SVAMI IVANANDA

BOG POSTOJI

preveo Aleksandar usi

SADRAJ:

Napomena izdavaa
Bog postoji, pa ta onda?
Bog postoji
Zbog ega treba da verujemo u Boga?
Ko je Bog?
Moe li se Bog videti?
Dokazi za postojanje Boga
''Ja'' princip
Nepromenljiva bit
Nije to, nije to
Stvarnost iza spoljanjosti
Samo je Sopstvo drago
Uslovne definicije
Unutarnji gospodar i nadzornik
Imajte veru u Boga
Istinski izvor sree
Pojave nagovetavaju stvarnost
Postojanost bitisanja
Neobjanjivo telo i princip ivota
Priroda stvarnosti
Kako se postie spoznaja Boga?
Misteriozna pomo Gospoda baktama
Dogaaji iz ivota Svamija Sadaive Bramendre
Stvar verovanja
Bog je postojanje, blaenstvo i mir
Dijalog izmeu teiste i ateiste
Moe li se dokazati postojanje Boga
Samootkrivajua sutina
Znanje putem intuicije
Vrhunac Veda
'Via Salutis'
Potreba za Guruom
Filozofski dokazi za postojanje Boga
Ivara ili Univerzalna Dua
Postojanje Boga
Argumenti za postojanje Boga
 Ogranienja razuma
Unutarnji gospodar i nadzornik
Svet nauke
Religija i nauka (I)
Religija i nauka (II)
Komformistika narav oveka
ta nam je nauka uradila?
Nauka je nepotpuna
Materija i duh
Nauka i religija
Prouavanje Sopstva: od fizike ka metafizici
Gravitacija upuuje na celovitu meupovezanost u svemiru
Precizno funkcionisanje materijalnih tela: pokazanje kosmike inteligencije
Zakljuci nauke: ovek nije izvan svemira
Izuavanje Sopstva je neophodno za izuavanje svemira
Alisa u zemlji uda
Sedam razloga zbog kojih naunik veruje u Boga
Da li je savremena nauka prigovor religiji?

Napomena izdavaa

U umu obinog oveka zlotvori su, radi ostvarenja svojih bezonih ciljeva, izazvali sumnju u
samo postojanje Boga. Moderni ateista poseduje svoju svemonu i sveznajuu nauno-
istraivaku laboratoriju; i sve ono ije postojanje ne moe u njoj da se dokae, samim tim ni ne
postoji!
Jednom kada je ta vera u postojanje Boga uzdrmana, ovek gubi svoje sidrite i biva
preputen na milost i nemilost svih vrsta zlih sila, kako unutar sebe tako i spolja.
Mudri ivananda obznanio je postojanje Boga, i snaga duha koja se nalazi iza njegove Rei
probudila je veru u milionima ljudi irom sveta. On je izneo razjanjavajue primere i
prosvetljujuu logiku da bi podupro svoju objavu, i da bi ubedio u postojanje Boga ak i
okorelog ateistu. Sve je to objedinjeno u ovoj knjizi koja je blagodat za duhovnog propagatora,
za uitelja, i za ljude irom sveta vernike i nevernike.

1. avgusta 1958.
Izdavai
Bog postoji, pa ta onda?

Duboko razmiljanje o onome to u rei u ovoj knjizi ubedie ak i okorelog ateistu da Bog
postoji.
Da, ja verujem da Bog postoji, kae i dodaje: A ta treba da radim u vezi sa tim?
Nastoj da Ga spozna.
On mora da ti postane stvarniji od svih predmeta u svetu.
Da bi stigao do toga, mora da slui oveanstvu i da voli Boga. Meditiraj na Njega u vreme
bramamuhurte (pre svitanja).
Pevaj kirtane (duhovne pesme). Radi apu (ponavljanje Boanskog imena, tj. mantre).
Vodi estit ivot, jer On je svedok svih tvojih misli, rei i postupaka.
Budi istinoljubiv; nemoj nikoga da prevari.
Voli sve; nemoj nikome da naudi.
Budi dobar prema svima, jer Bog boravi u svakome. To je nain da ga spozna i ostvari ovde
i sada.
Bog te blagoslovio!

SVAMI IVANANDA
 1. Bog postoji

Svaki dah koji ulazi u nos,

Svaki otkucaj srca,
Svaka ila koja pulsira u telu,
Svaka misao koja se pojavljuje u umu,
Sve ti govori da je Bog blizu.

Svaki cvet koji iri prijatan miris,

Svaki plod koji te privlai,
Svaki blagi povetarac to duva,
Svaka reka koja mirno tee,
Govori o Bogu i Njegovoj milosti.

Ogromni okean sa silnim talasima,

Moni Himalaji sa svojim gleerima,
Blistavo Sunce i zvezde svud po nebu,
Visoko drvo sa svojom kronjom,
Hladni izvori u brdima i dolinama,
Kazuju mi o Njegovoj svemoi.

Melodija ljupke muzike,

Beseda monih govornika,
Pesme uvenih pesnika,
Izumi domiljatih naunika,
Zahvati vinih hirurga,
Izreke pobonih svetaca,
Misli iz Bagavad Gite,
Otkrovenja iz Upaniada,
Govore o Bogu i Njegovoj mudrosti.

II

Ateisti trae dokaze za postojanje Boga. A mogu li da prue dokaz za Njegovo nepostojanje?
Nikome nije uspelo da izloi dokaze da Bog ne postoji.
U dananje vreme ak i mnogi obrazovani ljudi bestidno tvrde da nema Boga, da se sve u
ovom svetu odvija i razvija u skladu sa jasnim zakonima. Moe li zakon da nastane sam od sebe?
Moe li bilo koji zakon da se pojavi ni iz ega? Svakako mora da postoji krajnji, prvobitni uzrok.
To je Bog. To je vrhovni Braman ili Apsolut. Bog je samopostojee Bie. On je beskrajno
moan, mudar i dobar.
Pojam Boga podrazumeva potpuno savreno bie. A potpuno savreno bie mora da poseduje
sva pozitivna svojstva, ukljuujui i svojstvo postojanja. Dakle, Bog mora da postoji.
Postojanje Boga ne moe da se utvrdi naunim eksperimentisanjem. To je iskljuivo stvar
vere i odnosi se na intuitivnu stranu oveka.
Najdublja udnja, najdublja tenja u oveku jeste ona za neprolaznom sreom, neprolaznim
znanjem i venom Istinom. ovek treba da traga za izvesnom natprirodnom sutinom i smislom
koji moe da zadovolji te njegove najdublje udnje i tenje.
Kao to sve u Prirodi objanjavamo pomou zakona uzroka i posledice, isto tako i Priroda kao
celina mora da bude razjanjena. Ona mora da ima neki svoj uzrok i razlog. I, taj uzrok mora da
bude drugaiji od posledice. To mora biti neka natprirodna sutina, tj. Bog.
Priroda nije tek sluajna gomila dogaaja, puka masa sluajnosti, ve jedno uredno,
metodino delo. Planete se pravilno i ravnomerno kreu u svojim orbitama, semenje pravilno
izrasta u drvee, godinja doba slede jedno za drugim u odreenom redosledu. Meutim, Priroda
ne moe sama sebi da zapoveda i sama sobom da upravlja. Potrebno joj je postojanje
inteligentnog bia, to jest Boga, koji je odgovoran za nju. ak je i Ajntajn, genijalni naunik,
bio vrsto ubeen da je svemir stvorila izvesna Vrhovna Inteligencija.
Sve u Prirodi ima odreenu svrhu. Sve obavlja ovu ili onu funkciju. Sasvim je sigurno da ne
moe svaka stvar sama da odabere svoju funkciju. Njihove razliite funkcije morale su da budu
smiljene i predoreene od strane jednog inteligentnog Bia, odnosno Boga.

III

Mada je sve u ovom svetu prolazno, ljudi kupuju golema zemljita, grade letnjikovce na
raznim mestima i podiu petospratnice. Kao da ele da postignu veni ivot u ovom ulnom
univerzumu. To pokazuje da je ovek sutinski besmrtan. Uprkos tome to zna da svako mora da
umre, ovek ipak misli da e iveti zauvek i pravi vrlo zamane pripreme za veni ivot u ovom
svetu. Osim toga, niko ne eli smrt. Svi ele da ive, i podvrgavaju se leenju kada obole, ma
koliko ono kotalo. Otuda, sutinsko svojstvo oveka mora biti veno postojanje.
ak i budala misli da je mudra. Svako eli da pokae da zna vie od ostalih. Niko ne eli da
ga smatraju za glupaka. Deca gnjave roditelje najrazliitijim moguim pitanjima. U njima je
ukorenjena elja za znanjem. To ukazuje da je znanje naa sutinska osobina.
Kada se ovek smeje, ljudi retko pitaju zbog ega se smeje. S druge strane, kada ovek plae,
svi pitaju zbog ega plae. To pokazuje da je naa sutinska priroda srea, blaenstvo. Niko ne
eli nesreu i patnju, ali sreu ele svi, i sve ovekove aktivnosti u ivotu usmerene su ka
sticanju sree. I to dokazuje da je naa prava priroda blaenstvo. U dubokom snu, kada nema ni
objekata ni ula ni uma, doivljavamo blaenstvo; prema tome, nae sutinsko svojstvo mora da
je blaenstvo. To je takoe i razlog zbog kojeg osobe koje boluju od munih bolesti poele ak i
da se odreknu svoga tela i da se na taj nain oslobode bola.
Dakle, ukoliko je svako sainjen od prirode postojanja-znanja-blaenstva, mora da postoji i
sveproimajui princip koji ima ove karakteristike i razlikuje se od propadljivih, inertnih, bolnih
fizikih tela. Tako stiemo do Bramana ili Boga, ija je priroda Postojanje-Znanje-Blaenstvo
(Sat-it-Ananda).

IV
 Postojanje Boga ili Sopstva (Bia) ustanovljeno je i naznaeno postojanjem 'upadija', to e
rei tela, uma, prane i ula, poto iza njihovih aktivnosti mora da postoji samosvest.
Stalno oseate da vam, i pored vaih poseda i svih vrsta udobnosti, neto nedostaje. Nema
oseaja ispunjenosti. Samo ukoliko sebi pridodate neogranienog, savrenog Boga, postii ete
ispunjenost.
Kada uradite neto ravo, obuzme vas strah. Oseate griu savesti. I to je dokaz da Bog
postoji i da je svedok svih vaih misli i postupaka.
Definisati Bramana znai porei Bramana. Jedini primeren opis Bramana je niz negacija. Iz
tog razloga mudrac Janavalkja proglaava u ''Brihadaranjaka Upaniadi'' da je Braman neti, neti,
odnosno ''nije ovo, nije ovo''. To znai da je Braman ono to ostaje posle uklanjanja svih imena i
oblika.
Braman ili Sopstvo ili Imanentni (prisutni, stalni, unutarnji) Bog ne moe da bude pokazan jer
je izvan domaaja ula i uma, ali o Njemu moe da se izvede zakljuak na osnovu izvesnih
empirijskih injenica ili jednostavnih iskustava iz svakodnevnog ivota.
Ponekad se naete u posebnoj neprilici ili u uznemiravajuem novanom kripcu. Pomo vam
stie na zagonetan nain. Dolazite do novca tano na vreme. Moda je veina vas to doivela. U
tom trenutku ushieno uzvikujete: Tajanstveni su zaista putevi Gospodnji; sada posedujem
potpunu veru u Boga. Do sada je nisam imao.
Jedan advokat nije verovao u Boga. Snalo ga je dvostruko zapaljenje plua. Disanje mu se
prekinulo. Njegova supruga, sin i rodbina poee da jecaju. Ali, on je doiveo neobjanjivo
iskustvo. Izaslanici Jame (boga smrti) epali su ga i odveli u dvor Gospoda Jame, ali ovaj im je
rekao: Ovo nije osoba koju sam hteo. Doveli ste mi pogrenog oveka. Otpustite ga. I ovek je
uskoro posle toga poeo da die. On je stvarno iskusio naputanje tela, odlazak u Jamin dvor i
ponovni ulazak u svoje fiziko telo. Taj zapanjujui doivljaj promenio je celokupnu njegovu
narav. Razvio je snanu veru u Boga i postao religiozan ovek.
Jedna druga obrazovana osoba imala je slino iskustvo, mada donekle razliito. I ona je bila
ateista. I njenu duu su izaslanici Jame odveli u njegov dvor. Ta osoba se obratila Jami: Nisam
dovrio svoj posao u fizikoj ravni. Treba tamo da obavim jo korisnog posla. Budi tako dobar
da mi ovog puta potedi ivot. ovekovoj molbi bilo je udovoljeno. Bio je zapanjen tim
neobinim iskustvom. I njegova se narav u potpunosti promenila. Smesta je ostavio svoj posao.
Ostatak svog ivota posvetio je nesebinom sluenju i meditaciji. Jo uvek ivi u junoj Indiji.
Uviate da ni najbolji lekari sveta ne uspevaju da izlee umirueg kralja. Moda ste uli i za
mnoge sluajeve u kojima su pacijenti koji su patili od najgorih vrsta bolesti bili udesno
izleeni, premda su i najsposobniji lekari tvrdili da su ti sluajevi beznadeni. To je vie nego
ubedljiv dokaz da se iza svih isceljenja nalazi boanska ruka.
Katkada ne moete da podnosite drutvo nekih osoba. elite da ostanete sami. Odlazite na
neko samotno mesto u vrt ili na obalu reke i uivate u unutranjem spokoju. To vam ukazuje
da ste, u sutini, olienje mira, da ste izdvojeni, samostalni i istovetni sa Bramanom.
Neki ljudi umiru u osamdesetoj godini ivota; neki umiru jo u majinoj utrobi; neki umiru u
dvadesetoj, a neki u etrdesetoj. ta je uzrok ovih razlika? Ko je odredio ivotni vek svakog od
nas? To jasno pokazuje da je teorija karme ispravna, da postoji jedan Sveznajui Gospod, koji je
delilac plodova dela 'iva' (pojedinanih dua), koji odreuje njihov ivotni vek u skladu sa
prirodom njihove karme odnosno postupaka, i koji poznaje precizan odnos izmeu karmi i
njihovih plodova. Budui da je sama karma ''ada'', to e rei neosetljiva i mehanika, ona
nikako ne moe da odreuje i deli plodove njihovih dela.
Bilo da se sova slae sa prisustvom svetlosti ili ne, svetlost uvek postoji. Bilo da prihvatate
postojanje Boga ili ne, On uvek postoji. On vazda svetli u ''tri vremenska razdoblja''. On postoji i
pre nego to vi ponete da tragate za njim. Prisniji vam je od vaeg vlastitog daha i blii od vaih
ruku i nogu.
Da li vi postojite ili ne? To je moje pitanje. Ukoliko kaete ''Ne'', ja svejedno vidim pred
sobom osobu miiavih ruku, irokog ela i krupnih oiju. Ukoliko pak odgovorite sa ''Da'', to
prua klju za dokazivanje postojanje Boga. I samo pitanje da li Bog postoji ili ne, nesumnjivo
pokazuje da On postoji.
Sve to vidi je Bog. Sve to uje je Bog. Sve to okusi je Bog. Sve to omirie je Bog. Sve
to dodirne je Bog. To je Njegov ispoljeni vid. Fiziko telo pripada Viratu (kosmosu). Astralno
telo pripada Hiranjagarbi (kosmikoj inteligenciji). Kauzalno telo pripada Ivari (Stvarnosti sa
njenom moi preruavanja i sakrivanja). Gde se sada nalazi to ''ja''?
Emerson kae: Malo razmiljanja o onome to se svakoga dana dogaa oko nas pokazalo bi
nam da dogaaje regulie odreeni zakon koji je iznad nae volje; da su nai mukotrpni napori
sasvim izlini i u celini beskorisni; da smo snani jedino u svome neusiljenom, jednostavnom,
spontanom delovanju, i da postajemo boanski pristajui na pokornost. Vera i ljubav oslobodie
nas golemog bremena brige. O, brao moja! Bog postoji! Postoji dua u sreditu prirode i iznad
volje svakog oveka, kako niko od nas ne bi mogao da naudi vasioni. Ona je svu prirodu tako
natopila svojom monom arolijom da mi uspevamo i imamo sree kada prihvatamo njen savet;
a kada se napreemo da povredimo njena stvorenja, ruke su nam zalepljene za bokove, ili
udaraju u nae vlastite grudi. Celokupan tok stvari ide ka tome da nas naui veri.
Moe li mi rei, prijatelju: Ima li ikoga na svetu ko se ne boji smrti? Ima li ikoga ko ne
izgovara ime Boje kada je u ozbiljnoj neprilici, kad mu je ivotna ravnotea poremeena ili ga
spopadnu otri bolovi? Pa zato onda porie postojanje Boga? I ti sam priznaje Njegovo
postojanje kad si u nevolji. Usled izopaenog intelekta i zatrovanosti materijalizmom i
ovozemaljskim uicima pretvorio si se u ateistu iako, da budemo naisto, ne moe da dokae
Njegovo nepostojanje ni na koji nain. Zar to nije veliko bezumlje? Ozbiljno razmisli. Prestani
da se raspravlja. Misli na Njega i steci besmrtnost i veni mir.

2. Zbog ega treba da verujemo u Boga?

Ukoliko nemamo veru u Boga, raaemo se stalno iznova u ovom svetu i trpeemo velike
patnje. Neznalako, neverniko, sumnjiavo bie srlja u propast. Ne moe da uiva ni u kakvoj
srei. Ni ovaj svet ni onaj posle njega nisu dobri za sumnjiavca. Oni koji nemaju veru u Boga ne
znaju ta je pravilno a ta pogreno. Izgubili su mo rasuivanja. Laljivi su, gordi i egoistini.
Odaju se neumerenoj pohlepi, gnevu i pohoti. Zgru novac nezakonitim sredstvima. Postaju ljudi
demonske prirode. Izvravaju razne oblike gnusnih zloina. Nemaju ivotne ideale. I, tako
zbunjeni, iz ivota u ivot bivaju bacani u najdublje ponore.
Vera u Boga je nezamenljiva potreba svakog ljudskog bia. Ona je sine qua non. Zahvaljujui
sili avidje ili neznanja, muka se doivljava kao prijatnost. Svet je prepun patnji, nevolja, tekoa
i stradanja. Svet je vatrena kugla. Um optereen prianjanjem, mrnjom i zaviu je buktea pe.
Moramo da se oslobodimo raanja, umiranja, starosti, bolesti i alosti. A to moe da se postigne
iskljuivo verom u Boga. Ne postoji drugi nain. Novac i mo ne mogu da nam prue istinsku
sreu. ak i kad bismo ostvarili vrhovnu vlast nad celim svetom, ne moemo da se otarasimo
zabrinutosti, bojazni, nespokojstva, straha, razoaranja, itd. Jedino vera u Boga i iz nje
proishodea Bogo-spoznaja putem meditacije mogu da nam donesu stvarnu, trajnu sreu i
oslobode nas svih vrsta straha i briga koje nas svakog trenutka mue. Vera u Boga primorae nas
da neprestano mislimo na Njega i da na Njega meditiramo, i na kraju e nas dovesti do spoznaje
Boga.
Vera u Boga i Bogo-spoznaja pruie nam Param anti (savreni mir). U tom miru dolazi do
utrnua svih patnji. Vie neemo biti zavedeni i zbunjeni. Biemo izbavljeni iz okova akcija.
Postaemo besmrtni. Stei emo venu Boansku Mudrost. Dopreemo do mesta iz kojeg nema
vraanja u ovaj svet patnji, poto e nam gresi biti razvejani boanskom mudrou. Umovi e
nam postati zauvek uravnoteeni. Vie nam nikada nee priinjavati radost sticanje onoga to je
ugodno niti e nas rastuivati bilo kakva neprijatnost. Um e nam biti pribran. Uvek emo biti
utvreni u Boanskoj Svesnosti. Postii emo ''Akaja Sukhu'', ''sreu osloboenu slabljenja i
propadanja''. Postaemo jedno sa Bogom i stei postojano (nitja), beskrajno (ananta), najvie
blaenstvo. Kada budemo utemeljeni u Boanskoj Svesnosti, nee moi da nas uzdrmaju nikakva
alost ni jad. Stei emo ''Atindrija Sukhu'', ''sreu izvan domaaja ula''.
Bog e nam pruiti potpunu bezbednost i neustraivost ako ga potujemo i molimo mu se sa
nepokolebljivom predanou i nepodeljenom panjom. On nam daje jogu rasuivanja pomou
koje neminovno stiemo do Njega. Iz istog saoseanja prema nama on blistavom svetiljkom
Mudrosti razgoni tamu roenu iz neznanja. Hitro nas podie iz okeana samsare (raanja i
umiranja) ukoliko svoje umove postojano i sa predanou i verom usredsredimo na Njega.
Prevazii emo tri svojstva (osnovna svojstva prirode: satva uravnoteenost i mir; radas
aktivnost i strast; i tamas lenjost i tupost), biemo osloboeni raanja, smrti, starosti i alosti, i
piemo nektar besmrtnosti. Pomou predanosti i vere spoznaemo ga u Njegovoj sutini i ui u
samo Njegovo Bie. Njegovom Milou savladaemo sve prepreke.

3. Ko je Bog?

Bog je Satidananda (Apsolutno Postojanje, Apsolutno Znanje i Apsolutno Blaenstvo). Bog

je Istina. Bog je Svetlost svih svetlosti. Bog je sveprisutna inteligencija ili svest. On je
sveprisutna Snaga koja vlada ovim svemirom i odrava ga u savrenom redu. On je Unutarnji
Gospodar ovoga tela i uma (Antarjamin). On je svemogu, sveznaju i sveprisutan.
On postoji u prolosti, sadanjosti i budunosti. Nepromenljiv je usred promenljive
pojavnosti. Postojan je usred nepostojanosti, i neunitiv usred propadljivih stvari ovoga sveta.
Veit je, beskrajan, nerazoriv i nepromenljiv. Stvorio je ovaj svet posredstvom tri gune satve,
radasa i tamasa zarad svoje vlastite Lile (igre, razonode). On dri Maju pod svojom
kontrolom.
On je Svatantra ili nezavistan. Poseduje dobre elje (satkama) i bezgrenu volju (satsankalpa).
Razdeljuje plodove dela svih iva. Beskrajno je milostiv. On utauje e iva. On utoljuje nau
glad. Pomou Njegove moi vidite, ujete i govorite. Sve to vidite je Bog. Sve to ujete je Bog.
On radi kroz vae ruke i jede kroz vaa usta. Usled potpunog neznanja i ''abimane'' (egoizma)
sasvim ste ga zaboravili.
Veita Srea i Savreni Mir mogu se imati jedino u Bogu. Iz tog razloga razboriti, inteligentni
aspiranti streme ka Bogo-spoznaji. Bogo-spoznaja moe da zaustavi toak raanja i umiranja
koji se stalno okree, i da oveanstvu podari vrhovnu sreu. Ovaj svet je u stvari dugaak,
dugaak san. On je zapravo opsena Maje. Pet ula vas obmanjuju svakoga trena. irom otvorite
oi. Nauite da rasuujete. Proniknite u Njegove tajne. Osetite Njegovo prisustvo svugde, kao i
Njegovu blizinu. On boravi u odaji vaeg vlastitog srca. On je nemi svedok vaeg uma. On je
Sutradara, gospodar protoka vae prane. On je materica ovoga sveta i Veda. On je pokreta misli.
Traite ga u svome srcu i zadobijte Njegovu Milost. Jedino tada ete iveti svoj ivot valjano i
sreno. Jedino tada ste ovek. Jedino tada ste istinski mudri. Brzo, brzo. Nema ni trenutka za
gubljenje, ni minuta za odlaganje. Sada je pravi as, ili nikada nee ni doi.

II

Bog je ljubav. On je ovaploenje venog blaenstva, krajnjeg spokoja i mudrosti.

Bezgranino je milosrdan, sveznajui, svemogu i sveprisutan. On nema ni kraja ni poetka. On
je Vrhovno Bie ili Paramatma. Gita ga naziva Puruotama (Savrena boanska Osoba) ili
Vrhovna Purua (Svesna Dua) ili Mahevara (Svemoni Gospod). Njemu je poznato sve do
najmanjeg detalja (Sarva-vid). On je oslonac ovoga sveta, tela, uma, ula i prane. Bez Njega ni
jedan atom ne moe da se pomeri. On je materica za Vede. Indra, Agni, Varuna, Vaju i Jama
(bogovi sa razliitim ovlaenjima) su Njegovi pomonici. Zemlja, voda, vatra, vazduh i eter su
Njegovih pet sila. Maja je Njegova varljiva akti (mo).
Bog je Svajambu, samopostojei. Njegovo postojanje ne zavisi od drugih. On je Svajam
Prakaa ili Svajam oti, samosvetlei. Nije mu potrebna nikakva svetlost da ga pokae i
obelodani. On se obelodanjuje svojom vlastitom svetlou. Bog je Svatah Sida, samopotvreni.
Nije mu potreban nikakav dokaz, jer On je osnova za in ili postupak proveravanja. Bog je
Paripurna, samosadran. On unutar sebe sve sadri i sve ukljuuje. itava vasiona je u Njemu.
Bog je Svasamvedja On sam po sebi zna.
Brama, Vinu i iva su tri aspekta Boga. Brama je kreativni, tvoraki aspekt; Vinu je
odravajui, zatitni aspekt; a iva je razorni aspekt. Postoje jo tri aspekta: Virat je
manifestovani, ispoljeni aspekt; Hiranjagarba je imanentni, unutarnji aspekt; a Ivara je kauzalni,
uzroni aspekt. Virat je ukupna suma svih fizikih tela; Hiranjagarba je ukupni zbir svih umova,
odnosno On je Kosmiki Um; a Ivara je ukupni zbir svih kauzalnih tela (Karana Sarira).
Sriti (stvaranje), Sthiti (ouvanje), Samhara (unitenje), Tirodana ili Tirobava (prikrivanje,
preruavanje), i Anugraha (milost i krasota) predstavljaju pet oblika Boje aktivnosti.
Bog je probrani, veoma utanani ukus u vonom soku. On je umilnost u detinjim reima. On
je snaga u rvau. On je lepota u himalajskom pejzau. On je uzbudljiva melodija u muzici. On je
miris u jasminu i u ampaki. On je mekoa u jastuku. On je prana u telu i inteligencija u
''antakarani'' (etvoroslojni um: um, intelekt, ego i podsvesni um).
Zemlja ukazuje na Njegovu svepodupiruu prirodu. Voda objavljuje poruku Njegove istote i
nepovredivosti. Vatra pokazuje Njegovu samosvetleu prirodu. Vazduh oznaava Njegovu
svemo. Eter govori o Njegovoj sveprisutnoj prirodi.
On ima est atributa: boansku mudrost (nana), neostraenost (Veragja), moi (Aivarja),
snagu (Bala), izobilje (Sri) i slavu (Kirti). Stoga se naziva Bagavan (Gospod ljubavi i ushienja).
On je onaj koji vue konce (Sutradara) svih ovih fizikih tela stvorenja. On je Unutarnji Vladar
(Antarjamin) svih bia. On je u tebi i ti si u Njemu. On ti je posve blizak. U poetku si mislio da
ga je mogue nai samo na planini Kela, u Ramevaramu, u Meki, u Jerusalimu, na nebu ili u
Raju. Imao si veoma mutne predstave. Ovo telo je Njegov pokretni hram. A najsvetije mesto u
njemu je odaja tvog sopstvenog srca. Zatvori oi. Povuci ula od njihovih objekata. Trai ga tu
sa usredsreenim umom, predanou i istom ljubavlju. Sigurno e ga nai. On ispruenih ruku
eka da te zagrli. Ukoliko tu ne moe da ga nae, nee ga nai nigde drugde.
Jedino spoznaja Boga moe da zaustavi samsariki toak raanja i umiranja sa njegovim
prateim nevoljama kao to su raanje, bolest, smrt, alost, patnja, itd. Vena srea moe da se
poseduje jedino u Bogu. Zbog toga mudraci i sveci, kao i sveti spisi, nedvosmisleno potvruju i
veoma naglaavaju vanost i neophodnost spoznaje Boga. Bakti ili predanost, pobonost, moe
oveku da pomogne u ostvarenju Bogo-spoznaje. Zbog toga negujte bakti, stanite pred Boga
licem u lice, i kuajte nektar boanske svesnosti koja je jedini summum bonum (krajnji domet,
konano ostvarenje) ljudskog ivota i ljudskih nastojanja. Proistite srce. Obuzdajte ula.
Opevajte Njegovo Ime. Osetite Njegovo Prisustvo svuda. Ponavljajte Njegovu mantru.
Meditirajte na Njegov Lik. Ostvarite ga. Radujte se u Njemu. Zadobijte mir, blaenstvo i
besmrtnost.

4. Moe li se Bog videti?

Car Akbar se jednom prilikom obratio svome umnom ministru Birbalu: Birbale, ti esto
ponavlja da je Bog svugde, zar ne? Birbal odgovori: Da, Badah! Bog je zaista svugde. U to
nema ama ba nikakve sumnje. Akbar skinu dijamantski prsten sa svoga prsta i upita Birbala:
Da li je tvoj Bog i u ovom prstenu, takoe? Birbal uzvrati: Jeste, Badah! On se zasigurno
nalazi u tom prstenu. Moe li onda da uini da ga vidim?, upita car. Na to pitanje Birbal
nije imao odgovor. Zatraio je da mu se da vremena; car mu je dao est meseci da mu odgovori
ili da iznae nain da mu pokae Boga u prstenu.
Birbal je otiao kui; bio je doveden u zabunu. Znao je da za taj problem postoji reenje; ali
nije znao koje je to reenje. Nije se usuivao da se pojavi pred carem bez odgovora na njegovo
pitanje. Ubledeo je i postao nespokojan.
Nedugo posle tog susreta sa carem, na njegova je vrata zakucao jedan mali deak-prosjak.
Upitao je Birbala: ta te mui, gospodine? Zato izgleda tako jadno i nesreno? Ti si pametan
ovek, a pametni ljudi ne bi trebalo da imaju ikakvog razloga za jad! Radost i spokojstvo su
izrazite osobine mudrog oveka. Tako je!, odgovori Birbal. Srce je ubeeno, ali intelekt ne
moe to reima da izrazi. I tada mu Birbal ispria ono to se dogodilo izmeu njega i cara.
I samo zbog toga si toliko zabrinut?, uzviknu deak zaprepaeno. Ja ovoga trenutka mogu
da ti dam odgovor; meutim, vie bih voleo da mi dopusti da lino razgovaram sa carem.
Birbal se sloio sa time, i poveo je deaka u carski dvor i obratio se caru: Gospodaru moj! ak i
ovaj deko u stanju je da odgovori na tvoje pitanje.
Akbar je u sebi cenio deakovu odvanost i samopouzdanje i bio je radoznao da ga uje.
Postavio je deaku pitanje: Ukoliko je Bog sveprisutan, sinko, moe li da mi pokae tog svog
Boga u ovom prstenu? Kralju!, uzvrati deak, ja to ovog trenutka mogu da uinim, samo to
sam jako edan; mogao bih da ti odgovorim na to pitanje poto popijem olju progruanog
mleka. Deaku je smesta bila pruena puna olja progruanog mleka. On poe da ga mea, pa
ree: Care, ja sam navikao da pijem dobru gruevinu u kojoj ima maslaca. Ne svia mi se ovo
to mi je tvoj sluga doneo, jer u tome nema maslaca ni za lek.
 Ovo progruano mleko je nesumnjivo najbolje koje moe da se nabavi, odgovori car.
Upamti, malia, da si posluen proizvodom iz carevog linog jelovnika. Deko na to ree:
Odlino, u tom sluaju! Ukoliko je vae Velianstvo tako sigurno da ova olja gruevine sadri
maslac, neka onda bude i tako ljubazno da mi pokae taj maslac. Car se glasno nasmejao i
rekao: To sam i mislio! O, ti, neznalice mala! Pa ti ne zna da maslac moe da se izvue iz
gruevine tek posle bukanja; a pri tom ima smelosti da doe ovde i pokae mi Boga!
Nisam ja ba tolika budala, Badah Sahib, hitro uzvrati deak: Ja ti samo pruam odgovor
na tvoje vlastito pitanje! Car je bio doveden u zabunu. Deak mu ree: Vae Velianstvo! Na
isti taj nain i Gospod se nalazi unutar svega. On je unutarnje Prisustvo, Bie svega, Svetlost
svih svetala, Snaga koja odrava univerzum. A ipak, ovek ne moe da ga vidi svojim fizikim
oima. Vienje je samo projekcija ovekovog vlastitog uma pred okom uma. ovek moe
intuitivno da spozna Boga i da ga vidi okom mudrosti; ali pre toga mora da promuka svojih pet
omotaa i objekte i da izdvoji maslac, Stvarnost, iz gruevine imena i oblika.
Na taj nain je deak odgovorio na Akbarovo pitanje i car je bio veoma impresioniran. eleo
je da sazna vie i zapitao: Deae! Kai mi sada ta tvoj Bog radi sve vreme? Mali prosjak
odgovori: Pa, vae Velianstvo, Bog je taj koji ustupa mo naim ulima, opaanje naem umu,
pronicljivost naem intelektu, krepkost naim udovima; po Njegovoj volji ivimo i umiremo. Pa
ipak, ovek uobraeno umilja da je on inilac i uivalac. ovek je puka triarija u poreenju sa
svemonom vladajuom Silom koja rukovodi kretanjem u vasioni.
U treptaju oka kada se uporedi sa nezamislivom starou vasione carstva nastaju i
nestaju, dinastije se uzdiu i propadaju, granice kopna i mora ire se i smanjuju, tako da danas
imamo planinski venac tamo gde nekad bee more, a novo more tamo gde se nalazila visoravan.
U treptaju oka milioneri postaju puki siromasi a siromasi postaju milioneri, dok sam kralj postaje
lutajui izgnanik po nahoenju sudbine, a neka skitnica postaje kralj. Mnotvo planeta biva
stvoreno, odravano i rastoeno svakog trenutka u ovoj ogromnoj vasioni. Ko stoji iza ovog
kolosalnog fenomena? Bog i niko drugi do Bog, a da bi ga bio svestan ovek mora da se odrekne
sujete, oseaja da je on taj koji dela, gordosti i ponositosti; da bi ga spoznao ovek mora u
potpunosti da se preda Njegovoj volji, koja se moe razabrati putem negovanja istote, emotivne
zrelosti i intelektualne uverenosti; da bi se spoznao taj Bog ovek mora potpuno sebe da poniti i
da osea da nije nita drugo do instrument Njegove volje.
Za cara Akbara bilo je nepoznato iskustvo da uje drevnu mudrost od tako mladog prosjaka.
Akbar je bio veoma slobodouman u svojim pogledima, i ovaj susret sa hinduistikim deakom-
monahom bio je po svoj prilici bar donekle zasluan za to to je u dvor pozvao mnoge
hinduistike obrazovane i svete ljude da uestvuju u duhovnim i akademskim razmatranjima sa
muslimanskim bogoslovima i maulavijima.

5. Dokazi za postojanje Boga

1. Za postojanje Bramana zna se na osnovu toga to je ono svaije Sopstvo (Bie). Jer, svako je
svestan postojanja svoga Sopstva i nikada ne misli ''ja nisam''. Kada se ne bi znalo za postojanje
Sopstva, svi bi mislili ''ja nisam''. A to Sopstvo ijeg su postojanja svi svesni jeste Braman ili
Bog. Teko je definisati Bramana. Ipak, moraemo da pruimo jedno uslovno odreenje. On je
Sat-it-Ananda (Bezuslovno Postojanje, Znanje i Blaenstvo).

2. Zatvori oi i zamisli na trenutak da si mrtav. Nikako to ne moe da uini. Nikada ne moe

da zamisli da nee postojati (posle smrti). Zamislie da tvoje mrtvo telo lei na tlu i da si ti
oevidac tog tela. To jasno dokazuje da si ti uvek svedoei subjekt (Saki, Drata). U svakome
je prisutno uroeno oseanje ''ja postojim'', ''Aham Asmi''.

3. Budui da je Sopstvo temelj postupka dokazivanja, odnosno proveravanja, ono je belodano

dokazano i pre tog postupka, i poto je to njegovo svojstvo, nemogue je osporiti ga. U
osporavanju Bramana ti osporava svoje sopstveno postojanje, to je logiki besmisleno. Braman
je osnov svih pretpostavki, dokaza i pojmova.

4. Svaka posledica ima neki uzrok. Stoga i ovaj pojavni svet mora da ima uzrok. On je posledica
Bramana, prvobitnog neprouzrokovanog uzroka (Parama Karanam). Ovo je kosmoloki nain
dokazivanja.

5. Ne moete da mislite ni o emu konanom i ogranienom a da ne istovremeno nemate u vidu i

neto to je izvan toga. Um je tako uoblien da ne moe da misli o ogranienom objektu bez
razmiljanja o Beskrajnosti. Ni o posledici ne moete da mislite bez razmiljanja o njenom
uzroku. Ne moete da razmiljate o grenosti, dvojnosti, razdoru, raznolikosti, smrtnosti, itd., bez
razmiljanja o vrlini, jedinstvu, skladu, jednoti, besmrtnosti, itd. Mogunost relativnog
podrazumeva realnost Apsoluta. Ovo je psiholoki metod dokazivanja postojanja Bramana.
Beskonanost pripada samoj sri Njegove Prirode. Sat-it-Ananda je sama Njegova sutina ba
kao to toplota i svetlost ine sutinu vatre.

''Ja'' princip

6. Kada se nalazite u mraku, ili ste iza zastora, ukoliko neko zapita Ko je to tamo?, prirodno
ete odgovoriti ''to sam ja''. Tek posle jednog aska razmiljanja dodaete: Ja sam gospodin Taj
i Taj. To ja sam gospodin Taj i Taj je mentalna Kalpana (uobraenje), to je Adjasa ili
neistinito nametanje usled Avidje (neznanja). Isprva ste spontano izrazili svoje unutarnje
oseanje postojanja, veliko Bezmerno ''Ja''. Nita ne moe da se odupre tom priroenom
ubeenju ''Aham Bramasmi''.

7. Ukoliko ne postoji jedan neprekinuti osnov koji je podjednako povezan sa prolou,

sadanjou i budunou, odnosno jedno potpuno nepromenljivo Bie koje sve opaa i shvata,
mi nismo u stanju da budemo odgovorni za pamenje, raspoznavanje i sve ostalo to je podlono
mentalnim utiscima mesta, vremena i uzroka. Bie, iliti Sopstvo, razlikuje se od ideja i
nadreeno im je, poto idejama treba krajnji princip ili temelj koji ih objedinjuje i povezuje, dok
je Sopstvo po sebi krajnji princip koji ini moguim shvatanje ideja, tj. pojmova.

