Godina Jul-Septembar Broj

LXI 3
Year July-September No.

Strana
Sadr`aj Content
Page

Radomir M. Naumov
29. SAVETOVANJE CIGR SRBIJA 4 29TH CONFERENCE OF CIGRE SERBIA

Ilija Stevanovi},
Jasna Dragosavac, Mladen Ostoji}, @arko Janda, Du{an Arnautovi}, Ljubi{a Mihailovi}, Gli{o Klasni}
RAZVOJ AUTOMATSKOG REGULATORA NAPONA DEVELOPMENT OF AUTOMATIC VOLTAGE
SINHRONIH GENERATORA 6 REGULATOR OF SYNCHRONOUS GENERATOR
BAZIRANIH NA PLC-U BASED ON PLC

Radovan Radosavljevi},
Zoran Radakovi}, Mladen Terzi}, Jelena Luki} i Aleksandar Bojkovi}
KOMPATIBILNOST PROCENE OSTARELOSTI COMPATIBILITY OF POWER TRANSFORMERS
IZOLACIJE ENERGETSKIH TRANSFORMATORA PREKO INSULATION AGEING ESTIMATION BY
SAVREMENIH DIJAGNOSTI^KIH TEHNIKA I 14 CONTEMPORARY DIAGNOSTIC TECHNIQUES AND
PRORA^UNA NA BAZI TEMPERATURNIH MERENJA I CALCULATION BASED ON TEMPERATURE
ISTORIJATA TERE]ENJA MEASUREMENTS AND LOADING HISTORY

Radovan Jovanovi},
Ilija Todorovi}, Zoran Kukobat i Ivan @ivkovi}
RAZVOJ GAME DVOSTUBNIH VISOKONAPONSKIH DEVELOPMENT OF SERIES OF CENTER BREAK
RASTAVLJA^A TIPA RS(ZZ) I TWO COLUMN HV DISCONNECTORS TYPE RS(ZZ) AND
ELEKTRI^NI PRORA^UNI ZA KRATKOTRAJNU
29 ELECTRICAL CALCULATIONS FOR SHORT-TIME
PODNOSIVU STRUJU 50 kA WITHSTAND CURRENT 50 kA

Lidija Gen~i}
PONA{ANJE KABLOVA U IMPROVIZOVANIM BEHAVIOR OF CABLES IN
USLOVIMA PO@ARA
36 IMPROVISED FIRE CONDITIONS

Neboj{a Petrovi},
Ninel ^ukalevski i Sovjetka Krstonijevi}
MATEMATI^KI MODELI U STANDARDIMA MATHEMATICAL MODELS IN STANDARDS
ZA PRORA^UN TRAJNO I KRATKOTRAJNO FOR CURRENT CARRYING CAPACITY
43
DOZVOLJENIH STRUJA PROVODNIKA OF OVERHEAD
NADZEMNIH VODOVA LINES CALCULATION

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 1

 Vladica Mijailovi}
ODRE\IVANJE OPTIMALNE KOLI^INE REZERVNIH OPTIMAL SPARING STRATEGY FOR POWER TRAN-
52
KOMPONENTI ENERGETSKIH TRANSFORMATORA SFORMER COMPONENTS

Ilija Stevanovi},
Rajko Prole, Darko Jevti}, Mladen Ostoji} i Du{an Arnautovi}
ANALIZA RADA TROFAZNOG ANALYSIS OF WORK OF THE THREE PHASE
TIRISTORSKOG NAPAJANJA 59 THYRISTOR POWER SUPPLY FOR ELECTROSTATIC
ELEKTROSTATI^KIH FILTERA PRECIPITATOR

Desimir Triji}
ANALIZA RADA MIKROPROCESORSKOG SISTEMA ANALYSIS OF OPERATIONS OF THE RELAY PROTEC-
ZA[TITE DALEKOVODNOG POLJA 400 kV U MRE@I 67 TION SYSTEMS ON THE 400 kV OVERHEAD LINE IN
JAVNOG PREDUZE]A ELEKTROMRE@A SRBIJE THE EMS POWER NETWORK

@eljko Ratkovi},
Pantelija Daki} i Stevan Stankovski
RAZVOJ HIDROENERGETSKOG SISTEMA NA RIJECI DEVELOPMENT OF HYDRO POWER SYSTEM ON THE
73 NERETVA RIVER IN THE REPUBLIC OF SRPSKA
NERETVI U REPUBLICI SRPSKOJ

Dragan Karanovi},
Sr|an Suboti}, Vladimir Ili} i @ivota Stamenkovi}
NOVA KONCEPCIJA USPOSTAVLJANJA NEW CONCEPTION
81 OF RESTORATION PLAN
ELEKTROENERGETSKOG SISTEMA NAKON RASPADA

Adam Dangi},
Branislav Simonovi}, Dimitrije Dimitrijevi}, Ljubomir Cvetkovi}, Marko Babovi}, Jelena Milo{evi} i Spasenka Gajinov
GEOHEMIJSKE I FIZI^KO-HEMIJSKE GEOCHEMICAL AND PHYSICO-CHEMICAL FEATURES
KARAKTERISTIKE LIGNITA KOSTOLA^KOG BASENA I OF LIGNITES IN THE KOSTOLAC BASIN AND
NJIHOV ZNA^AJ ZA RACIONALNIJU PROIZVODNJU 89 THEIR IMPORTANCE FOR MORE RATIONAL
ELEKTRI^NE ENERGIJE I ELECTRIC ENERGY PRODUCTION AND
ZA[TITU @IVOTNE SREDINE ENVIRONMENTAL PROTECTION

Dragana Naumovi} Vukovi},

Aleksandar Pavlovi}, Slobodan [kundri} i Vojin Kosti}
ETALONIRANJE MERILA ZA MERENJE GUSTINE CALIBRATION OF ANALYZER FOR ALTERNATE MAG-
97 NETIC FILD DENSITY
NAIZMENI^NOG MAGNETSKOG POLJA

Milo{ Mladenovi},
Neboj{a Lap~evi} i Vladimir Jankovi}
KONCEPCIJA USPOSTAVLJANJA BERZE CONCEPT OF ESTABLISHING ELECTRICITY
103 EXCHANGE IN SERBIA
ELEKTRI^NE ENERGIJE U SRBIJI
Nikola Ga{i} i Miroljub Nikoli}
MERENJE ELEKTRI^NE ENERGIJE MEASUREMENT OF ELECTRICAL ENERGY IN
U DISTRIBUIRANIM I OBNOVLJIVIM IZVORIMA 116 DISTRIBUTED AND SUSTAINABLE SOURCES
ENERGIJE OF ENERGY

Radeta Mari},
Predrag Osmokrovi}, Koviljka Stankovi} i Milo{ Vujisi}
VA@ENJE PROSTORNO-VREMENSKOG ZAKONA VALIDITY OF THE SPACE-TIME ENLARGEMENT LAW
121 FOR VACUUM BREAKDOWN
PORASTA ZA PROBOJ VAKUUMA

@arko Veli~kovi},
Sr|an Mitrovi} i Aleksandar Ad`i}
OPTI^KA MRE@A ELEKTROMRE@E SRBIJE I OPTICAL NETWORK OF ELEKTROMRE@A SRBIJE
SKUSTVA U IMPLEMENTACIJI I RADU
137 EXPERIENCES IN IMPLEMENTATION AND OPERATION

PREFERENCIJALNE TEME ZA 30. SAVETOVANJE PREFERENCIJALNE TEME ZA 30. SAVETOVANJE

CIGRE SRBIJA 2011.
143 CIGRE SRBIJA 2011.

dr Jovan Nahman
Prikaz monografije Monograph review
NAPONSKOREAKTIVNA STANJA PRENOSNIH MRE@A 148 NAPONSKOREAKTIVNA STANJA PRENOSNIH MRE@A

2 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

IZDAVA^:
PUBLISHER: CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
ZAJEDNICA JUGOSLOVENSKE ELEKTROPRIVREDE
UNION OF YUGOSLAV ELECTRIC POWER INDUSTRY 620.9
11 000 Beograd, Balkanska 13
Telefon: 2686-633, 2643-823, 2688-092, 2687-199 (centrala) ELEKTROPRIVREDA : ~asopis Zajednice
Telefaks: 2686-398 jugoslovenske elektroprivrede / v. d. glavnog i
Internet strana: www.eps.co.yu; www.epcg.cg.yu; odgovornog urednika Branislav Bo{kovi}.
Elektronska po{ta: jugel@sezampro.yu; jugel@beocity.net God. 1, br. 1 (1948) . Beograd
(Balkanska 13) : Zajednica jugoslovenske
VD DIREKTORA I GLAVNOG I ODGOVORNOG UREDNIKA elektroprivrede, 1948 (Beograd : BS print).
ACTING DIRECTOR AND CHIEF EDITOR 28 cm
Branislav A. Bo{kovi}, dipl. ing. el.
Tromese~no
IZDAVA^KI SAVET ISSN 0013-5755 = Elektroprivreda
PUBLISHING COUNCIL COBISS.SR-ID 32023
Branislav A. Bo{kovi}, dipl. in`. el., predsednik,
Prof. dr Dragutin Salamon, Elektrotehni~ki fakultet Univerziteta u Beogradu, ~lan,
Dr Slavoljub Luki}, dipl. in`. el. iz JP Elektroprivreda Srbije, ~lan,
Dr Slobodan \eki}, dipl. in`. ma{. iz JP Elektroprivreda Srbije, ~lan,
Dragutin Martinovi}, dipl. in`. el. iz , Elektroprivreda Crne Gore AD, ~lan,
Vladimir Vujovi}, dipl. in`. el. iz , Elektroprivreda Crne Gore AD, ~lan,
Mr Gojko Dotli}, dipl. in`. el. iz JP Elektromre`a Srbije, ~lan,
Mr Vladan Radulovi}, dipl. in`. el. iz AD Prenos-Podgorica, ~lan.
REDAKCIONI ODBOR
EDITORIAL BOARD
Redakcioni odbor za stru~no glasilo Elektroprivreda
Prof. dr Dragutin Salamon, Elektrotehni~ki fakultet Univerziteta u Beogradu, predsednik;
Mr. Miroslav Markovi}, Elektroprivreda Crne Gore AD, zamenik predsednika;
Prof. dr Marko Iveti}, Gra|evinski fakultet Univerziteta u Beogradu, ~lan;
Prof. dr Ne{o Miju{kovi}, JP Elektromre`a Srbije, ~lan;
Prof. dr Vladimir Pavlovi}, Rudarsko-geolo{ki fakultet Univerziteta u Beogradu, ~lan;
Prof. dr Dragoslav Peri}, JP Elektromre`a Srbije, ~lan;
Prof. dr Milan Petrovi}, Ma{inski fakultet Univerziteta u Beogradu, ~lan;
Prof. dr Jadranka Radovi}, Elektrotehni~ki fakultet Univerzitet Crne Gore, ~lan;
Prof. dr Vladimir Strezoski, Fakultet tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu, ~lan;
Prof. dr Ninel ^ukalevski, Institut Mihailo Pupin, ~lan;
Vanr. prof. dr Sa{a Stojkovi}, Tehni~ki fakultet ^a~ak Univerziteta u Kragujevcu, ~lan;
Dr Petar Vukelja, Elektrotehni~ki institut Nikola Tesla, ~lan;
Dr Veselin Ili}, AD Prenos-Podgorica, ~lan;
Dr Du{ko Tubi}, JP Elektromre`a Srbije, ~lan;
Mr. Bo{ko Bogeti}, Elektroprivreda Crne Gore AD, ~lan;
Mr. Vladimir Jankovi}, JP Elektromre`a Srbije, ~lan;
Mr. Milanko Koruga, Elektroprivreda Crne Gore AD, ~lan;
Mr. Predrag Mijajlovi}, AD Prenos-Podgorica, ~lan;
Mr. Velimir Strugar, Elektroprivreda Crne Gore AD, ~lan;
Milan Mirosavljevi}, dipl. in`. el., JP Elektroprivreda Srbije, ~lan;
Aleksandra ^anak Nedi}, dipl. in`., JP Elektroprivreda Srbije, ~lan;
Vojislav [kundri}, dipl. in`. el., JP Elektroprivreda Srbije, ~lan.

^asopis Elektroprivreda izlazi kvartalno.

LEKTOR I PREVODILAC The Elektroprivreda journal is issued quarterly.
LINGUISTIC REVIEW
&TRANSLATION Prelom teksta: Agencija Negativ, 11 070 Novi Beograd, Ismeta Mujezinovi}a 20 a
Zlata Milinovi}, Layout and design: Agencija Negativ, 11 070 Novi Beograd, Ismeta Mujezinovi}a 20 a
dipl. filolog [tampa: BS print, 11 070 Novi Beograd, Be`anijskih ilegalaca 21
Printed by: BS print, 11 070 Novi Beograd, Be`anijskih ilegalaca 21
Tira`: 1 200 primeraka
Circulation: 1,200 copies

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 3

 29. savetovanje CIGR Srbija
29th Conference of CIGRE Serbia
Po{tovani ~itaoci,
Srpski nacionalni komitet Me|unarodnog
saveta za velike elektri~ne mre`e-CIGRE Srbija
odr`ao je svoje 29. savetovanje na Zlatiboru, u
periodu od 31. maja do 6. juna ove godine. Srp-
ski nacionalni komitet je sledbenik JUKO CI-
GRE i kao najve}a i najuglednija stru~na asoci-
jacija u oblasti elektroenergetike deluje na na-
{im prostorima ve} 58 godina. Deo je velike po-
rodice Me|unarodne CIGRE (Conseil Interna-
tional des Grandes Rseaux lectriques) sa se-
di{tem u Parizu, koju ~ine 58 nacionalnih komi-
teta sa svih kontinenata.
Na 29. savetovanju se okupilo preko 1 000
stru~nih i nau~nih radnika i poslovnih ljudi iz
elektroprivrednih kompanija, elektroindustrije,
projektantskih, konsultanskih, nau~no-istra`i-
va~kih organizacija i fakulteta iz Srbije i Repu-
blike Srpske i zemalja iz okru`enja. Stru~ni izve-
stioci i autori su prezentovali 202 referata koji
su napisani na preferencijalne teme, definisane
od strane 16 studijskih komiteta sa prethodnog
28. savetovanja.
U~esnici Savetovanja su imali mogu}nost
da u diskusijama koje su vo|ene na plenarnim
sednicama Studijskih komiteta daju svoj dopri-
nos re{avanju aktuelnih problema u elektroe-
nergetskom sektoru. Studijski komiteti, ~iji su
~lanovi istaknuti stru~njaci iz svake od 16 obla-
sti, izabrali su najzapa`enije referate o kojima
je vo|ena diskusija. Na osnovu diskusija na ple-
narniim sednicama 16 studijskih komiteta for-
mirani su zaklju~ci koji }e biti smernice za bu-
4 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
Dear readers,
The Serbian National Committee of the In-
ternational Council of Large Electric Systems -
CIGRE Serbia held its 29th Conference in Zla-
tibor in the period May 31 to June 6, 2009. As
the successor of the YUKO CIGRE, the Serbian
National Committee has been operating all over
our region for already 58 years as the biggest
and most renowned professional association in
the sector of electric power. It is part of the big
international family CIGRE (Conseil Internati-
onal des Grands Rseaux lectriques) which
has its Headquarters in Paris and which con-
sists of 58 national committees from all five
continents.
The 29th Conference brought together over
1000 professionals, scientists and businessmen
from electrical companies, electrical industry,
from organizations dealing with design, consul-
ting, national research, as well as from univer-
sities of Serbia and those from the Republic of
Srpska and surrounding countries. Two hundred
and two professional informants and authors
reported in their papers on preferential topics
defined by 16 study committees from the previo-
us 28th Conference.
All participants at the Conference were of-
fered the opportunity to give their contribution
to plenary sessions of the study committees, i.e.
to take part in discussions dealing with solving
actual problems in the sector of electric power.
The study committees, made of outstanding pro-
fessionals from each of 16 sectors, had chosen
the most remarkable papers, i.e. the matters to
be discussed. Upon the discussion the partici-
du}i rad na aktuelnim temama u elektroenerget-
skom sektoru.
Na 29. savetovanju, prvi put od po~etka de-
lovanja na{e asocijacije, uzeo je u~e{}e pred-
sednik Me|unarodnog saveta za velike elektri~-
ne mre`e g. Anre Merlen (Andr Merlin), jedan
od najve}ih eksperata iz oblasti rada na{e aso-
cijacije. On je u okviru Okruglog stola odr`ao
predavanje sa temom: High voltage power
grids: What future prospects to face the energy
challenges of the 21st century. Stru~njaci iz
Elektroprivrede Srbije su na Okruglom stolu
pak predstavili temu: Strate{ki pravci razvoja
elektroenergetike Srbije do 2015. godine
Stru~ni rad Savetovanja pratila je Tehni~ka
izlo`ba i vi{e poslovnih prezentacija doma}ih i
inostranih kompanija u okviru kojih su prikaza-
na najnovija dostignu}a u proizvodnji elektroe-
nergetske opreme, zasnovane na primeni novih
tehnologija, a obnovljeni su stari i uspostavlje-
ni novi poslovni kontakti.
Ocenjuju}i postignute rezultate, mo`e da se
konstatuje da je nivo Savetovanja bio izuzetno
visok i u sadr`ajnom i u organizacionom pogle-
du i da }e doprineti budu}em radu elektroener-
getskog sektora u Srbiji.
Na kraju moram da izrazim zadovoljstvo
{to je Redakcioni odbor uglednog stru~nog ~a-
sopisa Elektroprivreda, odlu~io da ovaj broj
~asopisa posveti 29. savetovanju CIGRE Srbija,
objavljuju}i: najzapa`enije stru~ne radove u iz-
boru pojedinih studijskih komiteta, kao i prefe-
rencijalne teme Savetovanja.
Predsednik CIGRE Srbija
Radomir M. Naumov
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
pants of plenary sessions of 16 study committe-
es arrived at conclusions that will be guidelines
for their future work on actual topics in the
electrical energy sector.
At the twenty-ninth Conference, for the first
time since the beginning of work of our Associ-
ation, took part Mr. Andr Merlin, the Chair-
man of the International Council of Large Elec-
tric Systems and one of the greatest experts of
our Association. At round table discussion he
gave a lecture under the title: High voltage
power grids: What future prospects to face the
energy challenges of the 21st century. At the
same round table the experts from the electrical
industry of Serbia presented the topic: Strate-
gic guidelines for development of electrical
energy in Serbia up to 2015.
The expert work of the conference was ac-
companied by a technical exhibition and a con-
siderable number of presentations of both home
and foreign companies, organized with the aim
to demonstrate the latest achievements in pro-
duction of electric power equipment, based on
the application of new technologies. Previously
made business contacts were renewed and new
ones established.
Appraising the achieved results, one can
conclude that the level of the Conference was
remarkably high, not only from the point of view
of its organization but also because of its su-
bject matter, and that it will contribute to the fu-
ture work of the sector of electric power of Ser-
bia.
Finally, I would like to say that I am very
pleased that the Editorial Board of the Elek-
troprivreda (Electric Power Industry), a re-
putable, expert magazine of national interest,
has decided to dedicate this edition to the
twenty-ninth Conference of the CIGRE Serbia,
publishing the most remarkable expert papers
chosen by some of the study committees, as well
as preferential topics for the next - 30th Confe-
rence.
Chairmain of CIGRE Serbia
Radomir M. Naumov
5
 Ilija Stevanovi}, Jasna Dragosavac, Mladen Ostoji},
@arko Janda, Du{an Arnautovi}, Ljubi{a Mihailovi}, Gli{o Klasni}

Razvoj automatskog regulatora napona

sinhronih generatora baziranih na PLC-u

Stru~ni rad
UDK: 681.51; 621.316.729; 621.313.322

Rezime:
Savremena tehnologija je dovela do masovne primene digitalnih mikroprocesorskih ure|aja u skoro
svim novoprojektovanim ure|ajima. Hardverska oprema je dostigla visok stepen fleksibilnosti, funkcional-
nosti, brzine odziva i pouzdanosti, tako da se mo`e koristiti kao multifunkcionalni blokovi razli~ite namene.
Pre svega se to odnosi na PLC kao kompletnu hardversku i softversku platformu. S druge strane, primena
DSP-ova zahteva razvoj sopstvenog upravlja~kog modula i periferije, pa je u tom pogledu zahtevnija. Ta-
ko|e, softverski paket koji se koristi na PLC-u je lak{i za kori{}enje i fleksibilniji nego kod DSP-a. Komu-
nikacija sa ure|ajem koja podrazumeva upravljanje, signalizaciju i promenu parametara je ostvarena preko
odgovaraju}eg touch panela.
U ovom radu su prikazani struktura i karakteristike automatskog regulatora napona sinhronih genera-
tora koji je razvijen uz prakti~no kori{}enje jednog PLC-a. Re{enje je primenjeno na sistemu pobude gene-
ratora A1 u TE Nikola Tesla A.
Klju~ne re~i: sinhroni generator, automatski regulator napona, PLC, touch panel

Abstract:

DEVELOPMENT OF AUTOMATIC VOLTAGE REGULATOR OF SYNCHRONOUS GENERATOR

BASED ON PLC

Modern technology has enabled mass application of digital microprocessor devices in newly designed
units. Hardware equipment has achieved a high degree of flexibility, response speed and reliability, so it can
be used as multifunctional blocks for different applications. This especially refers to PLC as complete har-
dware and software platform. Application of DSP is more difficult because it requires development of self
control module and periphery. Also, software at PLC is easier to use and more flexible than the one at DSP.
Communication with the device, that implies control signalization and changing of parameters, is realised
by touch panel.
In this paper are shown structure and characteristics of synchronous generator automatic voltage re-
gulator which is developed through practical use of one PLC. The solution is applied in the excitation
system of generator A1 in TPP Nikola Tesla A.
Key words: synchronous generator, automatic voltage generator, PLC, touch panel

Mr Ilija Stevanovi}, dipl. in`. el. email: istevan@ieent.org, mr Jasna Dragosavac, dipl. in`. el., Mladen Ostoji}, dipl. in`. el.,
dr @arko Janda, dipl. in`. el., dr Du{an Arnautovi}, dipl. in`. el., Elektrotehni~ki institut Nikola Tesla",
Koste Glavini}a 8a, 11 000 Beograd,
Ljubi{a Mihailovi}, dipl. in`. el., Gli{o Klasni}, dipl. ing. el., JP TE Nikola Tesla", 11 000 Obrenovac

6 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

1. UVOD
Uslovi savremenog tr`i{ta i velika konkurencija
name}u sve o{trije zahteve isporu~iocima opreme.
Ti zahtevi se mogu podeliti u tri grupe.
Prvu grupu ~ine zahtevi koji se odnose na teh-
ni~ke karakteristike opreme, broj funkcija, fleksibil-
nost u smislu pro{irenja novim funkcijama, novim
digitalnim ili analognim ulazima i izlazima i sl.
Drugu grupu ~ine zahtevi da ure|aji budu mak-
simalno korisni~ki orjentisani: lako manipulisanje
ure|ajem, mogu}nosti povezivanja ure|aja (komu-
nikacije) sa razli~itom opremom i razli~itim nivoi-
ma upravljanja, jednostavna promena parametara,
konfiguracije, automatsko arhiviranje pojedinih do-
ga|aja, pregled arhiva, izgled ure|aja, vizuelizacija
procesa i sl.
Tre}u grupu ~ine ekonomski zahtevi: cena, kre-
ditiranje, rokovi isporuke i ispunjavanje uslova raz-
li~itih sistema kvaliteta i posedovanje odgovaraju}ih
me|unarodnih sertifikata.
U ovakvim uslovima proizvo|a~i ure|aja u
energetici su ~esto primorani da koriste industrijski
gotove komponente za napajanje, galvansku izolaci-
ju, merenje (razli~iti pretvara~i snage stuje, napona,
frekvencije i dr.), regulaciju i upravljanje (progra-
mabilni logi~ki kontroleri). Serijska proizvodnja
ovih komponenti u~inila ih je nezaobilaznim ne sa-
mo po ceni i kvalitetu, ve} i zbog posedovanja od-
govaraju}ih sertifikata iz sistema kvaliteta na koji-
ma naru~ioci ure|aja sve ~e{}e insistiraju.
Ure|aji zasnovani na mikroprocesorskoj plat-
formi zahtevaju znatno du`e vreme razvoja, du`e
vreme izrade i du`e vreme ispitivanja. Mikroproce-
sorski ure|aji su slabije korisni~ki orjentisani i ma-
nje korisni~ki fleksibilni. S druge strane mikropro-
cesorski ure|aji su po brzini dominantni u odnosu na
PLC i sa strane projektanta dosta fleksibilniji.
PLC je veoma pouzdana komponenta (sa retkim
otkazima), robusna na smetnje, {umove vibracije i
sl.
Na osnovu zahteva da se razvije digitalni regu-
lator sa BUCK konvertorom za DC sistem pobude
sa zadr`anom budilicom u veoma kratkom roku od
tri meseca, regulator pobude RP2008 realizovan je
kori{}enjem PLC hardverske osnove. Regulator po-
bude, osim osnovne funkcije i regulacije pobude
sinhrone ma{ine, obezbe|uje i fleksibilnu logiku
upravljanja sistemom pobude. Izlaz iz PLC regula-
tora je analogni signal koji upravlja energetskim ste-
penom i koji treba da obezbedi regulisani rad sinhro-
ne ma{ine u granicama definisanim pogonskim dija-
gramom.
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
2. REGULATOR POBUDE RP2008
2.1. Struktura regulatora pobude RP2008
Kao {to se vidi na slici 1, regulator pobude je
modularan, organizovan u okviru ~etiri nezavisne
celine: merenja, upravljanje i regulacija, upalja~ko
kolo i energetski stepen.
Merenja obuhvataju merne pretvara~e u kojima se
vr{i galvanska izolacija mernih signala i njihovo kon-
dicioniranje na vrednosti pogodne za uvo|enje u PLC.
Upravljanje i regulacija su realizovani na PLC
regulatoru. Izlazi iz PLC regulatora su binarni signa-
li za upravljanje rasklopnom opremom pobudnog si-
stema i jedan regulacioni (upravlja~ki) analogni sig-
nal koji se vodi na upalja~ko kolo. Pomenuti regula-
cioni signal treba da omogu}i regulaciju napona na
krajevima generatora uz ograni~enje rada ma{ine u
okviru pogonske karte.
U upalja~kom kolu se na osnovu vrednosti re-
gulacionog signala generi{e naponski ili strujni sig-
nal kojim se upravlja energetskim stepenom.
Energetski stepen obezbe|uje struju pobude
sinhronog generatora. Tip i veli~ina energetskog ste-
pena odre|eni su tipom pobude [1] sinhronog gene-
ratora (DC, AC i ST) i nominalnim vrednostima po-
budnih veli~ina (struja i napon pobude) i prakti~no
se projektuju za svaki generator posebno.
Ovakva modularna struktura omogu}ava lako
prilago|avanje regulatora razli~itim tipovima pobu-
de. Merenja, upravljanje i regulacija su univerzalne
celine i koriste se kod svih tipova pobude. Generisa-
ni upravlja~ki signal se prenosi na upalja~ko kolo i
energetski stepen koji su prilago|eni konkretnom
pobudnom sistemu.
2.2. Funkcije PLC regulatora
U PLC regulatoru pobude implementirane su
slede}e funkcije [2]:
automatska regulacija napona na krajevima gene-
ratora,
odr`avanje stati~ke i dinami~ke stabilnosti genera-
tora,
pode{avanje statizma na krajevima generatora,
limiter maksimalno dozvoljene struje statora,
limiter maksimalno dozvoljene struje rotora,
limiter minimalno dozvoljene struje rotora,
pode{avanje nivoa prorade limitera u toku rada,
bez isklju~enja pobude,
pode{avanje PID parametara u toku rada, bez is-
klju~enja pobude,
funkcije za{tita sistema pobude,
pode{avanje referentne vrednosti napona genera-
tora (set point) lokalno i daljinski pomo}u:
7
 Sopstvena
potro{nja 1 3 5
400 V/50 Hz FO
2 4 6
PLCRPG
U
Ug -K1M
U PLC Urel SKADA REL
U U
Ig
I MP5
P U
P
I
Q U
Q PLC BAP
U
MP1
MP4 -K2M
1IGBT
U
Uf Uf U
Uf
IB TU
MP3
-K2M
U
PLC D1
Ug If If U
If
NT MP2
15 kV/0,1 kV
ST
A
10 kA/5 A Ig A If v Uf
IfREG
25 A/
A 60 mV
60 V, 20 A
M d7
[1 [2
O2
15,75 kV IC2
247 MVA
G 500 V
3~ G
cos=0,85 1 940 A r10 O1

2 000 A/75 mV 2dt

Radna
pobuda Rezervna pobuda

Slika 1. Blok {ema PLC regulatora pobude RP2008

1. kontaktnih ulaza referenci vi{e/ni`e,
2. proporcionalnog analognog ulaza 10 VDC
ili 4-20 mA,
obezbe|ena su slede}a merenja: napon generatora,
struja generatora, aktivna snaga generatora, reak-
tivna snaga generatora, napon pobude i struja po-
bude,
automatski prelaz na drugi kanal regulacije,
upravljanje sistemom pobude.
2.3. Realizacija PLC regulatora pobude
Na slici 1 je prikazana upro{}ena blok {ema
PLC regulatora pobude. On se sastoji od modula
opisanih u nastavku ovog rada.
2.3.1 Merni pretvara~i
Napon i struja generatora se uvode u programa-
bilni merni pretvara~ MP1 sa sekundarnih kola na-
ponskih i strujnih mernih transformatora. Izlazni
signali iz ovog pretvara~a su proporcionalni naponu
generatora, struji statora, aktivnoj i reaktivnoj snazi
i uvode se u PLC regulatora pobude. Napon i struja
pobude se sa mernih elemenata (otporni~kog razdel-
nika odnosa 10:1 i {enta) uvode u dva merna pretva-
ra~a napona MP2 i MP3. Izlazi iz svih mernih pre-
tvara~a su naponski signali 10 V koji se prosle|u-
ju na analogne ulaze PLC-a regulatora.
2.3.2. Hardverska osnova regulatora pobude
RP2008
PLC je realizovan modularno sa slede}im ula-
zno/izlaznim modulima [3]:
Modul napajanja Napon napajanja je 24 V.
Modul centralne procesorske jedinice PLC
regulator pobude je realizovan primenom programa-
bilnog ra~unara sa centralnom procesorskom jedini-
com ~ija je brzina izvr{enja logi~kih instrukcija
0,10 s i memorijski kapacitet 20 kSteps.
Modul digitalnih ulaza Modul digitalnih ula-
za je realizovan sa 16 digitalnih ulaza, galvanski spo-
jenih. S obzirom da digitalni ulazi nisu me|usobno
galvanski izolovani, svi binarni ulazni podaci gal-
vanski se izoluju na ulazu ure|aja pomo}u ulaznih
izolacionih releja napona +220 VDC i +24 VDC. Bi-
narni podaci u ure|aj ulaze u vidu kontakata ~ije sta-
nje se o~itava pomo}u napona 24 VDC.
Modul digitalnih izlaza Modul digitalnih izla-
za je realizovan sa 16 digitalnih izlaza galvanski spo-
jenih sa mosfetovima sa zajedni~kim sorsom. S obzi-

8 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

rom da digitalni izlazi nisu me|usobno galvanski izo-
lovani, svi binarni izlazni podaci galvanski se izoluju
pomo}u izlaznih izolacionih releja na 24 VDC. Bi-
narni podaci iz ure|aja izlaze u vidu beznaponskih
kontakata, koji se uklju~uju u automatiku upravljanja
ure|ajem na naponima +220 VDC i +24 VDC.
Modul analognih ulaza Modul analognih
ulaza je realizovan sa dve kartice sa po 4 analogna
ulaza galvanski spojena. Modul analognih ulaza po-
dr`ava opsege (podesivo) -10 +10 V i 4 20 mA.
Modul analognih izlaza Modul analognih iz-
laza je realizovan sa 2 analogna izlaza, galvanski
odvojena. Modul analognih izlaza podr`ava opsege
(podesivo) -10 +10 V i 4 20 mA.
Modularna koncepcija PLC regulatora dozvo-
ljava montiranje maksimalno 9 ulazno/izlaznih i ko-
munikacionih modula. Konkretan PLC regulator je
realizovan sa 4 ulazno/izlazna modula {to obezbe-
|uje veliku rezervu u smislu pro{irenja strukture i
funkcija regulatora. Ovako obezbe|ena fleksibilnost
strukture PLC regulatora omogu}ava brzo i lako pri-
lago|avanje regulatora izmenama u upravlja~kim
{emama i eventualno dodavanje novih funkcija.
Primenjena serija PLC-a ima mogu}nost pro{ire-
nja slede}im komunikacionim jedinicama: Ethernet,
serijska komunikacija RS-232 i RS-422/RS-485, Con-
troller link, DeviceNet, Profibus-DP, CAN i dr. Tako-
|e je na raspolaganju {irok dijapazon HMI ure|aja.
2.3.3. Softverska realizacija
PLC regulatora pobude RP2008
Programski, PLC regulator je realizovan u
okviru zasebnih funkcionalnih celina [4].
Blok upravljanja prikuplja binarne informaci-
je o uklopnom stanju rasklopne opreme i za{titnih
elemenata. Na osnovu toga sprovodi deo start i stop
procedure, dozvoljava i zabranjuje rad regulatora u
kalno, sa operatorskog panela, i daljinski, sa central-
nog sistema upravljanja.
Donja i gornja vrednost napona se mogu pode-
{avati pomo}u operatorskog panela. Pode{ena brzi-
na promene referentne vrednosti napona generatora
iznosi 1 % Ug /1 s (odnosno 30 % Ug za 30 s). Na
operaterskom panelu mo`e se menjati vreme za ko-
je se referentna vrednost napona generatora prome-
ni za 30 %. Brzina promene u % Ug u sekundi ra~u-
na se prema izrazu:
% Ug 30 % Ug
= (1)
s vreme na panelu u s
Izlaz iz bloka reference je vrednost referentne
vrednosti napona generatora.
Na ure|aju je obezbe|en proporcionalno ana-
logni ulaz reference napona 10 VDC ili 4-20 mA.
Blok ograni~enja struje statora obezbe|uje po-
rast struje statora iznad referentne vrednosti sa pro-
pisanim vremenskim zatezanjem. S obzirom da je
zagrevanje namotaja statora funkcija Ig2t, dopu{teno
vremensko zatezanje je du`e ukoliko je porast stru-
je iznad referentne vrednosti manji. Zbog toga je
vremensko zatezanje kada se struja statora nalazi u
granicama Igreferentno<Ig<1,1 Igreferentno izvedeno prema
slede}oj funkciji (slika 2):
t = C + t1 t1 (2)
t =C ( Ig Igref ) dt 0,1Igref
gde je C programabilna konstanta pode{ena na vred-
nost 10 s. Za struju 1,01 Igref zatezanje iznosi 20 s, za
struju 1,02 Igref zatezanje iznosi 15 s i dalje prema
slici. Za struje ve}e od 1,1 Igreferentno zatezanje je fik-
sno i iznosi C (10 s).
Nakon prve odrade ograni~enja, zabranjuje se
svaki naredni porast struje iznad referentne vredno-
sti tokom 15 minuta, tj. odrada limitera je trenutna,
bez vremenskog zatezanja.
vrednosti

slu~aju delovanja za{tita i generi{e odgovaraju}e iz- 1,15

1,15
referentnevrednosti

vr{ne signale i signalizaciju.

Blok analogne akvizicije ~ita vrednosti ana-
lognih veli~ina na svom ulazu i konvertuje ih u digi- 1,10
1,10
iznad referentne

talni zapis sa 12-bitnom rezolucijom (opciono je

mogu}e izabrati i 16-bitnu rezoluciju).
Blok za{tite merenja generi{e za{titni signal
statoraiznad

1,05
1,05
pri padu napona generatora ispod pode{ene vredno-
statora

sti. Pode{ena vrednost je 50 % Ug. Pode{ena vred-

nost se mo`e menjati u realnom vremenu preko ope- 1,00
1,00
struje

ratorskog panela.
struje

Ulaz u blok za{tite merenja je merena vrednost

ef - porast
Igref porast

napona generatora, a izlaz za{titni signal odrade 0,95

0,95
BZM i signalizacija odrade BZM. 10 12 14 16 18 20
Blok reference obezbe|uje promenu referentne t (s)
vrednosti napona u opsegu 85 % 115 % Ug za 30 s.
Referenca napona se menja kontaktnim ulazima lo- Slika 2. Ograni~enje struje statora

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 9

 Ulaz u blok ograni~enja struje statora OSS je
merena vrednost struje statora.
Izlaz iz bloka OSS je 0 do prorade ograni~enja.
Nakon odrade ograni~enja generi{e se izlazni signal
UOSS koji predstavlja potrebnu korekciju merene
vrednosti napona generatora da bi struja statora osta-
la u dopu{tenim granicama.
Odrada OSS signalizira se vizuelno na opera-
torskom panelu i daljinski na centralnom upravlja~-
kom sistemu. Vrednost Igreferentno mo`e se menjati u
toku rada ure|aja pomo}u operatorskog panela.
Blok ograni~enja struje rotora realizovan je
kao i blok ograni~enja struje statora. Ulaz u blok
ograni~enja struje rotora je merena vrednost struje
rotora, a izlaz UOSR predstavlja potrebnu korekciju
merene vrednosti napona generatora da bi struja ro-
tora ostala u dopu{tenim granicama. Vrednost Ifrefe-
rentno mo`e se menjati u toku rada ure|aja pomo}u
operatorskog panela .
Blok ograni~enja minimalne pobude ograni-
~ava struju rotora u kapacitivnom re`imu u cilju
spre~avanja ulaska sinhronog generatora u oblast
stati~ke nestabilnosti. Proradna karakteristika ogra-
ni~enja minimalne pobude definisana je prema po-
gonskoj karti generatora (slika 3).
Ulaz u blok ograni~enja minimalne pobude su
merene vrednosti aktivne i reaktivne snage. Na
osnovu ovih vrednosti se proverava polo`aj radne
ta~ke generatora. Kada radna ta~ka ima tendenciju
da pre|e levo od postavljene prave ograni~enja mi-
nimalne pobude, na izlazu se generi{e signal. Gene-
risani signal DUOMIP predstavlja vrednost za koju
je potrebno korigovati merenu vrednost napona ge-
neratora da bi radna ta~ka ostala desno od proradne
karakteristike. Generisani izlazni signal je srazme-
ran vrednosti prekora~enja i dat je funkcijom:
Pg
OMIP
prorade
ristika
karakte
Qg0 Qg
Slika 3. Ograni~enje minimalne pobude
10
(
u OMIP = K OMIP u q + u q 0 + u p ) (3)
u kome su KOMIP poja~anje, uq=KqQg naponski
signal koji odgovara veli~ini reaktivne snage gene-
ratora, up=KpPg naponski signal koji odgovara ve-
li~ini aktivne snage generatora, uq0 referentna
vrednost koja defini{e maksimalno dozvoljeno ka-
pacitivno optere}enje generatora pri aktivnom opte-
re}enju Pg=0, koeficijent svo|enja uticaja aktiv-
nog optere}enja na radnu ta~ku prorade bloka ogra-
ni~enja minimalne pobude, odnosno nagib prave
ograni~enja prema osi aktivne snage.
Blok je realizovan tako da se na operatorskom
panelu jednostavno mo`e menjati karakteristika od-
rade. Zadata karakteristika odrade limitera OMIP
data je pravom (slika 3):
P
Q =b (4)
a
Parametri a i b karakteristike odrade limitera
OMIP se ra~unaju iz pogonske karte, za dve karak-
teristi~ne ta~ke sa prave ograni~enja minimalne po-
bude (za P1=0 i Q1 koeficijent b=-Q1) i (za P2=Pn i
Q2 koeficijent ). Ovako izra~unate vrednosti unose
se preko operatorskog panela i u toku rada ure|aja.
Blok povratne veze obezbe|uje stabilizaciju
procesa regulacije napona generatora uvo|enjem
dodatne povratne sprege po naponu pobude Uf i nje-
govom prvom izvodu Uf. Ulaz u blok povratne ve-
ze je merena vrednost napona pobude, a izlaz signa-
li UBPV. Prenosna karakteristika bloka povratne ve-
ze data je funkcijom
( )
u BPV = K f + T f s U f (5)
gde su Kf i Tf poja~anje i vremenska konstanta stabi-
lizacione povratne sprege.
Blok strujne kompenzacije generi{e signal za
korekciju merenog signala za zadatu vrednost stati-
zma. Ulaz u blok strujne kompenzacije je trenutna
vrednost reaktivne snage, a izlaz vrednost za koju je
potrebno korigovati signal merenog napona da bi se
na krajevima generatora ostvarila `eljena vrednost
statizma UBSK. Vrednost statizma se mo`e menjati sa
operatorskog panela. Zadaje se posebno znak stati-
zma + ili - i posebno vrednost u opsegu 015 %.
Sumaciono-poja~ava~ki blok sabira vrednost
merenog napona generatora sa korekcijama generisa-
nim u svim regulacionim i za{titnim blokovima:
UBSK, UUf, UUf, UOMIP, UOSS, UOSR. Ulaz u su-
maciono-poja~ava~ki blok je vrednost merenog napo-
na generatora, a izlaz ulazni signal za PID regulator.
PID regulator ostvaruje PID zakon upravlja-
nja. Ulazne veli~ine su korigovana vrednost mere-
nog napona generatora koja se dobija na izlazu su-
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
maciono poja~ava~kog bloka i referentna vrednost
napona generatora koja se dobija na izlazu bloka re-
ference. Izlazni signal iz PID regulatora je izvr{ni
upravlja~ki signal uPLC koji se nakon konverzije u
analogni i {irinsko-impulsne modulacije prosle|uje
na upalja~ energetskog pretvara~a. Parametri PID
regulatora se mogu menjati u slede}em opsegu:
Proporcijalno poja~anje 0,1 %999,9 %
Integraciona konstanta 0,1819,1 s
Diferncijalna konstanta 0,1819,1 s
2.3.4. Upalja~ko kolo
Upalja~ko kolo ~ine izlazni blok (IB) i IGBT
upalja~ (TU). Upravlja~ki signal uPLC se dovodi na
izlazni blok (IB) gde se formira impulsno-{irinski
modulisan signal koji je galvanski odvojen od PLC-
a. Ovaj impulsno-{irinski modulisan signal se pro-
sle|uje na upalja~ energetskog pretvara~a.
a) Upravljanje
c) Alarmi
Slika 4. Izgled upravlja~kih ekrana na operatorskom panelu
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
2.3.5. Energetski stepen
Energetski deo regulatora pobude RP2008 je re-
alizovan kao stati~ki, primenom celovite BUCK
strukture u IGBT tehnologiji [5].
U izlaznom delu BUCK konvertora ugra|en je
niskopropusni LC filter, ~ime su smanjene elektro-
magnetne smetnje izvan ure|aja i smanjena tala-
snost napona na pobudnom namotaju budilice.
2.3.6. Komunikacija izme|u PLC regulatora
i rukovaoca
Komunikacija izme|u PLC regulatora i rukovao-
ca se ostvaruje lokalno, putem grafi~ko-operatorskog
displeja (ta~ panel) i daljinski, sa centralnog sistema
upravljanja (DCS). Ta~-panel je postavljen na vrata
ure|aja. Pomo}u ovog panela se mogu pode{avati od-
govaraju}i parametri sistema, izdavati odre|ene ko-
b)Merenja
d) Pode{avanje parametara
11
mande, ~itati informacije o svim relevantnim merenji-
ma i sl. Promena parametara upravljanja mo`e se vr{i-
ti samo lokalno, u~itavanjem odgovaraju}e {ifre u cilju
za{tite od neovla{}enih ili slu~ajnih manipulacija.
Rad sa ta~-panelom je veoma jednostavan i ko-
risni~ki orjentisan. Pod pojmom korisni~ki orjenti-
san podrazumeva se da korisnik brzo i lako mo`e da
se obu~i za rad sa komunikacionim protokolom.
Ta~-panel je programiran tako da nedvosmisle-
no vodi korisnika kroz rad ure|aja, upu}uje na sle-
de}e korake i maksimalno smanjuje mogu}nost gre-
{ke. Manipulacije regulatorom organizovane su u
okviru ~etiri ekrana: upravljanje, merenja, alarmi i
pode{avanja parametara. Svaki ekran predstavlja
posebnu funkcionalnu celinu. Ekrani su dalje pode-
ljeni u manje funkcionalne celine, okvire. Kretanje
izme|u ekrana, okvira, promene parametara i sl. vr-
{e se jednostavno, pritiskom na polje sa imenom `e-
ljene funkcije/ekrana/parametra i sl. Pri promeni pa-
rametara na panelu se pojavljuje virtuelna tastatura
u kojoj je definisan dozvoljeni opseg promene iza-
brane veli~ine. Uno{enje vrednosti izvan opsega ne-
}e biti prihva}eno, a rukovaocu se signalizira da je
uneta pogre{na vrednost. Na ovaj na~in se minimi-
zuje mogu}nost uno{enja nedozvoljenih vrednosti.
3. ZAKLJU^AK
U radu je prikazan automatski regulator napo-
na sinhronih generatora realizovan kori{}enjem
PLC hardverske osnove. Re{enje je primenjeno na
sistemu pobude generatora A1 u TE Nikola Tesla
A. PLC regulator u sebi objedinjuje deo upravlja~-
ke logike, merenja, funkcije regulatora pobude i za-
{tite sistema pobude. U tom smislu regulator o~ita-
va sva uklopna stanja neophodna za upravljanje lo-
gikom rada pobude. Tako|e, regulator o~itava i kon-
takte neophodne za realizaciju za{titnih funkcija po-
budnog sistema, kao i daljinske komande koje dobi-
ja od nadre|enog sistema upravljanja. Osim ana-
lognog izlaza za upravljanje BUCK izlaznim stepe-
nom, PLC regulator generi{e komandne i za{titne
signale i signalizaciju. PLC generi{e izlazni upra-
vlja~ki signal u opsegu 10 V koji se prosle|uje na
upalja~ki stepen. Regulacija napona realizovana je
primenom PID upravlja~kog algoritma. Jednostav-
na promena parametara regulacije omogu}ila je op-
timalno pode{enje procesa regulacije.
Komunikacija izme|u PLC regulatora i rukova-
oca se ostvaruje lokalno, putem grafi~ko-operator-
skog displeja (ta~ panel) i daljinski, sa centralnog
sistema upravljanja (DCS). Pomo}u ta~-panela se
mogu pode{avati odgovaraju}i parametri sistema,
izdavati odre|ene komande, ~itati informacije o
svim relevantnim merenjima i sl.
Komunikacija sa DCS-om je ostvarena na nivou
binarnih i strujnih (010 mA) signala i ukoliko se
uka`e potreba mo`e se realizovati Ethernet veza, se-
rijska komunikacija, Profibus-DP, CAN i dr.
4. LITERATURA
[1] I. Stevanovi}, Z. ]iri}, D. Arnautovi}: KLASIFI-
KACIJA I PRIKAZ STANJA SISTEMA POBUDE
SINHRONIH GENERATORA U ELEKTROPRI-
VREDI SRBIJE, Elektroprivreda, br. 2, Beograd,
2007, str. 31-39.
[2] I. Stevanovi}, Z. ]iri}, J. Dragosavac, D. Arnauto-
vi}: REKONSTRUKCIJA SISTEMA POBUDE
GENERATORA U VLASINSKIM HIDROELEK-
TRANAMA, Elektroprivreda, br. 1, Beograd, 2000,
str. 56-64.
[3] Omron: Instruction Reference Manual, PRO-
GRAMMABLE CONTROLLERS CJ1M CPU13,
Cat. No. W340-E1-09, Revised June 2003.
[4] J. Dragosavac, M. Jankovi}, @. Janda: SAVREME-
NA DIGITALNA REALIZACIJA POBUDNIH SI-
STEMA ZA MALE SINHRONE MA[INE J3,
12th International Symposium on Power Electro-
nics Ee 2003, Novi Sad, Serbia&Montenegro, No-
vember 5th 7th, 2003.
[5] J. Dragosavac, N. Selakovi}: AUTOMATSKI RE-
GULATOR POBUDE SINHRONOG GENERA-
TORA SA BUCK IZLAZNIM STEPENOM,
YUKO CIGRE, Grupa 14, 14-02, Banja Vru}ica-
Tesli}, 2003.

Rad STK A1 29. savetovanje CIGRE Srbija je primljen u uredni{tvo 22. 04. 2009. godine

Ilija J. Stevanovi} je ro|en 1963. godine u Br~kom, BiH. Elektrotehni~ki fakultet, smer
elektroenergetski, zavr{io je 1987. godine u Tuzli. Posle zavr{etka fakulteta do 1992. godine
je radio na Elektrotehni~kom fakultetu u Tuzli kao asistent na predmetima Elektri~ne
ma{ine i Elektromagnetika. Postdiplomske studije, smer Elektri~ne ma{ine, zavr{io je
1992. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu. Od 1994. godine zaposlen je u
Elektrotehni~kom institutu Nikola Tesla u Centru za automatiku i regulaciju.
Profesionalno zanimanje mu je vezano za istra`ivanje, razvoj, projektovanje, ispitivanje,
izradu i pu{tanje u rad: sistema pobude sinhronih generatora, elektri~nih za{tita, ure|aja za automatizaciji malih
hidroelektrana i ure|aja za napajanje i regulaciju elektrostati~kih filtera, kao i ispitivanja elektri~nih ma{ina.

12 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

 Jasna Dragosavac je ro|ena 1970. godine u Beogradu. Diplomirala je 1994. godine na
Elektrotehni~kom fakiltetu u Beogradu, smer elektroenergeski sistemi. Magistarsku tezu je
odbranila 2002. godine na Elektrotehni~kom fakiltetu u Beogradu, smer elektroenergeski
objekti i oprema.
Od 1995. godine je zaposlena u Elektrotehni~kom institutu Nikola Tesla, Centar za
automatiku i regulaciju, gde radi na poslovima projektovanja, konstrukcije i izrade, fabri~kih
ispitivanja, ugradnje, pu{tanje u rad, ispitivanja tokom eksploatacije i odr`avanje ure|aja za
regulaciju pobude sinhronih generatora, grupne regulacije aktivne i reaktivne snage, automatike
elektrofiltera, za{tite sinhronih generatora, automatizacije malih hidroelektrana i dr.

Mladen B. Ostoji} ro|en je 1978. godine u Kraljevu. Diplomirao je 2007. godine na

smeru za automatiku Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu.
Od 2008. godine zaposlen je u Elektrotehni~kom institutu Nikola Tesla u Centru za
automatiku i regulaciju gde radi na poslovima izrade elektrostati~kih filtera za potrebe
elektroprivrede.

@arko Janda je ro|en 1960. godine u ^a~ku. Elektrotehni~ki fakultet, smer elektroener-
getski je zavr{io 1984. godine u Beogradu. Magistrirao je 1989. godine, a doktorsku diserta-
ciju odbranio 2004. godine.
Od 1984. godine zaposlen je u Elektrotehni~kom institutu Nikola Tesla, Centar za
automatiku i regulaciju, gde se bavi razvojem, projektovanjem, izradom i pu{tanjem u rad
energetskih pretvara~a, sistema besprekidnog napajanja, ure|aja za automatsko uklju~enje
rezervnog napajanja i dr.

Du{an B. Arnautovi} ro|en je 1950. godine u Beogradu, gde je zavr{io osnovnu {kolu i
gimnaziju. Diplomirao je 1973. godine na Energetskom odseku, magistrirao 1978. godine na
smeru Elektroenergetski sistemi i doktorsku tezu odbranio 1988. godine, sve na Elektroteh-
ni~kom fakultetu u Beogradu. Od 1975. do 1977. godine je sta`irao na Elektrotehni~kom fa-
kultetu u Beogradu. Godine 1977. zaposlio se u EI ,,Nikola Tesla, Centar za automatiku i
regulaciju, gde i danas radi na mestu direktora Centra.
Godine 1995. sti~e nau~no zvanje vi{eg nau~nog saradnika. U dosada{njem radu anga-
`ovan je u oblastima: regulacija elektrana i elektroenergetskih sistema, modelovanja i simulacija rada elek-
trana i elektroenergetskih sistema i primena moderne teorije upravljanja u elektroenergetskim sistemima.

Gli{o Klasni} je ro|en 1958. godine u Kninu. Diplomirao je na energetskom odseku

Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu 1983. godine. Posle dvogodi{njeg rada u ET[C Ni-
kola Tesla, 1986. godine zasniva radni odnos u TE Nikola Tesla u Obrenovcu. Raspore-
|en je na radno mesto Glavni in`enjer odr`avanja TENT A.

Ljubi{a M. Mihailovi} je ro|en 03. 12. 1951. godine u Murga{u. Zavr{io je Gimnaziju
u Obrenovcu i Elektrotehni~ki fakultet u Beogradu.
Od 1980. godine radi u TE Nikola Tesla, Obrenovac, kao mla|i in`enjer u sektoru
Proizvodnje, a zatim kao in`enjer za upravljanje i za{titu u slu`bi Tehni~ke kontrole. Od 2001.
godine je na radnom mestu vode}eg in`enjera za upravlja~ke i za{titne sisteme, a od 2005.
godine na radnom mestu koordinatora.

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 13

 Radovan Radosavljevi},
Zoran Radakovi}, Mladen Terzi}, Jelena Luki} i Aleksandar Bojkovi}

Kompatibilnost procene ostarelosti izolacije

energetskih transformatora preko savremenih
dijagnosti~kih tehnika i prora~una na bazi
temperaturnih merenja i istorijata tere}enja
Stru~ni rad
UDK: 621.315.61; 621.314.21; 621.1.016.4

Rezime:
Savremena svetska praksa registruje dva koncepcijska pristupa proceni ostarelosti izolacije i preosta-
log veka transformatora, od kojih oba imaju podr{ku u va`e}im me|unarodnim standardima. Prvi je zasno-
van na istorijatu optere}ivanja i merenju i proceni odgovaraju}ih temperatura ulja sa ciljem da se odredi
vremenski dijagram temperature vru}e ta~ke u toku rada transformatora ili na kontinualnom merenju tem-
perature vru}e ta~ke primenom fiberopti~kih senzora, preko koje se obavlja prora~un ostarelosti ~vrste izo-
lacije.
Drugi pristup je zasnovan na pra}enju degradacionih procesa izolacionog sistema i pogonskog stanja
transformatora primenom preventivnog odr`avanja uvidom u stanje, zasnovanom na kompleksnom peri-
odi~nom dijagnosti~kom ispitivanju i analizi niza elektri~nih i hemijskih karakteristika izolacionog sistema,
preko kojih se kvalitativno procenjuje ostarelost, a koja na kraju mo`e i definitivno da se kvantitativno po-
tvrdi merenjima na uzorcima ~vrste izolacije. U radu su prikazani principi i metode procene veka po oba
koncepta i uporedni rezultati na primerima velikih energetskih transformatora.
Klju~ne re~i: energetski transformator, izolacija, dijagnostika, temperatura, istorijat tere}enja, vru}a ta~ka,
starenje, procena veka

Abstract:

COMPATIBILITY OF POWER TRANSFORMERS INSULATION AGEING ESTIMATION

BY CONTEMPORARY DIAGNOSTIC TECHNIQUES AND CALCULATION BASED
ON TEMPERATURE MEASUREMENTS AND LOADING HISTORY

There are two aproaches in the current world practice of transformers insulation aging and remaining
life estimation. Both have support in existing international standards. One is based on the transformer lo-
ading history and measurement and estimation of relevant oil temperatures in order to obtain the hot spot
temperature time diagram or else, on continuous monitoring of hot spot temperature with fiber optics and
calculation of solid insulation aging. The other is based on the insulation aging monitoring using complex
diagnostic tests, including electrical tests on the transformer itself and oil sample testing, with the asses-
sment of aging from test data, which is the basis of condition based preventive maintenance (CBM). Both
methods can be eventually verified with the results of the tests on the samples of solid insulation.

Prof. dr Radovan Radosavljevi}, dipl. in`. el., prof. dr Zoran Radakovi}, dipl. in`. el., Mladen Terzi}, dipl. in`. el.
Elektrotehni~ki fakultet, 11 000 Beograd
Jelena Luki}, dipl. in`. tehn., Aleksandar Bojkovi}, dipl. in`. el. EI Nikola Tesla, 11 000 Beograd

14 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

 Paper presents principles and methods of remaining life estimation according to both procedures, with
examples of their parallel application on some big power transformers.
Key words: power transformers, insulation, diagnostics, temperature, loading history, hot spot, aging,
remaining life estimation
1. UVOD
Raspolo`ivost, pouzdan rad i optimalna eksplo-
atacija energetskog transformatora tesno su vezani
za stanje njegovog izolacionog sistema, {to u su{tini
zna~i dostignut stepen ostarelosti, kojim je odre|en
i preostali vek. Kvalitativna i kvantitativna procena
ostarelosti izolacije je zbog toga vrlo zna~ajno teh-
ni~ko pitanje, koje je decenijama unazad predmet is-
tra`ivanja u svetskoj praksi, a pokriveno je i nizom
me|unarodnih standarda i preporuka.
Najstariji koncept procene utro{enog i preosta-
log veka je prora~un relativnog starenja izra`enog u
danima normalne brzine starenja koja odgovara
starenju u nominalnim uslovima rada. Polazni poda-
ci za prora~un su termi~ki parametri transformatora,
u koje spadaju i na~in hla|enja i ambijentalni uslovi
rada, a ulazni prora~unski podaci su istorijat tere}e-
nja sa prate}im temperaturama ulja ili spolja{njeg
rashladnog fluida. Dakle, osnovni uslov za ovakav
koncept je postojanje baze podataka o tere}enju
transformatora, odnosno monitoring struja, napona i
temperatura (namotaja, ulja i/ili ambijenta) po~ev od
prvog uklju~enja transformatora u pogon. Bitni ter-
mi~ki parametri za prora~un obi~no se odre|uju fa-
bri~kim ogledom zagrevanja [1]. U njegovom odsu-
stvu, ili u slu~ajevima kada nije mogu}e obezbediti
potrebne tehni~ke uslove, {to je karakteristi~no za
transformatore sa OFWF hla|enjem, ogled mo`e da
se izvede i u samoj elektrani konvencionalnom me-
todom kratkog spoja ili opozicionom metodom, a
mogu}e je i pri direktnom optere}enju u realnim
uslovima rada [2]. Zbog velike {arolikosti konstruk-
cija i ambijentalnih uslova rada, ~ak i transformato-
ra istih snaga i naponskih nivoa, ~esto je potrebno da
se izvedu i specijalni ogledi da bi se odredili va`ni
nedostaju}i termi~ki parametri, koji uva`avaju spe-
cifi~nostiti svakog transformatora, kao {to su npr.
kalorimetrijska merenja na terenu [3,4]. Bez obzira
da li se prora~uni obavljaju u saglasnosti sa va`e}im
standardom [5] ili njegovim do skora va`e}im pret-
hodnikom [6], zajedni~ko im je da se prora~un utro-
{enog veka obavlja na prethodnom odre|ivanju dija-
grama temperature najtoplije ta~ke namotaja za od-
re|ene vremenske periode sa poznatim ili procenje-
nim dijagramima optere}ivanja. Neke od temperatu-
ra se posredno izra~unavaju, a u novije vreme i di-
rektnim merenjima pomo}u fiberopti~kih tempera-
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
turnih senzora, {to se odnosi i na temperaturu vru}e
ta~ke, ~ime se posti`e visoka ta~nost prora~una.
Svetski trend preventivnog odr`avanja transfor-
matora uvidom u stanje (condition based monito-
ring CBM), zasnovanom na kompleksnom dijag-
nosti~kom ispitivanju niza elektri~nih, fizi~kih i he-
mijskih karakteristika oba izolaciona medijuma, uz
podr{ku novorazvijenih savremenih metoda i opre-
me, doveo je do razvoja novog koncepta u proceni
preostalog veka. Tendencija je da se propisima una-
pred odre|ena periodi~nost za pojedina~na ispitiva-
nja, zavisna od naponskog nivoa transformatora,
prilago|ava stanju, odnosno da se pra}enjem brzine
promena karakteristi~nih veli~ina modifikuje u~e-
stanost ispitivanja, uz eventualnu primenu korektiv-
nih mera revitalizacije (su{enje, degazacija, filtrira-
nje, pasivizacija metalnih povr{ina itd.), {to za di-
rektnu posledicu ima produ`enje veka. Za najve}e i
najzna~ajnije transformatore uvodi se i stalni moni-
toring karakteristi~nih veli~ina sa mogu}no{}u da-
ljinske kontrole. Obim veli~ina koje se prate mo`e
da bude i adaptivan, a na njega uti~e i starost tran-
sformatora, istorijat doga|anja, trenutne potrebe, i
naravno, tehnoekonomska analiza.
Pored klasi~nih elektri~nih metoda, kao {to je
merenje kapacitivnosti i otpora izolacije CRI i fak-
tora dielektri~kih gubitaka DDF, tu su i nove me-
tode, od kojih su neke ve} deo me|unarodnih stan-
darda, a neke jo{ u razvoju: merenje povratnog na-
pona RVM, merenje struje polarizacije i depolari-
zacije PDC, merenje parcijalnih pra`njenja PD,
metoda analize frekvencijskog odziva SFRA itd. [7].
U sprezi sa elektri~nim metodama u dijagnostici po-
gonskog stanja i procesa degradacije izolacionog si-
stema, nezaobilaznu ulogu imaju i hemijske metode:
gasna DGA i te~na HPLC hromatografija ulja, a
za ocenu stanja ~vrste izolacije najpouzdanija meto-
da za direktno utvr|ivanje starosti ~vrste izolacije (a
time i starosti transformatora) je merenje indeksa
polimerizacije DP, zasnivano na odre|ivanju prose~-
nog broja molekula glukoze u lancu celuloze
[8,9,10,11]. Novija metoda gel permeabilna hro-
matografija (GPC) uva`ava razli~itost u degradaciji
celuloznih i poluceluloznih vlakana [12]. Raspadom
~vrste izolacije formiraju se derivati furana, od kojih
se furfural-aldehid 2FAL najvi{e rastvara u ulju,
pa se danas te`i da analiza 2FAL zameni najpouzda-
niju ali i invazivnu i zahtevnu DP metodu [13,14].
Iako nema ~vrste i pouzdane korelacije izme|u DP
15
indeksa i 2FAL zbog brojnih uzroka (tip i konstruk-
cija transformatora, vrsta papira celuloze i uticaj
proizvo|a~a, vrsta i stanje ulja, kontakt sa atmosfe-
rom, radni uslovi i pove}ane temperature koja sma-
njuje koncentraciju, koli~ina prisustne vode i stepen
hidroliti~kih efekata, intervencije na izolacionom si-
stemu, uslovi formiranja i rastvaranja 2FAL-a, ne-
jednako izdvajanje 2FAL pri normalnom starenju i
pri radu u vanrednim uslovima, kvar ograni~en na
lokalnom delu izolacije, itd, {to za posledicu ima da
koli~ina prisutnog furfurala u toku eksploatacije
transformatora odra`ava srednje stanje neravnomer-
ne produkcije iz celog volumena ~vrste izolacije
umesto `eljenog stanja na kriti~nim referentnim me-
stima), pra}enje brzine promene koncentracije fur-
furala preko uzastopnih merenja danas je pouzdano
dijagnosti~ko sredstvo za ocenu stepena degradacije
papirne izolacije [14,15]. Postojanje korelacija naj-
ni`ih Dp vrednosti na mestima hot-spot tempera-
tura sa koncenetracijom 2 FAL je utvr|eno na od-
re|enom broju havarisanih transformatora nakon
defekta`e u fabirici, odnosno u slu~ajevima kada su
brzina produkcije i ukupna koncentracija 2 FAL
bili veliki, odnosno na nivou kada se transformator,
kao visoko rizi~an, isklju~uje iz pogona.
Bez obzira na sna`an aktuelni razvoj oba kon-
cepta za procenu ostarelosti izolacije transformato-
ra, ra~unski prema istorijatu optere}ivanja i tempe-
ratura [5,6], ili preko DP indeksa uz kori{}enje ter-
mokineti~kog Arheniuss-ovog modela razgradnje
Formule za temperature u stacionarnim stanjima prema IEC proceduri [6], koja je va`ila do 2006. godine
celulozne izolacije ili nekog drugog modela, u {iroj
literaturi se retko sre}u uporedni rezultati procena
ostarelosti po izlo`ena dva koncepta, koji bi poslu`i-
li usavr{avanju prora~una. Ovaj rad ima za cilj da uz
prikaz oba koncepta prika`e uporednu analizu rezul-
tata po oba koncepta na primeru transformatora sna-
ge 380 MVA i napona 420 kV.
2. PRORA^UN STARENJA
PREMA ISTORIJATU OPTERE]IVANJA
Iako je starenje uljno papirne izolacije rezultat
slo`enih termi~kih, mehani~kih, elektri~nih i hemij-
skih procesa, IEC standardi starenje u prora~unima
tretiraju isklju~ivo kao termi~ki zavisnu funkciju
[5,6]. Uticaj ostalih procesa je indirektno obuhva}en
kroz usvajanje ni`e referentne temperature od 98 C
za normalnu brzinu starenja nepobolj{ane papirne
izolacije, iako ona pripada klasi izolacije A za koju
je definisana temperatura od 105 C. Usvajanjem re-
ferentne temperature za 7 K ni`e od klase izolacije
(kada bi po samo termi~kom kriterijumu vek trebalo
da bude dvostruko ve}i, s obzirom da se on dvostru-
ko smanjuje pri porastu temperature za 6-8 K), indi-
rektno je kumulativan efekat ostalih faktora, uklju-
~uju}i i faktor sigurnosti, prakti~no izjedna~en sa
termi~kim efektom. Ovo uop{tavanje svakako uti~e
na smanjenje ta~nosti prora~una.
Tabela 1.

Vrsta hla|enja Formule za temperature

x x
1+ R K 2
1+ R K 2
ON ug stac = ugn , hs stac = ugn


1+ R + H g n K
y

1 + R
x
1+ R K 2
ug stac = udn + 2 ( usn udn )K y

OF 1+ R
x
1+ R K 2
hs stac = udn + 2 ( usn udn )K y + H g n K y
+ R
1
Na vrednost izra~unatu kao za OF hla|ene transformatore dodaje se korekcija za najtopliju ta~ku:
hs stac ' = hs stac + 0,15 ( hs hsn )
OD x

ud porast temperature donjeg ulja,

us porast temperature srednjeg ulja,
g razlika srednje temperature namotaja i srednje temperature ulja,
gde je
H Hot-spot faktor (faktor vru}e ta~ke),
R odnos nominalnih gubitaka usled optere}enja i u praznom hodu,
n indeks koji ozna~ava vrednosti pri nominalnom optere}enju

Prema va`e}oj IEC proceduri standarda [5], porasti temperature u stacionarnim toplotnim stanjima, za sve tipove hla|enja, ra~u-
naju se po formulama koje se u starim standardima [6] koriste za ON tip hla|enja.

16 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.

2. 1. Osnove termi~kih modela

t


t
o
2. 1. 1. Temperature u stacionarnim
f 2 (t )= k 21 1 e k 22 w (k 1)1 e k 22
21

toplotnim stanjima

Porasti temperature gornjeg ulja (ug) i najtopli- 2,5
12
je ta~ke (hs) u odnosu na spolja{nji rashladni fluid 34
(vazduh ili voda) u stacionarnim toplotnim stanjima, 2,0
pri relativnom strujnom optere}enju K, izra~unava-
ju se prema formulama u tabeli 1. 1,5

f2(t)
2. 1. 2. Temperature u prelaznim 1,0
5
toplotnim re`imima 6
0,5
7
Prora~uni porasta temperatura u prelaznim to-
0,0
plotnim procesima u starim [6] i va`e}im [5] stan- 0 60 120 180 240 300 360 420 t (min)
dardima se zna~ajno razlikuju. U formulama datim u
1 ONAN sa ograni~enim protokom ulja
tabeli 2, koriste se slede}e nove karakteristike tran- 2 ONAN
sformatora koje se dobijaju prora~unima, merenjima 3 ONAF sa ograni~enim protokom ulja
ili se za njih usvajaju preporu~ene vrednosti za po- 4 ONAF
jedine transformatore [5]: 5 OF sa ograni~enim protokom ulja
o Vremenska konstanta promene temperature ma- 6 OF
7 OD i distributivni transformatori
se ulja
w Vremenska konstanta promene temperature na- Slika 1. Funkcija f2 (t) za pojedina~ne tipove hla|enja uz
motaja (bakra) u odnosu na ulje uva`avanje koeficijenata iz tabele 5 standarda [5]
k11, k21, k22 Konstante transformatora koje se ja-
vljaju u izrazima za poraste temperatu- Funkcija f2 (t) opisuje relativno pove}anje tem-
ra u [5] peraturnog gradijenta vru}e ta~ke prema gornjem
Prema va`e}oj proceduri iz IEC standarda [5], sloju ulja u odnosu na vrednost u stacionarnom sta-
koriste se formule koje su identi~ne za sve tipove nju. Ona modeluje ~injenicu da je potrebno neko
hla|enja: vreme pre nego {to se brzina cirkulacije ulja prilago-
1+ R K 2 x t

di pove}anom nivou optere}enja za razne tipove hla-
( )

hs (t )= or oi 1 e k11 o + + H g y
n ( en ) K hsi f 2 ,
|enja, slika 1. Polaze}i od ~injenica da konstante k11,
1 + R hsi
k21 i k22 iz poslednje dve formule koje se koriste u

Tabela 2.
Formule za temperature u prelaznim procesima prema IEC proceduri [6], koja je va`ila do 2006. godine

Vrsta hla|enja Formule za temperature

1+ R K 2 x

t


ug (t )= ugi + ugn
ugi 1 e o
,

1 + R
ON
2 x
1+ R K
t

hs (t )= ugi + ugn ugi 1 e o + H g n K y

+ R
1
2 x
1+ R K
t

ug (t )= udi + udn udi 1 e o + 2 ( usn udn )K y ,

+ R
1
OF, OD
2 x
1+ R K
t

hs (t )= udi + udn udi 1 e o + 2 ( usn udn )K y + H g n K y


1+ R
Vremenska ka{njenja se uzimaju samo za poraste temperature mase ulja (gornjeg, kod ON hla|enja
i donjeg, kod OF i OD hla|enja). Indeks i ozna~ava po~etne vrednosti poraste temperature mase ulja
vrednosti porasta temperatura u trenutku promene optere}enja.

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 17

[5] ne prate fiziku prenosa toplote i da ih je te{ko od- 2. 1. 3. Pore|enje rezultata primene postupka
rediti za konkretni transformator u pogonu, sem ako iz novih i starih standarda
su ugra|eni fiberopti~ki senzori temperature, naj~e-
{}e se umesto stvarnih usvajaju tipske vrednosti Pore|enje }e se izvr{iti na primeru blok tran-
konstanti i parametara iz standarda. To, me|utim, sformatora snage 380 MVA i napona 420 kV. U pro-
mo`e da dovede do zna~ajnih gre{aka u prora~uni- ra~unima su kori{}ene termi~ke karakteristike dobi-
ma vru}e ta~ke i odgovaraju}eg starenja, odnosno jene iz ogleda zagrevanja:
do znatno pove}anih temperatura vru}e ta~ke i nere- nominalni porast temperature donjeg ulja: 30 K
alno visokog starenja. Ilustracija ovog preba~aja je nominalni porast temperature srednjeg ulja:
prikazana na slici 2, gde je data razlika ovih tempe- 40,85 K
ratura dobijena merenjima na primeru transformato- porast temperature hot-spot u odnosu na gornje
ra sa ugra|enim velikim brojem temperaturnih sen- ulje: 38 K
zora u namotaj [16]. odnos nominalnih gubitaka usled optere}enja pre-
ma gubicima u praznom hodu: 2,45
30
Hot-spot Gornje ulje u d`epu (K)

Termi~ke karakteristike preuzete iz standarda:

eksponent promene temperature ulja: 1,0
25
eksponent promene temperature bakra
20 (IEC 60354): 1,6
eksponent promene temperature bakra
15 (IEC 60076-7): 1,3
vremenska konstanta ulja: 1,5 h
10 vremenska konstanta namotaja: 7 min
konstanta k11: 1,0
5 konstanta k21: 1,3
konstanta k22: 1,0
0
0 1 2 3 4 5
Vreme (h) Iako softver koji je izra|en u skladu sa standar-
dima [5, 6] daje takvu mogu}nost, u prora~unima ni-
Slika 2. Razlika temperature hot-spot i gornjeg ulja je uva`avana promena termi~kih karakteristika tran-
u d`epu sformatora u toku vremena (porast temperature ulja
500
usled zaprljanosti hladnjaka).
Na slikama 3-5 su prikazane veli~ine koje odre-
|uju promene temperature i vrednost starenja tran-
Hot-spot Donje ulje (K)

400
sformatora u toku godine: 6 tipi~nih dnevnih dija-
grama mustri optere}enja na slici 4, sekvenca nji-
300 hovog pojavljivanja u toku godine na slici 5 i godi-
{nji dijagram promene temperature rashladne vode
200 na slici 6.
Tabela 3 sadr`i najva`nije rezultate prora~una
100 maksimalne vrednosti temperatura koje su dostignu-
te tokom godinu dana specificiranog optere}enja sa
00 slika 4-6, kao i kumulativnu vrednost starenja po
0 1 2 3 4 5 starim i novim standardima na primeru optere}enja
Vreme (h) iz 1992. godine.
Slika 3. Razlika temperature hot-spot i donjeg ulja Tabela 3.
Rezultati prora~una za godi{nji dijagram
Algoritam zasnovan na konceptu izra~unavanja optere}enja iz 1992. godine
razlike temperatura hot spot namotaja i donjeg ulja
[16], prezentiran i u okviru CIGRE working group Hot-spot (C)
Gornje ulje
Starenje
A2.38 on Thermal Modeling, daje rezultat koji ne (C)
sadr`i preba~aj, kao {to je ilustrovano na slici 3. Vr-
IEC 60354 107,6 72,6 0,223 1
lo je verovatno da je stvarno stanje negde izme|u
ova dva rezultata sa slika 2 i 3, {to govori da posto-
ji puno prostora za usavr{avanje standarda [5]. IEC 60076-7 108,2 72,8 0,248 4

18 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

 optere}enje optere}enje
(r.j.) Mustra 1 (r.j.) Mustra 2

1 1
0,9 0,9
0,8 0,8
0,7 0,7
0,6 0,6
0,5 0,5
0,4 0,4
0,3 0,3
0,2 0,2
0,1 0,1
0 0
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 vreme 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 vreme
(h) (h)

optere}enje optere}enje
(r.j.) Mustra 3 (r.j.) Mustra 4

1 1
0,9 0,9
0,8 0,8
0,7 0,7
0,6 0,6
0,5 0,5
0,4 0,4
0,3 0,3
0,2 0,2
0,1 0,1
0 0
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 vreme 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 vreme
(h) (h)

optere}enje optere}enje
(r.j.) Mustra 5 (r.j.) Mustra 6

1 1
0,9 0,9
0,8 0,8
0,7 0,7
0,6 0,6
0,5 0,5
0,4 0,4
0,3 0,3
0,2 0,2
0,1 0,1
0 0
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 vreme 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 vreme
(h) (h)

Slika 4. [est kori{}enih tipi~nih dijagrama optere}enja

trajanje C temperatura


(C)
rashladne vode
perioda mustra 1 mustra 2 mustra 3 mustra 4 mustra 5 mustra 6
(dan) 30
25
20
15
10
5
0
0 30 60 90 120 150 180 210 240 270 300 330 360
dani

Slika 6. Promena temperature rashladne vode

Perioda u toku godine

u toku godine

ke temperatura hot-spot i gornjeg ulja u toku prela-

znog toplotnog procesa pri pove}anju optere}enja,
nije do{lo do pove}anja maksimalnih temperatura
(zanemarljivih 0,6 K) ali je, me|utim, do{lo do znat-
Slika 5. Sekvenca ponavljanja {est tipi~nih dijagrama nijeg porasta kumulativnog starenja (11,3 %), zbog
optere}enja u toku godine uticaja funkcije f2, odnosno preba~aja temperature u
odnosu na ustaljeno stanje pri porastu optere}enja i
Iz tabele 3 se vidi da primenom va`e}eg stan- pored toga {to novi standard preko vremenske kon-
darda IEC 60076-7 [5], koji uva`ava preba~aj razli- stante namotaja uva`ava termi~ko ka{njenje porasta

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 19

temperature namotaja umesto trenutnog skoka pre- Dpv0 po~etna vrednost stepena polimerizacije papi-
ma starim standardima [6]. Kao primer, na slici 7 su ra Dp (1 100 do 1 400), ostarelog 200,
prikazane promene temperature hot-spot i gornjeg Dpvt vrednost Dp u nekom trenutku,
ulja (izra~unate u toku dana u kome su temperature k konstanta brzine hemijske reakcije,
dostigle maksimalne vrednosti: mustra 6, period op- Ea energija aktivacije (kre}e se od 30 kJ/mol za vi-
tere}enja 22). Na slici 8 su prikazane razlike tempe- soko prisustvo vode, kiselina i kiseonika do
rature hot-spot i gornjeg ulja za navedeni dan izra- 130 kJ/mol za suvu izolaciju; za pobolj{anu
~unate prema starim i novim standardima za optere- izolaciju standard [5] usvaja konstantnu vred-
}ivanje transformatora. nost 125 kJ/mol, prema ruskim izvorima
111 kJ/mol),
110 R gasna konstanta (8,314 J/(molK)),
100 110
T temperatura (K),
100

90 A konstanta koja zavisi od radnih uslova, prisustva

90
temperatura (C)

vode, kiselina, kiseonika itd.

