Upravljanje pomou

SCADA sistema
 SCADA je akronim od
Supervisory Control And Data Acquisition
(nadzor, praenje, upravljanje i prikupljanje
podataka) i podrazumeva ceo spektar opreme,
sistema i reenja koja omoguavaju
prikupljanje podataka o nekom procesu -
udaljenom sistemu, obradu istih, nadzor, i u
pojedinim sluajevima i reagovanja na
adekvatan nain. Ovo je konvencionalan nain
objanjenja termina.
 Da vidimo neto jasnije gde moemo
sresti SCADA sistem.
Vodoprivreda, energetika, poljoprivreda,
komunikacije, sigurnosni sistemi i mnogi
drugi koriste SCADA sisteme.
Procesno upravljanje (engl. Process Control,
Control System) sastoji se od sistema kojim se
upravlja (proces - upravljani sistem, engl.
Controlled System) i njegovog upravljakog
sistema (engl. Controlling System).
Naime treba rei da su u sutini svi upravljani
sistemi (objekti upravljanja) nelinearni i
vremenski kontinualni. Ova formulacija se odnosi
na matematiki aparat koji se primenjuje za
njihovo opisivanje - matematiko modeliranje.
 ta se podrazumeva kao najprostiji
primer SCADA sitema?
Na bliem kraju je obian PC raunar koji
preko akviziciono-upravljake kartice prima
podatke, obrauje ih, formira informacije o
procesu i na taj nain vri nadzor, ali i
upravljanje ako je predvieno na tom nivou.
Programska podrka za ovaj model SCADA
sistema se svodi na podrku PC bus
magistrali. To je u osnovi centralizovan sistem
akvizicije i upravljanja.
Kompleksniji primer SCADA sistema je
mrea raunarom podranih radio vezom
upravljanih terminala TU (Terminal Unit)
koji komuniciraju sa raunarskim centrom -
distribuirani sistem upravljanja
I najkompleksniji primer SCADA sistema je
mrea SCADA sistema koja funkcionie po
principu server-server, server-klijent. Ovaj
primer u potpunosti odraava u poslednje
vreme dominantan prilaz projektovanja
velikih SCADA sistema - geografski
distribuiranih SCADA sistema, koji se
jednim imenom nazivaju WASCADA sistemi
(engl. Wide Area SCADA).
Klasian SCADA sistem orjentisan je ka upravljanju
industrijskim procesima ili automatizaciji laboratorija i
odlikuje se malom dislokacijom pojedinih SCADA
elemenata, pouzdanijim izvrenjem komunikacionih
aktivnosti, i mnogo veim stepenom automatizacije
upravljakih aktivnosti.
Sloeniji SCADA sistem nazvan WASCAD Aorjentisan
je upravljanju geografski distribuiranih sistema kod
kojih se zbog kompleksnosti procesa i komunikacionih
greaka najee izbegava automatsko voenje
procesa kako na lokalnom tako i na supervizorskom
nivou. Poslednju odluku o promeni reima procesa
daje ovek tako da je naglasak na kvalitetnom
nadzoru - superviziji procesa.
PROJEKTOVANJE VLASTITOG
SCADA SISTEMA
Sistem procesnog upravljanja ine proces kojim
se upravlja, njegova oprema upravljanja i ovek -
operater.
Osnovnu razlika izmeu pojedinih SCADA
sistema se ogleda u distribuiranosti procesa
upravljanja.
Meutim, stvarna polazna osnova u razmatranju
problematike vezane za bilo koji SCADA sistem
lei u sistemskom pristupu (etapnom
projektovanju) sistemima procesnog upravljanja.
Projektovanje sistema zapoinje studijom
podobnosti. Posle nje sledi idejno projektno
reenje.
Izrada glavnog projekta koji obrauje
elektroniku (SCADA procesnu instrumentaciju i
raunarsku opremu) i informatiku (SCADA
aplikaciju - programsku podrku) raunarom
podranog sistema procesnog upravljanja -
diskretnog linearnog sistema upravljanja.
Proces obino karakterie tok materije i energije ali i
informacije. Taj tok moemo prepoznati u glavnim
kategorijama sistema procesnog upravljanja:
1. Proizvodnja i distribucija elektrine i toplotne
energije
2. Hemijska industrija
3. Procesna industrija hrane, papira, cementa itd
4. Industrija metala
5. Sistem prometa i transporta
6. Sistemi radio-veza i multimedijalnih protokola
7. Preiavanje vode i vodosnabdevanje
8. Sigurnosni sistemi itd ...
 Principijelna blok ema sistema
procesnog upravljanja bez povratne
sprege
Principijelna blok ema sistema procesnog
upravljanja sa povratnom spregom
Strukturni prikaz sistema procesnog upravljanja (sa povratnom
spregom) sa jednim ulazom i jednim izlazom - etapa analize i
modelovanja