8. ''Aham'' na sanskritu znai ''Ja''. ''Idam'' znai ''ovo''. Kada spominjem sebe, kaem ''Aham'', a
kada se obraam tebi, kaem ''Idam''. Kada ti govori meni rei su obrnute. Moje ''Idam'' za tebe
postaje ''Aham'', a moje ''Aham'' postaje ''Idam''. Stolovi su preokrenuti. Svugde postoji jedino
''Aham'', jedna opta svest. ''Idam'' je mentalna tvorevina, odnosno lano pripisivanje ili Adjaropa
(nametanje), isto kao to se pojam zmije mentalno namee konopcu. Zmija je Vivarta (prividni
oblik) konopca. ''Idam'' je Vivarta ''Aham''-a.

Nepromenljiva bit
9. Da bismo prekinuli kruenje uzroka i posledice u ovom pojavnom svetu, moramo da se
okrenemo prema egzistenciji koja se ne menja (Nirvikara, Kutasta, Nirvikalpa, Ajuta, Avjaja),
ne zavisi ni od ega drugog (Svatantra) i uvek je ista a isto tako je i uzrok, odnosno neuzrokovani
uzrok (Parama Karan) ovih promenljivih egzistencija. Ta nepromenljiva, nezavisna, bespoetna
stvarnost (Anadi Vastu) mora da bude neto to ne moe da se opazi bilo kojim ulom (Atindrija,
Adrija) i mora da bude bez atributa, odnosno svojstava koja mogu da se nau u opaljivim
objektima (Nirguna). Ovde se okonava svaka promena; ovde um moe da poine; ovde moe da
nae svoj koren ona vera za kojom uzalud tragamo meu nestalnim stvarima sveta.

10. Svet opaamo pre svega ulima, ali ona su povezana sa neim drugim; ona sama po sebi ne
znaju nita i, iznad svega, njihovo funkcionisanje zavisi od uma koji je neophodni nosilac
podataka percepcije. Da li je onda um krajnji uzrok? Daleko od toga, jer i um je ogranien i
pokazuje svoju zavisnost od neega drugog po tome to je pri dubokom spavanju i sam um bez
ispoljenja. Nae ljudsko znanje, dakle, ogranieno kao to jeste, poseduje tek nagovetaj znanja
koje je beskrajno. Stigavi do ovog zakljuka, ukoliko ponovo razmislimo o svojoj vlastitoj
prirodi, otkrivamo u sebi jedan trajni osnov na koji se sve varijacije znanja pozivaju.
Sopstvo je to koje slua, gleda, pamti, misli i zna, i ono ne nestaje sa razliitim radnjama
poimanja, ono je u svim tim radnjama nepromenjeno, i bez njega bi i same te radnje bile
nemogue. To je, jednom reju, nae Sopstvo, Dua svih dua koja je, kao takva, isto znanje u
saetku, lieno svih ogranienja i nezavisno od objekata znanja. To je Svetlost svih svetlosti,
ivot svih ivota, Um svih umova, i Bie svih bia. To je tajni ivot, koji vibrira u svakom
atomu. To je skrovita Svetlost koja sija u svakom stvorenju. To je prikrivena Ljubav koja sve
obuhvata u jedinstvu. To je Nemi Svedok (Saki) svih aktivnosti u svim umovima. To je Braman
iz Upaniada.

Nije to, nije to

11. Paljivo analizirajte ovo malo ''ja'', tu niu, samonaduvenu, vetaku linost koja je uzrok
svih nesrea, nevolja i patnji.
Fiziko telo nije ''ja''. ak i ukoliko se ruka ili noga odseku, jo uvek ostaje ''ja''. To telo je
sainjeno od pet elemenata. Ono je posledini proizvod ''anam'', odnosno hrane. Otuda je
nazvano ''Anamaja Koa''. Ono je puno delova. Ima poetak i kraj. Ono je Vinai, propadljivo.
Ono je ada, to e rei neosetljivo i neinteligentno.
Ni ulo nije ''ja''. Ono je inertno. I ono ima poetak i kraj. Predstavlja posledicu rado gune i
satva gune. Sainjeno je od Tanmatri (osnovnih elemenata materije).
Um takoe nije ''ja''. U stanju spavanja nema uma, a i pored toga postoji oseaj kontinuiteta
svesti. I um je ada (neosetljiv). I on ima poetak i kraj. On je paket promenljivih predstava.
Naslepo trai u mraku. Rui se kad ga zadesi neka nesrea. Poput balvana je u stanju velikog
straha.
Ni prana nije ''ja''. Ona je posledica rado gune. Neosetljiva je. Ima poetak i kraj. Moete
zaustaviti dah a kontinuitet svesti e bez obzira na to opstati.
Kauzalno telo koje obrazuje Mula Ananu (koren neznanja), a koje je sainjeno od suptilnih
impresija, nije to maleno ''ja''. Neosetljivo je. Ima poetak i kraj.
 Kada kaem ''ja'', stvarno oseam ''ja jesam'' ili ''ja postojim'' (aspekt Sat, istog postojanja).
Razumem ili poimam da ''jesam'' (aspekt it, svesnosti). ''Oseam se blaeno'' (aspekt Anande,
blaenstva). Pri paljivom ispitivanju putem introspekcije to malo ''ja'' iezava u nepostojanje,
isto kao to od luka nita ne ostaje kada mu se oljute razni slojevi. Ali, zato stiemo do jezgra ili
sutine velikog Beskrajnog ''Ja'', Sat-it-Ananda Bramana, osnove ili podloge za sve ove pojave,
za mnotvo malih ''ja''.

Stvarnost iza spoljanjosti

12. Pred sobom vidite stablo mangoa. Ono ima svoje ime. Ima i oblik. Sastoji se od debla, grana,
granica, listova, cvetova, plodova, itd. Ta dva njegova aspekta ili dela su jedino to je vidljivo
obinom oku prosenog oveka. Ljudi su opinjeni i bave se iskljuivo sa ta dva aspekta ili
odlike (Nama-Rupa). Nisu svesni stvarnosti koja se nalazi u pozadini stabla mangoa.
Osim ova dva aspekta, ono ima jo tri druga aspekta ili odlike. Stablo mangoa ''jeste'', dakle
ono postoji. To je njegov egzistencijalni aspekt (Sat). Ono ''sija'', istie se. Shvatate da se pred
vama nalazi stablo mangoa. Ono je opaeno od strane vaih ula i uma. To je svesni aspekt (it).
Izgled stabla prua vam zadovoljstvo. To je aspekt blaenstva (Ananda). A sada odsecite drvo i
pretvorite ga u daske. ak i u toj daski postoji Sat-it-Ananda. Daska ''jeste'', odnosno postoji.
Ona ''sija'', istie se. Svesni ste je. Prua vam uitak. Moete od nje da napravite stolice, klupe,
itd. A sada gurnite dasku u vatru. Pretvorena je u pepeo. Ali ak i u tom pepelu se nalazi Sat-it-
Ananda. Pepeo ''jeste'', on postoji. Pepeo ''sija'', istie se. Svesni ste ga. Prua vam zadovoljstvo.
Koristi se u razliite svrhe. Tako uviate da nazivi i oblici mogu da se menjaju, ali Sat-it-
Ananda zauvek ostaje. To je Istina, Stvarnost.
Svaka forma poseduje svoju sopstvenu Sat-it-Anandu. Forme se razlikuju (Vjatireka), ali
sutina koja je u pozadini ista je u svim formama (Anvaja).

Samo je Sopstvo drago

13. Vi volite svoju enu i decu u Atmi i zbog Atme (ili Bramana) koja je skrivena unutar tela. Da
ste zaista voleli samo fiziko telo, morali biste da volite i le koji je mrtvaki bled i ukoen u
stanju napredujueg raspadanja. Ali, naprotiv, vi nastojite da se otarasite mrtvog tela to je pre
mogue.

14. Kada kuu zahvati poar, gledate pre svega da spasete sebe i ne osvrete se na imovinu, enu
i druge osobe. To jasno pokazuje da u izuzetno velikoj meri volite neto to je skriveno unutar
vaeg fizikog tela. To ''neto'' vam je drae od bilo ega drugog na svetu. To neto je Atma ili
Braman ili Sopstvo svih, jedinstvena opta svest, Aditana ili osnova za svakoga, za sve, za ceo
svet.

15. Postoji pet ''indrija'' (organa koji primaju i shvataju) i pet ''viaja'' (objekata). Oko je u stanju
da vidi oblike. Oblici su nainjeni od Agni-tatve (elementa vatre). Oi su takoe oblikovane od
Tanmatre vatre. Prema tome, postoji odnos izmeu oka i oblika. Oi ne mogu da uju zvuke.
Uho je nainjeno od abda-tanmatre (elementa zvuka). Zvuk proistie iz Akae (etera). Postoji
odnos izmeu uha i zvuka. Uho ne moe da vidi. Svih pet ula su neosetljiva odnosno
neinteligentna. Ona pozajmljuju svoju ivost i sposobnost od Atme ili istog Duha koji je u
njihovoj pozadini, isto kao to aa vode, kada je izloena suncu, pozajmljuje od sunca toplotu.
Atma u spoju sa ulom vida i objektima dovodi do opaanja sveta. itav svet nije nita drugo
do Atma ili Braman. Atma moe da vidi samo Atmu. Atma i vidi Atmu. Mogu je odnos izmeu
Atmana unutra i Atmana spolja. Komad kamena je samo Atman ili Braman. Braman se
pojavljuje kao kamen posredstvom uma i fizikog soiva. U Stvarnosti ceo svet nije nita drugo
do Braman (Sarvam Kalvidam Brama). Nikakva veza nije mogua izmeu Atme i Anatme
(Sopstva i ne-Sopstva).

16. U spavanju nema ni ula, ni objekata, ni varljivog uma, a vi ipak doivljavate mir i
blaenstvo. Kada nema objekata, odakle ste izvukli blaenstvo? Um tokom spavanja poiva u
Bramanu i to blaenstvo potie od Bramana. Osim toga, tokom spavanja, kada nema drugih
osoba, jedino ''Ja'' postoji.

Uslovne definicije

17. Cogito ergo sum ''Mislim, dakle jesam.'' Ovo je Dekartov fundamentalni osnov filozofije.
On je u skladu sa tvrdnjom Sri ankare da Atman ne moe da bude nestvaran, jer onaj koji bi ga
poricao ak i poriui ga potvruje njegovu zbilju.

18. Iako je Braman u svojoj pravoj sutini neodredljiv (Anirdeja) i nesaznatljiv (Agrahja), ipak
moramo da pruimo neke uslovne definicije. Advaitini navode izvesne atribute (Vieane) ili
karakteristike (Lakane) da bi razgraniili Bramana od objekata koji imaju drugaija svojstva, i
tako nam pomogli da se usredsredimo na dotini subjekt. Te karakteristike su ili sutinske
(Svarupalakane) kao to je Sat-it-Ananda, ili su uzgredne i pomone (Tatastalakane) kao
svemonost, sveznanje, tvoratvo, itd. Zapadnjaki filozofi doputaju da iza vasione postoji
ogromna genijalna misao ili inteligencija. Drugi i trei aforizam u Vedanta Sutrama ukazuju na
Boje sveznanje.

19. Karma je ''ada'' neinteligentna. Mora da postoji davalac da raspodeli plodove postupaka
iva. Teorija karme moe jedino da razumno objasni raznoliku prirodu zemaljskog ivota
(siromasi, bogatai, zdrave i bolesne osobe, moni intelektualni divovi, roeni idioti, nejake
osobe, od roenja gluvi i nemi, itd.). Nadzornik radova zna koliku platu treba dati razliitim
radnicima za ugovoreni posao, u skladu sa njihovom sposobnou i prirodom obavljenog posla.
Isto tako i Gospod Univerzuma poznaje dela i motive svih iva i u skladu sa njima dodeljuje im
nagrade.

20. Mnogo puta predlaete razne stvari, ali Bog odlui neto sasvim drugo. Svako svakoga dana
ima ovo praktino iskustvo. To jasno ukazuje da postoji Vrhovna Mo koja nadgleda svako
ljudsko bie i upravlja njime. Kada inite estita dela, to vas ispunjava oduevljenjem i
zadovoljstvom. A kada inite rava dela postajete uzrujani i uplaeni. Zato ste uplaeni? To
pokazuje da postoji vrhovno Sopstvo iza vae svesti i savesti, koje je svedok svih vaih
postupaka (Karmadjaka), kao i aktivnosti uma.

Unutarnji gospodar i nadzornik

21. Om kena ishitam patati preshitam manah? Ko upravlja umom? (Kena Upaniada, Mantra
1)
Manas (um) je organ oseaja i misli. On mora da bude pod kontrolom nekoga ko ga koristi
kao svoj instrument. iva ili ljudska dua nije nadzornik uma, poto vidimo da proste ljude um
nemilosrdno navodi na svakojaka zastranjenja. Prema tome, mora da postoji neko drugo Najvie
Bie koje je upravitelj uma. On je Antarjamin, Unutarnji Gospodar i Nadzornik.

22. Um je moan motor. Za tu mainu potreban je veoma inteligentan voza. A taj voza je
Braman.

23. Postoji jo jedan nain za proveravanje postojanja Atme ili Bramana. Oko je opaalac (Drik),
a objekat je opaen (Drija). Um je opaalac, a oko je opaeno. Atma je opaalac, a um sa svojim
modifikacijama je ono to je opaeno. Ukoliko bismo traili opaaoca Atme, ovo ispitivanje
zavrilo bi sa onim to se naziva regressus ad infinitum (Anavasta Doa, beskrajno vraanje).
Stoga je Atma (svedok svega i svih umova) samopostojea, samostvorena, samosvetlea,
nezavisna, besmrtna, nepromenljiva, izvan vremena, prostora i uzronosti. Ne postoji nita drugo
to bi nju videlo ili shvatilo. Objekti su razliiti, ali opaajue oko je jedno. Indrije (ula) su
razliite, ali opaajui um je jedan. Umovi su razliiti, ali opaajua Atma je jedna. U pozadini
mnotva uvek ete otkriti jedno. Ali, za to je potrebna Viara (istraivanje).

24. Braman nije praznina. Nije neispunjen, niti je bez sadraja. Umu nije mogue da zamisli
potpuno nitavilo. Braman je Paripurna (potpunost), jer se u njemu sve elje rastvaraju. Stiete
savreno, veno zadovoljstvo (Parama Nitja Tripti). Braman je sve. Kada postanete nita
ukidanjem tog neistinitog prividnog ''ja'', dobijate sve. I postajete sve (Paramam-apnoti; Brama-
eva-bavati).

Imajte veru u Boga

25. Vera u zakone prirode je vera u Boga. Ceo svet krui i kree se po odreenim uhodanim
zakonima. Ne postoji sluaj, niti nepravilnost. Bog ili Ivara je samo Tatasta-lakana (uzgredni,
pomoni atribut) Bramana. Zarad pobonog potovanja bakta (posveenika), Nirguna (bez
atributa) Braman naprosto se pojavljuje kao Saguna (sa atributima) Braman. U stvarnosti ne
postoji tako neto kao Saguna Braman. Postoji jedino ivot, bitisanje, prisutnost. To je Stvarnost.
To je Istina.

26. Isto kao to vi pred sobom vidite drvo, mora da postoji i neko da vidi aktivnosti uma. U
suprotnom bi se pojavila ''Kartru-Kartavja Bava Sambanda Viroda'' (oseanje protivrenosti i
nedoslednosti u odnosu izmeu vrioca i izvrenja). Taj neko je Kutasta-Braman (duboko
ukorenjena Realnost).

27. I najjednostavnije poreenje dve ideje i njihovo raspoznavanje kao istih ili suprotnih ima za
pretpostavku nedeljivo jedinstvo onoga to ih uporeuje, Atmu koja je izvan sadraja kojim se
bavi.

28. Olakanje i pomo koji se dobijaju putem seanja na Boga i obraanja Njemu u nedaama,
ukazuju da postoji vrhovna Mo koja vodi i nadgleda ljudska bia.
29. ak i grubi materijalista i ateista doziva u pomo Boe, oprosti mi, zatiti me!, kada se u
gustoj umi suoi sa tigrom, kada je u velikoj nevolji, kad je u bespomonoj situaciji, kada brod
kojim putuje tone, kad pati od paralize, kad se dogodi zemljotres ili erupcija vulkana, kada se
zatekne sam u gluvo doba noi usred gromova i munja.

30. Ateista tvrdi da Bog ne postoji. Ali, taj znalac koji je upuen u nepostojanje Boga je Braman.

31. Sunijavadin tvrdi da postoji jedino Sunija (praznina). Ali, taj znalac koji je svestan Sunije
jeste Braman (Bog).

Istinski izvor sree

32. U umu se pojavljuje elja. Ona stvara vriti (impresiju, utisak). Taj vriti pokree va um sve
dok ne doete do zadovoljenja putem uivanja u eljenom objektu. Kada to uivanje proe,
ostaje anti, mir, srea. Zatim se javlja sledea elja. U periodu izmeu zadovoljenja jedne elje
i ispoljavanja druge, postoji isto blaenstvo, poto tada nema uma. On poiva, a vi ste sjedinjeni
sa Bramanom. To stanje nepomuenog blaenstva izmeu dve elje je Braman. Ukoliko ste u
stanju da produite taj period blaenstva pomou Sadane (duhovne prakse), tako to ete
odravati ideju o Bramanu i neete dozvoliti nijednom drugom vritiju ili elji da iskrsne, biete u
Samadiju (nadsvesnom stanju). Period izmeu dva vritija je istinski Samadi (spajanje, stecite).

33. Ko vidi nedostatke Sunca, to da li ono blistavo sija ili je zaklonjeno oblacima? Oko. Ko
opaa mane oka, na primer da li ima mrenu ili ne? Budi (intelekt). Ko primeuje mane Budija, to
da li je zbrkan ili bistar? Ko osvetljava Budi? To je Aham (bezmerno ''Ja''). Taj ''Aham'' je
Kutasta ili Atma ili Braman, prosvetlilac svega.

34. Ko obasjava stvari u snu? Braman. U snu nema druge svetlosti.

35. Recimo da u noi postoji veliki izvor svetlosti. Udaljeni ste od njega, i izmeu vas i njega
stoji neto to vas spreava da vidite. Meutim, moete jasno da vidite objekte koji su obasjani
tom svetlou. Premda ne moete neposredno da vidite svetlost, na osnovu opaanja objekata
nesumnjivo zakljuujete da mora da postoji veliki izvor svetlosti. Na isti nain vidite i svet sa
njegovim raznoliko obojenim objektima. Iza ove prirode mora da postoji osvetljava. Taj
osvetljava, ''Svetlost svih svetlosti, otiamapi tat oti'' iz Gite, jeste Braman, Adistana
(potpora) za ovaj iluzorni svet.

36. Kada um jurca sa jednog objekta na drugi, stanje u periodu u kojem nema uma je Svarupa
Stiti (priroeno, slobodno stanje). To je Braman.

Pojave nagovetavaju stvarnost

37. Sama zamisao o stvaranju i tvorevini navodi na zakljuak da mora da postoji tvorac; pojam
materije sugerie da mora da postoji i Duh. Sama misao o promenljivoj pojavnosti upuuje na to
da mora da postoji nepromenljivi noumenon (ono to se pokazuje i spoznaje onakvo kakvo je
samo po sebi, nezavisno od opaaja ula). Sama zamisao o promenljivom umu nagovetava da
mora da postoji i nepromenljivi Saki (svedok) i Nijamaka (nadzornik) uma.
38. U vasioni vlada savreni zakon, red i sklad. Ona mora da ima svog upravljaa, i on mora da
bude sveznajui, svemoan i sveprisutan.

39. Nou, u mrklom mraku, kaete ''ovde nema nikoga''. Kako to znate? Znate zato to ste vi
zapravo Saki (svedok). A taj Saki je Braman.

40. U svakodnevnom ivotu kaete ''moje telo'', ''moja prana'', ''moj um'', ''moje ulo''. To jasno
pokazuje da je Sopstvo ili Atma neto potpuno razliito od tela, uma, prane i ula. Um i telo su
vae sluge ili instrumenti. Oni su isto toliko izvan vas koliko i ovi pekiri, stolice, ae. Svoje
telo posedujete isto onako kao to drite dugaak tap za hodanje u ruci.

41. Ukoliko biste morali da budete kanjeni za neki zloin, radije biste odabrali da vam se
odseku ruke nego da vam se odstrane oi. To oigledno pokazuje da su vam ula bliskija i draa
od spoljnih instrumenata. Dalje, umesto smrtne kazne radije biste pristali da vam se izvade oi.
To dokazuje da vam je ivot drai i bliskiji od ula. Kada patite od teke, dugotrajne bolesti,
poelite da se odreknete i samog ivota da biste postigli sreu. To pokazuje da vam je Sopstvo ili
Atma drae od ivota ili prane.

Postojanost bitisanja

42. U ljudima i u ivotinjama postoje dva snana instinkta. To su nagoni samoodranja i

produenja vrste. Glad je ispoljenje nagona samoodranja. Osnova ovog nagona je besmrtna
priroda due. Zbog dejstva Branti (zablude), iva (individualna dua) misli da je telo Atma i da je
veno, pa nagon samoodranja daje sve od sebe da odri telo to je due mogue (Abinivea
posesivnost, prisvajanje), i da ga ovekovei na ovom svetu. Ideja o besmrtnosti se usled zablude
pogreno prenosi na telo. Iako je fiziko telo podlono umiranju, iva umilja da e ono ovde
iveti zauvek. Postojanje nagona za samoodranjem upuuje na postojanje Besmrtnog Bramana
(Boga).

43. Zakon reinkarnacije je neizostavan. ovekova dua, koja je opstala nakon umiranja u
prethodnom ivotu, pomou sile pamenja (Samskara) sea se svoga postojanja i posle
razdvajanja od fizikog tela. Prema tome, ljudi imaju uroeno unutarnje oseanje da ive ak i
posle smrti fizikog tela. Bitisanje je Braman.

44. U veini sluajeva ovek na umoru ovako rezonuje: Pretrpeo sam mnoge nevolje, patnje i
tekoe u ovom ivotu. Uinio sam razna dobra dela. Ona ne mogu biti uzaludna. Na kraju
krajeva, zar sam se samo zbog ovog jednog ivota toliko naprezao? To nije mogue. Ja mora da
sam besmrtan. I on pronalazi teoriju o Besmrtnosti. ak e i zdrav razum svakome rei da mora
da postoji besmrtna Atma.

45. Jednom ste bili dete koje se igralo u majinom krilu. Zatim ste porasli u kolarca. Onda ste u
ranoj mladosti postali enjivi ljubavnik. Potom ste stigli do zrelog ivotnog doba. Naposletku
ste postali osedeli starac. Imali ste raznovrsna iskustva. Mora da postoji nepromenljivo Sopstvo
kao Saki da posvedoi ta promenljiva iskustva. Jer, ta iskustva u protivnom nisu mogua. To
nepromenljivo Sopstvo je Braman. To je osnova, podloga za sva promenljiva ivotna iskustva.
Nepromenjeno Sopstvo mora neprekidno da povezuje raznovrsne etape detinjstva, deatva,
mladosti, zrelosti i starosti.

46. Kada nou traite neto u mranoj sobi, pomou Prakae (osvetljenja) Aditana-etanje ili
Brama-etanje dolazite do te stvari pruajui ruke naokolo po prostoriji ak i u odsustvu bilo
kakve rasvete. Braman je samoobasjan i Sarvaprakaa (obasjava sve). On osvetljava Budi, oko,
sunce i sve objekte.

6. Neobjanjivo telo i princip ivota

Pozdravljam Gospoda koji je Stvoritelj ovoga tela i ivota, koji je sam ivot, koji je stanovnik
i vladar ovoga tela i ivota, koji je uzrok i izvor ivota, uma i ovog sveta, koji je Satidananda, i
koji je zatitnik svih bia.
Gospod Lino uzeo je na sebe oblike tela, uma, prane ili ivotne snage, organa, elija, tkiva,
miia, nerava, itd., posredstvom svoje obmanljive moi, Maje, koja je poznata i pod nazivom
Prakriti ili Priroda.
Telo je tajanstvena palata Gospoda. To je Njegov grad sa devet kapija, Navadvarapuri ili
Puriataka (grad sa osam skupina). Ono je najizvanrednija mainerija na svetu. Pokretaka snaga
ovog tela je Gospod, zato to On daje energiju i samoj vitalnoj energiji. Ovo telo je Boji
pokretni hram.
Ono je misteriozni amac za prelazak ove Samsare ili okeana uzastopnih roenja i smrti.
Pomou toga amca su Sri ankara, Sri Datatreja, Gospod Isus, Gospod Buda i drugi preli ovaj
ogromni i strani okean Samsare.
Kada se spoje spermatozoid koji predstavlja milioniti deo jedne semene kapi i jajace iz
jajnika, to dovodi do formiranja tog tela. Kakva velika tajna! Ta suptilna sila koja je uzrok ovog
proizvoda semena i jajaca, ta tanana esencija koja podrava sve ovo, to je tvoje vlastito Sopstvo.
To je Stvarnost, Istina. To je Dua. Ti si To. Shvati to i izbavi se iz kaveza od mesa i kostiju.
Rast i razvoj tela sa njegovim udovima, organima, itd., iz siunog proboja semena, pokazuje
svemo Gospoda. Obuzee vas strahopotovanje i uenje kada ponete ozbiljno da razmiljate o
poreklu svoga tela.
U embrionalnom periodu, kad se dete nalazi u majinoj utrobi, sve do odreene etape nema
razlike izmeu mukog i enskog deteta. I muki i enski genitalni organi razvijeni su iz istog
tela koje sadri i ensko tkivo (tkivo jajaca) kao i muko (tkivo testisa). Usled nekog
nepoznatog razvojnog procesa jedno od tih tkiva preovlada i raspoznatljive odlike jednog pola
razviju se negde do treeg meseca trudnoe. Monice se nalaze u donjem trbuhu mukog deteta.
One se sputaju u semenu kesu do sedmog meseca. Kakvo veliko udo! Jedino Gospod, koji je
izvor svih bia i vladar svih stvorenja, zna sebe pomou samog sebe.
Ovaj svet je ''Manomatram agat'' ili ''Manah Kalpitam agat''. Ovaj svet stvoren je
iskljuivo od strane uma. U stvarnosti nema ni sveta ni tela ni pola. Pitanje pola je puka
uobrazilja. Muko moe da postane ensko, kao to i ensko moe da postane muko. Moe li
istinsko bie da promeni svoj oblik? Ukoliko se testosteron, muki hormon, ubrizga u enu, ona
razvija muka obeleja. Slino tome, ukoliko se sadrina testisa presadi u enu iji su jajnici
odstranjeni, ona postaje mukobanjasta. Suprotno tome, unoenje estrogena, enskog hormona, u
mukarce, posebno u ukopljenike kojima su monice uklonjene, moe da izazove u njima
pojavu enstvenosti.
Pojedina enska obeleja u mukarcu pripisuju se istrajavanju tkiva jajaca u njemu, a
pojedina muka obeleja u eni obrazlau se upornim ostajanjem tkiva monica u njoj.
U emu je stvar? Zar to ne dokazuje da je ovaj svet iluzoran? Kako moe tako promenljiva
stvar da bude krajnja Stvarnost?
Ovo telo sastavljeno je od bezbrojnih elija. elija sadri protoplazmu, jezgro i druge
sastojke. To je otkriveno tek nakon to je Holananin Levenhuk oko 1730. godine pronaao
mikroskop. Uveliavajua mo soiva iznosila je u poetku 300 do 500 prenika. On je bio u
stanju da vidi neke relativno velike klice i mikrobe. Sa upotrebom mikroskopa van je 1739.
godine formulisao teoriju elija. Danas postoje ogromna uvelianja pomou odgovarajuih
soiva. Moete da vidite i najsiuniji mikrob.
Kua je napravljena od stubova, zidova, okova, armature, instalacija, itd., i prekrivena
zatitnim bojama. Slino tome, telesna kua nainjena je od kostiju, miia, sala, itd., koji su u
krajnjoj liniji stvoreni sastavljanjem razliitih vrsta elija. Kosti predstavljaju kamenje i cigle,
miii i vezivna tkiva malter, a koa cement.
Svi fiziolozi izjavljuju da nemaju znanje o tome kako iva bia pre svega postaju iva.
Starling, istaknuti fiziolog, kae: ivot je za bioloku nauku neodrediv i neopisiv, ba kao to su
vreme i prostor neodredivi za fizike nauke. Time hou da kaem da ivot ne moemo ni
priblino da definiemo bez neke koncepcije koja je sama po sebi uoljiva u naoj definiciji. Na
posao je, kad se radi o ivim biima, da prouavamo ono to ona pojavno jesu.
Klod Bernar, koji se smatra za oca fiziologije, kae: Vitalna sila upravlja pojavom koju ne
proizvodi; fiziki inioci proizvode u ivim biima pojavu kojom ne upravljaju.
Vitalna sila je prana. Ona kontrolie i upravlja razliitim sistemima u telu. Ta vitalna sila crpi
svoju snagu od Gospoda ili Stanovnika ili Unutarnjeg Vladara.
Fiziolozi kau: Poznato nam je jedino to kako se urin stvara iz aminokiselina. Znamo grube
procese koji su obuhvaeni njegovim stvaranjem i stvaranjem pljuvake, semena, itd. iz krvi, ali
njihov stvarni postanak od ivih elija i precizna procedura jo uvek su iskljuivo u podruju
spekulacije. To e im biti poznato tek kada spoznaju Gospoda koji daje mo vitalnoj sili ili
ivotu, i inteligenciju elijama.

7. Priroda stvarnosti

To neto pri ijem posedovanju nema nita povoljnije ni korisnije za posedovanje, ije
blaenstvo je vee i uzvienije od blaenstva dobijenog iz bilo kog drugog izvora, i sa ijim
poznavanjem nema vanijeg znanja koje bi trebalo stei, treba da bude shvaeno kao Braman.
To neto, posle ijeg vienja nema nita drugo to bi trebalo da se vidi, niti kada se to postane
ima bilo ta drugo to ovek treba da postane, i posle ijeg razumevanja ne ostaje nita to treba
da se razume, treba da bude shvaeno kao Braman.
 To neto to je sveprisutno, okolo, iznad, ispod, koje je Satidananda (postojanje, znanje i
blaenstvo), koje je jedno bez drugog, beskrajno, veno, jedno jedino, treba da bude shvaeno
kao Braman.
Neprolazno, jedno neprekidno iskustvo celokupno, koje se dostie eliminisanjem, tj.
poricanjem onoga to nije to, to treba smatrati za Bramana.
Brama i ostali koji zavise od tog Bramana koji nije nikome podreen, srazmerno uivaju u
srei dobijajui veoma malu koliinu Njegovog savrenog i potpunog blaenstva.
Svi objekti su sjedinjeni sa Tim. Sva dela su ujedinjena sa Sveu. Stoga Braman proima
sve, isto kao to se maslac nalazi u svakoj estici mleka.
Ono to nije ni fino ni grubo, ni kratko ni dugako, to je neroeno, nepromenljivo, lieno
oblika, svojstva, kaste i imena, to treba da bude shvaeno kao Braman.
Ono ijom svetlou sunce i ostala nebeska tela sijaju, ali to nije osvetljeno njima, i ijom
svetlou sijaju svi ovi objekti, to treba da bude shvaeno kao Braman.
Poput vatre u usijanoj gvozdenoj kugli, Braman obasjava ceo svet, proimajui ga i iznutra i
spolja; i, neosvetljen bilo ime drugim, sija svojom sopstvenom svetlou.
Braman se razlikuje od sveta, pa ipak ne postoji nita to nije Braman. Ukoliko se vidi bilo ta
drugo sem Bramana, to je nestvarno poput ''vode u fatamorgani''.
ta god da se vidi ili uje, to nije nita drugo do Braman. Putem Tatva-nane (znanja o
sutinskim vidovima istog bitisanja), uvia se da je ovaj svet Satidananda, sveobuhvatni
Braman.
Onaj koji ima oko Mudrosti vidi Satidananda Bramana u svim stvarima, ali onaj koji nema
oko Mudrosti ne moe da ga vidi, kao to ni slepac ne moe da vidi blistavo sunce.
iva (pojedinana dua) otopljena u vatri nane, oduevljena Sravanom (sluanjem
uzvienog znanja), itd., osloboena je svih neistoa i sama od sebe blista poput eenog zlata.
Atman je sunce znanja koje se podie u Akai srca, razgoni tamu neznanja, u sve prodire i sve
podrava, blista i sve ini blistavim.
Onaj nedelatni Paramahamsa (''savreni labud''; duhovna linost najvieg reda) koji je
napustio ogranienja smera, mesta, vremena, itd., koji oboava i dostie Atmu koja je
sveprisutna, veita, blaena, besprekorna, postaje sveznajui, sveprisutan i besmrtan.

II

1. Braman je bez atributa, tj. osobenosti, i bez ikakvog ograniavajueg dodatka, nezavisan, uvek
slobodan i posve ispunjen.

2. Braman je razliit od tri tela i pet omotaa. On je nemi svedok tri stanja. On transcendira tri
gune (modaliteta prirode) i parove suprotnosti. On je ovaploenje Sat-it-Anande (Postojanja-
Znanja-Blaenstva). On je bit, sr. On je izvorite ili materica uma, indrija (ula), tela i ovog
sveta.

3. Braman je Ananda-Svarupa (sutina blaenstva). On je Anandamaja (sav od uzviene sree).

On je Ananda-Gana (pun iste radosti). On je Ananda-Murti (idol sree). On je Ananda-Vigraha
(olieno blaenstvo). On je Ananda-Sagara (okean sree). On je Niratisajananda (nita ne moe
da nadmai tu radost). On je Parama-Ananda (najvie, savreno blaenstvo). On je Ananta-Suka
(bezmerna srea). On je Nitja-Suka (veno blaenstvo). On je Akanda-Suka (potpuna radost).

4. Braman je unutra i spolja. On je iznad i ispod. On je ispred i iza. On je na sve strane. On je

svugde, kao svuda rasprostirui eter. On je idakaa. Pet atributa: Postojanje (Sat), Svest (it),
Blaenstvo (Ananda), Veitost (Nitja) i Ispunjenost, tj. Izobilje (Paripurna), izraavaju Bramana
na najbolji mogui nain. Meditiraj na njih i realizuj ga.

5. Iza ove priredbe sveta, iza ovih fizikih pojava, iza ovih naziva i oblika, iza oseaja, misli,
emocija i naklonosti, nalazi se nemi svedok, tvoj besmrtni Prijatelj i istinski Dobronamernik,
Purua ili Uitelj sveta, nevidljiva Mo ili Svesnost.

6. Kao to jedna nit prolazi kroz sve cvetove u vencu, tako i Sopstvo prodire u sva iva bia. Ono
je skriveno u svim biima i oblicima, poput ulja u semenu, maslaca u mleku, uma u mozgu,
prane u telu, zametka u materici, sunca iza oblaka, vatre u drvetu, isparenja u atmosferi, soli u
vodi, mirisa u cveu, zvuka u gramofonskim ploama, zlata u kvarcu, mikroba u krvi.

7. Kao to je svetlost ista u sijalicama razliitih boja, tako su i tela i mentalne Bavane (stavovi)
razliiti, ali Atma je u svim biima jedna te ista.

8. Isto kao to je sunce odraeno u raznim posudama sa vodom, pa se ini kao da ima vie
sunaca, tako izgleda i da ima mnogo Atmana, poto je on odraen kroz razne umove u raznim
telima.

9. Kao to je vatra ista i samo jedna, mada prodire u goriva raznih vrsta, tako i Gospod vasione,
koji je stvorio svet i uao u sva bia, izgleda razliito zbog razliitih tela u kojima se nalazi.

10. Kao to vatra bukne uvis kad se sa nje ukloni pepeo, tako i Braman zablista kada se ukloni
veo neznanja koji ga sakriva. Kao to se maslac opaa kada se mleko pretvori u gruevinu i
buka, tako se i Braman opaa kroz bukanje meditacije. Kao to glad, e, bol, ukus, itd.,
moraju da se doive, ali ne mogu da se vide telesnim oima, tako i Braman mora da bude
doivljen u dubokoj meditaciji i samadiju. Kao to siuni bacili koji izazivaju koleru, tifus, itd.,
ne mogu da se opaze golim okom, ali mogu da se vide pomou mikroskopa, tako ni Braman ne
moe biti vien fizikim oima, ali moe biti vien okom intuicije.

11. Onaj koji vidi sve, ali kojeg ne vidi niko, koji obasjava intelekt, sunce, mesec, zvezde i celu
vasionu, ali koga oni ne mogu da osvetle, to je Braman.

12. On vidi bez oiju, uje bez uiju, osea bez koe, kua bez jezika, hvata bez ruku, hoda bez
nogu, mirii bez nosa, zna bez uma, zato to je On ista, sveproimajua Svest.

13. On je bezoblian (Nirakara), bez Guna (Nirguna), bez ikakvih posebnih odlika (Nirvisea),
bez delova (Nikala), bez udova i ivica (Niravajava), bez delatnosti (Nikrija). On je veit
(Nitja), ist (Suda), savren (Sida), slobodan (Mukta).

14. Braman je Istina, tj. Stvarnost (Satjam), Mudrost (nanam), Beskonanost (Anantam). On je
Mir (antam), Povoljnost (ivam), Jedno bez drugoga (Advaitam). On je lien starosti (Aaram),
besmrtan (Amritam), neustraiv (Abajam) i Najvii (Param). On je bezuslovan, apsolutan
(Kevala).

15. To mesto na kojem se svaki govor prekida, sve misli zamiru, gde prestaju funkcije intelekta i
svih organa, to je Braman, Postojanje-Znanje-Blaenstvo.

16. Mir, Bog, Atma, Braman, Sloboda, Besmrtnost, Osloboenje sve su to istoznani pojmovi.

17. Bog je sa oblikom i bez oblika, i On je iznad oblika. On je nedelatan; On je takoe i vrilac.
On je manifestovan; On je i neispoljen. On je
imanentan, prisutan; On je transcendentan, natulan.

18. Postoji ivua, nepromenljiva, vena Svesnost koja lei u osnovi svih imena i oblika, i koja
sve odrava na okupu. To je Bog ili Braman.

19. Nevien, On ti pomae vernim i pouzdanim rukama. Neut, On uje tvoj govor. Nepoznat,
On zna tvoje misli. On je ista, sveprisutna Svest; Sat-it-Ananda.

20. Boja Volja izraava se svugde kao zakon. Zakon gravitacije, kohezije, relativnosti, uzroka i
posledice, zakoni elektriciteta, hemije, fizike, svi psihiki zakoni, sve su to izraaji Boje Volje.

