CVECE

Vi slobodno kupite zemlju za cveće i dodajte malo baštenske

zemlje. Za prihranu kupite MURTONIC prah je oko 60din kesica i
zalivajte jednom u 3 nedelje tako što pola kašičice praha sipate u
2l. vode, Sancheziju ste kupili obožava vodu, traži da joj zemlja
bude uvek mokra, sve ostalo umereno zalivanje,

Lepezasta palma-Chamaerops humilis

Mediteranska lepezasta palma (niska žumara, grmasta žumara, lat. Chamaerops humilis) prilično
je otporna palma. Otporna je do -11°C i stvara niže drvo, do 8 m te ponekad stvara grmove od
više stabala. Ako se sadi na vrlo dobro ocijeđenom zemljištu može izdržati i nešto niže
temperature. Ova vrsta je izrazito heliofilna pa stoga traži puno sunce. Po obliku je vrlo
varijabilna.

Stanište joj je sjeverni Maroko i Iberski poluotok a autohtona je i na Azurnoj obali, a posebno se
često sreće u kulturi u cijelom mediteranskom i submediteranskom području, s tim da
pojedinačnih primeraka ima i u središnjoj Europi, pa čak i u južnoj Švedskoj (uz zaštitu zimi) .

Listovi joj stradaju od leda, a terminalni pup je dosta osjetljiv na dulja razdoblja vlage. Lišće je
zeleno do tamnozeleno. Na stablu, koje se blago širi od podnožja prema vrhu, su primjetni
ostatci peteljki (više u gornjem delu),uglavnom pretvoreni u bodlje. Stvara izdanke iz korijena
pomoću kojih se može razmnožavati. Cvjetovi su žute boje (dvodoma biljka). Ovu palmu treba
normalno zalijevati no može izdržati duga razdoblja suše. Smatra se da je jedna od dvije europske
autohtone palme, uz Phoenix theophrastii, a definitivno je jedina koja se može naći na
kontinentalnom djelu. Na jadranskoj obali donedavno nije bila prisutna u većim količinama
međutim u zadnje se vrijeme počinje saditi po parkovima a osobito u betonske žardinjere kao
ukras primorskih gradova.
Pilea cadinere
Sobna biljka izuzetno laka zagajenje čak i početnicima.Ne voli direktno sunce i previše vode .

Dracena fragrans
Dracena fragrans je omiljena sobna biljka jako zahvalna za gajenje skromnih uslova. Možete je
čuvati u delu gde ima manje svetla jer ne voli direktno sunce. Cveta izuzetno mirisnim cvetovima.
Palma Euphorbia leuconeura Madagaskrski dragulj
Euphorbia leuconeura Madagaskarski dragulj(Madagaskarka palma)je retka endemska vrsta i
preti joj odumiranje zbog nestanka njenog prirodnog staništa stenovitih predela na
Madagaskaru. U prirodnim uslovima naraste do 1,8met. a u kućnim uslovima raste sporo. Cveta
pri stablu i seme samo isklija jako lako.
Indijski jorgovan (Lagerstroemia indica) pink-seme
“Lagerstroemia indica”, ili kako je u narodu još zovu indijski jorgovan, je jedan od najatraktivnijih
ukrasa bašte. U pitanju je listopadna žbunasta biljka ili drvo poreklom iz Kine, Japana i severne
Australije koja može da izraste do osam metara, a u našim uslovima tri do četiri metra. Ima
veoma dekorativno stablo neobičnih boja. Kora je izuzetno dekorativna, veoma glatka i u osnovi
bež boje, po kojoj su razlivene zelenkasta i crvenkasta, i prošarana tamnobraon linijama
nepravilnog oblika, pa deluje kao da raste bez kore! Mlade grančice izrazito su četvorouglaste, a
listovi su naspramni, jednostavni, elipsasti, glatki, kožasti i jarkozeleni, dok su mladi izbojci
crvenkaste boje. U kasnu jesen, pre opadanja, listovi dobijaju narandžastu boju. Buketi izuzetno
atraktivnih purpurnih, belih ili tamnoroze, skoro crvenih cvetova, pojavljuju se sredinom leta i
traju do kasne jeseni. Metličaste cvasti koje mogu da dostignu dužinu i do 25 centimetara. A
onda se formiraju interesantni braonkasti plodovi elipsoidnog oblika, odrvenele čaure, koji ostaju
na granama sve do proleća. Može se gajiti na terasi kao pojedinačan žbun ili drvo sa okruglastom
krošnjom. Idealno stanište je toplo i sunčano, ali malo zaštićeno od jesenjih vetrova koji mogu da
oštete cvetove. Da biste zadržali žbunastu formu, a ujedno i postigli veću cvetnost, potrebno je
orezati prošlogodišnje izdanke. Orezivanje se vrši svakog proleća. Sadi se u dobro drenirano
zemljište sa dosta humusa. Indijski jorgovan možete saditi cele godine ukoliko je u kontejneru.