Pojednostavljen prikaz upravljakog sistema

 Cilj praktinog dela je da se kroz pravljenje
i pokretanje sopstvene SCADA aplikacije, u
ovom primeru, namenjenom jednoj
virtuelnoj fabrici vode, upoznamo sa
mnogim aspektima razvoja i realizacije
jednog projekta na SCADA.
 Postrojenje
Fabrika je sastavljena iz nekoliko funkcionalnih celina:
Filterskog polja sa aeratorima, postrojenjima koja sirovu vodu
obogauju kiseonikom;
Bazena iste vode u koji prelazi preiena voda dobijena
filtracijom;
Kompenzacionog bazena u kojem se taloe neistoe
izdvojene filtracijom iz sirove vode.

Put koji voda prelazi tokom prerade je sledei:

Svaki filter se moe nai u jednom od tri reima rada:
Filtracija - vri se preiavanje vode prolazom kroz
razliite filterske slojeve; faza traje do isteka maksimalnog
vremena odreenog za filtraciju ili dok se filterski deo
toliko ne zaprlja tako da odravanje konstantnog nivoa
vode u filterskom bazenu postene neizvodljivo ak i pri
maksimalno otvorenom regulacionom zatvarau RZ2;
Mirovanje - standardna meu-faza pri prelasku iz dva
radna reima;
Pranje - zatvara se ulazni dotok vode pri maksimalno
otvorenom izlaznom ventilu; saeka se da nivo vode u
filterskom bazenu opadne i zatim se ubacivanjem vazduha
iz kompresora die prljav sloj koji se, konano,
upumpavanjem iste vode isteruje u kompenzacioni
bazen.
Realizacija
Da je Ahil znao gde e biti pogoen
sigurno bi naruio pancir ili to je
sigurno, zaalio to se nije sav okupao.
Da, jedno je sigurno, dananji inenjeri
i projektanti programske i elektronske
podrke informaciono - upravljakog
sistema ne smeju imati Ahilovu petu jer
tada nee umreti samo Ahil.
 Struktura SCADA sistema

Pretvaranje fizike veliine

u elektrinu

Ulazne fizike veliine mogu da budu sila, temperatura, relativna vlanost, duina, broj
obrtaja, brzina, nivo, slanost, intezitet svetlosti, itd. Naravno, postoje senzori koji odmah
daju elektrinu veliinu promenom neke fizke veliine (npr. merimo pritisak uz pomo
kristala koji na svojim krajevima daju napon proporcionalan pritisku - piezo efekat) ali je i
pored toga neophodno prikljuiti merni dava jer je elektrini signal najee mali pa ga
je potrebno pojaati i prilagoditi za analogno-digitalno pretvaranje. Elektrini ekvivalent
ulazne veliine moe da bude osim napona i struja, otpornost, kapacitivnost. Meutim
osnovni elementi koji sainjavaju primarno prikupljanje podataka - primarna akvizicija,
rade samo sa naponskim signalom.U sutini promene otpornosti, kapacitivnosti,
induktivnosti se mogu posmatrati preko promena napona. Prilagoenje ili priprema
mernog signala se izvodi preko mernog modula koji obavlja i kondicioniranje signala.
Pod prilagoenjem mernog signala podrazumeva se; filtriranje, pojaanje, linearizacija,
baferovanje - sample/hold, priguenje.
Programski podrano kondicioniranje mernog
signala
Aktiviranje izvrnog mehanizma vri se standardnim strujnim (4-
20mA) ili naponskim signalom (0-10V, 24V).
Najei aktivatori su: ventili, klapne itd. Aktivator se sastoji od
mehanikog ureaja kojim se menja izvrna veliina (ventil,
klapna,..) i pogonskog ureaja (solenoid, servomotor-elektrini,
pneumatski ili hidrauliki).
Neki najjednostavniji primer upravljanja je
upravljanje grejanjem sobe
Princip upravljanja poloajem ruke
robota
 SISTEM ZA DALJINSKI NADZOR I
UPRAVLJANJE CRPNIM STANICAMA PUTEM
GSM KOMUNIKACIJE
Konfiguracija hardvera u crpnim stanicama
Svaka udaljena stanica je opremljena PLC-om
PLC kontroler je serijskom vezom povezan i
GSM/GPRS
Zadatak PLC-a je da prikuplja sve podatke vezane za
rad crpne stanice, upravlja radom pumpi u zavisnosti
od trenutnog stanja nivoa vode (odrava nivo vode) i
obavlja svu komunikaciju sa komandno-kontrolnim
centrom ( KKC-om), odnosno odgovara na upite
mastera, alje redovne poruke o stanju sistema kao i
vanredne poruke i alarme.
Izgled upravljakih ormana u crpnoj stanici
 U Komandno-kontrolnom centru se nalazi
centralna, bazna stanica koja ima ulogu MASTERA,
odnosno diktira komunikaciju sa svim udaljenim
stanicama, alje upite, komande i prihvata i arhivira
sve poruke koje pristiu od stanica.
Bazna stanica se sastoji od:
Centralnog PC raunara na kome se izvrava
WinMIS SCADA aplikacija. Na ekranu raunara je
omogueno praenje celokupnog stanja svih crpnih
stanica. Sve merene veliine se prikazuju na ekranu
u vidu tehnoloke slike procesa uz automatsko
osveavanje. Omoguen je dinamiki prikaz rada
(primenom animacije ili boje na ekranu) svih
relevantnih parametara, kao to su npr. stanje
motornih pozicija, oitane vrednosti sa digitalnih i
analognih senzora, trenutni status procesa kao i
komunikacija sa udaljenim stanicama.
Izgled ekrana SCADA aplikacije
Pored PC raunara, u KKC-u se nalazi i kontrolni PLC sa GSM
modemom koji ima ulogu centra za komunikaciju, odakle se
sve poruke prihvataju, obrauju i vizualizuju na ekranu. U
sluaju nasilnog prestanka rada SCADA sistema usled
hardverskog kvara, mogue je upravljati celim procesom preko
ekrana i tastature PLC-a, uz administratorsku lozinku.