21. Jedino je Braman stvaran. Individualna dua istovetna je sa Bramanom. Sve drugo je
nestvarno. To je glavna doktrina Vedanta filozofije.

22. Braman nije ovo; nije ni ono. Poricanje da Braman ima atribute ne svodi ga na prazninu ili
nitavilo. Braman ne poseduje nijedan atribut koji pripada Maji. On je ovaploenje Blaenstva i
Mudrosti.

23. Beskonanost, Venost, Besmrtnost i Apsolutnost (Neuslovljenost) su odlike bezgraninog

Postojanja-Znanja-Blaenstva.

24. Apsolut zbunjuje ak i um najuenijih ljudi. On izmie ak i zahvatu najmonijeg intelekta.

Doivljava se kao ista Svest, kada intelekt zamire, uenost iezava i celokupno bie biva
potpuno izgubljeno u njoj. Sve je izgubljeno, i sve je pronaeno.

25. Bog ti je krajnje blizak. On ivi u tvom srcu. Prisniji ti je On negoli disanje, blii ti je od
tvojih ruku i nogu. On je samo tvoje Sopstvo ili Atma.

8. Kako se postie spoznaja Boga?

Usavri sposobnost razlikovanja stvarnog od nestvarnog. Jedino je Bog stvaran. Sve ostalo je
nestvarno. Odbaci sve ulne uitke, uviajui njihove nedostatke. Oni iscrpljuju ula, izazivaju
bolesti, nemir uma, itd. Naoruaj se estostrukim vrlinama (adsampat) vedrine i spokojstva
(Sama), kontrole ula (Dama), obustave ulnog uivanja (Uparati), istrajnosti (Titika), vere u
Boga, svete spise, Gurua i u sebe samoga (Srada) i usredsreenosti uma (Samadana). Sluaj
Mahavakje (uzviene izreke iz Upaniada) koje govore o istovetnosti individualne due i Najvie
Due. Razmiljaj o njima i potom sprovodi duboku meditaciju. Postii e Samospoznaju.
Slui svima, videi Boga u svima. Obavljaj sve svoje svakodnevne aktivnosti kao Boju
slubu. Napusti zamisao da si ti vrilac. Smatraj da Bog sve ini i da si ti samo Njegovo orue.
Odbaci vezivanje za dela i njihove plodove.
Vri apu (neprekidno ponavljanje) Njegovog Svetog Imena. Njegovo Ime je moni
proistilac. Pevaj Njegove slavopoje. Oboavaj ga i moli mu se. Meditiraj na Njegov divni lik.
Predaj se Njegovoj Volji (Atmanivedan).
Ne poistoveuj se sa telom, koje je tupo, neisto, prolazno, i koje je samo kombinacija pet
elemenata: zemlje, vode, vatre, vazduha i etera. Uvek oseaj da si sveprisutna, neuobliena, ista,
Satidananda Atma. Izjavi ''Aham Bramasmi''. Vidi Sopstvo u svima.
Uzimaj satvinu hranu. Drui se sa mudrima. Svakodnevno prouavaj Gitu i druge religiozne
knjige. Iskoreni sve svoje poroke. Neguj sve vrline. Pridravaj se Ahime (Nepovreivanja),
Satjam (Istine) i Bramaarje (ednosti).
Odravaj telo zdravim i energinim uz pomo svakodnevnog vebanja nekih znaajnih asana,
kao to su sirasana, sarvangasana, matsjasana, pasimotanasana, buangasana i majurasana,
nekoliko ciklusa neusiljene i ugodne pranajame, i lakih fizikih zadataka kao to su duge etnje.
Bog je stvar ponude i potranje. Ukoliko zaista udi za Njegovim Daranom (vienjem), On
e ti se pokazati ovog trenutka.
Sjedini svu ljubav koju gaji prema svim ovozemaljskim stvarima, eni, sinu, imovini,
bogatstvu, rodbini, prijateljima, i potom usmeri tu sjedinjenu ljubav prema Bogu. Shvatie i
ostvarie ovog trenutka.
Nije isuvie teko imati Daran (vienje) Boga, ni udovoljiti mu. Bog je okean milosti. On je
rob svojih posveenika. On je brzinom munje pojurio da spase Dropadi iz izopaenih aka
Kaurava. Molio je Praladu za izvinjenje to nije ranije doao da ga izbavi. Mazio je umiruu
pticu, ataju, drei je u svom krilu, i obrisao njenu prljavtinu svojom kosom. Nosio je
palankin svog posveenika Tjagarade, kao i vodu u posudi za njegovo obredno pranje. Ponosno
je nosio, kao ukras, oiljak koji mu je na grudima ostao od Briguovog udarca nogom. Nosio je
lobanje svojih posveenika kao venac oko svog vrata. Gospod Lino je priznao: Ja sam potpuno
u vlasti svojih bakta.
Usrdno mu se moli za Njegovu Milost. Prioni na duhovnu Sadanu, Baane (duhovne pesme),
itd. Ne trai ni minuta. Moli se vatreno poput Pralade. Opevaj Njegovo ime poput Rade. Jecaj u
samoi kao Mira zbog razdvojenosti od Njega. Pevaj kirtane kao Gospod Gauranga. Pevaj
baane kao Ram Prasad Bengalski. Igraj u boanskoj ekstazi kao etanja Maha Prabu i ui u
Bava Samadi. Ponavljaj Njegovo Ime poput Valmikija, Tukarama i Ramdasa. On e te zasigurno
blagosloviti svojim usreujuim pojavljenjem, Vrhovnim Znanjem i Venim Blaenstvom.

9. Misteriozna pomo Gospoda baktama

uj izvanredne dogaaje iz ivota Sri Rukpale Bagavana iz Ajodje i jednog vojnika-bakte iz

Pandaba. Sri Rukpala Bagavan bio je uveni bakta koji je poslednji deo svog ivota proveo u
Ajodji. Rodom je bio iz apre, u blizini Varanasija. Po profesiji je bio kolski inspektor. Bio je
iskreni posveenik Sri Rame. Jednoga dana bio je zadubljen u meditaciju, i nije obiao nijednu
kolu radi inspekcije. Gospod Rama je lino uzeo na sebe izgled inspektora posredstvom svoje
Joga-Maja akti, obavio pregled jedne kole, potpisao se u registar i nestao. Kada je Sri Rukpala
Bagavan sledeeg jutra otiao u tu kolu, uitelji su mu rekli da je prethodnog dana ve posetio
njihovu kolu i pokazali mu njegov potpis u registru. Bio je krajnje zaprepaen. Ta oiglednost
pruila mu je veliki podstrek. Bez odlaganja je napustio slubu i preselio se u Ajodju da ostatak
svog ivota provede u prisnoj vezi sa Gospodom Ramom.
Zar niste uli za zgodu u Pandabu? Jedan vojnik, odani Ramin bakta, bio je u nonoj patroli
u zoni vojnog tabora. U njegovoj blizini prolazila je jedna druina pevajui divne kirtane. Vojnik
je bio veoma dirnut njihovom dubokom pobonou, tako da je napustio svoju dunost i
pridruio im se. Uivao je u kirtanima do mile volje. Obuzet uzvienim oseanjima, uao je u
Bava Samadi, ushieno stanje bakta. Kada se vratio u est sati izjutra, sa zebnjom se raspitivao
kod zamenika komandanta da li se neto dogodilo u njegovom odsustvu. Ovaj mu ree: Nita se
nije dogodilo. Sve vreme sam te video kako patrolira. Bakta-vojnik bio je krajnje iznenaen
tom njegovom izjavom. Shvatio je da je sve to bila Ramina Milost. Rama je lino preuzeo
odgovornost za patroliranje da bi zatitio svog posveenika. Uzeo je na sebe izgled vojnika.
Bakta je odmah udesio da bude demobilisan i otiao je u Ajodju da ostatak ivota provede u
molitvama i posveenosti. Ukoliko ste iskreni u svojoj pobonosti, ovoga asa dobiete Boji
daran, licem u lice.

10. Dogaaji iz ivota Svamija Sadaive Bramendre

Pre vie od sto pedeset godina, u Neruru blizu Karurua, u oblasti Triinoploj u junoj Indiji,
iveo je veoma znameniti Jogi-nani po imenu Sadaiva Bramendra Sarasvati. On je autor
Brama Sutra Vriti-ja i dela Atma Vidja Vilas, kao i mnogih drugih knjiga. Izveo je nebrojena
uda. Jednom prilikom, dok je na obali reke Kaveri bio zadubljen u Samadi, bujica ga je odnela i
izbacila na nekom drugom mestu. Naao se potpuno zakopan u pesak. Seljaci su tuda prolazili na
putu do svojih njiva. Zakaili su jogijevu glavu i iz nje je potekla krv. Razgrnuli su pesak i
potpuno zapanjeni ugledali jogija kako sedi u samadiju.
Jednom drugom prilikom, on je kao Avaduta (nagi mudrac) uao u zenanu (ator) jednog
muslimanskog stareine. Ovaj se jako razljutio na mudraca i odsekao mu ruku. Sadaiva Braman
bez rei se udaljio, ne pokazujui nikakav znak bola. Stareina je bio zapanjen ovim neuvenim
karakterom mudraca. Zakljuio je da taj ovek mora da je Mahatma, nadljudsko bie. Gorko se
pokajao i krenuo je za mudracem da ga zamoli za oprotaj. Ali, Sadaiva uopte nije bio svestan
da mu je ruka odseena. Kada mu je stareina ispriao ta se dogodilo u njegovom logoru,
Sadaiva mu je oprostio i bezazleno dodirnuo svoju osakaenu ruku. Istog trenutka dobio je novu
ruku.
Ovi dogaaji iz mudraevog ivota morali bi svakoga da uvere da postoji uzvieni boanski
ivot nezavisan od objekata i od igre uma i ula. Mudrac je bio potpuno nesvestan sveta koji ga
okruuje. Nije osetio nita kada mu je ruka bila odseena. Mora da je bio upijen u Boansku
Svesnost i da je postao jedno sa Boanskim. Obini ljudi zapomau ve pri ubodu igle. Navedeni
primeri iz ivota Sadaive Bramana dovoljan su dokaz za postojanje Boga i boanskog, venog
ivota, u kojem nestaju svaki bol i jad, ispunjavaju se sve elje, i stiu se najvie blaenstvo, mir
i znanje.
 11. Stvar verovanja

Rama ree: O, Svami ivananda,

iznesi mi nepobitne dokaze za postojanje Boga
ivananda odgovori: O, Rama!
Tvoja ti je majka rekla: ''Krina je tvoj otac'',
i ti joj nisi rekao: ''Majko, dokai mi to.''
Postojanje Boga je Svatah-Sida.
Ono je samopotvreno.
Velika je uvreda, i potpuno je besmisleno rei:
''Daj mi dokaze za postojanje Boga'',
zato to je Gospod svugde.
Gledaj Njegovu lepotu i sjaj
u suncu, mesecu i zvezdama,
u vatri, u munji i gromu,
u okeanu, na nebu, u cveu,
u umu, u intelektu i u prani.

12. Bog je postojanje, blaenstvo i mir

iva: Da li ti postoji?
Profesor: Da.
iva: Ukoliko kae da ne postoji, pa te onda neko izudara, bie ti sasvim jasno da li postoji
ili ne. Postojanje je Bog. eli li smrt ili besmrtnost?
Profesor: Ne elim ni smrt ni besmrtnost. Besmrtnost ne elim zato to je svet tako lo i
neprijatan i prepun nevolja i patnji, pa bi besmrtnost znaila veno trpljenje. A smrt ne elim
zato to nju niko ne eli.
iva: Ti sam sebe zbunjuje. Kada kae da ne eli smrt, to znai da eli besmrtnost. A
besmrtnost je Bog. eli li muku ili blaenstvo?
Profesor: Ne elim ni muku ni blaenstvo.
iva: Pa ta onda hoe?
Profesor: Postoji neto to je vee od blaenstva.
iva: Ne postoji nita vee od boanskog blaenstva.
Profesor: Odsustvo elja.
iva: Ali, upravo odsustvo elja je blaenstvo. A blaenstvo je Bog. eli li mirnou uma?
Profesor: ''elim.''
iva: I mir je Bog. Prema tome, veruje li sada da Bog postoji?

13. Razgovor izmeu teiste i ateiste

Golmal (Ateista): O, Ram! Molim te da mi pokae tog svog Boga o kojem svakog dana veoma
uzvieno govori. Ukoliko Bog zaista postoji, daj da ga odmah vidim svojim roenim oima.

Ram (Teista): Ako te sada izmlatim ovom batinom, hoe li moi da mi pokae svoj bol u
opipljivom obliku?

Golmal: Kako bih mogao da ti pokaem svoj bol, Ram? Tvoje pitanje potpuno je besmisleno.
ovek mora lino da oseti bol.

Ram: E pa, slian je sluaj i sa Bogom, Golmale. Morae da ga shvati pomou stalne i duboke
meditacije. On se ne moe videti tim telesnim oima, poto je izvan domaaja ula i uma.

Golmal: Ukoliko je Bog van dosega ula, onda On mora da je ne-bie, nestvarnost, puka
praznina, negativni koncept, metafizika apstrakcija. A ja ne elim da dospem u takvo negativno
stanje nitavila. Nita neu dobiti ako doem do Njega. Potpuno sam srean ovde dok uivam u
raznim vrstama ulnih stvari. Ne postoji nita iznad tih ulnih uitaka. Zato govori o neemu
izvan ula? Kako je to mogue? Ne, ja ne mogu da verujem u takve stvari. Ja sam naunik.
Potrebna su mi briljiva laboratorijska ispitivanja.

Ram: Ha, ha, ha! Zgodno si to rekao, Golmale. eli laboratorijske provere? Izvrsno, nema ta!
Ti bi da bezgraninog sveprisutnog Boga gurne u svoju epruvetu i da ga svede na nekakve
hemikalije. A Bog je sam izvor tvojih hemikalija. On je osnova za tvoje atome, elektrone i
molekule. Bez Njega nijedan atom ni elektron ne bi mogli da mrdnu. On je unutranji upravlja
(Antarjamin). On je Nijanta (nadzornik). Bez Njega vatra ne moe da gori, sunce ne moe da
sija, vazduh ne moe da struji. Bez Njega ti ne moe da gleda, govori, slua ni da razmilja.
On je tvorac svih zakona nauke, zakona gravitacije, zakona kohezije, zakona privlaenja i
odbijanja, itd. On je podarilac zakona. Povinuj mu se sa verom i pobonou, pa e Njegovom
milou stei potpuno znanje o Nauci nad naukama, Brama Vidji, i postii e Moku
(osloboenje).

Golmal: Zar postoji neto poput Nauke nad naukama? Ja sam se kolovao na Oksfordu i na
Harvardu, ali nikada nisam uo za takvu nauku.

Ram: Samo obrati panju na razgovor izmeu Saunake i Angirasa. Saunaka, istaknuti grihasta
(kuevlasnik, gazda) postavio je Angirasu ovakvo pitanje: Kasmin bagavo vinate sarvamidam
vinatam bavati ta je to sa ijim poznavanjem sve postaje poznato? Angiras mu je
odgovorio: To je Brama Vidja, Nauka svih nauka, i ovladavanjem njome spoznaje se Besmrtni
Braman. Poznavanjem Brama Vidje ili Nauke svih nauka uje ono to se ne moe uti, vidi
ono to se ne moe videti, zna ono to se ne moe znati. Misli o onome o emu se ne moe
misliti. Isto kao to se znanjem o jednom jedinom grumeniu zlata stie znanje o svemu to je
napravljeno od zlata, ili kao to se znanjem o jednim jedinim makazicama za nokte upoznaje sve
to je napravljeno od gvoa poto su sve varijacije samo nazivi zasnovani na reima, a prava
istina je da je sve to gvoe takva je, Golmale, i ta Brama Vidja ili Nauka svih nauka.
Temelj svih svetovnih nauka je Brama Vidja ili Adiatmik nauka. Ukoliko se putem
neposredne intuicije uputi u tu najviu nauku, imae znanje o svim drugim ovozemaljskim
naukama, ba kao to e znanje o proizvodima od gline stei ako ima znanje o samoj glini.
Nema tog univerziteta na kojem moe da naui ovu Nauku svih nauka. Nju e morati da ui
od Brama-Srotri, Brama-Nita Gurua, nakon to obuzda svoja ula i um.

Golmal: Ali, kako mogu da poverujem da Bog postoji kad ne mogu zbilja da ga vidim svojim
roenim oima?

Ram: Ni zvezde ne mogu da se vide danju, a ipak postoje. Kada je oblano ne moe da vidi
sunce, ali ono i tada postoji. Na isti nain, mada ne moe da vidi Boga tim fizikim oima, On
i pored toga postoji. Ukoliko stekne boansko oko ili oko intuicije (nana akus) putem
upranjavanja meditacije, primetie ga.

Golmal: A ja, vidi, mislim da nema takve stvari kao to je Bog ili besmrtna dua ili boanske
oi ili veno blaenstvo due. Sve su to puste fantazije takozvanih Vedantina i Bakta. Kao to se
crvena boja dobija meanjem krea, oraha i betelovog lia, tako je i ovo telo stvoreno
kombinovanjem pet elemenata. I to telo je jedina dua koja postoji. Nema niega povrh ovog tela
i njegovih ulnih zadovoljstava. Filozofija tela ili Viroanina filozofija, ili ono epikurejsko Jedi,
pij i budi veseo, najvie me privlae. Iz ovog tela i iz ulnih objekata treba da izvuemo to je
mogue vie zadovoljstva. Nema nikakve vajde od pokore ili samouzdravanja. Treba da
dopustimo ulima da se neometano provode i lumpuju, i da uzimaju od svojih objekata sve to
im ovi nude. To ti je jedina mudrost. Post, pridravanje Maune (utanja), celibat, meditacija, itd.,
sve su to besmislice zaluenika.

Ram: Ti ovozemaljski objekti su prolazni. Oni iscrpljuju energiju naih ula. ak i najdui ivot
je vrlo kratak. Nijedan ovek ne moe da postane trajno srean posedovanjem bogatstva, ene i
dece. U starosti e jadikovati. On biva ophrvan tugom kada izgubi novac, kada mu ena ili sin
umru, ili kad neizleivo oboli. Naiketa nije bio namamljen svetovnim darovima Gospoda Jame.
Istrajao je u dostizanju venog blaenstva Besmrtne Due i stekao ga je sledei uputstva
Gospoda Jame. Strastven, nesvestan ovek, koji ne poseduje ni razboritost ni uzdrljivost, i koji
je uronjen u svetovnost, ne moe da ima jasno shvatanje Najvie Tatve.

Golmal: O, Rame moj! Priroda je ta koja sve ini. Zbog ega bi trebalo da prihvatimo postojanje
Boga? Priroda nas hrani. Priroda je sve. Ovaj svet moe da ide svojim tokom i bez Ivare ili
Gospoda. Priroda moe sama svime da rukovodi.

Ram: Priroda nije nezavisna. Ona je slukinja Gospodara Prirode. Priroda je Njegova akti ili
mo obmanjivanja. Ono to je glina za grnara, to je Priroda za Gospoda. Gospod netremice
posmatra Prakrti ili Prirodu. On je Primum mobile, Prvi pokreta; On stavlja Prakrti u pokret, i
ona onda zapoinje svoje aktivnosti. Kao to je toplota nerazdvojiva od vatre, tako je i akti
nerazdvojiva od Gospoda (akte, tj. vlasnika akti). Kao to mo gorenja pripada vatri, tako i
akti pripada Gospodu.

Golmal: Koje su glavne odlike tvoga Gospoda?

Ram: Bog je svemoan, sveznajui, sveprisutan i beskrajno milostiv.

Golmal: Ako je stvarno svemoan, moe li dvostrani list papira da uini jednostranim? Moe li
da navede oveka da skoi na svoja sopstvena ramena? Moe li da uini da vatra plamti nadole?
Ili da sunce zrai hladnou? Moe li sina nerotkinje da uini ocem sedmoro dece? Ukoliko ne
moe da uradi te stvari, On vie nije Svemogui Gospod!

Ram: Ne postavljaj takva neprilina, beskorisna i besmislena pitanja. Osoba produhovljenog uma
nikada nee troiti rei uzalud. A ti trai svoj ivot, vreme i energiju. Bog jeste Svemogu. On
moe da ini stvari i da ih ponitava u treptaju oka. Njegova milost ini nemog oveka reitim, a
bogalja planinarem. Uveaj i usavri svoju Sradu (veru) i Bakti (pobonost). Uini svoje telo
korisnim u Njegovoj slubi. Veoma je teko dobiti ljudsko roenje; zbog toga daj sve od sebe da
Ga spozna u ovom ivotu. Nastoj da postane mudar. Naui da rasuuje. Razvijaj plemenitost
srca. Uini svoje srce toplim i istim.

Golmal: Dok ti, Rame, tvrdi da je Bog beskrajno milostiv, ja tvrdim da je On veoma okrutan.
Krajnje je nepravian. Jedne ini strano bogatima, a druge strano siromanima; jedne ini
zdravima, a druge teko bolesnima i unakaenima jo od roenja.

Ram: Bog je potpuno pravedan. On je nemi svedok. Ovaj svet odvija se u skladu sa odreenim
jasnim zakonima. Postoji red. Vrlina donosi nagradu, a porok kaznu. Bog nijednog pojedinca ne
kanjava, niti ga nagrauje. ovek ubira plodove svojih postupaka. Kako seje, tako i anje, usled
dejstva zakona uzroka i posledice. Taj zakon je neumitan.

Golmal: Zbog ega je Bog uopte stvarao svet? Ukoliko je On Purnakama, dakle onaj u kojem su
sve elje zadovoljene, otkud mu se u umu pojavila elja da stvori ovaj svet?

Ram: Zato je Bog stvorio svet? Kada je Karma zapoela? Zato uopte treba da bude neznanja?
Kada se ovek prvi put rodio? Kako neznanje moe da ue u Atmu koja je po svojoj prirodi
Satidananda? Da li je jaa Prarabda (sudbina) ili Puruarta (lini napor)? Ta, kao i mnoga druga
slina pitanja, nazivaju se Atiprasne, transcendentalna pitanja. Takva pitanja ni na koji nain ne
pomau ovekovo napredovanje na duhovnoj stazi. Njihov rezultat je puko jeziko ratovanje i
teranje maka na konac bez ikakve stvarne koristi. Rei su ograniene. Jezik je nesavren. ovek
moe da doe do odgovora na ta pitanja tek kada prevazie tri stanja i tri gune, i kada boravi u
svojoj sutinskoj Svarupi (istinskom obliku) pomou stalne i dugotrajne Nididjasane
(usredsreene kontemplacije), i tako dospe do Dridabumi ili Jogaruda (utvrenost u jogi) stanja.
Nepouzdani, ogranieni intelekt, uslovljen vremenom, mestom i uzronou, ne moe ni da
zaviri u onostrano. Odgovore na ta pitanja dobie kada stekne znanje o Sopstvu.
Sve sumnje se raspruju i tri vora bivaju preseena kada ovek dospe u bramiko stanje ili
Sahaa-Avastu (prirodno stanje), samorodno stanje iskonske istote i velelepnosti. Ljudi, uopte
uzevi, lupaju glavu i rasipaju energiju kada ih spopadnu takve sumnje. To je smicalica uma koji
na taj nain zavodi i zbunjuje tragaoca i skree ga sa puta boanske kontemplacije. Ono to je
potrebno jeste nepopustljiva Sadana, potpuna Veragja (nepristrasnost), snana Mumuktva
(udnja za osloboenjem) i stalna sposobnost rasuivanja.

Golmal: Ukoliko je Bog beskrajno milostiv, ako je On okean milosti, zato je potrebno da u
svetu postoje patnja i bolest?

Ram: Patnja je, na izvestan nain, korisna stvar u ovom svetu. Ona otvara oi. Ona je preruena
blagodat. Natapa ti srce milosrem i usmerava ti um prema Bogu. Ona jaa tvoju snagu volje,
tvoje strpljenje i izdrljivost. Primorava te da nae stazu osloboenja kojom e umai iz kandi
Maje, robovanja materiji.

Golmal: A zato je potrebno da na svetu postoji zlo? Zar On nije mogao da stvori svet ispunjen
iskljuivo istim blaenstvom? Zato mora da postoji meavina uitka i bola? Zar to nije u
suprotnosti sa Njegovom Svemonom prirodom?

Ram: Ovaj univerzum zaista je meavina dobra i zla. Ovo je podruje relativnosti; ne moe
ovde da oekuje istu, nepomuenu sreu. isto blaenstvo moe da nae jedino u tvom
najdubljem Sopstvu, u Bramanu. Zlo nije poseban, odvojen entitet. Dobro i zlo su dve strane
istog novia. Zlo postoji da bi proslavilo dobro. Sem toga, ono to je zlo u jednom trenutku,
dobro je u nekom drugom; to je zlo za jednu osobu, dobro je za neku drugu. Hulja je budui
svetac. Ako ga dri u drutvu sveca, postae istinski Mahatma. Zar nisi upoznat sa ivotima
Ratnakara, agaja i Madaja? Bili su zloinci, ali kada su se susreli sa plemenitim duama postali
su pravi sveci. ovekovo telo je posledica dobrih i loih dela. On mora da okusi plodove svojih
dobrih i ravih dela, a to su zadovoljstvo i patnja.

Golmal: Mnogo ti hvala, Rame, zaista. Tvoje upeatljive pouke malo su me pribliile tvom
gleditu. Molim te da mi prui neke vrste dokaze za postojanje Boga. ini mi se da nisam
daleko od toga da poverujem da Vrhovna Inteligencija ili Mo upravlja ovom vasionom.

Ram: Bog ili Braman je Svatah-Sida (samopotvren). Sopstvo je osnov ina proveravanja. Stoga
je ono evidentno i pre samog ina proveravanja, i zato je nemogue osporiti ga. Poricanjem
postojanja Bramana, porie sopstveno postojanje, to je besmisleno. Braman je osnov svih
pretpostavki, dokaza i stanovita.
Golmal: To mi je potpuno jasno. Nema sumnje da Sopstvo ne moe da bude pokazano. Meutim,
mogue je da se iz izvesnih empirijskih injenica izvede zakljuak o Njegovom postojanju.
Molim te da mi navede takve injenice. Tada e moja ubeenost biti potpuna.

Ram: Za postojanje Bramana zna se na osnovu toga to je On Sopstvo svakog stvorenja, poto je
svako svestan postojanja svoga Sopstva. U svakome je prisutno oseanje ''ja postojim, ja jesam
Aham Asmi''. ovek nikada ne misli ''ja nisam''. To bie ijeg su postojanja svi svesni je
Braman.

Golmal: Odlino si to rekao, bez sve ale! To stanovite mi je sasvim prihvatljivo, i deluje mi
vrlo tano. Poui me jo u tom pravcu.

Ram: Zatvori oi i pokuaj na trenutak da zamisli da si mrtav.

Golmal: Dobro. Evo, zatvorio sam oi. Sada zamiljam da sam mrtav.

Ram: I, ta primeuje?

Golmal: Zamiljam kako moj le lei dole na tlu dok ga ja posmatram.

Ram: Nikada sebi ne moe da predstavi svoje unitenje. Ne moe da misli kako ne postoji
nakon gubitka fizikog tela. To nesumnjivo pokazuje da si ti uvek svedoei subjekt (Saki,
Drata).

Golmal: I to mi deluje prilino uverljivo. Daj mi, molim te, neke praktinije primere.

Ram: Evo ti, Golmale, jedan vrlo praktian primer. Ponekad sanja da si mrtav i da tvoja rodbina
plae. ak i u tom pretpostavljenom stanju smrti, ti ih vidi i uje njihov pla. To jasno upuuje
na injenicu da se i posle prividne smrti ivot ustvari produava. Nije li to dokaz da je
besmrtnost bitno svojstvo due? Ti postoji i nakon odbacivanja fizikog omotaa. A to
postojanje je Braman ili Atma.

Golmal: Rame, to je zaista izvrsno objanjenje. Moje sumnje u postojanje Boga ili Sopstva se
gube. Prui mi jo neke pouke iz iskustava iz svakodnevnog ivota.

Ram: Jedna ena pala je sa treeg sprata svoje kue. Dole je teren bio pokriven otrim iljatim
kamenjem. Zadobila bi veoma teke povrede, ali je na udesan nain bila spaena. Kasnije je
izjavila: Stvarno sam osetila topli zagrljaj nekih nevidljivih ruku. Neka tajanstvena sila me je
spasla. Sluajevi kao to je ovaj nisu tako retki u svakodnevnom ivotu.

Golmal: Ima li jo neki primer?

Ram: Zna i sam da ima sluajeva kada ni najbolji lekari sveta ne uspevaju da izlee umirueg
kralja. Moda si uo i za mnoge sluajeve u kojima su pacijenti koji su patili od najgorih vrsta
bolesti bili udesno izleeni, premda su i najsposobniji lekari tvrdili da su ti sluajevi
beznadeni. To je vie nego ubedljiv dokaz da se iza svih isceljenja nalazi boanska ruka.

Golmal: Dokai postojanje Boga kroz injenice o ovom fizikom telu koje se smatra za Boji
hram.

Ram: Neosetljiva maina jednog voza ne moe da se pokrene bez sposobnog mainovoe. Isto
tako ni ova neosetljiva telesna maina ne moe da se kree bez inteligentnog upravljaa, a to je
Bog ili Ivar. Iz postojanja tela moe da izvede zakljuak o postojanju skrivenog vozaa te
telesne maine.
Imaj u vidu da se u svakom santimetru tvorevine ispoljava inteligencija. Ko pumpa krv u
vene? Ko hranu pretvara u limfu i crveno obojenu krv? Ko izvodi stezanje i oputanje miia u
crevima i elucu i regulie procese asimilacije i izluivanja? Ko zatvara one kapke i tako
spreava upadanje praine u osetljive oi? Ko daje uputstvo elijama i lezdama da treba da lue
mleko, u, pljuvaku, eluani sok, itd., iz krvi? Ko spermatozoidu prua inteligenciju i
sposobnost da se kree, spaja sa jajacem u materici i razvija u zametak? Odakle ova najsiunija
i najtananija sr, iva, sitna poput najsitnijeg zrna peska, dobija sposobnost da postepeno
preuzima obeleja, crte lica, opti izgled i narav svojih roditelja? Kakva je to sila koja je
podrava i pomae njen rast i razvoj u majinoj utrobi? Ko priprema mleko u majinim grudima
pre nego to se dete rodi?
Kako je izvanredna ta ljudska maina! U kako udesnom saglasju i slozi svi organi dejstvuju
u ekonomiji prirode! U Giti se ovo telo naziva navadvara-puri ili grad sa devet kapija. Leti koa
energino radi na tome da odbaci sve neistoe iz krvi i da rastereti bubrege koji su se premarali
tokom zime. Endokrina lezda, hipofiza, epifaza i nadbubrena lezda funkcioniu u savrenoj
meusobnoj usklaenosti u proizvodnji unutranjih sekreta i hormona, da bi pomogle
metabolike procese tela, rasta i izgradnje.
Veliko je udo posmatrati rad nervnog sistema pod kontrolom mozga i kretanje impulsa kroz
kimu. Unutra se nalazi velianstvena elektrina baterija sa razvodnom tablom i provodnicima.
Operater je Antarjamin (unutarnji upravlja, odnosno Bog) koji sve nadzire i ureuje. On je
Upadrata (nadzornik), Anumanta (davalac odobrenja) i Mahevar (uzvieni Gospod). Osmotri
srce i plua, koji deluju pod neposrednom kontrolom mozga. Kako su udesna ta tri vitalna
organa, taj tronoac ivota! Moe li ijedan slavni naunik da proizvede bilo koji od tih organa,
tkiva, vlakana, tetiva ili elija u svojoj laboratoriji, pomou svog intelekta?
Kako skladno razliiti sistemi kao to su probavni sistem, krvotok, nervni sistem, koa
rade bez ikakvog odmora! Kako divno razliiti centri u mozgu kao to su centar za vid, centar
odluivanja, centar mirisa, itd. obavljaju svoja zaduenja. oveka obuzima uenje i
strahopotovanje kada ozbiljno pone da razmilja o strukturi i funkcionisanju ove prefinjene
ljudske mainerije.
Smatrati da je taj prekrasni mehanizam rezultat i proizvod sluajne kombinacije materije
odnosno atoma, pa to je naprosto glupavo i smeno! Njega je, van svake sumnje, oblikovao i
podesio neki stvaralac, arhitekta beskrajno vetiji, inteligentniji i moniji od uobiajenih
arhitekata koji grade dvorce i vile. Taj arhitekta je Bog, Ivar, Tvorac. Nazovi ga kako hoe, to
nije od velikog znaaja.
Golmal: Daj mi injenice za postojanje Boga na osnovu prouavanja uma i njegovih funkcija.

Ram: Ukoliko ne postoji jedan neprekidni princip podjednako povezan sa prolou, sadanjou
i budunou, to jest apsolutno nepromenljivo Sopstvo koje sve shvata i poznaje, onda ne
moemo da objasnimo pamenje, prepoznavanje i sline sposobnosti koje zavise od mentalnog
utiska o mestu, vremenu i uzroku. Sopstvo je razliito od pojmova i nadmonije od njih, poto je
pojmovima i idejama potreban osnovni princip koji ih objedinjuje i povezuje, a Sopstvo je samo
po sebi taj osnovni Princip koji shvatanje pojmova i ideja ini moguim.
Manas (um) je organ oseaja i misli. On mora da bude pod kontrolom nekoga ko ga koristi
kao svoj instrument. iva ili ljudska dua nije nadzornik uma, poto vidimo da proste ljude um
nemilosrdno navodi na svakojaka zastranjenja. Prema tome, mora da postoji neko drugo
Vrhovno Bie koje je upravitelj uma. On je Antarjamin, Unutarnji Gospodar i Nadzornik.
Osim toga, razmotri udesnu mo uma. U Kena Upaniadi prva Mantra poinje ovako: Ko je
Upravitelj uma? Jer, i tu je na delu igra Boanskog uticaja. Moe li moj brat psiholog da
proizvede um svojim eksperimentima? Zapanjeni smo kada se udubimo u razliite sposobnosti
uma, kao to su mo rasuivanja, ocenjivanja, logika, sposobnost pamenja, imaginacija,
sposobnost planiranja, razmatranja, mo spoznaje, itd. Niko sem Boga nije u stanju da stvori tako
moan i udesan um.

Golmal: Navedi mi podatke iz prouavanja prirode koji potkrepljuju Njegovo postojanje.

Ram: Ko snabdeva hranom onu malenu abu koja ivi sakrivena izmeu naslaga stena? Ko je
voe pokrio konatom opnom da sprei njegovo zagaenje spolja? Ko je stvorio podelu
godinjih doba? Ko je vodu ispod leda uinio dovoljno toplom da ribama omogui ugodan ivot
u ledenim oblastima Himalaja i na nekim drugim mestima? Ko je pomeao etiri atoma azota sa
jednim atomom kiseonika?
Po ijoj zapovesti se Sunce raa izjutra i zalazi uvee? Sunce je oko 150 miliona kilometara
udaljeno od Zemlje. Zar nije veliko udo to je sa tolike udaljenosti ono u stanju da svim ivim
biima koja nastanjuju ovu planetu isporui svetlost, toplotu, energiju i ivotnu snagu? Postoje
milioni sunaca veih i manjih od ovog koje vidimo, ali sva nam ona izgledaju kao siune zvezde
zato to su udaljenija od Sunca koje mi poznajemo. Svetlosti su potrebni milioni godina da sa tih
zvezda stigne do nas. Brzina svetlosti je 300 000 kilometara u sekundi. Kako je to udesno! Sve
te zvezde, planete i sateliti krue nebom po utvrenim orbitama iz dana u dan, iz meseca u
mesec, iz godine u godinu, po nepromenljivim, izrinim zakonima. Bog je Nijanta (upravlja).
Bez Njega Sunce ne moe da sija. Bez Njega vatra ne moe da gori.
Ko obezbeuje vodu drveu, cveu, raznom bunju, i svem bilju na ovom svetu? Ko je taj
nevidljivi, neumorni batovan koji radi bez plate i bilo kakve nagrade? Ko pravovremeno daje
hranu tigrovima, lavovima, pticama, ribama, biljkama, insektima, crvima, itd.? Kako to da su
ljudska bia roena od ljudskih bia, ptice od ptica, tigrovi od tigrova, psi od pasa, konji od
konja, slonovi od slonova, mravi od mrava, medvedi od medveda, mazge od mazgi kao
precizne kopije svojih roditelja u svakom pogledu? Iz siunog semena nie ogromno banjan
drvo koje moe da prui sklonite hiljadama osoba. Iz drugog siunog semena nastaje veliko
drvo mangoa koje daje hiljade ukusnih plodova. Kakva to snaga potpomae i hrani to drvee?
Kakva je to skrivena, udotvorna snaga koja stvara veliku figuru oveka sa kosom, prstima na
rukama i nogama, nosom, zubima, uima, nogama, bedrima, itd., i sve to iz malenog zametka?
Kakva je to mo koja iz majunog semena stvara ogromno stablo sa liem, cvetovima,
granicama i plodovima?

Golmal: A moe li da mi rastumai smisao Ekasloki od Sri ankare?

Ram: ta ti danju daje svetlost? Sunce. A nou, kada nema sunca, ta ti daje svetlost? Mesec,
zvezde i svetiljke. A kada nema ni sunca, ni meseca, ni zvezda ni svetiljki, ta ti daje ''rasvetu''?
Oi. ta ti prua ''rasvetu'' kad su oi sklopljene? Budi, odnosno intelekt. Ko otkriva nedostatak u
intelektu, to da li je bistar ili zamuen? Aham (Ja). Taj Aham je Svetlost svih svetlosti, veita
Dua, Atman, Neogranieni.

Golmal: ta moemo da zakljuimo iz izuavanja dubokog spavanja? Vedantini mnogo govore o

njemu. Kakva je razlika izmeu spavanja i Samadija?

Ram: U snu nema ni ula, ni objekata, ni uma, a ti i pored toga doivljava najvie blaenstvo
bez konkretne svesnosti. Kad nema objekata, odakle potie to blaenstvo? Um tokom spavanja
poiva u Bramanu, i od Bramana potie to blaenstvo. Osim toga, tokom spavanja, kad nema
drugih osoba, postoji iskljuivo ''Ja''.
Dok spava doivljava Avidja-Avrita Suku. Izmeu tebe i Sopstva nalazi se veo. Ne vraa
se u budno stanje sa intuitivnim znanjem, ve ostaje neznalica; dok meutim u Samadiju stie
znanje o Sopstvu i neposredno uiva u venom blaenstvu Sopstva poto nema tog vela. Tvoje
neznanje biva raspreno u Samadiju.

