lazi do tzv. klipovanja ili odsecanja opsega vrednosti koji izlazi izvan navedenih granica.
- Broj kvantizacionih nivoa, q , ceo broj koji se obino bira tako da bude jednak stepenu broja 2,
tj. q = 2 . Razlozi za ovakav izbor lee u postupku koji obino sledi nakon kvantizacije, tj. ko-
m
dovanju kvantizovanih odbiraka. Postupak kodovanja detaljno je opisan u nastavku ove glave.
U max U min
- Korak kvantizacije definie se kod uniformne kvantizacije kao U = , a ako je
q
2 U
U max = U min = U tada je U = . Svi koraci kvantizacije imaju istu vrednost. Kod ne-
q
uniformne kvantizacije koraci su razliiti u svakom intervalu i ne vae gore navedene jednaine;
- Granice kvantizacionih intervala U n = U min + n U , n = 0...q ;
1
- Dozvoljeni amplitudski nivoi An = (U n + U n +1 ) , n = 0...q 1 ;
2
- Kvantizovani signal u q (t ) ;
- Greka kvantizacije:
eq (t ) = u (t ) u q (t ) . (4.2.1)
u (t )
U8 U max
A7
U7
A6
U6
A5
U5
A4
U4
eq (t ) t A3
U3
A2
U2
u q (t ) A1
U1
A0
U0 U min
Slika 4.2.1. Kvantizacija analognog signala

U
Na slici 4.2.1. vidi se da greka kvantizacije ima amplitudu ogranienu na opseg: eq (t ) < ;
2
Kao to je ve reeno, kvantizacija je ireverzibilan postupak. Nakon izvrene kvantizacije vie
nije mogua potpuno tana rekonstrukcija originalnog signala. Pokazuje se, meutim, da potpu-
no tana rekonstrukcija nije ni potrebna. Postupak kvantizacije uglavnom se primenjuje na sig-
nale govora, muzike i slike, namenjene ljudskim ulima. Nesavrenost ula sluha i vida i njihova
skromna mogunost razlikovanja veoma sitnih detalja omoguuju primenu kvantizacije. Predno-
sti koje se ostvaruju daljom obradom kvantizovanih signala daleko premauju prividne nedo-
statke ovog postupka.
Poto se kvantizovani signal u q (t ) , prema (4.2.1), moe izraziti u obliku u q (t ) = u (t ) eq (t ) ,

greka kvantizacije moe se posmatrati i kao nepoeljan signal koji se dodaje (sa negativnim
znakom) korisnom signalu. Odavde i potie alternativni naziv za greku kvantizacije: um kvan-
tizacije ili kvantizacioni um. Kao i kod svih drugih vrsta uma, trenutne vrednosti uma nemaju
poseban znaaj u analizi uticaja uma. Uticaj uma analizira se kroz njegove statistike para-
metre, a naroito snagu i odnos snaga korisnog signala i uma. Moe se pokazati da odnos snaga
korisnog signala i kvantizacionog uma ima vrednost koja je priblino jednaka za razliite sig-
nale i iznosi:
S 2
= SNRq = q . (4.2.2)
N q
Dokaz jednakosti (4.2.2) mogu je na nekoliko naina. Ako se posmatra bilo koji signal, obino
je potrebno iskoristiti statistike osobine signala i statistike postupke. Ako se posmatra kosinu-
2
soida, postoji analitiki dokaz [1] da je odnos snaga jednak 3 q / 2 . U zadatku 4.2.1. pokazano
je da se za signale kod kojih je verovatnoa pojavljivanja svih amplituda jednaka, dobija upravo
izraz (4.2.2). Obino se smatra da se pomou izraza (4.2.2) odreuje odnos snaga signala i uma
za svaki signal.
Neuniformna kvantizacija
Pri odreivanju odnosa snaga signala i uma (4.2.2) vri se usrednjavanje snage signala i snage
uma. Pri tom snaga uma uopte ne zavisi od toga da li signal ima velike ili male trenutne vred-
nosti. Meutim, u vremenskim intervalima u kojima signal ima male vrednosti amplitude, nje-
gova je trenutna snaga (definisana izrazom (2.1.3b)) manja, pa je i trenutni odnos snaga signala i
uma manji, to znai da um u takvim intervalima vremena znaajnije kvari kvalitet signala.
Zbog toga se i javila ideja da se veliina koraka kvantizacije prilagodi trenutnim vrednostima
signala i to na sledei nain:
- ako signal ima male vrednosti, njih treba kvantizovati finije, sa manjim korakom kvantizacije;
- ako signal ima velike vrednosti, kvantizacija moe da bude grublja, sa veim korakom kvanti-
zacije.
Ideja neuniformne kvantizacije moe se ilustrovati grafiki, kao na slici 4.2.2. Na slici je data
zavisnost trenutne vrednosti izlaznog napona, uiz , od trenutne vrednosti ulaznog napona, uul .
uiz
uul
Slika 4.2.2. Neuniformna kvantizacija
Da bi se pojednostavio postupak neuniformne kvantizacije, umesto neuniformnog kvantizera pri-

menjuje se redna veza dve komponente, kompresora i uniformnog kvantizera.
Kompresor je nelinearni sistem bez memorije kod kog je veza izmeu izlaznog i ulaznog signala
prikazana na slici 4.2.3. Kompresor vri neravnomerno pojaanje trenutnih vrednosti ulaznog
signala: male vrednosti signala znaajnije se pojaavaju, a kako vrednosti signala rastu, poja-
anje se smanjuje. Naziv kompresor potie od injenice da je opseg vrednosti signala nakon
prolaska kroz sistem smanjen, tj. sabijen. Signal koji je proputen kroz kompresor zatim se
kvantizuje pomou uniformnog kvantizera. Na taj nain dobija se signal koji odgovara signalu
kvantizovanom primenom neuniformnog kvantizera.
uiz
uul
Slika 4.2.3. Karakteristika kompresora

Da bi se komprimovani i kvantizovani signal vratio u svoj prvobitni oblik, potrebno je na prijem-

noj strani signalu vratiti trenutne vrednosti koje je imao pre kompresije. Ovaj postupak realizuje
se pomou nelinearnog sistema sa karakteristikom koja je inverzna karakteristici kompresora.
Takav sistem naziva se ekspandor. Karakteristika ekspandora prikazana je na slici 4.2.4. Moe se
pokazati [1] da kombinacija kompresor-uniformna kvantizacija-ekspandor ne menja signal, ali
smanjuje negativan uticaj kvantizacije tako to poboljava i trenutne vrednosti odnosa signal/um
i ukupnu vrednost odnosa signal/um.
uiz
uul
Slika 4.2.4. Karakteristika ekspandora
Optimalna neuniformna kvantizacija

Oblik karakteristike kompresora i ekspandora znaajno utie na karakteristike postupka. Da bi se
postupak na neki nain optimizovao, treba odrediti kriterijum i postupak optimizacije. Ako se
kao kriterijum za optimizaciju usvoji zahtev da odnos koraka kvantizacije i trenutne vrednosti
signala bude konstantan, relativno sloenim analitikim postupkom [1] moe se pokazati da je
optimalna tzv. logaritamska kompresija, kod koje je karakteristika kompresora data logaritam-
skom krivom. Logaritamska kriva, meutim, ne prolazi kroz koordinatni poetak, a karakteri-
stika kompresora mora da proe kroz tu taku, pa je bilo neophodno da se izvre aproksimacije
koje e uskladiti ta dva zahteva. Usklaivanje je izvreno za praktine potrebe, u prenosu signala
u telefonskom saobraaju.
Kao i u mnogim drugim komunikacionim sistemima, i u oblasti neuniformne kvantizacije signala

usvojeni su razliiti standardi u Americi i u ostalom delu sveta. U Americi i Japanu, u unu-
tranjem telefonskom saobraaju, usvojen je tzv. zakon (mi zakon), po kom je veza izmeu
izlaznog i ulaznog signala data izrazom:
1 uul
uiz = ln1 + , (4.2.3)
ln(1 + ) U
gde je parametar koji se naziva faktor kompresije, uul trenutna vrednost ulaznog napona, a
U = U max maksimalna oekivana vrednost signala. Izraz (4.2.3) vai samo za 0 uul U ,
dok se za negativne vrednosti koristi odgovarajua neparna karakteristika. Eksperimentalno je
utvreno da optimalne osobine imaju kompresori za koje je = 255 .
U Evropi, veem delu ostatka sveta (osim SAD i Japana) i na meunarodnim komunikacionim li-
nijama usvojen je tzv. A zakon, po kom veza izmeu izlaznog i ulaznog signala ima oblik:
A uul uul 1

1 + ln A U 0 ,
U A
uiz = (4.2.4)
1 1 + ln uul 1 uul
< 1,
1 + ln A U A U
gde je A parametar za koji je eksperimentalno utvreno da ima optimalnu vrednost A = 87.6 .
Prema (4.2.4), za promene ulaznog napona u opsegu 0 uul U / A , izlazni napon ima line-
arnu promenu vrednosti. Ako se ulazni napon menja u opsegu U / A < uul U , promena je lo-
garitamska.
Mogu se pokazati i mnoge druge osobine navedenih tipova kompresora signala. Detaljniji doka-
zi, meutim, zahtevaju vie znanja iz statistike teorije telekomunikacija i ne obrauju se u ovom
udbeniku.
Zadatak 4.2.1. (E)

Jedna perioda ulaznog signala u m (t ) prikazana je na slici 1. Nacrtati talasne oblike karakteris-
tinih signala i odrediti odnos snaga signala i uma kvantizacije ako je broj kvantizacionih nivoa
q = 8.
um (t )
U
T T T
T t
2 2
Slika 1. Ulazni signal u m (t )
Reenje:
a) Korak kvantizacije ima vrednost U = 2U / q = U / 4 , a kvantizovani signal ima vrednosti:
u q (t ) = (2k + 1) U / 2 za k U < u m (t ) (k + 1) U , k = q / 2,..., q / 2 1.
um kvantizacije definie se kao odstupanje (razlika) kvantizovanog i ulaznog signala od:

e(t ) = u m (t ) u q (t ) ,
i prisutan je na prijemnoj strani nakon dekodovanja signala. Signali su prikazani na slici 2.
e(t ) u q (t )
u q (t )
e(t ) T t
0 0 00 0 0 0 0 1 1 10 101 IKM
TB t
Slika 2. Karakteristini signali u postupku kvantizacije
Snaga korisnog signala ima vrednost:
U2
T
1
um (t ) dt =
2
P= ,
2T T
3
a snaga uma kvantizacije, oznaenog na slici 2. sa e(t ) , moe se odrediti postepenim izrauna-
vanjem, deo po deo, ili primenom jednostavnog trika: snaga uma jednaka je snazi periodine
povorke trougaonih impulsa irine T / 16 , maksimalne amplitude U / 2 . Ova osobina lako se
dokazuje ako se posmatra signal e(t ) na slici 2. Bez obzira na znak i oblik (poloaj) bilo kog
malog trougla, irine T / 16 , amplitude U / 2 , njegov doprinos snazi signala e(t ) uvek je isti.
Snaga uma kvantizacije iznosi:
T / 16 2
1 2 8 U U 2
Pq =
T / 16 e
T
t dt =
12
,
0
pa je odnos snaga signala i uma kvantizacije jednak:
U2 /3
(S / N )q = 2
= q2 ,
U / 12
2
odnosno u logaritamskim jedinicama SNRq = 10 log(q ) = 18 dB . Na slici 2. prikazan je i
IKM signal (vidi poglavlje 4.4.), dobijen primenom Grejovog koda, opisanog u poglavlju 4.3.
4.3. Kodovanje
Nakon izvrenog odabiranja i kvantizacije, analogni signal zamenjen je nizom odbiraka. Postoji
konaan broj razliitih vrednosti odbiraka signala. Prenos signala dalje se vri u digitalnom obli-
ku, tako to e se vrednost svakog odbirka zameniti nekim simbolom, npr. brojem, a zatim e se
prenositi niz simbola.
Prenos signala u analognom obliku bio je karakteristian za veinu telekomunikacionih sistema

do poetka 70-tih godina prolog veka. Prenos u digitalnom obliku karakteristian ja za savre-
mene telekomunikacione sisteme.
Kodovanje je postupak kojim se jedan niz simbola (npr. odbiraka signala) zamenjuje drugim ni-
zom simbola, ne obavezno iz istog skupa. Simboli mogu biti brojevi, amplitude jednosmernog
signala, ali najee predstavljaju istovremeno amplitudski i fazno modulisanu sinusoidu trajanja
jednog simbolskog intervala.
Postoji mnogo razliitih varijanti kodovanja. Kao najjednostavniji primer moe da poslui obi-
na numeracija. Ako je broj kvantizacionih nivoa q , svaki nivo moe se redom numerisati bro-
jevima, npr. 0,1,...q 1 ili 1,2,...q , ili q / 2, q / 2 + 1,...q / 2 1 , ili bilo kojom drugom
kombinacijom u kojoj se razlikuje q nivoa (stanja, simbola). Ako posmatramo primer sa slike
2.2.1., ponovljen radi preglednosti na slici 4.3.1., primenom jednostavnog pravila dobijamo
digitalni signal: x( 1) = 2 , x(0) = 1 , x(1) = 3 , x( 2) = 5 , x(3) = 3 ,...
xqn
-1 0 1 2 3 4 5 6 n
Slika 4.3.1. Primer signala pripremljenog za kodovanje
Amplitudski nivoi esto se koduju tako to se prvo njihov redni broj pretvori u broj u binarnom
obliku. Niz nula i jedinica dobijen na taj nain predstavlja kodnu re. Ukoliko elimo da sve
kodne rei imaju istu duinu (tzv. blokovsko kodovanje), prvo mora da se utvrdi broj bita
neophodan za prenos maksimalne vrednosti signala, kako bi kodna re za svaki amplitudski nivo
imala jednaku duinu.
Npr. ako signal ima 50 amplitudskih nivoa, duina binarne kodne rei mora da bude 6 , jer je
25 < 50 < 26 . Tada se npr. nivo 15 zamenjuje binarnim kdom 001111. Binarni oblik
pogodan je zbog lake raunarske obrade i memorisanja. Osim toga, dva razliita binarna
simbola ( 0 i 1 ) mogu se lako praktino realizovati kao npr. impulsi sa razliitim amplitudama,
fazama ili frekvencijama. Postupak prenosa digitalnog signala detaljno je analiziran u glavi 10.
Postoji vie naina da se izabere tip kda. U primeru u tabeli 4.3.1. pokazana su etiri karakte-
ristina binarna kda. U kolonama sa oznakom nivo upisan je redni broj nivoa za koje su k-
dovi dati sa desne strane.
Tabela 4.3.1. Nekoliko varijanti binarnih kodova
Nivo Binarni Grejov Nivo Kd Kd modula sa
kd kd modula inverzijom bita
7 1111 1100 7 1111 1010
6 1110 1101 6 1110 1011
5 1101 1111 5 1101 1000
4 1100 1110 4 1100 1001
3 1011 1010 3 1011 1110
2 1010 1011 2 1010 1111
1 1001 1001 1 1001 1100
0 1000 1000 0 1000 1101
-1 0111 0000 0 0000 0101
-2 0110 0001 -1 0001 0110
-3 0101 0011 -2 0010 0111
-4 0100 0010 -3 0011 0110
-5 0011 0110 -4 0100 0001
-6 0010 0111 -5 0101 0000
-7 0001 0101 -6 0110 0011
-8 0000 0100 -7 0111 0010
Binarni i Grejov kd mogu da koduju 16 razliitih nivoa sa 4 bita. Preostala dva kda mogu da
koduju 15 razliitih nivoa jer se za nivo 0 koriste dve razliite kodne rei. Kod kda modula, tri
bita koriste se za kodovanje osam nivoa, od 0 do 7. etvrti bit koristi se za kodovanje znaka
odbirka. Prednost ovog kda lei u tome to kod signala koji esto menjaju znak ne dolazi do
neprekidnih promena vrednosti skoro svih bita, kao kod binarnog kda. Poslednji prikazan kd
odgovara kdu modula, ali su svi biti na parnim poloajima invertovani. Npr. kodna re 1111
pretvorena je inverzijom dve jedinice na poloajima 0 i 2 u kodnu re 1010. Ovakv kd pogodan
je za prenos signala koji esto imaju uzastopne vrednosti jednake nuli pa se kod njih javljaju du-
gi nizovi nula koji nepovoljno utiu na prenos digitalnog signala.
Kodovanje signala, osim elementarne namene, digitalnog predstavljanja signala, ima i razliite
druge namene. Ovde su ukratko opisani statistiko (entropijsko) i zatitno kodovanje.
Pojam entropije uveden je u poglavlju 1.2. Ako verovatnoa pojavljivanja simbola (tj. razliitih
vrednosti odbiraka) nije ravnomerna, moe se primeniti poseban postupak po kom se verovatni-
jim vrednostima odbiraka, tj. vrednostima koje se ee javljaju dodeljuje krai niz nula i jedi-
nica. Vrednostima odbiraka koje se retko pojavljuju dodeljuje se dui niz nula i jedinica. Jedan
od postupaka naziva se Hafmanovo kodovanje. U postupku kodovanja treba obezbediti da se
signal moe jednoznano dekodovati, jer bi inae kodovanje bilo besmisleno. Npr. u telefonskom
numerisanju drava, SAD ima pozivni broj 1 i zbog toga ni jedna druga zemlja ne sme da ima
pozivni broj koji poinje sa 1. Problemi koji se javljaju u ovoj vrsti kodovanja nisu jednostavni.
Kodovanje se detaljnije izuava u predmetu Teorija informacija i kodovanja.
Druga interesantna grupa postupaka naziva se zatitno kodovanje. Sutina zatitnog kodovanja
jeste da se, osim bita koji predstavljaju kodovane odbirke diskretizovanog signala (tzv. informa-
cionih bita), prenose i dodatni, tzv. zatitni biti. Sistem koji generie povorku bita sa zatitnim
kodovanjem znatno je sloeniji nego sistem bez kodovanja, ali su i poboljanja koja se postiu u
kvalitetu i pouzdanosti prenosa izvanredna. Najjednostavniji primer zatitnog kodovanja naziva
se provera parnosti. Na svaku grupu od N informacionih bita dodaje se po jedan bit ija vred-
nost zavisi od broja jedinica u grupi informacionih bita. Npr. ako je broj jedinica paran, zatitni
bit ima vrednost 0 , a ako je broj jedinica neparan, zatitni bit ima vrednost 1 . Ovaj jednostavan
postupak omoguuje da se na prijemnoj strani sa velikom verovatnoom otkrije pojava greke u
digitalnom prenosu.
Kod sloenijih sistema zatitnog kodovanja, kod kojih se grupi od N informacionih bita dodaje
vei broj zatitnih bita, pri emu se njihove vrednosti izraunavaju na poseban nain, mnoge
greke nastale u prenosu digitalnog signala mogu se otkriti pa ak i ispraviti. Na primer, ovakav
sistem zatitnog kodovanja pod nazivom cikliko kodovanje, primenjen je u sistemu za prenos
podataka putem radio difuzije, RDS, opisanom u poglavlju 11.5.
4.4. Impulsna kodna modulacija, IKM

Na ovom mestu treba rei nekoliko rei o postupku za obradu signala koji se naziva impulsna
kodna modulacija, IKM (engl. Pulse Code Modulation, PCM). IKM je postupak kojim se rea-
lizuje digitalizacija signala, tj. konverzija analognog signala u digitalni oblik, povorku simbola,
odnosno brojeva. IKM je kombinacija tri postupka objanjena u prethodnim poglavljima:
- odabiranja,
- kvantizacije i
- kodovanja.
IKM signal u stvari je povorka simbola. Primer je pokazan na donjem delu slike 2. u zadatku
4.2.1. Povorka kvantizovanih i kodovanih odbiraka (primenom Grejovog koda) u tom zadatku
ima oblik .....010 011 001 000 001 011 110 111 101 100 101 111 110..... Postoji nekoliko
varijanti impulsne kodne modulacije. Osim obine IKM, kod koje se svaki odbirak koduje u ce-
lini i nezavisno od okolnih odbiraka, voma su interesantne jo dve varijante: diferencijalna IKM
(DIKM) i delta modulacija (DM ili M ).
Kod DIKM obino se koristi uestanost odabiranja koja je neto vea od minimalne, odreene
pomou teoreme o odabiranju. Nakon odabiranja, kvantizuje se i koduje razlika susednih odbi-
raka. Broj kvantizacionih nivoa znatno je manji nego kod obine IKM i iznosi q = 4, 8 ili 16 .
Na ovaj nain, indirektno koristei injenicu da se uzastopni odbirci signala (memorija signala)
menjaju u malim koracima, smanjuje se broj bita potrebnih za prenos signala. Nedostatak pos-
tupka jeste opasnost od nagomilavanja greke. Postoje i varijante adaptivne DIKM, kod kojih se
koraci kvantizacije prilagoavaju brzini promene amplitude signala.
Kod DM koristi se znatno vea uestanost odabiranja od minimalne. Razlike odbiraka koduju se
samo sa po jednim bitom, pri emu se porast koduje npr. jedinicom, a opadanje signala nulom.
Ako se IKM signal posmatra kao povorka pravougaonih ili nekih drugih impulsa trajanja TB ,
koji prenose digitalnu informaciju, moe se rei da takav signal ima teoretski beskonano irok
spektar. U praksi se usvaja da je irina spektra IKM signala konana i da se nalazi u granicama:
B = k / TB , 0.5 < k < 2 . (4.4.1)
Konstanta k zavisi od oblika impulsa i mora se na neki nain unapred definisati.

Glava 5. Izoblienja i um u prenosu... 123
5. IZOBLIENJA I UM U PRENOSU SIGNALA
5.1. Izoblienja u prenosu signala

Prenos analognih signala realizuje se kroz linearne ili nelinearne sisteme. U svakoj varijanti pre-
nosa moe doi do promene u obliku signala, odnosno do pojave izoblienja. Pri svakom preno-
su, signalu se dodaje um. U ovom poglavlju analizirane su sve tri grupe uzroka koje dovode do
nepoeljne promene signala. Osim navedenih postoje i drugi razlozi koji dovode do izoblienja u
prenosu ali oni ovde nisu detaljno analizirani.
Linearna izoblienja
Pri prenosu signala x(t ) sa spektrom X ( f ) kroz linearni sistem za koji je poznata funkcija
j ( f )
prenosa u obliku H ( f ) = A( f ) e , izlazni signal y (t ) odreuje se kao:

j 2ft
y (t ) = H( f ) X( f )e df , (5.1.1)

U poglavlju 3.1. opisani su zahtevi koje sistem sa prenos treba da ispuni da bi prenos bio idealan.
Ako prenos nije idealan, to znai da funkcija prenosa u zahtevanom opsegu uestanosti nema
konstantnu amplitudsku karakteristiku ili nema linearno promenljivu faznu karakteristiku, ili se
obe karakteristike razlikuju od idealnih. Na ovaj nain javljaju se tri varijante linearnih izobli-
enja: amplitudska, fazna i kombinovana.
Kod amplitudskih linearnih izoblienja, amplitudska karakteristika A( f ) nije idealna (tj. jedna-
ka konstanti u opsegu uestanosti ( 0, f g )). Tada se izlazni signal odreuje metodom uparenih
odjeka. Postupak se sastoji od sledeih koraka:
1) Funkcija prenosa linearnog sistema rastavlja se na moduo i argument, pa je izlazni signal:

fg
j 2ft 0
y (t ) = A( f ) e X ( f ) e j 2ft df . (5.1.2)
fg
2) Neidealna karakteristika (funkcija) A( f ) u intervalu ( f g , f g ) zamenjuje se Furijeovim

redom te funkcije u frekvencijskom domenu. Osnovi ovog postupka objanjeni su u poglavlju o
alternativnoj primeni Furijeovog reda. Dobijeni red ima oblik:
2
j n f
An e
2 fg
A( f ) = , (5.1.3)
n=
gde su koeficijenti An dati izrazom:
2
fg jn f
1 2 fg
2 f g f
An = A( f ) e df . (5.1.4)
g
Gornji izrazi identini su sa definicijama datim u poglavlju o Furijeovom redu, ali je svuda ume-
sto vremena kao promenljiva stavljena uestanost, a umesto periode irina frekvencijskog inter-
vala u kom se vri aproksimacija, 2 f g .
Sada se izlazni signal moe napisati u obliku:

fg
j 2f (t t 0 )
y (t ) = X ( f ) A( f ) e df . (5.1.5a)
fg
Kad se u ovaj izraz zameni jednaina (5.1.3), dobija se:
fg 2
j nf
An e e j 2f (t t 0 ) df =
2 fg
y (t ) = X( f )
fg n =
fg 2
j nf
e j 2f (t t 0 ) df =
2 fg
= An X( f )e
n = fg
n
fg j 2f (t + t0 )
n

2 fg
= An X( f )e df = An x(t +
2 fg
t0 ) . (5.1.5b)
n = fg n =
Dakle, izlazni signal sadri beskonaan zbir kopija (odjeka) ulaznog signala, pomerenih po vre-
menskoj osi za n /( 2 f g ) , ( n ceo broj), pri emu uvek postoje parovi za pozitivne i negativne
koeficijente ( n i n ).
Poto su kanjenja esto veoma mala, ukupan efekat svodi se na to da izlazni signal ima oblik
blago razvuenog ulaznog signala. Najjednostavniji primer izveden je u nastavku i pokazan na
slici 5.1.1.
Ako je amplitudska karakteristika linearnog sistema razliita od idealne, ona sigurno ima oblik
parne funkcije uestanosti koja donekle odstupa od konstantne vrednosti. Pretpostavimo da je
odstupanje najjednostavnije mogue, a to znai da odgovara nekom segmentu kosinusoide.
Funkcija prenosa tada se moe opisati izrazom:
(1 + k cos(2fT )) e j 2f f <B,
H( f ) = (5.1.6)
0 drugde,
1
gde je k -konstanta (obino 0 < k < 1 ), -perioda kosinusoide koja (u frekvencijskom dome-
T
nu) predstavlja odstupanje od idealne funkcije prenosa, -kanjenje koje unosi sistem za prenos
i B -irina propusnog opsega linearnog sistema.
Ako je spektar ulaznog signala X ( f ) frekvencijski ogranien tako da je najvia uestanost u

spektru signala f max i da za nju vai uslov f max < B , tada je spektar izlaznog signala, prema
(3.1.3), dat izrazom:
( X ( f ) + k X ( f ) cos 2fT ) e j 2f f <B,

Y( f ) = H( f ) X( f ) = (5.1.7)
0 drugde.
Vremenski oblik izlazne funkcije, y (t ) , odreuje se inverznom Furijeovom transformacijom iz-

raza (5.1.7). Postupak je opisan izrazom (5.1.5b). Moe se realizovati i razlaganjem kosinusne
funkcije prema Ojlerovom obrascu i zasebnim izraunavanjem svakog od tri dobijena integrala.
Na kraju se dobije izlazni signal u obliku:
[x(t T ) + x(t + T )] .
k
y (t ) = x(t ) + (5.1.8)
2
Izlazni signal sastoji se od tri sabirka: ulaznog signala i jednog para njegovih odjeka, nastalih
kao posledica oblika funkcije prenosa. Sva tri sabirka pomereni su na vremenskoj osi za interval
, koji odgovara kanjenju linearnog sistema. Funkcija prenosa opisana izrazom (5.1.6), ulazni
signal x(t ) i odgovarajui izlazni signal, y (t ) , prikazani su na slici 5.1.1.
Treba zapaziti da je osnovna posledica linearnog izoblienja pojava proirivanja izlaznog impul-
sa u odnosu na irinu ulaznog impulsa. Pri tom se irina spektra signala ne menja.
Slian postupak koristi se i pri odreivanju izlaznog signala uz prisustvo faznih i kombinovanih
linearnih izoblienja. Jedina vanija razlika jeste korienje Tejlorovog reda funkcije:
e jx 1 + jx , (5.1.9)

gde je x = n sin nf ,
n =1
poto se razvoj u frekvencijskom domenu vri nad (neparnom) faznom karakteristikom. Rezultat
je slian, a postupak je detaljno pokazan u reenim zadacima.
Treba takoe istai da se odziv linearnih sistema na periodinu ili prostoperiodinu pobudu
odreuje na nain pokazan u zadatku 3.1.1. Pri tom mogu da se promene amplitude i faze
pojedinih komponenti, ali se uestanosti (tj. poloaj komponenti na frekvencijskoj osi) ne
menjaju.
H( f )
1+ k
a) 1
B B f
( f )
x(t ) y (t )
b) c)
t T +T t
t
Slika 5.1.1. Neidealna funkcija prenosa (a), pobudni signal (b)

i odgovarajui (proireni) odziv (c)
Nelinearna izoblienja
Nelinearna izoblienja nastaju pri prenosu signala kroz nelinearni sistem. Uoptena analiza neli-
nearnih izoblienja signala veoma je sloena i obino se ne moe nai u udbenicima. Pojed-
nostavljena analiza, meutim, ilustrativna je i lako se sprovodi na osnovu do sada poznatih oso-
bina signala.
Postoji nekoliko varijanti postupaka za prouavanje nelinearnih izoblienja. Razlikuju se po tipu

ulaznog signala.
Harmonijska izoblienja
Ako je ulazni signal prostoperiodian, mogu se odrediti parametri harmonijskog izoblienja. Ne-
ka je ulazni signal dat izrazom:
x = x(t ) = X cos 2f 0t . (5.1.10)
Izlazni signal se, na osnovu (3.2.3) i trigonometrijskih transformacija, moe napisati u obliku:
y = Y0 + Y1 cos 2f 0t + Y2 cos 2 2f 0t + ... + Yn cos n 2f 0t + ... (5.1.11)
Definiu se:
- koeficijent ukupnog harmonijskog izoblienja (takoe i klir-faktor, ili THD (engl. Total Har-
monic Distortion):
Y22 + Y32 + ... Y22 + Y32 + ...

K= , (5.1.12)
Y12 + Y22 + Y32 + ... Y12
(u imeniocu se snage viih harmonika obino mogu zanemariti jer su mnogo manje od snage pr-
vog harmonika),
- koeficijent harmonijskog izoblienja n -tog reda:
Yn2 Pn
dn = = , (5.1.13)
Y12 P1
gde je P1 snaga prvog a Pn snaga n -tog harmonika, i
- slabljenje harmonijskog izoblienja n -tog reda:
1 1 1
a Hn = ln [N ], ili a Hn = 10 log [dB] . (5.1.14)
2 dn dn
Intermodulaciona izoblienja
Intermodulacioni produkti drugog i treeg reda nastaju kao posledica postojanja kvadratnog
2 3
lana h2 x (t ) , odnosno kubnog lana h3 x (t ) u nelinearnoj karakteristici (3.2.3).
Da bi se sagledali parazitni produkti drugog reda oblika K1 cos 2 ( f1 f 2 )t i

K 2 cos 2 ( f1 + f 2 )t , nelinearni sistem pobuuje se signalom:
x = x(t ) = X1 cos 2f1t + X 2 cos 2f 2t . (5.1.15)
Intermodulacioni produkti treeg reda oblika:
K1[cos 2 (2 f1 + f 2 )t + cos 2 (2 f1 f 2 )t ] , K 2 [cos 2 (2 f1 + f3 )t + cos 2 (2 f1 f3 )t ],
K3 [cos 2 (2 f 2 + f1 )t + cos 2 (2 f 2 f1 )t ] , K4 [cos 2 (2 f 2 + f3 )t + cos 2 (2 f 2 f3 )t ] ,
K5 [cos 2 (2 f3 + f1 )t + cos 2 (2 f3 f1 )t ] , K6 [cos 2 (2 f3 + f 2 )t + cos 2 (2 f3 f 2 )t ] ,
K 7 [cos 2 ( f1 + f 2 + f 3 )t + cos 2 ( f1 + f 2 f 3 )t +
,
cos 2 ( f1 f 2 + f 3 )t + cos 2 ( f1 f 2 f 3 )t ]
dobijaju se pobuivanjem nelinearnog sistema signalom oblika:
x = x(t ) = X 1 cos 2f1t + X 2 cos 2f 2 t + X 3 cos 2f 3t . (5.1.16)
U optem sluaju, za analizu intermodulacionih produkata k -tog reda, potrebno je posmatrati

lan hk x (t ) nelinearne karakteristike i ulazni signal koji sadri k sinusoidalnih komponenti.
k
Analiza izoblienja sa sloenijim ulaznim signalima

Ako je ulazni signal sloenijeg oblika, nelinearna izoblienja ne analiziraju se detaljno nego se
vri procena uticaja na oblik i irinu spektra i oblik izoblienog signala.
Posmatrajmo nelinearni sistem kod kog postoji nelinearnost drugog reda. Zavisnost izlaznog od
ulaznog signala data je izrazom
y (t ) = x(t ) + h1 x 2 (t ) . (5.1.17)
U vremenskom domenu oigledno je da je izlazni signal izoblien, jer sadri zbir ulaznog signala
i njegove kvadrirane kopije. U frekvencijskom domenu, spektar izlaznog signala dobija se odre-
ivanjem Furijeove transformacije izraza (5.1.17). Na osnovu osobina Furijeove transformacije
znamo da se spektar kvadratnog lana moe odrediti kao konvolucija spektra ulaznog signala,
X ( f ) , sa samim sobom. Najoiglednija posledica ove konvolucije jeste proirenje spektra sig-
2
nala. Spektar signala x (t ) dvostruko je iri od spektra signala x(t ) . Dokaz je relativno jedno-
stavan i preputamo ga itaocu.
Ako ulazni signal ima spektar pravougaonog oblika, kao na slici 5.1.2a), spektar izlaznog sig-
nala, datog izrazom 5.1.17., skiciran je na slici 5.1.2b). Vidi se da je izoblienje dvostruko: spe-
ktar signala je proiren a izgled spektra u originalnom opsegu promenjen.
X( f )
a)
B B f
Y( f )
b)
2B B B 2B
f
Slika 5.1.2. Spektar ulaznog signala (a) i spektar signala datog izrazom (5.1.17) (b)
U sluaju da nelinearnost sistema sadri vii red od drugog, doi e do znaajnijeg proirenja
spektra, kao i vee promene oblika spektra u intervalu koji odgovara irini spektra ulaznog
signala.
Izoblienja usled prostiranja signala po vie putanja

Prenos po vie putanja (engl. Multipath Transmission) javlja se onda kada signal stie do prijem-
nika po dve putanje ili vie putanja sa razliitim kanjenjem. Ovakve pojave este su u beinom
prenosu, jer se signal prenosi direktnom putanjom izmeu predajnika i prijemnika, kao i indi-
rektno, odbijajui se od razliitih prepreka kao to su zgrade, razni objekti, planine i slino. Pri
prenosu kroz kablove sa neusklaenim impedansama, na mestu prijemnika javlja se direktni sig-
nal i njegove reflektovane kopije sa razliitim kanjenjima. U svakom od ovih sluajeva moe se
napraviti model sistema za prenos, sastavljen od vie paralelno vezanih kanala, sa razliitim ka-
njenjima i razliitim slabljenima. Posmatrajmo najjednostavniju varijantu sa dva kanala za pre-
nos, prikazanu na slici 5.1.3.
+
x(t ) y (t )
+
Slika 5.1.3. Model prenosa po vie putanja
Neka prenos u jednom kanalu ima jedinino pojaanje i kanjenje , a u drugom kanalu poja-
anje i kanjenje + . Funkcije prenosa svakog od kanala jednostavno se odreuju kao:
H1 ( f ) = e j 2f i (5.1.18a)
H 2 ( f ) = e j 2f ( + ) . (5.1.18b)
Ukupna funkcija prenosa data je, prema (3.3.2), zbirom funkcija H1 ( f ) i H 2 ( f ) . Ovaj zbir
moe se transformisati u oblik:
H ( f ) = H1 ( f ) + H 2 ( f ) = e j 2f + e j 2f ( + ) =
= e j 2f (1 + e j 2f ) = e j 2f (1 + cos(2f ) j sin( 2f )) =
sin( 2f )
j 2f + arctg
2 1+ cos( 2f )
= 1 + + 2 cos(2f ) e . (5.1.19)
Funkcija prenosa iz prethodnog izraza ima periodinu amplitudu i periodinu fazu. Ovakav pre-
nos izaziva linearna izoblienja kakva su ve opisana na poetku poglavlja. Ako je 1 , na
uestanostima na kojima je cos(2f ) = 1 , amplitudska karakteristika ima vrednost priblino
jednaku nuli. Ove uestanosti periodino se ponavljaju na frekvencijskoj osi. Za takav kanal kae
se da ima frekvencijski selektivno slabljenje ili feding (engl. Frequency-Selective Fading, Fade-
izbledeti, nestati). Pojam feding mogao bi se prevesti kao zamiranje ili nestajanje signala ali se
obino ne prevodi na srpski.
Osim kanala sa frekvencijski selektivnim fedingom, u praksi se esto sreu i kanali ije se oso-
bine menjaju u vremenu. Do ovakvih pojava dolazi, npr. pri prenosu radio signala koji se reflek-
tuju od jonosfere, kao npr. kratki talasi u radio difuziji. Za takve kanale uslovi prostiranja zavise
od meteorolokih uslova, doba dana, kao i od drugih sluajnih faktora. Zbog svega navedenog,
funkcija prenosa takvog signala izaziva sluajno slabljenje signala, promenljivo u vremenu. Ova
pojava naziva se takoe feding. Jedan od najboljih postupaka za potiskivanje sluajnog slabljenja
signala poznat je pod nazivom automatska kontrola pojaanja (AGC, Automatic Gain Control).
Automatska kontrola pojaanja moe da koriguje i spore varijacije snage moduliueg signala.
Elektronske komponente kojima se realizuje AGC nisu predmet detaljnog izuavanja u ovom
udbeniku.
Zadatak 5.1.1. (E, *)

Funkcija prenosa sistema data je izrazom:
H ( f ) = A( f ) e j( f ) .
Amplitudska karakteristika ima oblik:
k
1
1 + An cos(nf ) f = fN ,
A( f ) = n =1
0 drugde,

a karakteristika faznog kanjenja:
k
( f ) = 2ft 0 n sin( nf ) .
n =1
Na ulaz sistema dovodi se signal x(t ) iji je spektar ogranien i nalazi se u opsegu uestanosti
(0 f m ) pri emu je f m < f N . Metodom uparenih odjeka odrediti signal na izlazu sistema
ako je:
a) n = 0 , n = 1, 2,... k ;
b) An = 0 i n << 1, n = 1, 2,... k ;
c) n << 1 i n = An , n = 1, 2,... k .
d) Za k = 1 odrediti i nacrtati signale na izlazu sistema sa uslovima kao pod c).
Reenje:
Funkcija prenosa moe se napisati u obliku:
k
k j 2ft 0 n sin( nf )
H ( f ) = 1 + An cos(nf ) e

n =1 .
n =1
( jx )
Pod uslovom da je n << 1, n = 1,2,...k , eksponencijalni inilac e , u kom je:
k
x = n sin (nf ) , moe se razviti u Tejlorov red.
n =1
Uzimanjem samo prva dva lana reda, funkcija prenosa sistema dovodi se u oblik:
H( f ) =
k
An jnf k An jnf k
n jnf k n jnf j 2ft0
= 1 +
e + e 1 + 2 e
e e . (1)
n =1 2 n =1 2 n =1 n =1 2
a) Za n = 0 , n = 1,2,...k , funkcija prenosa ima linearnu karakteristiku faznog kanjenja:
( f ) = 2ft0 ,
a funkcija prenosa (1) data je izrazom:
k
An jf (n 2t0 ) k An jf (n + 2t0 )
H ( f ) = e j 2ft0 + e + e .
n =1 2 n =1 2
Signal na izlazu, y (t ) , ima oblik:
An
k
k An
y (t ) = x(t t 0 ) + x t t 0 + n + x t t 0 n .
n=1 2 2 n=1 2 2
b) Za An = 0 , n = 1,2,...k , izraz (1) postaje:
k
n jf (n 2t0 ) k n jf (n + 2t0 )
H( f ) = e j 2ft0
+ e e .
n =1 2 n =1 2
Funkcija prenosa sistema sada ima linearnu amplitudsku ali izoblienu faznu karakteristiku.
Izlazni signal ima oblik:
n
k
k n
y (t ) = x(t t0 ) + x t t 0 + n x t t 0 n .
n =1 2 2 n =1 2 2
c) Funkcija prenosa, data izrazom (1), pod uslovom n = An , n = 1,2,...k , nakon mnoenja
i sreivanja ima oblik:

H ( f ) = e j 2ft 0
k
1 + An e jnf +
k
(An ) e j 2nf + 1
2 k k

4

4 i =1 n =1
Ai An e jf (i + n )
n =1 n =1
i n

k (An ) j 2 nf 1 k k
2

e j 2ft 0 e + Ai An e jf (i + n) .
4 4 i =1 n =1
n =1
in
Izlazni signal moe se sreivanjem dovesti na oblik:

k
k (An ) 2
y (t ) = x(t t 0 ) + An x t t 0 + n + x(t t 0 + n ) +
n =1 2 n=1 4
1 k k k (An ) 2
( )
+ Ai A j x t t 0 + i + j x(t t 0 n )
4 i =1 j =1 2 n=1 4
i j
1 k k
Ai A j x t t 0 (i + j ) .
4 i =1 j =1 2
i j
d) Za k = 1 izlazni signal ima oblik:
(A1 ) 2
(A1 ) x(t t ) .
2
y (t ) = x(t t 0 ) + A1 x t t 0 + + x(t t 0 + ) 0
2 4 4
Na slici 1. prikazana je skica ulaznog i odgovarajueg izlaznog signala.
x(t ) y (t )
t t
Slika 1. Ulazni i izlazni signali

Karakteristika ulaz-izlaz pojaavaa A data je izrazom:
y = a1 x + a2 x 2 + a3 x 3 ,
gde je: x = x (t ) ulazni signal, y = y (t ) izlazni signal, a koeficijenti imaju vrednosti:
a1 = 10 , a 2 = 0.8 / V i a3 = 0.4 / V 2 .
Na ulaz pojaavaa dovodi se prostoperiodini signal x(t ) = U cos 0t , amplitude U = 1 V .
a) Odrediti koeficijente harmonijskog izoblienja drugog i treeg reda, kao i koeficijent ukupnog
harmonijskog izoblienja.
b) Da bi se smanjila nelinearna izoblienja, koristi se balansna ema sa slike 1. Odrediti koefici-

jent ukupnog harmonijskog izoblienja i uporediti ga sa rezultatom dobijenim pod a).
x(t)
A
+ y(t)
+
- x(t) -
A
Slika 1. Balansna ema pojaavaa
Reenje:
a) Izlazni signal ima oblik:
y (t ) = a1 U cos 0t + a2 U 2 cos 2 0t + a3 U 3 cos3 0t .

Trigonometrijskim transformacijama ovaj signal se svodi na oblik:
y (t ) = U 0 + U1 cos 0t + U 2 cos 20t + U 3 cos 30t ,

gde su amplitude pojedinih harmonika:
1 3
U0 = a 2 U 2 = 0. 4 V , U1 = a1 U + a3 U 3 = 10.3 V ,
2 4
1 1
U2 = a2 U 2 = 0.4 V , U3 = a3 U 3 = 0.1 V .
2 4
Faktori harmonijskog izoblienja i faktori slabljenja harmonijskog izoblienja imaju vrednosti:
U 22 1
d 2 = 2 = 0.0015 , a H 2 = 10 log = 28.2 dB ,
U1 d2
U 32 1
d3 = = 9 10 5 , a H 3 = 10 log = 40.3 dB ,
U 12 d3
a koeficijent ukupnog harmonijskog izoblienja:
U 22 + U 32
K= = 4 %.
U12
b) Sada je izlazni signal:
y (t ) = 2 a1 U cos 0t + 2 a3 U 3 cos3 0t .
On se trigonometrijskim transformacijama svodi na oblik:
y (t ) = U1 cos 0t + U 3 cos 30t ,

gde su amplitude harmonika:
3 1
U1 = 2a1U + a3U 3 = 20.6V , U 3 = a3U 3 = 0.2V ,
2 2
a koeficijent ukupnog harmonijskog izoblienja K = U 3 U 1 = 1% .
U balansnoj emi gube se harmonijska izoblienja parnog reda pa se poboljava i klir-faktor.
Zadatak 5.1.3. (E, *)

Kroz sredinu n -tog kanala (irine B ) jednog viekanalnog telekomunikacionog sistema prenosi
se korisni signal oblika U cos(2f c t + 0 ) , gde je U = 1V i f c >> B . Na ulaz pojaavaa,
pored ovog signala, dolazi i parazitni signal oblika U N cos(2f N t + N ) , sa amplitudom
U N = 0.2V i uestanou f N < B 2 . Ako je pojaava nelinearan i ako se njegova funkcija
2
prenosa moe aproksimirati polinomom drugog reda, oblika y (t ) = a1 x(t ) + a 2 x (t ) , gde je
x(t ) ulazni signal, a1 = 1 i a2 = 0.5 / V , odrediti:
a) sve harmonijske i intermodulacione komponente koje se nalaze u propusnom opsegu posma-

tranog kanala,
b) koeficijente intermodulacionih produkata u kanalu.
Reenje:
a) Signal na ulazu pojaavaa ima oblik:
x(t ) = U cos(2f c t + 0 ) + U N cos(2f N t + N ) .

Signal na izlazu odreuje se kao:
y (t ) = a1 {U cos(2f c t + 0 ) + U N cos(2f N t + N )} +
+ a2 {U cos(2f c t + 0 ) + U N cos(2f N t + N )}2 =
= a1 U cos(2f c t + 0 ) + a1 U N cos(2f N t + N ) +
a2U 2 a2U 2 a U2 a U2
+ + cos(4f c t + 2 0 ) + 2 N + 2 N cos(4f N t + 2 N ) +
2 2 2 2
+a2UU N cos[2 ( f c + f N ) t + 0 + N ] + a2UU N cos[2 ( f c f N ) t + 0 N ] .
Harmonijsko izoblienje na uestanosti 2 f c posledica je postojanja kvadratnog lana:

2
( a 2 x (t ) ).
Zbog uslova f c >> B , izoblienje se nalazi izvan propusnog opsega posmatranog kanala i
predstavlja smetnju u nekom viem kanalu.
Intermodulacione komponente mogu se odrediti u obliku:
a2UU N cos[2 ( f c + f N )t + 0 + N ] i a2UU N cos[2 ( f c f N )t + 0 N ],

i predstavljaju smetnju u posmatranom kanalu.
b) Odgovarajui koeficijenti intermodulacionih izoblienja imaju vrednosti:
Pf c + f N a22U 2U N2 a22U N2
d( f c + f N ) = = = = d ( f c f N ) = 0.01 .
P0 a12U 2 a12
5.2. Uticaj uma

U svim komunikacionim sistemima na ulazu u prijemnik, osim korisnog signala, javlja se jo je-
dan signal u obliku naponskih ili strujnih promena na koje korisnici sistema ne mogu da utiu.
Radi se o sluajnom signalu ili sluajnom procesu koji se naziva um. Naziv potie od neeljenih
zvunih efekata koji se javljaju na izlazu pojaavaa, preko zvunika ili u slualicama, u situaciji
kada na ulazu u pojaava nema signala. Vremenom je pojam um dobio ire znaenje pa se ko-
risti i za nepoeljne vidljive efekte na televizijskom ekranu i za greke u prenosu podataka, iako
je re o efektima koji se ne uju. Maskiranje signala umom i greke koje um izaziva u prenosu
signala degradiraju kvalitet veza u telekomunikacijama, ograniavaju njihov domet i znaajno
utiu na kvalitet i funkcionalnost telekomunikacionih sistema. Zbog toga je izuavanje uma,
kao i postupaka za njegovo potiskivanje veoma znaajno.
Postoji mnogo uzroka koji dovode do pojave uma. Prema uzrocima pojave uma napravljena je
jedna od esto korienih klasifikacija uma:
- um ambijenta predstavlja um koji postoji u okolini predajnika i koji se preko mikrofona
prenosi do korisnika (ulina buka pri telefoniranju, snimanju razgovora na ulici, u bunim
prostorijama, itd.),
- um mikrofona potie od struja koje protiu kroz mikrofon i kad nema korisnog signala,
- termiki um potie od nepravilnog kretanja elektrona u provodnicima (usled toplotnih
efekata),
- um usled efekta same nastaje usled promena u elektronskoj emisiji u elektronskim
cevima,
- um izvora za napajanje nastaje usled nesavrenosti ispravljaa koji se koriste za
napajanje sistema elektrinom energijom,
- atmosferski um nastaje usled elektrinog pranjenja u atmosferi,
- proizvedeni um (engl. man made noise) nastaje zbog varnienja i pranjenja u
elektrinim ureajima i postrojenjima,
- um usled nelinearnih izoblienja i linearnih presluavanja, itd.
Neki od ovih tipova uma imaju vei a neki manji znaaj. Poseban znaaj u telekomunikacijama
imaju umovi koji po svojoj prirodi imaju osobine sluajnog signala, a takvi su prvenstveno ter-
miki um i um usled efekta same.
Detaljna analiza osobina sluajnog uma veoma je povezana sa teorijom verovatnoe i sa nekim
drugim oblastima koje se ne izuavaju detaljno u poetnim godinama studija. Sa druge strane,
praktian uticaj uma na prenos signala analizira se preko nekoliko standardizovanih i relativno
jednostavnih postupaka, a najkorisniji deo analize odnosi se na prenos digitalnih signala, emu je
posveen itav jedan predmet. Ovde su ukratko navedene samo najznaajnije osobine sluajnog
uma neophodne za razumevanje principa i elementarnu primenu.
um u prenosu signala nastaje u svakoj elektronskoj komponenti sistema, kako u predajniku, ta-
ko i u prijemniku. U pojednostavljenom modelu, meutim, smatra se da se um dodaje signalu u
jednoj taki, na ulazu u prijemnik. Ovaj um naziva se beli Gausov (Gauss) um i ima sledee
karakteristike:
- Trenutne vrednosti uma predstavljaju sluajne vrednosti (napona ili struje);

- U statistikom smislu, funkcija gustine verovatnoe (gustina raspodele) trenutnih vrednosti
odgovara Gausovoj raspodeli (odavde potie naziv Gausov um);
- U praksi se nikad ne koriste trenutne vrednosti uma nego njegova snaga. Snaga uma znaajno
zavisi od apsolutne temperature, jer um nastaje usled kretanja molekula i atoma, a to kretanje je
intenzivnije pri viim temperaturama;
- Ne postoji nikakva veza izmeu dve vrednosti uma, bez obzira na vremenski razmak izmeu
trenutaka u kojima se te vrednosti nalaze;
Iz ove poslednje karakteristike slede dva znaajna zakljuka:
1) Ako ne postoji opisana veza izmeu odbiraka, tada je autokorelacija uma za sve vrednosti
vremena jednaka nuli, osim za t = 0 , gde postoji delta impuls.
2) Poto su autokorelacija i spektralna gustina snage (SGS) povezani Furijeovom transformaci-

jom, lako se pokazuje da je SGS Gausovog uma jednaka konstanti. Odavde potie pojam beli
um jer se kod bele svetlosti javlja spektralna gustina snage priblino ravnomerno rasporeena
po svim uestanostima u vidljivom delu spektra.
Zakljuak naveden pod 2) dokazuje se na razne naine. Interesantno je da i u praksi ovakva oso-
13
bina vai u veoma irokom opsegu uestanosti, od nule do priblino 10 Hz , to odgovara
svim uestanostima koje se danas praktino koriste.
Analitika obrada sluajnog signala mogua je samo u veoma specifinim sluajevima. Jedan od
tih sluajeva javlja se pri proputanju belog Gausovog uma kroz pojasni filtar. Postupak je
detaljno pokazan u zadatku 5.2.1.
Na osnovu ovako pojednostavljenog postupka za opisivanje uma, mogu se nabrojati, bez po-
sebnog dokazivanja, osobine uma koje su dovoljne za razumevanje uticaja uma na prenos sig-
nala i za veinu prorauna povezanih sa umom:
- U toku prenosa svakom signalu dodaje se um. um je sluajni signal koji se oznaava sa n(t ) .
Znaajna osobina uma jeste spektralna gustina snage (SGS). SGS se oznaava sa p N ( f ) i
jednaka je konstanti na svim uestanostima. Vrednost ove konstante jednaka je [1]:
pN ( f ) = k T = N0 , (5.2.1a)
23
gde je k -Bolcmanova (Boltzmann) konstanta, k = 1.38 10 J / K , T -apsolutna tempera-
tura a N 0 -uobiajena oznaka za SGS uma. Ova vrednost SGS odgovara umu koji postoji samo
na pozitivnim uestanostima. Ako se posmatraju i negativne uestanosti, tada je SGS dvostruko
manja i obino se oznaava kao:
N ( f ) = k T / 2 = N0 / 2 . (5.2.1b)
0
Na temperaturi od T = 17 C = 290 K , spektralna gustina srednje snage uma jednaka je kon-
21
stanti koja ima vrednost p N ( f ) = 4 10 W / Hz .
U logaritamskim jedinicama ova vrednost odgovara nivou:
pN ( f )
10 log = 174 dBm / Hz . (5.2.2)
1mW
Na primer, kroz telefonski kanal irine B = 4 kHz prolazi um sa snagom:
PN = kTB = 4000 Hz p N ( f ) = 32 10 18 W . (5.2.3)
- Kod svih tipova modulacije, na ulazu u prijemnik postavljen je filtar propusnik opsega uesta-
nosti koji ima zadatak da propusti modulisani signal bez oteenja i deo uma koji pri tom
prolazi kroz filtar. um na izlazu iz filtra naziva se uskopojasni Gausov um. SGS uskopojasnog
uma jednaka je:
2
G( f ) = pN ( f ) H ( f ) , (5.2.4)
gde je H ( f ) funkcija prenosa linearnog sistema (u ovom sluaju, idealnog pojasnog filtra).
- Da bi se analitiki mogao sprovesti i postupak demodulacije zbira signala i uma, uinjen je jo

jedan korak u analitikom opisu uma. um na izlazu pojasnog fitra moe se predstaviti u tzv.
uskopojasnom obliku kao:
n(t ) = nc (t ) cos c t ns (t ) sin c t , (5.2.5)
gde je f c ` centralna uestanost propusnog opsega filtra, a nc (t ) i ns (t ) meusobno nezavisni

uskopojasni sluajni signali sa jednakim srednjim snagama.
Njihove spektralne gustine snage ( c ( f ) i s ( f ) ) razliite su od nule u opsegu (0 B) i

imaju vrednost:
N0 f < B,
c ( f ) = s ( f ) = . (5.2.6)
0 drugde.
Srednja vrednost svakog od uskopojasnih signala jednaka je nuli, tj. nc (t ) = n s (t ) = 0 . Analiti-

ki dokaz ispravnosti izraza (5.2.5) i (5.2.6) pokazan je u zadatku 5.2.1. Vremenski oblik signala
nc (t ) i ns (t ) nije poznat a nije ni potreban. Vane osobine ovih signala sadrane su u njihovim
snagama.
- Izraz (5.2.5) podsea na opti oblik modulisanog signala pa se uvodi novi pojam: fazor uma.
Fazor uskopojasnog uma definisan je kao:
n(t ) = nc (t ) + j ns (t ) , (5.2.7)
gde su nc (t ) i ns (t ) komponente u fazi i kvadraturi, respektivno.
Na osnovu ranije pokazanih veza izmeu fazora modulisanog signala i modulisanog signala, us-
kopojasni um moe se napisati u obliku koji odgovara ranije pokazanom izrazu (5.2.5):
{
n(t ) = Re n(t ) e j c t .} (5.2.8)
- Kod analognih postupaka modulacije uticaj uma analizira se kroz izraunavanje odnosa snaga
korisnog signala i uma u pojedinim takama u prijemniku. Detalji ovog postupka pokazani su u
poglavljima 8.1.4. i 8.2.4.
- Trenutna vrednost uma nema znaaja kod analognih postupaka modulacije. Meutim, kod di-
gitalnih modulacija, kod kojih se odluivanje o vrednosti signala vri na osnovu vrednosti signa-
la u pojedinim trenucima, uticaj uma odreuje se na potpuno drugi nain. Primenom statistikih
postupaka odreuje se verovatnoa pojavljivanja greke u odluivanju o vrednosti signala. Ovi
prorauni vre se na osnovu trenutne vrednosti signala i funkcije gustine raspodele verovatnoa
uma koji se dodaje signalu.
Zadatak 5.2.1. (*)

Na ulaz prijemnika sa slike 1. dolazi beli Gausov um spektralne gustine snage
N ( f ) = N 0 / 2 = const. Na izlazu idealnog pojasnog filtra dobija se uskopojasni um koji se
moe predstaviti u obliku
n(t ) = nc (t ) cos c t + ns (t ) sin c t , (1)
gde su nc (t ) i ns (t ) nezavisni uskopojasni sluajni signali sa jednakim srednjim snagama.

Njihove spektralne gustine snage ( c ( f ) i s ( f ) ) konstantne su i razliite od nule u opsegu
(0 B) , pri emu je srednja vrednost svakog od uskopojasnih signala jednaka nuli,
nc (t ) = ns (t ) = 0 .
a) Odrediti spektralnu gustinu srednje snage c ( f ) i s ( f ) komponenti uskopojasnog uma

nc (t ) i ns (t ) , kao i ukupnu srednju snagu uma n(t ) na izlazu pojasnog filtra (ulaz prijemni-
ka), u taki 1.
b) Odrediti srednju snagu uma i spektralnu gustinu srednje snage uma na izlazu NF filtra (iz-
laz prijemnika), taka 3.
Slika 1. Produktni demodulator AM signala
Reenje:
a) Autokorelaciona funkcija uma datog izrazom (1) odreuje se kao:
T
1
R N ( ) = lim
T 2T
n(t )n(t + )dt = n(t )n(t + ) .
T
Uvrtavanjem (1) u prethodni izraz dobija se:
RN ( ) = nc (t )nc (t + ) cos c t cos c (t + ) + nc (t ) ns (t + ) cos c t sin c (t + ) +
+ ns (t ) nc (t + ) sin c t cos c (t + ) + ns (t )ns (t + ) sin c t sin c (t + ) =
1 1
= nc (t )nc (t + ) cos c + ns (t )ns (t + ) cos c . (2)
2 2
U prethodnom izrazu usrednjavanje je izvreno tako to su primenjene sledee osobine postupka
poznate iz statistike:
- srednja vrednost zbira jednaka je zbiru srednjih vrednosti;
- srednja vrednost proizvoda funkcija jednaka je proizvodu srednjih vrednosti ako su inioci
statistiki nezavisni. Ako nisu nezavisne, radi se o njihovoj korelaciji;
- srednja vrednost deterministike funkcije po vremenu odreuje se kao:
T
1
cos c t cos c (t + ) = lim cos c t cos c (t + ) dt =
T 2T
T
T
1 1 1
= lim [cos c (2t + ) + cos c ] dt = cos c ,
T 2T 2 2
T
jer je vrednost prvog integrala konana a imenilac u limesu tei beskonanosti. Za sinusnu
funkciju postupak je veoma slian a rezultat identian.
Ako se definiu autokorelacione funkcije komponenti nc (t ) i ns (t ) :
Rc ( ) = nc (t ) nc (t + ) i Rs ( ) = ns (t ) ns (t + ) , (3)
za autokorelaciju uskopojasnog uma dobija se izraz:
1 1
R N ( ) = Rc ( ) cos c + Rs ( ) cos c . (4)
2 2
Poto je srednja snaga sluajnog signala jednaka vrednosti autokorelacione funkcije u taki
= 0 , vaie:
1 1
R N (0) = Rc (0) + Rs (0) .
2 2
Prema uslovima zadatka, komponente uskopojasnog uma statistiki su nezavisne, sa jednakim
srednjim snagama, pa za njih vai Rc (0) = Rs (0) , odnosno:
R N (0) = Rc (0) = Rs (0) . (5)
Srednja snaga uskopojasnog uma moe se izraunati i preko spektralne gustine srednje snage:
fc + B
PN = 2 N ( f )df = 2N0B . (6)
fc B
Pomou relacija (5) i (6) odreuju se i spektralne gustine snage komponenti nc (t ) i ns (t ) , jer
vai:
B
PN = Rc (0) = c ( f )df = 2 Bp Nc , c ( f ) = p Nc = const. (7)
B
B
PN = Rs (0) = s ( f )df = 2 Bp Ns , s ( f ) = p Ns = const. (8)
B
Poreenjem izraza (7) i (8) sa izrazom (6) dobija se:
c ( f ) = p Nc = s ( f ) = p Ns = 2 p N = N 0 . (9)
Rezultati su ilustrovani na slici 2.
Slika 2. Spektralna gustina srednje snage uskopojasnog uma (a) i njegovih komponenti (b)
b) um u taki 2, iza mnoaa, ima oblik:
n2 (t ) = n(t ) cos( c t + ) = nc (t ) cos c t cos( c t + ) + ns (t ) sin c t cos( c t + ) .