80 80

70
Procena `ivotnog veka ~vrste izolacije preko
70 gornje jedna~ine sa A, Ea = const, upro{}ava slo`e-
60
Hot-spot
60 50 nu problematiku procesa starenja izolacije uzimaju-
50 40 Gornje ulje }i u obzir samo temperaturnu zavisnost, a zanemaru-
0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22
Optere}enje (%) je uticaje hidroliti~ke i oksidacione degradacije u
40 )
(

0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 uslovima povi{enog sadr`aja vode i kiseonika u ~vr-

Vreme (h)
stoj izolaciji. Pojedina~ni efekti i ukupan efekat (is-
prekidana linija) ilustrovani su na slici 9 [17]. U pro-
Slika 7. Temperature hot-spot i gornjeg ulja u toku dana ra~unima `ivotnog veka preko gornje jedna~ine, po-
sa najve}im temperaturama vi{en sadr`aj vode, kiselina i kiseonika prema ruskoj
praksi se uva`ava i sa vi{estruko uve}anom konstan-
40
tom A.
35
razlika temperatura hot-spot

30
gornje ulje(C)

25
20
IEC 60076-7
ln (brzina reakcije)

15
IEC 60354
10
0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22
Vreme (h)

Slika 8. Razlika temperatura hot-spot i gornjeg ulja

prema novim i starim standardima
toplota
3. PROCENA OSTARELOSTI ISPITIVANJI- H2O O2
MA PREMA STANJU 1/T

Mehanizmi degradacije ~vrste izolacije se u no-

vije vreme opisuju i kvantifikuju preko pobolj{anog Slika 9. Mehanizmi degradacije celuloze i ukupan efekat
termokineti~kog Arheniuss-ovog modela, kojim
se brzina reakcije raskidanja polimernih lanaca celu- Tokom eksploatacije energetskih transformato-
loze (depolimerizacija) defini{e kao funkcija tempe- ra ve}i broj elektri~nih i hemijskih ispitivanja izola-
rature (termi~ka degradacija piroliza), uz uva`ava- cionog sistema slu`i za pra}enje pogonskog stanja i
nje uticaja vode, kiselina i kiseonika (hidroliti~ka ranu detekciju defekata i kvarova. Dinamika stare-
degradacija i oksidacija): nja i stvaranja produkata degradacije papirno-uljne
izolacije usled prisutnih termi~kih i elektri~nih na-
1 / D pvt 1 / D pv 0 = k t = A e ( Ea / RT )t prezanja, povi{ene ovla`enosti i kontaminacije IS,
mo`e da se prati ispitivanjem uzoraka ulja. Ovaj pri-
gde je: stup preventivnog odr`avanja uvidom u stanje

20 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

(CBM condition based monitoring) je koncept ko-
jim se podi`e nivo pouzdanosti i raspolo`ivosti tran-
sformatora u pogonu, bez prekida pogona [18]. U ci-
lju adekvatne procene pogonskog stanja veoma je
va`no imati precizne podatke o temperaturi ulja na
mestu uzorkovanja i preporu~uje se uzimanje uzora-
ka ulja iz transformatora u pogonu nakon najdu`eg
perioda najve}eg optere}enja transformatora, jer se
tada svi nastali produkti degradacije, i oni skladi{te-
ni u ~vrstoj izolaciji, u ve}oj meri rastvaraju u ulju i
mogu se kvantifikovati, {to daje realniju i pouzdani-
ju ocenu pogonskog stanja transformatora. U detek-
ciji termi~kih i elektri~nih kvarova i mehani~kih de-
fekata sa ciljem da se blagovremeno utvrde pojave
kao {to su pojedina topla mesta, povi{en sadr`aj vo-
de u izolaciji, lokalizovani kvarovi, parcijalna pra-
`njenja, parcijalne rupture, provodne staze i pojava
Cu2S-a, mehani~ki defekti i ubrzano starenje IS pro-
movisano povi{enim temperaturama i/ili hemijskim
agensima (kiseline, voda, Cu2S), preporu~uje se niz
hemijskih i elektri~nih ispitivanja, koja se mogu po-
deliti u dve grupe.
Prva grupa su pogonska ispitivanja koja se vr{e
dok su transformatori pod naponom:
analiza sadr`aja gasova rastvorenih u ulju (GH
analiza),
fizi~ke, hemijske i elektri~ne karakteristike ulja
(me|upovr{inski napon, sadr`aj kiselina, faktor
dielektri~kih gubitaka ulja, specifi~na elektri~na
otpornost ulja, talog iz ulja, ta~ka paljenja ulja),
furani u ulju,
sadr`aj vode u ulju Karl Fisher metoda,
sadr`aj ~estica u ulju,
IR analize (sadr`aj inhibitora oksidacije, ugljovo-
doni~ni sastav aromati-parafini-nafteni),
oksidaciona stabilnost ulja testovi ve{ta~kog sta-
renja ulja,
ispitivanje korozivnosti ulja afinitet ulja ka for-
miranju bakar I sulfida,
sadr`aj metal pasivatora u ulju (metoda te~ne hro-
matografije HPLC),
merenje toplih mesta (termovizija).
Druga grupa ispitivanja se vr{i kada su transfor-
matori van pogona ili u fabrici na remontu/opravci:
otpori izolacije, kapacitet, faktor dielektri~kih gu-
bitaka,
parcijalna pra`njenja,
otpornosti namotaja, struje praznog hoda,
induktivnosti usled rasipanja,
SFRA (sweep frequency response analysis)
Sadr`aj vode u ~vrstoj izolaciji merenjem struja
polarizacije/depolarzacije (PDC) i merenja po-
vratnog napona (RVM),
odre|ivanje stepena polimerizacije papira DP
(kada je transformator na opravci u fabrici ili na
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
terenu i u odre|enoj meri uzorkovanjem na tere-
nu).
Da bi se pomenuti defekti i kvarovi otkrili i bla-
govremeno dijagnostikovali na pravi na~in, potreb-
no je definisani obim osnovnih pogonskih ispitiva-
nja vr{iti u odre|enim vremenskim intervalima
(trend analize) [17, 18, 19]. On-line pra}enje tempe-
rature je u poslednjih nekoliko godina pro{ireno pra-
}enjem niza dodatnih parametara (sadr`aj gasova i
vode u ulju, parcijalna pra`njenja), {to u zna~ajnoj
meri pobolj{ava dijagnostiku stanja i pouzdanost
eksploatacije.
3.1. Osnovi dijagnosti~ke analize ulja
transformatora u pogonu za procenu
ostarelosti izolacionog sistema (IS)
Dijagnostika pogonskog stanja transformatora
na bazi GH analize ulja bazirana je na razli~itim
energijama veze stvaranja odre|enih gasova koje
odgovaraju gustinama energije termi~kih i elektri~-
nih naprezanja. Ovo je osnovna metoda za dijagno-
stiku pogonskog stanja transformatora i detekciju
termi~kih i elektri~nih kvarova u opsegu temperatu-
ra od 150 C navi{e, jer u odre|enoj meri mo`e da
uka`e na promene u brzini degradacije IS, naro~ito
preko pra}enja koncentracija CO, CO2 i kiseonika u
ulju, a posredno prisutvom toplih mesta odre|enog
temperaturnog opsega, po~ev od 150 do 700 C, ili
elektri~nih pra`njenja i pojave elektri~nog luka od
800 C do 1 200 C. Porast ugljenmonoksida i
ugljendioksida, tj. njihovi odnosi, ukazuju na piroli-
zu ili elektri~ni kvar kojim je zahva}ena ~vrsta izo-
lacija, a utro{ak kiseonika na intenzivnu oksidaciju
ulja, ~iji produkti starenja uti~u na degradaciju celu-
loze prevashodno po tipu hidrolize.
Odnosi koncentracija CO/CO2 < 3, kao posledi-
ca pojave elektri~nog razaranja i CO2/CO > 10, kao
pokazatelj termi~ke razgradnje celuloze, indikativni
su samo u pojedinim slu~ajevima i ukazuju na potre-
bu da se izvr{i analiza furana u cilju precizne dijag-
nostike. Uo~eno je na osnovu iskustava iz prakse da
koncentracije CO i CO2 nisu dovoljno selektivan pa-
rametar za procenu degradacije celuloze, posebno u
slu~ajevima kada postoji izra`en hidroliti~ki meha-
nizam degradacije celuloze, tj. kada je ulje sa viso-
kim sadr`ajem vode i kiselina [17].
Produkti degradacije celulozne izolacije, deri-
vati furana, ugljenmonksid, ugljendioksid i voda se
u ulju rastvaraju i njihova kvantifikacija se koristi u
dijagnosti~ke svrhe.
U savremenoj praksi merenje koncentracije de-
rivata furana dobija sve vi{e na zna~aju kao dijagno-
sti~ko sredstvo stanja celulozne izolacije i kao takvo
treba da bude deo preventivnih merenja sa ustano-
21
vljenom periodikom u funkciji stanja, a ponekad tre-
ba da se uradi i vanredno, nakon du`eg perioda sa
najvi{im optere}enjima pra}enim visokim radnim
temperaturama. Procesi termi~ke i hidroliti~ke de-
gradacije ~vrste izolacije mogu da se otkriju u ranoj
fazi primenjuju}i analizu derivata furana rastvorenih
u ulju kao trend analizu [19]. U detekciji termi~kih
kvarova ~vrste izolacije u ni`em temperaturnom op-
segu, analiza derivata furana mo`e da bude osetljivi-
ja i selektivnija metoda od analize sadr`aja gasova
metodom gasne hromatografije. Furani nastaju is-
klju~ivo degradacijom celulozne izolacije i to ve} na
temperaturama iznad 105 C. Za stvaranje pove}a-
nih koncentracija gasova koji predstavljaju indikato-
re toplih mesta u zoni ni`ih temperatura za CH4 i
C2H6, potrebno je da temperatura toplih mesta bude
znatno iznad 150 200 C, kada celulozna izolacija
ve} mo`e da bude intezivno degradirana. Gasovi CO
i CO2 nastaju degradacijom i ulja i papira, a dodat-
no, CO2 se apsorbuje iz atmosfere ako postoji kon-
takt sa vazduhom. Zbog toga navedeni gasovi mogu
da budu nedovoljno selektivni parametri za dijagno-
stiku stanja ~vrste izolacije.
Pravilna procena ostarelosti i brzine degradaci-
je celuozne izolacije, ispitivanjem ulja transformato-
ra u pogonu se mo`e izvr{iti primenom analize sadr-
`aja gasova (GH), vode, kiselina i furana u ulju, kao
trend analize [18, 20] u odre|enim vremenskim in-
tervalima, definisanim prema uvidu u stanje
(CBM). Ovaj koncept omogu}ava rano uo~avanje
promena u brzini degradacije IS analizom svih
klju~nih parametara termi~ke i hidroliti~ke degrada-
cije i time predstavlja dijagnosti~ki alat za rano pre-
ventivno odr`avanje. Kumulativni sadr`aj furana u
ulju od po~etka eksploatacije transformatora naj~e-
{}e nije poznat, zbog zamena ulja, intrevencija na
ulju (su{enjem i filtriranjem se uklanjaju furani u
odre|enoj meri) i zbog temperature se delimi~no gu-
bi (degradacija furana na visokim temperaturama),
pa zato apsolutni sadr`aj furana kao dijagnosti~ki
parametar nije dovoljno pouzdan (izuzev kad je sa-
dr`aj vrlo visok), posebno za ocenu ukupne starosti
izolacije. Zbog toga se godi{nji porast furana uzima
kao klju~ni dijagnosti~ki parametar. Ako je ukupan
sadr`aj furana u ulju visok, to sigurno ukazuje na in-
tezivnu degradaciju celuloze, te se pribegava Dp
merenjima uzoraka papira na terenu, pri ~emu se
moraju poznavati konstrukcijske karakteristike tran-
sformatora da bi se pa`ljivo odabrali uzorci sa do-
stupnih izvoda namotaja i {inskih veza, kao dovolj-
no dobra slika stanja izolacije u hot spot zonama
namotaja i donela odluka za transport u fabriku. Ako
je do{lo do havarije, posthavarijska merenja Dp na
uzorcima iz hot spot zona namotaja, ali i izme|u
paketa limova, daju odlu~uju}e podatke za dono{e-
22
nje odluke o stepenu popravke ili otpisu. Neka me-
renja ukupnog sadr`aja furana pokazala su korelaci-
ju sa najni`im Dp vrednostima u hot spot zonama
namotaja, ali tek kada su koncentracije i/ili prira{ta-
ji bili vrlo visoki.
Raspodela pojedinih derivata furana u odre|e-
noj meri mo`e da uka`e koji se materijali na bazi ce-
luloze degradiraju i koji su procesi degradacije u pi-
tanju, termi~ka, oksidaciona ili hidroliti~ka [21].
Komparativne analize rezultata ispitivanja sli~-
nih jedinica (isti proizvo|a~, izolacioni materijal),
na istim mestima i uslovima eksploatacije (sister
units), uklju~uju}i i post-havarijske analize, su od
velikog zna~aja u dijagnostici IS i {irenju ekspert-
skih znanja.
3.2. Primeri iz prakse sa analizom ulja
kao dijagnosti~kim alatom
3.2.1 Termi~ka degradacija blok transformatora
u TE, 360 MVA
Kod predmetnog blok transformatora, povi{ena
apsolutna vrednost i visok godi{nji porast furana u
ulju ukazivali su na intenzivnu degradaciju ~vrste
izolacije od 2004. godine. Pogonsko stanje ulja sa
relativno niskim sadr`ajem kiselina i vode u ulju u
tom periodu nisu ukazivali na intenzivnu hidroliti~-
ku degradaciju celuloze, ve} na postojanje termi~ke
razgradnje celulozne izolacije u ranoj fazi, u zoni ni-
`ih temperatura 150 C, jer gasovi CH4 i C2H6 na-
staju pirolizom ulja u ve}oj meri tek na temperatura-
ma 200 C. GH analiza (tabela 4) nije odmah mo-
gla da detektuje problem, jer ovi gasovi tada nisu bi-
li stvarani u toj meri da se kroz GH analize vide pro-
mene. Tek u toku 2006. godine, GH analizom je de-
tektovan porast etilena, koji je potvrdio sumnju na
postojanje, tada ve} razvijenog, termi~kog kvara u
zoni visokih temperatura 700 C.
Od 2004. do 2006. godine, brzina porasta koncen-
tracije furana je bila izrazito visoka 1,3 ppm/godi{nje,
{to je ukazivalo na intezivnu degradaciju celuloze.
Nakon godinu dana transformator je do`iveo hava-
riju. U ulju su izmerene visoke koncentracije svih
gasova kvara, uklju~uju}i i sadr`aj furana u ulju.
Odnos klju~nih gasnih parova je ukazivao na elek-
tri~ni kvar, visoke gustine energije, sa temperatura-
ma 1 000 C D2. Nakon otvaranja u fabrici, po-
tvr|en je scenario havarije me|uzavojni elektri~ni
proboj VN namotaja faze B. Uzeti su uzorci papira
oko mesta proboja sa vi{e lokacija VN namotaja
srednje faze, na kojima su izmerene niske Dp vred-
nosti, {to je u korelaciji sa visokim koncentracijama
i godi{njim prirastom furana (tabele 4 i 5). Zna~ajan
porast furana, uporedo sa pojavom etilena (C2H4), je
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
 Tabela 4. ku radi opravke i revitalizacije usled lo{eg stanja
Ispitivanja ulja blok transformatora u TE, 360 MVA izolacije, {to je utvr|eno ispitivanjem derivata fura-
na u ulju, posebno na osnovu visokog godi{njeg po-
Karakteristike 04-2004 02-2006 02-2007 rasta 2-furfurala (2-FAL) u ulju od 6,93 ppm/god
Vodonik H2, ppm 30 23 214 (tabela 6). Prilikom defekta`e utvr|eno je da posto-
Metan CH4, ppm 13 28 81 je brojni konstrukcijski nedostaci, prvenstveno u si-
Etan C2H6, ppm 4 16 26 stemu uljnih kanala za hla|enje, pa je odvo|enje to-
Etilen C2H4, ppm 24 97 210
plote bilo neefikasno.
Uzeti su uzorci papirne izolacije sa velikog bro-
Acetilen C2H2, ppm 0 4 57
ja lokacija VN i NN namotaja srednje faze za ispiti-
Ugljenmonoksid CO, ppm 869 583 821 vanje stepena polimerizacije papira Dp, u cilju pro-
Ugljendioksid CO2, ppm 7 454 10 145 8 760 cene dalje upotrebljivosti ~vrste izolacije i analize
Kiseonik O2, ppm 6 929 18 887 19 793 mogu}nosti uspostavljanja korelacije sa analizom
2-furfural 2-FAL, ppm 1,4 4,0 4,8 furana. Pore|enje usrednjenih Dp vrednosti sa svih
Kiselinski broj, mgKOH/gulja / 0,06 / lokacija VN i NN namotaja ukazuje da je u ovom
Sadr`aj vode, ppm 6 8 15 slu~aju Dpsr sa NN namotaja ve}e od Dpsr sa VN
Temperatura ulja, C 70 38 / namotaja (tabela 6 i grafik sa slike 10).
Dielektri~ka ~vrsto}a, kV/cm > 250 284 /
tg, Raspodela DP vrednosti unutra{nji do bakra
/ 25,9 /
VN namotaja unutra{nji do ulja
Specifi~na el. otpornost , Gm / 8,2 /
Me|upovr{inski napon , mN/m / 24 / spolja{nji do ulja
800
Dijagnoza GH B 700
A D2
Dijagnoza FHE+voda I grupa 600
DP

Dijagnoza stanja ~vrste izolacije / T 1 T3 T 1 T3 500

400
Legenda: 300
ocena A sumnjiv prema gasnohromatografskoj analizi; ocena 200
D2 elektri~ni kvar visoke gustine energije proboj kroz ~vr-
100
stu izolaciju; Dijagnoza FHE + voda: ocena I grupa zadovo-
ljavaju}e stanje ulja prema IEC 60422; ocena T1 T3 termi~- 0 H 2/3H 2/3H 2/3H 1/3H 0H
ka degradacija celuloze, u po~etku u ni`em opsegu temperatura
T1, potom pri visokim temeparturama T3. Visina (H)

u ovom slu~aju indicirao postojanje termi~kog kva- Slika 10. Raspodela DP uzoraka sa VN namotaja
ra u ranoj fazi (2006), koji je nakon narednih godi-
nu dana (2007) doveo do pojave elektri~nog kvara i Ulje je zbog neefikasnog hla|enja bilo izlo`eno
havarije, {to sve govori o potrebi merenja koncen- intenzivnom termi~kom razaranju, izra`enom kroz
tracije furana. zna~ajno pove}anje faktora dielektri~kih gubitaka i
sni`enje specifi~ne elektri~ne otpornosti za samo 7
Tabela 5. godina eksploatacije. U gornjim zonama VN namo-
Dp izolacionog papira havarisanog ET u TE snage taja na|ene su naslage bakar (I) sulfida, koje su bile
360 MVA u zonama najvi{e temperature i najni`ih Dp vredno-
sti, pa u ovom slu~aju bakar (I) sulfid predstavlja
VN srednje faze Dp (stepen polimerizacije papira)
hot-spot marker (slika 11).
1H gore 141
Visoka brzina proizvodnje furana u ulju i viso-
Ho 169
ka apsolutna vrednost su u korelaciji sa izmerenim
Ho 207
najni`im Dp vrednostima (255 i 354, sa slike 10)
Ho 213
prema modifikovanoj jedna~ini Pahlavanpour-a
Ho dole 262
[22]:

3.2.2 Termi~ka degradacija blok transformatora Dpv = 800 / ((0,186 x 2-FAL) + 1)

u HE, 63 MVA, bakar (I) sulfid kao
hot-spot marker
Transformator je 2006. godine isklju~en iz po-
gona i u toku remontnog perioda odvezen je u fabri-
koja daje Dp = 321. Data jedna~ina uzima da se
20 % izolacije nalazi u unutra{njosti do bakra, gde je
brzina degradacije ve}a u slu~aju kada je dominant-
na termi~ka degradacija.

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 23

 Cu2S

Slika 11. VN namotaj i uzorak izolacionog papira sa naslagama Cu2S-a: levo, unutra{nji navojci ka NN vi{e depo-
zita Cu2S-a; desno, spolja{nji navojci, manje depozita Cu2S-a.

Tabela 6. 3.2.3 Hidroliti~ko-termi~ka degradacija,

Ispitivanje ulja blok transformatora u HE, 63 MVA, pobudni transformator u TE, 6,5 MVA
u pogonu od 1998. godine
Predmetni transformator je u eksploataciji 22
Karakteristike 08-2001 09-2004 03-2006 godine sa neinhibiranim uljem ni`eg kvaliteta (ste-
Vodonik H2, ppm 39 21 54 pena rafinacije), sa povi{enim sadr`ajem kiselina i
Metan CH4, ppm 58 63 78
faktorom dielektri~kih gubitaka i sni`enim vredno-
stima specifi~ne elektri~ne otpornosti i me|upovr-
Etan C2H6, ppm 31 60 88
{inskog napona ulja.
Etilen C2H4, ppm 52 43 59 Nakon dve decenije pogona, izolacioni sistem
Acetilen C2H2, ppm 2 0 5 se nalazio u lo{em stanju, sa intenzivnom hidroliti~-
Ugljenmonoksid CO, ppm 493 353 542
kom degradacijom ~vrste izolacije usled vi{egodi-
Ugljendioksid CO2, ppm
{nje eksploatacije ostarelog ulja sa povi{enim sadr-
3 064 2 888 4 414
`ajem vode i kiselina (tabela 7). Istorijat GH analiza
Kiseonik O2, ppm 3 469 3 914 143 ukazuje na povi{ene koncentracije CO i CO2 dugi
2-furfural 2-FAL, ppm / 1,36 8,29 (2005) niz godina, {to mo`e da bude posledica termi~kih
Kiselinski broj, mgKOH/gulja 0,02 0,02 0,03 defekata usled konstrukcijskih nedostataka sistema
Sadr`aj vode, ppm 16 / 12 (2005) za hla|enja uz visok stepen optere}enja. Zbog toga
Temperatura ulja, C 40 24 30
je ovaj slu~aj primer spregnutih termi~kih i hidroli-
ti~kih efekata, kada se degradacija celuloze odigra-
Dielektri~ka ~vrsto}a, kV/cm > 250 300 284
va relativno velikom brzinom i na ni`im srednjim
tgd, 16,5 60,3 79,6 radnim temperaturama mase ulja. Povi{en sadr`aj
Specifi~na elelektri~na otpornost vode u ulju je tako|e indikacija intezivne degradaci-
17,8 4,0 3,5
, Gm
je i nastaje kao proizvod reakcije hidroliti~ke de-
Me|upovr{inski napon , mN/m 28 27 26 kompozicije celuloze. O{triji pogonski re`im rada
Dijagnoza GH A A A ET je tako|e uticao na ubrzanje procesa degradacije
Dijagnoza FHE+voda I I I
IS. Godi{nji porast furana je bio visok, te je u cilju
Dijagnoza stanja ~vrste izolacije T1 T1 usporavanja procesa degradacije ~vrste izolacije i
produ`enja `ivotnog veka ET preporu~ena korektiv-
Legenda: na mera koja podrazumeva zamenu ulja, uz su{enje
ocena A ispravan prema gasnohromatografskoj analizi; ocena
I grupa zadovoljavaju}e stanje ulja prema IEC 60422; ocena
i ispiranje ~vrste izolacije bla`im tretmanom u iner-
T1 termi~ka degradacija celulozne izolacije u ni`em tizovanoj atmosferi (u odsustvu kiseonika u uslovi-
temperaturnom opsegu. ma ni`ih radnih temperatura u cilju o~uvanja DP

24 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

 Tabela 7. Tabela 8.
Ispitivanja ulja pobudnog transformatora u TE, Ispitivanje stepena polimerizacije papira sa tri faze
6,5 MVA NN namotaja nakon otvaranja transformatora
u fabrici, marta 2009.
Karakteristike 11-2003 07-2006 03-2007
Vodonik H2, ppm 8 14 3 Dpv (stepen poli-
Mesto uzorkovanja
merizacije papira)
Metan CH4, ppm 0 2 4
Faza A gore, frontalno 155
Etan C2H6, ppm 2 2 2
Faza A gore, ka fazi B (pod uglom od 90) 152
Etilen C2H4, ppm 5 7 3
Faza A dole, frontalno 290
Ugljenmonoksid CO, ppm 585 586 554
Faza B gore, frontalno 151
Ugljendioksid CO2, ppm 9 382 11 678 8 625
Faza B sredina, ka fazi A (pod uglom od 90) 250
Kiseonik O2, ppm 13 123 15 994 21 858 Faza B dole, ka fazi A (pod uglom od 90) 293
2-FAL, ppm 6,90 8,42 9,33 Faza C gore, frontalno 162
Kiselinski broj, mgKOH/gulja 0,09 (2002) 0,09 0,10 Faza C gore, ka fazi C (pod uglom od 90) 157
Sadr`aj vode, ppm 44 44 25
Temperatura ulja, C 57 65 36 Prema preporukama INT na bazi ispitivanja ulja
Dielektri~ka ~vrsto}a, kV/cm 193 (2002) 260 278 od marta 2009. godine, transformator je poslat u fa-
tg, - 29,3 27,2 briku gde je izvr{eno otvaranje aktivnog dela i de-
Spec. el. otpornost , Gm - 7,1 8,0 fekta`a. Uzorkovanje papirne izolacije obuhvatalo
Me|upovr{inski napon
- 22 22 je namotaje sve tri faze niskog napona. Dobijeni re-
, mN/m zultati (tabela 7) jasno su ukazivali na veoma slabu
Dijagnoza GH A A*(CO2/CO>10) A mehani~ku ~vrsto}u i niske Dp vrednosti, posebno
Dijagnoza FHE+voda I*-III I-III grupa III grupa
uzoraka iz gornjih zoni namotaja sve tri faze, te je
Dijagnoza stanja ~vrsta izolacija ocenjena kao neupotrebljiva za dalju
HT HT
~vrste izolacije
eksploataciju.
Enormno visoka koncentracija furana je dobrim
Legenda:
ocena A*- ispravan prema gasnohromatografskoj analizi, indi- delom i posledica neuobi~ajeno visoke koli~ine ce-
kacija termi~ke degradacije celuloze; I* grupa ulje zadovolja- luloze u ovom transformatoru, jer su stranice za
va za upotrebu, ali ima povi{en sadr`aj vode u ulju prema IEC u~vr{}enje magnetskog kola izra|ene od drveta. Ra-
60422, III grupa dosta ostarelo ulje; ocena HT hidroliti~ko- ~unski dobijen Dp prema korelaciji sa koncentraci-
termi~ka degradacija celulozne izolacije (povi{en sadr`aj kiseli- jom furana [22] je Dp = 234. Srednja vrednost sred-
na i vode u ulju).
njih Dp vrednosti gornjih, srednjih i donjih uzoraka
ostarele izolacije ) i u narednom periodu planiranje papira je Dp = 232, {to ukazuje da u ovom slu~aju
zamene datog transformatora. koncentracija furana odgovara srednjem stanju pa-

Tabela 9.
Uporedni rezultati za transformator u HE, 380 MVA
Prora~uni starenja*
Godina 1970-1991. 1992. 1993. 1994. 1994. 1996. 1997. 1998. 1999-2001.

IEC 60354 [6] 22 0,752** 0,223 1 0,363 6 0,232 3 0,436 4 0,366 8 0,336 9 0,224 8 3 0,528 9

Ukupno starenje prema [6] 20,84 godina (za 32 godine rada, od 1970. do 2002)
IEC 60076-7 [5] 0,248 4
Stepen polimerizacije
Neposredno uz
Sloj papira Srednji Spoljni
bakar
[inski odvodi NN faza neposredno na ulazu u namotaje, 2004.
168 288 302-319 360
godine
Srednji navojak prvog gornjeg koluta srednje VN faze bo~no pre-
186 200 206
ma prvoj fazi, 2007. godine
Nov impregnisan papir istog tipa za preizolaciju 1 235-1 343

Rezultati iz elaborata ETF-a Procena ostarelosti na osnovu istorijata optere}enja i termi~kog kriterijuma ura|enog za JP
\erdap I, januar 2003; ** transformator radio sa starim hladnjacima koji su kasnije 1992. godine zamenjeni novim.

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 25

pirne izolacije. Generalno mo`e da se zaklju~i da su
visoke koncentracije derivata furana i visok prira{taj
furana u dobroj korelaciji sa niskim vrednostima Dp
papira. Neophodno je da se ustanovi periodika ispi-
tivanja sadr`aja furana, koja sa ve} ustanovljenom
periodikom ispitivanja sadr`aja gasova i vode ras-
tvorenih u ulju predstavlja mo}no dijagnosti~ko
sredstvo transformatora u pogonu.
4. PRIMER PORE\ENJA OCENE STANJA
PREMA DVA KONCEPTA
ZA TRANSFORMATOR 380 MVA
Uporedni podaci ocene ostarelosti ~vrste izola-
cije po dva osnovna koncepta prora~unima po sta-
rim [6] i novim [5] standardima i procenama prema
stanju dobijenim merenjima Dp na uzorcima sa {in-
skih veza 2004. godine i sa demontiranih namotaja
2007. godine, dati su u tabeli 9.
Za pravilnu procenu ostarelosti izolacije Dp
merenjima, potrebno je uzorkovanje papira sa naj-
kriti~nijih mesta, koja obi~no nisu dostupna bez de-
monta`e namotaja, {to je mogu}e uraditi samo posle
transporta u fabriku, a samo izuzetno pri popravci na
terenu. U praksi se zbog toga pribegava re{enjima
da se uzorkovanje obavlja sa pa`ljivo odabranih do-
stupnih mesta, koja dovoljno dobro odslikavaju sta-
nje namotaja. Obi~no se to radi prilikom defekta`e
ili neke intervencije koja podrazumeva skidanje po-
klopca ili zvona transformatorskog suda i odlivanje
ulja, pri povoljnim vremenskim uslovima i sa {to to-
plijim transformatorom da bi se izbegla kondenzaci-
ja vlage. Kod velikih transformatora, najpre se deli-
mi~no odliva ulje u pripremljenu cisternu, skidaju se
provodni izolatori ili njihovi poklopci i uzimaju
uzorci sa unapred odabranih mesta na {inskim veza-
ma i ulaznim krajevima namotaja, i to u ve}em bro-
ju zbog rasipanja rezultata. Treba imati u vidu da re-
zultati merenja Dp na ovim mestima mogu biti i lo-
{iji od o~ekivanih i nepovoljniji u odnosu na izola-
ciju hot-spot zona namotaja zbog mogu}ih pregre-
vanja {inskih veza usled velikih rasutih flukseva,
slabe cirkulacije ulja i labavljenja spojeva {ina, {to
se vidi i u datom primeru. Budu}i da je uzorkovanje
invazivan postupak, potrebna je preizolacija mesta
uzorkovanja.
U datom primeru, konstatuje se visoka sagla-
snost rezultata prora~una ostarelosti i stanja ostare-
losti prema Dp merenjima.
5. ZAKLJU^AK
Procena ostarelosti izolacije energetskih tran-
sformatora se u savremenoj praksi obavlja preko
dva pristupa prora~unima na bazi va`e}ih stan-
26
darda i uvidom u stanje na bazi pra}enja i trend
analiza niza elektri~nih i fizi~ko-hemijskih karakte-
ristika uljno papirne izolacije.
U praksi, me|utim, gotovo da i ne postoje upo-
redne analize rezultata dobijenih preko oba pristu-
pa, {to bi u mnogome doprinelo usavr{avanju oba
pristupa i odgovaraju}ih standarda. Iako je u ovom
radu konstatovana osnovna saglasnost rezultata po
oba pristupa, rad na preciznijoj kvantitetizaciji tek
predstoji, posebno da bi se postigla saglasnost re-
zultata po oba pristupa u svim fazama rada tran-
sformatora, a ne samo u prezentiranim slu~ajevima
kada se radi o visoko ostareloj ili havarisanoj izola-
ciji. Time bi se postiglo da neke vrlo precizne, ali i
te{ko izvodljive i invazivne metode, mogu da se za-
mene lako izvodljivim, a dovoljno preciznim meto-
dama. Ovaj rad predstavlja samo po~etak istra`iva-
nja u uporednoj analizi rezultata dva metodolo{ka
pristupa.
Prora~uni po va`e}im standardima unose novi-
nu uva`avanjem vremenske konstante namotaja ko-
ja usporava temperaturni odziv u odnosu na pret-
hodne standarde, ali po{to modeluju i ~injenicu da
je potrebno neko vreme pre nego {to se brzina cirku-
lacije ulja prilagodi pove}anom nivou optere}enja
(preko funkcije f2), to sve dovodi do toga da mogu da
se dobiju i ve}a relativna starenja po va`e}im stan-
dardima u odnosu na stare. Umesto tabli~no usvaja-
ne vrednosti ove funkcije za odre|enu klasu tran-
sformatora, bilo bi po`eljno da se ona poznaje za
svaki konkretni transformator pre nego {to u|e u
eksploataciju.
Visoke koncentracije derivata furana i visok
prira{taj furana su u dobroj korelaciji sa niskim
vrednostima Dp papira. Neophodno je da se ustano-
vi periodika ispitivanja sadr`aja furana, koja sa ve}
ustanovljenom periodikom ispitivanja sadr`aja ga-
sova i vode rastvorenih u ulju predstavlja mo}no di-
jagnosti~ko sredstvo transformatora u pogonu.
6. LITERATURA
[1] IEC 60076-2: Temperature rise, 1993-04;
[2] R. LJ. Radosavljevi}, V. Milosavljevi}, A. M. Popo-
vi}, M. Damjanovi}: TEMPERATURE MEASU-
REMENT OF PRIMARY WINDINGS OF TRAN-
SFORMERS IN THE HYDRO-ELECTRIC
POWER PLANT DJERDAP I rated 380 MVA,
2x15,75 kV / 420 kV, d5/d5/YN, OFWF under load
after 30 years operation, CIGRE, Paris, 2004, paper
A2-106;
[3] R. LJ. Radosavljevi}, Z. Radakovi}, V. Milosavlje-
vi}, M. Damjanovi}, P. Nikoli}, A. Popovi}, B. Mi-
losavljevi}:, ISPITIVANJE BLOK TRANSFOR-
MATORA SNAGE 380 MVA NA HE \ERDAP
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
 IU CILJU POVE]ANJA SNAGE: II DEO, ME-
RENJA PRI ISPITIVANJIMA U POGONSKIM
USLOVIMA, 26. Savetovanje JUKO CIGRE, maj
2003, Banja Vru}ica, R 12-12;
[4] R. LJ. Radosavljevi}, A. Popovi}, G. Vasiljevi}, V.
Milosavljevi}, M. Risti}, N. Drobnjak: TERMI^-
KA PROSPEKCIJA BLOK TRANSFORMATORA
HE \ERDAP II MERENJIMA U POGONSKIM
USLOVIMA, 27. savetovanje JUKO CIGRE, Zlati-
bor, 29. 53. 6. 2005, rad A2-03;
[5] IEC 60076-7: Loading guide for oil-immersed
power transformers, 2005-12;
[6] IEC 600354: Loading guide for oil-immersed
power transformers, 1991-09;
[7] T. K. Saha: REVIEW OF MODERN DIAGNO-
STIC TECHNIQUES FOR ASSESSING INSULA-
TION CONDITION IN AGED TRANSFOR-
MERS, IEEE Trans. on dielectrics and el. insula-
tion, Vol 10, No. 5, Okt 2003;
[8] A. Leibfried, A.J. Kachler, W.S. Zaengl, V.D. Hou-
hanessien, A. Kuchler, B. Breutenbauch: AGEING
AND MOISTURE ANALYSIS OF POWER
TRANSFORMER INSULATION SYSTEMS, CI-
GRE, Paris, 2002, paper 12-101;
[9] J. Nejedly, G. Newesely: EVALUATION OF THE
EXTENT OF AGEING OF PAPER IN OIL-IM-
MERSED POWER TRANSFORMERS, CIGRE,
Paris, 2004, paper D1-302;
[10] L.E. Lundgaard, W. Hansen, D. Linhjell, T.J. Pain-
ter: AGEING OF OIL-IMPREGNATED PAPER IN
POWER TRANSFORMERS, IEEE Trans. on
Power Delivery, Vol 19, No.1, p. 230-239, 2004;
[11] R. LJ. Radosavljevi}, A. Bojkovi}, A. Popovi}, A.
Jankovi}, D. Guci}, P. Nikoli}: PROCENA STA-
NJA IZOLACIJE I PREOSTALOG RADNOG VE-
KA BLOK TRANSFORMATORA U HE \ER-
DAP I KAO FAKTORA PRI PLANIRANJU RE-
VITALIZACIJE I ZAMENE UZ NOVE TEHNI^-
KE KARAKTERISTIKE, 29. Savetovanje JUKO
CIGRE, 30.09 05.10 2007, Vrnja~ka Banja, R A2-
02;
[12] T. K. Saha, Z. T. Yao, T. T. Le, M. Darveniza, D. J.
T. Hill: INVESTIGATION OF INTERFACIAL PO-
LARISATION SPECTRA PARAMETERS FOR
ACCELERATED AGED OIL-PAPER INSULA-
TION AND ITS COR-ELATION WITH MOLE-
CULAR WEIGHTS AND FURAN COMPO-
UNDS, CIGRE, Paris, 2000, paper 15-201;
Rad STK A2 29. savetovanje CIGRE Srbija je primljen u uredni{tvo 13. 07. 2009. godine
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
[13] A. de Pablo R. Andersson, H.J. Knab, B. Pahlavan-
pour: FURANIC COUMPOUNDS ANALYSIS AS
A TOOL FOR DIAGNOSTIC AND MAINTE-
NANCE OF OIL-PAPER INSULATION SYS-
TEM, CIGR Simposium Berlin, april 1993, Paper
110-09;
[14] A. Pablo, B. Pahlavanpour: FURANIC COMPO-
UNDS ANALYSIS: A TOOL FOR PREDICTIVE
MAINTENANCE OF OIL-FILLED ELECTRI-
CAL EQUIPEMENT, Elektra No 175 TF 15.01.03,
p. 9-31, 1997;
[15] H. Ltke, I. Hhlein, A.J. Kachler: TRANSFOR-
MER AGEING RESEARCH ON FURANIC COM-
POUNDS DISSOLVED IN INSULATING OIL,
CIGRE, Paris, 2002, paper 15-302;
[16] Z. Radakovic, K. Feser: A NEW METHOD FOR
THE CALCULATION OF THE HOT-SPOT TEM-
PERATURE IN POWER TRANSFORMERS
WITH ONAN COOLING, IEEE Trans. on Power
Delivery, Vol. 18, No. 4, 1284-1292, 2003;
[17] J. Luki}, S. Tesli}, \. Jovanovi}, S. Milosavljevi},
D. Kova~evi}: ANALIZE IZOLACIONOG ULJA I
PAPIRA PRIMENJENE U DIJAGNOSTICI PO-
GONSKOG STANJA ENERGETSKIH TRAN-
SFORMATORA, Elektroprivreda br. 3, 2008;
[18] L.Pettersson, LIFE ASSESSMENT: RANKING OF
POWER TRANSFORMERS USING CONDITION
BASED EVALUATION. A New Approach, 12-204,
CIGRE Session 1998;
[19] IEC TC 10 JWG 33: THERMAL LIFE EVALUA-
TION OF INSULATING PAPER, Torino 28-29. Ja-
nuar 2008.
[20] I.A.Hohlein: SPECIFICATION AND TESTING
OF TRANSFORMER OILS, WG D1.01.Cigre Ses-
sion 2006;
[21] Stebbins, R.D.Myers: FURANIC COMPOUNDS
IN DIELECTRIC LIQUID SAMPLES: REVIEW
AND UPDATE OF DIAGNOSTIC INTERPRETA-
TION AND ESTIMATION OF INSULATION
AGEING, Proceedings of the 7th International Con-
ference on Properties and Applications of Dielectric
Materials, 2003. Volume 3, 1-5 June 2003.
[22] B.Pahlavanpour: EXPERIMENTAL INVESTIGA-
TION INTO THE THERMAL AGEING OF
KRAFT PAPER AND MINERAL INSULATING
OIL, IEEE International Symposium on Electrical
Insulation, Boston, MA USA, April 2002;
27
 Radovan LJ. Radosavljevi} je ro|en u Kraljevu 1949. godine. Diplomirao je 1972, magi-
strirao 1987. i doktorirao 1994. godine na Energetskom odseku Elektrotehni~kog fakulteta u
Beogradu, gde radi od 1972. godine. Glavni pravci nau~nog i istra`iva~kog rada obuhvataju
energetske transformatore, elektri~ne ma{ine i primenu savremenih metoda za ispitivanje tran-
sformatora i elektri~nih ma{ina u stacionarnim i dinami~kim re`imima rada. Predsednik je ili
potpredsednik vi{e stru~nih tela i komisija na nacionalnom nivou. Predsednik je i SK A2 CI-
GRE Srbija. Autor je ili koautor vi{e od 80 radova objavljenih u eminentnim me|unarodnim i
doma}im ~asopisima ili konferencijama. Koautor je 4 {kolska ud`benika. U~estvovao je u izradi preko 30 pro-
jekata i studija, prete`no kao rukovodilac, za potrebe doma}e elektroprivrede i u inostranstvu, kao i ve}eg
broja ekspertiza, i obavio je preko 40 super ve{ta~enja kao predsednik Komisije ETF. Posebno su zna~ajni vi-
{egodi{nji projekti vezani za revitalizaciju blok transformatora najvi{ih napona i snaga u doma}im hidroelek-
tranama i razvoju metoda merenja za identifikaciju parametara i dijagnostiku stanja primarne opreme u elek-
tranama, kao podloga za pravilno postupanje sa transformatorima i elektri~nim ma{inama u eksploataciji.
Aleksandar P. Bojkovi} je ro|en 1943. godine u Beogradu. Diplomirao je na Energet-
skom odseku Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu. Od 1971. godine je radio u Odeljenju
za merenja (sada{njem Centru Elektromerenja) Elektrotehni~kog instituta Nikola Tesla na
poslovima preventivne kontrole obrtnih ma{ina i transformatora pomo}u terenskih merenja,
kao i na razvoju i sprovo|enju laboratorijskih ispitivanja uzoraka ulja. U~estvovao je u vi{e
studija za EPS iz ovih oblasti. Objavio je veliki broj radova, prete`no na doma}im, ali i na
me|unarodnim stru~nim skupovima kao autor ili jedan od koautora. Aktivan je ~lan SK A1 i
A2 CIGRE Srbija i dobitnik plakete za doprinos radu ove organizacije. Vr{io je nadzor pri prijemnim ispi-
tivanjima opreme kod proizvo|a~a u zemlji i inostranstvu. U 2008. godini je kao radnik Energoprojekt-Hi-
droin`enjeringa vr{io nadzor na gradili{tu HE Tekeze (Etiopija), a trenutno radi na poslovima revitali-
zacije HE Piva i HE Bajina Ba{ta.
Mladen Terzi} je ro|en 30. novembra 1984. godine u U`icu, gde je zavr{io osnovnu {kolu i
gimnaziju. Na Elektrotehni~ki fakultet u Beogradu upisuje se 2003. godine na smer Energetski
pretvara~i i pogoni Odseka za energetiku. Krajem 2005. godine prima nagradu na Elektrotehni~-
kom fakultetu za najbolju prose~nu ocenu na Odseku za energetiku, a 2007. godine osvaja tre}e
mesto na takmi~enju iz elektri~nih ma{ina odr`anom na Elektrijadi u ^anju. Na ETF-u je izabran
u zvanje stru~nog saradnika, gde radi od 2008. godine. Dr`i auditorne i laboratorijske ve`be iz
predmeta iz oblasti transformatora i elektri~nih ma{ina i trenutno radi na izradi master rada.
Jelena M. Luki} je ro|ena u Beogradu 1970. godine. Diplomirala je na Tehnolo{ko-me-
talur{kom fakultetu u Beogradu. Od novembra 1996. godine zaposlena je u institutu Nikola
Tesla na poslovima ispitivanja transformatorksih ulja i papirne izolacije. Aprila 2004. go-
dine magistrirala je na Tehnolo{ko-metalur{kom fakultetu u Beogradu, na Katedri za organ-
sku hemijsku tehnologiju i dobitnik je nagrade Privredne komore Beograda za magistarsku
tezu za {kolsku 2003-2004. godinu. Kao delegat nacionalnog komiteta Srbije u me|unarodnoj
Internacionalnoj elektrotehni~koj komisiji, tehni~ki komitet 10 (IEC TC 10), aktivno
u~estvuje u radu sedam IEC TC 10 radnih grupa. Aktivan je ~lan me|unarodnih radnih grupa CIGRE A2
(transformatori) A2.32. i CIGRE D1 (materijali i savremene tehnologije) TF17. Maja 2009. godine postaje
medijator (eng. convenor) radne grupe me|unarodne CIGRE A2.40: Copper sulphide long-term mitiga-
tion and risk assessment. Objavila je preko 25 stru~nih i nau~nih radova na me|unarodnim i doma}im
konferencijama, kao i nekoliko radova u vode}im inostranim i doma}im ~asopisima.
Zoran Radakovi} je ro|en u Beogradu 27. maja 1965. godine. Diplomirao je 1989, ma-
gistrirao 1992. i doktorirao 1997. godine na Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beo-
gradu. Radio je kao asistent na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu, kao stipendista fon-
dacije Aleksander von Humboldt na Univerzitetu u [tutgartu, i kao ekspert za termi~ke pro-
bleme kod transformatora u centralnom razvoju Simensove grupe za transformatore (Nirn-
berg). Trenutno radi na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu, u zvanju redovnog profesora
od 2008. godine. Najve}i deo karijere se bavio termi~kim problemima, pre svega kod ener-
getskih transformatora. Ostale oblasti rada: automatsko upravljanje, alternativni izvori energije, elektro-
termija, kvalitet elektri~ne energije, kompenzacija reaktivne snage, uzemljenje, elektri~ne instalacije.

28 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

 Radovan Jovanovi},
Ilija Todorovi}, Zoran Kukobat i Ivan @ivkovi}

Razvoj game dvostubnih visokonaponskih

rastavlja~a tipa RS(ZZ) i
elektri~ni prora~uni za kratkotrajnu
podnosivu struju 50 kA
Stru~ni rad
UDK: 621.316.545

Rezime:
U referatu su prezentovani rezultati vlastitog razvoja, konstrukcije i eksperimentalne provere familije
rastavlja~a visokog napona nazna~enog od 123 kV do 420 kV, na kratkotrajno podnosivu struju 50 kA. Ta-
ko|e smo poku{ali da poka`emo osnovne prora~une, koji su nam bili potrebni da bismo pravilno dimenzi-
onisali ve} pomenute aparate. Rastavlja~i, kao rasklopni aparati, moraju da bez o{te}enja podnesu kratko-
trajno podnosivu i udarnu podnosivu struju, koja se mo`e pojaviti u postrojenju. Rastavlja~ nakon ispitiva-
nja mora biti potpuno operativan, a njegov kontaktni sistem mora imati iste elektri~ne karakteristike kao i
pre ispitivanja. Pravilno dimenzionisanje kontaktnog sistema i mehani~kih komponenti stoga zahteva pro-
ra~un naprezanja i provodnih i izolacionih delova, kao i samog pogonskog mehanizma. Najva`niji delovi
prora~una su:
prora~un preseka provodnika s obzirom na zagrevanje za vreme trajanja kratkog spoja,
prora~un elektrodinami~kih sila koje deluju na delove aparata koji provode struje kratkog spoja.
Autori rada nisu uspeli da prona|u literaturu koja se bavi ovim problemom u celini, otuda i `elja da se
ovakav rad objavi.
Klju~ne re~i: rastavlja~, presek provodnika, prora~un

Abstract:

DEVELOPMENT OF SERIES OF CENTER BREAK TWO COLUMN HV DISCONNECTORS TYPE

RS(ZZ) AND ELECTRICAL CALCULATIONS FOR SHORT-TIME WITHSTAND CURRENT 50 kA

The results of own development program, design work and experimental verification of performance of
series of HV disconnectors for rated voltages 123 to 420 kV, rated currents up to 3150 A, and rated short
time current 50 kA / 3 s, are presented in this report. Presented are also the basic calculations used for pro-
per dimensioning of the mentioned apparatuses. Disconnectors must withstand the short time current that
may occur without any damage. Therefore the current carrying parts of disconnector have to be dimensio-
ned according to short time withstand current and the required calculations consist of two parts:
calculation of conductor cross section in regard to thermal conditions during short circuit
calculation of electro-dynamical forces acting upon the current carrying parts during short circuit
Authors had not succeded in search of any relevant literature dealing with this problem in entirety, so
they aspired to publish the results of their work.
Keywords: disconnector, short circuit current, electro-dynamical force

Radovan Jovanovi}, dipl. el. in`., Ilija Todorovi}, dipl. el. in`. Zoran Kukobat, Ivan @ivkovi}, dipl. el. in`. ABS Minel
elektrooprema i postrojenja, Beograd-Ripanj a.d.

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 29

1. UVOD
Rastavlja~, kao aparat koji pre svega slu`i da
obezbedi sigurnost osoblja koje treba da radi na de-
lu razvodnog postrojenja, mora biti izra|en tako da
svojom robusno{}u i tehni~kim karakteristikama
mo`e da izdr`i najve}a elektrodinami~ka i termi~ka
naprezanja koja se, kao posledica kvara, mogu poja-
viti u postrojenju.
Kao rasklopni aparat, rastavlja~ se mo`e funk-
cionalno podeliti na dve celine, a to su glavni kon-
taktni sistem, koji se kod ovog tipa rastavlja~a kre}e
u horizontalnoj ravni i no`evi za uzemljenje (uze-
mljiva~i) koji se kre}u u vertikalnoj ravni.
Sa stanovi{ta proticanja elektri~ne struje glavni
kontaktni sistem ima zadatak da trajno provodi na-
zna~enu radnu struju, da podnese kratkotrajnu pod-
nosivu struju (termi~ka struja kratkog spoja), kao i
temenu podnosivu vrednost struje (dinami~ka kom-
ponenta struje kratkog spoja).
Dvostubni visokonaponski rastavlja~i tipa
RS(ZZ) se proizvode za naponske nivoe od 72,5 kV
do 420 kV i nazna~ene struje od 1 250 A do 3 150 A.
Ovi rastavlja~i su namenjeni za spolja{nju monta`u,
{to zna~i da su tokom eksploatacije izlo`eni razli~i-
tim, naj~e{}e agresivnim uticajima okoline. S tim u
vezi, oni su konstruisani i proizvedeni za slede}e
ambijentalne uslove:
nadmorska visina do i uklju~uju}i 1 000 m (posto-
ji mogu}nost izrade rastavlja~a i za ve}e nadmor-
ske visine),
temperatura ambijenta od -60 C do +50 C,
debljina sloja leda do 20 mm,
brzina vetra do 144 km/h, {to odgovara pritisku
vetra od 1 000 N/m2,
za sve klase zaga|enja.
[asija rastavlja~a predstavlja osnovu pola. Fik-
sira se na horizontalnu nose}u konstrukciju. Na {a-
siji se nalaze dva le`aja, izra|ena od aluminijuma,
koja su konstruisana tako da podnose velika optere-
}enja. Osovina sa prirubnicom le`i na sistemu ku-
gli~nih le`ajeva.
Sinhronizovano kretanje kontaktnih ruku jed-
nog pola rastavlja~a omogu}ava vezna cev, dok sin-
hronizovano pokretanje sva tri pola obezbe|uju cevi
za tropolnu vezu. Rastavlja~ je konstruisan tako da u
zatvorenom polo`aju polu`je rastavlja~a ima mrtvu
ta~ku, ~ime se onemogu}uje ne`eljeno otvaranje, a
pored ovoga mrtva ta~ka u polu`ju omogu}ava
rastere}enje pogona.
Svaki rastavlja~ mo`e biti snabdeven sa jednim
ili sa dva no`a za uzemljenje po polu. Kao i glavni
kontakti i no`evi za uzemljenje moraju izdr`ati sva
naprezanja tokom kratkog spoja. Izlazna osovina
pogona ima mogu}nost okretanja od 0 do 135 , a
30
transmisioni odnos je odabran tako da je vreme
uklju~enja i isklju~enja rastavlja~a manje od 8 s.
2. UTICAJ KRATKOTRAJNO PODNOSIVE
STRUJE OD 50 kA NA PRESEKE
PROVODNIH DELOVA RASTAVLJA^A
Struje kratkih spojeva u elektroenergetskim po-
strojenjima su posledica kvarova, odnosno nenor-
malnih radnih stanja. Svi rasklopni aparati moraju
da podnesu kratkotrajno podnosivu struju koja se u
datom postrojenju mo`e pojaviti, tako da nije dopu-
{teno da pri tim strujama do|e do bilo kakvog o{te-
}enja aparata. Stoga je neophodno prora~unati ter-
mi~ka i dinami~ka naprezanja pri ovim strujama i na
osnovu dobijenih podataka dimenzionisati provodne
i izolacione delove aparata, ali i elemente pogon-
skog dela. Prora~un se sastoji iz dva dela:
prora~un preseka provodnika s obzirom na zagre-
vanje za vreme kratkog spoja,
prora~un elektrodinami~kih sila koje deluju na de-
love aparata koji provode struje kratkog spoja.
2.1. Prora~un preseka provodnika s obzirom
na zagrevanje za vreme kratkog spoja
Bez obzira {to je vreme pri kome struje kratkog
spoja teku kroz provodne delove rastavlja~a relativ-
no kratko, pri lo{em izboru provodnih delova mo`e,
usled preteranog zagrevanja, do}i do njihovog traj-
nog o{te}enja. Fenomenolo{ki procesi koji se u pro-
vodniku odvijaju tada, karakteri{u se pre svega br-
zim porastom koli~ine toplote razvijene u jedinici
vremena. Za sam prora~un }emo usvojiti da se raz-
vijena koli~ina toplote zadr`ava u provodniku za
vreme trajanja kratkog spoja. Iz ovoga sledi da je
koli~ina toplote koja se tro{i na zagrevanje provod-
nika jednaka koli~ini toplote koja se osloba|a u sa-
mom provodniku.
m c v = I t 2 r t (1)
gde su m masa provodnika (kg), c specifi~na to-
plota provodnika (J/kgC), v porast temperature
provodnika za vreme trajanja kratkog spoja (C), It
efektivna vrednost struje kratkog spoja (A), r ot-
pornost provodnika (), t vreme trajanja kratkog
spoja (s). Ako otpornost provodnika izrazimo kao
l
R= (2)
q
gde je specifi~ni otpor (m), l du`ina provod-
nika (m), q povr{ina popre~nog preseka provodni-
ka (m2), a masu provodnika predstavimo kao
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
 Na osnovu dobijenih rezultata izabrani su prvi ve}i
m = q l (3) standardni preseci bakarnih i aluminijumskih {ina i
to:
Tada porast temperature provodnika za vreme za glavne kontakte za rastavlja~e sva tri naponska
trajanja kratkog spoja iznosi nivoa (123 kV, 245 kV i 420 kV):
It t bakarne {ine EDCu 8x25x6 mm2,
2
v = (4) aluminijumske {ine AlMgSi1 2x100x10 mm2.
c q2 za no`eve za uzemljenje sva tri naponska nivoa
Jedna~ina za odre|ivanje popre~nog preseka (123 kV, 245 kV i 420 kV):
provodnika na osnovu ovoga je, bakarna {ina EDCu 1x60x10 mm2,
aluminijumske {ine AlMgSi1 2x75x12 mm2.
q = It t (5) Izvr{ena je i provera odabranih preseka
c v provodnika na zagrevanje u normalnom radu pri
a treba uzeti u obzir i da se specifi~ni otpor menja sa nazna~enoj vrednosti struje i rezultati su pokazali da
promenom temperature po obrascu je odabrani presek znatno iznad potrebnog.
v v
= 0 1 + 1 2 v0 (6) 2.2. Prora~un elektrodinami~kih sila
2
koje deluju na delove aparata
gde je 0 specifi~ni otpor na temperaturi v0, v1
koji provode struje kratkog spoja
temperatura provodnika u trenutku nastanka kratkog
spoja, v2 temperatura provodnika u trenutku preki-
da kratkog spoja, a v1 - v2 je srednja temperatura ko- Ispitivanje rastavlja~a strujom kratkog spoja se
2 vr{i za strujni krug no`a za uzemljenje i za glavni
jom prakti~no dobijamo srednji specifi~ni otpor.
Za bakarne provodnike najvi{a dopu{tena temperatu- strujni krug. Pri ispitivanju no`a za uzemljenje
ra je v2Cu = 200 C, a za aluminijumske v2Al = 180 C. strujom kratkog spoja, vreme trajanja ove struje je
Po{to je u najnepovoljnijem slu~aju, kada je provod- 1 s. Razmotri}emo samo osnove prora~una koji se
nik normalno optere}en nazna~enom strujom, tem- odnose na rastavlja~ nazna~enog napona 420 kV,
peratura okoline 35 C, a temperatura normalno op- po{to je zbog gabarita on znatno te`i slu~aj u odnosu
tere}enog provodnika je 30 C, sledi da je v1 = 65 C. na rastavlja~e 123 kV i 245 kV.
Po{to je no` za uzemljenje u~vr{}en u ta~ki N
Tabela 1. (slika 1), mo`e se posmatrati uslovno kao konzola
Karakteristi~ne vrednosti za provodnike od bakra i oslonjena sa desne strane na ta~ku M, u kojoj no`
aluminijuma ostvaruje kontakt sa glavnim strujnim krugom.
Dovodni provodnik, odvodni provodnik i no` za
karakteristi~ne
Bakar Aluminijum
uzemljenje posmatramo kao skup elementarnih
vrednosti du`ina (svaki za sebe).
v(C) 135 115 Elektromagnetna indukcija koju stvara dovodni
0 (m) 0,017 8 0,028 6 provodnik u ta~ki P je odre|ena izrazom:
(m) 0,025 8 0,040 3 o i sin 1 i sin 1
c (Jkg/C) 387,3 908,5 dB p1 = dy B p1 = o dy (9)
4 12
4 12
(kg/m3) 8,9 103 2,7 103
a elektromagnetna indukcija koju stvara odvodni
Vrednost preseka bakarnog provodnika mini- provodnik u ta~ki P je
malno bi trebalo da bude o i sin 2 i sin 2
dB p 2 = dy B p 2 = o dy (10)
4 2 2
4 22
qcu = 7.5 I t t 10 9 (7)
Elektromagnetna sila kojom dolazni i odlazni
dok bi minimalan presek aluminijumskog provodni- provodnici deluju na elementarnu du`inu dL je:
ka trebalo da bude
dF = B p1 i dL + B p 2 i dL (11)
qal = 12 I t t 10 9 (8)
Kako je
Pomo}u izraza (7) i (8) izra~unati su potrebni
x dx
minimalni preseci bakarnog i aluminijumskog dela = = cos15 (12)
glavnog kontaktnog sistema i no`eva za uzemljenje. L dL

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 31

sledi da je
0 i 2 sin 1
F = dxdy +
x y 4 cos15 1 ( x, y )
2

0 i 2 sin 2
+ dxdy (13)
x y 4 cos15 2 ( x, y )
2

pri ~emu su 1 i 2 rastojanja od proizvoljnih ta~aka

F(x)
na dovodnom i odvodnom provodniku od elemen-
tarne du`ine dL.

I 1 120 mm
y dy
M
Dovodni
provodnik
1
1

P dF
dL
15
2 2
75
N Slika 2. Raspored elektrodinami~ke sile koja deluje
Odvodni dy
provodnik I na no`
Za re{avanje ovog prora~una kori{}eno je nu-
meri~ko re{avanje dvojnog integrala, jer se daljom
x razradom jedna~ine za silu dobija veoma slo`ena
forma koja se pomo}u kompjuterskih programa lak-
{e re{ava.
Slika 1. Delovanje elektromegnetne sila Sila deluje u smeru prema ta~ki oslonca M i vr-
na no` za uzemljenje {i progib grede. U trenutku prolaska struje kroz nu-
Daljim svo|enjem jedna~ine (13) dolazi se do lu elektrodinami~ka sila dobija vrednost nula i gre-
kona~nog izraza za silu: da se pod uticajem elasti~nih deformacija vra}a u
po~etno stanje i zatim pravi otklon u drugu stranu i
0 i 2 x
F = dxdy + na taj na~in se odvaja od ta~ke M. U tom slu~aju no`
x y 4 cos15 1 ( x, y )
3
se pona{a kao konzola ukle{tena u ta~ki N i optere-
}ena ukupnom silom koja je jednaka sili dok je stru-
0 i 2 x
+ dxdy (14) ja proticala kroz no`. To zna~i da je za dimenzioni-
x y 4 cos15 2 ( x, y )
3
sanje no`a potrebno uzeti to optere}enje kao mero-
U ra~unu je, radi jednostavnijeg prora~una, iz- davno, da ne bi do{lo do trajnih deformacija no`a i
vr{eno nekoliko aproksimacija koje ne uti~u zna~aj- da se izbegne da progib no`a u ta~ki M bude manji
no na dobijene rezultate: od pomeranja koja dozvoljava nepokretni kontakt,
Zanemaren je uticaj uzemljiva~a na dolazni, odno- jer bi u suprotnom do{lo do razdvajanja kontakata i
sno odlazni provodnik, jer oni predstavljaju krute pojave luka, a time i do havarije.
sabirnice. Naravno, u prora~unu se mora voditi ra~una i o
Uzemljiva~ je posmatran kao pun provodnik kru- sopstvenoj u~estanosti oscilovanja no`a kako bi se
`nog popre~nog preseka, zato {to je tek po dobija- izbegao ulazak sistema u rezonancu, ali taj prora~un
nju vrednosti elektrodinami~kih sila izvr{eno mo- izlazi izvan okvira ovog rada.
delovanje uzemljiva~a.
Du`ine dolaznog i odlaznog provodnika su uzete 3. KONSTRUKTIVNA RE[ENJA
tako da je prakti~no simulirana situacija koja se
koristi pri ispitivanju. Prora~unom je utvr|eno da Dimenzionisanje delova no`a za uzemljenje iz-
du`ine ve}e od dvadeset metara prakti~no uop{te vedeno je tako da se zadovolje kriterijumi iz ta~aka
ne uti~u na vrednost sila. 2.1. i 2.2. Da bismo ovo postigli bile su nam dovolj-
Za vrednost struje odabrana je udarna vrednost ne dve paralelne Al {ine kakve upotrebljavamo za
struje kratkog spoja, {to za struju kratkog spoja od glavne no`eve.
50 kA iznosi 125 kA. Ovo zna~i da smo prakti~no Ovo konstruktivno re{enje je zadovoljilo du`i-
ovim prora~unom dobili maksimalne vrednosti si- nu no`a na 123 kV i no` je zadr`ao relativno jedno-
la, odnosno vrednost udarne sile koja je ujedno i stavnu konstrukciju kao na slici 3. Elektrodinami~ke
kriti~na. sile deluju u ravni okomitoj na ravan crte`a.

32 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2009.


N M
M tromagnetne sile koja deluje na no` je tolika, da je
Slika 3. No` za uzemljenje 123 kV rastavlj~a
Za no` za uzemljenje rastavlja~a 245 kV ~ija je
du`ina ve}a nego kod no`a za rastavlja~ 123 kV, do
zadovoljavaju}eg re{enja smo do{li tako {to smo, u
cilju pove}anja momenta preseka na mestu ukle{te-
nja konzole, razmakli {ine koje ~ine glavni no`, uz
zadr`avanje relativno male mase kao {to je prikaza-
no na slici 4. U ovom slu~aju elektrodinami~ke sile
deluju u ravni crte`a.
N M
Kod no`a za rastavlja~ 420 kV vrednost elek-
bilo neophodno konstrukciju no`a napraviti tako da
on ima oslonac u ta~ki M, ali tako da no` oslanjamo
sa obe strane, pri ~emu vrh no`a ne mo`e da oscilu-
je niti da napusti kontakte. U ovom slu~aju no` se
mo`e posmatrati kao greda oslonjena na dva kraja. U
tom slu~aju maksimalni moment savijanja je na sre-
dini grede i na tom mestu presek no`a biramo tako da
optere}enje ostaje u granicama koje materijal mo`e
da podnese bez trajnih deformacija. Kako bi to obez-
bedili morali smo konstruisati poseban mehanizam
koji obezbe|uje slo`eno kretanje no`a i to rotaciono
do oslonca u ta~ki M, a zatim translatorno u smeru
N
N M

Slika 4. No` za uzemljenje 245 kV rastavlja~a Slika 5. No` za uzemljenje za 420 kV rastavlja~
(kA)
150
125
100
75
50
25
0
-25
-50
-75
(sec)
-100
0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5

Slika 6. Grafik pri ispitivanju no`a za uzemljenje kod rastavlja~a 123 kV

(kA)
150
125
100
75
50
25
0
-25
-50
-75 (sec)
-100
0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4

Slika 7. Grafik pri ispitivanju no`a za uzemljenje kod rastavlja~a 245 kV

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 33

(kA)
150
125
100
75
50
25
0
-25
-50
-75
(sec)
-100
0,22 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0 1,1 1,2 1,3 1,42

Slika 8. Grafik pri ispitivanju no`a za uzemljenje kod rastavlja~a 420 kV

ose no`a do ulaska u mehani~ku zamku, odnosno
le`aj koji zarobljava vrh no`a i dozvoljava mu kon-
trolisano pomeranje. (videti sliku 5). I u ovom slu~a-
ju elektrodinami~ke sile deluju u ravni crte`a.
Sva tri no`a za uzemljenje su zajedno sa rastav-
lja~ima uspe{no ispitani u laboratoriji u Krajovi u
Rumuniji.
Vreme trajanja ogleda ispitivanja glavnog struj-
nog kola na struju kratkog spoja je 3 s. Pri prolasku
struje kratkog spoja od 50 kA sa pikom 125 kA kroz
provodnike glavnog strujnog kola, sile te`e da izvu-
ku kontakte iz le`i{ta i da otvore rastavlja~. Ovaj
problem je re{en postavljanjem nepokretnih zamki
koje spre~avaju pokretanje rastavlja~a pod dejstvom
sila. Isto re{enje je primenjeno na rastavlja~ima sva
tri naponska nivoa.
4. PRIKAZ REZULTATA ISPITIVANJA
KRATKOTRAJNO PODNOSIVE STRUJE
50 kA
Iz grafika struje i napona, pri ispitivanju kratko-
trajno podnosive struje, u funkciji vremena, mo`e se
uo~iti bilo kakva gre{ka koja se tokom ispitivanja
pojavila. S tim u vezi prikaza}emo grafike za sva tri
tipa rastavlja~a, koji su sastavni deo izve{taja ispiti-
vanja.
5. ZAKLJU^AK
Problematika kratkotrajno podnosivih struja
rasklopnih aparata je zna~ajna, iako samo u teoret-
skom domenu postoji verovatno}a da rastavlja~ u
svom radnom veku (od preko 30 godina) provede
maksimalnu vrednost struje kratkog spoja u trajanju
od 3 sekunde. Ipak, bez obzira na malu verovatno}u
takvih doga|aja sa ekstremnim vrednostima, elek-
troenergetska oprema mora biti tako dimenzionisa-
na da se ne dovodi u pitanje mogu}nost podno{enja
termi~kih i dinami~kih optere}enja bez ikakvih o{te-
}enja. Pored prora~una, puna pa`nja se mora po-
svetiti i konstrukciji, izradi i monta`i. Ukoliko se sve
ovo ne ispo{tuje u laboratoriji se tokom ispitivanja,
za svega 3 sekunde trajanja procesa, poka`u sve
eventualne gre{ke i rezultat je negativan. Autori se
nadaju da ovakav pristup procesu unapre|enja teh-
ni~kih re{enja mo`e doneti u{tede u procesu razvo-
ja.
6. LITERATURA
[1] L. A. Rod{tajn, ELEKTRI^NI APARATI, Energoa-
tomizdat, 1989.
[2] R. Milo{evi}, MEHANIZMI ELEKTRI^NIH
SKLOPNIH APARATA, Graphis Zagreb, 2004.
[3] I. Todorovi}, R . Jovanovi}, M. Savi}, Z. Kukobat i
S. Kuzmanovi} UTICAJ KRATKOTRAJNE POD-
NOSIVE STRUJE 50 kA NA RAZVOJ GAME
DVOSTUBNIH VISOKONAPONSKIH RASTAV-
LJ^A TIPA (ZZ), Konferencija Jupiter, Beograd,
2008.
[4] V. V. Afanasjev, RASTAVLJA^I VISOKOG NA-
PONA, Gosenergoizdat Lenjingrad, 1963.
[5] M. Savi}, Z. Stojkovi}, TEHNIKA VISOKOG NA-
PONA, Elektrotehni~ki fakultet Beograd, 1996.
[6] H. Po`ar, ELEKTRI^NA POSTROJENJA, Zagreb,
1961.
[7] M. Kapetanovi}, VISOKONAPONSKI PREKIDA-
^I, Elektrotehni~ki fakultet Sarajevo, 2002.

Rad STK A3 29. savetovanje CIGRE Srbija je primljen u uredni{tvo 15. 06. 2009. godine

34 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

 Radovan Jovanovi} je ro|en 1976. godine u Beogradu, gde je zavr{io osnovnu i srednju
{kolu. Diplomirao je 2007. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu, na smeru za
elektroenergetske sisteme.
Zaposlen je u preduze}u ABS Minel Elektrooprema a.d. Beograd-Ripanj, gde radi u sek-
toru istra`ivanja i razvoja, a u`a specijalnost mu je razvoj rasklopnih aparata. Autor je i ko-
autor po jednog stru~nog rada na doma}im konferencijama, kao i jednog rada na me|una-
rodnoj konferenciji. Dobitnik je Godi{nje nagrade Privredne komore Beograda za 2008. go-
dinu, iz oblasti dizajna i tehni~kog unapre|enja proizvoda.

Ilija Todorovi} od 1976. godine radio je u Institutu za Elektroenergetiku (IRCE) Ener-

goinvest u Sarajevu na poslovima razvoja pogonskih mehanizama sklopnih aparata srednjeg
i visokog napona. Pored pogona za rastavlja~e radio je na razvoju motornoopru`nih pogon-
skih mehanizama za srednjenaponske SF6 prekida~e, vakuumske prekida~e i SF6 sklopke
(Ring Main Unit 12-24 kV). Istovremeno je bio rukovodilac Grupe za pogonske mehanizme u
Institutu gde je biran u zvanje stru~nog savetnika.
U periodu od 1980. do 1984. godine radio je i kao asistent na predmetu Pogonski meha-
nizmi sklopnih aparata na Elektrotehni~kom fakultetu u Sarajevu.
Od 1995. do 2001. godine radio je na razvoju pogona za postrojenja GIS 170 kV i 300 kV za rastavlja-
~e i prekida~e u ANSALDO T & D Genova Italija.
Od 2007. godine radi na razvoju rastavlja~a visokog napona u ABS Elektrooprema i postrojenja u Be-
ogradu.
Dobitnik je Godi{nje nagrade za 2008. godinu Privredne komore Beograd iz oblasti dizajna i tehni~-
kih unapre|enja.
U okviru strukovnih organizacija objavio je kao koautor 10 (deset) stru~nih radova iz oblasti kojom se
bavi.
Zoran Kukobat je ro|en 1968. godine u Sarajevu gde je zavr{io osnovnu i srednju {ko-
lu. Diplomirao je na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu 1998. godine na odseku Elektro-
energetski sistemi.
Od 1999. godine bio je zaposlen u Institutu za elektroenergetiku IRCE u Isto~nom Sara-
jevu gde je do 2003. godine obavljao posao rukovodica laboratorije za visoki napon. Od
2000. do 2004. godine bio je honorarni asistent na Elektrotehni~kom fakultetu u Isto~nom Sa-
rajevu na predmetima Tehnika visokog napona i Elektroenergetske mre`e i sistemi. Od 2003.
godine zaposlen je u ABS MINEL Elektroopremi Ripanj i trenutno obavlja poslove direktora istra`ivanja i
razvoja.
Do sada je objavio 8 radova na doma}im i me|unarodnim konferencijama.

Ivica @ivkovi} je ro|en 1978. godine u Ivanjici. Posle zavr{ene srednje Elektrotehni~ke
{kole u ^a~ku upisao je Elektrotehni~ki fakultet u Beogradu, gde je diplomirao 2007. godi-
ne, na smeru za elektroenergetske sisteme.
Zaposlen je u preduze}u ABS Minel Elektrooprema a.d. Beograd-Ripanj, gde radi kao
projektant rasklopnih aparata, u sektoru istra`ivanja i razvoja.

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 35

 Lidija Gen~i}

Pona{anje kablova
u improvizovanim uslovima po`ara

Stru~ni rad
UDK: 621.315

Rezime:
^esti uzro~nici po`ara u javnim, stambenim i drugim objektima, u kojima boravi veliki broj ljudi i ko-
ji su naj~e{}e velike materijalne vrednosti, su elektri~ne instalacije. Pored toga, elektri~ne instalacije mo-
gu postati i glavni put {irenja po`ara nastalog na drugi na~in. Kablovi, ugra|eni u ove objekte, u slu~aju
po`ara treba te`e da se pale, sporije da sagorevaju, da ne {ire po`ar, ne emituju toksi~ne i korozivne gaso-
ve, ne stvaraju veliku gustinu dima i da odre|ene vrste kablova zadr`avaju svoju funkciju neko vreme u po-
`aru. Navedene ~injenice su nametnule potrebu za ispitivanjem razli~itih tipova kablova i izolacionih i pla-
{tevskih me{avina u laboratorijskim uslovima gorenja. Analizom dobijenih eksperimentalnih rezultata bi}e
prikazane razlike u pona{anju razli~itih tipova kablova u improvizovanim uslovima po`ara.
Klju~ne re~i: gorenje kablova, {irenje plamena, korozivnost produkata sagorevanja, indeks kiseonika,
gustina dima, funkcionalna izdr`ljivost izolacije

Abstract:

BEHAVIOR OF CABLES IN IMPROVISED FIRE CONDITIONS

Electrical installations are common causes of fire in public, residential and other buildings, in which
resides a large number of people and which are of great material value. In addition, electrical installations
can become the main line of spread of fire resulted from some other cause. In case of fire, cables built in
these buildings should ignite poorly, burn slowly, not spread the fire, not emit toxic and corrosive gases, not
create high density smoke, and certain types of cables should retain their function for some time in the fire.
The mentioned facts impose a need for testing different types of cables and insulating and sheathing com-
pounds in combustion laboratory conditions. The analysis of experimental results will show differences in
the behavior of various types of cables in improvised fire conditions.
Key words: combustion of cables, flame spread, degree of acidity of gases evolved during combustion of cables,
limiting oxygen index, smoke density, continuance of isolation effect under fire conditions

1. UVOD lak{i `ivot, po~ev od ~injenice da je uz pomo} vatre

~ovek nau~io da priprema obroke, sve do velikih na-
Jedno od otkri}a koje je imalo veoma veliki uti- u~nih dostignu}a koja je ostvario uz pomo} vatre.
caj na razvoj ~ove~anstva je upravo stvaranje i upo- Postoji, me|utim, i druga strana vatre. To je kobna
treba vatre. Njena mo} je omogu}ila ~ove~anstvu nekontrolisana strana vatre, protiv koje je ~ovek

Lidija Gen~i}, dipl. in`. teh. Fabrika kablova Zaje~ar, Zaje~ar

36 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

bespomo}an. Prirodni uzrok opasnosti od vatre je
upotreba prirodnih i sinteti~kih gorivih materijala,
kako u `ivotu, tako i u mnogim industrijama, pa i u
kablovskoj. Zato je od velike va`nosti prou~avanje
mehanizma gorenja razli~itih polimernih materijala
ugra|enih u kablove, kako bi se minimizirao rizik i
za{titilo ljudstvo i imovina od po`ara. Pored primar-
nih efekata po`ara, koji su manifestovani plame-
nom, kao {to su otpornost na gorenje i vertikalno {i-
renje plamena pri gorenju snopa kablova, od bitnog
zna~aja su i sekundarni efekti po`ara, koji uklju~uju
gustinu emitovanog dima, sadr`aj halogena, koro-
zovnost produkata sagorevanja na ljudstvo i opremu
i toksi~nost. Zato ovaj rad ima za cilj da prika`e svr-
hu sve ~e{}e upotrebe bezhalogenih vatrootpornih
kablova nakon analize razlika u pona{anju razli~itih
vrsta polimernih materijala primenjenih u kablov-
skoj industriji u improvizovanim uslovima gorenja.
2. PROCES SAGOREVANJA
IZOLACIONIH MATERIJALA
Sagorevanje izolacionih materijala je proces
koji obuhvata nekoliko faza. Jednostavan {ematski
prikaz pojava koje u~estvuju u procesu sagorevanja
izolacionih materijala dat je na slici 1 [1].
Da bi se inicirao proces sagorevanja neophodna
su tri uslova: zagrevanje, razlaganje i paljenje poli-
mera.
2.1. Zagrevanje
Termoplasti~ni materijali se zagrevaju spolja-
{njim izvorom toplote (plamenom) ili termi~kom
povratnom spregom prikazanom na slici 1. U po~et-
noj fazi termoplasti~ni materijali, zbog svojih linear-
nih molekulskih lanaca, omek{avaju ili se tope i po-
~inju da teku. Termostabilni materijali imaju trodi-
menzionu umre`enu molekulsku strukturu koja
spre~ava omek{avanje i topljenje. Pri daljem dovo-
Negorivi gasovi
Piroliza
Polimer Gorivi gasovi
-Q1
Te~ni produkti
(endotermni
proces) ^vrst ostatak ~a|
Slika 1. [ematski prikaz procesa sagorevanja
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
|enju energije polimeri ne prelaze kao takvi u gaso-
vitu fazu, ve} se razla`u pre isparavanja.
2.2. Razlaganje
Razlaganje je endotermni proces za koji mora
biti obezbe|eno dovoljno energije da bi se savladale
velike energije veze izme|u atoma (izme|u 200 i
400 kJ/mol) i da bi se obezbedila dovoljna aktivaci-
ona energija. U ve}ini slu~ajeva razlaganje se de{a-
va preko reakcije lanaca slobodnih radikala, koja je
inicirana tragovima kiseonika ili drugih oksidacio-
nih ne~isto}a, koje su zaostale u materijalima za vre-
me procesa proizvodnje. Nastali slobodni radikali su
odgovorni za {irenje plamena u procesu gorenja, do-
vode do degradacije i do pojave razli~itih produkata
razlaganja u zavisnosti od sastava polimera.
2.3. Paljenje i {irenje plamena
Zapaljivi gasovi nastali pirolizom me{aju se sa
atmosferskim kiseonikom, imaju ni`u granicu palje-
nja i pale se, ili spolja{njim plamenom, ili je tempe-
ratura dovoljno visoka da postaju samozapaljivi. Pa-
ljenje zavisi od brojnih faktora kao {to su: raspolo-
`ivost kiseonika, temperatura i fizi~ke i hemijske
osobine polimera. Reakcija sagorevanja gasova sa
kiseonikom je egzotermna, poja~ava pirolizu poli-
mera termi~kom povratnom spregom i podsti~e pla-
men na {irenje. Jo{ jedan faktor koji doprinosi {ire-
nju plamena je toplota sagorevanja polimera (H),
koja za polietilen iznosi 46,5 MJ/kg, za PVC
20 MJ/kg, a za gumu 40 MJ/kg [2].
3. TERMI^KE OSOBINE NAJVA@NIJIH
IZOLACIONIH MATERIJALA
I NJIHOVO PONA[ANJE PRI GORENJU
Termoplasti~ni materijali, zavisno od svoje
hemijske strukture, gore razli~itim intenzitetom i
gustinom dima i stvaraju ostatke razli~itog sastava.
Me{avina
gasa
Vazduh Plamen Produkti
Paljenje +Q2 sagorevanja
(egzotermni
Vazduh @ar proces)
37
 PVC je termoplasti~ni materijal sa najra{ireni-
jom primenom. Dodatkom pogodnih aditiva njegove
osobine se menjaju od tvrdog do mekog PVC-a.
Tvrdi PVC gori plamenom zeleno-plave boje, koji
se gasi odmah po uklanjanju izvora paljenja, a meki
PVC nastavlja da gori sa dimnim plamenom u zavi-
snosti od tipa i koli~ine dodatog plastifikatora. Emi-
tovani gasovi imaju o{tar miris hlorovodoni~ne ki-
seline stvorene u procesu sagorevanja, a na mestu
izlaganja plamenu ostaju ~a| i ugljenisani delovi,
koji onemogu}avaju pristup kiseoniku i spre~avaju
zra~enje toplote, tako da {tite unutra{nje slojeve po-
limera od dalje degradacije.
Polietileni (niske i visoke gustine) gore tako {to
u po~etku tinjaju malim svetlo plavim plamenom,
koji postepeno prelazi u svetlo `uti i nastavljaju da
gore posle uklanjanja izvora paljenja. Posle prinud-
nog ga{enja plamena, ostaje miris uga{ene sve}e. U
toku degradacije polietilena dolazi do prskanja lana-
ca i formiranja gomile kratkih, srednjih i dugih frag-
menata lanaca, koji sa produktima nalik na ~a| do-
prinose razvoju dima.
Termostabilni materijali, zbog svoje umre`e-
ne trodimenzione strukture, ne omek{avaju, ~ak ni
na povi{enoj temperaturi i ne teku pri sagorevanju.
Te`nja ka stvaranju gasovitih produkata razlaganja
je manje prisutna nego kod termoplasti~nih materi-
jala. Toplota stvara ugljenisanu povr{inu koja spre-
~ava dalje gorenje. Na ugljenisanoj povr{ini ~esto se
pojavljuje u`arenost i isijavanje, verovatno zbog ja-
kog egzotermnog raspadanja peroksida stvorenog na
povr{ini, kao rezultata reakcije sa atmosferskim ki-
seonikom.
Bezhalogeni vatrootporni materijali (HFFR
Halogen Free Flame Retardant) smanjuju ili ~ak
spre~avaju proces gorenja, hemijskom i/ili fizi~kom
reakcijom, u zavisnosti od njihove strukture. Oni de-
luju na paljenje tokom odre|enih faza u toku proce-
sa gorenja. Njihove reakcije se ne javljaju pojedi-
na~no, ve} bi trebalo da se posmatraju kao komplek-
sni procesi u kojima se mnoge pojedina~ne faze ja-
vljaju istovremeno, dok jedna dominira. Poznato je
da je spre~avanje procesa gorenja efikasnije ukoliko
se vr{i hemijskom reakcijom nego fizi~kom, mada
je te{ko oceniti doprinos vrste reakcije na efekat
spre~avanja gorenja.
Postoji vi{e na~ina u kojima proces sagorevanja
mo`e biti usporen fizi~kom reakcijom. Jedan od na-
~ina je hla|enjem, pri ~emu endotermni procesi iza-
zvani aditivima hlade supstrat do temperature ispod
one koja se zahteva za odr`avanje procesa gorenja.
Drugi na~in je formiranjem za{titnog sloja (prevla-
ke), ~ime je onemogu}en pristup kiseoniku, a preno-
{enje toplote je usporeno.
38
Najzna~ajnije hemijske reakcije vezane za pro-
ces gorenja de{avaju se u gasovitoj ili ~vrstoj fazi. U
gasovitoj fazi proces gorenja se prekida aditivima
usporiva~ima plamena, ~ime se egzotermni procesi
zaustavljaju, sistem se rashladi, a snabdevanje zapa-
ljivim gasovima se smanjuje ili eventualno komplet-
no potisne. U ~vrstoj fazi mogu da se dese dva tipa
reakcije. Prvo, raspadanje polimernog materijala
mo`e biti ubrzano usporiva~ima plamena koji dovo-
de do logi~nog te~enja materijala i time do njegovog
povla~enja iz sfere uticaja plamena koji se gasi, a u
drugom slu~aju usporiva~i gorenja mogu formirati
sloj ugljenika na povr{ini materijala i time napraviti
fizi~ku barijeru za dalji nastavak gorenja.
4. ISPITIVANJE KABLOVA U IMPROVIZO-
VANIM USLOVIMA PO@ARA
Prilikom gorenja kablova nastaju kompleksne
hemijske reakcije. Kao {to je ve} pomenuto, zagre-
vanje dovodi do razlaganja polimernih materijala u
kablu, a kao posledica dolazi do {irenja plamena i
nastajanja dima. Sastav dimnih gasova zavisi od ma-
terijala koji gore, koli~ine vazduha i temperature
plamena. Zbog zagrevanja izolacija od termoplasti~-
nih materijala omek{ava i pre nego {to kablovi izgo-
re, sli~no kao i pri ispitivanju samih materijala. Ako
su kablovi du`e izlo`eni odre|enim optere}enjima,
na takvim mestima mo`e do}i do kratkog spoja. Ove
pojave u laboratorijskim uslovima mogu biti impro-
vizovane kroz niz standardizovanih ispitnih metoda
[3], koje }e, sa rezultatima ispitivanja, biti prikazane
dalje u radu.
4.1. Otpornost na gorenje
Da bi se procenilo pona{anje kablova prilikom
po`ara vr{eno je ispitivanje otpornosti razli~itih vr-
sta kablova na gorenja. Pored kablova izolovanih i
pla{tiranih PVC-om, ispitivani su i kablovi sa izola-
cijom od umre`enog polietilena i gume, iako ovo is-
pitivanje nije predvi|eno za te kablove.
Na slici 2. je prikazano ispitivanje otpornosti na
gorenje vertikalno postavljenog pojedina~nog kabla
du`ine 600 mm prema metodi EN 60332-1-2, po ko-
joj je i odre|eno vreme izlaganja kabla 1 kW plame-
nu na bazi me{avine propan vazduh. Rezultati is-
pitivanja se procenjuju kao zadovoljavaju}i ukoliko
du`ina sagorelog dela ne prelazi vi{e od 425 mm od
mesta izlaganja plamenu. Sva zapa`anja uo~ena u
toku ispitivanja otpornosti na gorenje razli~itih vrsta
kablova prikazana su u tabeli 1.
ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2009.
 Laboratorijska metoda za ispitivanje gustine di-
ma koji nastaje sagorevanjem kablova vr{i se prema
standardima EN 61034-1 i EN 61034-2. Prema ovoj
metodi, u komori oblika kocke, dimenzije 3 m, me-
ri se procenat propu{tene svetlosti u uslovima dima
koji je nastao paljenjem uzoraka kablova plamenom
alkoholne sme{e i koji ne sme da iznosi manje od
60 % za ispitivane kablove (slika 3). Ispitivanjem
kablova izolovanih i pla{tiranih PVC-om, vrednosti
propu{tene svetlosti se kre}u izme|u 10 % i 20 %, a
ukoliko se PVC-u dodaju aditivi za smanjenje gusti-
ne dima (LS Low Smoke), vrednost propu{tene
svetlosti se mo`e pove}ati i do 65 %.
U laboratoriji je ispitivana gustina dima HFFR
kablova, a dobijeni rezultati su dati u tabeli 2.

