PRIRUNIK ZA PROIZVODNJU

CRVENE I CRNE RIBIZLE

ZA SVEU POTRONJU
Dr Kortni Veber
2

3ULUXQLN]DSURL]YRGQMXFUYHQHLFUQHULEL]OH]DVYHXSRWURQMX

'U.RUWQL9HEHU

,]GDYD
0LQLVWDUVWYRSROMRSULYUHGHXPDUVWYDLYRGRSULYUHGH5HSXEOLNH6UELMH

%HRJUDG0DM

7LUD

,6%1
 3

PRIRUNIK ZA PROIZVODNJU
CRVENE I CRNE RIBIZLE
ZA SVEU POTRONJU
Dr Kortni Veber
 Crvena ribizla (Ribes rubrum) je laka za uzga-
janje, i od nje se pravi vrlo ukusni elei i umaci,
kako za jela sa mesom tako i za upotrebu u sveem
stanju. Plodovi crvene ribizle su razliitih oblika i
4 dimenzija, poev od crveno do ruiastih do belih
ili boje ampanjca. Crna ribizla (Ribes nigrum) se
tradicionalno gaji za preradu u sok, ali i za dalju
preradu kao sastojak alkoholnih napitaka ili elea.
Ovi proizvodi su odlinog kvaliteta, i veoma dobro
i svuda su prihvaeni od strane potroaa.
Uzgojni sistem i tehnologija berbe razlikuju se
kod crvene i crne ribizle u tome to se crvena
ribizla gaji za runu berbu, a crna esto na nain
koji odgovara mehanizovanoj berbi. Bez obzira
na to, same biljke se gaje na vrlo slian nain.
Sadnice ribizle imaju dug vek ekspolatacije, i za-
sadi koji se dobro odravaju mogu biti produk-
tivni 10 i vie godina.
PRIPREMA PRE SADNJE
ODABIR PARCELE
Ribizla najbolje uspeva kada je u potpunosti
izloena suncu i dobroj ventilaciji, obezbeena
dovoljnom koliinom vlage, i uz zatitu od ote-
enja koja mogu izazvati vetar i mrazevi. Visoke
temperature tokom letnjih meseci (iznad 30C)
u duim vremenskim intervalima mogu da pro-
uzrokuju oteenja na listovima ribizle. Na lo-
kalitetima gde su ovakve temperture uobiajene
mogu se postavljati zakloni. Dok niske tempe-
rature tokom zime retko uzrokuju oteenja na
ribizli, promenljive temperature tokom zime i
ranog prolea za posledicu imaju oteenja na
izdancima. Neophodno je da ribizla ima zimski
period mirovanja da bi imala normalan prirast
i proizvodnju. Po poetku pune dormancije,
krajem jeseni, neophodno je da biljka provede
od 800 1600 sati na temperaturi izmeu 0 i
7,2C. Stoga treba izabrati lokalitete na kojima
se ovi uslovi sa sigurnou mogu ispuniti.
Vreme izmeu poslednjeg mraza u prolee i
prvog mraza u jesen vano je prilikom izbora lo-
kaliteta. Ribizla najbolje uspeva na terenima na
kojima od 120 150 dana nema mrazeva. Kod
perifernih lokaliteta moe se javiti potreba za
navodnjavanjem putem vetake kie, ili drugim
sistemima za zatitu od mraza koji bi se koristili
u prolee, to moe biti skupa investicija.
Prednosti sadnje na terenima okrenutim pre-
ma severu ili severoistoku takoe su vee u pore-
enju su ranijim sazrevanjem biljaka koje se gaje
na junim stranama. Ribizla cveta veoma rano u
prolee, pre mnogih drugih vonih vrsta, tako
da slab protok vazduha u zasadu i pojava mra-
znih depova moe u prolee da izazove otee- minisali problemi sa korovom i obezbedile od-
nja na cvetovima. Temperature vazduha izmeu
-2 i 0C mogu otetiti otvorene cvetove. Dobra
cirkulacija vazduha u zasadu takoe umanjuje
mogunost pojave brojnih gljivinih oboljenja.
Slab protok vazduha poveava vlanost vazdu-
ha oko listova i plodova, to pogoduje razvoju
bolesti izdananka i truljenju plodova izazvanog
gljivicama, naroito pepelnicom. Meutim, pre-
jak vetar, naroito tokom zime, moe dovesti
do lomljenja i isuivanja izdanaka. Ova otee-
nja mogu se umanjiti postavljanjem vetrobrana,
mada je potrebno da oni budu dovoljno propust-
ljivi, kako bi se ublaili udari vetra. Vetrobrane
treba postaviti uz nagib, paralelno sa zasadom,
kako se ne bi ometala ventilacija i poveavala
opasnost od mrazeva. Ovi vetrobrani slue i kao
zavetrina.
Divlje vrste iz roda Ribes koje rastu oko parcele
predviene za postavljanje zasada takoe mogu
da predstavljaju problem. One su dobro stanite
za tetoine, a esto predstavljaju izvor virusa i
gljivinih patogena. Ako ste u mogunosti, eli-
miniite ih u krugu od 200 metara oko zasada.
ZEMLJITA I PRIPREMA ZEMLJITA
Ribizla najbolje raa na dubokoj, prohladnoj,
dobro dreniranoj, peskovitoj ilovai koja dobro
zadrava vlagu, iji sadraj organske materije
iznosi najmanje 3,0%, i ija se kiselost (pH)
kree izmeu 5,57,0. Ribizla e bolje podneti
i tea zemljita u poreenju sa mnogim drugim
vonim vrstama, mada treba izbegavati podru-
ja na kojima se suvina vlaga zadrava u zemlji.
Vrlo laka zemljita takoe treba izbegavati, da bi
se smanjio negativan efekat sue i stres izazvan
visokim temperaturama.
Iniciajlna plodnost zemljita ne bi trebalo da
je u prvom planu pri izboru lokaliteta, jer se sa-
stav zemljita moe izmeniti pre sadnje. Tokom
godine pre sadnje trebalo bi testirati zemljite, i
ukoliko je potrebno, prilagoditi sadraj Ca, P i
K. Minimalan sadraj Ca ne bi trebalo da bude
ispod 1000 ppm, i ne iznad 150.000 ppm. Nivo
natrijuma iznad 500 ppm moe se negativno
odraziti na prirast. Na kiselost zemljita se moe
uticati unoenjem krea (ukoliko elimo da po-
veamo pH) i sumpora (za smanjenje sadraja
S). Kre ili sumpor treba primeniti barem godi-
nu dana unapred, da bi se postigao eljeni efekat
(za testiranje pronai izvore u Srbiji).
Sa pripremom zemljita trebalo bi krenuti go-
dinu do dve dana pre sadnje, kako bi se poveao
sadraj organske materije u zemljitu, uskladila
kiselost zemljita (ukoliko je to potrebno), eli-
govarajue sadne leje. Viegodinje korove treba
suzbiti pre sadnje. Oni se mogu suzbiti inten-
zivnijom primenom agrotehnikih mera, iako
hemijska sredstva daju mnogo bolje rezultate.
Primena Glifosata barem 2 nedelje pre poetka
pripreme zemljita je obino ekasna. Lake je
suzbiti korov pre sadnje nego nakon zasnivanja
zasada ribizle.
tetoine kao to su junska buba (Phyllophaga
ssp.) i skoibuba (Agriotes sputator), kao i nema-
tode, mogu predstavljati problem. Jednogodinji
usevi, kao to su kukuruz, penica ili ra umanji-
e ove tekoe. U ove svrhe moe se primeniti
fumigacija zemljita, ali ona ukljuuje korienje
hemikalija i specijalnu opremu. O postupku fu-
migacije konsultovati i druge izvore.
Ribizli odgovara vei sadraj hranljivih mate-
rija, to se moe obezbediti unoenjem sveeg
stajnjaka ili sejanjem povrinskih useva. Naje-
e se koristi stajnjak, koji je i najekasniji, ali
se hranljive materije mogu obezbediti i iz drugih
izvora, to podrazumeva adekvatnou primenu,
u cilju smanjenja zastupljenosti korova (konj-
sko ubrivo) i ograniio sadraj azota (ivinsko
ubrivo). Preporuena doza po hektaru je 50
MT, u godini pre sadnje. Kao alternativa, moe
se primeniti kompostna strugotina, ili kora, ali
onda treba dodati i azot (12,5 kg/MT) da bi se
materijal razgradio.
Za poveanje sadraja hranljivih materija, po-
boljanje strukture zemljita i poveanje sadraja
azota preporuuje se sadnja povrinskih useva
(Tabela 1). Neven i sudanska trava uticae na
smanjenje zastupljenosti nematoda i iskorenie
korov. Mahunasti usevi e regulisati sadraj azo-
ta, a ostali usevi e uguiti ili zatrti korov. Me-
utim, ne preporuuje se sadnja lucerke. Veina
povrinskih useva uspeva jednako dobro kao i ri-
bizla pod istim uobiajenim uslovima zemljita.
Sitna ita i trave snizie nivo azota u zemljita, i
oslobodie ga sopstvenim raspadanjem. Meu-
tim, ribizla obino ne uspeva dobro nakon he-
avy sod. Pristupite ishrani zemljita prema rezul-
tatima testiranja zemljita dodavanjem 20 25
kg/ha istog azota, i podeavanjem kiselosti,
fosfora i kalijuma pre sadnje povrinskih useva.
Povrinski usevi obino se zaoru kasno u jesen u
godini pre sadnje (trave), ili u leto (mahunasti ili
jednogodinji usevi) pre sadnje.
POSTAVLJANJE ZASADA
IZBOR SADNOG MATERIJALA
Veoma je vano nabaviti sadni materijal viso-
kog kvaliteta i ispravnog zdravstvenog statusa.
Sadnja nee biti uspena ukoliko se ne ispuni
ovaj uslov. Sadni materijal trebalo bi nabaviti iz
pouzdanog rasadnika koji prodaje serticirane
sadnice, ime se obezbeuje pouzdanost u smi-
slu zdravstvenog statusa sadnica. Ribizla se tra- 5
dicionalno za komercijalnu proizvodnju dobija
zrelim reznicama koje se dobijaju u jesen, nakon
opadanja lia. Zelene reznice se mogu dobiti i
sredinom leta, u toku vegetacije. U manjem bro-
ju, u zemlju se mogu poloiti izdanci koji su vie
horizontalnog usmerenja.
Postoje dve vrste ribizle koje se gaje - crvena i
crna. Crvena ribizla obuhvata i sorte sa varijan-
tama crvene boje plodova (ruiaste ili bele do
boje ampanjca). Crvena ribizla obino se gaji
za trite sveim plodovima, dok se crne usmera-
vaju za preradu. U pogledu skladitenja postoje
znatne varijacije meu sortama, ali one obino
mogu da ostanu u dobrom stanju vie nedelja,
ukoliko se obezbede adekvatni uslovi skladite-
nja. Trite je takoe preusmereno na krupnije
plodove, naroito kod crvene ribizle, iz vie ra-
zloga, ukljuujui veu naklonjenost potroaa
krupnijim plodovima i olakanu i ekasniju ber-
bu. Takoe je u opticaju i nekolicina sorti crne
ribizle sa krupnim i slaim plodovima, pogod-
nim za trite sveim plodovima.
SORTE
Crvena ribizla najee je samo-oplodna i do-
nosi rod punog kapaciteta tokom veine sezona
bez unakrsnog opraivanja. Boja plodova kree
se od crvene do ruiaste, i do bele ili boje am-
panjca. to se tie crne ribizle, postoje izvesne
varijacije u pogledu njihove samo-oplodnosti,
tako da se mora paljivo obezbediti adekvatno
opraivanje. Sadnjom razliitih sorti crne ribi-
zle naizmenino u po desetak redova koje ima-
ju slino vreme cvetanja, obino se obezbeuje
adekvatno opraivanje. Drugi metod odnosi se
na sadnju po jednog buna neke vrste opraivaa
na svakih 15 m unutar svakog reda, u trouglastoj
formi, na itavoj povrini parcele. Ovo bi takoe
moglo biti primenjeno i kod crvene ribizle, da
bi se pojaalo opraivanje, zametanje i krupno-
a plodova. S obzirom na to da se crna ribizla
gaji zbog soka, ujednaena crna boja smatra se
standardnom bojom. Nijedna sorta nee dobro
uspevati na svakom terenu, svakom zemljitu i
uzgojnom sistemu, mada su se mnoge od njih
dobro pokazale u raznim okolnostima. Lista sorti
koja sledi nikako nije konana, ali bi mogla da se
odnosi na veinu situacija. Sorte novijeg datuma
verovatno su pod pravnom zatitom oplemenji-
vaa, i za njihovo uzgajanje je potrebno sklopiti
ugovor o korienju u neproizvodne svrhe.
 SORTE CRVENE RIBIZLE
Blanka (Institut za voarstvo i ukrasno bilje,
