Mihail Bulgakov - Dani Turbina PDF

Mihail Bulgakov - Dani turbina
Mihail Bulgakov
Dani Turbina
Komad u etiri ina
Preveo Milan oli
LICA
TURBIN ALEKSEJ VASILJEVI - artiljerijski pukovnik, 30 godina
TURBIN NIKOLAJ - njegov brat, 18 godina
TALBERG JELENA VASILJEVNA - njihova sestra, 24 godine
TALBERG VLADIMIR ROBERTOVI - generaltabni pukovnik, njen mu, 38
godina
MILAJEVSKI VIKTOR VIKTOROVI - artiljerijski kapetan druge klase, 38
godina
ERVINSKI LEONID JURJEVI - porunik, lini hetmanov autant
STUDZINSKI ALEKSANDAR BRONISLAVOVI - kapetan, 29 godina
LARIOSIK - roak iz itomira, 21 godina
HETMAN cele Ukrajine
BOLBOTUN - komandant I konjike petljurovske divizije
GALANBA - satnik-petljurkovac, bivi konjiki ulanski kapetan
URAGAN KIRPATIJ
FON RAT - nemaki general
FON DUST - nemaki major
VOJNI LEKAR nemake armije
DEZERTER - kozak
OVEK SA KORPOM
LAKEJ
MAKSIM - posluitelj u gimnaziji, 60 godina
ODMETNIK - telefonista
PRVI OFICIR
DRUGI OFICIR
TREI OFICIR
PRVI JUNKER
DRUGI JUNKER
TREI JUNKER
JUNKERI I ODMETNICI
Prvi, drugi i trei in odigravaju se zimi 1918. godine, a etvrti in poetkom

1919. godine.
Mesto radnje grad Kijev.
Page 1
PRVI IN
SLIKA PRVA
Stan Turbinih. Vee. U kaminu vatra. Dok se die zavesa sat otkucava devet
puta i neno svira Bokerinijev menuet. Aleksej povijen nad nekim papirima.
NIKOLKA (svira na gitari i peva)
Glasine sve gore iz trena u tren.
Petljura krenuo na nas!
Mitraljeze smo napunili,
Po Petljuri raspalili,
Mitraljesci-ci-ci...
Golupii-i...
Spasite nas, junaci!
ALEKSEJ: avo e te znati ta to peva! Neke kuvarike pesme. Pevaj neto
pristojnije.
NIKOLKA: Zato kuvarike? To sam ja lino sastavio, Aljoa. (Peva)
Ako hoe pevaj, ako nee nemoj,
Glas ti ni onako nije bogzna ta!
Ima nekih glasova...
Da ti se kosa digne na glavi...
ALEKSEJ: To se odnosi upravo na tvoj glas.
NIKOLKA: Aljoa, nemoj tako! Imam glas, istina ne kao ervinski ali ipak bar
relativno pristojan. Dramski ili tanije - bariton. Lenoka, Lenoka! ta veli,
kakav mi je glas?
JELENA (iz svoje sobe) iji? Tvoj? Uopte ga i nema.
NIKOLKA: Iznervirala se, zato tako govori. Uzgred budi reeno, Aljoa, uitelj
pevanja mi je govorio: Vi biste, Nikolaje Vasiljeviu, stvarno motli u operi da
pevate, da nije dola revolucija.
ALEKSEJ: Taj tvoJ nastavnik pevanja je obina budala.
NIKOLKA: Znao sam to. Potpuno rastrojstvo ivaca u domu Turbinih. Uitelj
pevanja budala. Ja ostao bez glasa, a jo koliko jue sam ga imao, i sve u
svemu opti pesimizam. A ja sam po svojoj prirodi vie sklon optimizmu.
(Prebira ice na gitari) Mada i ja, zna Aljoa, poinjem da gubim ivce. Ve je
devet, a on ree da e doi izjutra. Da mu se nije neto dogodilo?
ALEKSEJ: Govori tie. Jesi li me razumeo?
NIKOLKA: Muka je prava, boe, biti brat udate sestre.
JELENA (iz svoje sobe) Koliko je sati u trpezariji?
NIKOLKA: E... devet. Na sat ide napred, Lenoka.
JELENA (iz svoje sobe) Nemoj da izmilja, molim te.
NIKOLKA: Vidi, nervira se. (Pevui) Spustila se, magla... O, sve pokrila magla!
ALEKSEJ: Ne cepaj mi duu, molim te. Zapevaj neto veselo.
NIKOLKA (peva)
Zdravo da ste svearke!
Zdravo da ste sveari!
Snimanja su ve poela davno...
Page 2
Ehoj pesmo moja!... Draga!...
Fla-fla-flaice moja
Dravnoga vina!...
apke teke,
izme tesne,
To junkeri gardisti mariraju...
Elektrino osvetljenje se iznenada ugasi. Pored prozora sa pesmom prolazi
vojna jedinica.
ALEKSEJ: avo e ga znati ta je to! Svakog asa se gasi. Lenoka, daj, molim
te, svee.
JELENA (iz svoje sobe) Da... Da...
ALEKSEJ: Prola nekakva jedinica.
Jelena, ulazei sa sveom, oslukuje. Komanda u daljini.
NIKOLKA: Vrlo blizu. Izgleda kao da kod Svjatoina pucaju. Odista, ta li se
tamo deava? Aljoa, moda e me poslati da vidim ta se deava u tabu?
Otiao bih.
ALEKSEJ: Razume se, nedostaje im jo samo ti. Sedi s mirom, molim te.
NIKOLKA: Razumem, gospodine pukovnie... Ja, u stvari, zbog toga to, zna,
kad nita ne radi to nekako vrea... Tamo se ljudi tuku... Kad bi bar na
divizion bio to pre spreman.
ALEKSEJ: Kad mi budu bili potrebni tvoji saveti o pripremanju diviziona, sam u
ti rei. Jesi li me razumeo?
NIKOLKA: Razumem. Izvigte, goepodine pukovnie.
Sijalice se upale.
JELENA: Aljoa, gde mi je mu?
ALEKSEJ: Doi e, Lenoka.
JELENA: Ali, kako je to mogue? Rekao je da e doi ujutru, a sada je devet
sati i jo ga nikako nema. Da mu se nije to desilo?
ALEKSEJ: Lenoka, razume se da je to nemogue. Pa ti bar zna da liniju
prema zapadu uvaju Nemci.
JELENA: Ali zato ve ne dolazi?
ALEKSEJ: Oigledno sgoje na svakoj stanici.
NIKOLKA: Revolucionarna vonja, Lenoka. Jedan se vozi, dva sata stoji.
(Zvonce) Evo ga, zar nisam rekao! (Tri da otvori vrata) Ko je?
GLAS MILAJEVSKOG: Otvori, odmah, tako ti boga!
NIKOLKA (puta Milajevskog u predsoblje) Pa to si ti, Vienka?
MILAJEVSKI: Ja sam nego ko, grom me ubio! Nikol, dri puku, molim te. U
vraju mater!
JELENA: Viktore, odakle dolazi?
MILAJEVSKI: Od Crvene Krme. Oprezno veaj, Nikol. U depu je flaa votke.
Pazi da je ne razbije. Dozvoli mi, Leno, da prenoim, do kue neu stii,
potpuno sam se skoanjio.
JELENA: Ah, boe moj, pa razume se! Brzo da se ogreje.
Idu ka kaminu.
MILAJEVSKI: Joj... joj... joj...
ALEKSEJ: Pa zar ni valjenke nisu mogli da vam dadu?
Page 3
MILAJEVSKI: Valjenke! To su obine bitange! (Hita ka vatri)
JELENA: Znate ta: kupatilo se ve greje, vi ga brzo skinite, a ja u da mu
pripremim ve. (Izie)
MILAJEVSKI: Skidaj, golube, skidaj, skidaj.
NIKOLKA: Odmah, odmah. (Skida izme Milajevskom)
MILAJEVSKI: Lake, bratac, oj, lake! Sad bi dobro dola jedna votkica, iz
velike ae.
ALEKSEJ: Odmah u da natoim.
NIKOLKA: Aljoa, prsti na nogama su mu promrzli.
MILAJEVSKI: Propali mi prsti, u vraju mater otili, jasno.
ALEKSEJ: Ma nemoj! Prebolee. Nikola, istrljaj mu noge votkom.
MILAJEVSKI: Pazi da ne dozvolim da mi noge votkom trlja. (Pije) Trljaj
rukom. Boli! Boli! Lake.
NIKOLKA: Ccc! Ala je promrzao kapetan!
JELENA (vrati se sa sobnim ogrtaem i papuama) Sad to pre u kupatilo. Dr'!
MILAJEVSKI: Neka ti bog da zdravlja, Lenoka. Deder jo votke. (Pije)

Jelena izie.
NIKOLKA: Jesi li se zagrejao, kapetane?
MILAJEVSKI: Malo mi je laknulo. (Pali cigaretu)
NIKOLKA: Reci ta je tamo kod Krme?
MILAJEVSKI: Brie meava kod Krme. To je tamo. A ja bih i tu meavu, i
mraz, i Nemce-gadove i Petljuru...
ALEKSEJ: A zato su vas, ne razumem, nabili kod Krme?
MILAJEVSKI: E, pa, tamo su ti muici, tamo kod Krme. Isti oai dragi muici
iz dela grofa Lava Tolstoja!
NIKOLKA: Pa kako sad to? A u novinama piu da su seljaci na hetmanovoj
strani...
MILAJEVSKI: to mi to, junkeru, novine pod nos podmee? Ja bih svu tu
novinarsku gadiju obesio o jednu granu! Jutros lino, na izvianju, naletim na
jednog dedu i pitam ga: Gde su vam momci? Selo kao da je izumrlo. A on,
onako skoro slep i ne vidi epolete ispod ogrtaa, pa kae: Svi su odbegli
Petljuri...
NIKOLKA: Jojjojjoj...
MILAJEVSKI: Ba to jojjojjoj... Dotrabim tu tolstojevsku panjinu za guu i
kaem: Svi Petljuri odbegli? Sad u da te streljam, ia... Da vidi kako se
kod Petljure bei. Pobei e ti u carstvo nebesko.
ALEKSEJ: A kako si u grad dospeo?
MILAJEVSKI: Smeniii nas danas, hvala neka je gospodu bogu! Dola peadija.
Skandal sam napravio u tabu. Jezivo je to bilo! Oni tamo zaseli, konjak ceve
u vagonu. Kaem im, vi sedite sa hetmanom u dvorcu, a artiljerijske oficire ste
poterali na mraz u izmama da se pukaraju sa seljacima! Nisu znali kako da
me se otarase. Upuujemo vas, kau, kapetane, po struci u bilo koju
artiljerijsku jedinicu. Idite u grad... Aljoa, uzmi me kod sebe.
ALEKSEJ: Sa zadovoljstvom. I sam sam hteo da te pozovem. Dau ti prvu
bateriju.
Page 4
MILAJEVSKI: Dobrotvore moj...
NIKOLKA: Ura!... Svi emo biti zajedno. Studzinski kao stariji oficir... Divota!...
MILAJEVSKI: Gde ste se smestili?

NIKOLKA: Zaposeli smo Aleksandrovu gimnaziju. Sutra ili prekosutra moemo
da nastupamo.
MILAJEVSKI: Nee ekati da te Petljura tresne po potiljku?
NIKOLKA: Jo emo da vidimo ko e koga!
JELENA (pojavi se sa aravom) E, pa, Viktore, hajde, hajde. Idi da se okupa.
Evo ti arav.
MILAJEVSKI: Predivna moja Leno, dozvoli da te za tvoj trud zagrlim i
poljubim. ta mieli, Lenoka, da li sad odmah votku da popijem, ili kasnije, za
veerom.
JELENA: Mislim bie bolje posle, za vreme veere, Viktore! Da nisi video mog
mua? Mu mi se izgubio.
MILAJEVSKI: Ostavi to, Lenoka, nai e se. Samo to nije stigao. (Izie)
Pone da zvoni bez prekida.
NIKOLKA: Pa to e bigi on! (Tri u predsoblje)
ALEKSEJ: Gospode boe, ko to tako zvoni?
Nikolka otvara vrata. U predsoblju se pojavi Lariosik sa koferom i zaveljajem.
LARIOSIK: Evo me, stigao sam. Neto sam vam sa zvonom zapetljao.
NIKOLKA: Dugme ste zaglavili. (Istrava na stepenite)
LARIOSIK: O, boe moj! Oprostite, molim vas, tako vam boga! (Ue u sobu)
Eto, stigao sam, Dobar dan, vrlopotovana Jelena Vasiljevna, odmah sam vas
poznao po fotografijama. Mama vam alje najtoplije pozdrave.
Zvonce prestane. Ue Nikolka. A isto tako i Alekseju Vasiljeviu.
ALEKSEJ: Moje potovanje.
LARIOSIK: Da ste mi zdravo, Nikolaje Vasiljeviu. Mnogo sam sluao o vama.
(Svima) udite se, vidim? Dozvolite da vam uruim pismo, ono e vam sve
objasniti. Mama mi je rekla da vam odmah, jo dok kaput ne skinem, dam da
proitate pismo.
JELENA: Ala je ovo neitak rukopis!
LARIOSIK: Da, strano! Dozvolite, bie bolje da vam ja proitam. Mamin
rukopis je takav da ona ponekad neto napie, a posle ni sama ne razume ta
je napisala. Moj rukopis je isti takav. To je kod nas nasledno. (ita) Draga
moja Lenoka! aljem vam mog deka odista onako roaki; prigrlite ga i
ugrejte ga, kako to vi umete. Va stan je ogroman... Mama mnogo voli i
potuje i vas, a isto tako i Alekseja Vasiljevia. (Nikolki) I vas. (ita) Deko
stupa na Kijevski univerzitet. Sa njegovim sposobnostima... - ah, ta mama!...
- ... nemogue je sedeti u itomiru i gubiti vreme. Novac za njega u slati
redovno. Ne bih elela da deak, koji se navikao na porodicu, ivi kod tuih
ljudi. Ali moram da pohitam, sada kree bolnika kompozicija, on e vam sam
sve ispriati... Hm... eto, to je sve.
ALEKSEJ: Izvinite, ali s kim imam ast da govorim?
LARIOSIK: Kako to - s kim? Vi me ne poznajete?
ALEKSEJ: Na alost, nisam imao to zadovoljstvo da se upoznam sa vama.
Page 5
LARIOSIK: Boe moj? A vi, Jeleaa Valjevna?
NIKOLKA: Ni ja vas ne poznajem.
LARIOSIK: Boe moj, to je odista neto zaarano! Pa mama vam je poslala
telegram, koji treba sve da objasni. Mama je poslala telegram od ezdeset i tri
rei.
NIKOLKA: ezdeset i tri rei!... Joo... oj!
JELENA: Mi nikakav telegram nismo dobili.
LARIOSIK: Niste ga dobili? Boe moj! Oprostite mi, molim vas! Mislio sam da
me ekate, i odmah sam, ne skidajui kaput... Izvinite... ja sam, ini mi se,
neto slomio... Uasno sam nespretan!
ALEKSEJ: Budite dobri i recite kako se prezivate?
LARIOSIK: Larion Larionovi Suranski.
JELENA: Znai Lariosik?! Na roak iz itomira?
LARIOSIK: Pa da.
JELENA: I vi ste... kod nas doputovali?
LARIOSIK: Da. Ali, vidite li, ja sam mislio da me ekate... Izvinite, isprljao
sam... Mislio sam da me ekate, a kada stvari tako stoje, onda u otii u neki
hotel...
JELENA: Kakvi sad hoteli?! Stanite, prvo se raskomotite.
ALEKSEJ: Pa vas niko odavde ne tera, skikite kaput, molim vas.
LARIOSIK: Od sveg srca vam hvala.
NIKOLKA: Evo ovde, lzvolite. Kaput moete da ostavite i u predsoblju.
LARIOSIK: Od srca vam hvala. Kako je lepo u vaem stanu!
JELENA (apatom) Aljoa, ta emo s njim? Simpatian je. Hajde da ga
smestimo u biblioteci, soba je ionako prazna.
ALEKSEJ: Razume se, pokai mu je.
JELENA: Znate ta, Larione Larionoviu, pre svega idite u kupatilo... Tamo je
ve jedan - kapetan Milajevski... Jer, znate, posle voza...
LARIOSIK: Da, da, odista je uasno!... Uasno!... Eto, od itomira do Kijeva
sam putovao jedanaest dana...
NIKOLKA: Jedanaest dana!... Oj, oj, oj!
LARIOSIK: Strano, strano!... Pravi komar!
JELENA: Dakle, izvolite!
LARIOSIK: Najlepe vam se... Ah, izvinite, Jelena Vasiljevna, ali ja ne mogu u
kupatilo.
ALEKSEJ: Zago ne moete u kupatilo?
LARIOSIK: Oprostite, molim vas. Nekakvi zlikovci su mi u vozu ukrali kofer sa
presvlakom. Kofer sa knjigama i rukopisima su mi ostavili, a presvlaka je
nestala.
JELENA: Pa, to je nepopravljiva nesrea.
NIKOLKA: Ja u vam dati, ja u!
LARIOSIK (intimno, Nikolki) ini mi se da mi je ipak ostala jedna koulja. U nju
sam umotao ehovljeva dela. Da li biste bili tako dobri da mi date unterciger?
NIKOLKA: Sa zadovoljstvom. Bie vam malo veliki, ali emo ga suziti iodama.
LARIOSIK: Najlepe vam zahvaljujem.
JELENA: Larione Larionoviu, mi emo vas smestiti u biblioteci. Nikolka, pokai!
Page 6
NIKOLKA: Izvolite za mnom.