Slika 2. Ispitivanje otpornosti na gorenje

Tabela 1.
Zapa`anja u toku gorenja kablova
Slika 3. Ispitivanje gustine dima
Vrsta kabla Pona{anje kablova pri gorenju
Pla{t omek{ava, a onda se ugljeni{e, vatra se Tabela 2.
PP
ne {iri, razvija se crni dim, kabl je samogasiv,
PP00
sagoreli deo max 10 cm.
Rezultati ispitivanja gustine dima
Izolacija omek{ava, topi se, ali se ne sliva, va- Tip kabla Propu{tena svetlost
X00-A
tra se ne {iri znatno, kabl nije samogasiv.
N2XH 86 % 90 %
GG/J Pla{t omek{ava, ali se ne topi i ne sliva, po NHXHX 85 %
sa gumenim uklanjanju plamena razvija se dim bele boje,
pla{tom kabl nije samogasiv. NHXHX FE 78 %
J-H(St)H 91 %
Pla{t bubri, ne dimi, vatra se ne {iri i nakon
N2XH
uklanjanja plamena gorenje prestaje vrlo brzo,
NHXHX
sagoreli deo max 10 cm. 4.3. Korozivnost produkata sagorevanja
4.2. Gustina dima Prilikom gorenja kablova izolovanih i pla{tira-
nih PVC masom, kao naj~e{}e kori{}enom izolacio-
Nastajanje dima prilikom po`ara dovodi do te- nom me{avinom, oslobo|eni hlor reaguje sa vodom
{ko}a pri lokalizaciji po`ara. Zbog gustog dima bit- i stvara hlorovodoni~nu kiselinu (HCl), koja je veo-
no se smanjuje vidljivost (kod kablova s PVC izola- ma agresivna i koja o{te}uje metalne delove, ~ak i u
cijom i preko 90 %), {to dovodi do velikih te{ko}a podru~jima bez po`ara i na taj na~in stvara veliku
pri ga{enju, a mo`e biti i uzrok gu{enja zbog emito- posrednu {tetu, koroziju materijala. Posebno su
vanog ugljen-monoksida. Upotrebom vatrootpornih ugro`eni ure|aji s elektronskim elementima, elek-
kablova bez halogenih elemenata, prilikom po`ara tri~ne ma{ine, metalne konstrukcije, pa ~ak i u beton
vidljivost se smanjuje za samo 15 20 %, {to bitno ugra|ene armature. Otuda dolazi tendencija za za-
ne pogor{ava uslove za ga{enje po`ara.

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 39

 Mera~ protoka Pe}
Staklena cev
Igli~ni ventil

Termopar Boce za ispiranje gasova

Mehanizam za uvo|enje Gvozdeni

la|ica u staklenu cev La|ica sa uzorkom {tap za
Sinteti~ki Magnetna
me{anje
vazduh me{alica

Slika 4. [ematski prikaz ispitivanja korozivnosti produkata sagorevanja

Tabela 3.
Korozivnost produkata sagorevanja razli~itih vrsta polimernih materijala

Korozivnost Vrsta materijala

produkata PVC Hlorirana guma Halogen free Halogen free
sagorevanja termoplasti~ni termostabilni termoplasti~ni termostabilni
Sadr`aj halogena > 250 mg/g 300 mg/g 0 mg/g 0 mg/g
Kiselost pH < 4,3 pH < 4,3 pH > 4,3 pH > 4,3
Elektroprovodnost > 10 S/mm > 10 S/mm < 10 S/mm < 10 S/mm

menom kablova s halogenim elementima, kablovi- prikazane karakteristike produkata sagorevanja za

ma bez halogenih elemenata. Tako je PVC, u ve}ini
slu~ajeva, zamenjen polietilenom i bezhalogenim
materijalima (HF Halogen Free). Upotrebom ka-
blova bez halogenih elemenata izbegavaju se i veli-
ke koli~ine vrlo otrovnih gasova (fozgen COCl2,
cijanovodoni~na kiselina HCN), koji su naj~e{}e
uzrok za veliki broj `rtava prilikom po`ara.
U laboratorijskim uslovima se procena koroziv-
nosti produkata sagorevanja polimernih materijala
mo`e vr{iti na dva na~ina. Sagorevanje uzoraka ma-
terijala za obe ispitne metode vr{i se prema standar-
du EN 50267-1 (slika 4). Ispitivanje koli~ine gaso-
vite hlorovodoni~ne kiseline nastale sagorevanjem
polimernih materijala se vr{i volumetrijskom meto-
dom titracijom rastvora sa apsorbovanim gasovi-
tim produktima sagorevanja, prema standardu EN
50267-2-1, kojim je propisana koli~ina hlorovodo-
ni~ne kiseline max 5 mg/g uzorka. Ispitivanje stepe-
na kiselosti gasova nastalih sagorevanjem izolacio-
nih i pla{tevskih materijala se vr{i merenjem pH
vrednosti i elektroprovodnosti rastvora sa apsorbo-
vanim gasovitim produktima sagorevanja, prema
standardu EN 50267-2-2, a propisana pH vrednost
za kablove tipa N2XH i NHXHX iznosi min 4,3, i
elektroprovodnost max 2,5 S/mm. U tabeli 3 su
razli~ite vrste materijala [4].
4.4. Grani~ni indeks kiseonika
Stepen zapaljivosti materijala (gorivosti) utvr-
|uje se merenjem grani~nog indeksa kiseonika,
(LOI Limiting Oxygen Index), koji predstavlja mi-
nimalnu koncentraciju kiseonika, u zapreminskim
procentima, koja u me{avini kiseonika i azota podr-
`ava gorenje (slika 5). Prema vrednostima indeksa
kiseonika mo`e se izvr{iti klasifikacija gorivosti
materijala, {to je prikazano tabelom 4, a rezultati is-
pitivanja razli~itih vrsta izolacionih materijala pre-
ma standardu ISO 4589 dati su tabelom 5.
Tabela 4.
Klasifikacija gorivosti materijala
Vrednost indeksa kiseonika Klasifikacija gorivosti materijala
LOI < 23 % Gorivi materijali
Materijali sa delimi~no usporenim
LOI (24 28) %
gorenjem
LOI (29 35) % Materijali sa usporenim gorenjem
LOI > 36 %
Materijali sa posebno usporenim
gorenjem

40 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

 50266-2-4. Prema ovim standardima vr{eno je sago-
revanje uzoraka du`ine 3,5 m u trajanju od 20 min,
pri ~emu je broj uzoraka odre|en na osnovu zapre-
mine nemetalnog materijala. Za ispitivane kablove
zahteva se koli~ina nemetalnog materijala u kablu
od 1,5 l/m kategorija C. Sagoreli deo ne sme pre-
}i du`inu ve}u od 2,5 m. Ispitivani su HFFR kablo-
vi, a rezultati su prikazani u tabeli 6.

Slika 5. Ispitivanje indeksa kiseonika

Tabela 5.
Rezultati ispitivanja indexa kiseonika
Vrsta materijala LOI
PVC 25 %
Termoplasti~na HF masa
35 49 %
(u klasi HM2 i HM 4)
Silikonska guma (u klasi HXI 1) 38 % Slika 6. Ispitivanje vertikalnog {irenja plamena snopa
HF ispuna > 55 % kablova

Tabela 6.
4.5. Vertikalno {irenje plamena Rezultati ispitivanja vertikalnog {irenja plamena pri
pri gorenju snopa kablova gorenju snopa kablova
Sam pojam zapaljivosti jo{ ni{ta ne govori o Vrsta kabla irenje plamena
tome kako }e se materijal pona{ati prilikom gorenja. N2XH 0,99 1,17 m
Kod nepovoljnog rasporeda (nagomilani kablovi) ili NHXHX 0,59 m
kod velikih koli~ina izolacionih materijala u kablu, NHXHX FE 180 0,68 m
~ak i materijali sa usporenim gorenjem mogu goreti J-H(St)H 1,79 m
i nakon uklanjanja po~etnog plamena. Ovo se de{a-
va zbog velike koli~ine osloba|ane toplote pri gore-
nju snopa kablova. Kod kablovskih instalacija to 4.6. Funkcionalna izdr`ljivost izolacije
zna~i {irenje plamena uzdu` kablovskih trasa. Kao u uslovima gorenja
improvizacija ove pojave u laboratorijskim uslovi-
ma je vr{eno ispitivanje vertikalnog {irenja plamena U posebnim slu~ajevima, instalirani kablovi
pri gorenju vertikalno postavljenog snopa kablova moraju odre|eno vreme nakon izbijanja po`ara ne-
(slika 6.) prema standardima EN 50266-1 i EN smetano da obavljaju svoju funkciju (sigurnosna ra-

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 41

sveta, alarmni sistemi, sistemi koji omogu}avaju
bezbedno napu{tanje objekta pri po`aru). O~uvanje
izolacione izdr`ljivosti je od velikog zna~aja i pod-
razumeva da u slu~aju po`ara ne sme do}i do krat-
kog spoja ili prekida kabla.
U laboratoriji je ispitivana funkcionalna izdr`lji-
vost izolacije prema standardima IEC 60331-11 i IEC
60331-21, koji defini{u da ne sme do}i do kratkog
spoja kada se horizontalno postavljen kabl pod napo-
nom izla`e plamenu temperature od 750 800 C, u
trajanju od 180 minuta (slika 7). Ovaj zahtev je na-
metnuo potrebu za pobolj{anom konstrukcijom ka-
blova, koja podrazumeva upotrebu vatrootpornih
barijera u obliku mineralnih ili staklenih traka, ili za
upotrebom specijalnih vrsta materijala otpornih na
visoke temperature, kao {to su specijalne silikonske
me{avine [5].
Ispitivanjem funkcionalne izdr`ljivosti izolacije
razli~itih kablova u uslovima gorenja mo`e se jasno
uo~iti razlika izme|u pona{anja razli~itih materijala
i rezultata ispitivanja. U laboratoriji je ispitivan kabl
sa PVC izolacijom i pla{tom, a kratak spoj izme|u
faznih provodnika je nastupio posle samo 3 minuta,
dok ispitivanjem kabla NHXHX FE 180 u trajanju
od 180 minuta pod naponom nije do{lo do pojave
kratkog spoja. Specijalne izolacione i pla{tevske
me{avine, zajedno sa specijalnom ispunom bubre i
Slika 7. Ispitivanje funkcionalne izdr`ljivosti izolacije
formiraju keramificirani sloj koji predstavlja fizi~ku
barijeru i spre~ava pojavu kratkog spoja.
5. ZAKLJU^AK
Prakti~na saznanja o pona{anju kablova u
uslovima po`ara dobijena su ispitivanjima razli~itih
vrsta kablova u improvizovanim uslovima gorenja u
laboratoriji. Ona mogu poslu`iti za procenu opasno-
sti od po`ara. Analizom prikazanih rezultata ispiti-
vanja mo`e se opravdati sve ve}a te`nja upotrebe
bezhalogenih vatrootpornih kablova (HFFR), koji-
ma se prevazilaze nedostaci prisutni kod do sada ko-
ri{}enih kablova. Bitno je napomenuti jo{ i ekonom-
ski efekat upotrebe ovih kablova. Relativno mali po-
`ar mo`e izazvati veliku koroziju skupe elektri~ne i
elektronske opreme, a to finansijski predstavlja znat-
no ve}u {tetu od aktuelne {tete od po`ara. Uz to, i
tro{kovi saniranja posledica po`ara daleko prevazi-
laze pove}ane tro{kove proizvodnje ovih kablova u
odnosu na klasi~ne kablove. Tako se, uz ne tako zna-
~ajno pove}anje cene ko{tanja kabla, dobija maksi-
malna preventivna za{tita od po`ara i posledica po-
`ara.
6. LITERATURA
[1] J. Troitzsch, INTERNATIONAL PLASTICS
FLAMMBILITY HANDBOOK, New York, 1990.
[2] R. Brown, HANDBOOK OF POLYMER TE-
STING, CRC Press, 1999.
[3] Standardi: EN 60332-1-2, EN 61034-1, EN 61034-
2, EN 50267-1, EN 50267-2-1, EN 50267-2-2, ISO
4589, EN 50266-1, EN 50266-2-4, IEC 60331-11,
IEC 60331-21
[4] D. Duphil, B. Poisson, P. Argaut, J. Barbeta, C. Pa-
scual, J. Martinez, CHOICES OF FLAME RETAR-
DANT MATERIALS FOR CABLES WITH IM-
PROVED BEHAVIOUR IN FIRE, Jicable 07
[5] B. Weider, UTILISATION OF CERAMIZING
MATERIALS IN FIRE RESISTING CABLES
AND ACCESSORIES, Jicable 07

Rad STK B1 29. savetovanje CIGRE Srbija je primljen u uredni{tvo 23. 06. 2009. godine

Lidija M. Gen~i} je ro|ena 1970. godine u Zaje~aru. Diplomirala je 1994. godine na

Tehni~kom fakultetu u Boru, na smeru Neorganske hemijske tehnologije. Na istom fakultetu
je upisala i postdiplomske studije. Zaposlena je od 1995. godine u Fabrici kablova Zaje~ar i
radi na poslovima {efa laboratorije. Redovni je ~lan Studijskog komiteta CIGRE Srbija B1
Izolovani kablovi, ~lan Komisije za standarde iz oblasti Elektri~nih kablova KSN 20 i pose-
duje sertifikat ocenjiva~a akreditacije laboratorija prema standardu ISO/IEC 17025. Objavi-
la je vi{e radova u zbornicima doma}ih konferencija iz oblasti ispitivanja kablova.

42 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

 Neboj{a Petrovi},
Ninel ^ukalevski i Sovjetka Krstonijevi}

Matemati~ki modeli u standardima za

prora~un trajno i kratkotrajno dozvoljenih
struja provodnika nadzemnih vodova
Stru~ni rad
UDK: 519.876.2; 0006.44; 621.3

Rezime:
Izra~unavanje i/ili merenje temperature provodnika nadzemnih vodova je veoma va`no za eksploataci-
ju i upravljanje nadzemnim vodovima zbog bezbednosti ljudi, objekata i samog nadzemnog voda, kao i za
sigurnost i pouzdanost rada prenosnog sistema, odnosno snabdevanja potro{a~a i tranzit elektri~ne energi-
je. U radu je dato pore|enje rezultata prora~una temperature provodnika nadzemnih vodova izra~unatih
prema matemati~kim modelima koji su dati u standardima IEEE Std. 738-1993 Standard for Calculating the
Current-Temperature Relationship of Bare Overhead Conductors, IEC 61597-1995 Overhead electrical
conductors Calculation methods for stranded bare conductors, CIGRE SC 22.12 Thermal Behaviour of
Overhead Conductors-2002 i vrednosti iz tabela sa datim korektivnim koeficijentima iz internog standarda
IS 37 Trajno dozvoljene struje faznih provodnika nadzemnih vodova nazivnih napona 400 kV, 220 kV i 110
kV Elektroprivrede Srbije iz 2003. godine. Trajno dozvoljene struje i kratkotrajno dozvoljene struje nadzem-
nih vodova su razli~ite tokom godine, uobi~ajena je podela na letnju sezonu i zimsku sezonu (letnje i zim-
sko pode{enje za{tite od preoptere}enja dalekovoda). Trajno i kratkotrajno dozvoljene struje nadzemnih vo-
dova se razlikuju i od doba dana, dnevni i no}ni meteorolo{ki uslovi hla|enja provodnika nadzemnih vodo-
va. Trajno dozvoljene struje nadzemnih vodova veoma su va`ne za eksploataciju, odr`avanje, upravljanje,
analizu i planiranje rada prenosnog sistema.
Klju~ne re~i: nadzemni vod, trajno dozvoljena struja, kratkotrajno dozvoljena struja, temperatura provodnika,
upravlja~ki centar prenosnog sistema

Abstract:

MATHEMATICAL MODELS IN STANDARDS FOR CURRENT CARRYING CAPACITY

OF OVERHEAD LINES CALCULATION

The transmission overhead line conductor temperatures calculation and/or measurement is very
important for a safety of people, vegetation, buildings, equipment, economy, security and reliability of
transmission power system. The continuous and short-term current carrying capacities of the overhead line,
that are, also, used for setting line overload protection, depend on allowed conductor temperature. Since
these values significantly differ during summer and winter season, as well as for daylight and night, it is
important to enable their real time accessement, based on the conductor temperature values. In this paper,
the results of overhead lines conductor temperature calculations employing four mathematical models,
according to IEEE 738 [1], IEC 61597 [2], CIGRE SC 22.12 [3] and IS 37 [4] standards, are compared.

Neboj{a Petrovi}, dipl. in`. el. JP Elektromre`a Srbije, Pogon prenosa Kru{evac, @upski put bb, 37 000 Kru{evac
Prof. dr Ninel ^ukalevski, dipl. in`. el., mr Sovjetka Krstonijevi}, dipl. in`. el. Institut Mihailo Pupin, Beograd

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 43

Key words: overhead line, continuous current carrying capacity, short current carrying capacity,
temperature of conductor, limit of load transmission overhead line,
control (dispatching) senter of transmission power system
1. UVOD
Delimi~ni i potpuni raspadi elektroenergetskih
sistema sa dugotrajnim poreme}ajima u radu preno-
snih sistema i ozbiljnim posledicama po snabdeva-
nje potro{a~a, privrede i stanovni{tva, zbog vi{esat-
nog ili vi{ednevnog ostajanja bez napajanja elektri~-
nom energijom dogodili su se zbog ispada visokona-
ponskih vodova 400 kV usled preskoka sa dalekovo-
da u njegovom koridoru, a nakon toga preoptere}i-
vanja vodova koji su u pogonu, delovanja za{tita od
preoptere}enja, kaskadnog ispada pojedinih eleme-
nata elektroenergetskih sistema. U delu Severne
Amerike 14. avgusta 2003. godine, kada je u 15:05 h
po lokalnom vremenu ispad 345 kV nadzemnog vo-
da nastao zbog preskoka na drve}e doveo do ka-
skadnog ispada drugih dalekovoda prenosne mre`e
razli~itih naponskih nivoa i ispada generatorskih je-
dinica i delimi~nog raspada elektroenergetskog si-
stema u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama i Kana-
di. U Italiji je 28. 9. 2003. godine u 03:01 h ispao
DV 400 kV izme|u Italije i [vajcarske zbog presko-
ka na drve}e, {to je dovelo do kaskadnog ispada dru-
gih dalekovoda 400 kV i 220 kV zbog preoptere}e-
nja i potpunog raspada elektroenergetskog sistema
Italije. Iz navedenih doga|aja se jasno zaklju~uje da
je izuzetno va`no za siguran i pouzdan rad preno-
snog sistema, odnosno za odr`avanje, eksploataciju
i upravljanje nadzemnim vodovima pravilno odredi-
ti trajne dozvoljene struje i kratkotrajno dozvoljene
struje nadzemnih vodova.
Trajne dozvoljene struje i kratkotrajno dozvo-
ljene struje nadzemnih vodova se odre|uju na osno-
vu temperature provodnika. Temperatura provodni-
ka nadzemnih vodova se dobija izra~unavanjem pre-
ma matemati~kim modelima i/ili, u novije vreme,
merenjem senzorima postavljenim na provodnicima
du` nadzemnog voda.
SCADA sistemi pojedinih proizvo|a~a omogu-
}avaju, na osnovu ulaznih meteorolo{kih podataka i
struje faznog provodnika, odre|ivanje trajno dozvo-
ljenih struja nadzemnih vodova u upravlja~kim cen-
trima. Poslednjih desetak godina pojedine prenosne
kompanije u saradnji sa proizvo|a~ima senzora za
merenje temperature provodnika integri{u kroz
SCADA sisteme u svojim upravlja~kim centrima on
line (u realnom vremenu) merenje temperature pro-
vodnika sa prora~unima temperature provodnika
prema nekom od matemati~kih modela u standardi-
ma [1], [2] ili [3], zbog provere merenja temperatu-
44
re provodnika i eventualne korekcije ako su odstu-
panja ve}a od zadatih vrednosti. Na osnovu toga
SCADA sistem odre|uje trajno dozvoljene struje i
kratkotrajno dozvoljene struje provodnika daleko-
voda i omogu}ava dispe~erima u upravlja~kim cen-
trima optimalno optere}ivanje nadzemnih vodova.
U okviru laserskog snimanja dalekovoda heli-
kopterom, zbog izrade trodimenzionog projekta iz-
vedenog stanja ili zbog odr`avanja dalekovoda, me-
ri se temperatura provodnika termovizijskim snima-
njem i proverava se na osnovu struje faznog provod-
nika i izmerenih meteorolo{kih podataka prora~u-
nom prema nekom od matemati~kih modela u stan-
dardima [1], [2] ili [3].
2. PRORA^UNI DOZVOLJENIH STRUJA
PROVODNIKA
Kako se u provodnicima ne zadr`ava toplota, iz
jedna~ine ravnote`nog stanja zagrevanja i hla|enja
provodnika vide se fizi~ke veli~ine koje odre|uju
temperaturu provodnika nadzemnih vodova.
zagrevanje provodnika = hla|enje provodnika
PJ + PM + PS = Pc + Pr (1)
gde su :
PJ zagrevanje usled struje uspostavljene u provod-
niku (Jouleovi gubici),
PM zagrevanje usled vrtlo`nih struja i histerezisa
kod prolaska naizmeni~ne struje kroz provod-
nike od feromagnetskih materijala; za Al/^
provodnike su ovi gubici zanemarljivi,
PS zagrevanje usled sun~evog zra~enja,
Pc hla|enje (odvo|enje toplote) usled prirodne
konvekcije (razlika u gustini ~estica usled ne-
ravnomernog zagrevanja vazduha) ili prinudne
konvekcije (dejstvo vetra),
Pr hla|enje (odvo|enje toplote) usled toplotnog
zra~enja.
Trajno dozvoljena struja i kratkotrajno dozvo-
ljena struja provodnika izra~unavaju se iz jedna~ine:
Pc + Pr PS
I doz . = (2)
RT dozv .
gde je
RTdozv. omska otpornost provodnika, pri naizmeni~-
noj struji, na temperaturi od Tdozv (C).
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
 Kod provodnika velikih popre~nih preseka tem-
peratura provodnika nije ista u svim ta~kama du`
pre~nika popre~nog preseka provodnika. U literatu-
ri [3] i [5] su dati matemati~ki modeli za prora~un
razlike izme|u temperature u centru i na povr{ini
provodnika. Za provodnik Al/^ 490/65 mm2 se pro-
ra~unom dobija za meteorolo{ke uslove za koje ra-
~unamo trajno i kratkotrajno dozvoljene struje da je
temperatura u centru provodnika za 2 C do 3 C ve-
}a u odnosu na povr{inu provodnika. Sli~ni razulta-
ti su navedeni i u literaturi [3] i [5]. S obzirom da je,
od standardnih provodnika koji se koriste u preno-
snom sistemu Srbije, provodnik Al/^ 490/65 mm2
od u`eta sa najve}im pre~nikom na nadzemnim vo-
dovima 400 kV (faza je 2 x Al/^ 490/65 mm2) i
220 kV (faza je Al/^ 490/65 mm2), u ovom radu su
svi prora~uni ura|eni pod pretpostavkom da je tem-
peratura ista u svim ta~kama provodnika. Identi~na
pretpostavka se koristi u svim radovima i postupci-
ma koji se odnose na prora~une dozvoljenih struja
za operativne (pogonske) potrebe u nama dostupnoj
literaturi u svetu.
Nadzemni vodovi naponskih nivoa 110 kV,
220 kV i 400 kV u Srbiji, koji su gra|eni pedesetih,
{ezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina pro-
{log veka su, prema Pravilniku [6], projektovani i iz-
gra|eni za temperaturu provodnika od 40 C, a samo
za va`nija ukr{tanja je ra|ena provera sigurnosnih
visina za temperaturu provodnika od 60 C ili 80 C,
zavisno od projektnog zadatka za konkretan daleko-
vod. U poslednjih dvadesetak godina su dalekovodi
projektovani i izgra|eni za temperaturu provodnika
od 60 C sa proverom sigurnosnih visina za va`nija
ukr{tanja za temperaturu provodnika od 80 C ili su
kompletni dalekovodi projektovani i izgra|eni za
temperaturu provodnika od 80 C, zavisno od pro-
jektnog zadatka za konkretan dalekovod.
Navedeni podaci i procenjena rezerva u sigur-
nosnim visinama su razlog za{to su u internom stan-
dardu [4] usvojene, za provodnike ~ija su u`ad alu-
minijumska sa ~eli~nim jezgrom (Al/Fe) i ~ija su
u`ad od legure aliminijuma sa ~eli~nim jezgrom
(AlMg/Fe), trajno dozvoljene struje za temperaturu
od 60 C i kratkotrajno dozvoljene struje za tempe-
raturu od 80 C. Za provodnike od bakarnih u`adi su
usvojene vrednosti za trajno dozvoljene struje za
temperaturu od 50 C i kratkotrajno dozvoljene stru-
je za temperaturu od 70 C.
U prenosnoj mre`i Srbije je najve}i broj daleko-
voda u vi{edecenijskoj eksploataciji, pa je zbog toga
u internom standardu [4] usvojeno da su koeficijent
apsorpcije sun~evog zra~enja S = 0,9 i koeficijent
odvo|enja toplote radijacijom = 0,9.
U internom standardu [4] je usvojeno : da su
vrednosti za ja~inu sun~evog zra~enja za letnju sezo-
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
nu pS = 1 000 W/m2 i za zimsku sezonu pS = 800 W/m2,
da su vrednosti za temperaturu vazduha 35 C za let-
nji period i 15 C za zimski period, da je napadni
ugao vetra u odnosu na osu provodnika, bez obzira
na doba godine, = 30 . U rezultatima prora~una
koji su dati u ovom radu, dati su podaci kada je na-
padni ugao vetra = 30 i kada je napadni ugao ve-
tra = 90 , zato {to je u jedna~inama toplotne rav-
note`e matemati~kog modela datog u standardu [2]
usvojena vrednost od = 30 . U internom standar-
du [4] su usvojene vrednosti za brzinu vetra za let-
nju sezonu v = 1 m/s i za zimsku sezonu v = 2 m/s.
Stru~na komisija za dalekovode preduze}a Elektro-
mre`a Srbije, preduze}a koje upravlja prenosnim si-
stemom i odr`ava prenosni sistem, je usvojila vred-
nosti, u skladu sa klimatskim promenama i podaci-
ma o meteorolo{kim parametrima koji se u kompa-
nijama koje se u svetu bave prenosom elektri~ne
energije koriste kao ulazni podaci za odre|ivanje
trajnih dozvoljenih i kratkotrajnih dozvoljenih stru-
ja provodnika nadzemnih vodova, za brzinu vetra
v = 0,6 m/s za letnju sezonu i v = 1 m/s za zimsku
sezonu, {to je primenjeno i u ovom radu.
Osnov za pode{enje struje prvog stepena za{tite
od preoptere}enja dalekovoda treba da bude trajno
dozvoljena struja, a osnov za pode{enje drugog ste-
pena za{tite od preoptere}enja dalekovoda treba da
bude krakotrajno dozvoljena struja nadzemnog vo-
da.
Rezultati prora~una za razli~ite ulazne meteoro-
lo{ke podatke za letnji i zimski period sre|eni su u
slede}ih 12 tabela. Deo prora~una koji se odnosi na
primenu CIGRE modela je sproveden kori{}enjem
programske podr{ke (aplikacija PMODV) opisane u
publikacijama [9], [10] i [11].
Rezultati prora~una su u ovom radu prezentova-
ni u 12 tabela iz slede}ih razloga:
U Internom standardu IS 37 [4] su nepromenljivi
slede}i ulazni podaci za trajne i kratkotrajne dozvo-
ljene struje u`adi: napadni ugao vetra i ose provod-
nika je = 30 , koeficijent apsorpcije sun~evog
zra~enja S = 0,9 i koeficijent odvo|enja toplote ra-
dijacijom = 0,9 . U [4] nije dat matemati~ki mo-
del, ve} je data tabela sa trajnim strujama provodni-
ka za odre|ene meteorolo{ke podatke za zimski i
letnji period. Pored tabele sa trajnim strujama za
razli~itu u`ad, date su tabele sa slede}im korektiv-
nim koeficijentima: zavisnosti od temperature va-
zduha, zavisnosti od brzine vetra i zavisnosti od
trajne ili kratkotrajno dozvoljene struje provodnika.
U navedenim tabelama nisu dati korektivni koefici-
jenti za brzine vetra manje od 1 m/s i zato u tabela-
ma u radu nisu dati rezultati prora~una za brzinu ve-
tra v = 0,6 m/s, jer to ne omogu}ava IS [4].
45
 Tabela 1.
Letnji period dan

UIazni podaci: t = 35 C, pS = 1 000 W/m2, v = 0,6 m/s, = 30 , = 0,9, S = 0,9

IEEE 738-1993 IEC 61597-1995 CIGRE SC 22.12.2002 IS 37 EPS-a 2003
Provodnik
Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A)
2
Al/^ 2x490/65 mm 936 1 684 938 1 670
Al/^ 490/65 mm2 468 842 469 835
2
Al/^ 360/57 mm 394 693 402 690
Al/^ 240/40 mm2 320 541 317 537
2
Al/^ 150/25 mm 243 396 245 396
Cu 95 mm2 110 309 120 313

Tabela 2.
Letnji period dan

UIazni podaci: t = 35 C, pS = 1 000 W/m2, v = 1 m/s, = 30 , = 0,9, S = 0,9

IEEE 738-1993 IEC 61597-1995 CIGRE SC 22.12.2002 IS 37 EPS-a 2003
Provodnik
Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A)
2
Al/^ 2x490/65 mm 1 156 1 900 1 140 1 870 1 140 1 528
Al/^ 490/65 mm2 578 950 570 935 570 764
2
Al/^ 360/57 mm 485 782 477 774 480 643
Al/^ 240/40 mm2 387 611 378 601 380 509
2
Al/^ 150/25 mm 291 447 288 442 290 389
2
Cu 95 mm 161 354 165 355 160 245

Tabela 3.
Letnji period dan

UIazni podaci: t = 35 C, pS = 1 000 W/m2, v = 0,6 m/s, = 30 , = 0,9, S = 0,9

IEEE 738-1993 IEC 61597-1995 CIGRE SC 22.12.2002 IS 37 EPS-a 2003
Provodnik
Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A)
2
Al/^ 2x490/65 mm 1 186 1 930 1 242 1 960 1 202 1 924
Al/^ 490/65 mm2 593 965 621 980 601 962
2
Al/^ 360/57 mm 498 795 518 806 506 800
Al/^ 240/40 mm2 397 621 411 627 409 623
2
Al/^ 150/25 mm 298 455 306 457 306 458
Cu 95 mm2 168 362 177 366 180 369

Tabela 4.
Letnji period dan

UIazni podaci: t = 35 C, pS = 1 000 W/m2, v = 1 m/s, = 90 , = 0,9, S = 0,9

IEEE 738-1993 IEC 61597-1995 CIGRE SC 22.12.2002 IS 37 EPS-a 2003
Provodnik
Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A)
2
Al/^ 2x490/65 mm 1 422 2 182 1 504 2 242 1 420 2 160
2
Al/^ 490/65 mm 711 1 091 752 1121 710 1 080
Al/^ 360/57 mm2 594 900 625 921 596 897
2
Al/^ 240/40 mm 471 703 493 717 466 698
Al/^ 150/25 mm2 352 515 365 523 355 514
2
Cu 95 mm 216 414 228 421 224 418

46 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

 Tabela 5.
Letnji period no}

UIazni podaci: t = 25 C, pS = 0 W/m2, v = 0,6 m/s, = 30 , = 0,9, S = 0

IEEE 738-1993 IEC 61597-1995 CIGRE SC 22.12.2002 IS 37 EPS-a 2003
Provodnik
Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A)
2
Al/^ 2x490/65 mm 1 848 2 282 1 840 2 270
Al/^ 490/65 mm2 924 1141 920 1 135
2
Al/^ 360/57 mm 754 930 754 928
Al/^ 240/40 mm2 581 716 577 712
2
Al/^ 150/25 mm 419 516 420 517
Cu 95 mm2 325 428 330 430

Tabela 6.
Letnji period no}

UIazni podaci: t = 25 C, pS = 0 W/m2, v = 1 m/s, = 30 , = 0,9, S = 0

IEEE 738-1993 IEC 61597-1995 CIGRE SC 22.12.2002 IS 37 EPS-a 2003
Provodnik
Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A)
2
Al/^ 2x490/65 mm 2 014 2 480 1 992 2 450 1 956 2 348
Al/^ 490/65 mm2 1 007 1 240 996 1 225 978 1 174
2
Al/^ 360/57 mm 823 1 012 818 1 002 805 966
Al/^ 240/40 mm2 636 782 628 772 621 745
2
Al/^ 150/25 mm 460 565 459 560 449 539
2
Cu 95 mm 359 471 361 470 364 557

Tabela 7.
Letnji period no}

UIazni podaci: t = 25 C, pS = 0 W/m2, v = 0,6 m/s, = 90 , = 0,9, S = 0

IEEE 738-1993 IEC 61597-1995 CIGRE SC 22.12.2002 IS 37 EPS-a 2003
Provodnik
Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A)
2
Al/^ 2x490/65 mm 2 040 2 510 2 096 2 550 2 044 2 510
Al/^ 490/65 mm2 1 020 1 255 1 048 1 275 1 022 1 255
2
Al/^ 360/57 mm 833 1 025 855 1 040 839 1 026
Al/^ 240/40 mm2 645 792 660 802 645 792
2
Al/^ 150/25 mm 466 572 476 578 471 575
Cu 95 mm2 365 478 374 484 371 485

Tabela 8.
Letnji period no}

UIazni podaci: t = 35 C, pS = 1 000 W/m2, v = 1 m/s, = 30 , = 0,9, S = 0,9

IEEE 738-1993 IEC 61597-1995 CIGRE SC 22.12.2002 IS 37 EPS-a 2003
Provodnik
Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A)
2
Al/^ 2x490/65 mm 2 242 2 750 2 330 2 824 2 228 2 728
2
Al/^ 490/65 mm 1 121 1 375 1 165 1 412 1 114 1 364
Al/^ 360/57 mm2 918 1 125 952 1 153 914 1 119
2
Al/^ 240/40 mm 711 871 735 890 706 866
Al/^ 150/25 mm2 516 631 532 642 517 631
2
Cu 95 mm 405 530 418 540 407 532

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 47

 Tabela 9.
Zimski period dan

UIazni podaci: t = 15 C, pS = 800 W/m2, v = 1 m/s, = 30 , = 0,9, S = 0,9

IEEE 738-1993 IEC 61597-1995 CIGRE SC 22.12.2002 IS 37 EPS-a 2003
Provodnik
Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A)
2
Al/^ 2x490/65 mm 1 966 2 442 1 932 2 402 1 940 2 328
Al/^ 490/65 mm2 983 1 221 966 1 201 970 1 164
2
Al/^ 360/57 mm 810 1 002 800 992 800 960
Al/^ 240/40 mm2 632 779 622 767 630 756
2
Al/^ 150/25 mm 463 567 458 561 460 552
Cu 95 mm2 370 479 370 479 374 468

Tabela 10.
Zimski period dan

UIazni podaci: t = 15 C, pS = 800 W/m2, v = 1 m/s, = 90 , = 0,9, S = 0,9

IEEE 738-1993 IEC 61597-1995 CIGRE SC 22.12.2002 IS 37 EPS-a 2003
Provodnik
Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A)
2
Al/^ 2x490/65 mm 2 258 2 764 2 388 2 868 2 242 2 738
Al/^ 490/65 mm2 1 129 1 382 1 194 1 434 1 121 1 369
2
Al/^ 360/57 mm 931 1 136 982 1 175 923 1 127
Al/^ 240/40 mm2 727 884 764 912 722 877
2
Al/^ 150/25 mm 533 645 557 662 534 643
2
Cu 95 mm 431 549 452 565 433 552

Tabela 11.
Zimski period no}

UIazni podaci: t = 5 C, pS = 0 W/m2, v = 1 m/s, = 30 , = 0,9, S = 0

IEEE 738-1993 IEC 61597-1995 CIGRE SC 22.12.2002 IS 37 EPS-a 2003
Provodnik
Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A)
2
Al/^ 2x490/65 mm 2 492 2 856 2 460 2 818 2 466 3 304
Al/^ 490/65 mm2 1 246 1 428 1 230 1 409 1 233 1 652
2
Al/^ 360/57 mm 1 018 1 167 1 010 1 154 1 015 1 360
Al/^ 240/40 mm2 788 902 777 890 783 1 050
2
Al/^ 150/25 mm 570 652 566 646 566 758
Cu 95 mm2 477 561 476 560 476 728

Tabela 12.
Zimski period no}

UIazni podaci: t = 5 C, pS = 0 W/m2, v = 1 m/s, = 90 , = 0,9, S = 0

IEEE 738-1993 IEC 61597-1995 CIGRE SC 22.12.2002 IS 37 EPS-a 2003
Provodnik
Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A) Itr (A) Iktr (A)
2
Al/^ 2x490/65 mm 2 778 3 176 2 928 3 302 2 758 3 148
2
Al/^ 490/65 mm 1 389 1 588 1 464 1 651 1 379 1 574
Al/^ 360/57 mm2 1 138 1 300 1 196 1 348 1 134 1 293
2
Al/^ 240/40 mm 882 1 007 925 1 042 876 1 000
Al/^ 150/25 mm2 641 731 669 753 640 729
2
Cu 95 mm 539 632 565 653 541 634

48 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

 U matemati~kom modelu datom u IEC standardu
61597 [2] ugra|en je kao fiksan (nepromenljiv)
ulazni podatak za napadni ugao vetra u odnosu na
osu u`eta = 90 , tako da ovaj model ne omogu-
}ava potpuni izbor ulaznih podataka, odnosno me-
teorolo{kih uslova za koje se ra~unaju trajno do-
zvoljene i kratkotrajno dozvoljene struje nadzem-
nih vodova. Obrazlo`enje za ovakav pristup u stan-
dardu [2] je da su brzina vetra i napadni ugao vetra
promenljive veli~ine, a trase dalekovoda nisu pra-
ve linije i da je stoga ovakav pristup opravdan.
Pored uobi~ajenih prora~una za dnevne uslove let-
nje i zimske sezone u radu su dati i rezultati prora-
~una za pretpostavljene meteorolo{ke uslove za
no}ne uslove od 19:00 h do 07:00 h letnje i zim-
ske sezone. Za no}ne uslove leti usvojena je vred-
nost temperature vazduha 25 C, a za no}ne uslo-
ve zimi usvojena je vrednost temperature vazduha
5 C. Vrednosti za no}ne uslove su usvojene na
osnovu najvi{ih prose~nih temperatura uz zaokru-
`enje, iz dostupne literature, prema podacima zbog
male rezerve u prora~unu. Razlike izme|u dozvo-
ljenih trajnih struja provodnika od Al/^ u`adi za
dnevni i no}ni re`im se kre}u od 45 % do 100 % za
letnju sezonu i od 20 % do 30 % za zimsku sezo-
nu. Razlike izme|u dozvoljenih trajnih struja pro-
vodnika od u`eta Cu 95 mm2 za dnevni i no}ni re-
`im se kre}u od 85 % do 200 % za letnju sezonu i
od 25 % do 30 % za zimsku sezonu. Za u`e Al/^
360/57 mm2, koje je fazni provodnik na najve}em
broju dalekovoda 220 kV u elektroenergetskom si-
stemu Srbije, dobijaju se slede}e procentualne raz-
like trajno dozvoljenih struja izme|u dnevnih i
no}nih re`ima (uslova):
iz tabela 1 i 5 je: (754 A/394 A-1)100 % =
91,37 % letnja sezona;
iz tabela 2 i 6 je: (823 A/485 A-1)100 % =
69,69 % letnja sezona;
iz tabela 3 i 7 je: (833 A/498 A-1)100 % =
67,30 % letnja sezona;
iz tabela 4 i 8 je: (918 A/594 A-1)100 % =
54,54 % letnja sezona;
iz tabela 9 i 11 je: (1 018 A/810 A-1)100 % =
25,67 % zimska sezona;
iz tabela 10 i 12 je: (1 138 A/931 A-1)100 % =
22,23 % zimska sezona.
3. ZAKLJU^AK
Iz dvanaest tabela u kojima su sre|eni prora~u-
ni trajno i kratkotrajno dozvoljenih struja vidi se da
se rezultati prora~una koji su ura|eni prema mate-
mati~kim modelima u standardima [1], [2] i [3] ne
razlikuju vi{e od 5 % procenata. S obzirom na to i na
kompletnost standarda predla`emo kori{}enje stan-
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
darda IEEE Std. 738-1993 [1] i/ili CIGRE modela
[3] za prora~un trajnih i kratkotrajnih dozvoljenih
struja nadzemnih vodova u prenosnom sistemu.
U radu je ve} re~eno da osnov za pode{enje pr-
vog stepena za{tite od preoptere}enja dalekovoda
treba da bude trajno dozvoljena struja za tempera-
turu provodnika od 60 C, a osnov za pode{enje dru-
gog stepena za{tite od preoptere}enja treba da bude
kratkotrajno dozvoljena struja za temperaturu pro-
vodnika od 80 C.
U prenosnoj mre`i 220 kV u Zapadnoj Srbiji, od
Beograda, preko Bajine Ba{te i Po`ege do Ni{a, ~e-
sto je u letnjoj sezoni blokirana za{tita od preopte-
re}enja. Izgradnjom DV 400 kV Kragujevac 2
Kraljevo 3, prema Planu razvoja prenosnog sistema
[7], smanji}e se optere}enje dalekovoda 220 kV i
gubici, a pove}a}e se sigurnost i pouzdanost rada
prenosne mre`e u Zapadnoj Srbiji. Uz neophodnu iz-
gradnju DV 400 kV Kragujevac 2 Kraljevo 3 mo-
gu}e je pobolj{ati efikasnost rada prenosne mre`e
220 kV u Zapadnoj Srbiji ako se, pored za sada stan-
dardnih pode{enja za{tite od preoptere}enja za let-
nju i zimsku sezonu, uvedu u dispe~ersko upravlja-
nje podaci sa trajno i kratkotrajno dozvoljenim stru-
jama nadzemnih vodova za no}ne uslove. No}ne
trajno dozvoljene struje ve}e su u odnosu na dnevne
dozvoljene struje provodnika za letnju sezonu nad-
zemnih vodova 220 kV od 50 % do 95 %, a letnja se-
zona i jeste kriti~na. Uvo|enje no}ne trajno dozvo-
ljene struje za letnju sezonu omogu}ava sigurniji i
pouzdaniji rad prenosnog sistema u Zapadnoj Srbi-
ji od 19:00 h do 07:00 h, {to uklju~uje i nesmetan
rad ma{ina u RHE Bajina Ba{ta u pumpnom re`imu.
Zbog toga predla`emo da se u upravlja~kim
centrima prenosnog sistema Srbije, pored podataka
o dozvoljenim strujama za letnji i zimski period da-
nju, koriste i podaci o trajno i kratkotrajno dozvolje-
nim strujama za letnji i zimski period no}u, jer bi to
omogu}ilo sigurniji i pouzdaniji rad elektroenerget-
skog sistema i olak{alo odlu~ivanje dispe~erima.
Pored navedenog predloga da se uvedu ~etiri
osnovna re`ima rada prenosnog sistema sa granica-
ma mogu}eg optere}enja nadzemnih vodova, veoma
je va`no da se istakne da je mogu}e jo{ pobolj{ati si-
gurnost i pouzdanost rada prenosnog sistema tako
{to }e dispe~erima u upravlja~kim centrima preno-
snog sistema biti na raspolaganju real time prora~u-
ni u okviru SCADA sistema ili kao samostalne ra~u-
narske aplikacije za odre|ivanje trajnih i kratkotraj-
nih dozvoljenih struja nadzemnih vodova. Ilustraci-
ja va`nosti toga je da letnja sezona obuhvata mese-
ce od maja do septembra i tokom tih pet letnjih me-
seci nisu stalno isti ulazni meteorolo{ki podaci koji
se koriste za odre|ivanje trajnih dozvoljenih struja
za dnevni re`im, kao {to su temperatura vazduha
49
Ta = 35 C i brzina vetra v = 0,6 m/s (ova brzina se
defini{e kao prirodno strujanje vazduha kada je vre-
me tiho, bez vetra). Nadzemni vodovi uglavnom
imaju trase van naseljenih mesta, gde su su vodovi u
ve}em delu Srbije po brdovitom ili planinskom tere-
nu, pa su zbog vegetacije i ve}e nadmorske visine ni-
`e temperature vazduha, u no}nim i jutarnjim satima
je rosa, strujanje vazduha (vetar) je ja~e nego u na-
seljenim mestima. Aktuelni podaci, koji se a`uriraju
na svaka dva sata, o temperaturi vazduha, brzini ve-
tra, opisu vremena, kao i drugi meteorolo{ki podaci
koji se ne upotrebljavaju u prora~unima (pritisak i
vla`nost vazduha, pravac vetra, toplotni indeks),
mogu se dobiti iz meteorolo{kih stanica sa lokacija
koje pokrivaju celu Srbiju, sa web site-a Republi~-
kog hidrometeorolo{kog zavoda Srbije [8] ili poseb-
nom uslugom (servisom) koju RHMZ Srbije nudi za-
interesovanim korisnicima.
4. LITERATURA
[1] IEEE Std. 738-1993 STANDARD FOR CALCULA-
TING THE CURRENT-TEMPERATURE RELATI-
ONSHIP OF BARE OVERHEAD CONDUCTORS
[2] IEC 61597-1995 TECHNICAL REPORT TYPE 3
OVERHEAD ELECTRICAL CONDUCTORS
CALCULATION METHODS FOR STRANDED
BARE CONDUCTORS,
[3] CIGRE STUDY COMMITTEE 22 WORKING
GROUP 12, TECHNICAL BROCHURE 207
Thermal Behaviour of Overhead Conductors, Paris,
august 2002
[4] IS 37 TRAJNO DOZVOLJENE STRUJE FAZNIH
PROVODNIKA NADZEMNIH VODOVA NAZIV-
NIH NAPONA 400 kV, 220 kV i 110 kV, JP Elek-
troprivreda Srbije, 2003. godine, http://www.ems.rs
[5] D. S. Tasi}, TERMI^KI ASPEKTI STRUJNE OP-
TERETLJIVOSTI PROVODNIKA NADZEMNIH
ELEKTROENERGETSKIH VODOVA, Monogra-
fija, Elektronski fakultet, Ni{, 2002. godine
[6] PRAVILNIK O TEHNI^KIM NORMATIVIMA
ZA IZGRADNJU NADZEMNIH ELEKTROE-
NERGETSKIH VODOVA NAZIVNOG NAPONA
OD 1 kV DO 400 kV, Slu`beni list SFRJ broj 65/88
i Slu`beni list SRJ broj 18/92
[7] PLAN RAZVOJA PRENOSNOG SISTEMA SR-
BIJE ZA PERIOD DO 2013. GODINE, Javno pred-
uze}e Elektromre`a Srbije, Beograd, 2008. godine,
http://www.ems.rs
[8] Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod Srbije,
http://www.hidmet.gov.rs
[9] T. Sajdl, G. Jakupovi}, N. ^ukalevski, S. Krstonije-
vi}, S. Cveti}anin, M. Pavlovi}, Z. Nedeljkovi},
APLIKACIJE ZA PRORA^UN MOGU]NOSTI
OPTERE]ENJA TRANSFORMATORA I DALE-
KOVODA, 26. savetovanje JUKO CIGRE, Banja
Vru}ica Tesli}, 25-30. maj 2003. Republika Srpska
[10] N. Cukalevski, G. Jakupovic, N. Damjanovic, S.
Cveticanin, T. Sajdl, S. Krstonijevic, B. Tomasevic,
M. Mitrovic, THE DATA WAREHOUSE FOR THE
MULTIPLE CONTROL CENTERS TRANSMIS-
SION SYSTEM OPERATOR, CIGRE 2004, Paris,
29th August 3rd September 2004, France
[11] S. Krstonijevi}, N. ^ukalevski, G. Jakupovi}, N. Da-
mjanovi}, S. Cveti}anin, REAL-TIME TRANSMIS-
SION ELEMENTS DYNAMIC LOADING APPLI-
CATIONS FOR SYSTEM OPERATION RELIABI-
LITY IMPROVEMENT, 5. Sovetuvanje MAKO CI-
GRE 07, 7-9. 10. 2007. Ohrid, Makedonija

Rad STK B2 29. savetovanje CIGRE Srbija je primljen u uredni{tvo 03. 07. 2009. godine

Neboj{a Petrovi} je ro|en 1965. godine u Kru{evcu. Diplomirao je na smeru elektroe-

nergetski sistemi Energetskog odseka Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu. U Elektroisto-
ku, odnosno u Elektromre`i Srbije, radio je u Slu`bi odr`avanja, kao in`enjer na redovnom i
investicionom odr`avanju dalekovoda i trafostanica, {ef Mre`no-regionalnog centra, rukovo-
dilac Slu`be eksploatacije, sada je direktor Pogona prenosa Kru{evac.
Neki od poslova na kojima je radio su: kreiranje baze podataka za pra}enje odr`avanja
transformatorkih stanica i dalekovoda u Pogonu prenosa Kru{evac u programu MS Access,
rekonstrukcija DV 110 kV broj 113/4 TS Leskovac 2 EVP Grdelica, uvo|enje (izgradnja polja) DV 110 kV
broj 1219 TS Vranje 1 HE Vrla 3 u TS 110/35 kV/kV Vranje 1 u Vranju i postrojenje 110 kV HE Vrla 3 u
Surdulici, provizorijum za rad pod naponom 110 kV DV 220 kV TS Kru{evac 1 TS Ni{ 2 u TS Kru{evac
1, koordinacija izolacije u postrojenjima 220/110 kV/kV Leskovac 2 i 400/220/110 kV/kV/kV Ni{ 2. U~estvo-
vao je u izgradnji postrojenja 110 kV u TS 110/35 kV/kV Kur{umlija, pripremi za uklju~enje u tehni~ki si-
stem upravljanja TS 400/110 kV/kV Kragujevac 2 i TS 220/110 kV/kV Kraljevo 3, izgradnji TS 400/110
kV/kV Jagodina 4. Objavio je sedam stru~nih radova na savetovanjima JUKO CIGRE, CIGRE Srbija i me-
|unarodnim kolokvijumu CIGRE u Beogradu sa temama : energetski kriterijumi za revitalizaciju nadzem-
nih vodova, prora~uni elektri~nog i magnetnog polja u blizini nadzemnih vodova vezane za tehni~e perfor-
manse EES (STK C4 CIGRE Srbija), kao i radove o elektri~nim prora~unima za nadzemne vodove sa ko-

50 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

mentarima tehni~kih propisa za njihovu izgradnju. ^lan je studijskih komiteta C2 Upravljanje i eksploata-
cija EES-a i B2 Nadzemni vodovi CIGRE Srbija.
Ninel ^ukalevski je ro|en 1949. godine u Beogradu, gde je i diplomirao 1972, magistri-
rao 1983. i doktorirao 1990. godine na Elektrotehni~kom fakultetu. Od 1977. godine nepre-
kidno je zaposlen u institutu Mihajlo Pupin, gde je 1986. godine formirao odeljenje za
upravljanje EES. Do sada je radio na brojnim problemima primene informacionih tehnolo-
gija u elektroenergetici, kao i na problemima analize, planiranja i upravljanja savremenim
elektroenergetskim sistemima. Kao autor ili koautor objavio je ukupno preko 130 radova u
zemlji i inostranstvu (42) i realizovao brojna (20) tehni~ka re{enja (pre svega u domenu in-
formacionih sistema, baza podataka i aplikativnih programskih paketa i upravljanja EES). Pored toga, u~e-
stvovao je u realizaciji zna~ajnog broja studija i projekata (vi{e od 60). Tokom 1984. godine bio je na vi-
{emese~nom studijskom usavr{avanju na Washington University, SAD. Godine 1998. je izabran za profe-
sora za predmet Klijent-server sistemi na smeru za Nove ra~unarske tehnologije Vi{e elektrotehni~ke
{kole u Beogradu (sa nepunim radnim vremenom). U NI zvanje nau~nog savetnika je izabran 2003. godi-
ne. ^lan je me|unarodne organizacije IEEE Power Engineering Society od 1986. godine, IEEE Computer
Society od 2000. godine, kao i ~lan SC C2 (Operation and Control) CIGRE, Pariz. ^lan je me|unarodnih
radnih grupa (WG C2.01 i C2.03) za centre upravljanja EES i obuku operativnog personala EES me|una-
rodne organizacije CIGRE Pariz, kao i ~lan CIGRE Srbija i udru`enja ETRAN-a. Dobitnik je renomirane
nagrade Technical Committee Award me|unarodne organizacije CIGRE Pariz za 2007. godinu.

Sovjetka Krstonijevi} je ro|ena 1966. godine u Mostaru. Diplomirala je februara 1993,

a magistrirala je novembra 2001. godine, na Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beo-
gradu. Od 1993. do 1999. godine radila je kao in`enjer razvoja u d.d. Teleoptik-Beograd. U
institutu Mihajlo Pupin je od 2001. godine i anga`ovana je na programima upravljanja
elektroenergetskim sistemom. Oblast njenog interesovanja su razvoj algoritama i aplikacija
za analizu rada elektroenergetskog sistema, analiza postoje}ih modela u elektroenergetskom
sistemu i njihova softverska implementacija. Tokom profesionalne karijere se bavila i razvo-
jem i primenom razli~itih Machine Learning tehnika za modelovanje i obradu signala.
^lan je IEEE asocijacije i potpredsednik IEEE WIE: Women in Engineering za Srbiju.
 Vladica Mijailovi}

Odre|ivanje optimalne koli~ine

rezervnih komponenti
energetskih transformatora

Stru~ni rad
UDK: 621.314; 005.591.1

Rezime:
U radu je dat predlog modela za odre|ivanje optimalne koli~ine rezervnih komponenti energetskih
transformatora, ~ijom se nabavkom minimiziraju o~ekivani tro{kovi i {tete tokom planiranog perioda eks-
ploatacije. Tako|e, analiziran je i uticaj trenutka sprovo|enja revitalizacije na visinu o~ekivanih {teta. Pri-
mena predlo`enog modela je pokazana na primeru jedne transformatorske stanice 2x31,5 MVA.
Klju~ne re~i: energetski transformator, rezervne komponente, revitalizacija, {tete, tro{kovi

Abstract:

OPTIMAL SPARING STRATEGY FOR POWER TRANSFORMER COMPONENTS

The paper suggests a method to optimize the spare amount of power transformer components. This spa-
ring policy is conceived to provide the minimum total cost consisting of investment, failure repair and load
curtailment costs. Also, the influence of performing of transformer revitalisation on expected total cost is
analysed. The application of the method suggested and the benefits it provides are demonstrated for substa-
tion with two installed power transformers.
Key words: power transformer, spare parts, revitalisation, load curtailment, cost

1. LISTA KORI[]ENIH OZNAKA pk,i relativni udeo kategorije kvara i u ukupnom

t vreme
Cnew nabavna cena novog transformatora
Cnew,k nabavna cena komponente k energetskog
transformatora
b broj funkcionalnih celina (komponenti) energet-
skog transformatora
fk broj kategorija kvarova komponente k ener-
getskog transformatora prema du`ini trajanja
pk relativni udeo kvarova komponente k u
ukupnom broju kvarova energetskog transfor-
b energetskog transformatora za slu~aj kada je
matora ( pk = 1)
i=1
broju kvarova komponente k energetskog
fk
transformatora ( pk,i = 1)
i=1
CET (t,t + 1) prose~ni godi{nji tro{kovi po jednom
energetskom transformatoru tokom
perioda (t,t + 1)
Ck,i cena otklanjanja kvara i na komponenti k
energetskog transformatora za slu~aj kada
komponenta k nije raspolo`iva kao rezerva
Ck,i cena otklanjanja kvara i na komponenti k
komponenta k raspolo`iva kao rezerva

Prof. Vladica Mijailovi}, dipl. in`. el. Tehni~ki Fakultet, ^a~ak

52 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

rk,i vreme trajanja otklanjanja kvara i na kom-
ponenti k energetskog transformatora za
slu~aj kada komponenta k nije raspolo`iva
kao rezerva
rk,i vreme trajanja otklanjanja kvara i na kom- 2004-2015. godine.
ponenti k energetskog transformatora za
slu~aj kada je komponenta k raspolo`iva
kao rezerva
k,MF intenzitet krupnih kvarova komponente k
energetskog transformatora
k,mf intenzitet sitnih kvarova komponente k
energetskog transformatora
op{ta oznaka za parametar oblika Veibulove ras-
podele
op{ta oznaka za parametar razmere Veibulove
raspodele
R(t) op{ta oznaka za neotkazivost
U(t) op{ta oznaka za neraspolo`ivost
1 (t,t + 1) prose~no godi{nje trajanje ispada jed-
nog transformatora tokom perioda
2 (t,t + 1) prose~no godi{nje trajanje ispada oba
transformatora tokom perioda
Wneisp (t,t + 1) prose~na godi{nje neisporu~ena
elektri~na energija tokom perioda
CEN cena neisporu~ene elektri~ne energije
N o~ekivani `ivotni vek energetskog transforma-
tora
tref vreme trajanja postupka revitalizacije transfor-
matora
Cref (Tref) cena sprovo|enja revitalizacije u trenutku
2. UVOD
Kvarovi na opremi u postrojenjima, naj~e{}e,
imaju za posledicu prekide u isporuci elektri~ne ener-
gije do krajnjih potro{a~a. [teta koju pri tome trpe
potro{a~i zavisi od du`ine trajanja prekida i strukture
potro{nje, dok je {teta koju trpi distributivno preduze-
}e srazmerna koli~ini neisporu~ene elektri~ne energi-
je i stepenu o{te}enja opreme. Najte`e posledice
nastaju u slu~aju kvarova energetskih transformatora,
jer njihovo otklanjanje dugo traje i puno ko{ta.
Kao {to je poznato, kvarovi se mogu podeliti na
popravljive i nepopravljive. Otklanjanje popravljivih
kvarova traje relativno kratko i bez upotrebe rezer-
vnih delova. Za otklanjanje nepopravljivih kvarova
mora se upotrebiti rezervni element, tako da trajanje
otklanjanja zavisi i od raspolo`ivosti potrebnog rezer-
vnog dela-komponente. Nabavkom rezervnih eleme-
nata znatno se uti~e na trajanje otklanjanja kvara, ka-
da do njega do|e, ali ta nabavka iziskuje znatna inve-
sticiona sredstva. Opravdanost nabavke rezervne
opreme utvr|uje se tehni~ko-ekonomskom analizom.
Tako|e, poznato je da intenzitet kvarova raste
sa porastom starosti opreme u eksploataciji. Ilustra-
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
cije radi, na slici 1 prikazani su statisti~ki podaci o
godi{njem intenzitetu krupnih kvarova energetskih
transformatora u SAD, stavljenih u pogon 1973. go-
dine, i procena intenziteta krupnih kvarova za period
Ako se ima u vidu ~injenica da je o~ekivani
eksploatacioni vek energetskog transformatora oko
40 godina, na osnovu slike 1 mo`e se pretpostaviti
da nabavka rezervnog energetskog transformatora
nije opravdana u prvim godinama eksploatacije, ka-
da intenzitet kvarova ima malu vrednost. Ovo se
mo`e objasniti ~injenicom da je tokom prvih 20-ak
godina eksploatacije uticaj starenja na intenzitet
kvarova najosetljivijih komponenti mali.
Zahvaljuju}i raspolo`ivoj pogonskoj statistici,
stvoreni su uslovi da se pri odre|ivanju optimalne ko-
li~ine rezervne opreme razmatra nabavka pojedinih
komponenti, a ne ~itavog energetskog transformatora.
U nastavku rada bi}e izlo`en model koji omogu-
}ava da se proceni optimalna koli~ina rezervnih kom-
ponenti energetskog transformatora, za slu~aj eksplo-
atacije bez i sa sprovo|enjem revitalizacije, kada se
potro{a~i napajaju radijalno i kada je ispunjen kriteri-
jum n-1 sigurnosti. Nakon revitalizacije transforma-
tor ima sve osobine kao da je nov i mo`e da radi bar
jo{ onoliko godina koliko je radio pre revitalizacije.
Primena modela je ilustrovana na transformatorskoj
stanici (TS) 110/x kV/kV, 2x31,5 MVA.
intenzitet krupnih kvarova
energetskih transformatora
procena
statistika
1973. 1978. 1983. 1988. 1993. 1998. 2003. 2008. 2013.
Slika 1. Statisti~ki podaci o intenzitetu 0t,MF krupnih
kvarova u periodu 1973-2003. godine i procena za pe-
riod 2004-2015. godine
3. PREDLOG MODELA
Energetski transformator se mo`e nalaziti u rad-
nom ili u neradnom stanju. Kvarovi koji energetski
transformator prevode u neradno stanje se mogu po-
deliti na sitne (minor failures) i krupne kvarove (ma-
jor failures), zbog kojih dolazi do gubitka jedne ili
vi{e funkcionalnih sposobnosti transformatora.
Kvarovi koji se mogu otkloniti za t 24 h smatraju
se sitnim kvarovima.
53
 Verovatno}a boravka komponente k energet- O~ekivana prose~na godi{nja trajanja ispada
skog transformatora u radnom stanju (neotkazivost ) jednog transformatora i oba transformatora tokom
predstavljena je izrazom: perioda su:
t k 1,b (t,t + 1) = U ET ,b (t,t + 1) 8760 [ h]
(h)
Rk ( t ) = exp (( k ,mf + k ,MF ) t ) e xp (1)
k

2 ,b (t,t + 1) = U ET ,b (t,t + 1) 8760 [(h)
2
odnosno, usvojeno je da se iz radnog u neradno sta- h] (4)
nje mo`e pre}i zbog slu~ajnih kvarova i/ili zbog sta-
renja elemenata respektivno. Tabela 1.
Energetski transformator se sastoji od 6 funkci- Trajanje Trajanje
onalnih celina-komponenti: Kategorija kvara bez kvara sa
p pk,i
1. Namotaji + ulje, 2. Provodni izolatori, 3. Ko- Komponenta k kvara prema
(%) (%)
rezervne rezervnom
tao, 4. Regulator napona, 5. Ostali pribor i 6. Jezgro. trajanju opreme, opremom,
rk,i rk,i
Prema o~ekivanoj du`ini trajanja otklanjanja,
1) Namotaji 30 dana 14,54 15 dana 15 dana
postoje tri kategorije kvarova: 26,4
+ ulje > 30 dana 85,46 250 dana 15 dana
i = 1) kvarovi koji se otklanjaju za t 1 dan, 1 dan 14,82 1 dan 1 dan
i = 2) kvarovi koji se otklanjaju za 1 < t 30 dana, 2) Provodni
12 1 30 dana 51,85 40 dana 3 dana
i = 3) kvarovi koji se otklanjaju za t > 30 dana. izolatori
> 30 dana 33,33 40 dana 15 dana
Kvarovi iz prve dve kategorije su popravljivi, a 1 dan 58,82 1 dan 1 dan
iz tre}e nepopravljivi kvarovi. 3) Kotao 7,9 1 30 dana 23,53 3 dana 3 dana
U tabeli 1 dati su podaci o udelu pojedinih kom- > 30 dana 17,65 90 dana 15 dana
ponenti u ukupnom broju kvarova energetskih tran- 1 dan 25,61 1 dan 1 dan
4) Regulator
sformatora, prema anketi CIGRE [1], kao i vremena napona
40,7 1 30 dana 52,44 3 dana 3 dana
trajanja otklanjanja pojedinih kategorija kvarova. > 30 dana 21,95 40 dana 3 dana
Za slu~aj pogona bez dr`anja rezervne opreme i 1 dan 65,22 1 dan 1 dan
sprovo|enja revitalizacije, tro{kovi tokom planskog 5) Ostalo 10,6 1 30 dana 17,39 30 dana 15 dana
perioda eksploatacije sastoje se samo od tro{kova > 30 dana 17,39 40 dana 15 dana
1 30 dana 50 15 dana 15 dana
otklanjanja kvara. Prose~na godi{nja vrednost ovih 6) Jezgro 2,4
> 30 dana 50 180 dana 15 dana
tro{kova po jednom transformatoru, tokom perioda
(t,t + 1) mo`e se proceniti iz izraza: Kupovinom rezervne opreme svesno se pove}a-
b
fk vaju eksploatacioni tro{kovi da bi se snizila neraspo-
[Rtot ( t ) Rtot ( t + 1 )] pk lo`ivost transformatora, odnosno {teta koju }e ispo-
C ET ,b ( t ,t + 1 ) = t +1
k =1 i =1 ru~ilac da pretrpi zbog neisporu~ene elektri~ne ener-
gije. Uticaj rezervne opreme nabavljene u, na pri-
R tot ( t ) dt + [Rtot ( t ) Rtot ( t + 1 )] mer, trenutku Tj perioda eksploatacije obuhvata se
t k
na slede}i na~in: Ako se do trenutka Tj dogodi kvar
b
fk on }e biti otklonjen, a ako ne u trenutku Tj bi}e ku-
)] pk pk ,i Ck' ,i pljena rezervna komponenta j energetskog transfor-
i =1
b (2)
, Rtot (t ) = Rk (t ) matora. Izrazi (2) i (3) postaju, za t Tj:
k =1
b fk
Rtot ( t + 1 )] pk pk ,i rk' ,i
fj
k =1
[Rtot ( t ) Rtot ( t + 1 )] p j p j ,i C"j ,i
k =1 i =1
i =1

CET ,s ( t,t + 1 ) =
a prose~na godi{nja neraspolo`ivost:

[Rtot ( t ) Rtot ( t + 1 )] pk t +1

[ ] p
f

U ET ,b ( t,t + 1 ) = t +1
k =1 i =1
t
Rtot ( t ) dt + Rtot ( t ) Rtot ( t + 1 )
i =1
j

Rtot ( t ) dt + [Rtot ( t ) Rtot ( t + 1 )] b fk
C"j ,i + pk pk ,i Ck' ,i

b
fk k =1 i =1
Rtot ( T j ) Cnew, j (5)
t ) Rtot ( t + 1 )] pk pk ,i rk' ,i k j +N
k =1 i =1
R ( t ) dt + U I (0 ,N )
fj b fk
(3)
j p j ,i r + pk pk ,i r
b fk " ' tot

dt + [Rtot ( t ) Rtot ( t + 1 )] pk pk ,i r ' j ,i k ,i

0
k ,i i =1 k =1 i =1
k =1 i =1
k j

54 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.


+ 1))+ CEN (Wneisp ,b (t,t + 1) Wneisp ,s (t,t + 1))
fj

[Rtot ( t ) Rtot ( t + 1) ] p j p (9)

i =1

U ET ,s ( t ,t + 1 ) = Druga mera za pobolj{anje pouzdanosti tran-

t +1 sformatora koja }e ovde biti razmatrana je revitali-

t Rtot ( t ) dt + [Rtot ( t ) Rtot ( t + 1) ] zacija. Sprovo|enjem revitalizacije zavr{ava se je-
dan ciklus i po~inje drugi kada transformator ima
sve osobine kao da je nov. Trenutak sprovo|enja re-
fj b f
vitalizacije Tref se odre|uje tako da se tokom ciklusa
t + 1) ] p j p j ,i rj",i + pk pk ,i rk',i
k

i =1 ostvari minimalna prose~na neraspolo`ivost tran-

k =1 i =1
k j sformatora, odnosno tako da va`i:
(6) b fk
fj b fk
) Rtot ( t + 1) ] p j p j ,i r j",i + pk pk ,i rk ',i (1 Rtot ( Tref ) ) pk pk ,i rk',
i =1 k =1 i =1
U ET ( 0,Tref ) = k =1 i =1
Tref

Rtot (Tref ) tref + ( t ) dt + (1 Rtot (
k j

b fk
R tot

U I (0 ,N ) = 1 Rtot (T j ) pk pk ,i rk' ,i + Rtot (T j ) Rt

fk

k =1 i =1 p k ,i rk',i + Rtot (Tref ) tref

fj b fk
i =1
min
min (10)
Tj ) Rtot ( N ) p j r
b fk

p
i =1
j ,i r + pk
"
j ,i
k =1
p
i =1
k ,i
'

k ,i
(7)
+ (1 Rtot (Tref ) ) pk p k ,i rk ',i
k j k =1 i =1

Ako usvojimo prakti~nu pretpostavku da vred-

O~ekivana prose~na godi{nja trajanja ispada nost transformatora tokom eksploatacije opada za
jednog transformatora i oba transformatora tokom 1,5 % godi{nje, cena revitalizacije }e iznositi
perioda (t,t + 1), za slu~aj dr`anja rezervne opreme, Cref(Tref) = 0,015TrefCnew. Prose~ni tro{kovi tokom
su: jednog ciklusa, za slu~aj pogona bez dr`anja rezer-
vne opreme, bi}e:
1,s (t,t + 1) = U ET ,s (t,t + 1) 8760 [(h)
h] b
fk '
(1 R tot ( Tref ) ) p k pk ,i Ck ,i

CET ( 0 ,Tref ) = Tref

k =1 i =1
2 ,s (t,t + 1) = U ET ,b (t,t + 1)U ET ,s (t,t + 1) 8760 (h)
[ h] (8) b fk

Rtot ( t ) dt + (1 Rtot ( Tref )) pk

Opravdanost nabavke rezervne opreme se pro- 0 k =1 i =1

verava na slede}i na~in:

b
fk
)) pk pk ,i Ck' ,i + Rtot (Tref ) Cref ( Tref )
Za slu~aj pogona bez rezervne opreme, o~eki-
vani tro{kovi i {tete tokom perioda (t,t + 1) za po- k =1 i =1
strojenje sa dve transformatorske jedinice su: fk
(11)
b

2 CET ,b (t,t + 1) + Wneisp ,b (t,t + 1) CEN ,

(1 R tot ( Tref )) pk pk ,i r + Rtot (Tref ) tref'
k ,i
k =1 i =1

a za slu~aj sa dr`anjem rezervne opreme:

4. PRIMENA MODELA
2 C ET ,s (t,t + 1) + Wneisp ,s (t,t + 1) CEN +
Primena predlo`enog modela bi}e ilustrovana
Rtot (T j ) Cnew, j na primeru jedne TS 110/x kV/kV, u kojoj su instali-
CEN + N rana dva energetska transformatora od po 31,5 MVA.
R tot ( t ) dt + U I (0,N ) Prora~uni su ura|eni za o~ekivani `ivotni vek tran-
sformatora od N = 40 godina.
Nabavka rezervne opreme je opravdana ako va- Linearizovani godi{nji dijagram trajanja optere-
`i: }enja za analiziranu TS je prikazan na slici 2. Mak-
Rtot ( T j ) Cnew, j
simalno optere}enje iznosi 80 %, a minimalno 40 %
N
2 (CET ,b (t,t + 1) CET ,s (t,t + instalisane snage, Pinst = 2 31,5 = 63 MVA.
R tot ( t ) dt + U I (0,N ) Prose~na godi{nja {teta zbog neisporu~ene
0 elektri~ne energije je:

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 55

 Tabela 3.
Wneisp ,b( s ) (t,t + 1) = CEN Wneisp , 1,b( s ) + Wneisp , 2,b( s ) [EUR / god ]
Cena otkla-
Cena otkla-
Kategorija njanja kvara njanja kvara
pk
Komponenta kvara prema bez rezervne sa rezervnom
(evra/godi{nje) (12) (%) opremom
trajanju opreme Ck,i
Ck,i
Usvojeno je da cena neisporu~ene elektri~ne 1) Namotaji + 30 dana 0,2Cnew,1+Cu Cu
energije iznosi CEN = 0,10 eur/kWh. Za trajanje revi- 26,4
ulje > 30 dana 0,5Cnew,1+Cu Cu
talizacije usvojeno je da iznosi tref = 28 dana.
1 dan 0,4Cnew,2 0,4Cnew,2
Nabavne cene komponenti energetskog tran- 2) Provodni
sformatora 110 kV, 31,5 MVA navedene su u tabeli 12 1 30 dana Cnew,2
izolatori
2. U tabeli 3 date su cene otklanjanja pojedinih ka- > 30 dana Cnew,2+Cu Cu
tegorija kvarova na komponentama. 1 dan 0,1Cnew,3 0,1Cnew,3
3) Kotao 7,9 1 30 dana 0,2Cnew,3 0,2Cnew,3
Pmax
max
> 30 dana Cnew,3+Cu Cu
Pinst
Pinst
1 dan 0,1Cnew,4 0,1Cnew,4
4) Regulator
a1 40,7 1 30 dana 0,2Cnew,4 0,2Cnew,4
yy22 napona
> 30 dana 0,4Cnew,4
1 dan 0,1Cnew,5 0,1Cnew,5
5) Ostalo 10,6 1 30 dana 0,5Cnew,5 0,5Cnew,5
bb11 W
Wneisp,2
neisp , 2
> 30 dana Cnew,5
1 30 dana 0,2Cnew,6+Cu Cu
6) Jezgro 2,4
> 30 dana 0,5Cnew,6+Cu Cu

2
2
88760
760 [h
t t(h) Za usvojenu srednju vrednost intenziteta kvaro-
va energetskog transformatora od 0,015 1/godine za
Pmax prvih 30 godina eksploatacije, na osnovu krive sa
PPinst
inst slike 1 i podataka navedenih u tabeli 1, metodom
minimuma sume kvadrata odstupanja dobijaju se
yy1 1
parametri Veibulove raspodele u (1) za pojedine
W
Wneisp,1
neisp ,1 komponente, tabela 4.
Pinst
inst

22 Tabela 4.
k Komponenta k k
1 Namotaji + ulje 3,58 57,013 1
2 Provodni izolator 3,58 74,315 9
11 3 Kotao 3,58 102,321
4 Regulator napona 3,58 54,872 3
5 Ostali pribor 3,58 98,807 9
Slika 2. Linearizovani godi{nji dijagram 6 Jezgro 3,58 111,395
trajanja optere}enja (a1 = 0,8, b1 = 0,4)
Za slu~aj pogona bez sprovo|enja revitalizacije
i za planski period od N = 40 godina prora~unom se
Tabela 2. dobijaju slede}i rezultati:
a) radijalno napajanje potro{a~a
k Komponenta Cena , EUR nabavka rezervnih namotaja je opravdana od 1.
1 Namotaji + ulje 250 000+ 40 000 godine. Investicija za nabavku namotaja iznosi
2 Provodni izolator 800 7 494,55 evra/godi{nje, a smanjenje {tete zbog ne-
3 Kotao 28 000 isporu~ene elektri~ne energije u 1. godini iznosi
4 Regulator napona 42 000 15 395,7 evra. Na slici 3 dat je uporedni pregled
5 Ostalo 22 000 visine investicionih tro{kova (b)) i godi{njih u{te-
6 Jezgro 80 000
da zbog smanjenja tro{kova i {teta (a)).