(10)
Trigonometrijskim transformacijama izraza (10) dobija se oblik u kome se lako uoava koje
komponente prolaze kroz NF filtar. Na izlazu prijemnika u taki 3, dobija se um oblika:
1 1
n3 (t ) = nc (t ) cos n s (t ) sin . (11)
2 2
Autokorelacija uma na izlazu prijemnika ima oblik:
T
1
R3 ( ) = lim
T 2T
n3 (t ) n3 (t + )dt = n3 (t ) n3 (t + ) =
T
=
1
4
[
nc (t ) nc (t + ) cos 2 ns (t ) nc (t + ) sin cos
nc (t ) ns (t + ) cos sin ns (t ) ns (t + ) sin 2 ]. (12)
Komponente uskopojasnog uma nc (t ) i ns (t ) statistiki su nezavisne, pa je srednja vrednost

meovitih proizvoda jednaka nuli, jer je npr. ns (t ) nc (t + ) = ns (t ) nc (t + ) , a prema
tekstu zadatka svaki inilac jednak je nuli. Izraz (12) moe se napisati u obliku:
1 1
R3 ( ) = Rc ( ) cos 2 + Rs ( ) sin 2 . (13)
4 4
Ukupna snaga uma na izlazu jednaka je vrednosti autokorelacije za = 0 :
1 1 N
R3 (0) = Rc (0) = Pn3 = P = p N B = 0 B . (14)
4 4 2
Preko ove snage moe se odrediti 3 ( f ) , jer je:
B
Pn3 = 3 ( f )df = 2 3 ( f ) B . (15)
B
Poreenjem izraza (14) i (15) sledi:
pN N0
3 ( f ) = = . (16)
2 4
6. KARAKTERISTIKE SIGNALA I
PRENOSNIH MEDIJUMA
6.1. Karakteristike signala

Svi signali koji se danas prenose u telekomunikacijama mogu se svrstati u neki od sledeih
osnovnih tipova signala:
- signali govora i muzike,

- signali slike i
- signali podataka.
Svaki od tipova signala ima parametre na osnovu kojih se projektuju sistemi za njihov prenos. U
ovom poglavlju navedeni su neki od tih parametara.
Signali govora i muzike

Osnovne karakteristike signala govora i muzike jesu:
- irina spektra. To je opseg uestanosti u kom se nalazi vei deo snage signala, potreban radi
postizanja zadovoljavajue razumljivosti. Da bi se odredile granice spektra bilo je neophodno da
se izvri veliki broj eksperimenata sa mnogo slualaca koji ocenjuju kvalitet pojedinih signala.
irina spektra iznosi:

- za govorni signal u klasinoj telefoniji (300 3400 Hz) (zadovoljavajua je
razumljivost i prepoznavanje sagovornika),
- za govorni signal sa redukovanim kvalitetom (300 2400 Hz) ili (300 2700 Hz)
(zadovoljavajua je razumljivost ali prepoznavanje sagovornika nije uvek mogue),
- za muziku sa CD kvalitetom (0 20000 Hz) (veoma visok kvalitet zvuka),
- za muziku u FM radio difuziji (UKT) (30 15000 Hz) (visok kvalitet zvuka),
- za muziku (i govor) u AM radio difuziji (srednji, dugi i kratki talasi) (30 5000 Hz)
(skroman kvalitet zvuka).
- Srednja snaga signala. Definie se kao i za sluajne signale:
1 T

2
P0 = lim s (t ) dt , (6.1.1)
T 2T
T
gde je s (t ) signal govora ili muzike.

Glava 6. Karakteristike signala i prenosnih medijuma... 143
Ponekad se koristi i trenutna snaga signala, p (t ) . To je funkcija koja pokazuje kako se snaga
signala menja u vremenu, a definisana je kao
p (t ) = s 2 (t ) . (6.1.2)
U svim izrazima ove vrste podrazumeva se da je otpor na kome se oslobaa energija jednak
1 . U tom sluaju nije bitno da li je posmatrani signal po svojoj prirodi napon ili struja.
U telefoniji je usvojeno da na poetku meugradske veze nivo srednje snage iznosi 10 dBm .
- Dinamika signala. Opseg promene nivoa trenutne snage. Dinamika govora iznosi 60 dBm , u
opsegu (10 50 dBm) , a muzikog signala 70 dBm , u opsegu (9 61 dBm) .
Signali slike
Osnovna karakteristika signala slike u TV sistemima jeste velika irina spektra, B = 5 MHz , u
frekvencijskom opsegu (10 Hz 5 MHz) , kao i velika sloenost sistema. Broj linija po slici u
PAL sistemu koji se koristi kod nas i u veem delu Evrope jednak je N = 625 , a broj slika
iznosi 25 u sekundi ( f s = 25Hz) . TV signal je najsloeniji signal u klasinim telekomunika-
cijama. Za svaku taku u ravni ekrana treba preneti tri podatka: intenzitet, boju i zasienost.
Ustanovljeno je da se bilo koja boja moe dobiti kombinacijama razliitih koliina tri primarne
boje. Najee se koristi RGB sistem sa crvenom (R), zelenom (G) i plavom bojom (B), sa
talasnim duinama 630 nm , 520 nm i 450 nm .
Radi kompatibilnosti kolor sistema sa monohromatskim, umesto tri signala koji predstavljaju na-
vedene primare, prenosi se takoe tri signala:
- luminentni signal koji prenosi ukupnu informaciju o osvetljenosti svake take i
- dva hrominentna signala koji se izraunavaju kao linearne kombinacije (razlike) luminentnog
signala i plavog primara, odnosno luminentnog signala i crvenog primara.
Iz ova tri signala stariji (crno beli) prijemnici koriste samo luminentni deo i prikazuju crno-belu
sliku. Noviji prijemnici kombinacijom tri signala odreuju tri primarne boje za svaku taku na
ekranu i prikazuju sliku u boji. Istovremeni prenos vie signala omoguen je postupkom frek-
vencijskog multipleksiranja. Ovaj postupak detaljno je opisan u poglavlju 8.1.6., posveenom
viestrukom prenosu signala kod analognih postupaka modulacije.
Signali podataka
Osnovne karakteristike telegrafskih signala i signala podataka jesu:
- Broj elementarnih impulsa po simbolu, N , i duina signalizacionog intervala, T . U telegrafiji
su elementarni impulsi binarni (imaju samo dve vrednosti, 0 i 1 ), a u prenosu podataka mogu
biti i M -arni (imaju M moguih vrednosti).
- Za irinu spektra signala obino se uzima vrednost 1 , gde je irina elementarnog impulsa.
- Brzina signaliziranja jednaka je broju elementarnih impulsa u jedinici vremena V = 1 T ,
a jedinica je baud ili bod ( Bd) . Standardizovane brzine u telegrafiji su 50 Bd i 75 Bd .

- Digitalni protok jeste koliina informacija koja se prenese u jedinici vremena. Ako elemen-
tarni impuls ima M moguih, jednakoverovatnih vrednosti, digitalni protok je:
1
Vd = V ld(M ) = ld(M ) , (6.1.3)
T
a jedinica je b/s (bita u sekundi). Standardizovani protoci u prenosu podataka obino su celo-
brojni multipli protoka od Vd = 600 b/s .
Ako se koriste telefonski kanali, najee su digitalni protoci 1200 , 2400 , 4800 i 9600 b/s ,
a poslednjih godina, kao rezultat intenzivnog razvoja tehnologije i teorije informacija, 28800 ,
33600 , pa ak i 57600 b/s .
Oblik spektra signala podataka kao i postupak odreivanja njegove irine detaljno je opisan u
glavi 10. i poglavlju 4.4.

Na slici 1. prikazana je blok ema sistema pomou kog se odreuje irina spektra govornog
signala. Mnogo govornika izgovaralo je razliite tekstove ispred mikrofona M . Pojaavaem
A za svakog od njih podeena je srednja snaga signala u taki A na 1 mV . U taki B izmere-
na je snaga P ( f g ) . Na kraju su snage svih govornika P ( f g ) usrednjene i dobijeni su sledei
rezultati:
f g ( Hz) 250 300 350 500 2000 3000 3100 3200 3400 3500
P( f g )( mW) 0.04 0.06 0.08 0.14 0.73 0.90 0.91 0.92 0.93 0.94
Odrediti opseg uestanosti, f max f min , minimalne irine, u kom se nalazi 87 % od ukupne
snage govornog signala.
M
A B
A ~
~
fg
Slika 1. Sklop za odreivanje irine spektra govornog signala
Reenje:
Snaga u taki B zavisi od granine uestanosti filtra i moe se odrediti iz izraza:
fg
P( f g ) = ( f ) df ,
fg
gde je ( f ) spektralna gustina snage govornog signala. Vrednosti ove snage date su u tabeli.
Snaga signala u opsegu uestanosti od f1 do f 2 > f1 jednaka je razlici snaga:
P ( f1 , f 2 ) = P ( f 2 ) P ( f1 ) .
Za vrednosti f1 i f 2 date u tabeli moe se odrediti irina opsega f 2 f1 i snaga u tom opsegu,
P ( f1 , f 2 ) . Neke od kombinacija (parova uestanosti f1 i f 2 ) date su u sledeoj tabeli.
f 1 ; f 2 ( Hz) 250;3500 250;3400 250;3200 250;3100 300;3500 300;3400

f 2 f 1 ( Hz) 3250 3150 2950 2850 3200 3100
P ( f 1 , f 2 )( mW) 0.90 0.89 0.88 0.87 0.88 0.87
Minimalna irina opsega u kom se nalazi ba 87 % snage signala iznosi 2850 Hz , sa

granicama ( f min = 250 Hz , f max = 3100 Hz ).
Zadatak 6.1.2. (E, *)

U formiranju televizijskog signala koristi se analiza bez proreda. Uestanost slike ima vrednost
f s = 25 Hz , a broj linija u slici iznosi N = 625 .
a) Nacrtati spektre TV signala kad se analiziraju slike 1a. i 1b.
b) Odrediti koliki se procenat snage TV signala nalazi u opsegu uestanosti (0, 16 kHz ) kada
se analizira slika 1a. Pretpostavlja se da je svetlosno elektrini pretvara idealan, odnosno da je
struja TV signala proporcionalna osvetljaju.
a) b)
2h 2h
2b 2b
Slika 1. Analizirane slike TV signala
Reenje:
a) Elektrini signal u trenutku t proporcionalan je osvetljaju E ( x, y ) u taki ije su koordinate
( x, y ) . Poto se analiza slike vri bez proreda, paralelne linije gusto su poreane po slici odozgo
nadole. Ako se zanemari trajanje povratnog mlaza, moe se zamisliti da se u stvari analizira bes-
konano velika slika dobijena periodinim ponavljanjem zadate slike po horizontali i vertikali.
Elektronski mlaz (svetlosno-elektrini pretvara) tada se kree ukoso iz gornjeg levog ugla, na-
dole i udesno, konstantnom brzinom koja ima dve komponente, horizontalnu i vertikalnu. Za-
visnost koordinata ( x, y ) od vremena data je izrazima:
x = 2bf l t , y = 2hf s t , (1)

gde su koriene oznake:

f s -uestanost slike (broj slika u sekundi),
f l -uestanost linije ( f l = N f s - broj linija u sekundi),
2 b -irina slike i 2 h -visina slike.
Pri tom pretvara prelazi preko N slika u jednom redu, a zatim prelazi u novi red slika.
2-D signal slike koja se analizira na opisani nain ima osobinu periodinosti. Takav signal moe
se razviti u dvodimenzionalni Furijeov red. Po analogiji sa obinim, jednodimenzionalnim Furi-
jeovim redom, moe se napisati da vai:
m x n y
j +
E ( x, y ) = Em , n e b h
, (2)
m = n =
gde su koeficijenti, opet po analogiji, jednaki:
2b2 h m x n y
1 j +
h
E m ,n = E ( x, y ) e b
dx dy . (3)
4b h 0 0
Koristei izraze (1) pomou kojih se prostorne koordinate zamenjuju vremenom (parametarske
jednaine u matematici), osvetljaj E ( x, y ) moe se predstaviti kao funkcija vremena E (t ) .
Dobija se izraz oblika:

E (t ) = Em,n e j 2 (m f +n f )t . l s
m= n =
Ovaj izraz veoma podsea na Furijeov red, ali sa dvostrukom sumom. Lako se zakljuuje da
signal E (t ) sadri prostoperiodine komponente na uestanostima m f l + n f s , za svaku
kombinaciju celobrojnih vrednosti m i n .
Za sliku 1a. moe se napisati sledei analitiki izraz (na crnim poljima vrednost 0 , na belim 1 ):
1 0 x b i 0 y 2 h,
E ( x, y ) =
0 b x 2 b i 0 y 2 h.
Koeficijenti Furijeovog reda odreuju se prema (3), izraunavanjem dvostrukog integrala. Dobi-
je se izraz oblika:
1 j e j 2 ( 2 m+1) fl t
E (t ) = .
2 m= 2m + 1
Moe se zapaziti da koeficijent n ne utie na funkciju, to se moglo i oekivati, jer po verti-
kalnom pravcu (tj. y pravcu) nema promene osvetljenosti. Jednosmerna komponenta jednaka je
1 2 , to je, u stvari, odnos povrine belog (jedinice) prema celokupnoj povrini slike, a perio-
dinost postoji samo po promenljivoj x . Koeficijenti Furijeovog reda ine spektar 2-D signala.
Dobijeni rezultat slian je rezultatu kod 1-D funkcija u zadatku 2.3.2. Koeficijenti su prikazani
na slici 2a.
Za sliku 1b. osvetljaj ima neto sloeniji oblik:
1 0 xb i h y 2 h,

E ( x, y ) = 1 b x 2 b i 0 y h,
0 drugde.

Koeficijenti se odreuju na isti nain, sa neto sloenijim izraunavanjem, pa je:
1 j e j 2 ( 2 n +1) f s t j e j 2 ( 2 m +1) f l t
E (t ) = +
2 n = 2n + 1 m = 2m + 1
2
e j 2 [( 2 m+1) fl +( 2 n+1) f s ]t

+ 2 .
m= n= (2m + 1)(2n + 1)
Drugi zbir ve je dobijen pri analizi prve slike. Prvi zbir predstavlja koeficijente na multiplima
uestanosti f s i to su koeficijenti koji su ucrtani u okolini koordinatnog poetka. Trei, dvostru-
ki zbir, predstavlja koeficijente koji su na slici 2b. ucrtani u okolini koeficijenata iz drugog zbira.
b) Uestanost linije je f l = 15.625 kHz i to je, osim jednosmerne, jedina komponenta koja se
nalazi u spektru ispod zadate granine uestanosti od 16 kHz . Snaga ove dve komponente
2 2
1 1
iznosi + 2 0.452 , pa je odnos njihove snage i ukupne snage signala jednak
2
0.452 0.5 = 0.904 . I u ovom sluaju jednosmerna komponenta i prvi harmonik sadre najvei
deo snage signala.
a) E m, n
m=0
m = 1
m=1
m = 3 m=3
3 f l fl fl 2 fl 3 fl f
Slika 2. Spektri analiziranih TV signala

b) E m ,n
m=0
m = 1 m=1
m = 3 n=1 m=3
n=2 n =1
fl 2 fl 3 fl
3 f l fs fl f
fl + fs
Slika 2. Nastavak
Zadatak 6.1.3. (E, *)

Diskretnoj binarnoj poruci an , n = 0,..., N 1 , odgovara signal:
N 1
s N (t ) = anu (t nT ) .
n =0
a) Ako irina spektra impulsa u (t ) iznosi B , odrediti irinu spektra signala s N (t ) .
b) Impuls u (t ) ima pravougaoni oblik, trajanja T . Ako se alje binarna poruka ....101010....
odrediti odnos snage u opsegu uestanosti (0,1 T ) prema ukupnoj snazi signala u dva sluaja:
- kada binarnom "1" odgovara a n = U , a binarnom "0" a n = 0 i
- kada binarnom "1" odgovara a n = U , a binarnom "0" a n = U .
c) Odrediti brzinu signaliziranja i digitalni protok ako je T = 10 s .
Reenje:
a) Furijeova transformacija signala s N (t ) ima oblik:
N 1 N 1
SN ( f ) = an u (t nT ) e j 2ft dt = U ( f ) an e j 2nfT ,
n =0 n =0
gde je U ( f ) Furijeova transformacija impulsa u (t ) . Iz prethodnog izraza vidi se da je spektar

impulsa u (t ) anvelopa spektra poruke. Zato je irina spektra signala poruke s N (t ) jednaka
irini spektra impulsa B .
b) Signal poruke je periodian, sa periodom 2T , pa se moe razviti u Furijeov red. Kada

binarnom "1" odgovara U , a binarnom "0" nula (prazan interval), snaga signala ima vrednost:
1
P = U2.
2
U posmatranom opsegu uestanosti (0, 1 T ) nalazi se jednosmerna komponenta sa amplitudom
U 2 i prvi harmonik, sa amplitudom 2U , pa snaga u ovom opsegu ima vrednost:
1 2
P1 = U 2 + 2 .
4
Odnos ove snage prema ukupnoj snazi iznosi, kao i u prethodnom zadatku:
P1 1 4
= + 0.904 .
P 2 2
Kada binarnom "1" odgovara U , a binarnom "0" odgovara U , snaga signala jednaka je
2
kvadratu amplitude, P = U .
U posmatranom opsegu nalazi se samo prvi harmonik sa amplitudom 4U , i snagom:

8
P1 = 2
U2.

P1 8
Odnos ove snage prema ukupnoj snazi iznosi: = 2 = 0.81 .
P
1
c) Brzina telegrafisanja ima vrednost: V= = 100 Bd .
T
Poto je poruka binarna ( M = 2) , digitalni protok jednak je brzini signaliziranja:
1
Vd = ldM = 100 b s .
T
6.2. Karakteristike prenosnih medijuma

Povezivanje dve ili vie taaka u savremenim komunikacionim sistemima moe se ostvariti na
vie naina. Osnovna podela mogla bi biti sledea:
- po fizikim vodovima, varijacijama napona ili struje,
- radio vezom, emitovanjem elektromagnetnog polja u koje je na neki nain utisnut signal i
- emitovanjem signala svetlosti kroz optiki vod (vlakno), pri emu je signal utisnut u intenzitet
ili neki drugi parametar svetlosnog signala.
Osobine fizikih vodova

Fiziki vodovi mogu se, po nainu realizacije, podeliti na:
- vazdune vodove,
- simetrine kablove,
- koaksijalne kablove.
Svaki tip fizikog voda ima karakteristike koje se mogu meusobno uporediti i koje odreuju
kvalitet voda. Osnovne karakteristike (osnovni parametri) fizikog voda su sledee:
- slabljenje signala po jedinici duine, a p ,
- irina propusnog opsega, B ,

- kanjenje po jedinici duine, p .
U tabeli 6.2.1. dat je pregled tipinih vrednosti parametara fizikih vodova.
Tabela. 6.2.1. Parametri fizikih vodova
dB s
ap ( ) B (MHz ) p ( )
km km
vazduni vod 20 0,1 1000
simetrini vod 10 0,5 1000
koaksijalni kabel 5 100 100
Osobine radio veza

Elektromagnetski talasi prostiru se kroz slobodan prostor. Veoma vani elementi radio veze jesu
predajna i prijemna antena. Na predajnu antenu dovodi se signal koji sadri poruku. Postupak
formiranja signala koji sadri poruku i pogodan je za prenos putem elektromagnetnih talasa nazi-
va se modulacija. Razliiti tipovi modulacije detaljno su opisani u poglavlju o modulacijama.
Predajna antena emituje elektromagnetsko polje koje sadri poruku, a u prijemnoj anteni se indu-
kuje napon koji se zatim pojaava i iz njega se izdvaja poruka. Postupak izdvajanja poruke iz
indukovanog napona naziva se demodulacija. Razliiti postupci detaljno su opisani u poglavlju o
demodulacijama. U teoriji elektromagnetskog zraenja za telekomunikacije su vana dva veoma
jednostavna stava:
- izmeu uestanosti f i talasne duine postoji jednostavna veza: c = f , gde je
c = 3 108 m / s brzina svetlosti,
- prijemna antena treba da ima dimenzije proporcionalne sa talasnom duinom , njenom polo-
vinom ili etvrtinom.
Zbog ovih stavova postoji samo odreen opseg uestanosti koji je upotrebljiv za primenu u tele-
komunikacijama. Unutar tog opsega izvrena je podela pokazana u tabeli 6.2.2.
U okviru ove podele, svaka sluba (radio difuzija, TV difuzija, mobilna telefonija, funkcionalni
sistemi kao policija, vojska, elektroprivreda, taksi, vodovod, itd.) ima na raspolaganju tano od-
reen ui opseg uestanosti. Administrativnu kontrolu i odobravanje korienja i zauzetosti frek-
vencijskog opsega vre nacionalne i meunarodne organizacije. Poznatija meunarodna insti-
tucija naziva se ITU (International Telecommunication Union).
Po nainu prostiranja, elektromagnetski talasi se dele na jonosferske (HF i delom MF), povrin-
ske (delom MF i LF) i direktne (UHF, VHF). Prema ovoj podeli organizovane su i radio i tele-
vizijske slube.
Programi na kratkim i srednjim talasima, zahvaljujui jonosferskom prostiranju kod kog se sig-
nali odbijaju od jonosfere i praktino odozgo pokrivaju prostor, imaju veliki domet (vie stotina
pa i preko hiljadu kilometara od predajnika) i naroito dobre uslove prostiranja nou, kada se,
zbog hlaenja atmosfere, jonosferski sloj sputa na manju visinu.
Tabela 6.2.2. Podela opsega uestanosti
Opis
Tip talasa
uestanosti
Oznaka f
Niske
Dugi talasi LF 10km-1km 30kHz-300kHz
uestanosti
Srednje
Srednji talasi MF 1km-100m 300kHz-3MHz
uestanosti
Visoke
Kratki talasi HF 100m-10m 3MHz-30MHz
uestanosti
Vrlo kratki Vrlo visoke
VHF 10m-1m 30MHz-300MHz
talasi uestanosti
Ultra kratki Ultra visoke
UHF 1m-10cm 300MHz-3GHz
talasi uestanosti
Super kratki Super visoke
SHF 10cm-1cm 3GHz-30GHz
talasi uestanosti
Povrinski talasi (dugi talasi) prate konfiguraciju terena i mogu da preu preko razliitih prepre-
ka. Takoe imaju dobre uslove prostiranja nou. Koriste se za specijalne namene, brodske komu-
nikacije, prenos upravljakih signala (signal tanog vremena), itd. Imaju veoma velik domet.
Direktni talasi uglavnom se koriste za difuziju radio i televizijskih signala. Praktino je neophod-
no da izmeu predajnika i prijemnika postoji potpuna ili bar delimina optika vidljivost. Domet
direktnih talasa iznosi od nekoliko desetina do maksimalno stotinak kilometara i znaajno zavisi
od konfiguracije terena, kao i instalisane snage predajnika. Ako se neko podruje nalazi u po-
loaju koji je zaklonjen u odnosu na predajnik, moe se desiti da ima veoma lo prijem signala
bez obzira na malu geografsku udaljenost.
Na veoma visokim uestanostima funkcioniu i satelitski sistemi kod kojih se uglavnom sateliti
nalaze u tzv. geostacionarnoj orbiti, na visini od oko 36000 km, uvek na istom mestu u odnosu
na zemljinu povrinu. Iako su snage predajnika veoma male, slab signal na zemljinoj povrini
prihvata se i pojaava pomou dobro usmerenih tanjirastih prijemnih antena a zatim se vri nje-
gova demodulacija i primena. Postoje i mnoge druge varijante komunikacionih sistema. Prime-
njeni postupci modulacije i demodulacije signala opisani su u nastavku, u glavama 7., 8. i 10.
Osobine optikih sistema

Optiki sistemi spadaju u posebnu klasu komunikacionih sistema. Njihova pojava datira od kraja
sedamdesetih godina prolog veka. Obrauju se u okviru posebnog predmeta i ovde nisu detaljno
analizirani.
7. MODULACIJE
Signali koji se dobiju na izlazu predajnika (npr. signali na izlazu mikrofona, kamere i sl.) nisu
sasvim pogodni za prenos. Da bi se njihov prenos omoguio ili olakao, signale treba modifiko-
vati i prilagoditi uslovima prenosa. Postupak prilagoavanja signala uslovima prenosa naziva se
modulacija.
7.1. Pojam i znaenje modulacija

Pojam 'modulacije' ima vie razliitih znaenja. U osnovi, modulacija je postupak kojim se neke
od karakteristika pomonog signala modifikuju u skladu sa drugim signalom. Postupak modu-
lacije moe da se analizira u vremenskom i u frekvencijskom domenu. Iako je vremenski domen
donekle blii naim ulima i laki za razumevanje, u frekvencijskom domenu mnogo se jasnije
sagledavaju brojni efekti obrade signala i njihove posledice. Razliiti postupci modulacije raz-
liito se manifestuju u frekvencijskom domenu:
- neki postupci imaju kao posledicu pomeranje spektra signala u frekvencijskom domenu,
- neki postupci imaju kao posledicu proirenje spektra signala, bez pomeranja,
- neki postupci imaju kao posledicu i proirenje i pomeranje spektra signala.
Postoji mnogo razliitih tipova modulacija. Pre detaljnijeg upoznavanja sa postupcima, treba ob-
jasniti razliku izmeu prenosa signala za koje se ne primenjuje modulacija (prenosa u osnovnom
opsegu, engl. Baseband Transmission) i postupaka sa modulacijama.
irina i zauzetost frekvencijskog opsega znaajno zavisi od tipa i namene signala. Kao primer,
navedeni su irina i poloaj spektra za sledee znaajnije tipove signala:
- govorni signal, na izlazu mikrofona u telefonskom aparatu priblino (0, f max = 3500 Hz ) ,
- muziki signal, na izlazu mikrofona u muzikom studiju (0, f max = 19 kHz ) ,
- video signal, na izlazu kamere priblino (0, f max = 5 MHz ) ,
- signal podataka, na izlazu ureaja za digitalni prenos sa binarnim impulsima bitske brzine
Rb bit / s , priblino (0, f max = Rb Hz ) .
Prenos navedenih signala moe da se realizuje na dva osnovna naina:
- bez pomeranja spektra signala u frekvencijskom domenu (prenos u osnovnom domenu) i

- sa pomeranjem spektra signala u frekvencijskom domenu (prenos sa modulacijom).
Glava 7. Modulacije 153
Prenos signala u osnovnom opsegu

Signali koji sadre znaajnu energiju na niskim uestanostima nisu pogodni za prenos pomou
elektromagnetskih talasa u tzv. osnovnom domenu (bez pomeranja spektra). Takvi signali mogu
da se prenose kroz elektrine kablove, parice, koaksijalne kablove ili optika vlakna. U praksi se
analogni signali prenose u osnovnom opsegu samo izmeu telefonskog prikljuka (aparata) i te-
lefonske centrale, kroz telefonsku paricu. Za digitalne signale ima neto vie primera, a skoro svi
odgovaraju razliitim varijantama digitalnog prenosa signala izmeu dve centrale ili izmeu dva
digitalna ureaja. Razliite varijante digitalizacije signala (vokoder, transformaciono kodovanje,
itd.) takoe spadaju u prenos signala u osnovnom opsegu.
Postupci prenosa u osnovnom opsegu obino nedovoljno koriste frekvencijski opseg sistema za
prenos koji je na raspolaganju. Primena im je veoma ograniena i mnogo se ree koriste nego
sistemi sa modulacijom.
Prenos signala sa modulacijom

Postoji nekoliko razloga za primenu modulacije u prenosu signala.
Prvi, moda i najvaniji, povezan je sa zakonima elektromagnetskog prostiranja po kojima di-

menzije antene treba da budu jednake etvrtini ili polovini talasne duine signala koji se emituje.
Za signal ija je uestanost 1 kHz , etvrtina talasne duine iznosi 75 km . Antene takvih di-
menzija bile bi veoma nepraktine.
Drugi, takoe veoma vaan razlog, lei u potrebi da se na jednom prostoru istovremeno prenosi
vei broj razliitih signala. Da nema modulacija, na jednom prostoru bio bi mogu prenos samo
jednog signala koji zauzima opseg od nekoliko desetina do nekoliko hiljada Hz .
Ostali, takoe znaajni razlozi, obuhvataju poboljanja pri potiskivanju uma, manje dimenzije i
teine elektronskih komponenti, mali utroak energije, itd.
Modulacije podrazumevaju generisanje komponenti signala na uestanostima koje ranije nisu bi-
le zauzete. Generisanje komponenti na novim uestanostima karakteristino je za nelinearne sis-
teme pa su modulatori po svojoj prirodi nelinearni sistemi.
U postupku modulacije uvode se novi pojmovi:
- moduliui signal (engl. Modulating Signal), u m (t ) , signal koji sadri poruku;

- nosilac (engl. Carrier), c(t ) , pomoni signal;
- modulisani signal (engl. Modulated Signal), u (t ) , signal koji se prenosi kroz komunikacioni
kanal.
Moduliui signal je signal koji predstavlja elektrini ekvivalent poruke, govora, muzike, slike ili
podataka. Neke osnovne karakteristike ovih signala navedene su u ranijim poglavljima. Za razli-
ite postupke modulacije veoma je vana irina i oblik spektra ili spektralne gustine snage ovih
signala. Pri upoznavanju sa postupcima modulacije obino se jedan signal (od gore navedenih,
npr. signal govora) koristi kao moduliui signal. U sloenijim postupcima, ponekad se istovre-
meno prenosi vie signala istog tipa, ili ak kombinacije razliitih signala. Zbog toga pojam 'mo-
duliui signal' treba koristiti u irem smislu, ne ograniavajui se pri tom na jedan signal.
U savremenim telekomunikacionim sistemima koriste se razliiti tipovi nosilaca. Nosioci mogu

da budu:
- prostoperiodini,
- impulsni i
- sloeni.
Prostoperiodini nosilac
Prostoperiodini nosilac ima oblik:
c(t ) = a cos(2f c t + ) , (7.1.1)
sa parametrima:
a amplituda nosioca,
f c uestanost nosioca,
poetna faza nosioca (obino je = 0 ).
Postoje tri grupe modulacija sa prostoperiodinim nosiocem:

- amplitudske modulacije ( AM , ima ih vie vrsta),
- fazna modulacija ( M ) i
- frekvencijska modulacija ( FM ).
Detalji navedenih tipova modulacija pokazani su u nastavku, u glavi 8.
Impulsni nosilac
Ako je nosilac povorka impulsa, tada on ima oblik:

c(t ) = U v(t k T ) , (7.1.2)
k =
gde su parametri:
U -amplituda impulsa,
T -perioda,
1 t < t < t 2 ,
v(t ) = 1 elementarni impuls,
0 drugde,
t1 i t 2 poetak i kraj impulsa,
= t 2 t1 trajanje impulsa.
Postoje tri vrste impulsnih modulacija. Modifikacijom parametara impulsnog nosioca, u zavis-
nosti od moduliueg signala, ostvaruju se:
- impulsna amplitudska modulacija (IAM, engleski naziv Pulse Amplitude Modulation, PAM),
- impulsna modulacija po poloaju (IPM, engleski naziv Pulse Position Modulation, PPM),
- impulsna modulacija po trajanju (ITM, engleski naziv Pulse Duration Modulation, PDM).
Detalji i osobine pojedinih tipova impulsnih modulacija dati su u glavi 8.
Impulsne modulacije, iako u nazivu sadre pojam 'modulacije', u stvari predstavljaju obradu sig-
nala i pripremu za prenos u osnovnom opsegu. esto se impulsno modulisani signal koristi kao
moduliui signal za modulacije sa prostoperiodinim nosiocem.
Sloeniji postupci modulacije

Pojam 'modulacije' sree se i kod impulsne kodne modulacije, (IKM, engl. Pulse Code Modu-
lation, PCM), iako se rezultat ovog postupka: digitalizovani signal u formi povorke binarnih ili
nekih drugih cifara, bitno razlikuje od uobiajenih modulisanih signala.
Osim navedenih, postoje i znatno sloeniji postupci modulacija, kao i veoma savremeni postupci
modulacija, kao to je modulacija sa frekvencijskim skakanjem, pseudosluajnim nosiocem, itd.
Sloeni modulacioni postupci ne razmatraju se detaljno u ovom udbeniku. Navedeni su i
ukratko opisani u glavi 11. u kojoj se govori o telekomunikacionim sistemima dananjice.
7.2. Opti model sistema sa modulacijom

Ako se u prenosu signala koristi modulacija, moe se postaviti opti model koji sadri sve
komponente sistema. Prikazan je na slici 7.2.1. Ovaj model moe se uporediti i sa optim mo-
delom komunikacionog sistema datog na slici 1.1. Vidi se da su ovde izostavljeni izvor i korisnik
poruke, a da ulogu predajnika i prijemnika preuzimaju modulator i demodulator.
u (t ) v(t )
u m (t ) M KANAL D B
n(t )
c(t ) c(t )
Slika 7.2.1. Opti model komunikacionog sistema sa modulacijom
Sistem se sastoji od sledeih delova:

M modulator,
KANAL medijum kroz koji se vri prenos signala,
D demodulator.
Signali u pojedinim takama imaju sledee nazive (obino se koriste takve oznake, ali ne uvek
pa treba pamtiti tip signala u zavisnosti od take u sistemu, a ne njegove oznake):
um (t ) moduliui signal,
c(t ) nosilac,
u (t ) modulisani signal,
n(t ) um,
v(t ) signal na ulazu u prijemnik,
u d (t ) demodulisani signal.
Cilj prenosa jeste da se na izlazu demodulatora dobije signal u d (t ) koji to priblinije odgovara
moduliuem signalu u m (t ) . U toku prenosa signala, u postupku modulacije i demodulacije, ko-
risnom signalu dodaje se um. Pojam uma i njegove osnovne karakteristike opisani su detaljno u
poglavlju 5.2.
7.3. Opta teorija modulacija

Postupak za analitiku obradu signala kojim se na jedinstven nain obrauju signali kod svih ti-
pova modulacija sa prostoperiodinim nosiocem naziva se opta teorija modulacija.
Opta teorija modulacija zasnovana je na kompleksnoj predstavi signala. Kod svih periodinih
signala, zahvaljujui Furijeovoj analizi, signal se moe rastaviti na sinusne i kosinusne lanove.
U teoriji kompleksnih brojeva i kompleksnih funkcija koriste se, izmeu ostalog, i sinusne i kosi-
nusne funkcije, poto fazna razlika od 2 , osim izmeu sinusa i kosinusa, postoji i izmeu re-
alnog i imaginarnog dela kompleksnih funkcija i brojeva. Zbog svega navedenog, postojea teo-
rija kompleksnih funkcija iskoriena je i u analizi modulacionih postupaka.
Prostoperiodian nosilac dat je izrazom 7.1.1. Najoptiji oblik modulisanog signala, sa prome-
nljivom amplitudom i fazom, izvodi se iz navedenog izraza ako konstante a i postanu funk-
cije vremena. Dobija se sledei izraz:
u (t ) = a (t ) cos[2f c t + (t )] = p (t ) cos(2f c t ) q (t ) sin(2f c t ) , (7.3.1)
gde je
f c uestanost nosioca,
a (t ) = p 2 (t ) + q 2 (t ) trenutna amplituda,
q (t )
(t ) = arctg trenutna faza,
p (t )
p (t ) = a (t ) cos (t ) komponenta modulisanog signala u fazi,
q (t ) = a (t ) sin (t ) komponenta modulisanog signala u kvadraturi,
Definie se i nekoliko pojmova koji nisu eksplicitno vidljivi u izrazu (7.3.1).
Trenutna uestanost modulisanog signala definie se kao:

1 d 1 d (t )
ft = [2f c t + (t )] = f c + . (7.3.2)
2 dt 2 dt
Trenutna uestanost sastoji se od konstantnog dela, jednakog uestanosti nemodulisanog nosio-
ca, f c , i promenljivog dela f , datog izrazom:
1 d (t )
f = f t f c = . (7.3.3)
2 dt
Promenljivi deo naziva se trenutna devijacija uestanosti.
Sada su poznati svi pojmovi neophodni da bi se definisale osobine pojedinih tipova modulacije.
Kod amplitudske modulacije obino vai:
a (t ) = k u m (t ) . (7.3.4)
Kod fazne modulacije obino vai:
(t ) = k um (t ) , (7.3.5)
a kod frekvencijske modulacije:
f = k um (t ) . (7.3.6)
U izrazima (7.3.4)-(7.3.6), k oznaava konstantu proporcionalnosti. Treba napomenuti da je kod

nekih tipova AM ova zavisnost sloenija. Osim navedenih, postoje i kombinovani modulacioni
postupci.
Pri prelasku na kompleksnu predstavu modulisanih signala, kompleksne veliine oznaene su

nadvuenim izrazima. Iz prostoperiodinog nemodulisanog nosioca, datog izrazom (7.1.1), iz-
dvajaju se amplituda i faza. One ine fazor nosioca:
c = a e j . (7.3.7)
Pojmovi fazor i kompleksni broj veoma su slini. Ako su moduo i argument konstantne veliine,
kao u (7.3.7), tada je fazor jedna taka u kompleksnoj ravni. Prikazana je na slici 7.3.1.
Im
c c = a e j
1

Re
Slika 7.3.1. Fazor nosioca kao taka u kompleksnoj ravni
Nosilac se tada izraava kao:

{ }
c(t ) = Re c e j 2f c t = a cos(2f c t + ) , (7.3.8)
Uz malo mate, moe se zamisliti sledee:

- taka c ima konstantan moduo i argument i kao takva, 'miruje' u kompleksnoj ravni,
j 2f t
- mnoenje sa faktorom e c
odgovara krunom kretanju take (kompleksnog broja) c , sa
konstantnom ugaonom brzinom, u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu,
- trenutna vrednost nosioca odgovara projekciji kompleksnog broja na realnu osu,
- ako se uvede vreme kao trea promenljiva, tada se moe zamisliti da je nosilac taka koja se u
prostoru koji ine realna, imaginarna i vremenska osa uniformno kree po spirali u ijoj osovini
se nalazi vremenska osa.
Za modulisani signal moe se, na slian nain, pomou izraza (7.3.1), definisati i fazor modulisa-
nog signala, u obliku:
u (t ) = a (t ) e j (t ) . (7.3.9)
U prethodnim izrazima svuda su kompleksne veliine nadvuene. Fazor modulisanog signala,

u (t ) , treba razlikovati od modulisanog signala, u (t ) , koji je po svojoj prirodi realan signal. Fa-
zor modulisanog signala ima jo dva naziva: modulacioni zakon i kompleksna anvelopa.
Modulisani signal odreuje se u obliku:
{ }
u (t ) = Re u (t ) e j 2f c t = a (t ) cos(2f c t + (t ) ) . (7.3.10)
Kao i u sluaju fazora nosioca, i fazor modulisanog signala moe se prikazati u kompleksnoj rav-
ni, ali ne kao taka, nego kao kriva, a ponekad i kao povr, poto su i moduo i argument veliine
koje zavise od vremena. Na slici 7.3.2. prikazan je fazor modulisanog signala u sasvim
uoptenom obliku. Treba zamisliti kako se i moduo i argument menjaju u vremenu i da pri tom
vrh fazora iscrtava neku krivu. U zadatku 7.3.1. pokazano je kako izgleda fazor modulisanog
signala za pojedine tipove modulacija kada je moduliui signal kosinusoida.
Im
u (t ) u (t ) = a (t ) e j (t )
a(t )
(t )
Re
Slika 7.3.2. Fazor modulisanog signala kao kriva u kompleksnoj ravni
Fazor modulisanog signala moe se, kao i svaka kompleksna veliina, osim preko modula i argu-
menta, prikazati i preko realnog i imaginarnog dela kao:
u (t ) = p (t ) + j q (t ) , (7.3.11)
gde su p (t ) i q (t ) ve spomenute komponente u fazi i kvadraturi.

I za kompleksne signale definisani su svi postupci za analizu u frekvencijskom domenu, razliite

vrste transformacija, kao i druge raunske operacije. Ovde je navedena, bez posebnih dokaza,
samo najvanija, a to je spektar kompleksnog signala.
Spektar fazora modulisanog signala moe se izraunati u obliku:

[ p(t ) + jq(t )] e
j 2ft j 2ft
U(f)= u (t ) e dt = dt = P ( f ) + j Q( f ) . (7.3.12)

Ve na prvi pogled moe se zakljuiti da ovaj spektar ima osobine razliite od spektra realnih
signala. Npr. realni deo spektra U ( f ) ima oblik Re{P ( f )} Im{Q ( f )} i za njega oigledno
ne vai osobina parnosti, poto je Im{ Q( f )} neparan. Poto se kompleksne funkcije relativno
retko koriste, detaljan opis osobina njihove FT obino se ne daje u literaturi.
Analitiki signal
Poseban znaaj u modulacionim postupcima imaju signali kod kojih izmeu realnog i imaginar-
nog dela postoji veza izraena sledeom jednainom:

1 p ( )
q (t ) = p (t ) =
t
d . (7.3.13)
Ova veza naziva se Hilbertova transformacija. U izrazu (7.3.13) moe se prepoznati konvolucija
1
izmeu dve funkcije: p (t ) i . Konvolucija u vremenskom domenu pokazuje da se radi o li-
t
nearnoj transformaciji koja je u frekvencijskom domenu definisana kao:
Q( f ) = H ( f ) P( f ) = j sign( f ) P( f ) , (7.3.14)
gde je sign( f ) tzv. signum funkcija, za koju vai:
1 f > 0,

sign( f ) = 0 f = 0, (7.3.15)
1 f < 0.

Signali kod kojih postoji veza opisana izrazima (7.3.13) i (7.3.14) nazivaju se analitiki signali.
Njihova primena vezana je za posebnu vrstu amplitudske modulacije, nazvanu AM-1BO (ampli-
tudska modulacija sa jednim bonim opsegom). Detaljnije su opisani u poglavlju 8.1.1.
Spektar modulisanog signala

Spektar modulisanog signala moe se uvek odrediti Furijeovom transformacijom modulisanog
signala. Postoji, meutim, i postupak za odreivanje spektra koji je zasnovan na transformaciji
kompleksne predstave modulisanog signala.
Polazi se od prvog dela izraza (7.3.10). Kod kompleksnih funkcija uvek se realni deo moe odre-
diti kao polovina zbira funkcije i njene konjugovano-kompleksne vrednosti:
{ }
u (t ) = Re u (t ) e j 2f c t =
1
2
{
u (t ) e j 2f c t + u (t ) e j 2f c t } (7.3.16)
Ako se na ovaj izraz primeni FT, dobija se:

1 j 2f c t

U ( f ) = u (t ) e e j 2ft
dt + u (t ) e j 2f c t e j 2ft dt =
2

1 j 2 ( f f c )t 1
u (t ) e dt + u (t ) e j 2 ( f f c )t dt =
2 2
1 1
U ( f f c ) + U ( f f c ) . (7.3.17)
2 2
Izraz (7.3.17) pokazuje vezu izmeu spektra modulisanog signala i spektra fazora. Ako je spek-
tar fazora poznat, tada se spektar modulisanog signala dobija sabiranjem dve komponente: spek-
tra fazora pomerenog udesno i spektra fazora rotiranog, konjugovanog i pomerenog ulevo. Ako
je spektar fazora modulisanog signala ogranien na frekvencijski opseg (0, B ) i ako je f c > B ,
opisani sabirci ne preklapaju se na frekvencijskoj osi. Tipian primer prikazan je na slici 7.3.3.
U( f )
1
a)
B B f
U( f )
b)
1/2
-fc-B -fc -fc+B fc-B fc fc+B f

Slika 7.3.3. Spektar fazora (a) i modulisanog signala (b)
Ako je fazor modulisanog signala realan, tada se izraz (7.3.17) moe pojednostaviti, jer FT real-

nih signala ima osobinu konjugovano kompleksne parnosti, X ( f ) = X ( f ) , pa vai:
1 1
U( f ) = U ( f fc ) + U ( f + fc ) . (7.3.18)
2 2
Prema izrazu (7.3.18), spektar modulisanog signala dobija se pomeranjem spektra fazora ulevo i
udesno za f c i sabiranjem pomerenih funkcija.
Kod tipova modulacije kod kojih fazor modulisanog signala nije realan, navedeno pojednostav-
ljenje ne vai.
Na osnovu izraza pokazanih u ovom poglavlju, formirana je blok ema sistema za prenos koja
sadri blokove za realizaciju svih vrsta modulacija sa prostoperiodinim nosiocem. Prikazana je
na slici 7.3.4.
x(t )
p(t ) v(t )
P NF
u (t ) w(t )
u m (t ) cos c t 2 cos c t ud (t )
S PF D
y (t )
q (t )
Q n(t ) NF
sin c t 2 sin c t
Slika 7.3.4. Opta blok ema sistema za prenos signala sa modulacijom i demodulacijom
ema se zasniva na kvadraturnoj predstavi modulisanog signala. Na slici su koriene sledee

oznake:
u m (t ) - moduliui signal;
P i Q - linenarni ili nelinearni sistemi koji, zavisno od tipa modulacije, realizuju modulaciju;
p (t ) i q(t ) komponente modulisanog signala u fazi i kvadraturi;
u (t ) - modulisani signal;
w(t ) - modulisani signal posle prenosa kroz komunikacioni kanal S ;
n(t ) - um;
PF - pojasni filtar na ulazu u prijemnik, podeen tako da propusti koristan signal bez oteenja;
v(t ) - signal koji sadri modulisani signal i uskopojasni um;
NF - filtar koji eliminie suvine komponente signala;
x(t ) i y (t ) - komponente demodulisanog signala u fazi i kvadraturi;
D - demodulator;
u d (t ) - demodulisani signal.
Ako su modulator i demodulator idealni, i ako nema uticaja uma i izoblienja, demodulisani
signal jednak je moduliuem signalu. U praksi se tako povoljna kombinacija nikada ne deava.

Nacrtati emu kvadraturnog modulatora i fazore modulisanog signala za osnovne tipove AM
modulacije: KAM ( m0 = 50 % ), AM 2 BO , AM 1BO , ako je moduliui signal:
m(t ) = cos 2f m t , f m = 10 kHz ,

a amplituda nosioca 1V .
Reenje:
Prema izrazu (7.3.1), modulisani signal moe se napisati u obliku u kom se prepoznaju kvadra-
turne komponente modulacionog zakona:
u (t ) = p (t ) cos c t q (t ) sin c t .
Blok ema kvadraturnog modulatora, tj. modulatora koji realizuje modulaciju prema prethodnom
izrazu, prikazana je na slici 1.
Ako je f c >> f m , modulisani signal moe se posmatrati kao prostoperiodian signal iji je
fazor:
u [m(t )] = u [m] = p(m) + jq (m) = a (m) e j ( m) .

p(m)
p
cosct
m(t)
/2
u(t)
q
q(m)
Slika 1. Blok ema kvadraturnog modulatora
Blokovi oznaeni sa p i q u zavisnosti od tipa modulacije vre linearnu ili nelinearnu transfor-
maciju moduliueg signala.
Na slici 2. prikazana su geometrijska mesta vrhova fazora, koja odgovaraju tipovima modulacije
navedenim u zadatku, kao i zadatom moduliuem signalu.
Hilbertova transformacija datog moduliueg signala ima oblik:
m (t ) = sin 2f mt .
q q
a) b) q c)
0 0.5 1 p -1 1 p
Slika 2. Fazor modulisanog signala za (a) KAM, (b) AM-2BO i (c) AM-1BO
Zadatak 7.3.2. (E, *)

Odrediti trenutnu amplitudu i fazu fazora AM 1BO signala u sluajevima kada je moduliui
signal:
a) u m (t ) = U m cos m t ,
1
U m t ,
b) u m (t ) = 2 fm
0 drugde,

a uestanost nosioca f c > f m .
Reenje:
AM 1BO signal sa gornjim bonim opsegom ima komponente u fazi i kvadraturi:
p (t ) = u m (t ) i q (t ) = u m (t ) .
Na osnovu izraza (7.3.1) moe se odrediti trenutna amplituda fazora modulisanog signala:
u m (t )
a (t ) = u m2 (t ) + u m2 (t ) , kao i trenutna faza fazora: (t ) = arctg .
u m (t )
a) Hilbertova transformacija moduliueg signala je u m (t ) = U m sin m t pa je trenutna

amplituda konstanta, a (t ) = U m , a trenutna faza (t ) = m t .
b) Hilbertova transformacija pravougaonog impulsa trajanja 1 f m po definiciji ima oblik:

1
2 fm
1 d
u m (t ) =
Um
t
.
1

2 fm
Za t 1 (2 f m ) ona se rauna kao:
1
Um t
d
2 fm
d U m 1 + 2 f mt
u m (t ) = lim + = ln ,
0 1 t t + t 1 2 f mt
2 fm
jer u posmatranom intervalu privremena promenljiva sigurno ima vrednost jednaku t pa se
javlja nula u imeniocu. Integral se tada rauna preko Koijevih glavnih vrednosti.
Za t > 1 ( 2 f m ) ne mora raunati granina vrednost. Rezultat je:

1
2 fm
Um d U m 1 + 2 f mt
u m (t ) =

t
=

ln
1 2 f mt
.
1

2 fm
Na slici 1. prikazan je pravougaoni impuls i njegova Hilbertova transformacija. Trenutna ampli-

tuda AM-1BO signala ima oblik:
Um 1 + 2 f mt 1
ln t > ,
1 2 f mt 2 fm
a (t ) =
1 2 1 + 2 f mt 1
U m 1 + 2 ln 1 2 f t t
2 fm
,
m
a trenutna faza:
1
t< ,
2 2 fm

1 1 + 2 f mt 1
(t ) = arctg ln t < ,
1 2 f m t 2 fm
1
t> .
2 2 fm
Trenutna amplituda i faza prikazane su na slikama 2. i 3.
Slika 1. Pravougaoni impuls (a) i njegova Hilbertova transformacija (b)

Slika 2. Trenutna amplituda AM-1BO signala za prostoperiodini (a)

i pravougaoni (b) moduliui signal
Slika 3. Trenutna faza AM-1BO signala za prostoperiodini (a)

i pravougaoni (b) moduliui signal
Zadatak 7.3.3. (E)

Na slici 1. prikazan je opti model sistema za modulaciju, sa prostoperiodinim nosiocem ue-
stanosti f c .
Moduliui signali x1 (t ) i x2 (t ) imaju spektar u opsegu (0 f m ) . Funkcija prenosa linije ve-
ze je H ( f ) .
a) Odrediti demodulisane signale y1 (t ) i y 2 (t ) .
b) Odrediti uslov za H ( f ) da prenos bude bez izoblienja.
x1 (t ) y1 (t )
fm
cos ct 2 cos ct
H( f )
sin ct 2 sin ct
x2 (t ) y2 (t )
fm
Slika 1. Opti model sistema sa modulacijom
Reenje:
{
a) Signal u taki 1. ima oblik x(t ) = Re u (t ) e
j c t
}, gde je u(t ) kompleksni signal (modula-
cioni zakon) dat izrazom u (t ) = x1 (t ) + jx 2 (t ) .
Ako je impulsni odziv linije veze:

h(t ) = H ( f )e j 2ft df ,

signal u taki 2. dobija se konvolucijom kompleksne pobude i impulsnog odziva:
{ },

j c t
y (t ) = x(t )h( )d , to se lako svodi na izraz oblika y (t ) = Re v(t )e

gde je kompleksni signal:

v(t ) = x(t )he ( )d ,

konvolucija pobude i ekvivalentnog NF impulsnog odziva sistema, datog izrazom:
he (t ) = h(t )e j c t .
Ovom odzivu odgovara i ekvivalentna NF prenosna karakteristika sistema:
H e ( f ) = F{he (t )} = H ( f + f c ) .
Lako se pokazuje da vai:
y1 (t ) = Re{v(t )} i y2 (t ) = Im{v(t )} .
Na osnovu ovih izraza moe se nacrtati ekvivalentni NF sistem za prenos u kom figuriu kom-
pleksni signali (slika 2).
Slika 2. Ekvivalentni NF sistem
b) Uslov idealnog prenosa moe se izraziti jednainom:
y1 (t ) = Ax1 (t t 0 ) i y 2 (t ) = Ax2 (t t 0 ) ,
gde je A konstanta (pojaanje ili slabljenje), a t0 kanjenje signala. Ovaj uslov moe se izraziti
i preko kompleksnih signala kao y (t ) = A x(t t 0 ) , iz ega sledi da ekvivalentna NF funkcija
prenosa mora zadovoljavati uslov:
H e ( f ) = H ( f + f c ) = Ae jt0 , za f f m .
Glava 8. Modulacije sa prostoperiodinim nosiocem 167
8. MODULACIJE SA
PROSTOPERIODINIM NOSIOCEM
Modulacije sa prostoperiodinim nosiocem, spomenute u prethodnoj glavi, nazivaju se i ana-
logne modulacije. U ovoj glavi detaljno su opisane amplitudske modulacije, ugaone modulacije,
kao i uticaj uma, linearnih i nelinearnih izoblienja na prenos signala korienjem ovog tipa
modulacija.
8.1. Amplitudske modulacije

Amplitudske modulacije ine veliku grupu modulacionih postupaka koji imaju jednu znaajnu
zajedniku osobinu: fazor modulisanog signala dobija se linearnom transformacijom moduliu-
eg signala.
Varijante amplitudskih modulacija razlikuju se po obliku fazora modulisanog signala i, naravno,

po nainu modulacije:
1) Amplitudska modulacija sa dva bona opsega, AM-2BO, (engl. Double Side Band Suppressed
Carrier, DSBSC);
2) Konvencionalna amplitudska modulacija, KAM, (engl. Amplitude Modulation, AM);
3) Amplitudska modulacija sa jednim bonim opsegom, AM-1BO, (engl. Single Side Band
Suppressed Carrier, SSBSC);
4) Amplitudska modulacija sa nesimetrinim bonim opsegom, AM-NBO, (engl. Vestigial Side
Band, VSB);
5) Kvadraturna amplitudska modulacija, QAM (engl. Quadrature Amplitude Modulation, QAM).
8.1.1. Analitiki izrazi
U ovom poglavlju dati su analitiki izrazi u vremenskom i frekvencijskom domenu, kao i ka-
rakteristine ilustracije pojedinih tipova amplitudskih modulacija.
AM-2BO
Kod amplitudske modulacije sa dva bona opsega prenosi se jedan moduliui signal, u m (t ) , a
fazor modulisanog signala dat je izrazom:
u (t ) = k um (t ) . (8.1.1)
Modulisani signal odreuje se, prema (7.3.10), kao:
{
u (t ) = Re u (t ) e j 2f c t } = k u m (t ) cos (2f ct ) . (8.1.2)
Na slici 8.1.1. prikazan je moduliui signal, nemodulisani nosilac, kao i modulisani signal i
uvean detalj na kom je prikazana pojava nazvana skok faze: na mestu gde moduliui signal
menja znak, dolazi do promene znaka nosioca pa se stie utisak da dve uzastopne poluperiode
nosioca imaju isti znak, ili da se u toku jedne stvarne javljaju dve skraene poluperiode.
u m (t ) uc (t )
t t
a)
b)
u (t )
c) d)
Slika 8.1.1. AM-2BO: moduliui signal (a), nemodulisani nosilac (b),

modulisani signal (c) i skok faze pri promeni znaka moduliueg signala (d)
Treba posebno istai da na slici 8.1.1.c) modulisani signal predstavlja samo kriva crtana punom
linijom. Isprekidana linija u stvarnosti se ne vidi i slui samo kao kontura (anvelopa), radi lakeg
poreenja sa moduliuim signalom.
U frekvencijskom domenu, ako je U m ( f ) spektar moduliueg signala, tada se spektar fazora

odreuje, na osnovu (7.3.12), primenom FT na izraz (8.1.1):

U ( f ) = F { u (t )} = k um (t ) e
j 2ft
dt = k U m ( f ) , (8.1.3)

a spektar modulisanog signala, prema (7.3.16) i (7.3.17) (poto je fazor modulisanog signala re-
alan signal pa je pojednostavljenje mogue):
1 1 1
U( f ) = U ( f f c ) + U ( f + f c ) = k [U m ( f f c ) + U m ( f + f c )] . (8.1.4)
2 2 2
irina spektra modulisanog signala, posmatrana samo za pozitivne uestanosti, jednaka je dvo-
strukoj irini spektra moduliueg signala. Poto oba bona opsega praktino imaju isti sadraj,
njihov istovremeni prenos nije sasvim racionalan sa aspekta zauzetosti frekvencijskog opsega.
injenica da se kod AM-2BO praktino prenosi dvostruko vie informacija o signalu nego to je
to neophodno predstavlja jedan od nedostataka inae veoma jednostavnog modulacionog pos-
tupka.
Na slici 8.1.2.a) prikazan je spektar moduliueg signala. Spektar fazora modulisanog signala
ima isti oblik kao i kod moduliueg signala, prema izrazu (8.1.3). Jedina razlika je konstanta k
za koju je ovde pretpostavljeno da je k = 1 . Spektar modulisanog signala prikazan je na slici
8.1.2.b). Oblik spektra prikazanog na slici izabran je tako da nema izraene komponente na nis-
kim uestanostima i da opada prema maksimalnoj uestanosti.
U m ( f ), U ( f )
a) 1
B B f
U( f )
b)
1/2