Golmal: Daj mi jedan krajnje jednostavan, ali vrlo upeatljiv dokaz za postojanje Due.

Ram: U svakodnevnom ivotu kae: ''moje telo'', ''moja prana'', ''moj um'', ''moje ulo''. To jasno
pokazuje da je Sopstvo ili Atma potpuno razliito od tela, uma, prane i ula. Um i telo su tvoje
sluge ili instrumenti. Oni su isto toliko izvan tebe koliko i ovi pekiri, stolice, ae. Svoje telo
poseduje isto onako kao to dri dugaak tap za hodanje u ruci. Ti si imalac ili vlasnik tog
tela. Telo je tvoje vlasnitvo, tvoj posed. Telo, ula, um, itd., nisu dua, ali pripadaju dui.

Golmal: Sada sam potpuno uveren. Voljeni moj Rame, sada sam zaista ubeen. Sve do sada bio
sam u velikoj zabludi. Bio sam zagnjuren u totalno neznanje. Zahvalan sam ti za tvoje
dragocene, neosporive, ubedljive duhovne pouke. Ti si moj Guru i spasitelj. Molim te da mi
saopti i metod za dostizanje tog Besmrtnog Sopstva.

Ram: Proisti um. Obuzdaj ula. Usavri etiri sredstva. Posluaj Srutije (nadahnute svete spise).
Razmiljaj i meditiraj. Na taj e nain ostvariti samospoznaju.

(Golmal je prionuo na strogo isposnitvo i meditaciju i konano postigao krajnje blaenstvo

ivota. On se sada obraa Ramu.)
Golmal: O, Rame! O, moj potovani Uitelju! Hiljadu puta ti se klanjam. Izbavio si me iz ove
uasne Samsare. Sada se radujem u Sopstvu. Atma je sada kao amalaka voe na dlanu moje ruke.
Sopstvo je sve to vidim, gde god da pogledam. Lepota Bramana je neiskaziva. Sve moje
sumnje, strahovi, brige, alosti, zablude i patnje potpuno su nestale. Ja sam bestelesan, slobodan
od tiranije uma, bezbrian. Ja sam sveproimajua inteligencija. Ja sam samosvetlei. ivoham,
ivoham. ivah-kevaloham. Sudoham. (Ja sam iva, slobodni iva, ja sam proien.) Nema tih
rei koje mogu potpuno da opiu stanje prosvetljenosti.
Ponovo i ponovo klanjam se Tebi, moj Spasioe i Izbavitelju.

Ram: O, Golmale! Budi uvek u Savrenom Miru. Idi naokolo i iri ovo najvie znanje nadaleko,
podigni svoju brau iz movare Samsare. Ti vie nisi Golmal (zaslepljeni) izvitoperenog
intelekta. Sada si blaeni ivanmukta (osloboen za ivota). Ti si Svami nanananda Sarasvati.

nanananda: Moj oboavani Gospode! Izvravau tvoje naloge. Klanjam Ti se!

(nanananda peva vedantiku pesmu.)
Znanje i savrena srea, znanje i srea, apsolutna srea,
U svim uslovima ja sam apsolutno znanje i blaenstvo.
Lien sam starenja, lien smrti, lien kretanja,
U svim uslovima ja sam znanje i blaenstvo apsoluta.
Nemam straha, nemam briga, savrena srea, znanje i postojanje;
Nezavisan, nepromenjiv, nedvojna Atma, Advaita Atma, Besmrtna Atma;
Veno isto, savreno znanje, potpuno blaenstvo, bezgranino znanje i postojanje...
idananda...

(Zavesa pada.)

SIMPOZIJUM

Moe li se dokazati postojanje Boga

Prof. K. Satidanandamurti
(ef odseka za filozofiju, Andra univerzitet)

Jo od vremena kada je Platon u svojoj Desetoj Knjizi Zakona formulisao dokaz za postojanje
Boga, zapadnjaka filozofija pristupala je postojanju Boga kao zakljuku koji treba da se dokae
pomou argumenata. Tradicija teolokog dokazivanja preneta je na hriansku filozofiju i
teologiju preko Aristotela. Tek u drugoj polovini osamnaestog veka je dokaz za postojanje Boga
bio ozbiljno osporen. Dva najistaknutija mislioca toga doba, Hjum i Kant, izneli su logike
nedostatke i neopravdanost teolokih argumenata.
Meutim, Kant se sloio sa argumentom koji dosee Boga preko svedoenja moralne svesti.
Kasnije su mislioci poput lejermahera, Rila, Kjerkegora i drugih, izneli velike zamerke ne
samo protiv nekog specifinog dokaza, ve i protiv same ideje o takvim dokazima. Uverenost u
postojanje Boga imali su oni koji su se nali suoeni sa Bojom Nazonou, ali oni koji su je
poricali nikada nisu mogli da budu ubeeni dokazima. Kao to ree Heker, besmisleno je i
uvredljivo latiti se dokazivanja postojanja uvek prisutne stvarnosti Boga. Postojanje Boga ne
moemo da dokaemo, pisao je De Burg, nita uspenije od postojanja naeg blinjeg; nae
poznavanje jednog kao i drugog zasnovano je na doivljaju njihovog prisustva.
 Samootkrivajua sutina

Moderna misao se, sa tim raskidom sa tradicijom teistikog dokazivanja, vratila blie
biblijskom kao i upaniadskom stanovitu. Upaniade na vie mesta tvrde da je znanje o
Najviem ili o Bramanu uzviena misterija koja moe da bude saoptena samo zaslunima i
dostojnima poverenja. Po reima Isusa Hrista, nije svima dato da znaju tajne Kraljevstva
Nebeskog, jer ko god ima, njemu e biti pridodato, i imae u jo veem izobilju. Braman se
objavljuje iskljuivo onome koji je odabran i povlaen od strane Stvoritelja. Ne moemo da
spoznamo Boga ukoliko se On Sam ne pokae. On nije bie pristupano ulima, na koje moemo
da nabasamo u opaajnom iskustvu. tavie, On je samosvesno bie. Samosvesno bie moemo
da upoznamo samo kada stupimo u kontakt sa Njim, pa ni tada ne moemo putem spoljnog
posmatranja mnogo da saznamo o Njegovom ivotu, Njegovim namerama, itd. Moemo samo da
nagaamo o Njegovoj prirodi na osnovu Njegovih dela, ali ta nagaanja imaju podjednake
izglede da budu pogrena koliko i da budu tana. Zato je najbolji nain na koji moemo da ga
upoznamo preko Njegovog samootkrivanja.
Potpuno znanje o Bogu dostino je iskljuivo onda kada On odlui da se razotkrije. O Bogu
ne moemo da doznamo nita na osnovu Njegovih postupaka, jer ukoliko ne poznajemo Njega,
ne moemo da znamo ni koji su Njegovi postupci; pa ak ako poneto i moe da se zakljui o
Njemu iz Njegovih postupaka, ne moemo to da postignemo ukoliko On to ne eli. Bog nije
nalik nijednoj drugoj osobi o kojoj moemo neto da saznamo uprkos njoj samoj. On je prisutan
u nama isto koliko je i odvojen od nas, i sve to inimo ili znamo dogaa se po Njegovoj volji.
Prema tome, ukoliko uopte moemo da imamo bilo kakvo znanje o Bogu, to je zahvaljujui
tome to se On obelodanio. Ne znamo ga ukoliko On nije voljan da sebe uini znanim. Znanje o
Bogu, bez obzira na koji nain mi zamiljamo da smo stigli do njega, dolazi u krajnjoj liniji od
Boga usled Njegovog samootkrivanja.

Znanje putem intuicije

Na vie mesta Upaniade nedvosmisleno tvrde da intelekt ili diskurzivni razum nije podesan
za shvatanje Vrhovnog. Govor se, zajedno sa umom, udaljava nesposoban da ga dosegne.
Oko ne moe to da opazi, niti jezik to moe da opie, niti um moe tamo da stigne. Ne znamo
kako da dopremo do toga. Uzvieni Duh nadmauje razum. Ono o emu ovek ne moe
umom da misli, ali zahvaljujui emu um uopte moe da misli znaj da je jedino to Braman.
To ne moe da se opazi niti pojmi reju ili okom. Ne moe se shvatiti rezonovanjem. Ni
velika uenost, ni genijalnost, ni znanje iz knjiga ne mogu da nas dovedu do Atmana.
To da Braman ne moe da se razume pomou prouavanja Veda je ranije gledite koje se
odralo u Upaniadama. U Brihadaranjaka Upaniadi, anaka koji je prouavao Vede i sluao
Upaniade otvoreno priznaje da nema znanje o tome ta e biti sa njim kada umre. U andogja
Upaniadi, Narada koji je prouavao Vede, istoriju, nauku, filozofiju, lepe umetnosti, politiku i
vetinu ratovanja, priznaje da je on samo znalac spisa a ne i znalac Atmana, i da je stoga jo uvek
zagnjuren u patnju. U obe ove Upaniade vetaketu, sin Arunija, kojeg je njegov otac dobro
uputio u sve grane nauke, ispoveda se Pravahana ajvaliju da ne poznaje tajne smrti i raanja; a
u andogja Upaniadi, posle dvanaest godina izuavanja Veda, vetaketu je jo uvek
predstavljen kao neupuen u ono pomou ega sve neuveno biva uto i sve nepoznato biva
spoznato.
Konano, Mundaka Upaniada saima ovaj opti smer miljenja kazujui da su sve etiri
Vede i est Vedangi nie, sporedno znanje, dok je nadmono znanje ono kojim se spoznaje
Neunitivi, Veiti. Zbog toga nas Brihadaranjaka savetuje da ne izuavamo previe knjiga, poto
to samo dovodi do malaksalosti, nego da negujemo Pranu, intuiciju. Prezrevi uenost, tragalac
za Bramanom treba da postane slian detetu. A to nas podsea na Hristovo pouavanje: Ukoliko
se ne preobrazite, i ne postanete nalik maloj deci, neete ui u Kraljevstvo Nebesko.

Vrhunac Veda

Kasnije, kada je upaniadska doktrina o Atmanu, koja se prvo pojavila u krugovima Katrija
(vladara, upravitelja i ratnika), stekla uvaavanje Bramina (svetenstva), i kada su je uprkos
njenom suprotstavljanju vedskom kultu bogova i rtvovanja Bramini revnosno ispitali i ovladali
njome, Upaniade su postale Vedanta. Uskoro su Bramini poput Janavalkje postali ne samo
sledbenici i poznavaoci Vedante, nego su do krajnjih granica razvili Atmavidju (znanje o Atmi),
i Vedanta je proglaena vrhuncem Veda. U Janavalkjinom pitanju: Pitam te za onu osobu koja
biva upoznata iskljuivo pomou Upaniada, po prvi put se navodi da su Upaniade izvor
znanja o Bramanu.
andogja kae da, dok su Vede nektar, Upaniade predstavljaju Guhja Adeu
najtajanstvenije uenje. Mundaka na kraju rezimira ovu naklonjenost Upaniadama tvrdnjom da
oni koji su pomou mudrosti Vedante pravilno dokuili prirodu Bramana bivaju osloboeni posle
smrti. U Svetavatari se navodi da se najdublja tajna iznosi na videlo iskljuivo u Vedanti. Ovo
gledite kasnije se iskristalisalo i, kako je to utvrdio Badarajana, od onda je postalo klasino.
ankara, Ramanua i Madva su jednoduno i odluno izjavljivali da se znanje o Bramanu moe
stei iskljuivo putem izuavanja, meditacije i kontemplacije (Sravana, Manana, Nididjasana)
upaniadskih Mahavakji (uzvienih rei).

''Via salutis''

Uz pretpostavku da je Brama-nana konano sredstvo osloboenja, mora da postoji ''Via

salutis'', blagotvoran nain za njeno sticanje. Prouavanje Veda, rtvovanje, milosre i
dareljivost, isposnitvo i odsustvo elja su naini pomou kojih Bramini nastoje da spoznaju
Bramana. U Kena Upaniadi se tvrdi da su isposnitvo, samouzdravanje, karma i Vede i
Vedange temelj Brama-Vidje. Pa ipak, rtvovanja i milosre ne mogu sami da dovedu do znanja
o Bramanu. Janavalkja prezrivo napominje: ta su, najzad, rtvovanja, do samo stoka?,
mislei na klanje stoke. rtvovanja mogu oveka da odvedu samo u svet seni, tj. meu due
pokojnika. Kako Mundaka tvrdi, budale su oni koji misle da vedska rtvovanja i dobrotvorna
dela poput kopanja rezervoara za vodu i slinog dovode do nekog naroitog dobra. Zbog toga je i
kralj anasruti, premda veoma milosrdan i dareljiv, ipak morao da sedi do nogu siromanog
lutalice da bi stekao znanje o Bramanu.
 Isto tako, iako isposnitvo ili Tapas vodi ka znanju, ono ne moe samo po sebi da otkrije
Bramana. U andogji stoji da Jana (rtvovanje), Adjajana (prouavanje) i Dana (dareljivost),
koji obrazuju prvi stupanj Darme (etinog postupanja), Tapas drugi, a Bramaarja (polno
uzdravanje) trei stupanj svi zajedno vode jedino u Punijaloku (onostranu oblast vrline i
zasluge), ali ne i u Besmrtnost, koju stie samo onaj koji je vrsto ustanovljen u Bramanu. Ni
hiljadu godina rtvovanja i Tapasa ne mogu da dovedu do Mukti (osloboenja), jer se to osvaja
jedino putem Brama-Vedanam znanja o Bramanu. Ukratko, izuavanje Veda, rtvovanja, Dana
i Tapas su spoljna sredstva za ostvarenje Brama-nane, poto su to dela koja oveka proiuju i
ine ga podobnim za prijem nane. Neposredne pripreme za Brama-nanu su samouzdravanje,
mirnoa, povlaenje u sebe, istrajnost i koncentracija. Kao to se navodi u Kata Upaniadi,
grenik, razbludnik, kolebljivac i onaj kome nedostaje koncentracija ne mogu stei intuiciju.

Potreba za Guruom

Poto uspe da proisti svoju volju, oseanja i intelekt, ovek treba da se obrati duhovnom
uitelju radi upuivanja u tajne Upaniada. Kao to ovek koji je zavezanih oiju doveden sa
nekog mesta i ostavljen u pustinji, ne moe bez iije pomoi da pronae svoj put, tako ni mi ne
moemo da stresemo sa sebe Samsaru i da postignemo Mukti (osloboenje) bez poduavanja od
strane uitelja. Jedino posredstvom vinog uitelja moe da se spozna Atman, budui da se radi o
neemu ''tananijem od tananog'' i teko razumljivom. ankara razjanjava da je o Bramanu u
stanju da nas poui jedino uitelj koji je potpuno upuen u Upaniade. O Atmanu moemo da
saznamo samo od mudraca. Samo, kako uopte moe da se poduava ono to ne moe da se
vidi oima, ne moe da se opie reima i ne moe da se prozre umom? Braman moe da se
pojmi iskljuivo putem samorealizacije.
Premda otkrovenje zauzima glavno mesto, i intelektu je u Vedanti dodeljen njegov delokrug;
jer, i rasuivanje je potrebno da bi se dokuio smisao Vedantavakji i da bi ovek bio siguran u
verovatnost onoga to one govore. Rasuivanje je potrebno da ukloni sumnje i suprotna
ubeenja. Poto je um preoptereen pogrenim idejama, kao na primer da Braman ne moe da
postoji ili da je Braman materijalni princip, rasuivanje je neophodno da odagna podozrenje i
oprena miljenja. Meutim, u svim tim sluajevima rasuivanje treba da se ugleda na svete
knjige i da im bude podreeno. Manana je proces Viare ili razmiljanja koji uklanja
neverovatnost sa upaniadskih tvrdnji. Nididjasana je kontemplacija o dubokom znaenju svetih
tekstova putem koncentracije, nakon to su sve oprene ideje razvejane. Kada se na taj nain
uspostavi Sravana (saznanje na osnovu sluanja) potpomognuta Mananom i Nididjasanom, tek
tada se pojavljuje Sakatkara, definitivno opaanje Bramana.

Om Tat Sat Bramarpanamastu

Filozofski dokazi za postojanje Boga

Sri Svami Krinananda

 Temelji religije lee u predstavama o Bogu, svetu i jedinki, i svi ostali njeni stepeni razvoja
nastaju iz razmatranja odnosa izmeu ova tri metafizika principa. Vede, Upaniade, epovi,
Purane i Agame zasnovane su na otvorenom prihvatanju ove trostruke stvarnosti, ije postojanje
je usvojeno kao datost, kao stvar neospornog pouzdanja, odnosno neposredne intuicije i iskustva.
Meutim, istorija ljudskog roda pokazivala je tokom vremena nagovetaje sve veeg skretanja i
udaljavanja od sposobnosti saznavanja stvari putem direktnog uvida ili doivljaja, uz
konstataciju da se psiholoka istorija kree ka sve veoj zavisnosti od ula i razuma kao jedinih
raspoloivih sposobnosti pomou kojih se bilo ta moe saznati. Autoritet svetih spisa ustupa
mesto logikom ispitivanju i filozofskom istraivanju. I, dok je postojanje jedinke stvar
empirikog iskustva u svakodnevici, a opaanje spoljnog sveta takoe sleduje kao nuna
posledica jedinke okruene ivotnom sredinom, raspoloive moi saznavanja odvojenog od
mogunosti uvida i neposrednog iskustva nale su se na gubitku pri suoavanju sa takvim
problemom kao to je postojanje Boga.
Filozofi su najveim delom bili racionalni tumai neospornosti religijskih vrednosti, premda
meu filozofima nailazimo i na ateiste, agnostike, empirike, skeptike i materijaliste. Uza sve to,
osnovni pravac filozofskih disertacija drao se linije opte saglasnosti o tome da postoji neto
kao realnost koja transcendira svet, i ija priroda zahteva da bude upoznata i zasnovana na
vrstim temeljima. Na Zapadu, Platon je bio prinuen da prispe u svet ''Ideja'' kojim vlada ''Ideja
o Bogu'', svet iznad ovog empirikog sveta ulnog opaanja, pri emu se ovaj potonji tumai kao
senka baena po sporazumu veitih ''Ideja''. Za Aristotela, Bog je Nepokretni Pokreta, prema
kojem sve gravitira kao da je privueno monim magnetom, i svekolika raznolikost i materijalni
oblici stvari postepeno naginju ka tome da razviju sutinsku formu koja se oslobaa u rastuem
nizu evolucije forme, sve dok se ista Forma, koja je Bog, ne dosegne kao krajnje otkrie
logike filozofije. Kant porie mogunost spoznaje Boga putem poimanja i logikog miljenja,
smatrajui da sa stvarnou po sebi ne moe da se stupi u vezu preko ovekovih racionalnih
sposobnosti, koje su u svom funkcionisanju ograniene na fenomen prostora, vremena i
psiholokih kategorija kvantiteta, kvaliteta, odnosa i modaliteta. No, ini se da on i nehotino
doputa postojanje nadpojavne stvarnosti, stvari-po-sebi, kada porie mogunost njenog
saznanja. Hegel se bavio procesom rasuivanja i izloio ga kao opteproimajui princip koji se,
pomou postupaka afirmacije, negacije i sinteze, postepeno podie do sve uzvienijih formi
sinteze znanja sve dok se ne postigne Konana Sinteza, Apsolut.
Postojanje Boga bilo je intrigantna tema koja je zaokupljala umove filozofa u svim epohama:

1. Smatralo se da ideja o Bogu istovremeno podrazumeva i ideju o beskrajnosti, a takva ideja ne

moe da se pojavi ni u ijem umu ukoliko beskrajnost zaista ne postoji. Misli ne mogu da
nastanu iz vakuuma. Svest ne moe da ima svoje omeeno mesto; njeno carstvo je beskonanost.
Ideja o Bogu kao o savrenom biu treba da se smatra za dovoljan dokaz, ontoloki, za
postojanje realiteta koji je Bog.

2. Pored toga, primeeno je da je sve na svetu ispoljenje nekog pozadinskog uzroka, tako da se
moe smatrati da svet u celini koja pokazuje prirodu posledice usled njegove prolaznosti, kao i
tenju ka daljem razvitku moe da se objasni jedino polazei od uzroka koji se nalazi iza njega,
a koji ne moe da bude prolazan ni podloan procesu evolucije. Evolucija je stremljenje ka
prerastanju sebe i dospevanju u vii poredak stvari, tako da bi evolucija sama po sebi bila
besmislena ukoliko se ne bi okonala postignuem koje je njena svrha. Kosmika evolucija je
objanjiva jedino preko egzistencije kosmikog Boga koji nije prouzrokovan niim to bi mu
prethodilo. Bog je bezvremena sutina.

3. Preciznost i metodinost koje oigledno vladaju funkcionisanjem sveta sa njegovim suncem,

mesecom i galaksijama, mogu da budu samo delo nekog Arhitekte, koji je projektovao i podesio
ovaj savreno ureeni nain funkcionisanja stvari, i ije postojanje treba da bude isto toliko
izvesno kao i umetnika dela prirode kao celine.

4. Konanost svakog pojedinanog oblika nagovetava svest o ovekovoj konanosti kao

jedinke, a svest o konanosti spontano navodi na svest o onome to nije konano. Ono to nije
konano jeste beskonano, a upravo to je opis Boga.

5. U ljudima postoji i tenja da zahtevaju sve vie toga, a to traenje ne bi imalo znaaja ukoliko
ne moe da bude odobreno ili zadovoljeno. To ''vie'' mora da dostigne najviu taku u
mogunosti svoga potpunog postignua u stanju savrenstva, u kojem se ''vie'' rastvara i gubi u
''najviem'', u nenadmanoj beskonanosti u kojoj misao o ''vie'' dostie svoj kraj.

6. Pored toga, na moralni oseaj, koji nam nalae da inimo ono to je dobro a ne ono to je
loe, oekuje odgovarajuu nagradu za takvo disciplinovano ponaanje, bez koje ne bi bilo
podsticaja da se bude dobar ili da se ini dobro. Delilac pravde mora da bude neko izvan sveta
dobra i zla, a taj neko oito mora da bude neogranieno, beskrajno bie.

7. Budui da svest o bilo emu prkosi deljivosti, jer i sama svest o podeljenosti iziskuje ukidanje
svesti o podeljenosti, svest uvek uspeva da ostane nepodeljena, to e rei beskonana. Ta
beskonanost je priroda istinskog postojanja Boga.

8. Nije mogua svest subjekta o objektu ukoliko ne postoji transcendentni svesni princip, osnov
koji dovodi u vezu subjekt i objekt, a sam pri tom nadmauje odnos subjekt-objekt, i predstavlja
beskrajnost. Taj princip zovemo Bog.

Ivara ili Univerzalna Dua

Sri Svami Krinananda

Postojanje Boga

Transcendentni Braman nema nikakav odnos prema univerzumu. Priroda Njegovog bitisanja
je takva da ne zna ni za kakve razlike unutar sebe ili izvan sebe. Slobodan je od trostruke
diferencijacije, tj. raslojavanja: Saatija, Viatija i Svagata (istorodna, raznorodna i unutranja
razliitost). On je izvan sveta u svakom smislu te rei, i ne moe da bude pronaen ni u emu to
moemo da oekujemo da emo saznati. Nita prolazno ne odgovara zahtevima nae potrage za
venim. Braman je Niprapana, Prapanopasama, bie nezavisno od univerzuma, i u kojem
univerzum prestaje da postoji. Meutim, sveta ne moe da bude bez pokornosti i privrenosti
postojanju Bramana. Svet zavisi od Bramana. U tom pogledu, Braman upravlja imenima,
oblicima i aktivnostima sveta; svet automatski prima, u razliitim stepenima, nadahnue i
realnost od postojanja, svesti i blaenstva Bramana. Braman kojeg jedinke na taj nain
predoavaju kao vrhovni Uzrok i Upravitelja univerzuma, jeste Ivara, Kosmiko Bie. Ivara je
sveprisutan, budui da podrava i nadahnjuje ivotom svaku esticu tvorevine svojom
imanentnou (prisutnou u svemu). On je sveznajui, jer poseduje neposrednu intuiciju
(opaaj) svih stvari, ispoljenih i neispoljenih. On je takoe i Boansko Sopstvo i Unutarnji
Vladar vasione. Znanje koje Ivara ima o vasioni nije odnosno ni relativno, nije ostvareno
mentalnim delovanjem, i ne pati od ogranienja prostora i vremena, ve je neposredno u svojoj
sri i duhu. Ne radi se ni o kakvom spoljanjem znanju o objektu, ve o znanju kao bivanju
samim objektom. On je svemoan, poto poseduje mo da napravi, poniti i preinai univerzum
kao celinu, jer univerzum je Njegovo Telo. Naziva se Tvorcem univerzuma, poto je On taj koji
putem dejstva svoje svesti inicira pojavljivanje svih stvari. Ovo delovanje Ivare nikada se ne
prekida, sve dok univerzum ne bude povuen natrag u Njega, i taj se proces osea i protee u
razliitom stepenu u svakom deliu Njegove tvorevine. On je Odravalac univerzuma, poto je
za odranje svakog ivota neophodno dejstvo Njegovog Duha. Njegovo postojanje i dejstvo
oseamo gdegod i kadgod intenzivno mislimo o Njemu. On je Razoritelj ili zavrni preobraava
univerzuma univerzum na kraju biva povuen natrag u Njega, sva bia mu se vraaju poto
dovre odraivanje svojih dela u postojeem ciklusu. Ivara je prirodan i nuan anti-korelativ
sveta uzetog kao predmet individualistikog opaanja.
Ranije nabrojane odlike Ivare predstavljaju Tatastalakane ili uzgredna svojstva Bramana.
Pojava Bramana kao Ivare nastavlja se sve dok postoji doivljaj sveta i jedinke. injenica da
postoji posmatra znai da postoji i spoljni svet. A injenica postojanja objektivnog sveta, pak,
povlai za sobom priznavanje vrhovnog Tvorca i Upravitelja svih stvorenja. Ukoliko postoji
jedinka, mora da postoji i svet, a ako postoji svet, mora da postoji i Bog. Ivara, agat i iva
Bog, svet i individua idu zajedno, svako od njih podrazumeva ostale, i nijedno nije mogue bez
ostalih. Ta tri principa su osnovni sadraji svakog relativnog iskustva.
Predstava o Bogu podrazumeva izvesne neizbene pretpostavke, ukoliko treba da izdri probu
razuma. Obavezni smo da smatramo da Bog mora da bude jedan, i nikako vie nego jedan.
Savreni Bog mora da zavisi iskljuivo od sebe samog, a mnotvo pa ak i dvojstvo bogova
uvelo bi neku vrstu ogranienosti i zavisnosti. Univerzum sa vie bogova ne moe da bude
skladno regulisan, poto bi meu njima postojao sukob namera. Sistem i poredak u Prirodi
iziskuju da Vladar univerzuma mora da bude samo jedan. Bog mora da bude neprouzrokovana
stvarnost, i mada sve emu je Bog uzrok mora da se nalazi u prostoru i vremenu, sam Bog je, kao
neuzrokovani Uzrok, iznad prostora i vremena. Sled posledica koje proishode iz Boga vie je
logiki nego hronoloki. Kao konani cilj svih stvorenja, Bog sva kretanja usmerava prema sebi
vuenjem navie, opisno govorei, poto je On ustanovljeno odredite celokupne tvorevine. On
je ispunjenje svih tenji i potreba, a spoznaja Njega je ogromna srea za svakog smrtnika. Bog
poseduje neposredno znanje o unutranjem funkcionisanju Prirode u svum pojedinostima. Iako
prevazilazi sva pojedinana trajanja i vrednosti, On je njihovo odranje, i njihova postojbina i
veni dom. U Njemu sve vrednosti postoje u svojoj najstvarnijoj sutini. I ne samo to, sam Bog
je najvia vrednost i cilj sveopteg postojanja. Njega realizovati znai podii se u sredite
vasione i vladati njome sa beskrajnim znanjem i suverenou. ovek u sve veoj meri ostvaruje
svoje ideale kako i kada se njegova svest sve vie pribliava i skoro izjednaava sa biem Boga.
to je dublje saznanje, na vie unutarnji nain se raspolae i uiva u bogatstvu vrednosti, u stanju
koje tei ka napredovanju prema beskonanosti, i u kojem se udaljenost ideala proiruje na
beskrajni Duh, nemajui vie ni unutranost ni spoljanjost. Bog je sveukupno bivanje kreacije i
njen potpuni kraj.

Argumenti za postojanje Boga

Sveti Toma Akvinski izloio je pet argumenata za postojanje Boga. Prvi od njih odnosi se na
kretanje, i tvrdi da svako kretanje pretpostavlja postojanje neega to nije podlono kretanju.
Kretanje podrazumeva nepokretnu podlogu. Kretanju kojim se svet odlikuje logiki mora da
prethodi nepokrenuti Pokreta, prvobitno bie koje nije pokrenuto niim drugim, i koje mora da
bude razlog i podloga za kretanje svih stvari. Drugi argument je kauzalni i tvrdi da bi, poto
svaka posledica ima uzrok, kauzalni niz vodio beskrajno unazad da nije postavljen definitivni
neuzrokovani Uzrok. Bez priznanja takvog Uzroka sama ideja o uzronosti, koja dri svet u
svojoj vlasti, izgubila bi smisao. Zbog toga krajnji uzrok nema nikakav drugi uzrok izvan sebe,
on je krajnja, definitivna Forma bez materije u sebi. Trei argument je kosmoloki, i istie da svi
uslovljeni, zavisni dogaaji nuno podrazumevaju venu, nepromenljivu bit koja sama nije niim
uslovljena. Sama svest o konanosti izaziva pojavu svesti o beskonanosti. etvrti argument je
henoloki (dokaz izveden iz stupnjeva savrenstva), i po njemu pojmovi veeg i manjeg (bilo u
smislu dimenzija ili koliine) meu stvarima ovoga sveta nagovetavaju postojanje maksimalne
vrednosti ije ispoljavanje u razliitim stepenima stvara u nama i u stvarima predstavu o veoj ili
manjoj vrednosti. Razliiti stupnjevi relativnog savrenstva i nesavrenstva u svetu ukazuju da
mora da postoji neko apsolutno raskono stanje ija delimina obelodanjenja u ovozemaljskoj
ravni daju smisao tim relativnim izraajima. Peti je teleoloki argument ili argument zasnovan na
planu (nameri) i prilagoenju (usavravanju), koji podrazumeva postojanje Boga kao vrhovne
inteligencije na temelju svrsishodnog prilagoavanja vienog u Prirodi i metodino ureenog
plana zbog kojeg se ono dogaa. Namera koja je otkrivena u Prirodi ne moe da se objasni
drugaije nego priznavanjem postojanja krajnje inteligentnog Stvoritelja, mudrog Arhitekte
univerzuma. Razliiti delovi vasione skladno se uklapaju prema svojim namenama, i
prilagoavaju se i podeavaju radi svrhe koja je izvan njih samih. Sve to ukazuje da mora da
postoji hotimini inilac koji je prouzrokovao sve ove prilagodbe, sistem i poredak u tvorevini.
Prema tome, Bog je, prema tvrenju Svetog Tome Akvinskog, Jedan, nepokrenuti Pokreta,
neuzrokovani Uzrok, vena nepromenljiva Sadrina, najvie Savrenstvo, i Maksimum bitisanja.
U traktatu o boanskoj vladavini, objavljenom u njegovom delu Summa Theologica, Sveti
Toma kae: Neki davnanji filozofi poricali su upravljanje svetom, govorei kako se sve stvari
dogaaju sluajno. Meutim, takvo gledite moe da se opovrgne kao nemogue na dva naina.
Prvo, posmatranjem samih stvari. Jer, vidimo da se u Prirodi stvari uvek ili skoro uvek dogaaju
na najbolji mogui nain; a to ne bi bio sluaj da neka vrsta Provienja nije upravljala Prirodu ka
dobru kao cilju. A to znai vladati, upravljati. Prema tome, neminovni red koji zapaamo u
stvarima je znak toga da se njima upravlja. Na primer, ako bismo uli u potpuno urednu kuu, iz
tog reda koji u njoj vlada stekli bismo predstavu o njenom gazdi, kao to to Ciceron kae
citirajui Aristotela. Drugo, to biva jasno na osnovu razmatranja boanske dobrote koja je, kao
to smo ranije rekli, uzrok nastanka stvari. Jer, poto najboljem dolikuje da stvara ono najbolje,
nije prikladno da vrhovna dobrota Boja proizvodi stvari ne pruajui im njihovo savrenstvo. A
krajnje savrenstvo neke stvari sastoji se u postignuu njene svrhe. Stoga boanskoj dobroti
pripada da, poto je prouzrokovala nastanak stvari i bia, vodi te stvari i bia ka njihovom cilju,
ispunjenju njihove svrhe. I to takoe znai upravljati. Dakle, kao to kretanje strele ka
odreenom cilju nesumnjivo pokazuje da je odapeta od strane nekog sa znanjem, tako i
nepromenljivi tok prirodnih stvari koje su liene znanja nesumnjivo pokazuje da svetom upravlja
neki Razlog.
Sveti Toma zakljuuje da, kao to se poetak univerzuma nalazi izvan njega samog, tako i
kraj svih stvari u univerzumu treba da bude transcendentno, natulno blagostanje, dobro za kojim
ne treba teiti unutar univerzuma. Najvie dobro je najvia svrha svih bia. Kao to je specifina
svrha bilo ega ujedno i specifina forma blagodati, tako i univerzalna svrha svih stvari mora da
bude univerzalno blagostanje, dobro koje moe da bude samo jedno. A to dobro mora da bude
poistoveeno sa Bogom, jer to je dobro po sebi i za sebe, zahvaljujui samoj svojoj sutini i
postojanju, za razliku od nekog specifinog dobra koje je dobro samo pomou sudelovanja.
Svaki zamislivi oblik dobra u univerzumu je, prema Akvinskom, dobro samo stoga to ima
uea u viem dobru. Dobro celoga sveta ne moe da bude unutar njega, ve mora da ga
nadmai i trancendira. Sve pod kapom nebeskom je, po miljenju Akvinskog, stvoreno i
iskvareno u skladu sa kretanjem sunca. Izgleda da sve to je ovozemaljsko karakterie izvesna
koliina sluajnosti. A sama injenica da je element sluajnosti otkriven u stvarima i
deavanjima ovde na zemlji, dokazuje da su one podreene vladavini viega reda. Jer, da
pokvarljive, trone stvari nisu pod upravom vieg bia, ne bi vladao red nego jedino haos, ne bi
bilo odreenosti ve bi svuda bila prisutna jedino neodreenost. Stvari kojima nedostaje znanje,
prirodno, bivaju voene od strane bia obdarenog znanjem. Sve aktivnosti u univerzumu su
hotimine i svrhovite, rukovoene vrhovnom odlukom Boga.

Svami ivananda, prihvatajui izvanredne argumente za postojanje Boga ontoloki,

kosmoloki i teoloki potvruje teoloke dokaze Svetog Tome Akvinskog. Svest o ''Ja'', prema
njemu, ukorenjena je u postojanju u koju se ne moe sumnjati. Postojanje Sopstva je postojanje u
naelu, i svako raspolae njime. Svaije Sopstvo potvruje postojanje Sopstva koje obuhvata
celu vasionu. To sveopte Sopstvo je Bog. Iako je zatvoren u ovo ogranieno telo, ovek je u
stanju da misli i osea ''ja sam beskrajan'', usled neodoljive tenje koja stremi da sve misli usmeri
ka postignuu takvog bitisanja. Takva tenja iznutra nikako ne moe da postoji ukoliko ne
postoji i zbilja na koju ona ukazuje. Uvek osea: ''Ja postojim, ja jesam.'' Nikako ne moe da
ospori svoje postojanje. Postojanje je Braman, tvoje roeno unutarnje besmrtno Sopstvo. Iako
sam zatvoren u ovom ogranienom telu, iako sam nesavren i smrtan usled egoizma, mogu da
mislim o beskonanom, savrenom, besmrtnom biu. Ta ideja o beskrajnosti moe da potie
iskljuivo od beskrajnog bia.(Nektar mudrosti, str. 188).
Svami ivananda primeuje da pojam o ogranienom ustanovljava bezgranino. Sve na
ovom svetu se menja. Mora da postoji podloga za sve to, nepromenljiva osnova. Ne moemo da
mislimo o promenljivoj stvari bez razmiljanja o neemu to je nepromenljivo. Forme su
ograniene. Ne moete da mislite o ogranienom objektu bez razmiljanja o neemu izvan, s one
strane. Ovo ima slinosti sa dokazom za postojanje beskrajnosti na osnovu uslovne, zavisne
prirode stvari. On dalje dodaje: Lepota, inteligencija, blistavost, zakon, red, sklad, sve to postoji
uprkos prividnom neredu i neskladu. Mora da postoji sveznajue, svemono i sveprisutno bie
koje upravlja i ureuje ovu ogromnu vasionu. (Isto, str. 188-89). Svet ima svojstvo posledice,
to je primetno iz nestalnosti, promenljivosti kojoj je neprekidno podloan, a posledica uvek
pokuava da nae mir u svom uzroku. Ljudski um osea se primoranim da dovede uzrono
dokazivanje do njegovih logikih granica i da na jednom kraju niza postavi uzrok svih stvari u
svetu vremena, premda je sam taj uzrok izvan svih vremenskih dogaaja. Svaki vidljivi uzrok
ima drugi, vii uzrok koji je prodorniji i trajniji. Bog je ime koje dajemo najviem uzroku. U
ovom pojavnom svetu postoji uzrok za sve. Na delu je zakon uzroka i posledice. Postoji uzrok,
otac posledice koja je dete. Postoji uzrok, seme posledice koja je drvo. Postoji uzrok, grnar,
posledice koja je up. Vi opaate ovaj svet. Mora da postoji uzrok za njega koji je posledica.
Taj neprouzrokovani uzrok je Bog ili stvoritelj (Isto, str.189).

Udajana, uveni Naijajika (logiar) prua sledee ortodoksne dokaze za postojanje Boga:

1. Opaajni svet ima prirodu posledice, a svaka posledica mora da ima uzrok. Moramo da
podrazumevamo uzrok sveta, poto svet ima tenju da se svede na elemente. Sastavni delovi se
rastavljaju i vraaju svojim uzrocima, a krajnji uzrok svih meovitih stvari mora da bude ono to
je iznad svih posledinih, stvorenih stvari. I taj uzrok mora da poseduje direktno znanje o
materijalnim uzrocima sveta. Tako inteligentno bie mora da bude Bog.