Bojnice, Slovaka) spada u grupu starijih sor-
6 ti, sa plodovima bele boje. Veoma obilno raa
na izuzetno bujnim bunovima koji su donekle
prostranog habitusa. Plodovi su krupni, bele ne-
prozirne boje, izraene dugotrajnosti. Plodove
donosi na veoma dugim grozdovima. Do izvesne
granice pokazuje otpornost na prolene mrazeve,
jer vreme cvetanja ove sorte je kasno, u odnosu
na ostale sorte ribizle. Veoma je pouzdana u po-
gledu raanja. Pogodna je kako za komercijalnu
proizvodnju tako i za gajenje na okunicama.
Glorie De Sablons (Francuska) je jedinstvena,
veoma stara sorta koja obilno raa bobice rui-
aste boje. Plodovi su providni i veoma atrak-
tivnog izgleda, slatkog ukusa, to je preporuuje
za sveu potronju ili pasterizovanje. bun je
uspravan i bujan.
Hron (Institut za voarstvo i ukrasno bilje,
Bojnice, Slovaka) je sorta novijeg datuma, izu-
zetno bujna, vrlo uspravnog habitusa. Listovi su
tamno zelene boje, a pokazuju i dobru otpor-
nost na oboljenja listova. Dobro se prilagoava
promenljivim klimatskim uslovima, a naroito
je pogodna za gajenje na viim nadmorskim vi-
sinama. Veoma dobro podnosi kasne prolene
mrazeve zbog kasnog vremena cvetanja. Raa
veoma duge grozdove sa svetlo crvenim plodovi-
ma. Prosean rod u evropskim ogledima kree se
od 10 12 kg po bunu.
Jonkheer van Tets (Holandija) je veoma stara
sorta koja je i danas popularna zbog ranog vre-
mena raanja i odlinog ukusa. Veoma obilno
raa na bujnim bunovima koji imaju uspravne
izdanke, i koji poleu pod teretom roda. Gajenje
u sistemu kordunica se naroito preporuuje za
ovaj tip habitusa. Cveta vrlo rano, to je ini oset-
ljivom na prolene mrazeve. Gubitak nedozrelih
plodova je problem u klimatskim podrujima sa
veom koliinom padavina, tokom prolea, koji
je posledica pojave sive plesni.
Pink Champagne (Kanada) raa ruiaste
providne plodove, atraktivnog izgleda, dobrog
ukusa i arome. Sorta bujnog i uspravnog habi-
tusa. Otporna je na veinu oboljenja lista. Uop-
teno govorei, lako se gaji, i pogodna je za ga-
jenje kako u komercijalnim zasadima tako i na
okunicama.
Primus (Institut za voarstvo i ukrasno bilje,
Bojnice, Slovaka) spada u grupu starijih sorti, a
raa vrlo ukusne, prozirne plodove bele, sa pri-
mesom ute boje. bun je kompaktne strukture,
uspravnog habitusa, i raa duge grozdove. Pri-
nosi ove sorte nisu tako visoki kao kod cv Blan-
ka, ali je ovo sorta boljeg ukusa. Rano cvetava,
to je ini osetljivom na prolene mrazeve.
Red Lake (Minesota, SAD) je veoma stara sor-
ta koja je jo uvek vrlo popularna zbog izuzetno
krupnih i sonih plodova. Bobice su vrste, ve-
oma dobrog kvaliteta. Sazreva sredinom sezone,
i donosi obilan rod. Osetljiva je na kasne jesenje
mrazeve, a mogu se javiti i problemi sa pepelni-
com.
Red Start (UK) daje visoke prinose, a bobice
su srednje krupnoe. Sorta kasnog vremena zre-
nja. Plod se dobro dri na bunu i stabilnog je
kvaliteta. Otporna je na oboljenja lista, a kasno
vreme cvetanja omoguuje joj da izbegne kasne
prolene mrazeve.
Rovada (Holandija) raa krupne plodove na
izuzetno dugim grozdovima. Prinosi su joj veo-
ma visoki, dobrog kvaliteta. Otporna je na vei-
nu oboljenja lista, ukljuujui i pepelnicu. Cveta
kasno u prolee, to joj omoguava da izbegne
kasne prolene mrazeve. S obzirom na kasnije
vreme cvetanja, kasnije i sazreva.
White Imperial (Njujork, SAD) je jedna od
najstarijih sorti koje su jo uvek u proizvodnji.
Ima rano vreme sazrevanja. Na grozdovima raa
bele, prozirne plodove sa ruiastom dopun-
skom bojom. Mnogi smatraju da su plodovi ove
sorte najslai i najboljeg ukusa i arome, u odno-
su na ostale sorte. bun je srednje krupan, sred-
nje bujnosti i rairenog habitusa koji daje dobar
rod.
White Pearl (Belgija) je veoma stara sorta sa
veoma prozirnim bobicama beloruiaste boje
koji rastu na veoma krupnim grozdovima. Plo-
dovi su veoma slatkog ukusa i arome. bun je
srednje bujan, uspravnog i rairenog habitusa.
White Versailles (Francuska) je veoma stara sorta
ranog vremena zrenja, a raa krupne bele, slatke i
sone bobice. bun je uspravan, sa otpornou na
oboljenja lista. Plod je veoma dobar kako za sveu
potronju tako i za preradu u vino ili ele.
Crna ribizla
Ben Alder (SCRI, UK) daje visoke prinose.
Bobice su srednje-sitne, i daju sok veoma stabil-
ne boje, to ih naroito preporuuje za upotrebu
u pravljunju ekstrakta za sokove. Biljka kasno
cveta, tako da uspeva da izbegne mnoge prole-
ne mrazeve. Otpornija je na pepelnicu u odnosu
na sortu Ben Lomond. bun je bujan, a berba se
obavlja mehanizovano. Osetljiva je na ru kore
petoigliavih borova (prouzrokova Cronartium
ribicola), mada pojava ovog oboljenja nema uti-
caja na rod, s obzirom na to da ovo oboljenje
stvara potekoe kasnije tokom vegetacije.
Ben Connan (SCRI, UK) je sorta crne ribi-
zle novijeg datuma, a raa krupne bobice, ta-
mne crne boje, to joj obezbeuje popularnost
za komercijalno gajenje, naroito za neposredno
lokalno trite. Veoma obilno raa, i kompak-
tnog je habitusa. Ovo je rana sorta (sazreva 4 5
dana pre sorte Ben Lomond) koja daje plodove
ujednaene zrelosti, to olakava mehanizovanu
berbu. U ogledima na nacionalnom nivou u UK
ova sorta davala je najvee prinose. Nije naroi-
to pogodna za proizvodnju sokova za sveu po-
tronju, ali se pokazala odlino za konzerviranje,
prvljenje demova, pasterizovanje i za sveu po-
tronju. Izraeno otporna na oboljenja lista, kao
i ribizlinog smotavca (Dasineura tetensi).
Ben Gairn (SCRI, UK) je jedina sorta otpor-
na na virus reverzibilne inverzije (BRV), jedan
od glavnih oboljenja crne ribizle. Takoe ima
izraenu otpornost na folijarna oboljenja, to
je ini odlinom organskom sortom. Ova sorta
ima najranije vreme zametanja plodova, bobice
su srednje krupnoe i odline arome.
Ben Hope (SCRI, UK) je sorta srednjeg vre-
mena zrenja i daje visoke prinose. Otporna je
na grinju ribizlinog pupoljka koja prouzrokuje
sindrom velikog pupoljka. bun je bujan, vi-
sokog habitusa, to moe da dovede do otee-
nja prilikom jaih vetrova. Jedna je od sorti sa
najboljom aromom. Pokazuje dobru otpornost
prema oboljenjima lista.
Ben Lomond (SCRI, UK) je prva u seriji sorti
Ben koja je prihvaena za komercijalnu proi-
zvodnju. Dobro podnosi mrazeve kada je u fazi
cvetanja. Sazreva ujednaeno i daje visoke prino-
se. Plod je krupan, i na grozdu se moe dugo za-
drati bez ikakvih oteenja. Srednje je otporna
na pepelnicu. Neophodno je da provede prilino
veliki broj sati na niim temperaturama (2.000
sati pri 2C). bun je kompaktne strukture,
ali je prilino rairenog habitusa, uzrokovanog
skandinavskim poreklom ove sorte. Srednje je
bujnosti, prosene visine od 135 cm. Visoko ce-
njena sorta u okvirima sorti koje se koriste za
proizvodnju soka, zbog visokog sadraja vitami-
na C, krupnih plodova i dobre boje soka, uprkos
visokom sadraju pektina.
Ben Navis (SCRI, UK) je sejanac srodan sorti
Ben Lomond. Vreme sazrevanja je sredinom se-
zone, a bobice su krupne i vrste. Dobro podnosi
mrazeve. U izvesnom stepenu je otporna na ru
kore petoigliavih borova. Bujnog je habitusa.
Ben Sarek (SCRI, UK) je sorta srednjeg vre-
mena zrenja. Raa krupne, vrste plodove. Veo-
ma dobro podnosi mrazeve i hladnou. Veoma
obilne rodnosti, kompaktnog polu-krljavog
habitusa, ova sorta raste do 1 metar u visinu, i 7
idealna je za gajenje na privatnim parcelama i
okunicama. Selekcionisana je naroito za pro-
izvodnju manjeg obima kod koje je vana viso-
ka rodnost po bunu i laka obrada i odravanje.
Sazreva pre sorte Ben Lomond, i otporna je na
pepelnicu i ru kore petoigliavih borova.
Ben Tirran (SCRI, UK) je nova sorta pogod-
na za komercijalnu proizvodnju sokova, ali i za
proizvodnju za lokalno trite. Daje obilan rod.
Plodovi su krupni, sjajni, tamne crne boje, pri-
jatne slatko-nakisele arome, atraktivnog izgleda.
bun dobro podnosi niske temeperature tokom
zime. Pokazuje zadovoljavajuu tolerantnost
prema prolenim mrazevima, i pogodna je za
mehanizovanu berbu. Sorta kasnog vremena sa-
zrevanja, tako da na nju proleni mrazevi nema-
ju uticaja. Uspravnog i rairenog habitusa.
Consort (Poljoprivreda Kanade, Ontario,
CN) spada u grupu starijih sorti koja dobro
raa, i imuna je na ru kore petoigliavih bo-
rova (WPBR). Srednje je osetljiva na pepelnicu.
Samooplodna je, i potrebna joj je sorta oprai-
va. Sorta srednjeg vremena zrenja. Raa srednje
krupne bobice crne boje, intenzivnog ukusa.
Crusader (Poljoprivreda Kanade, Ontario,
CN) je sorta otporna na ru kore petoigliavih
borova (WPBR). Nije samooplodna sorta, i ne-
ophodan joj je opraiva, kao to je cv Consort.
Bujan bun redovno raa, a bobice su tamnocr-
ne boje sa visokim sadrajem vitamina C.
Titania (Institut za pomologiju, Poljska) je sorta
imuna na ru kore petoigliavih borova (WPBR)
i otporna na pepelnicu. Plodovi su krupni, sli-
ni sorti Ben Lomond, dobrog kvaliteta. Prinosi
mogu da budu ekstremno visoki. Vreme cvetanja
i sazrevanja je sredinom sezone, slino sorti Ben
Lomond. bun je veoma bujan dostie visinu i
do 2 m. Pogodna je za mehanizovanu berbu. Brzo
postie punu zrelost za branje, gotovo kroz 3 sezo-
ne, u odnosu na druge popularne sorte kojima je
potrebno 4 5 sezona za punu produktivnost.
Tiben (Institut za pomologiju, Poljska) je jed-
na od najnovijih sorti koja daje izuzetno viso-
ke prinose. Za nju je karakteristino jo i to to
plodovi ujednaeno sazrevaju, i to ima visok
sadraj vitamina C. Plodovi u sveem stanju su
veoma ukusni. Otporna je na pepelnicu i ru
kore petoigliavih borova. Sazreva sredinom se-
zone, u isto vreme kada i Titania, nedelju dana
pre sorte Tiben.
 POSTAVLJANJE ZASADA
Priprema zemljita
8 Sa pripremom zemljita treba krenuti krajem
leta na onim terenima na kojima e se zasad po-
stavitiu jesen, ili to je mogue ranije u prolee,
kada se zasad podie u prolee. Zaostale povr-
inske useve treba unititi herbicidom irokog
spektra. Leje treba obrazovati pre sadnje. Sadne
leje treba uzdignuti na visinu od 25 do 30 cm, a
rastojanje pri osnovi treba da bude od 1,2 do 1,8
m. Ovo je naroito korisno ukoliko je zemljite
teko i vlano, jer sadnjom na lejama obezbeuje
se dobra drenaa. Poeljno je da oformljene sad-
ne leje budu ujednaene, to obino podrazu-