Sanchezia specioza-biljka
Sanchezia je prelepa biljka koja potiče iz tropskih krajeva. U domovini raste kao žbun i to kao
invanzivna vrsta. Kod nas se gaji kao brzorastuća saksijska biljka zbog lepih šarenih listova i
interesantnog cveta crvenih pupoljak i žutog klasastog cveta.. Apsolutno je nezahtevna osim što
voli svetlost i mnogo vode. Ovo je jedna od ređih vrsta koja `pliva` u vodi.Za godinu dana može
da naraste i do 1,5met. Možete kratiti i u tom slučaju postaje žbunasta.
Aeschynantus `Mona Lisa`
Aeschynantus (var. Mona Lisa, Twister) potiče sa juga Azije. Višegodišnja je, cvetna i veoma
dekorativna je biljka. Pripada grupi cvetajućih sobnih biljaka, padajuće forme, sa mesnatim,
sjajno-kožastim listovima (dužine 3-5cm) i cvjetovima nalik trubicama (u različitim tonovima
crvene boje). Cveta obilno, na vrhovima grana (cvetovi su dugi oko 5cm). Leti se može iznieti
vani, ali se ne sme držati direktnom suncu. Zimi voli veoma svetlo mesto. Tokom čitave godine
zaliva se jednom nedeljno. Voli orošavanje (vlažnost vazduha) više puta u toku nedelje. Može se
presađivati svakog proljeća, ali samo za jedan broj veću saksiju. S obzirom da je padajuća forma,
poželjno ju je saditi u visećoj saksiji. Može narasti 60-70cm.

U proljeće se mogu orezivati krajevi stabljike kako bi se postigla bolja razgranatost. Postoji više
varijeteta ove biljke - ali se sve održavaju na isti način.
Crassula Aeonium -dravo novca-

apansko drvo novca, feng shui ili krasula – biljka koja “donosi” novac

Japansko drvo novca, krasula, parac, monguba, pumpo, dolar drvo, latinski naziv (Crassula ovata )
… sve su to imena za ovu otpornu biljku koja može jako dugo trajati uz adekvatnu negu i uzgoj.
Kod nas je ime parac, dobila verovatno zbog toga što joj listovi podsećaju na kovanice novca.

Krasula vodi poreklo iz močvara središnje i Latinske Amerike, ali je kao ukrasno saksijsko sobno
cveće prvo počela da se gaji u Aziji.

U japanskoj kulturi, ova biljka ima ulogu privlačenja novca, a ovo verovanje su prihvatili ubrzo u
Kini a potom i u celom svetu. Feng Shui filozofija takodje smatra da ćete imati dosta novca ako
krasulu postavite na odgovarajuće mesto u domu, obično odmah pored ulaznih vrata.

Krasula je vremenom postala jedna od najčešćih saksijskih biljaka, kako u kući tako i u poslovnim
prostorijama. U nekim azijskim narodima, drvo novca se nasledjuje i tako prenosi sa kolena na
koleno.

Krasula spada u sukulentne biljke (listovi su mesnati i skladište vodu) a može da poraste u visinu i
do 3 metra.
Cvetanje krasule:

Krasula cveta preko zime, pa sve do proleća, sitnim belim cvetovima. Zemlja koja joj odgovara je
ona koja se koristi za kaktuse. Najbolja je mešavina od 40% peska, 20% šumskog humusa, 20%
zemlje za cveće, sa malo sitnog šljunka, perlita i lomljene cigle.

Kako se gaji krasula?

Krasula zahteva mirovanje u zimskom periodu, odnosno od oktobra do aprila. Tada biljku treba
zalivati sa što manje vode, dovoljno je zalivanje jednom ili dva puta za celu zimu.

Temperatura za održavanje krasule u fazi mirovanja ne sme biti niža od nule, inače će krasula
izmrznuti. Obezbedite joj minimum 10 stepeni. U slučaju da tokom zime parac držite u toplijoj
prostoriji, ovakvi uslovi gajenja zahtevaju da zalivanje mora biti nešto češće. Ipak, budite spremni
na to da će tada biljka dobiti izdužene i znatno slabije grane jer nema dovoljno svetlosti.