2. Spajanje uzronih elemenata u posledice iziskuje inteligentnog izvrioca. Kombinovanje

atoma u skupine u doba stvaranja ne moe da bude nita drugo do delo promiljenog, svesnog
bia. Atomi se ne kombinuju zbrkano niti nasumce. Iza sistematinog grupisanja osnovnih atoma
u parove i molekule treba videti ruku mudrog organizatora. Taj presudni organizator je Bog.

3. Primeujemo da su stvari u univerzumu dobro poduprte; njegovi delovi, poput planeta, itd.,
dre se zajedno, i stoga ne propadaju. Dralac tako razliitih delova u ravnotei neophodnoj da bi
se sainio sistem, mora da bude Bog Lino, budui da nita to je u univerzumu ne moe da
podupre univerzum.

4. Moe se uoiti da se svet razlae na finije uzroke. Razlaganje posledice na njen uzrok znai da
postoji izvor u koji se posledica vraa. Krajnji izvor vasione, prema tome, treba da bude izvan
nje, i taj izvor je Bog.

5. Ne moemo da imamo nikakvo znanje o razliitim stvarima u ovom svetu ukoliko ne postoji
izvor tog znanja. Ishodite svakog znanja mora da bude sveznajue i, sledstveno tome,
svemogue. Takvo bie ne moe da se vidi u ovom univerzumu, te mora da bude izvan njega. To
bie je Bog.

6. Jo od drevnih vremena smatra se da su Vede nepobitne i merodavne. Ta autoritativnost Veda

kao istinskog i punovanog znanja nije mogua bez autora u njihovoj pozadini, koji mora da
bude sve-znalac. Taj sve-znalac je Bog.

7. Vede ne mogu da imaju nikakvog ljudskog autora, poto se bave istinama koje nijedno ljudsko
bie ne moe da poznaje. Stoga autor Veda mora da bude nadljudsko bie, i to bie je Bog.

8. Reenica, kao to nam je poznato, ima sastavljaa koji spaja rei, rasporeuje ih i stavlja u
izvestan okvir. Na slian nain, reenice iz Veda sastoje se od rei i moraju da imaju svog
sastavljaa, a to ne moe da bude niko drugi do Bog.

9. Veliina dijade ili molekula zavisi od broja atoma potrebnih da ga stvore. Taj neophodni broj
atoma koji obrazuju odreeno jedinjenje nije isprva mogao da bude objekt posmatranja nijednog
ljudskog bia; stoga njegov udubljeni posmatra mora da bude Bog.

Naijajike dodaju i to da plod postupaka pojedinca nije uvek u domaaju tog pojedinca koji je
izvrilac. Stoga mora da postoji delilac plodova postupaka, i taj vrhovni delilac je Bog.

Patanalijev sistem joge smatra Boga za nenadmanu klicu sveznanja. Mogunost sveznanja i
nunost da se prizna njegovo poreklo, njegov izvor, vode ka pretpostavci o vrhovnom Biu na
koje ne utiu promene izazvane nekom nevoljom, radnjom, ostvarenjem, kao ni sklonosti ka
prianjanju uz takvo ostvarenje. Znanje kojim su razliite jedinke obdarene u ovom svetu nije
istog stepena; postoje stupnjevi u ispoljenju znanja. Postoji rastui niz znanja, snage i sree u
skladu sa stepenom obuhvatanja sadraja znanja. to je vei sadraj, znanje je ire. Razliiti
stepeni znanja u svetu nagovetavaju najvii ideal znanja, stanje sveznanja koje mora da bude
poistoveeno sa veitom egzistencijom. A to stanje sveznanja koje je usaglasivo sa venou, ne
moe se nai ni u jednoj ogranienoj jedinki, poto na ovom svetu nije vien niko ko bi bio
apsolutno mudar. Nijedan pojedinac ne moe da bude sveznajue bie, pa ono moe da bude
jedino Bog. Bog raspolae vrhovnim savrenstvom, poto je obdaren apsolutnim znanjem i moi.
Jedino On moe da bude svemoni i Univerzalni Kralj.

Nasadija-Sukta (himna) iz Rig-Vede objavljuje da je u poetku stvari postojao Tamas, tama

posvuda rasprostranjena, i da je usred te sveopte tame Svetlost Jedinog blistala, sama od sebe.
Tu velianstvenu Inteligenciju valja poistovetiti sa Samorodnim, Svajambuom, budui da nema
uzrok van sebe. To Samorodno iskrslo je iz praiskonskog Tamasa pomou svoga Tapasa
(sutinskog principa energije) besprekornog znanja, i projektovalo ovaj aroliki svet jedinki.
Posvuda bee tama; spoetka sve ovo bee beskraj bez svetlosti; klica pokrivena ljuskom, to
Jedno bee roeno snagom Tapasa (Rig-Veda, X. 129). Rig-Veda velia Hiranjagarbu kao
prvog Boga stvorenja. Hiranjagarba bee prisutan u poetku; kada je roen, on bee jedini
gospodar svih stvorenja; podupirao je zemlju i nebo tom Bogu nudimo svoje oboavanje uz
prinoenje rtava. (Njemu) koji je podarilac duevne moi, podarilac snage, kojeg sve postojee
ima u vidu i oekuje, kome se i bogovi povinuju, ija senka je besmrtnost isto koliko i smrt
tom Bogu nudimo svoje oboavanje uz prinoenje rtava (X. 121). Sa oima svugde, sa licima
svugde, sa rukama svugde, sa nogama svugde, On se kree svojim rukama i hitrim nogama, i
postoji kao Jedini Bog, stvarajui nebo i zemlju (X. 81). On koji je na roditelj, stvoritelj,
zapovednik, koji poznaje naa boravita i sva bia, koji je bogovima nadenuo imena On je
Jedinstven; kod Njega ostala bia dolaze da se obaveste (X. 82). Purua-Sukta (Himna Svesnom
Biu, Gospodu) ukazuje na uzvienog Gospoda kao na Onog koji sve obuhvata. Purua imae
hiljadu glava, hiljadu oiju i hiljadu nogu. Pokrivajui zemlju na sve strane, protezao se i van nje
sa svojih deset prstiju. Sve je ovo jedino Purua, sve to bee i sve to e biti... etvrtina Njega
su sva stvorenja, tri etvrtine Njega je besmrtnik u nebesima (X. 90). Sam Apsolut pojavljuje se
kao Ivara. Iz Njega je roen Virat (Duh spoljnog univerzuma), a iz Virata, pak, Purua. Ivara
je i telo i dua sveta.

Sledei ovu veliku temu Veda, Manu je, prilikom stupanja na snagu njegovog zakonika,
izjavio: U poetku sve ovo bee prekriveno tamom, nespoznatljivo, neopisivo, nedokazivo,
neodredivo; izgledalo je da se vasiona nalazi, takorei, u stanju sna. Zatim je Samostvoreno
Boansko Bie, samo neispoljeno, ispoljilo ovu vasionu sa njenim prekrasnim materijama, itd.,
kidajui veo te tame i otkrivajui oblike svoje stvaralake energije. On, koji se ne da opaziti
ulima, koji je suptilan, neispoljen, neprolazan, nezamisliv, istinito ovaploenje svih bia On se
sam od sebe uzdigao iznad te praiskonske tame (Manu-Smrit, I. 5-7). Srimad Bagavata belei
duh ove doktrine u reima Samog Gospoda: Ja sam jedini postojao u poetku stvari, izvan
ispoljenog kao i neispoljenog, i niega drugog nije bilo. I Ja u jedini postojati na svretku stvari.
Ja sam sve ovo to je ispoljeno; i ta god jo da postoji drugaije od ovoga, i to sam jedino Ja
Lino (II. ix. 32). Gospod kae u Bagavad Giti: Ja sam vedski obred, Ja rtvovanje, Ja hrana
ponuena duama pokojnika, Ja bilje i lekarije, Ja sam sveta formula i himna; Ja sam preieni
maslac (ponuen u rtvovanju); Ja sam posveena vatra, Ja rtva. Ja sam Otac ovoga sveta,
Majka, Oslonac i Zatitnik, Ded; Ja sam cilj koji valja spoznati, Ja proistilac (svih stvari), slog
OM, kao i sveti nauk Rig, Same i Jausa (delovi Veda); Cilj, Hranitelj, Gospodar, Svedok,
Boravite, Utoite, Prijatelj, Ishodite, Ponitenje, Osnova, Spremite, Neunitivo Seme. Ja
dajem toplotu, Ja aljem kiu, Ja je i uskraujem; Ja sam besmrtnost, a takoe i smrt; Ja sam
bivanje, a takoe i ne-bivanje, o, Aruna! (IX. 16-19). Ivara je u Giti prikazan kao Onaj koji se
ovde manifestovao kao sverazarajue Vreme.

Ogranienja razuma

Prava priroda Boga i Njegove tvorevine ne moe intelektualno da se shvati, budui da je

logika uobraeno dete dualistike predrasude. Ukoliko je itav ovaj svet iskljuivo Bog, nijedan
smrtnik ne moe da se nada da e shvatiti odnos izmeu Njega i sveta. ovekova zamisao o
Bogu je veoma manjkava, poto je Bog, onako kako ga ovek razume, uzajamno odnosan sa
pojavnou sveta. Bog je isti subjekt nasuprot sveta ove kreacije postavljenog kao objekt pred
Njega, poto objekt ne moe da bude apsolutan; a ukoliko nije tako protivstavljen, On prestaje da
ima bilo kakvu spoljnu vezu sa svetom. Ukoliko je Bog univerzalna svest sa univerzumom kao
svojim objektom, On ne moe da bude povezan sa njim, izuzev preko prostorno-vremenskog
iskustva. Takav saznajni proces, meutim, nije prihvatljiv u sluaju Boga, jer je za Njega reeno
da je netaknut iskrivljavajuim deljenjem prostora i vremena. No, bez tog deljenja, Bog ne moe
da se izdvoji od Apsoluta, koji sam po sebi nee dopustiti nikakvu objektivizaciju
(opredmeenje). Provalija izmeu beskrajnog Purue iz Sankja filozofije i Prakrti koja se sa Njim
nadmee predstavlja, u skoro svakom pogledu, primer poraza koji ljudski intelekt mora da
podnese kada pokua sebi da predstavi realitet koji je neposredno povezan sa univerzumom a
ipak nije isto to i univerzum. Bog koji se nalazi u ovekovom umu ne moe da bude osloboen
nunosti rastapanja u nerazluivo bivanje kada se Njegov odnos sa svetom poblie ispita.
Postojanje Ivare, pak, povezano je sa zahtevima Njegovog samoispoljavajueg dela. On jeste
dokle god univerzum jeste.
Osim toga, ne moemo da kaemo da je Bog stvorio svet u bilo kojem vremenskom periodu.
A da tvoraki in nije u vremenu, poto je on preduslov i za samo vreme, ne bi bilo stvaranja
vremenskog sveta. Stvaranje je proces, a svaki proces odvija se u vremenu. Ne postoji proces
koji moe da bude povezan sa venou. Da bi bilo ta prouzrokovao, Bog moda mora da se
spusti u vreme, a silazak u vreme je silazak u konanost, promenu i istinsko samounitenje.
Ukoliko Bog treba da bude u bilo kakvoj vezi sa pojavnou, On prvo mora da izgubi svoju
venu prirodu. Meutim, On na neki nain stvara i odrava svet bez gubitka svoje veitosti. To je
ono to ljudski intelekt ne moe da shvati. Apsolut se zabavlja u relativnom. Jedinke ovog sveta
nastaju kao pojave, uestvujui u relativnoj meuzavisnosti ivota i prirode. Ako ne postoji dete,
ne postoji ni roditelj. Ivara postaje objekt miljenja ive, i subjekt sa svetom kao predikatom
koji mu je pridodat.
Logiko svojstvo istinitosti i zbilje koje je Ivari pripisano ne izgleda spojivo sa etikim
svojstvom dobrote, estetskim svojstvom lepote i religioznim svojstvom milosti, koje mu mi
pridajemo, poto sve to navodi na misao o individui. Ukoliko je Ivara sve, takve vrline
ispostavljaju se razliitima od onoga to znae nama u ovom svetu. I zbog ega je Ivara stvorio
svet? To ne moe biti radi Njegovog zadovoljstva, jer On nema nikakav prohtev ili elju za
ispunjavanje. Ne moe da bude ni zbog namere da drugima deli pravdu ili da im pokae milost,
jer nema drugih, poto sva bia sleduju nakon tvorakog ina. Ne moe da bude u pitanju ni
Ivarina igra, jer za igru se normalno pretpostavlja da je posledica unutarnje potrebe da se
napolje usmeri viak energije u psihofizikom organizmu, da se prevazie zamor ili dosada, ili
da se sistem napuni sveom energijom posle iscrpljujueg rada. Ivara ne moe da ima takve
potrebe, budui da On nije individualni organizam. Ukoliko je Ivara samo svedok igara i zabava
Prakrti, koja se pokree i deluje prema nadahnuu dobijenom iz samog Njegovog postojanja,
onda bi On imao faktor odluivanja izvan sebe, to bi ga omelo da bude potpuni vladar. Ivara je
Braman predoen i razmatran u naim dogaajnim i doivljajnim okolnostima u odnosu na svet
promene. Pitanje kreacije ogranieno je na svet ula i intelekta, i odgovor na njega ne moe a da
ne bude ogranien iskustvom. Nije mogu ispravan odgovor na neispravno pitanje. To da svet
postoji je iskljuivo nae ubeenje, i itav problem kreacije zavisi od toga kako mi reagujemo na
svoje okruenje kao rasparana tela u kosmikoj zajednici.
Bezuspenost logikih metoda u odreivanju prirode Ivare ne znai, meutim, da ne postoji
Inteligencija koja podupire svet i potpuno utie na njega. Jer, poricanje takvog bia povlailo bi
za sobom i poricanje sveta i, posledino, nas samih kao jedinki. Izvesni uroeni nedostaci u
naim saznajnim sposobnostima spreavaju nas da na pravilan nain pojmimo transcendentne
istine. Iz toga ne proizilazi da je ono to je nevidljivo uvek i nepostojee. Ukoliko postojimo mi,
postoji i svet; a ako postoji svet, postoji i Ivara. Ukoliko nema Ivare, nema ni sveta; a onda ni
mi, kao jedinke, nismo mogui. Uvek je prisutna uzajamna zavisnost postojanja ova tri principa.
Nai koncepti su relativni; apsolutno stvaran je jedino Braman. Meutim, sve dok prihvatamo
svoju sopstvenu egzistenciju kao egzistenciju raznovrsnih sastojaka u svetu, ne moe da se
sumnja u vrhovno bie koje ivotu daje smisao. Nae vlastite svesne snage unutar nas ubeuju
nas da Ivara mora da postoji. Svete knjige potkrepljuju naa unutarnja duhovna stremljenja i
veliaju Ivaru koji je tvorac ovog sveta. Svami ivananda podrava Lila-teoriju stvaranja
(teorija kosmike igre), ne sa namerom da nam predloi bilo kakvo konano tumaenje sveta,
ve da bi istakao ideju da je tvoraki in Ivare lien bilo kakve mrlje samoivosti ili zadnje
namere, i da nam nagovesti da je to izvan dosega ljudskog uma. Priroda Ivare je da stvara,
ispoljava i razastire svet; za to nema drugog razloga koji je ljudski shvatljiv. Da bi se pokazalo
da On nema nikakav lini interes, dodato je i to da On samo potpomae tvorevinu, koja je
zapravo ispoljenje ili izraaj prikrivenih snaga jedinki koje su, poto nisu bile osloboene na
kraju prethodnog ciklusa, opstale u latentnom obliku tokom rastakanja univerzuma nakon tog
ciklusa. Kia moe da potpomogne rast biljke, ali prirodno svojstvo biljke zavisi od semena iz
kojeg se razvija. Sunce moe da potpomogne aktivnosti sveta, ali pri tom ostaje netaknuto
posledicama tih aktivnosti.
Teoriju po kojoj je Ivara stvorio svet ne treba uzeti kao nekakvu tvrdnju o krajnjoj istini, jer
je ona namenjena da poslui kao radna hipoteza uvedena da izloi ideju o ne-razliitosti sveta od
Bramana. Sriti ili kreacija, i Pravesa ili ulazak Ivare u svet u Njegovoj imanentnosti (kao
sveprisutni itelj sveta) to su Artavade ili uznosee, veliajue misli namenjene da uvere
ovekov um u injenicu o sveobuhvatnosti Bramana i o tome da svet potpuno zavisi od Njega.
Nijedno tumaenje uzroka i naina stvaranja, i nijedan koncept Ivare kao vrhovnog Upravitelja
sveta, ne mogu da budu potpuno zadovoljavajui, poto su takve tvrdnje i koncepti zasnovani na
pogrenom uverenju u individualitet bia i raznovrsnost sveta iskustva. Ali, oni su upotrebljivi i
korisni kao modus operandi (podesan nain) da se jedinka preusmeri sa svojih neukih
predubeenja o telesnoj egzistenciji prema velianstvenosti Apsoluta. Za Ivaru se katkada kae
da je savrena Samosvesnost. Meutim, Samosvesni Braman iziskivao bi neto kao drukije-od-
sebe, makar prostor, da takvo stanje uini moguim. Braman nema nikakvu potrebu da bude
upuen u sebe, bilo kao u subjekt ili kao u objekt. Pa ipak, mora na neki nain da bude u vezi sa
svetom. Rezultat toga je Ivara. Intelekt nije te sree da moe da razume kako je takva veza
mogua, i tu misteriju on naziva ''Maja''.

Unutarnji gospodar i nadzornik

Priroda Ivare, kako ju je prikazao Svami ivananda u svom delu Filozofija i doktrine
(str.107-12), moe da bude ovako predstavljena: Ukoliko posmatramo stvarnost sa praktine
take gledite (Vjavaharika-Driti), Ivara moe da se smatra za uzrok, stvoritelja, odravaoca i
razoritelja sveta, pa prema tome za svemono i sveznajue bie. Ovde se stvarnost pojavljuje kao
da poseduje sva svojstva, shvaena je kao Saguna (sa osobinama; kao linost), i u tom vidu
nazvana je Ivara. ini se da Svami ivananda u svojim tekstovima ne pravi uobiajenu
formalnu razliku izmeu Saguna Bramana i Ivare, koju istiu odreeni tekstovi Vedante. Ivara
postaje predmet duboke odanosti i molitve pobonih posveenika. On je obdaren svim lepim i
uzvienim svojstvima koje ovek moe da zamisli kao podignuta do stepena beskonanosti.
Saguna-Braman i Nirguna-Braman (nelini Bog bez svojstava) nisu dva Bramana, ve jedna te
ista stvarnost viena iz dva razliita ugla posmatranja, nieg ili Vjavaharike i vieg ili
Paramartike. Ivara je Sarvana ili sveznajui, i predstavlja izvorite svih moi. On je Dua cele
Prirode, ivotvorni dah svih bia. On je uzrok iz kojeg se pojavljuju postanak, odranje i
nestanak sveta. Braman shvaen kao Uzrok je Ivara. On je iznad svih zala i predstavlja
imanentni Duh ili Antarjamina koji ispunjava i odrava ceo univerzum i ini da ovaj vibrira; On
je samo njegovo Sopstvo.
Nirguna-Braman nije suprotnost Saguna-Bramana, ve njegova sutina. Saguna-Braman ili
Ivara je ujedno i materijalni i delatni uzrok svih stvari, na razliite naine udruen sa Tamasom i
Satvom. Braman ne postaje univerzum, ve ovaj nastaje iz Ivare i postoji u Njemu. Ivara
postaje Uzrok posredstvom svoje nedokuive moi samoizraavanja. Ta mo je princip
kosmikog privida koji skriva stvarno i pokazuje nestvarno. Zahvaljujui njoj Ivara nezakonito
staje iznad Bramana. Meutim, taj Njegov nadreeni poloaj je za ive realan, pa im je stoga i
Ivara realan. Onako kako ga iva shvata, Ivara je nestvoren, nema uzroka i nije nikakva
posledica. On Lino je prvi Uzrok bez ikakvog drugog porekla. Nirguna-Braman postaje lini
Bog kada je vien sa stanovita univerzuma. Ivara je svesnost odreena Majom (Maja-Visita-
etanja). Pozivajui se na Antarjami-Bramana iz Brihadaranjaka Upaniade, Svami ivananda
pie: Unutranji Gospodar mora da bude Braman ili Vrhovno Sopstvo. Zato je to tako? Zato
to su Njegovi kvaliteti navedeni u odlomku koji razmatramo. Braman je uzrok svih stvorenih
stvari. Univerzalno Gospodarenje je prikladan atribut iskljuivo za Vrhovno Sopstvo.
Svemonost, Sutastvenost, besmrtnost, itd. mogu da se pripiu jedino Bramanu. Odlomak koji
poinje sa: ''On kojeg zemlja ne poznaje'', pokazuje da Unutarnji Gospodar nije poznat boanstvu
ovog sveta. Prema tome, jasno je da je Unutarnji Gospodar razliit od tog boanstva. I osobine
''nevidljiv'', ''neuven'', itd., takoe se odnose iskljuivo na Vrhovno Sopstvo, ono koje je lieno
oblika i drugih ulnih osobina. On je u tom odlomku opisan i kao Sveprisutan, poto se nalazi
unutar svega i iznutra vlada svime, naime zemljom, suncem, vodom, vatrom, nebom, eterom,
ulima, itd. A to moe da bude tano samo kada se radi o najviem Sopstvu ili Bramanu. Iz svih
ovih razloga, Unutarnji Gospodar nije niko drugi do Vrhovno Sopstvo ili Braman (Bramasutre,
tom I, str. 110). Ovde Vrhovno Sopstvo ili Braman upuuje na Apsolut smatran za Gospoda
univerzuma Ivaru.
Bog je Istina. Bog je Ljubav. Bog je Svetlost svih svetala. Bog je Znanje. Bog je
ovaploenje Blaenstva. Bog je Venost. Bog je Besmrtnost. Bog je Beskrajnost.
Sveobuhvatno Vrhovno Bie, koje boravi u odajama tvoga srca kao Unutarnji Gospodar i
Nadzornik, koje nema poetka, sredine ni kraja, jeste Bog ili Atman, ili Braman ili Purua ili
etanja ili Bagavan ili Puruotama. Nitja-Suka (veno blaenstvo), Parama-anti (savreni
mir), Nitja-Tripti (vena zadovoljenost), Akanda-Suka (netaknuta radost) i beskrajna srea mogu
se imati iskljuivo u Bogu. Sriti (stvaranje), Stiti (odravanje), Samhara (razaranje), Tirodana
(zaklanjanje ili preruavanje) i Anugraha (blagoslov ili blagodat) predstavljaju pet oblika Bojeg
delovanja (Pana-krija). Bagavan je izraz istoznaan sa Bogom. Bagavan je Onaj koji
poseduje est odlika u njihovoj sveukupnosti, a te odlike su: nana (mudrost), Veragja
(nepristrasnost), Jasas (slava), Aisvarja (boanske moi), Sri (blagostanje) i Darma (pravinost).
Sarvanatva (sveznanje), Sarvesvaratva (vrhovno gospodarenje), Sarvantarjamitva (unutarnji
nadzor nad svime), Sarvakaranatva (uzronost u stvaranju, odravanju i unitavanju svega),
Sarvanijantritva (sposobnost da se uvede prinuda nad svima), Sarvakartritva (proizvoenje svih
stvari), Sarvaaktimatva (svemo), i Svatantratva (apsolutna nezavisnost), predstavljaju sedam
Bojih atributa (Um i njegove misterije, str. 163-64). Ivara ne zauzima nijednu oblast prostora,
jer za Njega ne postoji nijedna Loka ili svet. iva ima Kelaaloku, Brama ima Bramaloku, a
Vinu ima Vaikuntaloku. Meutim, Ivara, Hiranjagarba i Virat, kao ispoljenja Bramana,
nadmauju sve ravni postojanja, iako sve obuhvataju unutar sebe.
Oigledne razlike koje u svetu zapaamo kad se radi o nainu na koji pojedinci doivljavaju
zadovoljstvo i bol, ne treba pripisivati Ivari kao njihovom Unutarnjem Gospodaru, nego
karmama samih tih pojedinaca. Nepravednost i okrutnost nikada ne mogu da se pripiu
sveoptem Gospodu, koji je isti prema svim biima. Bog, u toku delenja pravde, uzima u obzir
prirodu postupaka uinjenih od strane razliitih jedinki u njihovim prethodnim ivotima.
Okolnosti u koje Bog postavlja jedinke primerene su prirodi njihovih zasluga. Bog nije nikakav
samovoljni i udljivi stvoritelj sveta, nego temeljni princip odgovoran i neophodan za
izraavanje ivotne sredine prilagoene nainu na koji karme pojedinaca moraju da donesu plod.
Prema tome, ivot jedinke nije predodreen nikakvim efom od strane Ivare, ve njenim
prolim delima dobrim, loim ili meovitim. Pitanje o Ivarinom poetnom stvaranju sveta, dok
jo nije bilo pojedinaca ijom prirodom bi mogla da se pravda priroda sveta koji treba da se
manifestuje to pitanje ne moe da se pojavi, zato to ne postoji neto kao poetna kreacija.
Faktor vremena ne moe da se uvede pre stvaranja. Kreacija je samo pojava i, kada se objektivno
sagleda, ne moe da ima ni poetak ni kraj. Kreacija, kada se pravilno shvati, nije vremenski in
ili voljna odluka bilo kakve osobe, nego fenomen u kojem je sve u meusobnom odnosu, tako da
posmatra ili ispitiva nema pravo da sve stvari izuzev sebe smatra za objekt saznavanja a sebe
za subjekt znanja. To je nedostatak svih naunih metoda pristupanja. Empiriki sagledan, svaki
oblik postojanja poseduje prethodno postojanje, tako da je ispoljavanje bespoetno. Takav
beskrajni povratak je neminovan kada vremenski (dakle i privremeni) intelekt pokua da shvati
Venost. Logiki intelekt ne moe da zna kako je pojavnost povezana sa realnou; a kada
pokuava da sazna, zapada u zablude i besmislice.
Ivarino delo stvaranja treba smatrati Njegovom vrhovnom Jogom. Njegovi postupci ne
dobijaju znaaj i smisao pomou bilo kakvog spoljanjeg sredstva, nego kroz samoispoljavanje
Njega Samog preko bezmernih moi koje On poseduje. Ivari ne treba nikakvo sredstvo da
projektuje univerzum, jer se on nalazi u Njemu. Njegov Tapas odnosno stvaralaka
kontemplacija sadrana je u usredsreenju Njegovog sveznanja, a Njegova mo je istovetna sa
Njegovim znanjem i bivanjem. Mada nas ogranienja intelekta primoravaju da o Ivari mislimo
kao o linom Bogu, ni na koji nain ga ne treba porediti sa ljudskom linou. Zahvaljujui tome
to ne moe da se kae da Ivara stvara svet pod bilo kakvom spoljnom prinudom ili nudom,
veina filozofa je obavezna da tvorevinu posmatra kao Lilu ili igru, zabavu. ak ni karme jedinki
ne mogu da budu prisilni faktor koji bi Ivaru nagnao da stvori svet. Njegovo postojanje je udo,
Njegovi putevi i naini su tajna. Ivara nema elja, ali bez Njegove prvobitne enje svet ne
moe da se objasni. Ta enja, s druge strane, nije usmerena ka postizanju bilo kakvog cilja koji
bi Njemu doneo bilo kakvo lino zadovoljenje, jer kosmiko bie ne moe da ima ma kakav
motiv. Ne moe se rei da bilo kakav Ivarin oseaj nepotpunosti predstavlja uzrok buenja
Njegove Volje da stvara. Stvaranje je Njegova priroda, Njegova sutina. Sam Bog je univerzum.
Ivara poseduje priroenu intuiciju koja sve stvari shvata odjednom. On ne moe da ima
predubeenja, pretpostavke, privrenosti niti nenaklonosti, jer On nema nita izvan sebe. Ivara
na poetku iri iz sebe svoju ljudski neodredljivu Volju da stvara, kako bi obezbedio polje za
odraivanje i iscrpljivanje karmi koje jo nisu donele plod, tih karmi neosloboenih jedinki koje
su, tokom prethodnog ponitenja univerzuma, bile povuene u praiskonsko stanje Prakrti
(Prirode). Ivarina Volja da ispolji pojavni svet ini da celokupno postojanje zavibrira, i
neiivljene potencije karmi pojedinaca bivaju aktivirane, da bi odmah poele da privlae ka
svojim sreditima delie materije koja tei da oformi tela na nain potreban svakoj pojedinoj
grupi potencija. Ta tela su Bogajatane, prihvatilita za doivljavanje uitka i bola. ovekovo
telo, ula, vitalna energija, um, intelekt, uitak, bol, itd., sve je to zadato ovim silama karme.
Ivara je kosmiki Upravitelj itavog tog projekta; bez Njegove energije i volje ama ba nikakvo
kretanje nije mogue. Izvorna kreacija je delo Ivare, ona poinje sa podizanjem Njegove Volje i
zavrava sa inom Njegovog ulaska u tela svih stvorenja i oivljavanja njihovih umova i
intelekta. Postoji takoe i drugostepena kreacija, koju vri pojedinac nakon to je Ivarino delo
zavreno, i ona se sastoji od aktivnosti doivljavanja razliitih prilika koje ustanovljavaju stanja
jave, sna, spavanja i postizanja konanog osloboenja. U Ivarinom stvaranju nalazi se sloboda,
dok je u projekciji jedinke uvek neminovno ropstvo.

U svojoj nana-Jogi, Svami ivananda podrava sledee stanovite: Osnovni princip

pojavnosti, koji je sutinski jedan i jedinstven, naziva se Maja kada imamo u vidu preovlaivanje
njegove moi projekcije, a kada imamo u vidu prevlast njegove moi obavijanja i sakrivanja
naziva se Avidja. Na taj nain objektivni princip, kada je mo njegova projekcije jaa od moi
maskiranja i prikrivanja, biva ograniavajui uslov za Ivaru; a isti taj princip sa preovlaujuom
prikrivajuom moi predstavlja ograniavajui uslov za ivu (jedinku). Avidja koja ini
ograniavajui dodatak ive zove se jo i Anana. To da u Ivari preovlauje mo projektovanja
sledi iz same injenice da je On tvorac ove ogromne vasione. On je uvek svestan svoga
slobodnog stanja, i otuda je netaknut prikrivajuom moi. iva se, naprotiv, mui u
nepoznavanju svoje istinske prirode, usled prevlasti prikrivajue moi i odsustva moi
projekcije, i osea se nesposobnom da stvori univerzum kao to to Ivara ini (str. 98). Mo
projekcije koja se ovde razmatra je kosmika mo Ivare, a ne individualistika sila pometnje
koja oveka navodi da opaa razliitost stvari. Kada odbaci svoju skuenu, sputavajuu
individualnost, iva zatie sebe u doivljaju velianstvenog Jedinstva svih bia.

Svet nauke

Sri Svami Krinananda

Rezultat koji dobijamo na kraju procesa saznavanja koje pretpostavlja realnost spoljnog sveta
je to da su, za sve praktine namene, svet i jedinka nezavisni entiteti (tj. samostalne stvarnosti), i
to gledite je potvreno ulnim opaanjem i poduprto procenom uma. iveti u svetu koji nije
sutinski povezan sa tobom moe da povlai za sobom udno od-trenutka-do-trenutka
podeavanje da bi se ovek prilagodio raspoloenjima i efovima sveta, koji ima svoja godinja
doba, svoje vetrove i oluje, svoje kie i sue, zemljotrese i tornada koja se diu iz mora koje
obuhvata celu zemlju kao pojas, i mnoga druga neshvatljiva ponaanja Prirode, sa kojima jedinka
mora da se nosi kako zna i ume. Nesigurnost koja proishodi iz nude da se ivi u svetu koji se
nalazi izvan znanja i moi jedinke, svakog ini uznemirenim, zabezeknutim i radoznalim da
dozna zato se fiziki svet ponaa na nain na koji se ponaa. ta je to to motivie promene u
Prirodi, precizna kretanja sunanih i zvezdanih sistema, prostranih udaljenih galaksija i
beskrajnog prostora kojem je priloeno beskrajno vreme? Tu se pojavljuje napor pojedinca da
izvede nauno proraunato prouavanje Prirode i njenih tokova i mogunosti.
Zdrav razum nam govori da je svet naprosto velika masa zemljane grae sa vodom,
vazduhom, i toplotom i svetlou koje dolaze od sunca. Isprva se mislilo da je zemlja ravna i da
se sunce kree oko nje na kruni nain. Ipak, da je zemlja doista pljosnata kao palainka, raanje
sunca na jednom kraju sveta u trenutku bi osvetlilo ceo svet. Meutim, sunce ne obasjava zemlju
na takav nain. injenica da jutra i podneva i veeri nekog dela sveta ne moraju da budu takvi za
neke druge delove sveta, bila bi dovoljna da nam objasni da je zemlja moda pre okrugla po
svom obliku, a ne spljotena. Stari indijski astronomi popur Arjabate, kao i Kopernik na Zapadu,
smatrali su da sunce ne krui oko zemlje, nego da je zemlja ta koja krui oko sunca. Nagovetaji
u prilog tome mogu se nai i u masi literature poznatoj kao Vede sa njihovim Samhitama,
Bramanama, Aranjakama i Upaniadama.
ak i napredni naunici poput Njutna drali su se gledita da je prostor nalik ogromnoj posudi
u kojoj je sadran itav materijalni svet, bez ivog, dejstvenog odnosa izmeu sadrine i posude.
Smatralo se da objekti u svetu privlae jedan drugog privlanom silom poznatom kao gravitacija,
i da njena snaga zavisi od njihove mase i udaljenosti. Dugo vremena je bilo potrebno da se
tokom dalje istorije nauke otkrije da materijalni svet nije samo sadran u prostoru kao u olji, ve
da postoji neraskidivi odnos izmeu materije s jedne strane i prostora i vremena sa druge.
Zapaeno je da su prostor i svet od zemlje, vode, vatre i vazduha iznutra povezani i da cela stvar
obrazuje neprekidnu elektromagnetnu silu, sa veim ili manjim pritiskom u razliitim delovima
ovog polja koje ima svoje vibracije poput talasa, to uzrokuje zgunjavanje materije u razliitim
podrujima, te se ona postupno konkretizuje u vidu gasa, toplote, tenosti i vrste materije.
Moemo ovde moda da napomenemo i to da se prvi korak u svet nauke sastoji u tome da ovek
sebi predstavi sveopti kontinuum, i da pri tom pretpostavi da se ni sam ne nalazi izvan njega,
ve je ukljuen u njega, tako da cela Priroda predstavlja zasebnu, samodovoljnu celinu.
Isto tako, za materiju se ispoetka govorilo da je sastavljena od siunih delia koji su po
svojoj prirodi hemijski i meusobno se razlikuju po svom hemijskom sastavu. Istraivai su
smatrali da su molekuli nainjeni od jo manjih, osnovnih delova materije nazvanih atomi, a u
vezi sa ovima je primeeno da predstavljaju siune centre sile pre nego stvari za sebe, koji se
brzo obru, sa jezgrom unutra i talasastim esticama koje krue oko njega i nazivaju se elektroni.
Solarni sistem sa suncem u sreditu i planetama koje se okreu oko sunca moe da se uporedi sa
strukturom atoma, pri emu bi sunce bilo jezgro tog velikog ''atoma'' solarnog sistema, a planete
bi se nalazile u poziciji elektrona, a to opet nagovetava da ni skupine planeta ne moraju da budu
veliki paketi tekog materijala kakvi se ine obinom opaanju, ve da su zapravo veoma veliki
paketi sile skoncentrisani u raznovrsnim irenjima pritiska sile. Ovaj subatomski sadraj postao
je predmet sve usredsreenijih istraivanja, ne bi li se dokuila njegova prava priroda. Kvantna
teorija fizike proglasila je materiju za niz talasnih struktura ili estica svetlosti koje se ponaaju
poput talasa, tako da je materija pretvorljiva u svetlost i energiju. Nije iskljueno ni to da svetlost
i energija mogu da se pretvore u materiju, kao to se izgleda i dogodilo kada su gasovi postali
tenosti, a tenosti vrste materije, sa toplotom povezanom sa procesom kretanja i trenja. Svet
pred naunicima stoji kao dinovsko udo energije i zraenja, radije nego kao stvar nalik mrtvoj
materiji i neinteligentnoj nesreenosti.
Teorija relativnosti je bila ono to je zaista uzdrmalo svet nauke iz samih njegovih temelja.
Ona je, bez obzira na to to je prihvatila da su materija i energija meusobno zamenljive (E = mc
), istakla neophodnost istraivanja same strukture Prostora i Vremena u njenoj zavisnosti od
Gravitacije. Poziciju Relativnosti teko je objasniti u nekoliko rei, ali zadovoljiemo se time da
kaemo da je otkriveno da Prostor nije nalik aravu razapetom u trodimenzionalnoj formi, i da
Vreme nije tek pravolinijsko kretanje. Prostor i Vreme idu u korak da obrazuju ono to moe da
se nazove Prostor-Vreme i sainjava etvorodimenzionalni kontinuum, vrlo neugodno ruei sva
pravila, zakone i odredbe trodimenzionalnog sveta uobiajenog opaanja. tavie, Prostor-Vreme
kontinuum ne treba smatrati za bilo ta to bi imalo slinosti sa neim konkretno opipljivim.
Tanije, Prostor-Vreme Relativnosti je predstavljeni delokrug matematikih taaka-dogaaja, to
itav svet na zapanjujui nain svodi na prirodu umne grae. Graa sveta je svest, rekao je
Artur Edington, a Bog je kosmika matematika Misao, rekao je Dejms Dins. Itekako smo
se udaljili od priproste zamisli o seljakovom polju setve i etve do polja univerzalne relativnosti,
koja vie lii na Boga koji misli svoju sopstvenu Misao, nego na bilo ta drugo, ukoliko moe da
nam se dopusti da upotrebimo ovaj izraz koji nam se neizbeno namee.
Uzajamnu povezanost prirodnih pojava u takozvanim dogaajima sveta koji se ne odvijaju ni
u Prostoru ni u Vremenu, nego u etvorodimenzionalnom Prostor-Vreme kontinuumu, prihvatio
je i njena dodatna znaenja razmotrio Alfred Nort Vajthed. U njegovoj filozofiji ''Organizma'',
Vajthed je stigao do zakljuka da ne postoje utvreni uzroci koji proizvode utvrene posledice,
ve da bilo ta moe da bude posledica ili uzrok u simetrinom maniru akcije i reakcije, budui
da je svet kakvim ga je otkrila Teorija Relativnosti zapravo organizam sa svim delovima celovito
povezanim sa njim. Uzrok i posledica su neprekidni, a odsustvo tog kontinuiteta prekinulo bi
svaku moguu vezu izmeu uzroka i posledice. Pojedinosti u svetu nazivaju se ''aktuelne
okolnosti, tj. mogunosti'', potencijalno koncentrisane take sile ije je samo postojanje, kao i
struktura, uslovljeno postojanjem i strukturom drugih ''aktuelnih okolnosti, tj. mogunosti'' koje
ispunjavaju vasionu kao njeni sastojci. Svet nije vrsta tvar ve je vie poput podruja zakona i
reda, ideje totalne ukljuenosti, sistema unutranje daj-i-uzmi politike koja je na snazi izmeu
individualiteta nazvanih ''aktuelne okolnosti'', i koja poloaj individua pretvara u fluidno,
promenljivo kretanje rastopljene povezanosti, da tako kaemo, sa svime ostalim u svetu.
Nadindividualne svrhe, poznate kao ''veiti objekti'' u Vajthedovom jeziku, poput Platonovih
''Ideja'', ''ulaze'' u telo ''aktuelnih okolnosti'' i ine da se one pokau kao da su sami ti ''veiti
objekti''. ak i religijski Bog, prema Vajthedu, postoji kao odluujui inilac odreivanja
''aktuelnih okolnosti'' od strane ''veitih objekata'', te je i On Sam na izvestan nain unapred
odreen aktivnostima ''aktuelnih okolnosti'', koje su prilagoene da neto zahvate i oseajne, tako
da dolazi do uzajamne akcije i reakcije izmeu Boga i jedinki. Vajthedova dalekosena misao ne
bi elela da uskrati zakljuak da Bog, istovremeno, mora da bude transcendentan svetu
''aktuelnih okolnosti'', pretpostavljajui da su one tu samo zato to On jeste.
Izvanredno religijsko znaenje moderne fizike istaknuto je i u sistemu Samjuela Aleksandera,
o emu on govori u svom delu ''Prostor, Vreme i Boanstvo''. Prema Aleksanderu, Prostor-
Vreme je matrica, odnosno materica svih stvari, sama sr univerzuma, to moe da se zakljui iz
Toerije Relativiteta. Prostor-Vreme matrica uzrokuje kretanje i silu, i izaziva trodimenzionalnu
sliku onoga to je poznato kao osnovna svojstva, poput duine, irine i visine, tvari, zapremine i
sadrine. Opaanje ovih primarnih svojstava odvija se preko sekundarnih svojstava koja se
pojavljuju u nekoj vrsti procesa akcije-reakcije izmeu objekta opaanja, to jest primarnog
svojstva, i opaajueg uma. Da navedemo primer, list izgleda zelen ne zato to postoji nekakva
''zelenost'' u samoj Prirodi, ve usled izdvajanja osobina koje se automatski deava u unutranjoj
strukturi lista, iskljuujui sve druge karakteristike u Prirodi osim onoga to izgleda kao zeleno.
Isti je sluaj i sa drugim bojama i oblicima predmeta. Utisci svih vrsta, uz to, formiraju skup
sekundarnih osobina, to e rei da niko ne moe da zna kakav je svet sam po sebi kao skup
primarnih osobina. Um, intelekt i razum su naknadna, dopunska ispoljenja ili razvijanja
kontinuuma ili matrice Prostor-Vreme, koja upuuju na ispoljavanje upravljakog principa
nazvanog Boanstvo, i svaki sledei stepen odnosno stanje moe da se smatra za Boanstvo u
odnosu na prethodni stepen. Prema Aleksanderu, krajnje Boanstvo tek treba da se potpuno
manifestuje, i to e, kada se ostvari, biti kraj kosmikog procesa. Moda je ovde Aleksander hteo
da kae, mada to nije uinio, da kraj kosmikog procesa evolucije predstavlja postizanje Boga.
Osim toga, Bog koji tek treba da bude nee imati svojstvo venosti, tako da bi Bog prestao da
bude Bog.