Slika 8.1.2. Spektri signala kod AM-2BO modulacije: moduliui signal
(i fazor modulisanog signala) (a), modulisani signal (b)
Primer.
Neka je u m (t ) = cos mt . Tada je AM-2BO modulisani signal dat izrazom:
[cos( c + m )t + cos( c m )t ].
k
u (t ) = k u m (t ) cos c t = k cos mt cos c t =
2
Spektar moduliueg i modulisanog signala prikazan je na slici 8.1.3.
Um ( f ) U( f )
a) b)
fm fm f fc fm fc + fm fc fm fc + fm f
Slika 8.1.3. Spektar prostoperiodinog moduliueg (a) i odgovarajueg

modulisanog signala (b) za AM-2BO modulaciju
KAM
Kod konvencionalne amplitudske modulacije prenosi se jedan moduliui signal, u m (t ) . Zbog
razloga koji e biti objanjeni kod demodulacije KAM signala, moduliuem signalu dodaje se
nosilac pa je fazor modulisanog signala dat izrazom:
u (t ) = U c + k u m (t ) , (8.1.5)
pod uslovom:
U c k um (t ) max . (8.1.6)
Konstanta U c naziva se amplituda nosioca.
Modulisani signal odreuje se prema (7.3.10) kao:
{ }
u (t ) = Re u (t ) e j 2f c t = U c cos(2f c t ) + k um (t ) cos(2f c t ) . (8.1.7)
Da bi se razumela sutina KAM modulacije, treba uvesti nekoliko novih pojmova.
Normalizovani moduliui signal, m(t ) , dobija se tako to se moduliui signal podeli sa svo-
jom maksimalnom vrednou, prema izrazu:
u m (t )
m(t ) = . (8.1.8)
um (t ) max
Normalizovani signal u svakom trenutku zadovoljava uslov m(t ) 1 .
Konstanta koja se izraunava kao:
k u m (t ) max
m0 = , (8.1.9)
Uc
naziva se indeks modulacije. Kao posledica uslova (8.1.6), sigurno je m0 1 . Uz uvoenje iz-
raza (8.1.8) i (8.1.9) u (8.1.7), modulisani signal ima oblik:
u (t ) = U c (1 + m0 m(t ) ) cos(2f c t ) . (8.1.10)
Izraz (8.1.10) objanjava zato je bio neophodan uslov (8.1.6). Samo u tom sluaju moduo ko-
sinusoide je nenegativna veliina, a to je neophodan uslov za jednostavnu demodulaciju KAM
modulisanog signala. Ako uslov (8.1.6) nije zadovoljen, dolazi do tzv. premodulacije.
Fazor modulisanog signala kod KAM modulacije moe se napisati u obliku:
u (t ) = U c (1 + m0 m(t ) ) . (8.1.11)
Na slici 8.1.4. prikazan je moduliui signal, nemodulisani nosilac, kao i modulisani signal kod
KAM modulacije. Pokazana su dva sluaja, sa vrednostima indeksa modulacije m0 = 50 % i
m0 = 100 % . Na slici se vidi kako indeks modulacije utie na intenzitet promene trenutne am-
plitude.
uc (t )
u m (t )
t t
a) b)
u (t ) u (t )
t
t
c) d)
Slika 8.1.4. KAM : (a) moduliui signal, (b) nemodulisani nosilac i

modulisani signal sa indeksom modulacije (c) m0 = 50 % i (d) m0 = 100 %
U frekvencijskom domenu, postupak za odreivanje spektra modulisanog signala veoma je sli-

an postupku pokazanom kod AM-2BO modulacije. Ako je U m ( f ) spektar moduliueg signa-
la, tada se spektar fazora odreuje, na osnovu (7.3.12), primenom FT na izraz (8.1.5):
U ( f ) = F { u (t )} = U c ( f ) + k U m ( f ) , (8.1.12)
a spektar modulisanog signala, prema (7.3.16) i (7.3.17) (poto je fazor modulisanog signala re-
alna funkcija pa je pojednostavljenje mogue):
1
U( f ) = [U c ( f f c ) + U c ( f + f c ) + k U m ( f f c ) + k U m ( f + f c )] .
2
(8.1.13)
Poreenjem izraza (8.1.13) i (8.1.4) vidi se da je spektar KAM signala jednak spektru AM-
2BO signala sa dodatim prostoperiodinim nosiocem. Ponovo je irina spektra modulisanog
signala dvostruko ira od spektra moduliueg signala.
Na slici 8.1.5. prikazan je spektar moduliueg signala, spektar fazora modulisanog signala i spe-
ktar modulisanog signala kod KAM modulacije.
Um ( f ) U( f )
1 1
-B B f -B B f
a) b)
U( f )
1/2

c)
Slika 8.1.5. Spektri signala kod KAM modulacije: moduliueg signala (a),
fazora modulisanog signala (b) i modulisanog signala (c)
Primer.
Neka je u m (t ) = cos mt . Tada je KAM modulisani signal, sa indeksom modulacije m0 , dat
izrazom:
u (t ) = U (1 + m0 cos mt ) cos c t =
U m0
= U cos c t + [cos( c + m )t + cos( c m )t ].
2
Spektar moduliueg i modulisanog signala prikazan je na slici 8.1.6. U odnosu na spektar si-
gnala dobijenog AM-2BO modulacijom moe se zapaziti da spektar KAM signala sadri dva do-
datna delta impulsa na uestanostima f c . Ovi impulsi odgovaraju prostoperiodinom nosiocu.
Postojanje prostoperiodinog nosioca poveava trokove u eksploataciji sistema jer poveava
snagu signala koji treba preneti (emitovati), ali znatno olakava postupak demodulacije:
Um ( f ) U( f )
a) b)
fc fm fc + fm fc fm fc + fm
fm fm f f

modulisanog signala (b) za KAM modulaciju
AM-1BO
Modulacija tipa AM-1BO razvijena je sa ciljem da se optimalno iskoristi frekvencijski opseg ko-
ji stoji na raspolaganju. Cilj postupka jeste da se eliminie jedan od dva bona opsega kod AM-
2BO modulacije, jer oni prenose istu informaciju. Postoje dve varijante AM-1BO modulacije, sa
gornjim i donjim bonim opsegom. Fazor modulisanog signala ima oblik:
)
u (t ) = k u m (t ) j k u m (t ) , (8.1.14)
)
gde je u m (t ) Hilbertova transformacija moduliueg signala. Hilbertova transformacija je linea-
ran postupak, definisan i objanjen u glavi 7, izrazima (7.3.13) i (7.3.14). Pozitivan znak odgo-
vara modulaciji sa gornjim, a negativan modulaciji sa donjim bonim opsegom.
Fazor AM-1BO signala ima jednostran spektar. Ova tvrdnja lako se dokazuje u frekvencijskom
domenu, tako to se definicioni izraz (7.3.14) uvrsti u Furijeovu transformaciju izraza (8.1.14).
Dobije se:
[ )
]
U ( f ) = k U m ( f ) j U m ( f ) = k [U m ( f ) j ( j sign( f )) U m ( f )] =
2 k U m ( f ) f > 0,
( znak + )
0 f < 0,

= k U m ( f ) [1 sign( f )] = (8.1.15)
0 f > 0,
( znak )
2 k U m ( f ) f < 0,
Grafiko objanjenje AM-1BO modulacije u frekvencijskom domenu pokazano je na slici 8.1.7.
Um( f ) U( f )
1 1
-B B f B f
a) b)
U( f )
1/2
-fc-B -fc fc fc+B f

c)
Slika 8.1.7. Spektri signala kod AM-1BO modulacije: moduliueg signala (a),
fazora modulisanog signala (b) i modulisanog signala (c)
Modulisani signal kod AM-1BO modulacije ima oblik:
{ } { }
u (t ) = Re u (t ) e j c t = Re [k u m (t ) j k um (t )] e j c t =
)
)
= k um (t ) cos c t m k um (t ) sin c t . (8.1.16)
2
U prethodnom izrazu treba zapaziti da, usled mnoenja drugog sabirka sa j = 1 , znak ()
odgovara prenosu gornjeg bonog opsega, a znak (+ ) prenosu donjeg bonog opsega, suprotno
od znaka u fazoru modulisanog signala.
Primer.
Neka je u m (t ) = cos mt . Tada je AM-1BO modulisani signal, sa gornjim bonim opsegom,
dat izrazom
{ }
u (t ) = Re u (t ) e j c t = cos mt cos c t sin mt sin c t = cos( c + m )t .
Spektar moduliueg i modulisanog signala prikazan je na slici 8.1.8.
Um ( f ) U( f )
a) b)
fc fm fc + fm
fm fm f f

modulisanog signala (b) za AM-1BO modulaciju sa prenosom gornjeg bonog opsega
Nekoliko varijanti modulatora za AM-1BO modulaciju pokazano je u poglavlju o modulatorima.
AM-NBO
Praktina realizacija modulacije sa jednim bonim opsegom nije jednostavna, a za signale koji
sadre izraenu jednosmernu komponentu nije ni pogodna. Zbog toga je razvijen postupak koji
predstavlja kompromis izmeu AM-2BO i AM-1BO.
Ideja AM-NBO najlake se moe objasniti grafiki. Izmeu dve krajnosti (cela dva bona opsega
kod AM-2BO i samo jednog bonog opsega kod AM-1BO), moe se preneti jedan boni opseg i
deo drugog. Iz razloga koji e biti sasvim jasni nakon objanjenja postupka demodulacije, boni
opseg koji se prenosi ceo (po irini) mora da bude delimino oteen. Na slici 8.1.9. prikazan je
spektar AM-2BO signala i konture funkcije prenosa linearnog sistema H NBO ( f ) koji na svom
izlazu daje signal sa nesimetrinim bonim opsegom.
Sa slike 8.1.9. vidi se da je irina spektra modulisanog signala jednaka (1 + b) f max , gde je
f max irina spektra moduliueg signala, a za konstantu b vai 0.1 < b < 0.3 .
Um ( f )
1
a)
-B B f
U( f )
b)
1/2
H( f )
c) 1
1/2
-fc-B -fc fc fc+B f
U( f ) H( f )
d)
1/2
-fc-B -fc fc fc+B f
Slika 8.1.9. Spektar AM-NBO signala: moduliui signal (a), spektar AM-2BO (b),
funkcija prenosa filtra za NBO modulaciju (c) i spektar modulisanog signala (d)
Detaljan analitiki opis postupka NBO modulacije izlazi izvan domena ovog udbenika. Dati su
samo rezultati. Fazor modulisanog signala dat je izrazom:
u (t ) = k u m (t ) + j k u m1 (t ) , (8.1.17)
gde je u m1 (t ) signal koji je nastao proputanjem moduliueg signala u m (t ) kroz linearni sis-
tem koji ima osobine sline Hilbertovoj transformaciji, ali takve da su lake ostvarive u praksi.
Modulisani signal ima oblik:
u = k u m (t ) cos c t k u m1 (t ) sin c t . (8.1.18)
Primer.
Neka je u m (t ) = cos mt . Oblik spektra AM-NBO modulisanog signala zavisi od toga da li je
f m < b f max ili f m b f max . U prvom sluaju, spektar modulisanog signala veoma lii na
spektar AM-2BO signala, pokazan na slici 8.1.3., ali komponente na f c + f m i f c f m imaju
razliite amplitude. U drugom sluaju, spektar modulisanog signala potpuno odgovara spektru
AM-1BO signala, prikazanom na slici 8.1.8.
QAM
Kvadraturna amplitudska modulacija zasnovana je na kvadraturnoj predstavi signala i injenici
da se iz zbira sinusoide i kosinusoide, na istoj uestanosti, zbog fazne razlike od / 2 , teoretski
bez ikakvih problema moe izdvojiti bilo koji od ta dva signala.
Praktino, QAM predstavlja AM-2BO modulaciju koja sadri dve komponente, sa kosinusnim i
sa sinusnim nosiocem.
Zajedno sa ve poznatim AM-2BO signalom sa kosinusnim nosiocem, prenosi se jo jedan sig-

nal, jednake irine spektra, sa nosiocem koji je pomeren u odnosu na prethodni za / 2 , odnos-
no jednak je sinusnoj funkciji. Po ekonominosti zauzimanja spektra, QAM odgovara modulaciji
sa jednim bonim opsegom, ali ima nedostatak da istovremeno prenosi dva signala, to nije uvek
pogodno. Fazor modulisanog signala dat je izrazom:
u (t ) = um1 (t ) + j um 2 (t ) , (8.1.19)
gde su u m1 (t ) i u m 2 (t ) dva moduliua signala. Modulisani signal ima oblik:
{ }
u (t ) = Re u (t ) e j c t = u m1 (t ) cos c t u m 2 (t ) sin c t . (8.1.20)
Na slici 8.1.10. prikazan je spektar dva moduliua signala. Na slici 8.1.11. prikazan je spektar
fazora modulisanog signala, a na slici 8.1.12. spektar modulisanog signala.
U m1 ( f ) U m2 ( f )
a) b) 1
1
-B B f -B B f
Slika 8.1.10. Spektri moduliuih signala kod QAM modulacije: (a) i (b)
{
Re U ( f ) }
1
-B B f
1
{
Im U ( f ) }
Slika 8.1.11. Spektar fazora QAM signala
1/2
-fc-B -fc -fc+B 1/2 fc-B fc fc+B f
Im{ U ( f ) }
Slika 8.1.12. Spektar QAM modulisanog signala
8.1.2. AM modulatori
Kod svih tipova amplitudskih modulacija potrebno je izvriti mnoenje dva signala, moduliueg
(sadri poruku) i nosioca (omoguuje prenos). Kod nekih tipova modulacije (AM-1BO, AM-
NBO) potrebno je izvriti i jo neke dodatne postupke za obradu signala.
Po nainu realizacije osnovne operacije u AM modulatorima, mnoenja dva signala, modulatori

se mogu podeliti u tri osnovne grupe:
- modulatori sa mnoaima,
- modulatori sa nelinearnim kolima,
- modulatori sa prekidakim kolima.
Modulatori sa mnoaima
Da bi se realizovao AM signal, potrebno je pomnoiti dva signala. Prema (8.1.2) to su signali
u m (t ) i cos 2f c t . Blok ema ureaja prikazana je na slici 8.1.13.
um1 (t ) u m (t ) u (t )
NF
cos ct
Slika 8.1.13. Blok ema AM modulatora sa mnoaem
NF filtar na ulazu ima zadatak da ulazni signal u m1 (t ) frekvencijski uoblii tako da spektar sig-
nala u m (t ) zauzima ogranieni opseg irine B . Ovo ograniavanje spektra neophodno je da bi
se eliminisali potencijalni problemi koji mogu da nastanu zbog prevelike i ponekad nedovoljno
kontrolisane irine spektra moduliueg signala.
Mnoa dva signala je analogni elektronski sklop koji ima dva ulazna signala i jedan izlazni sig-
nal. Izlazni signal jednak je proizvodu ulaznih. Iako formalno veoma jednostavan, analogni mno-
a nije jednostavan za praktinu realizaciju. Postoje razne varijate mnoaa, uglavnom realizo-
vanih sa operacionim pojaavaima i drugim aktivnim kolima. Detalji realizacije sa elektronskim
komponentama nisu tema ovog udbenika. Zainteresovani itaoci mogu detalje pronai u udbe-
nicima i prirunicima iz praktine elektronike.
Modulatori sa nelinearnim kolima

Sa aspekta prenosa signala kroz komunikacioni sistem, nelinearnost je bila nepovoljna karakte-
ristika. U postupku modulacije, meutim, pokazuje se da je nelinearnost drugog reda veoma ko-
risna, jer se u sluaju kvadriranja zbira dva signala javlja lan koji odgovara proizvodu prvog i
drugog. Ako se na ulaz nelinearnog sklopa dovede signal ui = u m (t ) + cos c t ( ui (t ) je ulaz-
ni signal, indeks i potie od engl. Input) i ako je nelinearnost opisana izrazom:
uo (t ) = a1 ui (t ) + a2 ui2 (t ) , (8.1.21)
tada izlazni signal uo (t ) (indeks o potie od engl. Output) posle kvadriranja binoma sadri i sa-
birak oblika k u m (t ) cos c t , u kom se moe prepoznati AM-2BO modulisani signal. Izdva-
janje ovog sabirka iz zbira nastalog izraunavanjem izraza (8.1.21) realizuje se pomou filtra
propusnika opsega uestanosti. Detalji ovog postupka pokazani su u zadacima 8.1.1. i 8.1.5.
Modulatori sa prekidakim kolima

Postupak za realizaciju amplitudske modulacije sa prekidakim kolima veoma podsea na postu-
pak odabiranja.. Blok ema modulatora prikazana je na slici 8.1.14. Prekida P periodino otvara
i zatvara elektrino kolo. Neka je perioda prekidanja T i neka je trajanje intervala u kome pre-
T T
kida provodi struju . Tada u svakoj periodi odabiranja, u intervalu < t < , vai sledea
2 2
jednakost:

u m (t ) t < ,
v(t ) = 2 (8.1.22)
0 drugde.
um1 (t ) um (t ) u (t )
NF PF
P
Slika 8.1.14. Modulator sa prekidakim kolima
T
Matematiki opis znatno se pojednostavljuje ako se pretpostavi da je = i ako se uvede po-
2
mona funkcija:

C (1,0) = x(t n T ) , (8.1.23)
n =
gde je x(t ) pravougaoni impuls trajanja :
T
1 t < ,
x(t ) = 4 (8.1.24)
0 drugde.
Funkcija C (1,0) naziva se prekidaka funkcija. Sada se signal v(t ) moe napisati u obliku:
v(t ) = um (t ) C (1,0) . (8.1.25)
Periodina funkcija C (1,0) moe se razviti u Furijeov red. Detalji su pokazani u zadatku (2.3.2),
T
za = . Signal sadri samo neparne harmonike, a koeficijenti imaju vrednosti:
2
n
sin (1) k
1 = n = 2k + 1,
Xn =
2 (8.1.26)
n (2k + 1)
2 0
2 n = 2k .
Ranije je pokazano da spektar periodinog signala sadri delta impulse na uestanostima svojih
harmonika. Ako se jo iskoristi osobina FT po kojoj je spektar proizvoda dva signala jednak kon-
voluciji njihovih spektara, dobija se spektar modulisanog signala u obliku:

1 (1) k
V( f ) = U m ( f ) + [U m ( f (2k + 1) f c ) + U m ( f + (2k + 1) f c )],
2 k =0 ( 2 k + 1)
(8.1.27)
gde je f c = 1 / T . Ako se ovaj izraz uporedi sa (4.1.5), vidi se da meu njima postoji velika
slinost. Na neparnim multiplima osnovne uestanosti nalaze se translirane kopije spektra osnov-
nog signala. Sabirak za k = 0 u vremenskom domenu odgovara proizvodu prvog harmonika pe-
riodinog signala i moduliueg signala, ba kao kod AM-2BO signala. Ovaj sabirak moe se iz-
dvojiti pomou filtra propusnika opsega uestanosti.
Za razliku od postupka odabiranja, gde je cilj obrade prenos kompletnog signala sa to manje od-
biraka, kod modulacije je cilj obrade pomeranje spektra ulaznog signala na uestanost nosioca,
f c = 1 / T , pa se perioda prekidake funkcije (ujedno i perioda odabiranja) bira prema tim zah-
tevima. Naravno, i ovde mora da bude zadovoljen i uslov teoreme o odabiranju koji, sa prilago-
enim oznakama, glasi: f c > 2 f max .
Kao prekidaki elementi u modulatoru esto se koriste diode i kontrolni napon koji upravlja nji-
hovim otvaranjem i zatvaranjem. Detalji postupka za projektovanje ove vrste modulatora poka-
zani su u zadacima 8.1.3. i 8.1.4.
Hilbertova transformacija
U poglavlju 7.3. uveden je pojam analitikog signala kao signala kod kog je imaginarni deo jed-
nak Hilbertovoj transformaciji realnog dela. U poglavlju 8.1.1. detaljno je opisan analitiki pos-
tupak za odreivanje spektra modulisanog signala. Praktina realizacija Hilbertove transforma-
cije, meutim, nije jednostavna. U teoriji Furijeove transformacije pokazano je da su moduo i ar-
gument funkcije prenosa linenarnih sistema koji se mogu praktino realizovati meusobno po-
vezane i da se ne mogu nezavisno odreivati, onako kako je to uraeno izrazima (7.3.14) i
(7.3.15). Kod funkcije prenosa Hilbertovog sklopa H ( f ) = j sign( f ) moduo je jednak je-
dinici a argument ima vrednost / 2 za f > 0 a / 2 za f < 0 , ali se takav sklop ne moe
praktino realizovati. Osnovna osobina Hilbertove transformacije jeste da su snage (energije)
signala i njegove transformacije meusobno jednake, zbog toga to je H ( f ) = 1 na svim
uestanostima, osim za f = 0 .
Postoji tri naina za praktinu realizaciju AM-1BO modulacije.
Prvi nain moe se opisati kao modulacija sa pojasnim filtrom. Najbolje se objanjava grafiki,
poreenjem slika 8.1.2b i 8.1.7c. Nakon AM-2BO modulacije, potrebno je eliminisati jedn, npr.
donji boni opseg. To znai da signal iji je spektar prikazan na slici 8.1.2b treba propustiti kroz
pojasni filtar sa graninim uestanostima f d = f c i f g = f c + B . Da bi se pravilno odvojio
donji boni opseg od gornjeg, filtar treba da bude to blii idealnom, to se ne moe uvek lako
realizovati. Za praktino ostvarive filtre neophodno je da izmeu DBO i GBO postoji odreeni
razmak koji e omoguiti da se odvajanje ostvari bez oteenja signala. Npr. u postupcima mo-
dulacije telefonskog signala iji spektar zauzima opseg (300 3400 Hz ) , nakon AM-2BO mo-
dulacije razmak je irok 600 Hz jer govorni signal koji se prenosi u telefoniji ne sadri kom-
ponente u opsegu (0 300 Hz ) .
Drugi nain AM-1BO zasnovan je na primeni sklopova za pomeranje faze. Pri tom se ostvaruje
aproksimacija Hilbertove transformacije. Dva primera ovog tipa modulatora pokazani su u za-
datku 8.1.6.
Trei nain AM-1BO modulacije poznat je pod nazivom Vejverov (Weaver) modulator. Njegova
je struktura veoma sloena. Detaljno je opisan u [1].
8.1.3. AM demodulatori
Postupak demodulacije podrazumeva izdvajanje signala u m (t ) iz modulisanog signala u (t ) .
Prema (8.1.2), do moduliueg signala moglo bi se doi deljenjem modulisanog signala signalom
cos c t . Deljenje, meutim, nije prihvatljiva raunska operacija kada su signali u pitanju pa se
demodulacija mora realizovati na drugi nain.
Sinhrona demodulacija
Iz opisa modulacionih postupaka, prema (8.1.4), poznato je da se mnoenje sa prostoperiodinim
nosiocem u frekvencijskom domenu manifestuje kao pomeranje spektra ulevo i udesno za ue-
stanost nosioca. Lako se zakljuuje da i mnoenje modulisanog signala sa prostoperiodinim no-

siocem (naziva se i lokalni nosilac) u demodulatoru daje isti rezultat. Pri tom e se komponente
signala pojaviti na nultoj uestanosti, kao i na uestanostima 2 f c . Blok ema demodulatora
prikazana je na slici 8.1.15. Ovaj tip demodulatora naziva se sinhroni ili koherentni demodulator.
Spektar signala nakon mnoenja sa lokalnim nosiocem prikazan je na slici 8.1.16.
u (t ) v(t ) u m (t )
PF NF
2 cos ct
Slika 8.1.15. Blok ema sinhronog demodulatora
V( f )
2 fc B 2 fc f
Slika 8.1.16. Spektar AM-2BO signala nakon mnoenja sa lokalnim nosiocem
U vremenskom domenu, postupak demodulacije opisuje se na sledei nain.
Signal posle mnoaa, v(t ) , dat je izrazom:
v(t ) = u (t ) 2 cos c t = um (t ) 2 cos 2 c t = u m (t ) (1 + cos 2 c t ) . (8.1.28)
Da bi se iz signala v(t ) izdvojio moduliui signal, u m (t ) , treba eliminisati komponente na vi-

sokim uestanostima, to se lako postie proputanjem signala kroz NF filtar.
Demodulisani signal, u d (t ) , posle eliminacije komponenti na visokim uestanostima, jednak je

moduliuem signalu:
u d (t ) = u m (t ) . (8.1.29)
Zadatak pojasnog filtra na ulazu u demodulator jeste da propusti bez izoblienja modulisani sig-
nal, a da pri tom eliminie sve komponente (prvenstveno um i druge signale) koje se nalaze na
uestanostima u neposrednoj okolini modulisanog signala. Pravo znaenje bie objanjeno u po-
glavlju 8.1.4.
Demodulacija pomou detektora anvelope

Sinhrona demodulacija mogua je samo ako se na prijemnoj strani moe generisati nosilac. Ovaj
zahtev ne moe se uvek lako ispuniti. Zbog toga je realizovana konvencionalna amplitudska mo-
dulacija, kod koje se modulisani signal moe izdvojiti ili detektovati primenom sasvim druga-
ijeg postupka.
Ako se dobro pogleda KAM modulisani signal, prikazan na slici 8.1.4., vidi se da anvelopa mo-
dulisanog signala odgovara moduliuem signalu. Elektronsko kolo koje moe da izdvoji anve-
lopu iz modulisanog signala naziva se detektor anvelope. Blok ema jedne jednostavne realiza-
cije prikazana je na slici 8.1.17.
Detaljan matematiki opis funkcionisanja detektora anvelope izveden je u zadatku 8.1.9. Treba
posebno istai da se projektovanje detektora anvelope svodi na kompromisni izbor vrednosti tzv.
RC konstante, odnosno vrednosti proizvoda dve fizike veliine: otpornosti otpornika, R , i ka-
pacitivnosti kondenzatora, C .
Slika 8.1.17. Blok ema detektora anvelope
RC konstanta ne sme da bude prevelika, jer tada dolazi do tzv. dijagonalnog odsecanja. Izlazni
napon tada ne moe da prati promene anvelope. Takoe, RC konstanta ne sme da bude ni pre-
mala, jer je tada detektovani signal veoma izoblien. Opseg prihvatljivih vrednosti, prema re-
zultatima pokazanim u zadatku 8.1.9., dominantno zavisi od irine spektra moduliueg signala.
8.1.4. um kod amplitudskih modulacija

Uticaj uma kod razliitih analognih modulacionih postupaka odreuje se tako to se izrauna
odnos snaga korisnog signala i uma u dve tano odreene take u prijemniku:
1) Posle pojasnog filtra, na ulazu u prijemnik;

2) Na izlazu prijemnika.
Za svaki tip demodulatora i tip modulacije posebno se odreuju etiri vrednosti snage pojedinih
signala:
- Snaga korisnog signala na ulazu, PSu .
Radi se o snazi modulisanog signala. Kod KAM modulacije obraunava se samo snaga bonih
opsega.
- Snaga uma na ulazu, PNu .
Radi se o snazi uma nakon prolaza kroz ulazni pojasni filtar. Snaga je praktino jednaka dvo-
strukoj (zbog negativnih uestanosti) povrini pravougaonika ija je irina jednaka irini pro-
pusnog opsega filtra a visina jednaka SGS uma, datoj izrazom (5.2.1b).
- Snaga korisnog signala na izlazu, PSi .
Radi se o snazi demodulisanog korisnog signala.
- Snaga uma na izlazu, PNi .
Radi se o snazi komponente izlaznog signala koja je nastala kao posledica postojanja uma.
Traeni odnosi snaga tada se oznaavaju kao:
S P
= SNRu = Su i
N u PNu
S P
= SNRi = Si . (8.1.30)
N i PNi
U svim prethodnim proraunima kao moduliui signal koristi se prostoperiodian signal oblika
u m (t ) = cos mt .
Snage korisnog signala i uma na izlazu mogu se odrediti pod uslovom da je mogue analitiki
razdvojiti dve komponente izlaznog signala, korisnu i manje korisnu. Kod nekih tipova modu-
lacije, uglavnom amplitudskih, razdvajanje komponenti signala veoma je jednostavno. Kod uga-
onih modulacija postupak je znatno sloeniji i uglavnom je vezan za razliite analitike aprok-
simacije.
Obino se na kraju prorauna odreuje i veza izmeu odnosa snaga na izlazu i ulazu:
SNRi = k SNRu , (8.1.31)
gde je konstanta k jedna od karakteristika svakog modulacionog postupka.
Primer.
Posmatrajmo sinhroni demodulator AM 2 BO signala, prikazan na slici 8.1.18. Za razliku od
demodulatora na slici 8.1.15., ovde je ulaznom signalu dodat beli Gausov um. Nakon prolaza
kroz pojasni filtar koji proputa opseg uestanosti ( f c B, f c + B) , modulisani signal ostaje
nepromenjen, a um se modifikuje u uskopojasni Gausov um. Analitiki opis tog uma dat je
izrazom (5.2.5).
u (t ) + n(t ) uu (t )
PF NF
U l cos ct
Slika 8.1.18. um pri sinhronoj demodulaciji AM 2 BO signala
Zbir modulisanog signala (uz uobiajenu pretpostavku da je moduliui signal prostoperiodian,

um (t ) = U m cos mt ) i uskopojasnog uma, datog izrazom (5.2.5), na izlazu pojasnog filtra
ima oblik:
uu (t ) = U m cos mt cos c t + nc (t ) cos c t ns (t ) sin c t . (8.1.32)
Snaga signala na ulazu ima vrednost:
1 1
PSu = u m2 (t ) = U m2 . (8.1.33)
2 4
Snaga uma na ulazu jednaka je:
PNu = 2 p N 2 B = 4 p N B = 2 N 0 B . (8.1.34)
Nakon demodulacije, mnoenja sa lokalnim nosiocem oblika U l cos c t i filtriranja, dobije se

izlazni signal u obliku:
1 1
u d (t ) = U m U l cos mt + U l nc (t ) . (8.1.35)
2 2
U izlaznom signalu mogu se zapaziti dve potpuno odvojene komponente: korisna, nastala demo-
dulacijom modulisanog signala i smetnja, nastala demodulacijom uma.
Snaga korisnog signala na izlazu jednaka je:

2
1 1
PSi = U m U l cos 2 mt = U m2 U l2 , (8.1.36)
2 8
a snaga komponente uma na izlazu ima vrednost:
2
1 1
PNi = U l nc2 (t ) = U l2 BN 0 , (8.1.37)
2 2
2
poto je nc (t ) = 2 B N 0 , prema slici 2. u zadatku 5.2.1. Uz pomo izraza (8.1.34, 35, 36 i 37)
mogu se odrediti odnosi snaga signala i uma. Meusobna veza ima oblik:
SNRi = 2 SNRu . (8.1.38)
Ovaj rezultat ukazuje da sinhrona demodulacija poboljava odnos snage signala i uma dva puta.
Detaljna izvoenja odnosa snaga za ostale tipove demodulatora pokazana su u zadacima 8.1.11.,
8.1.12. i 8.1.13.
8.1.5. Primena amplitudskih modulacija

Amplitudske modulacije poznate su od samih poetaka elektrinih telekomunikacija. Njihova
analitika jednostavnost odgovarala je nivou tehnolokog razvoja elektronike i elektronskih
komponenti na poetku prolog veka.
KAM modulacija primenjuje se u radio difuziji na srednjim, kratkim i dugim talasima, zahvalju-
jui vanoj osobini da je demodulator jednostavan i jeftin (detektor anvelope). Nedostatak ovog
tipa modulacije lei u injenici da se velika snaga na predajnoj strani troi na emitovanje nosioca
koji ne sadri informaciju ali omoguuje jednostavnu demodulaciju.
AM-2BO modulacija nije pogodna za primenu u radio difuziji zbog toga to je u postupku demo-
dulacije neophodan lokalni nosilac na prijemnoj strani. Koristila se kao meukorak u generisanju
AM-1BO signala u sistemima za prenos telefonskog signala, do kraja 70-tih godina masovno, a
danas samo ponegde, tamo gde jo nije izvrena digitalizacija sistema.
AM-1BO predstavlja najekonominiju varijantu AM modulacije sa aspekta zauzetost frekven-

cijskog opsega, ali nije pogodna za prenos svih vrsta signala i demodulacija nije jednostavna jer
je neophodan lokalni nosilac na prijemnoj strani. AM-1BO modulacija primenjuje se u klasinoj
telefoniji. Govorni signal u frekevencijskom opsegu od 300 Hz do 3,4 kHz , pogodan je za
AM-1BO modulaciju. Pomou sloenih predajnih i prijemnih ureaja ostvaruje se viestruki pre-
nos, primenom frekvencijskog multipleksa, opisanog u sledeem poglavlju.
TV signal ima irinu spektra od 5 MHz i veoma izraene komponente na niskim uestanostima.
Poto takav signal nije pogodan za AM-1BO modulaciju, koristi se AM-NBO. irina spektra ko-
ja se koristi za prenos jednog TV kanala iznosi, zavisno od sistema, 6 MHz do 7 MHz . AM-
NBO modulacija koristi se i u telefoniji, gde se multipleksirani signal irine 44 MHz koristi
kao moduliui signal i prenosi tako da zauzima irinu od 48 MHz .
Kvadraturna amplitudska modulacija ima veliku primenu u savremenim postupcima za prenos

digitalnih signala. Iako se u teoriji objanjava da QAM slui za istovremeni prenos dva signala, u
praksi se QAM koristi u kombinaciji sa digitalnim prenosom. U dve grane, u fazi i kvadraturi,
prenose se parovi impulsa jednog digitalnog signala. Na principu QAM razvijeni su i znatno
sloeniji sistemi koji osim signala u fazi i kvadraturi koriste i signale sa faznim pomeranjem od
po / 4 , pa i manje od toga, kao i signali sa razliitim amplitudama. Detalji nekih od ovih
postupaka opisani su u glavi 10.
8.1.6. Frekvencijski multipleks

Multipleksni prenos signala predstavlja takav tip prenosa u kome se vei broj meusobno neza-
visnih signala istovremeno prenose kroz jedan sistem za prenos. Razlog za uvoenje ove vrste
prenosa ima prvenstveno ekonomsku prirodu. Postojei medijumi za prenos modulisanih signala,
kao to su razne vrste kablova, koaksijalnih kablova optikih vlakana i vazdunih vodova, imaju
propusni opseg znatno vee irine nego to je irina spektra jednog signala koji se prenosi (npr.
jednog govornog ili jednog muzikog signala). Prenos samo jednog signala u jednom trenutku
ekonomski je znatno manje isplativ nego istovremeni prenos veeg broja signala.
Ekonomski razlozi bili su, prema tome, vaan razlog za razvoj sistema za viestruki prenos sig-
nala. Sutina frekvencijskog multipleksa sastoji se u tome da se izvri translacija spektra svakog
od signala koji se prenosi u odreeni poloaj na frekvencijskoj osi, bez preklapanja sa spektrima
ostalih signala.
Blok ema sistema kojim se postie ovakva organizacija spektra prikazana je na slici 8.1.19.
Spektar signala u (t ) (ponekad se naziva i plan frekvencija) prikazan je na slici 8.1.20. Pojasni
filtri na slici 8.1.19. realizuju AM-1BO modulaciju u svakom kanalu. Za svaki od tri kanala
prenosi se po jedan boni opseg.
Signal u (t ) treba preneti od predajnika do prijemnika na udaljenom mestu. To znai da se signal

u (t ) u postupku prenosa posmatra kao moduliui signal. Njegov prenos moe se realizovati u
osnovnom opsegu, na nain opisan na poetku poglavlja 7.1., ili nekim od postupaka modulacije,
opisanim u nastavku poglavlja 7 i u glavi 8.
um1 (t )
NF PF
cos1t f1 + B
um 2 (t ) u (t )
NF PF
cos 2t f 2 + B
um3 (t )
NF PF
cos 3t f3 + B
Slika 8.1.19. Blok ema sistema za dobijanje tri-kanalnog frekvencijskog multipleksa
U( f )
U c1 ( f ) U c 2 ( f )U c3 ( f )
f1 f2 f3 f3 + B f
Slika 8.1.20. Spektar signala sa tri-kanalnim frekvencijskim multipleksom
Treba jo jednom istai da je, u vremenskom domenu, signal u (t ) neprekidno sainjen od zbira
svih signala koji se prenose. Translacija u frekvencijskom domenu (AM modulacija) omoguava
razdvajanje signala na prijemnoj strani, primenom odgovarajueg inverznog postupka.
Na prijemnoj strani, frekvencijski demultiplekser vri funkciju inverznu funkciji multipleksera.

Blok ema demultipleksera prikazana je na slici 8.1.21.
uc1 (t ) um1 (t )
PF NF
f1 + B cos1t
u (t ) uc 2 (t ) um 2 (t )
PF NF
f2 + B cos 2t
uc3 (t ) um3 (t )
PF NF
f3 + B cos 3t
Slika 8.1.21. Blok ema frekvencijskog demultipleksera

Na slikama 8.1.20. i 8.1.21. usklaene su oznake signala pa je detaljno objanjenje funkcionisa-

nja multipleksera i demultipleksera izostavljeno.
I pored skupih i sloenih ureaja za multipleksiranje i demultipleksiranje, ako duina linije veze
premai odreenu duinu, primena multipleksa postaje ekonomski opravdana.
Najea primena frekvencijskog multipleksa prisutna je u telefoniji do poetka osamdesetih go-

dina prolog veka. Za govorni signal koji zauzima frekvencijski opseg (300 3400 Hz ) rezer-
visan je frekvencijski interval irine 4 kHz . Neiskorieni intervali namerno su ostavljeni radi
jednostavnijeg razdvajanja kanala filtrima koji u praksi nisu idealni. U telefoniji su govorni sig-
nali organizovani u grupe, sainjene od 12 kanala (primarna grupa), 60 kanala (sekundarna
grupa), 300 kanala (tercijarna grupa), 900 kanala (kvaternarna grupa), itd. Detalji organizacije
(frekvencijskog plana) klasinog telefonskog saobraaja mogu se nai u [1].
Danas se frekvencijski multipleks koristi u kablovskoj distribuciji TV signala. Raspored uesta-

nosti nosilaca pojedinih TV kanala odgovara uestanostima koje se koriste u klasinoj TV difu-
ziji. Zbog toga TV prijemnici na isti nain primaju signal na antenskom ulazu iz kablovskog si-
stema ili sa antene.
U sluaju da se prenos frekvencijski multipleksiranog signala realizuje primenom frekvencijske

modulacije, odnos snaga signala i uma nee biti isti u svakom kanalu. Razlog lei u injenici da
je, prema izrazu (8.2.55), SGS uma proporcionalna kvadratu uestanosti. Zbog toga se u
kanalima koji zauzimaju vii opseg uestanosti dobija slabiji odnos snaga signala i uma. Primer
ovakvog prenosa signala, kao i primene jednog od postupaka za poboljanje odnosa snaga, poz-
natog pod nazivima preemfazis i deemfazis, pokazan je u zadatku 8.2.13.

Na slici 1. prikazan je AM modulator sa nelinearnim pojaavaem N , ija karakteristika
y (t ) = y[x(t )] ima oblik:
y = a1 x + a2 x 2 + a3 x 3 .
gde su x = x (t ) i y = y (t ) ulazni i izlazni napon u voltima, a1 , a2 i a3 konstante. Moduliu-

i signal u m (t ) ima spektar u opsegu uestanosti (0 f m ) .
a) Odrediti minimalnu uestanost nosioca f c i granine uestanosti filtra f d i f g , kako bi se

na izlazu kola dobio KAM signal. Koliki je indeks modulacije?
Vrednosti parametara su f m = 4 kHz , max u m (t ) = 1 V , a1 = 1 , a 2 = 0.5 / V , a3 = 0 .
b) Ako je u m (t ) = cos m t , f m = 2 kHz , f c = 100 kHz , f d = 96 kHz , f g = 104 kHz ,

a1 = 1 , a2 = 0.5 / V , a3 = 0,25 / V 2 , odrediti amplitude svih prostoperiodinih komponenti
na izlazu.
c) Pokazati da se na izlazu balansnog modulatora sa slike 2. dobija AM-2BO signal kada je

f d = f c f m , f g = f c + f m i fc > 4 fm .
Slika 1. AM-modulator sa nelinearnim pojaavaem
Slika 2. Balansni AM-modulator
Reenje:
a) Na izlazu nelinearnog sklopa dobija se signal:
y (t ) = a1 [u m (t ) + cos c t ] + a 2 [u m (t ) + cos c t ]2
koji se, posle trigonometrijskih transformacija, moe napisati u obliku:
1
y (t ) = a2 + a1 u m (t ) + a2 u m2 (t ) + a1 cos c t +
2
1
+ 2a2 u m (t ) cos c t + 3a2 cos 2 c t .
2
U tabeli 1. dat je opseg uestanosti u kome se nalaze pojedini sabirci.
Na slici 3. grafiki je prikazan spektar signala y (t ) , ispred pojasnog filtra.
Peti sabirak predstavlja AM-2BO signal. Ako mu se doda etvrti sabirak, dobija se KAM signal.
Tabela 1. Zauzetost frekvencijskih opsega
Komponenta Opseg uestanosti

1. 0.5a2 0
2. a1 u m (t ) 0 fm
3. a2 u m2 (t ) 0 2 fm
4. a1 cos c t fc
5. 2 a 2 u m (t ) cos c t ( fc fm ) ( fc + fm )
6. 0.5 a 2 cos 2 c t 2 fc
Da bi se ove dve komponente mogle izdvojiti filtrom potrebno je da se na frekvencijskoj osi ne

preklapaju sa opsezima ostalih komponenti. Prema slici 3., do preklapanja nee doi ako je
f c f m > 2 f m , odnosno:
fc 3 fm .
Slika 3. Spektar signala y (t ) sa komponentama numerisanim prema tabeli 1.
Filtar treba da propusti etvrtu i petu komponentu, pa je:
fd = fc fm = 2 fm ,
f g = fc + fm = 4 fm .
Na izlazu filtra tada e se dobiti samo KAM signal:
2a
u (t ) = [a1 + 2a 2 u m (t )] cos c t = a1 1 + 2 u m (t ) cos c t .
a1
Indeks modulacije za zadate konstante ima vrednost:
2a 2
m0 = max{ u m (t ) } = 1 = 100 % .
a1
b) Signal ispred filtra moe se napisati u obliku:

3
y (t ) = an [cos m t + cos c t ]n .
n=1
Posle trigonometrijskih transformacija ovaj izraz ima oblik:

1
y (t ) = a1 cos m t + a1 cos c t + a2 + a 2 cos 2 m t + a 2 cos( c m )t +
2
1 9 1
+ a 2 cos( c + m )t + a2 cos 2 c t + a3 cos m t + a3 cos 3 m t +
2 4 4
3 9 3
+ a3 cos( c 2 m )t + a3 cos c t + a3 cos( c + 2 m )t +
4 4 4
3 3 1
+ a3 cos(2 c m )t + a3 cos(2 c + m )t + a3 cos 3 c t .
4 4 4
Kroz filtar e proi samo komponente:
9
u (t ) = (a1 + a3 ) cos c t + a2 cos( c m )t + a2 cos( c + m )t +
4
3 3
+ a3 cos( c 2 m )t + a3 cos( c + 2 m )t ,
4 4
odnosno, nakon uvrtavanja brojnih vrednosti:
u (t ) = 1.56 [1 + 0.64 cos m t ] cos c t + 0.375 cos 2 m t cos c t .

Prvi sabirak predstavlja KAM -signal, sa smanjenim indeksom modulacije zbog uticaja neline-
arnosti treeg reda. Drugi sabirak je AM 2 BO signal kod kog moduliui signal ima dva
puta veu uestanost. Oigledno je da nelinearnost treeg reda unosi znaajnije izoblienje u mo-
dulisani signal.
c) Signali ispred sabiraa i oduzimaa dati su izrazima:

3 3
y1 = a n [cos c t + u m (t )] , y 2 = a n [cos c t u m (t )]n .
n
n =1 n =1
Razlika ova dva signala ima vrednost:
y1 y 2 = 2a1 u m (t ) + 2a3 u m3 (t ) + 4a 2 u m (t ) cos c t + 6a3 u m (t ) cos 2 c t .

Na izlazu filtra dobija se AM 2 BO signal u obliku:
u (t ) = 4a2 u m (t ) cos c t .
Zadatak 8.1.2. (E, *)

Na slici 1. prikazan je AM modulator sa diodom kao nelinearnim elementom. Zavisnost struje
diode od napona data je izrazom:
iD = I s (eu D 1) ,
gde je konstanta.
Kolo se pobuuje strujnim generatorima nosioca, ic = I c cos c t i moduliueg signala im .

Otpornosti R0 i Rm mogu se smatrati beskonano velikim. Spektar moduliueg signala nalazi
se u opsegu (0 f m ) .
a) Odrediti minimalnu uestanost nosioca kao i granine uestanosti pojasnog filtra tako da se na
izlazu modulatora dobije KAM signal.
b) Odrediti analitiki izraz za KAM signal na izlazu pojasnog filtra i njegov indeks modulacije.
Slika 1. AM modulator sa diodom kao nelinearnim elementom
Reenje:
Kroz diodu D tee struja i D = ic (t ) + im (t ) . Prema zadatoj zavisnosti struje od napona, napon
na krajevima diode ima oblik:
1 i
uD = ln D + 1 . (1)
Is
Razvojem izraza (1) u Maklorenov red i zadravanjem prva dva lana dobija se izraz:
1 1 2
u D (t ) = iD i D = a1i D a 2 i D2 . (2)
I s 2
2I s
Koeficijenti a1 i a2 odgovaraju vrednostima prvog i drugog izvoda diodnog napona:
1 du 1 1 d 2u D
a1 = = D , a2 = = .
I s di D iD = 0 2I 2
s
2 di D2
iD = 0
Uvrtavajui vrednost i D u (2) dobija se:
u D (t ) = a1 (ic + im ) a 2 (ic + im ) 2 = a1ic + a1im a 2 ic2 a 2 im2 2a 2 ic im .

Struktura spektra komponenti diodnog napona prikazan je na slici 2. Komponenta dobijena
konvolucijom spektra I m ( f ) sa samim sobom skicirana je samo zbog prikazivanja zauzetosti
spektra. Njen oblik na slici ne odgovara stvarnom obliku.
a) Na osnovu uslova o nepreklapanju spektra signala nalazi se:
c m 2 m i c + m 2 c .
Sledi da je c 3 m , jer je prvi uslov stroiji, a istovremeno zadovoljava drugi uslov. Grani-
ne uestanosti pojasnog filtra imaju vrednosti:
d = c m = 2 m i g = c + m = 4 m .
Slika 2. Komponente napona na diodi
b) Napon u taki C, na izlazu pojasnog fitra, ima oblik:
2a
uc (t ) = a1ic 2a2ic im = a1I c 1 2 im cos c t . (3)
a1
im (t ) im (t )
Ako normalizovani moduliui signal u obliku: m(t ) = = ,
max{ im (t ) } Im
unesemo u izraz (3), sledi:
uc (t ) = U [1 m0 m(t )] cos c t , gde su koriene oznake:
1
U = a1 I c = I = const. - amplituda nosioca i
I s c
2a 2 I m I m
m0 = = = const. - indeks modulacije KAM signala.
a1 Is
Zadatak 8.1.3. (E)

Na slici 1. prikazan je AM -modulator sa diodom kao prekidakim elementom. Na ulaz kola do-
vodi se moduliui signal u m (t ) . Spektar moduliueg signala zauzima frekvencijski opseg
(0 f m = 4 kHz) , a trenutne vrednosti nalaze se u opsegu (1V 1V) . Amplituda nosioca je
U = 2V , a uestanost f c = 60 kHz . Granine uestanosti idealnog pojasnog filtra su
f d = 56 kHz i f g = 64 kHz , a njegova ulazna otpornost Ru >> R .
Odrediti signal na izlazu u sluajevima kada je nosilac u c (t ) povorka binarnih polarnih impulsa.
Karakteristika diode data je na slici 2.
Slika 1. AM-modulator sa diodom kao prekidakim elementom
Slika 2. A-V karakteristika diode
Reenje:
Poto je U > u m (t ) , dioda e provoditi kada je u c (t ) > 0 , a bie zakoena kada je u c (t ) < 0 .
Napon na otporniku R ima vrednost:
R
[ um (t ) + uc (t )] uc (t ) > 0,
v(t ) = R + Rd (1)
0 uc (t ) < 0,

gde je Rd = 100 dinamiki otpor diode u provodnom smeru, odreen sa slike 2.
Ako se definie prekidaka funkcija:
1, uc (t ) > 0,
C (1,0) = (2)
0, uc (t ) < 0,
izraz (1) moe se napisati u obliku:
v(t ) = 0.9u m (t ) C (1,0) + 0.9U [2C (1,0) 1] C (1,0) , jer je:
u c (t ) = U [2C (1,0) 1] .
S obzirom na definiciju prekidake funkcije, moe se pokazati da vai jednakost:
[C (1,0)]2 = [C (1,0)], pa je napon na otporniku:
v(t ) = 0.9u m (t ) C (1,0) + 0.9U C (1,0) . (3)
Prekidaka funkcija je periodina funkcija koja se moe razviti u Furijeov red (slian primer
pokazan je ranije, u poglavlju 8.1.2. i zadatku 2.3.2.):
1 2(1) n
C (1,0) = + cos(2n + 1) c t , (4)
2 n=0 (2n + 1)
pa se na izlazu filtra dobija deo signala v(t ) (3) iji je spektar izmeu f d i f g :
2 0.9 u m (t )
u (t ) = U 1 cos c t .
U
1.8
Ovo je KAM signal sa nosiocem amplitude U c = U = 1.15V i indeksom modulacije:

max{ u m (t ) } = 50 % .
m0 =
U
Znak ( ) u zagradi, iako razliit od osnovne definicije KAM signala, nema znaaja s obzirom
na postupke demodulacije KAM signala.
Zadatak 8.1.4. (E)

Na slici 1. prikazan je kruni amplitudski modulator. U kolu su idealne diode i transformatori.
Na ulaz dolazi moduliui signal u m (t ) = U m cos m t , (0 < f m < 4 kHz) .
Signal u c (t ) predstavlja povorku pravougaonih, polarnih impulsa amplitude U > U m (povorka
ima pozitivne i negativne vrednosti, U ) i uestanosti f c = 100 kHz . Pojasni filtar ima pro-
pusni opseg (96 104 kHz) .
a) Odrediti izlazni signal u sluaju kada modulator sadri samo diode D1 i D4 i u sluaju kada
su u kolu modulatora sve etiri diode. Pojasni filtar je idealan.
b) Ako je prenosna karakteristika pojasnog filtra:
1
H( f ) = za f f c << f c , Q = 20 ,
f fc
1 + jQ
fc
odrediti zavisnost amplituda komponenti signala na izlazu od uestanosti f m , kao i odnos naj-
vee i najmanje amplitude u dB.
Slika 1. ema krunog modulatora
Reenje:
a) Ako diode D2 i D3 nisu prikljuene, napon ispred pojasnog filtra ima oblik:
u m (t ) uc (t ) > 0,
v(t ) = (1)
0 uc (t ) < 0.
Korienjem prekidake funkcije (2) iz zadatka 8.2.6. sledi:
v(t ) = C (1,0) u m (t ) .
Furijeov red prekidake funkcije, dat izrazom (4) u zadatku 8.2.6., omoguava da se signal v(t )
predstavi u obliku sume amplitudski modulisanih signala iji su nosioci harmonici uestanosti
f c . Pojasni filtar proputa samo prvi harmonik koji ima oblik AM 2 BO signala:
2
u (t ) = u m (t ) cos c (t ) . (2)

Ako su diode D2 i D3 ukljuene u kolo modulatora (kruni modulator), tada signal ispred
pojasnog filtra ima oblik:
u m (t ) uc (t ) > 0,
v(t ) = (3)
u m (t ) uc (t ) < 0,
odnosno v(t ) = [2 C (1,0) 1] u m (t ) .
Funkciju koju definiemo kao:

C (1) = 2 C (1,0) 1
nazivamo komutaciona funkcija. Ona nema jednosmernu komponentu, a amplitude svih harmo-
nika dvostruko su vee nego kod prekidake funkcije. Njen Furijeov red ima oblik:

4(1) k
C (1) = cos(2k + 1) c t . (4)
k =0 ( 2k + 1)
Izlazni signal tada sadri samo prvi harmonik ovog signala (sabirak za k = 0 ):
4
u (t ) = u m (t ) cos c t . (5)

b) Kad je moduliui signal prostoperiodian, izlazni signal (5) moe se transformisati u oblik:
2 2
u (t ) = U m cos( c m )t + U m cos( c + m )t , (6)

pri emu prvi sabirak odgovara donjem, a drugi gornjem bonom opsegu amplitudski modulisa-
nog signala.
Nakon prolaska kroz neidealan filtar, amplitude komponenti u izrazu (6) vie nisu konstantne za
svako f m nego se menjaju u zavisnosti od vrednosti funkcije prenosa u takama ( f c f m ) .
Amplitude gornjeg i donjeg bonog opsega izraza (6) jednake su:
2 2 2 1
Ud = U g = U m H ( fc fm ) = U m H ( fc + fm ) = Um .
1+ Q2 ( fm / fc )2
Minimalna vrednost amplitude U min = 0.5 U m dobija se pri maksimalnoj uestanosti moduli-
ueg signala ( f m = 4kHz ). Maksimalna vrednost U max = 0.64 U m dobija se pri minimal-
noj uestanosti moduliueg signala ( f m = 0 ). Maksimalna promena amplitude iznosi:
U max
20 log = 2.1 dB .
U min

Karakteristika sklopa N na slici 1. data je izrazom:
y (t ) = a1 x(t ) + a2 x 2 (t ) .
Moduliui signal u m (t ) ima maksimalnu vrednost U m i spektar u opsegu (0 f m ) . Nosilac

u c (t ) ima amplitudu U c i uestanost f c . Pojasni filtar je idealan.
Ako je f m = 4kHz , a1 = 4 , a 2 = 1 / V , U m = 1V , odrediti minimalne vrednosti f c , f g1 ,

f g 2 kao i pojaanje pojaavaa A , pa da se na izlazu sklopa dobije
a) KAM signal sa indeksom modulacije m = 0.5 ,
b) AM 2 BO signal,
c) AM 1BO signal sa donjim bonim opsegom,
d) AM 1BO signal sa gornjim bonim opsegom.
Slika 1. ema AM modulatora sa nelinearnim sklopom
Reenje:
Signal u taki B ima oblik u B (t ) = a1 [u m (t ) + u c (t )] + a 2 [u m (t ) + u c (t )] ,
2
a signal u taki D :
u D (t ) = u B (t ) A uc (t ) =
= a1 u m (t ) + [a1 A + 2a2 um (t )] uc (t ) + a2 uc2 (t ) + a2 um2 (t ) .

Furijeovom transformacijom prethodnog izraza dobija se:
a1 A
U D ( f ) = a1U m ( f ) + U c [ ( f f c ) + ( f + f c )] +
2
+ a2U c [U m ( f f c ) + U m ( f + f c )] +
a2 2 1 1
+ U c ( f ) + ( f 2 f c ) + ( f + 2 f c ) + a2 F{um2 (t )} .
2 2 2
Amplitudski spektar signala u D (t ) skiciran je na slici 2.
a) Opti oblik KAM signala dat je izrazom:

u KAM (t ) = U c [1 + m0 m(t )] cos c t .
Da bi izlazni signal bio KAM , filtar treba da propusti samo komponente:
2a 2
u c (t ) [a1 A + 2a 2 u m (t )] = U c (a1 A) 1 + m(t ) cos c t ,
a1 A
Slika 2. Amplitudski spektar signala u D (t )
jer je U m = 1V , pa je u m (t ) = m(t ) . Uporeujui ovaj izraz sa prethodnim nalazi se da je:
2a 2
m0 = U m = 0.5 ,
a1 A
pa sledi da treba da bude A = 0 .
Iz uslova o nepreklapanju spektra KAM signala i signala u osnovnom opsegu uestanosti, za

granine uestanosti pojasnog filtra i uestanost nosioca dobijaju se sledee minimalne vrednosti
f g1 = 2 f m = 8 kHz , f c = 3 f m = 12 kHz , f g 2 = f c + f m = 16 kHz .
b) AM 2 BO signal dat je izrazom:
u 2 BO (t ) = u c (t ) u m (t ) .
Na osnovu oblika signala u D (t ) sledi da je na izlazu potrebna samo komponenta:
2a 2 u m (t ) u c (t ) .
Nosilac se moe eliminisati ako je zadovoljen uslov a1 A = 0 , tj. A = a1 = 4 . Uestanost no-

sioca i granine uestanosti izlaznog pojasnog filtra imaju iste vrednosti kao pod a).
c) AM 1BO signal sa DBO dobija se izdvajanjem donjeg bonog opsega AM 2 BO sig-

nala pojasnim filtrom na izlazu modulatora. Minimalne vrednosti parametara iznose:
A = 4 , f g1 = 2 f m = 8 kHz , f g 2 = f c = 3 f m = 12 kHz .
d) Izdvajanjem GBO moe da se snizi nosea uestanost. Dozvoljava se preklapanje DBO

modulisanog signala sa signalima u osnovnom opsegu uestanosti. Sada su parametri:
A = 4 , f g1 = f c = 2 f m = 8 kHz , f g 2 = f c + f m = 3 f m = 12 kHz .
Zadatak 8.1.6. (E, *)

Na slici 1.a i b. prikazane su dve vrste modulatora za dobijanje AM 1BO signala. Moduliui
signal je prostoperiodian, amplitude U m , uestanosti f m , sa vrednostima koje se nalaze u op-
segu (300 3400 Hz) . Uestanost nosioca je f c = 8 kHz . Sklopovi S1 i S 2 imaju prenosne
karakteristike:
jf
H1 ( f ) = , (propusnik visokih uestanosti) i
f c + jf
fc
H2( f ) = , (propusnik niskih uestanosti),
f c + jf
respektivno. Nacrtati zavisnost faktora potiskivanja v od moduliue uestanosti u sluaju oba
tipa modulatora. Faktor potiskivanja definisan je kao:
Ug
v = 20 log ,
Ud
gde je U g amplituda GBO , a U d amplituda DBO modulisanog signala na izlazu.
Slika 1. Dve vrste AM-1BO modulatora
Reenje:
Za modulator sa slike 1 (levo) signal na izlazu ima oblik:
u(t ) = U m A1 ( f c f m ) cos[2 ( f c f m )t 1 ( f c f m )] +
+ U m A1 ( f c + f m ) cos[2 ( f c + f m )t 1 ( f c + f m )], (1)

gde je: U m amplituda moduliueg signala,
A1 ( f ) amplitudska karakteristika linearnog sklopa S1 :
f
A1 ( f ) = H 1 ( f ) = , (2)
2 2
fc + f
1 ( f ) karakteristika faznog kanjenja linearnog sklopa S1 :

f
1 ( f ) = arg{H1 ( f )} = arctg . (3)
fc 2
Prvi sabirak u izrazu (1) predstavlja DBO , a drugi GBO . Amplitude su:
U da = U m A1 ( f c f m ) i U ga = U m A1 ( f c + f m ) .
Na slici 2a. prikazana je zavisnost faktora potiskivanja od moduliue uestanosti i datog opsega.
Za modulator sa slike 1 (desno) izlazni signal ima oblik:
u (t ) = U m A1 ( f m ) cos[2 ( f c f m )t + 1 ( f m )] +
+ U m A1 ( f m ) cos[2 ( f c + f m )t 1 ( f m )]
U m A2 ( f m ) sin[2 ( f c f m )t + 2 ( f m )] +
+ U m A2 ( f m ) sin[2 ( f c + f m )t 2 ( f m )] (4)
fc
gde je A2 ( f ) = amplitudska karakteristika sklopa S 2 ,
fc2 + f 2
f
2 ( f ) = arctg karakteristika faznog kanjenja sklopa S 2 , a primenjuju se i izrazi (2) i (3).
fc
Uporeujui ovu fazu sa (3) uoava se veza izmeu 1 i 2 koja vai za sve uestanosti:

1 ( f ) = 2 ( f ) . (5)
2
Izlazni signal (4) moe se sada napisati u obliku:
u(t ) = U m [ A1 ( f m ) + A2 ( f m )] cos[2 ( f c + f m )t 1 ( f m )]
U m [ A2 ( f m ) A1 ( f m )] cos[2 ( f c f m )t + 1 ( f m )] .
Prvi sabirak predstavlja GBO , a drugi DBO . Odgovarajue amplitude date su kao:
U db = U m [ A2 ( f m ) A1 ( f m )] , U gb = U m [ A2 ( f m ) + A1 ( f m )] .
Faktor potiskivanja prikazan je na slici 2b.