Posle prezimljavanja, krasulu iznesite napolje, ali ne na mesto koje direktno izloženo suncu, jer će
u suprotnom, listovi dobiti opekotine što može uticati na dalji rast. Postepeno je prilagodjavajte,
a nakon nekog perioda, možete je staviti i na direktno sunce. Sa iznošenjem krasule na otvoreni
prostor, povećava se i zalivanje ali je zalijte tek kada se zemlja osuši, jer u suprotnom, može se
desiti opadanje lišća i truljenje korena.

Krasulu možete povremeno orezati kako biste dobili gušću i bujniju krošnju. Japansko drvo novca
je pogodno i za bonsai.

Presadjivanje krasule:

Japansko drvo novca ne traži veliku saksiju, ali ako raste u većoj saksiji, uz dodatnu prihranu, brže
će napredovati. Za presadjivanje i uzgajanje, koristite zemlju za kaktuse i obezbedite dobru
drenažu, da bi koren ostao zdrav, i da se ne bi pojavile bolesti poput truljenja i gubljenja lišća.

Razmnožavanje krasule:
Odrezane grančice ili listići se koriste za razmnožavanje japanskog drveta novca i veoma se lako
zakorenjuju. Inače, postoje dva načina razmnožavanja. Prvom metodom, odrežete grančicu ,
dužine od 5 do 15 cm, pustite da se rez zasuši, dva, tri dana, a zatim grančicu posadite u smešu
zemlje i peska. Zalivajte na 3 do 4 dana, ali ne preterano jer će reznica da istruli. Pustiće koren za
oko mesec dana, a onda je presadite u posebnu saksiju. Ožiljavanje je gotovo stopostotno.

Druga metoda je razmnožavanje iz lista. Jednostavno – list otkinite sa biljke položite na zemlju. Za
oko mesec dana, list će pustiti korenčiće. Kada kidate list za razmnožavanje, pazite da on bude
ceo, i da ga odlomite uz samo stablo. Procenat uspešnosti je 50 posto.

Prihrana krasule:

Nega krasule ne podrazumeva prihranu i djubrenje, ali ako hoćete da brže raste, upotrebite
odgovarajuće hormonske preparate, koje će Vam preporučiti u poljoprivrednoj apoteci.

Bolesti:

Parac je jako otporna biljka i štetočine će ga retko napasti. Kao posledica preteranog zalivanja ili
usled nedostatka svetlosti, listovi se mogu sušiti ili opadati. Kada listovi opadnu, odmah ih
sklonite sa zemlje, jer mogu imati negativan uticaj na rast biljke.

Naučnici tvrde da je biljka puna gasovitih i stimulativnih materija i eteričnih ulja koje povećavaju
mentalnu i fizičku budnost čoveka i aktiviraju njegove umne i fizičke sposobnosti. Ljudi u njenoj
blizini postaju aktivni i optimistični, više rade i bolje su raspoloženi, počinju pozitivno da misle i
na taj način lakše dolaze i do novca. Ova biljka utičući pozitivno na psihu čoveka, poboljšava i
njegovo fizičko zdravlje. Nauka je tako potvrdila narodno verovanje.
Magnolija`Aleksandrina
Jedna od najlepšihh vrsta magnolija. cveta u martu pre listanja krupnim cvetovima. Cvetovi su
belo-roze-ljubičaste boje. Naraste kao manje drvce do 3met.

Kupujete jednu sadnicu oko 30cm. Sadnice još uvek miruju olistaće u toku proleća.

Magnoliju možete slobodno da zasadite na stalno mesto.

Kalanhoja daigremontiana ili kako je u Švedskoj zovu "majka sa hiljadu kćeri" je jako
interesantna i lepa biljka. Ovaj naziv je dobila jer na rubnim delovima listova stvara bezbroj
pelcera koji padaju na zemlju i zakorenjuju se. pesnik Gete je bio opčaran ovom biljkom pa je čak
zovu i geteova biljka.

Biljka uz malo nege može da naraste i do 1 metra, cveta roze-narandžastim zvončićima. Cvet
kalahoje na glavnoj slici je dodat da bi se videlo kako izgleda inače cvet se nalazi na vrhu biljke .

Pticija trava je ukrasna visegodisnja trajnica odlican pokrivac tla brzo se siri raste do 15cm
ima lepo tanko srebrno lisce iz kog raste bezbroj prelepih belih cvetova. Odlicna je za sađenje
pored fontana i jezera u vrtu pored kamenih basta, alpinetuma i zardinjerama. Idealna je u
kombinaciji sa drugim ukrasnim travama, perenama i sedumima. Veoma je otporana nije
zahtevana za održavanje netrazi nikakve dodantne uslove i negu ne smrzava jednom je posadite i
imate zauvek prelepo cveta i veoma je dekorativana tokom cele godine
Senecio articulatus je sukulent poreklom sa Madagaskara. Izuzetno laka za gajenje. kao i
svi sukulenti ne voli višak vode.