Religija i nauka (I)

Sri Svami ivananda

Joga i nauka su nerazdvojivi. Nauka i religija su nerazdvojivi. Nauka je deo religije. Nauka i
religija su u tesnom uzajamnom odnosu. Naunici su takoe u izvesnom smislu monisti. I oni
nedvosmisleno izjavljuju da postoji samo jedna stvar, naime materija ili energija. Jogi nastoji da
kontrolie mentalne sile, a naunik fizike. To je jedina razlika izmeu jogija i naunika.
Naunik je takoe, makar i ne bio toga svestan, Rada-jogi (u smislu da primenjuje mentalnu
askezu), samo to njegov um deluje u spoljnim kanalima.
Pre izuma sata, jogiji su raunali vreme merei senke preko dana i izuavajui kretanje
zvezda na nonom nebu. I bili su savreno precizni u svojim proraunima. Astronomija i
medicina dobile su poetni podsticaj od zahteva religijskog bogosluenja. Jogiji imaju pouzdano
praktino znanje o Ajurvedi. Onaj koji nastoji da se osposobi da bude svoj vlastiti lekar moe da
postane jogi. Katkada mora da ivi u praumama i da prvo lei samog sebe, kad god se pojavi
neka bolest. U suprotnom e njegova sadana trpeti i nee moi brzo da napreduje u jogi. U
ajurvedskim knjigama pie: Zdravo telo je korisno sredstvo za vrenje estitih moralnih dela i
za upranjavanje joge. Te ajurvedske knjige napisali su veliki Riiji (mudraci) i jogiji.
Nauka je donekle jednostrano znanje. Naunik prouava zakone Prirode, eksperimentie u
svojoj laboratoriji, vri ispitivanja, izvodi pretpostavke i izvlai precizne zakljuke iz svojih
posmatranja. On razume Prirodu. Meutim, on nita ne zna o poreklu ni o sudbini Prirode! Ko je
stvorio sunce i dao snagu njegovim zracima? Ko je pomeao etiri dela azota sa jednim delom
kiseonika? Ko je dao energiju elektronima? Ko je dao mo atomima da se udruuju u molekule?
Ko ili ta je stvorilo osnovne estice materije i podarilo im udesnu sposobnost raznovrsnih
meudejstava? Nauka nije upoznata sa ovom ogromnom misterijom. S druge strane, joga je
potpuno objedinjeno znanje. Jogi stie unutarnju boansku spoznaju. On svojim unutarnjim
joginskim oima jasno vidi suptilne osnove materije. On se poistoveuje sa Vrhovnim Biem
koje je Gospodar Prakrti (materije). Stie vlast nad pet elemenata. Razgovetno shvata celokupnu
misteriju kreacije preko neposrednog intuitivnog znanja. Nauniku nedostaje upravo ta vrsta
znanja. On poseduje jedino eksperimentalno znanje.
Po pitanju razjanjavajuih dokaza u oblasti psihologije, ulni opaaji kojima se nauka
prirodno bavi predstavljaju tek drugorazredno merilo i stoga ih treba primati sa oprezom.
Zatvaranje spoljnih kanala oseaja i utisaka obino izaziva otvaranje psihikih kanala, i na
osnovu svih pokazatelja ini se da je psihiki, duevni oseaj opseniji i vaniji, pronicljiviji i u
svakom smislu pouzdaniji od fizikog.
Posao nauke je uoptavanje fenomena; uloga filozofije i joge je da ih objasni. Religija je
praktini aspekt filozofije. Naunik pokuava da odgovori na pitanje ''kako''; filozof i jogi trae
odgovor na pitanje ''zato''. Pogreno je rei da se neki dogaaj deava zbog odreenih prirodnih
zakona. Zakoni Prirode ne pruaju nikakvo istinsko objanjenje dotine pojave. To je samo
najuoptenija mogua tvrdnja o onome to se dogaa u datim okolnostima posmatranog poretka
ili jednoobraznosti u prirodnoj pojavi. Nauka se bavi iskljuivo pojavnou. Ona ukazuje na
izvanrednu harmoninost Prirode. Ali, na filozofiji i jogi je da objasne ''zato'' je Priroda tako
usklaena. Naunici imaju delimino znanje o univerzumu. Oni nisu razumeli celokupan kod
prirodnih zakona. Nemaju znanje o mistinoj, natprirodnoj strani stvari. Nemaju ni znanje o
astralnim, mentalnim i viim nivoima kao to je Brama-Loka (Bramin svet). Nevidljivi svet je
daleko znaajniji od ulnog univerzuma koji je vidljiv golim okom. Potpuno usavreni jogi u
stanju je da funkcionie na svim nivoima i stoga poseduje potpuno znanje o ispoljenoj i
neispoljenoj Prirodi. ula pomou kojih stiete znanje o spoljnim objektima nisu potpuno
razvijena, te je i znanje koje se njima stie delimino. Spoljna ula su precizne kopije unutarnjih
astralnih ula. Naunici nemaju znanje o suptilnim zamecima materije. ivot postaje ispunjeniji i
bogatiji kada ovek razvije ovo unutarnje vienje putem prakse joge. Isto kao to krv, viena pod
mikroskopom, otkriva mnoge tajanstvene stvari kao to su leukociti, limfociti, jezgra, pigment,
mikrobe, bacile, itd., tako i unutarnje joginsko oko otkriva mnoge misterije skrivene strane
stvari. Nauno znanje je fragmentarno i delimino, dok je znanje jogija potpuno i savreno.
 Nauka se u svom gleditu korenito razlikuje od filozofskih razmiljanja. Otuda je i nain na
koji pristupa svojim specifinim problemima drugaiji od pristupa filozofije. Pa ipak, postoji
izvesna slinost u njihovim otkriima i zakljucima, kada se razmatraju neka opta pitanja.
Naunici imaju mnogo toga da naue od istonjakih vidovnjaka. Ko je dao mo elektronima
da se obru? Ko je udahnuo ivot eliji ili protoplazmi? Kakva je to snaga koja ujedinjuje atome
da formiraju molekule? Ko je elijama dao inteligenciju da iz krvi lue mleko ili u ili eluani
sok? Naunici jo uvek posmatraju i eksperimentiu. Jo uvek pipaju u mraku. Koji je uzrok
postanka nagona? Ko je upravitelj uma? Koji je uzrok nastanka miljenja? ak i kada bi se svi
ivui naunici udruili da ree ova pitanja, ne bi mogli da prue nedvosmislene konane
odgovore.
Ljudi obrazovani u engleskom duhu su prekomerno zaneti naunim teorijama i pronalascima.
Bilo ta, koliko god da je moda i glupo, smatra se za bezuslovnu istinu ukoliko na sebi nosi
peat nauke. Teorija ili doktrina, koliko god da je moda pogrena, prihvata se kao istinska
mudrost za sva vremena ukoliko je proglaena u ime nauke i sa njenim autoritetom. Ljudi su
spremni halapljivo da progutaju svakojake hirovite i komine tvrdnje, samo ako su ih sa igom
nauke obznanili Hekel, Ajntajn ili Tindel. Takva je dananja moda! A kao puke predrasude
odbijaju uzviena uenja drevnih riija (vidovnjaka) i mudraca. Mozgovima tih takozvanih
obrazovanih i kulturnih ljudi potrebno je neodlono i temeljno ispiranje tokom dueg perioda.
Otrov je prodro u same njihove elije i tkiva.
Meutim, time nipoto ne elim da osudim niti da proglasim neispravnim udesna otkria i
izume koje je savremena nauka priloila velikoj riznici znanja i sree kojom sadanja generacija
raspolae. Radio, avion, mikrofon i druga uda nauke ne mogu a da ne zbune ljudsku
inteligenciju. Naunici su nali naina da hemikalijama oplode jajace bez pomoi semena. To je
zapanjujui uspeh. Neka deca su na taj nain dola na svet. Oni ubrizgavaju seme dobijeno od
uvenih i obrazovanih svetskih linosti kako bi poboljali rasu. Trude se da smeste radio u kutiju
ibica. Nastoje da telu prue neophodnu ishranu pritiskom na elektrino dugme, tako da jelo i
pranjenje mogu da budu potpuno odbaeni. Pokuavaju da postignu da se ulice kreu, pa nee
biti potrebe za automobilima i vonjom. Rade na tome da pronau sredstva komunikacije sa
Marsom. Moda e uspeti u svim svojim nastojanjima. Neka ih Bog blagoslovi gromovitim
uspehom u svim njihovim poduhvatima! Ali, ostaje pitanje: Mogu li sve te udobnosti i nauna
otkria i izumi da nam daruju besmrtnost, veno zadovoljstvo i trajni mir? Jesu li te materijalne
udobnosti uveale ljudsku sreu? Nije li ovek danas uznemireniji nego ikada? Nije li
nezadovoljniji uprkos svim tim komforima? ivot je postao sloeniji i zamreniji. Luksuzi se
uveavaju iz dana u dan. ak ni bogatom oveku nije lako da spoji kraj s krajem. Samo je jedan
lek za sve ove bolesti. Morate da odbacite sve luksuze i da se vratite jednostavnom, prirodnom
nainu ivota, ukoliko elite da uivate u pravoj i trajnoj srei. Besmrtnost se moe ostvariti
spoznajom Sopstva putem jednostavnog ivljenja, prakse joge, samouzdranosti, mentalne
discipline i meditacije.
Materija postoji u razliitim uslovima ili stanjima vrstom, tenom i gasovitom. Ta stanja
mogu da se prisile na promenu menjanjem pritiska i temperature. Voda se pretvara u led na
niskoj temperaturi, a u paru na visokoj. Sve to je vrsto moe da postane teno ili gasovito pod
odgovarajuim uslovima; svaka tenost moe da bude uinjena vrstom ili gasovitom, i svaki gas
moe da postane tean ili vrst. Isto tako i jedan oblik energije moe da se pretvori u drugi oblik
energije. Toplota moe da se pretvori u svetlost, a svetlost u elektricitet. Slino tome, semena
energija ili miina energija, bes, itd., mogu da se pretvore u duhovnu energiju (Odas-akti).
ivot postoji i u mineralnom carstvu. To je odluno dokazano eksperimentima prof. Fon
rona u Napulju. ak i elementi ispoljavaju posebne prioritete. Jedan element ima snanu
naklonost za drutvo drugog. Jedan element moe ak da se odrekne drutva u jednoj tvari da bi
se pridruio drugom elementu. To je hemijski afinitet. Svakom hemiaru je to vrlo dobro
poznato. Vodoniku se dopada drutvo kiseonika. Dva molekula vodonika udruuju se sa jednim
molekulom kiseonika, i stvara se voda. Ukoliko u vodu stavite natrijum, primetiete da kiseonik
vie voli natrijum nego vodonik i da smesta naputa njegovo drutvo i pridruuje se natrijumu.
Sklonosti i nenaklonosti upadljivije su prisutne u biljnom carstvu nego u mineralnom. Mnoge
biljke pokazuju izvanredan stepen dovitljivosti u ostvarivanju svojih ciljeva.
Ne treba da mislite da razliite ravni ili oblasti lee jedna iznad druge kao artikli na rafovima
duana. Razliiti nivoi ispunjavaju isti prostor i prodiru jedan u drugi, kao kada se u istoj sobi
nau svetlosti svetiljke sigurne na vetru, elektrine sijalice, plinske lampe i petrolejke. Materija
ima razliite stepene gustine, i ti stepeni gustine materije stvaraju razliite nivoe. Ti nivoi nisu
razdvojeni u prostoru. Okrueni ste njima. Moete da stupite u kontakt sa njima ukoliko razvijete
unutarnje astralno oko ili mo vidovitosti. Nije potrebno da putujete kroz prostor da bi prouili
kakve okolnosti vladaju u tim nivoima. U prostoru sobe postoji sedam nivoa koji prodiru jedni u
druge. Bia iz vieg nivoa ne mogu da budu viena od strane bia iz nieg nivoa. No, bia iz
vieg nivoa mogu da vide bia iz nieg nivoa.
U skladu sa teorijom relativnosti neki naunici veruju da e se svet tokom vremena proiriti i
da e budui narataji biti visoki nepunih dvadeset santimetara, poto e materija tada morati da
se prilagodi uveanoj zapremini vasione. Neto materije izvadie se iz tela ljudi i razdeliti na
neka druga mesta da bi se stanje stvari dovelo u red. To je samo spekulacija nekih pustolovnih
naunika, nagaanje koje se moda nee ostvariti. Stoga ne treba ni najmanje da se pribojavate.
Budite smeli i veseli. Nastojte da postignete osloboenje jo u ovom ivotu, tako da ne bude
nikakve anse da dobijete majuno telo gore-navedene veliine ak i ako bi se tako neto zaista
ispostavilo kao istina. Jedno pitanje mi se u vezi sa tim neodoljivo namee: Moe li u takvim
okolnostima da postoji ministarstvo unutranjih poslova? Moe li biti armije i mornarice i
svetskih ratova? Kako patuljak moe da rukuje mitraljezom? Pa to znai da nee biti svetskih
ratova! Svuda e vladati savreni mir. Naunici e morati da zatvore svoje laboratorije. Dosta sa
izumima i otkriima. Nema via radija i aviona. Nema diktatora ni tirana. Ni novih Hitlera i
Musolinija. Samo, jogija e uvek biti. Jogiji mogu da zadre svoje uobiajene dimenzije. Oni ak
mogu da poveaju svoja tela u beskraj pomou Mahima Sidija (mo uveavanja tela). Mogu da
menjaju svoje atome i molekule i da ih preureuju. Mogu da stvore nove umove i nova tela
putem svojih joginskih moi. Mogu da opstanu ak i u vreme Kosmikog Potopa. Jogi Kaka
Busunda preiveo je mnoge takve potope. Poloaj jogija je uvek bezbedan. Joga je Savrena
Boanska Nauka. To je Nauka nad naukama. Sa jednostavnim nainom ivota bie vie mira.
Molimo se da uskoro doe ta novo sreno doba.
Bog je najvetiji Matematiar. Svi naunici i astronomi su zapanjeni. Saginju glave i kau:
Nismo u stanju da nastavimo dalje. Postoji neto s one strane intelekta. Nae znanje je
nepotpuno. Zagonetka univerzuma moe da bude razreena jedino putem intuitivnog znanja o
Najvetijem Matematiaru. Intelekt je nepouzdan i ogranien instrument. Zakljuci na bazi
razliitih teorija nisu nam doneli savrenu prosvetljenost. Jo uvek pipamo u mraku. Ali zato smo
otvoreni za popravljanje. Pozdravljamo i klanjamo se tom Najvetijem Matematiaru!
Pozdravljamo Gospodara Univerzuma! Neka nam brzo otvori unutarnje oi intuicije!
On koji boravi u tom atomu ili elektronu, koji je unutar njega, ije telo je taj elektron ili atom,
kojeg taj elektron ili atom ne zna mada On njime upravlja iznutra to je tvoje Sopstvo, Unutarnji
Upravlja, Besmrtnik. Nauka joge je ono to moe da pomogne oveku da otkrije i pokae svoju
skrivenu boanstvenost i ostvari svoje unutarnje Sopstvo, tu osnovu ili izvor ovog sveta, tela,
uma, elektrona, atoma i svekolike nauke. Molimo se svi Gospodaru Univerzuma i upranjavajmo
jogu sa istinskom revnou, kako bismo bili u stanju da prisno optimo sa Gospodom i
postignemo Besmrtnost, Najvii Mir i Beskrajno Blaenstvo!
OM Mir! Mir! Mir!

Religija i nauka (II)

Sri Svami ivananda

Neki naunici, kao i neke nazovi-obrazovane osobe, veruju da nauka moe sve da objasni i da
moe da rei zagonetku univerzuma i sve ivotne probleme. Oni takoe misle da je nauni metod
jedini metod saznavanja istine, te da iskljuivo nauna obuka i disciplina mogu potpuno
delotvorno da izgrade ovekov karakter. U potpunosti su zanemarili etiku disciplinu, moralna
naela i religiju, i dodelili religiji podreeno mesto.
Jedan naunik doao mi je i rekao: Upaniade i Brama-Sutre nisu bile napisane nauno. Ja
nastojim da sa naune take gledita priem toj sutinskoj stvari. Nasmejao sam se i rekao mu:
Dragi moj naunie-prijatelju! Upaniade su otkrovenja. Brama-vidja je trancendentalna.
Atman je transcendentalan (natulan). Njemu ne moe da se priblii sa svojim epruvetama.
Zakljuci naunika nemaju pristupa u Njegovu sferu. Njihova istraivanja su jednostrana, poto
uzimaju u obzir jedino budno stanje. Njihova su iskustva veoma relativna. Naunik nita nije
rekao, samo je postieno pognuo glavu i tiho se udaljio.
Tri slepca pipala su slona na tri razliita mesta. Jedan mu je opipao nogu i izjavio: Slon je
poput stuba. Drugi mu je dodirivao uvo i rekao: Slon je nalik lepezi. A trei mu je rukama
ispitao stomak i zakljuio: Slon je neto kao kotao. Slino tome, naunici ispituju fiziki nivo
postojanja i govore o atomu, energiji i fizikim zakonima. I oni su poput tih slepaca; poseduju
znanje o samo jednoj dimenziji. Zapostavljaju stanja sanjanja i dubokog spavanja, i stoga nemaju
sveobuhvatno znanje. Jedino Vedantin ima iscrpno znanje o svemu.

Komformistika narav oveka

Poto je ivot postao fiziki udobniji i relativno nenaporan zahvaljujui savremenim

pronalascima, ovek zaljubljen u udobnost gotov je da zanemari i omalovai mesto religije u
svom ivotu i da velia vrednosti materijalistike civilizacije. Meutim, rezultati su uvek iznosili
na videlo nepouzdanost isto objektivnih pogleda i metoda fizikih nauka, kao i injenicu da
ovek ne postaje zaista sreniji, i da svet ustvari nije nita bolji ak ni posle mukotrpnih
nastojanja da se iz spoljne prirode izvuku skrivena bogatstva kako bi bila iskoriena za
ovekove potrebe. Pa gde je onda zadovoljstvo, gde je srea, gde mir?
Neki mudri naunici su sada potpuno svesni ogranienja nauke i njenih metoda u prouavanju
pojava u nivoima suptilnijih stanja materije. Stvarnost duhovnog sveta je za njih zatvorena
knjiga. Podjednako su svesni i ogranienja nauke u dostizanju Vrhovnog Boga ili Venog
Blaenstva, tog summum bonum (najvieg dobra, iz kojeg potiu sva ostala) ivota.

ta nam je nauka uradila?

 Mogu li nauni izumi da nas uine istinski srenim? To je u ovom trenutku glavno pitanje. ta
nam je nauka uradila?
Nauka je danas maltene uklonila vreme i prostor. Moete iz Indije da stignete u London za
samo deset sati. Kakvo veliko udo! Ova planeta je postala jako, jako mala. Meutim, da li je
nauka zaista doprinela ljudskoj srei? Odgovor je izrino ne, ne. Ona je umnoila ljudske potrebe
i luksuze. Ono to je danas luksuz ve sutra postaje neophodnost. Ona je oveka uinila
prosjakom.
Nauka je pronala mnoge izvanredne stvari. Naunici se danonono napreu u svojim
laboratorijama da izmisle jo mnogo toga. Meutim, nauka je uinila ivot vrlo sloenim, a
borbu za egzistenciju veoma estokom. Uveala je uznemirenost uma. Nije doprinela miru
oveka. Svi priznaju ovu vrstu injenicu. Naunici su u dvadesetom veku ostvarili ogroman
napredak. Atomske bombe mogu da opustoe neku veliku zemlju u tren oka. Radio-aparati,
telefoni, telepatija, televizija, avioni bez pilota, mine, tenkovi, depni tranzistori, bombe u
nalivperima i cigaretama, podzemni dvorci, v-bombe, lovaki avioni, bombarderi,
protivavijacijsko oruje, gasne bombe, torpeda, podmornice sve su to zapanjujua uda. No,
naunici nisu poboljali etiko stanje stanovnitva. Nisu reili probleme nezaposlenosti,
siromatva, rata, gladi, razjedinjenosti meu narodima i dravama.
Nauka je analizirala oveka. On bi po njoj trebalo da je stvorenje sastavljeno od razliitih
fizikih i hemijskih tvari. Pa ipak, nijedan naunik jo nije bio u stanju da sklopi te sastavne
hemijske elemente ljudskog tela u jedno homogeno bie koje ivi, govori i postupa kao ovek.
Naunici bombarduju atome, posmatraju kretanje elektrona u svojoj laboratoriji, troe itav
svoj ivot u razumevanje prirode i tajne materije i energije, pronalaze mnoge stvari, izuavaju
zakone prirode; ali bez obzira na sve to, nisu u stanju da pojme misteriju tvorevine i Stvoritelja,
kao ni smisao ivota.

Nauka je nepotpuna

Naunici su vrlo, vrlo zauzeti prouavanjem spoljnog sveta. Potpuno su zaboravili da

prouavaju unutarnji svet. Nauka vam prua znanje iskljuivo o pojavnim fenomenima, a ne i o
Stvarnosti koja se nalazi iza njih. Nauka nije bila u stanju da rei osnovna pitanja: ta je osnovna
graa sveta? Ko sam ja? ta je konana istina?
Nauka nam kae da je krajnja svrha svega nepoznata, tavie nesaznatljiva. Meutim,
Vedanta nas ui da je krajnja svrha Braman ili Beskrajnost, i da se To moe realizovati putem
sluanja, promiljanja i meditacije. Naunikovo znanje je ogranieno i povrno. To nije stvarno
znanje o Istini. Naunici su zadubljeni u prolazne pojave. Oslanjaju se na spoljne instrumente,
soiva, itd., za svoje znanje. Njihove stare teorije oborene su novim teorijama. Njihovo znanje
nipoto nije tako nepogreivo i ispravno kao znanje mudraca i jogija o Sopstvu.

Materija i duh

Nauka ne poseduje instrument pomou kojeg bi prikupila natulne, duhovne podatke,

odnosno one boanske injenice koje postoje u suptilnom obliku, ali koje ne moemo da vidimo.
Istinita iskustva obuhvataju doivljaje iz tri stanja svesti, naime stanja jave, sanjanja i dubokog
spavanja. I zato Vedantin prouava sva ta tri stanja. On stie autentinije znanje putem
ispitivanja stanja dubokog spavanja. Ono mu prua nit vodilju za postojanje etvrtog stanja,
Turije, nadsvesti.
Dua je izvan podruja fizike i svih materijalnih nauka. ovek je dua obuena u fiziko telo.
Ona je krajnje tanana, nena. Finija je od etera, uma i energije. Svest i inteligencija pripadaju
dui, ne telu. Svest je dokaz postojanja due. Dua je besmrtna strana oveka.
Nauka predstavlja sistematsko ispitivanje injenica. Ona pokuava da svoja opaanja,
odnosno prouene injenice, svede i uglavi u sistem. Da bi neka injenica mogla da bude vaea
za nauku, ona mora da bude primetna za ula. A ulno opaanje je varljivo, falino znanje. Pravo
znanje je intuicija; samo intuitivno znanje predstavlja najvie znanje. To je neunitivo, beskrajno
znanje o Istini, o Stvarnosti.
Naunik je ekstrovertan. On bombarduje atome, ali na taj nain nee otkriti istu Svest.
Morae da povue svoja ula i da boravi u svom Unutarnjem Sopstvu. Morae da zaroni duboko
u okean Bramike Svesnosti.

Nauka i religija

Nauka nije neprijatelj religije, nego priprema za nju. Nauka je samo neprijatelj sujeverja. I
religija i nauka ukljuene su u traganje za Istinom. Njihovi su stavovi u sutini isti. Meutim,
razlikuju im se podruja primene. Rada-joga je egzaktna nauka. Induski riiji, proroci i mudraci
uoili su harmonian odnos izmeu religije i nauke. Odvajanje nauke od religije je uzrok zabune
i nesklada. Nauka je religija ukoliko je primenjena za pronalaenje Istine u ogranienoj spoljnoj
prirodi objektu. Religija je, pak, nauka ukoliko je primenjena za ostvarenje Beskrajnosti, Bume
(sveukupnosti), Stvarnosti koja podupire sve objekte Subjekta.
Nauka na pojavnom nivou tumai Jedno kao energiju. Religija tumai to Jedno kao Sopstvo,
'Atmana'. Nauka analizira, klasifikuje i objanjava fenomene. Brama-vidja vas, pak, ui da
prevaziete pojavnost i da steknete besmrtnost.
Nauni i religiozni pristup Istini su zapravo komplementarni, nadopunjavajui, a ne
suprotstavljeni. Religija i nauka su blizanci, i treba da se uzajamno slono pomau da ispitaju
Istinu i da ovde, u ovom svetu, ive ivotom Istine.
Nauka mora da se bavi podacima, a religija vrednostima, tj. znaenjima. Tamo gde nauka
zavrava, tu religija poinje. Pomno prouavanje naunih posmatranja i otkria pribliava oveka
Bogu. Jer, ko je uobliio zakone prirode? Priroda je slepa, nerazumna. Kakva je to inteligencija
koja je pokree? Ko je prvi pokreta? Prouavanje fizikih sila i zakona, kao ni razumevanje
mentalnih sila i zakona, nisu dovoljni da nas uine savrenim. Treba da posedujemo duboko,
celovito znanje o osnovi koja lei skrivena iza ovih imena i oblika i svih fizikih i mentalnih
fenomena. Jedino tada emo postati savreni gospodari ili potpuno razvijeni poznavaoci, Arhati
(ushieni, junaci), Bude.
Um i intelekt su ogranieni instrumenti. Oni ne mogu da spoznaju beskrajnu Stvarnost. Pa
ipak, oni su sredstva. Kada intelekt proe kroz razliite stupnjeve rasuivanja, i kada postane
potpuno proien, tada poinje da se pokazuje otkrovenje. Istinska religija poinje tamo gde
prestaje intelekt.
Nemojte da mislite da je religija dogmatina, da se bavi samo onim svetom, ili da predstavlja
samo omiljenu tradiciju slepih vernika i iracionalnih emocionalista. Religija je najracionalnija
nauka, nauka o samom ivotu, nauka o oveku kakav je u sutini, a ne kakav on pretpostavlja da
jeste. Temelj svih sekularnih nauka je Brama-vidja ili Adiatmika (duhovna) nauka. Brama-vidja
je vodea meu svim naukama, jer pomou nje ovek stie besmrtnost. Sekularna, svetovna
iskustva su delimina, dok su duhovna iskustva celoviti doivljaji. Ukoliko ste upoznati sa tom
vrhovnom naukom Brama-vidje putem neposredne intuicije, posedovaete znanje o svim
svetovnim naukama; isto kao to ete imati znanje o svim predmetima napravljenim od gline
ukoliko imate znanje o samoj glini. Ovu Nauku svih nauka ne moete da nauite ni na jednom
univerzitetu. Moraete da je uite od Brama-srotri (onaj koji ima znanje o Vedama i
Upaniadama), Brama-Nita (onaj koji je utvren u znanju o Bramanu) Gurua, nakon to
obuzdate svoja ula i um.
Materija ne moe potpuno da se ignorie; meutim, ona treba da bude podreena duhu. Zato i
nauka treba da bude podreena Brama-vidji. Ona ne moe da bude sve i svja, ne moe da bude
cilj svega. Ukoliko okonate svoj ivot u laboratoriji, ne moete da uivate u venom blaenstvu
due. Ne moete da steknete vrhovnu mudrost koja moe da vas oslobodi od narednih raanja i
umiranja. Nauka ne moe da vam prui spasenje.
Tragajte unutar sebe. Nemojte da kao prosjak stojite pred vratima nauke sile koja vie ubija
nego to lei. Nemojte da se preputate naunicima. Oni nisu u stanju nita da objasne. Nauka ne
zna nita o poreklu ivota, poreklu misli, ni o poreklu i sudbini ljudskog bia i vasione. Postoje
mnoga pitanja na koja jedino religija moe da prui odgovore, a ne nauka.

Prouavanje Sopstva: od fizike ka metafizici

Sri Svami Krinananda

Niko ne moe da se ne sloi sa postojanjem ljudskog drutva, bez kojeg bi svakodnevni ivot
sam po sebi bio nezamisliv. Svemir je nainjen vie od nevienih i nevidljivih stvari nego to se
to moe i zamisliti. On nije samo ono to se oima ini da jeste. Iza toga se nalazi misterija koju
valja rasplesti. Meutim, isti materijalisti, pa ak i Samkja filozofi, zapostavljaju ove nevidljive
ali presudne inioce. I stoga na kraju doivljavaju neuspeh. I ne samo to; sam njihov pristup i
stav po svoj prilici su neprimereni za uspeh u toj stvari. Njihov neuspeh da dopru do bilo kakvog
zadovoljavajueg zakljuka u prouavanju vasione sa isto materijalistike i mehanistike take
gledita, navodi nas na to da je neophodno da se problem sagleda iz potpuno drugaijeg ugla.

Gravitacija upuuje na celovitu meupovezanost u svemiru

Uopte uzev, mi imamo oseaj da je materija sadrana kao tvar u prostoru. ovek veoma
retko osea da postoji neto to se zove vreme. A zapravo, on je neprikosnoveno povezan sa
procesom vremena. Pa ipak veoma malo razmilja o tome, dok je prostora, naprotiv, jako
svestan. Dimenzije materije, koju ovek poistoveuje sa gradivnim sadrinama sveta,
prouzrokovane su irenjima prostora. Postoji ono to se zove razdaljina, i taj princip razdaljine
postoji usled postojanja prostora. ovek ima intuitivnu apercepciju (shvatanje na osnovu
prethodnog iskustva) karakteristinog prostora, takvu da se ne bake mnogo njegovom prirodom.
ini mu se da je sve jasno i samo po sebi razumljivo. Svako zna ta je to prostor to je neka
vrsta praznine, mislimo, koja sadri svaku bogovetnu stvar. ak i fizika je to zakljuivala u
osamnaestom i devetnaestom veku, to je dovelo do stanovita da univerzum astronomije
predstavlja razmetaj materijalnih tela koja su se oblikovala iz galaksija, i koja sainjavaju
sunev sistem, zemlju, planete, itd.
Uza sve to, nije tako jednostavno da se prihvati da su tela nezavisno ratrkana u prostoru, kao
da nemaju ama ba nikakve veze meu sobom. Jedna planina nije tek tako ovde, a druga tamo;
niti je jedno drvo ovde a drugo tamo bez ikakve meusobne veze. Da su tela nezavisna, ne bi ni
bilo gravitacije. Meutim, ak i tolika tela kao to su planete podlona su toj gravitacionoj sili;
ta tek da se kae o drugim stvarima. Meu telima postoji privlanost na mehanistiki nain,
kako se to obino smatra, koji je odreen matematikom formulom. Meutim, moe li taj odnos
da bude zaista isto mehanistiki? Kako je mogue da postoji takva privlana snaga meu telima,
ukoliko nema unutranje, organske veze meu njima? To je stvar koja je nedavno otkrivena u
modernoj fizici. Postojanje privlane sile poznate kao gravitacija znai, i mora da znai,
unutranju, ili tanije nevidljivu organsku vezu izmeu jednog i drugog tela, uprkos tome to je
izmeu njih rastojanje koje se meri svetlosnim godinama. Pogledajte samo rastojanje izmeu
sunca i zemlje ono je nezamislivo. Pa ipak, gravitaciono privlaenje suneve lopte tako je
snano da je u stanju da natera planete da krue u svojim orbitama i prostorna praznina izmeu
njih tu nita ne moe da izmeni. Prema tome, nije tano da je prostor praznina, poto se pod
prazninom ili vakuumom uglavnom misli na apsolutno nepostojanje, nitavilo. Apsolutno
nitavilo ne moe da bude medijum kretanja nikakve sile kao to je gravitacija. Da bi ova bila
mogua, neophodno je dejstvo povezujue spone u nevidljivom obliku. Kako bi mogao da se
objasni fenomen potpunog vakuuma koji deluje kao medijum meusobne akcije? Princip
gravitacije je vidljivi nagovetaj da materija nije postavljena na jednom mestu. Meu telima
postoji organska meupovezanost. Ovo je dublji signal koji izbija na povrinu kada se uloi
napor da se razume priroda prostora i odnos koji vlada meu telima.
Dakle, privlanost izmeu nebeskih tela zove se gravitacija. Kada ova sila deluje izmeu
ljudskih bia, to je bio-psihika privlanost, odnosno naklonost. Pod izvesnim okolnostima to
moe da bude i odbojnost. Postoje i hemijski i psiholoki afinitet, i izgleda da to funkcionie i
kod ljudi i kod ivotinja. ini se da Priroda ne moe da ispolji svoju svrhu osim putem
izraavanja unutarnjeg sadraja svojih sastavnih delova. U svakom pokretu Prirode, bio on
organski ili anorganski, kao da postoji tajanstvena odlika koja obelodanjuje uzajamnu
povezanost tela.