meva duboko oranje, tanjiranje ili drljanje, kao i
freziranje, kako bi se razbili krupniji busenovi.
Najbolje je redove postaviti u pravcu sever-
jug, da bi se omoguila maksimalna izloenost
suncu, a vetrovi obezbedili dobru ventilaciju i
protok vode u zasadu. Moe se dogoditi da se ne
mogu ispuniti oba ova uslova, stoga uzgajivai
moraju sami odluiti koji faktor moe stvarati
potekoe na odreenom terenu.
Sadnja
Razmak izmeu sadnica takoe treba odrediti
u godini pre sadnje, zbog obezbeivanja adekva-
tanog broja sadnica. Razmak izmeu redova za-
visi od opreme koja e se koristiti, kao i od toga
da li je neophodno postavljati naslone u zasadu.
Uobiajeno rastojanje izmeu redova kree se
izmeu 2,5 i 3 m, a izmeu sadnica u redu 60
120 cm. Prostor izmeu naslona kod crvene
ribizle mora da bude toliki da omogui nesmeta-
nu obradu meuredog prostora, odnosno koe-
nje, prskanje i berbu. Rastojanje izmeu redova
kod crne ribizle moe da varira, u zavisnosti od
neophodnog prostora za koenje, obradu i me-
hanizaciju.
Koliko e biti rastoranje u redu zavisi od buj-
nosti gajene sorte, uzgojnog oblika i vrste ze-
mljita, kao i od plodnosti zemljita. Na primer,
crna ribizla je obino bujnijeg habitusa, tako da
se sadi na veem rastojanju. Bujne sorte koje
se gaje na teim, plodnijim zemljitima takoe
treba saditi na veem rastojanju unutar reda. U
fazi pune zrelosti, red u zasadu ribizle treba da
je popunjen u pogledu broja, odnosno koliine
lisne povrine. to se tie crvene ribizle, prinosi
su vei ukoliko su redovi ui, a i pojava oboljenja
je manje izraena nego kada ima manji broj irih
redova. Ukupan broj potrebnih sadnica za sadnu
povrinu izraunava se pomou obrasca: ukupna
povrina zasada podeljeno sa brojem redova po-
deljeno sa razmakom izmeu sadnica. Na primer,
10.000 m2 (1 ha) podeljeno sa 2,5 m izmeu
redova podeljeno sa 0,6 m izmeu sadnica jed-
nako je 6.667 sadnica (10.000/2,5/10,6=6.667
sadnica).
Za postavljanje zasada najbolje je koristiti
sadnice 1 2 godine starosti, orezane do visine
od 15 25 cm. U rasadnicima se obino mogu
nabaviti sadnice sa golim korenom, ili sadnice
gajene u kontejnerima. Ove druge preivljavaju
manji stres prilikom presaivanja, mada sadnice
sa golim korenom su obino zadovoljavajue i
ekonomski isplativije. Idealno je sadnice poru-
iti na vreme, kako bi bile spremne za jesenju
sadnju, jer ribizla rano poinje da se razvija sa
dolaskom prolea, uglavnom pre nego to se kre-
ne sa pripremom sadnih leja. Zasadi postavljeni
u jesen obino imaju dobro kretanje u prolee
i dobru bujnost u prvoj godini rasta. Kada nije
mogue doi do sadnica u jesen, ili kada su u
jesen uslovi za sadnju nepovoljni (ekstremno
suva zemlja), mogue je postaviti zasad i u rano
prolee. Sadnja u jesen podrazumeva primenu
mala kako bi se izbegle ekstremne promene
u pogledu temperature i zemljita tokom zime
koje bi mogle da dovedu do uzdizanja zemljita
i propadanje sadnice.
Sadnice ribizle treba zasaditi neznatno plie
nego u rasadniku, 30 cm u dubinu i 40 cm u
irinu, da bi se bolje primile. Koren bi u sadnu
jamu trebalo rasprostreti po irini, a stabljiku
iznad povrine zemlje orezati na 15 do 25 cm vi-
sine. Presaenu sadnicu treba dobro zaliti. Kod
zasada veih povrina, du sredine reda moe se
obrazovati brazda dubine 30 cm, i sadnice posta-
viti du reda. Nanoenje kore i strugotine moe
biti korisno u pogledu smanjenja zastupljenosti
korova, zadravanja vlage i odravanja nie tem-
perature zemljita.
Sadnja na uzdignutim lejama i postavljanje
mula u vidu crnih plastinih folija umesto na-
noenja kore ili strugotine moe biti korisno za
ribizlu. Meutim, u godinama kada su tempera-
ture vie, plastina folija moe da dovede do po-
veanja temperature zemljita do neprihvatljivih
granica.
NEGA U GODINI SADNJE
Navodnjavanje
Uspeno postavljanje zasada zahteva adekvat-
no navodnjavanje, kojim se obezbeuje zadra-
vanje 50% vode u zemlji tokom prve vegetacije.
Preporuuje se sistem zalivanja kap po kap, a
trebalo bi ga postaviti tokom sadnje. Kasnije se
ovaj sistem moe prispojiti niim delovima na-
slona (ukoliko se naslon koristi), da bi se produ-
io vek trajanja sistema. Tenziometar je najbolji
nain kontrole vlanosti zemljita.
Prihrana sadnica
Zemljite treba dobro pripremiti pre sadnje,
to podrazumeva usklaivanje organskog sastava
zemljita na osnovu prethodno obavljenog testi-
ranja zemljita. Kod ribizle zasaene u jesen nije
neophodna prihrana vetakim ubrivima prili-
kom sadnje, ve se to moe obaviti i u prolee.
Sadnicama zasaenim u prolee bie od znaaja
prihrana neposredno nakon sadnje. Ribizli odgo-
vara azot u svim oblicima raspoloivih mineralnih
ubriva. Mogu se primeniti amonijum sulfat, urea
ili kompleksna ubriva. Treba razmotriti upotre-
bu amonijum sulfata, ili nekog drugog mineral-
nog ubriva, kada je voda za navodnjavanje viso-
ko alkalna, kako bi se regulisala kiselost zemljita.
Tokom prve dve godine, nizak nivo N je obino
dovoljan kada je u okviru 11,5 g istog N po bu-
nu (115 g 10-10-10 min. ubriva, 55 g amonijum
sulfata, 25 g urea-e) primenjen nakon otprilike 4
nedelje nakon sadnje. Procenat azota u uobiaje-
nim vetakim ubrivima prikazan je u Tabeli 2.
Testiranje zemljita moe da pokae da primena
azota nije neophodna u godini sadnje, naroito
kod teih zemljita.
9HWDNR +HPLMVND $]RW
XEULYR IRUPXOD % folije se pokazalo kao praktinije, i istraivanja
storu za suzbijanje mnogih korova. Meutim,
preterana obrada moe se negativno odraziti na
strukturu zemljita i dovesti do erozije i stvrd-
njavanja zemlje. Treba biti naroito oprezan pri
obradi zemljita u neposrednoj blizini sadnice, 9
da se ne bi otetio koren. Kod obrade prostora
unutar reda, mehanika obrada se moe dopuni-
ti primenom razliitih materijala za maliranje.
Moe se koristiti organski mal, kao to su
strugotina, piljevina, kora ili kompost od otpa-
daka koji treba naneti u sloju debelom do 10 cm.
Naroito treba obratiti panju kod suzbijanja vi-
egodinjih korova, posebno onih koji se prepli-
u sa korenjem ispod povrine zemlje, jer se oni
mogu brzo rairiti i na organski mal. Korienje
ovih preparata moe dovesti do nedostatka azota
u sadnicama, poto se mikrobi koji razlau pre-
parat bore sa biljkama za raspoloive koliine
azota. Treba obratiti panju na prihranu sadnica
kako bi se ovo izbeglo.
Alternativno se moe koristiti plastina folija
ili trake od tkanine koje se rasprostiru preko reda
ili leje. Ovaj postupak koristi se uglavnom kada
se bunovi ribizle gaje individualno, ili u kordu-
nicama, kod gajenja crvene ribizle. Crna ribizla,
koja se bere runo, takoe se moe uzgajati indi-
vidualno u bunu, to je uobiajenije od gajenja
u sistemu glejnog horizonta, koji se primenjuje
kod mehanizovane berbe. Korienje plastine
ukazuju na prednosti ovog sistema u pogledu
.DOFLMXPQLWUDW &D12  prinosa, sa ili bez jalovog ugara u meurednom
prostoru. Trake od tkanine se mogu koristiti, ili
$PRQLMXPQLWUDW 1+12  samostalno ili u kombinaciji sa malem koji stoji
8UHD &21+  kao prepreka irenju korova. Obino su skuplje,
ali proputaju kiu i izdrljivije su od plastinih
$PRQLMXPVXOIDW 1+62  traka.
.DOLMXPQLWUDW .12 
$PRQLMDN 1+  Odravanje meurednog prostora
1DWULMXPQLWUDW 1D12  Uobiajeno je da meuredni prostor ostane
6WDMQMDN SURPHQOMLYD  nezasaen i bez korova, ili se na njemu mogu za-
saditi viegodinji ili sezonski usevi kasnije u go-
Suzbijanje korova dini podizanja zasada. Zasaivanje povrinskih
useva usporava rast korova, umanjuje eroziju i
Suzbijanje korova pre sadnje i odavanje mla- oticanje hemijskih materija iz zemljita i suzbija
dog zasada bez korova je od presudnog znaaja pojavu odreenih bolesti i tetoina. Povrinski
za uspostavljanje visoko produktivnog zasada. usevi takoe utiu na poboljanje kvaliteta ze-
Koren ribizle je plitak, i pored korova teko do- mljita i poveanje sadraja organskih materija i,
lazi do hranljivih materija i vode. Prisustvo ko- generalno, doprinose odravanju i privlanijem
rova takoe umanjuje dejstvo mera za suzbijanje izgledu zasada. Meutim, neka istraivanja uka-
tetoina i ometa berbu. Obezbedite da prostor zuju da primena jalovog ugara doprinosi pove-
oko sadnice (u preniku od 1 m) bude bez koro- anju prinosa.
va, to se moe postii kombinovanjem obrade,
maliranja i primene herbicida. Meavina zdruenih useva (trave roda Festuca
(vijuk), viegodinja rana trava (Lolium pere-
Plitka obrada zemljita (2,5 do 5 cm dubine) nne) i prava livadarka (Poa pratensis)) najbolja
moe se primeniti naroito u meurednom pro- su kombinacija koja obezbeuje dugotrajnost
 zemljita, nisku potronju hranljivih materija i gajenja, a sa ciljem poboljanja suzbijanja teto-
vode, i lako odravanje viegodinjih useva, iako ina i poveanja ekasnosti berbe. Naslon bi tre-
se vijuk, detelina ili obina trava mogu sejati sa- balo postaviti u godini sadnje, tako da se izdanci
mostalno. Treba se truditi da viegodinji usevi mogu orezivati i usmeravati u eljeni poloaj.
10 ne zau u red, sa tendencijom preuzimanja vode Kod sistema kordunice, do 3 izdanka orezuju se
i hranljivih materija od buna maline. Povrin- tako da predstavljaju glavni plodonosni izdanci
ske useve treba redovno kositi, kako bi se ovo u horizontalnoj ravni naslona. Redovi se nalaze
spreilo. na rastojanju od 2 m, a sadnice unutar reda na
rastojanju 0,6 do 1 m. Na severnoj strani svakog
Sezonski povrinski usevi, kao to su ra, rane potencijalnog izdanka, na dubini od 0,6 m po-
trave i jeam takoe se svake godine mogu po- stavljaju su kosnice (minimalne visine 2,6 m).
sejati izmeu redova, i tada slue kao prirodni elini iani stubovi prenika 1,9 2,5 cm,
mal. Pre ponovne setve u narednoj godini ovi galvanizirana elektrina cev obino su dobri u
se usevi mogu plitko posejati, kako bi se izbegla funkciji kosnica. ica (2 3 ice) zatee se izme-
eventualna oteenja korenovog sistema ribizle. u kosnica da bi se obezbedila stabilnost i pot-
U tabeli 3 dato je nekoliko reenja za useve koji pomoglo orezivanje lateralnih (bonih) grana.
se seju u meurednom prostoru. Formiranje uzgojnog sistema poinje oreziva-
njem jednogodinjih izdanaka. Dok su izdanci
jo u periodu mirovanja, odabira se neki uspra-
3RYULQVNLXVHY

