10 grmova prikladnih za ivice

Pittosporum - pitospora

Jo jedna trajnozelena biljka vrlo prikladna za formiranje ivih ograda u mediteranskim

vrtovima svakako je pitospora. U vrtovima naeg Jadranskog priobalja najee se sadi P.
tobira, koja raste kao visoki grm ili drvo, a redovitim orezivanjem moe se formirati u
vrlo lijepu visoku ivu ogradu koja e ujedno tititi vrt od jakih naleta bure. Pitospora
dobro raste u plodnoj, vlanoj, ali dobro dreniranoj zemlji, na sunanom ili
polusjenovitom poloaju. Vrste arenih i purpurnih listova najljepe izgledaju rastu li na
potpuno osunanim poloajima. Sade se 2- 3 biljke po dunomu metru, a grmovi se
orezuju dvaput godinje, i to u proljee i sredinom ljeta. Razmnoavaju se sijanjem
sjemena im sjeme dozori ili poluzrelim reznicama ljeti.

Berberis - utika
elite li uzgojiti trnovitu, neprohodnu ivicu, izaberite utiku. Mnoge vrste iz velikog
roda utika prikladne su za uzgoj niskih (0,5 m) ili visokih (2 m) ivih ograda. Neke vrste
su listopadne, dok su neke pak trajnozelene. Rastu u gotovo svakoj dobro dreniranoj
zemlji, na sunanom ili polusjenovitom poloaju. Za uzgoj ivice sade se 3 biljke po
dunomu metru. ivica se orezuje jednom godinje.Trajnozelene biljke orezuju se nakon
cvatnje sredinom ljeta kada se odstranjuju vrni dijelovi ocvalih grana i odumrle ili
oteene grane. Listopadnim vrstama takoer se podreu ocvali vrci i odree se etvrtina
ili petina starih izboja sve do baze grma, kako bi se potaknuo rast novih, mladih
zamjenskih izboja. Na slici je Berberis vulgaris.

Buxus sempervirens - obini imir

Zbog svoga gustog, zimzelenog lia i sporog rasta idealan je za uzgoj gustih ivica
visine 1-2 m i niskih obruba oko cvjetnih lijeha, kao i za izradu topiaria (zelenih
skulptura). Za svaku vrstu ivice postoji prikladna sorta imira. Za sadnju ivice po
dunome metru treba posaditi 5-6 ili 6-8 sadnica, ovisno o sorti imira. Za dobar rast
odgovara im svako plodno i dobro drenirano tlo, te djelomino zasijenjeni poloaj. Dobro
podnosi poloaj na suncu, ali kombinacija sunanog poloaja i suhe zemlje rezultira
slabijim rastom i suenjem listova. Dobro podnosi jae orezivanje (radi podmlaivanja) u
kasno proljee. Nakon toga biljke treba malirati i prihraniti. Orezuje se 2-3 puta
godinje.
Prunus laurocerasus - lovorvinja

elite li trajnozelenu, otpornu ivicu, lijepih zelenih listova, koja dobro uspijeva na
gotovo svim vrstama tla i na raznim stanitima, dobro podnosi sunce, ali uspijeva i u
sjeni, tada posadite lovorvinju. Osim lijepih, sjajnih, zelenih listova, ova biljka u
proljee cvate mirisnim bijelim cvjetovima skupljenim u izduene cvasti. Plodovi, crne
bobice su otrovne. Lovorvinja ne podnosi krednjaka tla. Za uzgoj ivice sade se 3-4
biljke po dunomu metru. Koristi se za uzgoj srednjevisokih ili visokih ivih ograda.
Biljke se iaju krajem lipnja, to je dobro obaviti runim karama za ivicu, kako se ne
bi previe otetili lijepi veliki listovi. Dobro podnosi i jako orezivanje koje slui
pomlaivanju biljke.

Laurus nobillis - lovor

u mediteranskim vrtovima prekrasne, visoke, trajnozelene ive ograde mogu se formirati

saenjem lovora. Ova prekrasna biljka, tamnozelenih, sjajnih listova, koja inae raste kao
drvo koje dosee visinu do 12 m, dobro podnosi orezivanje, pa se u mediteranskim
vrtovima esto sadi kao visoka iva ograda, a u kontinentalnim predjelima esto se sadi u
kontejnere i formira kao ukrasni topiari. Dobro uspijeva u svakoj plodnoj, vlanoj, ali
dobro dreniranoj zemlji, na sunanom ili djelomino zasijenjenom poloaju, zatienom
od hladnih isuujuih vjetrova. Sade se 2-3 biljke po dunomu metru. Orezuje se 1-2 puta
godinje, i to rano u proljee i ljeti. Biljke su dvodomne, razmnoavaju se sijanjem
sjemena,u jesen ili zrelim reznicama ljeti. L. Nobillis "Aurea" ima zlatno-ute listove.