56 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

 30 000
Godi{nja u{teda a) i jedini~ne
investicije b) evra/godi{nje
25 000
20 000
15 000
10 000
5 000
0
11
Slika 3. U{teda ostvarena nabavkom rezervnih namotaja
nabavka rezervnih provodnih izolatora je, tako|e,
opravdana od 1. godine. Investicija za nabavku
provodnih izolatora iznosi 143,67 evra/godi{nje, a
smanjenje {tete zbog neisporu~ene elektri~ne
energije u 1. godini iznosi 5 751,65 evra;
nabavka rezervnog regulatora napona je opravda-
na od 7. godine. Investicija za nabavku regulatora
napona iznosi 1 256,10 evra/godi{nje, a smanjenje
{tete zbog neisporu~ene elektri~ne energije u 7.
godini iznosi 1 360,34 evra. Tokom prethodnih
godina ovo smanjenje je manje, {to je pokazano na
slici 4.
nabavka rezervnog kotla je opravdana od 11. godi-
ne. Investicija za nabavku kotla iznosi 837,3 ev-
ra/godi{nje, a smanjenje {tete zbog neisporu~ene
elektri~ne energije u 11. godini iznosi 854,83 evra;
nabavka rezervnog ostalog pribora je opravdana
od 13. godine. Investicija za nabavku ostalog pri-
bora iznosi 657,87 evra/godi{nje, a smanjenje {te-
te zbog neisporu~ene elektri~ne energije u 13. go-
dini iznosi 695,73 evra;
nabavka rezervnog jezgra je opravdana od 15. godi-
ne. Investicija za nabavku jezgra iznosi 2 392,4 ev-
ra/godi{nje, a smanjenje {tete zbog neisporu~ene
elektri~ne energije u 15. godini iznosi 2 469,5
evra.
3 000
Godi{nja u{teda a) i jedini~ne
investicije b) evra/godi{nje
2 500
2 000
1 500
1 000
500
0
1 2
Godina nabavke rezervnog regulatora namotaja
Slika 4. U{teda ostvarena nabavkom
rezervnog regulatora napona
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
b)ispunjen kriterijum n-1 sigurnosti
a)
Nabavka bilo koje rezervne komponente nije
opravdana.
c) sprovo|enje revitalizacije
Minimalna neraspolo`ivost se ostvaruje ako se
revitalizacija sprovede nakon 26 godina eksploataci-
b)
je. Nakon revitalizacije transformator ima sve osobi-
22 33 44 55 66 77 88 99 ne kao da je nov i mo`e da radi bar jo{ onoliko go-
Godina nabavke
Godina nasbavke rezervnih namotaja
rezervnih namotaja
dina koliko je radio pre revitalizacije. Prose~na go-
di{nja {teta zbog neisporu~ene elektri~ne energije
tokom perioda od 26 godina je oko dva puta manja
od {tete koja bi nastala tokom perioda od 40 godina
bez sprovo|enja revitalizacije.
Veoma je va`no naglasiti slede}e: sprovo|enje
revitalizacije zbog odlaganja nabavke novog tran-
sformatora nema ekonomsko opravdanje. Ra~unica
je jednostavna: sada{nja vrednost nabavke novog
transformatora nakon 40 godina eksploatacije sa ka-
matnom stopom od 5 % godi{nje je:
1
Cnew = 0 ,142 Cnew . Sada{nja vrednost re-
1, 0540 vitalizacije sprovedene
26. godine po ceni od i kupovine novog transforma-
tora nakon 52 godine eksploatacije je:
0 , 4 Cnew Cnew
+ = 0 ,1916Cnew
1, 0526 1, 0552
5. ZAKLJU^AK
U radu je predlo`en model koji omogu}ava pro-
cenu opravdanosti nabavke rezervnih komponenti
energetskih transformatora u proizvoljnim godina-
ma perioda eksploatacije. Za formiranje modela ko-
ri{}eni su pokazatelji pouzdanosti prikupljeni u an-
keti CIGRE i tokom eksploatacije u SAD. Realni su
i podaci o vremenima trajanja pojedinih kategorija
kvarova i cene otklanjanja istih. Primena modela je
pokazana za slu~aj radijalnog napajanja potro{a~a
i za slu~aj kada je ispunjen kriterijum n-1 sigur-
nosti. U radu je analiziran i uticaj trenutka sprovo-
a) |enja revitalizacije transformatora. Zaklju~eno je
da sprovo|enje revitalizacije zbog produ`enja `ivot-
nog veka transformatora nije opravdano. Tako|e,
ako je raspolo`iva optimalna koli~ina rezervnih
b) komponenti, revitalizacija transformatora nije
opravdana, jer tada otklanjanje bilo kog kvara traje
kra}e i jeftinije od sprovo|enja revitalizacije.
3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
6. LITERATURA
[1] AN INTERNATIONAL SURVEY ON FAILURES
IN LARGE POWER TRANSFORMERS IN SER-
VICE, ELECTRA No. 88, 1983.
57
[2] J.Nahman, V. Mijailovi}, POUZDANOST SI- ENERGIJE, Akademska misao, Beograd,
STEMA ZA DISTRIBUCIJU ELEKTRI^NE 2009.

Rad je rezultat rada na projektu TR 17001, Pouzdanost deregulisanih distributivnih sistema, koji u okviru programa Tehnolo{kog
Razvoja finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije.

Rad STK B3 29. savetovanje CIGRE Srbija je primljen u uredni{tvo 09. 06. 2009. godine

Vladica Mijailovi} je ro|en 1966. godine u Kraljevu, gde je zavr{io osnovnu i srednju
{kolu. Na Energetskom odseku Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu je diplomirao 1991.
godine. Magistrirao je i doktorirao na istom fakultetu 1995. i 1999. godine, respektivno. Na-
kon diplomiranja zaposlio se na Tehni~kom fakultetu u ^a~ku, gde je i sada zaposlen u zva-
nju vanrednog profesora, na Katedri za industrijsku energetiku.
Kao autor ili koautor do sada je objavio 3 rada u vode}im me|unarodnim ~asopisima, 5
radova u vode}em nacionalnom ~asopisu i 14 radova na doma}im konferencijama i saveto-
vanjima. Koautor je jednog univerzitetskog ud`benika, jedne zbirke zadataka i tri monografije od nacional-
nog zna~aja. Rukovodio je na tri projekta finansirana od strane Ministarstva za nauku i za{titu `ivotne sre-
dine.

58 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

 ,}ivonavetS ajilI
}ivotuanrA na{uD i }ijotsO nedalM ,}itveJ okraD ,elorP okjaR

gonzafort adar azilanA

ajnajapan goksrotsirit
aretlif hik~itatsortkele
dar in~urtS
649.796 ;2.735 :KDU

:emizeR
-kele ej ataD .artlif gok~itatsortkele ajnajapan goksrotsirit gonzafort adar azilana anazakirp ej udar U
-zI .umejn u ajoborp avajop i retlifortkele ej navoledoM .ajnajapan etsrv evo alok gokstegrene ame{ an~irt
okak ej onazakoP .ajnajapan gonzafort i gonzafondej ejne|erop i ani~ilev hin~itsiretkarak nu~arorp ej ne{rv
-imitpo ane|aru ej mitaZ .adortkele u|emzi ujoborp irp arovzi gonzafort zi nejopan retlifortkele a{anop es
-orp aZ .ajoborp elsop arotsirit ujne|ov u ezuap ajnajart i ajoborp ujicketed az anemerv gonbertop ajicaz
.A alseT alokiN ET u 1A akolb aretlifortkele as inejibod icadop ine}{irok us nu~ar
ajicazimitpo ,joborp ,rotsirit ,ejnajapan onzafort ,retlif ik~itatsortkele :i~er en~ujlK

:tcartsbA

YLPPUS REWOP ROTSIRYHT ESAHP EERHT EHT FO KROW FO SISYLANA

ROTATIPICERP CITATSORTCELE ROF

-ipicerp citatsortcele eht rof ylppus rewop rotsiryht esahp eerht eht fo krow eht sesylana repap siht nI
eerht eht dna esahp elgnis eht neewteb nosirapmoc dna sretemarap citsiretcarahc eht fo noitatupmoC .rotat
-ortcele eht fo ylppus rewop rotsiryht esahp eerht eht woh nwohs si tI .demrofrep era ylppus rewop esahp
-ceted rof yrassecen emit fo noitazimitpo ,taht retfA .sedortcele neewteb kraps ta sevaheb rotatipicerp citats
-upmoc roF .demrofrep neeb sah gnikraps retfa rotsiryht eht fo edakcolb fo noitarud dna gnikraps fo noit
.A alseT alokiN PPT ni 1A tinu rewop eht fo rotatipicerp citatsortcele eht morf atad desu era noitat
noitazimitpo ,gnikraps ,rotsiryht ,ylppus rewop esahp eerht ,rotatipicerp citatsortcele :sdrow yeK

i anopan gonremsondej ujne~ilbozi mokilev ,ijurts i DOVU .1

.]1[ ujoborp irp uvizdo morops i ejurts
-ivzar icatsoden ivo ili`albu on~imiled es ib aD
-alk dok i oaK .ajnajapan aksrotsirit anzafort us anej
es ujnajapan movo u i ,ajnajapan hinzafondej hin~is
,elkaD .itnemele inoicaluger oak irotsirit etsirok
-arapitna apolks irt es ujavajlbertopu ,gondej otsemu
itavike~o aZ .uzaf ukavs az nadej op ,arotsirit hinlel
-kele ajnajapan aksrotsirit anzafondej an~isalK
enemirp ekori{ amoev derop i artlif gok~itatsort
es icatsoden ivO .ektatsoden enja~anz amoev ujami
-in ,amazaf op ujnajapan mon~irtemisen u ujadelgo
-ev ,ajnet{iroksi unepets molam ,egans urotkaf moks
unopan mon`erm u akinomrah hi{iv uja`rdas mokil

,.le .gni .lpid ,}itveJ okraD ,.le .gni .lpid ,elorP okjaR ,gro.tneei@navetsi :liame ,.le .gni .lpid ,}ivonavetS ajilI rM
,alseT alokiN tutitsni ik~inhetortkelE .le .gni .lpid ,}ivotuanrA na{uD rd ,.le .gni .lpid ,}ijotsO nedalM
,dargoeB 000 11 ,a8 a}inivalG etsoK

95 .9002 ,3 .rb ,ADERVIRPORTKELE

 artlifortkele ajnajapan goksrotsirit gonzafort ame[ .1 akilS
-irp es ezalan arotamrofsnart goksnopanokosiv urad
.amivejops miktark irp ajurts ejne~inargo az ecin{ug
-nart ajurts ad enasinoiznemid okat us ecin{ugirP
-up 3 od 2 do a}ev ejin ujops moktark irp arotamrofs
.enlanimon do at
-otaznednok u}omop navoledom ej retlifortkelE
-raenileN .akinropto gonraenilen i Fn 01 do 4C ar
-isime u|emzi ujoborp irp ajlvaj es artlifortkele tson
.adortkele hiksrotkelok i hino
-ropto an es adak ejibod es kinropto inraenileN
dar nalamron ejutnezerper ijok ,k 05 do 4R kin
-irp onlelarap 1SS atkatnok u}omop ,artlifortkele
-atse~U .]2[ k 05 do 5R kinropto nadej {oj i~ujlk
.1G alok u}omop ava{edop es ajoborp ejnajart i tson
as arotamrofsnart goksnopanokosiv ame[ .2 akilS
artlifortkele ametsis gondortkele ledom i me~ajlvarpsi
ANU^ARORP AZILANA .3
-arpu onlaunitnok onarilumis ej unu~arorp irP
ajnajlvarpu algu mejnavadaz moretlifortkele ejnajlv
mejne|ovu ontnetimretni mitaz ,le 07= arotsirit
sm 06 ajnajart arotsirit ujne|ov u azuap hin~idoirep
i ,)8,0 ejicnetimretni nepets( zH 33,3 ejicnevkerf i
urtlifortkele u ajoborp avajop anarilumis ej ujark an
do arotsirit ujne|ov u mozuap as zH 6 ejicnevkerf
.sm 2,9 do ajoborp ejicketed mejnajart i sm 32
-akirp ej ertemarap evo az anu~arorp tatluzeR
ejne~ilbozi ejnam ontanz es ava~oU .3 icils an naz
-ajapan gonzafort dok ejurts i anopan gonremsondej
.9002 ,3 .rb ,ADERVIRPORTKELE
monemirp ajnajapan gonzafondej icatsoden es ad ej
-rene e}ev od olevod ib ot{ ,e`albu ontanz gonzafort
-i~ itsonsakife e}ev i artlifortkele itsonsakife eksteg
-navk i anvitatilavk ane{rvzi ej udar movo U .ajne}{
-ejn ejne|erop i ajnajapan gonzafort azilana anvitatit
.minzafondej as ani~ilev hinvonso hivog
NU^ARORP AZ LEDOM .2
ajnajapan goksrotsirit gonzafort adar azilanA
hinejibod anu~arorp atatluzer uvonso an ej ane|aru
-~irtkele uzilana az arevtfos gonlanoiseforp u}omop
-afort ledom ej ne|aru ezilana izaf jovrp U .alok hin
an ,mejnajlvarpu as artlifortkele ajnajapan gonz
-id iksnemerv inejibod izaf jogurd u us agok uvonso
-op ine{rvzi i hivijnemorp hi}ujaravogdo imargaj
.inu~arorp inbert
icils an nazakirp ej ajnajapan gonzafort ledoM
,V 004 anopan gonzafort arovzi do es ijotsaS .1
-ajlvarpu as arotsirit apolks anlelarapitna irt ,zH 05
-lifortkele monopan ejnajlvarpU .artlif CR irt i mejn
es ijok arotsirit ajne|ov algu monemorp i{rv es art
-ejop enopan enoicazinorhnis an usondo u eju|erdo
hijn do nadeJ .alangis a}u{iludom avd i azaf hinid
i{rv robzi es iji~ aretlifortkele adar mi`er e{inifed
hik~ajlvarpu ejicnetimretni anepets mejnava{edop
-it hivs ajne|ov anarbaz i{rv es ujoborp irP .alangis
-op arilumis ejok mejnejn{ak mine|erdo as arotsir
-az ejnajart i tsonatse~U .ujicketed az emerv onbert
-urd u}omop ujava{edop es arotsirit ajne|ov enarb
-ajart i itsonatse~u amerp alangis ge}u{iludom gog
.ajoborp ujn
-opan i ajurts hinidejop ejnavortsiger i ejnereM
atanemurtsni hi}ujaravogdo u}omop one|aru ej an
.icils jotad an hinazakirp
-si as rotamrofsnart iksnopanokosiv inzaforT
inazakirp artlif gok~itatsortkele ledom i me~ajlvarp
-om ej rotamrofsnart iksnopanokosiV .2 icils an us
-laer as arotamrofsnart gonzafort u}omop navoled
enpisar i 002:1 asondo gonsonerp amirtemarap min
-nukes i uramirp aN .izaf op Hm 1 do itsonvitkudni
06
-ortkele ejurts enremsondej tsonderv anlamiskam untibovrp eju|rvtop ot{ ,onzafondej an usondo u ajn
,borpkaepI ujoborp irp artlif -op movo u ejnajapan onzafort e} ad ukvatsopterp
,iF artlifortkele ejurts enremsondej akilbo rotkaf .gonzafondej do ejin{epsu itib udelg
,soc egans rotkaf -afondej irp artlifortkele hivijnemorp ejne|eroP
jon~inemzian u akinomrah hi{iv tsonderv i ja`rdas -irit monzafort i ]3[ u monarizilana ujnajapan monz
,artlifortkele ijurts mi`er intnetimretni inarbado az ujnajapan moksrots
-~inemzian u akinomrah hi{iv tsonderv i ja`rdas -er i`ilbjan ej ijok zH 1 ejicnevkerf mejoborp as adar
.artlifortkele unopan mon .2 i 1 amalebat u ej onazakirp ijicautis jonla
itsonderv ajne|erop itatluzer itad us 1 ilebat U az i ujanu~ar es ejok artlifortkele evijnemorP
-i`er monartamsop u ejurts i anopan gonremsondej :us azilana i{rv es ejok
irp ej ad es idiV .amijnajapan miti~ilzar irp adar um -lifortkele anopan gonremsondej tsonderv ajnders
ajne}eretpo amivolsu mitsi i ajnajlvarpu ulgu motsi ,gvaV art
-opan i ejurts akilbo rotkaf ajnajapan gonzafort dok -ortkele anopan gonremsondej tsonderv anvitkefe
-apan gonzafondej dok ogen % 02 oko az ijnam an ,smrV artlif
.ejinjlovop ontanz e`erm at{ivonats as ej ot{ ajnaj -kele anopan gonremsondej tsonderv anlamiskam
-ev ontanz us ejurts i anopan itsonderv ejnderS ,kaepV artlifort
-insakife ava}ugomo ot{ ajnajapan gonzafort dok e} -kele anopan gonremsondej tsonderv anlamiskam
.asag gonmid ejne}{i~ ej ,borpkaepV ujoborp irp artlifort
amicinomrah mi{iv o ektadop i`rdas 2 alebaT artlifortkele anopan gonremsondej akilbo rotkaf
-ondej dok artlifortkele anopan i ejurts en~inemzian ,uF
.ajnajapan goksrotsirit gonzafort i gonzaf artlifortkele ejurts enremsondej tsonderv ajnders
amijnajapan miti~ilzar irp ajurts icinomrah i{iV ,gvaI
ajnejnams mojicnednet mogalb as in~itnedi oroks us artlifortkele ejurts enremsondej tsonderv anvitkefe
-omrah hi{iv ja`rdas ej kod ,ajnajapan gonzafort dok ,smrI
an usondo u ajnajapan gonzafort dok anopan akin -ortkele ejurts enremsondej tsonderv anlamiskam
.nejlvoloperp on~itkarp onzafondej ,kaepI artlif
fleI
5,2
0,2
5,1
0,1
5,0
0,0
5,0-

cI bI aI
0,006
0,004
0,002
0,0
0,002-
0,004-
0,006-

fleV
0,02
0,0
0,02-
0,04-
0,06-
0,08-

3PV 2PV 1PV

0,004
0,002
0,0
0,002-
0,004-

5,0*ahniV gV
2,1
0,1
8,0
6,0
4,0
2,0
0,0
00,1 59,0 09,0 58,0 08,0 57,0 07,0 56,0 06,0 55,0 05,0 54,0 04,0 53,0 03,0 52,0 02,0 51,0 01,0 50,0 00,0

)s( emerV

ujoborp irp i umi`er montnetimretni u artlifortkele gonzafort dar ujurtsuli ijok imargajid iksnemerV .3 akilS

16 .9002 ,3 .rb ,ADERVIRPORTKELE

-rb okak adas omirtomzaR .ijnam itib ejurts ena}ev
-an goksrotsirit gonzafort dok ajoborp ejicketed aniz
-op i ujoborp irp ejurts jovzar ijlad an e~itu ajnajap
.ajoborp elsop uzuap az emerv onbert
-emerv minbertop as nu~arorp ne|aru ej ovrP
-uap mejnajart i sm 02 do ajoborp ujicketed az mon
-argajid iksnemerV .sm 04 do arotsirit ujne|ov u ez
itad amivolsu mivo irp artlifortkele hivijnemorp im
.4 icils an us
-emorp e}edels ujava~anzo amakils an ekanzO
:evijn
,artlifortkele ajurts anremsondej fleI
,artlifortkele nopan inremsondej fleV
,izaf jovrp u artlifortkele ajurts an~inemzian aI
,izaf jogurd u artlifortkele ajurts an~inemzian bI
,izaf jo}ert u artlifortkele ajurts an~inemzian cI
i uretlifortkele u joborp ejurtsuli ijok langis gV
-otsirit ajne|ov unarbaz ejurtsuli ijok langis hniV
.uretlifortkele u ajoborp elsop ar
.1 alebaT
ajnajapan amatsrv miti~ilzar irp artlifortkele ajurts i anopan gonremsondej itsonderv ejne|eroP
dok an~itnedi alatso ej egans arotkaf tsonderV
mi`er inarbado az ajnajapan gonzafort i gonzafondej
.artlifortkele adar
AJOBORP EJICKETED AJICAZIMITPO .4
dok inopan i ejurts es okak ejnatip es ajlvatsoP
-ortkele u ujoborp irp uja{anop ajnajapan gonzafort
-op ujicazimitpo iti{rvzi ,e|okat ,ej onbertoP ?urtlif
ajok ezuap ajnajart i ajoborp ejicketed enizrb enbert
-ortkele umetsis mok~ajlvarpu u itidebzebo arom es
.ajoborp elsop artlif
enremsondej margajid iksnemerv i}ujartamsoP
es ujava~ou 3 ekils as artlifortkele anopan i ejurts
olgan artlifortkele ajurts ujoborp irP .evajop e}edels
-tnelavivke ijnams es rej ijnams es nopan a ,etsarop
az i`uls mujiretirk javO .artlifortkele tsonropto an
-rb e}ugom ej ot[ .arotaluger dok ajoborp ujicketed
-elsop i e} ad ej itavike~o az ,joborp itavotketed e`
-op ejnajart i tetiznetni e} rej ejnam itib ajoborp ecid

mejoborp as intnetimretnI aretlifortkele mi`er indaR mejoborp as intnetimretnI aretlifortkele mi`er indaR
07 )( 07 )(
8,0 ejicnetitimretni rotkaF 8,0 ejicnetimretni rotkaF
33,3 )zH( ejicnetimretni rotkaF 33,3 )zH( ejicnetimretni rotkaF
1 )zH( ajoborp rotkaF 1 )zH( ajoborp rotkaF
onzaforT onzafondeJ ajnajapan atsrV onzaforT onzafondeJ ajnajapan atsrV
61,1 37,0 )A( gvaI 1,75- 3,53- )Vk( gvaV
92,1 50,1 )A( smrI 2,36 9,94 )Vk( smrV
94,1 98,1 )A( kaepI 8,27- 9,19- )Vk( kaepV
53,2 36,2 )A( .borpkaepI 5,85- 4,56- )Vk( .borpkaepV
11,1 44,1 i F 1 1,1 14,1 uF

.2 alebaT
artlifortkele ejurts i anopan gon~inemzian akinomrah hi{iv itsonderv ejne|eroP
ajnajapan amatsrv miti~ilzar irp

mejoborp as intnetimretnI aretlifortkele mi`er indaR mejoborp as intnetimretnI aretlifortkele mi`er indaR
07 )( 07 )(
8,0 ejicnetitimretni rotkaF 8,0 ejicnetimretni rotkaF
33,3 )zH( ejicnetimretni rotkaF 33,3 )zH( ejicnetimretni rotkaF
1 )zH( ajoborp rotkaF 1 )zH( ajoborp rotkaF
onzaforT onzafondeJ ajnajapan atsrV onzaforT onzafondeJ ajnajapan atsrV
37,0 57,0 soc 37,0 57,0 soc
481 012 )V( 1PV 402 012 )A( aI
001 001 )%( 1PV .rah .1 001 001 )%( aI .mrah .1
0,02 05,43 )%( 1PV .rah .3 3,52 08,42 )%( aI .mrah .3
0,9 09,22 )%( 1PV .rah .5 7,7 14,9 )%( aI .mrah .5
7,3 88,9 )%( 1PV .rah .7 6,1 00,2 )%( aI .mrah .7
1,7 05,5 )%( 1PV .rah .9 9,2 62,1 )%( aI .mrah .9

.9002 ,3 .rb ,ADERVIRPORTKELE 26

mona}evop as aveslup ajorb anejnams od idovod en od ol{od ajoborp elsop ej ad idiv es 4 ekils aS
.ajoborp elsop ajivzar es ajok mojurts alsarop ej ovrP .amazaf amirt mivs u ejurts atsarop
-ortkele ajnajapan hiksrotsirit hinzafondej doK mejna}evu as mumiskam jovs e`itsod ajok bI ajurts
on~ibo es ujoborp irp arotsirit ujne|ov u azuap artlif -orp erp tsonderv an usondo u sm 4,1 elsop % 02 do
-an gontnetimretni monemirP .sm 001 an ava{edop u`itsop es mitaZ .ajoborp akte~op katunert i ajob
-ortkele udar u ezuap en~idoirep es ujajlvaj ajnajap as sm 8 elsop cI i sm 7,4 elsop aI ajurts imumiskam
tson}ugom ujujnams ejok ejicnetimretni gobz artlif .% 45 op do mejna}evu
-tark i mejoborp as adar mi`er u artlifortkele aksalu az adap urtlifortkele en nopan ,onemervotsI
-zar abert ,idogod kapi joborp es okA .mejops mik elsop ajnajapan anopan idoirepulop jovrp u % 04
elsop ezuap ajnajart ajnejnams tson}ugom itirtom -at ,oivaropo ot{en ejinsak es ib ad ,ajoborp akte~op
.mortlifortkele ujnajlvarpu u ajoborp -do u % 22 onpuku do ejnejnams oliputsan ej ad ok
-av ane{rvzi ,e|okat ,unu~arorp u ej agot gobZ
.ajoborp erp tsonderv an uson
-orp elsop arotsirit ujne|ov u ezuap ajnajart ajicajir
uja~uls movo u ej ajok ajoborp ejicketed elsoP
enremsondej adutilpma i kilbo us inartamsoP .ajob
-otsirit ejnaravtaz az agolan ajnavad i sm 02 alajart
az inu~arorp us ine|arU .artlifortkele anopan i ejurts
sm 01 ,sm 02 ,sm 04 do ajoborp elsop ezuap ejnajart gonejn od erotsirit zork e~et ad ajlvatsan ajurts ,ar
.sm 5 i ejnajarT .sm 6 isonzi emerv oT .ulun zork aksalorp
-ap ajnajart emerv onlamitpo ej ad es olazakoP an one{edop ej arotsirit ujne|ov u uzuap az agolan
-ajapan goksrotsirit gonzafort dok ajoborp elsop ezu -nopanzeb u izalan retlifortkele es ad okat sm 04
onbertop emerv ot ej rej on~igol i ej oT .sm 01 ajn .sm 43 onpuku ujnats moks
-e~ elsop ulun zork u|orp ezaf irt evs zork ejurts ad -ok dok anu~arorp iremirp inarizilana us mitaZ
-~ajlvarpu ituniku us rej edov ad ujatserp irotsirit ag -an sm 2 i sm 5 ,sm 01 elsop joborp navotketed ej hij
do emerv e}arK .amivotjeg mivohijn an islupmi ik -ed anemerv mejnejnamS .aknatsan govogejn nok
govonop od izalod rej onlamitpo ejin anemerv govo -a}evop as aveslup jorb es ejujnams ajoborp ejicket
-deJ .oirims joborp es ot{ ogen erp arotsirit ajnaravto -icketed anemerv od evs ava{ed es oT .mojurts mon
en uktunert mondej u in artlifortkele ajurts anremson anemerv govo ejnejnams ejlaD .sm 5 do ajoborp ej
5,0*ahniV gV fleI
5,2
0,2
5,1
0,1
5,0
0,0
5,0-
cI bI aI
0,006
0,004
0,002
0,0
0,002-
0,004-
0,006-
fleV
0,0

0,000 02-

0,000 04-

0,000 06-

0,000 08-
004 093 083 073 063 053 043 033 023
)s( emerV

ezuap ujnajart i sm 02 do ajoborp ejicketed unemerv irp artlifortkele hivijnemorp imargajid iksnemerV .4 akilS
sm 04 do arotsirit ujne|ov u

36 .9002 ,3 .rb ,ADERVIRPORTKELE

-etkarak avo ,avajop an~itsahots joborp ej ot{oP evs ava`rdo es ad ajlvatsan joborp ap ,ulun an adap
-anokosiv an etkefe envitagen ejintanz amen akitsir .jops iktark u e|erp en kod
.rotamrofsnart iksnop inazakirp ujicautis uvo az imargajid iksnemerV
.5 icils an us
KA^UJLKAZ .5 ila ,e}ugom us ezuap eksnemerv e`ud ,e|okaT
-nemerv ge}ev gobz ajne}{i~ tsonsakife ejujnams es
-po i akitsiretkarak nu~arorp ne{rvzi ej udar U .anopan zeb artlifortkele adar adoirep goks
-rotsirit gonzafort dok ajoborp ejicketed ajicazimit -avotketed ozrb onjlovod e}ugom ej oka ,elkaD
-orp envonsO .artlif gok~itatsortkele ajnajapan goks -od zu ,sm 5 eni~ilev ader ,uretlifortkele u joborp it
-orp mindej i adar umi`er montnetimretni u evijnem ,)sm 01 oko( arotsirit ujne|ov u uzuap ulam onjlov
-ort i monzafondej irp ene|erop us idnukes u mejob -nopanzeb a ,ujoborp irp ujurts iti~inargo ej e}ugom
.ujnajapan monzaf
-nukesilim okiloken( muminim an itsevs uzuap uks
-rotsirit gonzafort akitsiretkarak i adar azilanA
-op mivo irp hivijnemorp imargajid iksnemerV .)id
alazakop ej aretlif hik~itatsortkele ajnajapan goks
.6 icils an us inazakirp amijne{ed
onzafondej an usondo u ujnajapan movo irp es ad
:ejibod -em uvonso an iti{rv arom es ajoborp ajicketeD
,amazaf op ejne}eretpo on~irtemis -nopanokosiv jonremsondej an anopan i ejurts ajner
jon~inemzian u ejurts akinomrah hi{iv ja`rdas itsi edub ad arom ejnerem ovO .artlifortkele inarts joks
,artlifortkele ijurts i ejurts kilbo olenerp onlaer ib okak ozrb onjlovod
anopan akinomrah hi{iv ja`rdas ijnam okurtsovd .anopan
,artlifortkele unopan mon~inemzian u -arop es ediv ejurts en~inemzian amimargajid U
-in ej motsi an i 7,0 oko isonzi soc egans rotkaf es e`oM .amazaf minidejop op ujoborp irp ajurts its
,ajnajapan gonzafondej dok oak uov -agen i monvitizop u ejurts adutilpma ati~ilzar iti~ou
-afort dok anopan gonremsondej )lpir( ejne~ilbozi -etlifortkele u ajoborp mokilirp edoirep uled monvit
gonzafondej dok a ,)% 5,4( % 01-4 ej anopan gonz -gam ujicazitengam uti~ilzar ucidelsop az ami oT .ur
,)% 8,36( % 05 danzi .arotamrofsnart alok gonten
5,0*ahniV gV fleI
5,2
0,2
5,1
0,1
5,0
0,0
5,0-
cI bI aI
0,006
0,004
0,002
0,0
0,002-
0,004-
0,006-
fleV
K0,02
K0,0
K0,02-
K0,04-
K0,06-
K0,08-
K0,001-
004 093 083 073 063 053 043 033 023
)s( emerV

ezuap uajnajart i sm 2 do ajoborp ejicketed unemerv irp artlifortkele hivijnemorp imargajid iksnemerV .5 akilS
sm 5 do arotsirit ujne|ov u

.9002 ,3 .rb ,ADERVIRPORTKELE 46

 5,0*ahniV gV fleI
5,2
0,2
5,1
0,1
5,0
0,0
5,0-
cI bI aI
0,006
0,004
0,002
0,0
0,002-
0,004-
0,006-
fleV
0,0

0,000 02-

0,000 04-

0,000 06-

0,000 08-
004 093 083 073 063 053 043 033 023
)s( emerV

ezuap ujnajart i sm 5 do ajoborp ejicketed unemerv irp artlifortkele hivijnemorp imargajid iksnemerV .6 akilS
sm 01 do arotsirit ujne|ov u

ARUTARETIL .6 -apan gonzafort dok anopan i ejurts akilbo irotkaf

.S ,}ivoktevC .Z .I ,}ilokiN .B .A ,}ivonavetS .J .I
GONTNETIMRETNI ITSONDERP :}ivasokuV .N
U ARTLIF GOK^ITATSORTKELE AJNAJAPAN
,ERGIC OCUY( ,ONLAUNITNOK AN USONDO
.)7002 ,ajnaB ak~ajnrV
FO NOITAREPO LACIRTCELE ,.K ,rekraP
-itsnI ehT( ,SROTATIPICERP CITATSORTCELE
.)3002 ,nodnoL ,sreenignE lacirtcelE fo noitut
-rA .B .D ,}itveJ .N .D ,elorP .\ .R ,}ivonavetS .J .I
-ARPU IMTIROGLA :}ivasokuV .N .S ,}ivotuan
-^ITATSORTKELE DOK MONOPAN AJNAJLV
-ROTSIRIT MINZAFONDEJ AS ARETLIF HIK
ak~ajnrV ,9002 NARTE( ,MEJNAJAPAN MIKS
)9002 ,ajnaB
ogen ijnam us % 02 az i 1,1 eni~ilev ader us ajnaj
]1[ .)4,1( ajnajapan gonzafondej dok
-zi olam i ejurts i anopan tsonderv ajnders a}eV
ontanz esonirpod ajnajapan gonzafort dok ejne~ilbo
-tnatsnok es rej avosag hinmid ujne}{i~ mejinsakife
-kele adar udoirep molec u ava`rdo nopan kosiv on
]2[ .artlifort
onazakop ej ajoborp ejicketed mojicazimitpO
-ort dok ajoborp ujicketed az emerv onlaminim ib ad
]3[ ejnajart a ,sm 5 edub ad olabert ajnajapan gonzaf
-orp elsop arotsirit udakolb az alavretni goksnemerv
.sm 01 oko ajob
alazakop es mozilana i aminu~arorp mine|arU
-ajapan goksrotsirit gonzafort anemirp monadvarpo
.umerpo ujlpuks i ujine`ols ot{en an arizbo zeb ,ajn

enidog .9002 .60 .32 ovt{inderu u nejlmirp ej ajibrS ERGIC ejnavotevas .92 4B KTS daR

56 .9002 ,3 .rb ,ADERVIRPORTKELE

rems ,tetlukaf ik~inhetortkelE .HiB ,mok~rB u enidog .3691 ne|or ej }ivonavetS .J ajilI
enidog .2991 od atetlukaf akte{rvaz elsoP .ilzuT u enidog .7891 ej oi{rvaz ,ikstegreneortkele
eni{am en~irtkelE amitemderp an tnetsisa oak ilzuT u utetlukaf mok~inhetortkelE an oidar ej
enidog .2991 ej oi{rvaz ,eni{am en~irtkelE rems ,ejiduts eksmolpidtsoP .akitengamortkelE i
mok~inhetortkelE u ej nelsopaz enidog .4991 dO .udargoeB u utetlukaf mok~inhetortkelE an
.ujicaluger i ukitamotua az urtneC u alseT alokiN ututitsni
,ejnavitipsi ,ejnavotkejorp ,jovzar ,ejnavi`artsi az onazev ej um ejnaminaz onlanoiseforP
-icazitamotua az aja|eru ,atit{az hin~irtkele ,arotareneg hinorhnis edubop ametsis :dar u ejnat{up i udarzi
-kele ajnavitipsi i oak ,aretlif hik~itatsortkele ujicaluger i ejnajapan az aja|eru i anartkeleordih hilam uj
.ani{am hin~irt
-renE an enidog .3791 ej oarimolpiD .urobiraM u enidog .0591 ne|or ej elorP .\ okjaR
.udargoeB u atetlukaf gok~inhetortkelE ukesdo moksteg
-ivolsop an idar edg ,alseT alokiN ututitsni mok~inhetortkelE u idar enidog.5791 dO
,a~ajlvarpsi jorb i}ev ej oasiurtsnoK .ekinortkele ekstegrene aja|eru edarzi i ejickurtsnok am
.icsjov i idervirp ,idervirportkele u unemirp az aja|eru hinlajiceps i oak ,arotrevni

-og .2002 ej oarimolpiD .icnalaP joksveredemS u enidog .7791 ej ne|or }itveJ .N okraD
-af gok~inhetortkelE ,enogop i e~aravterp ekstegrene az remS-ukesdo mokstegrenE an enid
.udargoeB u atetluk
-ua az urtneC u alseT alokiN ututitsni mok~inhetortkelE u ej nelsopaz enidog .4002 dO
-~itatsortkele i a~ajlvarpsi edarzi i ejickutsnok amivolsop an idar edg ,ujicaluger i ukitamot
. edervirportkele ebertop az aretlif hik

an enidog .7002 ej oarimolpiD .uvejlarK u enidog .8791 ej ne|or }ijotsO .B nedalM

.udargoeB u atetlukaf gok~inhetortkelE ukitamotua az urems
-ua az urtneC u alseT alokiN ututitsni mok~inhetortkelE u ej nelsopaz enidog .8002 dO
-ortkele ebertop az aretlif hik~itatsortkele edarzi amivolsop an idar edg ,ujicaluger i ukitamot
.edervirp

i ulok{ unvonso oi{rvaz ej edg ,udargoeB u enidog .0591 ej ne|or }ivotuanrA .B na{uD
an enidog .8791 oarirtsigam ,ukesdo mokstegrenE an enidog .3791 ej oarimolpiD .ujizanmig
-hetortkelE an evs ,enidog .8891 oinarbdo uzet uksrotkod i imetsis ikstegreneortkelE urems
-af mok~inhetortkelE an oari`ats ej enidog .7791 od .5791 dO .udargoeB u utetlukaf mok~in
-er i ukitamotua az ratneC ,alseT alokiN,, IE u es oilsopaz .7791 enidog .udargoeB u utetluk
.artneC arotkerid utsem an idar sanad i edg ,ujicalug
-agna udar mejn{adasod U .akindaras gon~uan ge{iv ejnavz on~uan e~its .5991 enidoG
-kele adar ajicalumis i ejnavoledom ,ametsis hikstegreneortkele i anartkele ajicaluger :amitsalbo u ej navo`
.amimetsis mikstegreneortkele u ajnajlvarpu ejiroet enredom anemirp i ametsis hikstegreneortkele i anart
-uR .avodar hin~urts i hin~uan hi}amod i hindoranu|em 58 okerp oivajbo ej adas od rotuaok ili rotua oaK
.atakejorp hik~avi`artsi i ajiduts 05 okerp idarzi an oavi|aras i ej oidovok

.9002 ,3 .rb ,ADERVIRPORTKELE 66

 Desimir Triji}

Analiza rada mikroprocesorskog sistema

za{tite dalekovodnog polja 400 kV u mre`i
Javnog Preduze}a Elektromre`a Srbije

Stru~ni rad
UDK: 621.31

Rezime:
U radu su prezentovana zapa`anja i iskustva iz pogona novougra|enog savremenog sistema za{tite da-
lekovodnog polja 400 kV. Poslednjih godina na 400 kV dalekovodima u Javnom preduze}u Elektromre`e
Srbije zapo~eta je ugradnja savremenih mikroporcesorskih za{titnih sistema. Novi za{titni sistem se sastoji
od dva miroproceosorska terminala razli~itih proizvo|a~a. Ranija koncepcija za{tite 400 kV dalekovoda je
tako|e imala princip dve glavne za{tite i obavezno razli~itih proizvo|a~a. U pogonu ove za{tite rade neza-
visno jedna od druge. Tako|e, ure|aji za automatsko ponovno uklju~enje, bilo da su eksterni ili interni, ra-
de nezavisno bez ikavog me|usobnog blokiranja. Navedeni princip je primenjen i za novougra|eni sistem
za{tite. Me|utim, nakon ugradnje na pojedinim dalekovodima prime}en je nepravilan rad za{tite. U radu je
data analiza uzroka nepravilnog rada za{tite, kao i mere i postupci za otklanjanje uo~enih problema.
Klju~ne re~i: distantna relejna za{tita, automatsko ponovno uklju~enje

Abstract:

ANALYSIS OF OPERATIONS OF THE RELAY PROTECTION SYSTEMS ON THE 400 kV

OVERHEAD LINE IN THE EMS POWER NETWORK

The paper presents observations and experiences from the facility of the newly installed modern relay
protection system on 400 kV overhead line. Last years on 400 kV overhead lines in the EMS power network
the installation of new generation of microprocessor protection system was started. The new protection sys-
tem consists of two microprocessor terminals of different manufacturers. The previous concept of 400 kV
overhead line protection also had for a principle two main protections, compulsorily of different manufac-
turers. In the plant these protections work independently one from another. Also , APU devices, either ex-
ternal or internal, work independently, without any mutual blocking. The mentioned principle is applied for
the newly built-in protection system, too. However, after installation, on some overhead lines irregular relay
protection work has been noticed. The paper gives analysis of causes of relay protection irregular work as
well as measures and procedures for eliminating and resolving the observed problems.
Key words: distant relay protection, automatic resetting

1. UVOD dovi na revitalizaciji i modernizaciji sistema za{tite

i upravljanja. Ugra|eni su i pu{teni u pogon sistemi
Poslednjih godina u mre`i Javnog preduze}a bazirani isklju~ivo na mikroprocesroskim terminali-
Elektromre`e Srbije (EMS), zapo~eti su opse`ni ra- ma. U toku projektovanja i pode{avanja konfigura-

Desimir Triji}, dipl. el. in`., JP Elektromre`a Srbije, Centar za Ispitivanja, Slu`ba relejne za{tite

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 67

cija za terminale primenjivali su se ustaljeni princi-
pi i iskustva iz prakse.
Tema rada su zapa`anja i iskustva iz pogona no-
vougra|enog tipskog sistema za{tite dalekovodnog
polja 400 kV. Ustaljena koncepcija za{tite 400 kV
dalekovoda ima za princip da se koriste dve glavne
distantne za{tite razli~itih proizvo|a~a. Za{tite se
pode{avaju na iste vrednosti parametara i u pogonu
rade nezavisno jedna od druge. Tako|e, svakoj dis-
tantnoj za{titi su pridodati posebni ure|aji za auto-
matsko ponovno uklju~enje (APU) koji tako|e rade
nezavisno jedan od drugoga bez ikakvog me|usob-
nog blokiranja. Ovi principi su primenjeni i za novo-
ugra|ene sisteme za{tite 400 kV dalekovoda, koji
imaju ure|aje tipa 7SA612 i P437. Navedeni ure|a-
ji pored distantne za{tite poseduju i druge funkcije:
APU, zemljospojnu za{titu, rezervnu prekostrujnu,
funkcije monitoringa, snima~e kvarova, ubrzanje
distantne i usmerene zemljospojne za{tite i drugo.
Primenjen je jednopolni re`im APU-u za sve kvaro-
ve sa zemljom u prvoj distantnoj zoni i drugoj dis-
tantnoj zoni pri prijemu VF naloga.
Posebno bih se osvrnuo na APU funkciju koja
je kod mikroprocesorskih ure|aja, i u jednom i u
drugom, dosta kompleksnija u pogledu ulaznih in-
formacija u odnosu na APU funkcije koje se koriste
kod ranijih generacija ure|aja. Kompleksnost se
ogleda u tome {to APU funckije, zbog na~ina kako
su projektovani ormani za{tite, zahtevaju informaci-
je o polo`aju polova prekida~a (CB closed Lx). Ove
informacije ulaze u internu logiku APU funkcije i
njihova namena je da prate korelaciju ime|u izdate
komande za isklju~enje faze i stvarnog polo`aja po-
la prekida~a. Ukoliko se ima nalog za isklju~enje 1p,
a ure|aj detektuje da su dva pola ili 3 pola isklju~e-
na, zaustavlja se ciklus APU i ure|aj generi{e tro-
polno definitivno isklju~enje.
2. OPIS I ANALIZA RADA
ZA[TITNOG SISTEMA
Upravo gore opisana funkcionalnost je dovela
do vi{e neselektivnih isklju~enja na DV444 (TS No-
vi Sad 3 -TS Subotica 2) i DV456 (TS Subotica 2
TS Sombor 3) vodovima, o ~emu svedo~e snimici
kvarova zabele`enih snima~ima u ure|ajima.
Analizom snimaka je uo~eno da ure|aj 7SA612
daje nalog za isklju~enje od 14 ms do 20 ms u pr-
vom distantnom stepenu. Za isti kvar P437 generi{e
nalog za isklju~enje vi{e od 50 ms. P437 u momen-
tu davanja naloga za isklju~enje, preko binarnog
ulaza ~ita da je odgovaraju}i pol prekida~a otvoren.
Po internoj logici APU takvo stanje je neregularno i
P437 generi{e tropolno isklju~enje i ne otpo~inje ci-
klus APU. Ciklus APU je startovan u ure|aju
68
7SA612 i ne prekida se, tako da se posle beznapon-
ske pauze generi{e nalog za uklju~enje prekida~a,
{to zapravo prestavlja tropolni APU na 400 kV. Ova-
kva neregularnost je prime}ena tokom avgusta i sep-
tembra 2008. godine i otklonjena je tako {to je para-
metar 3430 3pole trip by AR setovan na Yes (u pla-
nu pode{enja koji je dostavio Siemens za dati para-
metar pode{eno je NO). Time je zapravo onemogu-
}eno uklju~enje prekida~a od APU ukoliko su dva ili
sva tri pola ispala u toku beznaponske pauze. (Napo-
minje se da je sli~na funkcionalnost realizovana u
starim postrojenjima prevo|enjem naloga za uklju-
~enje preko kontakata pomo}nog releja npr. TS
Obrenovac)
Me|utim, problem nije re{en, jer nakon prome-
ne parametra 3430 na DV444 bilo je dva i vi{e jed-
nopolnih kvarova u prvom distantnom stepenu, ali
bez rada APU. Kao {to je ranije opisano, P437 se do-
sta sporije pobu|uje i daje nalog za isklju~enje u
momentu kada je pol ve} ispao delovanjem 7SA612.
P437 generi{e 3p isklju~enje, a ciklus APU se sada
prekida u 7SA612. Kvarovi koji su po prirodi prola-
zni, su se manifestovali kao definitivni.
Ponovnom proverom i isptivanjem distantne
karakteristike oba releja nije se mogla ustanoviti ni-
kava nepravilnost u radu. Ustanovljeno je da ure|aj
P437 generi{e isklju~enja u prvom distantnom ste-
penu za oko 25 ms, {to je u skladu sa tehni~kim ka-
rakteristikama koje je dao proizvo|a~. Za proveru
distantne karakteristike kori{}en je ispitni ure|aj
Omicron 256 i pripadaju}i Advance distance packet.
Ispitni ure|aj pri ispitivanju karakteristike za svaku
ta~ku generi{e dva stanja: prefault (stanje pre kvara,
simulacija normalnih pogonskih napona, bez struje)
i stanje fault (simulacija kvara odre|ene imepedan-
se).
Slede}i korak u cilju analize opisanog problema
je bila i simulacija jednovremenog rada oba ure|aja
7SA612 i P437.
Fault
Sekvenca 2
Prefault
Sekvenca 1
-20 -10 0 10 20
Slika 1. [ematski prikaz simulacije u RX ravni
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
 Kori{}en je ispitni ure|aj Omicron 256 i State 7SA612 daje nalog za iskju~enje za 17 ms
Sequencer modul. Napravljene su tri sekvence. Prva P437 daje nalog za isklju~enje za 60 ms
state 1, prefault, simuliran je smer energije prijem, Prekida~ isklju~uje za 64 ms
radna ta~ka u tre}em kvadrantu. Kada u stanju 1 simulirano da je smer energije
U sekvenci 2, simuliran je kvar u fazi L1 u di- napred, u prvom kvadrantu izmereno je slede}e:
rektnom smeru. Na binarni ulaz ozna~en sa Trip L1 7SA612 daje nalog za iskju~enje za 17 ms
mereno je vreme isklju~enja P437, na Trip L2 mere- P437 daje nalog za isklju~enje za 25 ms
no je vreme isklju~enja 7SA612, a na Bin. in 4. me- Napominje se da je simulirano vi{e testova za
reno je vreme isklju~enja pola L1 prekida~a. Prime- smer energije napred i za svaki test uspe{no je odra-
}eno je slede}e: |ivao APU u oba ure|aja.
7SA i P437 smer energije prijem:
Comment
S ta te 2 S ta te 3

C M C 2 5 6 -6 V A /V

60
40
20
0
-2 0 0 ,9 8 0 ,9 9 1 ,0 0 1 ,0 1 1 ,0 2 1 ,0 3 1 ,0 4 1 ,0 5 1 ,0 6 1 ,0 7 1 ,0 8 1 ,0 9 1 ,1 0 1 ,1 1
t / ss
-4 0
-6 0
-8 0

V L 1 -E V L 2 -E V L 3 -E
C M C 2 5 6 -6 I A /A

2 ,0

1 ,0

0 ,0
0 ,9 8 0 ,9 9 1 ,0 0 1 ,0 1 1 ,0 2 1 ,0 3 1 ,0 4 1 ,0 5 1 ,0 6 1 ,0 7 1 ,0 8 1 ,0 9 1 ,1 0 1 ,1 1
ts/ s
-1 ,0

-2 ,0

-3 ,0
I L1 I L2 I L3
C M C 2 5 6 -6 I B /A

2 ,0

1 ,0

0 ,0
0 ,9 8 0 ,9 9 1 ,0 0 1 ,0 1 1 ,0 2 1 ,0 3 1 ,0 4 1 ,0 5 1 ,0 6 1 ,0 7 1 ,0 8 1 ,0 9 1 ,1 0 1 ,1 1
t/s
s
-1 ,0

-2 ,0

-3 ,0
I(1 )-1 I(1 )-2 I(1 )-3
Trip L1
Trip L2
Trip L3
Bin. in 4

0,98 0,99 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11
t/s
s

Slika 2. Prikaz rezultata simulacije

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 69

 Izve{taj Omicron state sequensera prikazan je tIN> = 0 ms. O~igledno je da se vreme isklju~enja
na slici broj 2. i tabeli 1. zna~ajno smanjilo: 34 ms.
[ta predstavlja parametar tIN>?
Tabela 1. Navodimo orginalno obja{njenje iz uputstva
Pregled izmerenih vremena [1]:
Vreme Tip Naziv signala Slope With this setting ground fault detection (DIST:
1,017 s Input Trip L2 0>1 Zero-sequ. starting) will occur when the threshold of
1,060 s Input Trip L1 0>1 the stages IN> or/and VNG> is exceeded. In this
1,064 s Input Bin. in 4 0>1 operating mode the timer stage tIN> should be set to
zero delay.
Analizom snimaka kvara na
DV444 od 3. 8, 8. 10. i 11. 10. 2008.
godine ustanovljeno je da je smer
energije pre kvara bio u tre}em kva-
drantu prijem.
Postavljena su slede}a pitanja:
Za{to je isklju~enje od P437 ure-
|aja u praksi ve}e od 50 ms?
Kako re{iti problem da se izbegnu
nepotrebna definitivna isklju~e-
nja?
Kako da smer energije pre kvara
uti~e na vreme isklju~enja ure|aja
P437?

3. KAKO SE RE[AVAO PRO-

BLEM

Na osnovu uputstva za ure|aj

P437 i analizom prikupljenih sni-
maka kvarova nije se moglo ustano-
viti zbog ~ega je vreme isklju~enja
ure|aja >50 ms, pa se uputilo pita- Slika 3. P437 sa originalnim pode{enjima
nje proizvo|a~u ure|aja.
U me|uvremenu, kao privre-
meno re{enje da se izbegnu nepo-
trebna definitivna isklju~enja u ure-
|ajima P437 isklju~ena je opcija
015.050 CB clos. pos. sig., ~ime
funkcija APU ne proverava status
prekida~a (radi na slepo).
Nakon izvesnog vremena, od
proizvo|a~a ure|aja P437 dobijen
je odgovor i obrazlo`enje za uo~ene
probleme. Na slici 3. prikazana je
simulacija reprodukcije snimaka
kvara sa dalekovoda DV444 sa ori-
ginalim pode{enjima. Simulacija
potvr|uje da je vreme isklju~enja
>50 ms.
Na slici 4. je ista simulacija, s
tim {to je parametar tIN> sa 100 ms
(default vrednost) promenjen na

Slika 4. P437 sa pode{enjem tIN> = 0 s

70 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

 ra, a DIST Start. switch to PG u 24,8
ms od nastanka kvara (slika broj 6).
Nejasno je za{to postoji razlika
u vremenima nastanka signala
DIST: Zero-sequ. Starting i DIST
Start. switch to PG, s obzirom na
obja{njenje proizvo|a~a [3], ova
dva signala trebalo bi da su u kore-
laciji.
Tako|e, ostaje otvoreno pitanje
za{to se pri rutinskom ispitivanju
distantne karakteristike ili pri simu-
laciji sa smerom energije napred do-
bijaju dobri rezultati?
Ipak, i pored otvorenih pitanja,
Slika 5. P437, generisanje pobudnih signala distantne za{tite u EMS su uzete u razmatranje pre-
Sa ovim pode{enjem kvar sa ze-
mljom (DIST: Nultna komponenta
start) se detektuje kada se pre|e
prag IN> i-ili VNG>signal. U ovom
operativnom modu timer tIN>, po-
trebno je podesiti na vremensko ka-
{njenje od nula sekundi.
Obja{njenje proizvo|a~a je sle-
de}e [3]:
As soon as IN> threshold is
exceeded, a timer tx is triggered.
DIST Start. switch to PG is rai-
sed only after tx has expired. tx is
equal to tIN>, if it is set to <40 ms;
if tIN> is more than or equal to
40 ms, then tx = 40 ms. This
actually causes a delay in neutral
starting, but as distance measure- Slika broj 6. Snimak kvara na DV444 od 3. 8. 2008. godine
ment always requires at least one poruke proizvo|a~a i na polju C06 u TS Beograd 8
loop to evaluate it also delays the phase OC star- izvr{ene su promene u konfiguracijama prema pred-
ting. logu Areve. Nakon sprovedenih ispitivanja ustano-
The recommendation is to set tIN> = 0 ms in vljeno je da za{titni sistem radi ispravno.
case of low impedance grounding. Slede}i korak je bio da se na svim poljima gde
^im se pre|e prag IN>, startuje se timer tx. In- je ugra|en 7SA/P437 za{titni sistem izvr{e predlo-
terni signal DIST Start. switch to PG postaje ak- `ene promene.
tivan samo posle vremenskog ka{njenja timera tx.
Vremensko ka{njenje tx je jednako tIN>, ako je seto- 4. ZAKLJU^AK
vano <40 ms; ako je tIN> ve}e ili jednoko 40 ms, ta-
da je tx=40 ms. Ovo zapravo prouzrokuje ka{njenja Opisani problem iz prakse je pokazao da novi
u pobudi zemljospojeva, ali kako merenja distantne savremeni sistemi za{tite, pored toga {to znatno po-
funkcije uvek zahtevaju najmanje jednu petlju kvara ve}avaju performanse, pove}avaju i op{tu komplek-
za prora~un, to tako|e prouzrokuje ka{njenje i u snost u procesu pode{avanja i konfigurisanja. Kom-
prekostrujnoj pobudi. pleksnosti i mno{vo parametara za pode{avanje mo-
Preporu~ena vrednost pode{enja za tIN>=0 ms, gu da dovedu do previda, {to u nekim situacijama
u slu~ajevima niskoimpendantnog uzemljenja. prouzrokuje nepravilni rad sistema. Sve ovo iziskuje
Analizom snimka kvara na DV444 od 3. 8. promene u ustaljenim procedurama pri prijemnim i
2008. godine o~itano je da se signal DIST: Zero- zavr{nim ispitivanjima funkcionalnosti sistema. Ru-
sequ. Starting javio posle 44,8 ms od nastanka kva- tinsko ispitivanje za{tite se pokazalo neefikasnim

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 71

kada je u pitanju opisani problem. Zbog toga je po- 5. LITERATURA:
trebno da se u funkcionalna ispitivanja za{titnog si-
stema uklju~e testovi jednovremenog rada na na~in [1] Technical Manual P437/EN M/Ba7
(AFSV.12.09910 D)
da se reprodukuju realni snimci kvarova, ili se pra-
[2] Distance Protection 7SA6 V4.61 (and higher) Ma-
ve simulacije koje su najpribli`nije istim. Tako|e, nual
svaki novi tip za{tinog sistema zahteva podrobno [3] MiCOM P437, DISTANCE PROTECTION,
pra}enje i analizu rada u toku eksploatacije ne bi li Analysis of Operation in the power system of
se pravovremeno uo~ili skriveni problemi. ELEKTROMRE@A SRBIJE, December 2008

Rad STK B5 29. savetovanje CIGRE Srbija je primljen u uredni{tvo 09. 06. 2009. godine

Desimir Triji} (1975), diplomirao je 2000. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beo-

gradu. Od 2002. godine zaposlen je u JP Elektromre`a (raniji naziv Elektroistok). Trenutno
radi na mestu rukovodioca slu`be relejne za{tite u Centru za ispitivanja u sektoru tehnika.
Bavi se poslovima izrade planova pode{enja, konfigurisanja, ispitivanja i analize rada za{tit-
nih sistema u EES Srbije.

72 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

 @eljko Ratkovi},
Pantelija Daki} i Stevan Stankovski

Razvoj hidroenergetskog sistema

na rijeci Neretvi u Republici Srpskoj

Stru~ni rad
UDK: 621.311.21; 627.8

Rezime:
Rijeka Neretva, po prirodnim karakteristikama, predstavljala je jednu od najinteresantnijih tokova za
izgradnju hidroenergetskih objekata u biv{oj dr`avi Jugoslaviji. Gornja Neretva kao geografski pojam ob-
uhvata dio sliva ove poznate rijeke uzvodno od grada Konjica. Potez Gornje Neretve se sada nalazi u dva
entiteta: Republici Srpskoj i Federaciji BiH.
Kako je pro{lo vi{e od dvije decenije od posljednjeg razmatranja i definisanja osnovne koncepcije hi-
droenergetskog kori{tenja Gornje Neretve, a respektuju}i sve promjene do kojih je u me|uvremenu do{lo,
potrebno je bilo razmotriti i verifikovati definitivnu koncepciju hidroenergetskog kori{tenja dijela toka Gor-
nje Neretve na podru~ju Republike Srpske.
Klju~ne rije~i: gornja Neretva, hidroelektrana, analiza rizika

Abstract:

DEVELOPMENT OF HYDRO POWER SYSTEM ON THE NERETVA RIVER

IN THE REPUBLIC OF SRPSKA

By its natural characteristics the Neretva River represented one of the most interesting river flows for
construction of hydro power facilities in former Yugoslavia. The Upper Neretva, as a geographical term,
covers a part of the basin of this known river upstream from Konjic town. The Upper Neretva area is now
located in two entities: Republic of Srpska and Federation of BiH.
Since more than two decades have passed from the last survey and definition of the Upper Neretva
hydro power utilisation concept, and respecting all changes occured in the meantime, it was necessary to
consider and verify the definite hydro power utilisation concept of the Upper Neretva river part at the
territory of the Republic of Srpska.
Key words: the Upper Neretva, hydropower plant, risk analysis

1. UVOD izgradnju hidroenergetskih objekata u biv{oj dr`avi

Jugoslaviji. Velika koli~ina padavina (1 700 mm),
Rijeka Neretva, po prirodnim karakteristikama, velike koncentracije vode i povoljni topografski i mor-
predstavljala je jednu od najinteresantnijih tokova za folo{ki uslovi za izgradnju postrojenja, samo su neke

Mr @eljko Ratkovi}, dipl. in`. el., Akademik prof. dr Pantelija Daki}, dipl. in`. ma{. MH Elektroprivreda Republike Srpske, Ma-
ti~no preduze}e a.d. Trebinje, 89 101 Trebinje, BiH (RS)
Prof. dr Stevan Stankovski dipl. in`. el. Fakultet tehni~kih nauka, 21 000 Novi Sad, Republika Srbija

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 73

od prednosti ovog sliva. Izvor je na oko 1 000 mnm.
du`ina toka 228 km i povr{ina sliva 11 840 km2. Pri-
je izbijanja ratnih sukoba, na slivu rijeke Neretve iz-
gra|eno je pet hidroenergetskih objekata.
Gornja Neretva kao geografski pojam obuhvata
dio sliva ove poznate rijeke uzvodno od grada Ko-
njica. Potez Gornje Neretve se sada nalazi u dva en-
titeta: Republici Srpskoj pripada najuzvodniji dio
poteza du`ine oko 36 km, odnosno dio toka od izvo-
ra do profila koji se nalazi oko 1,5 km uzvodno od
u{}a Ljute, dok preostali dio poteza Gornje Neretve
do Konjica pripada Federaciji BiH.
2. ISTRA@IVANJA HIDROENERGETSKOG
POTENCIJALA NA PODRU^JU GORNJE
NERETVE DO 1991. GODINE
Rad na istra`ivanju hidroenergetskog potencija-
la gornjeg toka rijeke Neretve do 1991. godine mo-
`e se podijeliti na dva perioda:
do po~etka Drugog svjetskog rata, odnosno do
1941. godine,
nakon zavr{etka Drugog svjetskog rata do 1991.
godine.
2.1 Period do Drugog svjetskog rata
Poslije zavr{etka Prvog svjetskog rata, Mini-
starstvo poljoprivrede i voda, putem Generalne di-
rekcije voda, izvr{ilo je procjenu vodnih snaga no-
vooformljene dr`ave i prikazalo u publikaciji: Pri-
vremeni popis vodnih snaga Kraljevine Srba, Hrva-
ta i Slovenaca, Beograd 1922. godine.
Marta 1945. godine, nastaje dokument Vodne
snage na teritoriji Dalmacije autora in`enjera Josi-
fa Mamacija. Po svom nastanku pripadao bi nared-
nom razdoblju, ali po nastanku materije koju sadr`i
pripada ovom razdoblju.
Podaci i koncepcije iznijete u njemu baziraju se
na studijama i projektima izra|enim u periodu
19251941. godine. Zna~aj ovog materijala je u to-
me {to ukazuje na projekte i analize koje su ura|ene
do po~etka Drugog svjetskog rata [2].
2.2 Period od zavr{etka drugog svjetskog rata
do 1991. godine
Zavr{etkom Drugog svjetskog rata, pokrenute
su aktivnosti na obezbje|enju potrebne energije, a
za to je bilo potrebno intezivno istra`ivanje i izgrad-
nja energetskih izvora, izme|u ostalih i vodnih po-
tencijala.
In`enjer Jaroslav ^erni, je ~ovjek koji je otpo-
~eo, a mo`e se re}i i utemeljio, sistematsko izu~ava-
nje vodnih snaga u SR BiH. U ~asopisu Elektropri-
74
vreda iz 1951. godine od strane Vujice Jev|evi}a pu-
blikovan je ~lanak Hidroenergetske mogu}nosti ri-
jeke Neretve i ovo je prvi dokument koji prikazuje
energetske mogu}nosti cjelokupnog toka rijeke Ne-
retve sa odre|enim pritokama.
Prema osnovnom projektu iz 1953. godine, ~ije
su postavke i rje{enja prikazani u ~asopisu Elektro-
privreda, ~lankom Hidroenergetsko rje{enje sliv-
nog podru~ja Neretva-Rama od strane D. Cari}a,
prvi put je detaljnije analizirano energetsko kori{te-
nje gornje Neretve.
Sistematsko izu~avanje vodnih snaga Jugosla-
vije zapo~inje 1949. godine u Hidrotehni~kom insti-
tutu Ing. Jaroslav ^erni, i prvi rezultati su obja-
vljeni 1954. godine putem ~lanka: Hidroenergetski
potencijal Jugoslavije, {tampanog u ~asopisu Elek-
troprivreda, autora V. Jev|evi}a i D. Marjanovi}a.
Kompletnije obavje{tenje o ovom izu~avanju dato je
putem knjige: Vodne snage Jugoslavije, objavlje-
ne 1956. godine [2].
Zavr{etkom Osnovnog projekta otvorena je no-
va faza rada na izu~avanju i izradi odgovaraju}e teh-
ni~ke dokumentacije. Kroz taj rad, prikupljaju}i re-
levantne podatke i informacije, dolazilo je do pro-
mjena u odnosu na koncepciju datu ranije, a one su
se kretale: od smanjenja broja hidroelektrana radi
energetskog kori{tenja gornjeg toka Neretve, pa
do prilago|avanja energetskih karakteristika hidroe-
lektrana zahtjevima razvoja. Zna~ajnije promjene su
nastale krajem {ezdesetih godina.
3. PREGLED DOSADA[NJIH RJE[ENJA
Gornja Neretva je u vi{e navrata bila predmet
pa`nje i istra`ivanja najpovoljnijeg na~ina hidroe-
nergetskog kori{tenja njenih voda:
1953. godine u okviru Osnovnog projekta hidro-
energetskog kori{tenja toka rijeke Neretve. Ovim
projektom predvi|ena je izgradnja tri hidroelek-
trane: HE Ulog, HE Glavati~evo i HE Ljuta.
1960. godine u okviru Dopune Osnovnog projek-
ta hidroenergetskog kori{tenja toka rijeke Nere-
tve.
Ovim pojektom koncepcija kori{tenja Gornje Ne-
retve do`ivjela je zna~ajnu transformaciju. Elimi-
ninisana je hidroelektrana HE Glavati~evo i cjelo-
kupan potez Gornje Neretve rije{en je sa dvije
elektrane HE Ulog i HE Konjic. Visokoakumu-
laciona hidroelektrana Konjic je planirana sa ko-
tom uspora 400 mnm, a kao optimalno rje{enje HE
Ulog, za tada{nje uslove i kriterije, odabrana je va-
rijanta akumulaciono derivacionog postrojenja
sa kotom uspora 736 mnm.
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
 1973. godine u okviru a`uriranog Osnovnog pro-
jekta hidroenergetskog kori{tenja toka rijeke Ne-
retve.
Osnovna koncepcija i parametri HE Ulog i HE
Konjic iz Dopune Osnovnog projekta je zadr`a-
na, sa izuzetkom pove}anja instalisanih snaga [3].
1984. godine u okviru Studije hidroenergetsko
kori{tenje Gornje Neretve.
Ovim pojektom koncepcija kori{tenja Gornje Ne-
retve do`ivjela je zna~ajnu transformaciju. Cjelo-
kupan potez Gornje Neretve rije{en je sa ~etiri pri-
branske akumulacione elektrane HE Ulog, HE
Glavati~evo, HE Ljubu~a i HE Konjic [1].
4. DEFINISANJE PROBLEMA I
ANALIZA RIZIKA
Kako je pro{lo vi{e od dvije decenije od po-
sljednjeg razmatranja i definisanja osnovne koncep-
cije hidroenergetskog kori{tenja Gornje Neretve, a
respektuju}i sve promjene do kojih je u me|uvreme-
nu do{lo, potrebno je bilo jo{ jedanput, koriste}i naj-
novije metode i kriterije u projektovanju, kao i aktu-
elna i eventualno budu}a ekonomsko-ekolo{ka
ograni~enja, razmotriti i verifikovati definitivnu
koncepciju hidroenergetskog kori{tenja dijela toka
Gornje Neretve na podru~ju Republike Srpske.
Na podru~ju Republike Srpske, tj. na oko 36 km
gornjeg toka rijeke Neretve, planirane su bile:
1. HE Ljubu~a Ova hidroelektrana planirana
je tako da zauzima podru~je i Federacije BiH i Re-
publike Srpske. Na podru~ju Federacije BiH, plani-
ran je polo`aj ma{inske zgrade i dio akumulacije, a
na podru~ju Republike Srpske planiran je polo`aj di-
jela akumulacije [1].
2. HE Ulog Hidroelektrana Ulog projektova-
na je tako da se i ma{inska zgrada i akumulacija na-
laze u Republici Srpskoj. HE Ulog projektovana je
tako da ima instalisanu snagu 36 MW i prosje~nu
godi{nju proizvodnju od 102 GWh.
HE Ulog je pribranska elektrana, sa branom lo-
ciranom na 33 km+250 od izvora Neretve, ili 3,5 km
nizvodno od mjesta Ulog. Planirana, lu~no betonska
konstrukcija brane formira akumulaciju zapremine
389106 m3 za radni nivo na koti 736 mnm, a ukup-
na visina brane je 151 m, a du`ina krune brane
235,5 m [1].
Kod izgradnje hidroenergetskih objekata po-
trebno je analizirati odgovaraju}e rizike u evaluaciji
hidroenergetskih projekata [7]. Prilikom analiza ri-
zika kod usvojenog hidroenergetskog iskori{tenja
gornjeg toka rijeke Neretve, iz 1984. godine, zna~aj-
nije su izra`eni sljede}i rizici:
Geolo{ki rizik,
Hidrogeolo{ki rizik,
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
Hidrolo{ki rizik,
Rizik velikih voda i akumulacija,
Rizik vi{enamjenskog kori{}enja voda,
Konstruktivni rizik (Rizik preloma brane),
Rizik uticaja na okolinu,
Rizik dugog razvoja i prekora~enja tro{kova i ro-
ka izgradnje,
Politi~ki rizik,
Sociolo{ki aspekti realizacije hidroenergetskih
projekata,
Rizik obezbje|enja na~ina finansiranja.
Na osnovu prethodno navedenih ~injenica, mo-
`e se zaklju~iti da je bilo potrebno ponovo analizira-
ti 36 km rijeke Neretve u Republici Srpskoj i projek-
tovati nova tehni~ki izvodljiva i ekonomski isplativa
rje{enja hidroenergetskih objekata na tom dijelu to-
ka rijeke Neretve.
5. NA^IN RJE[AVANJA PROBLEMA
I ANALIZA VARIJANTNIH RJE[ENJA
Po~etkom 2007. godine Mje{oviti holding elek-
troprivrede Republike Srpske (MH ERS) je pokre-
nula proceduru da se izradi Idejno rje{enje iskori-
{tenja gornjeg toka rijeke Neretve u Republici Srp-
skoj, sa prethodnom studijom opravdanosti, i Hi-
drolo{ka studija za gornji tok rijeke Neretve u Repu-
blici Srpskoj. Izrada ove investiciono-tehni~ke do-
kumentacije povjerena je Institutu za vodoprivredu
Jaroslav ^erni iz Beograda.
Gornji tok reke Neretve u Republici Srpskoj,
koji je energetski neiskori{}en, ograni~en je sa niz-
vodne strane me|uentiteskom granicom RS Fede-
racija BiH, a sa uzvodne strane mjestom Ulog.
Ukupno raspolo`iv pad na ovom prostoru iznosi oko
111,0 m: uzvodna kota 641 mnm (kota mosta preko
rijeke Neretve u Ulogu je 645 mnm) nizvodna ko-
ta kod lokaliteta Grad 530 mnm [6].
U dolini rijeke Neretve, na razmatranom pro-
storu, postoje povoljni uslovi za izgradnju velikih
brana (klisurasta dolina) i to veoma racionalnog tipa
i oblika (lu~ne i gravitacione brane, male zapremi-
ne).
Geomorfolo{ki uslovi za formiranje akumulaci-
ja su relativno dobri. Zapremine akumulacionih pro-
stora nisu velike, ali mogu biti veoma dragocjene u
energetskom smislu. Uslovi vododr`ivosti akumula-
cionih bazena su promenjivi i na ovom nivou pozna-
vanja geolo{kih karakteristika prostora se mogu oci-
jeniti kao nelimitiraju}i faktori kojima se u nared-
nim fazama istra`ivanja i projektovanja mora posve-
titi odgovaraju}a pa`nja [6].
75
 Slika 1. Prikaz hidrometeorolo{kih stanica na slivu i neposrednoj blizini sliva gornje Neretve
Osnovni princip energetskog iskori{}enja dijela
vodotoka se svodi na maksimizaciju odnosa koli~i-
ne i kvaliteta proizvedene energije sa investicionim
tro{kovima. Na ovo pitanje nije bilo mogu}e dati ja-
san i pouzdan odgovor bez odgovaraju}e uporedne
analize mogu}ih varijantnih re{enja.
Polaze}i od ovog, a uva`avaju}i realno stanje
prostora, hidrolo{kih karakteristika i ograni~enja,
definisani su mogu}i osnovni objekti energetskog si-
stema (brane i akumulacije, dovodni sistemi i ma-
{inske zgrade), ~ijim se kombinovanjem dobijaju
mogu}a varijantna rje{enja hidroenergetskog iskori-
{}enja potencijala gornjeg toka rijeke Neretve u Re-
publici Srpskoj.
U investiciono-tehni~koj dokumentaciji HE
Neretva-Ulog, Idejno rje{enje i prethodna studija iz-
vodljivosti za sve varijante izvr{en je prora~un
energetskih efekata na osnovu definisanih perfor-
mansi akumulacija i prirodnih uslova (hidrolo{ki
76
podaci prikazani u Hidrolo{koj studiji gornjeg toka
rijeke Neretve u RS), kao i procjena investicione
vrijednosti.
5.1. Prora~un proizvodnje elektri~ne energije
za varijantna rje{enja
Srednje godi{nje proizvodnje dobijene su
osrednjavanjem rezultata prora~una za period od
19541985. godine. Protoci na odgovaraju}im pre-
gradnim profilima (Nedavi}, Studenac, Treskavac i
Grad) preuzeti su iz date hidrolo{ke studije koja je
prethodno ura|ena.
Projektant je izvr{io prora~un proizvodnje za 11
opisanih varijanata iskori{}enja hidropotencijala
predmetne lokacije. Ovih 11 varijanata formirano je
kombinacijom 17 mogu}ih re{enja HE.
Mogu}a rje{enja razlikuju se po:
lokaciji elektrane,
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
 tipu elektrane (pribranska ili derivaciona),
tipu dotoka (kod elektrana na lokaciji Grad do-
tok zavisi od toga koje se elektrane nalaze uzvod-
no od njih, osim kod HE Grad visoki, koja u si-
stemu radi sama).
5.2. Analiza varijantnih tehni~kih rje{enja
Projektant je nizvodno od mjesta Ulog razma-
trao vi{e varijantnih rje{enja, i u tim varijantnim rje-
{enjima je predvidio 6 razli~itih pregradnih kon-
strukcija na ~etiri izabrana profila, i procijenio inve-
sticiona ulaganja u pregradne konstrukcije.
Projektant je analizirao dovodne sisteme za
analizirane derivacione varijante, ma{inske zgrade,
a tako|e je i procijenio investiciona ulaganja u do-
vodne sisteme.
U toku analiza varijantnih tehni~kih rje{enja,
Projektant je za sve varijante analizirao hidromeha-
ni~ku, ma{insku i elektro opremu, i procijenio inve-
sticiona ulaganja u ovu opremu.
Tako|e, Projektant je izvr{io analizu i procjenu
investicionih ulaganja u pristupne puteve za sva va-
rijantna rje{enja.
6. USVOJENO HIDROENERGETSKO
RJE[ENJE GORNJEG TOKA RIJEKE
NERETVE U REPUBLICI SRPSKOJ
Za izbor optimalne varijante energetskog isko-
ri{}enja gornjeg toka rijeke Neretve u Republici
Srpskoj, Projektant je izvr{io uporednu analizu ana-
liziranih varijantnih tehni~kih rje{enja, kroz simulta-
no sagledavanje tehni~kih karakteristika objekata,
energetskih pokazatelja, ekonomskih parametara i
drugih relevantnih uslova.
6.1. Uporedna analiza investicionih vrijednosti
razli~itih varijanti
Projektant je izradio rekapitulaciju investicione
vrijednosti kroz slede}e osnovne pozicije:
gra|evinski radovi: brane, dovodni sistemi, ma-
{inske zgrade, i putevi,
oprema: hidromehani~ka, ma{inska, elektro i
oskultaciona oprema na branama, hidromehani~ka
oprema dovodnih sistema, agregati i prate}a hi-
dromehani~ka oprema, elektrooprema, priklju~ak
na elektroenergetsku mre`u,
nematerijalna ulaganja (otkupi, vrijednost istra-
`nih, projektantskih i drugih radova) procijenje-
na na 15 % od vrijednosti gra|evinskih radova,
nabavke i ugradnje opreme.
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
6.2. Uporedna analiza energetskih pokazatelja
Energetske pokazatelje ~ine sumarni podaci o
instalisanim snagama svih hidroelektrana, kao i pro-
sje~ne godi{nje proizvodnje hidroelektrana kroz
analizirane varijante i to iskazane kroz ukupnu pro-
izvodnju, proizvodnju vr{ne i proizvodnju bazne
energije.
6.3. Uporedna analiza ekonomskih parametara
Ekonomski parametri razmatranih varijantnih
rje{enja su osnovni stati~ki ekonomski parametri:
specifi~ne investicije (odnos investicione vrijed-
nosti i instalisane snage) i
investicioni koli~nik (odnos investicione vrijedno-
sti i godi{nje proizvodnje)
6.4. Izbor varijante
Kriterijumi za izbor varijante su investicioni,
ekonomski i energetski parametri, a tako|e i kriteri-
jumi vodoprivrednih uslova i teritorijalna pripadnost
objekta. Prednost kod izbora varijante su ona rje{e-
nja koja se u potpunosti nalaze na teritoriji Republi-
ke Srpske.
Prva rangirana varijanta koja je u potpunosti na
teritoriji Republike Srpske je varijanta HE Grad-ni-
ska i derivaciona HE Nedavi} sa osnovnim objekti-
ma sistema: brana Nedavi} (KNU 641 mnm), do-
vodni sistem Nedavi}-Grad, derivaciona HE Neda-
vi}, brana Grad-niska (KNU 570 mnm), pribran-
ska HE Grad-niska [6].
Izabranu varijantu ~ine:
derivaciona HE Nedavi} sa godi{njom proizvod-
njom od 75 GWh (instalisana snaga 32,8 MW) i
pribranska HE Grad-niska sa godi{njom proizvod-
njom od 11,244 GWh (instalisana snaga 2,8 MW).
Slika 2. Podu`ni presjek izabrane varijante
Procijenjena ukupna investiciona ulaganja u iz-
gradnju HE Nedavi} i HE Grad-niska su 59,37 mili-
ona evra.
specifi~ne investicije 1 771 /kW i
investicioni koli~nik 0,731 /kWh
77
 Prosje~na proizvodna cijena za vek rada od 30 go-
dina iznosi 4,5 c/kWh.
Prosje~na proizvodna cijena u prvim godinama ra-
da iznosi 7,35,70 c/kWh.
HE Nedavi} (Ulog) je derivaciona hidroelektra-
na, sa branom lociranom na 33 km+250 od izvora
Neretve, ili 3,5 km nizvodno od mjesta Ulog. Plani-
rana lu~no betonska konstrukcija brane formira aku-
mulaciju zapremine 7,04106 m3 za radni nivo na
koti 641 mnm, a ukupna visina brane je 53 m, a du-
`ina brane u kruni 56,6 m.
Ukoliko se izvr{i tehno-ekonomska analiza sa-
mo derivacione HE Nedavi} kao prve faze realizaci-
je (investiciona vrijednost za ovu hidroelektranu sa
svim pripadaju}im objektima je 42,7 miliona ),
dobijaju se najpovoljniji ekonomski pokazatelji:
specifi~ne investicije 1 420 /kW i
investicioni koli~nik 0,62 /kWh
Prosje~na proizvodna cijena za vek rada od 30
godina iznosi 3,8 c/kWh.
Prosje~na proizvodna cijena u prvim godinama
rada iznosi 6,1 5,0 c/kWh
6.5. Analiza rizika za usvojeno rje{enje
Ako uporedimo rizike koji su bili prisutni kod
hidroenergetskog rje{enja iz 1984. godine za gornji
tok rijeke Neretve u Republici Srpskoj, sa rje{enjem
koje je usvojeno u investicio-tehni~koj dokumenta-
ciji koju je uradio Institut za vodoprivredu Jaroslav
^erni, mo`e se zaklju~iti da su rizici:
Geolo{ki rizik smanjen,
Hidrogeolo{ki rizik- smanjen,
Hidrolo{ki rizik-smanjen,
Rizik velikih voda i akumulacija -smanjen,
Rizik vi{enamjenskog kori{}enja voda smanjen,
Konstruktivni rizik (Rizik preloma brane) sma-
njen,
Rizik uticaja na okolinu-smanjen,
Rizik dugog razvoja i prekora~enja tro{kova i ro-
ka izgradnje-smanjen,
Politi~ki rizik- smanjen,
Sociolo{ki aspekti realizacije hidroenergetskih
projekata-smanjen,
Rizik obezbje|enja na~ina finansiranja- smanjen.
Na osnovu energetskih, investicionih, ekonom-
skih i analiza rizika, usvojeno tehni~ko rje{enje ima
ve}u mogu}nost da se realizuje.
7. NAREDNE AKTIVNOSTI
U cilju realizacije naredne faze projektovanja,
tj. izrade Idejnog projekta, potrebno je obezbijediti
kvalitetne podloge. Na pregradnom mjestu planirane
brane Nedavi}, do 1991. godine vr{eni su zna~ajni
78
istra`ni radovi i na osnovu te ~injenice potrebno je
prikupiti te podatke.
Tako|e, u cilju boljeg sagledavanja re`ima vo-
da i re`ima nanosa na toku gornje Neretve potrebno
je realizovati slede}e aktivnosti:
Prikupljanje, sistematizacija i analiza postoje}e
dokumentacije i podloga za sliv Gornje Neretve,
Uspostavljanje limnigrafskih stanica,
Simultana hidrolo{ka mjerenja na odre|enim pro-
filima,
Detaljno terensko rekognosciranje sliva i vodoto-
ka,
Organizacija psamolo{kih osmatranja i mjerenja,
Analiza postoje}e dokumentacije o nanosu na rije-
ci Neretvi itd [5].
U cilju smanjenja geolo{kih rizika, u procesu is-
tra`ivanja za hidroenergetske objekte (brane, ma{in-
ske zgrade, dovodni i odvodni sistemi), potrebno je
realizovati sljede}e aktivnosti:
Izrada projekta istra`ivanja,
In`enjerskogeolo{ko i hidrogeolo{ko kartiranje te-
rena,
Istra`no bu{enje,
Geofizi~ka istra`ivanja,
Laboratorijska ispitivanja,
Izrada elaborata (parcijalni i sintezni) sa progra-
mom dopunskih istra`ivanja za fazu projekta za
izvo|enje [8].
Tako|e, za izradu ostalih dijelova Idejnog pro-
jekta, potrebno je obezbijediti odgovaraju}e podlo-
ge.
8. ZAKLJU^AK
U investiciono-tehni~koj dokumentaciji koja je
izra|ena u 2008. godini, tj. u Idejnom rje{enju i
prethodnoj studiji izvodljivosti, projektovane su
dvije hidroelektrane HE Ulog (Nedavi}) i HE Grad-
niska, a osnovni parametri ovih hidroelektrana su:
HE Ulog (Nedavi}) derivaciona hidroelektrana,
instalisane snage 32,8 MW i prosje~ne godi{nje
proizvodnje od 75 GWh elektri~ne energije,
HE Grad-niska je pribranska elektrana, instalisa-
ne snage 2,8 MW i prosje~ne godi{nje proizvodnje
od 11,24 GWh elektri~ne energije.
HE Ulog (Nedavi}) je tehni~ki izvodljiv proje-
kat, ekonomski opravdan i na ekolo{ki prihvatljivoj
lokaciji bez zna~ajnih uticaja na `ivotnu sredinu.
Nakon svih analiza i dobijenih parametara mo-
`e se zaklju~iti da je u trenutku potrebno nastaviti
aktivnosti na istra`ivanju i projektovanju samo deri-
vacione HE Nedavi}, jer ova hidroelektrana pokazu-
je da je to optimalno rje{enje u ovom trenutku.
Pribransku HE Grad-niska bi trebalo gradi-
ti u kasnijem periodu, kada se mogu o~ekivati po-
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
voljniji op{ti uslovi za iskori{tenje obnovljivih izvo-
ra elektri~ne energije.
9. LITERATURA:
[1] RO HE na Neretvi, Jablanica OOUR Institut za is-
tra`ivanje i razvoj, PROJEKAT GORNJA NERE-
TVA, Studija, Mostar, 1985. godine.
[2] Energoinvest, OOUR Hidroin`enjering. HIDROE-
NERGETSKO KORI[TENJE GORNJE NERE-
TVE, Studija, Sarajevo, 1984. godine.
[3] Energoinvest HIDROENERGETSKO KOR[]E-
NJE RIJEKE NERETVE, Osnovni projekat, Teh-
ni~ko rje{enje, HE Ulog Sarajevo, 1973. godine.
[4] Institut za vodoprivredu Jaroslav ^erni, Hidrolo-
{ka studija gornjeg toka reke Neretve (u Republici
Srpskoj)- Beograd, mart 2008. godine,
[5] Institut za vodoprivredu Jaroslav ^erni HE NE-
RETVA-ULOG, IDEJNO RJE[ENJE I PRET-
HODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI, Beograd,
mart 2008. godine,
[6] Mr Miroslav Markovi} PROJEKTNO FINANSI-
RANJE U ZEMLJAMA U RAZVOJU, ANALIZA
RIZIKA U EVALUACIJI HIDROENERGETSKIH
PROJEKATA, Nik{i} 2000, godine.
[7] Prof. dr Petar Stoji} HIDROTEHNI^KE GRA\E-
VINE, Split 1998. godine.