Master PLC
KONFIGURACIJA NADZORNO-UPRAVLJAKOG SISTEMA
 Glavni ekran SCADA aplikacije za beogradski vodovod
Navigacioni panel
Grafiki prikaz pumpi i njihovo stanje
Hronoloki prikaz struja pumpi
Meseni izvetaj o vremenima rada pumpi
 WinMIS SCADA aplikacija omoguuje generisanje nekoliko vrsta izvetaja.
Zadavanjem odgovarajuih SQL upita u bazu podataka, dobija se eljeni
izvetaj u tabelarnom ili grafikom obliku slika.

Svi izvetaji se mogu tampati snimati na disk i kasnije uitati i analizirati.

Dnevni izvetaj o nivoima vode

na izabranoi crpnoj stanici

Biranje eljenog izvetaja

Nivoi automatizacije sistema TELEPERM XP
TELEPERM XP sistem se sastoji od
sledeih podsistema:
AS 620 sistema automatizacije
OM 650 sistem za kontrolu i
upravjanja sistemom
ES 680 sistem inenjeringa
DS 670 sistem dijagnostike
Sistem komunikacije i magistrala
Verzije sistema automatizacije AS 620
Pregled podsistema OM 650
Tipina redudantna konfiguracija
magistrale podataka
Izvren je kapitalni remont elektroenergetskog bloka 5
termoelektrane Nikola Tesla A. Tom prilikom je odlueno da
se i postojei sistem upravljanja, koji se zasnivao na
programatorima, logikim modulima, diodnim matricama i sl.
zameni novim i savremenijim sistemom upravljanja i kontrole.
Izbor je bio TELEPERM XP firme Siemens, kao jedno od
najboljih reenja koja su se mogla pronai na tritu.
Novouvedeni sistem se ubrzo pokazao kao veoma efikasan i
znatno je unapredio celokupnu proizvodnju elektrine energije.
Posebne odlike je prikazao na polju ostvarivanja ekonominije
proizvodnje i sagledavanja mogunosti trenutnog stanja
sistema radi to efektivnije i rentabilnije proizvodnje.
Implementacija novog sistema donela je i veliko olakanje u
radu samih operatera-rukovaoca u smislu preuzimanja funkcija
monitoringa (nadgledanja) nad velikim brojem informacija koje
stiu iz pogona. Prikaz svih deavanja je dat na veoma
pristupaan nain i time omoguen brz, kvalitetan i efikasan
nain upravljanja.
SISTEM UPRAVLJANJA HPK BLOKA A5
Upravljaka jedinica za nadzor i upravljanje
postrojenjem HPK bloka A5 je PC raunar
smeten u prostoriji rukovaoca HPK, kod pogona
eksterne regeneracije, izmeu blokova A4 i A5.
Preko PC raunara moe se vriti nadzor nad svim
pogonima i postrojenjima bloka A5, ali su izvrne
upravljake funkcije mogue samo na pogonu
HPK bloka A5. Prilikom rekonstrukcije bloka A5,
stavljen je van pogona relejni sistem za upravljanje
HPK bloka A5, sa matricama, diodama i
programatorima, smeten pored linije za HPK, a
sve upravljako-kontrolne funkcije vre se preko
PC raunara kao upravljake jedinice.
Prikaz vodee slike kontrole procesa HPK bloka A5
HPK 2-CPP prikaz ventila i cevovoda
Prozor za komandovanje ventilom
UB51S005