/DWLQVNLQD]LY

NJKD
.ROLLQDVHPHQD

9UHPHVHWYH

13/NJKD
OMLYLPPDWHULMDPD
3RWUHED]DKUDQ

7UDMQRVWXVHYD van i vrst izadanak koji e posluiti kao glavni.

Preostali izdanci se eliminiu.
Poto ste odabrali izdanak, oreite ga gotovo do
pola, tanije do take neposredno iznad jakog pu-
poljka. Ukoliko ima lateralnih (bonih) izdanaka
&UYHQL
)HVWXFDUXEUD  $YJ6HSW 
9UOR na glavnom izdanku odsecite ih tako da ostane
YLMXN GREUD samo jedan pupoljak. Uklonite sve izbojke u nivou
YDNDMXL
)HVWXFD
9UOR zemlje odmah nakon pojavljivanja. Kako izdanak
UXEUDYDU  $YJ6HSW 
FUYHQLYLMXN
FRPPXWDWD
GREUD raste, privrstite ga za kosnice. Koristite pantljike
)HVWXFD
koje nee otetiti ili napraviti prorez na kori izdan-
2YLMLYLMXN RYLQDYDU  $YJ6HSW  2GOLQD ka. Kada glavni izdanak dostigne visinu od 45 cm,
GXULXVFXOD uklonite sve bone (lateralne) izdanke do oko 15
%HOD 7ULIROLXP 3ULOLQR
cm iznad nivoa zemlje.
 $SU0DM 
GHWHOLQD UHSHQV VODED Tokom prvih nekoliko perioda dormancije odse-
9LVRNLYLMXN
)HVWXFD
 $YJ6HSW  2GOLQD
cite centralnu voicu tako da zadrite jednu polo-
DUXQGLQDFHD vinu prirasta iz prethodne godine, orezujui nepo-
6LUDN 6RUJKXP
 -XQ$YJ  /RD sredno iznad jakog, naglaenog pupoljka. Ukoliko
PHWOD ELFRORU
postoje lateralni izdanci koji ili nisu u dobrom po-
3UDYD
OLYDGDUND
3RDSUDWHQVLV  $YJ6HSW  'REUD loaju ili su slabiji eliminiite ih, kao i ostale bone
(QJOHVNL /ROLXP
izdanke do 3 pupoljka koji su okrenuti ili na dole
OMXOM SHUHQQH
 $YJ6HSW  'REUD ili prema spoljanosti. Na ovaj nain potpomae se
SEZONSKI USEVI razvoju horizontalnih grana. Orezivanje izdanaka
/ROLXP $SU0DM pod ovim sistemom obavlja se tokom leta, o emu
5DQDWUDYD   /RD
PXOWLRUXP $YJ6HSW e kasnije biti rei. Varijacije ovog sistema gajenja
2]LPDUD 6HFDOHFHUHDOH  0DM6HSW  /RD kod kojih se koristi obliku lepeze mogu se takoe
)DJRS\UXP koristiti, ali samo kod manjih zasada, zbog visokih
+HOMGD HVFXOHQWXP
)VDJLWWDWXP
 0DM$XJ  /RD trokova radne snage. Crne ribizle se mogu uzga-
jati pod istim sistemom, mada njihova naglaena
$SULOL
=RE $YHQDVDWLYD 
$YJ
 /RD bujnost oteava okolnosti, tako da se obino ne
uzgajaju sa naslonom, ve bez njega, ili u obliku
glejnog horizonta.
POSTAVLJANJE NASLONA
Sorte crvene ribizle ORGANIZACIJA
SEZONSKE PROIZVODNJE
Gajenje bunova ribizle bez naslona smatra se
standardnim, konvencionalnim nainom gaje- Prolena rezidba
nja u komercijalnoj proizvodnji. Meutim, ga-
jenje u sistemu kordunice se ee koristi kod Rezidbom se eliminiu stariji, manje rodni iz-
crvene ribizle, u zasadima sa veom gustinom danci i obezbeuje prostrana kruna, to olakava
suzbijanje tetoina i berbu. Rezidbom se takoe
podstie novi prirast i stimulie razvoj novih izda-
naka. Ribizla rod donosi pri dnu jednogodinjih
izdanaka, kao i na mladim rodnim izdancima na
starijem rodnom drvetu, pri emu najbolja rod-
nost je na novom prirastu rodnog drveta starog 3
4 godine. Nakon 3 4 godine, produktivnost
starijih izdanaka opada, i treba ih postepeno pro-
reivanjem zamenjivati mlaim prirastom. Gene-
ralno, svim bujnim izdancima treba omoguiti da
rastu i plodonose, a slabije, polomljene ili pole-
gnute izdanke treba eliminisati. U vezi sa tim, na-
roito kod crvene ribizle postoje raliite varijacije,
u zavisnosti od primenjenog uzgojnog oblika.
Rezidbu bi trebalo obaviti poetkom prolea
(osim kod sistema kordunice), a sistem rezidbe
zavisi od korienog uzgojnog oblika. Za rezidbu
treba koristiti otre, higijenski ispravne alate, kako
ne bi dolo do oteenja i kako bi se umanjilo ire-
nje oboljenja. Neeljene izdanke treba eliminisati
to blie nivou zemlje, kao i one koji su polegnuti.
Oteene ili obolele izdanke treba skratiti nepo-
sredno iznad bonog izdanka ili jakog pupoljka,
ili ih treba u potpunosti ukloniti. Orezane izdan-
ke treba ukloniti iz zasada i po mogustvu spaliti,
da ne bi dolo do irenja moguih oboljenja i inse-
kata. Kod orezivanja crvene ribizle treba naroito
voditi rauna da se ne otete mladi rodni izdanci
na kojima ribizla najvie plodonosi.
Uzgojni sistem bez naslona
Kod ribizle, cilj je godinje odravati 3 4 jaka
nova izdanka po bunu i eliminisati svake godine
isti broj starijih izdanaka. Kod ovog sistema, na
zrelim bunovima ostaje od 9 do 12 izdanaka (po
3 4 izdanka na svakom od starijih (jednogodi-
njih, dvogodinjih i trogodinjih) izdanaka). Po
mogustvu, izdanke stare 4 godine treba ukloniti.
U prvoj godini nakon postavljanja zasada, prili-
kom rezidbe moe se ostaviti 6 do 8 zdravih, jed-
nogodinjih izdanaka, a treba ukloniti sve obolele,
slabe ili oteene izdanke. U drugoj godini, treba
orezati sve osim 3 4 najbujnija dvogodinja iz-
danka i 4 5 bujnih jednogodinjih izdanaka.
Ovaj obrazac rezidbe treba primenjivati tokom 3 i
vie godina, dok se ne postigne odgovarajua for-
ma i struktura buna koja e se dalje odravati.
Slian je princip kod crne ribizle, s tim to tre-
ba imati u vidu njihovu veu bujnost. U prvoj
godini zadrava se 10 12 izdanaka, a stariji iz-
danci se eliminiu posle druge godine. Najplo-
donosniji su jednogodinji i dvogodinji izdanci
(odnos 50 : 50).
Sistem kordunica
Za crvenu ribizlu gajenu u sistemu kordunice
potrebna su 1 3 glavna izdanka (do 2 m) sa
horizontalnim rodnim granama u pojedinanoj
ravni. Svake godine izdanci se vezuju za kosni-
ce, ime se podstie usparavan rast izdanaka.
Mladi izdanci i bone grane koje se ukrtaju s
drugim granama se eliminiu. Kod ovog sistema, 11
svaki rodni izdanak koristi se nekoliko godina
pre nego to e se zameniti novim lateralnim
izdankom. Tokom prvih nekoliko godina, kod
orezivanja u periodu mirovanja centralna voica
se skrauje na nain da se zadri polovina prira-
sta iz prethodne godine, ime se podstie razvoj
lateralnih (bonih) grana. Nakon to centralna
voica postigne eljenu visinu, svake godine,
krajem leta skrauje se do jednog pupoljka pri-
rasta iz te godine. Koristei ovaj metod, tokom
vie godina moe se odravati visina samo jed-
nog izdanka.
Sistem glejnog horizonta
Crna ribizla se esto gaji na ovaj nain. Sadnice
se sade na manjem rastojanju u redu (0,6 0,75
m), ime se podstie rairena forma izdanaka.
Ovaj sistem uzgajanja primenjuje se uglavnom
kada je berba mehanizovana. Prilikom rezidbe,
vano je zadrati elastine, uspravne izdanke, a
one koji rastu pod uglom manjim od 45 u od-
nosu na povrinu zemlje treba eliminisati.
Opraivanje
Ribizla je jedna od vonih vrsta sa najranijim
vremenom cvetanja, tako da se kod nje mogu javiti
potekoe sa opraivanjem ako je prolee hladni-
je i obiluje padavinama. Crvena ribizla je obino
samooplodna i nije joj potrebno unakrsno opra-
ivanje, ali se zametanje i krupnoa plodova moe
poveati ako se u zasad ukljui 1 2% bunova
sorti opraivaa. Crna ribizla je u mnogo manjem
stepenu samooplodna, i obino podrazumeva po-
trebu za naizmeninom sadnjom vie razliitih
sorti, kao i korienje, pela kako bi se obezbedilo
adekvtno opraivanje. Konice (2 4 po hektaru)
treba postaviti u zasad u periodu kada se cvetni
pupoljci otvore oko 25%. Kod hladnijih, vlanih
i/ili vetrovitih vremenskih uslova potrebno je vie
konica. Postavite konice u sredinji deo zasada,
i pokosite sve povrinske useve ili divlje cvee.
Mnoge vrste divljeg cvea su za pele prilanije od
cvetova ribizle. Pored konica postavite i posude
sa vodom i u nju stavite tapi, kako bi pele koje
upadnu u vodu mogle da izau. Obratite panju
da u vreme cvetanja, odnosno opraivanja, kada
su pele aktivne, u blizini zasada ne koristite pe-
sticide koji mogu da utiu na pele, ak i pestici-
de sa dugim intervalom rezidua. Metil paration,
malation i srodni insekticidi veoma su toksini
za pele. Ako je neophodno obaviti prskanje to
svakako treba uraditi u kasnim veernjim satima,
kada pele nisu aktivne.