Lariosik i Nikolka iziu.
ALEKSEJ: Kakav tip! Ja bih ga pre svega lodiao. No, Lenoka, upali svetlost.
ja odoh u svoju sobu, imam jo masu poslova da zavrim, a ovde mi smetaju.
(Ode)
Zvonce.
JELENA: Ko je?
GLAS TALBERGA: Ja sam, ja. Otvori, molim te.
JELENA: Hvala neka je bogu! Gde si bio? Tako sam se nervirala!
TALBERG (ulazei) Ne ljubi me, smrzao sam se, mogla bi jo i da se prehladi.
JELENA: Gde si bio?
TALBERG: Zadrali su me u nemakom tabu. Vani poslovi.
JELENA: Hajde, hajde brzo da se zagreje. Sada emo da piJemo aj.
TALBERG: Ne treba mi aj, Leno, priekaj. Stani, a ija je ovo dolamica?
JELENA: Milajevskog. Samo to je stigao sa poloaja, potpuno promrzao.
TALBERG: Ipak bi moglo i da se malo pospremi.
JELENA: Odmah u. (Kai dolamicu iza vrata) Zna li, ima jo jedna novost.
Sasvim neoekivano je sad doputovao moj roak iz itomira, uveni Lariosik.
Aleksej ga je smestio kod nas, u biblioteci.
TALBERG: Znao sam! Nije dovoljan samo senjor Milajevski. Pojavljuju se jo
nekakvi itomirski roaci. Ovo nije kua, ve svratite. Uopte ne shvatam
Alekseja.
JELENA: Voloa, ti oi jednostavno premoren i loe raspoloen. Zato ti se ne
dopada Milajevskm? On je zaista vrlo dobar ovek.
TALBERG: Zaista dobar! Kafanska klupodera!
JELENA: Voloa!
TALBERG: Uostalom, sad mi nije do Milajevskog. Leno, zatvori vrata... Leno,
desila se uasna stvar.
JELENA: ta to?
TALBERG: Nemci ostavljaju hetmana njegovoj sudbini.
JELENA: Voloa, ta govori?! Gde si to uo?
TALBERG: Upravo sam uo, i to kao najveu moguu tajnu, u nemakom
tabu. Niko ne zna, ak ni sam hetman.
JELENA: ta e sad da bude?
TALBERG: ta e sad da bude... Hm... Pola deset je... Tako... ta e da
bude?... Leno!
JELENA: ta to govori?
TALBERG: Kaem - Leno!
JELENA: Pa ta Leno?
TALBERG: Leno, ja moram odmah da beim.
JELENA: Da bei? A kuda to?
TALBERG: U Nemaku, u Berlin. Hm... Draga moja, ti ne moe ni da shvati
a e biti sa mnom ako ruska armija ne odbaci Petljuru i ako on ue u Kijev!
JELENA: Mogli bismo da te sakrijemo.
TALBERG: Draga moja, kako biste mogli mene da sakrijete! Ja nisam igla.
Page 7
Nema u gradu oveka koji me ne poznaje. Sakriti pomonika ministra vojnog.
Ne mogu ja, kao senjor Milajevski, da sedim bez dolamice u tuem stanu.
Pronali bi me, odista, vrlo lako.
JELENA: Stani! Ne shvatam... Znai, oboje moramo da beimo?
TALBERG: U tome i jeste stvar to ne moramo. Upravo je razjatnjena jeziva
slika. Grad je sa sviju strana opkoljen, i jedini nain da se odavde izvue je - u
nemakom tapskom vozu. A ene oni ne primaju. Dali su mi mesto
zahvaljujui mojim vezama.
JELENA: Drugim reima, hoe sam da ode?
TALBERG: Draga moja, ne hou, ve drugaije ne mogu! Shvati - katastrofa!
Voz kree za sat i po. Odluuj, i to to pre.
JELENA: Za sat i po? to pre? Onda odluujem - bei.
TALBERG: Pametna si. Uvsk sam to govorio. ta sam ono jo hteo da kaem.
Da, da si pametna! Uostalom, to sam ve rekao.
JELENA: Na koliko se rastajemo?
TALBERG: Ja lino mislim na jedno dva meseca. Saekau u Berlinu da se
zavri cela ova guva, a kad se hetman vrati...
JELENA: A ako se on uopte vie ne vrati?
TALBERG: To se ne moe desiti. ak i ako Nemci ostave Ukrajinu. Antanta e
je zauzeti i vratiti hetmana na vlast. Evropi je potrebna hetmanska Ukrajina,
kao bastion prema moskovskim boljevicima. Vidi, sve sam proraunao.
JELENA: Da, vidim, ali evo ta: kako je to mogue, jer - hetman je jo ovde,
opi formiraju svoje jedinice, a ti odjednom bei naoigled svih. Da li je to
zgodno?
TALBERG: Draga moja, to je naivno. Kaem ti u najveoj tajnosti - ja beim,
jer znam da to nikad i nikome nee rei. Generaltabni pukovnici ne bee. Oni
odlaze na slubeni put. U depu mi je nalog za slubeni put u Berlin, na koji me
alje hetmansko ministarstvo. ta veli, nije loe?
JELENA: Uopte nije loe. A ta e biti sa njima svima?
TALBERG: Dozvoli da ti zahvalim, to me uporeuje sa svima. Ja nisam svi.
JELENA: Upozori brau.

TALBERG: Razume se, razume se. Na izvestan nain mi je ak i drago to
odlazim sam na tako dugo vreme. Bilo kako bilo, ti e ipak priuvati nae
sobe.
JELENA: Vladimire Robertoviu, ovde su moja braa! Zar misli da bi nas oni
izbacili? Ti nema prava...
TALBERG: O ne, ne, ne... Razume se da ne... Ali, ti. zna poslovicu. Qui va a
la chasse, perd sa place. (Ko odlazi u lov gubi svoje mesto) A sada jo jedna
molba, poslednja... Ovde e, hm... dok nisam ovde, razume se, dolaziti onaj...
ervinski...
JELENA: On dolazi i kada si ti ovde.
TALBERG: Na alost. Vidn li, draga moja, on mi se ne dolada.
JELENA: A zbog ega to, dozvoli da te upitam?
TALBERG: Poinje i suvie nametljivo da ti se udvara, i ja bih eleo... Hm...
JELENA: ta bi ti to eleo?
Page 8
TALBERG: Ne mogu ti rei ta bih eleo. Ti si pametna, a uz to i predivno
vaspitana ena. Odlino shvata kako se treba ponaati da na porodicu Talberg
ne padne senka.
JELENA: Dobro... neu baciti senku na porodicu Talberg.
TALBERG: Zato mi odgovara tako suvo? Ja ti ne govorim o tome da bi mogla
da me prevari. Odlino znam da se to ne moe desiti.
JELENA: A zato smatra, Vladimire Robertoviu, da se to ne moe desiti?
TALBERG: Jeleka, Jelena, Jelena! Ne mogu da te poznam. To je rezultat
druenja sa Milajevskim! Udata dama da - prevari!... etvrt do deset!
Zakasniu!
JELENA: Odmah u te spakovati...
TALBERG: Draga, nita mi ne treba, nita, samo kpfere, a u njemu malo vea.
Samo, ako boga zna radi, to bre, dajem ti jedan minut.
JELENA: Ipak se oprosti od brae.
TALBERG: Samo se po sebi razume, samo pazi, ja idem na slubeni put.
JELENA: Aljoa! Aljoa! (Otri)
ALEKSEJ (ulazei) Da, da... A, zdravo, Voloa.
TALBERG: Zdravo, Aljoa.
ALEKSEJ: Kakva je to sad guva?
TALBERG: Vidi, moram da ti saoptim za tebe vanu novost. Ove noi je
hetmanov poloaj postao veoma ozbiljan.
ALEKSEJ: Kako?
TALBERG: Ozbiljan, i to vrlo ozbiljan.
ALEKSEJ: U emu je stvar?
TALBERG: Lako je mogue da Nemci nee pruiti pomo, i moe se desiti da
ete morati Petljuru da odbacujete svotim snagama.
ALEKSEJ: ta kae?!
TALBERG: Lako je mogue.
ALEKSEJ: Loe... Hvala to si rekao.
TALBERG: A sada neto drugo. Poto odmah kreem na slubeni put...
ALEKSEJ: A kuda to, ako nije tajna?
TALBERG: U Berlin.
ALEKSEJ: Kuda? U Berlin?
TALBERG: Da. Ma koliko da sam se otimao, nisam uspeo da se izvuem. Prava
svinjarija!
ALEKSEJ: Na koje vreme, ako smem da upitam?
TALBERG: Na dva meseca.
ALEKSEJ: A, tako,
TALBERG: No, dozvoli mi da ti poelim sve najbolje. uvajte Jelenu. (Prua
ruku. Aleksej krije ruku iza lea) ta to znai?
ALEKSEJ: To znai da mi se vae slubeno putovanje ne dopada.
TALBERG: Pukovnie Turbin!
ALEKSEJ: Sluam vas, pukovnie Talberg.
TALBERG: Odgovaraete za to, gospodine brate moje ene!
ALEKSEJ: A kada to, gospodine Talberg?
TALBERG: Kada... Pet je do deset... Kad se vratim.
Page 9
ALEKSEJ: Ne, bog zna ta e se desiti kada se vi vratite!
TALBERG: Vi... vi... odavno sam ve eleo da porazgovaram sa vama.
ALEKSEJ: enu ne uznemiravati, gospodine Talberg!
JEPENA (ulazei) O emu ste govorili?
ALEKSEJ: Nita, nita, Lenoka!
TALBERG: Nita, nita, drata! Pa, do vienja Aljoa!
ALEKSEJ: Do vienja, Voloa!
JELENA: Nikolka! Nikolka!
NIKOLKA (ulazei) Evo me. O, stigao je?
JELENA: Voloa odlazi na slubeni put. Oprosti se od njega.
TALBERG: Do vienja, Nikol.
NIKOLKA: Srean put, gospodine pukovnie.
TALBERG: Jelena, evo ti novaca. Iz Berlina u odmah poslati. ast mi je da se
oprostim od vas. (Brzo kree u predsoblje) Ne prati me, draga, moe da
ozebe. (Odlazi. Jelena ide za njim)
ALEKSEJ (neprijatnim glasom) Jelena, moe da ozebe!
Pauza.
NIKOLKA: Aljoa, kako je to on otputovao? Kuda?
ALEKSEJ: U Berlin.
NIKOLKA: U Berlin... U ovakvom trenutku... (Gleda kroz prozor) Pogaa se s
koijaem. (Filozofski) Aljoa, zna, primetio sam da on lii na pacova.
ALEKSEJ (mahinalno) Potpuno tano, Nikol. A naa kua na brod. Hajde, idi
gostima. Idi, idi. (Nikolka izlazi. Divizion u nebo, kao u centar mete, odlazi.
Veoma ozbiljno. I to vrlo ozbiljno.) Pacov! (Ode)
JELENA (vraa se iz predsoblja. Gleda kroz prozor) Ode...
SLIKA DRUGA
Sto je postavljen za veeru.

JELENA (kraj klavira, svira stalno jedan te isti akord) Otiao. Kako je otiao...
ERVINSKI (iznenada se pojavljuje na pragu) Ko je to otiao?
JELENA: Boe moj! Kako ste me samo preplaili, ervinski! Kako ste uli a da
niste zvonili?
ERVINSKI: Pa vrata su vam otvorena - irom. Zdravo da ste mi, Jelena
Vasiljevna. (Izvlai iz papira ogroman buket)
JELENA: Koliko sam vas puta molila, Leonide Jurjeviu, da to ne inite.
Neprijatno mi je to troite novac.
ERVINSKI: Novac je za to da se troi, kako je to rekao Karl Marks. Dozvolite
mi da skinem dolamicu?
JELENA: A ta ako bih rekla da ne dozvoljavam?
ERVINSKI: U tom sluaju bih u dolamici presedeo celu no kraj vaih nogu.
JELENA: Joj, ervinski, to je pravi vojniki kompliment.
ERVINSKI: Izvinite, ali to je gardijski kompliment. (U predsoblju skida
dolamicu, ostaje u predivnoj erkeski) Drago mi je to vas vidim. Tako vas
davno nisam video!
JELENA: Ako me pamenje ne vara, bili ste kod nas jue.
Page 10
ERVINSKI: Ah, Jelena Vasiljevna, ta je to, u nae vreme, jue! Pa, ko je to
otiao?
JELENA: Vladimir Robertovi.
ERVINSKI: Ali stanite, pa on je danas trebalo da se vrati!
JELENA: Da, vratio se i... ponovo otiao.
ERVINSKI: Kuda to?
JELENA: Ba su divne rue!
ERVINSKI: Kuda to?
JELENA: U Berlin.
ERVINSKI: U... Berlin? I na koje vreme, ako smem znati?
JELENA: Na dva meseca.
ERVINSKI: Na dva meseca! Ma ta kaete!... Tuno, tuno, tuno... Tako sam
zbunjen, tako sam zbunjen!...
JELENA: ervinski, po peti put mi ljubite ruku!
ERVINSKI: ak sam, moe se rei, i potiten... Boe moj, pa svi su tu! Ura!
Ura!
GLAS NIKOLKIN: ervinski! Demon!
JELENA: emu oe tako buno radujete?
ERVINSKI: Radujem se... Ah, Jelena Vasiljevna. neete to shvatiti!...
JELENA: Vi niste svetski ovek, ervinski.
ERVINSKI: Ja nisam svetski ovek? Dozvolite, a zato to?... Ne, svetski
jesam... Jednostavno sam zbunjen... Pa, znai, on je otputovao, a vi ste ostali.
JELENA: Kao to vidite. Kako va glas?
ERVINSKI (kraj klavira) Mama... mia... mi... On je daleko, on je da... on je
daleko, on nee saznati... Da... Odlian glas. Vozio sam se k vama fijakerom,
inilo mi se da sam i glas izgubio, a kada sam ovde stigao - ispostavilo se da
mi je glas u najboljem redu.
JELENA: Jeste li poneli note?
ERVINSKI: Nego ta, nego ta... Vi ste odista prava boginja!
JELENA: Jedino to kod vas vredi - to je glas, i jedini va pravi poziv - to je
operska karijera.
ERVINSKI: Nekakav materijal je tu. Znate, Jelena Vasiljevna, jednom sam u
merinki pevao epitalamu, tamo je gornje fa, kao to vam je poznato, a ja sam
otpevao la i drao ga devet taktova.
JELENA: Koliko?
ERVINSKI: Sedam taktova sam izdrao! Verujte mi. Bogami! Tamo je bila
grofica Hendrikova... Zaljubila se u mene posle tot - la.
JELENA: I ta je bilo posle?
ERVINSKI: Otrovala se. Cijankalijem.
JELENA: Ah, ervinskm! To je kod vas prava bolest, asna re! Gospodo,
ervinski! Izvolite za sto!
Ulaze Aleksej, Studzinski i Milajevski.
ALEKSEJ: Dobro vee, Leonide Jujeviu. Izvolite.
ERVINSKI: Viktore! iv si! No, hvala neka je bogu! Otkud ti ta alma?
MILAJEVSKI (sa almom od pekira) Zdravo, autante.
ERVINSKI (Studzinskom) Moje potovanje, kapetane.
Page 11
Ulaze Lariosik i Nikolka.
MILAJEVSKI: Dozvolite da vas upoznam. Stariji oficir naeg diviziona kapetan
Studzinski, a ovo je mesje Suranski. Zajedno su se kupali.
NIKOLKA: Na roak iz itomira.
STUDZINSKI: Drago mi je.
LARIOSIK: Drago mi je to smo se upoznali.
ERVINSKI: NJenog imperatorskog velianstva gardijskog ulanskog puka i lini
hetmanov autant porunik ervinski.
LARIOSIK: Larion Suranski. Drago mi je to smo se upoznali.
MILAJEVSKI: Ne junaite se toliko. Bive garde, biveg puka.
JELENA: Gospodo, izvolite za sto.
ALEKSEJ: Da, da, izvolite, ve je dvanaest sati, a izjutra treba rano ustati.
ERVINSKI: Uh, kakva divota! Kojim povodom se prireuje ovakvo slavlje,
dozvolite da vas upitam?
NIKOLKA: Poslednja veera diviziona. Sutra kreemo, gospodine porunie.
ERVINSKI: Aha.
STUDZINSKI: Gde nareujete, gospodine pukovnie?
ERVINSKI: Gde nareujete?
ALEKSEJ: Gde hoete, gde hoete. Molim vas samo! Lenoka, budi domaica.
Sedaju.
ERVINSKI: On je, znai otputovao, a vi ste ostali?
JELENA: ervinski, umuknite.
MILAJEVSKI: Lenoka, hoe li votke?
JELENA: Nene!...
MILAJEVSKI: Pa, onda belo vino.
STUDZINSKI: Da vam natoim, gospodine pukovnie?
ALEKSEJ: Mersi, izvolite sebi.
MILAJEVSKI: Vau au molim.
LARIOSIK: Ja, u stvari, votku ne pijem.
MILAJEVSKI: Ali, molim vas, ja je takoe ne pijem. Samo jednu aicu. Kako
ete haringu da jedete bez votke? To nikako ne mogu da shvatim.
LARIOSIK: Iz dubine due sam vam zahvalan.
MILAJEVSKI. Odavns, odavno ve votku nisam pio.
ERVINSKI: Gospodo! U zdravlje Jelene Vasiljevne! Ura!
JELENA: Tie! ta vam je, gospodo! Ceo ete sokak da probudite. Ionako se
ve govorka da se kod nas svaki dan bani.
MILAJEVSKI: Uh, odlino! Votka osveava. Zar ne?
LARIOSIK: Da, i to vrlo!
MILAJEVSKI: Molim vas, jo po jednu aicu. Gospodine pukovnie...
ALEKSEJ: Ne preteruj, Viktore, sutra kreemo.
NIKOLKA: I krenuemo!
JELENA: ta je sa hetmanom?
STUDZINSKI: Da, da, ta je sa hetmanom?
ERVINSKI: Sve je u najboljem redu. Kakva je sino bila veera u dvorcu!...
Za dve stotine zvanica. Prepelice... Hetman u narodnoj nonji...
JELENA: Govorka se da nas Nemci preputaju sudbini?
Page 12
ERVINSKI: Ne verujte nikakvim priama, Jelena Vasiljevna.
LARIOSIK: Zahvaljujem vam se najdublje, vrlo potovani Viktore Viktoroviu.
Jer ja, u stvari, votku uonte ne pijem.
MILAJEVSKI (ispijajui) Stidite se, Larione!
ERVINSKI I NIKOLKA: Stidite se!
LARIOSIK: Pokorno vam zahvaljujem.
ALEKSEJ: Ti, Nikol, ne navaljuj mnogo na votku.
NIKOLKA: Razumem, gospodine pukovnie! Ja u belo vino.
LARIOSIK: Kako vi to veto ispijate, Viktore Viktoroviu.
MILAJEVSKI: To se postie vebom.
ALEKSEJ: Hvala, kapetane. A salate?
STUDZINSKI: Najlepe vam zahvaljujem.
MILAJEVSKI: Zlatna Leno! Pij belo vino. Radosti moja! Riokosa Leno, znam
ja to si uznemirena. Pusti brigu! Sve e biti da bolje biti ne moe.
ERVINSKI: Sve ide nabolje.
MILAJEVSKI: Nene, do dna, Lenoka, do dna!
NIKOLKA (uzima gitaru, peva) Neko e au da ispije, neko e zdrav da bude...
au da ispije...
SVI (pevaju) Svetlost Jeleni Vasiljevnoj! - Lenoka ispijte! - Ispijte... Ispijte...
(Jelena pije) Bravo!!! (Aplaudiraju)
MILAJEVSKI: Divno izgleda danas. Bogami! I lafrok ti pristaje, tako mi
svega. Gospodo, pogledajte kakav lafrok, potpuno zelen!
JELENA: Ovo je haljina Vitjenka, i nije zelena, ve siva.
MILAJEVSKI: Utoliko gore. Svejedno. Gospodo, obratite panju, zar nije
prelepa ova ena, ta velite?
STUDZINSKI: Jelena Vaoiljevna je odista prekrasna. U vae zdravlje!
MILAJEVSKI: Divna moja Leno, dozvoli da te zagrlim i poljubim.
ERVINSKI: Nono, Viktore, Viktore!...
MILAJEVSKI: Leonide, okani se. Od tue, udate ene makni se!
ERVINSKI: Dozvoli...
MILAJEVSKI: Ja mogu, ja sam prijatelj iz detinjstva.
ERVINSKI: Svinja si ti, a ne prijatelj iz detinjstva...
NIKOLKA (ustajui) Gospodo, u zdravlje komandira diviziona!
Studzinski, ervinski i Milajevski ustaju.
LARIOSIK: Ura!... Izvinite, gospodo, ali ja nisam vojno lice.
MILAJEVSKI: Nita, nita, Larione! Pravilno!
LARIOSIK: Mnogopotovana Jelena Vasiljevna! Nemam rei da iskaem koliko
mi je divno kod vas...
JELENA: Drago mi je.
LARIOSIK: Mnogopotovani Alekseju Vasiljeviu... Nemam rei da vam iskaem
kako mi je divno kod vas!...
ALEKSEJ: Drago mi je.
LARIOSIK: Gospodo, be zavese... iza njih ovek moe duu da odmori...
zaboravi na sve uase graanskog rata. A nae izranavljene due tako ele da
se omire...
MILAJEVSKI: Dozvolite da vas upitam, vi piete stihove?
Page 13
LARIOSIK: Ko, je l' ja? Da... piem.
MILAJEVSKI: Tako. Izvinite to sam vas prekinuo. Nastavite!