Precizno funkcionisanje materijalnih tela:

pokazanje kosmike inteligencije

to dublje ovek zalazi u svet materije, i to se dalje kree u pravcu svemira, to vie stie uvid
u tajnu funkcionisanja Prirode, a ta tajna se nalazi u organskoj povezanosti meu telima, koja
deluju kao da su razbacana po prostoru. oveku je nemogue da zamisli kako Zemlja, na primer,
moe da se kree istom putanjom koju ve eonima sledi, kao da su neke ine postavljene na
njenom putu kroz prostor. ovek je navikao da misli kako su stvari, poput planete Zemlje,
neorganske, bez duha, nesposobne za misao, bez oiju da vide, i bez umova da misle. Ali,
preciznost sa kojom se tela kreu nadmauje ak i najbolju matematiku zamisao. ovek je
verovatno izmislio matematiki sistem samo na osnovu posmatranja naina na koji materijalna
tela funkcioniu. Nije nam, ipak, namera da opovrgnemo miljenje racionalista kao to je Kant, u
vezi sa temeljima matematike intuicije. Ne moe da se objasni kako je takva preciznost uopte
mogua, bez ikakve vidljive aktivnosti uma. Mada je to teko za razumevanje usled ovekovog
sklopa uma, on e se na kraju verovatno osvestiti i dovesti nekakav intelekt ili razum u vezu sa
onim to se sada smatra neivom egzistencijom. Unutranju privlanost, odnosno afinitet koji
fizika tela pokazuju u svojim aktivnostima, treba prihvatiti kao pokazatelj organizacije koju ta
tela izmeu sebe obrazuju. Po svoj prilici postoji kosmiko drutvo, kao to i ovek ima svoje
maleno ljudsko drutvo.
Drutveni oseaj koji ljudska bia poseduju predstavlja osoben fenomen. Kao to je ranije
navedeno, pojam o ljudskom drutvu je psihika mrea, koja funkcionie nevidljivo i tanano,
povezujui tela odnosno jedinke u oblik organizacije nazvan ljudsko drutvo. U sastavu te
organizacije tela se zbilja ne sukobljavaju jedno sa drugim. Fiziki kontakt nije nuan. Jedno
ljudsko bie moe da bude vrlo udaljeno od drugih, pa ipak moe sa njima da tvori jedno telo. To
pokazuje da sistem organizacije ili uzajamnog odnosa nema mnogo veze sa prostornom
udaljenou. Radi se o neem sasvim drugom.
Ukoliko drutvo nije nita drugo do organizacija unutranjih sklonosti, kao to je to sluaj sa
ljudskim drutvom, ovek moe bez oklevanja da se sloi da nema drugog naina da se objasne
sloene okolnosti funkcionisanja Prirode izuzev postojanja drutva kosmikih masa. Zar nismo
bili ueni da sunev sistem smatramo za organizaciju? On to svakako i jeste, iako je udaljenost
izmeu jedne i druge planete, ili izmeu planeta i sunca ili, kao to nam astronomi pokazuju,
izmeu sunca i drugih galaktikih tela, vrlo velika, ogromna! Tvrdi se da postoje zvezde koje ne
mogu da se vide ni najmonijim teleskopima. A njihovo prisustvo ipak vri uticaj jedinstvene
vrste tako to proizvodi i iri zrake, to je danas prihvaeno kao sutinsko ivo dejstvo. Dakle,
prihvatanje mogunosti kosmikog drutva vodi ka prihvatanju inteligencije koja stoji iza njega,
na osnovu opaene injenice preciznog funkcionisanja tih tela. U suprotnom, zbog ega bi se
mrtva materija ponaala tako osetljivo i promiljeno?
Ne bi se reklo da je ovek iv samo usled dejstva fizikih objekata koji su vidljivi oima. On
je po svoj prilici jo zavisniji od nevidljivih uticaja nego od vidljivih stvari, i izgleda da je njegov
ivot povezan sa iniocima koji se proteu daleko izvan ljudskog opaanja i razumevanja.
Iz tog razloga su filozofi dananjice nekako doli do toga da prihvataju pre proces nego
poloaj tela. Ranije se smatralo da stvari postoje, ili mogu da postoje, iskljuivo unutar granica
svojih tela, i da van svoje lokacije ne mogu da imaju nikakvu vanost ni pripadnost. Meutim,
ideja o procesu brie tu graninu liniju koja je bila postavljena materijalnim telima, i izgleda da
se tela ulivaju jedna u druga pre nego da zadravaju svoja izdvojena postojanja. U svakom telu
uvek postoji udnja da postane deo drugog tela. To je princip naklonjenosti, princip ljubavi koji
je primeen u Prirodi. I, on postaje sve ispoljeniji to vie napredujemo ka organskim nivoima.
To ne znai da on nije prisutan i u neorganskoj Prirodi, ve samo to da nije vidljiv golim okom.

Zakljuci nauke: ovek nije izvan svemira

ta izjavljuje moderni naunik?

Materija je dematerijalizovana. Ona se vie ne smatra za tvrdu, vrstu supstancu. ovek
postepeno isparava u razreeni vazduh, tako razreen, tako eterian i tako prefinjen da je ve
dolo vreme kada vie nije mogue razlikovati njegovo postojanje od prostranijeg ambijenta
svemira. Naunik-posmatra, ili filozof, nalazi se unutar svemira. To je vano da se zapamti.
Kako ovek moe da posmatra svemir kada je i sam deo njega? Kako ovek moe da bilo ta
prouava u ovom svetu? Kako moe da izvede analizu bilo koje stvari, ukoliko zapravo nije
izvan nje? Na osnovu zakljuaka do kojih ovek dolazi posredstvom posledica koje proizilaze iz
zakona gravitacije, ispostavlja se da univerzalna struktura ne moe da prenebregne svoje
sadrine. ovek se ne nalazi izvan svemira. To bi trebalo da je elementarna injenica. A ukoliko
nije izvan svemira, kako onda moe da ga prouava? Odakle potie potreba i neophodnost, pa
ak i sama mogunost da on bilo ta prouava? U tome je zagonetka cele situacije. Problem koji
pred savremenim naunikom visi poput gvozdene zavese je ta tekoa njegove nemogunosti da
se izvue iz objekta svog posmatranja. uveni fiziar, Hajzenberg, otkrio je da je sadran u
samoj stvari na kojoj radi. Telo naunika ne nalazi se izvan tela koje on hoe da posmatra. To je
jedno od naravouenija koja slede iz uvene teorije Relativnosti. Prostor-vreme-gravitacija
svemir je jedna sloena celina, ili se moe nazvati sintezom, ako hoete. To je toliko neverovatno
ogroman fenomen da se ovek uplai i od samog razmiljanja o njemu.

Izuavanje Sopstva je neophodno za izuavanje svemira

Dok su prouavale nematematiku ili, bolje reeno, nadmatematiku prirodu subatomskih

struktura a to je oblast subatomske fizike nuklearna fizika koja je bila prouavana u kvantnoj
mehanici, kao i teorija Relativiteta, obznanile su da je nuno da se usaglase sa silom gravitacije,
koja upravlja svetom prostora i vremena. Taj veliki zadatak Ajntajn je preuzeo na sebe kada je
radio na teoriji zvanoj Ujedinjena Teorija Polja, u kojoj je 'ovo'' izjednaeno sa ''onim''
tatvamasi ''To si ti'' uvena doktrina iz Upaniada. Za kvantnu mehaniku Maksa Planka moe
se rei da predstavlja prouavanje ''ovog'', nuklearnog elementa, odnosno vidljivog, koje je
neposredno prisutno kao pojedinana struktura; a ''ono'' je prostor-vreme kontinuum i gravitacija
univerzuma, koje je Ajntajn prouavao u svojoj Optoj Teoriji Relativnosti. Posebna Teorija i
Opta Teorija sastavljene predstavljaju izvanredan prevrat u razvoju nauke. ovek je primoran
da prouava univerzum zajedno sa prouavanjem svoga vlastitog bia, budui da se ne nalazi
izvan univerzuma.
Ukoliko se ne nalazi izvan univerzuma, on predstavlja njegov integralni deo. Sitan je samo u
svom privatnom biu. Sve to postoji u Prirodi trebalo bi da bude i u njemu, a za sistem za koji je
primeeno da dejstvuje unutar njega moe da se kae da je isto to i sistem koji funkcionie u
spoljnoj Prirodi. Stoga su indijski filozofi preusmerili panju sa objektivnog univerzuma na
subjektivnu individualnost kako bi ceo kosmos mogao da bude razmotren u jednom potezu.
U indijskoj logici postoji analogija zvana ''stalipulaka nijaja'', parametar raspoznavanja
skuvanosti pirina u loncu. Kada se kuva pirina, ukoliko je potrebno da se zna da li je pirina
potpuno skuvan ili ne, stisne se jedno zrno; ako se ustanovi da je skuvano, slobodno moe da se
zakljui da je sav pirina skuvan, tako da nije nuno da se ispita svako pojedino zrno.
Takva je i analogija o prouavanju kosmosa putem prouavanja oveka kao takvog.
Prouavanje oveka jeste prouavanje univerzuma. ''Spoznaj sebe'' je delfsko proroanstvo;
Tatvamasi je objava Upaniada. To da je znanje o sebi u isti mah i znanje o kosmosu predstavlja
danas opteprihvaenu doktrinu svih filozofija i religija.
ovek mnogo puta nije u stanju da razume kako je uopte mogue da shvati univerzum dok
se nalazi ovde, kao zasebna jedinka. Odakle potie povezanost izmeu znanja o svome
sopstvenom biu i znanja o univerzumu, ili obrnuto? Objanjenje je jednostavno. Univerzum je
celovit organizam, uporediv sa ljudskim organizmom, da tako kaemo. Celovit organizam je
totalna Bievitost (Sutastvenost). itav kosmos je jedan organizam, i po svojoj prirodi je
Bievitost. Njegova Bievitost moe da se uporedi sa bievitou jedinke poto je nerazdvojiva
od nje, kao to je i ova nerazdvojiva od njegove. Eto kako ovek moe da pokua to da shvati.
Prouavanje univerzuma je prouavanje Bia (Sopstva) univerzuma, a prouavanje Bia
univerzuma ne moe da iskljui prouavanje pojedinanog bia. Znanje o univerzumu je ujedno
znanje o opaaocu univerzuma, tj. o pojedinevom vlastitom biu. Ukoliko ovek poznaje svoje
roeno bie, onda je i sve drugo istovremeno spoznato, jer ovek je simbol, ili mikrokosmiki
uzorak ma ega to obrazuje Prirodu kao celinu. Jedna stvar je isto to i druga.
ovek e verovatno na ovoj taki najzad da nasluti istinu da znanje o Bogu i znanje o Biu
(Sopstvu) predstavljaju istu stvar. To zaista nisu dve razliite stvari. Bog je ime koje je dato
Sopstvu kosmosa, toj moi ivota koja se nalazi u pozadini svega, nedeljivoj sintezi i konanoj
realnosti najnepojmljivije kakvoe iza i unutar univerzuma. Znanje o Sopstvu je klju za znanje
o bilo emu.
Sva filozofija, ili bilo koja vrsta istraivanja uopte, zapoinje sa neposredno dostupnim
dokaznim materijalom. To je metod koji se sledi po logici stvari, tako da se od pojedinosti ide ka
optim stvarima, to jest implikacije izvuene iz dostupnih podataka seu u dubinu; ili, drugaije
reeno, iz osnovne nesumnjive injenice postojanja sve ostalo biva ustanovljeno kao zakljuak,
odnosno posledica. Greka materijalista lei u tome to su pogreno razumeli ta je
najneposrednija injenica. Oni su smatrali da je to svet koji vide oko sebe. Zanemarili su ono to
je zaista najneposrednije svoje sopstveno postojanje. Niko ne moe da dovede u pitanje svoju
nepobitnu, aktuelnu istinitost kao temelj svake misli ili dela.
Alisa u zemlji uda

Sri Svami Krinananda

U naim umovima nalazi se duboko ukorenjena opsesija koja nas gotovo u potpunosti
spreava da cilj ivota shvatimo kao praktino ostvarenje. Za nas cilj uglavnom ostaje neka vrsta
predstave, tek jedna misao, ideal koji nije lako pomiriti sa tvrdom realnou svakidanjeg sveta.
Cilj moe da bude i sam Bog, ali uprkos tome On je samo ideja ili ideal, fantazija, mogunost,
moe-da-bude-a-ne-mora-da-znai.
Ovo podozrivo gledite ne izostaje ak ni u najnaprednijim osobama usled snage ula, sile
uma, i navika intelekta u shvatanju stvari na zadat nain. U ovim predavanjima razmatramo temu
zvanu komparativna filozofija, i bilo bi nam u tom kontekstu od koristi da poklonimo malo vie
panje zakljucima do kojih su doli izvesni mislioci, sem vedantinskih filozofa poput ankare,
sa kojima smo dobro upoznati i o ijem smo miljenju dovoljno rekli.
U Grkoj je nekada iveo jedan uzvieni ovek po imenu Platon. Prema Polu Dosenu, ceo
svet je iznedrio samo tri filozofa Platona, Kanta i ankaru. Ima neke istine u tome to on kae.
Ne moe biti veeg filozofa od te tri linosti Platona, Kanta i ankare tvrdi Pol Dosen.
Razmiljao sam o toj izjavi. ta ga je navelo na nju? Na kraju sam osetio da se u tome nalazi
izvesna istina, kakva god da je.
Ideja o Izvornoj (i Konanoj) Stvarnosti je Platonova glavna doktrina; ja sam i poeo sa
milju da mi ivimo u svetu ideja kada vodimo duhovan ivot, kada se religiozno ponaamo,
vrimo bogosluenje i pevamo mantre, obavljamo molitve, primenjujemo apu (neprekidno
ponavljanje mantre u sebi), pa jo i meditiramo; ali ovu misao sledi vrlo neugodan zakljuak da
je, na kraju krajeva, Stvarnost samo ideja.
Ideje su apstrakcije (uoptavanja), pojmovi koji bi trebalo da se podudaraju sa injenicama, i
sve dok se ideje podudaraju sa injenicama, one su osnovane. Ja imam ideju da se ispred mene
nalazi zgrada. Ta ideja je osnovana, jer se podudara sa stvarnim postojanjem te zgrade napolju.
Dakle, osnovanost moje ideje zavisi od realnosti objekta koji je preda mnom, ali moja ideja sama
po sebi nema realnost. To je pozajmljena realnost. Ona zavisi od postojanja neeg drugog spolja,
u ovom sluaju zgrade. Prema tome, ukoliko ideja o Konanoj Stvarnosti ili Bogu treba da zavisi
od postojanja bilo koje druge stvari, Bog nije stvarno bie. Ovo je veoma prepredena, istanana
smetnja, koja je u stanju da namui ak i umove pravih tragalaca. Zar vi ne mislite da je svet
stvaran? On ne samo da je stvaran, on je vrlo, vrlo stvaran, ilav do sri, neumoljivo tvrd, i niko
ne moe da porekne da postoji. Moda samo on i postoji.
Bog je ideja koju su u nae umove uneli nai preci, nae knjige, nai sveti spisi, nai profesori
i uitelji i roditelji, pa smo logikom tog uenja na neki nain bili prinueni da poverujemo kako
bi trebalo da postoji tako neto kao to je ''postojanje drugog sveta'' (ili ''onostrani ivot'') i
nekako smo se saglasili sa tim da Bog mora da je tamo. Meutim, mi postojanje Boga
prihvatamo protiv svoje sopstvene volje. Gladni smo i edni i ta telesna glad i e stvarnija je od
ideje o Bogu. Niko ne moe da kae da nije tako, ma kolika bila naa vera u Boga. To je tako ak
i u sluaju naprednih tragalaca i iskrenih Sadaka (aspiranata). Ova stvar je glavna tema
Platonove doktrine.
Ideje prethode stvarnosti: u ovoj jednoj reenici nalazi se itava Platonova filozofija.
Stvarnost objektivnog univerzuma dolazi posle ideje univerzuma. Ovde nailazimo na eho
uzviene filozofije Vedante po kojoj Hiranjagarba (kosmika inteligencija) prethodi kosmosu
fizikih pojava. Panadasi, Upaniade i ostali sistemi vedantike misli objanjavaju nam da u
Hiranjagarbi svet ne postoji u konkretnom obliku u kojem nam se pokazuje, da je on samo ideja
koja je kosmiki ispoljena od strane Ivare (Boga) koji je jo tananiji od ideje. Ivara je tek
mogunost same ideje da treba da postoji stvar zvana univerzum. Dakle, Ivara je tananiji od
ideje koja je Hiranjagarba, a Virat bi trebalo da je ivotvorna svest iza takozvane fizike
stvarnosti tvorevine. Dakle, i u filozofiji Vedante postoji ista doktrina o ideji koja prethodi
konkretnoj, materijalnoj egzistenciji. Ipak, mi u to nikako ne moemo da poverujemo.
Za moju ideju da se preda mnom nalazi pisai sto ne moe da se kae da je vra u svojoj
konkretnosti od samog stola. Bilo koji ovek zdravog razuma rei e da se ideja javlja kada
predmet zvani sto ve postoji, a ne da ideja prethodi predmetu. Zato to sto postoji, vi mislite
kako on postoji. Imate ideju o tome da predmet postoji. Jednom reju, ideja da postoji neki
objekt je posledica postojanja tog objekta. Shodno tome, i ideja o Bogu mora da bude posledica a
ne preduslov.
Ova pitanja nametala su se Sokratu. Kako moete da kaete da ideja prethodi univerzumu?
Kako moete da mislite o nekoj stvari ukoliko ona ne postoji? Kako moete da tvrdite da su
stvari posledine a ideje prethodee?
Ukoliko je Bog vrhovna svest, kako svest moe da prethodi egzistenciji? Svest je uvek svest o
neemu. Na ta mislite kada naprosto kaete svest, znanje, shvatanje, miljenje, oseanje? Oni ne
mogu da imaju nikakvo znaenje ukoliko nisu povezani sa nekom stvari koja ve postoji. Ovo je
gruba realistika doktrina empirikih filozofa koja je doivela svoj vrhunac sa engleskim
misliocima Lokom, Berklijem i Hjumom, ali su je na razliite naine predvideli jo Platon i
Aristotel.
To je stravian problem koji stoji pred nama. Bez obzira na injenicu to smo mi Boji
posveenici i pravi religijski mislioci, konkretnost sveta i realnost stvari koje vidimo svojim
oima i doivljavamo ostalim ulima ne moe da se tako jednostavno poniti miljenjem da su
ideje starije. Ideje ne mogu da prethode sve dok smo naviknuti da mislimo na nain na koji to
danas inimo. Evo dolazi neki ovek, kaem. Taj ovek postoji; otuda imam ideju da on
dolazi. Da nije bilo tog oveka, ne bi moglo da bude ni ideje. Ne pomiljam na oveka pre nego
to se on pojavi. Ideja dolazi nakon njegovog prisustva.
Dakle, realizam ima ogromnu tvravu ispred sebe. Poto ne moe da bude ideje ukoliko
objekt ve ne postoji, to znai da Bog mora da bude neto naknadno, a svet neto prvenstveno,
poetno. I eto ga materijalizam, koji ima veoma vrstu podlogu. Svesti ne moe biti ukoliko
nema objekta. Prema tome, ono to nazivate sveu je samo izliv, ispoljenje, deo ve postojee
materijalne tvari. Nemogue je sa lakoom se suoiti sa grubim materijalizmom, realizmom. Na
ovo pitanje ne moete da odgovorite. Neete biti u stanju da bilo ta kaete po tom pitanju; i
stoga zakljuujete da ima neto u tome.
Ovaj problem je pokazatelj stanja u koje smo smeteni. Koliko smo daleko duhovno
uznapredovali? Gde je naa duhovnost, gde je na Bog, ljubav i boanska svesnost? To nije
nikakva ala ni humor. Za nas je to vrlo ozbiljna stvar. Ma koliko prouavali svete knjige, ne
moemo da se ispetljamo iz predstave da ivimo u veoma, veoma tvrdom i tekom, neumoljivom
svetu koji je poput gvoa, poput elika; i nikako ne moemo da prihvatimo da je ideja sveta na
bilo koji nain stvarnija od sveta. Meutim, Platon izjavljuje upravo to, da su ideje stvarnije od
sveta. Univerzalije prethode pojedinostima. Konj-stvo postoji pre konja. Sto-nost postoji pre
stola, ideja o zgradi pre same zgrade. Kako konj-stvo moe da postoji pre nego to postoji konj?
Ne moemo lako da odgovorimo na ovo pitanje. Mi vrlo dobro znamo da ne moe da bude konj-
stva ukoliko ve ne postoji konj. No, ovekov um je veoma jadan. On nije potpuno filozofski i
zato ne moemo da shvatimo kako moe da bude ideje o stvari ukoliko ta stvar ve ne postoji.
Kako moe da postoji svest o Bogu ukoliko je i Bog samo Svest?
Ovakvim uverenjem su nam punili glavu ne samo u ovom ivotu, nego tokom nebrojenih
ivota koje smo imali u ranijim inkarnacijama. Tekoa se pojavljuje usled utisaka stvorenih u
naim umovima prianjanjem uz ulne objekte tokom mnogih ivota kroz koje smo proli.
Malena duhovna tenja koju posedujemo je skoranji razvitak u procesu evolucije. Pomislite
samo: Od kada ja mislim o Bogu, religiji i duhovnosti? Koliko godina unazad? U poreenju sa
tih nekoliko godina naeg revnosnog poduhvata na duhovnom polju, koliko smo mnogo, strano
mnogo vremena proveli u drugaijim vrstama razmiljanja! Silni teret greaka u mislima iz naih
prethodnih ivota pritiska nas tako estoko i mono da je naa malena duhovna tenja
prignjeena. I stoga stalno iznova gajimo sumnje u svojim umovima. Obilje sumnji. Postoje
veoma velike smetnje. Jesam li sposoban? Jesam li prikladan? Ima li u tome ikakve sutine?
ivim li ja u budalastom svetu, u raju budala? Nita se ne dogaa. Tolike godine sam meditirao,
a i dalje se nita ne nazire. Moda sam obmanut. Ima li u tome ikakve svrhe ili samo gubim
vreme? Ovakve sumnje dolaze ak i iskrenim tragaocima.
Ideja sveta ne zavisi od sveta. Naprotiv, svet zavisi od nje. I Berkli je u grubom obliku rekao
to isto. Meutim, Platon je to utvrdio na vie filozofski nain. Nikako nam ne uspeva da svarimo
tu ideju da svest prethodi materiji, iako smo nastojali sebe da ubedimo, u naim ranijim
raspravama, da je svest naa sutinska realnost, i to na osnovu analize tri stanja jave, sna i
dubokog spavanja. To smo u izvesnoj meri ve razumeli. Otili smo u dubine naeg stanja u
dubokom snu, u kojem izgleda da postojimo jedino kao ista svest, lieni tela i uma, pa bi to
moralo da bude naa sutina. Ovo nae takozvano telo, ova vrsta materija opipljivog iskustva, i
um koji o njemu misli, posledino su se razvili iz te svesti; jer kada bi oni bili krajnje injenice
onoga to jesmo, onda ne bi iezavali ni u dubokom snu. Ali, u tom stanju mi nemamo ni
doivljaj tela ni doivljaj uma. U njemu smo samo ogoljeno, neodreeno, neopredmeeno
postojanje, svest i nita drugo. To je ono to smo nauili na osnovu ispitivanja stanja spavanja.
ta ste to bili u dubokom snu? Ni mukarac, ni ena, ni ljudsko bie, ni telo, ni um, nikakva
stvar, nikakav objekt. Pa ta ste onda bili? Ogoljena nelina, neodreena, neograniena,
nepodeljena svesnost. Prema tome, ta svest koja ste bili isto je to i svest o postojanju, o biu
biu nerazdvojivom od svesti, kao to je i svest nerazdvojiva od bia.
To je uzvieni zakljuak filozofije Vedante Bie-Svest. Sat-it je bila vaa sutinska priroda
ne telo, ne um, niti bilo ta to ula mogu da opaze ili pretpostave, ni svet. Odakle se onda ovo
telo pojavilo? ta je ovo telo? ta je svet? ta su ove graevine i stenovite planine i reke koje
teku i gorue sunce? ta je sve ovo? Odakle se sve to pojavilo?
Sve su to takoe ideje. Kada je Berkli izjavio da sve drvee, planine, nebo i zemlja
predstavljaju samo ideje, Semjuel Donson je utnuo ciglu i rekao: Ovim opovrgavam
Berklija. utiranje cigle ne opovrgava Berklija. To je vrlo prozaian nain suprotstavljanja tom
sirotom biskupu. U razmiljanju Semjuela Donsona postojao je odreen propust. Ne moete da
utnete ciglu i kaete: Opovrgao sam Berklija, poto je Berkli svojom doktrinom o idejama
obuhvatio i samog Donsona, a ne samo ciglu.
Elektrina odbijanja mogu da stvore utisak vrstoe, kao to su mnogi od vas, ili bar neki,
morali da iskuse kada su doiveli strujni udar. Ako dodirnete icu pod visokim naponom,
imaete utisak strane teine i vrstine, mada tamo nema niega. Osetiete kao da vam je planina
obeena o ruku. Kako ta ideja o silnoj teini planine koja vam visi o ruci moe da postane fiziki
utisak, kad nema ama ba niega sem injenice da dodirujete icu pod naponom? Uostalom, ne
moramo da idemo tako daleko. Obratimo se naim savremenim naunicima.
Ovi vrsti predmeti moda od elika ili granita sazdani su iznutra od elektrine energije.
ista energija, elektrina energija moemo da kaemo elektricitet po sebi. A ta je elektricitet?
On ne moe da se vidi, nema teinu, nema dimenzije, ni duinu, ni irinu, ni visinu. Meutim, on
je sirovi materijal masivnih i gustih stvari koje imaju duinu, irinu i visinu. Taj neopisivi
kontinuum sile i kretanja pretvorio se u atome i molekule, u vrste stvari poput planina, i u
sunev sistem.
Hajdemo jo dalje. Naelo relativnosti nanosi udarac samoj ideji o kosmosu. Gradivo prostor-
vreme o kojem govore kao o krajnjoj biti nije vrsta stvarnost. Prostor ne moe da se nazove
vrstom stvarnou poput stola, a ne moe ni vreme. No, izgleda da su fizikalna prouavanja te
biti dovela do zakljuka da su i najvre realnosti poput planina i stena nainjene od struktura
prostorno-vremenskog kontinuuma. Ne moemo da zamislimo ta je taj prostorno-vremenski
kontinuum, izuzev da se radi o matematikom mnotvu taaka-dogaaja u mozgu naunika i to
ne ljudskog naunika! Ovde Berkli ispravlja sam sebe kada kae da je svet ideja, ali ne ideja
gosn. Berklija, nego veeg bia u koje su ukljuene i sve pojedinane ideje. Ponovo dolazimo do
Hiranjagarbe iz filozofije Vedante, iako ni Berkli ni Platon nisu upotrebljavali takve rei. Platon
je upotrebljavao rei ''Ideja dobra''. udnovata je ta njegova definicija. Ako vam se vie svia,
moete da kaete i ''Ideja Boga''. To nije ideja o Bogu, ve ideja koja je Bog. Zapravo, Bog je
samo ideja; ne vaa ideja, nego Ideja kao takva, koja je uzrok ostalih ideja. Joga Vasita vrlo
podrobno tumai ovu poentu, i objavljuje da je ceo univerzum zapravo um. Ne moj ili va um,
ve um kao takav. isto nelino postojanje, iji su talasii nai umovi, misli i oseanja.
Proitajte izvanrednu knjigu Semjuela Aleksandera ''Prostor, Vreme i Boanstvo'', koja
predstavlja sjajno izlaganje strukture univerzuma koji je tako vrst i stvaran iskljuivo u prostor-
vremenu. Prostor-vreme nije tvar. Nije neto opipljivo. Ne moete da ga dodirnete, ni da ga
vidite, ni osetite, ni okusite, ni omiriete. A stvar koja ne moe da se oseti i oita uopte nije
realnost. Ali, ba to je realnost!
Ona se pokazuje, stavlja sebe pod pritisak i biva kretanje, sila. I tako prostor-vreme postaje
pokret, ispoljavajui se u osnovnim svojstvima duine, irine i visine. Zapamtite da duina, irina
i visina ne znae duinu, irinu i visinu materije. One nikada nisu nastale. Ovo su teke stvari za
razumevanje. Jedino potpuno objektivan filozof ili matematiar bie sposoban da to usvoji ili
shvati. Kako moe da postoji pojam o duini, irini i visini ukoliko nisu prisutni objekti?
Ipak, prostor-vreme je samo po sebi bez dimenzija. Ono nema dimenzije. Ono je
etvorodimenzionalno neto, a ne trodimenzionalna tvar. A mi ne znamo ta je to
etvorodimenzionalno neto. Ono je za nas samo ideja, stvar bez znaenja. Ono postaje osnovna
svojstva kao to su duina, irina i visina, itd. Geometrijski sauesnici nazvani su osnovna
svojstva (primarni kvaliteti), koja se pak ispoljavaju kao drugostepena svojstva boje, zvuka,
ukusa, mirisa, itd. Svet jo nije nastao. Ovi drugostepeni kvaliteti su samo Tanmatre (nerazluivi,
neodredljivi izvor materijalnih elemenata) abda (zvuk), Sparsa (dodir), Rupa (oblik), Rasa
(ukus), Ganda (miris), kae nam filozofija Vedante. Te Tanmatre nisu tvari, nego principi koji se
nalaze iza objekata koji proizvode ove oseaje i utiske. To nisu vrste tvari kao zemlja, voda,
vatra, vazduh i eter; mogu da se uporede sa sekundarnim kvalitetima Aristotela i Platona i
modernih naunika.
O, kakvo udo! Izgleda da ivimo u zemlji snova, kao Alisa u zemlji uda. Ne ivimo u svetu
kakav nam se pokazuje. Osnovna svojstva, saimajui se u drugostepena svojstva ulnih utisaka,
zgunjavaju se da tako kaemo u vrste injenice poput teine koju oseate kada doivite
strujni udar.
Sve u svemu, reklo bi se da su vrstina i materijalnost ovog fizikog sveta uporedivi sa
vrstinom i materijalnou planine koju oseate kako vam uasno optereuje ruku kada doivite
udar struje visokog napona. Da li svet postoji? Niko to ne zna.
A onda, i vae vlastito telo ima isto svojstvo. Ova materijalnost sveta, koja je umanjena
praktino do niega drugog osim utiska i ideje o kosmikoj egzistenciji, ukljuuje i sam pojam
naeg tela, tako da se ovi zakljuci odnose i na nas, a bogami i na naunike. Ser Artur Edington
rekao je da nijedan naunik ne moe da ivi u ovom svetu a da ne poludi. Na svu sreu, on nije
eleo da poludi jer, prema ovim zakljucima, niko ovde ne moe da preivi ni tri minuta. Buda je
to tvrdio. Stvarno osetljiva osoba ne moe da opstane u ovom svetu ni tri dana. Istopie se u
nitavilo. Samo zbog injenice da se mo opaanja nije pojavila mi smo ovde jako sreni. Dakle,
neznanje je uzrok naeg vrlo udobnog ivota. Ovo komparativno prouavanje istonjakih
zakljuaka i zapadnjakih otkria kao da nas je navelo da uvidimo da su svi veliki ljudi slinog
miljenja bilo da je u pitanju Platon ili Aristotel, Kant ili Hegel, Aarja ankara ili Vidjaranja
Svami.
Prema tome, ideje nisu ideje o stvarima koje im prethode, kao to ni prostor i vreme ne dolaze
nakon onog to zovemo objektivnim svetom, nego prethode tom svetu. Zavrni zakljuak Ser
Dejmsa Dina, na primer, jeste to da Bog mora da je matematiar. Ne ovek nadnet nad
matematikim pitanjem, ve matematika sama po sebi. Kako moete i da pomislite na
matematiku bez osobe koja shvata matematiku? On tvrdi da je to matematika svesnost, visoko
apstraktna, potpuno nelina, a da univerzum nije nita drugo do predstave, tj. zamisli
matematikih taaka-dogaaja.
Mi se danas nalazimo u tom svetu moderne fizike. I ta je Hiranjagarba, ta je Ivara, ta
drugo nego neki tamo pojmovi na sanskritu? ta su drugo abda, Sparsa, Rupa, Rasa i Ganda
nego konceptualne prethodnice vrstih stvari zvanih zemlja, voda, vatra, vazduh i eter,
ukljuujui i naa fizika tela? Moemo da pretpostavimo zbog ega imamo potekoa u
meditaciji, zbog ega ne moemo da sprovodimo apu, zbog ega ne moemo da se molimo.
Razbesnimo se zbog sitnica i kidiemo na grlo svog brata, zato to tek treba da postanemo
duhovni.
 Religija jo nije sasvim prodrla u nas. Mi se alimo sa Bogom, bar zasad. Ove duboke misli
nisu u stanju tek tako da uu u nae umove, zato to smo trkarala i nametljivci, i strano smo
zauzeti svojim ciglama i malterom i povrem i ajem i kafom. To su za nas vee realnosti od
boanskih ideja koje su sadrina nae religiozne i duhovne svesti.
Izloio sam vam ove ideje da bih izvrio poreenje izmeu velikih mislilaca Istoka kao to su
Aarja ankara, Riiji iz Upaniada i Sri Krina iz Bagavad Gite, i zapadnih mislilaca poput
Platona, Aristotela i Kanta. Ispostavlja se da su oni mislili na slian nain. Samo to su mislili na
razliitim jezicima i davali razliite definicije.
Sada smo dakle suoeni sa ogromnom uzvienom realnou, Bogom kosmosa. Proli smo
kroz analize. Obavili smo prouavanje tri stanja svesti budnosti, sanjanja i dubokog spavanja.
Istraili smo epistemoloke (spoznajne) procese opaanje sveta, kako stupamo u dodir sa
stvarima, i kako uopte znamo da svet postoji. I to smo okonali. Moda se mnogi od vas toga ne
seaju, ali ipak moete da se prisetite ili da pogledate u svoje belenice, ako ste ita uneli u njih.
A sada smo suoeni sa treim principom krajnje stvarnosti kosmosa, zvali to Apsolutom,
Satidanandom, Bogom, Ivarom, Hiranjagarbom, Viratom, ma kako. Ovde zapoinje istinska
religija. Prava religija je svest o nazonosti Vrhovnog Bia. Stoga je ispravno reeno da religija
poinje tamo gde intelekt die ruke, gde umovanje izneverava. Kada religija pone da vlada
vaim ivotom, prestajete da bude samo intelektualac, ili naunik, ili filozof. Vie niste mislilac,
nego ovek koji ivi stvarnost, istinu, zbilju.
Religija je iva stvarnost, a ne samo razmiljanje o stvarnosti ili akademsko analiziranje. Sa
svim tim smo zavrili u naim prethodnim predavanjima. Dovoljno smo razmiljali filozofski,
akademski, i nadam se da se vie neemo doticati te teme. Predstoji nam ulazak u istinsku
religiju koja je sama Bogo-svest u izvesnoj proporciji, u izvesnoj meri, koliko-toliko.
Okrenuti se licem ka Bogu i sresti se sa Njim u stvarnom, sadanjem ivotu to znai iveti
religiju. Dakle, religija nije u zvonjenju, ni u mahanju svetiljkama, ni u pojanju mantre. To je
susretanje sa Bogom lice u lice. Stoga je religija iznad filozofije, ukoliko shvatate religiju u
pravom smislu rei. Religija nije hinduizam, hrianstvo, budizam. Ona je umee gledanja
Boanskog bia u oi.
ovek se topi, poput leda koji nestaje pred buktanjem sunca. To je religija. Kada se sunce
Bogo-svesti raa, ova stvar zvana telesna svest isparava u vazduastu nitavnost. Postepeno
poinjemo da se pribliavamo biu Boga. Religiozni ivot je put postepenog prilaenja Bogo-
svesti. Istinska ljubav poinje da preovlauje u naim ivotima. Ne zadovoljavamo se time da
samo mislimo o Bogu kao filozofi, akademici ili profesori. Mi ljubimo Boga; a ne moemo da
ljubimo neto to odista ne postoji. Ne moemo da volimo neto to je samo ideja ili predstava u
naem umu.
Svaka ljubav je neodlona tenja due da dodirne ono to osea kao vrstu realnost pred
sobom. Svaka ljubav je na kraju krajeva Boanska ljubav, i moe se rei da je ljubav presudna
stvar u univerzumu.
Katkada sam vam govorio da postoji skriveno znaenje iza poslednjih rei u jedanaestom
poglavlju Gite, u kojem nam je objavljeno da je Bakti ono najvie, vrhovno. Bakti o kojoj Sri
Krina tu govori nije obino iskazivanje poasti idolu. Nije ni misa koju vrite u crkvi. To je
rastapanje tvog bia pred Apsolutom. Zbog toga Bagavan Sri Krina kae: Ni milosre, ni
ovekoljublje, ni prouavanje, ni isposnitvo nemaju mo da izazovu tu velianstvenu viziju koju
si ti imao, Aruna! Jedino pomou pobonosti ja mogu da budem vien, dodirnut. Samo usled
predanosti meni sklon sam da budem upoznat i vien, i da posveeniku dopustim da ue u
mene. Ove tri rei navode se u Giti na kraju jedanaestog poglavlja poznavanje, vienje i
ulaenje. Aruna je upoznao i video, ali nikada nije uao u To. Zbog toga je on i posle Bagavad
Gite ostao isti stari Aruna. Nikada nije zaronio u Vrhovno Bie i sjedinio se sa Njim.
Dakle, religija je poznavanje, vienje i ulaenje unutra. Znanje se od strane takvih mislilaca
kao to je Ramanua, istaknuti tuma Visitadvaita filozofije, smatra niim u odnosu na
pobonost, predanost. Sada nakratko skreem sa nae teme na jednu sasvim drugu stvar, koja je
takoe zanimljiva.
Znanje ili nana nije ravno Bakti, tvrdi Ramanua, vrsni tuma doktrine i filozofije zvane
Visitadvaita. A Aarja ankara je tvrdio da je nana iznad Bakti. Moe se uiniti da se njih
dvojica prepiru, ali oni zapravo samo naglaavaju razliite strane iste stvari. Zbog ega Bagavan
Sri Krina kae da te nita izuzev Bakti ne moe uiniti dostojnim vizije Boga, posmatranja
Njega? Reklo bi se da On govori kao Ramanua, ne kao ankara. Meutim, oni samo razliitim
jezicima govore o istoj stvari. Nema meu njima protivreja. ''Poznavanje, vienje i ulaenje
unutra'' oznaavaju proces dolaenja u vezu sa Bogom po stepenima. Jezikom Vedante reeno,
postoje dve vrste znanja Paroka nana i Aporkaa nana. Paroka nana je neposredno
znanje. ''Bog postoji'' je posredno znanje. U ovom trenutku, mi ne oseamo da smo nerazdeljivi
od Bojeg bia. Nije nam se pojavilo to znanje. Nismo se uzdigli u takve visine religijske svesti
da bismo bili uvereni da smo nerazdvojni od Boga. No, dovoljno smo ubeeni da osetimo da Bog
postoji.
Ljudi koji ovde sede valjda su, u najmanju ruku, ubeeni da Boga mora biti. On jeste. Neke
pojedinosti nas primoravaju da imamo pouzdanje da Boga mora biti, da Bog jeste. Meutim, jo
nismo stigli dotle da smo neodvojivi od Boga. To je ve malo vii stupanj. Mi smo saznali na
posredan nain. nana se dogodila, ali darana ili vienje Boga nije dolo. Nismo ugledali Virata
ovde ispred nas, bez obzira na to to mi gledamo Virata. itav ovaj kosmos je to, ali mi smo na
neki nain odvojili svoju linost od Virat-svesti. elija u telu posmatra telo kao da se nalazi
izvan njega.
Nain na koji mi trenutno vidimo univerzum je neto nalik mogunosti specifinog
organizma, zvanog elija u telu, da se odvoji u kretanju naravno, ne zaista od telesnog
organizma i da posmatra telo. Kakvo bi bilo stanje ili doivljaj elije u naem roenom telu koja
bi uobrazila da se izdvojila od organizma kojem pripada, i smatrala telo za svet izvan nje?
Moete da zamislite kakva je to glupost. A to je upravo ono to mi radimo. Mi mislimo da je svet
izvan nas. U stanju smo da letimo kroz prostor, vozimo automobil po putu, zato to je jedna
udna zamisao postala realnost u naem umu, zamisao da je svet izvan nas mada smo mi njegov
deo. Prema tome, ideja da je Virat neto opaajno, da je svet spoljanji u odnosu na nas, ta ideja
je umiljena, a ne realistina. Sve nae potekoe su na kraju krajeva umiljene. One nemaju
realnost ili zasnovanost u sebi samima. Okovani smo svojim umovima, svojim mislima, svojim
oseanjima i svojim htenjima. I kada Aarja ankara tvrdi da je nana superiorna a Ramanua
izjavljuje da je Bakti bolja, oni govore istu stvar.
Kada kae Bakti, Ramanua misli na ljubav prema Bogu koja smenjuje intelektualnu
aktivnost ili puko znanje da Bog postoji. A kada ankara kae da je nana ili znanje vrednije, on
misli na znanje koje je identino sa bivanjem i koje je isto to i Para Bakti ili ljubav prema Bogu
u kojoj je dua u prisnom optenju sa Biem Boga.
Najvia pobonost je isto to i najvie znanje. nana i Para Bakti su jedno te isto. Gauna
Bakti ili drugorazredna ljubav prema Bogu, koja je ritualnija i formalnija, jeste slabija. Ali
Ramanuina Bakti je vibriranje due i rastapanje linosti u doivljaju Boga. To znai poludeti od
Boanske ljubavi, i poznato nam je da se to dogodilo Spinozi, Ramakrini Paramahamsi, Miri
Bai i Tukaramu. Njihova Bakti nije bila obina ljubav prema Bogu kao u sluaju svetenika,
crkvenjaka i opsluitelja hrama. To je vrsta ushienja u kojem se linost gubi i nestaje u
Boanskoj ljubavi i Boanskom biu. To je nana i to je Bakti. I prema tome, nema razlike
izmeu Ramanue i ankare u krajnjim postignuima. A i izreka Bagavana Sri Krine je slinog
karaktera.
I tako, dok razmatramo zavrno pitanje naeg izuavanja, postepeno gubimo vezanost za tu
opsesivnu misao da smo mi ovaj siuni Gosn i Ga Telo i da smo postavljeni u deo fizikog
sveta zvani Indija ili Amerika, Japan ili Rusija. I polako pokuavamo da postanemo graani ireg
prostranstva, koje je vee od ove planete, i eventualno vee od sunevog sistema i od ovog
fizikog kosmosa.
Kada kroimo u istinski religiozni ivot, postajemo prava Boja deca. Hari Om Tat Sat.