Carpinus betulus - grab

Grab je odlina listopadna vrsta za formiranje gustih, visokih ivih ograda koje e vas
tititi od znatieljnih pogleda ak i zimi, jer se osueni listovi gotovo cijele zime
zadravaju na granama. U proljee grab se zazeleni i ogrne prekrasnim svjetlozelenim,
ornamentalno ureenim listovima, koji u jesen poprime toplu zlatno-utu boju. Granice
graba gusto su isprepletene, te pruaju dobar zaklon i pticama za savijanje gnijezda.
Dobro uspijeva na gotovo svim vrstama tla, na osunanim ili djelomino zasijenjenim
poloajima. Po metru dunom sade se 2-3 sadnice, a orezuje se 1-2 puta godinje, krajem
ljeta i po potrebi krajem zime kada se moe jae orezati radi podmlaivanja biljaka.
Taxus baccata - tisa

Tisa je idealna trajnozelena etinjaa za uzgoj dugovjenih i vrlo otpornih ivica i

topiaria. Dobro raste u svakoj dobro dreniranoj, plodnoj zemlji, ukljuujui krednjaka i
srednje kisela tla. Moe se saditi na poloaju izloenom suncu ili u dubokoj sjeni. Sade se
2-3 biljke po metru dunom i to kultivari kolumnarskog tipa rasta, kao to su T. baccata
"Fastiqlata", "Fastlqiata Aurea" ili T. X media "Hicksii" Dobro podnose gradska
zagaenja, a orezuju se jednom godinje, i to ljeti ili u ranu jesen. Jako izrasle biljke
dobro podnose jaki rez koji slui pomlaivanju biljke. Napomena, svi dijelovi biljke,
ukljuujui i sjemenku jako su otrovni ukoliko se progutaju, osim mesnatog, crvenog
usploa.

Fagus - bukva

elite li svoj vrt okruiti visokom, listopadnom ivom ogradom zelenih ili zagasito
crvenih listova, koji e u jesen poprimiti prekrasne zlatno-ute, naranasto-crvene ili
bakreno crvene boje, posadite sadnice bukve. Ova zahvalna biljka dobro e uspijevati na
gotovo svakom dobro dreniranom tlu, ak i krednjakom. Jedino to joj ne odgovara to su
prekisela i prevlana tla, a za dobar rast i razvoj vrsti F. sylvatica (na slici) potrebna su i
duga topla ljeta. Bukve e dobro uspijevati na sunanim ili polusjenovitim poloajima, ali
crvenolisne vrste imat e najljepu boju listova na osunanim poloajima, dok e vrste
uto obojenih listova najljepe izgledati u polusjeni. Sade se 3-4 biljke po dunomu
metru, a orezuju se dva puta godinje, sredinom ljeta i po potrebi krajem zime.

Ligustrum - kalina

Kalina je jedna od gotovo najee saenih biljaka za formiranje ivih ograda u

kontinentalnim krajevima. To je svakako uvjetovano niskom cijenom sadnica, njezinim
brzim rastom, skromnim uzgojnim zahtjevima i lakom razmnoavanju. Dobro raste na
svakom dobro dreniranom tlu, na sunanom ili djelomino zasijenjenom poloaju.
arenollsne vrste ljepe izgledaju ukoliko rastu na sunanim poloajima. Po metru
dunom sadi se 3-5 biljaka, a orezuje se 2-3 puta godinje, dva puta tijekom ljeta i po
potrebi krajem veljae. Razmnoavati se moe sijanjem sjemena u hladna klijalita u
jesen ili proljee, te ukorjenjivanjem poluzrelih reznica ljeti ili zrelih reznica tijekom
zime. Kod nas se za uzgoj ivica najvie uzgajaju L. vulgare (na slici) ili obina kalina i
L. ovalifolium ili irokolisna kalina.