Cveta belim mirisnim cvetićima. dekorativna je biljka jer pravi stablo a listovi su sivo plave boje.
Papaja- Carica papaya je drvenasta biljka iz porodice Caricaceae. Poreklom je iz
tropskih krajeva Amerike. Prvi put je kultivisana u Meksiku, a trenutno se uzgaja u većini tropskih
zemalja, i u Sjedinjenim Američkim Državama.
Papaja raste kao drvo, sa stablom visine 5–10 m. Listovi rastu na gornjim delovima grana, dužina
liske je 50–70 cm. Plod je jestiv, ima glatku koru žute ili zelenkaste boje, ovalnog je oblika.
Mesnati dio ploda je jarko narandžast, mekan i sladak. Unutar mesnatog dela ploda nalazi se
veliki broj crnog, naboranog semenja.

Papaja se koristi za pripremu voćnih salata i sokova. Kora se mora ukloniti, jer sadrži štetne
materije. Papaja sadrži proteolitički enzim papain, koji se koristi za proizvodnju lekova za lečenje
gastrointestinalnih poremećaja i resorpciju hematoma. Oprečno je mišljenje da li je dovoljna
jedna ili je potrebnoimati dve biljke da bi rodile.

Kod nas se cuva vani od proleca i unosi pre prvog mraza u svetlu zatvorenu prostoriju gde je
temperatura od 15-18C.

Brzo rastuce voce koje donosi plod sa nepunih 12 meseci od klijanja.Oprezno zalivati jer ne
podnosi visak vlage.
Draguljasta orhideja (Ludisia discolor) - Ova orhideja je dobila ime po tamnim
crvenopurpurnim listovima prošaranim zlatnim bleštećim rebrima.

Zbog izuzetne boje listova i načina gajenja mnogi ljubitelji cveća ovu biljku smatraju zahvalnom i
veoma vrednom dopunom ostalim kućnim biljkama. Ima neugledne sitne bele cvetove, ali na
biljci su najlepši tamni baršunasti listovi. Odgovara joj polusenovito mesto, jer na jakom svetlu
listovi gube tamnu boju. Draguljastu orhideju potrebno je svakodnevno orošavati vodom i zalivati
je jednom nedeljno, potapanjem saksije u dublju posudu sa mekom vodom. Presađuje se svake
druge godine u mešavinu tresetne mahovine, sitnog šljunka i peska, u za broj veću saksiju od
plastike ili gline.

Palma elegans
Poreklom iz tropskih džungli jugoistočnog Meksika i Gvatemale, ova članica velike porodice palmi
dostiže relativno malu visinu u sobnim uslovima - Chamaedorea elegans obično ne pređe 1,20m.
Odgajivači za garden-centre najčešće pribegnu triku i poseju više semena u istoj posudi pa tako
dobijamo žbunaste biljke koje krase meki, listovi nalik perima.

Elegans` je vrlo izdržljiva biljka, što znači da će podneti i polusenku i niže temperature, a opstaće
čak i pri prekomernom zalivanju. Međutim, više će joj prijati ukoliko za nju odaberete neki svetli
kutak u stanu, s tim što je najbolje da to bude indirektno, filtrirano svetlo. Povedite računa da ne
bude pod direktnim sunčevim zracima, jer će oni izazvati smeđe mrlje na lišću

Poznata i pod nadimkom `salonska palma`, Chamaedorea najviše voli ocedan supstrat, a ne
preporučuje se preobilno prihranjivanje - to znači, jednom mesečno u proleće i leto i jednom u
dva mesecca tokom jeseni i zime. Imajte na umu da palme imaju dug koren, pa bi bilo dobro da
saksija bude duboka i uska.
Ceropegia woodii care je prava biljka za ljubitelje neobičnog i retkog cvreća. Biljku još
zovu `brojanica` zbog svojih dugih grančica sa sitnim šarenim listićima.

Postojbina ove biljke je Južna Afrika gde može da naraste i do 5met. Kod nas se gaji kao saksijska
biljka koja obožava sunce, zato je leti možete držati na otvorenom.Zimi je uneti u zatvoren
prostor na svetlom mestu. Od količine svetlosti zavisi intenzitet šara na listovima.Ne preterivati
sa zalivanjem.