Za modulator sa slike 1 (levo) faktor potiskivanja ima vrednosti u opsegu (0.3 3.4 dB) , a za
modulator sa slike 1 (desno). u opsegu (0.65 7.9 dB) . Oigledno je da sloeniji modulator
(desno) bolje potiskuje donji boni opseg nego jednostavniji modulator.
Slika 2. Faktor potiskivanja modulatora sa slike 1a (a) i 1b (b)

Na slici 1. prikazan je sinhroni prijemnik AM signala. Moduliui signal ima spektar u opsegu
(0 f max ) . Uestanost nosioca je f c . Faza lokalnog nosioca je l , a njegova uestanost f c .
Pojaanje pojaavaa je A p .
a) Ako se na ulaz prijemnika dovede AM 2BO signal, odrediti signale u takama B i C .
b) Neka je moduliui signal test ton amplitude U m i uestanosti f m . Ako se zahteva da snaga
signala na izlazu prijemnika bude vea ili jednaka snazi signala na ulazu i ako je pojaanje
pojaavaa A p = 10 , odrediti maksimalnu dozvoljenu vrednost faznog ugla l .
c) Ako se na ulaz dovede AM 1BO signal, odrediti l tako da u taki C snaga korisnog
signala bude za 20 dB vea od snage parazitnih produkata demodulacije.
Slika 1. Sinhroni demodulator AM signala

Reenje:
a) Na ulazu prijemnika u taki A , AM 2BO signal ima oblik:
u A (t ) = u m (t ) cos c t .
Snaga ovog signala rauna se kao snaga sluajnog signala i dobija se izraz oblika:
1
PA = u m2 (t ) . (1)
2
U taki B , iza produktnog demodulatora, dobija se signal:
u B (t ) = 2 u A (t ) cos( c t + l ) = 2 u m (t ) cos c t cos( c t + l ) =
= u m (t ) cos(2 c t + l ) + u m (t ) cos l .
Na izlazu NF filtra granine uestanosti f max , pojavljuje se samo komponenta:
uC (t ) = u m (t ) cos l .
b) Kada je moduliui signal test ton u m (t ) = U m cos m t , signal u taki D ima oblik:
1 2 2
u D (t ) = AP U m cos m t cos l . Snaga ovog signala je PD = APU m cos 2 l , dok se za
2
snagu modulisanog signala na ulazu prijemnika, primenom (1) i odreivanjem snage datog
2
(prostoperiodinog) signala u m (t ) , dobija PA = U m / 4 .
PD
Da bi odnos ovih snaga bio vei od jedan, mora da vai: = 2 AP2 cos 2 l 1 , odnosno:
PA
1
l arccos = 86 .
AP 2
c) AM 1BO signal na ulazu prijemnika ima oblik:
u A (t ) = u m (t ) cos c t + u m (t ) sin c t .
Posle demodulacije, u taki B , dobija se signal:
u B (t ) = 2u A (t ) cos( c t + l ) = u m (t ) cos(2 c t + l ) + u m (t ) cos l +
+ u m (t ) sin(2c t + l ) u m (t ) sin l .
Na izlazu NF filtra javljaju se komponente:
uC (t ) = um (t ) cos l u m (t ) sin l .
Ako je snaga moduliueg signala i njegove Hilbertove transformacije Pm , snaga korisnog sig-
nala e biti Pk = Pm cos 2 l ,
2
a snaga parazitnog produkta Pp = Pm sin l .
2
P P cos l
Po uslovu zadatka sledi: 10 log k 20 dB , pa se dobije k = 100.
2
Pp Pp sin l
Reavanjem ove nejednaine za fazni ugao lokalnog nosioca, l , dobija se:
l 0.1 rad = 5,7 .

Na osnovu rezultata dobijenog pod b) vidi se da fazna razlika izmeu nosioca i lokalnog nosioca
nema bitnog uticaja na AM 2 BO signal, jer samo smanjuje amplitudu demodulisanog
signala. U sluaju demodulacije AM 1BO signala javlja se izoblienje koje se ne moe
odstraniti pomou filtara, pa je problem sinhronizacije nosioca veoma znaajan.

Na ulaz prijemnika na slici 1. zadatka 8.1.7. dolazi AM 2 BO signal. Moduliui signal je test
ton krune uestanosti m i amplitude U m . Uestanost lokalnog nosioca je f l = f c + f , a
poetna faza jednaka je nuli. Odrediti signale u takama B i D .
Reenje:
Signal na izlazu amplitudskog demodulatora, u taki B , ima oblik:
u B (t ) = 2u A (t ) cos 1t .
AM 2 BO signal modulisan test tonom moe se predstaviti u obliku:
1 1
u A (t ) = U m cos m t cos c t = U m cos( c + m )t + U m cos( c m )t .
2 2
Zamenom uestanosti lokalnog nosioca f c sa f l = f c + f dobija se:
1
uB (t) = Um [cos (2c +m + ) t + cos (m ) t +
2
+ cos (2c m + ) t + cos (m + ) t ].
NF filtrom izdvajaju se samo komponente:
1
u D (t ) = U m [cos( m )t + cos( m + )t ] =
2
= U m cos mt cos t = u m (t ) cos t .
Usled razlike uestanosti nosioca na izlazu prijemnika, dolazi do cepanja svake od komponenti
moduliueg signala na dve komponente sa pomeranjem uestanosti f . Demodulisani signal
zvui kao zavijajui signal koji se prekida dva puta u svakoj periodi signala cos 0t , tamo gde
kosinusoida ima vrednost jednaku nuli. Pojava se naziva izbijanje.
Zadatak 8.1.9. (E)

Na slici 1. prikazan je detektor anvelope. Moe se smatrati da je dioda idealna. Na ulaz detektora
dolazi KAM signal iji nosilac ima amplitudu U c i uestanost f c = 1 / T = 200 kHz . Indeks
modulacije ima vrednost m0 = 25 % . Maksimalna uestanost u spektru moduliueg signala
ima vrednost f m = 4 kHz .
a) Odrediti RC konstantu tako da ne doe do dijagonalnog odsecanja u procesu detekcije

KAM signala.
b) Veliina RC konstante detektora utie i na veliinu varijacije detektovanog signala, odnosno
na kvalitet rekonstruisanog moduliueg signala. Ako se definie odnos a = U / U s , gde je
U varijacija amplitude detektovanog nemodulisanog nosioca, a U s srednja vrednost detekto-
vanog signala, odrediti RC konstantu tako da parametar a bude manji od 2 % .
Slika 1. Detektor anvelope
Reenje:
KAM signal na ulazu detektora anvelope dat je izrazom:
u (t ) = U c (1 + m0 cos m t ) cos c t .
Detektor na svom izlazu izdvaja trenutnu amplitudu signala na ulazu:
u d (t ) = U c (1 + m0 cos m t ) .
Ovo je ujedno i rezultat idealne detekcije koju realnim sklopovima nije mogue ostvariti. Na slici
2. prikazan je talasni oblik signala na ulazu, u (t ) , i priblian oblik signala na izlazu detektora
anvelope, u d (t ) .
U odsustvu modulacije ( m0 = 0 ) na ulazu detektora pojavio bi se nemodulisani nosilac ampli-

tude U c pa vai:
u (t1 ) = u (t 2 ) = U c = const. ,
jer je t 2 = t1 + T , gde je T perioda nosioca. Trenutak t1 izabran je tako da u njemu nosilac ima
maksimalnu vrednost.
Na izlazu idealnog detektora dobio bi se konstantan signal. Meutim, zbog reima pranjenja
kondenzatora, u intervalima kada je dioda zakoena, detektovani napon imae testerasti oblik.
Slika 2. Skice oblika signala na ulazu i izlazu detektora anvelope
Kada se dioda zakoi, tj. kada ulazni napon opadne ispod maksimalne vrednosti U c , poinje
pranjenje kondenzatora kroz otpornik R . Napon na kondenzatoru menja se po eksponencijal-
t /
nom zakonu u d (t ) = u (0) e , gde je u (0) poetna vrednost a konstanta koja za RC
kolo iznosi = R C . Posle pranjenja koje je trajalo priblino kao perioda nosioca, T , u tre-
nutku t 2 , napon na kondenzatoru moe se napisati u obliku:
T
T
U a = u (t1 ) e RC u (t1 ) (1 ), (1)
RC
T
jer je << 1 .
RC
U sluaju detekcije modulisanog signala, potrebno je da izlazni, detektovani signal verno prati
promene amplitude ulaznog signala. To je mogue ako amplituda ulaznog signala u (t ) bude ve-
a od vrednosti napona na kondenzatoru na kraju svakog ciklusa njegovog pranjenja, tj. u sva-
koj periodi nosioca. Ovaj uslov moe se izraziti u obliku:
T
u (t 2 ) > U a , tj. u (t 2 ) > u (t1 ) (1 ), (2)
RC
odnosno:
T u (t )
> 1 2 . (3)
RC u (t1 )
Onda kada moduliui signal ima najviu uestanost, f m , javie se najvea mogua razlika iz-
meu vrednosti u (t 2 ) i u (t1 ) . Ako se kolinik T /(RC ) odredi tako da zadovoljava uslov (2)
za ovu uestanost, nee doi do dijagonalnog odsecanja ni za bilo koju manju uestanost. U tre-
nucima t1 i t 2 , amplitude ulaznog signala imaju vrednosti:
u (t1 ) = U c (1 + m0 cos m t1 ) i u (t 2 ) = U c (1 + m0 cos m t 2 ) .
Poto je t 2 t1 = T , a f c >> f m , trenutne vrednosti u (t 2 ) i u (t1 ) u prethodnom izrazu razli-

kuju se veoma malo, pa vai aproksimacija:
u (t 2 ) u (t1 ) + u (t1 ) (t 2 t1 ) = u (t1 ) + u (t1 )T . (4)
Izraz je dobijen uzimanjem prva dva lana razvoja u Tejlorov red trenutne amplitude u (t 2 ) .
Na osnovu (3) i (4) dobija se:
T U (t1 ) sin mt1

> T = m0 mT . (5)
RC U (t1 ) 1 + m0 cos mt1
Maksimum funkcije (5) odreuje najstroi uslov koji nejednaina treba da zadovolji.
Maksimum razlomka oblika f ( x) = sin x /(1 + m0 cos x) dobija se izjednaavanjem prvog

izvoda po x sa nulom, u taki x = m t = arccos(m0 ) ,
pa se smenom u izraz (5) dobija,
T m0 1 m0 2
> mT , tj. RC < = 154s .
RC 2
1 m0 m
m 0
b) Ako se pretpostavi da je konstanta pranjenja kondenzatora mnogo vea od periode nosioca,

RC >> T , moe se u prvoj aproksimaciji smatrati da je karakteristika pranjenja kondenzatora
prava, pa e vaiti:
u (t1 ) + u (t 2 ) u (t1 ) + U a
Us = = .
2 2
Zamenom relacije (1) u prethodnu dobija se:
T T
2 u (t1 ) u (t1 ) u (t1 ) (2 )
Us RC = RC .
2 2
Detektovani napon varirae oko ove vrednosti za:
u (t1 ) U a T
U = = u (t1 ) .
2 2 RC
Traeni odnos a tada ima vrednost:
U T
a= = < 2 %.
U s 2 RC T
Reenjem nejednaine po RC , dobija se uslov:
T (1 + a )
RC > = 25.5 T = 127 s .
2a
Kombinujui rezultate zadatka pod a) i b) moe se zakljuiti da vrednosti RC konstante iz op-
sega (127 154 s ) zadovoljavaju oba postavljena uslova.
Zadatak 8.1.10. (E, *)

Na ulaz idealnog detektora anvelope dolazi AM NBO signal dobijen proputanjem
KAM signala kroz sklop ija je funkcija prenosa prikazana na slici 1. Ako je moduliui signal
test ton sa uestanou f m u opsegu 0 < f m f max , odrediti detektovani signal. Indeks modu-
lacije ima vrednost m0 = 0.25 .
Slika 1. Funkcija prenosa sklopa kojim je iz KAM signala dobijen AM-NBO signal
Reenje:
Na izlazu sklopa sa prenosnom karakteristikom kao na slici 1. dobija se signal oblika:
1 1
v(t ) = U c H c cos c t + m0 H1 cos( c m )t + m0 H 2 cos( c + m )t . (1)
2 2
U prethodnom izrazu H c , H1 i H 2 dati su izrazima: H c = H ( f c ) , H 1 = H ( f c f m ) i
H 2 = H ( fc + fm ).
Sa slike 1. moe se odrediti funkcija prenosa u analitikom obliku:

1
f f c + f max
4 1 1
, ( fc f max ) < f ( f c + f max ),
1 4 4
f max
2
1
H( f ) = 1, ( fc + f max ) < f ( f c + f max ),
4

0, drugde.

Transformacijom kosinusa zbira i razlike izraza (1) i pogodnim grupisanjem novodobijenih la-
nova sledi:
1
v(t ) = Uc Hc + m0 (H1 + H 2 ) cosmt cosct
2
1
m0 U c (H 2 H1 ) sin mt sinct . (2)
2
Prvi lan izraza, uz cos c t , naziva se komponenta u fazi. lan uz sin c t naziva se kompo-
nenta u kvadraturi. Amplituda signala v(t ) data je izrazom:
2
H + H2 1
v(t ) = U c H c + m0 1 cos m t + m02 ( H 2 H 1 ) 2 sin 2 m t . (3)
2 4
Ona predstavlja detektovani signal na izlazu detektora anvelope. Na osnovu analitikog izraza za
funkciju prenosa filtra vai:
H1 + H 2 = H ( f c f m ) + H ( f c + f m ) = 1 0 f f max ,
4 fm 1
f , 0 fm < f max ,
4
H 2 H1 = max (4)
1, 1
f max f m f max ,
4
1
Hc = .
2
Smenom (4) u (3) sledi:
1 1
v(t ) = U c (1 + m0 cos m t ) 2 + [m0 ( H 2 H 1 ) sin m t ]2 . (5)
4 4
U idealnom sluaju, detektovani signal treba da bude proporcionalan moduliuem signalu:
Uc
vi (t ) = (1 + m0 cos mt ) .
2
Neeljena komponenta u detektovanom signalu u sluaju AM NBO signala posledica je pri-
sustva komponente u kvadraturi:
Uc
v s (t ) = m0 ( H 2 H 1 ) sin m t .
2
Odnos amplituda ovog i idealno detektovanog signala jeste:
v s (t ) m0 ( H 2 H 1 ) sin m t
= .
vi (t ) 1 + m0 cos m t
sin m t
Najnepovoljniji odnos nastupa kada funkcija dostigne maksimum. Analizom
1 + m0 cos m t
poput one pokazane u zadatku 8.1.9. dobija se da je:
vs m0
= ( H 2 H1 ) . (6)
vi 1 m02
Na osnovu izraza (6) vidi se da odnos v s / vi zavisi od uestanosti. Funkcija je prikazana na slici
2. Maksimalna vrednost ovog odnosa dobija se na uestanostima:
1 v m0
fm f max i iznosi s = = 0.57 .
4 i max
v 2
1 m0
Slika 2. Odnos vs / vi kao funkcija od uestanosti
Vidi se da najvee izoblienje trpe komponente moduliueg signala koncentrisane u viem delu
spektra. AM NBO modulacija koristi se u prenosu TV slike preko predajnika i repetitora na
povrini zemlje (tzv. zemaljske ili terestralne difuzije). Spektar televizijskog signala uglavnom je
koncentrisan u niem delu spektra, gde je izoblienje malo, pa neznatno utie na kvalitet
reprodukovane slike. U satelitskom prenosu koristi se prenos sa frekvencijskom modulacijom.
Zadatak 8.1.11. (E, **)

Na ulaz prijemnika sa slike 1. dovodi se KAM signal modulisan test tonom uestanosti f m .
Indeks modulacije je m0 . Na ulazu prijemnika postoji i beli Gausov um spektralne gustine
srednje snage p N = N 0 / 2 . U prijemniku je idealan amplitudski detektor DA .
a) Odrediti odnos S / N u takama 1 i 2 (kod KAM modulisanog signala smatra se da korisni

signal ine samo boni opsezi).
20
b) Ako je p N = 2 10 W/Hz , U = 100 mV i B = 10 kHz , odrediti m0 tako da odnos
S / N u taki 2 bude 100 dB . Koliki je tada odnos S / N u taki 1?
Slika 1. Prijemnik KAM signala
Reenje:
KAM signal modulisan sinusoidalnim signalom, u razvijenom obliku dat je sledeom jednai-
nom:
1 1
u KAM (t ) = U cos c t + m0 U cos( c + m )t + m0 U cos( c m )t .
2 2
Koristan signal ine bone komponente KAM signala, bez nosioca. Njihova snaga iznosi:
1 1 1 1 1
PS1 = m02U 2 + m02U 2 = m02U 2 . (1)
2 4 2 4 4
Iza pojasnog filtra, u taki 1, javlja se uskopojasni um ija spektralna gustina srednje snage zau-
zima frekvencijski opseg (( f c B ) ( f c + B )) :
n1 (t ) = nc (t ) cos c t + ns (t ) sin c t .
Njegova snaga ima vrednost:
fc + B
PN 1 = 2 ( f )df = 4 pN B = 2N0 B .
fc B
Traeni odnos S / N u taki 1 ima vrednost:
( )
S =
N1 P
PS1 m02U 2 m02U 2
= =
16 p N B 8 N 0 B
. (2)
N1
Da bi se odredio odnos S / N u taki 2, treba odrediti detektovani signal. Poto je detektor an-
velope idealan, detektovani signal odgovara anvelopi signala u taki 1:
u1 (t ) = u KAM (t ) + n1 (t ) = [U (1 + m0 cos m t ) + nc (t )] cos c t +
+ ns (t ) sin c t = a(t ) cos[ c t + (t )] .

Anvelopa ovog signala ima oblik:
a(t ) = [U (1 + m0 cosmt ) + nc (t )]2 + ns2 (t ) =

2
nc (t ) ns2 (t )
= U (1 + m0 cos mt ) 1 + + 2 =
U (1 + m0 cos m
t ) U (1 + m 0 cos m t ) 2
2nc (t ) nc2 (t ) ns2 (t )

= U (1 + m0 cosmt ) 1 + + + .
U (1 + m0 cosmt ) U 2 (1 + m0 cosmt ) U 2 (1 + m0 cosmt ) 2
(3)
Ako se pretpostavi da je um mnogo manji od signala, odnosno ako vai:
nc (t ) << U i ns (t ) << U ,
izraz (3) moe se aproksimirati prvim lanovima Tejlorovog reda. Treba zanemariti trei i etvrti
sabirak izraza pod korenom i uvesti sledeu smenu:
2nc (t )
x= .
U (1 + m0 cos m t )
Za izraz pod korenom dobije se:
2nc (t ) x nc (t )
1+ = 1+ x 1+ = 1+ ,
U (1 + m0 cos m t ) 2 U (1 + m0 cos m t )
pa je anvelopa signala u taki 1 ujedno i izlazni signal (na izlazu detektora anvelope):
a (t ) = u 2 (t ) U (1 + m0 cos m t ) + nc (t ) .
Snaga korisnog signala na izlazu ima vrednost:
1
PS 2 = U 2 m02 ,
2
a snaga uma:
B
PN 2 = c ( f )df = 4 p N B = 2 N 0 B .
B
Traeni odnos S / N na izlazu demodulatora, u taki 2, ima vrednost:

PS 2 m02U 2
(S N )2 = = = 2 (S N )1 .
PN 2 4 N 0 B
Izraen u decibelima, ovaj odnos ima vrednost:
10 log(S N )2 = 10 log(S N )1 + 3 dB . (4)
Odnos S / N na izlazu prijemnika KAM signala bolji je (vei) za 3 dB od odgovarajueg od-

nosa S / N na njegovom ulazu.
b) Po uslovu zadatka sledi da je 10 log(S N )2 = 100 dB , odnosno:
m02U 2
(S N )2 = = 1010 .
4N0 B
Zamenom datih brojnih podataka za indeks modulacije dobija se m0 = 0.04 .
U taki 1, na osnovu (4), odnos S / N manji je za 3 dB i iznosi 97 dB .
Zadatak 8.1.12. (E, **)

Sistemom koji koristi sinhronu demodulaciju vri se demodulacija AM 2 BO i KAM signa-
la sa indeksom modulacije m0 . Moduliui signal je u m (t ) = U m m(t ) . Idealni pojasni filtar
ima propusni opseg (( f c B ) ( f c + B )) . Izlazni NF filtar takoe je idealan sa propusnim
opsegom (0 B ) .
a) Pod uslovom da su srednje snage AM 2 BO i KAM signala jednake, uporediti odgovara-

jue odnose S / N na ulazu i izlazu prijemnika, ako je spektralna gustina srednje snage belog u-
ma na ulazu prijemnika konstantna i iznosi p N = N 0 / 2 .
b) Izraunati razliku odnosa S / N na izlazu prijemnika AM 2 BO i KAM signala pod pret-

postavkom da boni opsezi KAM signala nose 10 % snage nosioca.
Reenje:
KAM signal na ulazu prijemnika dat je izrazom: u KAM (t ) = U [1 + m0 m(t )] cos c t , a
njegova srednja snaga ima vrednost:
PKAM =
U2 U2 2 2
2
+
2
[
m0 m (t ) = Pc + PBO = Pc 1 + m02 m 2 (t ) , ] (1)
U2
gde je Pc = snaga nosioca a PBO snaga bonih opsega.
2
Srednja snaga uma na izlazu pojasnog filtra iznosi:

fc + B
PNu = 2 p N df = 4 pN B .
fc B
Odnos signal/um na ulazu prijemnika KAM signala jednak je odnosu snaga bonih opsega i
snage uma:
PBO PKAM Pc
(S N )uKAM = = . (2)
PNu PNu
Ako se sa PAM oznai srednja snaga AM 2 BO na ulazu istog prijemnika i pod uslovom
PAM = PKAM , smenom u (1) dobija se:
PAM P P
(S N )uKAM = c = (S N )uAM c . (3)
PNu PNu PNu
Snaga nosioca Pc moe se, prema (1), napisati u obliku:
PKAM PAM
Pc = = . (4)
1 + m02 m 2 (t ) 1 + m02 m 2 (t )
Smenom (4) u (3) sledi:
1 m02 m 2 (t )
(S N )uKAM = (S N )uAM (S N )uAM = (S N )uAM . (5)
1 + m02 m 2 (t ) 1 + m02 m 2 (t )
Kada je moduliui signal test ton oblika U m cos( c t ) , srednja snaga normalizovanog modu-
2 1
liueg signala m(t ) iznosi m (t ) = . Smenom u prethodni izraz sledi:
2
m02
(S N )uKAM = (S N )uAM .
2 + m02
Lokalni nosilac u demodulatoru, kao na slici 8.1.15., ima jedininu amplitudu. Koristan signal na
izlazu AM 2 BO demodulatora, posle NF filtra, ima oblik:
1
u d (t ) = U m(t ) ,
2
dok je snaga ovog signala:
1
PSi = PSu = D p PSu . (6)
4
Posle demodulacije, srednja snaga uma na izlazu NF filtra ima vrednost:
B
PNi = 2 D p 2 p N df = 4 D p p N B = D p PNu ,
0
a srednje snage demodulisanog KAM i AM 2 BO signala:
PiKAM = 2 D p PBO i PiAM = 2 D p PAM .
Konstanta D p uvedena u izrazu (6) ima istu vrednost i pri odreivanju izlaznog uma i njegove
srednje snage. Pokazuje vezu izmeu snaga izlaznih i ulaznih signala i uma za produktne demo-
2
dulatore. U sluaju da lokalni nosilac ima amplitudu U l , konstanta ima vrednost D p = U l / 4 .
Traeni odnos S / N na izlazu prijemnika KAM signala ima vrednost:
2 D p PBO PBO
(S N )iKAM = =2 = 2(S N )uKAM =
D p Pnu Pnu
m02 m02
= 2 (S N )uAM = (S N )iAM , (7)
2 + m02 2 + m02
gde je sa (S / N )iAM oznaen odnos S / N na izlazu prijemnika AM 2 BO signala:
(S N )iAM = PiAM PNi = 2 PNu = 2(S N )uAM .
Izraen u dB , izraz (7) ima oblik:
m02
10 log(S N )iKAM = 10 log(S N )iAM + 10 log .
2 + m02
Razlika odnosa S / N u sluaju AM 2 BO i KAM signala iznosi:
2 + m02
= 10 log(S N )iAM 10 log(S N )iKAM = 10 log .
m02
Oigledno je da je 0 za sve mogue vrednosti indeksa modulacije, to govori o prednosti
AM 2 BO signala u pogledu odnosa S / N . Ova razlika ima minimum za m0 = 1 . Minimum
razlike iznosi = 4.8 dB .
b) Odnos S / N na izlazu prijemnika KAM signala na osnovu (5) i (7) ima vrednost:
m02 m 2 (t )
(S N )iKAM = (S N )iAM . (8)
1 + m02 m 2 (t )
2 2
Na osnovu izraza (1) i uslova zadatka vai m0 m (t ) = 0.1 . Smenom u (7) dobija se:
1 + m02 m 2 (t )
10 log(S N )iAM 10 log(S N )iKAM = 10 log 10.4 dB .
m02 m 2 (t )
Podaci i rezultati dobijeni pod takom b) tipini su za radio-difuzni prenos.
Zadatak 8.1.13. (E, **)

Sinhroni prijemnik AM 1BO signala prikazan je na slici 1. Moduliui signal u m (t ) ima
spektar u opsegu (0 f m ) , a uestanost nosioca je f c . Na ulazu je Gausov um sa spektralnom
gustinom srednje snage p N = N 0 / 2 .
Odrediti odnos S / N na izlazu prijemnika u funkciji odnosa S / N na njegovom ulazu.
Slika 1. Prijemnik AM-1BO signala
Reenje:
Na ulazu pojasnog filtra AM 1BO signal sa donjim bonim opsegom ima oblik:
u (t ) = U m(t ) cos c t + U m (t ) sin c t ,

(t ) njegova Hilbertova transformacija.
gde je m(t ) normalizovani moduliui signal, a m
Propusni opseg pojasnog filtra je B = f m , tako da signal bez izoblienja dospeva na ulaz pro-
duktnog demodulatora. Snaga signala na ulazu ima vrednost:
U2 2 U2 2
PSu = m (t ) + m (t ) = U 2 m 2 (t ) , (1)
2 2
jer su srednje snage moduliueg signala i njegove Hilbertove transformacije jednake.
Uskopojasni um na ulazu prijemnika moe se predstaviti izrazom:
n(t ) = nc (t ) cos 1t + ns (t ) sin 1t ,

gde je f1 centralna uestanost pojasnog filtra. Snaga uma u taki A iznosi:
f1 + B / 2
PNu = 2 p N df = 2 pN B = N0 B , (2)
f1 B / 2
i jednaka je snazi svake od niskofrekvencijskih komponenti uma, nc (t ) i ns (t ) .
Odnos signal/um u taki 1 ima vrednost:
U 2 m2 ( t )
( S N ) u = PSu
P
= .
Nu N0 B
Posle izvrene demodulacije na izlazu NF filtra javlja se samo komponenta moduliueg signa-
la u fazi. Njena srednja snaga je:
1
PSi = U 2 m 2 (t ) .
4
um u taki 2 ima oblik:
1
n2 (t ) = n(t ) cos c t = nc (t ) [cos( c + 1 )t + cos( c 1 )t ] +
2
1
+ ns (t ) [sin( c + 1 )t sin( c 1 )t ] .
2
VF komponenta uma odstranjuje se NF filtrom iji je propusni opseg B << f c f1 . Poto
se prenosi donji boni opseg, vai:
f c = f1 + B / 2 .
Komponente uma koje prolaze kroz filtar, u taki 3 imaju oblik:
1 1 1 1
n3 (t ) = nc (t ) cos( c 1 )t + ns (t ) sin( c 1 )t = nc (t ) cosBt + ns (t ) sin Bt .
2 2 2 2
Ovo je takoe uskopojasni um sa centralnom uestanou B / 2 . Srednja snaga ovog uma mo-
e se odrediti na razne naine. Jedno reenje dobija se odreivanjem autokorelacije funkcije
n3 (t ) . Na isti nain kao u zadatku 5.2.1. moe se odrediti:
1 1 1 1
R3 ( ) = n3 (t )n3 (t + ) = Rc ( ) + Rs ( ) = Rc ( ) ,
4 2 2 4
pN B N0 B
tj. PNi = R3 (0) = = .
2 4
Odnos S / N na izlazu prijemnika ima oblik:
PSi U 2 m 2 (t )
(S N )i = = = (S N )u .
PNi N0 B
Pri prenosu signala sa AM 1BO modulacijom nema poboljanja u odnosu snaga signala i u-
1
ma. Snaga uma smanji se etiri puta, PNi = PNu , isto kao i snaga signala.
4
8.2. Ugaone (eksponencijalne) modulacije

Fazna i frekvencijska modulacija nazivaju se i ugaone (ili eksponencijalne) modulacije. Kod
ugaonih modulacija faza nosioca zavisi od trenutne vrednosti moduliueg signala.
8.2.1. Analitiki izrazi

Fazor modulisanog signala dat je izrazom (7.3.9). Kod ugaonih modulacija, amplituda fazora
modulisanog signala konstantna je veliina (ne zavisi od vremena) pa fazor ima oblik:
u (t ) = a e j (t ) . (8.2.1)
Ugaono modulisan signal, prema (7.3.10), ima oblik:
{ }
u (t ) = Re u (t ) e j 2f c t = a cos(2f c t + (t ) ) . (8.2.2)
Zavisnosti parametara trenutne faze od moduliueg signala dati su izrazima (7.3.5) i (7.3.6).
Ako se izvri normalizacija moduliueg signala, kao u (8.1.8), izraz (7.3.5) moe da se napie u
obliku:
(t ) = m(t ) , (8.2.3)
gde je konstanta koja se naziva maksimalna devijacija faze, ili indeks modulacije za faznu
modulaciju.
Slinim postupkom, preko izraza (7.3.6), dobija se izraz za trenutnu devijaciju uestanosti u ob-
liku:
f = f m(t ) , (8.2.4)
gde je f konstanta koja se naziva maksimalna devijacija uestanosti. Da bi se dolo do indeksa

modulacije za frekvencijsku modulaciju, treba ponovo odrediti trenutnu fazu FM signala i nai
njen normalizovan oblik. Iz izraza (7.3.3) dobija se:
(t ) = 2 f m(t ) dt = 2 f ( m(t ) dt ) m(t ) dt , (8.2.5)

max
( m(t ) dt )
max
Razlomak na desnoj strani izraza (8.2.5) izraen je u normalizovanom obliku. Ostatak desne stra-
ne odgovara maksimalnoj devijaciji faze:
= 2 f m(t ) dt , (8.2.6)
max
a ona odgovara indeksu modulacije za frekvencijsku modulaciju.

Svi ostali postupci opisani u poglavlju 7.3. u optoj teoriji modulacija, a naroito izraz (7.3.17)
koji pokazuje vezu izmeu spektra modulisanog signala i spektra fazora, mogu se primeniti i na
ugaono modulisane signale.
Osnovne karakteristike ugaono modulisanog signala, fazor, spektar fazora i analitiki izraz za
modulisani signal mogu se pokazati na sledeem primeru.
Primer 1.
Odrediti trenutnu fazu ugaono modulisanih signala, fazor, modulisani signal i spektar modulisa-
nog signala ako je moduliui signal prostoperiodian.
Neka je moduliui signal dat u obliku:
u m (t ) = U m sin( 2f mt ) . (8.2.7)
Normalizacijom moduliueg signala u (8.2.7) dobija se: u m (t ) = U m m(t ) , pri emu je:
m(t ) = sin( 2f mt ) , (8.2.8)
poto je prostoperiodina funkcija sa jedininom amplitudom po svojoj prirodi normalizovana.

Kod fazne modulacije trenutna faza fazora modulisanog signala ima oblik:
(t ) = m(t ) = sin(2f mt ) , (8.2.9)
a kod frekvencijske modulacije, prema (8.2.5), dobija se da faza ima oblik:
f
(t ) = 2 f m(t ) dt = 2 f sin(2f mt ) dt = cos(2f mt ) . (8.2.10)
fm
Kod oba tipa ugaonih modulacija faza se moe dovesti na oblik:
(t ) = m0 sin(2f mt ) , (8.2.11)
f
gde je za faznu modulaciju m0 = , = 0 , a za frekvencijsku m0 = , = .
fm 2
Isti oblik faze vai i za sluaj da je moduliui signal oblika u m (t ) = U m cos(2f m t ) , ali su
parametri m0 i razliiti od navedenih.
Fazor modulisanog signala moe se napisati u obliku:
u (t ) = U e j (t ) = e jm0 sin( 2f m t ) , (8.2.12)
gde je, radi jednostavnosti, stavljeno U = 1 . Analizom izraza (8.2.12) moe se utvrditi da je
fazor modulisanog signala periodian signal sa periodom T = 1 / f m . Prema dosadanjim
znanjima, takav signal moe se razviti u Furijeov red u obliku:

u (t ) = F n e jn2f mt
, (8.2.13)
n =
gde su kompleksni koeficijenti dati izrazom:

T
2
1 jm0 sin( 2f m t )
Fn = e e jn 2f m t dt . (8.2.14)
T T

2
Nakon uvoenja smene 2f mt = x i sreivanja, dobija se koeficijent u obliku:

jn 1 j ( m0 sin x nx )
Fn = e
2 e dx . (8.2.14a)

Dalje analitiko sreivanje gornjeg izraza nije mogue jer nisu poznati odgovarajui tablini in-
tegrali. U teoriji se pokazuje da integral u izrazu (8.2.14a) ima posebno znaenje. Radi se o tzv.
Beselovoj (Bessel) funkciji, prve vrste, n-tog reda:

1 j ( m0 sin x nx )
J n (m0 ) =
2 e dx . (8.2.15)

Beselove funkcije date su u literaturi [1] u grafikoj i tabelarnoj formi. Izvod iz tabele dat je u
zadatku 8.2.1. Interesantno da je Bessel ove funkcije odredio oko 1817.god, reavajui probleme
indirektne perturbacije planeta u Sunevom sistemu.
Fazor modulisanog signala moe se sada napisati u obliku:

u (t ) = e jn J n (m0 ) e jn2f mt
. (8.2.16)
n =
Spektar fazora modulisanog signala dobija se Furijeovom transformacijom izraza (8.2.16). Po-
stupak je veoma jednostavan, a rezultat ima oblik:

U(f)= e jn J n (m0 ) ( f n f m ) . (8.2.17)
n =
Spektar fazora modulisanog signala prikazan je na slici 8.2.1. Prema (8.2.17), irina spektra
fazora modulisanog signala beskonana je ak i u sluaju moduliueg signala, u obliku prosto-
periodine funkcije.
U( f )
fm fm 2 f m f
Slika 8.2.1. Spektar fazora ugaono modulisanog signala

Oigledna je znaajna razlika izmeu fazora ugaono modulisanog signala i bilo kog fazora am-
plitudski modulisanih signala, pokazanih u prethodnom poglavlju. Pojava brojnih komponenti
koje nisu postojale u spektru moduliueg signala potvruje injenicu da su ugaone modulacije
po svojim karakteristikama nelinearne.
Za praktinu primenu, Beselove funkcije imaju tri znaajne osobine:
1) Beselova funkcija sa negativnim indeksom odreuje se prema izrazu:
J n (m0 ) = (1) n J n (m0 ) . (8.2.18)
2) Amplituda Beselovih funkcija menja se u obliku priguenih oscilacija, pri emu je veoma zna-
ajno amplitudsko ogranienje:
J n (m0 ) < 0,1 za n > m0 + 1 . (8.2.19)
3) Interesantna je i osobina koja se mogla i oekivati na osnovu bilansa snage prostoperiodinog

signala i Beselovog razvoja:

J n (m0 )
2
= 1. (8.2.20)
n =
Na osnovu poslednje dve osobine moe se odrediti irina spektra ugaono modulisanog signala.
Smatra se u praksi da ugaono modulisani signal ima irinu spektra koja obuhvata znaajne kom-
ponente. Kao znaajne, definiu se one komponente koje sadre vie od 1% ukupne snage sig-
nala. Prema izrazu (8.2.19), broj znaajnih komponenti jednak je m0 + 1 . Ako se uzme u obzir
da je u modulisanom signalu fazor transliran na uestanost f c i da je amplitudski spektar fazora,
prema (8.2.18), paran, ukupan broj znaajnih komponenti iznosi 2( m0 + 1) . Komponente su
razmaknute za f m , pa irina spektra iznosi:
B = 2 f m (m0 + 1) . (8.2.21)
Ovu osobinu prvi je pokazao Karson (Carson) pa se izraz (8.2.21) naziva Karsonov obrazac ili
Karsonovo pravilo. Ako moduliui signal nije prostoperiodian, koristi se isto pravilo, ali f m
tada odgovara najvioj uestanosti u spektru modulisanog signala.
Indeks modulacije m0 igra izuzetno vanu ulogu u odreivanju irine spektra. Prema (8.2.3) i
(8.2.21), kod fazne modulacije irina spektra iznosi:
BM = 2 f m ( + 1) , (8.2.21a)
dok je kod frekvencijske modulacije, prema (8.2.10), irina spektra:
f
BFM = 2 f m ( + 1) = 2 (f + f m ) . (8.2.21b)
fm
Modulisani signal odreuje se kao:
{ }
u (t ) = Re u (t ) e j 2f c t = Re J n (m0 ) e j (2 ( f c + nf m ) t n )
=
n =

= J n (m0 ) cos[2 ( f c + nf m )t n ] . (8.2.22)
n =
Spektar modulisanog signala pokazan je u zadatku 8.2.1.
Modulisani signal kod ugaone modulacije dat je u optem sluaju izrazom (8.2.2), a u sluaju
prostoperiodinog moduliueg signala izrazom (8.2.22). Na osnovu ovih izraza mogu se izvesti
interesantni identiteti. Izjednaavanjem ovih izraza (kao i imaginarnih delova koji ovde nisu de-
taljno pokazani), dobijaju se sledei identiteti:

sin( + m sin ) = J n (m) sin( + n ) , (8.2.23a)
n =

cos( + m sin ) = J n (m) cos( + n ) , (8.2.23b)
n =

sin( + m cos ) = J n (m) sin( + n + n ) ,
2
(8.2.23c)
n =

cos( + m cos ) = J n (m) cos( + n + n ) ,
2
(8.2.23d)
n =
Primer 2.
Ako je moduliui signal jednak zbiru dva prostoperiodina signala razliitih uestanosti, tj.
u m (t ) = U m sin( 2f m1t ) + U m sin( 2f m 2t ) , (8.2.24)
ponavlja se slian postupak, ali je fazor modulisanog signala neto sloeniji:
u (t ) = e j [m01 sin( 2f m1t 1 ) + m02 sin( 2f m 2 t 2 ) ] , (8.2.25)
pa se dva puta vri ve opisan razvoj u Furijeov red, da bi se na kraju dobilo da je fazor modu-
lisanog signala jednak:

u (t ) = J n (m01 ) e j[( 2nf m1t n1 )] J p (m02 ) e j[(2pf m 2 t p 2 ) ]. (8.2.26)
n = p =
Ovaj izraz moe da se napie i u obliku dvostruke sume.
Modulisani signal dobija se na kraju u obliku:

u (t ) = J n (m01 ) J p (m02 ) cos[2 ( f c + nf m1 + pf m2 )t n1 p 2 ] . (8.2.27)
n = p =
8.2.2. Ugaoni modulatori

Povezanost fazne i frekvencijske modulacije moe se pokazati i iskoristiti u postupcima modu-
lacije i demodulacije.
Indirektni postupci modulacije

Pretpostavimo da postoji idealni fazni modulator. Takav ureaj ima dva kraja, ulaz i izlaz. Na
ulaz modulatora dovodi se moduliui signal. esto je pogodno da se unapred izvri njegova nor-
malizacija pa se ulazni (moduliui) signal oznaava kao m(t ) . U izlaznom, modulisanom sig-
nalu, trenutna faza proporcionalna je ulaznom signalu, prema izrazu (8.2.3). Istovremeno je tre-
nutna devijacija uestanosti fazno modulisanog signala jednaka izvodu signala sa ulaza modu-
latora.
Na slian nain, idealni frekvencijski modulator na svom izlazu daje signal kod kog je trenutna
devijacija uestanosti proporcionalna ulaznom (moduliuem) signalu, m(t ) . Istovremeno je tre-
nutna faza frekvencijski modulisanog signala jednaka integralu ulaznog signala.
Na osnovu upravo navedenih zakljuaka moe se odrediti i nain na koji se modulacija moe iz-
vriti indirektnim postupkom. Blok eme idealnih modulatora i odgovarajuih indirektnih mo-
dulatora pokazane su na slici 8.2.2.
FM (=) I M
M (=) D FM
Slika 8.2.1. Blok ema idealnih i indirektnih ugaonih modulatora
Indirektni frekvencijski modulator FM sastoji se od redne veze integratora I i idealnog faznog

modulatora M . U ovakvoj vezi frekvencijski modulisan signal dobija se nakon integracije
moduliueg signala i idealne fazne modulacije. Pri faznoj modulaciji faza izlaznog signala po-
staje proporcionalna integralu moduliueg signala, a trenutna devijacija uestanosti (izvod fa-
ze), proporcionalna je moduliuem signalu, to odgovara frekvencijskoj modulaciji.
Indirektni fazni modulator M sastoji se od redne veze diferencijatora D i idealnog frekven-

cijskog modulatora FM . Fazno modulisani signal dobija se nakon diferencijacije moduliueg
signala i idealne frekvencijske modulacije, u okviru koje je trenutna devijacija uestanosti pro-
porcionalna izvodu moduliueg signala. Faza izlaznog signala (integral trenutne uestanosti),
proporcionalna je moduliuem signalu, to odgovara faznoj modulaciji.
Direktni postupci modulacije

Postoje dve grupe postupaka za direktno generisanje ugaono modulisanih signala. To su:
1) postupci zasnovani na kvadraturnoj modulaciji i

2) parametarski postupci modulacije.
Kvadraturna modulacija
Blok ema kvadraturnog faznog modulatora prikazana je na slici 8.2.2. Nelinearni sistemi C i
S osnovne su komponente ovog modulatora. Na svom izlazu treba da generiu signale:
p (t ) = cos(k u m (t )) i
q (t ) = sin( k u m (t )) , (8.2.28)
respektivno, gde je k konstanta. Na izlazu kola za sabiranje dobije se signal:
q (t )
u (t ) = p (t ) cos c t q (t ) sin c t = p 2 (t ) + q 2 (t ) cos c t + arctg =
p (t )
= cos( c t + k u m (t ) ) . (8.2.29)
p(t )
C
u (t )
u m (t ) cos c t
q (t )
S
sin c t
Slika 8.2.2. Blok ema idealnog kvadraturnog faznog modulatora
Praktina realizacija ovakvih sklopova nije jednostavna.
Za sluaj da je k u m (t ) << 1, moe se izvriti dvostruka aproksimacija: cos(k u m (t )) 1 i

sin( k u m (t )) k u m (t ) . Modulator sa ovim aproksimacijama naziva se Armstrongov modu-
lator. Obino se ovaj modulator realizuje kao indirektni frekvencijski modulator, to znai da mu
se na ulazu dodaje integrator, u skladu sa slikom 8.2.1.
Edwin Armstrong je ameriki istraiva iji doprinos savremenim telekomunikacijama moe da

se uporedi sa doprinosima Herca i Markonija. Armstrong nije izmislio frekvencijsku modulaciju
ali je prvi pokazao njene dobre osobine i dugo se borio sa amerikom tehnikom administraci-
jom (FCC, Federal Communications Commision) za priznavanje kvaliteta sistema baziranih na
FM. Nakon to je izvojevao pobedu, krajem etrdesetih godina prolog veka, dolo je do naglog
razvoja FM radio difuzije. Radio difuzna industrija nije vrednovala Armstrongove zasluge. Du-
boko razoaran, osiromaen i usamljen, Armstrong je 1954. izvrio samoubistvo skoivi kroz
prozor na 13. spratu.
Blok ema Armstrongovog frekvencijskog modulatora data je na slici 8.2.3.
u m (t ) u1 (t ) k
I
u (t )
/2
U c cos( 2f ct )
Slika 8.2.3. Blok ema Armstrongovog modulatora
Signal u1 (t ) jednak je integralu moduliueg signala. Na izlazu sabiraa dobija se signal:
u (t ) = U c cos 2f c t + k u1 (t ) U c cos(2f c t + / 2) =
= U c cos 2f c t k U c u1 (t ) sin 2f c t = a(t ) cos(2f c t + (t )) . (8.2.30)
Trenutna amplituda modulisanog signala a (t ) = U c 1 + (k u1 (t ) ) , i trenutna faza moduli-

2
1
sanog signala (t ) = arctg (k u1 (t )) k u1 (t ) (k u1 (t ) )3 + ... odreuju se primenom
3!
jednostavnih trigonometrijskih relacija pokazanih, npr. u zadatku 2.3.1., pri odreivanju koefici-
jenata treeg oblika Furijeovog reda.
Kod ovog tipa modulatora javljaju se i amplitudska i fazna izoblienja, ali su ona mala i mogu se
prihvatiti na raun relativne jednostavnosti modulatora.
Parametarski modulatori
Modulatori kod kojih je najvanija komponenta oscilatorno kolo nazivaju se parametarski modu-
latori. Rezonantna uestanost oscilatornog kola sastavljenog od paralelne veze kalema induktiv-
nosti L0 i kondenzatora kapacitivnosti C0 , prikazanog na slici 8.2.4., jednaka je:
1
fr = . (8.2.31)
2 L0C0
Slika 8.2.4. Paralelno oscilatorno kolo
Ako se paralelno kondenzatoru sa konstantnom kapacitivnou vee jo jedan kondenzator, ija

se kapacitivnost, C (u m (t )) = C (v) , menja u zavisnosti od trenutne vrednosti moduliueg sig-
nala, dobija se oscilatorno kolo ija rezonantna uestanost zavisi od moduliueg signala. Ovaj
tip oscilatora naziva se naponski kontrolisani oscilator ili VCO (engl. Voltage-Controlled Oscil-
lator). Elektronske komponente koje imaju osobinu da im kapacitivnost zavisi od prikljuenog
napona nazivaju se varikap ili varaktor diode.
Rezonantna uestanost sada se moe opisati izrazom:
1
fr = . (8.2.32)
2 L0 (C0 + C (u m ))
Rezonantna uestanost f r prema prethodnom izrazu nelinearno zavisi od moduliueg signala

u m = u m (t ) . Ako se, meutim, promenljiva kapacitivnost menja kao:
C (u m ) = C p k u m (t ) , (8.2.33)
uz dodatne uslove C0 >> C p > k u m (t ) max , moe se odrediti uestanost nosioca (u situaciji
u kojoj je u m (t ) = 0 ) u obliku:
1
fc = , (8.2.34)
2 L0 (C0 + C p )
i rezonantna uestanost koja je jednaka trenutnoj uestanosti modulisanog signala:
1 1
fr = = =
2 L0 (C0 + C p k u m (t )) k u m (t )
2 L0 (C0 + C p ) 1
C0 + C p

k u m (t )
= f c 1 + = f c + f m(t ) , (8.2.35)
2(C0 + C p )

1 x
gde je iskorien izraz (8.2.34) i aproksimacija 1 m za malu vrednost veliine x .
1 x 2
Konstanta f , sa vrednou:
k f c u m (t ) max
f = , (8.2.36)
2(C0 + C p )
odgovara maksimalnoj devijaciji uestanosti. Prema izrazu (8.2.35) zavisnost rezonatne uesta-
nosti od moduliueg signala priblino je linearna.
Pomou parametarskih modulatora postiu se zadovoljavajue vrednosti maksimalne devijacije

uestanosti. Meutim, stabilnost frekvencije izlaznog signala veoma je loa pa se ovaj tip mo-
dulatora primenjuje retko.
8.2.3. Ugaoni demodulatori

Indirektni postupci demodulacije
Idealni fazni demodulator na svom izlazu daje signal koji je proporcionalan sa trenutnom fazom
modulisanog signala.
Idealni frekvencijski demodulator na svom izlazu daje signal koji je proporcionalan sa trenutnom
uestanou modulisanog signala.
Slino kao i kod ugaonih modulatora, ugaona demodulacija moe se realizovati indirektno, uz
pomo dopunskih kola, diferencijatora i integratora. Ova dopunska kola kompenzuju uticaj od-
govarajuih kola na predajnoj strani.
Blok eme idealnih demodulatora i odgovarajuih indirektnih demodulatora za ugaono modu-

lisane signale prikazane su na slici 8.2.5.
D D (=) FD
FD I (=) D
Slika 8.2.5. Blok eme indirektnih demodulatora
Indirektni frekvencijski demodulator FD sastoji se od redne veze idealnog faznog demodula-

tora D i diferencijatora D . Demodulisani signal dobija se nakon idealne fazne demodulacije,
u okviru koje izlazni signal postaje proporcionalan trenutnoj fazi. tj. integralu moduliueg sig-
nala. Nakon diferencijacije, izlazni signal proporcionalan je moduliuem signalu.
Indirektni fazni demodulator D sastoji se od redne veze idealnog frekvencijskog demodula-

tora FD i integratora D . Demodulisani signal dobija se nakon idealne frekvencijske de-
modulacije, u okviru koje izlazni signal postaje proporcionalan trenutnoj uestanosti, tj. izvodu
moduliueg signala. Nakon integracije, izlazni signal proporcionalan je moduliuem signalu.
Direktni postupci demodulacije

Kod ugaono modulisanog signala poruka je utisnuta u trenutnu uestanost signala. Postoji neko-
liko naina za demodulaciju ovakvih signala. To su:
- demodulacija pomou diskriminatora uestanosti,
- diferencijalna frekvencijska demodulacija i
- demodulacija pomou fazne petlje.
Demodulacija pomou diskriminatora uestanosti

Demodulacija ugaono modulisanih signala mogua je primenom linearnog kola koje ima osobinu
da amplituda izlaznog napona linearno zavisi od trenutne uestanosti ulaznog signala. Ovakvo
linearno kolo naziva se diskriminator uestanosti. Detaljna analiza rada ovog kola veoma je slo-
ena. Obino se vri skraena, tzv. kvazistacionarna (ili kvaziperiodina) analiza.
Smatra se da se modulisani signal, koji je u optem obliku dat izrazom (8.2.2), moe napisati u
obliku:
u (t ) = a cos(2f c t + (t ) ) = a cos 2f t t , (8.2.37)
gde je trenutna uestanost (trenutna zato to zavisi od vremena), prema (7.3.2), (7.3.3.) i (7.3.6):
1 d
ft = [2f c t + (t )] = f c + f = f c + f m(t ) . (8.2.38)
2 dt
Ako se f t sporo menja, smatra se da frekvencijski modulisan signal sadri samo jednu prostope-
riodinu komponentu. To praktino znai i da spektar FM signala sadri samo jedan par delta
impulsa na uestanostima f t . Vrednost uestanosti f t , prema (8.2.38), polako se menja u
vremenu, u granicama f c f f t f c + f .
U opsegu promene trenutne uestanosti prenosna karakteristika diskriminatora treba da ima oblik
prave linije, kao na slici 8.2.6. Uticaj diskriminatora uestanosti na FM signal (8.2.37) sainjen
od jedne prostoperiodine komponente svodi se na promenu amplitude i faze FM signala. Ako je
nagib prave jednak k , tada se, pri promeni trenutne uestanosti modulisanog signala za vrednost
f1 , napon (amplituda) signala na izlazu menja za vrednost k f1 .
Signal na izlazu diskriminatora u ovom sluaju ima oblik:
v(t ) = a A( f t ) cos(2f t t + ( f t ) ) , (8.2.39)
gde je sa A( f t ) oznaena vrednost modula prenosne karakteristike diskriminatora, a sa ( ft )

vrenost argumenta prenosne karakteristike diskriminatora na uestanosti f = f t .
A( f )
f c f fc f c + f f
Slika 8.2.6. Prenosna karakteristika diskriminatora
Signal na izlazu iz diskriminatora, v(t ) , istovremeno je modulisan kao KAM i kao FM signal,
jer mu se menjaju i amplituda i faza.
Blok ema demodulatora sa diskriminatorom uestanosti data je na slici 8.2.7.
L DF DA
Slika 8.2.7. Blok ema demodulatora sa diskriminatorom uestanosti
Posle diskriminatora, detektor anvelope praktino vri demodulaciju KAM signala, bez obzira
to taj signal ima i promenljivu frekvenciju.
Kod ovog tipa demodulacije znaajnu ulogu ima i limiter, L . Limiter je nelinearno kolo koje tre-
ba da eliminie nepoeljne promene trenutne amplitude ugaono modulisanog signala, nastale pod
uticajem uma, smetnji ili izoblienja. Funkcionisanje limitera detaljno je opisano u nastavku
ovog poglavlja.
Diferencijalna frekvencijska demodulacija

Blok ema diferencijalnog FM demodulatora prikazana je na slici 8.2.8.
k ud (t )
u (t ) u2 (t )
NF
u1 (t ) fg
T
Slika 8.2.8. Blok ema diferencijalnog FM demodulatora
Na ulaz demodulatora dovodi se FM signal dat izrazom 8.2.2. Signal na izlazu kola za kanjenje
jednak je:
u1 (t ) = a cos(2f c (t T ) + (t T ) ) . (8.2.40)
Signal na izlazu mnoaa jednak je:
u 2 (t ) = k u (t ) u1 (t ) = k a 2 cos(2f c t + (t ) ) cos(2f c (t T ) + (t T ) ) . (8.2.41)
Nakon sreivanja izraza (8.2.41) dobije se signal u obliku:
k a2
u 2 (t ) = [cos(2f c (2t T ) + (t ) + (t T ) ) + cos(2f cT + (t ) (t T ) )] .
2
(8.2.42)
U ovom izrazu uoavamo dva kosinusna sabirka. Spektar prvog sabirka, onog koji ima oblik
cos(2f c (2t T ) + (t ) + (t T ) ) , nalazi se u okolini uestanosti 2 f c . Spektar drugog
sabirka, onog koji ima oblik cos(2f cT + (t ) (t T ) ) , nalazi se u okolini koordinatnog
poetka. Proputanjem signala u 2 (t ) kroz NF filtar eliminie se sabirak na visokim uesta-
nostima pa je izlazni signal jednak:
k a2
u d (t ) = cos(2f cT + (t ) (t T ) ) . (8.2.43)
2
Ako se, podeavanjem vrednosti proizvoda f c T , obezbedi da vai jednakost:

2f cT = + 2k , (8.2.44)
2
kosinusna zavisnost u signalu u d (t ) pretvara se u sinusnu. Ako je kanjenje T malo, mala e
biti i razlika faza koja je preostala kao argument sinusne funkcije, (t ) (t T ) . Tada se mo-
e primeniti aproksimacija sin x x , pa izlazni signal ima oblik:
k a2 k a2
u d (t ) = sin ( (t ) (t T ) ) [ (t ) (t T )] =
2 2
k a 2 T [ (t ) (t T )] k a 2 T d (t )
= , (8.2.45)
2 T 2 dt
gde je usvojena i aproksimacija po kojoj je prvi izvod jednak koliniku prirataja funkcije i pro-
menljive.
Poto je sada izlazni signal proporcionalan izvodu faze modulisanog signala, on je praktino pro-
porcionalan i moduliuem signalu pa je na ovaj nain izvrena i demodulacija FM signala. De-
talji vezani za proraun i primenjene aproksimacije pokazani su u zadatku 8.2.7.
Demodulacija pomou fazne petlje

Demodulacija pomou fazne petlje (PLL, Phase Locked Loop) predstavlja jo jedan savremeni
tip demodulacije koji se danas sve vie primenjuje u digitalnim prijemnicima, zahvaljujui reali-
zaciji PLL demodulatora u integrisanim kolima. Principijelna blok ema data je na slici 8.2.9.
u (t )
u d (t )
Komparator faze
u1 (t )
VCO
Slika 8.2.9. Blok ema PLL demodulatora
Kolo za PLL ima dve osnovne komponente: komparator faze i naponski kontrolisani oscilator,
VCO.
Komparator faze je nelinearno kolo koje ima dva ulazna signala i jedan izlazni signal. Ako se na
ulaze kola dovedu dva periodina signala sa jednakim uestanostima ali meusobno pomerena za
neki vremenski interval , vrednost izlaznog napona proporcionalna je sa vremenskim pomera-

jem, uo = k , gde je k konstanta proporcionalnosti.
VCO je oscilatorno kolo kod kog se uestanost izlaznog signala menja u zavisnosti od ulaznog
napona. Princip rada veoma je slian principu rada parametarskih FM modulatora, opisanih rani-
je, u poglavlju 8.2.2.
Ako su komparator faze i VCO povezani kao na slici 8.2.9., u stacionarnom stanju VCO je po-
deen tako da uestanost njegovog izlaznog signala bude jednaka uestanosti nemodulisanog no-
sioca. Pri tom je izlazni napon jednak nuli jer na ulazima komparatora faze (nemodulisani nosi-
lac i izlaz VCO) nema fazne razlike. U trenutku kad se na jednom ulazu komparatora umesto ne-
modulisanog nosioca pojavi frekvencijski modulisan signal, dolazi do promene njegove faze,
odnosno do pojave fazne razlike (istovremeno i razlike u ulaznim uestanostima). Ako izlazni
napon komparatora poinje da raste, ovaj porast napona istovremeno izaziva poveanje uesta-
nosti signala na izlazu iz VCO, a samim tim i smanjenja fazne, odnosno frekvencijske razlike, pa
se sistem ponovo dovodi u stacionarno stanje u kom je izlazni signal jednak nuli. Promene iz-
laznog napona javljaju se samo pri promenama uestanosti ulaznog signala, jer te promene izazi-
vaju promenu faze. Moe se i analitiki pokazati da je izlazni napon proporcionalan trenutnoj
uestanosti FM signala.
Limiter
Limiter je nelinearni sistem koji ima neobino velik znaaj u postupku demodulacije ugaono mo-
dulisanih signala. Ponekad se naziva i kliper ili kolo za klipovanje. Karakteristika limitera prika-
zana je na slici 8.2.10.
u iz (t )
u ul (t )
Slika 8.2.10. Karakteristika limitera
Detaljan matematiki opis funkcionisanja limitera veoma je sloen i izlazi izvan domena ovog
udbenika. Namena limitera jeste eliminacija parazitne amplitudske modulacije kod ugaono mo-
dulisanih signala. Njegovo funkcionisanje moe se najlake ilustrovati grafiki.
Posmatrajmo signale na slici 8.2.11. Signal a) predstavlja FM signal u FM (t ) bez uticaja uma
i izoblienja, npr. na izlazu modulatora. Signal b) odgovara signalu na ulazu u demodulator,
jednakom zbiru modulisanog signala i uma. Oigledno je da se uticaj uma znaajno odraava
na trenutnu amplitudu signala. Napon na izlazu limitera u L (t ) u obliku povorke pravougaonih
impulsa razliitog trajanja, konstantne amplitude, ima oblik prikazan na slici 8.2.11c).
Moe se zapaziti da signal ima konstantnu amplitudu, a da su preseci sa nulom, u kojima je inae
sakriven modulisani signal, praktino nepromenjeni.
u FM (t )
u FM (t ) + n(t )
u L (t )
Slika 8.2.11. Ilustracija rada limitera: FM signal (a), izoblieni FM signal (b) i
signal na izlazu klipera (c)
Sloenim analitikim postupkom moe se pokazati da se razvojem signala sa slike 8.2.1c. u neku
vrstu Furijeovog reda kao prvi harmonik dobija ugaono modulisan signal, bez amplitudskih izo-
blienja. Najznaajnija osobina ovog signala jeste da je moduliui signal upisan u ritam preseka
modulisanog signala sa nulom. Ovaj ritam odgovara trenutnoj uestanosti, a ona je direktno sraz-
merna sa moduliuim signalom ili njegovim prvim izvodom.
Snaga UM signala
Za razliite primene ponekad je potrebno odrediti snagu ugaono modulisanog signala. Proraun
se zasniva na pretpostavci da je nosilac ugaono modulisan sinusoidalnim test tonom, kao npr.
signal:
u (t ) = a cos(2f c t + m cos(2f mt ) ) . (8.2.46)
Trenutna snaga ovog signala na otporniku otpornosti R data je izrazom:
u 2 (t ) a 2
p (t ) = = cos 2 (2f c t + m cos(2f mt ) ) . (8.2.47)
R R
Da bi se odredila srednja snaga, treba odrediti srednju vrednost trenutne snage na nekom interva-
lu. Ve je ranije reeno:
- kod periodinih signala taj interval jednak je periodi,
- kod aperiodinih signala srednja snaga se ne definie jer je obino jednaka nuli, poto se smatra
da interval usrednjavanja tei beskonanosti i
- kod sluajnih signala interval treba da bude to vei da bi rezultat bio taniji.
Signal dat izrazom (8.2.46) ima osobine sva tri tipa signala. Definisan je i poznat za svaku vred-
nost vremena, t , (dakle, deterministiki); ima osobinu periodinosti (zbog postojanja kosinusne
funkcije) ali nije uvek periodian. Periodinost zavisi od odnosa f c i f m pa je signal ili periodi-
an ili aperiodian, a u svakom sluaju ima beskonanu energiju, to uglavnom nije osobina ape-
riodinih signala nego odgovara osobinama sluajnih signala.
Detaljnom analizom postupka usrednjavanja izraza (8.2.47), pokazanom u [1], moe se pokazati
da je snaga modulisanog signala na otporniku otpornosti R jednaka
a2
P= , (8.2.48)
2 R
skoro uvek. Izuzetak ine samo neke kombinacije vrednosti f c i f m . Mnogi autori uopte ne
analiziraju detaljnije ovo pitanje nego ugaono modulisan signal posmatraju kao prostoperiodian
signal i snagu uvek odreuju prema (8.2.48), pa se moe smatrati da taj izraz odgovara snazi
2
ugaono modulisanog signala. Obino se smatra da je R = 1 pa snaga ima vrednost P = a / 2 .
8.2.4. um kod ugaonih modulacija

Kao i kod amplitudskih modulacija, uticaj uma kod ugaonih modulacionih postupaka odreuje
se tako to se izraunava odnos snaga korisnog signala i uma na ulazu prijemnika, posle pojas-
nog filtra i na izlazu prijemnika.
Za razliku od amplitudske modulacije, kod koje je samo kod KAM signala u analitikom pos-
tupku vrena aproksimacija, kod ugaonih modulacija praktino svi postupci za odreivanje odno-
sa snaga signala i uma sadre aproksimacije.
Demodulacija fazno modulisanog signala sa umom

U postupku demodulacije fazno modulisanog signala veoma je pogodno korienje fazorske
predstave signala. Modulisani signal, u (t ) moe se, prema izrazu (7.3.10) napisati u obliku:
{ }
u (t ) = Re u (t ) e j 2f c t = u (t ) cos(2f c t + (t ) ) . (8.2.49)
Prema izrazu (5.2.7), um se moe napisati u obliku:
{ }
n(t ) = Re n(t ) e j c t = n(t ) cos(2f c t + (t )) . (8.2.50)
Sabiranje modulisanog signala i uma moe se realizovati i u fazorskom obliku, poto su uesta-
nosti nosilaca jednake. Fazor signala na ulazu demodulatora, prema tome, ima oblik:
w(t ) = u (t ) + n(t ) = w(t ) e j (t ) , (8.2.51)
i prikazan je grafiki na slici 8.2.12.
w(t )
Im ns (t )
n(t )

()
nc (t )
u (t )

()
Re
Slika 8.2.12. Zbir fazora modulisanog signala i uma
Poto je moduliui signal utisnut u argument fazora, demodulator je podeen tako da iz argu-
menta primljenog signala rekonstruie poruku. Meutim, prisustvo uma utie i na argument
primljenog signala, pa on ima oblik:
U sin + ns (t )
(t ) = arctg , (8.2.52)
U cos + nc (t )
gde je sa U oznaen moduo modulisanog signala, U = u (t ) , (veliina koja je jednaka konstan-

ti), a komponente uma u fazi i kvadraturi oznaene su sa nc (t ) i ns (t ) .
Detaljna analiza izraza (8.2.52) zahteva odreene aproksimacije. Postoje dva sluaja:
1) signal mnogo vei od uma, tj. U >> n(t ) i

2) um priblino jednak signalu ili vei od signala.
Drugi sluaj nije interesantan za analizu jer tada praktino nema kvalitetne demodulacije.
U prvom sluaju, posmatranjem fazorskog dijagrama na slici 8.1.12. vidi se da male vrednosti
uma izazivaju samo male promene argumenta signala w(t ) . Ako su trenutne vrednosti uma
mnogo manje od modula modulisanog signala U , moe se posmatrati razlika uglova .
ns (t )
Tangens tog ugla sigurno je manji od vrednosti , to se oigledno vidi na slici 8.1.12.:
U
ns (t )
tg ( ) , (8.2.53a)
U
odakle se, namernim uzimanjem najgoreg mogueg sluaja i primenjenom aproksimacijom po
kojoj za x << 1 vai tg ( x ) x , moe se pisati:
ns (t )
(t ) (t ) + . (8.2.53b)
U
Nakon fazne demodulacije dobija se signal proporcionalan sa (t ) . U njemu je, preko prvog
sabirka, (t ) , prisutan moduliui signal, a preko drugog sabirka vidi se uticaj uma. To prak-
tino znai da se i na izlazu demodulatora um moe analitiki odvojiti od korisnog signala i da
se moe odrediti snaga korisnog signala na izlazu, kao i snaga uma na izlazu.
Poto komponenta uma na izlazu, data sabirkom ns (t ) / U , ima praktino isti oblik kao kom-
ponenta uskopojasnog uma, data izrazom (5.2.5), njena spektralna gustina snage odgovara onoj
2
opisanoj izrazom (5.2.6), uz dodatno deljenje sa konstantom U .
Detalji daljeg prorauna (odnosa snaga korisnog signala i uma) pokazani su u zadatku 8.2.9. u
kom izraz (5), iako izveden na drugi nain, odgovara izrazu (8.2.53b).
Demodulacija frekvencijski modulisanog signala. Preemfazis i deemfazis.