Rad STK C1 29. savetovanje CIGRE Srbija je primljen u uredni{tvo 02. 07. 2009. godine

@eljko Ratkovi} je ro|en 3. 3. 1967. godine. Osnovnu i Srednju tehni~ku {kolu, ma{in-
skog smjera zavr{io je 1985. godine u Trebinju. Diplomirao je 1990. godine na Ma{inskom
fakultetu u Mostaru Konstruktivni smjer. Magistarsku tezu je odbranio 2001. godine na Fa-
kultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu iz oblasti vje{ta~ke inteligencije. Nakon zavr{etka
Ma{inskog fakulteta, 1990. godine, radio je u preduze}u Industrija alata-Trebinje do 1999.
godine. Od 1999. godine radi u MH Elektroprivreda Republike Srpske, Mati~no preduze}e
u Trebinju.
Tokom rada u Elektroprivredi Republike Srpske, u~estvuje u zajedni~kim stru~nim timovima Elek-
troprivrede RS i Projektantskih ku}a koje izra|uju investiciono-tehni~ku dokumentaciju za energetske
objekte kod kojih je investitor Elektroprivreda Republike Srpske.
U toku svog nau~nog i stru~nog rada publikovao je deset naslova, koji su objavljeni u doma}im ~aso-
pisima i monografijama, kao i na me|unarodnim i doma}im konferencijama. Trenutno, aktivno izu~ava
oblast hidroenergetike, tj. primjenu ekspertnih sistema u hidroenergetici, iz koje radi doktorsku disertaci-
ju, koja mu je odobrena na Fakultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu, 2008. godine.
Od osnivanja Fakulteta za proizvodnju i menad`ment u Trebinju, koji pripada Univerzitetu u Isto~nom
Sarajevu, tj. od 1995. godine, dodatno je anga`ovan na mjestu vi{eg asistenta na predmetu Nauka o mate-
rijalima.

Akademik Pantelija-Pane Daki}, doktor ma{instva, ro|en je 1946. godine u Podgoriji.

Zavr{io je Ma{inski fakultet u Sarajevu 1972. godine. Magistrirao je 1977. godine na Fakul-
tetu strojarstva i brodogradnje u Zagrebu, a 1981. godine na istom fakultetu je i doktorirao.
[kolske 1990/91. godine, kao Fulbrajtov stipendista, odlazi u SAD na postdoktorske stu-
dije na institutu MIT iz podru~ja lasera i laserske tehnologije. Na Ekonomskom institutu u
Beogradu zavr{io je {kolu za menad`ere 1989. godine. Radio je kao profesor u Jajcu, potom
kao asistent na Ma{inskom fakultetu u Banjoj Luci od 1974. godine. Bio je tehni~ki direktor
Tvornice vijaka u Mrkonji} Gradu i direktor Fabrike signalnih ure|aja u Lakta{ima. Iz Lakta{a od-
lazi na mjesto direktora IRC-a (Institut Rudi ^ajavec), potom je zamjenik generalnog direktora za raz-
voj i kvalitet Radne organizacije Elektromehanika, a kasnije i generalni direktor Radne organizacije si-
stema Rudi ^ajavec u Banjoj Luci.
Od 1981. godine je docent, od 1985. godine vanredni profesor na fakultetu VV[ u Zagrebu, te od 1993.
godine radi kao redovni profesor na Univerzitetu Vojske Jugoslavije u Beogradu. Od 1997. godine preda-
je na Ma{inskom fakultetu u Banjoj Luci kao redovni profesor.
U septembru 2008. godine izabran je za Dopisnog ~lana akademije ANURS-e u Banjoj Luci.
Osim profesorskog rada, dr Pantelija Daki} nalazio se na mnogim visokim dru{tvenim funkcijama. Bio
je generalni direktor Elektroprivrede Republike Srpske u periodu 2003-2007. godine. Trenutno obavlja
funkciju savjetnika generalnog direktora Elektroprivrede Republike Srpske.

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 79

 Za izuzetne menad`erske sposobnosti biran je vi{e puta za Privrednu li~nost godine BiH, te za Pri-
vrednu li~nost decenije BiH. Za Privrednu li~nost najmenad`er za srednju i jugoisto~nu Evropu u 2007.
izabran je 28. juna 2007. godine.
Objavio je preko stotinu nau~nih i stru~nih radova u doma}im i inostranim ~asopisima i ~etiri univer-
zitetska ud`benika.
Stevan Stankovski je ro|en 24. 10. 1962. godine u Novom Sadu. Diplomirao je 1987. go-
dine na Fakultetu tehni~kih nauka na odseku za elektrotehniku, smeru za ra~unarsku tehniku
i automatiku, Univerziteta u Novom sadu. Magistarsku tezu i doktorski rad je odbranio 1991.
i 1994. godine, na Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
U svom stru~nom radu je realizovao preko sto upravlja~kih sistema na raznim ma{ina-
ma i tehnolo{kim linijima. Projektovao je i realizovao nekoliko specijalizovanih ma{ina i ma-
nipulatora. Stalni je stru~ni konsultant iz oblasti upravljanja i elektronike za kompaniju FE-
STO iz [tudgarta, Nema~ka. Za potrebe FESTO Didakti~kog centra u Novom Sadu, odr`ao je preko sto pe-
deset seminara iz oblasti programabilnih logi~kih kontrolera, elektropneumatike i sistema za nadzor i upra-
vljanje.
Svoj nau~ni i stru~ni rad je publikovao u preko dvesta naslova, koji su objavljeni u me|unardnim ~a-
sopisima i monografijama, doma}im ~asopisima i monografijama, kao i na me|unardnim i doma}im kon-
ferencijama.
Zaposlen je kao redovan profesor na Fakultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu.

80 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

 Dragan Karanovi},
Sr|an Suboti}, Vladimir Ili} i @ivota Stamenkovi}

Nova koncepcija uspostavljanja

elektroenergetskog sistema
nakon raspada
Stru~an rad
UDK: 621.05; 621.06

Rezime:
Plan uspostavljanja elektroenergetskog sistema je jedan od najva`nijih dokumenata koje izra|uje ope-
rator prenosnog sistema. Ovaj plan mora dati predlog upravlja~kih akcija za svaki mogu}i raspad
elektroenergetskog sistema, i zato on obuhvata scenarije ostrvskog uspostavljanja i uspostavljanja uz po-
mo} susednih elektroenergetskog sistema. Svaki raspad se konceptualno re{ava na naponskim nivoima 400 kV
i 220 kV, dok akcije na 110 kV slu`e pre svega da podr`e uspostavljanje prenosnog sistema 400 kV i 220 kV.
Klju~ne re~i: raspad EES, uspostavljanje EES

Abstract:

NEW CONCEPTION OF RESTORATION PLAN

System Restoration Plan is one of the most important documents that are produced by TSO. This plan
has to offer solution for each possible Transmission System collapse. Therefore, it comprises scenarios for
island and parallel restoration. Each restoration has to be conceptually devised on 400 kV and 220 kV vol-
tage levels, while control action within 110 kV transmission network is just a support.
Key words: transmission system collapse, transmission system restoration

1. UVOD poreme}aja o~uvala sigurnost rada EES, odnosno omo-

Plan uspostavljanja elektroenergetskog sistema
(EES) Republike Srbije nakon potpunog ili delimi~-
nog raspada (u daljem tekstu: Plan) predstavlja je-
dan od Planova odbrane EES. Planovi odbrane EES
obuhvataju:
Plan podfrekventne za{tite
Planove ograni~enja isporuke elektri~ne energije
Plan uspostavljanja EES Republike Srbije nakon
potpunog ili delimi~nog raspada.
Ovi planovi imaju za svrhu da stvore tehni~ke i or-
ganizacione preduslove kako bi se u slu~aju ozbiljnih
gu}ila najbr`a mogu}a normalizacija stanja u EES.
Plan se izra|uje prema osnovnim postavkama
koje odre|uju UCTE Operativni priru~nik i Pravila
o radu prenosnog sistema. Ovim dokumentima je
predvi|eno slede}e:
Plan propisuje postupke koji }e dovesti do najbr-
`eg mogu}eg uspostavljanja EES za slu~aj deli-
mi~nog ili totalnog raspada;
Plan obuhvata nekoliko osnovnih scenarija, tako
da je upotrebljiv pri svakom raspadu;
JP Elektromre`e Srbije (EMS) je u obavezi da pri
izradi Plana predvidi dovoljan broj generatorskih

Dragan Karanovi}, Sr|an Suboti}, Vladimir Ili} i @ivota Stamenkovi} JP Elektromre`a Srbije, Vojvode Stepe 412, 11 000
Beograd,

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 81

 jedinica za beznaponsko pokretanje i ostrvski rad,
kako bi se omogu}ilo brzo uspostavljanje EES u
svim predvidivim situacijama;
Delovi Plana se usagla{avaju sa odgovaraju}im
planovima operatora susednih prenosnih sistema,
kako bi se postigla njihova kompatibilnost;
Planom se predvi|aju postupci za sve korisnike
prenosnog sistema, u skladu sa tehni~kim karakte-
ristikama elektroenergetskih objekata (u daljem
tekstu: EE objekat);
Operativno osoblje se mora periodi~no obu~avati
za primenu Plana;
Tokom izrade Plana koriste se rezultati ra~unar-
skih simulacija raspada EES.
Uz sve prethodno navedeno, Plan uva`ava i or-
ganizaciju upravljanja u JP EMS, mogu}nosti teh-
ni~kog sistema upravljanja, trenutne tehni~ke karak-
teristike EE objekata (ovo se posebno odnosi na mo-
gu}nost beznaponskog pokretanja i ostrvskog rada
hidroelektrana) i specifi~nosti EE objekata kupaca
koji su priklju~eni na prenosni sistem.
Plan ne predvi|a neraspolo`ivost telekomuni-
kacionih veza izme|u centara JP EMS, prenosnih
objekata i centara upravljanja korisnika prenosnog
sistema. Razlozi za to su obavezuju}e odredbe UC-
TE operativnog priru~nika i Pravila o radu preno-
snog sistema, kao i intenzivan razvoj telekomunika-
cionih tehnologija i telekomunikacione infrastruktu-
re u EES u poslednjih desetak godina.
Da bi se obezbedili preduslovi za uspostavljanje
EES, Pravilima o radu prenosnog sistema je predvi-
|eno slede}e:
Turbogeneratorska jedinica ~ija je nazivna snaga
ve}a od 100 MW mora biti sposobna da u slu~aju
ostanka bez napona iz EES pre|e na ostrvski rad,
napajaju}i samo sopstvenu potro{nju agregata, ili
da se u roku od 15 minuta nakon ispada ponovo
ve`e na mre`u;
Nakon {to do|e do prelaska na ostrvski rad, turbo-
generatorska jedinica mora biti sposobna da radi u
tom re`imu bar 2 sata;
Hidrogeneratorska jedinica, bez obzira na instali-
sanu snagu, mora biti sposobna da se nakon ispa-
da ponovo ve`e na mre`u u roku od 15 minuta;
Hidrogeneratorske jedinice predvi|ene za bezna-
ponsko pokretanje moraju raditi u re`imu praznog
hoda najmanje 15 minuta;
Hidroelektrana deklarisana za ostrvski rad mora
imati sposobnost da se sinhronizuje na ostrvo ~ija
je snaga ve}a od snage sopstvene potro{nje njego-
ve generatorske jedinice, a manja od nazivne sna-
ge ove generatorske jedinice. Ostrvski rad mora se
garantovati u trajanju od najmanje 6 sati;
Ukoliko hidroelektrana radi u ostrvskom radu,
mora imati sposobnost trenutne promene proiz-
82
vodnje do iznosa od 10 % nazivne snage generato-
ra koji su u tom trenutku u pogonu.
2. KONCEPCIJA USPOSTAVLJANJA
ELEKTROENERGETSKOG SISTEMA
Uspostavljanje EES se zasniva na brzom prosle-
|ivanju napona ili beznaponskom pokretanju hidro-
generatora, podizanju hidro-proizvodnje u skladu sa
uklju~ivanjem potro{nje tj. u dozvoljenim opsezima
frekvencije i napona, kako se ne bi ugrozili tek uspo-
stavljeni delovi EES, potonjem prosle|ivanju napo-
na do termoelektrana i snabdevanjem njihove sop-
stvene potro{nje, te sinhronizacijom turbogeneratora
na prenosni sistem. Uspostvljanje EES mora obuhva-
titi sve delove sistema, posebno sa stanovi{ta napaja-
nja prioritetne potro{nje u razumnom vremenu.
Beznaponsko pokretanje hidrogeneratora i for-
miranje ostrva predvi|eno je za slede}e hidroelek-
trane: HE \erdap 1, HE Bajina Ba{ta, HE Bistrica,
HE Zvornik i HE Pirot.
Op{tom koncepcijom je predvi|eno da se u EE
objektima u slu~aju ostanka bez napona iz preno-
snog sistema uspostavlja slede}e uklopno stanje:
Isklju~uju se dalekovodni prekida~i u mre`i
400 kV i 220 kV, odnosno u mre`i 110 kV gde je
to Planom predvi|eno
Isklju~uju se prekida~i transformatora
400/220 kV/kV, 400/110 kV/kV i 220/110 kV/kV,
odnosno transformatora 110/x kV/kV gde je to
Planom predvi|eno
Uklju~uju se spojna polja u postrojenjima gde je to
Planom predvi|eno
Pozicije regulacionih transformatora, kod kojih je
mogu}a promena napona pod optere}enjem, se
postavljaju blizu srednjeg polo`aja
Odre|ivanje koncepcije upostavljanja EES po-
sle potpunog ili delimi~nog raspada i uspostavljanje
400 kV i 220 kV dela EES, kao i odre|ivanje dina-
mike uklju~ivanja potro{nje isklju~iva je nadle`nost
dispe~era Nacionalnog dispe~erskog centra (u da-
ljem tekstu: NDC).
Prilikom uklju~ivanja potro{nje NDC daje na-
log dispe~erima regionalnih dispe~erskih centara (u
daljem tekstu: RDC) kolika snaga se uklju~uje po
svakoj od transformatorskih stanica 400/110 kV/kV
i 220/110 kV/kV u zavisnosti od trenutne situacije.
Uspostavljanje 110 kV dela EES, prosle|ivanje
napona do elektrana vezanih na 110 kV mre`u i da-
vanje odgovaraju}ih naloga centrima upravljanja ko-
risnika prenosnog sistema je u nadle`nosti RDC-a.
Napon se prema EE objektima korisnika preno-
snog sistema uvek prosle|uje samo po dobijenoj sa-
glasnosti centra upravljanja korisnika prenosnog si-
stema.
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
3. POSTUPCI OSOBLJA U
ELEKTROENERGETSKIM OBJEKTIMA
TOKOM USPOSTAVLJANJA
ELEKTROENERGETSKOG SISTEMA
Osoblje EE objekata mora biti upoznato sa
predvi|enim postupcima u svojim EE objektima,
kao i sa op{tom koncepcijom uspostavljanja EES.
Plan sadr`i priloge u kojima su opisani postupci to-
kom uspostavljanja EES za svaki EE objekat.
Osoblje EE objekta sprovodi naloge nadle`nih
centara upravljanja (nalog mo`e biti i zahtev za
sprovo|enje postupaka iz priloga Plana koji se od-
nosi na taj EE objekat).
U slu~aju da EE objekat ostane bez napona,
osoblje EE objekata postupa na slede}i na~in:
Uspostavlja govornu vezu sa nadle`nim centrom
upravljanja koji mu daje odgovaraju}e naloge za
dalje postupke
U slu~aju da se govorna veza ne mo`e ostvariti sa
nadle`nim centrom upravljanja, poku{ava se uspo-
stavljanje govorne veze sa rezervnim centrom
upravljanja
Ako se govorna veza ne mo`e uspostaviti sa nad-
le`nim centrima upravljanja, osoblje EE objekata
400/220 kV/kV, 400/110 kV/kV i 220/110 kV/kV,
sprovodi postupke predvi|ene op{tom koncepci-
jom uspostavljanja uklopnog stanja u EE objekti-
ma u slu~aju ostanka bez napona iz prenosnog si-
stema
Ako se govorna veza ne mo`e uspostaviti sa
nadle`nim centrima upravljanja, u objektima 110 kV
se uspostavlja uklopno stanje predvi|eno planom za
uspostavljanje sistema u ostrvskom radu.
Na svakom EE objektu mora u svakom trenut-
ku biti brzo dostupan deo Plana uspostavljanja EES
koji se odnosi na postupke osoblja u tom EE objek-
tu. Osoblje EE objekata mora biti upoznato i obu~e-
no za efikasnu primenu Plana. Da bi se ovo obezbe-
dilo, potrebno je da se osoblje EE objekata periodi~-
no proverava i obu~ava za primenu Plana.
4. USPOSTAVLJANJE PRENOSNOG
SISTEMA 400 kV I 220 kV
4.1. Scenariji
Plan obuhvata vi{e mogu}ih scenarija usposta-
vljanja EES posle totalnog ili delimi~nog raspada
EES, sa ciljem da bude upotrebljiv pri svakom ras-
padu. Stoga su u Planu razra|eni postupci za:
Uspostavljanje EES u ostrvskom radu (usposta-
vljanje EES uz pokretanje hidrogeneratora iz bez-
naponskog stanja)
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
Uspostavljanje EES u paralelnom radu (usposta-
vljanje EES uz prosle|ivanje napona iz susednih
EES)
Uspostavljanje EES u ostrvskom radu podrazu-
meva da je poreme}ajem zahva}en deo interkonek-
cije ve}i od EES Republike Srbije i da ne postoji na-
pon ni u jednom interkonektivnom dalekovodu koji
mo`e poslu`iti za inicijalnu sinhronizaciju elektra-
na, ve} se iz beznaponskog stanja pokre}u elektrane
sposobne da daju napon za po~etno uspostavljanje
EES.
Uspostavljanje EES u paralelnom radu podra-
zumeva da u nekom od interkonektivnih dalekovoda
postoji napon i da postoji saglasnost susednog ope-
ratora prenosnog sistema da pomogne u uspostavlja-
nju sistema, putem prosle|ivanja napona i odgova-
raju}e razmene elektri~ne energije (fizi~ke, odnosno
programske).
Postupci koji su navedeni u ovim scenarijima
slu`e prvenstveno kao analiti~ki obra|eni primeri,
na osnovu postoje}ih iskustava prilikom ranijih us-
postavljanja EES i na osnovu ra~unarskih simulaci-
ja ovakvih pogonskih uslova. Broj mogu}ih realnih
situacija sigurno prevazilazi broj obra|enih scenari-
ja, ali se pretpostavlja da je broj scenarija dovoljan
da se pru`i osnova za saniranje svakog raspada. Ta-
ko|e, NDC ima pravo da se, u zavisnosti od trenut-
nih okolnosti prilikom uspostavljanja EES, striktno
ne pridr`ava Plana, ali to mora biti opravdano sa sta-
novi{ta osnovnih postavki upravljanja.
4.2. Uspostavljanja sistema u ostrvskom radu
U slu~aju da je poreme}ajem zahva}en deo in-
terkonekcije ve}i od EES Republike Srbije i da ne
postoji napon ni u jednom interkonektivnom daleko-
vodu koji mo`e poslu`iti za inicijalnu sinhronizaci-
ju elektrana, EES se uspostavlja formiranjem dva
ostrva.
Jedno ostrvo se formira nakon beznaponskog
pokretanja HE \erdap 1, uspostavljaju}i 400 kV pr-
sten kroz dva kraka: 1) RP \erdap 1, TS Bor 2, TS
Ni{ 2, TS Jagodina 4, TS Kragujevac 2, TS Obreno-
vac, RP Mladost, 2) RP \erdap 1, RP Drmno, TS
Pan~evo 2 i TS Beograd 8. Sinhronizacija krakova
prstena se preporu~uje u TS Obrenovac.
Drugo ostrvo se formira nakon beznaponskog
pokretanja HE Bajina Ba{ta (i/ili HE Bistrica) uspo-
stavljaju}i 220 kV prstenove:
TS Bajina Ba{ta, TS Obrenovac, TS Valjevo 3, TS
Bajina Ba{ta
TS Bajina Ba{ta, HE Bistrica, TS Po`ega, TS Ba-
jina Ba{ta
TS Bajina Ba{ta, TS Beograd 3, TS Obrenovac,
TS Bajina Ba{ta
83
 TS Po`ega, TS ^a~ak 3, TS Kraljevo 3, TS Po`e-
ga
Sinhronizacija ovih prstenova se preporu~uje u
TS Bajina Ba{ta, TS Obrenovac i TS Po`ega.
NDC odre|uje redosled uklju~ivanja dalekovo-
da i na~in formiranja ostrva na osnovu trenutnih
okolnosti.
Planom je predvi|eno da se ostrva postepeno {i-
re od HE \erdap 1, odnosno HE Bajina Ba{ta, koje
su pokrenute iz beznaponskog stanja, uklju~ivanjem
odgovaraju}e potro{nje i sinhronizacijom dodatnih
generatora u ovim hidroelektranama.
U nastavku procesa uspostavljanja EES, napon
se prosle|uje preostalim hidroelektranama, transfor-
matorima op{te grupe, kao i do blok-transformatora
u termoelektranama. Ukoliko je neki od termoagre-
gata ostao u ostrvskom radu na sopstvenoj potro{nji,
potrebno je {to pre omogu}iti njegovu sinhronizaci-
ju na prenosnu mre`u i postepeno podizanje snage
ovih termoagregata.
Preporu~uje se da se ostrva formirana oko HE
\erdap 1 i HE Bajina Ba{ta sinhronizuju u TS Obre-
novac.
Prilikom ostrvskog uspostavljanja sistema nije
predvi|eno paralelisanje transformatorskih stanica
400/110 kV/kV i 220/110 kV/kV na 110 kV mre`i
kako ne bi do{lo do ne`eljenog spajanja ostrva pre-
ko 110 kV mre`e.
Za pojedine objekte (TS Obrenovac, RP Mla-
dost, TS Beograd 3 i TE Kolubara) je predvi|ena mo-
gu}nost da u toku procesa uspostavljanja EES napon
dobiju u toku formiranja i ostrva oko HE \erdap 1 i
ostrva oko HE Bajina Ba{ta. NDC donosi odluku iz
kog pravca }e navedeni objekti biti napojeni na osno-
vu trenutnih okolnosti. Prosle|ivanje napona ka osta-
lim transformatorskim stanicama 400/110 kV/kV i
220/110 kV/kV se vr{i kada se za to stvore uslovi, a
preporu~uje se nakon sinhronizacije ostrva HE \er-
dap 1 sa ostrvom HE Bajina Ba{ta, osim u slu~aju
kada se u pogon brzo vrate proizvodne jedinice u
termoelektranama.
Uklju~ivanje mre`e 110 kV i potro{a~a se oba-
vlja u funkciji odr`avanja stabilnosti i naponskih
prilika u ve} formiranim delovima EES. NDC pro-
cenjuje iznos snage koji treba uklju~iti u trafostani-
cama 400/110 kV/kV i 220/110 kV/kV i daje odgo-
varaju}i nalog RDC-ovima.
Ukoliko se neka od proizvodnih jedinica u ter-
moelektranama odr`i u radu na sopstvenoj potro{nji,
NDC u dogovoru sa ovla{}enim osobljem ovih elek-
trana prioritetno {alje napon za sinhronizaciju i po
vezivanju generatora dogovara dinamiku podizanja
proizvodnje.
U slu~aju da NDC proceni da }e uspostavljanje
ostrva oko HE \erdap 1 i ostrva oko HE Bajina Ba-
84
{ta potrajati, mo`e se primeniti i deo plana Plana ko-
ji obuhvata i beznaponsko pokretanje HE Zvornik i
HE Pirot i uspostavljanje posebnih ostrva u 110 kV
mre`i. U posebno te{kim situacijama, iz ostrva HE
Zvornik je predvi|eno napajanje sopstvene potro-
{nje TENT A, TENT B i TE Kolubara.
Kada se ostrva HE Bajina Ba{ta, odnosno HE
\erdap 1 pro{ire do TS Obrenovac, napon je ve}
prosle|en do najve}ih termoelektrana, te postoji mo-
gu}nost da su se sinhronizovali i neki termoagregati
koji su se odr`ali u radu na sopstvenoj potro{nji.
Plan preporu~uje se da se ostrva HE \erdap 1 i
HE Bajina Ba{ta sinhronizuju u TS Obrenovac. Me-
|utim, ukoliko postoje problemi pri sihronizaciji,
prethodno je potrebno oja~ati ostrva u kojima su iz-
ra`enije oscilacije napona i frekvencije podizanjem
proizvodnje i uklju~ivanjem potro{nje.
Vezivanje generatora u RHE Bajina Ba{ta, zbog
velike minimalne snage ovih generatora, preporu~u-
je se nakon sinhronizacije ostrva HE \erdap 1 i HE
Bajina Ba{ta.
4.3. Uspostavljanje sistema u paralelnom radu
U slu~aju da postoji mogu}nost prosle|ivanja
napona po jednom ili vi{e interkonektivnih daleko-
voda, ovo je potrebno iskoristiti u cilju {to br`eg i
efikasnijeg uspostavljanja EES. Zbog velikog broja
interkonektivnih dalekovoda, u Planu se daju prepo-
ruke kako se na najbolji mogu}i na~in mo`e iskori-
stiti napon po svakom interkonektivnom dalekovo-
du.
Kako se u ovim slu~ajevima mo`e o~ekivati
ograni~ena isporuka elektri~ne energije iz susednih
EES, napon iz susednog sistema treba iskoristiti za
pokretanje hidrogeneratora, napajanje sopstvene po-
tro{nje termoelektrana i pokretanje turbogeneratora,
~ime se zna~ajno ubrzava proces uspostavljanja
EES.
Uspostavljanje EES u paralelnom radu ima za
posledicu delimi~nu promenu koncepcije u odnosu
na ostrvski rad koja se ogleda u slede}em:
NDC posebnu pa`nju posve}uje koordinaciji ak-
tivnosti sa centrima upravljanja susednih operato-
ra prenosnih sistema, kako u fazi dogovaranja pa-
rametara na interkonektivnim dalekovodima (to-
kovi aktivne snage, napon i frekvencija), tako i
prilikom realizacije dogovora
NDC daje nalog RDC za primenu Plana usposta-
vljanja 110 kV mre`e u paralelnom radu, vode}i
ra~una da optere}enje interkonektivnih dalekovo-
da po kojima se vr{i razmena bude u dogovorenim
granicama
U zavisnosti od okolnosti, NDC odlu~uje da li
}e pored uspostavljanja dela EES u paralelnom radu,
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
deo EES uspostavljati u ostrvskom re`imu rada po-
kretanjem HE \erdap 1, odnosno HE Bajina Ba{ta.
U ovom slu~aju potrebno je voditi ra~una da se sin-
hronizacija dva dela EES sa razli~itim frekvencija-
ma vr{i u EE objektima gde za to postoji odgovara-
ju}a oprema.
U slu~aju da je jedino raspolo`iv napon iz inter-
konekcije po dalekovodu DV 454 TS Subotica 3
TS [andorfalva, preporu~uje se njegovo prosle|iva-
nje do TS Subotica 3, TS Novi Sad 3, RP Mladost i
TS Obrenovac, uz napajanje prioritetne potro{nje.
Ukoliko je neki od generatora u TENT A ili TENT B
ostao u radu na sopstvenoj potro{nji, prosle|ivanjem
napona do RP Mladost i TS Obrenovac omogu}ava
se njihova brza sinhronizacija na mre`u. U slu~aju
da nijedan od generatora u TENT A i TENT B nije
ostao u radu na sopstvenoj potro{nji, nakon prosle-
|ivanja napona do RP Mladost i TS Obrenovac, na-
pon se uz prethodno dobijenu saglasnost elektrana
prosle|uje i do TENT A i TENT B. Nakon obezbe-
|ivanja sopstvene potro{nje elektrana, NDC daje na-
log za pokretanje svih raspolo`ivih generatora u
TENT A i TENT B. Ne preporu~uje se prosle|ivanje
napona ka HE \erdap 1 i HE Bajina Ba{ta pre sve-
ga zbog nemogu}nosti regulacije napona i ograni~e-
nja u isporuci po DV 454. NDC u ovom scenariju
formira ostrva HE \erdap 1 i HE Bajina Ba{ta bez-
naponskim pokretanjem ovih elektrana, sa ciljem {to
br`e sinhronizacije sa ma|arskim sistemom u TS
Obrenovac. Nakon sinhronizacije ostrva HE Bajina
Ba{ta u TS Obrenovac NDC daje nalog za vezivanje
generatora u RHE Bajina Ba{ta. Sinhronizacijom
ostrva HE \erdap 1 i HE Bajina Ba{ta sa ma|ar-
skim sistemom u TS Obrenovac omogu}ava se
uklju~ivanje potro{nje prema delu Plana za usposta-
vljanje sistema u paralelnom radu.
Napon po dalekovodima DV 409/3 TS Sremska
Mitrovica 2 TS Ernestinovo, odnosno DV 455 TS
Sremska Mitrovica 2 TS Ugljevik treba pre svega
iskoristiti za pokretanje HE Bajina Ba{ta i RHE Ba-
jina Ba{ta, napajanje sopstvene potro{nje TENT A i
TENT B i sinhronizaciju raspolo`ivih generatora u
TENT A i TENT B.
Napon po dalekovodu DV 405 RP \erdap 1
HE Porcile de Fier treba iskoristiti za pokretanje HE
\erdap 1. Vezivanjem generatora na mre`u stvaraju
se uslovi za brzo uspostavljanje 400 kV mre`e i
uklju~ivanje potro{nje prema delu Plana za usposta-
vljanje sistema u paralelnom radu, po{tuju}i iznos
razmene po DV 405 dogovorene sa rumunskim dis-
pe~erom. Napon se u dozvoljenim granicama odr`a-
va regulisanjem reaktivne snage na generatorima u
HE \erdap 1 i uklju~ivanjem potro{nje. Zbog veli-
ke udaljenosti HE Bajina Ba{ta od HE \erdap 1 pre-
poru~uje se beznaponsko pokretanje i formiranje
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
ostrva HE Bajina Ba{ta sa ciljem {to br`e sinhroni-
zacije u TS Obrenovac.
Napon po dalekovodu DV 404 TS Ni{ 2 TS
Sofija Zapad treba iskoristiti pre svega za pokretanje
HE \erdap 1, HE \erdap 2, HE Pirot i HE Vlasina.
Preporu~uje se beznaponsko pokretanje i formiranje
ostrva HE Bajina Ba{ta sa ciljem {to br`e sinhroni-
zacije u TS Obrenovac, mada se u zavisnosti od na-
ponskih prilika, NDC mo`e odlu~iti da napon iz TS
Ni{ 2 prosledi do TS Bajina Ba{ta, ~ime bi se omo-
gu}ilo pokretanje generatora u HE Bajina Ba{ta i
RHE Bajina Ba{ta.
Napon po dalekovodu DV 206/1 TS Bajina Ba-
{ta TS Pljevlja 2 ili DV 266 TS Po`ega TS Plje-
vlja 2 treba iskoristiti za pokretanje generatora u HE
Bajina Ba{ta, RHE Bajina Ba{ta i HE Bistrica. Zbog
velike udaljenosti ne preporu~uje se prosle|ivanje
napona do HE \erdap 1. NDC u ovom scenariju
beznaponski pokre}e i formira ostrva HE \erdap 1
sa ciljem {to br`e sinhronizacije u TS Obrenovac.
Tako|e, postoji mogu}nost da napona ima i u
interkonektivnim 110 kV dalekovodima, pa je za
svaki od ovih dalekovoda Planom predvi|en na~in
na koji mo`e najbolje da se iskoristi, pre svega za
pokretanje bliskih hidroelektrana i napajanje lokalne
potro{nje.
5. USPOSTAVLJANJE
PRENOSNOG SISTEMA 110 kV
5.1. Scenariji
Za razliku od koncepcije uspostavljanja preno-
snog sistema 400 kV i 220 kV, gde je opisan veliki
broj scenarija i ostavljeno puno mesta za prilago|a-
vanje dispe~erskih odluka trenutnim okolnostima,
uspostavljanje prenosnog sistema 110 kV je ure|eno
sa mnogo vi{e detalja. To je u~injeno iz razloga {to
su upravlja~ke akcije u ovom delu prenosnog siste-
ma vezane najvi{e za uklju~ivanje i isklju~ivanje po-
tro{nje, {to se po prirodi mo`e Planom detaljno
predvideti i ~ime se komunikacija izme|u NDC i
RDC tokom uspostavljanja EES olak{ava i li{ava
nepotrebnih detalja. Planom je iz tog razloga ure|e-
no:
Uspostavljanje uklopnog stanja u mre`i 110 kV
nakon raspada
Priprema konzumnih podru~ja trasnformatorskih
stanica 400/110 kV/kV i 220/110 kV/kV za poste-
peno uklju~ivanje
Prosle|ivanje napona ka elektranama priklju~e-
nim na mre`u 110 kV
Uklju~ivanje potro{nje.
Ipak, i ovde se Planom razlikuju tri osnovna
slu~aja:
85
 EES se uspostavlja ostrvski
EES se uspostavlja u paralelnom radu
U prenosnom sistemu 110 kV se formiraju ostrva
oko hidroelektrana priklju~enih na mre`u 110 kV.
Prilikom uspostavljanja sistema u ostrvskom ra-
du potro{nja se uklju~uje u manjim iznosima i pre-
nosni sistem se uspostavlja sporije. Prilikom uspo-
stavljanja sistema u paralelnom radu potro{nja se
uklju~uje u ve}im iznosima i prenosni sistem se us-
postavlja br`e. U zavisnosti od okolnosti, NDC mo-
`e odlu~iti da se deo sistema uspostavlja u ostrv-
skom, a deo u paralelnom radu. Ukoliko se u delu
prenosnog sistema 110 kV kome se prosle|uje na-
pon nalazi hidroelektrana, ili termoagregat koji je
ostao u radu na sopstvenoj potro{nji, potrebno je
opet iskoristiti mogu}nost za brzo pokretanje ovih
proizvodnih kapaciteta. Ukoliko se jave problemi
prilikom uspostavljanja sistema 400 kV i 220 kV,
neophodno je iskoristiti mogu}nost beznaponskog
pokretanja lokalnih hidroelktrana i formiranje ostrva
sa odgovaraju}om potro{njom.
5.2. Uspostavljanje uklopnog stanja u mre`i
110 kV nakon raspada
Tokom uspostavljanja EES ne sme se dozvoliti
nekontrolisano slanje napona i posledi~no uklju~e-
nje potro{nje, jer to mo`e da dovede do ponovnog
raspada. Iz tog razloga potrebno je preventivno izvr-
{iti sekcionisanje mre`e 110 kV.
U toku uspostavljanja prenosnog sistema parale-
lisanje trafostanica 400/110 kV/kV i 220/110 kV/kV
preko 110 kV mre`e se radi samo uz prethodno do-
bijenu saglasnost NDC-a, da ne bi do{lo do ne`elje-
nog paralelisanja preko 110 kV mre`e delova siste-
ma koji nisu u paralelnom radu. Iz istog razloga se
dalekovodi koji povezuju dva susedna RDC isklju-
~uju na oba kraja (svaki RDC isklju~uje dalekovod
na kraju dalekovoda u svojoj nadle`nosti). Daleko-
vodi koji povezuju dva RDC se uklju~uju samo uz
prethodno dobijenu saglasnost NDC. Interkonektiv-
ni dalekovodi 110 kV se isklju~uju na na{em kraju
po nalogu RDC, a uklju~uju se isklju~ivo po nalogu
NDC.
6. PRIPREMA KONZUMNIH PODRU^JA
TRASNFORMATORSKIH STANICA
400/110 kV/kV I 220/110 kV/kV
ZA POSTEPENO UKLJU^IVANJE
Osim sekcionisanja mre`e, u cilju obezbe|ivanja
usagla{enog uklju~ivanja potro{nje sa podizanjem
proizvodnje, Planom je predvi|eno da se nakon raspa-
da izvr{i i sekcionisanje delova konzumnih podru~ja
jedne transformatorske stanice. U scenarijima za
86
ostrvsko uspostavljanje EES, kada se naro~ito u prvim
koracima potro{nja mora uklju~ivati u manjim iznosi-
ma, ure|eno je i uklopno stanje na niskonaponskim
(NN) stranama transformatorskih stanica 110/x kV/kV.
Kao rezultat ovog na~ina razmi{ljanja, u Planu
je dat precizan redosled manipulacija koje je potreb-
no izvr{iti. Ove manipulacije RDC radi samostalno,
samo na osnovu kratkog naloga NDC-a. Ovim se
o~igledno posti`e zna~ajna u{teda vremena u komu-
nikaciji NDC i RDC i izbegavaju nedoumice tokom
dono{enja upravlja~kih odluka.
7. UKLJU^IVANJE POTRO[NJE
Nakon {to se pod napon stave sabirnice 110 kV
transformatorskih stanica 400/110 kV/kV i
220/110 kV/kV, mo`e se pristupiti uklju~ivanju po-
tro{nje. U samom Planu nalazi se ta~an redosled ma-
nipulacija za uklju~ivanje potro{nje. Redosled je
formiran na osnovu mogu}nosti za uklju~ivanje po-
tro{nje u manjim koracima ({to zavisi od uklopne
opreme i tehni~kog sistema upravljanja) i prioriteta
potro{nje. Potro{nja se uklju~uje po nalogu NDC
koji sadr`i okvirni iznos snage potro{nje, kao i pri-
bli`nu vremensku dinamiku uklju~enja. U slu~aju da
prilikom uklju~ivanja do|e do propada napona ili
frekvencije, RDC zaustavlja dalje uklju~ivanje, ja-
vlja se NDC i tek po dobijanju novog naloga nasta-
vlja uklju~ivanje potro{nje. Centri upravljanja kori-
snika prenosnog sistema se pri ovome moraju strikt-
no pridr`avati naloga RDC.
Sastavni deo Plana su i tabele za svaku transfor-
matorsku stanicu 110/x kV/kV, u kojima je naveden
na~in upravljanja, nadle`ni centar upravljanja i pri-
bli`no optere}enje pri konzumu Republike Srbije od
6 000 MW.
8. PROSLE\IVANJE NAPONA
KA ELEKTRANAMA PRIKLJU^ENIM
NA MRE@U 110 kV
Postupak i smisao prosle|ivanja napona ka
elektranama na ovom naponskom nivou se su{tinski
ne razlikuje od onog opisanog za vi{e naponske ni-
voe.
9. ZAVR[ETAK USPOSTAVLJANJA
ELEKTROENERGETSKOG SISTEMA
U zavr{nom delu uspostavljanja EES, nakon {to
su svi prenosni objekti 400 kV i 220 kV dobili na-
pon, potrebno je da NDC sprovede i slede}e:
uklju~uje preostale elemente prenosnog sistema
400 kV i 220 kV, vode}i ra~una o naponima i op-
tere}enju uklju~enih elemenata; kada se uklju~e
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
 svi elementi mo`e se pre}i i na uspostavljanje nor-
malnih uklopnih stanja u prenosnim objektima
400 kV i 220 kV
anga`uju se svi raspolo`ivi proizvodni kapaciteti
proverava se dokle se stiglo sa uspostavljanjem si-
stema 110 kV i napajanjem potro{nje; uklju~uju se
preostali 110 kV dalekovodi
u pogodnom trenutku prelazi se na dugotrajna
ograni~enja isporuke elektri~ne energije imaju}i u
vidu da je prioritetna potro{nja koja nije obuhva-
}ena grupama do 40 % konzuma; kako je usposta-
vljanje EES ekstremni re`im rada, mo`e se za po-
~etak zadati ograni~enje za sve ~etiri grupe, da bi
se potom obim ograni~enja smanjivao (sa ulaskom
u pogon termoelektrana), vode}i ra~una i o tome
da se potro{nja ne pove}ava istovremeno ve}em
broju potro{a~a; obim ograni~enja isporuke elek-
tri~ne energije se smanjuje do potpunog ukidanja
izvr{ava se sinhronizacija na{eg prenosnog siste-
ma sa ostatkom interkonekcije; prioritet pri pove-
zivanju imaju slede}i EES: ma|arski, rumunski,
bugarski i hrvatski, za koje se, zbog svoje veli~i-
ne, pretpostavlja da su u stabilnijem radu.
10. ZAKLJU^AK
U ovom radu je predstavljena nova koncepcija
uspostavljanja EES koja }e biti usagla{ena sa Pra-
vilima o radu prenosnog sistema i UCTE Operativ-
nim priru~nikom. Ova koncepcija polazi od pretpo-
stavke da su telekomunikacioni sistem, centri upra-
vljanja i prenosni objekti ostali raspolo`ivi po pita-
nju upravljanja. Zato se ovaj plan, za razliku od tre-
nutno va`e}eg fokusira na akcije dispe~era, a ne na
uspostavljanje sistema u slu~ajevima kada dispe~er
nije ustanju da stupi u kontakt sa ostalim u~esnici-
ma u postupku uspostavljanja EES nakon raspada.
Plan uspostavljanja daje nekoliko scenarija kako bi
bio upotrebljiv pri saniranju svakog raspada, a naj-
ve}u pa`nju obra}a na ostrvsko uspostavljanje kao
najte`i re`im rada. U ovoj verziji Plana, za bezna-
ponsko pokretanje odabrane su hidroelektrane koje
su se do sada dobro pokazale u takvim situacijama.
Konceptualno se raspad re{ava odlukom dispe~era
NDC-a na naponskim nivoima 400 kV i 220 kV, dok
dispe~eri RDC-a uglavnom sprovode ve} detaljno
pripremljene akcije u mre`i 110 kV. Postupak uspo-
stavljanja se zavr{ava napajanjem prioritetne potro-
{nje, prosle|ivanjem napona do svih elektrana i
uklju~ivanjem interkonektivnih dalekovoda.
11. LITERATURA
[1] UCTE: Operation Handbook
[2] JP EMS: PRAVILA O RADU PRENOSNOG SI-
STEMA, 2008. godina
[3] JP EMS: UPUTSTVO O REDOSLEDU MANIPU-
LACIJA NAKON DELIMI^NOG ILI POTPU-
NOG RASPADA EES, 2002. godina

Rad STK C2 29. savetovanje CIGRE Srbija je primljen u uredni{tvo 06. 07. 2009. godine

Dragan Karanovi} je ro|en 21. 4. 1959. godine u Beogradu. Elektroehni~ku {kolu Ni-
kola Tesla zavr{io je 1977, a Elektrotehni~ki fakultet u Beogradu 1983. godine. Od 1984.
godine radi na poslovima upravljanja EES. Trenutno je zaposlen u JP EMS, Direkcija za
upravljanje prenosnim sistemom, kao direktor sektora za regionalno upravljnje prenosnim si-
stemom.

Sr|an Suboti} je ro|en 18. 8. 1970. godine. Zavr{io je matemati~ku gimnaziju u Beogra-
du 1989, a Elektrotehni~ki fakultet u Beogradu 1996. godine. Od 1998. godine radi na poslo-
vima upravljanja EES. Trenutno je zamenik direktora Direkcije za upravljanje prenosnim si-
stemom JP EMS.

Vladimir Ili}, ro|en 7. 5. 1972. godine u Beogradu, zavrsio Elektrotehni~ku {kolu Ni-
kola Tesla 1990, a Elektrotehni~ki fakultet u Beogradu smer Elektroenergetski sistemi 1999.
godine. Radio u EPS-u od februara 2000. do jula 2005. godine kao dispe~er, a nakon toga je
zaposlen u EMS-u. Trenutno radi u NDC-u kao rukovodilac smene za operativno upravljanje
prenosnim sistemom. ^lan je UCTE (ENTSO-E) radne grupe Compliance Monitoring and
Enforcement koja se bavi usagla{avanjem standarda iz UCTE Operativnog priru~nika kao i
kontrolom rada TSO-ova.

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 87

 @ivota Stamenkovi} je ro|en 1953. godine u Velikom Mokrom Lugu, gde je zavr{io
osnovnu {kolu, dok je srednju Elektrotehni~ku {kolu Nikola Tesla poha|ao u Beogradu. Di-
plomirao je na Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Karijeru u elektroprivre-
di zapo~eo je u Zajednici Jugoslovenske Elektroprivrede (JUGEL-u), odakle prelazi u
ZEP 1985. godine. Sve vreme svog tridesetogodi{njeg rada provodi u operativi na poslo-
vima upravljanja elektroenergetskim, odnosno prenosnim sistemom, na radnim mestima dis-
pe~era, {efa smene za operativno upravljanje i direktora sektora za operativno upravljanje.

88 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

 Adam Dangi}, Branislav Simonovi}, Dimitrije Dimitrijevi}, Ljubomir Cvetkovi},
Marko Babovi}, Jelena Milo{evi} i Spasenka Gajinov

Geohemijske i fizi~ko-hemijske
karakteristike lignita Kostola~kog basena i
njihov zna~aj za racionalniju proizvodnju
elektri~ne energije i za{titu `ivotne sredine
Stru~an rad
UDK: 622.332; 662.64; 502; 719

Rezime:
Lignit ~ine fosilna organska i mineralna materija i njegov kvalitet se obi~no defini{e preko sad`aja
vlage i pepela i gornje i donje toplotne energije. Sagorevanjem lignita u termoelektranama nastaju otpadne
gasovite i ~vrste materije koje ugro`avaju `ivotnu sredinu. Iskori{}enje toplotne mo}i lignita u termoelek-
trani zavisi od usagla{enosti kvaliteta uglja i tehnologije sagorevanja. Istra`ivanja lignita u Kostola~kom
basenu ukazuju da je za racionalnije iskori{}enje lignita u termoelektrani i za{titu `ivotne sredine potrebno
pro{irenje definisanja kvaliteta lignita kao i pepela/{ljake iz termoelektrane sa geohemijskim i fizi~ko-
hemijskim karakteristikama (petrografski i maceralni sastav organske materije, mineralni i hemijski sastav
neorganskih primesa i pepela/{ljake, sadr`aji te{kih metala i drugih mikroelemenata i dr.).
Klju~ne re~i: lignit, kvalitet, geohemija, termoelektrana, `ivotna sredina, racionalizacija, Kostola~ki basen, Srbija

Abstract:

GEOCHEMICAL AND PHYSICO-CHEMICAL FEATURES OF LIGNITES IN THE KOSTOLAC BASIN

AND THEIR IMPORTANCE FOR MORE RATIONAL ELECTRIC ENERGY PRODUCTION
AND ENVIRONMENTAL PROTECTION

Lignite is one of the most important energetic resources in Serbia as well as in many countries all over
the world. In the Kostolac Basin, one of the largest lignite basins in Serbia, two electric power plants (EPS)
(Kostolac A and B) are in operation.
Lignite consists of fossil organic matter and mineral matter and its quality is commonly expressed by
contents of humidity and ash and its upper and lower thermic capacities (UTC and LTC, respectively).
Commonly, the boilers in EPS are designed based only on these lignite quality parameters. Electric power
stations firing lignite produce, beside electric power, large masses of solid and gaseous waste materials
which appear to be a risk to the environment. The rationality of lignite usage in EPS depends on
compatibility and stability of quality of lignite feeding EPS boilers. The studies of lignite in the Kostolac
coal basin indicated that for a more rational usage of lignite in EPS and a better protection of the
environment it is necessary that the quality of both lignite and ash/slag in EPS should be investigated in a
more complex manner. This is demonstrated by studies of several geochemical and physicochemical
features: petrographic and maceral composition of coal matter, mineral and chemical composition of
inorganic matter and ash/slag, contents of heavy metals and others trace elements in both coal and
ash/slag, etc. Coal in the deposit is characterized by significant variations of lithotypes and maceral

Prof. Adam Dangi}, prof. Dimitrije Dimitrijevi} i prof. Ljubomir Cvetkovi} Univerzitet u Beogradu, \u{ina 7, 11 000 Beograd,
dr Branislav R. Simonovi} i mr Spasenka Gajinov Institut za op{tu i fizi~ku hemiju, Akademski trg 12, 11 000 Beograd,
mr Marko Babovi} i Jelena Milo{evi}, dipl. in`. geol. JP EPS, Vojvode Stepe 412, 11 000 Beograd

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 89

composition of coal matter as well as of inorganic matter verticaly and laterally placed in the coal seam.
Also, significant variations have been found in chemical composition and trace element contens in the coal
seam. The study of mineral composition of ash/slag indicated that iron mineral phases may be good
indicators of geochemical-thermodinamical features of coal firing proces in EPS. The studies of mineral
and chemical composition of ash/slag and trace element contents are also necessary for monitoring of the
environmental protection.
Key words: Lignite, quality, geochemistry, electic power plant, environment, rationalization, Kostolac Basin, Serbia

1. UVOD ni) proizvo|a~ lignita u basenu je povr{inski kop

(PK) Drmno, ~ija }e godi{nja proizvodnja od sada-
Lignit se kao geolo{ki mlad ugalj odlikuje ni- {njih 6 miliona t/godi{nje za nekoliko godina dosti-
skim stepenom maturacije organske materije i, ge- }i 12 miliona t/godi{nje.
neralno uzev, visokim sadr`ajem neorganskih pri- Kostola~ki basen nalazi se oko 80 km isto~no
mesa, te stoga ima relativno nisku toplotnu mo} (to- od Beograda, na desnoj obali Dunava, na prostoru
plotnu energiju). Le`i{ta lignita velikih dimenzija i izme|u reka Velike Morave na zapadu, i Peka na is-
povoljnih geolo{kih karakteristika se masovno otko- toku. Pliocenska serija sedimenata sadr`i tri sloja
pavaju odgovaraju}im rudarskim metodama i lignit lignita, koji nose nazive I, II i III ugljeni sloj. Najve-
se koristi kao gorivo u termoelektranama (TE) veli- }e rasprostranjenje ima III ugljeni sloj, koji je naj-
kog kapaciteta. Pritom, pored proizvodnje velikih stariji i najdublji. Basen je podeljen morfolo{kom
koli~ina elektri~ne energije, proizvode se i velike gredom pravca pru`anja severjug (SJ) na zapadni
koli~ine gasovitih i ~vrstih otpadnih produkata sago- i isto~ni deo.
revanja koji ugro`avaju `ivotnu sredinu.
Za stabilnu i ekonomi~nu proizvodnju elektri~- 61 000
ne energije u termoelektranama neophodno je da se
ostvaruje standardizovani proces sagorevanja ligni-
60 000
ta, odnosno da se kvalitet uglja koji ulazi u TE po-
dudara sa kvalitetom uglja za koji su projektovana
postrojenja za sagorevanje u TE. Kao osnovni para- 59 000
metri kvaliteta uglja za projektovanje tehnologije
sagorevanja lignita koriste se uglavnom prose~ne 58 000
vrednosti sad`aja vlage i pepela i termi~ka energija,
gornja i donja (GTE i DTE) u le`i{tu uglja. Savre-
mena istra`ivanja u svetu [1; 2; 3] i u Srbiji [4; 5; 6] 57 000
su pokazala da je za ugalj uop{te, a posebno za lig-
nit, kao energetsku sirovinu za TE potrebno kom- 56 000
pleksnije definisanje kvaliteta da bi se postigla ve}a
efikasnost i u proizvodnji elektri~ne energije i u za-
55 000
{titi `ivotne sredine.
Nova studijska prou~avanja u Kostola~kom
ugljonosnom basenu [7] ukazala su da se lignit ovog 54 000
basena odlikuje zna~ajnim varijacijama geohemij-
skih, petrolo{kih, mineralo{kih i fizi~ko-hemijskih 53 000
svojstava, koja su va`na kako za racionalnije kori-
{}enje lignita u TE, tako i za pouzdaniju za{titu `i-
52 000
votne sredine.

2. KOSTOLA^KI BASEN I LE@I[TE DRMNO 51 000

16 000

17 000

18 000

19 000

20 000

21 000

22 000

23 000

Kostola~ki lignitski basen je jedan od najzna-

~ajnijih energetskih resursa Srbije i Elektroprivrede
Srbije (EPS-a). Lignit iz basena se masovno otkopa-
va povr{inskim kopovima i koristi za rad termoelek-
trana Kostolac A i B. Glavni (od idu}e godine i jedi-
Slika 1. Karta le`i{ta Drmno: konture PK Drmno
(poligon) sa polo`ajem otkopnog fronta 2022. godine,
lokacijama istra`nih bu{otina i trasama profila
kroz le`i{te (A-B i C-D)

90 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

 Dosada{nja geolo{ka istra`ivanja lignita u base- Tabela 1.
nu su bila skoncentrisana na isto~ni deo basena i u Petrografski sastav 39 uzoraka uglja le`i{ta Drmno
njemu se odvijala i sada se odvija rudarska eksploa- (u %) [7]
tacija lignita. Resurs na kome se bazira sada{nji i
budu}i rad TE Kostolac A i B (do 2042. godine) je Opseg/Range Srednje/Average
III ugljeni sloj u le`i{tu Drmno, odnosno povr{inski Detrit/Detrite 11,92 83,00 36,9117,53
kop (PK) Drmno. Planirano je zapo~injanje opse- Tekstit/Textite 8,98 82,54 37,0717,31
`nijih geolo{kih istra`ivanja zapadnog dela Kosto- Gelit/Gelite 0 43,48 13,9010,70
Fuzit/Fusite 0 21,26 5,514,86
la~kog basena.
Smola/Resin 0 3,50 0,290,86
U le`i{tu Drmno, III ugljeni sloj je debljine od
Pirit/Pyrite 0 8,09 1,132,40
16 do 20 m, blago pada ka severozapadu i ka severu
Glina/Clay 0 45,28 4,978,77
postupno tone u dubinu (verovatno je razvijen i is-
pod Dunava). U okviru PK Drmno otkopano je od
po~etka rada (1987. godine) do kraja 2007. godine Mineralna materija u ugljenom sloju je prisutna
83x106 t uglja, a preostale bilansne rezerve iznose i u vidu neravnomerno raspore|enih primesa i pro-
preko 400x106 t uglja. Prose~an kvalitet bilansnih slojaka glinovitog, peskovito-alevritskog i laporovi-
rezervi uglja u le`i{tu je: vlaga 39,22 %, pepeo tog tipa, a lokalno i kao epigenetska mineralizacija
17,70 %, sagorljiva materija 43,14 %, S 1,18 % (sa- kalcita, gipsa i kalcedona.
gorljivi 0,56 %, u pepelu 0,60 %), GTE 11,49 MJ/kg
i DTE 10,02 MJ/kg.
Studijska geohemijska, petrografska i fizi~ko-
hemijska istra`ivanja uglja u le`i{tu Drmno [7] izve-
dena su na profilima ugljenog sloja na otkopnom
frontu PK i vi{e istra`nih bu{otina u razli~itim delo-
vima le`i{ta (slika 1). Izvedena su petrografska,
minerolo{ka, geohemijska i fizi~kohemijska ispiti-
vanja organske i neorganske materije uglja, kao i od-
govaraju}a ispitivanja pepela i {ljake i elektrofilters-
kog pepela iz TE.

3. GEOHEMIJSKE, PETROGRAFSKE,
MINERALO[KE I FIZI^KOHEMIJSKE
KARAKTERISTIKE LIGNITA

Ugalj le`i{ta Drmno je makropetrografski veo-
ma heterogenog sastava. Izgra|uju ga slede}i litoti-
povi: barski ugalj, ksilitski ugalj i doplerit. Domi-
nantan je barski ugalj, zemljast (visok sadr`aj glino-
vite materije), zatim drvenasti (ksilitski) ugalj, koji
se pojavljuje u vidu proslojaka, so~iva ili slojeva de-
bljine nx10 cm, koji se naizmeni~no smenjuju sa
barskim ugljem; doplerit (gelificirano biljno tkivo
bez tragova biljne strukture) je zastupljen u vidu tan-
kih proslojaka (debljine do 20 cm).
Mikroskopskim petrografskim ispitivanjima
utvr|ene su i {iroke varijacije sadr`aja i me|usobnih
odnosa mikrolitotipova uglja detrita, gelita, fuzita
i smola, kao i mineralnih primesa pirita i glinovite
materije, kako u vertikalnom profilu ugljenog sloja
tako i po pru`anju sloja. Pirit je zastupljen u vidu
izolovanih zrna (veli~ine uglavnom do 0,1 mm) i
mineralnih agregata (slika 1). U tabeli 1 prikazane
su varijacije sadr`aja i srednji sadr`aji litotipova
uglja, pirita i gline u uglju le`i{ta Drmno.
Slika 2. Mikrofotografija uglja: gelifikovana osnovna
masa u kojoj le`e macerali (gelinit, kutinit, mikrospore),
impregnisana glinovitom materijom i sa dispegovanim
piritom (svetla zrna). Veli~ina slike 2x1,5 mm
(uve}anje 25 x).
U hemijskom sastavu uglja zastupljene su zna-
~ajne varijacije skoro svih glavnih hemijskih kom-
ponenti naro~ito SiO2 i Al2O3 a zatim i CaO, SO3 i
Fe2O3 (tabela 2). Sadr`aji ovih komponenti variraju
i u vertikalnom profilu sloja, i po prostiranju sloja i
uslovljeni su varijacijama mineralnog sastava neor-
ganskih primesa uglja.
U uglju su odre|eni sadr`aji slede}ih te{kih me-
tala i drugih mikroelemenata: As, B, Ba, Be, Cl, Co,
Cr, Cu, F, Hg, Mn, Ni, Pb, Se, Sr, V, Th, U, W, Zr i
Zn. U tabeli 3 su prikazani opsezi sadr`aja i srednji
sadr`aji analiziranih elemenata u uglju (u mg/kg su-
ve materije). U najvi{im sadr`ajima zastupljeni su B
(i do >1 000), Cl (do 600) i Mn (do 450), zatim Ba,
Sr, Zr i Zr (do 300), As (do 70), Cr (do 60), V (do

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 91

 Tabela 2.
Hemijski sastav i sadr`aji te{kih metala i drugih mikroelemenata u 15 uzoraka uglja
(u % i mg/kg suve materije) [7]

% mg/kg
Opseg Srednje Opseg Srednje Opseg Srednje
SiO2 11,11-28,78 14,91 As 16-70 41 Ni 10-40 19
TiO2 0,04-0,30 0,19 B 390-1130 727 Pb 3-32 10
Al2O3 0,38-12,49 6,05 Ba 280-320 297 Se <1 <1
Fe2O3 0,73 3,69 1,90 Be <1 <1 Sr 80-230 107
MgO 0,13 -1,42 0,66 Cl 270-590 368 Th <1 <1
CaO 1,73 3,69 2,71 Co 2-6 4 U <10 <10
Na2O 0,01 0,20 0,09 Cr 50-60 53 V 20-50 37
K2O 0,02 0,46 0,23 Cu 10-20 11 W <10 <10
SO3 3,37 6,52 4,88 F 10-40 26 Zn 10-30 12
P2O5 0,02 0,04 0,03 Hg 0,11-0,41 0,27 Zr 9-140 97
Mn 80-430 190

50), Ni, Pb, F (do 40), Zn (do 30), Cu (20) i Co (6);
Hg je u sadr`ajima do 0,41 mg/kg. U svim analizira-
nim uzorcima ispod granice detekcije su bili: Be, Se
i Th (<1), U i W (<10).
4. GEOHEMIJSKE I FIZI^KO-HEMIJSKE
KARAKTERISTIKE PEPELA I [LJAKE
IZ TERMOELEKTRANA
Pri sagorevanju lignita u TE obrazuju se, kao
{to je ve} izneto, zna~ajne koli~ine ~vstih otpadnih
produkata sagorevanja pepela i {ljake, koji se hi-
drauli~kim transportom odvode i lageruju u deponi-
ju pepela formiranu u geosredini. Ovaj materijal od-
nosno njegova deponija predstavlja odre|eni rizik
za kvalitet `ivotne sredine vazduha, okolnog ze-
mlji{ta i podzemnih i povr{inskih voda.
Geohemijskim, mineralo{kim i fizi~kohemij-
skim prou~avanjima obuhva}eni su elktrofilterski
pepeo iz TE kao i pepeo/{ljaka (u daljem tekstu pe-
peo) sa deponije pepela (sve`e transportovan iz TE).
Utvr|eno je da se radi o materijalu kompleksnih i
varijabilnih mineralo{kih, geohemijskih i fizi~ko-
hemijskih karakteristika.
Pepeo se sastoji uglavnom od silikatnog stakla i
razli~itih silikatnih minerala, a sadr`i i ne{to anhi-
drita/gipsa, metali~nih minerala i sitnih ~estica nesa-
gorelog uglja (slika 3).
Skoro svi metli~ni minerali predstavljaju mine-
rale gvo`|a. Utvr|eni su slede}i minerali gvo`|a:
gvo`|e (Fe), vustit (FeO), magnetit (Fe3O4), hematit
(Fe2O3), maghemit (Fe2O3) i getit (FeOOH). Ovi mi-
nerali su nastali uglavnom transformacijom pirita
pri sagorevanju uglja, a pojavljuju se u vidu malih
zrna (veli~ine do nekoliko desetina m) raspr{enih u
silikatnoj osnovi; getit je nastao hidratacijom Fe2O3-
minerala tokom hidrauli~nog transporta pepela.

Tabela 3.
Hemijski sastav i sadr`aj te{kih metala i drugih mikro-elemenata u pepelu/{ljaci (PS) i elektrofilterskom
pepelu (EFP) iz TE Kostolac (u % i mg/kg suve materije) [7]

% mg/kg
PS EFP PS EFP PS EFP
SiO2 49,84-52,1 50,03 As 120-125 148 Ni 107-131 168
TiO2 0,58 0,60 B 709-770 667 Pb 31-33 25
Al2O3 17,98-20,22 18,68 Ba 401-428 425 Rb 20-25 15
Fe2O3 8,13-9,67 7,71 Cr 200-207 242 Sc 227-232 222
MgO 1,69-1,86 1,77 Cu 182-234 203 Sr 268-301 287
CaO 6,59-7,92 6,85 Ga 19-20 15 V 187-200 193
Na2O 0,34-0,39 0,39 Li 63-74 54 Y 10-13 15
K2O 0,83-0,93 0,79 Mn 622-995 672 Zn 106-134 188
SO3 7,87-9,17 11,42 Mo 2-3 2 Zr 575-670 672
P2O5 0,04 0,04 Nb 11-13 15

92 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.


Slika 3. Mikrofotografija pepela uglja iz TE: magnetit i
vustit (svetlo), pseudomorfoze po biv{im sferoidnim i cr-
volikim gel piritima u silikatnoj (staklastoj) osnovnoj
masi. Uve}anje 100 x
Hemijski sastav i sadr`aji te{kih metala i drugih
mikroelemenata analizirani su u dva uzorka pepela i
{ljake i jednom uzorku elektrofilterskog pepela (ta-
bela 3).
Hemijski sastavi ispitivane {ljake i elektrofilter-
skog pepela su sli~ni dominantno su zastupljeni
SiO2 (sa oko 50 %, na bazi suve materije), Al2O3
(oko 18-20 %), a zna~ajno su zastupljeni i Fe2O3
(oko 7-10 %), CaO (6,5-8 %) i SO3 (oko 8-11 %) (ta-
bela 3). S obzirom na zna~ajne varijacije hemijskog
sastava uglja u le`i{tu, mogu da se o~ekuju i velike
varijacije hemijskog sastava {ljake i pepela koji iz-
laze iz termoelektrane.
U pepelu i {ljaci i elektrofilterskom pepelu ana-
lizirani su i detektovani slede}i te{ki metali i drugi
mikroelementi. As, B, Ba, Cr, Cu, Ga, Li, Mn, Mo,
Nb, Ni, Pb, Rb, Sc, Sr, V, Zn, Zr i Y. Najobilnije je
zastupljen Mn (sadr`aj do oko 1 000 mg/kg), B (do
oko 800 mg/kg), Zr (do skoro 700 mg/kg), Ba (do
500 mg/kg) i Cr, Cu, Sc i Sr (do oko 300 mg/kg).
Zna~ajno su zastupljeni i V (do 200 mg/kg), a zatim
i As, Ni i Zn (do oko 150 mg/kg). Li je zastupljen u
sadr`ajima do blizu 100 mg/kg, Pb i Rb do 35 mg/kg,
Ga, Nb i Y do 20 mg/kg i Mo do 5 mg/kg. S obzi-
rom na zna~ajne varijacije sadr`aja metala i drugih
mikroelemenata u uglju u le`i{tu, mogu da se o~eku-
ju i velike varijacije sadr`aja ovih elemenata i u {lja-
ci i pepelu koji izlaze iz termoelektrane.
5. ZAKLJU^AK
Kori{}enje lignita za proizvodnju elektri~ne
energije u TE EPS-a zahteva, generalno uzev,
upravljanje u slede}e tri oblasti: (1) masovna rudar-
ska proizvodnja (otkopavanje) i doprema lignita do
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
TE, (2) proces sagorevanja lignita u TE, (3) upra-
vljanje otpadnim gasovitim i ~vrstim produktima sa-
gorevanja lignita u TE i za{tita `ivotne sredine.
Geolo{kim istra`ivanjem utvr|uju se i verifiku-
ju kvalitet i rezerve lignita, a na osnovu njih se pro-
jektuju rudarski radovi za eksploataciju lignita i po-
strojenja u TE za sagorevanje lignita i proizvodnju
elektri~ne energije. Postrojenja za sagorevanje
uglja u TE se projektuju prema prose~nom kvalitetu
uglja u le`i{tu, izra`enog uglavnom preko osnovnih
pokazatelja kvaliteta sadr`aja vlage i pepela, DTE
i TGE. Pritom se o~ekuje da }e ugalj koji se masov-
no otkopava na povr{inskom kopu i doprema u TE
imati projektovan kvalitet, odnosno kvalitet blizak
prose~nom kvalitetu bilansnih rezervi uglja u le`i-
{tu. Odstupanja kvaliteta uglja koji ulazi u TE od
projektovanog kvaliteta dovodi odstupanja procesa
sagorevanja uglja od projektovanog, a time i do ne-
dovoljnog iskori{}enja uglja (bolji kvalitet uglja od
projektovanog) ili TE postrojenja (lo{iji kvalitet ug-
lja od projektovanog).
Kompleksnijim geohemijskim i fizi~ko-hemij-
skim prou~avanjima lignita le`i{ta Drmno utvr|eno
je da u le`i{tu zna~ajno variraju ne samo sadr`aji
vlage i pepela, DTE i TGE, ve} i drugi parametri ko-
ji mogu da imaju zna~aj za proces sagorevanja uglja
u TE i za{titu `ivotne sredine. Utvr|eno je da su i or-
ganska materija i neorganska materija uglja kom-
pleksnog sastava, kao i da ugalj sadr`i i niz te{kih
metala i drugih mikroelemenata od kojih neki mogu
da predstavljaju pri sagorevanju uglja u TE rizik za
`ivotnu sredinu.
Petrografski sastav organske materije uglja kao
i mineralni sastav neorganskih primesa u uglju su
kompleksni i znatno variraju, kako u vertikalnom
profilu ugljenog sloja tako i po prostiranju ugljenog
sloja u le`i{tu. Tako|e su zastupljene zna~ajne vari-
jacije sadr`aja te{kih metala i drugih mikroeleme-
nata i u vertikalnom profilu ugljenog sloja i po pro-
stiranju ugljenog sloja. Ovo ukazuje da mogu da se
o~ekuju zna~ajne varijacije kvaliteta uglja koji se
doprema u TE (ulazni ugalj) u pogledu ovih karak-
teristika, {to mo`e da ima zna~aja kako za upravlja-
nje procesom sagorevanja uglja u TE i proizvodnju
elektri~ne energije, tako i za upravljanje rizicima za
za{titu `ivotne sredine.
Varijacije zastupljenosti i me|usobnih odnosa
razli~itih litotipova i mikrolitotipova organske mate-
rije kao i mineralnog i hemijskog sastava neorgan-
skih primesa uglja (glinovite, peskovite i laporovite
komponente, odnos pirit/gips) mogu zna~ajno da
uti~u na proces sagorevanja uglja u TE i termi~ke
efekte. Poznavanje prisustva i varijacija sadr`aja te-
{kih metala i drugih mikroelemenata u ulaznom
uglju su va`ni za za{titu `ivotne sredine.
93
 Geohemijskim i fizi~ko-hemijskim prou~avanji-
ma pepela i {ljake nastalih sagorevanjem uglja u TE
utvr|eno je da su ovi ~vrsti otpadni produkti sagore-
vanja kompleksnih mineralo{kih i geohemijskih ka-
rakteristika. U odnosu na ugalj odlikuju se pojavlji-
vanjem vi{e novih nemetali~nih i metali~nih mine-
ralnih faza, kao i koncentrisanjem (zaostajanjem)
ve}ine te{kih metala i drugih mikroelemenata.
S obzirom na o~ekivane varijacije sastava ula-
znog uglja i procesa sagorevanja uglja u TE, mogu
da se o~ekuju i odre|ene varijacije, kako mineral-
nog sastava tako i sadr`aja te{kih metala i drugih
mikroelemenata u pepelu/{ljaci.
Geohemijsko-mineralo{ka prou~avanja uglja i
pepela/{ljake iz TE ukazuju da Fe-minerali mogu da
budu i indikatori procesa sagorevanja uglja u TE
[7]. Na osnovu geohemijsko- termodinami~kih uslo-
va transformacija pirita u druge Fe-minerale mogu-
}e je da se procene redoks uslovi, odnosno re`im ki-
seonika tokom sagorevanja uglja u TE (tabela 4).
Tabela 4.
Mineralne faze nastale transformacijom pirita pri
sagorevanju uglja u TE i redoks uslovi njihovog
obrazovanja.
Mineralna faza Formula (sastav) Redoks uslovi
Mineral phase Composition Redox conditions
Gvo`|e/ Iron Fe
umereno redukcioni/
slightly reduced
Magnetit/ Fe2O3FeO nepotpuno oksidacioni/
Magnetite imperfect oxidized
Hematit/ He- Fe2O3
oksidacioni/oxidized
matite
Pojavljivanje elementarnog (metalnog) gvo`|a
ukazuje na lokalno nedovoljnu koli~inu kiseonika,
odnosno umereno redukcione uslove. U tim uslovi-
ma je nepotpuno sagorevanje organske materije.
Magnetit pak ukazuje na ja~e oksidacione uslove, a
hematit na potpuno oksidacione uslove, odnosno
uslove u kojima dolazi do potpunog sagorevanja or-
ganske materije.
Prikazana istra`ivanja su izvedena kao studij-
ska, na ograni~enom broju uzoraka. Dobijeni rezul-
tati i izvedeni zaklju~ci ukazuju da je za racionalni-
je iskori{}enje lignita iz le`i{ta Drmno neophodno
da se ova istra`ivanja sprovedu masovnije, kao si-
stematska detaljna istra`ivanja. Ova istra`ivanja bi
trebalo iz istih razloga da se sprovode i pri svim da-
ljim geolo{kim i rudarskim istra`ivanjima lignita u
zapadnim delovima Kostola~kog basena.
Rad STK C3 29. zasedanje CIGRE Srbija je primljen u uredni{tvo 30. 06. 2009. godine
94
6. LITERATURA
[1] Mardon, S.M., Hower, J.C., 2004. IMPACT OF
COAL PROPERTIES ON COAL COMBUSTION
BY-PRODUCT QUALITY: EXAMPLES FROM A
KENTUCKY POWER PLANT. International Jour-
nal of Coal Geology 59, 169- 214
[2] Ward, C.R., 2002. ANALYSIS AND SIGNIFI-
CANCE OF MINERAL MATTER IN COAL SE-
AMS. INTERNATIONAL JOURNAL OF COAL
GEOLOGY 50, 135- 168.
[3] Vassilev, S.V. and Vassileva C.G. (1996),
MINERALOGY OF COMBUSTION WASTES
FROM COAL-FIRED POWER STATIONS, Fuel
Processing Technology, 47 261-280.
[4] Dangi}, ?., Putnik, S. (1998) MIKROELEMENTI
U UGLJU JARANDOLSKOG BASENA: OBIL-
NOST I GEOHEMIJSKO-GEOLO[KI ZNA^AJ.
XIII kongres geologa Jugoslavije, Herceg Novi,
knj. 2, 675-684.
[5] Dangi}, A., Dimitrijevi}, D. (2001) TRACE ELE-
MENTS IN LIGNITES OF THE KREKA BASIN
(BiH) AS POSSIBLE CONTAMINANTS OF THE
ENVIRONMENT. Third International Symposium
Mining and Envir. Protection, Belgrade, Procee-
dings, 387-391.
[6] Dangi}, A., Simonovi}, Dimitrijevi}, D., Babovi},
M. (2007) KOLUBARA LIGNITE BASIN (SER-
BIA): IMPORTANCE OF PETROGRAPHIC AND
GEOCHEMICAL STUDIES TO RATIONAL
COAL EXPLOITATION. BALKANMINE 2007
2nd Balkan Mining Congress, Belgrade, Book of
Proceedings, 9-14.
[7] Dangi}, A., Simonovi}, B. Dimitrijevi}, D., Cvetko-
vi}, Lj., Vasi}, N., Gajinov, S., Blagojevi}, S., Ra-
dulovi}, A., Aran|elovi}, D., Ne{i}, Lj., Majstoro-
vi}, D. (2008) STUDIJA GEOHEMIJSKIH, FIZI^-
KO-HEMIJSKIH I PETROLO[KIH OSOBINA
UGLJA KOSTOLA^KOG UGLJONOSNOG BA-
SENA. IOFH Beograd, FSD EPS-a, Beograd.
[8] Dangi}, A., Simonovi}, B., Dimitrijevi}, D., Cvet-
kovi}, Lj., Gajinov, S. (2008) PHASE TRAN-
SFORMATIONS OF IRON MINERALS IN PRO-
CESS OF COAL FIRING AT ELECTRIC POWER
STATIONS. Physical Chemistry 2008, 9th Interna-
tional Conference on Fundamental and Applied
Aspects of Physical Chemistry, Beograd, Procee-
dings, Volume II, 541-543.
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
 Adam Dangi} je redovni profesor Rudarsko-geolo{kog fakulteta Univerziteta u Beogra-
du na kome je stekao diplome in`enjera geologije i magistra i doktora geolo{kih nauka i zva-
nja od asistenta do redovnog profesora. Nastavnik je vi{e predmeta iz oblasti geohemije na
osnovnim i poslediplomskim studijama, koordinator predmeta Geologija i za{tita `ivotne sre-
dine i dugogodi{nji {ef Katedre za geohemiju. Dr`ao je i nastavu na Rudarsko-metalur{kom
fakultetu Univerziteta u Pri{tini. Kao viziting profesor dr`ao je predavanja na vi{e univerzi-
teta u SAD. Objavio je preko 250 nau~nih radova, autor je ili koautor vi{e monografija i ru-
kovodio ve}im brojem projekata. Bio je ko-rukovodilac me|unarodnog IGCP projekta o boksitima Me|u-
narodne unije geolo{kih dru{tava i UNESKO-a. ^lan je vi{e me|unarodnih i doma}ih nau~nih i stru~nih
komiteta i komisija i nau~nih i stru~nih asocijacija i dru{tava. V.d. je predsednika Saveza geolo{kih in`e-
njera i tehni~ara Srbije (SGEITS) i predsednik Geolo{kog dru{tva za za{titu `ivotne sredine SGEITS-a.

Branislav R. Simonovi} je diplomirao i magistrirao na Prirodno-matemati~kom fakul-

tetu u Beogradu, Grupa za fizi~ku hemiju, a doktorirao na Fakultetu za fizi~ku hemiju Uni-
verziteta u Beogradu. Direktor je Instituta za op{tu i fizi~ku hemiju u Beogradu. Sekretar je
Dru{tva fizikohemi~ara Srbije. Bavi se osnovnim i primenjenim istra`ivanjima u oblasti fizi~-
ke hemije. Objavio je preko 180 nau~nih i stru~nih radova u zemlji i inostranstvu. Rukovodio
je izradom ve}eg broja projekata i studija u oblasti za{tite `ivotne sredine i bezotpadnih teh-
nologija, iz kojih su proistekla i neka prakti~na re{enja.