Biljka pravi rizome u zemlje, razmnožava se deobom rizoma ili reznicama od matične biljke. Cveta
sitnim ljubičastim cvetićima.
Kućna srećica
Jako lepa dekorativa sobna biljka sa sitnim mnogobrojnim listićima. Jako brzo se širi i pokriva
čitavu saksiju. Lako se razmnožava jednostavo je ošišajte makazama, prekrijte sa malo zemlje i
redovno zalevajte. Višegodišnja je a leti je možete izneti napolje. Nikakve posebne uslove ne
zahteva, osim redovno i umereno zalivanje

Tisa (Taxus baccata) je biljna vrsta iz porodice Taxaceae. Za drvo tise je potrebno naglasiti na
njenu izvanrednu tvrdoću i žilavost kao i izuzetnu otpornost na truljenje. Tisa nije podložna
napadima kukaca, bilo u uspravnom ili srušenom položaju, tako da ni nakon 20 godina ne
pokazuje znakove truljenja, pa po svojim karakteristikama može lako menjati ebanovinu. Na
području Gorskog kotara otkrivena jee 1999. godine tisa stara preko 2000 godina

Raste kao crnogorični grm ili kao nisko drvo, ali isto zna narasti do 15 metara visine, a deblo
dosegne i preko 1 metra u promeru.

Raste na osojnim (sjenovitim) mjestima, radi čega ju nalazimo u pojasu bukovih i bukovo-jelovih
šuma, ali nije neobično i da tisa naraste i na prisojnim (osunčanim) mjestima.

Jestiva je crvena ovojnica ploda, Samo seme nije jestivo čak je toksično.

Zbog lepote, tisu se uzgaja i u gradskim parkovima.

Tisin životni vek neretko bude i 1000 godina.

Kupujete 10 sveže semenke. Seme je najbolje sada zasejati u žardinjeru i ostaviti napolje tokom
zime. Sa klijanjem kreće u proleće. Ukoliko želite da zasejete u proleće seme je potrebno
stratifikovati, držati na hladnom.
Bambus-Pleioblastus humilis-sadnica ne izmrzavaOva vrsta bambusa je vrlo otporna i
brzorastuća, sa sitnom strukturom zelenog lišća

Bambus je višegodišnja zimzelena biljka za uređenje bašta i terasa.

Verbena Kandilka - Aquilegia vulgaris je višegodišnja biljka koja neumorno cveta čitavog leta, ne
izmrava nikakve posebne uslove ne zahteva. Sama se seje i jako je zahvalna biljka.

Kupujete 20++ semenke od mojih biljka koje su u svim mogućim bojama i kombinacijama. Seme
je sveže ovogodišnje. Seje se cele godine na otvorenom.

Celozia cristata semeJednogodišnja cvetnica koja cveta čitavog leta u svim mogućim bojama.
Vrlo je dekorativna, laka za gajenje.
Avokado je neobično i egzotično voće koje oblikom podseća na krušku. Poreklom je iz Srednje i
Južne Amerike. Spolja je grub i ima zelenu koru, dok se u unutrašnjosti skriva mekan i ukusan
plod bogat brojnim vitaminima, mineralima i ostalim bitnim nutrijentima.

Malo podseća na trudnički trbuščić, a ono je i voćka koju bi trudnice trebale redovito
konzumirati. Bogat je folnom kiselinom koja je potrebna za rast i razvoj deteta.

Avokado se jede sirov. Prilikom kupnje potrebno je obratiti pažnju da uviek uzimate zrele
plodove. Oni se lakše pripremaju i imaju veću mogućnost iskoristivosti.

Unutar ploda se nalazi velika koštica koja se izvadi. Kada ste došli nožem do koštice, odložite nož i
rukama odvojite ta dva prerezana dijela avokada.

Kupujete biljku sa zadnje slike ispod glavne slike preko 25-30cm .. Izuzetno brzo raste
Jacobina je sobna biljka koju leti treba čuvati napolje. Cveta čitavog leta, voli polusenku. Biljka
ima tamno zelene listove cvet je pink boje i jako dugo traje. pre mraza biljku treba uneti unutra.

Nije zahtevna za gajenje.

Poncirus trifoliata-sibirski limun je dobi naziv po izdržljivosti na niske temperature podnosi -30
stepeni, brzo raste i u trećoj godini cveta a u pun rod ulazi posle četvrte i tad daje preko 80kg
ploda po stablu, plod je lekovit i sadržava vitamin C u 7 puta većoj koncentraciji od običnog
limuna, ima i vitamin P koji je redak u prirodi i 3500 ORAC jedinica(antioksidans) u 100 gr. ploda,
nema prirodnih neprijatelja.