Direktno izvoenje uticaja uma na demodulaciju frekvencijski modulisanog signala znatno je
sloenije nego kod fazne modulacije. Meutim, korienjem nekoliko ranije pokazanih detalja:
- demodulacije signala i uma kod M demodulatora,
- indirektnog frekvencijskog demodulatora,
- prenosa signala kroz linearne sisteme i
- funkcije prenosa diferencijatora,
do rezultata se dolazi relativno lako.
Prema slici 8.2.5., idealni frekvencijski demodulator ekvivalentan je rednoj vezi idealnog faznog
demodulatora i diferencijatora.
Prema osobini Furijeove transformacije, opisanoj izrazom (2.3.30), zakljuuje se da funkcija pre-
nosa diferencijatora, tj. linearnog kola koje na svom izlazu daje diferencijal ulaznog signala, ima
oblik:
H D ( f ) = j 2f . (8.2.54)
Prema navedenim zakljucima, signal na izlazu FM demodulatora jednak je prvom izvodu sig-
nala datog izrazom (8.2.53b). Prvi izvod sabirka (t ) direktno daje signal proporcionalan sa
moduliuim signalom. Odreivanjem prvog izvoda sabirka koji predstavlja uskopojasni um,
ns (t ) / U , dobija se sluajni signal iji vremenski oblik nema nikakav znaaj, a spektralna gus-
tina snage ima oblik:
k f 2 f < B,
N ( f ) = (8.2.55)
0 drugde.
Konstanta k sadri razliite inioce koji zavise i od osobina uma u sistemu i od osobina pri-
jemnika.
Na osnovu izraza (8.2.55) vidljivo je da kod prenosa signala sa frekvencijskom modulacijom,

posle demodulacije, um nije ravnomerno rasporeen po iskorienim uestanostima. Na viso-
kim uestanostima uticaj uma znaajnije je izraen nego na niskim uestanostima.
Da bi se donekle umanjio uticaj uma, sistemi za prenos signala primenom FM obino sadre
dva linearna kola: kolo za preemfazis, sa funkcijom prenosa H P ( f ) , u predajniku, pre FM
modulacije i kolo za deemfazis, sa funkcijom prenosa H D ( f ) u prijemniku, posle FM de-
modulacije.
Kolo za preemfazis ima prenosnu karakteristiku koja istie (pojaava) visoke uestanosti u spek-
tru moduliueg signala. Na taj nain kroz sistem za prenos u stvari se prenosi izoblien signal.
Kolo za deemfazis ima prenosnu karakteristiku koja potiskuje (slabi) visoke uestanosti. Ukupni
efekat na moduliui signal ponitava se jer su oba linearna kola meusobno usklaena tako da
vai sledea veza:
H P ( f ) H D ( f ) = const. (8.2.56)
Potiskujui visoke uestanosti nakon FM demodulacije, kolo za deemfazis istovremeno po-

tiskuje um i na taj nain praktino umanjuje njegov uticaj na signal i poboljava odnos snaga
signala i uma. Detalji prorauna karakteristinog za preemfazis i deemfazis pokazani su u zada-
cima 8.2.11. i 8.2.13.
8.2.5. Primena ugaonih modulacija

Ugaone modulacije imaju izuzetno dobre osobine za praktinu primenu u radio difuziji. Neke od
ovih osobina dodatno su objanjene u poglavlju o uticaju uma i izoblienja u razliitim vrstama
komunikacionih kanala. FM se koristi u radio relejnim sistemima u telefoniji, za vezu izmeu
centrala. Kao moduliui signal u tom sluaju koristi se frekvencijski multipleksirana grupa sas-
tavljena od veeg broja govornih kanala. Ovaj tip povezivanja centrala, dodue, polako pripada
prolosti, jer ustupa mesto digitalnim sistemima kod kojih se koristi vremenski multipleks.
Postupci za viestruki prenos signala opisani su u poglavlju 8.1.6.
Frekvencijska modulacija koristi se u veini satelitskih komunikacionih sistema, zahvaljujui

izuzetnoj otpornosti na uticaj uma i nelinearnosti u prenosu. Satelitski prenos obuhvata i prenos
TV signala.
U zemaljskim komunikacijama FM se koristi u radio difuziji na ultra-kratkim talasima, u opsegu

(87.5 108.0 MHz ) . Ovaj tip radio difuzije ima sledee osnovne karakteristike:
- relativno mala veliina zone pokrivanja, reda veliine nekoliko desetina kilometara,
- visok kvalitet prenetog signala, zahvaljujui prenosu signala sa irokim spektrom (15 kHz )
kao i dodatnim osobinama, stereo prenosu i prenosu signala podataka (RDS, engl. Radio Data
System). Osobine stereo sistema kao i RDS sistema objanjene su u glavi 11., posveenoj ko-
munikacionim sistemima.
Zadatak 8.2.1. (E)

Nosilac amplitude U = 1V i f c = 1 MHz modulisan je signalom:
u m (t ) = U m sin( 2f m t ) , ( U m = 1V , f m = 10 kHz ),
tako da se dobija:
0
a) fazno modulisan signal ija je maksimalna devijacija faze = 28.65 ,
b) frekvencijski modulisan signal ija je maksimalna devijacija uestanosti f = 20 kHz .
Odrediti amplitude i faze znaajnih komponenti i spektar signala u oba sluaja.
Ponoviti proraun ako je u m (t ) = U m cos(2f m t ) .
Reenje:
Fazno i frekvencijski modulisani signali zajedno se mogu predstaviti u obliku:
{ }
u (t ) = U Re e j (t ) e j 2f c t ,
j (t )
gde je e modulacioni zakon. Ako je moduliui signal u m (t ) = U m sin(2f m t ) , u slu-
aju fazne modulacije, faza ima oblik:
(t ) = m(t ) = sin(2f m t ) ,
a u sluaju frekvencijske modulacije:
f
(t ) = 2f m(t )dt = cos(2f mt ) .
fm
Za oba signala faza ima oblik:
(t ) = m0 sin(2f m t ) ,
gde su za M signal vrednosti parametara: m0 = = 0.5 , = 0,
dok je za FM signal: m0 = f / f m = 2 , = / 2.
Modulacioni zakon za oba ugaono modulisana signala moe se napisati u obliku:
u (m) = e jm0 sin( 2f mt ) . (1)
U oba sluaja to je periodina funkcija sa osnovnom uestanou f m , odnosno periodom

T = 1/ f m .
Ako je moduliui signal u m (t ) = U m cos(2f m t ) , modulacioni zakon se na slian nain mo-

e dovesti na oblik (1). Dobijaju se samo drugaije vrednosti m0 i .
Spektar M i FM signala u (t ) moe se odrediti prema izrazu:
1
U ( f f c ) + U ( f f c ) ,
*
U( f ) =
2
gde je U ( f ) FT modulacionog zakona. Poto je modulacioni zakon periodina funkcija, njena

FT dobija se razvojem u Furijeov red, a zatim odreivanjem FT zbira prostoperiodinih
funkcija. Modulacioni zakon treba napisati u obliku Furijeovog reda:

u[m(t )] = F n e j 2nf mt
, (2)
n =
0T / 2+t
1
iji su koeficijenti F n = e j [m0 sin( 2f m t ) 2nf m t ]dt ,
T T / 2 + t
0
pri emu je t0 konstanta ija je vrednost izabrana tako da vai:
T
t0 = = ,
2f m 2
ime se obezbeuju simetrine granice integracije. Smenom podintegralne promenljive, oblika
x = 2f m t , dobija se:

jn 1
Fn = e e j ( m0 sin x nx ) dx .
2

1 j ( m0 sin x nx )
Integral J n ( m0 ) =
2 e dx ,

predstavlja po definiciji Beselovu (Bessel) funkciju prve vrste, n tog reda. Vrednosti Beselo-
vih funkcija za neke indekse modulacije dati su u tabeli 1.
Tabela 1. Neke vrednosti Beselovih funkcija
m0 J0 J1 J2 J3 J4
0.5 0.94 0.24 0.03 0.00 0.00
1.0 0.76 0.44 0.11 0.02 0.00
2.0 0.22 0.58 0.35 0.13 0.03
Ove funkcije zadovoljavaju sledeu jednakost:
J n (m0 ) = (1) n J n (m0 ) .
Ako je moduliui signal u m (t ) = U m sin(2f m t ) , modulisani signal ima sledee oblike:
M :
u (t ) = U cos[2f c t + sin( 2f mt )] =

=U J n ( ) cos[2 ( f c + nf m )t ] , (3)
n =
FM :
f
u (t ) = U cos 2f c t cos(2f mt ) =
fm

f
=U Jn (
fm
) cos 2 ( f c + nf m )t n .
2
(4)
n =
Za sluaj da je u m (t ) = U m cos(2f m t ) , dobijene su sledee relacije:
M :
u (t ) = U cos[2f c t + cos(2f m t )] =

=U J n ( ) cos 2 ( f c + nf m )t + n ,
2
(5)
n =
FM :

f f
u (t ) = U cos 2f c t sin( 2f mt ) = U J n ( ) cos[2 ( f c nf m )t ]. (6)
fm n = fm
Na slici 1. prikazani su amplitudski (a) i fazni spektar (b) (samo znaajne komponente i samo
pozitivne uestanosti) za posmatrane M (1) i FM (2) signale.
Slika 1. Amplitudski (a) i fazni (b) spektar M (1) i FM (2) signala
Zadatak 8.2.2. (E)

Nosilac uestanosti f c = 10.7 MHz i amplitude U = 1 V ugaono je modulisan periodinim
moduliuim signalom:
u m (t ) = U m cos m t + a U m cos 2 m t , ( f m = 5 kHz , U m = 1 V ). (1)
Uporediti irinu opsega uestanosti u kom se nalaze sve komponente ija je amplituda vea od
0.1 V sa irinom spektra koja se dobija primenom Karsonovog obrasca za:
a) FM signal, devijacije uestanosti 25 kHz kada je amplituda moduliueg signala 1 V , ako
je a = 0 ,
0
b) M signal, kod kog je devijacije faze 24 kada je amplituda moduliueg napona 1 V , ako
je a = 0.25 .
Reenje:
a) Modulacioni zakon u ovom sluaju ima oblik:
f
j sin( m t )
u [m(t )] = e fm
, (2)
gde je f = 25 kHz .
Razvojem ove periodine funkcije u Furijeov red pomou Beselovih funkcija, dobija se:

u ( m) = J n (m0 ) e jn mt
, (3)
n =
gde je m0 = f / f m = 5 indeks modulacije. FM signal, prema prethodnim zadacima, ima

oblik:

u (t ) = J n (m0 ) cos[2 ( f c + nf m )t ].
n =
Amplitudski spektar prikazan je na slici 1.
Amplituda komponente na uestanosti f c + n f m manja je od 0.1 V ako je J n (m0 ) < 0.1 .

Iz tabele Beselovih funkcija dobija se da je ovaj uslov ispunjen za n 7 . irina opsega u kome
sve komponente imaju amplitudu veu od 0.1 V iznosi:
B0.1 = 12 f m = 60 kHz .
Isti opseg dobija se i primenom Karsonovog obrasca (8.2.21b):
BFM = 2 (f + f m ) = 60 kHz .
b) Lako se moe pokazati, skiciranjem zadate funkcije (1), da se moduliui signal menja u op-
segu:
3 5
U m u m (t ) U m ,
4 4
pa je zakon modulacije:
4
j [cos( m t ) + 0.25cos( 2 m t ) ]
u ( m) = e 5 ,
0
gde je = 30 = ( / 6) rad - maksimalna devijacija faze.
Uvodei dve pomone funkcije:

4
j cos( mt ) j cos( 2 mt )
u1 (m) = e 5 i u 2 ( m) = e 5 ,
modulacioni zakon dobija se u obliku:
u (m) = u1 (m) u 2 (m) .
Ako se u1 ( m) i u 2 ( m) razloe u Furijeov red (zadatak 8.2.1), (4)), dobija se:


j (k +n)
u ( m) = J k (m1 ) J n (m2 ) e 2 e j ( k + 2 n ) mt ,
k = n =
gde su m1 = 4 / 5 = 0.42 i m2 = / 5 = 0.1 . M signal tada ima oblik:

u (t ) = U J k (m1 ) J n (m2 ) cos (c + (k + 2n)m ) t + (k + n) .
k = n = 2
Amplitudski spektar prikazan je na slici 1.
Slika 1. Amplitudski spektar za M i FM
Komponente ija je amplituda vea od 0.1 V nalaze se u opsegu:
B = 4 f m = 20 kHz .
Primenom Karsonovog obrasca dobija se:
BM = 2 f m ( + 1) = 15.25 kHz .
Zadatak 8.2.3. (E, *)

Odrediti opseg uestanosti u kome se nalaze sve komponente M signala:
u (t ) = U cos[ c t + m(t )] ,
ija je trenutna vrednost vea od 0.1 U . je maksimalna devijacija faze koja ima vrednost
30 0 , 90 0 i 180 0 . Normalizovani moduliui signal ( m(t ) 1 ) ima spektar u opsegu
(0 f m ) .
Reenje:
Ako se odgovarajui modulacioni zakon:
f (m) = e [ j m (t ) ] ,

j k k
razvije u Maklorenov red, f ( m) = 1 + k!
m k (t ) , treba odrediti sve one sabirke ija
k =1
je apsolutna vrednost vea od 0.1 , tj.:
k
0.1 .
k!
0 0
Ovaj uslov ispunjen je za k 2 ( = 30 = / 6 ), k 4 ( = 90 = / 2 ), odnosno
k 8 ( = 180 0 = ). Signal m k (t ) ima k puta iri spektar od signala m(t ) , pa traene
irine spektara iznose:
B = 4 fm , = 30 0 ,
B = 8 fm , = 90 0 ,
B = 16 f m , = 180 0 .
Sa poveanjem maksimalne devijacije faze poveava se i irina spektra. Ove vrednosti mogu se
uporediti sa rezultatima koji se dobijaju primenom Karsonovog obrasca:
B = 3.0 f m , = 30 0 ,
B = 5.1 f m , = 90 0 ,
B = 8.3 f m , = 180 0 .
Zadatak 8.2.4. (E)

Na slici 1. prikazan je FM modulator sa varikap diodom ija se kapacitivnost moe dobro ap-
roksimirati naponski kontrolisanim kondenzatorom:
Cp
C (v ) = , C p = 10pF , V p = 0.2V .
v
1
Vp
Kontrolni napon diode dat je u obliku:
v = E um ,
gde je E = 7 V napon koji obezbeuje pravilnu polarizaciju diode, v < V p , a u m moduliui

signal ( u m 0.5 V ) iji je spektar u opsegu (0 4 kHz) .
Oscilator OSC na svom izlazu daje signal ija je trenutna uestanost jednaka rezonantnoj uesta-
nosti oscilatornog kola. Taj signal odgovara FM signalu.
a) Odrediti elemente L0 i C 0 tako da uestanost nosioca bude f c = 100 MHz , a maksimalna

devijacija uestanosti f = 100 kHz .
b) Odrediti zavisnost rezonantne uestanosti od moduliueg napona koji se menja u opsegu

um 1 V .
Slika 1. FM modulator sa varikap diodom
Reenje:
a) Rezonantna uestanost oscilatornog kola dobija se iz izraza:
1
fr = , (1)
2 L0 (C0 + C (v))
Cp Cp
a kapacitivnost varikap diode: C (v ) = = . (2)
E um u
1+ + 6 1+ m
Vp Vp 7, 2
Kako je max u m = 0,5V << 7,2V , rezonantna uestanost (1) ima priblinu vrednost:
1 Cp u f
fr 1 + m = f c 1 + m(t ) . (3)
2 L0 (C0 + C p / 6) 14,4(6C0 + C p ) V p fc
1 x
Koriena je aproksimacija 1 m za x << 1 . Uestanost nosioca i maksimalna devi-
1 x 2
acija uestanosti imaju vrednosti:
1 Cp max u m
fc = , f = f c .
2 L0 (C0 + C p / 6) 14,4 (6C0 + C p ) Vp
Iz ovih jednaina direktno se dobijaju vrednosti C0 = 27,3 pF , L0 = 87,5 nH .
b) Ostvarena modulaciona karakteristika, na osnovu (1) i (2), ima oblik:
fc
fr = , gde je u m dato u voltima.
0,0576
0.9424 +
1 + u m / 7,2
Razvojem u stepeni red ove karakteristike dobija se:
f r f c + 0.002 f c u m 0.0004 f c u m2 .
Ako je u m prostoperiodian signal ija je amplituda 0.5 V , faktor harmonijskog izoblienja

drugog reda ima vrednost k = 5 % .
Zadatak 8.2.5. (E)

Na slici 1. prikazan je indirektni Armstrongov ( FM ) modulator. Moduliui signal je prosto-
periodian, sa uestanou koja se nalazi u opsegu (50 Hz 15 kHz) , maksimalne vrednosti
U max = 0.5 V . Amplituda nosioca ima vrednost U = 2.5 V , uestanost f c = 200 kHz , a
konstanta mnoaa kU = 0.4 / V .
a) Odrediti konstantu idealnog integratora I :
1
y (t ) =
x(t )dt , (1)
tako da indeks modulacije u taki A bude manji od 0.5 .
b) Odrediti red mnoaa uestanosti M , uestanost f p pomonog nosioca i propusni opseg fil-
tra B , tako da se u taki B dobije FM signal ija je uestanost nosioca f c = 10.7 MHz , a
maksimalna devijacija uestanosti f = 75 kHz .
Slika 1. Indirektni Armstrongov FM modulator
Reenje:
a) Moduliui signal je x(t ) = U max cos(mt ) . Na izlazu integratora dobija se signal:
1 U max

y (t ) = x(t )dt = sin(mt ) . (2)
m
U taki A signal je dat izrazom u A (t ) = U cos(0t ) kU y (t ) U sin(0t ) .
Amplituda i faza imaju vrednosti:

U A = U 1 + kU2 y 2 (t ) , A = arctg (kU y (t ) ) . (3)
Ako je indeks modulacije mali, max A 0.5 , vai aproksimacija:
U max
A kU y (t ) = kU sin(mt ) .
m
Prema tome, potrebno je da bude ispunjen uslov kU max y (t ) = 0.5 , pa je, na osnovu (2),
konstanta integratora:
kU U max
= = 1.273 ms .
f min
b) Trenutna faza signala u taki A data je izrazom (3), a trenutna devijacija uestanosti ovog
signala ima vrednost:
1 d A kU dy kU
fd = = = x(t ) .
2 dt 2 dt 2
Maksimalna trenutna devijacija uestanosti je f = 75 kHz , red umnoaa ima vrednost
M = f / f A = 3000 . Uestanost nosioca na izlazu ima vrednost f c = M f 0 f p , pa je
uestanost lokalnog nosioca f p = M f 0 f c = 589.3 MHz . irina znaajnog dela spektra
FM signala, prema Karsonovom obrascu, iznosi:
B = 2 (f + f max ) = 180 kHz .
Pojasni filtar treba da propusti uestanosti iz opsega (10.61 10.79 MHz ) .

Na slici 1a. prikazan je FM prijemnik. Karakteristika diskriminatora po uestanosti DF pri-
kazana je na slici 1b. U kolu je idealni detektor anvelope, oznaen sa DA . Na ulaz prijemnika
dolazi FM signal ija je amplituda U , uestanost nosioca f c = 100 MHz i maksimalna
devijacija uestanosti f = 150 kHz . Normalizovani moduliui signal m(t ) ima spektar u
opsegu uestanosti (0 f max << f c ) .
a) Ako je U = 1 V , odrediti f 0 i f a tako da se na izlazu prijemnika dobije maksimalna ampli-

tuda. Kolika je maksimalna amplituda?
b) Odrediti demodulisani signal ako je moduliui signal prostoperiodian, m(t ) = cos m t ,

uestanosti f m = 1 kHz i ako moduo nije konstantan, U , nego postoji parazitna amplitudska
modulacija, U = U 0 (1 + 0.1 cos 2 m t ) .
Slika 1. FM prijemnik sa diskriminatorom uestanosti (a) i karakteristika diskriminatora (b)
Reenje:
a) FM signal na ulazu prijemnika ima oblik:
u (t ) = U cos[ c t + (t )] , (1)
gde je trenutna faza (t ) = 2f m(t )dt .

Trenutna uestanost ovog signala ima oblik:
f t = f c + f m(t ) . (2)
Da bi se na izlazu dobio signal sa maksimalnom amplitudom, potrebno je iskoristiti celokupan

opseg uestanosti ( f c f f c + f ) u kome je karakteristika diskriminatora H d ( f ) line-
arna:
min( f t ) = f c f = f 0 f a , max( f t ) = f c + f = f 0 .
Iz ovog uslova dobija se:
f 0 = f c + f = 100.15 MHz ,
f a = 2 f = 0.3 MHz .
Signal iza diskriminatora tada je amplitudski modulisan, pa napon ima oblik:
v(t ) = H d ( f t ) cos[ c t + (t )] = [1 + m(t )] cos[ c t + (t )] ,

U
(3)
2
gde je H d ( f t ) = H d [ f c + f m(t )] zavisnost modula prenosne karakteristike linearnog
sistema od trenutne uestanosti ulaznog signala.
Signal na izlazu prijemnika jednak je amplitudi ovog signala:
[1 + m(t )] ,
U
u d (t ) = (4)
2
i sastoji se od jednosmerne komponente, U / 2 , i korisnog signala U m(t ) / 2 . Maksimalna
amplituda iznosi U / 2 .
b) Ako amplituda FM signala nije konstantna, u izrazu (1) veliina U vie nije konstanta, ne-
go ima oblik dat u tekstu zadatka. Demodulisani signal (4) ima oblik:
U0
u d (t ) = (1 + 0.1cos 2 m t ) (1 + cos m t ) =
2
= 0.5 U 0 + 0.525 U 0 cos mt + 0.05 U 0 cos 2 mt + 0.025 U 0 cos 3 mt . (5)
Osim korisnog signala, na uestanosti f m , javlja se i drugi i trei harmonik. Faktor harmo-
nijskog izoblienja ima vrednost k = 10.6 % .

Na slici 1 prikazan je diferencijalni FM prijemnik. Na njegov ulaz dolazi FM signal amplitu-
de 1 V , uestanosti f c = 100 MHz i maksimalne devijacije uestanosti f = 300 kHz . Mo-
duliui signal je prostoperiodian, uestanosti f m = 50 kHz . Granina uestanost NF filtra
iznosi f g = 150 kHz .
a) Odrediti vrednost kanjenja, T , za koju je demodulisani signal proporcionalan moduliuem

3
signalu. Koristiti aproksimaciju sin x x x / 6 za x << 1 .
b) Odrediti T tako da amplituda korisnog dela demodulisanog signala bude vea od 100 mV .
c) Odrediti faktor harmonijskih izoblienja treeg reda.
Slika 1. Diferencijalni FM prijemnik
Reenje:
a) Ako je FM signal:
u (t ) = U cos [ c t + (t )], (t ) = 2f m(t )dt , (1)
gde je m(t ) = cos m t normalizovan moduliui signal, signal ispred NF filtra ima oblik:
2
u1 (t ) = u (t ) u (t T ) = U cos[ cT + (t ) (t T )] +
U
+ U cos[2 c t cT + (t ) + (t T )] . (2)
Spektar drugog sabirka nalazi se u okolini uestanosti 2 f c >> f g i sigurno nee proi kroz
NF filtar. Uz uslov:
t
(t ) (t T ) = 2f m( )d 2f T m(t ) , (3)
t T
(priblino izraunavanje integrala u kojem se, za male promene vrednosti funkcije m(t ) u inter-
valu T , smatra da je u posmatranom intervalu m(t ) = const. ), promena faze proporcionalna
moduliuem signalu. Kosinusnu zavisnost treba pretvoriti u sinusnu, to se postie podeava-
njem faznog pomeraja cT na vrednost:
2k + 1 2k + 1
cT = T = . (4)
2 4 fc
Tada demodulisani signal ima oblik:
u d (t ) = U (1) k +1 sin[2fTm(t )]
1
2f T m(t ) U (1) k +1 U (1) k +1 [2f T m(t )] 3 . (5)
6
b) Prema izrazu (5), amplituda korisnog dela demodulisanog signala je U d = 2fT . Izborom
vrednosti intervala T koja zadovoljava uslov (4), moe se obezbediti da vrednost amplitude za-
dovolji zadati uslov U d > 0.1 V , odnosno:
0.1
2f T > 0.1 T > = 53.1 ns .
2f
Uzimajui minimalnu dozvoljenu vrednost za T koja zadovoljava uslove (4) i (5), dobija se da
je k = 11 , a kanjenje tada ima vrednost:
23
T= = 57.5 ns .
4 fc
c) Demodulisani signal (5) tada ima oblik:
v(t ) = 0.108 cos mt + 9.7 10 4 cos3 mt 0.108 cos mt + 2.4 10 4 cos 3mt .
Faktor harmonijskog izoblienja treeg reda ima vrednost:
2.4 10 4
k3 = = 0.13 % .
0.18
Zadatak 8.2.8. (E, **)

Odrediti amplitudu i fazu zbira ugaono modulisanog signala:
u (t ) = U cos[ c t + (t )] , (1)
i prostoperiodine smetnje:
n(t ) = U n cos[ c t + ], (2)
ako odnos srednjih snaga signala i smetnje, , ima vrednosti:

a) >> 1 ,
b) =1 i
c) << 1 .
Reenje:
2 2
Modulisani signal (1), prema (8.2.48) ima srednju snagu P = U / 2 , a smetnja Ps = U n / 2 .
Odnos snaga signala i smetnje ima vrednost = P / Ps = U 2 / U n2 .
Zbir dva periodina signala jednakih uestanosti moe se napisati u obliku:
v(t ) = u(t ) + n(t ) = [U cos + U n cos ] cosct
[U sin + U n sin ] sinct = a(t ) cos [ct + (t )] . (3)
Korienjem adicionih formula lako se pokazuje da amplituda ovog signala ima oblik:
{ }
1
a (t ) = [U cos + U n cos ] + [U sin + U n sin ]
2 2 2
=
1 2
= U 1+ + cos( ) , (4)

a njegova faza:
1
sin + sin
U sin + U n sin
= arctg = arctg . (5)
U cos + U n cos 1
cos + cos

Razlika ove faze i faze modulisanog signala moe se, primenom trigonometrijskih transforma-
cija, dovesti na oblik:
sin( )
= arctg . (6)
+ cos( )
a) Ako je >> 1 , na osnovu (4) sledi a(t ) U . Ako se zanemari cos( ) u imeniocu iz-
raza (6) (jer je mnogo manje od ) i primeni aproksimacija arctg ( x) x za malo x , jer je
brojilac mnogo manji od imenioca, dobija se:
1
= + sin( ) .

Poto je sluajna veliina a = (t ) faza ugaono modulisanog signala, sa aspekta odrei-
vanja snage demodulisanog signala, proporcionalnog sa , pomeranje argumenta sinusne funk-
cije za nema znaaja. Moe se napisati:
1
= + sin . (7)

b) Za = 1 , koristei veze izmeu trigonometrijskih funkcija ugla i poluugla, dobija se

1
a (t ) = 2U cos 2 , = ( + ) . (8)
2 2
c) Za << 1 dobija se:

U
a (t ) = Un , . (9)

Zadatak 8.2.9. (E, **)

Na slici 1. prikazan je M prijemnik. Ulazni pojasni filtar proputa sve znaajne komponente
M signala datog izrazom:
u (t ) = U cos[ c t + m(t )] , (1)
gde je m(t ) normalizovani moduliui signal iji je spektar u opsegu (0 f max ) , srednje sna-
2
ge m (t ) = 1 / 2 . Idealni fazni demodulator D na izlazu daje signal amplitude U m kada je
faza signala na ulazu .
Osim signala, na ulaz prijemnika stie i beli Gausov um ija je spektralna gustine snage jednaka
p N = N 0 / 2 . Odnos signal/um iza pojasnog filtra oznaen je kao u . irina propusnog op-
sega ulaznog filtra odreuje se po Karsonovom obrascu.
a) Odrediti spektralnu gustinu snage uma na izlazu prijemnika.
b) Odrediti odnos signal/um na izlazu prijemnika za u = 30 dB i = . Kakva je

aproksimacija mogua za << 1 ?
Slika 1. M prijemnik
Reenje:
a) Prema Karsonovom obrascu, irina znaajnog dela spektra fazno modulisanog signala ima
vrednost B = 2 f max ( + 1) . Filtar na ulazu treba da propusti sve uestanosti iz opsega
( f c B / 2 f c + B / 2) .
Iza ulaznog pojasnog filtra, osim M signala, nalazi se i Gausov uskopojasni um, ija je sred-
2
nja snaga = 2 Bp N = B N 0 , a talasni oblik:
n(t ) = nc (t ) cos c t ns (t ) sin c t . (2)
Trenutna amplituda uma moe se napisati u obliku:
u s (t ) = nc2 (t ) + ns2 (t ) , (3)
a trenutna faza:
ns (t )
(t ) = arctg . (4)
nc (t )
Na osnovu rezultata prethodnog zadatka za >> 1 (7), ako se um posmatra kao smetnja sa am-
plitudom U n = u s (t ) i fazom = (t ) , faza signala iza filtra ima oblik:
u s (t ) sin (t ) n (t )
(t ) = + = + s , (5)
U U
gde je = (t ) = m(t ) faza modulisanog signala bez uma. Ovaj izraz u potpunosti odgo-
vara izrazu (8.2.53b).
Na izlazu faznog demodulatora signal je direktno proporcionalan fazi, tj.:
Um U
v(t ) = (t ) = U m m(t ) + m n s (t ) . (6)
U
Prvi sabirak predstavlja demodulisan moduliui signal. Drugi sabirak predstavlja doprinos uma
na izlazu. Spektralna gustina snage ovog uma ima vrednost:
U m2 B
p N = 2 2
N0 za f , (7)
U 2
gde je N 0 spektralna gustina snage kvadraturne komponente uma ns (t ) .
b) Odnos snaga signala i uma iza ulaznog filtra moe se izraunati kao:
U2 /2 U2 U2
u = = = , (8)
N 0 B 2 N 0 B 4 N 0 f max ( + 1)
jer je irina propusnog opsega filtra odreena prema Karsonovom obrascu. Odnos signal/um iza
NF filtra, na izlazu demodulatora, dat je izrazom:
U m2 m 2 (t ) U m2 m 2 (t ) 2U 2
i = = = = 2 ( + 1) u . (9)
f max
U m2 4 N 0 f max
f max
p N df
f
f max
2 2
N 0 df
max U
Odnos signal/um na izlazu vei je od onog na ulazu za:
10 log
i
u
[
= 10 log 2 ( + 1) = 16.1 dB , ]
pa je odnos signal/um na izlazu: i = 46.1 dB .
Za male vrednosti odnos snaga je i = 2 u , jer je + 1 1 .
Zadatak 8.2.10. (E, **)

Ako se na izlaz prijemnika sa slike 1. u zadatku 8.2.9. doda diferencijator ija je karakteristika
izlaz/ulaz:
dx(t )
y (t ) = ,
dt
dobija se FM prijemnik. Na ulaz ovog prijemnika dolazi FM signal:
[
u (t ) = U cos c t + 2f m(t )dt . ]
Normalizovani moduliui signal m(t ) ima spektar u opsegu (0 f max ) i srednju snagu
m 2 (t ) = 1 / 2 . Na ulazu prijemnika prisutan je i beli Gausov um ija je spektralna gustina

snage p N = N 0 / 2 . Odnos S / N na ulazu prijemnika oznaen je sa u .
Odrediti:
a) spektralnu gustinu snage uma na izlazu FM prijemnika,
b) odnos signal/um na izlazu FM prijemnika ako je u = 30 dB , f = 75 kHz , a moduli-

ui signal je prostoperiodian sa uestanou f max = 25 kHz ;
c) odnos signal/um na izlazu prijemnika kada je u > 10 dB , a moduliui signal ima spektar
f + f2
u opsegu uestanosti od f1 do f 2 , pri emu je f 2 f1 << 1 .
2
Reenje:
a) Prenosna karakteristika diferencijatora ima oblik:
Y( f )
H( f ) = = j 2f . (1)
X( f )
Spektralna gustina snage uma na izlazu FM prijemnika, prema izrazu (7) iz prethodnog za-
datka i (1) ima oblik:
2 U m2 2 B
p Nf = H ( f ) p N = 2 2
N 0 (2 ) 2 f 2 , za f < . (2)
U 2
b) Signal na izlazu FM prijemnika proporcionalan je prvom izvodu trenutne faze na izlazu ide-
alnog faznog demodulatora. Odreuje se kao i izrazi (5) i (6) iz prethodnog zadatka, ali sa fazom
n (t )

koja ima oblik (t ) = 2f m(t )dt + s :
U
U m d f U dn (t )
v(t ) = = 2U m m(t ) + m s . (3)
dt U dt
Snaga korisnog signala (prvi sabirak) na izlazu ima vrednost:
2
2U m f
PSi = m 2 (t ) , (4)

a srednja snaga uma na izlazu (drugi sabirak), prema (2), iznosi:
f max f max
(2 ) 2 U m2 2
p Nf df f
2
PNi = = 2 2
N0 df . (5)
f max U f max
Odnos signal/um na ulazu prijemnika ima vrednost:
PSu U2
u = = . (6)
PNu 2 N 0 B
Odnos signal/um na izlazu prijemnika moe se izraziti preko odnosa snaga signala i uma na
ulazu kao:
PSi U 2 f 2 m 2 (t ) f 2 m 2 (t ) f 2 m 2 (t )
i = = = u = u . (7)
PNi N f max f 2 df 1 f max 2 1 2 3
0 f
2 B f max
f max
max
f df
2B 3
irina znaajnog dela spektra za FM signal, kad se izrauna prema Karsonovom obrascu, izno-
2
si B = 2( f + f max ) , pa je, za posmatrani sluaj ( m (t ) = 0.5 ):
2
f f
i = 3 u + 1 .
f max f max
Ovaj odnos vei je od odnosa signal/um na ulazu za:
f f
2
10 log3 + 1 = 21 dB , odnosno i = 51 dB .
f max max
f
Za vei dobitak (poboljanje) u odnosu signal/um potrebna je vea maksimalna devijacija

uestanosti, pri emu signal zauzima iri propusni opseg.
c) Relacija (7) vai samo ako je > 10 dB , tj. ako je odnos signal/um na ulazu prijemnika
vei od praga prijema. Izraz (7) moe se uz jo neke aproksimacije dovesti na oblik:
2( f 2 f1 ) f d2
i = u f2
,
f1
2
f df
2
gde je f d = f m(t ) trenutna devijacija uestanosti, f d srednja kvadratna vrednost devijaci-
je uestanosti i ( f1 f 2 ) opseg u kom se nalazi spektar moduliueg signala. Ako je
B = f 2 f1 irina ovog opsega i ako se u imeniocu u integralu izdvoji centralna uestanost kao
( f + f2 )
konstanta, f s = 1 >> B , odnos signal/um priblino iznosi:
2
2 f d2 f 2
i = u , odnosno, za prostoperiodian moduliui signal ( f d2 = ):
f s2 2
2
f
i = u .
fs
Zadatak 8.2.11. (E, *)

Na slici 1. prikazan je sistem za prenos muzikog signala (50 Hz 15 kHz) primenom frek-
vencijske modulacije. U kanalu deluje i beli Gausov um. Sklop FM predstavlja idealni
frekvencijski modulator koji na izlazu daje FM signal sa maksimalnom devijacijom uestanosti
f = 75 kHz . Sklop FD je idealni frekvencijski demodulator. Uestanost nosioca je
f c = 100 MHz .
Sistem je ispitivan pomou prostoperiodinog signala ija se uestanost f m menja u opsegu

(50 Hz 15 kHz) . Prvo je moduliui signal doveden u taku 2, pa je u taki 3 izmeren odnos
signal/um, ( S / N )3 = 79 dB . Zatim su ubaeni sklopovi H p ( f ) = j 2f za preemfazis i
H d ( f ) za deemfazis. Da ne bi dolo do izoblienja mora da bude zadovoljena jednakost
H p ( f ) H d ( f ) = 1 . Prostoperiodian moduliui signal tada je doveden u taku 1.
a) Odrediti konstantu tako da odnos signal/um u taki 4 bude 90 dB .
b) Odrediti odnos signal/um u taki 4 ako je izabrano tako da amplituda signala u taki 2
nikad nije vea od amplitude u taki 1.
Slika 1. Sistem za prenos signala FM modulacijom sa preemfazisom i deemfazisom
Reenje:
a) Spektralna gustina snage uma u taki 3 ima oblik:
pN 3 = k f 2 , k = const. , (1)
pa je srednja snaga uma u toj taki:

f max
2 3
PN 3 = p N 3df = kf max
3
, ( f max = 15 kHz) . (2)
f max
Neka je srednja snaga signala na izlazu PS 3 . Odnos signal/um tada ima vrednost:
PS 3
(S / N )3 = . (3)
PN 3
Kada se dodaju kola za preemfazis i deemfazis, zbog njihovog komplementarnog uticaja, snaga
signala u taki 4 ostaje neizmenjena, PS 4 = PS 3 , a menja se snaga uma i postaje:
f max 2 2kf max

PN 4 = p N 3 H d ( f ) df = ,
f max (2 ) 2
odnosno, na osnovu (2):
3PN 3
PN 4 = . (4)
(2f max ) 2
Odnos signal/um u taki 4 ima vrednost:
PS 4 (2f max ) 2
(S / N ) 4 = = (S / N )3 . (5)
PN 4 3
Poto ovaj odnos treba da bude za 11 dB vei od prethodno odreenog odnosa signal/um u ta-
ki 3, konstanta odreuje se iz uslova:
(2f max ) 2
10 log = 11 = 65.2 s .
3
b) Da bi amplituda signala u taki 2 uvek bila manja (ili jednaka) od amplitude u taki 1, pot-
1
rebno je da bude 2f max 1 . Odavde je = = 10.6 s . Tada odnos signal/um u
2f max
taki 4 ima vrednost:
S
= 74.2 dB .
N 4
Zadatak 8.2.12. (E, *)

Moduliui signal u m (t ) = U m sin m t prenosi se pomou ugaone modulacije kroz sistem i-
ja se funkcija prenosa moe aproksimirati funkcijom prenosa idealnog pojasnog filtra srednje
uestanosti f c i irine propusnog opsega B = 2 f m Uestanost nosioca je f c , a amplituda U .
Modulator i demodulator su idealni.
Odrediti demodulisani signal i faktor harmonijskog izoblienja kada se primenjuje:
a) M sa maksimalnom devijacijom faze = 0.6 rad ,
b) FM sa maksimalnom devijacijom uestanosti f = 0.4 f m .
Reenje:
a) Fazno modulisani signal sa zadatim moduliuim signalom u m (t ) moe da se predstavi
pomou reda:

u (t ) = U J n ( ) cos( c + n m )t .
n =
Kroz sistem sa idealnim pojasnim filtrom proi e samo tri komponente, za n = 0,1 . Vodei
rauna o osobinama Beselovih funkcija i primenom osnovnih trigonometrijskih transformacija,
na ulaz u demodulator dolazi signal ija faza je proporcionalna demodulisanom signalu:
2 J 1 ( )
(t ) = arctg sin mt .
J 0 ( )
Za = 0.6 Beselove funkcije imaju vrednosti J 0 = 0.77 i J1 = 0.4 .
Faktor harmonijskog izoblienja moe se odrediti razvojem funkcije arctg (x) u Maklorenov
red i uzimanjem u obzir samo prva dva lana, to daje:
2 J1 2 J13 1 2J
(t ) + 3 sin m t 1 sin3 m t .
J 0 J 0 12 J 0
Faktor harmonijskog izoblienja tada ima vrednost:

2
1 J
k 1 11% .
3 J0
b) Frekvencijski modulisan signal sa prostoperiodinim moduliuim signalom moe se pred-

staviti u obliku reda:

u (t ) = U J m (m) cos ( c + n m )t + n ,
2
n =
f
gde je m = = 0.4 indeks modulacije.
fm
Istim postupkom kao pod a) dobija se faza signala na ulazu u prijemnik u obliku:
2 J1 ( m)
(t ) = arctg cos mt .
J 0 ( m)
Demodulisani signal proporcionalan je trenutnoj devijaciji uestanosti:
1 d 2J sin mt
fd = = fm 1 .
2 dt J 0 1 + (2 J1 / J 0 ) 2 cos 2 mt
Za m = 0.4 , vrednosti Beselovih funkcija jednake su J 0 = 0.96 i J1 = 0.2 . Faktor harmo-

nijskog izoblienja izraunava se kao i pod a), to daje:
2
J
k = 1 4.3 % .
J0
Zadatak 8.2.13. (E, *)

Na slici 1. prikazana je blok ema frekvencijskog multipleksa ( MPX je multiplekser a DMX
demultiplekser) za prenos N govornih kanala primenom frekvencijske modulacije. Sva kola su
idealna. Prvi kanal u frekvencijskom multipleksu nalazi se u osnovnom opsegu (0 4kHz) . U
toku prenosa, na liniji veze signalu se dodaje aditivni beli Gausov um. Kada su prekidai P1 i
P2 zatvoreni, odnos signal/um u 24 tom kanalu iznosi 40 dB .
Odrediti tako da se za N = 32 i otvorene prekidae P1 i P2 u najviem kanalu dobije odnos

signal/um od 40 dB , ako je f g = 4 kHz , H p ( f ) H d ( f ) = 1 , H p ( f ) = 2f .
Slika 1. Sistem za prenos signala sa frekvencijskim multipleksom i FM
Reenje:
Poto su sva kola idealna, ne razmatra se uticaj modulacije i demodulacije na signal, ve samo
demodulacije na um, sa deemfazisom i bez deemfazisa.
Spektralna gustina srednje snage uma nakon FM demodulacije, prema (8.2.55), ima oblik:
pN ( f ) = k f 2,
gde je k konstanta ija vrednost nije od znaaja.
Kanal sa rednim brojem N = 24 ima granice 92 96 kHz . Kada su prekidai zatvoreni, snaga
signala ima vrednost PS1 , a snaga uma izraunava se pomou izraza:
96
963 923
PN 1 = 2 kf df = k2
109 , jer su granice izraene u kHz .
92
3
Koeficijent 2 ispred integrala obraunava negativne uestanosti. Kada su prekidai otvoreni, u

kolu je i H d ( f ) , snaga signala je nepromenjena, PS 2 = PS1 , a snaga uma ima promenjenu
vrednost jer um prolazi samo kroz kolo za deemfazis. Snaga uma odreuje se pomou izraza:
128 128
2 k k
PN 2 = 2 kf H d ( f ) df =
2
fdf = (128 2 124 2 ) 10 6 .
124
124 2
Sada se odnos signal/um moe izraziti kao:
PS 2 2PS 2
10 log = 10 log .
PN 2 1008 k 10 6
PS 2 P
Nepoznata veliina je kolinik , koji se moe izraziti preko odnosa S1 pa se dobija:
k k
2 10 4 (96 3 92 3 ) 10 9
10 log 6
= 40 .
3 1008 10
Odavde se lako izraunava vrednost konstante kao = 4.54 s .

9. MODULACIJE SA IMPULSNIM NOSIOCEM

Modulacije sa impulsnim nosiocem, opisanim izrazom (7.1.2), imaju sledee osnovne osobine:
1. Zasnivaju se na teoremi o odabiranju. Moduliui signal mora da bude frekvencijski ogranien

do uestanosti B . Uestanost impulsnog nosioca mora da bude prilagoena moduliuem
signalu i da zadovolji uslov f s = f 0 2 B . Svaki impuls u nizu impulsa sadri informaciju o
vrednosti jednog odbirka moduliueg signala u intervalu odabiranja u kom se impuls nalazi.
2. Modulisani signal ima veoma sloenu strukturu spektra i ne prilagoava signal u potpunosti
uslovima prenosa. Kod svih varijanti modulacija, spektar modulisanog signala zauzima teoretski
beskonano irok interval uestanosti. Praktino, spektar se protee od jednosmerne komponente
do viestruke vrednosti uestanosti nosioca.
3. Dobijeni modulisani signal i dalje je analogni signal, odnosno signal sa kontinualnim vreme-
nom. Detaljnije osobine povorke impulsa zavise od tipa impulsne modulacije. Prenos ovakvog
signala bez dodatne obrade odgovara prenosu u osnovnom opsegu, opisanom u poglavlju 7.1.
4. Vremenski interval izmeu impulsa omoguuje da se primeni poseban postupak za istovre-

meni prenos vie signala kroz isti provodnik. Ovaj postupak za istovremeni prenos vie signala
naziva se vremenski multipleks. Ilustrovan je na slici 9.2.1., objanjen u poglavlju 9.2. i danas
predstavlja izuzetno vaan postupak za racionalno korienje komunikacionih sistema.
9.1. Postupci modulacije

Povorka impulsa koja ima ulogu nosioca data je izrazom:

c(t ) = U v(t k T ) , (9.1.1)
k =
sa oznakama:
U -amplituda impulsa,
T -perioda impulsa,
1 t < t < t 2 ,
v(t ) = 1 elementarni impuls,
0 drugde,
t1 i t 2 poetak i kraj impulsa,
a esto se koristi i trajanje impulsa, . Izraunava se kao = t 2 t1 .
Glava 9. Modulacije sa impulsnim nosiocem 261
Ako se, u postupku modulacije, nosilac promeni tako da se amplituda impulsa menja proporcio-
nalno sa promenama moduliueg signala, tada se radi o impulsnoj amplitudskoj modulaciji,
IAM.
Ako se, u postupku modulacije, nosilac promeni tako da se poloaj poetka ili kraja impulsa, t1
ili t 2 , menja proporcionalno sa promenama moduliueg signala, tada se radi o impulsnoj modu-
laciji po trajanju, ITM.
Ako se u postupku modulacije menja poloaj impulsa (unutar nekog unapred odreenog inter-
vala), pri emu impulsi zadravaju konstantnu irinu, radi se o impulsnoj modulaciji po poloaju,
IPM.
Ilustracija sva tri tipa modulisanog signala sa impulsnim nosiocem data je na slici 9.1.1.
u IAM (t )
a)
u ITM (t )
b)
u IPM (t )
c)
T 2T 3T 4T t
Slika 9.1.1. Impulsno modulisani signali IAM (prirodno odabiranje) (a), ITM (b) i IPM (c)
IAM
Impulsna amplitudska modulacija realizuje se na isti nain kao i dobijanje signala odbiraka u
postupku odabiranja. Modulisani signal dobija se tako to se moduliui signal pomnoi sa im-
pulsim nosiocem. Modulisani signal tada ima oblik:

u (t ) = u m (t ) c(t ) = U um (t ) v(t k T ) . (9.1.2)
k =
Prema izrazu (9.1.2), amplituda svakog impulsa, u intervalu u kom je razliit od nule, menja se u
skladu sa promenama vrednosti signala u m (t ) . Ovaj tip IAM naziva se IAM sa prirodnim oda-
biranjem.
Ako, meutim, amplituda svakog impulsa u intervalu u kom je impuls razliit od nule ne menja
vrednost, nego je jednaka vrednosti signala na poetku impulsa, ponovo se radi o IAM, ali se
ovaj tip odabiranja naziva regularno odabiranje.
Spektar signala, dobijenog prirodnim odabiranjem, izraunava se na isti nain kao spektar signa-
la odbiraka, prema izrazu (4.1.5). Dobijeni spektar ima oblik:

1
U( f ) = un U m ( f n ) ,
T
(9.1.3)
n =
i, strogo posmatrano, ima beskonanu irinu. U praksi se, meutim, smatra da je samo jedan deo
frekvencijskog opsega znaajan. Detaljnija analiza data je u glavi 10.
Spektar modulisanog signala, dobijenog primenom regularnog odabiranja, razlikuje se od spektra

opisanog izrazom (9.1.3). Oblik spektra odreuje se veoma specifinim postupkom, opisanim u
zadatku 9.1.5.
Modulacija IAM signala

IAM signal dobija se mnoenjem dva signala. Blok ema odgovara emi prikazanoj na slici
4.1.1. Detalji ovog postupaka nisu interesantni i ne razmatraju se u ovom tekstu.
Demodulacija IAM signala

U cilju demodulacije IAM signala, treba izvriti analizu modulisanog signala u vremenskom i
frekvencijskom domenu i pronai nain da se izdvoji moduliui signal, u m (t ) . Posmatranjem u
vremenskom domenu, do rezultata se moe doi ako se ITM signal napie u razvijenom obliku,
tako to se povorka impulsa c(t ) razvije u Furijeov red. Dobija se signal sledeeg oblika:

u (t ) = u m (t ) un e jn t ,
0
(9.1.4)
n =
odakle je oigledno da nulti sabirak odgovara moduliuem signalu, pomnoenom sa jednosmer-

nom komponentom, u0 .
Potrebno je, na neki nain, izdvojiti sabirak za n = 0 . Ovakvo izdvajanje delova signala mogue
je, pod odreenim uslovima, jedino pomou filtara propusnika nekog intervala uestanosti, u
ovom sluaju NF filtra. Potreban uslov da bi se izdvajanje moglo relizovati jeste dovoljno visoka
uestanost odabiranja, f 0 . Do istog zakljuka moe se doi i posmatranjem spektra IAM sig-
nala. Prema izrazu (9.1.3), demodulacija IAM signala mogua je izdvajanjem sabirka za koji je
n = 0 , pomou NF filtra.
ITM i IPM
Kod modulacija tipa ITM i IPM, odreivanje analitikog izraza za modulisani signal i njegov
spektar znatno je sloenije nego kod IAM.
Ako se nosilac, povorka impulsa jedinine amplitude i trajanja sa periodom T , postavi tako
da se formira parna funkcija, dobija se signal u dobro poznatom obliku:
2
jn t
c(t ) = cn e T , (9.1.5)
n =
n
sin
T .
gde koeficijent cn ima vrednost (zadatak 2.3.2): cn =
T n
T
Ako se, meutim, nosilac posmatra kao povorka impulsa koji su razliiti od nule u intervalu
(t1 , t 2 ) , nemodulisani nosilac moe se dovesti na oblik:
t 2 t1 1 2 2
c(t ) = + sin n (t t1 ) sin n (t t 2 ) . (9.1.6)
T n =1 n T T
2
U izrazu (9.1.6) treba zapaziti da u trenutku t = t1 svi sabirci koji sadre sin n (t t1 )
T
imaju vrednost jednaku nuli. Moe se pokazati da je u pitanju ba taka (presek sa nulom) u ko-
joj sinusoida ima pozitivan nagib pa navedeni sabirci praktino odreuju poloaj prednje (rastu-
e) ivice svakog impulsa.
2
U trenutku t = t 2 svi sabirci koji sadre sin n (t t 2 ) imaju vrednost jednaku nuli. Poto
T
imaju negativan znak, ovi sabirci praktino odreuju poloaj zadnje (opadajue) ivice svakog
impulsa.
Ako se u postupku ITM vri promena poloaja prednje ivice impulsa nosioca, tada trenutak po-
javljivanja prednje ivice vie nije jednak konstanti, t1 , nego je dat izrazom:
t1' = t1 kT u m (t ) , (9.1.7)
gde je t1 poloaj prednje ivice nemodulisanog impulsa a kT konstanta proporcionalnosti.

'
Izraz za ITM signal u sluaju kad se t1 zameni sa t1 iz izraza (9.1.7) ima oblik:
t t k
u (t ) = U 2 1 + T u m (t ) +
T T

1
+ [sin{ n s [t t1 + kt u m (t )] } sin[ n s (t t 2 ) ] ] . (9.1.8)
n =1 n
Analizom signala u (t ) datog izrazom (9.1.8) vidi se da je u pitanju zbir velikog broja signala
meu kojima se mogu prepoznati:
k
- moduliui signal u osnovnom opsegu, T u m (t ) ,
T
- fazno modulisani signali sa razliitim amplitudama (1 /( n ) ), nosiocima ( n s ) i indeksima
modulacije. irina spektra svakog od ovih signala zavisi od vrednosti n i sve se meusobno
razlikuju.
Analiza vremenskog oblika i spektra IPM signala znatno je sloenija i ovde nee biti pokazani
detalji.
Modulacija ITM i IPM signala
Blok ema modulatora za ITM signal prikazana je na slici 9.1.2. Blok oznaen sa K naziva se
komparator. Na svom izlazu komparator daje konstantan pozitivni napon sve dok je signal u
taki A vei od referentnog napona U C , a napon na izlazu jednak je nuli kada je signal u taki A
manji od referentnog signala. Na slici 9.1.3. prikazan je pomoni testerasti signal uT (t ) .
Slika 9.1.2. Blok ema ITM modulatora
Uz uslov da je uestanost odabiranja dovoljno visoka i da za amplitudu testerastog signala vai

U T > U C , u svakoj periodi testerastog signala sigurno e se javiti poetak impulsa, a na kraju
svakog segmenta testerastog signala javie se zavretak impulsa.
Slika 9.1.3. Pomoni testerasti signal za ITM modulaciju
IPM signal moe se dobiti na razliite naine. Blok ema najjednostavnijeg IPM modulatora, sa-
stavljenog od redne veze ITM modulatora, diferencijatora (D) i ograniavaa (limitera, L) poka-
zana je na slici 9.1.4. Ako se na ulaz diferencijatora dovede ITM signal sa pomeranjem prednje
ivice, na njegovom izlazu dobija se povorka impulsa (prvi izvod svakog skoka manifestuje se
kao jedan impuls).
Na mestu svake prednje ivice impulsa, zbog rasta (pozitivnog skoka) vrednosti signala, javljaju
se pozitivni impulsi. Rastojanje izmeu ovih impulsa nije konstantno. Na mestu svake zadnje ivi-
ce impulsa, zbog opadanja vrednosti signala, javljaju se negativni impulsi, sa meusobnim ras-
tojanjem koje je u svakom intervalu jednako.
Ako se limiter projektuje tako da eliminie sve negativne impuse, a da pozitivne uoblii na odgo-
varajui nain, signal na izlazu sastavljen je od pozitivnih impulsa jednake irine, razliitog me-
usobnog rastojanja i odgovara IPM signalu.
ITM D L
Slika 9.1.4. Blok ema IPM modulatora
Demodulacija ITM i IPM signala

Demodulacija ITM signala moe se realizovati na tri naina.
1) Prema izrazu (9.1.6), jedna od komponenti ITM signala jednaka je moduliuem signalu u
osnovnom opsegu. Demodulacija ITM signala mogua je, prema tome, na veoma jednostavan
k
nain, izdvajanjem sabirka tipa T u m (t ) pomou NF filtra.
T
2) Obzirom da neke od komponenti ITM signala imaju karakteristike fazno modulisanog signala,
demodulacija je mogua i pomou faznog demodulatora.
3) Jedan od interesantnih postupaka demodulacije moe se nazvati i indirektni postupak. ITM
signal prvo se pretvara u IAM signal, a ovaj se zatim demodulie na neki od navedenih naina.
Demodulacija IPM signala uvek se vri indirektnim postupkom, konverzijom u ITM signal i nje-
govom demodulacijom na neki od opisanih naina.
Elektronska kola koja realizuju navedene konverzije signala nisu komplikovana, ali nemaju na-
roit znaaj u savremenim telekomunikacijama i u ovom tekstu nisu detaljno opisana.
Uticaj uma i slinosti izmeu modulacionih postupaka

Detaljna analiza uticaja uma i izoblienja na prenos signala sa impulsnim nosiocem veoma je
komplikovana i nije detaljno opisana u ovom udbeniku. Analiza uticaja uma zasnovana je na
poreenju osobina modulisanih signala sa prostoperiodinim i impulsnim nosiocem i njihove
slinosti sa aspekta uticaja uma.
U prethodnim glavama pokazane su najvanije osobine modulacionih postupaka sa prostoperi-

odinim i impulsnim nosiocem. Na osnovu primenjenog matematikog aparata i dobijenih re-
zultata u vremenskom i frekvencijskom domenu, mogu se izvesti dva osnovna zakljuka:
1. Izmeu razliitih varijanti amplitudskih modulacija i IAM postoji neposredna veza. Poto se
um neposredno dodaje modulisanom signalu, a amplituda signala nosi informaciju, postupci
IAM osetljivi su na uticaj uma jednako kao i, npr. AM-2BO.
2. Kod modulacija tipa ITM i IPM informacija o moduliuem signalu sakrivena je u poloaju
impulsa (kod IPM) ili poetku impulsa (kod ITM). Poto se poetak i kraj impulsa mogu po-
smatrati priblino kao preseci signala sa nultom vrednosti, zakljuujemo da se informacija o mo-
duliuem signalu prenosi na veoma slian nain kao kod ugaonih modulacija. To dalje znai i
da se uticaj prisustva uma na ITM/IPM manifestuje slino kao i uticaj uma na UM. Poto su
postupci UM znatno otporniji na uticaj uma nego postupci AM, moe se zakljuiti da isto vai
za ITM/IPM u odnosu na IAM.
Zadatak 9.1.1. (E)

Kolo na slici 1. slui za dobijanje IAM signala. Moduliui siganal u m (t ) ima spektar u op-
segu uestanosti (0, f m ) . Na ulazu odabiraa moduliuem signalu se dodaje konstantan jedno-
smerni signal B max u m (t ) . Impulsi koji ine impulsni nosilac imaju irinu << T i jedi-
ninu amplitudu. Za demodulaciju ovako dobijenog IAM signala koristi se detektor anvelope.
Uestanost odabiranja je f S >> f m .
a) Odrediti najveu vrednost RC konstante za koju detektor jo uvek ispravno radi, tj. za koju
izlazni signal prati promene moduliueg signala bez dijagonalnog odsecanja.
b) Odrediti minimalnu vrednost RC konstante pod uslovima da dozvoljeno talasanje signala
(odstupanje detektovanog signala U od njegove srednje vrednosti U S ) na izlazu detektora
bude manje od 2 % .
c) Na osnovu prethodnih rezultata, odrediti minimalnu uestanost odabiranja ako je indeks mo-
dulacije jednak m0 = 0.707 .
Slika 1. Modulator IAM signala
Reenje:
a) Modulisani signal moe se napisati u obliku:

s (t ) = B [1 + m0 m(t )] u (t nT ) = x(t ) u (t nT ) ,
n = n =
pri emu je x(t ) = B [1 + m0 m(t )] .
Signal s (t ) ima oblik KAM signala kod koga je prostoperiodian nosilac zamenjen impulsnim
nosiocem.
Dioda detektora anvelope provodi kada je na njenom ulazu pozitivan napon, odnosno kada se po-
javi odbirak signala x(t ) , a ne provodi u intervalu izmeu susednih odbiraka, kao na slici 2.
Slika 2. Oblik signala na izlazu detektora anvelope
Uslov da detektor pravilno radi, odnosno da signal na izlazu prati promene modulisanog signala,
jeste da napon kondenzatora u a (t ) na kraju perioda pranjenja bude uvek manji od odbirka koji
se pojavljuje na kraju toga intervala. Ovo odgovara uslovu da nema dijagonalnog odsecanja kod
KAM . Uslov se analitiki moe izraziti kao:
u a (ti +1 ) x(ti +1 ) .
Ako se pretpostavi da je perioda impusnog nosioca T << RC , gde je RC konstanta pranjenja
kondenzatora, za napon na kondenzatoru u trenutku ti +1 dobija se:
u a (ti +1 ) u a (ti + ) + u a '(ti + ) (ti +1 ti ) .