Dimitrije Dimitrijevi} je diplomirao geologiju (1958. godine) na Rudarsko-geolo{kom

fakultetu Univerziteta u Beogradu na kome je dobio i titule magistra i doktora geolo{kih na-
uka, specijalizuju}i se u oblasti kaustobiolita i to posebno ugljeva. Radio je kao geolog sre-
za Doboj a zatim kao asistent i docent na Rudarskom fakultetu u Tuzli Univerziteta u Saraje-
vu. Od 1970. godine je radio na Rudarsko-geolo{kom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u
zvanjima vanrednog i redovnog profesora. Dr`ao je nastavu iz vi{e predmeta iz oblasti geo-
logije ugljeva na osnovnim i poslediplomskim studijama. Objavio je preko 100 nau~nih i
stru~nih radova u doma}im i stranim nau~nim i stru~nim ~asopisima, autor je i koautor vi{e monografija.
Autor je ve}eg broja nau~nih studija i projekata za privredu. Dao je veliki doprinos u mikroskopskom pro-
u~avanju struktura ugljeva u re{avanju fundamentalnih i aplikativnih problema vezanih za istra`ivanje i
kori{}enje ugljeva.

Ljubomir Cvetkovi} je redovni profesor Rudarsko-geolo{kog fakulteta Univerziteta u

Beogradu. Sve diplome, stru~ne i nau~nih zvanja kao in`enjera geologije, magistra i dokto-
ra nauka, stekao je na Rudarsko-geolo{kom fakultetu, na kome je, ostvaruju}i karijeru, pro-
{ao sva zvanja, od stru~nog saradnika, do redovnog profesora. U~estvovao je na svim pro-
jektima Ministarstava nauke Republike Srbije koje je realizovala grupacija u kojoj se nalazi
od 1970. godine. Tako|e je bio u~esnik na me|unarodnom projektu LOREX. Objavio je pre-
ko 90 nau~nih radova i autor je jedne monografije. Bio je dugogodi{nji ko-rukovodilac Mi-
neralo{ko-petrografske sekcije Srpskog geolo{kog dru{tva, a aktuelni je rukovodilac Jugoslovenske asoci-
jacije za mineralogiju (JAM).

Marko Babovi} je diplomirao na Rudarsko-geolo{kom fakultetu, Smer za geotehniku

1979. godine. Magistarske studije je zavr{io na Rudarsko-geolo{kom fakultetu, Smer za is-
tra`ivanje le`i{ta mineralnih sirovina 2001. godine i dobio zvanje magistar geolo{kih nauka.
Svoj radni vek je po~eo 1980. godine u RMU Rembas, Resavica, na mestu geolog-istra`i-
va~, potom u Ugaljprojekt, Beograd, kao glavni in`enjer za le`i{ta mineralnih sirovina i
od 1990. godine radi u JP Elektroprivreda Srbije, Direkcija za strategiju i investicije na
mestu vode}eg in`enjera za le`i{ta mineralnih sirovina. Rukovodio je brojnim projektima,
elaboratima, studijama i strate{kim dokumentima razvoja energetike. Objavio je preko 30 stru~nih i nau~-
nih radova u zemlji i inostranstvu. Od 1999. godine je ~lan Saveza geolo{kih in`enjera i tehni~ara Srbije
(SGEITS) na mestu potpredsednika.

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 95

 Jelena Milo{evi} je diplomirala na Rudarsko-geolo{kom fakultetu, Smer za petrologiju
i geohemiju 1997. godine i dobila zvanje dipl. in`. geologije. Od 1998. godine je zaposlena u
Javnom Preduze}u Elektroprivreda Srbije, Direkcija za strategiju i investicije na mestu sa-
mostalnog in`enjera za le`i{ta mineralnih sirovina. Rukovodila je u izradi studija iz oblasti
geohemijskih i petrolo{kih ispitivanja, a aktivno u~estvuje u usmeravanju na izradi brojnih
studija, projekata i elaborata iz oblasti istra`ivanja le`i{ta uglja. Objavila je preko 10 stru~-
nih i nau~nih radova u zemlji i inostranstvu. Od 1999. godine je ~lan Saveza geolo{kih in`e-
njera i tehni~ara Srbije (SGEITS) na mestu sekretara saveza.

Spasenka P. Gajinov je diplomirala na Fakultetu za fizi~ku hemiju u Beogradu. Zapo-

slena je u Institutu za op{tu i fizi~ku hemiju u Beogradu na mestu tehni~kog rukovodioca La-
boratorije za ispitivanje, istra`ivanje i razvoj. Laboratorija je akreditovana u oblasti ispiti-
vanja voda, uglja, pepela, zemlji{ta i otpada, kao i deterd`enata i industrijskih proizvoda. Ba-
vila se sintezom, strukturnim modifikacijama i faznim transformacijama zeolita i njihovom
primenom, posebno u oblasti katalize. Poslednjh godina se bavila primenom doma}ih sirovi-
na u pre~i{}avanju vode za pi}e i otpadnih voda.

96 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

 Dragana Naumovi} Vukovi},
Aleksandar Pavlovi}, Slobodan [kundri} i Vojin Kosti}

Etaloniranje merila
za merenje gustine
naizmeni~nog magnetskog polja
Stru~an rad
UDK: 537.612; 52-337

Rezime:
U radu je prikazano etaloniranje vi{ekomponentnog merila, analizatora naizmeni~nog magnetskog po-
lja koje je izvr{eno u Laboratoriji za etaloniranje i ispitivanje Elektrotehni~kog instituta Nikola Tesla.
Opisani su metoda etaloniranja i primenjeni etalon magnetskog polja. Dati su rezultati etaloniranja meri-
la sa pridru`enom mernom nesigurno{}u i obezbe|enom mernom sledivo{}u. Sprovedeno etaloniranje na-
vedenog merila magnetskog polja pokazuje da su gre{ke merenja gustine magnetskog polja u granicama
gre{aka merenja ( 3 % od merene vrednosti) deklarisanim od strane proizvo|a~a.
Klju~ne re~i: gustina magnetskog polja, etaloniranje, merna nesigurnost, Helmholcovi kalemovi

Abstract:

CALIBRATION OF ANALYZER FOR ALTERNATE MAGNETIC FILD DENSITY

This paper presents calibration of analyzer for alternate magnetic field density which is performed in
the Laboratory for Testing and Calibration in the Electrical Engineering Institute Nikola Tesla. The ca-
libration method as well as applied reference standard of magnetic field density are described. Calibration
results and estimation of uncertainty of measurement are also presented. Analysis of the results shows that
errors of magnetic field density measurement are in the declared limits ( 3 % of reading).
Key words: magnetic field density, calibration, uncertainty of measurement, Helmholtz coil

1. UVOD sla ima vi{egodi{nje iskustvo u merenju i razvoju

U okviru za{tite `ivotne sredine i za{tite na ra-
du sve aktuelnije postaje razmatranje uticaja elek-
tri~nog i magnetskog polja na zdravlje ljudi. U ne-
kim zemljama postoje ve} standardi koji propisuju
nivoe dozvoljenih elektri~nih i magnetskih polja. Is-
tra`ivanja uticaja magnetskog polja i primena spo-
menutih standarda podrazumevaju odgovaraju}e
merne metode i merne instrumente za merenje mag-
netskog polja. Elektrotehni~ki institut Nikola Te-
merne instrumentacije za merenje magnetskog po-
lja. Jedna od standardnih aktivnosti u ovoj oblasti je
merenje elektri~nog i magnetskog polja u elektroe-
nergetskim objektima i u njihovoj okolini primenom
odgovaraju}ih mernih metoda i merila. Merila mag-
netskog polja kao i sva druga merila podle`u redov-
nom etaloniranju u svrhu provere metrolo{kih ka-
rakteristika. To je i obaveza za sve laboratorije koje
`ele da se akredituju za ovakvu vrstu merenja [1].

Dragana Naumovi} Vukovi}, dipl. in`. el., Aleksandar Pavlovi}, dipl. in`. el., Slobodan [kundri}, dipl. in`. el., Vojin Kosti}, dipl.
in`. el. Elektrotehni~ki institut Nikola Tesla, 11 000 Beograd

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 97

 U ovom radu opisani su merna metoda i refe-
rentni etaloni koji su primenjeni prilikom etalonira-
nja analizatora magnetskog polja proizvo|a~a
Wandel&Goltermann, tip EFA 300 u akreditova-
noj Laboratoriji za ispitivanje i etaloniranje Elektro-
tehni~kog instituta Nikola Tesla. Ovaj instrument
Institut koristi kod standardnih merenja gustine
magnetskog polja u elektroenergetskim objektima
Elektroprivrede Srbije i za koja se Institut akredito-
vao kod Akreditacionog tela Srbije.

2. ETALONIRANJE

Etaloniranje nekog merila realizuje se sa mer-

nom metodom i referentnim etalonom koji omogu-
}ava proveru ta~nosti merenja sa gre{kom koja je
najmanje pet do deset puta manja od deklarisane
gre{ke etaloniranog merila. Merna metoda mora bi-
ti metrolo{ki verifikovana, a referentni etaloni mora-
ju imati mernu sledivost (traceability) do nacional-
nih etalona.

2.1. Analizator magnetskog polja

Analizator magnetskog polja tip EFA-300 je je-

dan elektronski visokosofisticirani merni instru-
ment, koji omogu}ava pouzdano i ta~no merenje
vektora gustine naizmeni~nog magnetskog polja u
{irem frekventnom opsegu od 5 Hz do 32 kHz. In-
strumenat EFA-300 u osnovi se sastoji, kako to i sli-
ka 1. prikazuje, od merne sonde i elektronskog dela.
Merenje gustine magnetskog polja zasniva se na me-
renju indukovanog napona u namotajima (kalemovi-
ma) merne sonde. Merna sonda je sfernog oblika,
povr{ine 100 cm2. U sondi se nalaze tri merna kale-
ma postavljena me|usobno normalno (ortogonalno)
u prostoru, tako da omogu}avaju i izotropno mere-
nje efektivne vrednosti magnetske indukcije (isto-
Tabela 1.
Karakteristike analizatora magnetskog polja EFA
300 (B sonda, A=100 cm2)

Frekventni opsezi 5 Hz 2 kHz, 30 Hz 2 kHz, 5 Hz 32 kHz,

po izboru 30 Hz 32 kHz
Propusni filter U opsegu 15 Hz 2 kHz sa rezolucijom 0,1 Hz
Nepropusni filter U opsegu 15 Hz 2 kHz sa rezolucijom 0,1 Hz
Efektivna (RMS) ili vr{na vrednost (Peak) gusti-
Merena veli~ina
ne magnetskog polja
Merni opsezi 100 nT, 300 nT, 1 mT, 3 mT, 10 mT, 30 mT
3 % merene vrednosti za indukcije 40 nT i
Gre{ka merenja
za frekventni opseg 5 Hz 2 kHz
3% merene vrednosti za indukcije 80 nT i
za frekventni opseg 5 Hz 32 kHz
3% za merene vrednosti indukcije 10 nT i Slika 1. Analizator magnetskog polja EFA 300 (B sonda,
za frekventni opseg 50 Hz 400 Hz A=100 cm2)

98 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

vremeno u sve tri ose) u bilo kojoj ta~ki u prostoru. magnetskog polja mo`e se izra~unati iz pojednosta-
Ovakvim rasporedom kalemova obezbe|uje se me- vljene formule:
renje koje je nezavisno od polo`aja sonde u odnosu
na pravac vektora magnetske indukcije. Na osnovu Bz = k I (1)
napona indukovanog u mernim kalemovima sonda
izra~unava efektivnu vrednost magnetske indukcije.
8 0 D
U tabeli 1. date su osnovne merno tehni~ke k= N , d =r = (2)
karakteristike analizatora magnetskog polja. 125 r 2
gde I ozna~ava intenzitet struje u namotajima kale-
2.2. Metode etaloniranja merila mova, D srednji pre~nik kalema, N broj navojaka, 0
magnetskog polja magnetsku permeabilnost vakuuma.

Analizator, kao i druga merila naizmeni~nog

magnetskog polja mogu se etalonirati na vi{e na~i-
na:
direktnom metodom generisanja poznate (ta~ne)
vrednosti gustine magnetskog polja,
uporednom metodom sa referentnim (ta~nijim)
mernim sistemom,
indirektnom metodom, injektovanjem naizmeni~-
nog napona poznate (ta~ne) vrednosti modula i
u~estanosti, za poznatu konstantu merne sonde
(V/mT Hz) instrumenta za merenje gustine mag-
netskog polja.
Navedene merne metode preporu~ene su me|u-
narodnim standardom IEC 61786 koji se odnosi na
ovu vrstu merila. U istom standardu defini{u se me-
trolo{ki uslovi koje treba obezbediti za korektno eta-
loniranje ovih merila. Tako za direktnu metodu ge- Slika 2. Helmholcovi kalemovi
nerisanja referentnog magnetskog polja: sa analizatorom magnetskog polja EFA 300
intenzitet vektora magnetske indukcije mora biti
poznat sa gre{kom manjom od 3 %, Za konkretnu konstrukciju Helmholcovih kale-
homogenost magnetskog polja mora biti takva da mova sa slike 2. ~iji su konstruktivni parametri:
najve}e odstupanje intenziteta vektora magnetske spolja{nji pre~nik D1 = 990 mm,
indukcije od vrednosti intenziteta u osi kalemova unutra{nji pre~nik D2 = 935 mm,
bude manje od 1 % na ~itavoj povr{ini popre~nog broj navojaka N = 126,
preseka merne sonde instrumenta koji se etalonira. rastojanje kalemova d = r = D/2,
koeficijent proporcionalnosti k, odre|en prema izra-
2.3. Etalon magnetskog polja zu (2), je:
D1 + D2
Etaloni magnetskog polja (jednosmernog i naiz- D1 +
D= 2 = 0,976 25 m
meni~nog) realizuju se u metrolo{kim laboratorija-
2
ma naj~e{}e pomo}u sistema namotaja, poznatih
kao Helmholcovi kalemovi. U ovoj oblasti metrolo- T
gije Institut Nikola Tesla ima zna~ajne rezultate i k = 2,321 10 4
A
kontinuitet istra`ivanja od preko ~etrdeset godina
[2]. Jedan takav par kalemova kori{}en je kod etalo- a intenzitet vektora magnetske indukcije u osi Hel-
niranja analizatora magnetskog polja tip EFA 300, mholcovih kalemova:
kako to i slika 2 prikazuje.
Intenzitet vektora magnetske indukcije (Bz) u B z = 2,321 10 4 I (3)
osi Helmholcovih kalemova je slo`ena funkcija
konstruktivnih parametara kalema i elektri~ne struje gde su I ja~ina struje data u amperima (A) i Bz mag-
u namotaju kalema [3]. Me|utim za slu~aj kada su netska indukcija u jedinici tesla (T).
kalemovi postavljeni na me|usobnom rastojanju d, Navedeni izraz (3) daje direktnu vezu izme|u
koje je jednako polupre~niku kalemova r, gustina intenziteta vektora magnetske indukcije u osi Hel-

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 99

mholcovih kalemova i ja~ine elektri~ne struje koja
proti~e kroz namotaje kalemova. Ta~nost referent-
nog etalona magnetskog polja prakti~no zavisi od
ta~nosti merenja ja~ine struje i ta~nosti merenja ge-
ometrijskih dimenzija kalemova [4]. Ove fizi~ke ve-
li~ine mogu se vrlo precizno odrediti, sa gre{kama
manjim od 0,1 % od merene vrednosti. Homoge-
nost magnetskog polja unutar Helmholcovih kale-
mova je vrlo dobra, posebno u osi kalemova gde je
unutar prostora lopte polupre~nika 100 mm varijaci-
ja magnetskog polja manja od 0,2 % od merene
vrednosti.
Kao izvor stabilne i ta~ne naizmeni~ne struje si-
nusnog oblika kori{}en je strujni kalibrator proizvo-
|a~a RFL, tip 829M. Ovaj kalibrator obezbe|uje
`eljenu vrednost naizmeni~ne struje sa gre{kom ma-
njom od 0,1 % od pode{ene vrednosti u opsegu u~e-
stanosti od 50 Hz do 1 kHz.
2.4. Postupak etaloniranja
Etaloniranje analizatora magnetskog polja EFA
300 mo`e se ukratko predstaviti primenjenim po-
stupkom i sprovedenom procedurom:
merna sonda analizatora postavi se u centar Hel-
mholcovih kalemova;
analizator polja i kalibrator struje priklju~e se na
mre`ni napon;
pri struji jednakoj nuli kroz Helmholcove kalemo-
ve izmeri se po~etno magnetsko polje koje je po-
sledica ne`eljenih ali prisutnih stranih magnetskih
polja;
kroz namotaj Helmholcovih kalemova propusti se
odre|ena vrednost struje;
izvr{i se orijentacija merne sonde tako da u jednoj
osi komponeta magnetskog polja bude maksimal-
na a u ostalim osama komponente magnetskog po-
lja budu jednake nuli;
za svaki merni opseg analizatora odaberu se tri
vrednosti magnetskog polja, odnosno na kalibrato-
ru struje izaberu se odgovaraju}e vrednosti struje;
vi{e puta se ponove merenja za istu vrednost mag-
netskog polja radi odre|ivanja standardne devija-
cije merenja;
izvr{e se tako|e i merenja sa namerno pomerenim
polo`ajem merne sonde, radi provere homogenosti
magnetskog polja unutar Helmholcovih kalemova,
a u svrhu odre|ivanja ove komponente merne ne-
sigurnosti;
izvr{i se kalibracija analizatora pri razli~itim vred-
nostima u~estanosti magnetskog polja.
Po istom postupku etalonira se analizator mag-
netskog polja i za druge dve ose merne sonde.
100
2.5. Merna nesigurnost i sledivost
Etaloniranje analizatora magnetskog polja
ostvareno je sa mernom nesigurno{}u reda veli~ine
0,2 %, koja je znatno bolja od zahtevane i u skladu
je sa me|unarodnim standardom za ovu vrstu meri-
la [1]. Merna nesigurnost etaloniranja analizatora
magnetskog polja odre|ena je prema me|unarod-
nom uputstvu za prora~un merne nesigurnosti [5]. U
skladu sa ovim uputstvom, prora~un merne nesigur-
nosti je obuhvatio sve relevantne komponente mer-
ne nesigurnosti sa odgovaraju}im tipom raspodele:
prisustvo stranih magnetskih polja (normalna ras-
podela),
gre{ku etalona gustine magnetskog polja (pravou-
gaona raspodela),
gre{ku usled neta~nog pozicioniranja merne sonde
i nehomogenosti magnetskog polja etalona (pra-
vougaona raspodela),
gre{ku merenja struje (pravougaona raspodela),
rezoluciju etaloniranog analizatora magnetskog
polja (pravougaona raspodela),
rezoluciju ampermetra (pravougaona raspodela),
standardnu devijaciju rezultata merenja (normalna
raspodela),
gre{ku usled u~estanosti merene gustine magnet-
skog polja (pravougaona raspodela),
Kod prora~una merne nesigurnosti nije jedino
razmatran uticaj temperature i vla`nosti, jer nije bi-
lo tehni~kih mogu}nosti da se isti kvantifikuju. Tem-
peratura i vla`nost ambijenta prilikom etaloniranja
su mereni i registrovani.
Prisustvo stranih magnetskih polja u prostoru
gde je izvr{eno etaloniranje (atomsko skloni{te In-
stituta) registrovano je na nivou od 20 nT, {to je
omogu}avalo etaloniranje analizatora magnetskog
polja i na najmanjem mernom opsegu od 1T, istina
sa pove}anom relativnom mernom nesigurno{}u.
Dimenzije Helmholcovih kalemova merene su
namenskim pomi~nim merilom du`ine sa noniusom
~ija je gre{ka merenja manja od 0,05 %. Ukupna
gre{ka etalona gustine magnetskog polja, odnosno
konstante kalema manja je od 0,2 %.
Uticaj pozicioniranja merne sonde i nehomoge-
nosti magnetskog polja proveravan je eksperimen-
talno tokom etaloniranja. Varijacija pozicije merne
sonde za 20 mm, uticala je na merenu gustinu
magnetskog polja u iznosu manjem od 0,35 %.
Kombinovana merna nesigurnost uk odre|uje se
prema jedna~ini:
n
uk = (C u )
i =1
i i
2
(4)
gde su: ui komponente merne nesigurnosti, a Ci
koeficijent proporcinalnosti
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
 Pro{irena merna nesigurnost za odre|eni nivo
poverenja (verovatno}e) odre|uje se tako {to se
kombinovana merna nesigurnost odre|ena prema
jedna~ini (4) mno`i koeficijentom pro{irenja. Vred-
nost koeficijenta pro{irenja zavisi od preovla|uju}e
vrste raspodele komponenti merne nesigurnosti.
Kod normalne raspodele (tip A) za nivo poverenja
od 95 %, koeficijent pro{irenja je 2, a za pravouga-
onu raspodelu (tip B) pri istom nivou poverenja ko-
eficijent pro{irenja je 1,65. U konkretnom slu~aju
dominantne su komponente koje imaju pravougaonu
raspodelu, a to su: komponenta usled prisustva stra-
nih negativnih polja i komponenta usled gre{ke me-
renja pobudne struje. Zbog toga je pre izra~unavanja
pro{irene merne nesigurnosti usvojen koeficijent
pro{irenja 1,65.
Za etaloniranje analizatora magnetskog polja
primenjeni su etalon gustine magnetskog polja i ka-
librator naizmeni~ne struje. Ta~nost etalona gustine
magnetskog polja oslanja se na ta~nost odre|ivanja
dimenzija Helmholcovih kalemova, odnosno mere-
nja du`ine. I za merenje du`ine i za merenje naizme-
Rezultati meranja i prora~una magnetske indukcije u osama X, Y i Z i relativna gre{ka merenja
ni~ne elektri~ne struje postoji merna sledivost do na-
cionalnih, ali i do me|unarodnih primarnih etalona.
3. REZULTATI ETALONIRANJA
Rezultati etaloniranja dati su u tabeli 1.
U tabeli 1 su kori{}ene slede}e oznake:
I struja kojom su napajani Helmholcovi kalemovi,
f u~estanost magnetskog polja, o~itana na sondi
EFA 300 (B sonda, A=100 cm2),
BM magnetska indukcija, vrednost o~itana na son-
di EFA 300 (B sonda, A=100 cm2),
BT ta~na (teorijska) vrednost magnetske indukcije,
izra~unata primenom izraza (4),
G relativna gre{ka izmerene vrednosti gustine
magnetskog polja,
U pro{irena merna nesigurnost
4. ZAKLJU^AK
Etaloniranje analizatora magnetskog polja
ostvareno je u saglasnosti sa me|unarodnim stan-
dardima: ISO 17025 i CEI/IEC 61786.
Tabela 1.

Merni I f BM BT G U Sonda orijentisana u

opseg (mA) (Hz) (T) (T) (%) (T) smeru
1,000 50 0,238 0 0,232 1 2,557 0,017
1 T 3,000 50 0,693 7 0,696 3 -0,377 0,017
4,000 50 0,933 1 0,928 4 0,502 0,017
5,000 50 1,161 3 1,160 5 0,067 0,017
7,500 50 1,739 6 1,740 8 -0,068 0,017
10 T 10,000 50 2,315 3 2,321 0 -0,248 0,017
15,050 50 3,494 0 3,493 2 0,024 0,040
30,030 50 6,977 4 6,970 1 0,105 0,060
Y ose
50,020 50 11,632 0 11,610 0 0,190 0,090
100,200 50 23,157 0 23,257 0 -0,430 0,170
100 T 149,900 50 34,754 0 34,793 0 -0,111 0,260
299,300 50 69,775 0 69,469 0 0,440 0,510
400,000 50 93,037 0 92,842 0 0,210 0,680
499,400 50 116,300 0 115,910 0 0,334 0,840
1 mT 1 003,000 50 233,250 0 232,800 0 0,193 1,700
1 497,000 50 346,980 0 347,460 0 -0,138 2,600
10 T 10,000 50 2,314 0 2,340 0 -1,100 0,027
100 T 100,200 50 23,220 0 23,430 0 -0,900 0,170
505,500 50 117,500 0 118,200 0 -0,600 0,850 X ose
1 mT 1 008,500 50 234,100 0 235,800 0 -0,700 1,700
1 509,000 50 350,100 0 352,800 0 -0,800 2,600
10 T 10,000 50 2,313 0 2,340 0 -1,200 0,027
100 T 100,000 50 23,040 0 23,380 0 -1,500 0,170
505,500 50 115,800 0 116,900 0 -0,900 0,850 Z ose
1 mT 1 008,500 50 231,500 0 233,700 0 -0,900 1,700
1 509,000 50 348,100 0 351,400 0 -0,900 2,600

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 101

 Rezultati etaloniranja pokazuju:
Utvr|ene gre{ke merenja analizatora magnetskog
polja su znatno manje od gre{aka deklarisanih od
strane proizvo|a~a.
Etaloniranje analiztora magnetskog polja realizo-
vano je sa mernom nesigurno{}u desetak puta ma-
njom od deklarisane gre{ke etaloniranog merila.
Za osnovne veli~ine etalona gustine magnetskog
polja, naizmeni~nu struju i du`inu (dimenzije kale-
ma) postoji sledivost do nacionalnih, ali i me|u-
narodnih etalona ovih veli~ina.
5. LITERATURA
[1] Standard CEI/IEC 61786:1998 Measurement of
low-frequency magnetic and electric fields with re-
gard to exposure of human beings-Special
requirements for instruments and guidance for me-
asurements
[2] Dragomir D. Jelovac DOBIJANJE I KOMPENZA-
CIJA HOMOGENOG JEDNOSMERNOG MAG-
NETNOG POLJA, Zbornik radova V JUKEM-a,
Zagreb, 1971, str. 246-253.
[3] Sr|an Spiridonovi}, PRORA^UN I KONSTRUK-
CIJA ETALONA JEDNOSMERNOG MAGNET-
SKOG POLJA, Zbornik radova XIII JUKEM-a,
Split, 1988.
[4] Sr|an Spiridonovi}, REALIZACIJA ETALONA
MAGNETSKOG POLJA, Zbornik radova XIII JU-
KEM-a, Split, 1988.
[5] EAL-4/02, Expression of the Uncertainty of Measu-
rement in Calibration, European cooperation for
Accreditation of Laboratories

Rad STR C4 29. savetovanje CIGRE Srbija je primljen u uredni{tvo 03. 07. 2009. godine

Dragana Naumovi}-Vukovi} ro|ena je u Beogradu 1967. godine. Na Elektrothni~kom

fakultetu u Beogradu diplomirala je 1992. godine, a magistrirala 1997. godine. Zaposlena je
u Elektrotehni~kom institutu Nikola Tesla kao rukovodilac etaloniranja u Akreditovanoj la-
boratoriji za etaloniranje i ispitivanje. Bavi se metrologijom elektri~nih veli~ina i mernim
transformatorima.

Aleksandar Pavlovi} je ro|en 27. 6. 1967. godine u Beogradu, Republika Srbija. Diplo-
mirao je 1994. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu, profil elektroenergetski si-
stemi. Od 1995. godine do danas je zaposlen u Elektrotehni~kom institutu Nikola Tesla u
Beogradu. Rukovodilac je dela laboratorije koja je akreditovana za oblasti ispitivanja: siste-
ma uzemljenja, sistema gromobranske za{tite, elektri~nih instalacija niskog napona i uticaja
elektri~nih i magnetskih polja niskih frekvencija.

Slobodan [kundri} je ro|en u Beogradu 1945. godine. Elektrotehni~ki fakultet u Beo-

gradu zavr{io je 1972. godine. U Zavodu za mere i dragocene metale radio je kao metrolog
za elektri~ne veli~ine od 1974. do 1978. godine. U Institutu Nikola Tesla, u centru Elektro-
merenja radi od 1978. godine. Magistrirao je 1995. godine, a doktorirao je 2000. godine sa
tezom: Ispitivanje ta~nosti mernih transformatora metodom dvofazne konverzije.

Vojin Kosti} je ro|en 1977. godine. Diplomirao je 2005. godine na Elektrotehni~kom fa-
kultetu u Beogradu, na kome je iste godine upisao i poslediplomske studije. Radi u Elektro-
tehni~kom Institutu Nikola Tesla u zvanju samostalnog saradnika na ispitivanjima sistema
uzemljenja, sistema gromobranske za{tite, niskonaponskih instalacija, kao i merenjima elek-
tromagnetskog polja niskih frekvencija i proceni njegovog uticaja na izlaganje ljudi i osetlji-
ve elektronske opreme.

102 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

 Milo{ Mladenovi},
Neboj{a Lap~evi} i Vladimir Jankovi}

Koncepcija uspostavljanja berze

elektri~ne energije u Srbiji

Stru~an rad
UDK: 347.731.1; 621.315; 537.214; 621.311.16

Rezime:
U radu je prikazana uloga berze elektri~ne energije u procesu uspostavljanja efikasnog tr`i{ta elektri~-
ne energije, mogu}i produkti i model dan-unapred tr`i{ta, koncept uspostavljanja berze elektri~ne energije
u Srbiji po klju~nim fazama, mogu}nosti budu}eg razvoja, kao i potencijalni benefiti za u~esnike na tr`i{tu
elektri~ne energije.
Klju~ne re~i: berza elektri~ne energije, dan-unapred tr`i{te elektri~ne energije, implicitne aukcije

Abstract:

CONCEPT OF ESTABLISHING ELECTRICITY EXCHANGE IN SERBIA

The paper deals with the role of electricity auction trading in the process of establishing an efficient
electricity market, possible products and day-ahead market model, concept of founding the electricity
exchange in Serbia per key phases, possibilities for future development as well as potential benefits for the
participants at the power exchange (auction trading) market.
Key words: electricity exchange, day-ahead market of electricity, implicit auctions

1. UVOD nja. Kao klju~ni elementi u ispunjenju ovih ciljeva

Proces liberalizacije tr`i{ta elektri~ne energije
uzrokovao je su{tinske, a u pojedinim segmentima i
dramati~ne promene u funkcionisanju elektroener-
getskog sektora. Reforme u elektroenergetskom sek-
toru omogu}ile su prelazak sa vertikalno integrisa-
nog, dr`avnog ili privatnog, a u su{tini monopol-
skog funkcionisanja na jedan tr`i{ni, otvoren kon-
cept. Taj proces, uslovljen kombinacijom ekonom-
skih faktora, zakonodavnih promena i inovativnih
tehnolo{kih re{enja, ustoli~io je konkurenciju, sigur-
nost snabdevanja i odr`ivi razvoj elektroenergetskog
sektora kao osnovne postulate i ciljeve svog delova-
profilisani su slede}i prioriteti: privla~enje novih
u~esnika na tr`i{tu elektri~ne energije, kako na stra-
ni ponude, tako i na strani potra`nje, da bi se izbegla
dominacija i monopolski polo`aj pojedinih subjeka-
ta (tzv. market power), formiranje referentne cene
kao jasnog pokazatelja ponude i potra`nje, ustano-
vljenje principa transparentnog i nediskriminator-
nog pristupa prenosnoj i distributivnoj mre`i i uspo-
stavljanje likvidnog i efikasnog mesta organizovane
trgovine elektri~nom energijom.

Milo{ Mladenovi}, dipl. in`. el., mr Neboj{a Lap~evi}, dipl. in`. el., mr Vladimir Jankovi}, dipl. in`. el. JP Elektromre`a Srbije,
Vojvode Stepe 412, 11 040 Beograd

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 103

2. ORGANIZOVANO TR@I[TE
ELEKTRI^NE ENERGIJE
Veleprodajno tr`i{te elektri~ne energije
(wholesale market) se mo`e posmatrati kao direktna
konsekvenca liberalizacije elektroenergetskog sek-
tora, tj. kao posledica ~injenice da su u novom okru-
`enju kupci dobili mogu}nost slobodnog izbora
snabdeva~a. Taj novi status elektri~ne energije kao
robe prisutne na slobodnom tr`i{tu, uzrokovao je i
pojavu {iroke lepeze novih tipova ugovora, koji kao
rezultat mogu imati fizi~ku isporuku elektri~ne
energije (tzv. fizi~ki ugovori) ili se mogu koristiti
kao instrument za smanjivanje rizika (tzv. finansij-
ski ili hedging ugovori). Ovi ugovori se mogu za-
klju~ivati, kako na bilateralnom, tako i na organizo-
vanom tr`i{tu elektri~ne energije, ali zajedni~ko za
sve tipove ugovora je da su, u osnovi, odre|eni sa tri
elementa: periodom na koji se odnose, koli~inom
elektri~ne energije i cenom.
Osnovni benefit i uloga likvidnog i efikasno or-
ganizovanog tr`i{ta elektri~ne energije je da osigura
formiranje jedinstvene cene za unapred definisani
produkt kojim se trguje u odre|enom vremenskom
intervalu. Naime, dok je na bilateralnom tr`i{tu ce-
na stohasti~ka veli~ina odre|ena ponudom i potra-
`njom ({to od u~esnika na tr`i{tu zahteva uvo|enje
vrlo sofisticiranih mehanizama za kontrolu rizika),
organizovano tr`i{te daje mogu}nost formiranja je-
dinstvene, referentne cene kao jasnog signala trenut-
nih de{avanja na tr`i{tu. Ina~e, kompletno funkcio-
nalno organizovano tr`i{te elektri~ne energije se sa-
stoji od vi{e segmenata (spot tr`i{te, forward tr`i{te,
futures tr`i{te, razni finansijski instrumenti), koji u
sinergiji mogu pru`iti u~esnicima na tr`i{tu najren-
tabilnije balansiranje njihove pozicije na fizi~kom
tr`i{tu elektri~ne energije (tzv. portfolio manage-
ment), kao i efikasno upravljanje rizicima kroz trgo-
vinu finansijskim produktima. U ovom radu akcenat
}e biti stavljen na fizi~ku trgovinu elektri~nom ener-
gijom, a pre svega na kratkoro~no (spot) tr`i{te elek-
tri~ne energije.
2.1. Fizi~ka trgovina elektri~nom energijom
Fizi~ka trgovina elektri~nom energijom obu-
hvata {irok opseg produkata i ugovora, i u najkra-
}em se mo`e svesti na slede}e: dugoro~ne (long-
term) ugovore koji mogu obuhvatati vremenski
okvir od jedne do dvadeset godina, forward ugovo-
re koji se zasnivaju na sada{njoj ili prognoziranoj
ceni sa fizi~kom isporukom u budu}nosti (vremen-
ski opseg, naj~e{}e, do godinu dana) i spot ugovore
koji se sklapaju na vrlo kratkoro~noj osnovi, naj~e-
{}e za isporuku dan-unapred ili unutar-dana. Dugo-
104
ro~ni ugovori se koriste kao bazni ugovori za snab-
devanje odre|ene potro{nje i naj~e{}e se sklapaju na
slobodnom tr`i{tu (OTC ili bilateralni ugovori), dok
se za fino pode{avanje pozicije u~esnika na tr`i{tu,
tj. izbegavanje debalansa u realnom vremenu, kori-
ste dnevni ili ~ak i satni ugovori sklopljeni na spot
tr`i{tu koje se obi~no organizuje putem berze elek-
tri~ne energije.
Sam
Nord Pool Spot
OTC
NETA
BETTA
Irish Pool
APX
Gielda Energii
Belpex
EEX
OTE
EXAA
Powernext OPCOM
BSP
OMEL
SouthPool
SERPEX
(MIBEL)
GME
Samo OTC
OTC + berza elektri~ne energije
Slika 1. Struktura tr`i{ta elektri~ne energije u Evropi
Dosada{nja praksa pokazuje da, u smislu obima
trgovine, gore navedeni vidovi tr`i{ta nisu ravno-
merno zastupljeni u ukupnom obimu trgovine elek-
tri~nom energijom u Evropskoj Uniji (EU). Iako, za-
visno od koncepta u pojedinim zemljama, berze
elektri~ne energije u~estvuju sa zna~ajnim (NOR-
DEL, OMEL) udelom u ukupnom obimu trgovine,
jo{ uvek se najve}i deo transakcija zaklju~uje na bi-
lateralnom (OTC) tr`i{tu elektri~ne energije.
Tako je, na primer, u 2007. godini obim trgovi-
ne u EU, zaklju~en putem svih OTC ugovora, izno-
sio 6,3 miliona GWh (100 % pove}anje u odnosu na
2006), dok je ukupni obim trgovine na spot tr`i{tu iz-
nosio 820 000 GWh, uz 1,1 milion GWh na futures
tr`i{tu (velika ve}ina tih ugovora je zaklju~ena na
berzi EEX). Imaju}i u vidu ~injenicu da je ukupna
potro{nja zemalja EU u 2007. godini iznosila 2,7 mi-
liona GWh, mo`e se uo~iti da je ukupan konzum bio
tri puta manji u pore|enju sa ukupnim obimom trgo-
vine elektri~nom energijom. Pokazalo se da je najve-
}i obim transakcija na dan-unapred tr`i{tu elektri~ne
energije zabele`en kod onih tr`i{ta gde je trgovina
energijom uvezana sa pristupom prekograni~nim ka-
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
pacitetima (NORDEL) ili tamo gde postoje odre|eni obima trgovine u pore|enju sa ukupnim obimom, ta-
podsticajni faktori (primer [panije gde samo oni ko i zbog prirode elektri~ne energije.
proizvodni kapaciteti koji u~estvuju na berzi dobija- U tabelama ispod su prikazani i obimi trgovine
ju nadoknadu za raspolo`ivost svojih kapaciteta). Ta- i referentne cene elektri~ne energije na najva`nijim
ko|e, zanimljiv je i podatak da u praksi samo 1-2 % berzama u EU za period 2002-2007. godine.
od svih zaklju~enih futures ugovora kao posledicu
80
ima fizi~ku isporuku elektri~ne energije. Ono {to je EEX

indikativno je i da su cene zabele`ene na dan-una- 70 Pow ernext

APX NL
pred tr`i{tu vrlo nestalne, kako zbog relativno malog 60
Nordpool
50 IPEX

/MWh
100 40
Omel
Belpex
90
30
80
20
70
10
60
50 0
2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.
40
Slika 3. Prose~na godi{nja cena na spot tr`i{tu
30
u /MWh
20
10 2.2 Berza elektri~ne energije i
0 dan-unapred tr`i{te
Austrija

Skandinavija

Francuska

Nema~ka

Italija

Holandija

[panija

Poljska
UK

Berza elektri~ne energije predstavlja mesto or-

ganizovane trgovine elektri~nom energijom koje
omogu}ava transparentan i nediskriminatoran pri-
Slika 2. Udeo trgovine na dan-unapred tr`i{tima (u %) u stup tr`i{tu putem automatizovane platforme za tr-
konzumu u EU u 2005. godini (izvor: DG TREN) govinu, sa jasnim pravilima obra~una i uspostavlja-
Tabela 1.
Obim trgovine u GWh na spot tr`i{tu

2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.

EEX 31,456 49,136 59,449 85,335 87,602 117,322
IPEX 231,571 323,184 329,790 329,949
Powernext 2,623 7,478 14,128 19,670 29,600 44,212
APX NL 14,112 12,000 13,366 16,053 19,236 20,714
APX UK 10,95
NordPool 124,000 119,000 179,000 215,000 260,000 290,000
Omel 253,000 271,000 277,000 306,000 162,000 267,000
EXAA 624 1,324 1,763 1,541 1,666 2,265
Belpex 531,000 7,588

Tabela 2.
Prose~na godi{nja cena na spot tr`i{tu u /MWh

2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.

EEX 22,63 29,49 28,52 45,98 50,79 37,99
Powernext 21,12 29,22 28,14 46,64 49,25 40,82
APX NL 29,91 46,47 31,58 52,39 58,10 41,92
APX UK (u /MWh) 15,23 18,23 21,29 35,60 37,75 27,94
Nordpool 26,91 36,69 26,32 29,33 48,59 50,53
IPEX 51,60 58,59 74,75 70,99
Omel 38,21 29,74 28,46 54,78 51,53 39,34
Belpex 45,70 41,77
Srednja vrednost 25,12 34,31 32,43 47,94 52,06 43,91

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 105

 Tabela 3.
Obim trgovine u GWh na futures tr`i{tu

2003. 2004. 2005. 2006. 2007.

Powernext 604
EEX Phelix Futures 341,976 337,675 494,469 638,729 942,352
Endex BE 890 4,890 4,474
Endex NL 2,041 51,698 32,128 96,553

Tabela 4.
Prose~na godi{nja band cena u /MWh za ugovore za narednu godinu (Yearahead)

2003. 2004. 2005. 2006. 2007.

Endex Year Ahead (Base) 33,98 39,36 49,21 65,84 60,18
Phelix Year Ahead (Base) 27,98 33,49 41,48 55,01 55,83

Tabela 5.
Prose~na godi{nja cena za vr{nu energiju u /MWh za ugovore za narednu godinu (Yearahead)

2003. 2004. 2005. 2006. 2007.

Endex Year Ahead (Peak) 51,47 54,68 67,80 94,00 81,58
Phelix Year Ahead (Peak) 43,56 49,12 56,20 81,02 79,32

nja referentne cene, a tako|e predstavlja i sigurnog i
pouzdanog partnera za sve zaklju~ene transakcije,
kako u smeru prodaje, tako i u smeru kupovine, ~i-
me se znatno uve}ava sigurnost trgovanja i smanju-
ju tro{kovi rizika.
Su{tinske prednosti koje berza kao mesto orga-
nizovane trgovine elektri~nom energijom nudi u~e-
snicima su: uve}ana konkurencija, likvidnost i jasan
cenovni signal kroz formiranje jedinstvene cene za
jedinstveni produkt trgovine, zatim transparentnost i
nediskriminatornost, kao i kompletna centralizovana
platforma za trgovinu najraznovrsnijim produktima
(dan-unapred tr`i{te, unutar-dnevno tr`i{te, forward
i futures tr`i{te, ugovori za kontrolu rizika, opcioni
ugovori, trgovina zelenim sertifikatima itd.).
Berze elektri~ne energije se vrlo ~esto poistove-
}uju sa organizovanim dan-unapred tr`i{tem, koje se
odvija dan uo~i isporuke i obuhvata satnu isporuku
za svaki sat slede}eg dana. Osim toga, na berzama
elektri~ne energije se mo`e organizovati i unutar-
dnevno tr`i{te (naj~e{}e kao tzv. kontinualno tr`i-
{te), kao i kontinualna finansijska tr`i{ta za godi-
{nje, kvartalne ili mese~ne future produkte.
2.2.1 Produkti na dan-unapred tr`i{tu
Dan-unapred tr`i{te se organizuje putem zatvo-
renih aukcija, gde se kao osnovni vid produkta poja-
vljuju satni produkti i gde su ponude karakterisane
satom (h) za koji se podnose u vidu ponude (i) ili po-
tra`nje (j), u vidu parova cena (/MWh) koli~ina
(MWh), tako da se svaka satna ponuda mo`e posma-
trati kao promenljiva sa (Ph, Qh) ograni~enjima.
Sama aukcija se su{tinski mo`e posmatrati kao
klasi~an optimizacioni postupak uz uva`avanje
ograni~enja, kako bi se postigli najbolji mogu}i re-
zultati trgovine na organizovanom tr`i{tu i sa po-
slednje prihva}enim ponudama kao limitiraju}im
faktorima (qih, qjh):
Max q j , h P j , h qi , h Pi , h
q j i
q
uva`avaju}i prese~nu ta~ku (tzv. ekvilibrijum) po-
nude i potra`nje:
q , h = qi , h
i
kao i ostala ograni~enja:
qih Qih
qjh Qjh
Ina~e, osim satnih, kao produkti se mogu poja-
vljivati i tzv. blok produkti gde se ponude sastoje od
koli~ine koja se nudi ili tra`i na tr`i{tu u odre|enom
vremenskom intervalu po odre|enoj prose~noj ceni.
To je naro~ito pogodno za one u~esnike na tr`i{tu ~i-
ji portfolio nije jednozna~no odre|en, ve} zavisi od
vi{e povezanih faktora (primer je, recimo, tretiranje
tro{kova pokretanja termoelektrana). Osim toga,
blok ponude se mogu posmatrati i kao kombinacija
satnih ponuda, koje omogu}avaju u~esnicima na tr-

106 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

`i{tu da u ponudama nominuju prose~nu cenu za od-
re|eni vremenski interval. Ono {to je ote`avaju}i
faktor je tzv. sve ili ni{ta ograni~enje, koje unosi od-
re|enu distorziju u dan-unapred tr`i{te, ali, bez ob-
zira na to, va`nost uvo|enja ovog koncepta dokazu-
je ~injenica da se oko 20 % ukupnog obrta na berzi
sastoji od blok ponuda.
Tabela 6.
Blok produkti na berzi EEX
Naziv ugovora Vremenski interval bloka
EEX Night Sati od 1 do 6 (00.00-06.00 h)
EEX Morning Sati od 7 do 10 (06.00-10.00 h)
EEX High-Noon Sati od 11 do 14 (10.00-14.00 h)
EEX Afternoon Sati od 15 do 18 (14.00-18.00 h)
EEX Evening Sati od 19 do 24 (18.00-24.00 h)
EEX Rush Hour Sati od 17 do 20 (16.00-20.00 h)
Baseload Sati od 1 do 24 (00.00-24.00 h)
Peakload Sati od 9 do 20 (08.00-20.00 h)
Off-Peak 1 Sati od 1 do 8 (00.00-08.00 h)
Off-Peak 2 Sati od 21 do 24 (20.00-24.00 h)
Business Sati od 9 do 16 (08.00-16.00 h)
Va`no je re}i i da uvo|enje blok produkata
znatno uslo`njava aukcionu proceduru, naro~ito ako
se ima u vidu da je u pitanju trgovina na kratkoro~-
nom vremenskom okviru sa vrlo ograni~enim vre-
menom za obradu ponuda i objavljivanje rezultata.
Stoga se, kao aukcioni algoritam, koristi pristup da
se tra`i najbolja mogu}a, ali ne i obavezno najopti-
malnija, kombinacija blokova koja }e biti prihva}e-
na (tzv. heuristi~ki pristup). Ako je N broj blokova
koji se tretira u aukcionoj proceduri, broj kombina-
cija koje se moraju proveriti iznosi 2N. Imaju}i u vi-
du da je prose~an broj blok ponuda na likvidnim
berzama oko 100 na dan, broj kombinacija je reda
veli~ine 1,3x1030. To, prakti~no, zna~i da se pre od-
bacivanja neke blok ponude, bilo na strani ponude
ili potra`nje, moraju proveriti sve mogu}e kombina-
cije. Uzmimo primer sa tri bloka A, B i C. C mo`e
biti blok potra`nje, a A i B blokovi ponude, tako da
je kombinacija ABC mogu}a, a kombinacija AB ni-
je. Tako|e, A mo`e biti blok potra`nje koji ne mo`e
biti prihva}en u kombinaciji sa blokom ponude B,
ali mo`e biti prihva}en ukoliko se doda jo{ jedan
blok ponude C itd. Naravno, postoje i izuzeci. Nai-
me, ako imamo dva identi~na bloka potra`nje A i B
i ako A nije mogu}e prihvatiti, isto va`i i za AB.
Koncept i detalji procedure na kojima se zasni-
va algoritam heuristi~kog pristupa nije uniforman
kod svih berzi, ali se, u principu, zasniva na dekom-
poziciji problema na dva osnovna modula: blok se-
lektor i koordinacioni modul za odre|ivanje cene
izabranih blokova.
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
Odre|ivanje
satnih cena
Izbor Izvodljivo?
bloka
Sa~uvaj re{enje
Jo{ ima
vremena?
Stop
Slika 4. Algoritam heuristi~ke procedure za tretiranje
blok produkata u aukcionoj proceduri
Osnovni koraci u algoritmu su slede}i:
(a) Blok selektor vr{i izbor kombinacije blokova.
Prihva}eni blokovi se pretvaraju u satne ponu-
de tako {to im se dodeljuje cena nula za blokove
ponude i maksimalna cena za blokove potra`nje
(da ne bi uticali na odre|ivanje satnih obra~un-
skih cena), i tako kreirane satne ponude se doda-
ju ostalim satnim ponudama u aukcionoj proce-
duri.
(b) Odre|ivanje satnih obra~unskih (marginalnih)
cena se, zatim, bazira na satnim ponudama. Kao
{to je re~eno, satne obra~unske cene se odre|uju
kao prese~na ta~ka agregisanih kriva ponude i
potra`nje i kao rezultat se dobija jedinstvena ce-
na za svaki sat slede}eg dana.
(c) Nakon toga vr{i se provera izvodljivosti (feasibi-
lity check), tako {to se u obzir uzimaju prose~ne
cene prihva}enih blokova koje se porede sa izra-
~unatim satnim marginalnim cenama. Ukoliko
su cene prihva}enih blokova ponude i potra`nje
unutar zone uspe{ne trgovine, tj. ukoliko je obra-
~unata marginalna cena vi{a od ponu|ene pro-
se~ne cene za prihva}ene blokove ponude i ni`a
od ponu|ene prose~ne cene za prihva}ene bloko-
ve potra`nje, prihvatljiva kombinacija blokova je
prona|ena i re{enje mo`e biti sa~uvano.
(d) Procedura se zavr{ava kada je vremensko ogra-
ni~enje probijeno ili kada je zavr{ena provera
svih mogu}ih kombinacija blokova. Finalno i
kona~no prihva}eno re{enje predstavlja najopti-
107
 malnije re{enje sa stanovi{ta obima trgovine ko-
je je bilo sa~uvano tokom procesa.
2.2.2 Odre|ivanje tr`i{ne obra~unske koli~ine i
tr`i{ne obra~unske cene
Kao osnovni parametri nakon svake aukcije, za
svaki sat unutar tr`i{nog dana se ra~unaju tr`i{na ob-
ra~unska koli~ina (Market Clearing Volume) i obra-
~unata marginalna cena ili tzv. tr`i{na obra~unska
cena (Market Clearing Price). Obra~un tr`i{ne obra-
~unske koli~ine i tr`i{ne obra~unske cene koji odgo-
varaju svakom posebnom tr`i{nom intervalu u traja-
nju od jednog sata u okviru dana isporuke, vr{i se,
kao {to je re~eno, putem zatvorene aukcijske proce-
dure tako {to se vr{i poklapanje kriva ponude i po-
tra`nje i odre|uje njihova prese~na ta~ka. Poklapa-
nje kriva ponude i potra`nje vr{i se primenom line-
arne interpolacije ili algoritmom prora~una preko
stepenaste funkcije.
(RSD)
C(RSD)
Ta~ka preseka agregiranih krivih ponude i po-
tra`nje predstavlja ravnote`u izme|u ponuda za ku-
povinu i ponuda za prodaju elektri~ne energije na
berzi. Ako postoji jedna ta~ka preseka (slika 5a,b),
ili ako postoji vi{e ta~aka preseka, ali sa istom ce-
nom (slika 5c), TOC }e biti jednaka ceni u ta~ki/ta~-
kama preseka. Ako postoji vi{e ta~aka preseka sa
razli~itom cenom (slika 5d), TOC se obi~no odre|u-
je kao:
TOC max + TOC min
TOC =
2
gde je:
TOCmax najve}a cena u kojoj se seku krive ponude
i potra`nje
TOCmin najmanja cena u kojoj se seku krive ponu-
de i potra`nje.
Ukoliko kriva ponude ili kriva potra`nje imaju
ukupnu koli~inu jednaku nuli, TOC }e biti nedefini-
sana i u tom slu~aju }e koli~ine ponude i potra`nje
(RSD)
C(RSD)

max
C C
max
max max

TOC
OC
TOC
OC

MWh) W
TOK W (MWh) TOK W (MWh)
a) b)
(RSD) (RSD)
C(RSD) C(RSD)

max max
Cmax Cmax

TOC
OC TOC
OC

W
TOK W (MWh) TOK W (MWh)
c) d)

Slika 5. Odre|ivanje tr`i{ne obra~unske koli~ine (TOK) i tr`i{ne obra~unske cene (TOC)

108 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

biti nula. U svim drugim slu~ajevima, koli~ine po-
nude i potra`nje }e se izra~unavati na slede}i na~in:
(a) Koli~ina ponude (Qpon) }e biti odre|ena na slede-
}i na~in:
Qpon = qpon
gde qpon ozna~ava koli~inu svih parova koli~ina-ce-
na u ponudama za prodaju elektri~ne energije sa ce-
nom koja ne prelazi TOC; i
(b) Koli~ina potra`nje (Qpot) }e biti odre|ena na sle-
de}i na~in:
Qpot = qpot
gde qpot ozna~ava koli~inu svih parova koli~ina-cena
u ponudama za kupovinu elektri~ne energije, gde
cena ovog para koli~ina-cena nije manja od TOC.
Nakon odre|ivanja TOC, vr{i se prora~un obra-
~uskih koli~ina ponude i potra`nje. Prvo se sve po-
nude za kupovinu elektri~ne energije sa cenom ve-
}om ili jednakom TOC i sve ponude za prodaju elek-
tri~ne energije sa cenom manjom ili jednakom TOC
smatraju provizorno prihva}enim. Zatim se posebno
razmatraju slede}i slu~ajevi:
1. Ako je koli~ina ponude jednaka koli~ini potra`nje
za istu obra~unsku cenu TOC (slika 5d) svi provi-
zorno prihva}eni parovi koli~ina-cena }e biti fi-
nalno prihva}eni i iznos TOK je u tom slu~aju jed-
nak:
TOK = Qpon = Qpot
2. Ako je koli~ina ponude ve}a od koli~ine potra-
`nje (slike 5b,c) za istu obra~unsku cenu TOC:
(a) svi provizorno prihva}eni parovi koli~ina-cena
ponuda za kupovinu elektri~ne energije }e biti fi-
nalno prihva}eni;
(b) svi provizorno prihva}eni parovi koli~ina-cena
ponuda za prodaju elektri~ne energije sa cenom
ni`om od TOC }e biti finalno prihva}eni; i
(c) svi provizorno prihva}eni parovi koli~ina-cena
ponuda za prodaju elektri~ne energije sa cenom
jednakom TOC }e biti finalno prihva}eni u ma-
njoj koli~ini odre|enoj na slede}i na~in:
Q pot q x , y
q f = qo Qpon>Qpot
Q pon q x , y
gde:
qf ozna~ava smanjenu finalno prihva}enu koli~inu
za par koli~ina-cena sa cenom jednakom TOC,
qo je koli~ina ponu|ena u paru koli~ina-cena sa ce-
nom jednakom TOC,
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
qx,y je koli~ina u parovima koli~ina-cena sa cenom
ni`om od TOC
TOK = qxy + qf
3. Ako je koli~ina potra`nje ve}a od koli~ine ponu-
de za istu obra~unsku cenu TOC (slika 5a):
(a) svi provizorno prihva}eni parovi koli~ina-cena
ponuda za prodaju elektri~ne energije }e biti fi-
nalno prihva}eni;
(b) svi provizorno prihva}eni parovi koli~ina-cena
ponuda za kupovinu elektri~ne energije sa ce-
nom ve}om od TOC }e biti finalno prihva}eni; i
(c) svi provizorno prihva}eni parovi koli~ina-cena
ponuda za kupovinu elektri~ne energije sa ce-
nom jednakom TOC }e biti finalno prihva}eni u
manjoj koli~ini odre|enoj na slede}i na~in:
Q pon q xy
q f = qo Qpot>Qpon
Q pot q xy
gde:
qf ozna~ava smanjenu finalno prihva}enu koli~inu
za par koli~ina-cena sa cenom jednakom TOC,
qo je koli~ina ponu|ena u paru koli~ina-cena sa ce-
nom jednakom TOC,
qx,y je koli~ina u parovima koli~ina-cena sa cenom
ve}om od TOC
TOK = qx,y + qf
Tr`i{na obra~unska cena i tr`i{na obra~unska
koli~ina se koriste kao osnovni parametri pri proce-
ni likvidnosti berze i stabilnosti tr`i{ta elektri~ne
energije. Osim toga, nakon postizanja odre|enog ni-
voa likvidnosti berze, tr`i{na obra~unska cena se
mo`e koristiti i kao referentna cena na unutar-dnev-
nom balansnom tr`i{tu elektri~ne energije, dok se
cene sa futures tr`i{ta ~esto koriste kao referentne
cene pri sklapanju bilateralnih ugovora.
2.2.3 Model dan-unapred tr`i{ta
Najkra}e re~eno, model dan-unapred tr`i{ta se
sastoji od tri funkcionalne celine: trgovine na berzi
koja se obavlja dan-unapred u odnosu na dan fizi~-
ke isporuke, finansijskog poravnanja u~esnika na
berzi i same fizi~ke isporuke.
Prva celina se odnosi na otvaranje dan-unapred
tr`i{ta (obi~no dve nedelje unapred) i od tog perioda
u~esnici mogu podnositi ponude za odre|eni tr`i{ni
dan. Nakon isteka vremena za podno{enje ponuda,
tj. zatvaranja trgovine (dan-unapred, obi~no oko
09:00), vr{i se agregacija ponuda u krive ponude i
potra`nje i tr`i{te se zatvara u njihovoj prese~noj
ta~ki. Nakon toga, rezultati se objavljuju (obi~no u
109
 oblastima. Tako|e, bitan je i podatak da je na tr`i{tu
Finansijski obra-
FIN A N SIJSKI
OBR A C U N I
Srbije prisutno 36 licenciranih u~esnika na tr`i{tu,
TR GOV IN A N A ~uni (kontrola
rizika i ri- Fizi~ka
FIZIC KA
Trgovina na berzi
BER Z I
(kontrola
zika ifinansijsko
finansijsko ISPOR U KA
isporuka
od kojih je 26 registrovano kod JP EMS kao opera-
poravnanje )

Ponude
poravnanje) tora prenosnog sistema i tr`i{ta elektri~ne energije, a
Ponude Ponude
Ponude
Serpex 20 aktivno u procesu nominacije dnevnih planova
R ezultti
Rezultati exchange R ezultati
Rezultati
rada (JP EPS je jedini u~esnik sa mestima injektira-
nja i povla~enja elektri~ne energije iz sistema koji
Fakturisanje
Fakturisanje
nominuje planove proizvodnje, potro{nje i razme-
Fakturisanje duga
Fakturisanje duga Serpex
clearing
potra`ivanja
potra ivanja ne), dok je 19 u~esnika aktivno na tr`i{tu prekogra-
Pla}anje
Placanje Pla}anje
Placanje
ni~nih kapaciteta (nominuju planove internih i pre-
Finansijske instituci je kograni~nih razmena)).
Depozit
D epozit Depozit
D epozit
Svi gore navedeni pokazatelji, uz ~injenicu da
JP EPS sa svojim dobro izbalansiranim hidro-termo
Nominacije
nominacije Nominacije
nominacije
proizvodnim portfoliom mo`e uspe{no odigrati ulo-
balansna
Balansna
odgovornost
od- EMS Balansna od-
balansna gu market maker-a, naro~ito neophodnu u prvoj fazi
govornost odgovornost
govornost
implementacije berze, i da se u skoroj budu}nosti
Kupac Prodavac
N om inacije
Nominacije mora ra~unati na ve}e prisustvo nezavisnih u~esni-
SER PEX ka, kako kvalifikovanih kupaca, tako i nezavisnih
Scheduling
MW
MW
proizvo|a~a, na tr`i{tu elektri~ne energije u Srbiji,
transfer
transfer
jasno ukazuju na potrebu i izvodljivost uspostavlja-
nja berze elektri~ne energije u Srbiji, pre svega u vi-
du dan-unapred tr`i{ta koje bi se u po~etku odnosilo
Slika 6. Model dan-unapred tr`i{ta samo na balansnu oblast Srbije, a kome bi se kasni-
je, putem implicitnih aukcija, tj. putem uvezivanja
roku od sat vremena) i zaklju~uju se transakcije za
trgovine sa prenosnim prekograni~nim kapacitetom,
koje se berza pojavljuje kao druga ugovorna strana,
i uz eventualno uklju~ivanje u strukturu respektabil-
kako na strani ponude, tako i na strani potra`nje. Na-
nih strate{kih partnera iz EU i regiona, mogli pridru-
kon toga se vr{i finansijski obra~un i {alju se faktu-
`iti i potencijalni u~esnici iz susednih zemalja.
re u~esnicima na berzi. Nakon objavljivanja rezulta-
ta, u~esnici ~ije su transakcije zaklju~ene na berzi su
3.1 Model dan-unapred tr`i{ta u Srbiji
du`ni da ih uvrste u svoje planove rada za dan ispo-
ruke i da ih nominuju operatoru prenosnog sistema,
Prva faza uspostavljanja berze elektri~ne ener-
kako bi bile obuhva}ene konceptom balansne odgo-
gije u Srbiji bi obuhvatila organizovanje dan-una-
vornosti. Od 00:00 ~asova narednog dana se vr{i fi-
zi~ka isporuka, a slede}eg dana i finansijsko porav- pred tr`i{ta, gde bi se putem zatvorene aukcione
nanje, tj. pla}anje zaklju~enih transakcija. procedure vr{ilo poklapanje agregisanih krivi ponu-
de i potra`nje i, na osnovu toga, obra~un tr`i{ne ob-
3. BERZA ELEKTRI^NE ENERGIJE ra~unske koli~ine i cene za svaki sat nastupaju}eg
U SRBIJI dana. Ispod su dati mogu}i produkti, vremenski
Kao {to je poznato, sa svojih 8 granica prema okvir i osnovni aukcioni parametri koji bi mogli bi-
susednim elektroenergetskim sistemima (zahvalju- ti implementirani, kao i shematski prikaz (Role mo-
ju}i toj ~injenici, JP EMS je operator prenosnog si- del) i mogu}i vremenski okvir za aktivnosti pojedi-
stema TSO sa najve}im brojem granica kojima nih funkcionalnih modula, neophodnih za uspe{no
upravlja u Evropi), Srbija zauzima centralno mesto funkcionisanje dan-unapred tr`i{ta.
u regionu i predstavlja strate{ki nezaobilazan faktor Definicija produkata:
u procesu uspostavljanja funkcionalnog i efikasnog Satni produkti [1 24]
regionalnog tr`i{ta Jugoisto~ne Evrope. Dovoljno Bazni (band) [124]
indikativno je navesti podatke iz 2008. godine, gde Peak (vr{ni) [621]
je, pored pribli`no 35 TWh elektri~ne energije raz- Off-Peak (van vrha) [15, 2224]
menjene na regulisanom tr`i{tu za potrebe snabde- Euro-Peak [920]
vanja tarifnih kupaca, ukupan obim internih transak- Euro-Off-Peak [18, 2124]
cija na slobodnom bilateralnom tr`i{tu iznosio 2,045 Osnovni aukcioni parametri:
TWh, a ukupan obim nominovanih prekograni~nih Minimalna ponuda 1 MWh
transakcija 7,077 TWh u smeru ulaza u Srbiju i Minimalni korak u ponudi 0,10 /MWh
7,204 TWh u smeru izlaza ka susednim balansnim Cenovni limiti po ponudi:
Minimum 0

110 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

 2) 09:15 (D-1) Izvr{enje
Serpex
Berz
(Exchange)
4) 11:30 (D-1) Nominacije
EMS
Administracija tr`i{ta
(Market operations)
Slika 7. Shematski prikaz (Role model) dan-unapred tr`i{ta u Srbiji
Maximum 3 000
Metod fiksiranja ponuda:
Zatvorena aukcija, obra~un tr`i{nih obra~unskih
cena i koli~ina
Vremenski okvir (jedan od mogu}ih):
Analiza modela tr`i{ta
elektri~ne energije u Srbiji i
njegovog budu}eg razvoja
Konsultacije sa interesnim
stranama
Sekundarna legislativa
(Pravila o radu tr`i{ta),
interna pravila
Slika 8. Shematski prikaz klju~nih faza implementacije berze elektri~ne energije u Srbiji
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
Serpex
Poravnanje
(Clearing)
3) 09:15 (D-1) Rezultati 8) 15:00 (D+1)
Pla}anje
5) 14:00 (D-1)
Finansijski obra~un
1) 09:00 (D-1) Ponude
6) 00:00-24:00 (D)
U~esnici
Fizi~ka isporuka
Prijem ponuda (Call Phase): otvorena 14 dana
unapred, zatvaranje u 9:00
Korekcije (Freeze Phase): 9:00 9:15 (za isprav-
ljanje eventualnih gre{aka)
Odre|ivanje rezultata: (9:15 10:00)
Evaluacija postoje}ih dan- Preliminarni dizajn
Studija izvodljivosti
unapred tr`i{ta u regionu dan-unapred tr`i{ta
Nadogradnja primarne Uspostavljanje funkcije
Dizajn dan-unapred tr`i{ta
legislative Operatora berze
Uputstva za u~esnike na
Specifikacija IT sistema Implementacija IT sistema
tr`i{tu
111
 Nominacije zaklju~enih transakcija (do 11:30)
Finansijski obra~un (do 14:00)
Fizi~ka isporuka (00:00 24:00 narednog dana)
Pla}anje (do 15:00 dan nakon dana isporuke)
3.2 Klju~ne faze implementacije berze
elektri~ne energije u Srbiji
Berza elektri~ne energije, kao projekat od veli-
kog nacionalnog i regionalnog zna~aja, zahteva, ka-
ko u fazi pripreme, tako i u fazi implementacije, ak-
tivno u~e{}e svih najva`nijih interesnih strana pri-
sutnih u elektroenergetskom sektoru, a naro~ito: Mi-
nistarstva rudarstva i energetike, Agencije za ener-
getiku RS, JP EMS, JP EPS, ostalih u~esnika na tr-
`i{tu elektri~ne energije (trgovaca i potencijalnih
kvalifikovanih kupaca i nezavisnih proizvo|a~a).
Sama izvodljivost projekta zavisi od vi{e faktora, a
najva`niji su: interna ograni~enja koja se odnose na
tehni~ka re{enja i procedure same berze, kao i kva-
litet menad`erskog i operativnog stru~nog kadra, fi-
nansijska ograni~enja vezana za likvidnost tr`i{ta,
politiku cena, kao i portfolio i kreditnu sposobnost
u~esnika, tehni~ka ograni~enja u prenosnom sistemu
koja se, pre svega, odnose na zagu{enja na prekogra-
ni~nim kapacitetima kako bi bilo omogu}eno u~e{}e
na berzi i inostranim u~esnicima, kao i politi~ka
ograni~enja koja se odnose na kombinaciju unutra-
{njih i spoljnih dru{tveno-politi~kih okolnosti,
uzro~no-posledi~no povezanih sa implementacijom
organizovanog tr`i{ta na nacionalnom nivou i njego-
vim kasnijim {irenjem na regionalni nivo.
U daljem tekstu }e biti prikazan shematski pri-
kaz klju~nih faza implementacije berze elektri~ne
energije u Srbiji, kao i lista neophodnih aktivnosti za
uspe{no okon~anje svake od navedenih faza.
U daljem tekstu prikazan je spisak neophodnih
aktivnosti za uspe{nu implementaciju pojedinih fa-
za, a samim tim i za uspe{nu implementaciju berze
elektri~ne energije:
(a) Analiza modela tr`i{ta elektri~ne energije u Srbi-
ji i njegovog budu}eg razvoja
Definisanje u~esnika na tr`i{tu elektri~ne energije
Analiza tr`i{nog kapaciteta u~esnika na tr`i{tu
elektri~ne energije
Ograni~enja prenosnog sistema
Estimacija budu}eg razvoja tr`i{ta elektri~ne ener-
gije
(b) Evaluacija postoje}ih dan-unapred tr`i{ta u regi-
onu
Evaluacija postoje}ih modela tr`i{ta elektri~ne
energije u susednim zemljama sa fokusom na dan-
unapred tr`i{te
112
Uticaj prekograni~nih prenosnih kapaciteta na
dan-unapred tr`i{te
Mogu}nosti povezivanja dan-unapred tr`i{ta u bu-
du}nosti
(c) Preliminarni dizajn dan-unapred tr`i{ta
Opis i evaluacija pojedina~nih scenarija dan-una-
pred tr`i{ta (obavezno ili opciono u~e{}e, dijapa-
zon produkata, veze sa dugoro~nim ugovorima,
uticaj potencijalnih ograni~enja prenosnog siste-
ma itd.)
Uloga JP EMS u organizovanju dan-unapred tr`i-
{ta
Uloga potencijalnih market maker-a i strate{kih
partnera
(d) Studija izvodljivosti
Studija izvodljivosti za razli~ite scenarije
Procena preliminarnih finansijskih zahteva (kapi-
talni i operativni tro{kovi)
Prihvatanje razli~itih scenarija od strane u~esnika
na tr`i{tu
Promene legislative uzrokovane razli~itim scena-
rijima
SWOT analize odabranih scenarija
(e) Konsultacije sa interesnim stranama
Konsultacije sa Ministarstvom za energetiku
Konsultacije sa AERS
Pregovori sa JP EPS kao potencijalnim market
makerom
Izbor eventualnog strate{kog partnera
Konsultacije sa ostalim interesnim stranama
Analize komentara i sugestija
(f) Nadogradnja primarne legislative
Analiza i eventualna revizija Zakona o energetici
(g) Dizajn dan-unapred tr`i{ta
Dizajn modela dan-unapred tr`i{ta
Inkorporacija dan-unapred tr`i{ta u model tr`i{ta
elektri~ne energije u Srbiji
Finansijsko poravnanje dan-unapred tr`i{ta
Upravljanje rizicima (Risk management) na
dan-unapred tr`i{tu
(h) Uspostavljanje funkcije Operatora berze
Razvoj strategije Operatora berze
Izrada opisa poslovnih procesa (BPD -Business
Process Description dokument)
Organizaciona struktura
Opis posla
Definisanje internih procedura (upravljanje rizici-
ma, finansijsko poravnanje, nominacija razmenje-
nih blokova energije itd.)
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
(i) Sekundarna legislativa (Pravila o radu tr`i{ta
elektri~ne energije), interna pravila
Nadogradnja sekundarne legislative (Pravila o ra-
du tr`i{ta)
Izrada pravila o radu dan-unapred tr`i{ta
(j) Specifikacija IT sistema
Opis funkcionalnosti dan-unapred tr`i{ta
Specifikacija protoka podataka i pripadaju}ih in-
terfejsa
Specifikacija finansijskog poravnanja uklju~uju}i
povezivanje sa bankama
Specifikacija procedura za upravljanje rizicima
Odre|ivanje na~ina komunikacije i procedura sa
u~esnicima na tr`i{tu, uklju~uju}i operatore pre-
nosnog i distributivnog sistema
(k) Implementacija IT sistema
Zahtev za dostavljanje ponuda za implementaciju
IT sistema
Evaluacija ponuda
Izbor isporu~ioca
Prijem IT sistema
Priprema i sprovo|enje testa funkcionalnosti
Uputstva za upotrebu i dokumentacija o IT siste-
mu
Preliminarno aktiviranje IT sistema
(l) Uputstva za u~esnike na tr`i{tu
Trening operatora sistema i u~esnika na tr`i{tu
Izrada uputstava za upotrebu
Kao {to je ve} re~eno, uspe{nost implementaci-
je berze elektri~ne energije zavisi od mnogo faktora,
a pre svega od uspe{nosti procesa koji se odnosi na
uspostavljanje zajedni~ke platforme i postizanje
konsenzusa najva`nijih interesnih strana u Srbiji ve-
zano za pojedina klju~na pitanja.
Uzimaju}i kao preduslov pozitivan i proaktivan
pristup svih, gore navedenih, interesnih strana, kao
projektovani realan okvir za uspe{nu implementaci-
ju berze, koji se pre svega odnosi na dan-unapred tr-
`i{te elektri~ne energije, mo`e se uzeti period od 12
do 15 meseci.
3.3. Mogu}nosti budu}eg razvoja berze
elektri~ne energije u Srbiji i regionu
Imaju}i u vidu nivo otvorenosti tr`i{ta u Srbiji,
kao i planirane trendove u zemlji i regionu, kao naj-
realniji koncept uspostavljanja i budu}eg razvoja
berze elektri~ne energije u Srbiji name}e se re{enje
sa uspostavljanjem fizi~kog dan-unapred tr`i{ta, uz
ideju kasnijeg uvezivanja sa susednim tr`i{tima, pr-
vo putem implicitnih aukcija, a potom i, tamo gde
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
okolnosti to dozvoljavaju, putem spajanja tr`i{ta tj.
market couplinga. Uporedo sa razvojem fizi~kog tr-
`i{ta, treba sagledati i mogu}nosti za formiranje fi-
nansijskih tr`i{ta, uzimaju}i pritom, naravno, u ob-
zir i zainteresovanost finansijskih institucija, lokal-
nih interesnih strana i u~esnika na tr`i{tu. O tome bi
se, svakako, moglo razmi{ljati tek nakon punog
otvaranja tr`i{ta u Srbiji za kvalifikovane kupce i
nezavisne proizvo|a~e, kao i nakon uspostavljanja
relativno likvidnog regionalnog tr`i{ta.
Energija tr`i{te fizi~kih
produkata
Tr`i{te finansijskih produkata
Izolovano Spajanje/razdva-
spot tr`i{te janje tr`i{te
2008. 2009. 2010. 2011. 2012. ...
Slika 9. Mapa budu}eg razvoja berze elektri~ne energije
Uzimaju}i u obzir evropska iskustva i sada{nje
trendove na tom polju, fokus budu}eg razvoja berze
se mora staviti, pre svega, na implementaciju efika-
snih implicitnih aukcija prekograni~nih kapaciteta i
to kroz interakciju sa svim relevantnim interesnim
grupama (regulatori, operatori prenosnog sistema,
berze elektri~ne energije) i regionalnim partnerima,
kako bi se pospe{ilo spajanje pojedina~nih nacional-
nih tr`i{ta i formiranje efikasnog i likvidnog regio-
nalnog tr`i{ta.
Budu}i procesi u pravcu daljeg razvoja berze,
uz korelaciju sa relevantnim strate{kim partnerima
iz EU i regiona, bi se mogli odvijati u dve faze:
(a) Faza I bi obuhvatila:
Formiranje cene na regionalnom nivou kroz for-
miranje vi{e cenovnih zona (u slu~aju da zagu{e-
nje postoji na svim granicama)
Transparentan i nediskriminatoran pristup tr`i{tu
kroz standardizaciju produkata i usluga
Ukidanje potrebe za prekograni~nim transferom
kao ote`avaju}im faktorom kroz uvo|enje fizi~kih
swap produkata i povezivanje izolovanih tr`i{ta
sa standardizovanim produktima
(b) Faza II bi, nakon ispunjavanja svih tehni~kih i
dru{tveno-politi~kih preduslova u regionu (us-
postavljanje konsenzusa na dr`avnom nivou,
harmonizacija licenci i tr`i{nih pravila, puna i
su{tinska deregulacija TSO-ova u regionu itd.),
obuhvatila slede}e korake:
113
 Povezivanje (spajanje) tr`i{ta i formiranje zajed-
ni~ke regionalne cene (o~ekivani jedinstveni in-
deks cena na veliko za vi{e od 50 % vremena)
Obezbe|ivanje efikasne upotrebe interkonektivnih
kapaciteta putem efikasnih implicitnih aukcija ili
market coupling-a (primer trilateralno spajanje tr-
`i{ta Francuska-Belgija-Holandija)
3.4. Prednosti berze elektri~ne energije
Uspe{na implementacija berze kao organizova-
nog mesta trgovine elektri~nom energijom u Srbiji
bi donela brojne prednosti, kako za lokalnu zajedni-
cu tj. lokalne interesne strane, tako i za u~esnike na
tr`i{tu. Kao glavni benefit za {iru zajednicu izdvaja-
ju se brzo i efikasno uspostavljanje slo`ene infra-
strukture uz manje anga`ovanje resursa i umanjen
rizik, {to bi donelo i ni`e operativne tro{kove, visok
nivo transparentnosti, pristup {irokom spektru isku-
stava, prakti~nih znanja i resursa, jasan ekonomski
signal putem formiranja tr`i{ne cene, kao i regional-
no pozicioniranje i podsticaj evropskim integracio-
nim procesima. [to se ti~e u~esnika na tr`i{tu, pre
svega misle}i na JP EPS kao potencijalnog market
maker-a, berza bi pru`ila uslugu efikasne i korisni~-
ki orijentisane poslovne infrastrukture, omogu}ila
jednostavan pristup tr`i{tu u celom regionu, udru`i-
vanje likvidnosti, a samim tim i ve}u finansijsku si-
gurnost i smanjenje rizika (hedging), znatno smanje-
nje tro{kova (manje administracije, savremene teh-
nologije, smanjenje ugovornog rizika), kao i {irok
dijapazon portfolio usluga visokog kvaliteta na tr`i-
{tu elektri~ne energije. Tako|e, za JP EPS je vrlo
zna~ajna ~injenica da mu, kao javnom preduze}u u
vlasni{tvu dr`ave, trenutni zakonski okvir u Srbiji
onemogu}ava uspostavljanje efikasnog i profitabil-
nog trgova~kog portfolia, s obzirom da mu je one-
mogu}ena trgovina u oba pravca na dnevnom nivou
(na dnevnom nivou mo`e samo da prodaje energiju).
To ograni~enje bi moglo biti prevazi|eno usposta-
vljanjem organizovanog mesta trgovine elektri~nom
energijom u Srbiji, tako da bi mogao u punoj meri
biti iskori{ten pun potencijal JP EPS i u ovoj, poten-
cijalno vrlo profitabilnoj delatnosti.
[to se ti~e regionalnog nivoa, ono {to bi se na
kraju procesa uspostavljanja likvidne i efikasne re-
gionalne berze moglo pokazati kao najve}i benefit
za region i same u~esnike na tr`i{tu, moglo bi se
svesti na slede}e:
Implementacija jedinstvene regionalne infrastruk-
ture za trgovinu, obra~un i poravnanje transakcija
koja omogu}uje {irok opseg pogodnosti za u~esni-
ke na tr`i{tu, doma}e interesne strane i {iru zajed-
nicu, kao i implementaciju relevantnih i pouzda-
nih pokazatelja cena za svaku cenovnu zonu
114
Fokus na lokalne interesne strane i razvoj lokalnih
tr`i{ta
Obezbe|ivanje podr{ke trgovaca elektri~nom
energijom i proizvo|a~a preko uvo|enja obave-
znog ponu|a~a (market maker) i akcionarstva, {to
bi kao krajnji cilj donelo i omogu}avanje likvidno-
sti i regionalnog prepoznavanja
Pogodnosti za u~esnike na tr`i{tu u vidu automati-
zacije procedura trgovine na berzi, smanjenja rizi-
ka trgovine, finansijske sigurnosti i smanjenja tro-
{kova
Uve}anje ekonomije obima koje bi donelo ograni-
~en investicioni rizik i manje investicione i opera-
tivne tro{kove
Pribli`avanje standardima zapadnoevropskih berzi
energije kroz postizanje uporedivih obima trgovi-
ne, kako na fizi~kom, tako i na finansijskom tr`i-
{tu.
4. ZAKLJU^AK
Imaju}i u vidu centralni polo`aj Srbije u regio-
nu, kao i ~injenicu da se JP EPS sa svojim dobro iz-
balansiranim hidro-termo proizvodnim portfoliom
mo`e vrlo uspe{no pozicionirati kao bitan u~esnik
na tr`i{tu elektri~ne energije u regionu, name}e se
zaklju~ak da je implementacija berze elektri~ne
energije u Srbiji, ne samo logi~an, ve} i neophodan
korak u daljem razvoju nacionalnog tr`i{ta elektri~-
ne energije. S obzirom da se u skoroj budu}nosti mo-
ra ra~unati i na ve}e prisustvo nezavisnih u~esnika,
kako kvalifikovanih kupaca, tako i nezavisnih proiz-
vo|a~a na tr`i{tu elektri~ne energije, u taj proces
treba u}i bez odlaganja, baziraju}i napore prvo na
uspostavljanju dan-unapred tr`i{ta koje bi se u po-
~etku odnosilo samo na balansnu oblast Srbije, a
kome bi se kasnije, putem implicitnih aukcija, tj. pu-
tem uvezivanja trgovine sa prenosnim prekograni~-
nim kapacitetom, i uz neophodno prisustvo respek-
tabilnih strate{kih partnera iz EU i regiona, mogli
pridru`iti i potencijalni u~esnici iz susednih zema-
lja. Taj proces bi doneo zna~ajne benefite, kako u~e-
snicima na tr`i{tu, tako i {iroj regionalnoj zajednici
kroz uve}anje ekonomije obima koje bi donelo ogra-
ni~en investicioni rizik i manje investicione i opera-
tivne tro{kove, {to tako|e predstavlja i jedan od vr-
lo bitnih ciljeva Energetske zajednice zemalja Jugo-
isto~ne Evrope.
5. LITERATURA
[1] Koen Rademaekers, Allister Slingenberg, Salim
Morsy, REVIEW AND ANALYSIS OF EU
WHOLESALE ENERGY MARKETS, decembar
2008
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
[2] Leonardo Meeus, POWER EXCHANGE AUC-
TION TRADING PLATFORM DESIGN, Katholie-
ke Universiteit Leuven, jul 2006
[3] F. H. Boisseleau, THE ROLE OF ELECTRICITY
TRADING AND POWER EXCHANGES FOR
THE CONSTRUCTION OF A COMMON EURO-
PEAN ELECTRICITY MARKET, The Nether-
lands and Paris Dauphine University
[4] M. Mladenovi}, D. Stoj~evski, I. Juri{evi}, V. Jan-
kovi}, KONCEPCIJA USPOSTAVLJANJA TR@I-
[TA ELEKTRI^NE ENERGIJE, JP Elektromre`a
Srbije, novembar 2006.