Brzo raste i mora se orezivati najmanje tri godine i formirati krošnja

ovaj limun se sadi cele godine.

Tuja Danica,loptasta tuja Četinari kuglaste forme zauzimaju značajno mesto u pejzažnoj
arhitekturi. Raznovrsnost boja i oblika je zaokružena loptastom formom, koja može biti u prvom
planu kao solista, ili u pozadini stvarajući tako trodimenzionalnu sliku. Patuljaste forme loptastih
četinara se koriste za alpinume, fontane, za sadnju pored ivičnjaka.

Dekorativne su zapojedinačnu ili grupnu sadnju.

Kupujete 10 sveže semenke.

Spatifilum lat. Spathiphyllum, je nadaleko poznata sobna biljka koju je relativno lako uzgajati.
Spatifilum je nazahtjevna, tropska biljka koja nema velike prohtjeve u vidu direktne sunčane
svjetlosti, ona će vam pokazati i kad je žedna, naime lišće će joj klonuti. Ova lepa biljka je poznata
kao pročistač vazduha, neutralisaće toksične gasove kao što su ugljen monoksid i formaldehid.
Iako je laka za uzgoj dobro je znati neke osnovne korake koji će vam pomoći da vaš spatifilum
bude još ljepši.spatifilum

Spatifilum lovi sjenku i nije mu potrebna direktna sunčeva svjetlost. Odmaknite saksiju sa
spatifilumom neka 2 metra od južnog ili zapadnog prozora. Žuto lišće, smeđe tačke na listovima
znači da vaš spatifilum dobija previše svjetla. Pomaknite saksiju dalje od prozora ili pokušajte sa
novom lokacijom koja ima manje direktne sunčeva svetlosti.
Jerusalimska trešnja- semeOvo drvce mozemo nabaviti pod najrazlicitijim imenima: japanska
ukrasna tresnja, ukrasna mandarina, narandza, papricica, ukrasni paradajz…

Pripada porodici solanum zajedno sa paradajzom, patlidzanom, krompirom, pa otuda sigurno i

zabuna oko imena.

Zovu ga jos i ‘Bozicno drvce’, jer se moze okititi bobicama upravo u vreme Bozicnih praznika.
Visegodisnja je biljka, potice iz Juzne Amerike. U Evropu je stigla iz Brazila u 17.veku.

Moze se uzgajati kao drvce, ali i kao grm, ukoliko joj u doba rasta zakidamo vrsne stabljike,
ukoliko je kao mladu biljku ‘pinciramo’.

U kasno prolece i leto cveta malim belim cvetovima, veoma slicnim cvetovima krompira. Iz njih
izrasta okrugli plod koji tokom leta i jeseni promeni boju od zelene, preko zute i narandzaste, do
crvene. Plod je nejestiv i sadrzi otrovne materije. Nije smrtonosan, ali moze da izazove izvesne
smetnje.

Da bi biljka dala plod, potrebno ju je u prolece izneti van, kako bi se cvetovi oprasili.

Trazi osvetljeno mesto ili laganu senu. Tokom proleca i leta trazi puno vode pa ga zalivajte svaki
drugi dan (a tokom velikih vrucina i svako vece) mekanom (ustajalom) vodom, najbolje kisnicom.
Prskajte ga često po liscu mlakom vodom, pogotovo u doba cvatnje jer cete tako pospesiti razvoj
plodova.

U prolece, neposredno prije nego ga iznesete van (prije nego sto krene izbijanje mladih grana),
drvce treba skratiti za 1/3 ili na polovinu rasta biljke, pogotovo ako je mirovalo na hladnom.

Sa padom temperature unesite ga u kuću, ali ga nemojte smestiti u jako toplu prostoriju, kako
biste mu osigurali vreme mirovanja. Zimi zalivanje treba redukovati, ali ne i totalno obustaviti.
Povremeno i oskudno zalijte.
Celozia plumosa SEMEJednogodišnja cvetnica koja cveta čitavog leta .Vrlo je dekorativna zbog
cvetne perjanice u svim mogućim bojama., laka za gajenje.
Statica (Limonium sinuatum)-semeJednogodišnja cvetnica intenzivnih i lepih boja cvetova. Voli
sunčani položaj.