LARIOSIK: Molim, molim... Zavese be boje... One nas odvajaju od celoga
sveta... Uostalom, ja nisam ratnik... Eh!... Nalijte mi jo jednu aicu!
MILAJEVSKI: Bravo, Lerione! Vidi samo kako je lukav, a ovamo kae - ne
pije. Simpatian si ti momak, Larione, ali govore dri kao dubokopotovana
izma.
LARIOSIK: Ne, nemojte rei, Viktore Viktoroviu, drao sam ja govore i to ne
jednom... u drutvu kolega mog pokojnog tatice... u itomiru... Tamo su ti
razni poreski inspektori... I oni su me... o, kako su me grdili!
MILAJEVSKI: Poreski inspektori su poznate zveri.
ERVINSKI: Pijte Leno, pijte, draga!
JELENA: Hoete da me napijete? Uh, ba ste odvratni!
NIKOLKA (kraj, klavira, peva)
Reci mi arobnjae, ljubime bogova,
ta e se zbiti u ivotu sa mnom?
I hou li skoro, na radost suseda zlih,
Prekriti se grobljanskom zemljom?
LARIOSIK (peva) Tako, glasnije, muziko, sviraj pobedu.
SVI (pevaju) Pobeda je naa, neprijatelj bei.
I, onda, za...
LARIOSIK: Cara!...
ALEKSEJ: ta vam je, ta vam je!
SVI (pevaju frazu bez rei) Nek odjekne gromoglasno Ura.
NIKOLKA (peva) Iz mrane ume u susret mu...
Svi pevaju.
LARIOSIK: Eh! Kako je kod vas veselo, Jelena Vasiljevna, draga! Vatre... Ura!
ERVINSKI: Gospodo! U zdravlje njegove svetlosti hetmana cele Ukrajine. Ura!
Pauza.
STUDZINSKI: Izvinite. Sutra u krenuti u bitku, ali takvu zdravicu neu ispijati
a ni drugam oficirima ne savetujem.
ERVINSKI: Gospodine kapetane!
LARIOSIK: Potpuno neoekivan dogaaj!
MILAJEVSKI (pijan) Zbog njega, avo ga odneo, noge su mi promrzle. (Pije)
ERVINSKI: Gospodine pukovnie, dozvolite mi da nazdravim?
ALEKSEJ: Ne, ne odobravam!
ERVINSKI: Gospodine pukovnie, dozvolite mi da kaem!
STUDZINSKI: Ne, dozvolite mi da ja kaem!
LARIOSIK: Ne, dozvolite, ja u rei. U zdravlje Jelene Vasiljevne, a isto tako i
njenog vrlopotovanog supruga koji je u Berlin otputovao!
MILAJEVSKI: Eto! Pogodio si, Larione! Bolje bi teko bilo!
NIKOLKA Spevaj:
Istinu mi reci, ne boj me se...
LARIOSIK: Izvinite, Jelena Vasiljevna, ja nisam vojno lice.
Page 14
JELENA: Nita, nita, Larione. Vi ste oseajan ovek, dobar. Priite blie.
LARIOSIK: Jelena Vasiljevna! Ah, boe moj, crno vino!...
NIKOLKA: Soli, soli posuti... nita.
STUDZINSKI: To je va hetman!
ALEKSEJ: Samo trenutak, gospodo!... ta vam je, odista? Da nam se
podsmevaju, ta li? Kada bi taj va hetman, umesto da tera tu avolju
komediju sa ukrajinizacijom, poeo da formira oficirske korpuse, Petljura ne bi
ni prismrdeo u Malorusiji. Ali ni to nije sve: mi bismo i boljevike u Moskvi
unitili jednim udarcem, kao muve! U pravom trenutku! Tamo, pria se, sada
make deru. On bi, gad jedan, Rusiju spasao!
ERVINSKI: Nemci ne bi dozvolili da se armija formira, oni je se boje.
ALEKSEJ: Nije tano. Nemcima je trebalo objasniti da mi za njih ne
predstavljamo opasnost. Razume se! Rat smo izgubili. Kod nas je sada neto
drugo, mnogo stranije od rata, od Nemaca, od bilo ega na svetu: kod nas su
boljevici. Nemcima je trebalo rei: ta hoete? Potrebni su vam hleb,
eegr? Evo vam, uzmite, naderite se, zadavite se, ali nam samo pomozite da
se nai seljaci ne razbole od moskovske bolesti. A sada je kasno, sada su se
nai oficiri pretvorili u kafanske klupodere. Kafanska armija! Idi pa ga uzmi.
Pazi da ne poe da ratuje. On, gad jedan, ima valutu u depu. Sedi u kafani na
Kreatiku, a zajedno sa njim cela gardijska tapoka bulumenta. Divota jedna!
Pukovniku Turbinu dali divizion: leti, hitaj, formiraj, krei, Petljura dolazi!...
Odlino, gospodo! A jue bacim pogled na njih i, dajem vam re - prvi put mi je
srce zadrhtalo.
MILAJEVSKI: Aljoa, komandiriu moj mili! Ba ima artiljerijsko srce! Pijem
u tvoje zdravlje!
ALEKSEJ: Zadrhtalo zbog toga to na sto junkera imam - sto dvadeset
studenata, puke dre kao lopate. I jue na trgu... Sneg pada, magla u
daljini... Priinio mi se, znate, mrtvaki koveg...
JELENA: Aljoa, zato govori tako mrane stvari? Nemoj!
NIKOLKA: Ne zbunjujte se, gospodine komandire, mi vas neemo izdati.
ALEKSEJ: Eto, gospodo, sedim ja sada meu vama, i stalno me mui jedna
misao. Ah! Da smo sve ovo mogli predvideti ranije! Znate li ta je taj va
Petljura? To je mit, to je crna magla. On uonte i ne postoji. Pogledajte kroz
prozor, pogledajte ta je tamo. Tamo je meava, tamo su nekakve senke... U
Rusiji, gospodo, postoje dve sile: boljevici i mi. Jo emo se sresti. Vidim jo
groznija vremena. Vidim... Ali neka! Neemo zaustaviti Petljuru. Ali on i nee
doi zadugo. A za njim e, eto, boljevici. Zbog toga ja i idem! Idem kao
drebe ispred rude, ali idem! Jer, kada se sukobimo sa njima stvari e poeti
veselije da se odvijaju. Ili emo ih mi sahraniti, ili e oni, to je mnogo
sigurnije, sahraniti nas. Pijem za taj susret, gospodo!
LARIOSIK (za klavirom, peva) elja susreta, Zakletve, govori - Sve na svetu je
Korov obian...
NIKOLKA: Odlino, Larione! (Peva) elja susreta, Zakletve, govori...
Svi pevaju neskladno. Lariosik neoekivano poinje da rida.
JELENA: Lariosik, ta je to sa vama?
NIKOLKA: Larione!
Page 15
MILAJEVSKI: ta je, Larione, ko te je uvredio?
LARIOSIK (pijano) Uplaio sam se.
MILAJEVSKI: Koga? Boljevika? Sada emo mi da im pokaemo! (Uzima
mauzer)
JELENA: Viktore, ta to radi?
MILAJEVSKI: Komesare u da ubijam. Ko je od vas komesar?
ERVINSKI: Mauzer je napunjen, gospodo!
STUDZINSKI: Kapetane, smesta da sedne!
JELENA: Gospodo, oduzmite mu ga!
Oduzima mauzer. Lariosik ode.
ALEKSEJ: ta ti je, jesi li poludeo? Odmah da si seo! Ja sam kriv, gospodo.
MILAJEVSKI: Znai da sam u drutvu boljevika. Drago mi je. Zdravo da ste
mi, drugovi! Da popijemo u zdravlje komesara. Oni su i te kako simpatini!
JELENA: Viktore, nemoj vie da pije!
MILEJEVSKI: Umukni, komesarice!
ERVINSKI: Boe moj, kako oe nakresao!
ALEKSEJ: Gospodo, ja sam kriv. Ne sluajte ono to sam govorio. Jednostavno
su mi nervi propali.
STUDZINSKI: O ne, gospodine pukovnie. Verujte mi da shvatamo i
prihvatamo sve to ste rekli. Rusku imperiju emo uvek da titimo!
NIKOLKA: ivela Rusija!
ERVINSKI: Dozvolite mi da kaem! Niste me shvatili! Hetman e tako i uiniti
kako vi predlaete. I kada nam poe za rukom da odbacimo Petljuru i kada
nam saveznici pomognu da unitimo boljevike, hetman e pololti Ukrajinu
pred noge njegovog imperatorskog velianstva imperatora Nikolaja
Aleksandrovia...
MILAJEVSKI: Kakvog Aleksandrovia? A kae da sam se ja nakresao.
NIKOLKA: Imperator je ubijen...
ERVINSKI: Gospodo! Vest o smrti njegovog imperatorskog velianstva...
MILAJEVSKI: Malo je preuveliana.
STUDZINSKI: Viktore, ti si oficir!
JELENA: Pustite ga da kae, gospodo!
ERVINSKI:... izmislili su boljevici. Znate li ta se desilo u dvoru imperatora
Viljema kada mu je predstavljana hetmanova svita? Imperator Viljem je rekao:
A o onom drugom e sa vama govoriti... - zavesa se digla i pojavio se na
gospodar. (Ue Lariosik) Rekao je: Gospodo oficiri, idite na Ukrajinu i
formirajte vae jedinice. Kada doe vreme lino u vas povesti u srce Rusije, u
Moskvu! I suze su mu potekle.
STUDZINSKI: Ubijen je on!
JELENA: ervinski! Da li je to istina?
ERVINSKI: Jelena Vasiljevna!
ALEKSEJ: Porunie, to je legenda! Ve sam uo tu priu.
NIKOLKA: Svejedno. Neka je imperator i mrtav, ali iveo imperator! Ura!...
Himnu! ervinski! Himnu! (Peva) Boe, cara uvaj!...
ERVINSKI i STUDZINSKI Boe, cara uvaj!
MILAJEVSKI i LARIOSIK (peva) Svemoni, dravni...
Page 16
NIKOLKA i STUDZINSKI Vladaj na...
ERVINSKI i ALEKSEJ Gospodo, ta vam je? To je nepotrebno!
MILAJEVSKI (plae) Aljoa, zar je ovo narod? Pa to su banditi. Profesionalni
savez careubica. Petar Trei... A ta im je on uinio? ta? Urlaju: Rat nam
nije potreban! Odlino... Prekinuo je rat. I ko? NJegov sopstveni dvoranin
cara po njuci flaom... Pavla Petrovia knez udara tabakerom po uvetu... A
onaj... zaboravio sam kako se ono... onaj sa zulufima, simpatian, daj, misli,
muicima prijatnu stvar da nainim, oslobodiu ih, vragove jedne. I bombom
ga onda zbog toga? ibati ih treba, nitavila. Aljoa! Oh, neto mi je loe,
brao...
JELENA: Loe mu je!
NIKOLKA: Kapetanu je loe!
ALEKSEJ: U kupatilo.
Studzinski, Nikolka i Aleksej diu Milajevskog i iznose ga.
JELENA: Idem da vidim ta mu je.
ERVINSKI (prepreivi put vratima) Nemojte, Leno!
JELENA: Gospodo, gospodo, pa treba... Ovo je haos... Zadimili ste... Lariosik,
Lariosik!
ERVINSKI: ta vam je, ta vam je, ne budite ga!
JELENA: I ja sam se zbog vas napila. Boe moj, noge me ne dre.
ERVINSKI: Evo ovamo, ovamo... Dozvoljavate li mi... kraj vas?
JELENA: Sedite... ervinski, ta e biti s nama? ime e sve ovo da se zavri?
A?... Usnila sam lo san. I sve u svemu oko nas je u poslednje vreme sve gore
i gore.
ERVINSKI: Jelena Vasiljevna! Sve e biti dobro, a snovima ne verujte...
JELENA: Ne, ne, moj san je - proroanski. Kao krenuli smo morem u Ameriku i
sedimo u utrobi broda. Kad nastade nepogoda. Vetar urla. Hladnoledeno.
Talasi. Penjemo se na nekakve palate. I odjednom pacovi. Odvratni, ogromni.
Bilo je tako strano da sam se probudila.
ERVINSKI: Znate li ta, Jelena Vasiljevna? On se nee vratiti.
JELENA: Ko to?
ERVINSKI: Va mu.
JELENA: Leonide Jurjeviu, to je bezobrazluk. ta vas se to tie? Vratie se,
nee se vratiti.
ERVINSKI: Tie me se i te kako. Ja vas volim.
JELENA: To sam ve ula. Stalno izmiljate.
ERVINSKI: Volim vas, tako mi boga.
JELENA: No, onda volite za sebe.
ERVINSKI: Neu, dojadilo mi je.
JELENA: Stanite, stanite. Zato ste se setili mog mua kad sam pomenula
pacove?
ERVINSKI: Zato to on lii na pacova.
JELENA: Ipak ste vi svinja, Leonide! Prvo, uopte ne lii.
ERVINSKI: Kao dve kapi vode. Cvikeri, picast nosi...
JELENA: Ba je to vrlo lepo! O odsutnom oveku govoriti gadosti, pa uz to jo
njegovoj eni!
Page 17
ERVINSKI: Kakva ste mu vi ena!
JELENA: Kako to?
ERVINSKI: Pogledajte se u ogledalu. Vi ste lepi, pametni, kako se to kae
intelektualno razvijeni. Sve u svemu - prava ena. Divno umete da pratite na
klaviru. A on je kraj vas - obian aufhenger, karijerista, tapski sluaj.
JELENA: U odsutnosti! Odista odlino! (Zatvara mu usta rukom)
ERVINSKI: Pa to u mu i u oi rei. Odavno sam ve hteo. Rei u mu, na
dvoboj u ga izazvati. Vi ste sa njim nesreni.
JELEIA: A sa kim u da budem srena?
ERVINSKI: Sa mnom.
JELENA: Vi niste za to.
ERVINSKI: Ohoho! A zato?
JELENA: ta je to leio u vama?
ERVINSKI: Zagledajte se.
JELENA: Pa, autantski praporci, namazani ste kao heruvim. I glas. I nita
vie.
ERVINSKI: Znao sam! Kakva je to nesrea! Svi ponavljaju jedno te isto:
ervinski je autant, ervinski je peva, ovo, ono... A da ervinski ima duu,
to niko i ne zapaa. I ivi ervinski kao beskuno pseto, i nema kome ervinski
glavu na grudi da stavi.
JELENA (gura mu glavu) Odvratno ste lukavi! Znam sve vae avanture. Svima
govorite jedno isto. I onoj vaoj, dugakoj. Fuj, usne namackane...
ERVINSKI: Ona nije dugaka. To je mecosopran. Jelena Vasiljevna, tako mi
boga, nita slino tome joj nisam govorio niti u joj rei. Nije lepo sa vae
strane, Leno, kako je to loe sa tvoje strane, Leno.
JELENA: Ja za vas nisam Lena!
ERVINSKI: No, nije lepo sa tvoje strane, Jelena Vasiljevna. Uopte ne gajite
nikakvo oseanje prema meni.
JELENA: Na nesreu, vi mi se vrlo dopadate.
ERVINSKI: Aha! Dopadam se. A svoga mua ne volite.
JELENA: Ne, volim ga.
ERVINSKI: Leno, nemoj da lae. ena koja voli mua nema takve oi. Imao
sam ja prilike da gledam u enske oi. U njima se sve vidi.
JELENA: Pa da, vi ste iskusni, razume se.
ERVINSKI: Kako je otputovao?!
JELENA: I vi biste to isto uinili.
ERVINSKI: Ja? Nikada! To je sramno. Priznajte da ga ne volite!
JELENA: Pa, dobro, neka bude: ne volim i ne potuJ'em. Ne potujem. Da li ste
zadovoljni? Ali iz toga nita ne sledi. Sklonite ruke.
ERVINSKI: A zato ste se onda poljubili sa mnom?
JELENA: Lae! Nikada se nisam ljubila s tobom! Laljivac sa epoletama!
ERVINSKI: Ja laem?... A kraj klavira? Pevao sam Boga svemogueg... i bili
smo sami. Rei u ak i kada - osmog novembra. Bili smo sami, i poljubila si
me u usta.
JELENA: Zbog glasa sam te poljubila. Jesi li me shvatio? Zbog glasa. Majinski
sam te poljubila. Jer ti je glas izvanpedan. I nita vie.
Page 18
ERVINSKI: Nita?
JELENA: Ovo je muenje. Na asnu re! Prljavo posue. Ovi pijani. Mu mi je
nekud otputovao. Unaokolo svetlost...
ERVINSKI: Svetlost emo ukloniti. (Gasi gornje osvetljenje) Je li ovako
dobro? Sluaj, Leno, zaista te mnogo volim. Ni po koju cenu te neu pustiti.
Bie moja ena.
JELENA: Prilepio se kao zmija... kao zmija.
ERVINSKI: Kakva sam ja to zmija?
JELENA: Koristi svaki sluaj da sablanjava. Nita nee postii. Nita.
Svejedno kakav je on, neu zbog tebe da kvarim svoj ivot. Moda e se
pokazati jo gori.
ERVINSKI: Leno, kako si divna!
JELENA: Idi! Pijana sam. To si me ti namerno napio. Ti si poznati nevaljalac.
Ceo ivot nam se rui. Sve propada, rui se.
ERVINSKI: Jelena, ne boj se, neu te ostaviti u ovakvom trenutku. Biu kraj
tebe, Leno.
JELENA: Pustite me. Bojim se da ne bacim senku na porodicu Talberg.
ERVINSKI: Leno, ostavi ga sasvim i. udaj se za mene... Leno! (LJube se)
Razvee se?
JELENA: E, neka sve propadne!
LJube se.
LARIOSIK (iznenada) Ne ljubite se, jer mi je muka.
JELENA: Pustite me! Boe moj! (Bei)
ERVINSKI: Mladiu, vi nita niste videli!
LARIOSIK (mutno) Ne, video sam.
ERVINSKI: To jest, kako to?
LARIOSIK: Ako ima kralja, kreni kraljem, a dame ne diraj! Ne diraj!... Joj!...
ERVINSKI: Ja nisam igrao sa vama!
LARIOSIK: Ne, igrao si.
ERVINSKI: Boe moj, kako si se natreskao!
LARIOSIK: Da vidimo ta e vam mama rei, kad ja umrem. Govorio sam da
nisam vojno lice, da ne smem da pijem toliko votke. (Pada na grudi
ervinskom)
ERVINSKI: Kako se samo natreskao!
Sat otkucava tri puta, svira menuet.
(Zavesa)
DRUGI IN
SLIKA PRVA
Kabinet hetmanov u dvorcu. Ogroman pisai sto, na njemu telefoni. Odvojeno