Poto su impulsi odabiranja veoma uzani ( <<T ), vai dalja aproksimacija:
u a (ti +1 ) u a (ti ) + u a '(ti ) T .

Nastavak analize odgovara analizi u zadatku 8.1.9a. Rezultat je:
1 1
RC 1 .
m m02
u (t ) + u a (t i +1 )
b) Srednja vrednost detektovanog signala je U S = a i . Lako se pokazuje da je:
2
T
U S = u a (ti ) 1 .
2 RC
Maksimalno odstupanje detektovanog signala od srednje vrednosti U S iznosi:
T
U = u a (ti ) U S = u a (ti ) .
2 RC
Dozvoljeno talasanje signala definie se izrazom:
U T
= k = 0.02 .
U S (2 RC T )
Na osnovu prethodnog izraza RC konstanta mora da zadovolji uslov:
1+ k 1+ k 1
RC T = .
2k 2k f S
c) Kombinujui rezultate zadatka pod a) i b) dobija se:
1+ k 1 1 1
1 ,
2k f S m m02
1 + k m m0
odnosno fS = 320 f m .
2k 1 m 2
0
Ovaj rezultat pokazuje da je detektorom anvelope mogue rekonstruisati moduliui signal iz

njegovih odbiraka, ali uestanost odabiranja mora da bude mnogo vea od one koju zahteva
teorema o odabiranju.
Zadatak 9.1.2. (E, *)

Na slici 1. prikazan je sistem za dobijanje ITM signala. Komparator je blok oznaen sa K . Na
svom izlazu daje konstantan pozitivan napon sve dok je signal u taki A vei od referentnog
napona U C , a napon jednak nuli kada je signal u taki A manji od referentnog signala U C . Na
slici 2. prikazan je pomoni signal uT (t ) , (U T > U C ) . Maksimalna vrednost moduliueg
signala je U m , a spektar mu je u opsegu (0 f m = 4 kHz ) .
a) Odrediti najveu moguu vrednost U m , kao i odgovarajui signal U C za koji sistem jo uvek
ispravno radi.
b) Ako je U T = 2V , odrediti vrednost referentnog signala U C tako da se, u odsustvu moduli-

ueg signala, na izlazu komparatora, u taki B , dobije povorka impulsa i pauza jednakog tra-
janja.
Slika 1. Sklop za dobijanje ITM signala Slika 2. Pomoni signal U T (t )
c) Ako se izrazom mT = / 0 , gde je maksimalni pomeraj prednje ivice impulsa nosi-

oca, a 0 = T / 2 irina nemodulisanog impulsa, oznai indeks modulacije i ako se zahteva da
bude mT = 0.7 , odrediti maksimalnu vrednost moduliueg signala (t1 = kT 0 , t 2 = kT ) .
d) Kolika je maksimalna i minimalna irina impulsa u sistemu u kom se koristi multipleks sa vre-
menskom raspodelom kanala ( N = 24 ) i ITM modulacijom ako indeks modulacije ima vred-
nost mT ?
Reenje:
a) Ako se sa t1 i t 2 oznae trenuci pojavljivanja prednje i zadnje ivice impulsa na izlazu kompa-
ratora, u odsustvu moduliueg signala vai:
0 = t 2 t1 .
Da bi sistem ispravno radio, neophodno je da se u svakoj periodi impulsnog nosioca izvri oda-
biranje, tj. da nigde ne bude t 2 t1 = 0 ili t 2 t1 = T . Ovi e uslovi biti ispunjeni ako je:
UT U m U C i U m = UC .
Prvi uslov obezbeuje da je 0 , a drugi da je T . Odavde je:
UT = 2 U C , U m = UT / 2 .
b) Ako nema modulacije, impulsi na izlazu uvek se zavravaju kad vrednost napona uT (t )
padne na nulu, pa je t 2 = kT , a t1 se odreuje iz uslova:
uT (t1 ) = U C .
Analizom linearne funkcije lako se dobija da vai
t1 (k 1) T
U C = UT = uT (t1 ) .
T
Na osnovu prethodnog izraza i uslova u tekstu zadatka, trajanje impulsa iznosi:
UC T
= t 2 t1 = T 1 = ,
UT 2
pa se za referentni signal dobija vrednost U C = 1 V .
c) Kada je na ulazu sklopa prisutan i moduliui signal, trenutak pojavljivanja prednje ivice
impulsa odreuje se iz uslova:
u m (t1 ) + uT (t1 ) = U C .
U prethodnom izrazu konstanta predstavlja promenu irine impulsa nosioca. Ova promena
ima maksimalnu vrednost = , koja nastaje onda kada je moduliui signal u tom trenutku
jednak maksimalnoj vrednosti, pa je:
U m + uT (t1 ) = U C .
Uz uslov (k 1) T < t1 < k T , vai:
t1 (k 1) T
uT (t1 ) = U T .
T
Odavde se lako dobija da je U m = U T / T = U T mT / 2 = 0.7 V .
d) Perioda impulsnog nosioca odreena je teoremom o odabiranju i iznosi:
T = 1 /(2 f m ) .
Vreme koje stoji na raspolaganju za jedan kanal je Tk = T / N = 5.2 s , irina nemodulisanog

nosioca je 0 = Tk / 2 , a = 0 mT = 1.82 s . Maksimalna irina impulsa iznosi
max = 0 + = 4.42 s , a minimalna min = 0 = 0.78 s .
Zadatak 9.1.3. (E, *)

Impulsnom modulacijom po trajanju modulisan je signal u m (t ) iji se spektar nalazi u opsegu
(0 f m ) . Ovako modulisan signal dolazi na ulaz NF filtra koji treba da rekonstuie moduliui
signal. irina spektra M signala odreuje se primenom Karsonovog obrasca. Ako se vri mo-
dulacija prednje ivice impulsnog nosioca, sa maksimalnom promenom irine impulsa , od-
rediti:
a) minimalnu uestanost odabiranja tako da se na izlazu NF filtra dobije neizoblien moduliui
signal;
b) ako je uestanost odabiranja f s = 25 kHz , f m = 4 kHz , odrediti indeks modulacije ITM

signala mT tako da se filtrom propusnikom opsega uestanosti izdvoji fazno modulisani signal
sa nosiocem f s .
Reenje:
a) U sluaju modulacije prednje ivice impulsa nosioca trenutak pojavljivanja prednje ivice dat je
izrazom
t1 = t1 kT u m (t ) = t1 m(t ) ,
gde je kT konstanta proporcionalnosti, a m(t ) normalizovani moduliui signal. Smenom pret-
hodnog izraza u (9.1.6) dobija se:
u (t ) = U

1
+ m(t ) + [ sin{ n S [t t1 + m(t )] } sin[n S (t t2 )] ] . (1)
T T n =1 n
Analizom izraza (1) vidi se da je spektar ITM signala sastavljen od spektra moduliueg sig-
nala (drugi lan), niza nosilaca na uestanostima n S i beskonane sume fazno modulisanih
signala iji je n -ti lan:
1
u n (t ) = U sin{ n S [t t1 + m(t ) ] }. (2)
n
Trenutna faza ovog signala ima oblik:
n = n S [ t t1 + m(t ) ] = (t ) + n m(t ) . (3)
Maksimalna devijacija faze iznosi n = n S .
irina spektra fazno modulisanog signala, korienjem Karsonovog obrasca, data je izrazom:
Bn = 2 f m ( n + 1) = 2 f m (n S + 1) .
Da ne bi dolo do preklapanja spektra fazno modulisanih signala sa spektrom moduliueg sig-
nala, potrebno je da bude zadovoljen uslov:
f m < n f S Bn / 2 ,
jer je nf S Bn / 2 donja granica spektra M komponenti.
Ovaj uslov najtee je zadovoljiti za prvi harmonik izraza (1), odnosno n = 1. U tom sluaju je:
2 fm
fS > . (4)
1 2f m
Ova analiza pokazuje da uestanost odabiranja treba da bude vea od minimalne, koju zahteva
teorema o odabiranju. Uticaj komponenti transponovanih fazno modulisanih signala bie manji
ukoliko se izabere vea uestanost odabiranja. Ako je uestanost odabiranja fiksirana, treba sma-
njiti irinu spektra fazno modulisanih signala:
Bn = 2 f m (2nf S + 1) = 2 f m (n / 0 + 1) = 2 f m (nmT + 1) .
U poslednjem izrazu mT je indeks modulacije ITM signala, a 0 = T / 2 = 1 /( 2 f S ) . Vidi se

da je irina spektra fazno modulisanih signala linearna funkcija indeksa modulacije mT . U cilju
smanjenja uticaja komponenti M signala koristi se mali indeks modulacije.
b) M signal na izlazu filtra propusnika opsega uestanosti dobija se za n = 1 , u obliku:

1
u1 (t ) = U sin[ S (t t1 ) + S m(t )] .

Trenutna faza ovog signala je (t ) = S [t t1 + m(t )] = (t ) + S m(t ) .
Maksimalna devijacija faze ima vrednost = S , a irina spektra iznosi:
B1 = 2 f m ( S + 1) .
Na osnovu prethodne analize vidi se da treba zadovoljiti uslove:
f S B1 / 2 > f m i f S + B1 / 2 < 2 f S B2 / 2 ,
gde je B2 irina spektra drugog harmonika, B2 = 2 f m (2 S + 1) .
Na osnovu prvog uslova dobija se (4), a iz drugog uslova sledi:
2 fm
fS > .
1 6f m
Drugi uslov je stroiji. Na osnovu njega sledi:
fS 2 fm
= ,
6f S f m
fS 2 fm
odnosno mT = = = 0.45 , jer je 0 = T / 2 .
0 3f m
Zadatak 9.1.4. (E, *)

Multipleksnim sistemom sa IPM modulacijom prenosi se N = 12 govornih signala. Uesta-
nost odabiranja je minimalna, a govorni signal ima spektar u opsegu (0 f m = 4.5 kHz ) . Ako
su impulsi IPM signala veoma uzani i ako se pretpostavi da je kanal idealan NF filtar, gra-
nine uestanosti f N =500 kHz , u prvoj aproksimaciji moe se smatrati da je irina impulsa
IPM signala na ulazu u prijemnik = 2 / f N .
Odrediti maksimalni indeks modulacije koji se moe primeniti da ne doe do presluavanja

izmeu kanala na prijemu.
Reenje:
Na osnovu teoreme o odabiranju, minimalna uestanost odabiranja ima vrednost:
f S = 2 f m = 8 kHz .
Svakom od N govornih signala stoji na raspolaganju vreme Tk = T / N , gde je T -perioda

odabiranja. Da ne bi dolo do preklapanja impulsa na prijemu, potrebno je da bude zadovoljen
uslov: Tk = 2 ,
gde je maksimalno pomeranje impulsa u odnosu na referentni poloaj koji odgovara vred-
nosti moduliueg signala u m (t ) = 0 , slika 1.
Slika 1. Poloaj modulisanih impulsa u susednim kanalima IPM multipleksa
1 1
Odavde se lako nalazi da je = , a odgovarajui indeks modulacije ima vred-
4 fm N f N
nost m = 2 / Tk = ( f N 4 f m N ) / f N = 0.616 .
Zadatak 9.1.5. (E, **)

Odrediti spektar IAM signala dobijenog postupkom regularnog odabiranja. Uporediti ga sa
spektrom signala dobijenog prirodnim odabiranjem i objasniti kako se moe izvriti rekons-
trukcija originalnog signala.
Reenje:
Skica IAM signala dobijenog regularnim odabiranjem pokazana je na slici 1.
um (t ) , u IAM (t )
0 T 2T 3T 3T t
Slika 1. Moduliui signal u m (t ) i odgovarajui IAM signal
dobijen regularnim odabiranjem
Povorka impulsa jednakog trajanja i konstantne amplitude u intervalu trajanja moe se analitiki
opisati kao:

u (t ) = um (kT ) v(t k T ) , (1)
k =
gde je u m (t ) signal koji se odabire, a v(t ) je elementarni pravougaoni impuls. Uz malo mate i
iskustva sa konvolucijom, moe se zakljuiti da je izraz (1) nastao kao rezultat sledeih opera-
cija:

a) mnoenja signala u m (t ) povorkom delta impulsa d (t ) = (t kT ) , tj.
k =
u1 (t ) = um (t ) d (t ) . (2)
b) konvolucije signala d (t ) sa pravougaonim impulsom, tj.
u (t ) = u1 (t ) v(t ) . (3)
Na osnovu osobina Furijeove transformacije (spektar proizvoda jednak je konvoluciji spektara i

spektar konvolucije jednak je proizvodu spektara), direktno se dobija spektar IKM signala u
obliku:

1
U ( f ) = U1 ( f ) V ( f ) = [U m ( f ) D( f )] V ( f ) = V ( f ) U( f n ). (4)
n = T
Poreenjem izraza (4) i (9.1.3) vidi se da je osnovna razlika u tome to demodulacija signala
dobijenog regularnim odabiranjem vie nije mogua obinim filtriranjem komponente za n = 0 .
Osim filtriranja NF filtrom, neophodna je i korekcija izdvojene spektralne komponente filtrom

1
ija funkcija prenosa treba da bude H ( f ) = .
V( f )
9.2. Vremenski multipleks

Kod svih varijanti prenosa signala sa impulsnim nosiocem, kao i kod digitalnog prenosa signala,
pokazanog u glavi 10., irina impulsa obino je znatno manja od intervala izmeu dva impulsa,
tj. periode odabiranja. Vremenski interval izmeu dva impulsa moe se iskoristiti za prenos
drugih signala. Ovakav nain viestrukog prenosa naziva se vremenski multipleks. Skica istovre-
menog prenosa tri signala primenom IAM prikazana je na slici 9.2.1.
u IAM 1, 2,3 (t )
1 2 3 1 2 3 1 2 3 1 2 3 1 kanali
Slika 9.2.1. Skica vremenskog multipleksa tri signala
Principijelna blok ema jednostavnog sistema za realizaciju vremenskog multipleksa prikazana

je na slici 9.2.2. Rotacioni odabirai rotiraju jednakom krunom brzinom, ali u suprotnom smeru
jedan u odnosu na drugi. U vremenskim intervalima jednakog trajanja odabirai su postavljeni
tako da istovremeno povezuju ulaze i izlaze istih kanala.
Signal na liniji veze ima oblik koji odgovara skici prikazanoj na slici 9.2.1. Ulazni NF filtri
imaju zadatak da obezbede uslove za odabiranje, tj. da spree pojavu preklapanja spektra. Izlazni
NF filtri imaju zadatak da izvre demodulaciju IAM signala, na nain pokazan ranije, analizom
izraza (9.1.3).
u1 (t ) NF NF u1 (t )
u 2 (t ) NF NF u 2 (t )
u3 (t ) NF NF u3 (t )
Slika 9.2.2. Sistem za realizaciju vremenskog multipleksa
Za razliku od frekvencijskog multipleksa, ovde su spektri svih signala meusobno superponirani

i u frekvencijskom domenu se ne mogu razdvojiti. U vremenskom domenu, meutim, dobra sin-
hronizacija predajnika i prijemnika obezbeuje kvalitetno razdvajanje i prenos signala.
Poto se vremenski multipleks najvie primenjuje u digitalnom prenosu, u kombinaciji sa IKM ,

ostale osobine prenosa sa vremenskim multipleksom i impulsnom kodnom modulacijom pokaza-
ne su u sledeoj glavi.
Zadatak 9.2.1. (E)

Vremenskim multipleksom koji koristi impulsnu amplitudsku modulaciju prenosi se N govor-
nih signala iji su spektri u opsegu uestanosti (0 f m = 4 kHz) . Odabiranje se vri perio-
dinom povorkom pravougaonih impulsa amplitude U i irine S . irina impulsa je maksimal-
na. Prijemni i predajni odabira rade sinhrono, a funkcija prenosa sistema je idealna. Sistem je
prikazan na slici 1.
a) Odrediti signal na izlazu i tog kanala, kao i pojaanje pojaavaa Ai , i = 1..N , tako da se
na njegovom izlazu dobije signal zi (t ) = xi (t ) . Uestanost odbiranja je minimalna.
b) Ako se uestanost odabiranja utrostrui ( f S1 = 3 f S ) , a irina impulsa ostane nepromenje-

na, odrediti maksimalan broj kanala koji se moe preneti u posmatranom sistemu.
Slika 1. Sistem sa vremenskom raspodelom kanala i IAM
Reenje:
a) Signal odabiranja i tog kanala ima analitiki izraz:

si (t ) = u (t nT i ) , i = 1..N ,
n =
gde je:
U i 2 < t < i + 2,
u (t i ) =
0 drugde.
Sa i , i = 1..N , oznaen je konstantan vremenski pomeraj koji odgovara i tom kanalu, a

obezbeuje sukcesivno uzimanje odbiraka iz svakog od N kanala. Ovaj pomeraj iznosi:
T 1
i = i S = i =i , i = 0..N 1 ,
N 2 fm N
T 1
gde je S maksimalno trajanje impulsa, S = , dok je T = maksimalna perioda
N 2 fm
odabiranja. Signal odbiraka u i tom kanalu ima oblik:
U (nf S ) jn S t jn S i
si (t ) = u (t nT i ) xi (t ) = e e xi (t ) , i = 1..N ,
n= n= T
a njegov spektar:

U (nf S ) jn S i
Si ( f ) = T
e X i ( f nf S ) , i = 1..N . (1)
n=
Zbog idealne karakteristike prenosa sistema, H C ( f ) , isti signal stie i na ulaz prijemnika, a na
izlazu odgovarajueg i tog NF filtra pojavljuje se samo komponenta signala S i ( f ) u osnov-
nom opsegu (sabirak za koji je n = 0 ):
U ( 0)
Yi ( f ) = X i ( f ) , i = 1..N , (2)
T
odnosno:
U ( 0)
yi (t ) = xi (t ) , i = 1..N . (3)
T
Vrednost U (0) = U nalazimo na osnovu Furijeove transformacije signala u (t ) . Smenom
U
ove vrednosti u izraz (3) dobija se: yi (t ) = xi (t ) , i = 1..N .
T
Na izlazu pojaavaa signal ima oblik:
U
zi (t ) = Ai yi (t ) = Ai xi (t ) , i = 1..N .
T
Odavde se za pojaanje i tog pojaavaa dobija vrednost:
T 1
Ai = = , i = 1..N . (4)
U 2 f mU
Oigledno je da je amplituda signala yi (t ) linearna funkcija parametra (irina impulsa odabi-

ranja). Maksimalna vrednost amplitude signala yi (t ) dobija se za maksimalnu irinu impulsa
( max = T N ) pa je minimalno potrebno pojaanje Amin = N U .
b) Kanalno vreme, tj. vreme koje stoji na raspolaganju jednom odbirku signala u multipleksnom
signalu odreeno je relacijom:
Tk = T / N ,
a irina impulsa odabiranja, odnosno irina odbiraka mora biti:
= a Tk , 0 < a < 1 . (5)
Jasno je da slian uslov mora da bude zadovoljen i u sistemu sa trostruko veom uestanou
odabiranja, odnosno mora da vai:
= b Tk1 , 0 < b < 1, (6)
gde Tk1 = T1 N1 predstavlja kanalno vreme u multipleksu sa N1 kanala. Izjednaavanjem

izraza (5) i (6), poto se irina impulsa nije promenila, sledi:
Tk1 Tk = (T1 N ) (T N1 ) = a b .
Poto za uestanost odabiranja vai odnos f S1 = 3 f S , sledi da je T = 3 T1 , pa se smenom u

prethodni izraz dobija:
N b
N1 = .
3 a
Ako se pretpostavi da u oba sistema impulsi odabiranja imaju maksimalnu irinu, to odgovara
graninom sluaju a = b = 1 sledi da je:
N1 = N 3 .
To je ujedno maksimalan broj kanala koji se moe obrazovati pod gore usvojenim pretpostav-
kama. Poveanjem uestanosti odabiranja, uz zadravanje iste irine impulsa, proporcionalno se
smanjuje broj kanala koje je mogue preneti.
Do ovog rezultata moe se doi i jednostavnim rezonovanjem: vie odbiraka u svakom kanalu,
uz nepromenjeno trajanje impulsa, neminovno dovodi do smanjenja broja kanala.
Glava 10. Digitalni prenos 279
10. DIGITALNI PRENOS

Ovo poglavlje napisao je Vladimir Crnojevi.
10.1. Osnovni pojmovi

Pod digitalnim prenosom podrazumeva se prenos digitalnog signala, bez obzira na koji nain je
signal nastao (digitalizovani analogni ili izvorno digitalni signal), odnosno prenos signala pretvo-
renog u simbole. Predajnik emituje (alje) poruke sainjene od simbola iz konanog skupa sim-
bola. Skup simbola poznat je i predajniku i prijemniku. Prijemnik prima simbole i interpretira
(prepoznaje), odnosno, poredi primljeni simbol, izoblien i oteen tokom prenosa, sa skupom
moguih simbola i zakljuuje koji od njih je najsliniji primljenom. Digitalni prenos odgovara
prenosu IKM signala o kom su osnovni pojmovi navedeni u poglavlju 4.4. Vei deo teorije
izloene u ovoj glavi primenjiv je i na IKM modulaciju.
U poreenju sa analognim prenosom, digitalni prenos ima velike prednosti [5,6]. Vana osobina
digitalnog signala jeste mogunost potpune rekonstrukcije poruke, tj. signala na prijemu. Ako o-
teenje signala, nastalo u toku prenosa, nije veoma veliko, signal se moe rekonstruisati u pot-
punosti. Ako je, meutim, oteenje originalnog signala toliko da rekonstrukcija nije mogua,
donosi se pogrean zakljuak o primljenom simbolu, tj. dolazi do greke u prenosu. Primer pra-
vilnog odluivanja pokazan je na slici 10.1.1. Predajnik emituje signal ue (t ) . U toku prenosa
signal se izobliava i prijemnik prima signal u r (t ) . Poto izoblienja u pokazanom primeru nisu
velika, u postupku odluivanja o vrednostima signala ne javlja se greka i prijemnik pravilno re-
konstruie signal, v(t ) , pa priblino vai jednakost v(t ) = ue (t ) .
ue (t )
u r (t )
v(t )
Slika 10.1.1. Rekonstrukcija primljenog digitalnog signala
Poto je mogua rekonstrukcija digitalnog signala, mogua je i njegova regeneracija, nakon pre-
nosa po odreenoj deonici na prenosnom putu. Ukoliko je signal u regeneratoru u potpunosti
rekonstruisan, na sledeu deonicu prenosnog puta alje se digitalni signal identian izvornom
signalu. Kod analognih sistema u toku prenosa moe se vriti samo pojaanje signala. Meutim,
pojaanjem signala pojaava se i um koji je akumulisan na prethodnoj deonici prenosnog puta,

jer ne postoji nain da se signal i um meusobno razdvoje.
Poto je signal pre prenosa preveden u digitalni oblik, na predajnoj strani mogu se vriti razliiti
postupci predobrade u cilju poboljanja karakteristika signala i prenosa. Tako, na primer, tehni-
kama kodovanja izvora esto je mogue smanjiti broj bita potreban za prenos originalnog signala
(JPEG, MP3, skraenice za posebne standardne postupke za prenos signala slike). Pored toga,
primena zatitnog kodovanja omoguava znaajno poboljanje karakteristika i kvaliteta prenosa
signala u digitalnom obliku.
Kao kriterijum za ocenu kvaliteta prenosa analognih sistema koristi se odnos snaga signala i u-
ma. Kod digitalnih sistema, kao kriterijum se koristi verovatnoa greke u prenosu. Projektova-
nje sistema za digitalni prenos vri se na osnovu verovatnoe greke koja se unapred zadaje kao
najvea prihvatljiva vrednost sa kojom treba preneti signal a da sistem pri tom funkcionie na
zadovoljavajui nain. Vie detalja o postupcima projektovanja digitalnih sistema dato je na kra-
ju sledeeg poglavlja.
Predstavljanje digitalnih informacija

Za pojam digitalnih komunikacija najee se vezuje prenos bita, odnosno niza ili povorke pra-
vougaonih impulsa koji predstavljaju nule i jedinice. To je pojednostavljena predstava onoga to
se stvarno deava u praksi. Naime, esto nisu u pitanju samo dva nivoa signala (0 i 1), ve
mnotvo nivoa (obino se broj nivoa oznaava sa M ). Sa druge strane, pravougaoni impulsi
imaju veoma irok spektar, pa pri prenosu kroz komunikacioni kanal ograniene irine dolazi do
njihovog znaajnog izoblienja. Stoga se u praksi koriste drugaiji oblici impulsa koji su bolje
prilagoeni stvarnim uslovima prenosa.
U digitalnom prenosu, fiziki nosioci informacija nazivaju se elementarni impulsi. Digitalni sig-
nal predstavlja niz elementarnih impulsa xe (t ) koji su u vremenu razmaknuti, tj. pojavljuju na
rastojanju TM , kae se i da imaju takt TM , sa razliitim amplitudama, an :
n =
s (t ) = an xe (t n TM ) . (10.1.1)
n =
Ako amplituda impulsa, an , moe imati jednu od M razliitih vrednosti, radi se o M arnom
prenosu. Poto je izvorni signal najee u binarnom obliku ( IKM signal, raunarski signali,
itd.), kodovanje se vri tako to se grupa od m uzastopnih bita pretvori u jedan M arni simbol
(kae se i da se m uzastopnih bita pridrui jednom simbolu). Ceo broj M najee je stepen
broja dva: M = 2 , odnosno m = ld ( M ) . Primer digitalnog signala prikazan je na slici
m
10.1.2. Prikazan je elementarni impuls trajanja 2 TM . Iako elementarni impuls ima trajanje jed-
nako dvostrukom trajanju takta, TM , njegova vrednost povezuje se za jedan interval takta, jer u
proseku na svaki interval dolazi po jedan elementarni impuls (jednica) ili prazan interval (nula).
Za pojam digitalnog prenosa vezuju se dve znaajne veliine koje predstavljaju parametre digi-
talnog sistema.
elementarni impuls xe (t ) digitalni signal s (t )
TM TM TM TM TM TM TM TM TM
Slika 10.1.2. Oblici elementarnog impulsa i digitalnog signala
Prva je simbolska brzina koja predstavlja broj simbola (ujedno i broj elementarnih impulsa) pre-
netih u jedinici vremena, bez obzira na amplitudu impulsa. Kae se jo da je to broj uznemira-
vanja prenosnog kanala u jedinici vremena. Stoga se simbolska brzina definie kao:
1
vs = , (10.1.2)
TM
i izraava se u baud-ima (bod).
Druga veliina karakteristina za digitalni prenos jeste digitalni protok, koji predstavlja broj bita
prenetih u jednici vremena. Ako se digitalni signal sastoji od niza M -arnih elementarnih im-
pulsa, trajanja TM , njegov digitalni protok definie se kao:
ld ( M )
vd = ld ( M ) v s = , (10.1.3)
TM
i izraava se u bitima u sekundi; ( ld ( M ) = log 2 ( M ) -latinski: ld - logaritam dualis).
U digitalnom prenosu kae se da se simboli emituju po taktu (engl. clock) koji traje TM . Frek-
vencija takta identina je simbolskoj brzini:
1
f S = vS = . (10.1.4)
TM
Za pojam takta, osim frekvencije, vezan je i problem vremenske sinhronizacije takta, odnosno
faze takta. Pod sinhronizacijom takta podrazumeva se stepen usklaenosti (poklapanja) poloaja
vremenskog intervala u kom se oekuje pojavljivanje simbola i stvarnog poloaja simbola na
vremenskoj osi. Ako sinhronizacija nije dobra (dobro podeena), prijemnik e odluivati o vred-
nostima primljenog signala u pogrenim trenucima i doi e do greke u odluivanju, iako moda
signal u toku prenosa nije znaajno izoblien. Pojava podrhtavanja takta naziva se diter (engl.
jitter, titranje).
Rekonstrukcija signala na prijemu moe se realizovati na dva naina: sinhrono i asinhrono. Sin-
hroni prijemnici rade na principu odabiranja primljenog signala sa periodom TM u tano odree-
nim trenucima. Da bi se kod sinhronog prenosa izvrila uspena rekonstrukcija signala, neophod-
no je tano poznavanje frekvencije i faze takta na prijemu, kako bi se odabiranje izvelo u tanim
trenucima vremena. U cilju regenerisanja takta i sinhronizacije faze na prijemu, koriste se brojni
postupci koji se sastoje od razliitih varijanti filtriranja i obrade signala. Ovi postupci mogu da
budu veoma sloeni, a itava oblast naziva se sinhronizacija. Sa druge strane, kod asinhronog
prenosa nije neophodno tano poznavanje frekvencije i faze takta na prijemu, ali je i kvalitet
prenosa kod ovakvih sistema obino slabiji. Primer asinhronog prijemnika jeste komparator koji
daje diskretne vrednosti amplituda na svom izlazu.
Vrste digitalnih signala

Digitalni signal sastoji se od niza elementarnih impulsa sa sluajnim amplitudama, gde svaka od-
govara jednom simbolu, prema (10.1.1). Zavisnost izmeu M moguih vrednosti amplituda
svakog simbola i fizikih karakteristika signala koji ga predstavlja, naziva se md (ili format, a
ponekad i linijski kd) prenosa. Md prenosa definisan je preko tri parametra:
oblik elementarnog impulsa na predaji,
skup koeficijenata an ,
zavisnost izmeu simbola, koja se ogleda kroz izvesna ogranienja u izboru simbola na
predaji, definisana na osnovu prethodno poslatih simbola.
Poznavanje ovih karakteristika i statistike raspodele M vrednosti amplituda koeficijenata an ,

omoguava da se odredi autokorelaciona funkcija. Preko autokorelacione funkcije (njenom Furi-
jeovom transformacijom) odreuje se i veoma vana funkcija: spektralna gustina snage digital-
nog signala.
Izborom razliitih oblika elementarnog impulsa, koeficijenata i njihovih meuzavisnosti, mogu

se dobiti razliiti oblici spektra digitalnog signala. Na taj nain moe se odabrati md prenosa
koji najvie odgovara datim uslovima.
Kao primer, naveemo tri razliita mda prenosa:
Binarni unipolarni md, sa pravougaonim oblikom elementarnog impulsa trajanja TM / 2 ,

(mod sa povratkom na nulu, engl. Return to Zero RZ). Koeficijenti an mogu imati sledee
vrednosti:
a0 = 0 , a1 = U .
Ternarni mod sa ogranienjima (pseudo-ternarni), polarni mod sa alternirajuim polaritetom i
pravougaonim oblikom elementarnog impulsa trajanja TM (Alternate Mark Inversion Non-
Return to ZeroAMI-NRZ). Postoje tri mogue vrednosti koeficijenata, koji zbog ogranienja
imaju sledee meuzavisnosti:
a1 = 0 , predstavlja binarnu nulu (0),

a0 = U i a2 = U , emituju se naizmenino i predstavljaju binarnu jedinicu (1).
2
Polarni kvaternarni mod, (2 bita po simbolu) sa elementarnim impulsom oblika cos x (po-
dignuti kosinus) koji ima znaajno ui spektar nego pravougaoni impuls (slika 10.1.3). Ko-
eficijenti an mogu imati etiri razliite vrednosti:
3 1 1 3
a0 = U , a1 = U , a2 = U , a3 = U .
2 2 2 2
Na slici 10.1.3. prikazana su sva tri navedena mda. U prvoj koloni pokazan je elementarni im-
puls, u drugoj izgled digitalnog signala za poruku oblika 101101, kao i odgovarajue spektralne
gustine snage e ( f ) u treoj koloni.
Moe se uoiti da signal pod a) ima najui elementarni impuls u vremenskom domenu, ali zbog
toga ima najiri spektar. Takoe, zbog pogodnog izbora oblika elementarnog impulsa, signal pod
c) ima znaajno ui spektar nego pod b) iako su elementarni impulsi istog trajanja. Oigledno je
da signali koji imaju nagle skokove amplitude, kao to je to pravougaoni impuls, imaju znatno i-
ri spektar nego signali sa zaobljenim oblikom u vremenskom domenu.
a)
0 vs 2vs 3vs 4vs
b)
0 vs 2vs 3vs 4vs
c)
0 vs 2vs 3vs 4vs
Slika 10.1.3. Elementarni impuls, digitalni signal i spektralna gustina snage za:
Binarni unipolarni mod (a), Ternarni mod sa ogranienjima (b) i
Polarni kvaternarni mod (c)
Uticaj kanala
Svaki realni kanal za prenos signala ima osobinu da spreava nagle promene vrednosti signala,
odnosno poseduje izvesnu inerciju. Ovaj efekat moe se posmatrati u dva domena:
frekvencijski domen: Obino slabljenje koje unosi kanal raste sa porastom frekvencije, tj.
kanal se ponaa kao NF filtar.
vremenski domen: odziv kanala na pobudu step-funkcijom nikada nije step-funkcija, ve je
beskonana strmina step funkcije ublaena i ima konaan nagib.
Ako je poznata prenosna karakteristika kanala, preko inverzne Furijeove transformacije moe se
odrediti impulsni odziv kanala. U praksi, prenosne karakteristike kanala koji se koriste u teleko-
munikacijama nisu unapred poznate u dovoljnoj meri i obino su veoma razliite od onih koje
daju matematiki modeli (idealni NF filtar, Gausov filtar, itd.).
Jedini parametar koji je najee poznat jeste irina propusnog opsega. Tako se odreivanje od-
ziva na na step-funkciju (veoma sloen proraun) svodi na odreivanje vremena t m za koje e
amplituda odziva porasti sa 10 % na 90 % od amplitude U . Da bi se ostvarilo t m = 0 , ne-
ophodna je beskonana irina propusnog opsega kanala. Sa smanjenjem irine propusnog opsega
kanala, poveava se vreme odziva, t m . Ilustracija vremena odziva, t m , data je na slici 10.1.4.
Pokazuje se u praksi da je mogue uspostaviti labavu relaciju izmeu vremena odziva t m i irine
propusnog opsega B :
B t m = 0.35 . . . 0.45 . (10.1.5)
Slika 10.1.4. Vreme odziva, t m ,za promenu od 10 % do 90 % od amplitude U
Uticaj kanala opisuju sledee funkcije:

prenosna funkcija H ( f ) u frekvencijskom domenu, ili impulsni odziv h(t ) u vremenskom
domenu. Pomou ovih funkcija odreuje se intersimbolska interferencija, ISI;
spektralna gustina snage i statistika raspodela amplituda smetnje koja nastaje pri prenosu
kroz dati kanal. Preko ovih veliina odreuje se uticaj uma prilikom prenosa.
Poto je fiziki nosilac informacija u digitalnom prenosu analogni signal, uticaj kanala moe se
posmatrati u osnovi na isti nain kao i u analognom prenosu. Ako su poznati oblik elementarnog
impulsa xe (t ) i impulsni odziv kanala h(t ) , odziv kanala xr (t ) moe se predstaviti kroz kon-
voluciju ova dva signala:
xr (t ) = h(t ) xe (t ) . (10.1.6)
odnosno, u frekvencijskom domenu kao proizvod spektralne gustine amplituda elementarnog im-
pulsa X e ( f ) i prenosne funkcije kanala H ( f ) :
Xr ( f ) = H( f ) Xe( f ) . (10.1.7)
Na ovaj nain modeluje se uticaj kanala pri prenosu elementarnog impulsa, bez prisustva uma i
presluavanja. Tako je mogue odrediti stepen deformacije elementarnog impulsa usled linearnih
izoblienja u kanalu, a posebno u pogledu njegovog trajanja i uticaja na susedne simbole. Ovaj
uticaj naziva se inter-simbolska interferencija (ISI). Postoje razliite tehnike koje omoguavaju
ponitavanje ili smanjenje uticaja na susedne simbole (ISI), a jednim imenom nazivaju se ekva-
lizacija.
Uticaj uma na signal prilikom prenosa ogleda se u tome to se smanjuje sposobnost prijemnika
da jasno razlikuje M razliitih simbola alfabeta, jer se primljeni signal znaajno razlikuje od
poslatog. Poveanjem intenziteta uma u kanalu poveava se i verovatnoa greke prijemnika
prilikom odluivanja koji je simbol poslat. Ova verovatnoa greke predstavlja osnovni kriteri-
jum kvaliteta digitalnog signala i odreuje se za zadati odnos snaga signala i uma. um je slu-
ajni signal i moemo ga analizirati samo statistikim postupcima.
Intersimbolska interferencija (ISI)

U postupku sinhronog prijema digitalnog signala, obino prvi korak predstavlja odabiranje prim-
ljenog analognog signala sa periodom odabiranja koja je jednaka taktu TM . Na taj nain dobija
se niz odbiraka sa kontinualnim amplitudama. Kao posledica presluavanja i prisustva uma u
kanalu dolazi do toga da skup moguih amplituda signala (na predajnoj strani konaan), postaje
beskonaan na prijemnoj strani. Iz ovakog skupa odbiraka potrebno je rekonstruisati originalni
digitalni signal. U ovakvoj rekonstrukciji mogu se javiti greke.
Impuls koji na predaji (teorijski) ima beskonano kratko trajanje (delta impuls), proiruje se
prilikom prolaska kroz kanal sa konanim propusnim opsegom. Ova pojava moe se objasniti
preko konvolucije delta impulsa sa impulsnim odzivom kanala. Praktino se svaki delta impuls
na ulazu pretvara u impulsni odziv h(t ) na izlazu. Uticaj intersimbolske interferencije ogleda se
u tome to proirenje trajanja jednog impulsa (simbola) utie i na susedne simbole i to na sledei
nain:
u idealnom prenosu (kroz kanal sa bekonanim propusnim opsegom) vrednost nakon
odabiranja na prijemu bie jednaka amplitudi originalnog impulsa,
u prenosu sa ISI, vrednost nakon odabiranja sadrae pored originalne amplitude i do-
datne komponente koje potiu od susednih simbola.
Uticaj ISI moe se analizirati sabiranjem vrednosti primljenog signala u nuli, xr (0) , sa vred-
nostima koje potiu od proirenih susednih simbola:
xr (kTm ), k = 1,2,... (10.1.8)
Jasno se moe uoiti da usled uticaja susednih simbola dolazi do devijacije (promene) originalne
(poslate) vrednosti ime se poveava mogunost greke pri prenosu, jer je potreban manji uticaj
uma (manji nego pri prenosu bez ISI) da doe do greke u odluivanju.
Na pitanje koje uslove treba da zadovoljava kanal da bi se ostvario prenos bez ISI, odgovor je
dao Nyquist u svom prvom kriterijumu koji definie teoretsku vrednost maksimalne brzine
prenosa za poznatu ekvivalentnu karakteristiku kanala.
U specijalnom sluaju, ako kanal ima idealnu NF karakteristiku sa irinom propusnog opsega B ,
simbolska brzina pri kojoj e se ostvariti prenos bez ISI iznosi vs = 2 B . Pri tom se
podrazumeva da se kao pobudni signali koriste idealni delta impulsi.
Na slici 10.1.5. dati su primeri impulsnih odziva i prenosnih karakteristika signala koji zadovo-
ljavaju kriterijume za prenos bez ISI. Pri tome, signal dat pod a) nastaje u sluaju idealnog NF
filtra koji zadovoljava prvi Nyquistov kriterijum, dok signali pod b) i c) predstavljaju realne
signale koji se ee primenjuju u praktinim reenjima. Moe se uoiti da impulsni odzivi imaju
nulte vrednosti u trenucima odabiranja k Tm , osim za k = 0 , gde vrednost impulsnog odziva
odgovara originalnoj vrednosti amplitude impulsa. Na ovaj nain ispunjeni su uslovi za prenos
bez ISI.
Ekvalizacija
Prolaskom kroz kanal sa prenosnom karakteristikom H ( f ) , elementarni impuls xe (t ) trans-

formie se u xr (t ) . Ukoliko nije zadovoljen prvi Nyquistov kriterijum dolazi do pojave ISI.
Poto nemamo mnogo uticaja na oblik prenosne karakteristike kanala, odnosno ne moemo da
biramo karakteristiku prema naim potrebama, vrlo je verovatno da takva prenosna karakteristika
nee u potpunosti ispunjavati pomenute kriterijume za prenos bez ISI.
xe (t ) Xe( f )
f
0 0.5vs vs 1.5vs 2vs
Slika 10.1.5. Signali koji zadovoljavaju kriterijume za prenos bez ISI
Postavlja se pitanje da li je mogue u sistemu za prenos signala (na kraju kanala) dodati sklop sa
posebno izabranom prenosnom karateristikom E ( f ) , u cilju eliminacije interferencije meu
simbolima. Na ovaj nain primljeni signal ima spektar u obliku:
X r ( f ) = X e ( f )H ( f )E( f ) . (10.1.9)
Ukoliko se karakteristika E ( f ) prilagodi tako da ukupna karakteristika H ( f ) E ( f ) ispunjava

Nyquistove kriterijume, eliminisan je efekat ISI. Ovakav postupak naziva se ekvalizacija, a sklop
sa karakteristikom E ( f ) naziva se ekvalizator. Trivijalan postupak ekvalizacije bio bi ostvari-
vanje prenosne karakteristike:
1
E( f ) = . (10.1.10)
H( f )
Na alost u praksi je ovakvo reenje veoma retko mogue. Digitalni sklop koji se najee koristi
u procesu ekvalizacije naziva se transverzalni filtar. Sastoji se od niza kola za kanjenje, mno-
aa sa odreenim koeficijentima i sabiraa. Vrednosti koeficijenata biraju se tako da se dobije-
nom prenosnom karakteristikom transverzalnog filtra E ( f ) ostvari to bolji efekat u eliminisa-
nju ISI.
Dijagram oka
Grafikom superpozicijom, tj. crtanjem velikog broja intervala primljenog signala xr (t ) , traja-
nja TM , jednog preko drugog, dobija se veoma interesantna ilustracija koja se naziva dijagram
oka. Dijagram je dobio ime po karakteristinom izgledu koji podsea na otvoreno oko. Ima veo-
ma veliki znaaj u praktinim postupcima za analizu rada i osobina digitalnih signala.
Na osnovu minimalne udaljenosti dva susedna nivoa u trenutku odabiranja xr (0) (koja se nazi-
va otvor oka), moe se izvriti procena uticaja uma na prenos. Naime, to je otvor oka vei, ve-
a je i margina uma, pa je sistem robusniji (tj. manje osetljiv na razliite tetne uticaje u prenosu
signala). Margina uma definisana je kao polovina irine otvora oka. To je najvea vrednost koju
moe da ima um a da pri tom jo uvek ne izazove greku u odluivanju.
Kod malog otvora oka, mala je margina uma, pa um sa malom amplitudom moe dovesti do
greke u rekonstrukciji primljenog signala.
Na slici 10.1.6. prikazane su tri faze u procesu prenosa digitalnog signala i to kroz izgled ele-
mentarnog impulsa, digitalnog signala i odgovarajueg dijagrama oka.
elementarni impuls digitalni signal dijagram oka
a)
b)
c)
Slika 10.1.6. Faze u prenosu digitalnog signala: signal na predaji (a), signal na prijemu pre
ekvalizacije (b) i signal na prijemu nakon ekvalizacije (c)
Jasno se vidi da je prilikom predaje a), kada je signal neizoblien, otvor oka na dijagramu oka
najvei. Nakon prolaska kroz kanal b), dolazi do deformacije elementarnog impulsa xe (t ) , us-
led konvolucije sa impulsnim odzivom kanala h(t ) , a time i do smanjenja otvora oka. Takav
signal postaje manje otporan na um, pa je verovatnoa greke poveana u odnosu na situaciju
prikazanu na crteu a). Nakon ekvalizacije c), otvor oka je znaajno povean, pa je time sma-
njena verovatnoa greke prilikom rekonstrukcije signala.
Dijagram oka moe se veoma jednostavno prikazati na osciloskopu. Na taj nain mogue je fino
podeavanje koeficijenata sklopa za ekvalizaciju - ekvalizatora u cilju maksimalnog potiskivanja
ISI.
Pored toga, mogue je i precizno podeavanje trenutka odabiranja u prijemniku kako bi se

odabiranje obavilo ba u trenucima u kojima se dobija minimalna ISI.
Uticaj uma u prenosu digitalnih signala

Prilikom prenosa signala kroz kanal neminovno je njegovo izlaganje dejstvu uma. Kod ana-
lognog prenosa u praksi nije mogue na prijemu jasno odvojiti signal od uma, ve se odreenim
tehnikama filtriranja pokuava potisnuti efekat uma. U digitalnim komunikacijama, mogua je
perfektna rekonstrukcija originalnog signala s (t ) , pod uslovom da je snaga signala u odnosu na
snagu uma dovoljno velika.
Dejstvo uma na digitalni signal ogleda se u tome to se konaan skup moguih vrednosti signala
na predaji pretvara u beskonaan skup na prijemu. Naime, na prijemu se vri odabiranje primlje-
nog signala sa taktom periode TM . Ukoliko se zanemari uticaj ISI i ako u prenosu signala ne po-
stoji uticaj uma, dobijene vrednosti nakon odabiranja signala tano e odgovarati vrednostima
na predaji. Prenos bez dejstva uma nije mogu, pa e zbog toga skup vrednosti nakon odabi-
ranja signala na prijemu biti kontinualan. Primljene vrednosti e u manjoj ili veoj meri odstupati
od poslatih, u zavisnosti od snage uma koji deluje na signal tokom prenosa.
Zadatak prijemnika jeste da na osnovu primljene vrednosti zakljui koji je simbol poslat. Prijem-
nik nikada ne moe sasvim sigurno da odredi koji je simbol poslat pa se odluka vri na osnovu
verovatnoe: bira se onaj simbol za koji je najvea verovatnoa da je bio poslat. Postoje razliiti
kriterijumi odluivanja, a najee se primenjuje tzv. kriterijum minimalnog Euklidskog rastoja-
nja, po kom se za emitovanu vrednost proglaava ona diskretna vrednost kojoj je vrednost prim-
ljenog signala najblia.
Najei tip uma koji deluje u komunikacionom kanalu jeste aditivni beli Gausov um (AWGN,
engl. Additive White Gaussian Noise). Kao to je ve opisano u glavi 5., radi se o umu sa Gau-
sovom raspodelom amplituda i uniformnom raspodelom snage po uestanosti. Trenutne vred-
nosti uma n(t ) sabiraju se sa signalom s (t ) .
Na slici 10.1.7. dat je primer dejstva aditivnog uma n(t ) na signal s (t ) . Originalni signal s (t )
predstavljen je debelom linijom, a puni krugovi predstavljaju vrednosti signala s (t ) koje bi se
dobile nakon odabiranja da nema uticaja uma.
Tankom linijom predstavljen je rezultat uticaja aditivnog uma n(t ) na signal s (t ) , a prazni
krugovi odgovaraju stvarnim vrednostima signala nakon odabiranja na prijemu. U ovom primeru
radi se o M -arnom alfabetu, gde originalni signal s (t ) moe u trenucima odabiranja imati neku
od M diskretnih vrednosti amplituda. Sa slike se vidi da usled dejstva uma dolazi do odreenih
odstupanja od originalnih vrednosti signala u trenucima odabiranja. Kolika su ta odstupanja, za-
visi od trenutne amplitude uma i, indirektno, od snage uma n(t ) . Ukoliko je odstupanje trenu-
tne amplitude uma vee od U / 2 , gde je U rastojanje izmeu dva susedna nivoa (amplitude),
dolazi do greke u prenosu.
n(t )
M-1
M-2
s (t )
M-3
s (t ) + n(t )
U
0
Slika 10.1.7. Rezultat dejstva aditivnog uma n(t ) na signal s (t )
Na slici 10.1.8. mogu se videti razliiti rezultati odluivanja pri rekonstrukciji (ili regeneraciji)
usled dejstva uma razliitih amplituda.
Za emitovanu amplitudu signala, oznaenu sa k , u sluaju pod a) imamo ispravno odluivanje,

na osnovu zbira vrednosti signala i uma, zato to trenutna amplituda uma nije dovoljno velika
da bi dolo do greke (manja je od U / 2 ).
U sluaju b), amplituda superponiranog uma vea je od U / 2 , odnosno ukupna vrednost signa-
la i uma s (t ) + n(t ) vea je od praga odluivanja, pa se za primljeni simbol proglaava k + 1 ,
to prouzrokuje greku u prenosu.
Koliko esto e se javljati greke u prenosu zavisi od odnosa snaga signala i uma. Frekvencija
sa kojom se javljaju greke odgovara verovatnoi greke PE . Verovatnoa greke definisana je
kao granina vrednost kolinika broja pogreno primljenih simbola N E i ukupno primljenih
simbola N :
NE
PE = lim . (10.1.11)
N N
Verovatnoa greke predstavlja osnovni parametar za meru kvaliteta digitalnog prenosa. Za ma-
nji odnos signal/um, zbog vee snage pa i trenutnih vrednosti signala, greke e se javljati e-
e, pa e verovatnoa greke e biti vea, i obrnuto.
emitovana vrednost
prag
prag
regenerisana
vrednost GREKA!
Slika 10.1.8. Greka u prenosu digitalnog signala
U ovim razmatranjima zanemarili smo uticaj intersimbolske interferencije (ISI). Pojava ISI sva-
kako dodatno pogorava situaciju, jer utie na smanjenje margine uma. Praktino dolazi do pri-
bliavanja vrednosti signala nakon odabiranja pragovima odluivanja, ime se (za istu vrednost
uma n(t ) ) poveava verovatnoa greke u odnosu na prenos bez ISI. Zato je neophodno vriti
ekvalizaciju u cilju potiskivanja ISI. Ekvalizacijom se dodatno popravljaju performanse digital-
nog sistema, odnosno smanjuje verovatnoa greke PE .
Zadatak 10.1.1. (E)

Na ulaz konvertora binarnog u M arni signal dovodi se binarni IKM signal. Ovaj signal
formiran je od 32 telefonska kanala ( 0 4 kHz ) u multipleksu sa vremenskom raspodelom
kanala, pri emu je kvantizacija izvrena na 256 nivoa. Odabiranje se vri sa minimalnom
uestanou.
Na izlazu iz konvertora dobijaju se impulsi vrlo kratkog trajanja koji se mogu aproksimirati delta
impulsima. Konstanta koja se mnoi sa svakim od delta impulsa ima jednu od M = 2 moguih
n
vrednosti.
Impulsi se zatim dovode na filtar idealni propusnik niskih uestanosti, gornje granine uesta-
nosti f g .
Odrediti minimalnu vrednost broja n i graninu uestanost filtra f g pod uslovom da signal na
izlazu iz filtra ne sadri komponente na uestanostima iznad 300 kHz i da nema interferencije
meu simbolima M arnog signala.
Reenje:
Uestanost odabiranja odreena je teoremom o odabiranju i iznosi:
f s = 2 f max = 8 kHz ,
a perioda odabiranja T = 1 / f s . Kanalsko vreme iznosi Tk = T / N = 1 /(32 f s ) , a bitski

interval iznosi TB = Tk / ld ( q ) = Tk / 8 , jer se kvantizacija vri sa q = 256 nivoa.
Impulsni odziv idealnog NF filtra sa gornjom graninom uestanou f g dat je izrazom:
sin 2f g t
h(t ) = 2 f g , (1)
2f g t
pri emu je granina uestanost f g nepoznata, ali se zna da je manja od 300 kHz .
Da ne bi dolo do meusobne interferencije impulsa, prva nula impulsnog odziva, tj. trenutak za
koji vai:
2f g t = , (2)
mora da se poklopi sa trenutkom u kome nailazi sledei M arni impuls, odnosno da bude
jednak M arnom signalizacionom intervalu:
TM = n TB = n /(256 f s ) , (3)
pri emu je n = ld (M ) .
Lako se pokazuje iz (3) i (2) da je TM = 1 /( 2 f g ) , odnosno:
f g = f s 128 / n . (4)
Treba nai najmanji broj n za koji je zadovoljena jednaina (4), a da pritom f g bude manji od
300 kHz . Dobiju se vrednosti f g = 256 kHz , odnosno n = 4 i M = 16 .
Zadatak 10.1.2. (E)