Zatita od mraza
Ribizla spada u grupu kontinentalnih vonih
12 vrsta sa najranijim vremenom cvetanja, i osetlji-
va je na prolene mrazeve. U odnosu na ostale
faktore koji utiu na prinos, proleni mrazevi
imaju najvei uticaj na smanjenje prinosa. Mraz
tokom samo jedne noi moe u potpunosti da
uniti prinos. Ribizla obino cveta pre posled-
njeg mraza, naroito rane sorte. Zatita od mra-
za je obino obavezna kod izuzetno ranih sorti
na lokalitetima na kojima se proleni mrazevi
mogu oekivati u vie navrata.
Ukoliko je zatita od mraza neophodna, pri-
menjuje se vetaka kia, jer se cvetovi moraju
posuti vodom da bi efekat bio vidljiv. Dokle
god na cvetovima ima vode, temperature e se
zadrati na 0C, jer voda oslobaa toplotu pre
nego to se pretvori u led. Cvetovi ribizle obino
podnose temperature do 2 stepena ispod take
leenja. Ovaj vremenski razmak izmeu leenja
vode i oteenja omoguava da se zasad u pot-
punosti prekrije ledom, i cvetovi i sadnice ipak
zatite. Meutim, ukoliko je mlaz vode koji se
izliva na cvetove nedovoljan, temperatura e sii
ispod take oteenja, i tako izazvati jo vea
oteenja. Neophodno je kontinuirano izlivanje
na vazduh oko objekata. Uz to, zatitu od mraza
treba primeniti ranije ukoliko je relativna vla-
nost vazduha nia, jer je taka pojave rose nia u
takvim noima, kada se nie temperature i mogu
oekivati.
Prihrana
Prihrana u prolee
Kod ribizle je lake izraunati koliinu veta-
kog ubriva po bunu, jer se ribizla ne iri dalje
sa mesta na kom je posaena. Za zreo bun (5
godina i vie) obino je potrebno priblino oko
28 g istog azota godinje, to se moe obezbedi-
ti iz vie izvora. Za bunove mlae od 5 godina
potrebno je otprilike 20% posto manje azota.
Preporuuje se da se vri testiranje zemljita sva-
ke druge godine, u cilju optimizacije programa
ishrane biljaka. Sadraj hranljivih materija u
tkivu biljaka prikazan je u Tabeli 4. Nedostatak
gvoa najbolje se utvruje simptomima na li-
stu, kao to je pojava utila ili bledila izmeu
lisnih nerava.
7UDHQLQLYR
+UDQOMLYHPDWHULMH KUDQOMLYLK
PDWHULMD
na sadnice najmanje 25 38 mm vode na sat. 0DFURHOHPHQWLVXYHPDVH
Nemojte prekidati navodnjavanje ujutru pre $]RW1 WR
izlaska sunca, i pre nego to led pone da otpada
sa biljke, ili pone da se prirodno topi. IRVIRU3 
Potrebno je od 420-550 L/min po hektaru .DOLMXP. 
da bi se obezbedila adekvatna zatita. Vetrovito .DOFLMXP&D 
vreme uzrokuje gubljenje toplote, ime se zatita
od mraza umanjuje. Pod ovakvim uslovima po- 0DJQH]LMXP0J 
trebne su vee koliine vode. Vetaka kia nema 0LNURHOHPHQWLSSPVXYHPDVH
efekta u uslovima kada je vetar ekstremno jak, 0DQJDQ0Q 
jer gubljenje toplote moe biti izraenije nego
prilikom zamrzavanja vode. %DNDU&X 
Osetljivost cvetova na mraz razliita je u ra- %RU% 
zliitim fazama razvoja cveta. Otvoreni ili deli-
mino otvoreni cvetovi su mnogo osetljiviji od
vrsto zatvorenih. Osim toga, cvetovi u razvoju
bolje podnose mraz nego oni koji su otvoreni.
Potreba za zatitom od mraza uslovljena je i
drugim vremenskim uslovima. Vea je verovat-
noa da e mirna, vedra no stvoriti uslove koji
izazivaju oteenja, jer se toplota brzo gubi, i
temperatura cvetova moe biti nia od tempe-
rature u neposrednom okruenju biljke. Moe
se oekivati da e mrazevi koji nastupaju posle
perioda toplog vremena izazvati vea oteenja
od onih koji slede iza perioda sveijeg vremena,
zbog intenziviranog rasta biljaka.
Temperaturu treba pratiti na delu zasada koji
se nalazi na najnioj visinskoj taki, kako bi se
moglo zakljuiti o potrebi zatite od mraza. De-
lovi zasada na nioj visini bie hladniji od okru-
enja, a mogu biti znaajno hladniji u odnosu
&LQN=Q 
Tabela 4: Sadraji odgovarajuih hranljivih
materija u tkivu lista dobijenih analizom listova
bunova ribizle.
Najuobiajeniji nedostatak je nedostatak azo-
ta, naroito kada se koristi mal na biljnoj bazi.
Simptomi se ogledaju u utilu na listovima,
slaba bujnost i zakrljao rast. Nedostatak kali-
juma ogleda se u ukovrdavanju oboda listova
i pojavi nekrotinih pega na zrelijim listovima.
Moe doi i do pojave prevremene obojenosti
nedoraslih plodova. Potreba za fosforom je obi-
no velika ukoliko se ele dobri prinosi. Ruiasta
obojenost listova i prevremeno opadanje lia je
indikator nedostatka fosfora. Ostale hranljive
materije ne predstavljaju naroito ograniavaju-
i faktor, mada se u nekim sluajevima i to moe
dogoditi.
Azotno mineralno ubrivo treba primeniti u
dva navrata, u vreme kretanja pupoljaka u pro-
lee, i u periodu zametanja plodova. Kalijum i
fosfor mogu se primeniti u jesen ili prolee, u
kombinaciji sa azotom. Ribizla je osetljiva na
hloride, tako da ne treba koristiti kalijum hlo-
rid. Kod sadnica koje nisu navodnjavane treba
primeniti manju koliinu hraniva nego kod
navodnjavanih. Primena stajnjaka se ne prepo-
ruuje za ribizlu koja se plasira na trite sveih
proizvoda, usled mogunosti prenoenja bolesti
preko hrane. Ako se stajsko ubrivo ipak koristi,
treba da bude dobro kompostirano, zbog sma-
njenja rizika.
Navodnjavanje
Ribizla nema naglaenu potrebu za vodom, ali,
uopteno govorei, navodnjavanje e joj biti od
koristi, obino 2,5 cm nedeljno, tokom itavog
perioda vegetacije. Navodnjavanje pogoduje na-
roito sadnicama ribizle koje se gaje na lakim
zemljitima. Potrebe ribizle za vodom mogu se
obezbediti kroz padavine i navodnjavanjem.
Ukoliko je mogue, treba izbegavati veta-
ku kiu, jer se na taj nain prenose oboljenja
i umanjuje kvalitet plodova. Postojane kap-po-
kap trake postavljaju se u sredinji deo reda,
povrh organskog mala ili ispod plastine folije,
ime se obezbeuje neposredno navodnjavanje
sadnica.
Berba
Od 60 70% procenata ukupne berbe ribizle
obavlja se runo. U mnogim oblastima gajenja
crne ribizle prihvaena je mehanizovana berba,
kako bi se smanjila potreba za runom berbom.
Crvena ribizla moe da se bere i mehanizovno,
ali za posledicu ima oteenja na plodovima koji
se zbog toga moraju ili zamrznuti ili preraivati.
Savremene maine za berbu funkcioniu tako to
se kreu niz red i otresaju bobice na prenosnu
traku. Kod ove vrste berbe, preporuuje se kon-
sultacija sa proizvoaima u svrhu koordinacije
sistema proizvodnje.
Vreme sazrevanja ribizle kree se izmeu 2
4 nedelje, u zavisnosti od sorte i vremenskih
uslova. Kada su potpuno zrele, bobice ribizle su
meke, aromatine, u potpunosti obojene, bez
imalo zelene boje pri peteljci. to se tie velepro-
dajnog trita, najbolje vreme za berbu plodova
ribizle je neposredno pre nego e plod dobiti
svoju najtamniju boju, i pre nego e pokazati
znake omekavanja. Plodovi koji se oberu pre
perioda punog zrenja imae bolju trajnost od
onih koji su potpuno zreli ili prezreli u vreme
berbe. Dobra praksa kod proizvodnje ribizle za
sveu potronju jeste obuka beraa da u pravo
vreme beru plodove, tako da sortiranje nakon
berbe nije neophodno. Crvena ribizla se obi- 13
no bere onda kada svetla boja pokoice poprimi
gotovo krajnju nijansu boje. Ukupan sadraj ra-
stvorljivih materija obino se kree izmeu 9,5 i
14% u vreme kada ih treba brati. Crvena ribizla
ima osetljivu pokoicu, i bere se bez dodirivanja
bobica na grozdu, odsecanjem peteljke od izdan-
ka, pri emu treba obratiti panju da se nijedna
bobica ne oteti.
Berai mogu ubrane bobice odlagati direktno u
plastine posude za maloprodajno trite koje se
mogu direktno prosleivati u hladnjau i plasi-
rati na trite. Plastine posude od iste Clamm-
shell plastike, dimenzija 100 150 g, smatraju
se standardnom ambalaom za veleprodajno tr-
ite. Ove posude su jeftine, omoguavaju brzo
hlaenje plodova i providne su. Na dno posude
moe se staviti upijajua podloga koja apsorbuje
viak vlage i sok koji iscuri. U jednom pakovanju
grozdove ribizle treba postaviti u malom broju
slojeva. Precizni izgled posude treba utvrditi na
osnovu zahteva kupaca. Posude od stiropora jo
uvek su u upotrebi za lokalno i neposredno ma-
loprodajno trite, mada treba izbegavati rete-
kaste posude u kojima se ribizla moe otetiti.
Plodovi za preradu se mogu brati u vee posude,
sa ili bez peteljke.
Berba ribizle moe se obavljati u dva navrata,
ukoliko elimo da ih oberemo kada su potpuno
sazrele, iako e veina bobica ostati na bunu od
1 4 nedelje nakon pune zrelosti, a da pritom
ne izgube na kvalitetu. Za neposredno, lokalno
trite bobice ribizle treba brati kada su u punoj
zrelosti, dok one koje e se transportovati treba
brati bre pune zrelosti. Plodovi ribizle koji e se
koristiti za pravljenje elea i pasterizaciju obi-
no se beru neposredno pre nego e sazreti, jer je
sadraj pektina u tom stadijumu najvii. Bobice
se smeuraju i postaju mekane kada prezre. Pe-
teljke plodova za preradu ne treba ukloniti sa
plodova, jer bi sok iz bobica iscureo.
Plodovi crne ribizle treba u potpunosti da budu
crne boje, bez tragova zelene boje pri peteljci u
vreme berbe. Ukupan sadraj rastvorljivih mate-
rija obino se kree izmeu 15 i 26%, u zavisnosti
od sorte, vrste trita za koje se bere i namene. Bo-
bice crne ribizle su vre od crvenih sorti, i mogu