poljski telefon. Na zidu ogromna mapa u ramu. No je. Kabinet jarko osvetljen.
Vrata se otvaraju i lakej puta ervinskog da ue.
ERVINSKI: Zdravo, Fjodore.
Page 19
LAKEJ: Zdravlja vam elim, gospodine porunie.
ERVINSKI: Kako to! Nikoga nema? A ko je od autanata deuran kraj
aparata?
LAKEJ: NJegova svetlost knez Novoiljcov.
ERVINSKI: A gde je on?
LAKEJ: Ne znam. Pre pola sata su izali.
ERVINSKI: Kako to? I ovi aparati su pola sata bez deurnog?
LAKEJ: Pa niko nije ni telefonirao. Ja sam stalno bio kraj vrata.
ERVINSKI: Nije vano to nisu zvonili! A da su zazvonili? U ovakvom
trenutku! avo e znati ta je ovo!
LAKEJ: Ja bih primio telefongram. Oni su tako i naredili, da ja beleim dok vi
ne doete.
ERVINSKI: Vi? Da beleite vojne telefongrame? Pa ta mu je, da mu se nije
mozak razmekao a? Da, da, razumeo sam! Razboleo se?
LAKEJ: Ne. Sasvim su otili iz dvorca.
ERVINSKI: To jest, kako to - sasvim iz dvorca? alite se, dragi Fjodore. Nije
predao deurstvo, a otiao iz dvorca? Znai, otiao u ludnicu?
LAKEJ: Ne znam. Samo su poneli etkicu za zube, pekir, sapun iz autantske
sobe. Ja sam im jo i dao novine.
ERVINSKI: Kakve sad to novine?
LAKEJ: Izvetavam vas, gospodine porunie: u jueranje novine su umotali
sapun.
ERVINSKI: Stanite, pa evo njegove sablje!
LAKEJ: Oni su u civilu otili.
ERVINSKI: Ili sam ja poludeo, ili vi. Da li je nekakvu cedulju bar ostavio? Ili je
naredio da mi neto prenesete?
LAKEJ: Naredio je da vam prenesem pozdrav.
ERVINSKI: Slobodni ste, Fjodore.
LAKEJ: Razumem. Dozvolite da vam se obratim, gospodine autante?
ERVINSKI: Dakle?
LAKEJ: Oni su primili neprijatan izvetaj.
ERVINSKI: Odakle? Od kue?
LAKEJ: Ne. Preko poljskog telefona. I odmah su se uzmuvali. Pri tome im se i
lice promenilo.
ERVINSKI: Nadam se, Fjodore, da vas se ne tie boja lica autanata njegove
svetlosti. I suvie priate.
LAKEJ: Izvinite, gospodine porunie. (Izie)
ERVINSKI (govori telefonom sa hetmanskog stola) Dajte mi 11223... Mersi...
Stan kneza Novoiljcova?... Zamolite Sergeja Nikolajevia... ta? U dvorcu?
Nije u dvorcu. Ja se javljam iz dvorca... Stani, Serjoa, pa to je tvoj glas!...
Serjo... Stanite... (Telefon daje znak prekinute veze) Kakav bezobrazluk!
Odlino sam uo da je to bio lino on. (Pauza) ervinski, ervinski... (Poziva
poljskim telefonom, telefon piti) tab Svjatoinskog odreda... Zamolite
naelnika taba... Kako nije tu! Pomonika... tab Svjatoinskog odreda?... ta
je to, do vraga!... (Seda za sto, zvoni. Ulazi lakej. Pie pisamce) Fjodore,
odmah ovo pisamce predajte kuriru. Neka hitno ode k meni u stan, u Lavovsku
Page 20
ulicu, tamo e, kada preda pismo, dobiti zaveljaj. I da mi ga odmah donese
ovamo. Evo mu dva karbovanca za koijaa. Evo i dozvole komandanturi za
propusnicu.
LAKEJ: Razumem. (Izie)
ERVINSKI (upka zamiljeno bakenbarde) ta je sad ovo, do vraga! (Na stolu
zvoni telefon) Molim... Da. Lini autant njegove svetlosti porunik ervinski...
Zdravlja vam elim vae prevashodstvo... Kako? (Pauza) Bolbotun?! Kako, sa
celim tabom?... Razumem... Tako, preneu... Razumem, vae
prevashodstvo... NJegova svetlost treba da stigne u dvanaest nou. (Sputa
slualicu. Telefon daje znak prekinute veze. Pauza.) Propao sam, gospodo!
(Zvidi)
Iza pozornice udaljena komanda: Mirno! - a potom mnogoglasni povik
strae: Zdravlja vam elimo, vaa svetlosti!
LAKEJ (otvara obe polovine vrata) NJegova svetlost!
Ulazi hetman. U bogatoj je erkeski, ljubiastomalinastim akirama i izmama
bez potpetica kavkaskog tipa i bez mamuza. Sjajne generalske epolete. Kratko
podiani prosedi brkovi, glatko izbrijana glava, oko etrdeset i pet godina.
HETMAN: Zdravo porunie.
ERVINSKI: Zdravlja vam elim, vaa svetlosti.
HETMAN: Jesu li stigli?
ERVINSKI: Usuujem se da upitam - ko to?
HETMAN: Kako to - ko? Zakazao sam u etvrt do dvanaest savetovanje kod
mene. Treba da prisutvuju komandant ruske armije, naelnik garnizona i
predstavnici nemake komande. Gde su oni?
ERVINSKI: Ne znam. Niko nije stigao.
HETMAN: Veito kasne. Dajte mi za poslednji sat ratni izvetaj. Bre!
ERVINSKI: Usuujem se da izvestim vau svetlost: samo to sam preuzeo
deurstvo. Kornet, knez Novoiljcov, koji je deurao pre mene...
HETMAN: Odavno sam ve hteo da napomenem i vama i drugim autantima da
treba govoriti ukrajinskim jezikom. To je svinjarija, na kraju krajeva! Ni jedan
moj oficir ne govori jezikom ove zemlje i na ukrajinske jedinice to ostavlja
najgori mogui utisak. Molim lepo.
ERVINSKI: Razumem, vaa svetlosti. Deurni autant kornet... knez... (U
stranu) avo e ga znati kako se kae knez na ukrajinskom. Do vraga!
(Glasno) Novoiljcov, koji privremeno obavlja dunost... Ja mislim... mislim...
mislim . .
HETMAN: Govorite ruski!
ERVINSKI: Razumem, vaa svetlosti. Kornet knez Novoiljcov, koji je deurao
pre mene, oigledno se iznenada razboleo i otiao kui pre nego to sam ja
ovamo doao...
HETMAN: ta to govorite? Napustio deurstvo? ta vam je? Jeste itavi? To
jest, kako to - napustio deurstvo? Znai - otiao sa deurstva? ta se tu kod
vas, u stvari, deava? (Telefonira) Komandanturu?... Odmah poslati patrolu...
Po glasu treba znati ko govori. Patrolu u stan mog autanta korneta
Novoiljcova, uhapsiti ga i sprovesti u komancanturu. Smesta.
ERVINSKI (u stranu) Tako mu i treba! Znae kako da menja glas na telefonu.
Page 21
Stoka!
HETMAN (telefonom) Odmah! (ervinskom) A da li je ostavio neto
napismeno?
ERVINSKI: Jeste. Ali na traci nema niega.
HETMAN: Pa ta js to sa njim? Poludeo? Ma streljau ga ovoga asa, ovde, kraj
ulaza u dvorac! Pokazau ja svima! Telefonirajte odmah tabu komandanta.
Smesta da doe k meni! Isto tako naelnik garnizona i svi komandanti pukova.
Brzo!
ERVINSKI: Usuujem se da vas izvestim, vaa svetlosti, izvetaj izuzetne
vanosti.
HETMAN: Kakav sad izvetaj?
ERVINSKI: Pre pet minuta su mi telefonirali iz taba komandanta i izvestili me
da se komandant dobrovoljake armije pri vaoj svetlosti iznenada razboleo i
otputovao sa celim svojim tabom nemakom kompozicijom u Nemaku.
Pauza.
HETMAN: Jeste li poludeli? Oi su vam bolesne... Da li shvatate ta ste me
izvestili? ta se desilo? Katastrofa, ta li? Pobegli? Zato utite? No!...
ERVINSKI: Upravo tako, vaa svetlosti, katastrofa. U deset sati uvee
petljurkovske jedinice su probile gradski front i konjica Bolbotuna je krenula u
proboj...
HETMAN: Bolbotuna?... Gde to?...
ERVINSKI: Iza Slobotke, deset vrsta od nje.
HETMAN: Stanite... stanite .. tako... ta je to?... Evo ta... U svakom sluaju, vi
ste odlian, hitar oficir. Odavno sam to ve zapazio. Evo ta. Odmah se spojte
sa tabom nemake komande i zamolite njihove predstavnike da ovoga asa
odmah izvole doi meni. Pourite, dragi moj, pourite!
ERVINSKI: Razumem. (Die slualicu) Trei. Seien Sie bitte liebenswrdig.
Herrn Major for Dust an den Apparat zu bitten (Molim vas budite ljubazni da
pozovete na telefon gospodina majora fon Dusta...) Kucanje na vratima.... Ja...
Ja. (Da, da.)
HETMAN: Uite, slobodno.
LAKEJ: Predstavnici nemake komande general fon rat i major fon Dust mole
da ih primite.
HETMAN: Zamoli ih da izvole. (ervinskom) Prekinite.
Lakej puta fon rata i fon Dusta. Obojica su u sivim uniformama. rat
izduena lica, sed. Dust crvena lica. Obojica nose monokle.
RAT: Wir haben die Ehre, Euer Durchlaucht zu begrssen. (ast nam je da
pozdravimo vau svetlost.)
HETMAN: Sehr erfreut, Sie zu sehen, meine Herren. Bitte nemen Sie Platz.
(Drago mi je da vas vidim, gospodo. Molim vas, sedite) (Nemci sedaju) Ich
habe eben die Nachricht von der schwierigen Lage unserer Armee erhalten.
(Upravo sam dobio izvetaj o tekom poloaju nae armije.)
RAT: Das ist uns schon lnere Zeit bekannt. (Mi smo to ve odavno znali.)
HETMAN (ervinskom) Molio bih vas da vodite zapisnik savetovanja.
ERVINSKI: Dozvoljavate li rukom, vaa svetlosti?
HETMAN: Generale, mogu li vas zamoliti da govorimo ruski?
Page 22
RAT (sa jakim akcentom) O, da! Sa velikim zadovoljstvom!
HETMAN: Maloas sam saznao da je petljurkovska konjica probila gradski front.
ervinski pie. Pored toga, iz taba ruske komande sam dobio nekakve
potpuno neverovatne vesti. tab ruske komande je sramno pobegao! Das ist ja
unerhrt! (To je neuveno!) (Pauza) Obraam se vaim posredstvom nemakoj
vladi... sledeom izjavom: Ukrajini preti smrtna opasnost. Bande Petljurine
prete da e doi do anarhije. Zbog toga molim nemaku komandu da
momentano da jedinice kako bismo odbili bande koje su nagrnule ovamo i
obnovili poredak u Ukrajini, saveznici Nemake.
RAT: Na alost, nemaki komanda ne moe to uraditi.
HETMAN: Kako? Objasnite generale, zato?
RAT: Physish unmglich! (Fiziki je nemoguno!) Fiziki nemoguno jeste.
Erstens, kao prvo, po naim podacima. Petljura imati dve stotine hiljada
vojsku, odlino naoruana je. A u meuvreme nemaka komanda uzima
divizije i vodi ih u Nemaka.
ERVINSKI (u stranu) Gadovi!
RAT: Na taj nain mi nemamo dovoljno snage za naa vojska rasporediti.
Zweitens, kao drugo, cela Ukrajina na strani Petljura.
HETMAN: Porunie, povucite tu reenicu u zapisniku.
ERVINSKI: Razumem.
RAT: Nemam nita protif. Podvui to. Na taj nain zaustaviti Petljura
nemogue jeste.
HETMAN: Znai da mene, armiju i vladu nemaka komanda iznenada ostavlja i
preputa sudbini?
RAT: Nije, nama naredili da preduzmemo meri za spaavanje faa svetlost.
HETMAN: A koje mere komanda predlae?
RAT: Momentanu efakuaciju fae svetlost. Odmah u vagon i nach Germania.
HETMAN: Izvinite, ali nita ne shvatam. Kako to?... Izvinite. Moda je to
nemaka komanda evakuisala kneza Belorukova?
RAT: Upravo tako.
HETMAN: Bez moje saglasnosti? (Nervira se) Ne slaem se. Izraavam vladi
Nemake protest zbog takvog postupka. Imam jo uvek mogunosti da skupim
armiju u gradu i branim Kijev svojim sredstvima. Ali, odgovornost za
unitavanje prestonice pae na nemaku komandu. I ja mislim da e vlada
Engleske i Francuske...
RAT: Vlada Engleske! Vlada Francuske! Nemaka vlada jo dofoljno jaka da
ne pusti doi do unitenje prestonice.
HETMAN: To je pretnja, generale?
RAT: Upozorenje, faa svetlost. Faa svetlost nema nikakve oruane snage.
Situacija katastrofalna...
DUST (tiho, fon ratu) Mein General, wir haben gar keine Zeit. Wir mssen...
(Generale, mi imamo vrlo malo vremena. Moramo...)
RAT: Ja, ja... faa sfetlost, dozfolite rei pozlednje. mi sada uhvatiti podatak
da konjica Petljure je osam frsta od Kijef. I sutra isjutra ona ui e...
HETMAN: Ja za to poslednji saznajem!
Page 23
RAT: Faa sfetlost, fi snate ta bude bilo sa fama ako fi budete zaropljen? Na
faa sfetlost fe ima prezuda. Ona jako tuan.
HETMAN: Kakva sad to presuda?
RAT: Isfinite, faa sfetlost. (Pauza) Obijeziti. (Pauza) Faa sfetlost, ja molim
otgoforiti otmah. Ja imam samo teset malih minuta, posle toga skitam sa sebe
odgofornost za ifot faoj sfetlosti.
Velika pauza.
HETMAN: Kreem!
RAT: Ah, idete? (Dustu) Budite dobri, delati tajno i bez sfaki larma!
DUST: O, nikakaf larma! (Puca iz revolvera dva puta u tavanicu)
ervinski je zbunjen.
HETMAN (hvatajui se za revolver) ta to treba da znai?
RAT: O, pudete miran, faa sfetlost. (Nestaje u zavesi desnih vrata)
Glasovi iza pozornice: Straa, na oruje! Topot nogu.
DUST (otvarajui srednja vrata) Ruhig! Mirno! General fon rat na pantalone
zakaio refolver i pogreno pogodio sebe u glava. (Glasovi iza pozornice:
Hetman! Gde je hetman?) Hetman jeste jako sdrafo. Faa sfetlost, ljubasno
izaite... Straa...
HETMAN (u srednjim vratima) Sve je u redu, prekinite uzbunu.
DUST (u vratima) Molim fas, propustiti lekar s instrumentarij.
Uzbuna se stiava. Ulazi lekar nemake armije sa koferom i lekarskom torbom.
Dust zatvara i zakljuava srednja vrata.
RAT (izlazi iza zavese) Faa sfetlost, molim fas presfucite se u nemaki
uniform, kao da vi jeste ja, a ja jesam ranjen. Tajno mi vas izvesti iz grad, da
niko ne znao nita, da ne izazvati uzbuenje straa.
HETMAN: Radite ta hoete. (Poljski telefon poinje da zvoni) Porunie,
dignite slualicu!
ERVINSKI: Kabinet njegove svetlosti... Kako?... ta?... (Hetmanu) Vaa
svetlosti, dva puka serduka prela na stranu Petljure... Na nebranjenom delu
se pojavila neprijateljska konjica. Vaa svetlosti, ta da prenesem?
HETMAN: ta da prenesete? Prenesite im da zadre konjicu bar pola sata! Ja
moram da odem! Dau im oklopna kola!
ERVINSKI (u slualicu) ujete me?... Zaustavite ih bar na pola sata! NJegova
svetlost e vam dati oklopna kola!
DUST (izvlaei iz kofera nemaku uniformu) Faa sfetlost! Gde vi budete?
HETMAN: U spavaoj sobi.
Hetman i Dust odlaze udesno.
ERVIISKI (na avansceni) Da beim, ta drugo? Hoe li Jelena da poe ili
nee? (Odluno, ratu) Vae prevashodstvo, najpokornije vas molim da
povedete i mene sa hetmanom, ja sam njegov lini autant. Pored toga, sa
mnom je i... moja verenica...
RAT: Na alost, porunik, ne samo faa ferenica, fe i fas ne mogu pofesti.
Ako hoete putovati idite na stanicu gde na tapski komposicija. Uposoravam
- nikakfih mesta nema, tamo fe je lini autant.
ERVINSKI: Ko?
RAT: Kako se ono... Knez Novoiljcov.
Page 24
ERVINSKI: Novoiljcov! Pa kada je on uspeo?
RAT: Kada desi se katastrof, svako postati vet jako. On bio sad u na tab.
ERVINSKI: I on e tamo, u Berlinu, biti kraj hetmana?
RAT: O, ne! Hetman bie sam. Nikakfa sfita. Mi samo doveemo do granica
one ko eli spasti svoja ija od va muik, a tamo kako ko eli.
ERVINSKI: O, pokorno vam se zahvaljujem. Ja u i ovde umeti da spasem
svoju iju...
RAT: Pravilno, porunik. Nikat ne treba naputati svoj tomovina. Heimat ist
Heimat. (Domovina je domovina.)
Ulaze Hetman i Dust. Hetman ]e u uniformi nemakog generala. Zbunjen, pui.
HETMAN: Porunie, sve papire ovde spaliti.

DUST: Herr Doktor, seine Sie so liebenswrdig... (Gospodine doktore, budite
tako ljubazni) Vaa sfetlost, sednete.
Hetmana posade u stolicu. Lekar mu celu glavu obavije zavojem.
LEKAR: Fertig. (Gotovo)
RAT (Dustu) Kola!
DUST: Sogleich. (Odmah)
RAT: Faa sfetlost, leite.
HETMAN: Ali treba to objaviti narodu... Manifest?...
RAT: Manifest!... Isfolite...
HETMAN (potmulo) Porunie, piite... Bog mi nije dao snage... i ja...
DUST: Manifest... Nema nikakfo fremena manifest... Iz vos telegram...
HETMAN: Odustati!
DUST: Faa sfetlost, leite.
Hetmana stavljaju na nosila. rat se krije. Srednja vrata se otvaraju, pojavljuje
se lakej. Dust, lekar i lakej iznose hetmana kroz leva vrata. ervinski pomae
do vrata, vraa se. Ulazi rat.
RAT: Sve je u redu. (Baca pogled na runi sat) Jedan posle ponoi. (Stavlja
kapu i uzima ogrta) Do vienja, porunie. Fama safetujem ne dugo sedeti
ovde. Moete mirno otii. Skinite epolete. (Oslukuje) ujete li?
ERVINSKI: Brza paljba.
RAT: Upravo. Imate propusnica za sporedni ulaz?
ERVINSKI: Imam.
RAT: Auf wiedersehen. Pourite. (Odlazi)
ERVINSKI (potiten) isto nemaka pedanterija. (Iznenada ivne) Ali nemam
vremena. Nemam, nemam... nemam... (Kraj stola) O, tabakera! Zlatna!
Hetman zaboravio. Da je ostavim ovde? Ne, lakeji bi je zdipili. Oho! itavu
funtu bie teka. Istorijska vrednost. (Trpa tabakeru u dep) No... (Za stolom)
Nikakve papire neemo da spaljujemo, samo spisak autanata. (Spaljuje
papire) Da li sam ja svinja ili nisam? Ne, nisam svinja. (Telefonira) Dajte mi
453... Da... Divizion?... Komandira na telefon! Hitno!... Probuditi! (Pauza)
Pukovnik Turbin?... Ovde ervinski. Sluajte me dobro, Alekseje Vasiljeviu:
hetman je kidnuo... Kidnuo!... Ozbiljno vam kaem... Ne, do zore ima
vremena... Jeleni Vasiljevnoj prenesite da iz kue sutra ni u kom sluaju ne
izlazi... Doi u izjutra da se sakrijem. Da ste mi zdravo. (Sputa slualicu) I
Page 25
savest mi je ista i mirna... Fjodore! (Ulazi lakej) Je li kurir doneo zaveljaj?
LAKEJ: Jeste.
ERVINSKI: Daj ga odmah ovamo!
Lakej izlazi, a onda se vraa sa boom.
LAKEJ (zbunjeno) Dozvolite da vas upitam, ta je sa njegovom svetlou?
ERVINSKI: Kakvo je to sad pitanje? Hetman je izvoleo da se odmori. I, sve u
svemu, utite. Vi ste dobar ovek, Fjodore. Na vaem licu ima neeg... kako da
kaem... privlanog... proleterskog...
LAKEJ: Da.
ERVINSKI: Fjodore, donesite mi iz autantske sobe moj pekir, brija i sapun.
LAKEJ: Razumem. Treba li i novine?