Multipleksni signal formiran je od M signala od kojih svaki ima jednaku irinu spektra,
(0.. f max ) . Primenjen je frekvencijski multipleks (FMPX) sa AM-1BO modulacijom, sa poet-
nom uestanosti 0 Hz . Tako formiran signal prenosi se postupkom IKM modulacije zajedno sa
standardnim televizijskim signalom. TV signal ima 625 linija u slici i 25 slika u sekundi, a
zauzima opseg irine 5 MHz .
IKM signal formira se tako to se u odbirci FMPX signala uzimaju etiri puta u toku trajanja
svake linije. Svaki odbirak koduje se sa po N bita, a zatim tako dobijenih 4 N bita smeta u
interval zamraenja u TV signalu koji traje = 4 s . Pod uslovom da spektar IKM signala ne
bude iri od spektra TV signala (ako je f g = 1 ( 2TB ) , gde je TB bitsko vreme), odrediti:
a) Maksimalni broj bita koji se mogu preneti u jednom intervalu zamraenja;

b) Maksimalni broj kvantizacionih nivoa u sistemu za IKM kao i odnos snaga signala i uma
kvantizacije;
c) Broj muzikih tonskih signala koji se mogu preneti ovim sistemom ako je f max = 15 kHz ,
d) Broj govornih signala koji se mogu preneti ako je f max = 3.9 kHz .
Reenje:
a) U interval zamraenja trajanja = 4 s stane 4 N bita, a trajanje bita zadovoljava uslov
1 1
fg = 5 MHz . Odavde je TB = 10 7 s . Iz uslova 4 N TB = 4 s , dobije
2TB 10 MHz
se da je N = 10 . U intervalu zamraenja moe se preneti 40 bita, po 10 za svaki od etiri
odbirka.
b) Broj kvantizacionih nivoa odreuje se na osnovu broja bita po odbirku i iznosi:
q = 2 N = 1024 .
Odnos signal/um kvantizacije ima vrednost:
( )
SNRq = 10 log q 2 = 20 log(210 ) = 60 dB .
c) Broj muzikih kanala M m mora da zadovolji uslov koji potie od teoreme o odabiranju:
1
2 M m f max f s . Poto je uestanost odabiranja f s = 625 25 4 = 62.5 kHz (u svakoj
s
liniji po 4 odbirka), dobije se M m = 2 .
d) Na isti nain kao u zadatku pod c) dobija se da je broj govornih kanala M g = 8 .
10.2. Diskretne analogne modulacije

modulacije sa digitalnim signalom
Kada govorimo o digitalnom signalu uopte, podrazumeva se da se radi o signalu u osnovnom
opsegu (engl. baseband signal). Meutim, medijumi koji se koriste za prenos signala najee ne
doputaju prenos signala u takvom obliku, ve zahtevaju izvesne modifikacije digitalnog signala
u cilju prilagoavanja uslovima prenosa.
Modifikacije digitalnog signala nazivaju se modulacije i oslanjaju se na iste principe koji vae i
kod modulacija analognim signalom.
Slino kao kod analognih modulacija, na raspolaganju nam stoji prostoperiodini nosilac oblika:
u (t ) = U cos( 0t + ) . (10.2.1)
Postupak modulacije svodi se na utiskivanje digitalnog signala s (t ) u analogni nosilac u (t ) ,

odnosno u neki od njegovih parametara (amplituda, uestanost i faza) ili u vie njih istovremeno.
Na ovaj nain, kao rezultat modulacije dobijamo analogni modulisani signal, tj. nosilac sa pro-
menljivim ali diskretnim vrednostima parametara. Broj razliitih diskretnih vrednosti odgovara
veliini alfabeta digitalnog signala, M .
Sve modulacije ovog tipa, u zavisnosti od naina demodulacije, moemo podeliti u dve grupe:
koherentne i nekoherentne. Koherentne su one koje na prijemu zahtevaju tano poznavanje ue-
stanosti i faze nosioca i po pravilu ostvaruju bolje rezultate od nekoherentnih. Sa druge strane,
nekoherentne daju slabije rezultate ali su prijemni ureaji znaajno jednostavniji za realizaciju.
Prema parametru nosioca koji se koristi za modulaciju (amplituda, frekvencija, faza) razlikujemo
tri osnovna tipa modulacije:
- ASK (engl. Amplitude Shift Keying) predstavlja amplitudsku modulaciju kod koje amplituda
nosioca moe imati M diskretnih vrednosti,
- FSK (engl. Frequency Shift Keying), frekvencijska modulacija kod koje se uestanost nosioca
skokovito menja izmeu M diskretnih vrednosti,
- PSK (engl. Phase Shift Keying), fazna modulacija gde faza nosioca moe imati jednu od M
diskretnih vrednosti, obino meusobno udaljenih za 2 / M .
Na slici 10.2.1. prikazani su signali, tj. osnovne varijante sva tri tipa modulacije u vremenskom
domenu. Jasno se moe videti kako se u zavisnosti od emitovanog simbola (0 ili 1) menjaju
parametri nosioca: ASK-amplituda, FSK-uestanost, PSK-faza.
Dok se u sluaju modulacija analognim signalom, frekvencijska i fazna modulacija vrlo malo
razlikuju, tj. povezane su preko prvog izvoda trenutne faze, kod modulacija digitalnim signalom
razlika izmeu ova dva tipa modulacije veoma je znaajna.
ak
ASK
(OOK)
FSK
PSK
(BPSK)
Slika 10.2.1. Osnovni tipovi modulacija digitalnim signalom
Pored ove tri osnovne klase, postoje i brojne modifikacije i kombinacije koje se vrlo esto pri-
menjuju u praksi. Kao primer, navodimo dve koje su od velike vanosti:
- DPSK(engl. Differential Phase Shift Keying), diferencijalna fazna modulacija kod koje se in-
formacija prenosi kao razlika faza susednih simbola,
- QAM(engl. Quadrature Amplitude Modulation), koja se moe posmatrati kao kombinacija
amplitudske i fazne modulacije.
ASK
Kod ovog tipa modulacije, informacija se utiskuje u amplitudu nosioca. Amplituda moe imati
jednu od M diskretnih vrednosti:
u (t ) = ak U cos(2f c t + ) , ak = 0,...., M 1. (10.2.2)
Fazorski dijagram ASK signala sa M diskretnih vrednosti prikazan je na slici 10.2.2. Horizon-
talna osa je realna osa kompleksne ravni a vertikalna osa je imaginarna osa koja ovde nije ni ucr-
tana, poto signal sadri samo komponente uz kosinus. Kod ASK modulacije fazor modulisanog
signala uvek je realan. Mogue vrednosti fazora modulisanog signala oznaene su u kompleksnoj
ravni krupnim takama.
irina spektra ovakvog signala zavisi od oblika elementarnog impulsa digitalnog signala kojim
se mnoi nosilac i njegove spektralne karakteristike, kao i informacionog sadraja ak . Usled
ogranienog propusnog opsega pri prenosu, dolazi do intersimbolske interferencije u vremenu.
Nyquistovi kriterijumi vae i u ovom sluaju i definiu uslove za prenos bez ISI.
Specijalan sluaj ASK modulacije predstavlja tzv. OOK modulacija (engl. On-Off Keying,
ukljui-iskljui). Kod OOK modulacije nosilac se modulie binarnim digitalnim signalom koji
ima vrednosti amplituda: 0 i U. Primer ovakvog signala dat je na slici 10.2.1.
0 1 2 M-2 M-1
Slika 10.2.2. Fazorski prikaz ASK modulacije
irina spektra ASK modulisanog signala, dva puta je vea od irine signala u osnovnom opsegu.
Razlog za proirenje spektra poznat je iz klasinih AM modulacija: negativne uestanosti pre
modulacije pojavljuju se kao pozitivne i izazivaju udvostruenje irine spektra. ASK modulacija
jednostavna je za realizaciju, ali pokazuje malu otpornost na um jer je nosilac informacija amp-
lituda nosioca koja je izloena direktnom dejstvu uma. Stoga se u kanalima gde dolazi do zna-
ajnih devijacija amplitude (kanal sa fedingom), izbegava upotreba ovakve modulacije, ve se
koriste FSK ili PSK.
FSK
Kod ovog tipa modulacije amplituda i faza nosioca su konstantne, dok se informacije iz ko-
nanog skupa prenose skokovitim promenama frekvencije nosioca. Broj razliitih uestanosti od-
govara broju simbola, odnosno broju amplitudskih nivoa digitalnog signala ak . Uestanost se
menja sa korakom f oko centralne uestanosti f c . Tako se FSK modulisani signal moe pred-
staviti u obliku:
u (t ) = U cos[2 ( f c + ak f )t + ], ak = M / 2,...,1, 1,...., M / 2 . (10.2.3)
Specijalan sluaj FSK modulacije predstavlja binarna modulacija, tj. sluaj sa binarnim digital-
nim signalom. Tada frekvencija nosioca ima samo dve vrednosti: f c f . Ovaj sluaj modula-
cije predstavljen je na slici 10.2.1., gde se jasno moe uoiti skokovita promena uestanosti u za-
visnosti od emitovanog simbola.
Analiza spektra kod ovog tipa modulacije veoma je sloena, ali se moe donekle pojednostaviti
posmatranjem FSK signala kroz zbir vie OOK signala sa nosiocima razliitih uestanosti. Po-
kazuje se da irina spektra i u ovom sluaju odgovara Carsonovom obrascu, koji je predstavljen
u poglavlju o analognim modulacijama.
U sluaju prenosa M -arnog signala, dolazi do znaajnog proirenja spektra jer se praktino ko-
risti M razliitih uestanosti nosioca. Ako se uzme u obzir i izrazita nelinearnost ovog tipa mo-
dulacije, jasno je da se ona ree primenjuje u praksi.
Meutim, u novije vreme, zahvaljujui napretku tehnologije, mogu se realizovati specijalni slu-
ajevi FSK modulacije koji pokazuju izuzetno dobre performanse (OFDM-Orthogonal Frequ-
ency Division Multiplex), pa se upotrebljavaju u najsavremenijim komunikacionim sistemima,
kao to je xDSL-Digital Subscriber Line, DRM-Digital Radio Mondiale, itd. Ovi sloeni pos-
tupci za prenos digitalnog signala nisu detaljnije opisani u ovom udbeniku. Njihov opis moe se
nai samo u veoma specijalizovanoj literaturi.
PSK
PSK modulacija sastoji se od skokovitih promena faze koja moe imati jednu od M vrednosti.
Pri tom, ako je korak promene faze jednak 2 / M , modulisani signal moe se napisati u
obliku:
2
u (t ) = U cos 2f c t + ak , ak = 0,...., M 1. (10.2.4)
M
Specijalni sluaj PSK modulacije kada je moduliui signal binarni ( M = 2 ), predstavlja BPSK
(engl. Binary Phase Shift Keying) i prikazana je na slici 10.2.1. U ovom sluaju faza nosioca
moe imati samo dve vrednosti { 0, } , pa se BPSK signal moe predstaviti i u obliku:
u (t ) = U cos[2f c t + ak ] = U cos 2f c t. (10.2.5)
Ovaj signal moe se analizirati i kao klasini AM-2BO signal sa polarnim moduliuim signalom
ak { 1, 1 }.
U fazorskom dijagramu, BPSK modulacija predstavljena je sa dve take na razliitim stranama

jedininog kruga izmeu kojih postoji fazna razlika . U sluaju kada alfabet iji se simboli
emituju ima etiri simbola, simboli su meusobno razmaknuti za / 2 , i tada se radi o QPSK
(engl. Quadrature Phase Shift Keying) modulaciji. Poveanjem broja simbola u alfabetu povea-
va se broj taaka rasporeenih na krugu i istovremeno smanjuje rastojanje i uglovi meu njima.
Kao posledica ovog smanjivanja, sve je manja margina (dozvoljena vrednost) uma pa i vero-
vatnoa pojavljivanja greke raste.
Tri primera fazorskih dijagrama, za BPSK, QPSK i 8-PSK, prikazani su na slici 10.2.3. Svuda
treba zamisliti da kroz centar nacrtanog kruga prolaze horizontalna (realna) i vertikalna (imagi-
narna) osa kompleksne ravni.
Na slikama su upisani i primeri binarnih kodova odgovarajuih binarnih signala. Oigledno je da

npr. kod 8-PSK, prenos jednog od 8 moguih simbola odgovara prenosu tri uzastopna binarna
simbola.
01 010
011
001
0 1 10 00 100 000
101 111
11 110
Slika 10.2.3. Fazorski prikaz BPSK, QPSK i 8-PSK modulacije
Uticaj uma na PSK signal ogleda se u tome to se primljena vrednost signala nee precizno po-
klapati sa takama na fazorskom dijagramu, ve e biti negde u okolini tih taaka. Na osnovu
minimalnog rastojanja izmeu primljene take i taaka koje odgovaraju originalnim simbolima
alfabeta, vri se odluivanje o primljenom simbolu. Za istu snagu signala (proporcionalna sa
amplitudom signala, tj. poluprenikom kruga), poveanjem broja simbola M poveava se i ve-
rovatnoa greke, jer rastojanje izmeu taaka rasporeenih na krugu postaje manje. Da bi se
smanjila verovatnoa greke, potrebno je take meusobno razmaknuti, odnosno poveati snagu
signala, tj. njegovu amplitudu.
U sluaju PSK, informacija je sakrivena u fazi signala, pa je time i otpornost na um vea nego
kod ASK. Sa druge strane, irina spektra nije vea nego u sluaju ASK, pa je PSK tip modulacije
veoma popularan u digitalnim komunikacijama.
Za koherentnu demodulaciju PSK signala, potrebno je tano poznavanje faze lokalnog nosioca,
jer je informacija sadrana upravo u fazi. Kako bi se to izbeglo, esto se koristi DPSK (dife-
rencijalna PSK) modulacija kod koje se informacije upisuju u razliku faza susednih simbola
i :
2
i = i i 1 = ak . (10.2.6)
M
Na ovaj nain nije potrebno poznavati apsolutnu fazu nosioca, ve samo relativnu fazu u odnosu
na prethodno primljeni simbol.
Kao i svi diferencijalni sistemi i ovaj ima lou osobinu: dolazi do propagacije greke. Naime,
ukoliko se greka dogodi na jednom simbolu, ona se prenosi i na ostale simbole.
QAM
I ASK i PSK modulacija mogu se realizovati pomou QAM modulatora koji je predstavljen u
poglavlju o analognim modulacijama. Ova injenica ima izuzetno veliku vanost jer ne samo da
se ASK i PSK mogu lako objasniti, ve ih je mogue kombinovati, ime se dobija potpuno novi
pogled na problem modulacije digitalnim signalom. QAM signal sadri komponentu u fazi, tj.
onu koja se mnoi sa nosiocem oblika cos c t , i komponentu u kvadraturi, tj. komponentu koja
se mnoi nosiocem oblika sin c t .
Naime, osim kombinacija faze pokazanih na slici 10.2.3., za koje je karakteristina konstantna
amplituda, mogu se realizovati sloene dvodimenzionalne strukture, tzv. konstelacije sa proiz-
voljnim brojem taaka. Kod sloenih konstelacija pozicija svake take u fazorskom dijagramu
odreena je razliitom amplitudom i fazom. Primer sloene konstelacije sa 16 stanja prikazan je
na slici 10.2.4.
Pored toga, mogue je formirati konstelacije taaka proizvoljnog oblika. Pokazuje se da kruni
oblik konstelacije ima bolje performanse od kvadratnog.
Krune konstelacije nastale su tako to je osim komponente signala u fazi iskoriena i kompo-
nenta signala u kvadraturi. Pri tom je iskoriena injenica da su kosinusoida i sinusoida meu-
sobno ortogonalne.
Slika 10.2.4. Konstelacija 16-QAM
Primenjujui istu logiku kao kod prelaska sa jedne dimenzije na dve dimenzije, uvoenjem ve-
eg broja ortogonalnih funkcija mogue je, teoretski, prei na sistem sa proizvoljnim brojem
dimenzija, ime se performanse sistema dodatno popravljaju. Danas se u ovoj oblasti vri velik
broj razliitih istraivanja.
Performanse sistema za digitalni prenos

Kod analognih sistema pokazano je da se kao mera kvaliteta prenosa koristi odnos signal/um,
odnosno odnos snaga korisnog signala i uma akumulisanog tokom prenosa. Za digitalne sisteme
ve je reeno da se kao mera kvaliteta prenosa koristi verovatnoa greke. Naime, za dati sistem
koji se projektuje, u zavisnosti od prirode informacija koje se prenose, postavlja se zahtevana ve-
rovatnoa greke PE . Sa zadatim resursima, potrebno je realizovati sistem koji e uz minimalnu

sloenost, utroak snage i spektra, ostvariti zahtevanu verovatnou greke PE .
Uobiajeni nain kojim se predstavljaju performanse digitalnih sistema za prenos jeste tzv.
Waterfall kriva (engl. vodopad, po karakteristinom opadajuem obliku). Ova kriva predstavlja
zavisnost verovatnoe greke PE od bitskog odnosa signal um Eb / N 0 . Pod bitskim odnosom
signal/um podrazumeva se odnos prosene energije koja se emituje po jednom simbolu i broja
bita po simbolu. Primer je pokazan na slici 10.2.5. Prikazane su dve Waterfall krive koje karakte-
riu dva razliita digitalna sistema za prenos. Za sistem 2 kae se da ima bolje performanse od
sistema 1, jer za zadatu verovatnou greke PE zahteva manji bitski odnos signal um Eb / N 0 ,
i obrnuto, za zadati odnos signal/um ostvaruje manju verovatnou greke.
Meutim, ukoliko se pokae da je sloenost sistema 2 znaajno vea od sistema 1, opravdano se

moe postaviti pitanje kvaliteta uinjenog izbora.
Prilikom projektovanja digitalnih sistema za prenos signala postavljaju se dva glavna ogranie-
nja:
- Spektar (raspoloiva irina propusnog opsega),
- Snaga (raspoloiva snaga za prenos signala),
Obino je cilj projektovanja sistema da se prenos signala ostvari sa signalom koji ima to manju
snagu i to manju irinu spektra. Naalost, ova ogranienja su protivrena i veoma je teko isto-
vremeno ispuniti ovako postavljen cilj.
PE
10-2
10-4
10-6
10-8 1
10-10 2
5 10 15 20 25 Eb/N0
Slika 10.2.5. Poreenje karakteristika digitalnih sistema
Kod sistema sa ogranienim spektrom (telefonski kanal) mogue je poveati snagu do odreene
vrednosti kako bi se dovoljno razmaknule take na fazorskom dijagramu, a time i smanjio uticaj
uma. Takoe, prelaskom na alfabet sa veim brojem simbola, ostvaruje se uteda u spektru na
raun dodatne snage. Na taj nain mogue je ostvariti zadovoljavajuu verovatnou greke prili-
kom prenosa PE .
Sa druge strane, ako je ograniena snaga (satelitske komunikacije), ubacivanjem dodatnih bita
(zatitno kodovanje), mogue je ostvariti zadatu verovatnou greke uz izvesno proirenje spek-
tra. Naime, ubacivanjem dodatnih bita u istom signalizacionom intervalu TM , dolazi do smanje-
nja trajanja svakog bita, a time i do proirenja spektra digitalnog signala. Ukoliko se pravilno
odabere metod kojim e se izvriti zatitno kodovanje, mogue je ostvariti zahtevanu verovatno-
u greke PE uz postojea ogranienja u pogledu snage.
Kapacitet kanala
Ako se za prenos signala obezbedi dovoljno vremena, kroz svaki komunikacioni kanal moe se
preneti proizvoljno velika koliina informacija. Meutim, za prenos signala u realnom vremenu,
a to znai istovremeno sa nastajanjem signala (npr. govorni signal ili slika u razgovoru ili di-
rektnom prenosu), postoje ogranienja. Teorijski maksimum broja bita koji se moe preneti u je-
dinici vremena kroz dati kanal ogranien je kapacitetom kanala, C . Kapacitet kanala, izraen u
broju bita u sekundi, definisan je kao proizvod maksimalne simbolske brzine u jedinici vremena i
maksimalnog broja bita koji se mogu preneti jednim simbolom.
Na veoma sloen nain moe se pokazati da kapacitet ima vrednost:

C = B ld (1 + ) , (10.2.6)
gde B predstavlja irinu propusnog opsega kanala izraenu u Hz , a = Ps / PN odnos snaga

signala i uma. Kapacitet kanala ima jedinicu bit / s .
Sa druge strane, digitalni protok definisan je izrazom (10.1.3). Ako poruku u obliku digitalnog
signala predstavimo zapreminom kvadra sa osnovom ija povrina odgovara digitalnom protoku
i visinom koja je jednaka ukupnom trajanju poruke T, onda se kapacitet kanala moe predstaviti
kao otvor u koji treba ugurati kvadar. Pri tome otvor ima konstantnu povrinu C , a visina i iri-
na zavise od odnosa signal/um u kanalu i raspoloivog propusnog opsega. Prema dimenzijama
otvora treba prilagoditi digitalni signal, tj. brzinu signalizacije i broj simbola alfabeta, kako bi
poruka prola kroz otvor - kapacitet kanala C. Primer je ilustrovan na slici 10.2.6.
2ld(M)
vd
ld(1+)
vs /2
Slika 10.2.6. Poruka i kapacitet kanala
Kapacitet kanala predstavlja maksimalni digitalni protok koji je mogue ostavariti u datom ka-
nalu u prisustvu aditivnog Gausovog uma i uz optimalno kodovanje. Do pre par godina, ta je
granica bila praktino nedostina. Meutim, primenom savremenih tehnika kodovanja kapacitet
kanala gotovo je dostignut u praksi.
Zadatak 10.2.1. (E)

Na slici 1. dat je sistem za prenos kvadraturnog PSK signala. Ulazni binarni signali u1 (t ) i
u 2 (t ) prikazani su na slici 2.
a) Pokazati da se na izlazu kola za sabiranje dobija fazno modulisani signal:
s A (t ) = A cos[2f c t + (t )] .
b) Nacrtati vremenski oblik devijacije faze (t ) .
c) Odrediti signale u takama E i G u sluaju idealnog prenosa, kada je H c ( f ) = 1 i vai
f c >> 1 2T , gde je T signalizacioni interval.
Reenje:
a) Moduliui signali prikazani na slici 2. odgovaraju binarnim digitalnim signalima. U svakom
signalizacionom intervalu prenose se dva bita, po jedan iz svakog signala. Signal u taki A ima
oblik:
s A (t ) = 2 u1 (t ) cos(2f c t ) + 2 u 2 (t ) sin( 2f c t ) . (1)
fc
u1 (t ) D E
~~
2 cos(2 f c t ) cos(2 f ct )
A B
HC ( f )
/2 /2
fc
u2 (t ) F G
~~
Slika 1. Sistem za prenos PSK signala
u1 (t ) u2 (t )
U U
0 T 2T 4T t 0 T 5T t
-U -U
Slika 2. Moduliui signali
Jednostavnim trigonometrijskim transformacijama ovaj signal moe se napisati u obliku:
u1 (t ) u2 (t )
s A (t ) = 2 u12 (t ) + u22 (t ) cos(2f ct ) + sin(2f ct ) =
u12 (t ) + u22 (t ) 2 2
u1 (t ) + u2 (t )
= a(t ) cos(2f c t + (t ) ) . (2)
Trenutna amplituda ovog signala ima vrednost jednaku konstanti, jer je:
a (t ) = 2 u12 (t ) + u 22 (t ) = 2 U 2 + U 2 = 2 2 U .
u (t )
Faza signala ima oblik (t ) = arctg 2 , pa je signal u taki A fazno modulisani signal.
u1 (t )
b) U tabeli 1. date su vrednosti faze fazno modulisanog signala za razliite kombinacije vrednosti
ulaznog signala.
u1 (t ) u1 (t ) cos (t ) sin (t ) (t )
U U 2 2 2 2 4
U -U 2 2 2 2 4
-U U 2 2 2 2 3 4
-U -U 2 2 2 2 3 4
Tabela 1. Kombinacije vrednosti ulaznih signala i odgovarajue vrednosti faze
Zavisnost promene trenutne faze od vremena za ulazne signale sa slike 2. prikazana je na slici 3.
Vidi se da mogue vrednosti faze odgovaraju vrednostima iz tabele 1.
( t )
3/4
/4
2 3 4 5 t
/4
3/4
Slika 3. Devijacija faze
c) Signali na izlazu produktnog demodulatora u prijemniku mogu se odrediti preko modulisanog

signala u obliku (1) ili (2). Ako se krene od oblika (1) dobijaju se izrazi:
s D (t ) = u1 (t ) cos(4 f c t ) + u1 (t ) + u 2 (t ) sin( 4 f c t ) ,
s F (t ) = u1 (t ) sin(4 f c t ) + u2 (t ) u2 (t ) cos(4 f c t ) .
Svrha NF filtra u sinhronom prijemniku jeste da propusti signal u osnovnom opsegu, a da potisne
signal modulisan na uestanost 2 f c , pa signali na izlazu prijemnika imaju vrednosti:
s E (t ) = u1 (t ) ,
sG (t ) = u2 (t ) .
Zadatak 10.2.2. (E)

Na ulaz u prijemnik ija je blok ema prikazana na slici 1. dolazi fazno modulisani signal
s (t ) = U cos[2f c t + (t )] . Vremenski oblik trenutne devijacije faze (t ) prikazan je na
slici 2.
1 A
~~
s(t ) fc
H( f ) C
/2
B
2
~~
fc
Slika 1. Blok ema prijemnika
Funkcija prenosa H ( f ) linearnog sklopa u prijemniku data je izrazom:

H ( f ) = e j 2fT ,
pri emu je 2f c t = / 4 + 2k , gde je k ceo broj i k >> 1.
(t )

/2
2 3 5 7 8 t
/2
Slika 2. Trenutna devijacija faze
Pronai signale na izlazima iz prijemnika, u takama A i B, i prikazati njihove vremenske oblike.
Reenje:
Signal u taki C ima oblik:
SC ( f ) = S ( f ) H ( f ) = S ( f ) e j 2fT ,
a odavde se lako dobija da je sC (t ) = s (t T ) .
Signali u ostalim takama prijemnika imaju oblik:

s1 (t ) = U cos[2f c t + (t )] U cos[2f c (t T ) + (t T )] =
U2
= {cos[4f ct 2f cT + (t ) + (t T )] + cos[2f cT + (t ) (t T )]}.
2
Filtar proputa samo NF deo u obliku:
U2
s A (t ) = cos[2f cT + (t ) (t T )].
2
s2 (t ) = U cos[2f c t + (t )] U sin[2f c (t T ) + (t T )] =
U2
= { sin[4f ct 2f cT + (t ) + (t T )] sin[2f cT + (t ) (t T )]}.
2
Filtar proputa samo NF deo u obliku:
U2
s B (t ) = sin[2f cT + (t ) (t T )] .
2
Demodulisani signali prikazani su na slici 3. Njihovom jednostavnom obradom moe se odrediti
trenutna devijacija faze, odnosno moduliui signal.
sA ( t )
2U 02
4
2 3 5 8 t
2U 02
4
sB (t )
2
2U 0
2 4 7 8 t
2
2U 0
Slika 3. Demodulisani signali

11. TELEKOMUNIKACIONI SISTEMI DANANJICE

U svakodnevnom ivotu sreemo se sa velikim brojem razliitih telekomunikacionih sistema i
koristimo usluge koje nam takvi sistemi pruaju. U ovom poglavlju navedene su osnovne oso-
bine pojedinih ee korienih sistema, sa namerom da se pokae na koji nain se materija obra-
ena u ranijim glavama moe prepoznati i iskoristiti u praksi.
11.1. Telegrafija
Telegrafija je najstariji sistem za komuniciranje elektrinim putem. Kao to je ranije reeno, prvi
elektrini telegraf postavljen je izmeu Vaingtona i Baltimora 1844. godine. Namena sistema
jeste prenos pisanog teksta. Sve pisane poruke, na bilo kom jeziku, mogu se predstaviti nizom
simbola iz skupa sa konanim brojem simbola. Svakom simbolu dodeljuje se po jedan talasni
oblik napona ili struje. Ovakav talasni oblik naziva se i kd. Poruka se koduje tako to se umesto
svakog simbola, na predajnoj strani, emituje odgovarajui talasni oblik. Na prijemnoj strani treba
prepoznati, tj. dekodovati primljene talasne oblike i formirati poruku. Najstariji tip kda, Mor-
zeov alfabet, svako slovo zamenjuje nizom impulsa i pauza. Telegrafija polako gubi znaaj i pri-
menu zahvaljujui brojnim novim i daleko efikasnijim komunikacionim sistemima.
11.2. Telefonija
Telefonija je sigurno jedan od najvie korienih komunikacionih sistema. Poeci telefonije ve-
zani su za Aleksandra Bela i 1876. godinu. U telefonskom sistemu svaki korisnik-pretplatnik ras-
polae telefonskim aparatom i prikljukom na mreu. Komunikacija izmeu sagovornika mnogo
je direktnija i bogatija nego pri prenosu pisane poruke jer sagovornici mogu da se razumeju, da
se prepoznaju meusobno, ak i da jedan drugom osete emocije.
Za razliku od telegrafije, u telefoniji se prenose kontinualni ili analogni signali. Poznato je da

ljudski glas i ulo sluha imaju sposobnost da generiu, odnosno uju, vibracije na uestanostima
u opsegu od desetak Hz do priblino 20 kHz . Osetljivost ula sluha znatno je vea na vibracije
u intervalu (500 Hz 5000 Hz ) nego na vibracije ispod i iznad tog intervala. Spektralna gus-
tina snage govornog signala ima maksimum u intervalu (500 Hz 1500 Hz ) , a izvan tog in-
tervala znaajno opada. Svi ovi podaci dobijeni su eksperimentalnim putem, analizom glasova
velikog broja govornika. Oigledno je da bi prenos kompletnog frekvencijskog opsega u kom se
javlja glas bio nepotreban i, verovatno, znatno skuplji nego neki ui opseg. Eksperimenti i istra-
ivanja doveli su do toga da se u telefoniji kao znaajan izabere frekvencijski opseg od
(300 Hz 3400 Hz ) . Komponente ispod tog opsega nema smisla prenositi jer ne utiu na
kvalitet i razumljivost prenosa. Komponente iznad tog opsega poveavaju subjektivni kvalitet
signala ali ne poveavaju razumljivost. Poto je telefonija zamiljena kao sistem sa masovnom
upotrebom namenjen prenosu glasa, izabrani opseg u potpunosti ispunjava predvienu namenu.
Glava 11. Telekomunikacioni sistemi dananjice 305
U nekim sistemima, kod kojih je kvalitet glasa jo manje vaan nego u telefoniji, usvojene su ak
i ue granice, (300 Hz 2700 Hz ) pa ak i (300 Hz 2400 Hz ) .
U telefoniji sa kraja devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka dominiralo je tzv. manuelno
posredovanje. Aparati su bili znatno jednostavniji i imali su etiri osnovna dela: zvono, neku
vrstu indukcionog kalema za dozivanje posrednika u centrali, mikrofon i slualicu. Iako je ve
1892. godine u Americi postavljena prva automatska telefonska centrala a kod nas u Novom
Sadu 1927. god., sve do sredine dvadesetog veka vei deo telefonskog saobraaja bio je posre-
dovan manuelnim putem.
Telefonski sistem moe se podeliti na nekoliko sastavnih delova.
Telefonski aparat i linija veze koja povezuje lokaciju pretplatnika i telefonsku centralu naziva se
pretplatnika petlja (engl. Subscriber Loop). Posmatrano u celini, ovaj deo mree izuzetno je
skup i nije pogodan za bilo kakvu vrstu usavravanja jer bi izmene podrazumevale ogromne in-
frastrukturne radove, prekopavanja ulica i zamenu unutranje instalacije u objektima (zgradama,
stanovima, kuama i poslovnom prostoru).
Telefonske centrale, organizovane po odreenoj hijerarhiji (krajnje, reonske, glavne, tranzitne,

meunarodne), meusobno su povezane na razliite naine. Do osamdesetih godina prolog veka
centrale su bile analogne, zasnovane na tzv. krosbar ili nekoj slinoj tehnici. Centrale ugraivane
osamdesetih godina i kasnije imale su sve vie i vie elektronskih komponenti da bi danas bile
praktino potpuno elektronske.
Do poetka osamdesetih godina prolog veka veze meu centralama ostvaruju se kablovima,
koaksijalnim kablovima i usmerenim radio relejnim vezama. Za istovremeni prenos veeg broja
signala primenjuje se frekvencijski multipleks. Kroz kablove se multipleksni signal prenosi u
osnovnom opsegu, dok se kod usmerenih veza primenjuje frekvencijska modulacija.
Vana osobina klasinih sistema bilo je postojanje neprekidne fizike veze izmeu dva sago-
vornika sve vreme trajanja razgovora. Delimini izuzetak bile su deonice povezane beinim
putem, iako su i u njima pojedini kanali neprekidno zauzeti prenosom signala izmeu istih sago-
vornika. Ovaj tip ostvarivanja veze naziva se i komutacija vodova.
Kraj dvadesetog veka obeleava digitalizacija telefonskog saobraaja. Pri izradi telefonskih cen-
trala naputaju se mehanike i elektromehanike komponente i uvodi se isto elektronska komu-
tacija. Svi signali, kako oni koji su vezani za funkcionisanje sistema, uspostavljanje veze, tarifi-
ranje i signalizaciju, tako i govorni, prenose se u digitalizovanom obliku. Veza izmeu centrala
sve vie se ostvaruje optikim kablovima. Analogni postupci modulacije u prenosu signala zame-
njuju se digitalnim. Frekvencijski multipleks zamenjuje se vremenskim multipleksom jer je on
pogodniji za prenos digitalnih signala. Pretplatnika petlja, meutim, i dalje ostaje klasina, ana-
logna, to znai da se na ulazu u centralu za svakog pretplatnika koristi po jedan A/D i D/A kon-
vertor. Mogunosti savremenih centrala postaju sve vee i sloenije. Usluge koje dananje cen-
trale pruaju pretplatniku (preusmeravanje poziva, poziv na ekanju, konferencijska veza, odbi-
janje poziva, ograniavanje poziva, itd.) nisu se pre dvadeset godina mogle ni zamisliti.
Kod digitalnih sistema polako se naputa ranije objanjen koncept neprekidne fizike veze izme-
u sagovornika.
Prenos podataka korienjem telefonske mree predstavlja jedan od naina za proirivanje pri-
mene klasine telefonske mree. Ureaji za prenos podataka nazivaju se modemi (skraenica od
modulator-demodulator). Najjednostavnije reeno, modem formira signal od digitalnih podataka.
Ovaj signal se svojim oblikom, vremenskim i frekvencijskim karakteristikama, uklapa u okvire
koji su propisani za govorni signal. Sa aspekta telefonske mree, izmeu modemskog signala,
signala koji generie telefaks aparat i govornog signala, nema mnogo razlike. Brzine prenosa
koje se ostvaruju primenom modema menjale su se u proteklih deset godina, od poetnih
1.200 bit / s do 57.600 bit / s , zahvaljujui izuzetnom napretku u teorijskim istraivanjima i
tehnikama kodovanja. Prenos je zasnovan na sloenijim varijantama kvadraturne amplitudske
modulacije sa digitalnim signalima.
11.3. Klasini prenos podataka

Paralelno sa sve veim potrebama za govornim komunikacijama, sedamdesetih godina prolog
veka javila se i sve vea potreba za prenosom podataka. Razliiti korisnici (banke, pote, javne
slube, policija, itd.) imali su potrebu za kvalitetnim (brzim, bezbednim, pouzdanim i jeftinim)
prenosom velikog broja raznovrsnih podataka. U svetu je postepeno razvijena posebna mrea u
kojoj su se podaci prenosili na nain koji se znaajno razlikuje od klasine telefonije. Potpuno
drugaiji nain povezivanja, nazvan komutacija paketa, u osnovi predstavlja grupisanje bita u
grupe koje se nazivaju paketi, dodavanje bita potrebnih za realizaciju prenosa (adrese i slino) i
slanje paketa prema korisniku. Detalji ovih postupaka prouavaju se u posebnim kursevima.
Ovakva mrea za prenos podataka postoji i kod nas, pod nazivom JUPAK.
11.4. ISDN
Digitalna mrea integrisanih slubi (engl. ISDN, Integrated Services Digital Network) razvijena
je, nakon vie godina usaglaavanja, izdavanjem prvih standarda 1984. godine. Prvi eksperimenti
vreni su u Japanu, Kanadi i Velikoj Britaniji, od 1984. do 1986, a zatim i u Francuskoj, Ne-
makoj i SAD. Francuska je prva uvela ISDN 1990. god. a za njom i veina zemalja, ukljuujui
i Jugoslaviju, odnosno Srbiju.
ISDN je realizovan kao nova tehnologija na staroj infrastrukturi. I dalje se koriste klasine te-
lefonske parice, ali vie ne postoji ogranienje na ulazu u centralu u obliku pojasnog filtra koji
ograniava signal na opseg od 300 Hz do 3400 Hz . Signal se prenosi u digitalnom obliku i
pri tom se ostvaruju bitske brzine koje su znatno vee nego uz pomo klasinih modema.
ISDN je zasnovan na sledeim osnovnim principima:

- mrea je digitalna od kraja do kraja (svi signali prenose se digitalno od korisnika do korisnika),
- prenos je mogu i komutacijom paketa i komutacijom kola,
- ista mrea moe da realizuje razliite usluge: telefoniju, telefaks, prenos video signala, itd.,
- postoje dve vrste korisnikih prikljuaka:
bazni, sa brzinom prenosa koja za dva B (govorna) kanala i jedan D kanal iznosi
2 64 + 16 = 144 kBit / s i
primarni, sa brzinom prenosa koja za trideset B kanala i jedan zajedniki D kanal iznosi
30 64 + 64 = 1.984 kBit / s .
B kanal u osnovi slui za prenos govornog signala a D kanal slui za prenos signalizacije i druge
namene.
Prednosti ISDN nad ostalim sistemima jesu:

- integracija razliitih usluga preko jednog transportnog sistema koji obezbeuje pretplatniku ni-
u cenu usluga nego kada bi koristio posebne sisteme,
- signalizacija velikih sposobnosti, to omoguava uvoenje novih slubi,
- poseban kanal za signalizaciju (korisnik ne uje signal biranja broja ni neke druge signale). Oaj
kanal moe da se iskoristi za aktivnosti ije korienje ne utie na funkcionisanje B kanala,
- maksimalno korienje postojee infrastrukture, to znai da mali korisnici po klasinoj tele-
fonskoj parici mogu da dobiju bazni prikljuak, dok je za primarni prikljuak neophodno
korienje dve parice.
Nedostatak ISDN u ovom trenutku jeste neto via cena ureaja (centrala, telefonskih i telefaks
aparata, ostalih vrsta terminala, itd.), prvenstveno zbog vee sloenosti i manje masovnosti.
11.5. Radio difuzija

Radio difuzne telekomunikacije obuhvataju radio sisteme pomou kojih se jedna poruka istovre-
meno prenosi od izvora prema velikom broju korisnika. Postoje dve osnovne grupe sistema, za
prenos govora i muzike (radiofonija) i za prenos slike (televizija).
Radiofonija
Sistemi koji slue za prenos zvuka mogu da se podele u dve osnovne grupe: oni koji za prenos
koriste amplitudsku modulaciju ( AM ) i oni koji koriste frekvencijsku modulaciju ( FM ). Sis-
temi sa AM rade u tri opsega uestanosti, na dugim, srednjim i kratkim talasima, prema podeli
datoj u tabeli 6.2.2. U svim opsezima koristi se KAM zbog jednostavnosti demodulatora. Kod
KAM modulacije nije neophodno poznavanje parametara (uestanosti i faze) lokalnog nosioca
na prijemnoj strani, dok je kod svih drugih tipova demodulacije prijemnik znatno sloeniji.
U svim navedenim opsezima, uestanosti nosioca za pojedine programe biraju se na tano odre-
en nain i usaglaavaju preko meunarodnih i nacionalnih administracija, kako se ne bi dogo-
dilo da dva predajnika na istim ili veoma bliskim uestanostima rade na istom ili bliskom geo-
grafskom podruju. Domet signala zavisi od snage predajnika i uslova prostiranja. Snage pre-
dajnika mogu da budu i veoma velike, za duge talase do 4000 kW , srednje i preko 1000 kW i
za kratke preko 150 kW . Programi na kratkim i srednjim talasima, zahvaljujui jonosferskom
prostiranju kod kog se signali odbijaju od jonosfere i tako reflektovani pokrivaju prostor, imaju
veliki domet (vie stotina pa i preko hiljadu kilometara od predajnika) i naroito dobre uslove
prostiranja nou. kada se zbog hlaenja jonosferski sloj sputa na manju visinu i bolje reflektuje
signal. Za pokrivanje teritorije jonosferskim talasom karakteristino je postojanje mrtve zone. To
je zona oblika krunog venca u okolini predajnika u kojoj prijem signala nije mogu jer su
direktni talasi previe slabi (oni pokrivaju samo neposrednu okolinu u zoni optike vidljivosti
oko predajnika), a talasi reflektovani od jonosfere ne padaju dovoljno blizu zbog apsorpcije pod
odreenim uglovima. Detalji koji opisuju ovu pojavu mogu se nai u [1].
Sa aspekta kvaliteta prenoenog signala, kod sistema sa AM prenosi se signal sa spektrom iri-
ne manje od 5 kHz . Ova irina spektra samo je malo vea od irine spektra u telefoniji. Obezbe-
uje odlinu razumljivost i odlian kvalitet govornog signala, ali je kvalitet prenosa muzikog
signala skroman. Bogatstvo zvuka mnogih muzikih instrumenata kao i pevakog glasa, sme-
teno u opsegu uestanosti iznad 5 kHz , ne moe se preneti u sistemima na srednjim, dugim i
kratkim talasima.
Za prenos signala u radio difuziji sa FM modulacijom rezervisan je opseg vrlo visokih uesta-
nosti, od 87.5 MHz do 108 MHz . esto se koristi i pojam UKT , kao skraenica za ultra
kratke talase. U ovom opsegu prenose se signali ija irina spektra iznosi 15 kHz . Rastojanje iz-
meu nosilaca, prema meunarodnim propisima iz oblasti radio difuzije iznosi 200 kHz , a
maksimalna devijacija uestanosti, definisana izrazom (8.2.4), ima vrednost f = 75 kHz .
Ovakva irina spektra omoguuje prenos zvuka koji ima znatno bolji kvalitet nego kod sistema
sa AM . Osim toga, sistemi sa FM modulacijom znatno su otporniji na uticaj uma nego
sistemi sa AM .
Programi na ultra kratkim talasima nemaju veliki domet jer se za prenos koristi samo direktni ta-
las. Meutim, zahvaljujui pojavama refrakcije (kod koje se elektromagnetski talas ne kree pra-
volinijskom putanjom kroz atmosferu nego ima putanju savijenu prema zemlji), i difrakcije (kod
koje se talas odbija od raznih prepreka i dopire do mesta koja se inae nalaze u senci prema
predajniku), zona pokrivanja (radio horizont) ira je od optikog horizonta.
Stereo signal i RDS u FM radio difuziji

U poetku razvoja FM radio difuzije, od poetka 40 tih godina prolog veka, do 1961. go-
dine, vren je prenos jednog signala, slino kao kod AM , ali sa tri puta irim spektrom. I takav
signal imao je znatno bolji kvalitet u odnosu na prenos signala sa AM . Amerika savezna ko-
misija odobrila je 1961. godine komercijalnu primenu modifikovanog sistema za FM radio
difuziji. Izvreno je znaajno poboljanje karakteristika prenosa uvoenjem tzv. stereo prenosa
(grki stereo-prostor). Umesto obinog, jednostrukog signala, promenama u konstrukciji predaj-
nika i prijemnika ostvaren je istovremeni prenos dva signala. Ova dva signala nazivaju se levi i
desni stereo kanal. Dobijaju se tako to se na mestu snimanja, odnosno konverzije zvuka u
elektrini signal, koriste dva fiziki odvojena mikrofona, jedan postavljen levo a drugi desno od
zamiljene ose koja povezuje izvor zvuka i mesto na kom treba da se nalazi slualac. Svaki
mikrofon formira na svom izlazu poseban elektrini signal. Ovakvi signali odvojeno se prenose
do mesta prijema i posebno reprodukuju pomou dva zvunika, postavljena levo i desno ispred
sluaoca. Na taj nain sluaocu se, osim zvunog signala, prenosi i oseaj prostornosti, odnosno
utisak da zvuk nastaje u prostoru i reprodukuje se u prostoru, a ne u jednoj taki.
Vano ogranienje za uvoenje stereo prenosa bio je zahtev da novi sistem bude kompatibilan sa
starim sistemom sa tzv. mono prenosom. Po ovom zahtevu, stereo signal treba da se prenosi na
takav nain da stariji modeli prijemnika mogu da funkcioniu bez promena, odnosno da njihovi
korisnici ne primete nikakvu razliku. Kompatibilnost je neophodna jer su milioni korisnika ve
imali prijemnike i njihovo naputanje nije bilo ekonomski opravdano. Nije bilo ekonomski i teh-
niki opravdano ni paralelno korienje klasinog mono sistema i eventualnog potpuno druga-
ijeg, nekompatibilnog stereo sistema. Blok ema stereo modulatora koji obezbeuje kompa-
tibilnost pokazana je na slici 11.5.1. Signali levog i desnog kanala, oznaeni sa u L (t ) i u R (t ) ,
dovode se na ulaz stereo kodera. Koder je blok sastavljen od sabiraa i oduzimaa. Na svojim
izlazima daje zbir i razliku ulaznih signala. Nakon izvrenog preemfazisa, objanjenog u pog-
lavlju 8.2.4., razlika levog i desnog kanala mnoi se sa signalom oblika cos 2 p t , gde je
p = 2f p , a f p je pomona uestanost koja se naziva stereo pilot ton i ima tano odreenu
vrednost, f p = 19 kHz .
L+R
u L (t ) Preemfazis
STEREO um (t ) u (t )
KODER FM
u R (t ) LR
Preemfazis
RDS
X2 X3
cos pt
Slika 11.5.1. Blok ema stereo modulatora
Blokovi oznaeni sa X2 i X3 predstavljaju umnoae uestanosti. Na svojim izlazima daju dva,

odnosno tri puta veu uestanost od one na ulazu. Struktura spektra signala u m (t ) prikazana je
na slici 11.5.2. Sa aspekta frekvencijske modulacije taj signal predstavlja moduliui signal.
irina spektra stereo signala iznosi 53 kHz . Modulisani signal, dobijen primenom frekvencijske
modulacije u bloku FM, oznaen je sa u (t ) . Kompatibilnost sa klasinim mono prenosom
obezbeena je tako to se struktura spektra stereo i mono signala u intervalu od nule do 15 kHz
ne menja. Klasini prijemnici u stanju su da demoduliu taj deo spektra i reprodukuju zbir dva
signala, a to je i inae signal koji bi se dobio snimanjem zvuka pomou jednog mikrofona. Za
klasine prijemnike komponente dodate u delu spektra iznad 15 kHz ne ometaju pravilan prijem
i ne utiu na njihovo funkcionisanje.
Um ( f )
U p( f )
U L+ R ( f ) U L R ( f ) U RDS ( f )
15 19 23 38 53 57 f[kHz]
Slika 11.5.2. Struktura spektra stereo signala, pre FM modulacije
Na slici 11.5.1. dodat je i deo stereo kodera pod nazivom RDS. RDS je skraenica od engl. nazi-
va Radio Data System, odnosno sistem za prenos podataka putem radio difuzije. RDS je nastao u
periodu 1985-1990. godine, kao rezultat nastojanja da se poboljaju mogunosti FM radio mree,
povea udobnost korisnika i radio prenosu doda niz novih funkcija koje e ga uiniti atraktiv-
nijim i komercijalno isplatljivijim.
Osnovna ideja RDS sistema sastoji se u sledeem. Na strani predajnika, pomou posebnog ure-
aja koji u svojoj osnovi mora da ima raunar, na osnovu tano propisanih standarda (RDS spe-
cifikacija) formira se digitalna poruka. Digitalna poruka sastavljena je od povorke bita (nula i je-
dinica). Sloenim postupkom kodovanja, formiranja blokova bita i zatitnog kodovanja, sistem
omoguuje prenos sledeih podataka:
- identifikacija programa,
- naziv stanice,
- spisak alternativnih uestanosti,
- postojanje saobraajnih obavetenja,

- datum i vreme,
- tip programa,
- kanal podataka,
- jednosmerno pozivanje,
- kanal saobraajnih obavetenja, itd.
Od navedenih funkcija mnoge su danas u stalnoj upotrebi, naroito u zemljama sa veoma razvi-
jenom mreom FM radio predajnika. Na primer, za vozae je veoma interesantan prenos spiska
alternativnih uestanosti. Auto radio prijemnik novije generacije u stanju je da primi i dekoduje
spisak uestanosti na kojima se emituje isti program, kao i da neprekidno vri proveru da li se isti
program, na nekoj od uestanosti sa spiska, prima sa boljim kvalitetom. Ako pronae frekvenciju
sa boljim prijemom, prijemnik e automatski da se podesi na novu uestanost i da sluaocu omo-
gui bolji prijem, bez runog podeavanja prijemnika, jer to moe da bude i opasno pri velikim
brzinama. Neke radio stanice koriste prenos naziva stanice, koji je inae statika informacija i ne
bi trebalo da se menja nego da neprekidno stoji ispisan na displeju prijemnika, za prenos rek-
lamnih poruka, tako to sadraj ispisanog teksta menjaju svakih nekoliko sekundi. Ovaj tip pre-
nosa ne uklapa se u osnovne standarde ali oigledno koristi vlasnicima radio stanica jer poveava
prihod koji ostvaruju emitovanjem programa.
Sloenim postupkom obezbeeno je da RDS signal bude strogo frekvencijski ogranien na inter-
val 57 2.375 kHz i da ne postoji meusobni uticaj stereo muzikog i RDS signala. Sistem
ima veoma interesantne osobine ali je prenos podataka spor jer je bitska brzina samo
1187.5 bit / s , od ega se preko 38 % bita koristi za sinhronizaciju i zatitu. Mala brzina bila
je i razlog za relativno skromnu primenu sistema RDS. Vie detalja o RDS sistemu moe se nai
u specijalizovanoj literaturi.
Blok ema stereo demodulatora prikazana je na slici 11.5.3. Na ovoj blok emi, radi
jednostavnosti, nije pokazan deo sa RDS demodulatorom i dekoderom.
NF 0-15 Deemfazis
L+R u L (t )
u (t ) STEREO
LIMITER-
DISKRIMINATOR
PF 19 X2 DEKO
DER
LR u R (t )
PF 23-53 Deemfazis
Slika 11.3. Blok ema stereo demodulatora
Prijemnik vri frekvencijsku demodulaciju u bloku oznaenom kao limiter-diskriminator. Posle

limitera signal ima spektar sa strukturom identinom onoj prikazanoj na slici 11.5.2. Sa NF 0-15
oznaen je NF filtar sa graninom oestanou od 15 kHz . Pojasni filtar PF 19 ima veoma uzan
propusni opseg i izdvaja samo stereo pilot ton. Filtar PF 23-53 izdvaja transliranu komponentu
razlike levog i desnog kanala. Stereo dekoder vri funkciju inverznu koderu i na svom izlazu
daje posebno levi i desni kanal moduliueg signala.
11.6. TV difuzija
Televizija je svakako jedan od najatraktivnijih telekomunikacionih sistema dananjice. Ideja da
se na daljinu mogu preneti slike, a naroito pokretne slike, datira od samih poetaka elektrinih
telekomunikacija. Godine 1929. ruski emigrant Zvorikin demonstrirao je u Americi prvi sistem
koji je omoguavao prenos slike na daljinu. Prvi javni TV sistem poeo je sa radom u Londonu
1939. godine. U poetku je sistem prenosio samo crno-belu sliku. 1954. godine u Americi su po-
stavljene osnove sistema za prenos slike u boji, kompatibilnog sa klasinim crno-belim siste-
mom. Broj programa i prijemnika neprekidno raste i danas gotovo da nema domainstva koje
nema TV prijemnik i ne prati neki od programa. Kod nas je emitovanje programa poelo ranih
ezdesetih godina, u crno beloj tehnici. Sredinom sedamdesetih godina i kod nas je poelo emi-
tovanje programa u boji.
Funkcionisanje TV sistema, kao i filma (prikazivanja slike pomou filmske trake) mogue je za-
hvaljujui na osobini ljudskog oka nazvanoj perzistencija ili tromost. Kada oko primi neku sve-
tlosnu pobudu, do mozga se optikim nervom dovodi informacija na osnovu koje ovek postaje
svestan da je neto video. Nakon prekida pobude, jo priblino 1 / 24 sekunde postoji utisak o
prisutnosti svetlosne pobude. Ako u tom intervalu doe do nove pobude, posmatra nee moi da
ih razlikuje, odnosno razdvoji.
Zahvaljujui tromosti ljudskog oka, usvojen je sistem koji prikazuje 25 slika u sekundi (u Ame-
rici 30 slika u sekundi). Tromost oka omoguila je i da se slika ne reprodukuje odjednom u
celini, nego se iscrtava pred oima gledaoca, liniju po liniju. Naime, slika se ne moe lako
preneti kao jedna velika celina. Mnogo se lake prenosi ako se razloi na sitnije elemente. Takvi
elementi mogu da budu takice ili linije. TV sistemi koji su danas u upotrebi prenose sliku
razloenu na horizontalne linije. Postoji vie sistema koji se meusobno razlikuju po raznim
tehnikim detaljima, izmeu ostalog i po broju linija. PAL sistem (engl. Phase Alternating Line)
u upotrebi je u najveem delu Evrope pa i kod nas. Slika se u PAL sistemu razlae u 625 linija.
SECAM (francuski, Sequentiel Couleur a Memoire) sistem u upotrebi je u Francuskoj i u Rusiji.
Slika se razlae u 819 linija. Kod amerikog NTSC sistema (engl. National Television System
Committee) prikazuje se 30 slika u sekundi, svaka sa po 525 linija.
Nain razlaganja slike na linije prikazan je na slici 11.6.1.
Slika 11.6.1. Slika razloena na pet linija
Na slici pravougaonog oblika sa odnosom visine i irine 3 : 4 radi jednostavnosti je pokazan pri-
mer analize sa samo pet linija. Treba zamisliti kameru i u njoj poseban sistem za formiranje sli-
ke. Elektronski mlaz koji se kree izlomljenom putanjom od gornjeg levog do donjeg desnog
ugla, generie na izlazu kamere elektrini signal proporcionalan sa osvetljajem slike u svakoj
taki kroz koju mlaz proe. Na mestima gde je slika bela, elektronski mlaz generie signal jed-
nak jedinici, na crnim mestima jednak nuli. Kad bi slika imala nijanse sivog, signal bi bio pro-
porcionalan tim nijansama, u opsegu od nula do jedan. Signal dobijen konverzijom trougla sa sli-
ke 11.6.1. prikazan je na slici 11.6.2. Na ovoj slici potpuno je zanemareno trajanje povratnog
mlaza, kojim se elektronski mlaz vraa sa desne na levu ivicu slike. Za vreme trajanja povratnog
mlaza, u elektrini signal slike ubacuju se tzv. sinhronizacioni impulsi koji prijemniku omogu-
uju da pravilno detektuje poetak slike, poetak linije, da pravilno demodulie boju, itd. Kre-
tanje elektronskog mlaza po horizontali i vertikali kontroliu posebni naponi testerastog oblika.
E (t )
1
tl 2tl 3tl 4tl 5tl t
Slika 11.6.2. Elektrini signal dobijen analizom slike pokazane u 11.6.1.
Treba istai da se na izlazu kamere dobija analogni signal, sa kontinualnim vremenom i amplitu-
dama. U prenosu slike izvrena je diskretizacija (odabiranje) po vremenu i po vertikali, dok se po
horizontali prenosi kontinualni signal.
Analiza slike pokazana na slici 11.6.1. naziva se progresivna analiza i ne primenjuje se u dana-
njim televizijskim sistemima. Umesto progresivne, primenjuje se tzv. analiza sa proredom. Slika
se analizira proreenim linijama, tako to se prvo uzimaju neparne a zatim parne linije. Na taj
nain formiraju se poluslike, neparna i parna. Preklopljene poluslike formiraju celu sliku. U
jednoj sekundi formira se dvostruko vie poluslika (u PAL sistemu 50). Na ovaj nain dodatno se
potiskuje treperenje slike koje se inae moe zapaziti perifernim vidom, poto je uestanost od
25 slika / s veoma bliska kritinoj vrednosti za koju, usled inercije, oko prestaje da razlikuje
pojedine sliice.
Spektar signala slike odreuje se na veoma sloen nain, primenom frekvencijske analize dvodi-
menzionalnog signala. Dva jednostavna primera pokazani su u zadatku 6.1.2. Pokazano je da je
spektar signala mirne slike linijski, odnosno da se sastoji od delta impulsa lociranih na tano od-
reenim uestanostima. U sluaju da slika nije mirna nego da sadri pokret, spektar vie nije li-
nijski. Na mestu delta impulsa javljaju se proirene spektralne strukture, ali izmeu njih i dalje
postoje neiskorieni frekvencijski intervali. irina spektra koji u svojoj osnovi ima linijsku
strukturu zavisi od uestanosti prostornog i vremenskog odabiranja, tj. od broja linija na slici i
broja slika u sekundi. U PAL sistemu irina spektra iznosi oko 5 MHz .
Kada je ezdesetih godina prolog veka razvijena varijanta TV sistema sa prenosom slike u boji,
trebalo je takoe reiti problem kompatibilnosti sa crno-belim sistemom. Problem je reen tako
to su iskorieni prazni frekvencijski intervali izmeu linija za koje je u zadatku 6.1.2. pokazano
da su meusobno razmaknute za vrednost linijske uestanosti, f l = 15625 Hz . Signal boje
ubaen je u nezauzete intervale na poseban nain, primenom postupka slinog frekvencijskom
multipleksu, i kvadraturne amplitudske modulacije dve komponente signala boje. Signal zvuka
dodat je signalu slike postupkom frekvencijske modulacije sa nosiocem ija je uestanost
f c = 5.5 MHz , sa spektrom u opsegu f c 250 kHz . Signal sa ovako sloenim spektrom,
skiciranim na slici 11.6.3. prenosi se od predajnika do prijemnika primenom AM NBO
modulacije. Razlog za ovakav izbor tehnike modulacije lei u ekonominosti u iskoriavanju

frekvencijskog opsega koji stoji na raspolaganju za prenos signala. Relativno velika irina spek-
tra video signala nije udvostruena, kao to bi to bio sluaj sa AM 2 BO , nego samo proire-
na za 1.25 MHz , dodavanjem dela donjeg bonog opsega ija je irina jednaka jednoj etvrtini
irine spektra slike.
X(f )
L um Hrominentni
inen Zvuk
t ni sig signal
n al
4.434 5 5.5 f MHz

Slika 11.6.3. Spektar sloenog signala slike
Za prenos TV signala koristi se mrea zemaljskih predajnika i repetitora. Obzirom da se na VHF

i UHF opsezima praktino koriste elektromagnetski talasi sa direktnim prostiranjem, zone pokri-
vanja priblino odgovaraju zonama optike vidljivosti. Predajnici su obino postavljeni na geo-
grafska uzvienja ili na posebno izgraene tornjeve. Porastom broja programa dolo je do velike
guve u organizaciji i raspodeli frekvencija jer se na jednom mestu moe emitovati i primati ne
vie od dvadesetak programa. Problem ogranienog broja programa reava se na dva naina,
kablovskom distribucijom i satelitskom difuzijom. Kablovska distribucija omoguava prenos ve-
likog broja programa, u praksi i vie od etrdeset, iz centara za prijem signala do korisnika na
ogranienom geografskom podruju (do udaljenosti od nekoliko kilometara). Signali se prenose
kroz koaksijalne, a uz dodatnu opremu i kroz optike kablove. Koriste se isti frekvencijski opsezi
kao i u klasinoj difuziji TV signala, a dodata je i posebna grupa tzv. kablovskih kanala koji ne
postoje u klasinoj difuziji. TV prijemnici novije generacije mogu da primaju sve navedene ka-
nale.
U satelitskoj difuziji koriste se geostacionarni sateliti. Ovi sateliti nalaze se na visini od oko
36.000 kilometara iznad Zemlje i, posmatrano sa Zemlje, nalaze se uvek na istom mestu. Antena
koja je dobro usmerena prema satelitu uvek ima dobar prijem, osim u sluaju veoma gustih obla-
ka i jakih padavina. Sateliti kao repetitori primaju velik broj programa sa predajnika na Zemlji i
emituju ih nazad na Zemlju, pokrivajui ogromna geografska podruja, delove kontinenata pa i
itave kontinente. U satelitskom prenosu koristi se frekvencijska modulacija jer je ona veoma
otporna na uticaj uma. Iskorien je deo opsega super visokih uestanosti, a obzirom da su na
satelitu na raspolaganju male predajne snage, neophodno je da prijemne antene budu veoma dob-
ro usmerene i unose velika pojaanja. Ovakvi uslovi ispunjeni su primenom tanjirastih antena
razliitog prenika, u zavisnosti od potreba i geografskog poloaja prijemnika. U satelitskom
prenosu, osim prenosa analognog signala slike, sve vei broj programa emituje se u digitalnoj
tehnici.
11.7. Mobilna telefonija

Mobilna telefonija (engl. Cellular Mobile System) predstavlja izuzetno atraktivan i efikasan ko-
munikacioni sistem. U veoma kratkom periodu, od poetka devedesetih godina do danas, mobil-
na telefonija prela je put od statusnog simbola do svakodnevne, ekonomski dostupne potrebe
obinih ljudi. Do poetka ovog veka u primeni su dve generacije mobilne telefonije, dok je trea
generacija u pripremi. Ideja o komunikacijama sa mobilnim korisnikom znatno je starija od mo-
bilne telefonije kakvu danas poznajemo. Jo dvadesetih godina prolog veka u nekim gradovima
u Americi policija je koristila radio stanice za vezu sa pokretnim patrolama. Pedesetih godina po-
eo je u zapadnoj Evropi i Americi razvoj analognih mobilnh sistema. Za potrebe mobilne tele-
fonije rezervisan je odreeni frekvencijski opseg koji nisu smele da koriste druge slube. U tom
opsegu izvrena je dodatna podela na kanale koje su pretplatnici zauzimali za vreme razgovora.
Broj takvih kanala bio je mali, do nekoliko desetina, pa je i za tadanji mali broj pretplatnika sis-
tem bio veoma optereen i ne preterano upotrebljiv.
Klasini mobilni telefonski sistem funkcionie na sledei nain. Biranjem broja i uspostavlja-
njem veze, korisnik zauzima jedan dupleksni radio-kanal tj. odreeni frekvencijski opseg, koji se
koristi u geografskoj zoni u kojoj se trenutno nalazi. Poto su zone relativno velike, emitovana
snaga ureaja treba da ima maksimalno moguu vrednost. Korisnik koji je zapoeo razgovor u
jednoj zoni, mora da obnovi poziv kada ulazi u drugu zonu, jer e prethodni biti prekinut. U
ovakvom sistemu nema garancije da e razgovor biti zavren. Kada su svi dupleksni kanali zau-
zeti, korisnik mora da saeka da se neki kanal oslobodi. Ovakav sistem najee predstavlja sas-
tavni deo klasine telefonske mree. Situacija je predstavljena na slici 11.7.1.
Slika 11.7.1. Klasini mobilni telefonski sistem
Mogunosti ovakvih sistema veoma brzo su iskoriene i poto je proirenje bilo praktino ne-
mogue, ve sedamdestih godina pristupilo se razvoju sistema mobilne telefonije zasnovanog na
sasvim drugaijim principima. Uveden je pojam elijskog (celularnog) sistema. Geografsko pod-
ruje deli se na elije koje se meusobno preklapaju na granicama. Svaka elija sadri baznu sta-
nicu, a u njoj se nalazi veliki broj mobilnih terminala (mobilnih telefona).
I elijski mobilni sistemi doiveli su nekoliko znaajnih modifikacija pa ih delimo u tzv. genera-
cije. Prva generacija koriena je krajem osamdesetih godina, do 1992. godine. U nekim zem-
ljama koristi se i danas, ali sa sve manjim brojem pretplatnika. Kod nas prvoj generaciji pripada
mrea 061. Osnovna osobina prve generacije bio je prenos analognih signala. Postojalo je mnogo
varijanti sistema, na razliitim frekvencijskim opsezima, ali poto takvi sistemi sve vie pripa-
daju prolosti, ovde ih neemo detaljnije opisivati.
Drugu generaciju mobilne telefonije ini danas najrasprostranjeniji GSM sistem (engl. Global
System for Mobile communications, francuski Group Special Mobile), kao i jo neki sistemi. U
nastavku ovog poglavlja u osnovnim crtama opisan je GSM sistem.
Standardi koji propisuju sve detalje GSM sistema sadre preko 6000 stranica teksta i mnogi de-
lovi dre se u tajnosti. Sasvim je jasno da su u ovom tekstu date samo osnovne informacije o to-
me kako sistem funkcionie, bez pretenzija da italac moe da naui sve o GSM sistemu.
Trea generacija mobilne telefonije jo uvek je u razvojnoj fazi.
Sa aspekta organizacije GSM sistema postoji tri osnovna podsistema sa razliitim, veoma slo-
enim funkcijama:
1. Mobilna stanica,
2. Bazna stanica i
3. Mrea (sadri i centrale mobilnog sistema).
Osnovna blok ema elijskog mobilnog sistema prikazana je na slici 11.7.2.
Nacionalna telefonska mrea