se brati ili pojedinano ili u grozdovima. Meha-
nizovana berba koristi se kao poslednja mera, za
plodove koji su preostali na bunu.
Do trulei plodova dolazi kada su plodovi
vlani u toku berbe. Bobice treba brati i pakovati
 samo kada su suve. Nikada ribizlu ne berite kada
je kia, i ne ispirajte ih pre ili prilikom pakova-
nja. im se posuda napuni plodovima treba je
ostaviti u hladovini kako bi se plodovi ohladili,
14 a potom u hladniju prostoriju ili friider, barem
na svakih sat vremena.
Hlaenje i uvanje
Bobiasto voe bi trebalo brzo stavljati u kli-
matizovane uslove hladnjae, proputanjem
hladnog vazduha ( 0C) preko paleta sa plodovi-
ma. Kada se plodovi ohlade do blizu 0C, palete
sa gajbicama treba uviti u plastiku i ostaviti u
hladnu komoru na temperaturi od -0,5C 1C,
pri relativnoj vlanosti vazduha od 90 - 95%, i
uz slab protok vazduha, radi smanjenja stepena
dehidratacije. Trajnost plodova crvene ribizle je
i do skoro 20 dana, a crne ribizle samo desetak
dana. Vie temperature vazduha i nia vlaga ne-
gativno e se odraziti na trajnost bobica.
Transport
Proraun je da se oko 40% obranih plodova iz-
gubi na putu od njive do trpeze. Veliki deo ovog
gubitka posledica je loe manipulacije plodovi-
ma posle berbe, ukljuujui i transport. Smanje-
njem broja transfera plodova kako iz ruke u ruku
tako i kao upakovanog proizvoda, smanjuje se i
procenat gubitka. Bobiasto voe bi trebalo odr-
avati u hladnim uslovima, upakovano u svakoj
fazi transporta. Gajbice bi trebalo transportovati
na paletama, ne doputajui pritom da lee na
podu, ili dodiruju stranu prikolice, kako bi se
obezbedio protok vazduha. Temperatura u gaj-
bicama koje dodiruju pod ili stranu prikolice
moe dostii ak i 11C. Isto tako, gajbice ne
treba postavljati iznad zadnjih tokova kamiona,
kako bi se izbeglo truckanje. Da bi se palete k-
sirale, mogu se dodatno prepakovati, ili se mogu
obmotati pantljikama. Ukoliko za to postoje
mogunosti treba koristiti kamion-hladnjau.
Meutim, kod veine ovih kamiona cirkulacija
vazduha nije zadovoljavajua, i temperatura se
ne moe odrati ispod 4C, a da se plodovi pri-
tom ne zalede. Usled toga, maksimalno hlaenje
plodova pre utovaranja je ak i vanije, kako bi
proizvod stigao na trite u to boljem stanju.
Ukoliko vam kamion-hladnjaa nije na raspo-
laganju, gajbice sa plodovima iz klimatizovanih
uslova treba prekriti platnom da bi se odrala
nia temperatura. Ovaj postupak se ne preporu-
uje za transport na veliku daljinu.
Transport plodova do veleprodajnog, odnosno
maloprodajnog trita esto je izvan kontrole od-
gajivaa. Na poboljanje kvaliteta proizvoda koji
stie do potroaa utie razvijanje dobrih odnosa unutra. Na listovima i plodovima se nagomilava
sa kupcima u veleprodaji, odnosno maloprodaji,
u smislu njihove edukacije kako da na adekvatan
nain postupaju sa sveom ribizlom. Poeljan je
lini kontakt izmeu prodavca i kupca pre prve
isporuke, a u sluajevima kada to nije mogue,
od pomoi moe biti i uputstvo za rukovanje
pridodato uz poiljku.
SUZBIJANJE TETOINA
Ribizla je osetljiva na mnoge insekte i bolesti.
Mnoge od ovih tetoina mogu se kontrolisati,
ili se njihova zastupljenost moe svesti na mi-
nimum kroz adekvatnu negu i primenu agro-
tehnikih mera u zasadu. Odravanje ispravnog
zadravstvenog statusa sadnica, snabdevenost vla-
gom, kao i provetravanje i zatita od korova, u
cilju minimiziranja zastupljenosti domaina bo-
lesti, doprinee smanjenju uticaja bolesti i te-
toina. Suzbijanje tetoina lake je ako je bun
proreeniji. Pritom, izbor otpornih sorti i ade-
kvatna upotreba pesticida, u cilju zaustavljanja
irenja pojave tetoine koja se suzbija, takoe
pozitivno utie na njenu zastupljenost. Meu-
tim, kada se prilikom pregleda zasada utvrdi da
e gubici u prinosima prei prihvatljive granice
hemijski pesticidi pruaju najbolju zatitu i za-
dovoljavaju potrebe svakog trita.
INSEKTI TETOINE
titaste vai (Quadraspidiotus perniciosus)
Odrasli insekti ove tetoine gotovo da su kru-
nog oblika, a u sredinjem delu telo im je bla-
go uzdignuto. Boja im je tamno mrka do crna,
kada su male, a odrastao insekt je sive boje. Ove
titaste vai napadaju listove, cvetove, mlade
rodne izdanke i izdanke. Rastvor dormantnog
ulja moe se primeniti u prolee, pre kretanja
pupoljaka. Primena krenog sumpora do izvesne
mere moe biti ekasna.
Ribizline vai (Hyperomyzus lactucae) prezi-
mljuju u obliku jaja na izdancima, a hrane se na
donjoj strani mladog lia. Mogu izazvati crve-
nilo i deformisanost lista, kao i povijanje lista na
izmet vai, tako da plodovi gube trinu vred-
nost. Insekti dobijaju krila poetkom leta, sele se
na druge biljke domaine, da bi se u jesen vratile
na ribizlu gde e se pariti i izlei jaja. Ukoliko
se pregledom zasada tokom maja i juna utvrdi
vie od 2 vai po izdanku zasigurno je potrebno
primeniti neki insekticid. Sistemski disulfoton
se tada koristi za suzbijanje, mada se mogu pri-
meniti i namenski malation, pirethrin ili imida-
kloprid sprej.
Mlade stenice (Poecilocapsus lineatus) su sit-
ne, sa sjajnim telom crvene boje i mrkim pega-
ma. Imago je oko 8 mm dug, telo mu je svetlo
ukaste boje, a na leima ima 4 pruge. Pojav-
ljuje se krajem prolea na vrhovima prirasta, gde
iz mladog lia isisavaju biljni sok. Mesto na
kome se insekt hrani tamni i vremenom uglav-
nom otpada. Jaja prezime na vrhovima mladih
rodnih grana. Ovaj insekt suzbija se primenom
dormantnih ulja u prolee.
Ribizlin savija (Synanthedon tipuliformis) je
odrastao insekt, nema are ni pruge na krilima,
boja mu je plavocrna, a ima ute pruge koje na-
likuju prugama koje imaju osice. Pojavljuju se
krajem prolea. enka jaja polae na izdancima.
Larve se uvlae u izdanak, ime ga oslabljuju i
ine da lie poinje da uti i vene, verovatno
krajem leta i u jesen. Larve prezime u tunelima
koje su napravile u izdanku. Crvena ribizla je
osetljivija na ovu tetoinu od crne ribizle. Re-
zidba i unitavanje zaraenih izdanaka je naju-
obiajenija agrotehnika mera u suzbijanu ove
tetoine. Sistemski insekticidi mogu biti eka-
sni kada se primenjuju na larve, mada se mere
suzbijanja mogu usredsrediti i na odrasle insekte
ukoliko se otkriju pre izleganja.
Pregalj (Tetranychus urticae) prezimi kao 15
odrastao insekt na korovu ili biljnim ostacima
pri dnu izdanaka. Pregalj je veoma sitan insekt
(0,5 mm), svetle boje, ima 8 nogu i tamnu pegu
sa svake strane. Hrani se na naliju lista, to pro-
uzrokuje pegavost gornje povrine lista. Otee-
nja se uglavnom javljaju u delovima parcele sa
nedovoljno vlage, naroito kada je leto vrlo to-
plo i sa malom koliinom padavina. Primena vi-
sokih doza azotnog ubriva moe stimulisati rast
mladih izdanaka sa sonim liem koje je meta
pregalja. Heksitijazoks je usmeren na eliminisa-
nje jaja i mladih pregalja, a moe se primeniti
u ranoj fazi razvoja zaraze. Bifenazat se takoe
primenjuje u kontroli ove tetoine, nakon ber-
be. Bioloka kontrola koja podrazumeva prime-
nu grinja predatora je takoe mogua, emu se
moe pridodati meuredno sejanje povrinskih
useva koje nastanjuju predatori.
Ribizlin crv (Nematis ribesii) - larve ovog insek-
ta su duge, esto sa tamnim pegama, a zelenkaste
su boje. Hrane se na rubovima listova, i mogu u
potpunosti da dovedu do defolijacije kada su pri-
sutne u velikom broju. Odrastao insekt je crne
boje, ukastog abdomena. Larve se mogu suzbi-
jati malationom ili nekim slinim insekticidom.
 Tokom jedne godine ovaj insekt moe razviti vie
generacija, i to velikom brzinom, to zahteva dis-
ciplinovanost u merama suzbijanja.
16 Pivac (Popillia japonica) je insekt koji se hrani
na korenu biljke i moe uticati na njenu bujnost.
Odrasli insekti skupljaju se u velikom broju u vre-
me parenja i hrane se svim delovima biljke, ote-
ujui listove i grozdove sa bobicama. Primena in-
sekticida kojima se natapa zemlja moe redukovati
zastupljenost ove tetoine, mada oni uglavnom
dolaze sa drugih biljnih vrsta u okruenju. Naleti
pivaca su obino periodinog karaktera, tako da
se odrasli insekti mogu suzbijati malationom ili
nekim slinim insekticidom.
Grinja ribizlinog pupoljka (Cecidophyopsis ri-
bis) je vektor virusa reverzibilne inverzije ribizle,
i neophodno je suzbijanje ovog insekta. Grinje se
hrane pupoljcima i liem, uzrokujui deformisan
oblik listova i sitne guke na njima. Krupnije guke
se mogu obrazovati i na izdancima, a pupoljci po-
staju uveani (bolest krupnih pupoljaka) usled
hranjenja insekta. Zarene biljke treba obeleiti i
eliminisati kako bi se spreilo irenje ovih grinja i
virusa koji prenose.
Smotavac ribizle (Dasineura tetensi) je sitna
muica koja prouzrokuje uvrtanje vrhova mla-
dih rodnih izdanaka u kojima se nalaze siune
narandaste ili bele larve (3 mm). Kod listova se
moe primetiti prestanak rasta i razvoja. Period
mirovanja provode u zemljitu u obliku lutke, a
pojavljuju se u prolee kada enka izlegne jaja na
mladom prirastu. Tokom jedne godine ona moe
da izlegne i vie generacija. Prirodni predatori,