ERVINSKI: Sasvim tano. I novine. (Lakej izlazi na leva vrata. ervinski u
meuvremenu oblai civilni kaput, stavlja eir, skida mamuze. Svoju sablju i
sablju Novoiljcova strpa u bou. Pojavi se lakej) Kako mi stoji ovaj eir?
LAKEJ: Odlino. Brija ete u dep?
ERVINSKI: Brija u dep... Ali... Dragi Fjodore, dozvolite da vam u znak
panje ostavim pet stotina karbovanaca.
LAKEJ: Najpokornije vam zahvaljujem.
ERVINSKI: Dozvolite da vam stegnem potenu trudbeniku ruku. Ne udite
se, ja sam demokrata po prirodi, Fjodore! U dvorcu nikad nisam bio, kao
autant nikad nisam sluio.
LAKEJ: Jasno mi je.
ERVINSKI: Vas ne poznajem. I sve u svemu, ja sam operski peva...
LAKEJ: Je li pobegao?
ERVINSKI: Kidnuo.
LAKEJ: Ah, bitanga!
ERVINSKI: Bandit kakvog nema!
LAKEJ: A nas sve, znai, ostavljate sudbini?
ERVINSKI: Kao to vidite. Za vas je to tek pola jada, a kako je meni?
Zvoni telefon. Molim... A! Kapetane!... Da! Poaljite sve u vraju mater i
beite. Znai da znam ta govorim... ervinski... Sve najbolje. Do vienja...
Dragi moj Fjodore, ma koliko da mi je prijatno priati sa vama, i sami vidite da
nemam uopte vremena... Fjodore, dok sam na vlasti, poklanjam vam ovaj
kabinet. to me gledate? Ba ste udni! Pomislite samo, kakvo ebe moe da
ispadne od ove zavese. (Izgubi se)
Pauza. Telefonsko zvono.
LAKEJ Razumem .. ime mogu da vam pomognem?... Znate ta? Oterajte sve
u vraju mater i kidajte... Fjodor na telefonu... Fjodor!...
SLIKA DRUGA
Pusta, mrana prostorija. Natpis: tab I konjike divizije. Zastava plava sa

utim. Kraj ulaza petrolejski fenjer. Vee. Kroz prozor ponekad dopre bat
konjskih kopita. Tiho se uje kako harmonika svira poznate motive.
TELEFONISTA (na telefonu) To sam ja, Franko, ponovo imam vezu... Vezu,
Page 26
kaem!... ujete li?... Ovde tab konjike divizije.
Telefon piti. um i buka pozornice. URAGAN i KIRPATI uvode dezertera
kozaka. Lice mu okrvavljeno.
BOLBOTUN: ta je ovo?
URAGAN: Dezertera smo uhvatili, pane pukovnie.
BOLBOTUN: Iz kog puka? utanje. Iz kog puka, pitam? utanje.
TELEFONISTA: Ovde sam ja! Ja iz taba, Franko, imam vezu! Ovde tab
konjike divizije!... ujete li?... Fuj, do vraga!...
BOLBOTUN: ta je, boju ti majku? A? ta to radi?... Dok svaki poten kozak
kree da se bori za zatitu Ukrajinske republike od belogardejaca ili
Jevreja-komunista, dok svaki seljak stupa u redove ukrajinske vojske, ti se u
bunje krije? A zna li ta rade sa naim seljacima hetmanski oficiri i tamo oni
komesari? ive u zemlju zakopavaju! Jesi li me uo? Ja u tebe samog u grob
da zakopam! Samog! Satnika Galanbu ovamo! (Glas iza pozornice: Satnika
zove pukovnik! Muvanje.) Pa gde ste ga pronali?. .
KIRPATI: Iza ograde, beao kukin sin, krio se!...
BOLBOTUN: Ah, prokletnie, prokletnie! (Ulazi Galanba, leden, crn, sa crnim
bajonetom) Sasluati, pan satnie, dezertera... Franko, dispoziciju! Ne mui taj
aparat!
TELEFONISTA: Odmah, pane pukovnie, odmah! ta u sa njim? Ne mui...
GALANBA (ledenog lica) Iz kog si puka? utanje. Iz kog si puka?
DEZERTER (plaui) Ja nisam dezerter. Smilujte mi se, pane satnie! Do
bolnice sam se probijao. Noge mi sasvim promrzle.
TELEFONISTA (u slualicu) Gde je dispozicija?... Molim najlepe. Komandant
konjike divizije trai dispoziciju... ujete li me? ta u sa ovim aparatom?
GALANBA: Noge promrzle? A zato nisi obavestio tab svoga puka? A? Iz kog si
puka? (Zamahuje rukom)
uje se kako konji idu preko mosta.
DEZERTER: Iz drugog kozakog.
GALANBA: Znamo mi vas, kozake. Svi ste neradnici. Izdajice. Boljevici. Skidaj
izme, skidaj. Ako ti noge nisu promrzle, ako lae, odmah u da te streljam.
Momci! Fenjer ovamo!
TELEFONISTA (u slualicu) Poaljite nam ordonansa za usaglaavanje... U
Slobotku... Tako!... Tako!... Razumem!... Gricko! Neka ordonans ponese
dispoziciju za na tab. Dobro?... Pane pukovnie, dispozicija e uskoro stii...
BOLBOTUN: Dobro...
GALANBA (izvlai mauzer) I ovo ti je uslov: ako su noge u redu - bie odmah
na onome svetu. Udaljite se tamo pozadi, da ne pogodim nekog.
Dezerter seda na pod, skida izme. utanje.
BOLBOTUN: Pravilno. Da drugima poslui kao primer.
Fenjerom osvetljavaju dezertera.
KIRPATI (sa uzdahom) Promrzle su... Istinu je govorio
GALANBA: Uput je trebalo da uzme. Uput, gade! A ne da bei iz puka...
DEZERTER: Nisam imao od koga uput da uzmem. Kod nas u puku nema
lekara. Nikoga nema. (Plae)
GALANBA: Uhapsite ga! I straarski sprovesti u bolnicu! I im mu lekar previje
Page 27
noge, vratiti ga ovamo u tab i udariti petnaest batina, da naui kako se bez
dokumenata bei iz svoga puka.
URAGAN (izvodei ta) Hajde, krei!
Iza pozornice harmonika. Glas tuno peva. Joj jabuko, gde se to kotrlja, ako
kod gajdamaka dospe - vratiti se nee... Uznemireni glasovi sa druge strane
prozora. Dr ih! Dr'! Pored mosta... Preko leda su potrali...
GALANBA (kroz prozor) Momci, ta je to tamo? ta je?
GLAS: Nekakvi ifuti, pane satnie, pored mosta preko leda kidnuli iz
Slobotke.
GALANBA: Momci! Izvidnica! Na konje! Na konje! Jai! Jai! Kirpati! Bre za
njima! ive ih uhvati! ive!
BOLBOTUN: Franko, uspostavi vezu!
TELEFONISTA: Imam je, pane pukovnie, drim je i te kako!
Topot iza pozornice. Pojavljuje se Uragan, uvodi oveka sa korpom.
OVEK SA KORPOM: Dragi moji, pa ja nita nisam. ta vam je! Ja sam
zanatlija...
GALANBA: Sa ime ste ga uhvatili?
OVEK SA KORPOM: Oprostite, drue vojnie...
GALANBA: ta? Drue? Ko ti je ovde drug?
OVEK SA KORPOM: Oprostite, gospodine oficire.
GALANBA: Ja ti nisam gospodin. Sva gospoda su sada sa hetmanom u gradu.
Mi emo tvojoj gospodi creva da iupamo. Mome, daj mu, ti si blie. Lupi tog
gospodina po iji. Je li jasno sada kakva su ovo ovde gospoda? Shvata li?
OVEK SA KORPOM: Vidim.
GALANBA: Osvetlite ga, momci. ini mi se da je ovaj ovde komunista.
OVEK SA KORPOM: ta vam je! ta vam je, molim vas! Ja sam, vidite,
izmar.
BOLBOTUN: Neto mi mnogo dobro govori moskovski.
OVEK SA KORPOM: Od Kaluge sam, da ste mi zdravo. Iz Kaluke gubernije. A
i ne radujem se uopte to sam ovamo, na Ukrajinu, kod vas doao. izmar
sam ja.
GALANBA: Isprave!
OVEK SA KORPOM: Isprave? Odmah. Isprave su mi iste, moe se rei.
GALANBA: ta ti je u korpi? Kud si krenuo?
OVEK SA KORPOM: U korpi su mi izme, vae bla... va... izme .., Mi pravimo
za trgovinu, ivimo u Slobotki, a izme nosimo u grad.
GALANBA: A zato nou?
OVEK SA KORPOM: Tano tako treba, izjutra smo u gradu.
BOLBOTUN: izme... Ohoho! Odline!
Uragan otvara korpu.
OVEK SA KORPOM: Izvinite, potovani graanine, ali nisu nae, od gazdine su
koe.
BOLBOTUN: Od gazdine! Pa to je ono najbolje. Gazdina roba je dobra roba.
Momci, uzmite po par gazdine robe.
Poinju da razvlae izme.
OVEK SA KORPOM: Graanine vojni ministre! Pa ja u bez tih izama da
Page 28
iropadnem. Mogu pravo u grob! Ovde ih je dve hiljade rubalja... To je
gazdino...
BOLBOTUN: Daemo ti priznanicu.
OVEK SA KORPOM: Oprostite, ali ta e mi priznanica? (Jurne ka Bolbotunu,
koji mu udari amar. Jurne ka Galanbi) Gospodine konjanie! Dve hiljade
rubalja! Kad bi' ja bio neki buruj ili, recimo, boljevik... (Galanba mu udari
amar. Seda na zemlju, zbunjeno) ta je to sada? Uostalom, uzimajte! To je,
znai, za snabdevanje armije?... Samo, dozvolite mi onda da i ja uzmem jedan
par. (Poinje da skida svoje izme)
TELEFONISTA: Gledajte, pane pukovnie, ta on to radi?
BOLBOTUN: ta je, podsmeva nam se, gnjido? Odbi od korpe. Hoe li jo
dugo da nam se mota oko nogu? Dugo? Pazi, mom strpljenju je doao kraj.
Momci, raziite se. (Uzima revolver)
OVEK SA KORPOM: ta vam je! ta vam je! ta vam je!
BOLBOTUN: Gubi se odavde!
ovek sa. korpom tri ka vratima.
SVI: Pokorno zahvaljujemo, pane pukovnie!
TELEFONISTA (u slualicu) Razumem!... Razumem!... Odlino! Odlino! Pane
pukovnie! Pane pukovnie! U tab su doli ljudi iz dva hetmanska serduka
puka. Bako vodi s njima pregovore da preu na nau stranu.
BOLBOTUN: Odlino! Kad ti pukovi budu sa nama, Kijev e biti na!
TELEFONISTA (u slualicu) Gricko! Mi imamo nove izme!... Tako... ujem,
ujem... Odlino! Odlino, pane pukovnie, izvolite brzo do aparata.
BOLBOTUN (u slualicu) Komandir prve konjike divizije pukovnik Bolbotun...
Sluam vas... Tako... Tako... Polazim odmah... (Galanbi) Pane satnie, naredite
da to stgre sva etiri puka krenu na konjima! Pristupi gradu su zauzeti!
Odlino! Ura!
URAGAN I KIRPATI: Ura! Nastupamo!
Opti pokret.
GALANBA (kroz prozor) Na konje! Jai! Na konje!
Kroz prozor se uje Ura! Galanba izlee napolje.
BOLBOTUN: Demontiraj aparat! Konja ovamo!
Telefonista demontira aparat. Mete.
URAGAN: Konja za komandira!
GLASOVI: Prvi vod galopom mar! Drugi vod galopom mar!...
Kroz prozor se uje topot, zviduci. Svi nestaju sa pozornice. A onda
harmonika grmi, proleui...
(Zavesa)
TREI IN
SLIKA PRVA
Vestibil Aleksandrove gimnazije. Puke u sokama. Sanduci, mitraljezi.