Sedam razloga zbog kojih naunik veruje u Boga

A. Kresi Morison
(Bivi predsednik Njujorke Akademije nauka)

Mi se jo uvek nalazimo u osvitu naunog doba, i svako pojaanje svetlosti znanja jasnije
razotkriva tvorevinu inteligentnog Stvoritelja. Ostvarili smo zapanjujua otkria, u duhu
naunike skromnosti i vere utemeljene na saznanju da se sve vie pribliavamo svesti o Bogu.
Ja lino mogu da nabrojim sedam razloga za svoju veru:

Prvo: Nepokolebljivim matematikim zakonom moemo da dokaemo da je naa vasiona

bila isplanirana i sprovedena u delo od strane genijalne inenjerske inteligencije.
Pretpostavimo da stavite deset novia, oznaenih od jedan do deset, u svoj dep i dobro ih
izmeate. Zatim pokuajte da ih izvadite u redosledu od jedan do deset, i to tako da svaki put
vratite izvaeni novi u dep i promeate ga sa svima ostalima. Matematiki znamo da vam
anse da prvo izvuete broj jedan iznose jedan prema deset; da izvuete jedan i dva u nizu, jedan
prema sto; da izvuete jedan, dva i tri u nizu, jedan prema hiljadu; i tako dalje; vae anse da ih
izvuete svih deset, od broja jedan do broja deset u nizu, dobacile bi do neverovatne cifre od
jedan prema deset milijardi.
Po istom rezonu, za ivot na zemlji postoji toliko mnogo zahtevnih, strogih uslova da ne
postoji nikakva verovatnoa da se svi oni steknu u odgovarajuem odnosu sluajno. Zemlja se
obre oko svoje ose brzinom od hiljadu milja na sat na ekvatoru; kada bi se obrtala brzinom od
sto milja na sat, nai dani i noi bili bi deset puta dui nego to jesu, i toplota sunca bi verovatno
sprila nau vegetaciju svakog tog dugog dana, dok bi u dugoj noi svaki preiveli izdanak
mogao potpuno da se smrzne.
to se tie sunca, izvora naeg ivota, njegova povrinska temperatura iznosi 10 000
stepeni, i naa planeta je upravo dovoljno udaljena od njega da nas taj ''veni ivot'' greje ba
koliko je dovoljno, a ne previe! Ukoliko bi sunce slalo samo polovinu svoga sadanjeg
isijavanja, zaledili bismo se, a ukoliko bi ga slalo za polovinu vie, bili bismo spreni.
Nagib Zemlje, koja je iskoena pod uglom od 23 stepena, obezbeuje nam godinja doba;
kada ona ne bi bila tako iskoena, okeanska isparavanja pomerila bi sever i jug, te bi se u naem
pravcu nagomilavali kontinenti leda. Da je na mesec, recimo, umesto svoje sadanje udaljenosti,
samo 50 000 milja udaljen od nas, nae plime bile bi tako ogromne da bi svi kontinenti dva puta
dnevno bili potopljeni, tako da bi se ak i planine ubrzo podlokale i obronile. Kada bi zemljina
kora bila samo tri metra deblja, ne bi bilo kiseonika, bez kojeg je ivot ivotinja (i svaki ulni
ivot) osuen na smrt. A da su okeani samo par metara dublji, ugljen-dioksid i kiseonik bili bi
uvueni u njih i biljni ivot bio bi nemogu.
Iz ovih i mnotva drugih primera oigledno je da ne postoji ni najmanji promil anse da je
ivot na naoj planeti sluajnost.

Drugo: Snalaljivost ivota da ostvari svoj cilj predstavlja ispoljenje sveproimajue

Inteligencije.
Nijedan ovek nije dokuio ta je ivot sam za sebe. On nema ni teinu ni dimenzije, a
ipak poseduje mo; korenje koje se razvija i iri razbie kamen. ivot je osvojio vodu, kopno i
vazduh, ovladavi elementima, prisiljavajui ih da se rastvore i da preurede i poprave svoje veze.
ivot, taj vajar, oblikuje sva iva bia; kao slikar, on crta svaki list svakog stabla, i boji
svaki cvet. ivot je muziar i svaku pticu je nauio da peva svoju ljubavnu pesmu, a insekte da
dozivaju jedni druge u muzici njihovih nebrojenih glasova. ivot je velianstveni hemiar, koji
vou i zainima daje ukus, a rui miris, pretvarajui vodu i ugljenu kiselinu u eer i drvo, i jo
kroz taj postupak oslobaa kiseonik kako bi ivotinje dobile ivotni dah.
Osmotrite gotovo nevidljivu kap protoplazme, prozirnu, pihtijastu, kadru da se kree
izvlaei energiju od sunca. Ta jedna elija, ta prozirna magliasta kapljica sadri unutar sebe
klicu ivota, i poseduje sposobnost da raspodeli taj ivot svakoj ivoj stvari, velikoj i maloj.
Moi ove kapi su vee od vegetacije i ivotinja i ljudi, poto je sveukupan ivot proistekao iz nje.
Priroda nije stvorila ivot; stenje sa plikovima od vatre i neslano more ne bi mogli da udovolje
zahtevima i da ispune neophodne uslove.
Pa ko ih je onda odredio i isporuio?

Tree: ivotinjska pamet neodoljivo odaje naklonjenog Tvorca koji je ulio instinkt u inae
bespomona mala stvorenja.
Mladi losos provodi godine u moru, a onda se vraa u svoju sopstvenu reku, i putuje
uzvodno upravo uz onu obalu reke na kojoj se uliva pritoka u kojoj je roen. ta ga to tako
precizno vraa natrag? Ukoliko ga prebacite u drugu pritoku, njemu e odmah biti jasno da je
udaljen od svog kursa i probijae sebi put nizvodno natrag do glavne reke, u kojoj e se opet
zaputiti uzvodno da precizno dovri svoju sudbinu.
Jo tea za reavanje je zagonetka jegulja. Ova neverovatna stvorenja, kada se potpuno
razviju, sele se iz jezera i reka svuda u svetu one iz Evrope prevaljuju na hiljade milja okeana
i sve su usmerene prema istim bezdanim dubinama u blizini Bermuda. Tamo se razmnoavaju i
umiru. Njihov porod, bez ikakvog vidnog naina da ima znanje o bilo emu osim da se nalazi u
vodenoj pustoi, bez obzira na to upuuje se nazad i pronalazi put ne samo do iste one obale sa
koje su njihovi roditelji doli, nego i odande do jednih te istih reka, jezera i bara. Nijedna
amerika jegulja nikada nije bila uhvaena u Evropi, kao ni evropska u amerikim vodama.
Priroda je ak odloila sazrevanje evropske jegulje za godinu ili vie dana da je bolje osposobi za
njeno due putovanje. Namee se pitanje odakle potie taj usmereni poriv.

etvrto: ovek raspolae neim viim od ivotinjskog nagona sposobnou razuma.

Nijedna druga ivotinja nikada nije ostavila svedoanstvo o svojoj sposobnosti da broji do
deset, ili bar da shvata ta znai deset. Dok je instinkt nalik jednom tonu flaute, divnom ali
ogranienom, ljudski mozak sadri sve tonove svih instrumenata u orkestru. Nema potrebe da se
mnogo zadravamo na ovoj etvrtoj taki; zahvaljujui ljudskom razumu u stanju smo da
svestrano razmotrimo verovatnou da smo ono to jesmo zbog toga to smo primili i usvojili
iskru Univerzalne Inteligencije.

Peto: Smiljena priprema za sve to ivi otkrivena je u takvim fenomenima kao to su uda
genetike.
Ti geni su tako siuni da, kada bi svi oni koji su odgovorni za sve ivue ljude na svetu
mogli da se stave na jedno mesto, bili bi manji od jednog naprstka. Pa ipak, ti geni nastanjuju
svaku ivu eliju i predstavljaju klju za tumaenje svih ljudskih, ivotinjskih i biljnih obeleja.
Naprstak je zaista malecno mesto za sve pojedinane odlike gotovo tri milijarde ljudskih bia.
Meutim, injenice su nesumnjive.
Tu zaista zapoinje evolucija u eliji, toj sri koja sadri i prenosi gene. To to je krajnje
siuni gen u stanju da u potpunosti upravlja itavim ivotom na zemlji nedvosmislen je primer
dalekovide vetine, otroumnosti i postavke, koje mogu da potiu iskljuivo od Kreativne
Inteligencije; nijedna druga pretpostavka nee pogodovati.

esto: Na osnovu ekonomije koja vlada u prirodi, prinueni smo da uvidimo da je iskljuivo
bezgranina mudrost mogla da predvia i priprema sa tako dovitljivim gazdovanjem.
Pre mnogo godina jedna vrsta kaktusa zasaena je u Australiji kao zatitna ograda. Nemajui
nikakve neprijatelje meu australskim insektima, kaktus je uskoro poeo dinovski da raste;
zabrinjavajue bujanje nastavilo se dok biljke nisu pokrile podruje veliine Engleske, istiskujui
stanovnike iz gradova i sela, i unitavajui njihove farme. U potrazi za zatitom, entomolozi
(strunjaci za insekte) su krstarili po celom svetu; konano su naili na insekta koji je iveo
iskljuivo na kaktusu, i nije jeo nita drugo. Stoga je njegovo razmnoavanje bilo bezopasno po
okolinu, to je bilo znaajno budui da ni on u Australiji nije imao neprijatelja. Tako je taj insekt
ubrzo obuzdao i potisnuo biljku i kaktusna napast se povukla a sa njom i insekti, sem malog
ostatka dovoljnog da zauvek dri kaktuse pod kontrolom.
Takve kontrole i protivtee svestrano su obezbeene. Zbog ega brzorazmnoavajui insekti
nisu zagospodarili svetom? Zato to nemaju plua kakva ovek ima; oni diu kroz cevice. A
kada insekti porastu, njihove cevice se ne uveaju proporcionalno uveanoj veliini tela. To je
razlog to nikada nije bilo ogromnih insekata - to ogranienje rasta zadralo ih je pod kontrolom.
Da ta fizika smetnja nije bila pripremljena, ovek ne bi mogao da opstane. Zamislite samo
susret sa strljenom veliine lava!

Sedmo: injenica da ovek moe da zane i zavoli ideju Boga sama po sebi je naroit dokaz.
Misao o Bogu rodila se iz boanskog dara oveka, nedeljivog sa ostatkom naeg sveta dara
koji zovemo imaginacija, zamiljanje. Uz njegovu pomo, ovek i jedino ovek moe da pronae
dokaze o postojanju nevidljivih stvari. Vidik koji ta sposobnost otvara pred nama neogranien je;
kada ovekova usavrena imaginacija postane duhovna realnost, on moe da raspozna sav
dokazni materijal o planu i svrsi, i da shvati veliku istinu da su nebesa bilo gde i bilo ta, da je
Bog svugde i u svemu, ali da nigde nije tako blizu kao u naim srcima.
U naunom pogledu je tano isto koliko i u pesnikom ono to psalmopevac kae: Nebesa
objavljuju Slavu Boju, a nebeski svod pokazuje Njegovu rukotvorinu.

Da li je savremena nauka prigovor religiji?

 Sri Svami Krinananda

Navedeni naslov je pomalo zapetljana stvar, i ne znam do koje mere e ovo biti prikladna
tema za raspravu pred publikom ove vrste, u kojoj se uglavnom nalaze Boji posveenici i
polagai prava na duhovni ideal ivota. Ipak, sva vienja ivota mogu da se ujedine u sistem
celovite organizacije, i nita zamislivo ne moe da se smatra stranim metodologiji koju valja
usvojiti u potrazi za duhovnim idealom.
Sporno pitanje glasi: Postoji li protivurenost izmeu naunog metoda i religioznog
stremljenja due? Uopteno govorei, kada ljudi govore o nauci, ono to obian narod
podrazumeva pod tim jeste komfor koji mu je donela primenjena nauka, na primer brza
putovanja, telefon, telegraf, internet, satelit i televizija. Te stvari su ljudima na umu kada govore
o tehnolokom napretku koji je nauka postigla; ali nauka nije samo tehnologija. Ona je vizija
samog ivota.
Ono to se sukobljava ili se ini da se sukobljava sa religijom nije komfor koji nam je pruen
tim tehnolokim izumima primenjene nauke, nego nauna teorija, koja je neto veoma duboko i
granii se sa filozofskim i metafizikim temeljima samog ivota.
Glavni temelj svakog naunog shvatanja jeste uverenje da je svet za svakoga neto spoljanje.
Poto su posmatranje i eksperiment metodi naunog postupka, preutno se podrazumeva da ono
to se posmatra i sa ime se eksperimentie mora da bude spolja. Spoljanji poloaj sveta je
veoma vano stanovite koje ovde treba uzeti u obzir, ali ipak moemo da se zapitamo: Da li je
svet stvarno izvan nas, tako da ono to se u svetu dogaa ni na koji nain ne utie na nas, kao to
ni svet ne mari ta se nama dogaa u naim unutarnjim delovanjima? Da li su jedinka i svet, dva
principa koje sada razmatramo, odvojeni jedno od drugog? Zar svet nema nita sa jedinkom, i zar
jedinka nema nikakve veze sa svetom? ini se kao da izmeu jedinke i sveta nije mogua
komunikacija. Svet moe da uopte ne zna da je neki pojedinac mrtav i nestao, a pojedinca se ni
na koji nain ne tie ako se neka zvezda na nebu hladi i gasi. Neka se na nebesima dogaa ta
god hoe; ta to nas briga? Samo, pitanje je da li je ba tako.
Moe da se kae da je ovaj zamiljeni sukob izmeu fizike nauke i religije poeo negde
krajem devetnaestog veka, kada je geocentrino tumaenje nebeskih tela bilo zamenjeno
heliocentrinim konceptom na osnovu Kopernikovog otkria. Ovo otkrie dolo je u sukob sa
biblijskom verom i tradicijom, koja smatra da je Zemlja okosnica, i da se sunce, mesec i zvezde
okreu oko nje.
Druga stvar koja je smetala religiji onakvoj kakva je u to vreme bila prihvatljiva, jeste to to
je nauka negirala biblijsko predanje prema kojem je svet bio stvoren pre nekih etiri hiljade
godina, poto je nauno otkrie utvrdilo i proglasilo da se za poetkom sveta mora tragati mnogo
dublje u prolosti, i da je zemlja stara vie miliona godina. I to je bio prigovor srednjovekovnom
religijskom shvatanju.
Meutim, trea stvar je najvanija. Kada je Njutn otkrio zakon gravitacije i zakljuio da o
svemu to se dogaa u fizikom svetu moe da se izvede matematiki zakljuak pomou
logikog postupka izvlaenja zakljuka iz premisa, kao i to da je svet koji je u sutini fiziki
sadran u olji prostora i vremena, i kada je njegov sledbenik Laplas napisao pet tomova o
''Nebeskoj Mehanici'' tada je izgleda poeo rat izmeu nauke i religije. Prema istorijskim
podacima, Laplasova dela uruena su Napoleonu da ih oceni. Izgleda da je Napoleon izjavio:
Gospodine, ja u vaoj emi ne vidim Boga; a Laplasov odgovor je izgleda bio: Vaa visosti,
koristio sam najbolje teleskope na svetu, ali nigde nisam pronaao Boga. To vam je klasina
nauka: Bog mora da bude vien da bi se u Njega poverovalo.
Da li iz toga sledi da sve to vidimo svojim oima zaista postoji? Moemo li logino ili
nauno da ustanovimo da svet uopte postoji? Koji nauni postupak moe da dokae injenicu da
je svet neto spoljanje? Nauka je protiv svih vrsta pretpostavki i uzimanja zdravo za gotovo bilo
ega to nije dokazano. Meutim, postoji li ikakav dokaz koji bi potkrepio uverenje da svet
postoji, osim isticanja da on moe da se vidi? ula stupaju u kontakt sa onim to zovemo
panorama spoljnog sveta. To je dokaz!
Kod ovog pitanja, nauka mrmlja i petlja. Pokuava da izree tlo ispod sopstvenih nogu.
Prihvatanje bilo ega kao gotove injenice nije poetak nauke. Ne moemo da prihvatimo kao
gotovu injenicu ak ni to da svet postoji, ukoliko ne dokaemo da postoji. ovek ne moe da
dokae ni svoje roeno postojanje. Otkud pa vi znate da postojite? Gde je logiki zakljuak,
silogizam po kojem ste iz premise, polazne pretpostavke, izvukli posledicu svoga postojanja?
Koji je to dokaz koji moe da utvrdi stvarnost vaeg vlastitog bivanja? Dajte argument, pa da
vidimo ta je to to vam govori da zaista postojite.
Francuski filozof Rene Dekart bio je taj koji se latio ovog pitanja o nepoverenju u postojanje
svoga roenog bia: Moda neki avo dela u mom umu. Moda mi sve govori na naopak nain.
Svet moda ne postoji tamo. Ja moda ne postojim ovde. Sve je nejasno i nepouzdano. Nema
izvesnosti o bilo emu. Mogu da posumnjam u neospornost bilo ega i svega. Meutim, on je
prodro dublje u taj fenomen sumnje i otkrio da sumnja nije mogua ukoliko ne postoji neko ko
sumnja; ukoliko treba posumnjati i u samog sumnjiavca, onda sam in sumnjanja gubi svoj
smisao. Niko ne moe da bude savreni skeptik, poto to ponitava samu svrhu skepticizma.
Mislim, dakle mora da postojim. To je Dekartov zakljuak.
Kakve je vrste moja egzistencija? Svestan sam da postojim. ta je ta svest? Ja sam
individua; ja sam gosn Taj-i-Taj to je moja svest o egzistenciji. A da li je svest o postojanju
linosti isto to i potpuno prihvatanje istinitosti ivota? On je zakljuio da to ne moe da bude
krajnja istina o ivotu, poto u svakome postoji udnja za probijanjem izvan granica svoje
linosti.
Niko ne moe da podnosi ogranienost. Ograniena svest, pokazana injenicom da ja znam da
sam ja, uspostavlja punovanost postojanja neega to nije ogranieno. Pa ta je to to nije
ogranieno? To ne bi smelo da bude mnotvo ogranienosti; mora da bude zaista neogranieno,
Beskrajnost. Moje postojanje kao ogranienog bia, potkrepljeno nepobitnou ove tvrdnje,
dovodi do jedne ire, neoekivane posledice, naime da onda i Beskrajnost mora da postoji; i
stoga, Bog postoji. Ukoliko ja postojim, Bog mora da postoji, zato to je pojam Boga samo
kosmiki korelativ prihvatanja svoga sopstvenog bia kao ograniene jedinke. Ogranienost
individualnosti dokazuje neogranienost Stvarnosti ivota. Ovo unitava poetnu zamisao o
spoljanjem karakteru sveta, i o primeenoj podeli na onog koji opaa i onog to je opaeno.
Sada se dotiem pretnje koju teoretska nauka postavlja pred religiju. Meutim, pri tom je
potrebno da se shvati ta je to religija. Uza sav na trud da analiziramo praktini i teoretski vid
nauke, znamo li ta je religija? Religija je u osnovi enja za onim to je iznad jedinke. Postoji
neto to me prevazilazi; kada ne bi bilo tako, ja bih bio najsreniji ovek na svetu. Bio bih
bezbrian, potpuno bezbedan, i savren u svakom smislu te rei. No, niko ne osea da je savren.
Uvek je prisutno gunanje da neto nije kako treba, neto je neodgovarajue, neto je nedostatno
i nezadovoljavajue. Na kraju krajeva, postoji pretnja nestanka same jedinke. oveka sustie
smrt.
Ovo su strahovi psihe, koji imaju osnova i istinitosti u smislu da ukazuju na mogunost
postojanja neke oblasti u kojoj su ovi nesigurni uslovi u potpunosti prevazieni.
Izgleda da se istina o ivotu nalazi u nekoliko slojeva samoprevazilaenja, od kojih se jedan
uzdie iznad drugog, i onaj nii ne zadovoljava dok se ne dopre do sledeeg, vieg. Mi nikada ne
moemo da budemo zadovoljni bilo ime u ovom svetu zato to zadovoljstvo ne moe da
proistekne iz onoga to je potpuno izvan nas. Ospoljenost ivotnih vrednosti i stvari od kojih se
oekuje da nam prue zadovoljstvo osujeuje sam pokuaj postizanja bilo koje vrste trajne
radosti i zadovoljstva u ovom svetu. Ono u emu traimo zadovoljstvo, naime ulni objekti, nije
u stanju da doe u vezu sa opaaocem usled injenice da se nalazi napolju. Ve smo oznaili svet
kao neto to nam je potpuno spoljanje, nepovezano sa nama i, prema tome, ne moemo od
njega nita da oekujemo. Bez obzira na to, ovek jurca za ivotnim uicima u vidu kontakta sa
objektima koji su potpuno van njega. To je protivrenost u samom funkcionisanju elje. To je
samoponitavajue nastojanje onoga to zovemo ljudskom eljom.
elja je tenja za posedovanjem onoga to nije unutar samog oveka, ve se nalazi van njega.
A ta spoljna priroda objekta spreava njegovo dolaenje u vezu sa doivljajnom svesti. I stoga se
svaka elja okonava u tragediji, razoaranosti i potpunom porazu, tako da nema nikoga ko je
napustio ovaj svet sa oseajem zadovoljstva to je njegov pokuaj uspeo. Sve propada i gubi se.
Zakljuak starca kojem se primakla smrt jeste da je ceo ivot bio uzaludan, i da nita nema
vanost ni vrednost, a uzrok tome je taj to je proiveo svoj ivot teei cilju na koji ovek ne
moe da rauna u svetu koji je potpuno izvan njega.
Religiozni ideal nije utemeljen na shvatanju o spoljanjosti sveta, niti na unutarnjoj prirodi
bilo ega. Svet nije ni izvan nas, niti je unutra. Mi smo celovito povezani sa svetom; takav je
sluaj sa svetom s obzirom na nas kao bia. Mi ne sedimo izvan sveta, mi smo u njemu, ali ne u
svetu kao neemu to je sadrano u nekom upu ili loncu. Odnos izmeu pojedinca i kosmosa
predstavlja organsku celinu. Jednostavnije reeno, to je neto poput organa jednog tela koji stoje
u vezi sa samim telesnim organizmom. I premda ovek moe da posmatra svoju aku ili stopalo
kao ulne objekte, oni za nas nisu spoljni objekti. Oni su organski delovi celoga tela, koje je
prevazilaenje udova. Otuda, religija se izdie iznad klasinog naunog stanovita o spoljanjosti
sveta i stie do onog to moemo da nazovemo univerzalnom idejom ivotne stvarnosti i
postojanosti.
Istina, koja je krajnji cilj religiozne tenje, je svestrana i sverazumevajua univerzalna
obuhvatnost, i po tome ona ne ide u korak sa klasinom fizikom koja zahteva da svet bude
potpuno spolja. Oprenost izmeu fizike nauke u njenom klasinom obliku i religioznog ideala
nalazi se u injenici to se s jedne strane tvrdi da univerzalna obuhvatnost predstavlja ivotnu
istinu; s druge strane, tvrdi se da je ta istina potpuno spoljna.
Kasnije, sredinom dvadesetog veka, naune teorije sistematski su se prepravljale, i
promiljeniji i marljiviji naunici ustanovili su da nita nije mogue saznati ukoliko ne postoji
odnos, povezanost izmeu onoga koji saznaje i onoga to se saznaje. Potpuno nevezan i odvojen
objekt, kao to je svet, ne moe da bude spoznat nijednom pojedinanom sveu. Upetljanost
objekta opaanja u subjektivnu radnju njegovog vidnog predstavljanja neophodna je da bi
opaanje uopte moglo da se odvija. Mora da postoji nekakva bliskost izmeu opaajue svesti i
opaenog objekta. To dvoje su paralelni jedno u odnosu na drugo. Niti je svet iznad individue,
niti je individua iznad sveta. Oni su istodobno u vremenu i prostoru. Mi smo nainjeni od iste
sutine od koje i svet, i ivimo u oblasti koja je upravo fizika oblast pet elemenata. Svet je
ustrojstvo od pet fizikih elemenata zemlje, vode, vatre, vazduha i etera, koji su takoe i
graevinski blokovi pojedinanog tela. Sama sr nae fizike egzistencije ista je kao i sr
fizikog sveta. Graevinski blokovi kosmosa su graevinski blokovi naih vlastitih linosti. Pa
onda, ukoliko je tako, ta je to to ini da se oseamo razliitim od sveta? To je uplitanje
karakteristinog neshvatljivog fenomena zvanog prostor i vreme. Premda je klasina fizika sa
Njutnove take gledita smatrala da prostor i vreme nemaju ama ba nita sa sadrinom sveta,
kasnije je otkriveno da su prostor i vreme bitno povezani sa svakim fizikim dogaajem u svetu.
Taitirija Upaniada prva nam je prenela znanje o razvojnom procesu kosmosa. Tasmadva
etasmadatmana akaah sambutah: Iz Univerzalnog Apsoluta, Sutastvenosti kosmosa, proistekao
je prostor. Dakle, moramo da shvatimo da je ak i prostor povezan sa Apsolutom. Akaadvajuh;
element vazduha koji potie od vibracija prostora. Vajoragnih; trenje nastalo od kretanja vazduha
stvorilo je toplotu, koja je vatra. Agnerapah; sabijanje toplote vatre proizvelo je teno stanje
sveta, koje je voda. Stvrdnjavanjem vode nastao je element zemlje, Adbjah pritivi. Pritivja
oadajah: iz zemlje su nastale sve trave, biljke i drvee, a to su namirnice ivotinja i ljudskih
bia. Oadibjanam; sve to jedemo potie od biljaka, drvea i povra i slinih jestivih stvari
proizvedenih u zemlji. Anatpuruah; ovek se pojavljuje poslednji u procesu evolucije. Ovo
fiziko telo je anamaja, stvoreno od hrane koja je element zemlje, a ova je pak razvojna
posledica elementa vode, a voda elementa vatre, a vatra elementa vazduha, a vazduh elementa
prostora, dok je element prostora ukorenjen u Univerzalnom Postojanju.
Na ovaj nain moete da shvatite svoju povezanost sa Krajnjom (odnosno Izvornom)
Stvarnou. Mi smo duboko usaeni u Prvobitno Bie. Mi smo spontani proizvod razvoja u
najniem obliku njegovog izraza, u fizikom, materijalnom obliku, koji je prostorno-vremenski
izraz ne-prostornog i ne-vremenskog Vrhovnog Bia koje je Izvorna Svesnost: satjam
nanamanantam brama.
To je uzviena, velianstvena misao. U dananje vreme, razboritija sorta fiziara praktino je
nabasala na tu prekrasnu ideju iz Upaniada. Matematiari koji su objavili da svet predstavlja
samo jednaine, take dogaaja i talase verovatnoe, ili kontinuum neke neopisive tvari,
nehotino su bili primorani da se sloe da je postojanje nedeljivo. Taj zakljuak mora da bude
izvuen u svesti samog naunika.
uveni fiziar, Ser Artur Edington, koji se nije slagao da postoji Bog ili takva stvar kao to je
svest, na kraju se ipak priklonio tom shvatanju, nehotino i takorei nevoljno. U svojoj
izvanrednoj knjizi ''Priroda fizikog sveta'', izneo je bezuslovnu istinu: Graa sveta je svest.
Pogreno shvaena nauka jeste pretnja religiji; ako bi je smatrali samo za tehnoloki proces
letenja velikom brzinom i delovanja putem satelita, televizije i interneta, bilo bi to isuvie
uproeno vienje nauke. Nauka je plemenit istraivaki nain rada, koji moe da nas odvede u
dubine tajni ivota, ukoliko nepristrasno poemo sa njom.
Dakle, doli smo do neoekivanog naunog otkria da graa sveta mora da bude svest. Zbog
ega je to tako? Zbog toga to svet mora da bude upoznat da bi moglo da bude usvojeno da
postoji. Ko vam kae da svet postoji? Vaa svest vam to kae. Kako svest zna da svet postoji,
ukoliko ona sama ne proima svet opaaja? Upijanje same strukture fizikog sveta u strukturu
svesti predstavlja razlog zbog kojeg verujemo u postojanje sveta, i u to da se on nalazi napolju.
Prema tome, na kraju ne postoji sukob izmeu graninih otkria nauke i uzvienih tenji religije.
Pod ''religijom'' ne mislimo na hinduizam, hrianstvo, budizam ovaj ''izam'', onaj ''izam'', i
sve to. Sve su to samo izdvojeni sektaki oblici istinskog smisla religije. Religija je stremljenje
due ka njenoj konanoj sudbini. To je potraga pojedinanog za Apsolutnim. To je udnja duha u
nama za Svemoguim Bogom. I to nema nikakve veze ni sa kakvim ''izmom'', niti iko moe da
bude lien te vene udnje za savrenstvom, koju je bolje nazvati duhovnom ambicijom negoli
religijskom udnjom, zbog zloupotrebe rei 'religija'' u modernim vremenima, pod istorijskim
okolnostima, i u uenjima u kolama i univerzitetima.
 Ljudi koji danas sebe smatraju naunicima veoma su istaknuti u logikom suenju da religija
zasluuje prezir, smatrajui da su sve to bapske prie, usled toga to je njihovo shvatanje religije
tako ubogo, a takvo je i njihovo shvatanje nauke. Svakog od nas je zadesila tragedija
nesposobnosti da budemo precizni i savesni u svome znanju o stvarima, bilo ono nauno ili
religijsko.
Protivrenosti nema. U srednjem veku inilo se da se fizika nauka sukobljava sa teolokim
doktrinama crkve. Crkva je izoptila brojne naunike, koji su bili podvrgavani strogim kaznama
od strane pape. U srednjem veku je bila osnovana inkvizicija potpuno nezamisliva za nas,
naravno. Ljudi su spaljivani, bacani u ognjeve od strane dogmatskih religijskih pristalica, a
nauka je vratila milo za drago i odvojila se od pape.
Ali, danas ivimo u potpuno drugaijem svetu. Sukob se okonao; ili se barem ini da se
okonava. Mada je jednom reeno: Istok je Istok, a Zapad je Zapad, i to dvoje se nikada nee
sresti ni ujediniti, mislim da danas imamo pokuaj zbliavanja, i da se oni susreu. Zapad i
Istok ele da se rukuju i da priznaju svoju zajedniku tradiciju kao ljudskih bia, radije nego
Zapadnjaka i Istonjaka, naunika i religijskih sledbenika, trailaca Boga i trailaca materijalnih
vrednosti.
U poslednje vreme pojavljuje se sve vie udbenika u kojima slikovita monografija prodire u
dubine te harmonije koja ve postoji izmeu spoljnog i univerzalnog. Ako spoljno i moe da se
razlikuje od unutarnjeg, ono ne moe da bude spoljno u odnosu na univerzalno. Univerzalno je
transcendentalna osnova koja se izdie i iznad subjektivne i iznad objektivne strane. Mi ne
moemo ni da znamo da postoji ita izvan nas ukoliko ne postoji trei element koji nije mi, a nije
ni objekt koji se opaa.
Usled spoljne prirode objekta opaanja i unutarnje prirode svesti, izmeu to dvoje nema
povezanosti, i znanje je nemogue; niko ne moe da zna da bilo ta jeste. Meutim, postoji
trancendentalna osnova. Istona misao je razmatra pod nazivom adidaiva, duhovni princip koji
dejstvuje kao trancendentalni element nepoznat i neprimetan, ali koji deluje izmeu
subjektivne i objektivne strane.
Subjektivna strana zove se adjatma, a objektivna je adibauta, dok je transendentalna adidaiva.
Sve tri moraju da dejstvuju zajedno da bi uopte moglo da doe do percepcije. Ali, mi toliko
podbacujemo u svojoj moi razumevanja da vrlo malo znamo o sebi samima, i jo mnogo manje
o svetu, a o tom transcendentalnom delovanju ne znamo ba nita. Bogovi su pred naim oima i
uima, nosom i jezikom, i pred itavom naom osetljivou. Ti bogovi koji su stanovnici nebesa
u isti mah su operateri ovog mehanizma zvanog fiziko telo sa njegovim ulnim organima.
Egoistina jedinka je sujetna i drska kada misli da on ili ona radi. Radnici su velianstvena
boanska bia koja su trancendentne adidaive bogovi na nebesima, kako ih nazivamo. Samo
to su oni nevidljivi. Nevidljivi su zbog toga to nisu ni unutra ni spolja; oni su ''iznad''.
Ovo je orijentaciona putanja i za nauku i za religiju, tako da ukoliko zajedno usklaeno deluju
mogu da stvore svet radosti i zadovoljstva u kojem je ivot vredan ivljenja. Hoete li da
napustite ovaj svet sa traginim oseanjem da nita nije postignuto? Svet je izmakao svaijem
zahvatu. Kraljevi su se smenjivali, imperije su se raale i propadale, a svet se nije promenio.
Izgleda da je to tako zbog naeg pogrenog vrednovanja toka istorije. Istorija je zapravo prirodni
kosmiki tok. Ona je celokupno funkcionisanje koje se odvija u celoj tvorevini, ak i kada se
neki beznaajan dogaaj deava u nekom oku sveta. Na ueni govornik pominjao je kvantnu
mehaniku i otkria relativiteta, itd., koja su osvetlila zaprepaujuu istinu o tome da se u
univerzumu odvija jedno jedinstveno brzo i istovremeno delovanje. Svaki dogaaj je istovremen
dogaaj. On se ne dogaa jue ili sutra; on je upravo sada, svugde.
 Zar pesnik nije rekao da ne moemo da dodirnemo latice cveta u svojoj bati a da se to ne
odrazi na zvezde na nebesima? To nije tek poezija; to je istina. Svaki dogaaj je univerzalni
dogaaj. Bilo ta to se bilo gde dogaa, dogaa se svuda, i mi ivimo s kraja na kraj vasione, u
svim delovima kosmosa. Na individualitet nije ogranien samo na ovu planetu. On je svugde u
razliitim delovima.
Naunici su danas otkrili mogunost postojanja svetova unutar svetova, i verovatnost mnotva
svetova, a nae bie naseljava sve ove svetove istovremeno. 'Istovremeno' je re koju moramo da
podvuemo. Mi ne naseljavamo sve te svetove jedan za drugim danas ovde, sutra negde
drugde. Jednim zamahom, na bezvremen nain, mi nastanjujemo itav kosmos, i predstavljamo
graane sveta koji deluju na razliite naine i u razliitim oblicima. Nepoznat i nama samima,
jedan deo nas nalazi se ovde na zemlji obavljajui aktivnosti na ovaj nain, dok je drugi deo
naeg izvornog bia na nebu, upravo sada.
Nae vie sopstvo na nebu vue nas i poziva: Hajde, doi ovamo. Ti nisi tu gde izgleda da
jesi. Ti si na nebu. Eto zbog ega eznemo za viim vrednostima ivota, i nikako ne moemo da
budemo zadovoljeni; stalno smo nezadovoljni zbog toga to i nismo u ovom svetu. Mi se odista
nalazimo u nekom drugom svetu, u svim svetovima. Ovo univerzalno dejstvovanje jedinki je
velianstveni pronalazak moderne Kvantne Mehanike, koja je potpuno drugaija od one nauke
koja izgleda da je u sukobu sa religijom. Nauka je postala duhovnost; fizika je postala
metafizika.
To je udo koje posmatramo krajem dvadesetog veka; uvereni smo da Bog mora da se pojavi.
Kraljevstvo nebesko je unutar nas; unutar nas je zato to je sveprisutno. Kako ogromno
kraljevstvo moe da bude sadrano u siunim dimenzijama naeg fizikog postojanja? Tako to
unutranjost naeg bivanja ustvari nije fizika unutranjost. itav univerzum moe da se nalazi u
nama.
andogja Upaniada je ta koja nam govori da se sve to se dogaa u spoljnom svetu dogaa u
nama. Ako sunce tamo sija, ono isto tako sija i u nama. Ukoliko je napolju toplo, toplo je i
unutra. Ukoliko napolju pada kia, pada i unutra, takoe. Ako tamo grmi, grmi i ovde. Pa ipak,
mi smo toliko tupavi da ne moemo da shvatimo da se ti dogaaji deavaju u nama, usklaeni sa
svim onim to se deava napolju u svetu.
Mi smo svet; to je ono to nam saznanja dananje nauke kazuju. To je ono to nam kazuje
uzviena sveta knjiga ''Joga Vasita''. To je ono to nam saoptavaju Upaniade. Ne radi se samo
o tome da se Zapad i Istok pribliavaju i ujedinjuju; to se Bog i ovek rukuju u ovom beskrajnom
kraljevstvu sveopte kreacije.