Thuja - tuja
Tuja je zimzelena etinjaa, duguljastih, ljuskavih listia karakteristinog mirisa. Veliki
broj vrsta tuje pogodan je za formiranje visokih ivih ograda. Kod nas se najee
uzgajaju kultivari amerike ili zapadne tuje Thuja occidentalis (na slici) i azijske ili
istone tuje T. Orientalis. Boja listia varira od zelene do zlatno-ute, ovisno o sorti. Tuja
uspijeva u svakom plodnom, dovoljno vlanom, dobro dreniranom tlu, na osunanim
poloajima. Mlade sadnice potrebno je zatititi od hladnih isuujuih vjetrova. Prikladna
je za formiranje uskih ivih ograda uz kolne ili pjeake prilaze. Treba je redovito iati,
jer za razliku od tise, tuja slabo tjera mladice iz starog drva, pa ju je teko podmladiti. Na
metar duni sade se 2-3 sadnice, a orezuju se dva puta godinje, u proljee i kasno ljeti.

__________________

-thuja occidentalis"columna"-zapadna tuja-stubasta-

Takoe dosta rasprostranjen etinar kod nas,u najvecoj
meri se koristi za formiranje ive ograde,i sadi se na
rastojanju od 60-70cm.Koristi se za sadjenje u grupama i
kao solo stablo.Raste do 5m visine i maksimalno do 1m
irine.Kao sto i sam naziv govori raste u obliku stuba ne
ide puno u irinu,tako da rezanje skoro da i nije
potrebno,lako se odrava i nije posebno zahtevna.

-chamaecyparis lawsoniana"fletcheri"-fleer

Karakterie ga svetlo zelena boja etina,gusta kronja,da

podnosi rezanje i raste prilino brzo,sto ga ini zahvalnim
i traenim kod nas.Raste do 5m visine i irine od
1.5m.Takoe se sadi u svim oblicima sadnje,ali se dosta
koristi kao visoka iva ograda.

-thuja occ."globosa"-globus

Okruglasta, nia forma,maksimalne visine do 1m.etine

su joj jasno zelene boje i izuzetno je zahvalna za sadnju u
ardinjerama,mini-vrtovima,itd.

-thuja orientalis-istona tuja-

Jedan je od najzastupljenijih etinara na naim

prostorima.Koristi se u svim oblicima sadnje,kao solo
biljka,za saenje u grupama 3-4 komada ili u redu na
rastojanju od 50-60cm. kada formiragustu ivu
ogradu.Moe da se ubroji u red niih vrsta sa
maksimalnim porastom do 3m.i maksimalne irine do
1.5m.Opti oblik tuje je kupasti,s tim sto se orezivanjem
mogu dobiti i drugi,vrlo zanimljivi oblici,a orezivanjem
po vrhovima moe se odrati na 1.7m.visine.Sporijeg je
rasta,tako da je laka za odravanje

-cedrus atlantica-atlaski kedar-

Izuzetno visok i robustan etinar,spada u vrstu

najotpornijih kedrova na vremenske uslove.Za sadjenje se
preporuuje kao solo stablo,a dobar je i za
poumljavanje.Inae lep ukras svakog travnjaka i
dvorita.

-chamaecyparis lawsoniana"lane"-lane

Ovo je jos jedan varijetet paempresa,koga odlikuju

zlatno uti krajevi grana.Raste prilino brzo,i moe
dostii visinu i do 5m.Najvie se sadi po grupama od 3-4
komada,ili pojedinano kao soliterno stablo.Mada nije
iskljueno saditi ga i kao visoku ivu ogradu ali tada
razmak izmeu biljaka mora biti iznad 70cm.Kao i svi
etinari i on dobro podnosi orezivanje.

-cham.laws."columnaris"-plava kolumna
Spada u red paempresa i ima plavu boju etina i usku
kronju,naraste do visine od 4m. Najee se koristi za
formiranje ive ograde,mada je dosta u upotrebi kao solo
stablo ili u grupama.Boja etina se ne menja ni u zimskim
mesecima,tako da predstavlja lep ukras ak i zimi.

-thuja occidentalis"rhaingold"-zlatna loptica

Odlika ovog varijateta je zlatno uta boja mladih etina,u

mladosti biljka ima pravilnu loptastu formu, a kasnije
iroko kupastu.Naraste od 1-1.5m visine i do 1m
irine.Dobro podnosi orezivanje pa se mogu dobiti i vrlo
neobini oblici.Izuzetna je za alpinetume,mini-
vrtove,bordure i slino.

-juniperus chinensis"sky rocket"-nebeska raketa

Spada u red usko piramidalnih formi,izuzetno popularna

na zelenim povrinama.Sadi se u svim oblicima sadnje,a
najbolje se pokazala kao visoka iva ograda koja se sadi
na rastojanju od 70cm.Inae poraste od 4-5m visine,i
80cm-1m prenika,i ima karakteristinu svetlu boju
etina.