kao to su Orius laevigatus i O. Majusuclus, kao i
osa predator Platygaster demades mogu, do izve-
sne mere, da suzbiju pojavu ove tetoine. Na ma-
nje osetljivim sortama, kao to su Ben Sarek, Ben
Connan i Ben Nevis retko se deavaju vei proble-
mi sa ovom tetoinom. Uklanjanjem mala kra-
jem sezone kako bi se predatorima obezbedio pri-
stup u zemljite moe da potpomogne suzbijanju.
Na parcelama na kojima je tokom ranijih sezona
uoeno prisustvo ove tetoine moe se primeniti
bifentrin ili malation, u periodu pre vremena cve-
tanja. Da bi se suzbili odrasli insekti koji se pojav-
ljuju u prolee treba primeniti insekticid pri dnu
izdanka. Novi hemijski preparat Spinosad takoe
je ekasan u suzbijanju ove tetoine.
Puevi (razne vrste) su aktivni nou, to-
kom perioda hladnijeg vremena, a napadaju
listove i plodove. Navodnjavanje vetakom
kiomnaroito obrazuje pogodne uslove za na-
stanjivanje pueva koji se zavlae u biljne ostat-
ke na zemlji tokom dana. Srebrnasti sluzavi trag
koji se moe videti ujutru je znak prisustva ote-
enja koja izaziva ova tetoina. Adekvatno odr-
avanje zasada ja najbolja mera suzbijanja, kao i
rezidba kojom se obezbeuje brzo suenje lia.
Na parcelama na kojoj je zastupljenost pueva
visoka treba izbegavati sejanje viegodinjih ma-
hunastih useva, jer se u njima puevi nastanjuju.
Metaldehid i klopke na bazi gvoe fosfata su
ekasni u kontroli ove tetoine, a treba ih pri-
menjivati pre jesenjih kia, kako bi se inhibiralo
izleganje jaja.
OBOLJENJA
Antraknoza (prouzrokova Drepanopeziza
ribis) se karakterie sitnim, tamno mrkim pe-
gama na listovima. Kod visokog stepena zaraze
ovo oboljenje uzrokuje utilo listova koji opa-
daju ve sredinom vegetacije. Na plodovima
je takoe vidljiva pegavost u vidu ara (mrlja).
U takvim sluajevima plodovi pucaju i opada-
ju. Adekvatnom rezidbom se obezbeuje dobra
ventilacija u bunu i izlaganje buna sunevoj
svetlosti, ime se umanjuje mogunost pojave
antraknoze. Mere suzbijanja se mogu kombino-
vati sa merama suzbijanja pepelnice. Suzbijanje
hemijskim preparatima zasniva se na formulaci-
jama na bazi bakra, kao to je bakarhidroksid ili
bakarsulfat.
Pegavost lista (prouzrokova Septoria ribis) je
oboljenje listova i moe da dovede do intenzivne
defolijacije i smanjenja vitalnosti buna. Sitne,
mrke pege vidljive su poetkom leta, a nalikuju
simptomima antraknoze. Pege se ire i poprima-
ju svetliju boju, a obod im je mrke boje. Zaraeni
listovi na kraju ute i opadaju. Suzbijanje je sli-
no kao u sluaju antraknoze, odnosno uklanjaju
se bilji ostaci i rezidbom se obezbeuje otvore-
nost krune. Mere suzbijanja mogu se kombino-
vati sa merama suzbijanja pepelnice.
Pegavost lista ribizle (prouzrokova Pseudope-
ziza ribis) ogleda se u mrkim pegama koje se naj-
pre pojavljuje na starijem liu, krajem prolea.
Listovi poinju da ute i obino rano opadaju. 17
Plodovi ostaju na grozdovima, ali su smeura-
ni. Vei stepen oboljenja moe da znatno oslabi
bun. Odravanje higijene u zasadu je najbolja
mera kontrole ovog oboljenja, a zasniva se na
uklanjanju opalog lia, na kome spore provode
period mirovanja. Dodatna mera kontrole moe
biti i rezidba savijenih izdanaka pri zemlji. Sorta
Ben Hope pokazuje dobru otpornost na pega-
vost lista kao i na ru kore petoigliavih borova
(WPBR) i pepelnicu. Ferbam je ekasna mera u
suzbijanju ovog oboljenja.
Pepelnica (Sphaerotheca mors-uvae and S.
macularis) je oboljenje koje se ispoljava na li-
stovima u obliku paperjastog belog sloja na
plodovima. Ovo gljivino oboljenje najee je
kod bunova koji su bujni i na malom rastoja-
nju. Nedostatak vlage u predelu korena takoe
moe da se odrazi na pojaanu osetljivost bu-
na na oboljenje. Dobar izbor parcele na kojoj se
obezbeuje dobra provetrenost zasada i rezidba
kojom se obezbeuje adekvatno rastojanje izme-
u bunova, dobra ventilacija i izloenost kru-
ne umanjie pojavu ovog oboljenja. Izbegavajte
 mineralna ubriva sa visokim sadrajem azota,
jer azot pospeuje rast sekundarnog prirasta koji
je osetljiviji na ovo oboljenje. Rezidba i elimi-
nisanje zaraenih izdanaka takoe e doprineti
18 kontroli ovog oboljenja. Spreavanje nedostat-
ka vlage u zasadu i primena mala tokom leta
umanjie pojavu oboljenja. Sorte Ben Sarek i
Ben Connan su otporne na pepelnicu. Hemij-
ska kontrola podrazumeva primenu miklobuta-
nila, piraklostrobina i mineralnog ulja, prema
uputstvu proizvoaa. Rastvori sumpora takoe
mogu dati dobre rezultate u suzbijanju.
Ra kore petoigliavih borova (prouzrokova
Cronartium ribicola) ee napada crnu ribizlu,
ali se moe nai i kod crvene ribizle. Ovo obolje-
nje moe ostaviti veoma ozbiljna oteenja kod
svih vrsta koje su domaini ovog oboljenja. Na
donjoj strani listova najpre se obrazuju sitne,
kupaste pege od siunih, maljavih struktura na-
randaste boje. Spore koje nastaju iz ovih formi
uzrokuju dodatnu zaraenost. Zaraene biljke su
oslabljene, i esto pokazuju znake prevremene
defolijacije. Mnoge sorte su veoma otporne ili
imune na ovo oboljenje, ukljuujui sorte Tita-
nia, Ben Sarek, Crusader i Consort, a treba ih
koristiti za sadnju na parcelama u blizini vrsta
bora koje su alternativne biljke domaini. Pri-
mena mineralnog ulja moe uticati na smanje-
nje zastupljenosti oboljenja, ukoliko se tretman
obavlja svakih sedam dana.
Botritis (siva plesan) (prouzrokova Botrytis
cinerea) obrazuje pepeljasto-mrku masu gljivica
koja je karakteristina za obolele plodove, mada
moe zaraziti itavu biljku. bunovi sa veom
bujnou i slabom ventilacijom su naroito oset-
ljivi na ovo oboljenje. Zaraene biljke manje
su bujni, i pojava ovog oboljenja moe dovesti
do potpunog propadanja biljke. Suzbijanje sive
plesni zahteva integrisan pristup (ukljuujui i
agrotehnike mere kojima se poveava protok
vazduha u bunu), redovnu berbu, ukljuujui
i berbu zaraenih plodova, kako bi se smanjio
stepen zastupljenosti primarnih izazivaa zara-
ze, primenu fungicida tokom perioda vlani-
jeg vremena. Viestruki fungicidi ekasni su u
suzbijanju ovih gljivica, odnosno fenheksamid,
meavina ciprodinila i udioksonila, iprodion,
piraklostrobin, meavina piraklostrobina i bo-
skalida i meavina kaptana i fenheksamida. Prvi
tretman treba obaviti u vremenu poetka cve-
tanja (5-10%). Tretman treba ponoviti jo dva
puta, u intervalu od 14 dana, naroito ukoliko
je period cvetanja vlaan. Ne zaboravite da sme-
njuje preparate da bi se izbegla pojava rezisten-
tnosti gljivica.
Trulenica ila (prouzrokova Armillaria me-
llea) je esta pojava na tek oienim parcelama
pod umom. Ova gljivica ima irok spektar bilja-
ka domaina, ukljuujui veliki broj vonih i div-
ljih vrsta. Napada koren, a zaraene biljke gube
vitalnost, novi prirast izostaje, i postepeno pro-
padaju, a ishod je fatalan. Tokom jeseni, peurke
boje meda (mednjae) se obino pojavljuju pri
osnovi zaraenih biljaka. Na korenovom sistemu
uoljive su trakaste gljivine forme. Ova gljivi-
ca se moe odrati na korenu izvaenog buna
i nekoliko godina. Suzibijanje je usko povezano
sa eliminisanjem zaraenih bunova i sadnjom
vrsta koji nisu biljke domaini ove gljivice
Trule korenovog sistema (Phytophthora sp.)
se esto javlja na vlanim parcelama, sa slabo
dreniranim zemljitem. Simptomi su slabi, kr-
ljavi izdanci, listovi su sitni i uti, a mogu biti
i ukovrdeni po obodu. Zaraeni izdanci venu
i propadaju pre berbe. Poto se izvade iz zemlje
kruna i koren mogu biti potpuno sasueni. Suz-
bijanje ovog oboljenja zahteva integrisan pristup,
pri emu su formiranje izdignutih leja (zbog dre-
nae) i korienje otpornih sorti dva najvanija
faktora. U pogledu suzbijanja hemijskim sred-
stvima, najekasnije je u prolee i leto zemlji-
te zasada natopiti mefanoksamom. Folijarna
primena fosetil-Al-a u prolee, kada se obrazuje
novi prirast, takoe moe dati rezultate.
Kod virusa reverzibilne inverzije biljka nor-
malno raa, ali tokom 2 3 godine prinosi na-
glo opadaju. Povrina listova napadnutih ovim
virusom je ravnija, sa mnogo manje naglaenim
usekom izmeu basal lobes nego to je sluaj
kod normalnih listova. Ovi listovi takoe imaju
manji broj glavnih lisnih nerava, a i manje su na-
SUZBIJANJE KOROVA
Suzbijanje korova ukljuuje primenu kako
agrotehnikih mera odravanja zemljita tako i
primenu hemijskih preparata. Maliranjem pro- 19
stora u redu, konstantnim gajenjem povrinskih
useva u meurednom prostoru i runim plevlje-
njem moe se, do izvesne granice, smanjiti potre-
ba za znaajnijom primenom hemijskih prepara-
ta. Meutim, za suzbijanje korova u zasadu ribizle
postoji veliki broj herbicida. Oni se mogu svrstati
u vie kategorija, u zavisnosti od toga na koje su
korove usmereni (irokolisni nasuprot travama),
u zavisnosti od vremena primene (pre pojave ko-
rova nasuprot onima koji se primenjuju nakon
pojave korova) i specinosti (irokog spektra na-
suprot onih namenjenih za odreene korove). U
tabeli 5, navedeni su herbicidi koji se mogu nai
na tritu, kao i uputstvo za upotrebu.
3UHSRUXHQD
8SXWVWYR]D
NJ$,KD
3UHSDUDW