Fiziki tf
vodovi
PREKIDAI Telefonska centrala

I mobilnog sistema
PROCESOR
Kanali za
prenos govora
Kanal za
prenos podataka
Bazna Mobilne
stanica
p stanice
d
elija 1 elija 2
Slika 11.7.2. Blok ema elijskog sistema
Detaljnija blok ema mobilnog sistema sa osnovnim modulima, njihovim nazivima na engle-
skom jeziku, kao i uobiajenim skraenicama, data je na slici 11.7.3.
Bazna stanica Mrea
HLR VLR
BSC
ISDN
MT BTS PSDN
MSC
BSC
BTS EIR AuC
MTS : Mobile Transceiver Station (mobilni primopredajnik, mobilni aparat)

BTS : Base Transceiver Station (bazna primopredajna stanica)
BSC : Base Station Controller (kontroler bazne stanice)
MSC : Mobile Service Switching Center (centar za komutaciju)
HLR : Home Location Register (registar za lokalizaciju sopstvenih pretplatnika)
VLR : Visitor Location Register (registar za lokalizaciju pretplatnika posetilaca)
EIR : Equipment Identify Register (registar za prepoznavanje opreme)
AuC : Authentication Center (centar za autorizaciju)
Slika 11.7.3. Detaljnija blok ema GSM sistema
Korisnik u ovakvom sistemu ima kontakt samo sa mobilnim telefonom. Mobilni telefon obavlja
mnogo razliitih funkcija. Sadri klasine komponente neophodne za komunikaciju sa korisni-
kom (mikrofon, zvunik, tastaturu i displej). Ureaj dalje vri modulaciju, emitovanje, prijem i
demodulaciju signala, kao i sve funkcije potrebne za pristup mrei.
Bazne primopredajne stanice stalno su u vezi sa mobinim ureajima u njihovoj zoni pokrivanja.
Obavljaju sve funkcije koje obavlja i mobilni ureaj, osim prijema i emitovanja zvunog signala.
Kontrolu nad njihovim funkcionisanjem ostvaruju kontroleri bazne stanice.
Mrea je podsistem koji obezbeuje vezu izmeu korisnika GSM mree i korisnika drugih tele-
komunikacionih mrea, kao to je klasina telefonska mrea, ISDN, itd. Mrea ima dva osnovna
dela:
1) deo za komutaciju i
2) baze podataka za pretplatnike i terminale.
Deo za komutaciju sastoji se od centra za komutaciju i nekih drugih centara, kao to je npr. cen-
tar za razmenu kratkih poruka. Deo za komutaciju vri sve funkcije klasine telefonske centrale i
ima dodatnu ulogu da prati kretanje mobilnih pretplatnika i omoguuje npr. neprekidnost veze
pri prelazu iz elije u eliju.
Baze podataka sastoje se od registra za lokalizaciju sopstvenih pretplatnika i posetilaca, registra

za prepoznavanje opreme, centra za autorizaciju i jo nekih delova koji su manje znaajni.
Konverzija govornog signala u modulisani signal

U ovom delu opisan je postupak za formiranje digitalnog modulisanog signala. Veliki deo teorije
pokazane u ovom udbeniku moe se prepoznati u pojedinim koracima u obradi signala. Meu-
tim, mnogi postupci sadre i korake koji nisu objanjeni jer se obrauju u kursevima na viim
godinama studija, pa e itaoci tada i potpunije razumeti nain funkcionisanja GSM sistema.
Osnovna blok ema postupka za obradu govornog signala prikazana je na slici 11.7.4.
Analogni govorni signal frekvencijski se ograniava na opseg koji odgovara obinom telefo-
nskom signalu, od 300 Hz do 3400 Hz . Odabiranje takvog signala vri se sa uestanou od
8 kHz , a kvantizacija se vri sa 13 bita po odbirku. Bitska brzina ovog signala iznosi ak
104 kbit / s i nije pogodna za prenos.
smer kretanja poruke

271 kbit/s
burst
A/D formiranje koder kanalski interliving ifrovanje formiranje modulator

rama govora koder bursta
8 kHz 160 odbiraka 33.8 kbit/s

13 kbit/s 22.8 kbit/s
13 bita od po 13 bita
smer kretanja poruke
D/A dekoder Viterbijev deinterliving deifrovanje ekvalizator prijemnik

govora dekoder demodulator
Slika 11.7.4. Postupak za obradu govornog signala
Digitalizovani signal zatim se deli u segmente (ramove) trajanja 20 ms . U svakom ramu nalazi
se po 160 odbiraka, odnosno 2080 bita . U bloku koji se naziva koder govora vri se veoma
efikasna kompresija signala. Na izlazu kodera govora dobija se signal ija bitska brzina iznosi
13 kbit / s i osam puta je manja od brzine na ulazu. Postupak kompresije govornog signala
veoma je sloen i nije opisan u ovom udbeniku.
Posle kodera govora signal se dovodi na ulaz kanalskog kodera. Kanalski koder ponovo menja
bitsku brzinu sa ciljem da se obezbedi detekcija i korekcija greaka u prenosu signala. Nakon do-
davanja tzv. zatitnih ili redundantnih bita, izraunatih specijalnim postupkom, signal na izlazu
kanalskog kodera ima bitsku brzinu od 22.8 kbit / s . Signal koji se prenosi radio prenosom
mora da bude zatien od greaka u prenosu, ali jo vie od prislukivanja. Bez ulaenja u
detalje, treba rei da se u sistemu GSM za zatitu koriste konvolucioni koderi i uklapanje
blokova (engl. Block Interleaving).
Svaki ram trajanja 20 ms nakon kompresije sadri 260 bita . Ovi biti dele se u tri grupe:
Klasa I-1 : 50 bita (greka u njihovom prenosu ima najvee posledice),

Klasa I-2 : 132 bita (greka u njihovom prenosu ima umereno velike posledice),
Klasa II : 78 bita (greka u njihovom prenosu nema velike posledice).
Grupa od 50 bita iz klase I-1 koduje se tako to im se dodaje niz od tri bita koji slue za proveru
tanosti prenosa. Ako se na prijemnoj strani otkrije da je dolo do greke, ovih 50 bita zamenjuje
se sa malo oslabljenim vrednostima bita dobijenih u prethodnom ramu. Sada se grupie 50+3 bita
zajedno sa 132 bita iz klase I-2 i dodatna 4 bita u niz od 53+132+4=189 bita. Ovakav niz dovodi
se u tzv. konvolucioni koder koji na svom izlazu daje dvostruko vei broj bita, dakle 378.
Konvolucioni koder izraunava dve izlazne vrednosti na osnovu vrednosti svakog bita i prethod-
na etiri ulazna bita. Postupak je veoma sloen i ovde nee biti detaljnije opisan. Ovom nizu do-
daje se 78 bita iz klase II koji se prenose nezatieni. Na taj nain dobija se ram koji sadri 456
bita, sa trajanjem od 20 ms i bitskom brzinom od 22.8 kbit / s .
Sadraj ovog rama jo jednom se modifikuje da bi se govorna poruka maksimalno zatitila u to-
ku prenosa tako to se ram sabere sa tzv. pseudo sluajnim nizom bita koji se izraunava na po-
seban, veoma sloen nain. Algoritam za zatitu razvijen je za potrebe zatite vojnih podataka.
Proizvoai opreme moraju da ugrade ovaj algoritam u svoje ureaje (kako predajnike, tako i
mobilne telefone). Preuzimanje prava na korienje algoritma veoma je ogranieno strogim uslo-
vima za korienje i uvanje algoritma, poto se radi o bezbednosti prenosa podataka u itavoj
GSM mrei.
Dodatna zatita od prislukivanja ostvarena je tako to se ovakav blok ne prenosi u celini nego
podeljen u 8 podblokova od po 57 bita. Ovi podblokovi prenose se u 8 uzastopnih vremenskih
prozoria, tzv. slotova, ili burstova (engl. burst-prasak, kratak period intenzivne aktivnosti, obi-
no se ne prevodi nego koristi u engleskom obliku). Niz sastavljen od 8 slotova ini jedan ram
vremenskog multipleksa, tzv. TDMA ram (engl. TDM-Time division Multiple Access, tj. vi-
estruki pristup sa vremenskom raspodelom).
Sadraj TDMA rama i jednog vremenskog slota prikazan je na slici 11.7.5.

4.615 ms
TDMA ram 0 1 2 3 4 5 6 7
3 57 1 26 1 57 3 8.25
Sb Podaci K "Trening" K Podaci bS "Idle"
sekvenca stanje
0.577 ms
Sb - start sekvenca
bS - stop sekvenca
K - kontrolni bit
Slika 11.7.5. Sadraj TDMA rama (osam slotova) i jednog vremenskog slota (156.25 bita)
Svaki slot sadri 156.25 bita. Meu njima se nalazi 114 bita podataka o govornom signalu,
(obino po jedan podblok iz dva govorna signala), kao i dodatni biti za oznaavanje poetka,
zavretka, kontrolu i prilagoavanje eventualnim kanjenjima signala u prenosu (idle stanje na
slici). Jednostavnim sabiranjem i mnoenjem moe se pokazati da TDMA ram sadri 1250
bitskih intervala. Poto je trajanje TDMA rama 4.615 ms , dalji prenos ostvaruje se sa bitskom
brzinom od 270.833 kbit / s . To izmeu ostalog znai da se govorni signal trajanja 20 ms
prenosi u toku celog TDMA rama, koristei samo jedan od dva podbloka u svakom slotu.
Na ovaj sloeni nain relizovan je multipleksni (viestruki) prenos sa vremenskom raspodelom.

Moe se pokazati da sistem omoguuje istovremeni prenos osam razliitih signala.
Naravno, osam signala, a to znai osam istovremenih veza, sasvim sigurno nije dovoljno da bi
jedna elija funkcionisala na zadovoljavajui nain. Za prenos signala u GSM sistemu rezervisan
je frekvencijski opseg (890 MHz 915 MHz ) za vezu od mobilnog ureaja prema baznoj
stanici i (935 MHz 960 MHz ) od bazne stanice prema mobilnom ureaju. Ovi opsezi
podeljeni su na intervale irine 200 kHz . Takvih intervala ima po 125 u svakom pravcu. Jedan
od tih intervala ne koristi se, a u ostala 124 kanala odreene su centralne uestanosti koje se
nazivaju nosioci. Svakoj eliji u elijskom sistemu dodeljuje se odreeni broj nosilaca, u za-
visnosti od oekivanog saobraaja. Ako na jednom podruju postoji vie operatora (provajdera,
od eng. provide, obezbediti), ukupni broj dostupnih kanala dodatno se smanjuje zbog uvoenja
tzv. zatitnih opsega. Teoretski, maksimalni broj kanala u okviru jedne bazne stanice, odnosno
elije iznosi 124 8 = 996 . Praktino, broj kanala koji se koristi u jednoj eliji znatno je manji.
Blok ema raspodele kanala sa istovremenim vremenskim i frekvencijskim multipleksom prika-

zana je na slici 11.7.6. Pokazane su frekvencije na predajnoj strani mobilnog ureaja (tzv. up-
link). U svakom kanalu mogu je prenos po dva govorna signala u istom TDMA ramu. Poto se
u jednom TDMA ramu trajanja 4.615 ms prenosi govorni signal trajanja 20 ms , moe se po-
kazati da je neophodan prenos est TDMA ramova (ukupnog trajanja govora od 120 ms ), ras-
poreenih unutar niza od 26 uzastopnih TDMA ramova (ukupnog trajanja takoe 120 ms ). Na
predajnoj strani bazne stanice (engl. downlink) situacija je veoma slina, samo su granine
uestanosti koje se zauzimaju u frekvencijskom spektru (935 MHz 960 MHz ) .
TDMA ram
red .br. n + 2
4.615 ms
TDMA ram
red .br. n + 1
4.615 ms
TDMA ram vreme
red .br. n
4.615 ms
1 2 3 4 124
kanali po 200 kHz
885 MHz 910 MHz
Slika 11.7.6. Vremensko frekvencijski multipleks u GSM sistemu

Postupak koji se sastoji od promene frekvencijskog kanala u svakom uzastopnom TDMA ramu
naziva se frekvencijsko skakanje (engl. Frequency Hoping). Algoritam za promenu frekvencije
neprekidno emituje bazna stanica. Ovim postupkom obezbeuje se potiskivanje neeljenih efeka-
ta koje unosi feding, opisan u ranijim poglavljima, a takoe i poveava zatita prenetog signala
od prislukivanja.
U prenosu digitalnog signala opisanog u prethodnim paragrafima koristi se binarna digitalna fre-
kvencijska modulacija sa indeksom modulacije 0.5 . Ovaj tip modulacije ima osobinu da je an-
velopa signala konstantna, irina spektra je relativno mala i postoji mogunost sinhrone demo-
dulacije. Da bi se spektar modulisanog signala bolje ograniio i smanjio njegov uticaj na okolne
kanale, pre modulacije je primenjen dodatni filtar koji se naziva Gausov NF filtar., pa se modu-
lacija naziva GMSK (GMSK - Gaussian Minimum Shift Keying). Ostvaruje se digitalni protok
od 270.833 kbit / s . Ova modulaciona ema omoguava efikasnije iskorienje spektra od FSK
ili diferencijalne PM i dovoljno dobar imunitet na meukanalsku (engl. cochannel) interferen-
ciju.
Na prijemnoj strani realizuju se inverzni postupci za svaki od koraka u obradi govornog signala.
Primenjeni sistem ima osobinu da u prenos signala unosi kanjenje od najmanje 40 ms . U prak-
si je to kanjenje vee i nalazi se na samoj granici podnoljivosti.
11.8. Savremene mree za prenos podataka

U dananje vreme pred telekomunikacione mree postavljaju se sve vei i vei zahtevi u pogledu
koliine podataka koje treba preneti po to nioj ceni. Jedan od razloga predstavlja ogromno
poveanje broja korisnika Interneta koji neprekidno primaju ili alju podatke u digitalnoj formi.
Drugi vaan razlog jeste dugotrajno zauzimanje telefonske linije onih korisnika koji se na In-
ternet prikljuuju pomou modema. Trei razlog je svakako sve vea i ea potreba za direk-
tnim komunikacijama meu ljudima. Komunikacione mree koje mogu da ostvare ove zahteve
zasnivaju se na novim tehnologijama, prvenstveno prenosu kroz optika vlakna. Danas se esto
koristi pojam propusni opseg (engl. bandwidth) kao mera za koliinu podataka koji se mogu
preneti u jedinici vremena. Poveanje propusnog opsega ima kao rezultat razvoj novih primena
(tzv. aplikacija) koje koriste taj poveani propusni opseg. Na taj nain javlja se pozitivna po-
vratna sprega kojoj se za sada ne sagledava kraj.
Telekomunikacione mree danas se dele na nekoliko naina. Jedna od esto korienih podela
jeste podela na:
- lokalne mree (LAN, engl. Local-area Networks, obuhvataju objekte);
- gradske mree (MAN, engl. Metropolitan-area Networks, obuhvataju kvartove ili naselja),
- regionalne mree (WAN, engl. Wide-area network, obuhvataju ira podruja) i
- javne mree, tj. mree koje pripadaju telekomunikacionim kompanijama.
Kod nas su najbolje razvijene javne mree, dok pojedine kompanije, univerziteti, dravne usta-
nove, itd. postepeno razvijaju svoje lokalne i druge mree.
Veina komunikacionih sistema opisanih u prethodnim poglavljima, prvenstveno telefonija i

ISDN, za razmenu digitalnih signala primenjuju razliite standarde. Klasine standarde karakte-
risala je mala iskorienost komunikacionih puteva (veza), a imali su i mnoge druge nedostatke
pa su poslednjih nekoliko godina postepeno zamenjeni standardima koji imaju zajedniki naziv
SDH (engl. Synchronous Digital Hierarchy, sinhrona digitalna hijerarhija), odnosno SONET u
SAD. SDH standard otvara mogunost za ispunjenje mnogih savremenih zahteva, uz ouvanje
postojee opreme i skoro svih ranijih ulaganja, to je veoma znaajno sa aspekta ekonomske is-
plativosti.
Prve SDH meunarodne preporuke usvojene su 1988. godine. U njima su opisani digitalni pro-
toci, elementi i principi multipleksiranja. SDH mree unele su znaajna poboljanja u komuni-
kacione sisteme.
Veoma vana osobina SDH mree sadrana je u prvoj rei naziva: sinhrone mree. Za dva ili vi-
e signala kae se da su sinhroni ako im se trenuci prelaska sa jednog na drugi signalizacioni
interval podudaraju ili se razlikuju (pomereni su) za konstantni vremenski interval.
Sedam slojeva OSI modela

U mreama za prenos podataka u kojima se vri prenos digitalnih signala razliite vrste i razliite
namene, pri veoma velikim bitskim brzinama, organizacija funkcionisanja mree postaje veoma
sloena. Od mnogih pojmova i definicija koje treba upoznati da bi mogli da razumemo funkci-
onisanje sistema, moda je najvaniji koncept komunikacije koja je razloena (rastavljena) na
slojeve, prema OSI referentnom modelu (engl. Open System Interconnection Layers).
Da bi se pravilno shvatio slojeviti komunikacioni sistem, moe se navesti primer koji je relativno
dobro razumljiv iz komunikacije meu ljudima. Pretpostavimo da predsednici jugoslovenske i
panske kompanije treba da razmene dokumenta ili ugovore, a da ni jedan od njih ne govori ni
jedan strani jezik. Svaki od njih e zaposliti prevodioca za engleski jezik jer je engleski jezik
standardni jezik u komunikaciji. Prevedena dokumenta prosleuju se operateru koji ih npr. fak-
som alje preko telekomunikacione mree. Dokumenta po prijemu u drugu kompaniju prelaze
obrnut put od onog na slanju, od faks operatera preko prevodioca do direktora druge kompanije.
Ukoliko je sve uraeno bez greke, dva direktora imaju utisak da direktno komuniciraju na svo-
jim maternjim jezicima. Ni jedan od njih ne mora da zna kako funkcioniu nivoi ispod njega, ve
je dovoljno da se pouzdaju da e predate informacije ispravno stii do suprotne strane. Sa slike
11.8.1. vidi se da pojedini delovi ovih dveju kompanija praktino komuniciraju samo sa odgo-
varajuim delovima druge kompanije, i da u praksi nema potrebe za nekom drugom vrstom ko-
munikacije.
Slika 11.8.1. Podela posla na nivoe u primeru komunikacije meu ljudima

Podela na nivoe ima svoju direktnu analogiju i u softveru i podeli odreenih zadataka koji se es-
to realizuju kao funkcije i procedure. Svaka od funkcija moe se koristiti na vie mesta i njena
interna realizacija nije od znaaja, ve samo njena funkcionalnost.
Prema OSI modelu, struktura svake veze moe se razloiti na sedam nivoa:
7. Aplikacioni nivo (engl. Application Layer);

6. Nivo prezentacije (engl. Presentation Layer);
5. Nivo sesije (engl. Session Layer);
4. Transportni nivo (engl. Transport Layer);
3. Mreni nivo (engl. Network Layer);
2. Nivo voda podataka (engl. Data Link Layer);
1. Fiziki nivo (engl. Physical Layer).
Na slici 11.8.2. pokazan je primer komunikacije izmeu dva sistema koji koriste OSI referentni
model. Strelicom je oznaen pravac prenoenja informacije od sistema koji poinje (inicira) ko-
munikaciju do sistema sa kojim se eli uspostaviti komunikacija. Vidimo da se informacije pre-
nose samo izmeu susednih nivoa OSI modela, i da je jedina direktna veza izmeu dva sistema
ostvarena preko fizikog nivoa. Svi ostali nivoi meusobno ostvaruju samo logiku (ili virtuelnu)
tzv. peer-to-peer komunikaciju (na slici je virtuelna komunikacija oznaena isprekidanim
linijama), korienjem nivoa ispod sebe. Kao i u primeru ljudske komunikacije, i ovde se sva-
kom od nivoa protokola ini da komunicira direktno sa odgovarajuim nivoom protokola na
drugom kraju komunikacione veze.
Slika 11.8.2. Komunikacija izmeu dva sistema koji koriste OSI referentni model
Korisnik veze ima direktni dodir samo sa aplikacionim slojem. Ostali slojevi komunikacionog
modela komuniciraju meusobno i prilagoavaju signal tako da se ostvari brz, kvalitetan i sigu-
ran prenos. Detaljan opis slojeva nije predmet ovog udbenika. Ipak, o svakom sloju treba rei
nekoliko rei:
7) Aplikacioni nivo, kao nivo sa kojim korisnici imaju direktni dodir, razreava sve aktivnosti na
aplikacionom nivou, tj. na nivou programa sa kojima korisnik radi. Aplikacioni sloj za korisnika
predstavlja npr. program preko kog razmenjuje elektronsku potu, komunicira sa drugim rau-
narima (telnet, FTP), itd.
6) Nivo prezentacije ponekad se naziva i sintaksni nivo. U ovom sloju vri se prevoenje poda-
taka koji se razmenjuju iz formata koji koristi aplikacije u format koji se prenosi kroz mreu.
Ovaj sloj reava probleme kompatibilnosti. Na ovom nivou vri se kompresija i enkripcija poda-
taka.
5) Nivo sesije uspostavlja vezu, upravlja vezom i na kraju vri raskidanje veze izmeu aplikacija.
4) Transportni nivo obezbeuje transparentan (za korisnika nevidljiv, efikasan i neprimetan) pre-
nos podataka izmeu krajnjih ureaja. Na ovom sloju reava se i ispravljanje greaka u prenosu
kao i kontrola protoka informacija. Primeri protokola na ovom nivou jesu TCP i UDP.
3) Mreni nivo vri veliki broj funkcija. Prvenstveno, vri prosleivanje (engl. Switchnig) po-
dataka grupisanih u pakete, usmeravanje-rutiranje (engl. Routing) podataka, formira logike pu-
tanje za prenos podataka, kao i adresiranje, kontrolu saobraaja i zaguenja, itd. Najpoznatiji pro-
tokoli na ovom nivou su X.25, LAPD, IP.
2) Na nivou voda podataka paketi podataka koduju se u bite. Na ovom nivou vri se provera
sinhronizacije rama, protoka i razne druge provere, prvenstveno detekcija i ispravljanje greaka.
1) Fiziki nivo zaduen je za prenos povorke bita, elektrinih impulsa, svetlosnog ili radio signa-
la na elektrinom i mehanikom nivou u mrei. Obezbeuje sve fizike aspekte prenosa podata-
ka u mrei. Primeri protokola na ovom nivou jesu RS-232, RS-449/422/423 i pojedini delovi
X.21.
Hijerarhijski nivoi SDH

Pod pojmom hijerarhijskog nivoa podrazumeva se odreena brzina prenosa podataka u mrei.
Osnovni nivo SDH ima brzinu prenosa od 155.52 Mbit / s i naziva se STM-1 (engl. Synchro-
nous Transport Module 1). Poto kod amerikog standarda SONET osnovni nivo ima tano tri
puta manju brzinu, postoje uslovi za tzv. globalizaciju, odnosno primenu sistema u celom svetu.
Osim osnovnog, postoje jo etiri via hijerarhijska nivoa, sa po etiri puta veim digitalnim pro-
tokom. Pregled oznaka i skraenica dat je u tabeli 11.8.1.
Tabela 11.8.1. Pregled oznaka u hijerarhiji SDH
Oznaka nivoa Digitalni protok Skraeno

STM-0 51.84 Mbit/s 51 Mbit/s
STM-16 2488.32 Mbit/s 2.4 Gbit/s
STM-64 9953.28 Mbit/s 10 Gbit/s
STM-256 39813.12 Mbit/s 40 Gbit/s
U tabeli je naveden i nivo STM-0 koji je naknadno definisan i iskljuivo namenjen radio prenosu
digitalnog signala. Uklapanje etiri signala nieg hijerarhijskog nivoa u signal vieg nivoa vri se
ueljavanjem bajt po bajt. Ueljavanje se realizuje tako to se naizmenino, ali uvek istim re-
dosledom, uzima po jedan bajt iz prvog, drugog, treeg i etvrtog signala nieg nivoa. Naravno,
prenos u realnom vremenu podrazumeva da su elementarni impulsi na viem nivou ili etiri puta
krai, ili imaju neke druge karakteristike koje omoguavaju etiri puta bri prenos.
Mnogi drugi detalji o organizaciji i nainu rada SDH mrea mogu se nai u specijalizovanoj lite-
raturi ili na Internetu.
Pretplatnika petlja
Na kraju treba neto rei i o pojmu i perspektivama pretplatnike petlje. Pod pretplatnikom pet-
ljom podrazumeva se deo telekomunikacione mree koji povezuje pretplatnika sa telefonskom
centralom. Radi se obino o bakarnoj telefonskoj parici duine ne vee od nekoliko kilometara.
Na ulazu signala u telefonsku centralu vri se njegovo filtriranje, tj. frekencijsko ograniavanje
na opseg pribline irine 4 kHz .
Prenos podataka u telefonskoj mrei u poslednjih desetak godina reavan je primenom modema.
Modem je ureaj koji na svom izlazu daje digitalni signal u obliku koji i u vremenskom i u frek-
vencijskom domenu toliko lii na govorni signal da ga sistem za prenos govornog signala moe
pravilno preneti do drugog korisnika, ponekad udaljenog hiljadama kilometara. Dakle, dva mo-
dema komuniciraju kroz sistem za prenos telefonskog signala, kao da je u pitanju prenos govor-
nog signala.
Kod prenosa sa xDSL modemima (x kao univerzalno slovo za raznovrsne oznake koje stoje na
prvom mestu: H, A, S, SH, a DSL je skraenica od engl. Digital Subscriber Loop), veza se ne
ostvaruje izmeu krajnjih korisnika nego izmeu korisnika i drugog kraja njegove pretplatnike
petlje, lociranog obino u telefonskoj centrali. Digitalni signal ne prenosi se kroz telefonsku cen-
tralu i ne dolazi do njegovog frekvencijskog ograniavanja na opseg govornog signala. DSL
modemi na strani pretplatnika i na drugom kraju njegove pretplatnike petlje (u telefonskoj
centrali) komuniciraju tako to razmenjuju signal ija irine spektra moe da bude ak i vie od
1.1 MHz . Bakarna ica ima propusni opseg koji po svojoj irini odgovara za takve potrebe. Ti-
pine bitske brzine prenosa koje se dostiu sa xDSL modemima za potrebe privatnih korisnika sa
jednom telefonskom linijom imaju vrednosti 256, 512, 768 kbit / s , a kompanije mogu da ko-
riste i varijante sa 1 Mbit / s , 4 Mbit / s pa ak i 7 Mbit / s . esto se koriste dve razliite
brzine prenosa: nia za pravac od korisnika prema mrei (engl. upstream) a via za pravac od
mree prema korisniku (engl. downstream).
Poto se kroz isti provodnik prenosi i klasian govorni signal i signal podataka, u centrali se ta
dva signala razdvajaju. Ureaji za razdvajanje signala nazivaju se spliteri (od eng. split, raz-
dvojiti). Govorni signal upuuje se na telefonsku centalu, a signal podataka praktino moe da se
koristi za vezu sa Internetom, sa lokalnom mreom (LAN) sa kojim korisnik radi, ili na neki dru-
gi nain. Za razliku od obinih modema za koje je neophodno uspostavljanje veze, na nain koji
odgovara biranju telefonskog broja, prepoznavanju modema, njihovoj sinhronizaciji, itd., xDSL
modem ima osobinu da je neprekidno ukljuen. Modemi su stalno spremni da prema zahtevu sa
bilo koje strane, poalju ili prime podatke. Brzina prenosa podataka mnogo puta je vea od one
koju obezbeuju najbri klasini modemi, pa ak i i vea od brzine prenosa u ISDN mreama.
Kod nas do kraja 2001. godine telefonske kompanije i internet provajderi ne nude ovu vrstu uslu-
ge, pa detaljniji opis xDSL ureaja, njihovih performansi, postupaka za podeavanje i korienje,
ostavljamo za vreme kada ova vrsta usluge bude dostupna.
Glava 12. Razni zadaci 325
12. RAZNI ZADACI

U ovoj glavi dato je dvadesetak zadataka iz skoro svih obraenih oblasti, sa deliminim reenji-
ma ili bez reenja. Mnogi od ovih zadataka kopirani su sa ispitnih rokova u proteklih nekoliko
godina. Njihovo samostalno reavanje praktino je i potreban i dovoljan uslov da bi kandidat
uspeno poloio ispit iz Osnova (Principa) telekomunikacija. Sa samostalnim reavanjem treba
poeti to ranije kako bi se stekla rutina neophodna za uspeno polaganje ispita.
Zadatak 12.1. (E, S)

j 2f ct
a) Odrediti Furijeovu transformaciju kompleksnog signala x(t ) = e .
b) Ako se spektar signala u (t ) nalazi u opsegu uestanosti ( f m f m ) , odrediti opseg uesta-
nosti u kom se nalazi spektar signala y (t ) = u (t ) x (t ) .
c) Odrediti uslov za vrednost kolinika f c f m tako da y (t ) bude analitiki signal.
Reenje:
a) FT signala x(t ) ima oblik:

X(f ) = x(t ) e j 2ft dt = e j 2 ( f fc )t dt = ( f f c ) .

b) FT signala y (t ) ima oblik:

Y ( f ) = u (t ) e j 2 ( f fc )t dt = U ( f f c ) ,

gde je U ( f ) FT signala u (t ) . Spektar signala y (t ) nalazi se u opsegu uestanosti
( f c f m f c + f m ) , to znai da mnoenje signala u (t ) datim kompleksnim prostoperiodi-
nim signalom x(t ) , uzrokuje translaciju spektra signala u (t ) za uestanost + f c .
c) Da bi y (t ) bio analitiki signal, potrebno je da bude zadovoljen uslov da spektar postoji samo
za f > 0 . Ovaj uslov e biti zadovoljen ako je f c f m > 0 , tj. f c f m > 1. Kada je ovaj
uslov ispunjen, imaginarni deo signala y (t ) jednak je Hilbertovoj transformaciji realnog dela.
Zadatak 12.2. (E)

Trenutna amplituda i faza periodinog kompleksnog signala x(t ) date su izrazima:
a(t ) = U (1 + cos( m t )) i (t ) = m t .
a) Odrediti spektar signala x(t ) .

b) Odrediti autokorelaciju signala x(t ) .
c) Odrediti snage svih periodinih komponenti signala x(t ) .
Reenje:
a) Prvo treba odrediti realni i imaginarni deo signala x(t ) :
U U
p (t ) = a (t ) cos (t ) = + U cos m t + cos 2 m t ;
2 2
U
q (t ) = a (t ) sin (t ) = U sin mt sin 2 mt ;
2
U U
x(t ) = p (t ) + jq (t ) = + U e j mt + e j 2 mt . (1)
2 2
FT signala x(t ) dobija se kao:

U j m t U j 2 m t jt
X(f ) = 2 + U e +
2
e e

dt =

U U
= ( f ) + U ( f + fm ) + ( f + 2 fm ) .
2 2
b) Autokorelacija periodinog kompleksnog signala, periode T , data je izrazom:
T 2
1 U2 j mt U
2
r (t ) = x ( ) x(t + )d =
* 2
+U e + e j 2mt .
T T 2 4 4
3 2
c) Srednja snaga signala je P = r (0) = U . Jednosmerna komponenta i komponenta na ue-
2
stanosti 2 f m imaju jednake snage:
P0 = P2 = U 2 4 ,
2
a komponenta na f m ima snagu P1 = U .
Zadatak 12.3. (E, *)

sin(t / T )
a) Odrediti analitiki signal x(t ) iji je realni deo: p (t ) = U .
(t / T )
b) Odrediti spektralne gustine energije signala p (t ) i x(t ) i uporediti ukupne energije ta dva
signala.
Reenje:
a) FT signala p (t ) moe se odrediti primenom osobine dualnosti. Dobije se sledei izraz:
1
U T f ,
P( f ) = 2T
0 drugde.
Odreivanje Hilbertove transformacije prema definiciji u vremenskom domenu (7.3.13) esto je
veoma sloeno. Meutim, u frekvencijskom domenu, prema (7.3.14), vai jednakost:
Q( f ) = j sign( f ) P( f ) ,
pa se q (t ) najlake odreuje preko IFT funkcije Q ( f ) :
1 1
2T 0 2T
q(t ) = j sign( f ) P( f ) e j 2ft df = UT je j 2ft df + ( j )e j 2ft df =

1 1 0
2T 2T
t t
sin j
U 2T e
= 2T .
2 t
2T
Zadatak 12.4. (E, *)

Periodian signal x(t ) , periode T , aproksimira se signalom:
N
x (t ) = a0 + (a k cos(k 0 t ) + bk sin( k 0t ) ), 0 = 2 T .
k =1
Odrediti koeficijente a k i bk tako da srednje kvadratno odstupanje aproksimacije:
T 2
1
e = [x(t ) x (t )]2 dt , bude minimalno.
2
T T 2
Reenje:
Koeficijenti a k i bk , k = 1,.., N predstavljaju prvih N koeficijenata Furijeovog reda x(t ) .
Zadatak 12.5. (E)

a) Odrediti koeficijente a k i bk Furijeovog reda signala x(t ) sa slike 1. ako amplitude zadovo-
ljavaju jednakost E1 = E 2 = E .
b) Za koliko se dB promeni snaga u opsegu uestanosti [0...1 T ] (jednosmerna komponenta i

prvi harmonik) u odnosu na snagu signala pod a) u istom opsegu, ako vai E1 = E 2 = E .
x(t)
E1
-T -T/4 T/4 T t
E2
Slika 1. Signal x(t )

Reenje:
2E
a) a 0 = a k = 0 , bk = 1 cos k , k 1 .
k 2
b) Snaga se povea za 3.49 dB .
Zadatak 12.6. (E)

1
Signal x(t ) dat je izrazom x(t ) = u (t nT ) , gde je:
n =1
A t < T 4,
u (t ) =
0 drugde.
a) Odrediti frekvencijsku predstavu signala x(t ) .

b) Odrediti energiju signala x(t ) .
Reenje:
a) Poto je signal x(t ) aperiodian, moe se odrediti njegova Furijeova transformacija, u obliku:
X ( f ) = U ( f ) (1 + 2 cos 2fT ) ,
gde je U ( f ) FT signala u (t ) . Ova funkcija odreena je ranije, npr. u zadatku 2.3.2.b), za
/ T = 0.5 .
3 2
b) Energija signala x(t ) iznosi W = A T.
2
Zadatak 12.7. (E, **)

a) Odrediti koeficijente Furijeovog reda testerastog signala x(t ) sa slike 1.
b) Odrediti koliki procenat ukupne snage signala prenose jednosmerna komponenta, prvi i drugi
harmonik zajedno.
x(t)
1
. . .
0 T/4 T 5T/4 t
Slika 1. Testerasti signal x(t )
Reenje:
a) Kod signala sa testerastim (ili bilo kojim trougaonim) oblikom koeficijenti FR teko se
izraunavaju jer se primenjuje parcijalna integracija, sa puno koraka.

j ( n +1) jn
1 1 e 2 1 e 2
Dobije se: x0 = , xn = + , n 0.
8 2 n 2
n2
b) Jednosmerna komponenta, prvi i drugi harmonik prenose 91.9 % snage signala.
Zadatak 12.8. (E)

Na slici 1. prikazan je sistem za odabiranje. Signal na ulazu ima oblik:
u (t ) = U (cos 2f m t + cos 3f m t ) , U =1V, f m = 2 kHz .

Signal odabiranja ima oblik: s (t ) = T (t nT ) , a NF filtar ima funkciju prenosa:
n =
e j 2f f fg,
H( f ) = f g = 4.1 kHz , = 0.5 ms .
0 f > fg,
Odrediti amplitude i poetne faze svih prostoperiodinih komponenti izlaznog signala v(t ) u
sluajevima:
a) f s = 1 T = 8 kHz ,
b) f s = 1 T = 6 kHz .
u(t) v(t)
H(f)
s(t)
Reenje:
Treba paziti na oznake signala jer se razlikuju od uobiajenih.
a) v(t ) = U [cos 2f m (t ) + cos 3f m (t )] .
b) v(t ) = U [cos 2f m (t ) + 2 cos 3f m (t ) + cos 4f m (t )].
Zadatak 12.9. (E)

Signal v(t ) na ulazu u sistem prikazan na slici 1. dat je izrazom:

v(t ) = u (t nT ) , gde je u (t ) aperiodini signal:
n =
E t < T 4 ,
u (t ) =
0 drugde.
Odabiranje se vri periodinom povorkom delta impulsa:

kT
x s (t ) = T t ,
2
k =
a idealni NF filtar na izlazu ima istu graninu uestanost kao i filtar na ulazu. Odrediti izlazni
signal y (t ) .
v(t) x(t) s(t) y(t)

~
~ ~
~
f g=5/(2T) f g=5/(2T)
xs(t)
Slika 1. Sistem za odabiranje sa NF filtrom na ulazu
Zadatak 12.10. (E)

Nelinearni sklop sa slike 1. moe se opisati funkcijom: y (t ) = 1 x(t ) + 2 x 2 (t ) ,
gde je y (t ) izlazni, a x(t ) ulazni signal, 1 i 2 su konstante. Ovaj sklop koristi se za uvea-
nje uestanosti nosioca KAM signala, koji ima oblik:
u KAM (t ) = A [1 + m0 m(t )] cos c t .
U tom cilju, na ulaz nelinearnog sklopa dovodi se signal x(t ) = u KAM (t ) + U cos c t .
a) Odrediti spektar signala y (t ) .
b) Ako je zadato f c i f m , gde je f m maksimalna uestanost u spektru moduliueg signala,

odrediti f c kao i granine uestanosti pojasnog filtra koji se nalazi iza nelinearnog sklopa, f d
i f g , tako da se na njegovom izlazu dobije KAM signal u1KAM (t ) sa nosiocem f c + f c .
Kolika je amplituda ovog signala?
x(t ) y (t )
u1KAM (t )
A PF
fd f g
Slika 1. KAM modulator sa nelinearnim kolom
Zadatak 12.11. (E, *)

KAM signal ima oblik u KAM (t ) = U 1 [1 + m0 m(t )] cos c t , a odgovarajui AM 2 BO
signal u AM (t ) = U 2 m(t ) cos c t .
U gornjim izrazima m0 oznaava indeks modulacije KAM signala, a m(t ) je normalizovani
2
moduliui signal, srednje snage Pm = m (t ) . Pod pretpostavkom da su srednje snage KAM i
AM 2 BO signala jednake, a m(t ) = 0 , odrediti minimalnu i maksimalnu vrednost odnosa
njihovih amplituda.
Reenje:
2
U1 m 2 (t ) Pm
= = 2
,
2
U 2 2
1 + mo m (t ) 1 + mo mP
U1 Pm U1
= , (mo = 1) , = Pm , (mo = 0) .
2 min
U 1 + Pm 2 max
U
Zadatak 12.12. (E, **)

KAM signal dat izrazom u KAM (t ) = U (1 + m0 cos m t ) cos c t , proputa se kroz filtar
ija je funkcija prenosa prikazana na slici 1.
Odrediti signal na izlazu ovog filtra.
Slika 1. Funkcija prenosa filtra

Reenje:
Na izlazu se dobija AM 2 BO signal oblika:
H0
ui (t ) = Um0 cos m t cos c t .
3
Zadatak 12.13. (E, *)

Na slici 1. prikazana je blok ema sinhronog demodulatora dva AM 2 BO signala sa
nosiocima u kvadraturi ( QAM ). Fazni pomeraj lokalnog nosioca iznosi . Na ulaz
demodulatora dolazi signal:
u (t ) = m1 (t ) cos c t + m2 (t ) sin c t .
a) Odrediti signale na izlazima demodulatora.
b) Ako je m1 (t ) = U cos 1t i m2 (t ) = U cos 2 t , izraunati dozvoljenu vrednost faznog
pomeraja , pa da odnos srednjih snaga korisnog i ometajueg signala na izlazu iz demodula-
tora ne bude manji od 12 dB .
Slika 1. Prijemnik QAM signala
Reenje:
a) u A (t ) = m1 (t ) cos m2 (t ) sin , u B (t ) = m2 (t ) cos m1 (t ) sin .
b) Korisni signali imaju snage: PK 1 = m12 (t ) cos 2 , PK 2 = m22 (t ) cos 2 .
Ometajui signali imaju snage: P01 = m22 (t ) sin 2 , P02 = m12 (t ) sin 2 .
2 2 1 2 PK 1 1 P
Poto je m1 (t ) = m2 (t ) = U , vae odnosi snaga: = 2 = K2 .
2 P01 tg P02
P 1
U logaritamskim jedinicama dobija se: 10 log K = 20 log = 20 log(tg ) < 12dB ,
P0 tg
0 0
pa je interval prihvatljivog faznog pomeraja od = 0 do 14 .
Zadatak 12.14. (E)

Na ulaz AM prijemnika na slici 1. dolazi signal:
uu (t ) = u (t ) + U cos 1t + U cos 2 t ,
gde je u (t ) amplitudski modulisan signal sa nesimetrinim bonim opsegom. Ovaj signal zau-
zima opseg (68 96 kHz) , a spektar moduliueg signala je u opsegu (0 24 kHz) .
U cilju rekonstrukcije nosioca alju se i dva pilot tona ije su uestanosti f1 = 28 kHz i
f 2 = 104 kHz .
Odrediti centralne uestanosti pojasnih filtara A, B, C i D kao i ceo broj N kojim treba podeliti
uestanost signala sa izlaza VF filtra pod uslovom da je potisnut donji boni opseg AM sig-
nala.
Slika 1. Prijemnik AM-NBO signala
Reenje:
Zadatak se reava praktino bez formula i prorauna. Treba uoiti da se AM NBO sinhrona
demodulacija deava u mnoau u liniji sa filtrom C jer samo iza tog mnoaa postoji NF filtar.
Kod ostalih mnoaa okolna konfiguracija ne odgovara sinhronom demodulatoru. Jednostavnim
brojevnim kombinacijama dobijaju se vrednosti koje se trae u tekstu zadatka:
f c = 72 kHz , N = 3 , f CA = f 2 = 28 kHz,
96 68
f CB = f1 = 104 kHz , f CC = + 68 kHz = 82 kHz,
2
f CD = f c = 72 kHz .
Zadatak 12.15. (E)

Fazno modulisani signal: u (t ) = cos[2f c t + sin( 2f m t )] ,
ija je maksimalna devijacija faze i f c >> f m proputa se kroz idealni pojasni filtar,
propusnog opsega ( f c 2.5 f m f c + 2.5 f m ) . Odrediti amplitude i faze signala na izlazu
filtra u sluajevima:
a) = 0.5 rad ,
b) = rad .
Reenje:
Amplituda i faza dati su izrazima:
a (t ) = J 02 + 2 J12 + 2 J 22 + 2(2 J 0 J 2 J12 ) cos(2 m t ) + 2 J 22 cos(4 m t ) ,

2 J1 sin ( m t )
(t ) = arctg , gde je J k = J k ( ) , k = 0,1,2 .
J 0 + 2 J 2 cos(2 m t )
Zadatak 12.16. (E)

A 2
2 1 + cos t t < ,
2
1. a) Odrediti frekvencijsku predstavu signala u (t ) =

0 t > .
2

b) Odrediti amplitude prva tri harmonika periodinog signala: s( t ) = u(t kT ) , gde je perio-
k =
da signala T = 4 . Koliki procenat od ukupne snage signala sadri zbir jednosmerne kompo-
nente i prva dva harmonika?
Zadatak 12.17. (E)

2. Na slici 1. prikazan je sistem za odabiranje. Signal na ulazu ima oblik:
u (t ) = U (cos 2f mt + cos 3f mt ) , U = 1 V , f m = 2 kHz .

Signal kojim se vri odabiranje ima oblik s (t ) = T (t nT ) .
n =
NF na prijemnoj strani filtar nije idealan i ima prenosnu karakteristiku:

f
sin
fg
H( f ) = , f g = 4 kHz .
f

fg

Ako je uestanost odabiranja f s = 1 T = 10 kHz , napisati analitiki oblik i skicirati spektar
signala na izlazu, v(t ) . Smatra se da je znaajni deo snage signala sadran u opsegu
(0 16 kHz) .
u(t) v(t)
H(f)
s(t)
Zadatak 12.18. (E)

Na ulaz prijemnika na slici 1. dolazi AM 2 BO signal. Moduliui signal je test ton krune
uestanosti m i amplitude U m . Uestanost lokalnog nosioca razlikuje se od idealne i ima vred-
nost f l = f c + f . Odrediti signale u takama B i D . Objasniti reima kako zvui signal u
taki D ako je npr. f = 0,1 Hz . Moe li linearni pojaava sa pojaanjem A p popraviti utisak
sluaoca?
Slika 1. Sinhroni demodulator AM signala
Zadatak 12.19. (E)

Aperiodini signal u (t ) nastao je mnoenjem signala x(t ) = cos( 0 t ) cos(3 0 t ) i prozorske
funkcije oblika:
1 t < , 1
s (t ) = = , u kolu sa slike 1.
0 drugde , 2 f 0
a) Napisati analitiki izraz za signal u (t ) . Izraunati i skicirati amplitudski spektar signala u (t ) .

b) Izraunati i skicirati amplitudski spektar izlaznog signala ako se sistemu doda filtar propusnik
opsega uestanosti, kod koga je f d = 3 ( 4 ) , f g = 5 (4 ) , kao na slici 2.
x(t) u(t) x(t) u(t)
f -- f
d g
s(t) s(t)
Slika 1. Slika 2.
Zadatak 12.20. (E, *)

Poznato je da je prenosna karakteristika integratora, za koji je veza izlaznog i ulaznog signala
t
definisana u vremenskom domenu kao: y (t ) = x(t )dt = x( )d , data izrazom:

Y( f ) 1
H( f ) = = .
X ( f ) j 2f
a) Odrediti prenosnu karakteristiku integratora sa rastereenjem, za koji je poznato da je zavi-
t
snost izlaznog od ulaznog signala: y (t ) = x( )d .
t T
x(t) y(t)
Integr. sa rast.
Slika 1. Blok ema integratora sa rastereenjem

Napomena: primeniti neke od osnovnih veza izmeu odreenih i neodreenih integrala.
b) Odrediti izlazni signal ako je pobuda integratora sa rastereenjem prostoperiodina, uesta-
nosti f1 = 3 T , gde konstanta T ima isto znaenje kao u prvom delu zadatka.
Zadatak 12.21. (E, *)

Na slici 1. prikazan je sinhroni prijemnik AM signala. Moduliui signal ima spektar u opsegu
(0 f max ) . Uestanost prostoperiodinog nosioca jednaka je uestanosti lokalnog oscilatora,
f c , a faza lokalnog nosioca ima vrednost . Ako se na ulaz prijemnika dovodi AM-1BO signal,
odrediti tako da snaga korisnog signala na izlazu prijemnika bude tano za 20 dB vea od
snage parazitnih produkata modulacije. Kakav je odnos snaga korisnog signala i parazitnih pro-
dukata ako 0 ?
u (t ) v(t )
fc B f max
2 cos( c t + )
Slika 1. Sinhroni demodulator AM-1BO signala
Zadatak 12.22. (E, *)

Na slici 1. prikazan je sinhroni fazni demodulator. Na ulaz dolazi idealni fazno modulisan signal:
u (t ) = U sin[ c t + (t )], (t ) = m(t ) ,
gde je U = 1 V amplituda, f c uestanost nosioca, a = 1 rad maksimalna devijacija faze.

Ako je m(t ) = sin m t , f g = 3,1 f m , odrediti faktor harmonijskih izoblienja demodulatora
sa slike 1. Beselovi koeficijenti imaju vrednosti: J1 (1) = 0.44 i J 3 (1) = 0.02 .
u (t ) v1 (t ) v(t )
fg
2 cos c t
Slika 1. Sinhroni fazni demodulator
Zadatak 12.23. (E, *)

U sistemu sa slike 1. na ulaz se dovodi signal prostoperiodini signal x(t ) , dat izrazom:

x(t ) = cos t . Odabiranje se vri periodinom povorkom delta impulsa, periode T . Odre-
2T
diti izlazni signal v(t ) ako je f g = 2 T .
x(t ) y (t ) u (t ) v(t )
2
y = 2 x
fg
(t kT )
Slika 1. Odabiranje sa nelinearnim sistemom
Literatura
1. I. Stojanovi, Osnovi telekomunikacija, Graevinska knjiga, Beograd, 1977.
2. M. Temerinac, Principi telekomunikacija, I i II deo, Univerzitet u Novom Sadu, 1988.
3. H. Stark, F. Tuteur, Modern Electrical Communications, Prentice Hall, 1979.
4. A. Enden, N. Verhoeckx, Discrete-time Signal Processing, An introduction, Prentice Hall,

New York, 1989.
5. B. Lahti, Modern Digital and Analog Communication Systems, Oxford University Press,
1998.
6. P. Fontolliet, Telecommunication Systems, Artech House, Dedham, 1986.

Indeks pojmova 339
Indeks pojmova
alfabet 5 fazor modulisanog signala 158, 217, 295
aliasing vidi preklapanje fazor nosioca 157
spektara fazor uma 138
AM demodulatori 180 FIR filtar 96
AM modulatori 177 frekvencijska modulacija 154
AM-1BO 167, 173 Frekvencijski multipleks 185
AM-2BO 167 FSK 292, 294
AM-NBO 167, 174 Furijeov red 18
amplitudske modulacije 154, 167 Furijeova transformacija 25
analitiki signal 159 Furijeova transformacija
analogni signal 16 diskretnih signala 62
ansambl 34 Gibsov fenomen 23
Armstrongov modulator 223, 224, 244 greka kvantizacije 114
ASK 292, 293 GSM sistem vidi: mobilna
autokorelacija 24, 30 telefonija
automatska kontrola Hafmanovo kodovanje 121
pojaanja (AGC) 129 harmonijska izoblienja 126
Beselove funkcije 219 Hijerarhijski nivoi SDH 323
binarni mod 282 Hilbertova transformacija 159, 180
broj kvantizacionih nivoa 114 IAM 262
Brza Furijeova idealan prenos 68
transformacija 64 idealni filtri 69
decibel 9 IIR filtar 96
deemfazis 187, 235, 255 Impulsna kodna modulacija
delta impuls 27 (IKM) 122
detektor anvelope 181, 204 impulsne modulacije 260
diferencijalna demodulacija 228 impulsni nosilac 154, 260
diferencne jednaine 95 indeks modulacije 170, 217
digitalizacija signala 98 indirektni demodulatori 226
digitalni filtri 93 indirektni modulatori 222
digitalni prenos 279 informacija 5
digitalni protok 281 intermodulaciona
digitalni signal 16 izoblienja 127
dijagram oka 287 intersimbolska interferencija 285
diskretizovani signal 99 inverzija signala 15
Diskretna Furijeova IPM 263
transformacija 63 ISDN 306
diskretne analogne ITM 263
modulacije 292 izbijanje 203
diskretni signal 16 izoblienja u prenosu
diskretni sistemi 91 signala 123
diskriminator uestanosti 227 KAM 167, 170
DPSK 293 kapacitet kanala 298
dualnost 29 Karsonov obrazac 220
ekspandor 117 kernel 20
ekvalizacija 286 kodna re 98
elementarni impulsi 280 kodovanje 98, 120, 130
energija signala 12 koliina informacija 6
entropija signala 6 kompleksni signal 20, 156
entropijsko kodovanje 121 kompresor 116
Euklidsko rastojanje 288 konstelacije 296
fazna modulacija 154 konvolucija 25
fazna petlja (PLL) 229 korelacija 24, 30
kvadraturna predstava prostiranje signala po vie

modulisanog signala 161 putanja 128
kvadraturni modulator 223 PSK 292, 295
kvantizacija 98 QAM 167, 176, 293
kvazistacionarna analiza 227 radiofonija 307
limiter 228, 230 RDS 309
linearna izoblienja 123 redna veza 85
Linearni sistem 66 regeneracija digitalnog
linearnost 22, 29 signala 279
maksimalna devijacija rekonstrukcija digitalnog
uestanosti 225 signala 279
margina uma 287 rezonantna uestanost 80, 225, 243
M-arni prenos 280 satelitski sistemi 151
metod uparenih odjeka 123 SDH 323
mobilna telefonija 314 signal 12
mod prenosa 281 signali govora i muzike 142
model sistema sa signali podataka 143
modulacijom 155 signali slike 143
modulacija 31, 152 simbolska brzina 281
modulisani signal 153 sinhrona demodulacija 180
moduliui signal 153 sistem za prenos signala 66
naponski kontrolisani skaliranje signala 14,29
oscilator (VCO) 225 skok faze 168
Nelinearna izoblienja 126 sluajni signali 34
nelinearni sistem 66, 84 snaga signala 12
neper 9 snaga uma kvantizacije 115
neuniformna kvantizacija 115 snaga UM signala 232
Nikvistova (Nyquist) SNR vidi: odnos snaga
uestanost 100 signala i uma
nosilac 153 spektar modulisanog
odabiranje 98 signala 159
odmeravanje 98 stereo signal 308
odnos snaga signala i uma 182 enonov model 2
Ojlerov obrazac 19 irina spektra 32
opta teorija modulacija 156 um kod impulsnih
optiki sistemi 151 modulacija 266
um kod ugaonih
ortogonalni signali 20
modulacija 232, 233
OSI model 321
telefonja 304
osobine radio veza 150
telegrafija 304
paralelna veza 86
ternarni mod 282
parametarski modulator 224
TV signal 185, 311
parnost signala 22, 31
ugaone modulacije 217
Parsevalova teorema 21, 28
uniformna kvantizacija 113
periodian signal 18
uskopojasni um 137
plan frekvencija 185 VCO vidi: naponski
podela opsega uestanosti 151 kontrolisani oscilator
pomeranje signala 14, 22, 29 verovatnoa greke 280, 289
ponderisanje 107 vremenski multipleks 277
poruka 1 vremensko-frekvencijska
povratna sprega 86, 94 analiza 23
preemfazis 187, 234, 255 waterfall kriva 297
preklapanje spektara zakoni kompresije 117, 118
(aliasing) 102 zatitno kodovanje 121
prenos signala u osnovnom Z-transformacija 64
opsegu 153
pretplatnika petlja 324

2 Knjiga375 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

2 Knjiga375 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Katedra za telekomunikacije i obradu signala

Novi Sad, 2004. god.

Izdava: Delta press, Sremska Kamenica

tampa: Bala, Sremska Kamenica

NET, Novi Sad

Materija je podeljena u dvanaest glava, razliitog obima i sloenosti.

Studentima se savetuje da paljivo proue reenja pokazana u zadacima, a da obavezno

U Novom Sadu, avgusta 2004. god.

3. SISTEMI ZA PRENOS I OBRADU SIGNALA...................................................................... 66

4. DIGITALIZACIJA SIGNALA ................................................................................................. 98

5. IZOBLIENJA I UM U PRENOSU SIGNALA.................................................................. 123

6. KARAKTERISTIKE SIGNALA I PRENOSNIH MEDIJUMA ............................................ 142

7. MODULACIJE ....................................................................................................................... 152

8. MODULACIJE SA PROSTOPERIODINIM NOSIOCEM................................................. 167

9. MODULACIJE SA IMPULSNIM NOSIOCEM.................................................................... 260

10. DIGITALNI PRENOS.......................................................................................................... 279

11. TELEKOMUNIKACIONI SISTEMI DANANJICE ....................................................... 304

12. RAZNI ZADACI .................................................................................................................. 325

Literatura .................................................................................................................................... 338

Indeks pojmova ........................................................................................................................... 339

Povezivanje putem elektromagnetnih talasa koji se prostiru u slobodnom prostoru realizovali su

- ekspanzija satelitskih i optikih telekomunikacija,

- potpuna digitalizacija svih vrsta prenosa.

- razvoj integrisanih mrea za prenos razliitih poruka i mnogih vrsta usluga.

Namena komunikacionih sistema

a) Formirati poruku i to tanije je predstaviti skupom simbola,

1.1. Model telekomunikacionog sistema

Predajnik je sklop koji ima dva zadatka:

Korisnik je osoba ili ureaj kome je poruka namenjena.

Reeni primeri uz poglavlje 1.1.

Zadatak 1.1.1. (E, S)

gde su RS , p0 i E konstante, nacrtati talasne oblike p A (t ) i p B (t ) . Smatra se da je telefon-

b) Struja u kolu data je izrazom:

Ako se uvrsti zavisnost p A (t ) , data izrazom (2), dobija se:

Talasni oblici prikazani su na slici 2.

1.2. Informacija i mera za koliinu informacije

Osim slova, simboli mogu da budu i slogovi, rei, reenice, itd.

Da bi se moglo uvesti kvantitativno prouavanje informacija, kao i koliine informacija, koriste

Ako se uvedu sledee pretpostavke:

Praktino znaenje koliine informacija

Reeni primeri uz poglavlje 1.2.

Zadatak 1.2.1. (E, S)

b) Treba odrediti nepoznate p k , k = 0, 1, 2, ... M 1 . Problem se moe reiti Lagranovim

H max = ld ( M ) bit/simb . (1)

Detaljna objanjenja ovih postupaka izuavaju se na kursevima Teorije informacija i kodovanja.

Zadatak 1.2.2. (E, S)

a) Koliina informacija za svaki suglasnik iznosi Q1 = ld ( p1 ) = 5.64 bit , a za samoglasnik

b) Entropija izvora iznosi H = 25 p1Q1 + 5 p 2Q2 = 4.48 bit simb .

1.3. Jedinice u obradi i prenosu signala u telekomunikacijama

Umesto dekadnog logaritma ponekad se koristi i prirodni logaritam:

respektivno, a jedinica se naziva neper, N . U izrazima (1.3.1) i (1.3.2) konstante U 0 , I 0 i P0

Reeni primeri uz poglavlje 1.3.

Zadatak 1.3.1. (E, S)

nu = 20 log(e) dB = 8.686 dB , odnosno 1N = 8.686 dB , 1 dB = 0.115 N .

Slika 1. Redna veza pojaavaa

nP1 = 10 log( P1 / P0 ) = 12 dB (koriena je priblina vrednost log(4) = 0,6 ).

2.1. Definicije. Energija i snaga signala. Operacije nad signalima.

a) Signal je (elektrini) ekvivalent poruke.

Ako je broj nezavisnih promenljivih vei od jedan, govorimo o viedimenzionalnim signalima.

Energija i snaga signala

Korisne operacije nad signalima

Slika 2.1.1. Originalni signal i pomereni oblici, i T su pozitivne konstante

2) a < 1 , vidi se da je dolo do proirivanja signala, zato to se argument signala sa promenom