Cvet se koristi i kao osušen za cvetne aranžmane-ne menja boju kada se osuši.
Alisum -Alyssum maritima-seme Alyssum maritima - syn. Lobularia ili kako ga u narodu zovu
medeni cvet, poreklom je iz Južne Europe. Rod ima oko 80 vrsta i većina je sa prostora
Sredozemlja. To je niska jednogodišnja biljka, naraste od 10-15 cm i najviše se koristi kao pokrvač
zemljišta. Ima listove bledo zelene boje, bogatog hibitusa i lancastog oblika. Cvetovi su sitni i
skupljeni u grozdaste cvasti, a mirišu na med. Veoma lepo izgleda kad se posadi u kamenjar, uz
rub staze, kao pokrivač zemljišta ispod visokih biljaka, ruža, a može se saditi u žardinjere. Voli
sunčana mesta, ali može lepo da raste i u polusenci.

Razmnožava se semenom, a seje se u februaru u zatvorenom prostoru. Kad nikne rasađuje se i

obično se sade po tri biljčice u jednu posudu. Optimalna temperatura za setvu i razvoj je od 15-
18 C. U daljem uzgoju (posle presađivanja) voli malo nižu temperaturu od 10-12 C i voli svetlo
prozračno mesto. Može se sejati direktno u baštu kad prođe opasnost od mrazeva.

Voli krečno, umereno vlažno i hranljivo zemljište, sa dobrom drenažom, ne voli previše zalevanje.

Da bi duže cvetala, treba redovno skidati ocvale cvetove, a ponekad je treba malo orezati. Veoma
brzo ponovo formira žbunić i nastavi sa cvetanjem. Cveta do kasne jeseni, pa čak i kad počnu prvi
mrazevi.
Callistemon-"četka za flaše"-semeCallistemon je rod od oko 40 vrsta iz porodice Myrtaceae.

Većina vrsta je porekolm iz Australije, dok su samo nekoliko porekolm iz Nove Kaledonije.

Zbog neobičnog oblika cveta ovu biljku zovu `Četka za flaše` ili `Perač flaša`.

Visina: u zavisnosti od vrste, do oko 4m.

Položaj u bašti: sunce :sunce: :sunce: :sunce:

Perid cvetanja: u zavisnosti od vrste. Neke vrste cvetaju samo jednom, dok druge imaju više
perioda cvetanja u sezoni. Npr. C. citrinus cveta više puta, dok C. rigidus cveta samo jednom u
sezoni.

Cveta u crvenoj, roze, beloj i bledo žutoj boji.

Nakon cvetanja biljka se može orezati.

Iako toleriše više tipova zemljišta, najviše joj odgovara kiselo zemljište.

Od proleća do jeseni traži redovno zalivanje, ali ne i preobilno, jer od previše zalivanja koren
može trunuti.

U letnjim mesecima kada je vazduh suv, godi joj orošavanje na svaka 2-3 dana.

U zimskim mesecima treba joj obezbediti mirovanje (to je važno zbog cvetanja), na temperaturi
od oko 7*C.

Treba je retko zalivati, a između zalivanja zemlja treba da se blago prosuši.

Biljku treba redovno prihranjivati u periodu vegetacije, ali đubrivima sa smanjenim fosforom.

Povremeno se može đubriti gvoždem i magnezijumom, zbog hloroze.

Razmnožava se reznicama i semenom.

Biljka je mediteranska voli sunce ali je zimi morate uneti unutra.

Zinnia-Cinija je jednogodišnja cvetnica, poreklom sa prostora Meksika. Vrlo je omiljena kao biljka
koja se sadi u cvetne bašte, a koristi se u aranžmanima kao rezani cvet. Deluje prilično kruto ali je
veoma trajna, kako u bašti tako i u vazi. Postoje visoke i patuljaste vrste cinije. Na stabljici se
nalaze listovi jajolikog oblika koji su smješteni jedan nasuprot sdrugom. Listovi, kao i stabljika su
presvučeni dlačicama.

Seje se u klijališta početkom marta, a direktno u baštu može se sejati u drugoj polovici aprila.
Visoke sorte se presađuju na razmak od 30-40 cm. Počinje rano da cveta, već početkom juna i
cveta sve do prvih mrazeva. Voli sunčana mjesta i nije zahtevna, podnosi i siromašnija zemljišta,
ali dobro drenirana. Kad izraste ne smeta joj ni sušni period, ako ne traje dugo. Ponekad je ipak
treba zaliti odstajalom vodom ili kišnicom. Ako ima previše vlage može da oboli od pepelnice.
Ocvale cvetove treba redovno skidati, biće vam zahvalna i bogato vas nagraditi neumornim
cvetanjem.