Ogromno stepenite. Portret Aleksandra I na vrhu stepenita. U prozorima se
Page 29
vidi svitanje. Iza pozornice tutanj: divizion sa muzikom ide hodnicima
gimnazije.
NIKOLKA (iza pozornice pevui na vulgaran motiv vojnike pesmice)
Disala no pomamljenim sladostraem.
Nejasnih misli i trepeta puna.
Zviduk.
JUNKERI (zagluno pevaju)
ekala sam vas sa bezumnom eljom sree,
ekala vas i treptala kraj prozora.
Zviduk.
NIKOLKA (peva)
Na kutak sam ukrasila cveem...
STUDZINSKI (na odmoritu stepenita) Divizion, stoj! (Divizion iza pozornice
buno se zaustavi) Ostav! Kapetane!
MILAJEVSKI: Prva baterija! Na mestu! Korakom napred maaarrr!
Divizion maruje iza pozornice.
STUDZINSKI: U nogu! U nogu!
MILAJEVSKI: Leva! Leva! Leva! Prva baterija, stooj!
PRVI OFICIR: Druga baterija, stooj!
Divizion se zaustavlja.
MILAJEVSKI: Baterija, moete da puite! Voljno!
Iza pozornice agor i razgovor.
PRVI OFICIR (Milajevskom) Kod mene, gospodine kapetane, u vodu petorica
nedostaju. Bie da su kidnuli. Studenti!
DRUGI OFICIR: Sve u svemu svinjarija. ovek ne moe da se snae.
PRVI OFICIR: Zato to komandira nema? Reeno je da u est krenemo, a sad
je etvrt do sedam.
MILAJEVSKI: Tie, porunie, u dvorac su ga telefonom pozvali. Sada e stii.
(Junkerima) ta je, jeste li prozebli?
PRVI JUNKER: Ba tako, gospodine kapetane, svee je.
MILAJEVSKI: A zato stojite u mestu? Modri ste kao pokojnik. Razmrdajte se
malo. Posle komande voljno ne stojte kao spomenik. Svako neka sebi bude
pe. Bodrije! Ej, drugi vod, pravac u uionice, lomite klupe, loite pei! ivlje!
JUNKERI (viu) Momci, trk u uionice! - Klupe lomi, pei loi!
Uzmuvanost, agor.
MAKSIM (pojavljuje se iz posluiteljeve sobice, uasnut) Vae prevashodstvo,
ta to radite? Klupama pei da se loe?! To je sramota! Meni je gospodin
direktor naredio...
PRVI OFICIR: Pojava etrnaesta...
MILAJEVSKI: A ime, stari, da loimo pei?
MAKSIM: Drvima, bauka, drvima.
MILAJEVSKI: A gde su ti drva?
MAKSIM: Mi drva nemamo.
MILAJEVSKI: Gubi se odavde, stare, u vraju mater! Ej, drugi vod, kog
vraga?...
MAKSIM: Gospode boe moj i sveci svi! ta se ovde radi! Tatari, pravi Tatari!
Page 30
Mnogo je vojske prolo... (Odlazi, vie iza pozornice) Gospodo vojnici, ta to
radite?!
JUNKERI (lome klupe, cepaju ih, loe pe. Pevaju)
Bura maglom nebo skriva,
Vihore snene okree,
as kao zver zaurla,
as zaplae kao dete...
MAKSIM: Ej, ko to tako pei loi!
JUNKERI (pevaju)
Eh, vi, Sake, kanake moje!...
(Tuno)
Smiluj nam se, boe, poslednji put...
Iznenadna bliska eksplozija. Pauza. Uzmuvanost.
PRVI OFICIR: Granata.
MILAJEVSKI: Negde vrlo blizu.
PRVI JUNKER: Na nas, gospodine kapetane, prema svemu sudei.
MILAJEVSKI: Gluposti! Petljura pljunuo.
Pesma zamre.
PRVI OFICIR: Mislim, gospodine kapetane, da emo se danas nai sa
Petljurom. Interesantno, na ta li on lii?
DRUGI OFICIR (mrano) Saznae, ne uri.
MILAJEVSKI: Mi smo sitna boranija. Ako narede - videemo ga. (Junkerima)
Junkeri, to ste... Zato ste pokisli? Veselije!
JUNKERI (pevaju)
I kada po belom stepenitu
Povedu nas u modrikaste dalji ..,
DRUGI JUNKER (pritri Studzinskom) Komandir diviziona!
STUDZINSKI: Ostav! Divizion, mirno! Ravnaj's na sredinu! Gospodo oficiri!
Gospodo oficiri!
MILAJEVSKI: Prva baterija mirno!
Ulazi Aleksej.
ALEKSEJ (Studzinskom) Spisak ovamo! Koliko ih nedostaje?
STUDZINSKI (tiho) Dvadeset dvojica.
ALEKSEJ (cepa spisak) Da li je naa straa na Demijevci?
STUDZINSKI: Jeste!
ALEKSEJ: Vratiti ih ovamo!
STUDZINSKI (drugom junkeru) Vratiti strau!
DRUGI JUNKER: Razumem! (Otri)
ALEKSEJ: Nareujem gospodi oficirima i divizionu da paljivo sasluaju ovo to
u sad objaviti. Sluati i pamtiti. A zapameno izvravajte. (Tiina) Preko noi
je u naoj situaciji, u situaciji u kojoj se nalazi cela ruska armija, rekao bih u
dravnom poloaju Ukrajine, dolo do naglih i neoekivanih promena... Zato
vam objavljujem da na divizion rasputam. (Mrtva tiina) Borba sa Petljurom
je zavrena. Nareujem svima, pa, izmeu ostalog, i oficirima, da odmah skinu
sa sebe epolete, sve vojne znake i odmah da se razbee i sakriju po kuama.
(Pauza) Zavrio sam. Na izvrenje!
Page 31
STUDZINSKI: Gospodine pukovnie! Alekseje Vasiljeviu!
PRVI OFICIR: Gospodine pukovnie! Alekseje Vasiljeviu!
DRUGI OFICIR: ta to znai?
ALEKSEJ: uti! Bez diskusije! Izvravaj nareenje! ivlje!
TREI OFICIR: ta to znai, gospodine pukovnie? Uhapsiti ga!
agor.
JUNKERI: Uhapsiti! - Nita ne razumemo! - Kako to - uhapsiti?... ta ti je, jesi
li se bunike najeo?!... - Petljura uleteo u grad!... - Tako, dakle? Znao sam ja...
- Tie!...
PRVI OFICIR: ta to znai, gospodine pukovnie?
TREI OFICIR: Ej, prvi vod, za mnom!
Uleu zbunjeni junkeri sa pukama u rukama.
NIKOLKA: ta vam je, gospodo, ta to radite?
DRUGI OFICIR: Uhapsiti ga! Predao se Petljuri!
TREI OFICIR: Gospodine pukovnie, uhapeni ste!
MILAJEVSKI (zadravajui treeg oficira) Stanite, porunie!
TREI OFICIR: Pustite me, gospodine kapetane! Ruke sa mene! Junkeri, dr'te
ga!
MILAJEVSKI: Junkeri, nazad!
STUDZINSKI: Alekseje Vasiljeviu, pogledajte samo ta se radi.
NIKOLKA: Nazad!
STUDZINSKI: Nazad, kad vam se kae! Ne sluajte mlae oficire!
PRVI OFICIR: Gospodo, ta je ovo?
DRUGI OFICIR: Gospodo!
Guva. U rukama oficira revolveri.
TREI OFICIR: Ne sluajte starije oficire!
PRVI JUNKER: U divizionu pobuna!
PRVI OFICIR: ta to radite?
STUDZINSKI: Ku! Mirno!
TREI OFICIR: Dr' ga!
ALEKSEJ: Kuuj! Jo u da govorim!
JUNKERI: - Nemamo o emu da govorimo! - Neemo da sluamo! - Neemo da
sluamo! Ravnajte se po komandiru druge baterije!
NIKOLKA: Pustite ga da govori!
TREI OFICIR: Tie, junkeri, smirite se! Pustite ga da govori, neemo mu dati
da ode odavde!
MILAJEVSKI: Smesta uklonite te vae junkere!
PRVI OFICIR: Mirno! Na mestu!
JUNKERI: Mirno! Mirno! Mirno!
ALEKSEJ: Da... Bio bih odista bedan kad bih krenuo u bitku sa ovakvim
sastavom, koji mi je gospod bog poslao u vaem licu. Ali, gospodo, to je
dozvoljeno omladincudobrovoljcu, neoprostivo je (treem oficiru) vama,
gospodine porunie! Mislio sam da e svako od vas shvatiti da se desila
nesrea, da va komandir jedva jezik pokree da vam saopti sramne stvari.
Ali vi ne umete da nagaate. Koga elite da branite? Odgovorite mi. (utanje)
Odgovorite kad pita komandir! Koga?
Page 32
TREI OFICIR: Zakleli smo se da emo hetmana braniti.
ALEKSEJ: Hetmana? Odlino! Jutros u tri sata hetman je prepustio armiju
njenoj sudbini, preobuko se u nemakog oficira i u nemakoj kompoziciji
pobegao u Nemaku. Tako, eto, u trenutku kad se porunik sprema da brani
hetmana on ve odavno nije ovde, sreno putuje u Berlin.
JUNKERI: U Berlin? - O emu on to govori? - Neemo da sluamo, gospodo!
PRVI JUNKER: Gospodo, zato ga sluate?
STUDZINSKI: ut'!
amor. U prozorima svitanje.
ALEKSEJ: Ali ni to nije sve. Istovremeno sa tim nitavilom pobegla je u istom
pravcu i druga nitarija - njegova svetlost komandant armije knez Belorukov.
Tako, prijatelji moji, ne samo to nemate koga da titite, ve ak nema ko ni
da vam komanduje, jer je kneev tab kidnuo zajedno sa njim.
amor.
JUNKERI: Nemogue! - To je nemogue! - To je la!
ALEKSEJ: Ko je to rekao - la? Ko je rekao -la? Maloas sam bio u tabu.
Proverio sam sve podatke. Odgovaram za svaku svoju re... No, gospodo! Eto,
tu smo, ima nas dve stotine. A tamo - Petljura. ta ja govorim - nije on tamo,
ve ovde! Prijatelji moji, njegova konjica je na prilazima gradu! On ima armiju
od dve stotine hiljada ljudi, a mi - ovde na mestu dve-tri peadijske druine i
tri baterije. Jasno? Tu je jedan od vas izvukao revolver i potegao ga na mene.
Uasno me je preplaio! Balavac!
TREI OFICIR: Gospodine pukovnie.
ALEKSEJ: ut'! Pa, evo. Kad biste svi vi sada, u ovakvim uslovima, doneli
odluku da branite... ta? koga?... jednom reju, da krenete u bitku - ja vas
neu povesti, jer u zabavama ne uestvujem, tim pre to ete tu zabavu platiti
svojom krvlju i potpuno besmisleno, svi vi!
amor i urlici.
JUNKERI: - ta sad da radimo? - U grob da legnemo! - Sramota!... - Idi u
vraga... ta ti je, kao da si na mitingu, je li? - Mirno! - U zamku su nas saterali.
TREI JUNKER (utrava plaui) Vikali su napred, napred, a sada - nazad. Ako
naem hetmana - ubiu ga!
PRVI OFICIR: Neka ide ova baba u vraju mater! Junkeri, sluajte: ako je
tano to to kae pukovnik - ravnajte se prema meni! Nai emo vagone i - na
Don, Denjikinu!
JUNKERI: Na Don! Denjikinu! - Zar je to lako... ta trua!... - Na Don se ne
moe!...
STUDZINSKI: Alekseje Vasiljeviu, tano je, treba sve baciti do vraga i krenuti
sa divizionom na Don.
ALEKSEJ: Kapetane Studzinski! Umuknite! Ja komandujem divizionom! Ja u
nareivati, a vi - izvravajte. Na Don? ujte me! Tamo, na Donu, bie ovo isto,
ako samo na Don i stignete. Tamo ete naii na iste generale i ista tapska
nitavila.
NIKOLKA: Iste takve vapske svinje!
ALEKSEJ: Potpuno tano. Oni e vas naterati da se borite protiv sopstvenog
Page 33
naroda. A kad vam taj narod razlupa glave, oni e pobei u inostranstvo...
Znam da se u Rostovu odigrava isto to i u Kijevu. Tamo su divizioni bez
municije, tamo su junkeri bez izama, a oficiri sede po kafanama. Sluajte me,
prijatelji moji! Meni, ratnom oficiru su naloili da vas gurnem u tuu. Po bilo
koju cenu! Ali nemam za to. Javno izjavljujem da vas neu povesti i neu vas
pustiti! Kaem vam: belom pokretu u Ukrajini doao je kraj. Kraj mu je i u
Rostovu na Donu, svuda! Narod nije s nama. On je protiv nas. Znai, gotovo
je! Grob! Kraj! I ja, kadrovski oficir Aleksej Turbin, koji je izdrao rat protiv
Nemaca, za ta su svedoci kapetani Studzinski i Milajevski, ja na sopstvenu
odgovornost i savest preuzimam sve, sve preuzimam, upozoravam vas i, zato
to vas volim, aljem vas kuama. Zavrio sam. (amor glasova. Iznenadna
eksplozija) Skidajte epolete, bacajte puke i odmah po kuama!
Junkeri kidaju epolete, bacaju puke.
MILAJEVSKI (vie) Tie! Gospodine pukovnie, dozvoljavate li da zapalimo
zgradu gimnazije?
ALEKSEJ: Ne dozvoljavam.
Pucanj iz topa. Stakla su zadrhtala.
MILAJEVSKI: Mitraljez!
STUDZINSKI: Junkeri, kuama!
MILAJEVSKI: Junkeri, sviraj odstupanje, razlaz!
Truba iza pozornice. Junkeri i oficiri bee. Nikolka udara pukom po sanduku sa
osiguraima i bei. Gasi se svetlost. Aleksej kraj pei cepa papire, spaljuje ih.
Duga pauza. Ulazi Maksim.
ALEKSEJ: Ko si ti?
MAKSIM: Ovde sam posluitelj.
ALEKSEJ: Gubi se odavde, poginue.
MAKSIM: Vae visokoblagorodstvo, a kuda to da odem? Nemam zato da
beim od dravne imovine. U dve uionice su klupe polomili, takvu su tetu
poinili da ne mogu ni da je opiem. A osvetljenje... Mnogo je vojski prolo, ali
ovakve - izvinite...
ALEKSEJ: Stare, okani me se.
MAKSIM: Moete i sabljom ako hoete da me seete, ali otii neu. Rekao mi je
gospodin direktor...
ALEKSEJ: A, ta ti je to rekao gospodin direktor?
MAKSIM: Maksime, sam ostaje... Maksime, obrati panju... A ta ste vi ovde...
ALEKSEJ: Stare, razume pi ruski? Ubie te. Otidi u nekakav podrum, sakrij se
tamo, da od tebe ne bude ni traga ni glasa.
MAKSIM: A ko e da odgovara? Maksim e za sve da odgovara. Bili su tu razni,
i za cara i protiv cara, ogoleli vojnici, ali da neko klupe lomi...
ALEKSEJ: Gde li su spiskovi nestali? (Razbija ormar nogom)
MAKSIM: Vae visokoprevashodstvo, pa postoji i klju za njega. Gimnazijski
ormar a vi - nogom. (Odlazi, krsti se. Topovski pucanj.) Carice nebeska...
Majko boja... Gospode Isuse...
ALEKSEJ: Samo tako! Raspali! Hajde! Hajde! Koncert! Muzika! Ali pae mi
jednom aka, pane hetmane! Gade!
Page 34
Gore na stepenitu pojavi se Milajevski. Kroz prozore prodire zora.
MAKSIM: Vae prevashodstvo, barem mu vi naredite. Otkud to sad? Ormar
razlupao nogom!
MILAJEVSKI: Stari, ne vrzmaj mi se oko nogu. Gubi se odavde.
MAKSIM: Tatari, pravi Tatari... (Izgubi se)
MILAJEVSKI (iz daljine) Aljoa! Zapalio sam magacin! Petljura e umesto
injela dobiti ipak!
ALEKSEJ: Tako ti boga, ne zadravaj se ovde. Bei kui to pre.
MR1LAJEVSKI: Sitnica. Sad u da ubacim jo dve bombe u seno i - kidam. A
zato si ti ostao?
ALEKSEJ: Dok prethodnica ne doe ne mogu.
MILAJEVSKI: Aljoa, mora li? A?
ALEKSEJ: ta to govori, kapetane!
MILAJEVSKI: Onda ostajem s tobom.
ALEKSEJ: ta e mi, Viktore? Nareujem ti: smesta idi Jeleni! uvaj je!
Odmah u za vama i ja. ta vam je, jeste li svi poludeli? Hoete li da sluate ili
ne?
MILAJEVSKI: Dobro, Aljoa. Trim Leni!
ALEKSEJ: Nikolka, pogledaj je li otiao. Oteraj ga, molim te.
MILAJEVSKI: Dobro! Aljoa, pazi, ne rizikuj!
ALEKSEJ: Nemoj da mi ita lekcije! (Milajevski ode) Ozbiljno. Ozbiljno i to
vrlo... I kada nas po belom stepenitu... povedu u plavi kraj... Samo da
prethodnica ne zaspi...
NIKOLKA (pojavi se gore na stepenitu, prikrada se) Aljoa!
ALEKSEJ: ta je, hoe murke sa mnom da igra, a? Smesta se gubi kui,
skidaj epolete!
NIKOLKA: Ja bez tebe, pukovnie, ne kreem.
ALEKSEJ: ta?! (Izvlai revolver)
NIKOLKA: Pucaj, hajde, pucaj u roenog brata!
ALEKSEJ: Kretenu.
NIKOLKA: Psuj, psuj roenoga brata. Znam zato si ostao! Znam da ti,
komandir, smrt od sramote eka, to je! Ali onda u da te uvam. Lenka e me
ubiti.
ALEKSEJ: Ej, ima li koga! Uhapsite junkera Turbina! Kapetane Milajevski!
NIKOLKA: Svi su otili!
ALEKSEJ: Dobro, priekaj, gade jedan, kod kue emo ve porazgovarati!
amor i topot. Uleu junkeri koji su bili u prethodnici.
JUNKERI (protravajui) Petljurina konjica je za nama...
ALEKSEJ: Junkeri! Sluajte komandu! Kroz podrumske hodnike u Podol! Ja u
vas pokrivati. Uz put kidajte epolete! (Iza pozornice se pribliava zloslutan
zvuk, tupo se uje harmonika: I umi i gudi... Beite, beite! Ja u vas
pokrivati! Tri ka prozoru na stepenitu) Bei, molim te. Saali se na Lenu!
U blizini eksplozija granate. Stakla pucaju. Aleksej pada.
NIKOLKA: Gospodine pukovnie! Aljoa, Aljoa, ta si to uinio?
ALEKSEJ: Podoficire Turbine, okani se junaenja, do vraga! (Uuti)
NIKOLKA: Gospodine pukovnie... to je nemogue! Aljoa, ustani!
Page 35
Topot i larma. Uleu odmetnici.
URAGAN: Ej! Vidi! Vidi! Hvataj ga, momci! Hvataj!
Kirpatij puca u Nikolku.
GALANBA (uleui) ivog! ivog ga hvataj, momci!
Nikolka pue gore uza stepenice, kezi zube.
KIRPATIJ: Gle ti samo vuia! Kukino kopile!
URAGAN: Nee mi umai! Nee!
Pojavljuju se odmetnici.
NIKOLKA: Ne, neu vam se predati! Neu vam se dati, banditi! (Baca se sa
ograde i nestaje)
KIRPATIJ: Ah, cirkusante jedan! (Puca) Nema vie nikoga.
GALANBA: Zato ste ga ispustili, momci? Ba niste ni za ta...
Harmonika. I umi i gudi... Iza pozornice povik.Ura, ura! Trube iza
pozornice. Bolbotun, a za njim - odmetnici sa zastavama. Zastave se kreu uza
stepenite. Zagluujui mar.
SLIKA DRUGA
Stan Turbinih. Svie. Nema struje. Na stoiu za kartanje gori svep.