SULPHQX
SULPHQH
zubljeni. Pravo vreme za pregled izduenih izda-

1DLQ

GR]D
naka (ne onih du plodova). Ovo oboljenje pre-
nosi grinja ribizlinog pupoljka (pogledati gore),
2UL]DOLQ 3UH  3UHSDUDWSULPHQLWLNUDMHP
SRMDYH MHVHQLLSRHWNRPSUROHDSUH
NRURYD SRMDYHNRURYD1HSUHSRUXXMH
VHNRULHQMHQD]HPOMLWLPDVD
YLVRNLPVDGUDMHPRUJDQVNH
PDWHULMH=DOLYDWLWRNRP
GDQD0RHVHPHDWLX
LVWRMSRVXGLVDSDUDNYDWRP
VLPD]LQRPLOLQRUXUD]RQRP
*OLIRVDW 1DNRQ  3UHSDUDWLURNRJVSHNWUD
SRMDYH  VDSRWSXQLPGHORYDQMHP
NRURYD 6SRUDGLQRVHNRULVWLQD
PHVWLPDVDMDLPNRURYLPD
8QLWDYDEXQRYHULEL]OH
XNROLNRVHQDQHVHQD]HOHQD
WNLYD
3DUDNYDW 1DNRQ  3UHSDUDWLURNRJVSHNWUD
SRMDYH VDSRWSXQLPGHORYDQMHP
NRURYD 1DQHWLQDNRURYNRMLMHL]ELR
UDVWYRUHQXOYRGHSR
KHNWDUX
3HODUJRQVND 1DNRQ / 3UHSDUDWLURNRJVSHNWUD
ali je pojava mogua i bez oiglednih simptoma NLVHOLQD SRMDYH  VDSRWSXQLPGHORYDQMHP
koje ostavlja ova grinja. Ovo oboljenje ne moe NRURYD UDVWYRU 3ULPHQMXMHVHSUHSRMDYHOLVWD
ULEL]OHLOLQDNRQRGUYHQMDYDQMD
se izleiti, tako do se zaraene sadnice moraju L]GDQDN.RULVWHVHYHHGR]H
izvaditi i ukloniti. Nove sadnice treba nabavi- ]DVXSUHVLMXMHGQRJRGLQMLK
ti iz pouzdanog rasadnika koji prodaje sadnice L]GDQDND
ispravnog zdravstvenog statusa.
Tabela 5: Herbicidi za suzbijanje korova u stari-
Virusi kao to su virus mozaika, virus pruga- jim zasadima ribizle i preporuena doza aktivne
vosti nerava, virus arenila i drugi mogu izazvati supstance (AI) po hektaru.
gubitak prinosa veih razmera u zaraenim zasa-
dima. Vektori ovih virusa su vai, cikade i grinje.
Kada sadnica jednom oboli od virusnih obo-
ljenja nikakvi tretmani ne daju rezultate. Mere
koje treba primeniti je korienje sadnog mate-
rijala ispravnog statusa i kontrola vektora virusa.
Zaraene sadnice treba eliminisati i unititi kako
se oboljenja ne bi proirila na zdrave sadnice.
 BELEKE
20
BELEKE
21
 BELEKE
22
Ministarstvo poljoprivrede, umarstva
i vodoprivrede Republike Srbije

This publication was made possible through support provided by the

Economic Policy and Finance Oce, Bureau for Europe and Eurasia, US
Agency for International Development, Mission for Serbia and Montenegro,
under the terms of Contract No. PCE-I-00-98-00013, Task Order 814. The
opinions expressed herein are those of the author(s) and do not necessarily
reect the views of the US Agency for International Development.