-thuja occ."smaragd"-smaragdna tuja-

Karakterie je smaragdno zelena boja etina,slina je

obliku stubaste tuje,samo je nieg i sporijeg rasta,takoe
se koristi za formiranje slobodnorastuih pravilnih ivih
ograda,izuzetna je za cvetnjake i alpinetume,kao i za
ardinjere.Sve u svemu izuzetna vrsta.

-picea abies-obina smra-

ta rei o smri,svima jako poznata vrsta,moze dostii

visinu i od 15-20m i iskljuivo se sadi kao solo stablo ili
u manjim grupama 3-4 komada,naravno,gde je to
mogue.Posebno se koristi u poumljavanju goleti,a gaji
se i kao novogodinje drvo.

-picea pungens "glauka"-srebrena smra-

Ova vrsta je dobila ime zbog svojih gustih i vrstih etina

izuzetno otrih vrhova.Upravo etine daju njenoj iroko
kupastoj kronji dekorativnost.Jako je dugovena i raste
prilino sporo,a ni gradski uslovi joj uopte ne
smetaju.Tako da je jedan od najlepih i najpoeljnijih
etinara.

-jun.chinensis"stricta"-strikta
iroko kupasti etinar guste kronje i visine do
3m,pogodan je za ive ograde,ali se sadi i u grupama i
kao solo stablo.Dosta dobro se ponaa i u ardinjerama i
sklon je orezivanju,tako da ima iroku primenu u
ozelenjavanju povrina.

-thuja orientalis "aurea"-zlatna tuja

Ovo je veoma zanimljiva vrsta,koja poraste do nekih 3-

4m visine i irine do 1.5m.Zemljite ne bira,raste ak i na
slanim zemljitima,ali je i pored tih idealnih
karakteristika,retko nalazimo na naim
prostorima.Karakteriu je zlatno uti vrhovi grana koji
zimi dobijaju tamno-crvenkastu boju.A takoe se
preporuuje za sadnju u svim oblicima.

-chamaecyparis lawsoniana "ellwoodii"-elvudi-

Spada u red najlepih ukrasa naih vrtova i travnjaka,i u

zadnje vreme je jedan od najtraenijih etinara.Ovaj
etinar se preporuuje za saenje na mestima gde ima
malo prostora,jer ima usko kupastu formu,sporog je rasta
i takoe,kao i svi etinari,podnosi orezivanje.Maksimalno
poraste do 3m.a u irinu od 80cm-1m.Sadi se i po
grupama3-4 komada,a ako bi eleli ivu ogradu,najbolje
je saditi ga na rastojanju iznad 1m. da se kasnije ne bi
dodirivali.
Za ovu vrstu ni u jednoj knjizi,niti katalogu,nisam mogao
da naem ime,a nigde u okolini Jagodine je nisam
video.Jako je zanimljiva vrsta zelene boje,i etine su joj
poput kriptomerije(cryptomeria japonica) jako nene i
mekane a takoe,leti ima tamno zelenu boju koja se zimi
promeni u crvenkasto-mrku.Nastala je ukrstanjem istone
tuje(thuja orientalis) i ne znam ega jos,mogue je da je
neko od rasadniara ima,ali je do sada nisam video u
prodaji.Za ovo vreme od kada je nikla,mogao bih da
kaem da je niskog i sporog rasta,guste i kompaktne
kronje,grana povijenih prema vrhu.

-cham.pisifera "boulevard"-bulevar

Isto, vrsta paempresa,nenih sivo plavih etina visine od

1-1.5m,spada u red niih,gustih etinara,sporijeg rasta.Te
karakteristike ga ine izuzetno atraktivnom vrstom,ali i
neto osetljivijom na uslove sredine,tako da je idealno
mesto za sadnju delimina hladovina,makar jedan deo
dana, ili, ardinjera koja e takoe stajati u deliminoj
hladovini.

-evonimus japonica-japanska kurika(ograda)

Zimzeleni zbun sjajnih,koastih listova i tamno zelene

boje.Izuzetno je otporna i lako se prilagoava uslovima
sredine,uspeva dobro ak i u senci.Zahvalna je za
formiranje niih ivih ograda,u tom sluaju se sadi na
rastojanju od 30-50cm,ali uspeva i u ardinjeri i lepo
izgleda.
-evonimus japonica"aureovarijegata"

Po svemu ista sa predhodnom vrstom,osim u boji

listova.Listovi ove vrste su proarani zlatno-utim
mrljama.