LARIOSIK: Draga Jelena Vasiljevna! U svemu vam stojim na raspolaganju! Ako
hoete, ja u da se obuem i krenem da ih traim?
JELENA: Ah, ne, ne! ta vam je, Lariosik! Ubie vas na ulici. ekaemo. Boe
moj, jo svie. Kakvo uasno svitanje! ta se to tamo radi? Samo da mi je
jedno znati: gde su oni?
LARIOSIK: Boe moj, ba je uasan graanski rat!
JELENA: Znate li ta: ja sam ena, mene nee ni dirnuti. Idem da vidim ta se
deava na ulici.
LARIOSIK: Jelena Vasiljevna, neu da vas pustim! Pa ja... jednostavno neu da
vas pustim!... ta e mi rei Aleksej Vasiljevi! Naredio mi je da vas ni u kom
sluaju ne putam na ulicu, i dao sam mu re...
JELENA: Neu daleko...
LARIOSIK: Jelena Vasiljevna!
JELENA: Barem da saznam na emu smo...
LARIOSIK: Ja u da odem...
JELENA: Okanite se toga... ekaemo...
LARIOSIK: Va suprug je odlino uradio to je otputovao. Izuzetno mudar
postupak. Sada u Berlinu preivljava celu ovu guvu i vratie se.
JELENA: Moj suprug? Moj suprug?... Ime moga supruga u kui da vie ne
spominjete. ujete li me?
LARIOSIK: Dobro, Jelena Vasiljevna... Ja uvek neto izvalim kad ne treba. Da li
biste aja? Da postavim samovar...
JELENA: Ne, nemojte...
Kucanje na vratima.
LARIOSIK: Stanite, stanite, ne otvarajte, nrvo treba upitati ko je. Ko je to?
ERVINSKI: Ja sam! ervinski...
JELENA: Hvala bogu! (Otvara) ta je? Katastrofa?
Page 36
ERVINSKI: Petljura zauzeo grad.
LARIOSIK: Zauzeo? Boe moj, kakav uas!
JELENA: Gde su oni? Bore se?
ERVINSKI: Ne uzbuujte se, Jelena Vasiljevna! Upozorio sam Alekseja
Vasiljevia pre nekoliko asova. Sve e biti u najboljem moguem redu.
JELENA: Kako to u najboljem moguem redu? A hetman? Vojska.
ERVINSKI: Hetman je noas pobegao.
JELENA: Pobegao? Napustio armiju?
ERVINSKI: Upravo tako. I knez Belorukov. (Skida kaput)
JELENA: Podlaci!
ERVINSKI: Neopisive bitange!
LARIOSIK: A zato nema osvetljenja?
ERVINSKI: Pogodili su centralu.
LARIOSIK: Jojjojjoj...
ERVINSKI: Jelena Vasiljevna, mogu li da se kod vas sakrijem? Sada e da
trae oficire.
JELENA: Razume se!
ERVINSKI: Jelena Vasiljevna, kada biste samo znali koliko sam srean to ste
ivi i zdravi.
Kucanje na vratima. Larione, pitajte ko je...
LARIOSIK: Ko je to?
GLAS MILAJEVSKOG: Svoji smo, svoji...
Lariosik otvara vrata. Ulaze Milajevski i Studzinski.
JELENA: Hvala neka je bogu! A gde su Aljoa i Nikolaj?
MILAJEVSKI: Mirno, smiri se, Leno. Sad e doi. Ne boj se nita, ulice su jo
slobodne. Obojicu e patrola da doprati. A ovaj je ve ovde? Onda znai da ve
sve zna...
JELENA: Hvala, sve. Ali, ti Nemci! Nemci!
STUDZINSKI: Nita, nita... jednom emo se svega toga seati... Nita!
MILATEVSKI: Zdravo, Larione!
LARIOSIK: Eto, Vitja, kakvi uasni dogaaji!
MILAJEVSKI: Da, dogaaji prve vrste.
JELENA: Na koga to samo liite! Idite, zagrejte se, odmah u vam postaviti
samovar.
ERVINSKI (kod kamina) Da vam pomognem, Leno?
JELENA: Ne treba. Sama u. (Otri)
MILAJEVSKI: Zdravi bili, pane lini autante. Zato ste bez epoleta?... Idite,
gospodo oficiri, na Ukrajinu i formirajte vae jedinice... ak i suzu pustio.
Majku li vam za noge!
ERVINSKI: ta treba da znai taj vaarski ton?
MILAJEVSKI: Ispao vaar, pa je i ton vaarski. Obeavao si i gospodara
imperatora i za zdravlje njegove svetlosti si pio. Uzgred budi reeno, gde je
svetlost sada, u ovom trenutku?
ERVINSKI: ta e ti to?
MILAJEVSKI: Evo zato: kad bi mi sad pala u ruke ta ista svetlost, uhvatio bih
je za noge i lupao joj glavom o kaldrmu sve dok ne osetim da sam potpuno
Page 37
zadovoljan. A vaa tapska nitavila treba udaviti u klozetu!
ERVINSKI: Gospodine Milajevski, molio bih vas da se ne zaboravljate!
MILAJEVSKI: Gadovi!
ERVINSKI: taa?
LARIOSIK: Zato se svaate?
STUDZINSKI: Ovog trenutka kao najstariji, molim da prekinete takav razgovor!
Potpuno je glupo i ne vodi niemu. ta si se, odista, zakaio za oveka?
Porunie, smirite se!
ERVINSKI: Ponaanje kapetana Milajevskog je u poslednje vreme
nepodnoljivo... I to je najvanije - bezobrazluk! Da nisam ja, je li, kriv za
katastrofu? Naprotiv, sve sam vas upozoravao. Da nije mene, pitanje je da li bi
on sada ovde sedeo iv ili ne!
STUDZINSKI: Potpuno tano, porunie. I mi smo vam za sve to veoma
zahvalni.
JELENA (ulazi) ta je? U emu je stvar?
STUDZINSKI: Jelena Vasiljevna, vi se samo ne uznemiravajte, sve e biti u
najboljem moguem redu. Garantujem vam. Idite samo u svoju sobu. (Jelena
ode) Viktore, izvini se, nema nikakva prava.
MILAJEVSKI: Hajde, dobro, okani se, Leonide! Pao sam malo u vatru. Vrealo
me to!
ERVINSKI: Odista udno...
STUDZINSKI: Okanite se, nije mi uopte do toga. (Seda kraj prozora)
Pauza.
MILAJEVSKI: A gde su Aljoa i Nikolka?
STUDZINSKI: I sam sam uznemiren... Pet minuta u da ekam, a onda im
kreem u susret...
Pauza.
MILAJEVSKI: A on je, znai, pred tobom kidnuo?
ERVINSKI: Preda mnom: bio sam tamo do poslednjeg trenutka!
MILAJEVSKI: Predivan prizor! Sve bih dao da sam mogao tome da
prisustvujem! Zato ga nisi ubio, kao pseto?
ERVINSKI: A ti bi ga ubio!
MILAJEVSKI: Bih, i te kako. A da li ti je na oprotaju bilo ta rekao?
ERVINSKI: Ono, rekao je! Zagrlio me, zahvalio se na vernoj slubi...
MILAJEVSKI: I suzu pustio?
ERVINSKI: Da, suzu je pustio...
LARIOSIK: Suzu pustio? Pazi, molim te!...
MILAJEVSKI: Da ti nije, moda, na oprotaju neto i poklonio? Na primer,
zlatnu tabakeru sa monogramom?
ERVINSKI: Da, poklonio mi je tabakeru.
MILAJEVSKI: Vidi, vraga!... Izvini me, Leonide, ali se bojim da e se ponovo
naljutiti. Ti u sutini i nisi tako lo ovek, ali ima neke nastranosti...
ERVINSKI: ta hoe da kae?
MILAJEVSKI: Kako da se izrazim... Mogao bi da postane pisac... Mata ti je
bogata... Suzu pustio... A kad bih ja sad rekao: pokai tabakeru! (ervinski
utke izvlai iz depa tabakeru) Ubio si me! Odista, monogram!
Page 38
ERVINSKI: ta da se kae, kapetane Milajevski?
MILAJEVSKI: Ovoga asa. Pred svima vama, gospodo, molim ga da mi
oprosti.
LARIOSIK: U ivotu nisam video neto lepe! Teka je itavu funtu, oigledno?
ERVINSKI: Osamdeset etiri dukata. (Kucanje na prozoru) Gospodo...
Svi ustaju.
MILAJEVSKI: Ne volim trikove... Zato ne na vrata?
ERVINSKI: Gospodo... revolvere... najbolje baciti ih. (Krije tabakeru iza
kamina)
Studzinski i Milajevski prilaze prozoru i, oprezno odgrnuvi zavesu, gledaju
napolje.
STUDZINSKI: O, ne mogu sebi da oprostim!
MILAJEVSKI: ta je to sad, do vraga!
LARIOSIK: O, boe moj! (Tri da izvesti Jelenu) Jelena...
MILAJEVSKI: Kuda e, vrae?... Poludeo naisto!... Pa zar se moe!..
(Rukom mu prekriva usta Svi istravaju. Unose Nikolku.) Lenu, Lenu treba
nekud skloniti... Boe moj! A gde je Aljoa? Pa, malo me je ubiti!... Spustite
ga, spustite... pravo na pod...
STUDZINSKI: Bolje na otoman. Trai ranu, ranu trai!
ERVINSKI: Glava mu je razlupana!
STUDZINSKI: Krv u izmi... Skidajte mu izme...
ERVINSKI: Dajte da ga prenesemo... tamo... Ne moe, odista, na podu...
STUDZINSKI: Lariosik! Brzo donesite jastuk i ebe! Stavite ga na otoman.
(Prenose Nikolku na otoman) Seci izmu!... izmu seci!... Zavoji su kod
Alekseja Vasiljevia u kabinetu. (ervinski tri) Ponesite alkohol! Gospode
boe, kako mu se to desilo? ta je to?... Gde je Aleksej Vasiljevi?...
ervinski utrava sa jodom i zavojima. Studzinski previja Nikolki glavu.
LARIOSIK: On umire?
NIKOLKA (dolazei sebi) Jao!
MILAJEVSKI: ovek da izludi!... Kai samo jednu re: gde je Aljoka?
STUDZINSKI: Gde je Aleksej Vasiljevi?
NIKOLKA Gospodo...
MILAJEVSKI: ta? (Jelena brzo ulee) Lenoka, ne uznemiravaj se. Pao je i
lupio glavom. Nita strano.
JELENA: Pa on je ranjen! ta govori?
NIKOLKA: Ne, Lenoka, ne...
JELENA: A gde je Aleksej? Gde je Aleksej? (Uporno) Ti si sa njim bio. Odgovori
samo jednu re: gde je Aleksej?
MILAJEVSKI: A ta sada?
STUDZINSKI (Milajevskom) Nemogue! Nemogue!...
JELENA: Zato uti?
NIKOLKA: Lenoka... Odmah...
JELENA: Nemoj da lae! Samo ne lai!...
Milajevski daje znak Nikolki da uti.
STUDZINSKI: Jelena Vasiljevna...
ERVINSKI: Leno, ta vam je...
Page 39
JELENA: Da, sve je jasno! Ubili su Alekseja!
MILAJEVSKI: ta ti je, ta ti je, Leno! Otkud ti tako neto pada na pamet?
JELENA: Pogledaj mu lice. Pogledaj. Ali to govorim o licu! Znala sam, oseala
sam jo kad je odlazio, znala sam da e se tako zavriti!
STUDZINSKI (Nikolki) Govorite, ta je s njim?!
JELENA: Larione! Aljou su ubili...
ERVINSKI: Dajte vode...
JELENA: Larione! Aljou su ubili! Jue ste sa njim za stolom sedeli, seate li se?
A njega su ubili.
LARIOSIK: Jelena Vasiljevna, draga...
ERVINSKI: Leno, Leno...
JELENA: A vi? Vii oficiri! Oficiri! Svi ste se kui vratili, a komandira su ubili?...
MILAJEVSKI: Leno, saali se nad nama, ta to govori? Svi smo izvravali
njegovo nareenje. Svi!
STUDZINSKI: Ne, ona je potpuno u pravu! Ja sam najvei krivac! Nisam smeo
da ga naputam! Ja sam oficir i svoju u greku da iskupim! (Uzima revolver)
MILAJEVSKI: Kuda e? Nemoj, stani! Ne, stani!
STUDZINSKI: Sklanjaj ruke!
MILAJEVSKI: ta je, zar sam da ostanem? Uopte ti ni za ta nisi kriv! Ni za
ta! Ja sam ga poslednji video, upozoravao sam ga i sve izvrio. Leno!
STUDZINSKI: Kapetane Milajevski, pustite me ovoga asa da izaem!
MILAJEVSKI: Daj revolver! ervinski!
ERVINSKI: Nemate pravo! ta, zar hoete da bude jo gore? Nemate pravo!
(Dri Studzinskog)
MILAJEVSKI: Leno, naredi mu! Sve je to zbog tvojih rei. Oduzmi mu
revolver!
JELENA: U nesrei sam to rekla. U glavi mi se sve zamutilo. Dajte ovamo taj
revolver!
STUDZINSKI (histerino) Niko ne sme da mi prebacuje! Niko! Niko! Sva
nareenja pukovnika Turbina sam izvrio!
JELENA: Niko!... Niko!... Poludela sam.
MILAJEVSKI: Nikolka, govori... Leno, budi hrabra. Nai emo ga... Nai...
Govori otvoreno...
NIKOLKA: Ubili su komandira...
Jelena pada u nesvest.
(Zavesa)
ETVRTI IN
Dva meseca kasnije. Badnje vee 1919. godine. Stan je osvetljen. Jelena i
Lariosik ukraavaju jelku.
LARIOSIK (na merdevinama) Smatram da ova zvezda... (Tajanstveno
oslukuje)
JELENA: ta je?
LARIOSIK: Ne, priinilo mi se samo... Jelena Vasiljevna, uveravam vas da je
Page 40
ovo kraj. Oni e zauzeti grad.
JELENA: Ne istravajte, Lariosik, jo se nita ne zna.
LARIOSIK: Najsigurniji znak je to nema pucnjave. Da vam otvoreno priznam,
Jelena Vasiljevna, za ova dva poslednja meseca pucnjag.a mi je uasno
dojadila. Ne volim...
JELENA: Delim vae miljenje...
LARIOSIK: Smatram da e ova zvezda biti na svome mestu...
JELENA: Silazite, Lariosik, bojim se da ete glavu razbiti.
LARIOSIK: ta vam je, Jelena Vasiljevna!... Jelka je divna, kako to kae Vitja.
A eleo bih da vidim oveka, koji e rei da jelka nije lepa. Ah, Jelena
Vasiljevna, kada biste samo znali... Jelka me podsea na nepovratne dane mog
detinjstva itomiru... Vatrice... Zelena jelkica... (Pauza) Uostalom, ovde mi je
bolje, mnogo bolje nego u detinjstvu. Eto, odavde nikad ne bih otiao... Tako
bih ceo ivot sedeo pod jelkom kraj vaih nogu i nikud ne bih iao...
JELENA: Dojadilo bi vam. Vi ste pesnik, Larione.
LARIOSIK: Ne, kakav sam ja pesnik! Do vraga... Ah, izvinite, Jelena Vasiljevna!
JELENA: Proitajte, proitajte neto novo. Hajde, proitajte. Mnogo mi se

dopadaju vai stihovi. Odista ste vrlo daroviti.
LARIOSIK: Vi to iskreno kaete?
JELENA: Najiskrenije.
LARIOSIK: Pa, dobro... Proitau... Proitau... Posveeno... Ali, jednom reju,
posveeno... Ne, neu vam stihove itati.
JELENA: Zato?
LARIOSIK: emu?...
JELENA: A kome su posveeni?
LARIOSIK: Jednoj eni.
JELENA: Je li tajna?
LARIOSIK: Tajna. Vama.
JELENA: Hvala vam, dragi moj.
LARIOSIK: ta e mi to vae hvala!... Od hvala se injel ne moe da saije...
Joj, izvinite, Jelena Vasiljevna, to sam se ja tako od Milajevskog zarazio.
Znate ve kakvi izrazi izlete...
JELENA: Vidim. Po mome, vi ste zaljubljeni u Milajevskog.
LARIOSIK: Ne. U vas sam zaljubljen.
JELENA: Ne treba da se zaljubljujete u mene, Larione, ne treba.
LARIOSIK: Znate li ta? Udajte se za mene.
JELENA: Dirljivi ste. Samo, to je nemogue.
LARIOSIK: On se nee vratiti!... A kako ete sami? Sami, bez podrke, pomoi.
Dodue, ja sam pomo nikak... loa, ali u vas zato voleti. Celog ivota. Vi ste
moj ideal. On nee doi. A sada naroito, kad nastupaju boljevici... On se nee
vratiti!
JELENA: On se nee vratiti. Ali, stvar uopte nije u tome. ak i kad bi se rratio,
od mog ivota s njim ne bi bilo nita.
LARIOSIK: Odrezali su ga... Nisam mogao da vas gledam kad je on otputovao.
Srce mi oe oblivalo krvlju. Jer, bilo je jezivo posmatrati vas, tako mi boga.
Page 41
JELENA: Zar sam tako loe izgledala?
LARIOSIK: Uas! Komar! Mravamrava... A lice - uto, uto...
JELENA: ta to izmiljate, Larione!
LARIOSIK: Joj... odista, avo e ga znati ta... Ali, sada je bolje, mnogo
bolje... Sada ste rumenirumeni...
JELENA: Vas je, Lariosik, nemogue podravati. Priite mi, poljubiu vas u elo.
LARIOSIK: U elo? Pa, ako je u elo neka bude u elo! (Jelena ga ljubi u elo)
Razume se, zar moe neko mene da zavoli!
JELENA: I te kako moe. Samo, ja sam ve zapoela roman.
LARIOSIK: ta? Roman! S kim to? Kod vas? Vi roman? To je nemogue!
JELENA: Zar mi ne prilii?
LARIOSIK: Vi ste - svetica! Vi... A ko je on? Da li ga poznajem?
JELENA: I to vrlo dobro.
LARIOSIK: Vrlo dobro ga poznajem?... Stanite... Ko je to? Stanite, stanite,
stanite!... Mlai ovek... vi nita niste videli... Kreni od kralja, a dame ne
diraj... A ja sam mislio da je to san. Prokleti srenik!
JELENA: Lariosik! To je neskromno!
LARIOSIK: Ja odlazim... Odlazim...
JELENA: Kuda, kuda?
LARIOSIK: Idem Jermeninu po votku i napiu se do besvesti...
JELENA: Pazite da vam ne dozvolim... Larione. biu vam prijatelj.
LARIOSIK: itao sam, itao u romanima... im doe prijatelj u vam biti -
znai da je sve propalo! Propalo! (Navlai kaput)
JELENA: Lariosik! Vratite se to pre! Uskoro e gosti da stignu!
Otvorivi vrata, Lariosik se u predsoblju sudari sa ervinskim koji ulazi. Ovaj
na glavi ima nekakav odvratan eir, u iskrzanom je kaputu, sa plavim
naoarima.
ERVINSKI: Zdravo da ste mi, Jelena Vasiljevna! Dobar dan, Larione!
LARIOSIK: A... dobar dan... dobar dan. (Ode)
JELENA: Boe moj! Na ta liite?
ERVINSKI: Pa, hvala, Jelena Vasiljevna. Ve sam to iskusio. Vozim se danas
fijakerom, a nekakvi proleteri promiu trotoarima, promiu. I jedan kae
nenim glasom: Vidi, vidi ukrajinskog gospodina! Priekaj samo do sutra.
Sutra emo vas poskidati sa fijakera! Oko mi je iskusno. im sam ga
pogledao, odmah sam shvatio da treba ii kui i presvlaiti se. estitam vam -
Petljura je gotov!
JELENA: Ma ta kaete?!
ERVINSKI: Noas e crveni stii. A to znai sovjetska vlast i tome slino!
JELENA: emu se, onda, radujete? Moglo bi se pomisliti da ste i sami boljevik!
ERVINSKI: Ja sam simpatizer! A kaput sam od domara iznajmio. Ovo je -

vanpartijski kaput.
JELENA: Smesta da ste sa sebe smakli tu gadost!
ERVINSKI: Razumem! (Skida kupat, eir, kaljae, naoare, ostaje u
predivnom fraku) Eto, estitajte mi, upravo sam debitovao. Pevao sam i
Page 42
primljen sam.
JELENA: estitam.
ERVINSKI: Leno, kod kue nema nikoga? Kako je Nikolka?
JELENA: Spava...
ERVINSKI: Leno, Leno...
JELENA: Pustite... ekajte, a zato ste obrijali zulufe?
ERVINSKI: Zgodnije je za minkanje.
JELENA: Lake vam je da se preruite u boljevika. Uh, lukavo, maloduno
stvorenje! Ne bojte se, niko vas nee ni dotai.
ERVINSKI: Neka pokuaju da dirnu oveka koji hvata dve pune oktave i jo
dve note preko toga!... Lenoka! Mogu li da objasnim?
JELENA: Objanjavajte.
ERVINSKI: Leno! Eto, sve je zavreno... Nikolka prezdravlja... Petljuru
proteruju... Ja sam debitovao... Sad poinje novi ivot. Vie ne moemo da se
muimo. On nee doi. Odrezali su ga, Leno! Nisam lo, tako mi boga! Nisam
lo. Pogledaj se. Sama si. Sui se...
JELENA: Hoe li se popraviti?
ERVINSKI: A u emu to, Lenoka, treba da se popravljam?
JELENA: Leonide, postau vam ena ako se promenite. I pre svega ako
prestanete da laete!
ERVINSKI: Zar sam toliki laljivac, Lenoka?
JELENA: Vi niste laljivac, ve si bog e znati ta, nekako prazan, kao orah...
ta je to?! Gospodaraimperatora si u zaveri video. I suzu si pustio... A nieg ni
nalik tome nije bilo. Ona izduena je mecosopran, a ispostavi se da je -
jednostavno, prodavaica u kafeu Semadeni...
ERVINSKI: Lenoka, ona je vrlo kratko tamo radila, dok je bila bez
angamana.
JELENA: Ona je, ini mi se, imala angaman!
ERVINSKI: Leno! Kunem se uspomenom na pokojnu mamu, a takoe i tatu -
nita meu nama nije bilo. Ja sam siroe.
JELENA: Svejedno mi je. Ne interesuju me vae prljave tajne. Vano je neto
drugo: da prestane da se hvalie i da lae. Jedini put si rekao istinu kad si
govorio o tabakeri, pa i tada ti niko nije verovao, morao si dokaz da pokae.
Fuj!... Sramota... sramota...
ERVINSKI: O tabakeri sam ba sve nalagao. Hetman mi je nije poklonio, nije
me grlio i nije suzu pustio. Jednostavno ju je na stolu zaboravio, a ja sam je
sklonio.
JELENA: Zdipio sa stola?
ERVINSKI: Sklonio. To je istorijska dragoceiost.
JELENA: Boe moj, samo je jo i to nedostajalo! Dajte je ovamo! (Oduzima mu
tpbakeru i krije je)
ERVINSKI: Lenoka, cigarete u tabakeri su moje.
JELENA: Srean je va bog to ste se dosetili da mi kaete. A da sam to sama
saznala?
ERVINSKI: A kako biste saznali?
JELENA: Divljak!
Page 43
ERVINSKI: Uopte nisam. Lenoka, ja sam se mnogo promenio. Sam sebe ne
mogu da poznajem, na asnu re! Da li je katastrofa delovala na mene ili
Aljoina smrt... Sada sam sasvim drugaiji. A to se materijalne strane tie, ne
uznemiravaj se, Lenoka, ja sam sada - ohoho... Danas sam pevao, a direktor
mi kae: Vi, kae, Leonide Jurjeviu, pruate izuzetne nade. Trebalo bi, kae,
u Moskvu u Boljoj teatr da odete... Priao mi, zagrlio me i...
JELENA: I ta?
ERVINSKI: I nita... Otiao niz hodnik...
JELENA: Nepopravljiv!
ERVINSKI: Jelena!
JELENA: A ta emo sa Talbergom?
ERVINSKI: Razvod. Razvod. Zna li njegovu adresu? Poslati mu telegram i
pismo o tome da je sve gotovo! Gotovo!
JELENA: Pa, dobro! Dosadno mi je i usamljena sam. Tuna. Dobro! Slaem se!
ERVINSKI: Pobedio si, Galileje! Leno! (Peva) I bie ti carica sveta... isto
sol! (Pokazuje na portret Talbergov) Zahtevam da se izbaci napolje! Ne
mogu da ga vidim!
JELENA: Oho, kakav samo ton!
ERVINSKI (neno) Ja ga, Lenoka, ne mogu oima da vidim! (Izvlai portret iz
rama i baca sliku u kamin) Pacov! I savest mi je ista i mirna!
JELENA: abo e dobro da ti odgovara... Lep si, nema govora!
ERVINSKI: Neemo propasti...
JELENA: O, za tebe se ne brinem!... Ti nee propasti!
ERVINSKI: Leno, hajd'mo kod tebe... Ja u da pevam, a ti e pratiti... Pa,
dva meseca se nismo videli. Stalno su tu prisutni ljudi.
JELENA: I sada e doi.
ERVINSKI: A mi emo se onda vratiti ovamo.
Odlaze, zatvaraju vrata. uje se klavir. ervinski divnim glasom peva
epitalamu iz Nerona.
NIKOLKA (ulazi, u crnoj kapici, na takama. Bled i slab. U studentskoj uniformi)
A! Vebaju! (Vidi ram bez slike) A!... Izbacili ga. Razumem... Odavno sam
slutio. (Lee na otoman)
LARIOSIK (pojavljuje se u predsoblju) Nikolaa! Jesi li ustao? Sam si? Priekaj,
sad u ti doneti jastuk. (Donosi jastuk do Nikolke)
NIKOLKA: Ne uznemiravaj se, Larione, ne treba. Hvala. Prema svemu, Larione,
ostau bogalj.
LARIOSIK: Ma, ta ti je, ta ti je, Nikolaa, kako te nije sramota!
NIKOLKA: Sluaj, Larione, neto ih jo nema?
LARIOSIK: Jo ih nema, ali e uskoro stii. Zna, idem sada ulicom - povorke,
povorke kola, a na njima oni, sa repovima. Oigledno su ih dobro ispraili
boljevici.
NIKOLKA: Tako im i treba!
LARIOSIK: Ali sam i pored svega votku uspeo da dobijem! Jedini put u ivotu
sam imao sree! Mislio sam da je neu dobiti. Takav sam ja ovek! Vreme je
bilo predivno kad sam izlazio. Nebo vedro, topovi ne pucaju... U prirodi sve u
najboljem redu. Ali, im se ja pojavim na ulici - obavezno poinje da pada
Page 44
sneg. I odista, i doao sam - i mokar sneg pravo u lice. Ali, flau sam ipak
nabavio!... Neka zna Milajevski ta sam u stanju da uradim. Dva puta sam
pao, lupio potiljkom, ali sam flau odrao u rukama.
GLAS ERVINSKOG: Ti ljubav blagosilja...
NIKOLKA: Vidi, gledaj!... Potresna novost! Jelena se razvodi od mua. Udaje se
za ervinskog.
LARIOSIK (isputa flau) Ve?
NIKOLKA: E, Lariosik, ehehe!... ta ti je, Larione, ta ti je?... Aa... razumem! I