Rad STK C5 29. savetovanje CIGRE Srbija je primljen u uredni{tvo 13. 07. 2009. godine

Milo{ Mladenovi} je ro|en 1968. godine u Beogradu. Zavr{io je ET[ Nikola Tesla", a
1995. godine diplomirao na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu, odsek Elektroenergetski
sistemi. Od 1998. godine radi u JP EPS, a zatim u JP EMS kao dispe~er NDC na poslovima
upravljanja elektroenergetskim sistemom, od 2006. godine kao rukovodilac slu`be za razvoj
tr`i{ta elektri~ne energije, a od 2008. godine kao pomo}nik generalnog direktora za uprav-
ljanje i tr`i{te. Kao predstavnik JP EPS, a kasnije JP EMS u SETSO TF i Atinskom forumu,
od 2004. godine aktivno u~estvuje na poslovima vezanim za implementaciju regionalnog tr-
`i{ta elektri~ne energije, a trenutno je predstavnik JP EMS u Komitetu za tr`i{te ENTSO-e. Koautor je vi{e
zapa`enih radova na nacionalnim CIGRE savetovanjima.

Neboj{a Lap~evi} je ro|en 1973. godine u U`icu. Gimnaziju je zavr{io u Novoj Varo{i.
Diplomirao je na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu 1998. godine na Energetskom od-
seku, gde je i magistrirao 2004. godine. Od 1999. godine bio je zaposlen u Elektroprivred-
nom in`enjeringu (EPI). Od 2002. do 2005. godine radio je u EPS kao glavni in`enjer za
Operativno upravljanje EES, a od 2005. godine u EMS u Direkciji za upravljanje i Direkciji
za tr`i{te. Trenutno radi kao rukovodilac Slu`be za administraciju tr`i{ta elektri~ne energije
i aktivno je uklju~en u proces formiranja Berze elektri~ne energije u Srbiji (SERPEX)

Vladimir Jankovi} je ro|en 1964. god. u ^a~ku. Na Energetskom odseku Elektrotehni~-

kog fakulteta u Beogradu diplomirao je 1991. godine. Tokom studija proveo je 12 meseci na
studentskoj praksi u kompaniji ABB Power Systems u [vedskoj (1988-1989). Od 1991. godine
je bio zaposlen u Elektroprivredi Srbije u Direkciji za upravljanje elektroenergetskim siste-
mom gde je radio na poslovima operativnog dispe~era (1991-1994), in`enjera za analizu sta-
ti~ke sigurnosti elektroenergetskog sistema (1994-2001) i pomo}nika direktora direkcije za
deregulaciju tr`i{ta elektri~ne energije (2001-2005). Magistrirao na Elektrotehni~kom fakul-
tetu u Beogradu (na smeru za elektroenergetske mre`e i sisteme) 2001. godine sa temom Stati~ki pristup
analizi naponske stabilnosti u elektroenergetskim sistemima. Kao ~lan niza radnih grupa i projektnih ti-
mova aktivno je u~estvovao u izradi i prakti~noj primeni koncepcije liberalizacije tr`i{ta elektri~ne energije
u Srbiji i u regionu jugoisto~ne Evrope. Od 2005. godine radi u JP Elektromre`a Srbije gde obavlja du`nost
direktora Direkcije za poslove tr`i{ta elektri~ne energije. Objavio je 30 radova na doma}im i me|unarod-
nim konferencijama.

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 115

 Nikola Ga{i} i
Miroljub Nikoli}

Merenje elektri~ne energije

u distribuiranim i obnovljivim
izvorima energije
Stru~an rad
UDK: 621.3.08; 621.317; 621.9.08

Rezime:
U referatu se daje osvrt na pitanja izbora i kori{}enja merne infrastrukture za merenje elektri~ne ener-
gije pri priklju~enju i radu obnovljivih i distribuiranih izvora elektri~ne energije u elektroenergetskoj mre`i.
Pitanja iz ove oblasti se grupi{u i obra|uju po slede}oj strukturi:
opis i osnovne karakteristike obnovljivih i distribuiranih izvora elektri~ne energije;
izbor merne opreme prema vrsti izvora elektri~ne energije, zahtevima tarifnih sistema i optimizaciji u iz-
boru merenih veli~ina;
prenos mernih podataka i izbor komunikacionih puteva u sistemima za daljinsko o~itavanje i upravljanje
(AMR/AMM/AMI);
funkcije i izbor mernih ure|aja i aplikacije u SMART GRID arhitekturi.
U radu se posebno specificiraju re{enja primenjena za rad malih hidroelektrana.
Klju~ne re~i: distribuirani i obnovljivi izvori, elektri~na energija i snaga, merenje elektri~ne energije,
merni ure|aji, funkcionalni zahtevi

Abstract:

MEASUREMENT OF ELECTRICAL ENERGY IN DISTRIBUTED AND SUSTAINABLE SOURCES

OF ENERGY

The paper deals with the questions of choice and use of infrastructure for measuring of electrical
energy at connection and operation of sustainable and distributed electrical energy sources in the electrical
energy network. The issues from this domain are grouped and processed as follows:
- description and substantial characteristics of sustainable and distributed sources of electrical energy,
choosing of measuring equipment according to the type of source and electrical energy, as well as
according to tariff systems and optimization in choosing measured parameters;
- transmission of measurement data and choice of communication routes in the systems for remote reading
control (AMR/AMM/AMI);
- functions and choice of measuring devices and application in SMART GRID architecture.
The paper particularly specifies solutions applied in operation of small hydropower stations.
Key words: distributed and sustainable sources of energy, electrical energy and power,
measuring of electrical energy, measuring devices, functional requests

Nikola Ga{i}, dipl. in`. el. JP EPS Direkcija za distribuciju elektri~ne energije, 11 000 Beograd
Miroljub Nikoli}, dipl. in`. el. JP EPS PD Jugoistok, Ni{

116 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

1. UVOD
Programi energetske efikasnosti, {tednja energi-
je, globalni zahtevi za smanjenje zaga|enja i sanaci-
ju ekolo{kih prilika doveli su do masovnog uklju~e-
nja u elektroenergetsku mre`u niza disperziranih ge-
neratorskih instalacija.
U op{tem prikazu ovi proizvodni izvori se gru-
pi{u na:
distribuiranu proizvodnju (DG),
obnovljive izvore energije i
kogenerativne izvore.
Posebno se defini{u tzv. SMART GRID (pa-
metna mre`a) sistemi to su distributivne mre`e u
sklopu globalne mre`e sa distribuiranim izvorima ,
koje se daljinski nadgledaju i upravljaju, uklju~uju-
}i sve izvore, prenosne puteve i potro{nju, delova-
njem odgovaraju}e komunikacione i upravlja~ke in-
frastrukture.
Obnovljivi izvori energije su izvori koji se nala-
ze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimi~no
kao {to su energija sunca, vetra i vode.
Distribuirani izvori su generatori modularne
jedinice raspore|ene po distributivnoj mre`i snage
do 10 MW.
Termini obnovljivi i distribuirani izvori su
blisko vezani, po{to u distribuirane izvore spadaju
skoro svi obnovljivi izvori po standardizaciji IEEE,
odnosno direktivi EU.
Efekti primene obnovljivih i distribuiranih iz-
vora su:
kori{}enje prirodnih izvora energije i smanjenje
upotrebe fosilnih goriva odnosno nivoa zaga|eno-
sti,
pobolj{anje naponskih prilika u mre`i,
izbegavanje preoptere}enja,
smanjenje gubitaka,
izravnanje dijagrama optere}enja,
pobolj{anje pouzdanosti napajanja potro{a~a elek-
tri~nom energijom.
Regulativa EU je predvidela Direktivom
2001/77/EC da se do 2020. godine u bilansu elek-
tri~ne energije u zemljama ~lanicama 20 % energije
dobija iz obnovljivih izvora uz 20 % manju emisiju
CO2.
Doma}im zakonima je predvi|eno da je distri-
buter elektri~ne energije du`an da preuzme celokup-
nu elektri~nu energiju proizvedenu od strane povla-
{}enih proizvo|a~a elektri~ne energije, tj. onih koji
u procesu proizvodnje koriste obnovljive izvore
energije, snage do 10 MW. Predvi|ene su i odgova-
raju}e mere za br`u implementaciju ovih izvora u
energetske sisteme.
Male koli~ine energije proizvedene na nekoliko
hiljada razli~itih lokacija predstavljaju veliki i trajan
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
izvor energije i iste je potrebno uklju~iti i povezati
na elektroenergetsku mre`u.
Efikasni merni sistemi predstavljaju osnovni
tehni~ki preduslov za realizaciju ovih zahteva.
2. ELEKTROENERGETSKE
KARAKTERISTIKE PROIZVODNIH
JEDINICA DISTRIBUIRANIH I
OBNOVLJIVIH IZVORA
ELEKTRI^NE ENERGIJE
SA PREGLEDOM MERNIH FUNKCIJA
2.1. Vetrogeneratori i vetroelektrane
Vetrogeneratori koriste obnovljivi ekolo{ki iz-
vor vetar za proizvodnju elektri~ne energije i u no-
vije vreme imaju sve intenzivniju primenu u elektro-
energetskim sistemima u svetu. Elektri~na energija
se isporu~uje elektroenergetskim sistemima ili izo-
lovanim ostrvskim potro{a~ima.
Snaga ovih izvora se kre}e od nekoliko kW do
5 MW, u novije vreme i 7 MW, a u ispitivanju su i
jedinice od 10 MW. Generatori mogu biti sinhroni,
ali su u naj~e{}oj primeni razne izvedbe asinhronih
generatora.
Priklju~uju se direktno na distributivnu mre`u
0,4 kV, 10 kV, 20 kV i 35kV, odnosno 110 kV u slu-
~aju vetro parkova sa ve}im snagama, pri ~emu se
pojedini agregati kablovskim vodovima i AC-DC-
AC konvertorima povezuju preko zajedni~kih sabir-
nica i transformatorskih stanica na mre`u.
Mernim sistemom treba omogu}iti funkcije:
merenje aktivne elektri~ne energije i snage,
merenje reaktivne elektri~ne energije i snage, dvo-
smerno, IV-kvadrantno (ovakvo merenje je neop-
hodno s obzirom da je za rad vetrogeneratora po-
trebno predvideti kompenzaciona postrojenja radi
generisanja reaktivne energije ili se ista obezbe|u-
je iz EE sistema, pogotovo za rad asinhronog ge-
neratora),
merenje vlastite potro{nje vetroelektrane,
registrovanje profila optere}enja za sve obra~un-
ske veli~ine (aktivna i reaktivna energija, snaga),
struje i napone po fazama, sa periodom integraci-
je 5, 15, 30 i 60 minuta programibilno,
registrovanje kvaliteta napona i THD faktora,
kontrolno merenje obra~unskih elemenata,
memorisanje i prenos podataka do obra~unskog,
odnosno centra daljinskog o~itavanja i upravlja-
nja, i drugo prema uslovima rada elektrane.
117
2.2. Male hidroelektrane
Male hidroelektrane (MHE) obuhvataju proiz-
vodne jedinice snage do 10 MW sa klasifikacijom
prema snazi na tzv. mikro hidroelektrane snage do
100 kW i mini snage do 1 000 kW .
MHE se koriste kao osnovno napajanje u ostrv-
skom radu, ili uobi~ajeno u paralelnom radu sa di-
stributivnom mre`om.
Priklju~enje na distributivnu mre`u se izvodi na
naponskom nivou 0,4 kV ili 10 kV.
Uobi~ajeno se koriste asinhroni generatori kao
proizvodne jedinice manje snage, dok se za ve}e
snage koriste i sinhroni generatori.
Kod paralelnog rada sa distributivnom mre`om
asinhronom generatoru je potrebna reaktivna kom-
ponenta struje za magne}enje iz spoljnog izvora, a
to je sama mre`a, odnosno EES, kao i poseban izvor
kondenzatorska baterija.
Mernim sistemom treba omogu}iti funkcije:
merenje aktivne elektri~ne energije i snage svakog
agregata,
merenje reaktivne elektri~ne energije i snage
dvosmerno odnosno IV-kvadrantno,
merenje vlastite potro{nje MHE,
sumarno merenje na mestu primopredaje,
registrovanje profila optere}enja za sve obra~un-
ske veli~ine (aktivna i reaktivna energija), struje i
napone po fazama, sa periodom integracije 5, 15,
30 i 60 minuta ili obra~unski period programibil-
no,
registrovanje kvaliteta napona i THD faktora,
kontrolno merenje obra~unskih elemenata,
memorisanje i prenos podataka do obra~unskog
mesta, odnosno centra daljinskog o~itavanja i
upravljanja, i drugo prema uslovima rada elektra-
ne.
2.3. Solarni izvori elektri~ne energije
Fotonaponska konverzija predstavlja direktnu
transformaciju svetlosne energije u elektri~nu. U no-
vije vreme su se razvili zna~ajni fotonaponski siste-
mi, ~esto u hibridnoj sprezi sa drugim izvorima
energije, kao {to su agregati na dizel gorivo, akumu-
latori za skladi{tenje energije, turbine na vetar ili
male HE.
Solarni sistemi u novije vreme se povezuju sa
elektrodistribucijonom (ED) mre`om i isporu~uju
joj vi{kove elektri~ne energije i napajaju potro{a~e
na lokaciji samog sistema.
Jednosmerna struja dobijena u solarnim modu-
lima pretvara se u naizmeni~nu pomo}u invertora iz-
lazne snage od 100 W do 32 kW uz konverzionu efi-
kasnost iznad 90 %.
118
Solarni sistemi su naro~ito zna~ajni na nivou re-
{enja tzv. pametnih ku}a (SMART HOME) odno-
sno distribuiranih proizvodnih kapaciteta na nisko
naponskom nivou, uz primenu slo`enih sistema me-
renja i upravljanja.
Sistemom merenja elektri~ne energije treba ob-
uhvatiti:
merenje aktivne elektri~ne energije i snage u oba
smera,
merenje reaktivne elektri~ne energije i snage
dvosmerno, odnosno IV-kvadrantno,
merenje vlastite potro{nje,
sumarno merenje na mestima primopredaje,
registrovanje profila optere}enja za sve obra~unske
veli~ine (aktivna i reaktivna energija), struje i napo-
ne po fazama, sa periodom integracije 5, 15, 30 i
60 minuta ili obra~unski period programibilno,
registrovanje kvaliteta napona i THD faktora,
kontrolno merenje obra~unskih elemenata,
memorisanje i prenos podataka do obra~unskog
mesta, odnosno centra daljinskog o~itavanja i
upravljanja, i drugo prema uslovima rada,
obezbe|enje informacije potro{a~u/kupcu o proiz-
vodnji i radu agregata.
2.4. Sistemi za akumuliranje elektri~ne energije
Ovi sistemi imaju istu ulogu u ED mre`ama kao
i reverzibilne HE u elektroenergetskim sistemima.
Oni akumuliraju elektri~nu energiju u periodima
manjih cena ili kada je to potrebno radi pouzdanosti
u snabdevanju, sa malim snagama 1-2 kW za UPS
ure|aje, pa do postrojenja i do 30 MW, radi rezer-
vnog napajanja, smanjenja vr{nog optere}enja, sma-
njenja optere}enja vodova i pobolj{avanja napon-
skih prilika. Ovakva primena je tipi~na za sisteme
distribuiranih izvora napajanja.
Sistemom merenja elektri~ne energije treba ob-
uhvatiti:
merenje aktivne elektri~ne energije i snage u oba
smera,
merenje reaktivne elektri~ne energije i snage
dvosmerno odnosno IV-kvadrantno,
merenje vlastite potro{nje postrojenja,
sumarno merenje na mestu primopredaje,
registrovanje profila optere}enja za sve obra~un-
ske veli~ine (aktivna i reaktivna energija), struje i
napone po fazama, sa periodom integracije 5, 15,
30 i 60 minuta ili du`i period -programibilno,
registracija kvaliteta napona i THD faktora radi
kori{}enja invertora AC/DC,
kontrolno merenje obra~unskih elemenata,
memorisanje i prenos podataka do obra~unskog
mesta, odnosno centra daljinskog o~itavanja i
upravljanja, i drugo prema uslovima rada.
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
2.5. Ostali izvori
Ostali izvori koji rade na bazi kori{}enja bioma-
se, geotermalne energije, energije morskih talasa,
gorivnih }elija i drugih sli~nih resursa, snage od ne-
koliko kW do deset MW, koriste mernu opremu i si-
steme u zavisnosti od snage izvora, lokacije, name-
ne i uslova elektroenergetske mre`e na koju se ova-
kvi izvori priklju~uju.
2.6. Kogenerativna proizvodnja
elektri~ne energije
Kogenerativna proizvodnja podrazumeva upo-
trebu generatora za proizvodnju elektri~ne energije
uz istovremeno dobijanje toplotne energije za potre-
be industrije i daljinskog grejanja. Takvi distribuira-
ni generatori zna~ajno pobolj{avaju energetsku eko-
nomi~nost i pouzdanost kori{}enjem ~ak i izvora
malih jedini~nih snaga i na lokalnom nivou.
Merenje elektri~ne energije, i u ovako integrisa-
nim proizvodnim kapacitetima u distributivnu mre-
`u, je osnova za rad i upravljanje celokupnim siste-
mom .
Merni sistem treba da omogu}i merenje predate
elektri~ne energije i snage, kako aktivne tako i reak-
tivne, a naro~ito preuzete energije radi visokog ni-
voa vlastite potro{nje (rad pumpi za isporuku tople
vode, napajanje sigurnosnih sistema, drobili~kih i
transportnih ure|aja i sl.).
U okviru mernih funkcija posebno je va`na
funkcija registrovanja profila optere}enja na 15
minutnom, satnom, dnevnom i obra~unskom nivou,
radi fluktuiraju}eg nivoa proizvedene elektri~ne
energije.
2.7. SMART GRID - merenja
Funkcionisanje tzv. pametnih mre`a
(SMART GRID) kao najsavremenijeg koncepta di-
stributivne mre`e je nezamislivo bez instalacije
SMART METERING i AMI (Advanced metering
infrastructure) sistema za merenje tokova energije i
upravljanje mre`om.
Integracija distribuiranih energetskih izvora i
mikrogeneratora, individualizacija mre`a i tarifni
modeli liberalizovanog tr`i{ta energije, merenje
kvaliteta u servisu i napajanju energijom, te evalua-
cija tro{kova isporuke elektri~ne energije zahtevi
su koji se postavljaju za efikasan rad metrolo{ke
opreme i sistema.
Uobi~ajeni su metrolo{ki zahtevi:
IV-kvadrantno merenje aktivne i reaktivne energi-
je i snage,
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
merenje napona, struje i aktivne snage na teku}em
nivou,
memorisanje padova napona, nestanka napajanja,
THD faktora,
registracija profila optere}enja,
limitacija snage i energije lokalno ili u sistemu
AMM,
adaptabilnost i interoperabilnost komunikacione
infrastrukture,
obezbe|enje tarifnih modela po sistemu TOU /Ti-
me of use/,
multifunkcijsko merenje drugih protoka vode,
gasa, toplote,
obezbe|enje informisanja (HOUSE DISPLAY)
potro{a~a/ kupca.
3. METROLO[KE KARAKTERISTIKE
OPREME ZA MERENJE
ELEKTRI^NE ENERGIJE
Izbor i tehni~ke karakteristike opreme za mere-
nje elektri~ne energije zavise od vi{e faktora od ko-
jih isti~emo:
broj generatora, pojedina~na i ukupna instalisana
snaga, proizvodnja elektri~ne energije,
naponski nivo priklju~ka na energetsku mre`u,
ostrvski ili paralelan rad u ED mre`i,
funkcije mernih ure|aja sa aspekta za{tite postroje-
nja, daljinskog upravljanja, nadzora i monitoringa,
integrisanost generatora u sisteme pametnih mre-
`a,
odredbe regulative za isporuku elektri~ne energije,
odredbe tarifnih pravila za pristup i kori{}enje si-
stema za prenos i distribuciju elektri~ne energije,
karakter mernog mesta, obra~unsko ili kontrolno,
specifikacija mernih funkcija za obra~un preuzetih
koli~ina energije, kvalitet napona u smislu propi-
sanih uslova i drugo.
Za merenje tokova elektri~ne energije u op{tem
smislu se koriste:
strujni (SMT) i naponski (NMT) merni transfor-
matori (MT),
brojila aktivne i reaktivne elektri~ne energije sa
integrisanim funkcijama,
sistemi za daljinsko merenje i upravljanje.
U daljem tekstu dajemo pregled tipskih tehni~-
kih karakteristika navedene merne opreme.
3.1. Strujni i naponski merni transformatori
Tehni~ke karakteristike SMT (0,4, 10, 20 i
35 kV):
Iprim prema snazi generatora odnosno elektrane,
Isec = 5A,
119
 Optere}enje (obavezno merno i za{titno jezgro):
merni namotaj -snaga 5-15 VA, kl. 0,5 za protok is-
pod 10 GWh/godi{nje i kl. 0,2 iznad 10 GWh, Fs 5;
Za{titni namotaj: snaga 10-45 VA, kl. 5 P10.
Proizvodne jedinice snage do 50 kVA ne zahte-
vaju upotrebu SMT uz kori{}enje brojila sa maksi-
malnom strujom 60 A.
Tehni~ke karakteristike NMT (10, 20 i 35 kV):
Prenosni odnos: [10(20,35) / 3 : 0,1 / 3 : 0,1
3] kV.
Optere}enje: merni namotaj 20 VA, kl. 0,5 za
protok ispod 10 GWh/godi{nje, i kl. 0,2 iznad
10 GWh/godi{nje, za{titni namotaj snaga do 90
VA, kl. 3P.
3.2. Brojila elektri~ne energije
Uva`avaju}i razvoj i mogu}nosti savremenih
brojila proizvedenih na bazi mikroprocesorskih teh-
nologija, kao i slo`ene zahteve za merenjem elek-
tri~ne energije i snage generatorskih jedinica, kod
novih objekata ili onih koji se rekonstrui{u, u prime-
ni su isklju~ivo elektronska (digitalna) brojila sa
osnovnim funkcijama i tehni~kim karakteristikama
koje navodimo u daljem tekstu.
3.2.1. Osnovne funkcije brojila:
Brojilo pripada grupi multifunkconalnih ure|a-
ja koji omogu}uju pored osnovne funkcije merenja
aktivne, reaktivne energije i maksimalne srednje
snage i niz drugih funkcija, kao {to su upravljanje
tarifama, komunikaciju sa spoljnim ure|ajima (ru~-
ni terminali, PC ra~unari, koncentratori, PLC, RF i
GPRS modemi, integracija u sisteme SMART
GRID, SMART HOME i sl ), skladi{tenje i obra-
du statisti~kih podataka, pam}enje posebnih doga-
|aja, monitoring napona, struja i faktora snage po
fazama, za{titu od neovla{}enog pristupa itd.
3.2.2. Osnovne tehni~ke karakteristike brojila:
Klase ta~nosti: 0,2S, 0,5S, 1 i 2 za aktivnu energi-
ju i 1, 2(3) za reaktivnu energiju,
Nominalni napon: 3x (57,7/100 230/400) V,
Ib/Imax: 5/6 A i 5/60-100 A,
Frekvencija: 50 Hz,
Konstanta: 500 (5 000) imp/kWh,kvarh za elek-
tri~ni izlaz i 1 000 (10 000) imp/kWh, kvarh za
opti~ki izlaz,
Merenje energije u sva ~etiri kvadranta:
+A, -A, +Ri, -Ri, +Rc, -Rc, kWh, kvarh, do 4 ta-
rife, odnosno 24 registra,
120
Merenje snage u sva ~etiri kvadranta:
+A, -A, +Ri, -Ri, +Rc, -Rc; kW, kvar, do 4 tarife,
odnosno 24 registra,
O~itavanje se mo`e izvr{iti:
automatski na kraju teku}eg meseca ili definisa-
nog dana u mesecu, manuelno pomo}u tastera ili
formatiranom komandom.
Nakon izvr{ene kumulacije pamte se podaci u EE-
PROM-u zadnjih 12 iznosa sa datumom i vreme-
nom kada je ista izvr{ena.
Ostale merene veli~ine:
struje po fazama, naponi po fazama, faktori snage
po fazama, mre`na frekvencija, trenutna snaga i
harmonijska izobli~enja (THD).
Profili optere}enja:
Brojilo registruje profile optere}enja: +A, -A,
+Ri, -Ri, +Rc, -Rc; kW, kvar, opciono i vrednosti
napona i struja u trajanju najmanje 45 dana sa 15-
min integracijom.
Upravljanje tarifama:
Mogu}nost uravljanja do ~etiri tarife, nezavisno
definisanje tarifa za energetske registre i registre
maksimalne srednje snage, jedna godi{nja tabela se-
zona i dnevne tabele prema zahtevima tarifnih siste-
ma.
Komunikacija:
Lokalna komunikacija: opti~ki interfejs po IEC
standardizaciji,
Eksterna komunikacija: integrisani ili modular-
ni sistem sa RS 232, RS 485, opciono M-BUS inter-
fejs.
Obavezna je za{tita podataka.
Kori{}enje OBIS koda po IEC standardu.
Komunikacioni protokoli zadovoljavaju princip
interoperabilnosti brojila raznih proizvo|a~a.
Integritet merenja:
Evidencija i signalizacija naru{avanja integrite-
ta merenja otvaranje donjeg ili gornjeg poklopca,
promena veza, zamena baterije, parametriranje i
sli~no.
^asovnik realnog vremena i kalendar:
Brojilo poseduje interni ~asovnik sa programa-
bilnim kalendarom vremena.
Obavezno je rezervno napajanje baterija ili super
kondenzator. Ta~nost je u granicama: 0,5 s/dan.
Trajanje integracionog perioda:
Integracioni period je programibilan sa vreme-
nima 5, 10, 15, 30 i 60 minuta.
Parametrizacija:
Programom parametrizacije su obuhva}eni sle-
de}i parametri: identifikacija, redosled prikaza veli-
~ina na LCD, frekvencija impulsnih izlaza (konstan-
te), konfigurisanje (eksterna tarifa, komunikacioni
parametri, sadr`aj memorijskih registara), vreme i
datum, prelaz leto-zima, upravljanje tarifom itd.
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
3.3. Sistemi za daljinsko merenje i upravljanje
Sistem daljinskog merenja i upravljanja na
elektrenergetskom podru~ju kome pripada neki od
opisanih izvora elektri~ne energije podrazumeva
kombinovanu IP mre`u sa komandnim i izvr{nim
ure|ajima:
Mre`a objekta distribuira servis unutar
objekta. Postoji mnogo razli~itih tipova ovih mre`a.
Zajedni~ki zahtev je da moraju biti {irokog opsega
prenosa. ^ine je {irokopojasni PLC modemi kao i
kablovska tehnologija na ~ijim ulazima sti`u digital-
ni signali izvr{nih ure|aja, (smart brojila, kontakto-
ri, termoregulatori, kora~ni motori za video kamere,
mera~i raznih protoka, mikroprocesorske za{tite
itd.). PLC modemi rade kao most ili ruter koji odgo-
vara svim zahtevima pristupne i prenosne mre`e,
odnosno mre`nom centru upravljanja sa korisni~kim
programom i bilingom.
Pristupna mre`a je link od davaoca servisa
do pojedinih korisnika. ^ini je uglavnom be`i~na
tehnologija koja omogu}uje siguran rad u distribui-
ranom saobra}aju.
Prenosna mre`a je kombinacija postoje}ih IP
mre`a i namenski izgra|enih mre`a, odnosno mikro-
talasnih sistema operatera za magistralni prenos.
Mre`ni centar upravljanja sa korisni~kim
programom i bilingom je mre`ni interfejs
(network interface) i odgovoran je za dekodiranje
dolaznih signala (podataka) i njihov prenos ka odgo-
varaju}oj izlaznoj jedinici. Po{to je sistem dvosme-
ran, mre`ni centar dekoduje zahteve korisnika (ta-
statura, mi{, daljinski upravlja~, IR dekoder itd.) u
odgovaraju}e komandne signale za prenosnu mre`u
i dalje do mre`e objekata, odnosno izvr{nih ure|aja-
brojila, kontaktori, termoregulatori, kora~ni motori
za pozicioniranje video kamera, mikroprocesorske
za{tite itd.
4. OSVRT NA STANJE MERENJA
U MINI HIDROELEKTRANI
U postoje}im MHE u Srbiji, koje su naj~e{}e u
vlasni{tvu JP EPS, merenje elektri~ne energije se
obavlja uglavnom pomo}u elektromehani~kih broji-
la, jednotarifnim i dvotarifnim, sa ili bez pokaziva~a
maksimuma aktivne snage. U nekim elektranama se
ne meri reaktivna energija, a vrlo retko se meri reak-
tivna snaga. Merni transformatori su ~esto sa jednim
jezgrom, ne postoje kontrolna merila i sl. Merni ure-
|aji nisu predvi|eni za sisteme daljinskog o~itava-
nja i upravljanja.
Rad STG C6 29. savetovanje CIGRE Srbija je primljen u uredni{tvo 13. 07. 2009. godine
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
MHE su uglavnom sa posadom, pa su o~itanja
direktna uz mese~nu dostavu o~itanih vrednosti slu-
`bama za obra~un. Postoje}i tarifni sistem je restrik-
tivan u internim ekonomskim odnosima, a ne posto-
ji, ili je destimulativan za objekte koji treba da se
grade i uklju~uju na mre`u.
Postoje neuskla|enosti u tarifnim sistemima u
tretmanu preuzete energije iz MHE u pogledu uslo-
va za pristup na mre`u, merenja maksimalnih snaga,
vremena integracije, odre|ivanja gubitaka, neuskla-
|enosti u preporukama i standardima u okviru elek-
troprivrednih delatnosti i sli~no.
Sva ova pitanja su u toku re{avanja od strane
nadle`nih organa, uklju~uju}i i druga pitanja rele-
vantna za br`u izgradnju novih MHE i pobolj{anje
energetske efikasnosti u celini.
5. ZAKLJU^AK
Novi objekti za proizvodnju elektri~ne energije
iz obnovljivih izvora i novi distribuirani izvori elek-
tri~ne energije, kao i oni koji se rekonstrui{u, treba
da budu opremljeni mernim ure|ajima prema speci-
fikacijama koje omogu}uju funkcionisanje u uslovi-
ma daljinskog upravljanja i o~itavanja, odnosno ge-
neralno pripremljeni za rad u SMART GRID i AMI
okru`enju.
Na doma}em planu ubrzati dono{enje sistem-
skih propisa i konkretnih mera za realizaciju proje-
kata za proizvodnju elektri~ne energije iz obnovlji-
vih izvora, kao i integraciju distribuiranih izvora u
elektroenergetsku mre`u, ~ime }e se unaprediti i sta-
nje metrologije u ovoj oblasti.
Izvr{iti reviziju, dopunu i usagla{avanje posto-
je}ih internih standarda u elektroprivrednoj delat-
nosti sa aspekta metrolo{kih uslova za priklju~enje
predmetnih objekata na elektroenergetsku mre`u,
uslova za rad u sistemu, definisati tarifne principe i
drugo.
6. LITERATURA
[1] A European Strategic Energy Technology Plan
(SET-Plan), Brussels, Nov. 2007
[2] IEC standardi iz oblasti merenja elektri~ne energije
[3] Dr M. B. \uri}, Dr A. R. ^ukari}, @. \uri{i}
ELEKTRANE, Beograd, 2004
[4] Tehni~ka preporuka br. 16, PD ED Srbije
[5] Interni standard br. 10, JP EPS/ EMS
[6] REGULATIVA O PRISTUPU NA MRE@E, USLO-
VI ZA ISPORUKU ELEKTRI^NE ENERGIJE,
TARIFNI SISTEMI
121
 Nikola Ga{i} je ro|en u Mostaru 1944. godine. Zavr{io Gimnaziju u Mostaru i
Elektrotehni~ki fakultet energetski odsek u Beogradu 1968. godine. Zaposlio se u
distributivnom preduze}u Elektro-hercegovina u Mostaru, rade}i na nizu elektroprivrednih
poslova - relejnoj za{titi i za{titi na radu, razvoju, projektovanju, odr`avanju i investicionoj
izgradnji, merenju elektri~ne energije i drugim zadacima, kao i na rukovodnim poslovima -
po~ev od rukovodioca slu`be, rukovodioca sektora osnovne delatnosti, direktora OOUR-a,
te generalnog direktora Elektro Hercegovine u Mostaru.
Od 1993. godine zaposlen je u JP EPS Direkciji za distribuciju elektri~ne energije u Beogradu kao
glavni in`enjer, uz anga`ovanje na raznorodnim poslovima iz elektrodistributivne delatnosti, planiranju i
pra}enju realizacije investicija i odr`avanja, razvoju i tipizaciji opreme i energetskih re{enja, posebno u
oblasti merenja elektri~ne energije i snage u ED delatnosti.
Autor i koautor je dve knjige iz oblasti elektroenergetike, kao i vi{e stru~nih radova iz ove oblasti,
prezentiranih na stru~nim savetovanjima i u stru~nim publikacijama.

Miroljub Nikoli} je ro|en u Trupalu, op{tina Ni{, 1954. godine. Zavr{io je Elektroteh-
ni~ku {kolu Nikola Tesla u Ni{u i Elektronski fakultet u Ni{u-smer telekomunikacije 1979.
godine. Zaposlio se u EI Profesionalna elektronika u Ni{u, rade}i na poslovima od
konstruktora do vode}eg razvojnog in`enjera iz oblasti primenjene elektronike i merne
tehnike. Od 1992. do 1996. godine nalazi se na mestu direktora fabrike. Godine 1996.
prelazi u EPI in`enjering u Beogradu na mesto in`enjera za razvoj ispitne opreme za
potrebe laboratorija- ba`darnica u EPS-u.
Od 1999. do 2002. godine u JP Elektrodistribucija Ni{ radi na mestu rukovodioca slu`be za odr`a-
vanje i kontrolu mernih mesta. U prvoj polovini 2003. godine radi na Novom Zelandu re{avaju}i proble-
me ugradnje mernih ure|aja za potrebe lokalne elektroprivrede.
Nakon toga nastavlja sa radom u JP Elektrodistribucija Ni{ na poslovima metrologije i standardi-
zacije.
Autor je i koautor vi{e stru~nih radova iz oblasti merenja elektri~ne enrgije, strujnih senzora kao i pri-
mene savremenih metoda za ispitivanje merila.

122 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

 Radeta Mari},
Predrag Osmokrovi}, Koviljka Stankovi} i Milo{ Vujisi}

Va`enje prostorno-vremenskog zakona

porasta za proboj vakuuma

Stru~an rad
UDK: 621.3.015; 621.3.032.11

Rezime:
U radu se, teorijski i eksperimentalno, razmatra primenjivost prostorno-vremenskog zakona uve}anja
na vakuumom izolovane sisteme. Data je diskusija o uticaju karakteristika mogu}ih mehanizama vakuum-
skog proboja na funkciju raspodele slu~ajne promenljive probojni napon. Superponiranjem efekata uve}a-
nja povr{ine elektroda i uve}anja me|uelektrodnog rastojanja dobijeni se izrazi za srednju vrednost i stan-
dardno odstupanje slu~ajne promenljive probojni napon. U slu~aju vremenskog produ`enja, razmatra se
pretpostavka o potpunoj nezavisnosti uzastopnih procesa pra`njenja. Eksperimentalno ispitivanje zakona
uve}anja je sprovedeno na dvoelektrodnim sistemima Rogovski tipa, razli~itih povr{ina elektroda, me|ue-
lektrodnih razmaka i pritisaka vakuuma. Merenja su izvedena primenom industrijskog naizmeni~nog napo-
na, jednosmernog napona stope rasta od 50 V/s, standarnog atmosferskog impulsnog napona (1,2/50 s) i
komutacionog impulsnog napona (250/2 500 s). Kona~an zaklju~ak, na osnovu pore|enja teorijskih raz-
matranja i eksperimentalnih rezultata, je da se prostorno-vremenski zakon uve}anja mo`e, uz odre|ena
ograni~enja, primeniti u fazi konstrukcije tokom razvoja vakuumskih ure|aja, nezavisno od vrste primenje-
nog napona.
Klju~ne re~i: zakon uve}anja, vakuumski proboj, stohasti~ne pojave

Abstract:

VALIDITY OF THE SPACE-TIME ENLARGEMENT LAW FOR VACUUM BREAKDOWN

This paper investigates, theoretically and experimentally, the applicability of the Space-Time Enlarge-
ment Law to vacuum-insulated systems. A discussion on how characteristics of possible vacuum breakdown
mechanisms determine the distribution function of the breakdown voltage random variable is presented. By
superimposing effects of electrode surface enlargement and inter-electrode gap enlargement, expressions
for the mean value and standard deviation of the breakdown voltage random variable are obtained. In the
case of time extensions, the assumption of complete independence of consecutive discharge processes is di-
scussed. Experimental testing of the Enlargement Law was performed on Rogowski type two-electrode
systems, with different electrode surface areas, inter-electrode gaps and vacuum pressures. Measurements
were conducted using industrial ac voltage, dc voltage with 50 V/s rate of rise, standard atmospheric pul-
se voltage (1.2/50 s), and commutational pulse voltage (250/2500 s). The final conslusion, based on the
comparison of theoretical considerations and the experimental results, is that the Space-Time Enlargement

Radeta Mari}, dipl. in`. el. EDB Beograd, 11 000 Beograd

Predrag Osmokrovi}, dipl. in`. el., Koviljka Stankovi}, dipl. in`. el., Milo{ Vujisi}, dipl. in`. el. Elektrotehni~ki fakultet u Beo-
gradu, 11 000 Beograd

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 123

Law can be applied in the design phase during the development of vacuum devices, with certain limitations,
regardless of the type of the applied voltage.
Keywords: Enlargement Law, vacuum breakdown, stochastic
1. UVOD
Istra`ivanje dielektri~nih karakteristika vakuu-
ma je od presudne va`nosti za ure|aje u kojima se
vakuum koristi kao izolacioni medij. Takva istra`i-
vanja se, po pravilu, u prvoj fazi vr{e na modelima
na kojima je mogu}e jednostavno, i u kratkom vre-
menskom intervalu, ispitati relevantne dielektri~ne
karakteristike vakuuma. U drugoj fazi se istra`iva-
nja vr{e na prototipovima ure|aja prema kojima }e
biti izra|en finalni proizvod. Prilikom konstruisanja
prototipa ure|aja koriste se rezultati dobijeni na mo-
delima, uz uva`avanje zakona porasta koji omogu-
}ava predikciju karakteristika prostorno-vremenski
uve}anih sistema [1,2,3].
Vakuumski ure|aji se, prema primeni, mogu
podeliti na one kod kojih vakuum slu`i isklju~ivo
kao dielektrik (slu~aj kada u normalnom re`imu ra-
da elektrode nisu podlo`ne ve}im promenama) i na
one kod kojih vakuum slu`i i kao dielektrik i kao
medij za paljenje ili ga{enje elektri~nog luka (slu~aj
kada, u normalnom re`imu rada, dolazi do bitnih
promena elektroda). U oba slu~aja je najbitnija die-
lektri~na karakteristika, koja je stoga naj~e{}i obje-
kat ispitivanja, dok se o probojnom naponu mo`e,
zbog izrazito stohasti~ke prirode, govoriti isklju~ivo
kao o slu~ajnoj veli~ini [4, 5].
Cilj ovog rada je da se ispita, teoretski i ekspe-
rimentalno, primenjivost zapreminsko-vremenskog
porasta na vakuumom izolovane sisteme.
2. MEHANIZAM ELEKTRI^NOG PROBOJA
VAKUUMA
Vakuumski proboj mo`e nastati samo u metal-
nim parama elektrodnog materijala. Proboj vakuu-
ma se inicira tako {to se prvo formira oblak ispare-
nog materijala elektroda u kome se onda proboj da-
lje razvija po klasi~nom lavinskom mehanizmu ga-
snih pra`njenja [6,7,8]. Za takav proces je od pre-
sudne va`nosti formiranje dovoljne koli~ine metal-
nog isparenja u me|uelektrodnom prostoru za {ta je
potrebno barem jednoj elektrodi dovesti dovoljno
energije i izazvati njenu termi~ku nestabilnost. Pre-
ma mehanizmu izazivanja termi~ke nestabilnosti
elektroda, elektri~ni proboj vakuuma se deli na: 1-
proboj izazvan elektronskom emisijom, 2-proboj
izazvan mikrodeli}ima i 3-lavinski proboj [9,10].
U osnovi svih emisionih hipoteza je da struja
elektronske emisije uzorkovana jakim elektri~nim
124
poljem dovodi do termi~ke nestabilnosti jedne ili
obe elektrode, usled ~ega dolazi do isparavanja elek-
trodnog materijala u me|uelektrodni razmak. Emisi-
oni mehanizam proboja vakuuma karakteri{e linear-
na zavisnost izme|u vrednosti probojnog napona i
napona V-4, tj. napona pri kojem je emisiona struja
10-4 A i koji se naziva emisionom karakteristikom.
Strogo uzev{i, ova zavisnost ima izvesno statisti~ko
rasturanje po{to emisioni centri koji daju istu vred-
nost napona V-4 mogu imati veoma razli~itu struktu-
ru {to rezultira razli~itim vrednostima struje emisije
pri proboju. Me|utim, linearna zavisnost srednje
vrednosti probojnog napona od srednje vrednosti
napona V-4 je pouzdan pokazatelj emisionog meha-
nizma proboja [11,12,13,14]. Zavisno na kojoj elek-
trodi prvo dolazi do termi~ke nestabilnosti, emisioni
mehanizam mo`e biti: 1-katodno iniciran i 2-anodno
iniciran.
Prema katodnom mehanizmu do termi~ke ne-
stabilnosti dolazi kada gustina struje kroz mikro-
{iljke na povr{ini katode prema{i neku kriti~nu
vrednost pa dejstvom D`ulovog i / ili Nordhaimo-
vog efekta do|e do njihovog topljenja (pra}enog mi-
kroeksplozijama) i isparavanja [11, 12]. Vreme ka-
rakteristi~no za razvoj termi~ke nestabilnosti mikro-
izbo~ina tokom katodno iniciranog mehanizma pro-
boja vakuuma je veoma kratko (0,1-100 ns) kao i
odgovaraju}e vreme premo{tavanja me|uelektrod-
nog razmaka (20-500 ns), tako da ukupno iniciranje
proboja vakuuma katodnim mehanizmom traje is-
pod 0,6 s.
Prema anodnom mehanizmu do termi~ke nesta-
bilnosti dolazi usled sudara elektronskog snopa,
emitovanog sa katodnih mikro{iljaka, sa anodom,
{to dovodi do njenih lokalnih pregrejavanja pra}e-
nih topljenjem i isparavanjem materijala. Ukupno,
za iniciranje proboja vakuuma anodnim mehani-
zmom treba vi{e od 10 s [13,14].
Do proboja vakuuma mikrodeli}ima dolazi
usled dejstva mikrodeli}a koji se nalaze na elektro-
dama vakuumskog izolacionog sistema. Naime, na
elektrodama u vakuumu se nalazi mno{tvo mikrode-
li}a (nastalih od topljenja materijala elektroda to-
kom prethodnih proboja ili fabrikacijom elektrod-
nog sistema). Deo tih mikrodeli}a je labavo povezan
sa elektrodama ili ~ak slobodan. Dovo|enjem napo-
na ovi mikrodeli}i se putem elektrostati~ke indukci-
je naelektri{u i ubrzavaju u me|uelektrodnom pro-
storu. Nakon sticanja dovoljno energije na ra~un
elektri~nog polja, mikrodeli}i udaraju u elektrode i
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
isparavaju. Za iniciranje proboja mehanizmom mi-
krodeli}a potrebno je najmanje 10 s [15,16].
Hipoteza o lavinskom mehanizmu proboja za-
snovana je na pretpostavci o mogu}nosti iniciranja
reakcionog lanca u kome naelektrisana ~estica pre-
le}e vakuumski razmak i prilikom sudara sa mole-
kulima iz adsorbovanog sloja gasa na elektrodama
vr{i multiplikativni efekat, ~ime se ubacuje sve vi{e
naelektrisanih ~estica u me|uelektrodni prostor, {to
na kraju rezultira njegovim probojem. Ovaj mehani-
zam proboja vakuuma je mogu} u sistemima koji ni-
su sasvim ~isti i pri vakuumima koji nisu jako viso-
ko. Trajanje vakuumskog proboja lavinskim meha-
nizmom je reda 1 s. Lavinski tip proboja vakuuma
nije bezrezervno potvr|en eksperimentalnim putem
[17, 18].
3. PROSTORNO-VREMENSKI ZAKON
PORASTA ZA PROBOJ VAKUUMA
Prostorno-vremenski zakon porasta predstavlja
relaciju izme|u funkcije raspodela slu~ajne veli~ine
probojni napon polaznog sistema i uve}anog siste-
ma. Op{ti oblik prostorno-vremenskog zakona uve-
}anja predstavlja se izrazom
1 Tg Vg
Fg (x ) = 1 exp ln (1 F (xe , , ))dVdt (1)
V1T1
gde je g = VgTg/V1T1 faktor uve}anja, F1(xe, , )
funkcija raspodele polaznog sistema, a funkcija ras-
podele uve}anog sistema. Promenljiva x predstavlja
kvantitativnu karakteristiku proboja vakuuma, a i
parametre raspodele inicijalnog sistema. Ako je
osnovni sistem u promenljivom elektri~nom polju,
promenljivu x treba zameniti sa promenljivom xe fi-
zi~ki zavisnom od x i polo`aja u elektri~nom polju.
Promenljive x i xe podle`u istoj funkciji raspodele.
Osnovna pretpostavka za primenjivost prostorno-
vremenskog zakona je uzajamna nezavisnost elek-
tri~nog pra`njenja kako u segmentima prostora tako
i u intervalima vremena [19, 20].
Prostorno vremenski zakon porasta je nekada
pogodnije predstaviti kao sistem u kome je povr{ina
elektroda uve}ana n puta i me|uelektrodno rastoja-
nje m puta u odnosu na osnovni sistem i u kome je
trajanje naponskog optere}enja l puta du`e. U cilju
dobijanja izraza koji povezuje funkcije raspodele
slu~ajne promenljive probojni napon u sistemima
S1,1,1 i Sn,m,l pogodno je odvojeno posmatrati doga|a-
je u prostoru od doga|aja u vremenu. Tako|e je, pri-
likom posmatranja zavisnosti slu~ajne promenljive
od prostornog uve}anja, pogodno odvojeno posma-
trati uve}anje povr{ina elektroda od uve}anja me|u-
elektrodnog rastojanja, pa dobijene rezultate super-
ponirati.
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
3. 1. Zapreminski efekat
U tom cilju se prvo razmatra funkcija distribu-
cije probojnog napona za polazni elektrodni sistem
S1 (sa povr{inom elektroda A1) i funkcije distribuci-
je probojnog napona za elektrodni sistem Sn ~ija je
povr{ina ve}a n puta (An = nA1), dok su ostali geo-
metrijski parametri ostali nepromenjeni. Povr{ina
elektrodnog sistema Sn mo`e se podeliti na n podsi-
stema Si (i = 1, 2...n). Verovatno}a doga|aja da pro-
bojni napon Vn za sistem Sn bude ve}i od primenje-
nog napona V jednaka je verovatno}i slo`enog doga-
|aja da probojni naponi Vi za svaki od paralelno-
povezanih podsistema Si (i = 1, 2...n) bude ve}i od
V, tj.
( )
P (Vn > V ) = P (V1 > V ) (V2 > V ) ... V n > V (2)
Da bi ovo bilo ta~no pretpostavlja se da su pod-
sistemi Si me|usobno statisti~ki nezavisni, tj. da ini-
ciranje proboja u podsistemu Si zavisi samo od sta-
nja povr{ine elektroda u tom podsistemu. Za emisi-
oni mehanizam proboja vakuuma i mehanizam pro-
boja usled mikrodeli}a ova pretpostavka je o~igled-
na. Za lavinski mehanizam proboja dolazi do razme-
ne jona i elektrona izme|u elektroda sa znatno {ire
povr{ine (nego {to su emisioni centri ili otkinuti mi-
krodeli}i), tako da se mo`e desiti da vi{e podsistema
u~estvuje u razmeni jona da bi se inicirao proboj.
Dakle, pretpostavka me|usobne nezavisnosti
podsistema Si implicira da je proboj iniciran emisio-
nim mehanizmom ili mehanizmom mikrodeli}a. Na
osnovu ove pretpostavke verovatno}a slo`enog do-
ga|aja se mo`e napisati kao proizvod verovatno}a
pojedina~nih doga|aja, na osnovu ~ega se, nakon
uzimanja u obzir komplementarnog doga|aja da je
primenjeni napon manji od probojnog napona i za-
mene verovatno}e funkcijom distribucije, dobija tra-
`ena relacija [19,20,21]:
F (n,V )= 1 [1 F (1,V )] n (3)
Da bi se koristila jedna~ina 3 bilo bi potrebno
izvr{iti izuzetno mnogo merenja probojnog napona
na polaznom sistemu, po{to F(n,V) za veliko n zavi-
si, uglavnom, od vrednosti F(1,V) sa malom vero-
vatno}om. Da bi se to izbeglo potrebno je pretposta-
viti vrstu raspodele za funkciju F(1,V).
Po{to se radi o raspodeli slu~ajne promenljive
probojni napon, teoretsku raspodelu treba potra`iti
me|u raspodelama minimalne vrednosti. Kako su
neka prethodna ispitivanja pokazala [22], od raspo-
dela iz te porodice, za ovu klasu problema, najpode-
snija je troparametarska Vejbulova raspodela. Uvo-
|enjem Veibulove raspodele uvodi se jo{ jedno do-
125
datno ograni~enje, a to je da posmatrani sistem ima
samo jednu prirodu slabih mesta izolacije [23, 24].
Napomenimo i to da je za mogu}nost primene zako-
na porasta neophodno da posmatrana slu~ajna pro-
menljiva pripada nekoj teoretskoj raspodeli tipa ras-
podele ekstremnih vrednosti, kao {to su Vejbulova i
duploeksponencijalna raspodela, po{to samo pod
tim uslovima uve}anja osnovnog sistema tip raspo-
dele ostaje nepromenjen.
Uvo|enjem Vejbulove raspodele u izraz 2, na-
kon sre|ivanja se dobija da su standardno odstupa-
nje i srednja vrednost slu~ajne promenljive probojni
napon sistema Sn i S1 povezani izrazima:
n = 11 (4)
n sobnosti. Te{ko da se mo`e o~ekivati da se vremen-
V = V1 L ( )1 1
1
1 (5)
n odvijaju paralelno u prostoru me|usobno nezavisni
gde je parameter raspodele, a
1
1 2 1 2
L ( )= 1 + + 2 1 +
( gama funkcija)
Kao drugo se razmatra funkcija distribucije pro-
bojnog napona za polazni elektrodni sistem S1,1 (sa
me|uelektrodnim rastojanjem d) i funkcija distribu-
cije probojnog napona za elektrodni sistem S1,m ~ije
je me|uelektrodno rastojanje ve}e m puta (dm = md1),
dok su ostali geometrijski parametri ostali neprome-
njeni. Kako izme|u srednje vrednosti sistema S1,1 i
S1,m, na osnovu fizi~kih procesa inicijalizacije i pro-
boja vakuuma, treba da va`i relacija [24, 25]
k cionih materijala. Uo~eno je da se Zakon uve}anja
d m
Vm = V1 1 = V1m k
d1
tako i za standardna odstupanja probojnog napona
sistema S1,1 i S1,m treba da va`i relacija
m = 1m k
gde je k parametar.
Superponiranjem efekata pove}anja elektrodnih
povr{ina (n-puta) i me|uelektrodnog rastojanja (m-
puta) sistema S1,1, odnosno dobijanjem sistema Sn,m,
odgovaraju}e srednje vrednosti i standardna odstu-
panja slu~ajne promenljive probojni napon odre|ene
su izrazima:
Vn ,m = V1,1 L ( )1 1
1 k
1 + V1m
n cijalnih procesa. Stoga su najranija razmatranja pro-
126
1
n,m = 1
+ 1m k (9)
n
3.2. Vremenski efekat
Vremenska komponenta zakona uve}anja uvek
predstavlja problem po{to je osnova o nezavisnosti
pra`njenja u razli~itim intervalima vremena tokom
proboja pod znakom pitanja. Pored toga te{ko je raz-
likovati efekte vremenskog zakona porasta od efek-
ta starenja.
Kao i u slu~aju pove}anja geometrijskih dimen-
zija, sa statisti~kog stanovi{ta, produ`enje trajanja
optere}enja dovodi do smanjivanja izolatorskih spo-
ski efekat statisti~ki pona{a na isti na~in kao zapre-
minski efekat, jer je mogu}nost da su procesi koji se
znatno ve}a, te se stoga sa stanovi{ta Zakona uve}a-
nja mogu tretirati kao procesi koji se odvijaju jedan
za drugim. Na~in tretiranja zavisnosti procesa u uza-
stopnim vremenskim intervalima odre|uje razli~ite
modele ovih pojava, kao, na primer, pri modeliranju
akumulacije o{te}enja elektroda usled niza proboja.
U posmatranom vremenskom intervalu dolazi do
ireverzibilne destrukcije jednog segmenta izolator-
ske strukture, dok se u narednom vremenskom inter-
valu proces pra`njenja razvija iz prethodno uni{te-
nog segmenta. Zahva}eni opseg se na taj na~in {iri
dok kona~no ne dovede do promene prirode slu~aj-
ne promenljive probojni napon.
Zanimljivi eksperimentalni rezulati koji se od-
nose na vremenski efekat dobijeni su i pri prou~ava-
nju izolatorske sposobnosti te~nih i gasovitih izola-
(6) mo`e primeniti na izolaciona ulja izlo`ena u~estalim
impulsnim naponima, pod uslovom da je vremenski
razmak izme|u dva impulsa dovoljno dug. Adekvat-
nost Vejbulove raspodele je eksperimentalno ustano-
vljena za dugotrajno optere}enje uljne izolacije. Is-
(7) pitivanja dugotrajnog optere}enja SF6 izolacije su
otkrila uticaj vremena na kriti~no elektri~no polje,
ali je taj uticaj znatno manji nego {to bi se o~ekiva-
lo na osnovu Zakona uve}anja. Ovo ukazuje na ulo-
gu kretanja mikroskopskih ~estica ne~isto}a u izola-
cionom gasu [34].
Dok pri dugotrajnom optere}enju, u slu~aju ve-
}ine izolacionih materijala, ~isto statisti~ki vremen-
ski efekat jedva da postoji (zato {to se javlja zavi-
snost procesa u uzastopnim vremenskim intervali-
ma), kod impulsnog optere}enja u nanosekundnom i
mikrosekundnom opsegu procesi pra`njenja su od-
(8) re|eni slu~ajnim uticajima pre svega pojavom ini-
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
bojnog vremena za proboj impulsnim naponom pri-
menjivala statisti~ke metode, dok su u skorije vreme
na~injeni poku{aji stohasti~kog modelovanja ovog
procesa, posebno u slu~aju proboja SF6 izolacije. Ta-
ko|e je pokazano [35] da primena vremenskog za-
kona porasta na gasom izolovane sisteme omogu}a-
va pouzdan prora~un impulsnih karakteristika i im-
pulsnog podno{ljivog napona.
U slu~aju vremenskog produ`enja, dovodi se u
pitanje pretpostavka o potpunoj nezavisnosti uza-
stopnih procesa pra`njenja, {to je preduslov va`enja
Zakona uve}anja. Degradacija (tro{enje upotrebom)
izolacije je proces koji podrazumeva statisti~ke za-
visnosti. Me|utim, upravo ova ~injenica omogu}ava
pravljenje razlike izme|u efekata vremenskog pro-
du`enja i efekata izazvanih starenjem izolacije koje
su prou~avali drugi autori [18,19,20]. Primena Za-
kona uve}anja na probleme `ivotnog veka izolacije
mogu}a je, stoga, samo u posebnim slu~ajevima. Pri
prou~avanju svih efekata uve}anja, prvo se precizno
mora razjasniti pitanje nezavisnosti, pri ~emu odgo-
varaju}i eksperimenti mogu da poslu`e samo kao
dopuna fizi~kim razmatranjima.
4. EKSPERIMENT
Provera zapreminskog zakona porasta vr{ena je
merenjem probojnog napona vi{e parova elektroda
profila Rogovskog razli~itih povr{ina, razli~itih me-
|uelektrodnih rastojanja i razli~itih pritisaka vakuu-
ma. Merenja su vr{ena naizmeni~nim (ac) naponom
industrijske u~estalosti, jednosmernim (dc) napo-
nom brzine porasta 50 V/s i impulsnim naponom
standardnog atmosferskog oblika (1,2 / 50 s), od-
nosno komutacionog oblika (250 / 2 500 s). U slu~a-
ju merenja impulsnim naponom, amplituda je birana
tako da do proboja dolazi na ~elu impulsa. Tokom
merenja, ta~nije nakon svakih pet uzastopnih probo-
ja, merena je emisiona karakteristika V-4, tj. vrednost
napona pri kojem je emisiona struja izme|u elektro-
da bila 10-4 A, primenom dc napona brzine porasta
20 kV/s, {to je omogu}ilo da se zanemari kapacitiv-
na struja izme|u elektroda. Vrednosti faktora povr-
{inskog uve}anja n su bile 2, 3, 4, 5 i 6, a vrednosti
faktora uve}anja me|uelektrodnog rastojanja m su
bile 2, 3, 20, 30, 200 i 300. Pritisci vakuuma su bili
10-4 bar, 10-6 bar i 10-9 bar. Dobro kontrolisani labo-
ratorijski uslovi, adekvatan merni postupak, pouzda-
na profesionalna oprema, zadovoljavaju}a veli~ina
statisti~kog uzorka (prema t-testu), reverzibilnost
karakteristika elektrodnog sistema tokom ispitivanja
(prema U-testu), visok nivo za{tite merne opreme od
elektromagnetnog {uma i za{tita od x-zra~enja obez-
be|ivale su pouzdano i bezbedno merenje slu~ajne
promenljive probojni napon i emisione karakteristi-
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
ke V-4 sa kombinovanom mernom nesigurno{}u ma-
njom od 5 % [25,26,27,28].
Eksperimentalni postupak sastojao se u slede-
}em: 1) uklju~ivanje dvoelektrodnog vakuumskog
sistema u visokonaponski ispitni krug, 2) kondicio-
niranje elektrodnog sistema sa 100 uzastopnih im-
pulsnih proboja, 3) merenje 100 uzastopnih vredno-
sti impulsnog probojnog napona, primenom napon-
skih impulsa sa amplitudom koja je obezbe|ivala da
se proboj uvek de{ava na prednjoj ivici impulsa, sa
pauzom od 30 s izme|u svaka dva uzastopna probo-
ja, uz merenje emisione karakteristike V-4 nakon sva-
kih pet proboja 4) merenje 100 sukcesivnih vredno-
sti dc proboja, sa merenjem emisione karakteristike
nakon svakih pet proboja 5) merenje 100 sukcesiv-
nih vrednosti ac probojnog napona, uz merenje emi-
sione karakteristike V-4 nakon svakih pet proboja 6)
u slu~aju atmosferskog i komutacionog napona me-
renja opisana pod ta~kom 3) ponavljana su za 1 000
proboja, uz istovremeno smanjivanje amplitude im-
pulsa do vrednosti koja omogu}ava da se proboj do-
godi bilo na prednjoj, bilo na zadnjoj ivici impulsa,
ili da se uop{te ne dogodi (takva merenja su odbaci-
vana i ponavljana), 7) okon~anje mernog postupka
nakon {to bi amplituda impulsa postala toliko niska
da 100 uzastopnih impulsa ne bi izazvalo proboj.
Rezultati merenja obra|ivani su softverskim pa-
ketom za statisti~ka izra~unavanja koji se sastojao iz
slede}ih modula: 1) obrazovanje statisti~kog uzorka
uz primenu [oveneovog kriterijuma za odbacivanje
la`nih rezultata merenja, 2) odre|ivanje momenata
uzorka, 3) izra~unavanje varijanse uzorka (odnosa
standardnog odstupanja i srednje vrednosti uzorka),
4) ocena parametara normalne, dvo- i tro-parametar-
ske Vejbulove i duplo-eksponencijalne raspodele,
primenom metode momenata i metode maksimalne
verodostojnosti sa indirektnom procenom funkcije
verodostojnosti [38,39].
Razmatranje zavisnosti slu~ajne promenljive
probojni napon od faktora vremenskog uve}anja
zasnivalo se na statisti~kim uzorcima sastavljenim
od 1 000 vrednosti iz jedne serije merenja, podvrg-
nutih [oveneovom kriterijumu. Preostali rezultati
podeljeni su u 10 grupa, deljenjem vremenskog in-
tervala izme|u najkra}eg i najdu`eg probojnog vre-
mena na 10 jednakih podintervala. Broj slu~ajnih
promenljivih probojni napon unutar pojedinih po-
dintervala se razlikovao, pri ~emu je pored srednje
vrednosti slu~ajne promenljive probojni napon u
svakom intervalu odre|ivana i odgovaraju}a stati-
sti~ka pouzdanost primenom Studentove raspodele.
Pored toga, U-test sa nivoom zna~ajnosti od 5 % pri-
menjivan je kako bi se ustanovilo da li slu~ajne pro-
menljive probojni napon iz pojedinih vremenskih
podintervala pripadaju istoj slu~ajnoj promenljivoj,
127
~ime je, zapravo, proveravano da li je veliki broj
elektri~nih pra`njenja doveo do ireverzibilnih pro-
mena ispitivanog izolacionog sistema [40]. U slu~a-
ju negativnog ishoda U-testa, serija merenja bi bila
odba~ena. Faktor vremenskog uve}anja odre|ivan je
za pojedine vremenske podintervale kao odnos sred-
nje vrednosti slu~ajne promenljive probojno vre-
me u odre|enom podintervalu i srednje vrednosti
probojnog vremena u prvom podintervalu.
5. REZULTATI I DISKUSIJA
Na slici 1 je prikazana zavisnost varijanse testi-
ranih teoretskih raspodela od faktora povr{inskog
uve}anja n, pri pritisku vakuuma 10-4 bar i me|ue-
lektrodnom rastojanju 0,1 mm, zajedno sa odgova-
raju}im eksperimentalno dobijenim vrednostima,
dobijenim impulsnim 1,2 / 50 s naponom.
1,50
1,00
varijacioni koeficijent vn = (s/x)
0,80
0,60
0,40
0,30
0,20
0,10
0,08
0,06
0,05
1 2
povr{inski faktor uve}anja n
Slika 1. Zavisnost varijanse testirane teoretske raspodele
od povr{inskog faktora uve}anja n (1 troparametarska
Vejbulova raspodela, 2 dvoparametarska Vejbulova
raspodela, 3 duploeksponencijalna raspodela, 4
normalna raspodela) zajedno sa odgovaraju}im
vrednostima dobijenim u eksperimentu (primenjen
impulsni napon 1,2/50 s, p = 10-4 bar, d = 0,1 mm)
Na osnovu rezultata prikazanih na slici 1 se mo-
`e zaklju~iti da dobijeni rezultati ne pripadaju ni
Vejbulovoj raspodeli ni bilo kojoj drugoj testiranoj
raspodeli. Posmatraju}i histogram relativnih fre-
kvencija izmerenih podataka, slika 2, mo`e se za-
klju~iti da vrednosti slu~ajne promenljive probojni
napon pripadaju me{ovitoj raspodeli aditivnog tipa
koja se, pribli`no, sastoji od dve superponirane
Vejbulove raspodele, kao {to se mo`e videti po pri-
128
bli`no linearnim delovima prikaza dobijenih rezul-
tata na Vejbulovom papiru verovatno}e, slika 3.
(f)
0,4
0,3
0,2
0,1
V (kV)
0
0 1 2 3 4 5
Slika 2. Histogram relativnih frekvencija impulsnog
probojnog napona osnovnog sistema
(p = 10-4 bar, d = 0,1 mm).
3 (F)
0,999
0,99
0,9
2 0,1
0,01
4 V (kV)
0,001
2 3 4 5
Slika 3. Vrednosti impulsnog probojnog napona
predstavljene na papiru verovatno}e Vejbulove
raspodele (p = 10-4 bar, d = 0,1 mm).
1 Na osnovu ovih rezultata mo`emo zaklju~iti da
4 6 8 10
su uslovi eksperimenta, tj. slab vakuum 10-4 bar, bi-
li takvi da su omogu}avali simultano delovanje dva
razli~ita mehanizma proboja (~ime nije ispunjen
uslov uveden pretpostavkom va`enja Vejbulove ras-
podele). Osim emisionog mehanizma katodnog tipa
najverovatnije je da deluje i lavinski mehanizam
proboja vakuuma, odnosno da ne dolazi do proboja
gasnim multiplikativnim procesom. Naime, gasni
multiplikativni proces se mo`e isklju~iti na osnovu
~injenice da je pri pritisku 10-4 bar srednja slobodna
du`ina puta elektrona u multiplikativnom procesu
mnogo ve}a od primenjenog me|uelektrodnog ra-
stojanja {to spre~ava da se sam multiplikativni pro-
ces razvije.
Ovakvo pona{anje slu~ajne promenljive proboj-
ni napon, odnosno njeno odstupanje od raspodele
minimalne vrednosti, dovodi u pitanje primenjivost
povr{inskog zakona porasta za ovaj slu~aj. Na slici
4 je prikazan niz eksperimentalnih ta~aka (Sn, n) ko-
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
 ji predstavlja standardnu devijaciju izmerenih pro- proboja sa porastom povr{ine elektroda za uslove u
bojnih napona kao funkciju povr{inskog faktora kojima je izvo|en eksperiment.
uve}anja. Na slikama 6 i 7 je prikazana zavisnost varijan-
se testiranih teoretskih raspodela od faktora povr{in-
Sn, n (kV)

skog uve}anja pri vrednostima pritisaka vakuuma

10-6 bar i 10-9 bar.
1,50 3
0,6
1,00

varijacioni koeficijent vn = (s/x)

0,80
0,60
0,4
0,40 2
0,30
0,2 4
0,20

0 1 2 3 4 5 6 n
0,10
Slika 4. Zavisnost standardne devijacije probojnog 0,08 1
napona od faktora povr{inskog uve}anja (p = 10-4 bar,
d = 0,1 mm, eksperimentalno dobijene vrednosti, 0,06
vrednosti izra~unate prema jedna~ini (4)). 0,05
1 2 4 6 8 10
povr{inski faktor uve}anja n
Na istoj slici su prikazane i odgovaraju}e ta~-
ke(n, n), pri ~emu je n izra~unato prema izrazu 4 za Slika 6. Zavisnost varijanse testirane teoretske raspodele
Vejbulov parametar =0,52 estimiran iz podataka iz- od povr{inskog faktora uve}anja n (1 troparametarska
merenih sistemom S1. Na slici 5 su prikazane ekspe- Vejbulova raspodela, 2 dvoparametarska Vejbulova
rimentalne ta~ke koje predstavljaju zavisnost sred- raspodela, 3 duploeksponencijalna raspodela, 4
njeg probojnog napona od povr{inskog faktora uve- normalna raspodela) zajedno sa odgovaraju}im
vrednostima dobijenim u eksperimentu (primenjen
}anja, zajedno sa odgovaraju}im srednjim vrednosti- impulsni napon 1,2/50 s, p = 10-6 bar, d = 0,1 mm)
ma probojnog napona izra~unatim prema izrazu 5.
1,50
3
(kV) 1,00
0,80
varijacioni koeficijent vn = (s/x)

4
0,60
0,40
3 2
0,30

2 0,20
4

1
0,10
0,08 1
0,06
0 1 2 3 4 5 6 n 0,05
1 2 4 6 8 10
Slika 5. Zavisnost srednje vrednosti probojnog napona povr{inski faktor uve}anja n
od faktora povr{inskog uve}anja (p = 10-4 bar, d = 0,1 mm,
eksperimentalno dobijene vrednosti, vrednosti
izra~unate prema jedna~ini (5)). Slika 7. Zavisnost varijanse testirane teoretske raspodele
od povr{inskog faktora uve}anja n (1 troparametarska
Vejbulova raspodela, 2 dvoparametarska Vejbulova
Slike 4 i 5 potvr|uju pretpostavljenu neadekvat- raspodela, 3 duploeksponencijalna raspodela, 4
normalna raspodela) zajedno sa odgovaraju}im
nost izraza 4 i 5 da opi{u zakon porasta verovatno}e vrednostima dobijenim u eksperimentu (primenjen
impulsni napon 1,2/50 s, p = 10-9 bar, d = 0,1 mm)

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 129

 Dobijene vrednosti slu~ajne promenljive im- Vejbulovom papiru verovatno}e pritiskom vakuuma
pulsni probojni napon pri pritisku vakuuma 10-9 bar, 10-9.
slika 7, nesumnjivo pripadaju Vejbulovoj raspodeli.
(F)
To sugeri{e postojanje samo jednog mehanizma pro-
boja vakuuma. Dobijene vrednosti slu~ajne promen- 0,999
0,99
ljive, impulsni probojni napon pri pritisku vakuuma
10-6 bar, uslovno re~eno, pripadaju tako|e Vejbulo- 0,9
voj raspodeli. Me|utim, sa slike 8, na kojoj su prika-
zane eksperimentalno dobijene vrednosti impulsnih
napona pri pritisku vakuuma 10-6 bar na Vejbulovom
papiru verovatno}e, vidi se da, iako je ve}ina vred- 0,1
nosti impulsnog probojnog napona u skladu sa
0,01
Vejbulovom raspodelom, za vrednosti probojnih na- V (kV)
0,001
pona ve}e verovatno}e dolazi do odstupanja od nje.
2 3 4 5 6
(F)
0,999
Slika 9b. Eksperimentalno dobijene vrednosti impulsnih
probojnih napona predstavljenih na papiru verovatno}e
0,99 Vejbulove raspodele (p = 10-9 bar, d = 0,5 mm)
0,9
Na osnovu rezultata prikazanih na slici 9 mo`e
se tvrditi da je prethodno iznesen zaklju~ak o pri-
0,1 padnosti slu~ajne promenljive probojni napon pri
pritisku vakuuma 10-9 bar Vejbulovoj raspodeli is-
pravan.
0,01
V (kV) Po{to u slu~aju pritiska vakuuma 10-9 bar slu~aj-
0,001
2 3 4 5 6 ne promenljive impulsni probojni napon nesumnjivo
pripadaju Vejbulovoj raspodeli ({to podrazumeva
Slika 8. Eksperimentalno dobijene vrednosti impulsnih postojanje samo jednog mehanizma proboja), a pod
probojnih napona predstavljenih na papiru verovatno}e tim uslovom su i izvedeni izrazi 7 i 8, u daljem ispi-
Vejbulove raspodele (p = 10-6 bar, d = 0,1 mm).
tivanju va`enja zakona porasta za proboj vakuuma
Ovo se mo`e objasniti stupanjem na scenu jo{ se treba koncentrisati samo na ovaj pritisak. To je
jednog mehanizma proboja, tj. pojavom istom kao i
u slu~aju pritiska vakuuma 10-4 bar, samo manje iz-
ra`enom. To se mo`e objasniti ~injenicom da je pri V
(kV)
ni`em pritisku vakuuma (10-4 bar) pove}an udeo la-
vinskog mehanizma proboja, po{to je u tom slu~aju 200
pove}an sloj adsorbovanog gasa na elektrodama. Na
slici 9 su prikazane eksperimentalno dobijene vred-
nosti impulsnih (9a) i dc (9b) probojnih napona na 160

(F)
0,999 120
0,99
0,9
80

0,1 40
0,01
V (kV)
0,001
2 3 4 5 6 0 1 2 3 4 d (mm)
Slika 9a. Eksperimentalno dobijene vrednosti impulsnih Slika 10. Srednje vrednosti impulsnog () i
probojnih napona predstavljenih na papiru verovatno}e jednosmernog () probojnog napona u zavisnosti od
Vejbulove raspodele (p = 10-9 bar, d = 0,1 mm) me|uelektrodnog rasojanja (p = 10-9 bar).

130 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

opravdano, tim pre {to je za prakti~nu primenu va-
kuuma kao izolatora interesantan upravo pritisak
10-9 bar i ni`i [29, 30].
Na slici 10 prikazana je zavisnost od me|uelek-
trodnog rastojanja srednje vrednosti impulsnog i dc
probojnog napona, pri pritisku vakuuma 10-9 bar.
Sa slike 10 se vidi da srednja vrednost proboj-
nog napona zavisi pribli`no linearno od me|uelek-
trodnog rastojanja. U tabeli 1 date su vrednosti esti-
miranih parametara Vejbulove raspodele slu~ajne
promenljive impulsni probojni napon pri pritisku
vakuuma 10-9 bar. Iz tabele 1 se vidi da lokacioni pa-
rametar X0 i parametar skaliranja zavise pribli`no
linearno od me|uelektrodnog rastojanja, dok je pa-
rametar oblika prakti~no konstantan za sva mere-
nja. Tako|e se vidi da, ako bismo umesto probojnog
napona kao slu~ajnu promenljivu posmatrali elek-
tri~no polje E = U / d, tada bismo tu slu~ajnu pro-
menljivu u svim serijama merenja mogli prikazati
jedinstvenom Vejbulovom raspodelom sa parametri-
ma E0, E i E datim jedna~inama
E =
x0
E0 =
d 1 mm
n
E =
d
Prema teoriji slabih mesta u izolaciji [31] to
zna~i da je elektri~no polje veli~ina koja karakteri{e
slaba mesta izolacije.
Sa slike 10 tako|e se vidi da se izmerene vred-
nosti za impulsni i dc probojni napon prakti~no ne
razlikuju (mala razlika se javlja za d = 4 mm, gde je
vrednost impulsnog probojnog napona ne{to ve}a).
Tako|e se vidi da je zavisnost srednje vrednosti im-
pulsnog probojnog napona od me|uelektrodnog ra-
stojanja linearna. Isto se mo`e re}i i za zavisnost
srednje vrednosti dc probojnog napona, sa tim {to za
d 2 mm dolazi do neznatnih odstupanja od linear-
nosti. Do odstupanja od linearnosti dolazi i pri me-
|uelektrodnim rastojanjima manjim od 0,5 mm, {to
je posledica efekta malog rastojanja. Iz tog razloga
se u narednim razmatranjima uzimaju u obzir samo
rezultati dobijeni pri me|uelektrodnim rastojanjima
0,5 mm. To je opravdano i sa aspekta in`enjerske
prakse gde se, sa retkim izuzecima, kao {to su gasni
odvodnici prenapona, retko javljaju me|uelektrodna
rastojanja 0,1 mm i manja.
Merenje impulsnog probojnog napona je pono-
vljeno za vakuumske diode osnovnog sistema S1 pri
pritisku 10-9 bar i impulsnim naponima obrnutog po-
lariteta. Prilikom primene impulsnog napona obrnu-
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
tog polariteta (pozitivnog) ustanovljeno je da je za
novi polaritet me|uelektrodni razmak potpuno de-
kondicioniran. Iz tog razloga se sistem morao prvo
kondicionirati sa 100 impulsa, nakon ~ega je vr{eno
merenje jedne serije slu~ajne promenljive impulsni
probojni napon. Dobijeni su prakti~no isti rezultati
kao za negativni polaritet. Ovaj eksperiment je po-
novljen i za druga me|uelektrodna rastojanja, kao i
primenom dc napona. Na osnovu dobijenih rezulta-
ta, koji su bili manje-vi{e isti, moglo se zaklju~iti da
polaritet napona ne uti~e na slu~ajnu promenljivu
probojni napon.
Ovaj zaklju~ak potvr|uju i rezultati prikazani
na slici 11 koji predstavljaju zavisnost srednje vred-
nosti naizmeni~nog probojnog napona od emisione
karakteristike V-4.
V
(kV) 6 mm
160 5 mm
140
120
4 mm
100
3 mm
80
60
2 mm
40
20
V-4 (kV)
10 20 30 40 50 60 70 80
Slika 11. Zavisnost srednje vrednosti naizmeni~nog
probojnog napona od emisione karakteristike V-4
Sli~ni rezultati su dobijeni i za zavisnost sred-
njih vrednosti impulsnog i dc probojnog napona od
emisione karakeristike V-4. Svi ovi rezultati (linear-
na zavisnost izme|u emisione karakteristike V-4 i
probojnog napona, nezavisnost vrednosti probojnog
napona od oblika primenjenog napona i linearna za-
visnost probojnog napona od me|uelektrodnog ra-
stojanja) sugeri{u da se pri pritisku vakuuma 10-9 bar
proboj odvija emisionim mehanizmom.
Interesantniji zaklju~ak od ovoga, na osnovu
istog eksperimenta, sledi kao posledica dekondicio-
niranosti me|uelektrodnog razmaka prilikom pro-
mene polariteta impulsnog i dc napona. To, naime,
sugeri{e da se prilikom proboja kondicionira samo
katoda po{to se prilikom proboja elimini{u emisioni
centri. Na osnovu ovoga, uz linearnu zavisnost vred-
nosti impulsnog probojnog napona od me|uelek-
trodnog rastojanja i jedinstvenu funkciju raspodele
slu~ajne veli~ine probojno elektri~no polje, mo`e se
zaklju~iti da je prethodna tvrdnja o emisionom me-
hanizmu katodnog tipa proboja vakuuma pri pritisku
10-9 bar ta~na.
131
 Na slici 12 je prikazan niz eksperimentalnih ta- Na osnovu slika 12 i 13 mo`e se zaklju~iti da
~aka koji predstavlja standardnu devijaciju izmere- povr{inski zakon porasta daje zadovoljavaju}e re-
nih impulsnih probojnih napona kao funkciju povr- zultate u slu~aju vakuumskog proboja u uslovima iz-
{inskog faktora uve}anja, pri pritisku vakuuma vedenog eksperimenta.
10-9 bar. Fituju}i eksperimentalne ta~ke impulsni proboj-
u
ni napon-faktor uve}anja me|uelektrodnog rastoja-
(kV) nja (slika 10) izrazom 6 ( pri ~emu je za napon V1
uzeta vrednost impulsnog probojnog napona pri me-
7
|uelektrodnom rastojanju 0,5 mm), dobijena je
vrednost za parametar k = 0,796. Na slici 14 prika-
6,5 zane su eksperimentalno dobijene ta~ke (Sm, m) koje
predstavljaju standardnu devijaciju izmerenih im-
6

Sn, n (kV)
5,5

40
5 35
30
0 1 2 3 4 5 6 n 25
Slika 12. Zavisnost standardne devijacije impulsnog 20
probojnog napona od povr{inskog faktora uve}anja
(p = 10-9 bar, d = 0,5 mm, eksperimentalno dobijene 15
vrednosti, vrednosti izra~unate prema jedna~ini (4) 10
gde je = 7,1 i 1 = 7 kV). 5

Na istoj slici su prikazane i odgovaraju}e ta~ke 0 2 4 6 8 n

(n, n), pri ~emu je n izra~unavano prema izrazu 4 Slika 14. Zavisnost standardne devijacije impulsnog
za = 7,03 estimirom iz podataka izmerenih siste- probojnog napona od faktora uve}anja me|ulektrodnog
mom S1. Na slici 13 su prikazane eksperimentalne rastojanja (d = 0,5 mm, eksperimentalno dobijene
vrednosti, vrednosti izra~unate prema jedna~ini (7)
ta~ke koje predstavljaju odgovaraju}u zavisnost gde je k = 0,796).
srednjeg impulsnog probojnog napona od povr{in-
skog faktora uve}anja zajedno sa odgovaraju}im Snm (kV)
srednjim vrednostima probojnog napona izra~una- 60
tim prema izrazu 5.
50
V
(kV) 40
20
30

20
15
10
10 0
10 9 6 7
8 7 6 5
5 4 3 4
m 3 2 1 1 2 n
5
Slika 15. Eksperimentalno dobijene ta~ke (Sn,m, n, m)
standardne devijacije izmerenih impulsnih napona u
0 1 2 3 4 5 6 n funkciji od povr{inskog faktora uve}anja n i faktora
uve}anja me|uelektrodnog rastojanja m. Prikazana je i
Slika 13. Zavisnost srednje vrednosti probojnog napona zavisnost standardnog odstupanja od povr{inskog
od povr{inskog faktora uve}anja (p = 10-4 bar, faktora uve}anja i faktora uve}anja me|uelektrodnog
d = 0,5 mm, eksperimentalno dobijene vrednosti, rastojanja dobijena na osnovu izraza (9) uz vrednost
vrednosti izra~unate prema jedna~ini (5) gde je parametara = 7,03, k = 0,796 i vrednosti 1 dobijene
V1 = 24 kV i 1 = 7 kV). za osnovni sistem.