Rod cinija sadrži oko dvadeset vrsta, a postoji preko stotinu kultivara ove biljke. Razlikuju se po
visini, izgledu i boji cveta. Cvetovi jako privlače leptire i bubamare, koji su prirodni neprijatelji
biljnoj vaši. Zbog toga ih je dobro posaditi na više mesta u bašti. Osim prekrasnih cvetova,
imaćete i veliku korist za ostale biljke. Ima nekoliko vrsta cvetova, jednostavni, dupli i cvetovi
nalik na dalije, takozvani pompon cvetovi.

Ageratum ili Goruća ljubav je cvetnica poreklom sa prostora Južne Amerike, Perua i Meksika.
Pripada porodici Asteraceae i kod nas se gaji kao jednogodišnja biljka.

Postoje niske i visoke vrste ove biljke. Niske vrste narastu od 15 do 20 cm i veoma su lepe ako se
posade u rubnim delovima bašte, uz staze, a mogu se saditi i u kamenjare.

Visoke vrste narastu i do 70 cm i obično se uzgajaju za rezani cvet. Biljka ima srcolike listove,
prekrivene dlačicama i cvet okrugao i sa sitnim igličastim laticama. Cveta u nekoliko boja, plavoj,
ljubičastoj, ružičastoj, a postoji i u beloj boji. Cveta od maja pa sve do prvih mrazeva, dok visoke
vrste cvetaju u julu i augustu mesecu
Godži (Lycium barbarum) 5 SADNIC

svetu je smatraju voćem veka ili vitaminska ’’bomba’’ zbog svih svojstava koja poseduje.

Biljka Goji potiče sa Tibeta ( Lycium barbarum) i smatra se hrana i lek za dug vek. Nazivaju je i
crveni dijamant u medicini.Smatraju je kao prirodna pomoć za revitalizaciju opšteg stanja zdravlja
organizma : olakšanje bolnog stanja zglobova, zaštite i bolje funkcionisanje jetre i srca, opušta
krvne sudove i pojačava prokrvljenost i prenos kiseonika kroz krvni sistem, smanjuje krvni
pritisak, sprečava starenje kože, rešava problem uvećanja prostate, poboljšava vid i smanjuje
senilnost kod starijih osoba.

Američki stručnjaci je smatraju voćem veka. Istraživanja su potvrdila da Goji plodovi sadrže 18
aminokiselina , koje su neophodne za organizam , 21 mineral, mnogo vitamina, aminokiselina i
ostalih sastojaka potrebni za jačanje imuniteta organizma koji je preduslov za zdrav i dug život
čoveka.

Znači, bobice Gojia se nalaze na prvom mestu ORAC lestvice , koja meri antioksidativna svojstva
sa fantastičnih 25.300 jedinica na 100 g Goji bobica. Na drugom mestu je aronija sa 16.100
jedinica i šljiva koja ima (samo) 5.700 jedinica. Učinak koji je zadivljijući se vezuje za
antioksidanse koji sprečavaju proces odumiranja tkiva te nastanak karcinoma u telu i različitog
oblika raka u telu, posebno raka maternice i dojke kod žena, prostate kod muškaraca i rak
debelog creva.

Kao voćna vrsta, je ustvari grm koji naraste od 1,5 do 2 metra u visinu i 2 metra u prečniku i cveta
od šestog do osmog meseca, a plodovi sukcesivno sazrevaju od devetog do desetog meseca u
godini. Plodovi Gojia su crvene bobice, dužine 1-2 cm, koje se jedu u sirovom stanju ili osušene,
ili sokova i sirupa. Bobice po ukusu podsećaju na groždjice, a od bobica se takodje mogu
spravljati: čajevi, likeri, dodatak vinu, jogurtu, ulaze u recepturu sa rižom, piletinom ili dodatak
salatama. Dnevni unos po osobi je od 10-30 grama osušenog ploda.

Svaka porodica bi za svoje domaćinstvo trebala u bašti da ima 10-20 biljaka.

Plantažni uzgoj za tržište je najprofitabilnija šansa od svih biljnih vrsta, a pogotovo ko želi da se
bavi i doradom tj preradom više faze.

NAČIN I OBLIK SADNJE

Sadi se u baštama, ogradama, plantažama i ne zahteva (gotovo) nikakvu negu prskanja ili zaštite.
Ukoliko se gaji u plantažama na područjima semiaridne ili aridne klime, ili na peskovitom
zemljištu, a da bi se obezbedio korektan prinos, potrebno je navodnjavanje i folija na zemljištu
koja štiti od korova i isparavanje vode iz zemljišta

Kupujete 5 sadnica. Sadnice su otprilike dvogodišnje,šaljem ih bez zemlje sa mokrim korenom.

Ukliko niste u mogućnosti da ih odmah zasadite urovite ih u saksiju ili direktno u zemlju.