ti si se zaorio!
LARIOSIK: Nikol, kada se govori o Jeleni Vasiljevnoj, takve rei kao zaorio
se potpuno su neumesne. Shvata li me? Ona je zlatna!
NIKOLKA: Ria je ona, Larione,. ria. Prava nesrea! Zato se svima i dopada,
jer je ria. Kako je ko ugleda, odmah bukete pone da dovlai. Tako su se kod
nas u stanu vukli buketi kao metle. A Talberg je besneo. Nego, sad sru
skupljaj, jer stie Milajevski, ubie ts.
LARIOSIK: Ti nemoj nita da mu kae. (Skuplja sru)
Zvono. Lariosik puta Milajevskog i Studzinskog. Obojica u civilnim odelima.
MILAJEVSKI: Crveni potukli Petljuru! Petljurine jedinice naputaju grad!
STUDZINSKI: Da, da! Crveni su ve u Slobotki. Za pola sata bie i ovde.
MILAJEVSKI: I tako e sutra ovde biti sovjetska republika... Stanite, ovde
mirne na votku! Ko je to pio votku pre vremena? Priznajte. ta se deava u
ovoj bogobojaljivoj kui!... Vi votkom podove perete?!... Znam ije je to
maslo! Zato sve razbija? Zato sve razbija?! To su u pravom smislu rei
zlatne ruke! to god dodirne - tras, leti u komade! Ali, ako ti je to ve bolest,
a ti - razbijaj servise!
Iza pozornice sve vreme klavir.
LARIOSIK: Ko ti je dao pravo da mi zamera? Ne elim!
MILAJEVSKI: Zato svi viu na mene? Uskoro e poeti i da me tuku!
Uostalom, danas sam zbog neega dobar. Mir, Larione, ne ljutim se na tebe.
NIKOLKA: A zato nema pucnjave?
MILAJEVSKI: Napreduju lagano, utivo. I bez ikakve borbe!
LARIOSIK: I to je glavno, najudnije od svega, to je da se svi raduju, ak i
nepotueni buruji. Toliko je Petljura svima dojadio.
NIKOLKA: Zanimljivo - na ta lie ti boljevici?
MILAJEVSKI: Videe, videe.
LARIOSIK: Kapetane, vae miljenje?
STUDZINSKI: Ne znam, sad nita ne shvatam. Najbolje od svega bi bilo da
krenemo i odemo za Petljurom. Kako emo mi, belogardejci da se sloimo sa
boljevicima, ne mogu da zamislim!
MILAJEVSKI: Kuda, za Petljurom?
STUDZINSKI: Da se pridruimo nekoj koloni i odemo u Galiciju.
MILAJEVSKI: A onda?
STUDZINSKI: A onda na Don, Denjikinu, i da se borimo protiv boljevika.
MILAJEVSKI: Ponovo, znai, da nam generali komanduju? To je odista
izuzetno otrouman plan. teta to Aljoa lei u zemlji, jer bi on mogao mnogo
Page 45
tota interesantno da ispria o generalima. Ali teta, upokojio nam se
komandir.
STUDZINSKI: Ne mui mi duu uspomenama!
MILAJEVSKI: Ne, dozvolite, njega nema, dozvolite mi da onda ja kaem...
Ponovo u armiju, ponovo da se tuemo?... I suzu da pusti?... Hvala, hvala, ve
sam se smejao. Posebno kada sam LJou video u anatomskoj sali.
Nikolka zaplae.
LARIOSIK: Nikolaa, Nikolaa, ta ti je, stani!
MILAJEVSKI: Dosta mi je! Ratujem od devet stotina etrnaeste godine. Za
ta? Za domovinu? A je li to domovina kad su me sramno napustili? I ponovo
da krenem kod njihovih svetlosti? Ne i ne. Jeste li videli ovo? (Pokazuje ipak)
ipak!
STUDZINSKI: Izjanjavaj se, molim te, reima.
MILAJEVSKI: Sada u da se izjasnim, budite mirni. Jesam li ja idiot, ili ta?
Ne, ja, Viktor Mila1'evski, izjavljujem da vie nikad s tim nitavilima
generalima neu imati posla. Zavrio sam!
LARIOSIK: Viktor Milajevski je postao boljevik!
MILAJEVSKI: Da, ako hoete, ja sam za boljevike!
STUDZINSKI: Viktore, ta govori?!
MILAJEVSKI: Ja sam za boljevike, ali sam protiv komunista.
STUDZINSKI: Smeno. Treba razumeti ta govori.
LARIOSIK: Dozvoli mi da ti kaem da je to jedno isto: boljevizam i
komunizam.
MILAJEVSKI (imitirajui podsmeljivo) Boljevizam i komunizam. E, onda sam
i za komuniste.
STUDZINSKI: Sluaj, kapetane, spomenuo si re domovina. Kakva domovina
pod boljevicima? Sa Rusijom je gotovo. Sea li se, komandir je govorio, i
komandir je bio u pravu: evo boljevika!...
MILAJEVSKI: Boljevici?... Fantastino! Drago mi je!
STUDZINSKI: Pa oni e te mobilisati.
MILAJEVSKI: I otii u, sluiu im. Da!
STUDZINSKI: A zato?!
MILAJEVSKI: Evo zato! Zato! Zato to je Petljura imao, ta ste ono rekli,
koliko? Dve stotine hiljada! I tih dve stotine hiljada tabane salom podmazalo i
kiddulo im se ula re boljevici. Jesi li video? isto! Zato to za boljevike
muici stoje kao bedem... A ta ja mogu da im suprotstavim? Svoje irite? A
oni ba te irite ne mogu da vide... Odmah se hvataju za mitraljez. Ne elite li,
moda... Napred crvenoarmejci, stoje kao zid, pozadi pekulanti i razni gadovi
sa hetmanom, a ja na sredini? Sluga najpokorniji! Ne, dojadilo mi je da
izigravam ubre u pukotini. Neka me mobiliu! Bar u znati da sluim u ruskoj
armiji. Narod nije sa nama. Narod je protiv nas. Aljoka je bio u pravu!
STUDZINSKI: Pa kakva je to, do vraga, ruska armija, ako su oni Rusiju
dokrajili? Oni e nas jednostavno streljati!
MILAJEVSKI: I odlino e uraditi! Odvee nas u eku, optuiti i rashodovati.
I za njih je to mirnije, i za nas...
STUDZINSKI: Ja u da se tuem protiv njih!
Page 46
MILAJEVSKI: Izvoli, obuci injel! Idi... Tri! Tri boljevicima, vii im: ne dam!
Nikolku su sa stepenita ve jednom bacili! Da li si mu video glavu? A tebi e je
jednostavno otkinuti. I pravilno - ne trpaj se. Sada to vie nisu nae stvari.
LARIOSIK: Ja sam protiv uasa graanskog rata. U sutini - zato prolivati krv?
MILAJEVSKI: Bio si u ratu?

LARIOSIK: Ja sam, Vitja, osloboen vojske. Slab sam na pluima. A, pored
toga, ja sam jedinac u majke.
MILAJEVSKI: Pravilno, drue nesposobnjakoviu.
STUDZINSKI: Imali smo Rusiju - veliku dravu!...
MILAJEVSKI: I bie!... Bie!
STUDZINSKI: Da, bie, bie - samo ekajte!
MILAJEVSKI: Nee biti kao ona nekadanja, bie nova. Nova! Nego, neto
drugo mi reci. Kad vas potuku na Donu i kad va Denjikin kidne u inostranstvo
- a da e vas potui to vam predviam - kuda ete onda?
STUDZINSKI: Takoe u inostranstvo.
MILAJEVSKI: Potrebni ste tamo nekom kao topu trei toak! Ma gde doli,
pljunue vam u njuku - od Singapura do Pariza. Ja nikud ne idem, ostajem
ovde, u Rusiji. I neka bude sa njom to bude!... Ali, dosta, zavravam,
zatvaram sastanak.
STUDZINSKI: Vidim da sam usamljen.
ERVINSKI (utri) Priekajte, saekajte, ne zatvarajte sastanak. Imam
vanrednu izjavu. Jelena Vasiljevna Talberg se razvodi od svoga mua, biveg
generaltabnog pukovnika Talberga i udaje se... (Klanja se, pokazujui rukom
na sebe)
Ulazi Jelena.
LARIOSIK: A!...
MILAJEVSKI: Okani se, Larione, gde emo mi, sa naim suknom meu
gospodu! Leno divna, dozvoli da te zagrlim i poljubim.
STUDZINSKI: estitam vam, Jelena Vasiljevna.
MILAJEVSKI (ide za Lariosikom, koji je otrao u predsoblje) Larione, estitaj,
nezgodno je! Posle e se vratiti ovamo.
LARIOSIK (Jeleni) estitam vam i elim vam mnogo sree. (ervinskom)
estitam vam... estitam.
MILAJEVSKI: Ali ti si odista sila, sila si! Kakva ena! Govori engleski, svira
klavir, a ume i samovar da postavi. I ja bih se tobom, Leno, sa zadovoljstvom
oenio.
JELENA: A ja se za tebe, Vitja, ne bih udala.
MILAJEVSKI: Pa i nemoj. Volim te i onako. A ja sam po prirodi ovek neenja
i vojnik. Volim da mi u kui bude prijatno, bez ene i dece, kao u kasarni...
Larione, toi! Treba estitati!
ERVINSKI: Priekajte, gospodo! Nemojte da pijete to vino! Sada u vam
doneti. Znate li kakvo je to vino! Ohoho! (Baci pogled na Jelenu, pokunji se)
No, onako osrednje vino. Obino Abrau Diso.
MILAJEVSKI: Leno, tvoja stvar! eni se, ervinski... potpuno si zdrav! Pa,
estitam vam i elim vam...
Page 47
Vrata na predsoblju se otvore, ulazi Talberg u civilnom odelu, sa koferom.
STUDZINSKI: Gospodo! Vladimir Robertovi... Vladimir Robertovi...
TALBERG: Moje potovanje.
Mrtva pauza.
MILAJEVSKI: Ovo je neki trik!
TALBERG: Zdravo, Leno! Vi kao da se udite? (Pauza) Malo neobino! Moda
bih ja mogao vie da se zaudim, zatekavi u svom delu stana tako veselo
drutvo u ovako teko vreme. Zdravo Leno. ta sve ovo znai?
ERVINSKI: Evo ta...
JELENA: ekaj... Gospodo, iziite svi za trenutak napolje, ostavite me nasamo
sa Vladimirom Robertoviem.
ERVINSKI: Leno, ja neu!
MILAJEVSKI: Stani, stani... Sve emo srediti. Budi samo miran... Da se
izgubimo, Lenoka?
JELENA: Da.
MILAJEVSKI: Znam da si ti mudrica. Ako sam ti potreban, pozovi me. Lino. E
pa, gospodo, idemo Larionu. Larione, uzmi jastuk i idemo.
Svi odlaze, a Lariosik zbog neega ia vrhovima prstiju.
JELENA: Izvolite.
TALVERG: ta sve ovo znai? Molim da mi objasnite. (Pauza) Kakve su to ale?
Gde je Aleksej?
JELENA: Aleksej je poginuo.
TALBERG: Nemogue!... Kada?
JELENA: Pre dva meseca, dva dana po vaem odlasku.
TALBERG: O, boe moj, uasno! Ali, ja sam upozoravao. Sea li se?
JELENA: Da, seam se. A Nikolka je - bogalj.
TALBERG: Razume se, sve je to uasno... Ali ja u svemu tome uopte nisam
kriv... I mora da prizna da to niukom sluaju nije razlog da se priredi onakva,
rekao bih ak glupava demonstracija.
Pauza.
JELENA: Recite, kako ste se vratili? Jer, jo danas e boljevici biti...
TALBERG: U toku sam svega. Hetmanina je bila glupa opereta. Nemci su nas
prevarili. Ali, u Berlinu mi je polo za rukom da dobijem nalog za slubeni put
na Don, kod generala Krasnova. Kijev treba napustiti odmah... vremena
nemamo... Doao sam po tebe.
JELENA: Ja se, vidite li, razvodim od vas, i udajem se za ervinskog.
TALBERG (posle duge pauze) Dobro! Vrlo dobro! Iskoristiti moje odsustvo za
odvratan roman...
JELENA: Viktore! Ulazi Milajevski.
MILAJEVSKI: Leno, da li me ovlauje da se objasnim?
JELENA: Da! (Izie)
MILAJEVSKI: Shvatio sam. (Prilazi Talbergu) Dakle? Napolje! (Udari ga)
Talberg je zbunjen. Pree u predsoblje, izie.
MILAJEVSKI: Leno! Lino! (Ulazi Jelena) Otiao je. Daje razvod. Vrlo lepo smo
porazgovarali.
JELENA: Hvala, Viktore. (LJubi ga i odlazi trei)
Page 48
MILAJEVSKI: Larione!
LARIOSIK (ulazi) Je li ve otiao?
MILAJEVSKI: Otiao je!
LARIOSIK: Ti si genije, Vitja!
MILAJEVSKI: Ja genije - Igor Severjanjin. Gasi svetlost, pali jelku i odsviraj
neki mar. (Lariosik gasi osvetljenje u sobi, osvetljava jelku elektrinim
sveicama, istrava u susednu sobu.) Mar. Gospodo, molim vas, izvolite!
Ulaze ervinski, Studzinski, Nikolka i Jelena.
STUDZINSKI: Predivno! I kako je odmah postalo ovde udobnije!
MILAJEVSKI: Delo Larionovih ruku. A sada dopustite da vam estitam kako
dolikuje. Larione, dosta! (Ulazi Lariosik sa gitarom koju predaje Nikolki)
estitam ti, Leno divna, jednom i zauvek. Zaboravi sve. I, sve u svemu - u
vae zdravlje! (Pije)
NIKOLKA (prelazi prstima po strunama gitare, peva) Reci mi arobnjae,
ljubime bogova, ta e se zbiti u ivotu sa mnom? I hou li skoro, na radost
suseda zlih, Prekriti se grobljanskom zemljom? Glasnije zasviraj, muziko,
pobedu, Pobedili smo, neprijatelj bei, bei!
MILAJEVSKI (peva)
Za Savet narodnih komesara...
Svi sem Studzinskog prihvataju.
Grmnimo gromko Ura! Ura! Ura!
STUDZINSKI: E, avo e znati ta je ovo! Kako vas nije sramota?
NIKOLKA (peva)
Iz mrane ume njemu u susret
Kree nadahnuti arobnjak...
LARIOSIK: Fantastino!... Vatrice... jelka...
MILAJEVSKI: Larione! Odri nam govor!
NIKOLKA: Tako je, govor!
LARIOSIK: Gospodo, pa ja to ne znam! A pored svega, vrlo sam stidljiv.
MILAJEVSKI: Larion dri govor!
LARIOSIK: Pa dobro, ako to drutvo eli, odrau ga. Samo, molim da me
unapred izvinite: nisam se pripremao. Gospodo! Mi smo se sreli u najtee i
najstranije vreme i svi smo preiveli vrlo, vrlo mnogo... pa i ja, izmeu
ostalog. Preiveo sam ivotnu dramu... I moj brod su dugo nosili talasi
graanskog rata...
MILAJEVSKI: Ba je dobro to o brodu...
LARIOSIK: Da, brod... Sve dok nije stigao u ovu luku sa krem zavesama, kod
ljudi koji su mi se toliko dopali... Uostalom, kod njih sam zatekao dramu... Ali,
da ne govorimo o svojim nedaama. Vreme se preokrenulo. Eto, propao je
Petljura... Svi smo ivi... da... svi smo ponovo zajedno... Pa ak i vie od toga:
eto, Jelena Vasiljevna, i ona je preivela vrlo i vrlo mnogo i zasluuje sreu, jer
je ona divna ena. I eleo bih da joj kaem reima pisca: Odmoriemo se,
odmoriti...
Daleki topovski plotuni.
MILAJEVSKI: Tako!... Odmorili smo se!... Pet... est... devet!
JELENA: Zar ponovo borbe?
Page 49
ERVINSKI: Ne, to je poasni plotun!
MILAJEVSKI: Potpuno tano: brodski topovi ispaljuju poasni plotun. (Iza
scene iz daljine, pribliavajui se, orkestar svira Internacionalu.) Gospodo,
ujete li? To crveni dolaze!
Svi idu ka prozoru.
NIKOLKA: Gospodo, ovo vee je veliki prolog za novi istorijski komad.
STUDZINSKI: Nekome - prolog, a nekome i - epilog.
(Zavesa)
Page 50

Mihail Bulgakov - Dani Turbina PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mihail Bulgakov - Dani Turbina PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Mihail Bulgakov - Dani turbina

Komad u etiri ina

Preveo Milan oli

Prvi, drugi i trei in odigravaju se zimi 1918. godine, a etvrti in poetkom

MILAJEVSKI: Neka ti bog da zdravlja, Lenoka. Deder jo votke. (Pije)

MILAJEVSKI: Gde ste se smestili?

NIKOLKA: Izvolite za mnom.

JELENA: Upozori brau.

Sto je postavljen za veeru.

MILAJEVSKI: Tako. Izvinite to sam vas prekinuo. Nastavite!

Kabinet hetmanov u dvorcu. Ogroman pisai sto, na njemu telefoni. Odvojeno

HETMAN: Porunie, sve papire ovde spaliti.

LAKEJ: Razumem. Treba li i novine?

Pusta, mrana prostorija. Natpis: tab I konjike divizije. Zastava plava sa

Vestibil Aleksandrove gimnazije. Puke u sokama. Sanduci, mitraljezi.

Stan Turbinih. Svie. Nema struje. Na stoiu za kartanje gori svep.

JELENA: Proitajte, proitajte neto novo. Hajde, proitajte. Mnogo mi se

ERVINSKI: Ja sam simpatizer! A kaput sam od domara iznajmio. Ovo je -

NIKOLKA: E, Lariosik, ehehe!... ta ti je, Larione, ta ti je?... Aa... razumem! I

MILAJEVSKI: Bio si u ratu?

You might also like