132 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

pulsnih napona kao funkciju faktora uve}anja me|u-
elektrodnog rastojanja. Na istoj slici su prikazane i
odgovaraju}e ta~ke (m, m) pri ~emu je m ra~unato
prema izrazu 7 za k = 0,796.
Na osnovu slika 10 i 14 mo`e se zaklju~iti da
zakon porasta me|uelektrodnog rastojanja daje za-
dovoljavaju}e rezultate u slu~aju impulsnog proboja
vakuuma, u uslovima izvedenog eksperimenta. Isti
rezultati, a samim tim i isti zaklju~ak, su dobijeni i
sa dc i sa ac naponom.
Na slici 15 prikazane su eksperimentalno dobi-
jene ta~ke (Sn,m, n, m) koje predstavljaju standardnu
devijaciju izmerenih impulsnih napona kao funkciju
povr{inskog faktora uve}anja i faktora uve}anja me-
|uelektrodnog rastojanja.
Na istoj slici je prikazana zavisnost standardnog
varijacioni koeficijent vn = (s/x)
odstupanja od povr{inskog faktora uve}anja i fakto-
ra uve}anja me|uelektrodnog rastojanja dobijena na
osnovu izraza 9 uz vrednost parametara = 7,03, i
k = 0,796 vrednosti 1 dobijene za osnovni sistem.
Vn,m (kV)
200
150
100
50
0 troparametarska Vejbulova raspodela, 2
6 7
10 9 5
8 7 6 4 duploeksponencijalna raspodela, 4 normalna
5 4 3
m 3 2 2 n
1 1
Slika 16. Eksperimentalno dobijene ta~ke (Vn,m) srednje
vrednosti izmerenih impulsnih napona u funkciji od
povr{inskog faktora uve}anja n i faktora uve}anja
me|uelektrodnog rastojanja m. Prikazana je i zavisnost
Vn,m od povr{inskog faktora uve}anja i faktora
uve}anja me|uelektrodnog rastojanja dobijena na
osnovu izraza (8), uz vrednost parametara = 7,03,
k = 0,796 i vrednosti 1 dobijene za osnovni sistem.
Na slici 16 prikazane su eksperimentalno dobi-
jene ta~ke (Vn,m, n, m) koje predstavljaju srednju
vrednost impulsnog napona kao funkciju povr{in-
skog faktora uve}anja i faktora uve}anja me|uelek-
trodnog rastojanja. Na istoj slici je prikazana zavi-
snost srednje vrednosti probojnog napona od povr-
{inskog faktora uve}anja i faktora uve}anja me|ue-
lektrodnog rastojanja dobijena na osnovu izraza 8 za
vrednosti parametara = 7,03 i k = 7,96 i vrednosti
V1 i 1 dobijenim za osnovni sistem. Na osnovu sli-
ka 15 i 16 mo`e se zaklju~iti da zapreminski zakon
porasta dat izrazima 8 i 9 daje zadovoljavaju}e re-
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
zultate u slu~aju impulsnog proboja napona u uslo-
vima izvedenog eksperimenta. Isti rezultati, a sa-
mim tim i isti zaklju~ak, dobijeni su i sa dc i sa ac
naponom.
Na slici 17 prikazana je zavisnost varijanse te-
stiranih teoretskih raspodela slu~ajne promenljive
probojno vreme od faktora vremenskog uve}anja l
zajedno sa odgovaraju}im, eksperimentalno odre|e-
nim ta~kama dobijenih impulsima 1,2 / 50 m pri
pritisku vakuuma 10-9 bar. Na osnovu slike 17 se ne
mo`e pouzdano zaklju~iti kojoj teoretskoj raspodeli
pripada slu~ajna veli~ina probojno vreme.
3
1,50
1,00
0,80
0,60 2
0,40
0,30
0,20
4
0,10
0,08 1
0,06
0,05
1 2 4 6 8 10 20 40 60 100 200 400 1 000
povr{inski faktor uve}anja n
Slika 17. Zavisnost varijanse testirane teoretske
raspodele od povr{inskog faktora uve}anja n (1
dvoparametarska Vejbulova raspodela, 3
raspodela) zajedno sa odgovaraju}im vrednostima
dobijenim u eksperimentu (primenjen impulsni napon
1,2/50 s, p = 10-6 bar, d = 0,1 mm)
To je, najverovatnije, posledica kratkog trajanja
standardnog atmosferskog impulsnog napona, u
uslovima eksperimenta. Naime, po{to je vremenska
konstanta karakteristi~na za iniciranje katodnog
mehanizma proboja reda s, a istog reda veli~ine je
i vremenski period trajanja naponskog preoptere}e-
nja u uslovima eksperimenta (mala amplituda), ne
postoje uslovi za iniciranje proboja pri ni`im vred-
nostima faktora vremenskog uve}anja. Ovaj efekat
je mogu}e izbe}i primenom impulsnih napona du-
`eg vremena trajanja, tj. primenom komutacionih
impulsnih napona. Na slici 18 prikazana je zavi-
snost varijanse testiranih raspodela slu~ajne pro-
menljive probojno vreme od faktora vremenskog
uve}anja k zajedno sa odgovaraju}im, eksperimen-
talno odre|enim ta~kama dobijenim impulsima
250 / 2 500 ms.
133
 1,50 3 Na osnovu slike 18 se mo`e zaklju~iti da slu~aj-
1,00
no promenljiva probojno vreme pripada duploek-
sponencijalnoj raspodeli. Na slici 19 prikazane su
0,80
varijacioni koeficijent vn = (s/x)

krive dobijene primenom zakona uve}anja zajedno

0,60
sa odgovaraju}im ta~kama na papiru duploekspo-
0,40 nencijalne raspodele.
0,30 Dobro slaganje izme|u teoretski o~ekivanih i
2 eksperimentalno dobijenih rezultata, uo~ljivo na sli-
0,20 ci 19, navodi na zaklju~ak da je vremenski zakon
porasta primenljiv na impulsni proboj vakuuma pod
4 uslovima prikazanog eksperimentalnog postupka.
0,10 Kako je sli~no pona{anje u slu~aju gasne izolacije
0,08 pru`ilo mogu}nost primene vremenskog zakona po-
0,06 1 rasta na predvi|anja njenog pona{anja u slu~aju de-
0,05
1 2 4 6 8 10 20 40 60 100 200 400 1 000
lovanja prenapona (tj. mogu}nost odre|ivanja im-
povr{inski faktor uve}anja n pulsne karakteristike i impulsnog podno{ljivog na-
pona), isto je mogu}e pretpostaviti i za vakuumske
Slika 18. Zavisnost varijanse testirane teoretske raspo- izolacione sisteme.
dele od povr{inskog faktora uve}anja n (1 troparame-
tarska Vejbulova raspodela, 2 dvoparametarska Vejbu-
lova raspodela, 3 duploeksponencijalna raspodela, 6. ZAKLJU^AK
4 normalna raspodela) zajedno sa odgovaraju}im
vrednostima dobijenim u eksperimentu (primenjen im- Na osnovu teoretskih razmatranja i eksperi-
pulsni napon 1,2/50 s, p = 10-9 bar, d = 0,5 mm)
mentalnih rezultata iznesenih u radu mo`e se zaklju-
~iti da se prostorno-vremenski zakon porasta mo`e
primeniti u konstruktivnoj fazi izrade vakuumskih
l = 170
ure|aja uz odre|ena ograni~enja, bez obzira na vr-
0,99
stu primenjenog napona. Naime, za primenu pro-
l = 70
0,90 storno vremenskog zakona porasta na proboj vaku-
l = 50 uma osnovno je da proboj biva iniciran samo jednim
0,70
od mogu}ih mehanizama, po{to je samo pod tim
0,50 uslovom mogu}e slu~ajnu promenljivu probojni na-
l = 27
0,30 pon predstaviti nekom od raspodela ekstremnih
l = 11 vrednosti {to je uslov za primenu zakona porasta
uop{te. Tako|e i izbor osnovnog sistema predstavlja
l=7
0,10 ograni~enje, tj. me|uelektrodno rastojanje ne sme
l = 4,5
biti manje od 0,5 mm po{to tada na scenu stupaju i
0,05 l=2
efekti malog rastojanja koji znatno komplikuju ras-
l=1
podelu slu~ajne promenljive probojni napon. Pored
0,02 primene u konstrukcionoj fazi izrade vakuumskuh
0,01 ure|aja, vremenski zakon porasta mo`e da poslu`i i
za procenu pona{anja vakuumske izolacije u uslovi-
0,005 ma delovanja prenapona.

0,001
0 200 400 600
Slika 19. Krive dobijene na osnovu Vremenskog zakona
porasta, zajedno sa odgovaraju}im eksperimentalno do-
bijenim ta~kama normalizovanim na l = 1 (
i nenormalizovanim (+ ), prikazanim na pa-
piru verovatno}e duploeksponencijalne raspodele (sa
vremenskim faktorom uve}anja kao parametrom,
p = 10-9 bar, d = 0,5 mm)
7. LITERATURA
800 1 000 1 200 1 400 1 600 [1] P. Osmokrovi}, B. Lon~ar, M. Gaji}-Kva{~ev, THE
MODEL LAW FOR SF6 INSULATED SYSTEMS,
IEEE Trans. Plasma Sci. 32 (2004) 1849-1855.
) [2] P. Osmokrovi}, N. Kartalovi}, N. Atanackov, D. Os-
toji}, MODEL LAW FOR GAS ISOLATED SYS-
TEMS, IEEE Trans. Plasma Sci. 28 (2000) 298-
302.

134 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

[3] P. Dokopoulos, WACHSTUMSGESETZ FUR
HOCHSPANUNGS DURCHSCHLAG IN SF6
DISERTACION, PhD Thesis, T.H. Braunschweig,
1967.
[4] P. Osmokrovi}, G. \ogo, APPLICABILITY OF
SIMPLE EXPRESSIONS FOR ELECTRICAL
BREAKDOWN PROBABILITY IN VACUUM,
IEEE Trans. Electr. Insul. 24 (1989) 943-948.
[5] P. Osmokrovi}, THE IRREVERSIBILITY OF DIE-
LECTRIC STRENGTH OF VACUUM INTER-
RUPTERS AFTER SHORT-CIRCUIT CURRENT
INTERRUPTION, IEEE Trans. Power Del. 6
(1991) 1073-1081.
[6] P. Osmokrovi}, M. Vujisi}, K. Stankovi}, A. Vasi},
B. Lon~ar, MECHANISM OF ELECTRICAL
BREAKDOWN OF GASES FOR PRESSURES
FROM 10-9 TO 1 BAR AND INTER-ELECTRO-
DE GAPS FROM 0.1 TO 0.5 MM, Plasma Sources
Sci. Technol. 16 (2007) 643-655.
[7] F. Llewellyn Jones, G. C. Williams, THE ELEC-
TRICAL BREAKDOWN OF GASES IN NON-
UNIFORM FIELDS AT LOW PRESSURE, Proc.
Phys. Soc. B 66 (1953) 345-361.
[8] M. M. Pejovic, G. S. Ristic, J. P. Karamarkovic,
ELECTRICAL BREAKDOWN IN LOW PRES-
SURE GASES, J. Phys. D: Appl. Phys. 35 (2002)
91-103.
[9] J. M. Meek, J. D. Craggs, ELECTRICAL BREAK-
DOWN OF GASES, John Wiley and Sons Ltd,
1978.
[10] J. S. Townsend, ELECTRICITY IN GASES, Cla-
rendon Press, Oxford, 1915.
[11] P. Osmokrovi}, MECHANISM OF ELECTRICAL
BREAKDOWN OF GASES AT VERY LOW PRE-
SSURE AND INTER-ELECTRODE GAP VALU-
ES, IEEE Trans. Plasma Sci. 21 (1993) 645-654.
[12] G. \ogo, P. Osmokrovi}, STATISTICAL PROPER-
TIES OF ELECTRICAL BREAKDOWN IN VA-
CUUM, IEEE Trans. Electr. Insul. 24 (1989) 949-
953.
[13] P. Osmokrovi}, M. Vujisi}, J. Cveti}, M. Pe{i},
STOHASTIC NATURE OF ELECTRICAL
BREAKDOWN IN VACUUM, IEEE Trans. Die-
lectr. Electr. Insul. 14 (2007) 803-812.
[14] D.W. George, P.H. Richards, ELECTRICAL FIELD
BREAKDOWN IN SULPHUR HEXAFLUORI-
DE, Brit. J. Appl. Phys. 2 (1969) 1470-1471.
[15] P. Osmokrovi}, ELECTRICAL BREAKDOWN OF
SF6 AT SMALL VALUES OF PRODUCT PD,
Trans. on Pow. Deliv. 4 (1989) 2095-2100.
[16] N. Spyrou, R. Peyrous, N. Soulem, B. Held, WHY
PASCHENS LAW DOES NOT APPLY IN LOW-
PRESSURE GAS DISCHARGES WITH INHO-
MOGENEOUS FIELDS, J. Phys. D: Appl. Phys. 28
(1995) 701-710.
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
[17] H. Anis, M. M. A Salama, K. D. Srivastava, RAN-
DOM PREBREAKDOWN DISCHARGES IN SF6
A POSSIBLE DIAGNOSTIC CRITERION FOR
PARTICLE-CONTAMINATED COMPRESSED
GAS APPARATUS, IEEE Trans. Pow. App. & Sys.
101 (1982) 1588-1595.
[18] A. Roth, VACUUM TECHNOLOGY, Second Edi-
tion, North-Holland, 1982.
[19] F. G. Heymann, BREAKDOWN IN COLD-CAT-
HODE TUBES AT LOW PRESSURE, Proc. Phys.
Soc. B 63 (1950) 25-41.
[20] V. A. Bailey, J. S. Townsend, THE MOTION OF
ELECTRONS IN GASES, Phil. Mag. 42 (1921)
873-891.
[21] M. Pe{i}. Z. Jeremi}, M. Vujisi}, P. Osmokrovi},
SCALING LAW APPLICABILITY TO OIL-INSU-
LATED PARALLEL-PLATE CAPACITORS, IEEE
Trans. Dielectr. Electr. Insul. 14 (2007) 1002-1006.
[22] W. Hauschild, W. Mosch, STATISTICAL TECHNI-
QUES FOR HIGH-VOLTAGE ENGINEERING,
IEEE Power Series 13, Peter Peregrinus Ltd., 1992.
[23] P. Osmokrovi}, N. Kartalovi}, APPLICABILITY
OF SIMPLE EXPRESSIONS FOR ELECTRICAL
BREAKDOWN PROBABILITY INCREASE IN
VACUUM AND GAS, IEEE Trans. Power Syst. 12
(1997) 1455-1460.
[24] J. A. Rice, MATHEMATICAL STATISTICS AND
DATA ANALYSIS, SECOND EDITION, Duxbury
Press, Belmont, California, 1995.
[25] J. K. Nelson, S. Azizi-Ghannad, H. Li, THEORY
AND APPLICATION OF DYNAMIC AGING
FOR LIFE ESTIMATION IN MACHINE INSU-
LATION, IEEE Trans. Dielectr. Electr. Insul. 7
(2000) 773-782.
[26] G. C. Stone, J. F. Lawless, THE APPLICATION OF
WEIBULL STATISTICS TO INSULATION
AGING TESTS, IEEE Trans. Dielectr. Electr. Insul.
EI-14 (1997) 233-239.
[27] M. Marzinotto, G. Mazzanti, C. Mazzetti, THE EF-
FECT OF CONDUCTOR RADIUS AND INSU-
LATION THICKNESS IN THE APPLICATION
OF THE ENLARGEMENT LAW FOR COMPA-
RING POWER CABLE BREAKDOWN PERFOR-
MANCES, IEEE International Conference on Solid
Dielectrics. ICSD 07 (2007) 82-85.
[28] D. C. Montgomery, G. C. Runger, APPLIED STA-
TISTICS AND PROBABILITY FOR ENGINE-
ERS, John Wiley & Sons Inc, 2006.
[29] V. A. Lisovskiy, S. D. Yakovin, V. D. Yegorenkov,
LOW-PRESSURE GAS BREAKDOWN IN UNI-
FORM DC ELECTRIC FIELD, J. Phys. D: Appl.
Phys. 33 (2000) 2722-2730.
[30] P. Osmokrovi}, INFLUENCE OF SWITCHING
ON THE VACUUM INTERRUPTER DIELEC-
135
TRIC PROPERTIES, IEEE Trans. Dielectr. Electr. Insul.
1 (1994) 340-347.
[31] P. Osmokrovi}, N. Arsi}, Z. Lazarevi}, N. Kartalo-
vi}, TRIGGERED VACUUM AND GAS SPARK
GAPS, IEEE Trans. Pow. Deliv. 11 (1996) 858-865.
[32] P. Osmokrovi}, B. Lon~ar, S. Stankovi}, THE NEW
METHOD OF DETERMINING CHARACTERI-
STICS OF ELEMENTS FOR OVERVOLTAGE
PROTECTION OF LOW-VOLTAGE SYSTEM,
IEEE Trans. Instrum. Meas. 55 (2006) 257-265.
[33] G. K. Bhattacharyya, R. A. Johnson, STATISTICS:
PRINCIPLES AND METHODS, John Wiley &
Sons Inc, 2005.
[34] J.S. Witte, R.S. Witte, STATISTICS, John Wiley &
Sons Inc, 2006.
[35] K. Ye, R. H. Myers, R. E. Walpole, S. L. Myers,
PROBABILITY & STATISTICS FOR ENGINE-
ERS & SCIENTISTS, Prentice Hall, 2006.
[36] L. Jian, S. Grzybowski, Y. Lijun, L. Ruijin, STATI-
STICAL PARAMETERS OF PARTIAL
DISCHARGE USED TO RECOGNIZE AGED
OIL-PAPER INSULATION, Conference Record of
the 2006 Twenty-Seventh International Power Mo-
dulator Symposium (2006) 75-80.
[37] T. K. Saha, REVIEW OF MODERN DIAGNO-
STIC TECHNIQUES FOR ASSESSING INSULA-
TION CONDITION IN AGED TRANSFOR-
MERS, IEEE Trans. Dielectr. Electr. Insul. 10
(2003) 903-917.
[38] M. Hosokawa, F. Endo, T. Yamagiwa, T. Ishokawa,
PARTICLE-INITIATED BREAKDOWN CHA-
RACTERISTICS AND RELIABILITY IMPRO-
VEMENT IN SF6 GAS INSULATION, IEEE
Trans. Power Del. 1 (1986) 58-65.
[39] P. Osmokrovi}, A. Vasi}, T. @ivi}, THE INFLUEN-
CE OF THE ELECTRIC FIELD SHAPE ON THE
GAS BREAKDOWN UNDER LOW PRESSURE
AND SMALL INTER-ELECTRODE GAP CON-
DITIONS, IEEE Trans. Plasma Sci. 33 (2005)
1677-1681.
[40] P. Osmokrovi}, G. Ili}, ]. Doli}anin, K. Stankovi},
M. Vujisi}, DETERMINATION OF PULSE TOLE-
RABLE VOLTAGE IN GAS-INSULATED SYS-
TEMS, Jpn. J. Appl. Phys. 47 (2008) 8928-8934.

Rad STK D1 29. savetovanje CIGRE Srbija je primljen u uredni{tvo 16. 06. 2009. godine

Radeta Mari} je ro|en 12. 5. 1965. godine u ^ipalju, op{tina Sjenica. Diplomirao je
1991. godine, a magistrirao 2007. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu. Radio
je u Zastavi Jugoautomobili i Elektro{umadiji, a sada je zaposlen u Elektrodistribuciji-Beo-
grad na mestu rukovodioca pogona Mladenovac.

Predrag Osmokrovi} je ro|en 20. 8. 1949. godine u Sarajevu. Diplomirao je, magistri-
rao i doktorirao na Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1975, 1978. i 1984.
godine, respektivno. Zaposlen je na Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu u
zvanju redovnog profesora.

Koviljka Stankovi} je ro|ena 27. 3. 1979. godine u Zemunu. Osnovne i master sudije za-
vr{ila je na Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2007. i 2008. godine, respek-
tivno. Bila je zaposlena u Institutu za nuklearne nauke Vin~a u Laboratoriji za za{titu od zra-
~enja, a sada je zaposlena na mestu asistenta na Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta u
Beogradu.

Milo{ Vujisi} je ro|en 15. juna 1974. godine u Beogradu. Diplomirao je, magistrirao i
doktorirao na Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1999, 2006. i 2008. godi-
ne, respektivno. Bio je zaposlen u Laboratoriji za fiziku Instituta za nuklearne nauke Vin~a
(2002 2005) kao istra`iva~ saradnik, a sada je zaposlen na mestu asistenta na Elektro-
tehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

136 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

 @arko Veli~kovi},
Sr|an Mitrovi} i Aleksandar Ad`i}

Opti~ka mre`a Elektromre`e Srbije

iskustva u implementaciji i radu

Stru~an rad
UDK: 679.746.5; 679.76

Rezime:
U radu je dat kratak hronolo{ki pregled izgradnje opti~ke telekomunikacione mre`e JP Elektromre`a
Srbije zasnovane na tehnologiji sinhrone digitalne hijerarhije, izgra|ene u periodu od 2002. godine do mar-
ta ove godine. Prikazan je trenutni izgled, pro{irene i unapre|ene opti~ke mre`e JP Elektromre`a Srbije i
izlo`ena su iskustva i problemi, sa kojima se susretao Centar za telekomunikacije, prilikom izgradnje, inte-
gracije, upravljanja i odr`avanja iste.
Klju~ne re~i: mre`a, SDH, TNMS, integracija, izgradnja

Abstract:

OPTICAL NETWORK OF ELEKTROMRE@A SRBIJE

EXPERIENCES IN IMPLEMENTATION AND OPERATION

The paper gives a short chronological review of installation of EMS optical telecommunication network
based on synchronous digital hierarchy technology (SDH), developed in the period March 2002 to March
2009. The paper shows the actual appearance of expanded and updated optical network of EMS. Also
presented are the experiences and problems encountered by the Telecommunication Center during
installation, integration, control and maintenance of the same.
Key words: network (SDH), TNMS, integration, installation

1. UVOD tovo zbog smena nekoliko generacija opreme, jedno

Krajem 90-ih godina i posebno po~etkom ovog
veka, postoje}i telekomunikacioni sistem elektropri-
vrede, u kome je ve}ina opreme nabavljena pre 20-
25 godina, nije mogao odgovoriti sve zahtevnijim
zadacima postavljenim pred njega, posebno prenosu
podataka. Naravno, tu je bila i ~injenica da su istekli
eksploatacioni resursi postoje}e opreme i da proiz-
vo|a~i ne podr`avaju njeno servisiranje. Kako su u
me|uvremenu vi{estruko narasle potrebe za teleko-
munikacionim kapacitetima i pouzdano{}u, a pogo-
od, a mo`da i jedino re{enje je bilo izgradnja potpu-
no novog telekomunikacionog sistema prenosa. U
skladu sa savremenim svetskim tendencijama u tele-
komunikacijama, po~elo se sa izgradnjom sistema
baziranog na opti~kim komunikacijama i sinhronom
digitalnom hijerarhijskom (SDH) sistemu prenosa.
Zbog specifi~nosti postoje}e infrastrukture, izvr{ena
je ugradnja novog ili zamena starog zemljovodnog
u`eta na dalekovodima. Kroz sredinu novog u`eta
(OPGW) su postavljena opti~ka vlakna koja odgo-
varaju standardima ITU-T G.652 i G.655.

@arko Veli~kovi}, dipl. in`. el., Sr|an Mitrovi}, dipl. in`. el., Aleksandar Ad`i}, dipl. in`. el. JP Elektromre`a Srbije

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 137

2. RAZVOJ SINHRONO DIGITALNE
HIJERARHIJSKE MRE@E
JP ELEKTROMRE@A SRBIJE
Kao po~etak izgradnje opti~ke mre`e prenosa
mo`e se smatrati postavljanje opti~kog kabla u ze-
mljovodnom u`etu (OZU, eng. OPGW), na relaciji
Beograd Bajina Ba{ta 2003. godine (prethodio im
je pilot projekat TS Valjevo 3 TS Valjevo 1).
Prva SDH veza, STM-1 nivoa, postavljena
2002. godine, je radio-link nacionalnog dispe~er-
skog centra JP Elektromre`e Srbije (NDC EMS) (u
tom trenutku NDC EPS) RP Mladost. Me|utim pr-
vi opti~ki SDH linkovi, STM-1 nivoa, postavljeni su
prilikom rekonekcije sa UCTE i to na relacijama
NDC EMS RP Mladost TS Novi Sad 3 TS Su-
botica 3 [andorfalva i NDC EMS RP Mladost
TS Sremska Mitrovica 2 Ernestinovo. U kasnijim
fazama je, u skladu sa potrebama, prvenstveno siste-
ma za upravljanje elektro-energetskim sistemom,
mre`a nadogra|ivana prate}i postavljanje OZU.
[irenjem mre`e, sredinom 2007, uvi|a se veli-
ka optere}enost linkova u NDC i montiraju se posto-
je}i multiplekseri ve}eg kapaciteta, STM-16. Oni
dolaze na mesto prvobitno instaliranih STM-1 mul-
tipleksera na lokacijama: NDC EMS, TS Obrenovac
A, TS Beograd 8, TS Novi Sad 3 i TS Ni{ 2, da bi
po~etkom 2009. godine njihov broj bio 14, formira-
ju}i tako tri STM-16 prstena.
U me|unarodnom saobra}aju ka susednim TSO
ono {to su nekad bila dva linka ka UCTE centru, da-
nas je jedna od mre`a sa najve}im brojem interko-
nekcija sa susednim elektroprivredama: Ma|arska,
Rumunija, Bugarska, Crna Gora, Republika Srpska i
Hrvatska, {to nas ~ini svojevrsnim centrom veza u
jugoisto~noj Evropi.
Povezano je 40 objekata EMS i EPS, sa ukup-
nom du`inom puteva oko 2 500 km, tako da se da-
na{nja opti~ka SDH mre`a sastoji od 14 STM-16
multipleksera Surpass Hit 7060 i 26 STM-1 multi-
pleksera; 8 Surpass HiT 7030 i 18 ADR 155C. Iz-
gled mre`e dat je na slici 1.
Da bi se upotpunile saobra}ajne karakteristike i
omogu}ilo bolje kori{}enje, na ovu mre`u je oslonje-
na PDH mre`a od 34 fleksibilna multipleksera
FMX12 i FMX2S, dva razli~ita proizvo|a~a. Tako se
dobija mogu}nost pristupa svakom 64 kbit/s kanalu i
prilago|enje na specifi~ne zahtevane interfejse.
3. IMPLEMENTACIJA MRE@E
Samom ~injenicom da je mre`a gra|ena etapno
u vi{egodi{njem periodu, a imaju}i u vidu izuzetno
brz razvoj telekomunikacionih tehnologija i dina-
mi~nost u pogledu tr`i{ta i novih servisa, prvi pro-
138
blemi sa kojima smo se susreli su razlike u softver-
skim i hardverskim varijantama ure|aja istog proiz-
vo|a~a i mogu}ost njihove nadogradnje. Uvo|e-
njem novog proizvo|a~a, ta vrsta problema se, na-
ravno, udvostru~ila. Re{enje koje je Centar za tele-
komunikacije EMS (CTK) video u korektnoj sarad-
nji sa isporu~iocima opreme i prijemu mladih kadro-
va sa stru~nim usavr{avanjem u centrima obuka pro-
izvo|a~a, u praksi se pokazalo kao veoma dobro.
Me|utim, pored nedostataka koje ima etapna izgrad-
nja sistema, prednosti su nesumljivo:
mogu}nost gradnje bez velikih inicijalnih ulaga-
nja,
gradnja plati kako raste{ (eng. pay as you grow),
dinami~niji odziv na nove servise,
tako da, uzev{i u obzir nepovoljnost kredita i kon-
stantan pad cena TK ure|aja, ovakva gradnja je po
pravilu isplativija, a mo`da ~ak i br`a.
Uvo|enjem novog hijerarhijskog nivoa, pro-
blem se uslo`nio i na osnovu iskustva u izgradnji
mre`e STM-1 nivoa i mogu}nosti u datom trenutku,
pristup u izgradnji mre`e STM-16 je delimi~no pro-
menjen i ugra|ena je oprema jednog proizvo|a~a.
Tako se u izgradnji SDH mre`e postigao optimum
po broju dobavlja~a opreme, sli~no kao i u nekim
susednim TSO, gde je hijerarhijski podeljeno po ni-
voima multipleksera. Naime, ukoliko imate puno
dobavlja~a, tro{kovi upravljanja mre`om }e biti vi-
soki sa mogu}no{}u da mre`a ne bude dovoljno
fleksibilna, a ukoliko se ograni~ite samo na jednog,
realno vam preti opasnost od zavisnosti i skupih re-
zervnih delova i usluga. U cilju smanjenja broja re-
zervnih delova, kori{}en je samo L-X.2 tip opti~kih
kartica.
Kod nadogradnje mre`e koja se odnosila na za-
menu STM-1 multipleksera sa STM-16 nai{li smo
na niz problema. Bilo je potrebno izvr{iti zamenu
multipleksera bez ili sa minimalnim prekidom sao-
bra}aja. Problem je bio utoliko ve}i, jer zamena,
osim na saobra}aj iz ~vora, uti~e i na saobra}aj iz su-
sednih ~vorova i tranzitni saobra}aj. Ispunjenje tog,
a i ostalih uslova zahtevalo je precizno planiranje i
utvr|ivanje ta~nog sleda koraka sa njihovim traja-
njem, kao i obu~en tim ljudi iz EMS i izvo|a~a.
4. UPRAVLJANJE I INTEGRACIJA MRE@E
Me|usobni rad SDH multipleksera, bilo koja
dva proizvo|a~a, u pogledu saobra}aja na SDH in-
terfejsima je, zbog standardizacije, izli{no dovoditi
u pitanje. Problem se javlja kod uspostave nadgleda-
nja i upravljanja njima. Naime, po pravilu, svaki
proizvo|a~ nudi sopstveni sistem za nadgledanje i
upravljanje mre`om (SNUM, eng. TNMS), koji je
namenski od po~etka razvijao samo za svoje ure|a-
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
je. U u`em smislu re~i SNUM je skup softverskih zovanim ra~unarima. Naravno, bez mogu}nosti pri-
aplikacija (modula), koji su instalirani na specijali- stupa ure|ajima SNUM je beskoristan i tu nastaje

Slika 1. Sinhrono digitalna hijerarhijska mre`a JP Elektromre`e Srbije

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 139

najve}i problem upravljanja mre`om SDH multi-
pleksera razli~itih proizvo|a~a. U tu svrhu CTK po-
seduje IONOS NMS za ADR 155C i TNMS M
za Surpass hit 7030 i 7060 multipleksere.
Jedno od re{enja nekompatibilnosti SNUM je
da proizvo|a~i u direktnom kontaktu naprave soft-
versko-hardverske izmene u svojim sistemima, {to
je izuzetno skupo, vremenski zahtevno i pitanje je
do kakvih se rezultata mo`e do}i. S obzirom na to,
CTK je sopstvenim snagama uspeo da uveze ele-
mente mre`e jednog proizvo|a~a u SNUM drugog i
obratno, ostvariv{i osnovni stepen integracije i omo-
gu}avaju}i rad mre`nih aplikacija sopstvenih siste-
ma (slika 2). Pored navedenih mana, postojanje dva
SNUM ima veliku prednost u pove}anju pouzdano-
sti rada, jer je verovatno}a otkaza oba sistema isto-
vremeno mala.
IONOS TNMS M
Hit 7060
ADR 155C Hit 7030
Slika 2. Logi~ka {ema rada SNUM
Iako su im zahtevi za hardverskim platformama
dosta skromni, u praksi su se oba sistema pokazala
kao izuzetno robusna. Sistemi rade na veoma pristu-
pa~nim serverskim ra~unarima (mo`e biti i ku}ni
Pentium IV ra~unar), sa operativnim sistemima
Windows 2000 ili Windows Server 2003 i do sada
smo imali samo jedan prekid u radu SNUM, usled
otkaza diskova na ku}nom ra~unaru koji je u nepre-
kidnom radu 3 godine. U proseku se, zbog usporenja
u radu, serveri restartuju dva puta godi{nje i ukoliko
jedan restart traje oko 3 minuta, ukupno vreme ne-
raspolo`ivosti je 6 minuta/godi{nje, tj. raspolo`ivost
je 99,998 8 %. Pri tome treba imati na umu da neras-
polo`ivost sistema za nadgledanje i upravljanje mre-
`om nikako ne uti~e na rad multipleksera i ve} kon-
figurisani saobra}aj. Pored toga, postoje rezervni
serveri koji brzo mogu preuzeti rad.
Ve}i problem je bio omogu}avanje pristupa
SNUM elementima mre`e. I u ovom slu~aju je mo-
gu}e imati vi{e re{enja, a prvo, i u mnogim slu~aje-
vima i jedino re{enje koje proizvo|a~i nude je kon-
figurisanje saobra}aja namenjenog upravljanju kroz
140
saobra}ajne kanale. Zbog nefleksibilnosti i me{anja
multipleksera dva prizvo|a~a, CTK je tra`io druga-
~ije re{enje, koje bi uklju~ivalo da se saobra}aj na-
menjen SNUM konfiguri{e kroz za to namenjene
DCC kanale u RSOH ili u MSOH.
Do re{enja se do{lo oslanjaju}i se na sopstvene
resurse, pode{avaju}i parametre elemenata mre`e,
serverskih platformi i pisanjem malih softverskih
modula, tako da danas ne moramo da vodimo ra~u-
na o redosledu postavljanja multipleksera. Logi~ka
{ema SNUM saobra}aja je data na slici 3.
Sistem je centralno organizovan, {to je jedino
operativno efikasno re{enje, s obzirom da se radi o
SDH tehnologiji.
IONOS TNMS M
Hit 7060
ADR 155C Hit 7030
Slika 3. SNUM saobra}aj
Posle integracije saobra}aja namenjenog
SNUM, pre{lo se na integraciju korisni~kih tipova
interfejsa, kojih u opti~koj SDH TK mre`i EMS
ima: STM-1 opti~ki, E1 elektri~ni, gigabit ethernet
opti~ki i fast ethernet elektri~ni. Dok kod tradicio-
nalnih tipova saobra}aja nije bilo potrebe za bilo ka-
kvom intervencijom, kod eternet saobra}aja to nije
bio slu~aj.
Dana{nje kartice koje se ugra|uju u SDH mul-
tipleksere pored osnovnih funkcionalnosti definisa-
nih ITU-T preporukama: GFP, VCAT i LCAS, pose-
duju jo{ i L2 switch, upravljanje VLAN, IGMP Sno-
oping, STP i drugo. Ove dodatne funkcije ~ine da sa-
obra}aj posle ulaska u eternet karticu, podle`e obra-
di signala koja je, uglavnom, razli~ita za svakog pro-
izvo|a~a, {to dovodi do neusagla{enosti protokola i
nemogu}nosti zajedni~kog rada.
Kod eternet veze tipa ta~ka ta~ka, posle kra-
}ih pode{avanja parametara na ure|ajima oba proiz-
vo|a~a, dobili smo pozitivne rezultate i jedna od pr-
vih propu{tenih veza je izme|u lokacija HE \erdap
1 i poslovodstva u Beogradu, kapaciteta 10 Mb/s.
Za veze tipa ta~ka vi{e ta~aka i privatni LAN,
bilo je potrebno izdvojiti zna~ajne vremenske i ljud-
ske resurse uz podr{ku dobavlja~a opreme. Kao re-
zultat toga imamo 3 zasebne mre`e:
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
 za prenos poslovnih podataka EMS, kapaciteta (12
+ 8) Mb/s, od NDC ka svakom RDC
za prenos podataka EPS, kapaciteta 4 Mb/s, od
NDC do TENT A, HE Bajina Ba{ta, HE \erdap,
Elektrovojvodina
za prenos SRAAMD, kapaciteta 2 Mb/s
5. ODR@AVANJE I RAD MRE@E
Odr`avanje mre`e je podeljeno na odr`avanje
hardvera i odr`avanje softvera, a ona se opet dele na
preventivna i interventna.
U preventivno odr`avanje hardvera spada: re-
dovno merenje izlazne snage lasera jednom godi-
{nje, periodi~no merenje slabljenja opti~kih vlakana
i pregled delova opreme namenjenih odr`avanju
temperature. Kvalitet linkova se neprekidno nadgle-
da kori{}enjem SNUM i svi doga|aji koji pre|u
unapred zadat prag se bele`e, analiziraju i preduzi-
maju se odgovaraju}e mere.
Interventno odr`avanje se, uglavnom, s obzi-
rom na nivo tehnologije, svodi na utvr|ivanje neis-
pravnog modula ili vi{e njih, zamenom iz skupa re-
zervnih delova i slanjem proizvo|a~u na popravku.
U preventivno odr`avanje softvera spada: u~i-
tavanje novih firmvera u multipleksere, dodavanje
ispravki i pobolj{anja u SNUM, izrada rezervne ko-
pije konfiguracije multipleksera i baze SNUM.
Interventno odr`avanje je topli i hladni re-
start multipleksera, u~itavanje rezervne kopije kon-
figuracije u multiplekser, restart SNUM, u~itavanje
rezervne kopije baze veza u SNUM, start rezervnog
SNUM i reinstalacija SNUM.
Tokom godina se uvidelo da je najbitniji para-
metar koji uti~e na odr`avanje: ljudski faktor, tj. ob-
u~enost i motivisanost kadra. Inicijalno veliki iz-
daci za obuku se u kasnijem periodu upravljanja i
odr`avanja sistema vi{estruko isplate.
Odr`avanje
Hardver
Preventivno Interventno
Slika 4. Podela odr`avanja
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
SDH multiplekseri kori{}eni u mre`i su se po-
kazali kao pouzdani, pojedini su u radu vi{e od {est
godina, a lista otkaza je skromna:
opti~ki modul, bez uticaja na saobra}aj
mati~na plo~a, uticalo na saobra}aj iz ~vora u ko-
me se desio kvar
Mali broj nastalih kvarova je omogu}io da se
lak{e ispune UCTE zahtevi, koji se odnose na vreme
pristupa mestu kvara i raspolo`ivost servisa (UCTE
operation handbook)
Od pravilno konfigurisanih mehanizama za{tite,
uveliko zavisi uticaj otkaza pojedinih saobra}ajnih
modula na prekid korisni~kog saobra}aja. Topologi-
ja SDH mre`e EMS je me{ovita i hijerarhijski orga-
nizovana u dva nivoa. Zbog svoje fleksibilnosti i
u{tede u propusnom opsegu, strate{ka odluka je da
se, za saobra}aj tipa komutacija kola (TDM), koristi
za{tita u sloju puta (SNCP). S druge strane, ovakav
tip za{tite zahteva dosta ljudskih resursa, planiranje i
poznavanje hardverske strukture mre`e. Tamo gde
nije bilo mogu}e koristiti SNCP, konfigurisana je za-
{tita u sloju multipleksne sekcije (MSP). Kod paket-
skog tipa saobra}aja, zbog velikih kapaciteta, nije
kori{}ena za{tita u klasi~nom smislu re~i, ve} LCAS.
6. ZAKLJU^AK
S obzirom da je po~ela sa skromnim planovima,
da odgovori na hitne teku}e potrebe, SDH mre`a
EMS sa instaliranih 40 multipleksera, raspore|enih
na 2 500 km prete`no, OZU kablova, ~ini jedan re-
spektabilan sistem, ~iji kapaciteti, prevazilaze potre-
be EMS. Mre`a je implementirana sa izuzetno
skromnim sredstvima i pravi je primer pay as you
grow pristupa, budu}i da se etapno razvija i da prati
neodlo`ne zahteve elektro-energetskog sektora. Sa
saobra}ajem i uslugama koje pru`a elektroprivredi
(EMS i EPS), tokom vremena su ostvareni odli~ni
ekonomski rezultati, tako da su ure|aji TK sistema,
ve} ispla}eni i u narednom periodu njegovo kori{}e-
Softver
Preventivno Interventno
141
nje predstavlja}e direktnu zna~ajnu u{tedu. Kao vr-
lo bitni rezultati, nastali kao posledica gradnje i eks-
ploatacije TK sistema, isti~u se ste~eno iskustvo i
obu~en kadar koji kvalifikovano nadgleda, upravlja
i odr`ava opti~ki SDH sistem. Obu~eni stru~njaci su
spremni za budu}i razvoj mre`e i prihvat novih teh-
nologija.
7. LITERATURA
[1] http://www.swoxtelecom.ch/SWISSDAB/3EIO-
NOSshortform.pdf
[2] http://telekomservisas.lt.narcizas.serveri-
ai.lt/EasyAdmin/sys/files/Next_Gen_Me-
tro_Networks%20for%20VAR%20070524.pdf
[3] Dr. Khurram Kazi: OPTICAL NETWORKING
STANDARDS: A COMPREHENSIVE GUIDE
FOR PROFESSIONALS
[4] Vivek Alwayn: OPTICAL NETWORK DESIGN
AND IMPLEMENTATION (NETWORKING
TECHNOLOGY) By John R. Vacca: OPTICAL
NETWORKING BEST PRACTICES HANDBO-
OK
[5] Rajiv Ramaswami and Kumar N. Sivarajan: OPTI-
CAL NETWORKS A A PRACTICAL PERSPEC-
TIVE
[6] ITU-T Recommendation G.798, G.872, G. 709
[7] M. W. Maeda: MANAGEMENT AND CONTROL
OF TRANSPARENT OPTICAL NETWORKS GU-
ANGLEI LIU
[8] Next-Generation Optical Networks: MANAGE-
MENT AND CONTROL FOR NETWORK
SCALABILITY AND RESILIENCE
[9] h t t p : / / f i n d a r t i c l e s . c o m / p / a r t i c -
les/mi_m0TLC/is/34/ai_63330512/
[10] Lian-Kuan Chen, Man-Hong Cheung, Chun-Kit
Chan: FROM OPTICAL PERFORMANCE MONI-
TORING TO OPTICAL NETWORK MANAGE-
MENT: RESEARCH PROGRESS AND CHAL-
LENGES

Rad STK D2 29. savetovanje CIGRE Srbija je primljen u uredni{tvo 03. 07. 2009. godine

@arko Veli~kovi} je ro|en 1973. godine u Leskovcu. Diplomirao je na Elektronskom fa-

kultetu u Ni{u 1998. godine na smeru elektronika i telekomunikacije. Zaposlen je u JP Elek-
tromre`a Srbije, gde radi na poslovima rukovodioca slu`be za telekomunikacije, magistralna
ravan, u okviru Centra za TK. Objavio je dva stru~na rada. Oblast interesovanja su opti~ke
prenosne mre`e i ra~unarske komunikacije.

Sr|an Mitrovi} je ro|en 1979. godine u Pri{tini, gde je zavr{io osnovnu {kolu i gimna-
ziju. Diplomirao je 2005. godine na Fakultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu, elektrotehni~-
ki odsek, smer telekomunikacije. Nakon diplomiranja zaposlio se u JP Elektromre`a Srbije u
Centru za telekomunikacije, gde i sada radi na poslovima upravljanja, nadzora i kontrole TK
mre`e EMS-a. Glavne oblasti interesovanja su opti~ke SDH i IP mre`e.

Aleksandar Ad`i} je ro|en 1982. godine u Zvorniku (republika BiH). Osnovnu {kolu
Veselin Masle{a i srednju elektrotehni~ku {kolu Nikola Tesla zavr{io je u Beogradu. Di-
plomirao je 2006. godine na elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu, smer telekomunikacije.
Od 2006. godine zaposlen je u JP Elektromre`a Srbije u Centru za telekomunikacije, gde ra-
di na poslovima upravljanja, nadzora i kontrole TK mre`e EMS-a. Pored profesionalnih iza-
zova koje pred svakog in`enjera postavljaju nove tehnologije, glavne oblasti interesovanja su
mu sport i sedma umetnost.

142 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.

 Preferencijalne teme za
30. savetovanje CIGRE Srbija 2011.
GRUPA A1 OBRTNE ELEKTRI^NE MA[INE
1. Razvoj elektri~nih ma{ina i iskustva u eksplo-
ataciji
Novi trendovi u konstrukciji, materijalima, izola-
ciji, tehnologiji hla|enja i ule`i{tenja, pove}anje
stepena iskori{}enja i unapre|enje odr`avanja
Uticaj intermitentnog rada na konstrukciju termo i
hidro generatora
Pobolj{anje sistema za kontrolu pobude radi sa-
vladavanja elektromehani~kih oscilacija, protiv
zbacivanja tereta, torzionih interakcija, tranzijent-
nih obrtnih momenata, nadpobu|ivanja, kontrole
napona, reaktivne snage, itd.
2. Upravljanje `ivotnim vekom obrtnih elektri~-
nih ma{ina
Rekonstrukcija, zamena, pove}anje snage i stepe-
na iskori{}enja, ekonomska evaluacija predlo`e-
nih alternativa
Tehni~ke analize rizika u cilju ocene tro{kova ve-
zanih za pove}ano odr`avanje, broj otkaza i po-
pravke, putem smanjenja kapitalnih ulaganja
Upotreba on-line monitoringa i dijagnostike u ci-
lju smanjenja rizika tro{kovi i korist od primene
Ocena kvalifikacije isporu~ilaca obrtnih ma{ina i
unapre|enje metodologije prijema ma{ina
GRUPA A2 TRANSFORMATORI
1. Incidentne situacije u radu transformatora
Preventiva od po`ara: nova ulja, nove tehnologije
provodnih izolatora, izbegavanje o{te}enja suda,
efikasnost postoje}ih standardnih ispitivanja (za
opremu i materijal) u prevenciji kvara, ubla`ava-
nja u urbanim podzemnim transformatorskim sta-
nicama, konstrukcijski faktori i pobolj{anja
Ubla`avanje opasnosti i posledica od po`ara: kori-
{}enje fluida sa visokom ta~kom paljenja, protiv-
po`arnih zidova, udaljavanja, prskalica, procene
rizika, modelovanje unutra{njih nadpritisaka 3D
metodom
Okru`enje i `ivotna sredina: skupljanje (zadr`ava-
nje) prosutog ulja, postupanje sa transformatorima
zara`enim PCB-om, novi tipovi ulja, dim
Problemi transformatora pri nepravilnom radu
prekida~a
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
2. Vek transformatora
Specifikacije: tehni~ka i ekonomska razmatranja
za specifikaciju i projektovanje; iskustva sa CI-
GRE TB 156 (Uputstvo za specifikaciju kupovi-
ne za transformatore od 100 MVA, 123 kV i ve-
}e)
Proces nabavke: pregled projekta, iskustva sa CI-
GRE TB 204 Uputstva za sprovo|enje kontrole
projekta za transformatore od 100 MVA, 123 kV i
ve}e, prora~uni `ivotnih tro{kova u perspektivi
nabavke, faktori podr{ke u proceni transformatora
Odr`avanje: pravila odr`avanja, dijagnostika, no-
ve tehnologije, procena veka, kori{}enje on-line
sistema za nadgledanje i ekspertskog sistema, po-
litika reinvestiranja
3. Modelovanje transformatora
Prelazna stanja: modelovanje visokofrekvencij-
skih procesa za odre|ivanje naprezanja izazvana
interakcijama u transformatorskom sistemu (pro-
boj, komutacije, fero-rezonansa), zahtevi novih is-
pitivanja, mere za{tite, akvizicija relevantnih po-
dataka za modelovanje, itd.
Za{tita transformatora od dinami~kih naprezanja
pri kratkim spojevima pomo}u prigu{nica
Problematika tercijera autotransformatora i mere
za{tite
Toplotni procesi: raspodela gubitaka, tipovi radnih
re`ima, primena Computational Fluid Dynamics
(CFD metoda prora~una na bazi kretanja fluida),
parametri koji uti~u na ta~nost, pore|enje sa di-
rektno merenim temperaturama u ogledu zagreva-
nja i u radu, opravdanost termi~kih pobolj{anja i
produ`enja veka boljim simulacijama itd.
GRUPA A3 VISOKONAPONSKA OPREMA
1. Razvoj visokonaponske opreme
2. Problemi kori{}enja visokonaponske opreme
3. Odr`avanje visokonaponske opreme
4. Postupci ispitivanja visokonaponske opreme
5. Primena novih tehnologija
143
GRUPA B1 KABLOVI
1. Konstrukcija kablova, materijali i tehnologija
2. Integracioni energetsko-opti~ki kablovski vo-
dovi
3. Kablovski pribor i polaganje kablova
4. Eksploatacija kablova i kablovske mre`e
5. Regulativa za kablove i kablovski pribor
6. Uticaj kabla i kablovskog pribora tokom eks-
ploatacije na `ivotnu sredinu
GRUPA B2 NADZEMNI VODOVI
1. Upravljanje uklapanjem novih i postoje}ih
nadzemnih vodova u ~ovekovu okolinu
Metode za ograni~avanje vizuelnog uticaja (ukla-
panje nadzemnog voda u krajolik, novi projekti
stubova, itd.) smanjenje buke od korone, smanje-
nje uticaja elektromagnetnog polja na okolinu
Metode za smanjenje uticaja na kori{}enje zemlji-
{ta, smanjenje uticaja tokom izgradnje, pogona i
odr`avanja
Recikla`a komponenata nadzemnog voda
2. Pove}anje prenosne mo}i postoje}ih nadzem-
nih vodova prebacivanjem sa naizmeni~ne na
jednosmernu struju ili pove}anjem naponskog
nivoa
Metode za prebacivanje AC vodova u DC (kon-
vencionalne i nove), kombinovani AC/DC sistemi
na zajedni~kim stubovima
Rekonstrukcija geometrije glave stuba da bi odgo-
varala vi{im naponskim nivoima bilo da su naiz-
meni~ni ili jednosmerni, izmena tipa i oblika izo-
latora, upotreba odvodnika prenapona
3. Procena ukupne elektri~ne i mehani~ke raspo-
lo`ivosti nadzemnog voda
Nove metode za procenu preostalog veka kompo-
nenti nadzemnog voda (provodnika, spojne opre-
me, konstrukcije stubova, temelja)
Uticaj starenja komponenti, strategije odr`avanja,
dinami~kih efekata i klimatskih optere}enja na
mehani~ku pouzdanost nadzemnog voda
Kori{}enje podataka o klimatskim uslovima za
promenu procene rizika usled klimatskih promena
Pove}anje ukupne raspolo`ivosti adaptacijom po-
stoje}ih konstrukcija primenom strategija kao {to
su anti-kaskadni stubovi
144
4. Gazdovanje (asset management) nadzemnim
vodovima
Pove}anje kapaciteta nadzemnih vodova upotrebom
senzora za merenje temperature provodnika on line,
provodnika koji rade na visokim temperaturama
Kori{}enje podataka iz laserskih trodimenzional-
nih snimaka za odr`avanje nadzemnih vodova
5. Izmena srpske regulative (pravilnika, standar-
da i preporuka) za nadzemne vodove i uskla|i-
vanje sa evropskom regulativom
GRUPA B3 POSTROJENJA
1. Revitalizacija, odr`avanje, pro{irenje kapaci-
teta i optimizacija postrojenja u izgradnji i
eksploataciji
2. Specifi~na i inovirana projektantska re{enja,
koncepti i funkcije u cilju pove}anja fleksibil-
nosti pogona postrojenja
3. Smanjenje tro{kova postrojenja u toku `ivot-
nog veka unapre|ivanjem metoda odr`avanja
4. Pouzdanost i sigurnost postrojenja
5. Specifi~nosti re{enja i pogona u uslovima tr`i-
{ta i distribuirane proizvodnje elektri~ne ener-
gije
6. Minimizacija uticaja postrojenja na `ivotnu
sredinu i obratno
GRUPA B4 HVDC I ENERGETSKA
ELEKTRONIKA
1. Prenos jednosmernom strujom (HVDC) i flek-
sibilni sistemi naizmeni~ne struje (FACTS)
Radne karakteristike postoje}ih HVDC sistema,
modernizacija postoje}ih HVDC sistema i prime-
na tehnika odr`avanja orijentisanih ka pove}anju
pouzdanosti rada
Studije izvodljivosti novih HVDC projekata
Kriterijumi za planiranje, projektovanje i pouzda-
nost novih HVDC projekata, uklju~uju}i sposob-
nost preoptere}enja i tr`i{ne aspekte
Prakti~na iskustva sa kori{}enjem povratne veze
kroz zemlju i problemi projektovanja i odr`avanja
uzemljiva~ke elektrode
Novi razvoj; novi HVDC i FACTS projekti
2. Primena energetske elektronike i inovacije u
novim oblastima
Razvoj novih poluprovodni~kih prekida~a, pogod-
nih za srednji napon
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
 Distribuirani sistemi
Kvalitet elektri~ne energije (uticaj energetskih
pretvara~a)
Distribuirana proizvodnja i primena pretvara~a
(elektrane na vetar, solarne elektrane, mikro i mi-
ni hidroelektrane, elektrane na biogas i biomasu)
Primene u jednosmernim distributivnim mre`ama
za urbane sredine (light HVDC)
3. Sistemi energetske elektronike
Sistemi za besprekidno napajanje transformator-
skih stanica, elektrana i dispe~erskih centara
Energetski pretvara~i i regulatori za elektropri-
vredna postrojenja
Stati~ki kompenzatori
Koncepcija, realizacija i ispitivanje opreme ener-
getske elektronike, uklju~uju}i upravljanje i za{ti-
tu
Upotreba energetskih pretvara~a na srednjenapon-
skim nivoima, za besprekidni transfer napajanja i
elektromotorne pogone
Primena energetske elektronike u smanjenju eko-
lo{kog uticaja energetskih objekata
GRUPA B5 ZA[TITA I AUTOMATIZACIJA
1. Primena i korist upotrebe informacionih teh-
nologija (IT) u automatizaciji postrojenja, za-
{titi i lokalnom upravljanju
Primena i korist u nadzoru, operativno planiranje,
planiranje odr`avanja, faktori upravljanja
Kvalitet informacija: sigurnost, ta~nost / valid-
nost, pravovremenost, brzina akvizicije
Primena i iskustva sa internet / intranet i NJEB
aplikacijama za za{titu i automatiku postrojenja
Publikovani standardi u oblasti automatizacije, za-
{tite i nadzora: sada{nja situacija i iskustva, o~eki-
vanja i granice, perspektive IEC 61850
2. Potrebe za softverskim alatima u oblasti za{ti-
te, upravljanja i razvoja aplikacija, baze poda-
taka, ispitivanje / sertifikacija
Baza podataka za vi{ekorisni~ki pristup, korisni~-
ki interfejs, veza sa drugim bazama
Alati za pode{avanje radnih parametara relejne za-
{tite i interakcija sa elementima elektroenerget-
skog sistema
Alati za pode{avanje radnih parametara vezanih za
rad ispitne opreme
Korisni~ko uputstvo za odr`avanje upravlja~ko
za{titne opreme u toku eksploatacije
3. Novorazvijeni algoritmi za ure|aje relejne za-
{tite. Matemati~ki modeli i softveri za prora-
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
~un parametara za pode{avanje relejne za{tite
ili efekata u EES bitnih za njihov rad
4. Savremeni ure|aji za za{titu, lokalno upravlja-
nje i merenje. Realizacija savremenih doma}ih
i / ili inostranih re{enja, metode ispitivanja i
ocena kvaliteta, tipska i komadna ispitivanja
5. Analiza rada postoje}ih ure|aja za za{titu, lo-
kalno upravljanje i merenje. Predlozi za po-
bolj{anje njihovog rada, bazirani na eksploa-
tacionim iskustvima ili analizi va`nijih pogon-
skih doga|aja u EES. Kriterijumi za zamenu
ili rekonstrukciju
GRUPA C1 EKONOMIJA I RAZVOJ EES
1. Re{enja u planiranju elektroenergetskog
sistema za slu~aj da u budu}nosti bude
relativno niska eksploatacija uglja
Planiranje sistema
Nove tehnologije
Pouzdanost, socijalni i ekonomski uticaji
2. Novi poslovni procesi za podr{ku/unapre|enje
planiranja elektroenergetskog sistema u slu~a-
ju niske eksploatacije uglja u budu}nosti
Integrisano planiranje prenosnog i distributivnog
sistema
Multiregionalno i multinacionalno planiranje
Alternativni standardi pouzdanosti
Fleksibilniji rad mre`e uzimaju}i u obzir razli~ita
anga`ovanja generatora i vrednosti optere}enja na
razli~itim lokacijama
3. Izazovi/strategije u upravljanju dobrima u
slu~aju niske eksploatacije uglja u budu}nosti
Budu}a integracija obnovljivih izvora velikog ka-
paciteta
Pobolj{anje potrebnih informacija
Rad sa ravnomernijim optere}enjem, distributiv-
nim mre`ema sa aktivnom generacijom, integraci-
jom novih tehnologija
GRUPA C2 UPRAVLJANJE I
EKSPLOATACIJA EES
1. Uticaj vetroparkova direktno priklju~enih na
prenosni sistem Srbije
2. Uticaj prekograni~nih transakcija na pouzda-
nost i regulacionu problematiku EES
3. Aktuelni problemi upravljanja i eksploatacije
EES Srbije
145
GRUPA C3 PERFORMANSE SISTEMA
ZA[TITE @IVOTNE SREDINE
1. Inovativne studije iz oblasti za{tite `ivotne
sredine za koridore za prenos
elektri~ne energije
Integracija koncepata odr`ivog razvoja u okviru
radnog veka objekta
Integrisano upravljanje `ivotnom sredinom kori-
dora (utvr|ivanje uticaja, mere kontrole, monito-
ring, procena zbirnog uticaja i strategije za ubla-
`avnje uticaja)
Anga`ovanje zainteresovanih strana i komunika-
cija po pitanju upravljanja koridorima
Procena uticaja na `ivotnu sredinu zajedni~kih ko-
ridora (prenosni vodovi i dr.)
2. Spolja{nji tro{kovi ekolo{kih i dru{tvenih uti-
caja proizvodnje i prenosa energije
Ocena ekolo{kih i dru{tvenih eksternih tro{kova
proizvodnje i prenosa energije
Iskustva u oceni i integraciji eksternih tro{kova na
projektnu osnovu sektora enegetike
Iskustva zasnovana na pojedina~nim zemljama
vezana za ocenu eksternih tro{kova i njihovo
uklju~ivanje u ukupne tro{kove sektora energetike
Iskustva u uvo|enju i razvoju sistema za{tite `i-
votne sredine u sektoru energetike
Analiza tro{kova remedijacije i rekultivacije obje-
kata
3. Razvoj kori{}enja obnovljivih izvora energije
i drugih alternativnih izvora energije
Strate{ki razvoj prenosa elektri~ne energije u ru-
ralnim podru~jima iz obnovljivih izvora energije
sa aspekta za{tite `ivotne sredine
Analiza potencijalnih podru~ja za eksploataciju
obnovljivih izvora energije
Uticaj kori{}enja obnovljivih izvora energije na
nacionalne parkove i ostala za{ti}ena podru~ja
Aspekti razvoja projekata gasifikacije uglja u cilju
za{tite `ivotne sredine
GRUPA C4 TEHNI^KE PERFORMANSE EES
1. Prenaponi i koordinacija izolacije
2. Elektromagnetska polja i elektromagnetska
kompatibilnost
3. Kvalitet elektri~ne energije (vi{i harmonici,
fluktuacije napona, naponske nesimetrije, re-
gulativa, kvalitet u deregulisanim uslovima ra-
da elektroenergetskog sistema).
146
GRUPA C5 TR@I[TE ELEKTRI^NE
ENERGIJE I DEREGULACIJA
1. Otvaranje tr`i{ta elektri~ne energije
izrada i izmene zakonskih i podzakonskih akata,
specifi~nosti i me|usobno uskla|ivanje usvojenih
re{enja u Srbiji i zemljama regiona, problemi u
implementaciji, odnos otvorenih i regulisanih tr`i-
{ta, uloga dr`avnih organa, regulatornih tela i
elektroenergetskih subjekata, za{tita socijalno
ugro`enih potro{a~a, tr`i{ni podsticaji u za{titi `i-
votne sredine
2. Prakti~na re{enja u daljoj liberalizaciji tr`i{ta
elektri~ne energije i njegovoj integraciji u regi-
onalno tr`i{te elektri~ne energije
uspostavljanje koncepta balansne odgovornosti,
balansni mehanizam, realizacija prava kvalifiko-
vanih kupaca na izbor snabdeva~a, regulisanje za-
gu{enja u prenosnom sistemu Srbije i na regional-
nom nivou, kompenzacija tranzita u interkonekci-
ji, tr`i{te sistemskih usluga, uspostavljanje berze
elektri~ne energije itd.
3. Tr`i{ni aspekti integracije obnovljivih izvora u
elektroenergetski sistem Srbije
tehno-ekonomske analize, podsticajne mere, tari-
fe, raspodela dodatnih tro{kova na potro{a~e, po-
krivanje tro{kova balansiranja, balansna odgovor-
nost, specifi~nosti priklju~enja i operativnog upra-
vljanja, uticaj na kratkoro~no i dugoro~no planira-
nje i razvoj sistema
4. Obezbe|ivanja dugoro~ne i kratkoro~ne
sigurnosti snabdevanja
obezbe|enje sigurnosti elektroenergetskog siste-
ma u tr`i{nom okru`enju, podsticaji za izgradnju
elektroenergetskih objekata, uskla|ivanje planova
razvoja elektroenergetskih delatnosti
GRUPA C6 DISTRIBUTIVNI SISTEMI I
DISTRIBUIRANA PROIZVODNJA
1. Planiranje i funkcionisanje distributivnih mre-
`a sa distribuiranim (DER) i obnovljivim
(RES) izvorima energije
Karakteristike distributivnih mre`a koje sadr`e
DER/RES
Efekti velikog stepena integracije DER/RES na
pouzdanost
Obezbe|ivanje pomo}nih servisa u slu`bi
DER/RES
Regulatorne {eme ({eme regulacije) za podr{ku
DER/RES
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
2. DSI
Karakteristike optere}enja ure|aja
Prakti~na iskustva vezana za DSI posmatrano kroz
cene
Uticaj elektri~nih ure|aja priklju~enih na mre`u
(nedostaci i povoljnosti)
3. Novi koncepti i tehnologije za elektrifikaciju
ruralnih i udaljenih podru~ja
Mikromre`e
Napredne mre`e osnovni koncept i obnovljivost
Razvoj projekata elektrifikacije ruralnih podru~ja
uklju~uju}i finansijske i komercijalne ishode
Prakti~na iskustva, uklju~uju}i pobolj{anje kvali-
teta lokalnih sistema i/ili priklju~enje na mre`u
Legenda:
DER Dispersed Energy Resources
RES Renenjable Energy Resources
DSI Demand Side Integration
GRUPA D1 MATERIJALI I SAVREMENE
TEHNOLOGIJE
1. Metode karakterizacije elektrotehni~kih mate-
rijala
2. Stabilnost karakteristika elektrotehni~kih ma-
terijala i komponenata u uslovima eksploataci-
je
3. Karakteristike poluprovodnika, sa aspekta mi-
nijaturizacije komponenata
4. Uvo|enje novih tehnologija u elektrotehniku
5. Materijali u naprednim tehnologijama
6. Materijali visokih karakteristika i novi materi-
jali za izuzetne radne uslove
GRUPA D2 INFORMACIONI SISTEMI I
TELEKOMUNIKACIJE
1. Razvoj i iskustva u sistemima daljinskog upra-
vljanja. Zahtevi za performanse, projektova-
nje sistema daljinskog upravljanja, primeri iz-
gra|enih sistema po~ev od planiranja do pro-
cedura prijemnih ispitivanja. Komunikacioni
protokoli i modeliranje servisa i podataka.
Odr`avanje sistema daljinskog upravljanja
(hardver i softver). Karakteristike ure|aja sa
stanovi{ta odr`avanja i organizacije odr`ava-
nja (instrumenti, procedure, statistika, daljin-
ska dijagnostika, upravljanje odr`avanjem i
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
sl.). Obezbe|enje pouzdanosti rada sistema da-
ljinskog upravljanja. Prenos signala daljinske
za{tite
2. Integracija funkcija lokalnog i daljinskog
upravljanja u sistemima za automatizaciju
prenosnih i proizvodnih postrojenja i primena
opreme bazirane na standardu IEC 61850
3. Novi IT aspekti u centrima upravljanja u
okru`enju deregulisane i tr`i{no orjentisane
elektroprivrede
Razmene real-time i drugih operativnih podataka
u korporativnoj mre`i i sa eksternim partnerima
Skladi{tenje i poverljivost podataka i transakcija,
back-up koncepti
NJeb bazirane SCADA komponente, kori{}enje
CIM modela, interoperabilnost EMS aplikacija,
ekspertski sistemi
4. Obezbe|enje sigurnosti informacija u sistemi-
ma daljinskog upravljanja (referentni modeli,
sigurnost podataka i komunikacija, standardi i
dr.)
5. Primena opti~kih kablova (OPGNJ, ADSS,
podzemni itd.) u realizaciji TK mre`e prenosa
elektroprivrede
6. Uvo|enje digitalnih sistema prenosa (kablov-
ski sistemi, usmerene radio relejne veze, VF ve-
ze po vodovima visokog napona, itd.)
7. Izgradnja funkcionalnih mre`a elektroprivre-
de baziranih na primeni IP tehnologije (tele-
fonska mre`a, mre`a za prenos poslovnih po-
dataka, mre`a za prenos operativnih podataka
itd.)
8. Nadgledanje i upravljanje telekomunikacio-
nim sistemom
9. Iskustva u integraciji funkcionalnih mre`a
(govor, podaci...)
10. Politika i arhitektura sistema za{tite TK mre-
`e, opreme i informacija
11. Primena GIS-a za potrebe nadzora i odr`ava-
nja telekomunikacionog sistema
12. Ulazak elektroprivrednih kompanija na dere-
gulisano telekomunikaciono tr`i{te
147
 Prikaz monografije
Naponskoreaktivna stanja
prenosnih mre`a
Autori: dr Dragan P. Popovi} i Milo{ Lj. Stojkovi}
Izdava~: Elektrotehni~ki institut Nikola Tesla
Recenzija: dr Jovan Nahman
Jedan od osnovnih zadataka u planiranju rada i
izgradnje slo`enih interkonektovanih elektroener-
getskih sistema je obezbe|enje povoljnih naponskih
prilika koje su povezane sa generisanjem reaktivne
snage i njenim tokovima u elektri~noj mre`i. Mono-
grafija autora Dragana Popovi}a i Milo{a Stojkovi-
}a upravo je posve}ena svestranom razmatranju po-
menute problematike, kako sa stanovi{ta metoda
analize i sinteze sistema tako i prakti~ne primene.
Razvijaju se originalne metode za upravljanje toko-
vima reaktivnih snaga, izbor mesta i optimalnih ni-
voa kompenzacije u ~vori{tima mre`e, izbor radnih
napona izvora i parametara elemenata kojima se
obezbe|uje ekonomi~ni i sigurni rad elektroenerget-
skog sistema.
Rukopis obuhvata 295 stranica teksta koji je
razdvojen u deset glava. Literatura je data po glava-
ma i sadr`i ukupno 87 bibliografskih jedinica. Zna-
~ajan broj referenci pripada autorima monografije.
U prvoj glavi daje se generalna matemati~ka formu-
lacija problema optimalnih tokova snaga u slo`enim
elektroenergetskim sistemima uz ukazivanje na vr-
ste i karakter ograni~enja koja optimalna re{enja tre-
ba da zadovolje. Navode se mogu}i na~ini formula-
cije i obrade odgovaraju}ih matemati~kih modela
putem razli~itih iteracionih numeri~kih postupaka.
Druga glava daje pregled metoda i postupaka koje
su razvili autori za re{avanje pojedinih problema u
sklopu generalne kontrole i analize naponsko reak-
tivnih prilika u slo`enim interkonektivnim elektroe-
nergetskim sistemima i ukazuje na domene i najpo-
voljniji redosled njihove primene. Predmet izlaganja
u tre}oj glavi je metoda za odre|ivanje tokova reak-
tivnih snaga, naponskih prilika i potrebnog nivoa
kompenzacije u izabranim ~vori{tima mre`e da bi se
postigli `eljeni faktori snaga na po~ecima karakteri-
sti~nih deonica. Na ovaj se na~in odgovaraju}om
kompenzacijom mogu, izme|u ostalog, posti}i `e-
148
ljeni faktori snaga generatorskih jedinica, koji, ina-
~e, u mnogim slu~ajevima u praksi predstavljaju
ozbiljne ograni~avaju}e faktore. Originalnost razvi-
jene metode sastoji se, pored ostalog, u tome {to se
uloga balansnog ~vora raspodeljuje ne na jedan ve}
na proizvoljan broj ~vorova, mre`e {to realnije opi-
suje stvarno pona{anje sistema. Upravljanje tokovi-
ma reaktivnih i aktivnih snaga preko posebnih teh-
ni~kih sredstava, kao {to su transformatori za regu-
laciju uglova, FACT ure|aji i redna kompenzacija, u
cilju minimizacije gubitaka i odr`anja napona u pro-
pisanim granicama, predmet je razmatranja u ~etvr-
toj glavi. Razvijen je odgovaraju}i matemati~ki mo-
del i predlo`en na~in njegovog re{avanja kod auto-
nomnih i povezanih elektroenergetskih sistema. U
petoj glavi prikazuje se metoda za optimalni izbor
~vori{ta za kompenzaciju reaktivne snage i iznosa
kompenzacije primenom generalizovanog reduko-
vanog gradijenta za jedna~ine sistema. [esta glava
predstavlja metodu za jednostavno aproksimativno
odre|ivanje povoljnih vrednosti napona generatora
u razli~itim re`imima sistema u pogledu tokova re-
aktivnih snaga i naponskih prilika {to je od izuzet-
nog zna~aja za eksploataciju sistema u normalnim i
oslabljenim stanjima i mo`e pru`iti dragocenu po-
mo} dispe~erskim slu`bama koje vode sistem. Sed-
ma glava prikazuje metodologiju za izbor nazivnog
faktora snage generatorskih jedinica i prenosnog od-
nosa i reaktanse generatorskih transformatora kako
bi se odr`ale povoljne prilike u sistemu u {irokom
opsegu mogu}ih re`ima rada i nivoa optere}enja.
Analizi uticaja kompenzacije reaktivnih snaga na
stati~ku i dinami~ku sigurnost elektroenergetskog
sistema posve}ena je osma glava. Za pomenute ana-
lize koriste se modeli i softverski paketi razvijeni ra-
nije od strane istih autora. Iako je materija i u svim
prethodnim glavama ilustrovana brojnim primerima,
deveta glava je u celosti posve}ena prikazu primene
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
razvijenih metoda i postupaka za analizu i izbor po-
trebnih parametara elektroenergetskog sistema Srbi-
je. Prikazani su i analizirani postignuti rezultati i iz-
vedeni zaklju~ci o potrebnim radnim i strukturnim
parametrima sistema i uslovima rada u normalnim i
havarijskim stanjima. U desetoj glavi daje se sa`eti
pregled osnovnih karakteristika predlo`enih metoda
i ukazuje na domene i zna~aj njihove primene koji
potvr|uju rezultati analiza ura|enih za elektroener-
getski sistem Srbije.
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
Tekst je napisan jasno, sadr`i veliki broj prime-
ra prora~una na realnim sistemima i analiza dobije-
nih rezultata. On }e dobro poslu`iti in`enjerima ko-
ji se bave problematikom rada elektroenergetskih si-
stema kao i studentima elektrotehnike energetskog
usmerenja za upoznavanje sa savremenim metoda-
ma analize i sinteze ovih sistema i dalje unapre|enje
svog stru~nog znanja.
Beograd, 14. 8. 2009. godine
Prof. dr Jovan Nahman
149
 Uputstvo
autorima za saradnju
u stru~nom glasilu Elektroprivreda
U stru~nom glasilu se objavljuju kategorisani ~lanci:
originalni nau~ni radovi, prethodna saoptenja, pregledni radovi i stru~ni radovi
iz oblasti elektroprivrede, odnosno energetike.
Pismo: }irilica ili latinica. Na po~etku se na-
vode imena autora sa zvanjima i akademskim ti-
tulama, naziv preduze}a, odnosno dela preduze-
}a ili ustanove sa adresom, kao i naslov rada
(na srpskom i engleskom jeziku). Rezime rada
(na srpskom i engleskom jeziku) sadr`i kratko
izlo`enu osnovnu strukturu i sadr`aj rada, i ne
treba da sadr`i vie od 200 re~i. Klju~ne re~i se
tako|e navode na srpskom i engleskom jeziku.
Treba izbegavati celovita matemati~ka izvo-
|enja vezana za relacije koje optere}uju pra-
}enje rada. Neophodna matemati~ka izvo|enja
mogu se dati, po potrebi, kao celine u vidu jed-
nog ili vie priloga. Treba obavezno koristiti SI
sistem jedinica i opte prihva}ene pojmove.
Jedna~ine treba numerisati uz desnu marginu
teksta, u malim (okruglim) zagradama. Pozivan-
je na jedna~ine u tekstu vri se pomo}u malih
zagrada, a pozivanje na literaturu pomo}u sred-
njih (uglastih) zagrada. Zna~enje skra}enice ob-
jasniti pri njenom prvom kori}enju u tekstu.
Strane re~i se prevode na srpski, a original se
pie u zagradi iza prevoda. Napomena u tekstu
treba da bude to manje, a ukoliko ih ima, treba
da budu kratke. Napomene se ozna~avaju red-
nim arapskim brojevima i navode se na dnu
stranice, kao fusnote. Napomene u tabelama
ozna~avaju se malim slovima i navode se odmah
ispod tabele. Na kraju rada prila`e se spisak ko-
ri}ene literature. Za ~lanke, navode se prezime-
na i po~etna slova imena svih autora, naslov ra-
150
da, pun naziv ~asopisa, broj i godina publiko-
vanja i prvi i poslednji broj stranice. Za knjige,
navode se prezimena i po~etna slova imena svih
autora, naslov knjige, izdava~ i godina izdanja.
Za referate sa konferencija, navode se prezime-
na i po~etna slova imena svih autora, naziv refe-
rata, pun naziv konferencije, broj referata, me-
sto i vreme odr`avanja konferencije.
Rad ne treba da prelazi 15 kucanih strana
formata A4 sa marginama od 3 cm. Tabele, sli-
ke i fotografije treba obele`iti po redosledu i
uklju~iti u tekst.
Autor mo`e dati predlog kategorizacije rada
u skladu sa Uputstvom za ure|ivanje ~asopisa
(orginalni nau~ni rad, prethodno soptenje, pre-
gledni ~lanak i stru~ni ~lanak). Autor ne mo`e
istu ili sli~nu verziju rada istovremeno ponuditi
drugim ~asopisima radi objavljivanja.
Autor dostavlja rad u elektronskom obliku na
disketi i na papiru, u tri primerka. Za elektron-
ski oblik rada, preporu~uje se autoru da koristi
program za pisanje teksta Word i tip slova Ti-
mes New Roman (font 12, a razmak 1,5).
Rad se alje na adresu:
ZAJEDNICA
JUGOSLOVENSKE
ELEKTROPRIVREDE
Balkanska 13/II, 11000 Beograd
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.
 Kriterijumi
za kategorizaciju radova
u stru~nom ~asopisu Elektroprivreda

ORIGINALNI NAU^NI RAD

U ovu kategoriju svrstavaju se radovi, koji sadr`e originalne rezultate istra`ivanja, interesantne za {i-
ri krug stru~njaka u podru~ju koje je predmet rada. Primena dobijenih rezultata treba da bude prikazana
na realnim primerima iz in`enjerske prakse. Ovi radovi treba da su napisani tako, da je na osnovu izlo`e-
nih sadr`aja i informacija, mogu}e prakti~no primeniti saop{tene rezultate i proveriti ura|ene primere.

PRETHODNO SAOP[TENJE

Kao prethodno saop{tenje svrstava se rad koji sadr`i elemente originalnosti, ali koji nisu dovoljni da
bi se rad mogao smatrati u potpunosti originalnim nau~nim radom iz jednog ili vi{e navedenih razloga:
doprinosi su manjeg zna~aja
nisu obuhva}eni neki od zna~ajnih ~inilaca
nema primene na realnom primeru
re{enje nije realizovano (kada je re~ o novom ure|aju, mernoj metodi ili objektu)

PREGLEDNI RAD

Ovi radovi sadr`e celoviti prikaz stanja i tendencija razvoja pojedinih oblasti nauke i tehnologije. Ra-
dovi ove kategorije obavezno sadr`e kriti~ki osvrt i ocenu onoga {to je razmatrano. Citirana literatura u
radu treba da bude dovoljno obuhvatna, kako bi se na osnovu nje omogu}io {to {iri i bolji uvid u predmet-
ne sadr`aja. Obavezno je citiranje relevantnih referenci autora, koje se odnose na razmatranu problemati-
ku, ~ime se potvr|uje kompetentnost sa pisanje radova iz ove kategorije. Ukupan broj razmatranih citata
ne bi trebalo da bude manji od 15 i trebalo bi prete`no da bude iz vode}ih svetskih publikacija.

STRU^NI RAD

Ovi radovi mogu da sadr`e prikaz re{enja nekog ure|aja, sklopa ili instrumenta koje je originalno u
doma}im uslovima, kao i prikaz zna~ajnih prakti~nih realizacija, projekata, studijskih analiza i sl. Radovi
ove kategorije mogu da sadr`e doprinose primeni poznatih metoda i nau~nih rezultata i njihovom prilago-
|enju potrebama aktuelne prakse.

REDAKCIJA
~asopisa Elektroprivreda

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009. 151

 EPS
ELEKTROPRIVREDA SRBIJE

152 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2009.