Naslov originala

Bram Stoker

The Lady of the Shroud

 Izvod iz okultistikog dnevnika

januar 1907. godine

udna pria nam stie sa Jadrana. U noi devetog
januara, na Viktorini, brodu italijanske parobrodske
kompanije, koji je prolazio pored rta poznatog kao Ivanovo
koplje, nealeko od obale Zemlje Plavih Planina, osmatra
je skrenuo panju kapetanu, na omaleni svetlei objekat
nadomak obale. Za brodove koji su ili na jug uobiajeno
je bilo da, kada je dobro vreme, plove blizu Ivanovog
koplja, jer je voda na tom mestu bila duboka, bez jakih
struja i podvodnih stena. Zaista, do pre par godina, lokalni
brodovi su najee plovili toliko blizu obale da su iz
Lojda*(Jedno od najstarijih i najpoznatijih osiguravajuih drutava,
osnovano 1744. Godine prvenstveno kao osiguravajue drutvo koje se
bavilo osiguranjem brodova i pomorske trgovine. ) poslali
upozorenje da bilo kakva nesrea pod tim okolnostima
nee biti pnznata i svrstana u redovne polise rizika
plovidbe. Kapetan Mirolani je bio jedan od onih koji je
insistirao na dranju odstojanja od pomenutog mesta,
meutim, kako su mu skrenuli panju na postojee
okolnosti, zakljuio je da bi bilo dobro da ih ispita jer je
postojala verovatnoa da je u pitanju neka vrsta nesree.
Shodno tome, naredio je da se brod uspori, i paljivo je
krenuo ka obali. Na komandnom mostu su mu se
pridruila dvojica njegovih oficira, gospoda Falamano i
Destilja, kao i gospodin Piter Kofild, jedan od putnika, iji
su izvetaji o spiritualnim fenomenima sa udaljenih mesta
dobro poznati itaocima Okultistikih dnevnika. On je
napisao i izvetaj o udnovatim dogaajima koji slede, a
potvruju ga potpisi kapetana Mirolanija i pomenute
gospode.
... Bilo je jedanaest minuta pre ponoi, u subotu,
devetog januara 1907, kada sam ugledao udan prizor
nadomak obale Zemlje Plavih Planina, kod mesta poznatog
kao Ivanovo koplje. No je bila lepa, i stajao sam na
pramcu broda, gde mi nita nije ometalo pogled. Nalazili
smo se nedaleko od Ivanovog koplja, i ili smo od severnog
ka junom kraju zaliva kroz koji se prostirao. Kapetan
Mirolani, zapovednik, veoma je oprezan pomorac i u svojim
plovidbama iroko zaobilazi zaliv na koji Lojd upozorava.
Meutim, kada je na meseini uoio, prilino udaljenu,
sitnu, belu figuru ene, koju neka nepoznata struja nosi u
malom amcu na ijem se pramcu nalazila slaba svetiljka
(koja je mene podseala na mrtvaku sveu*( Corpse candle
(engl.) poznata i kao will o the wisp tradicionalni naziv za
utvarnu svetlost koja se ponekad moe videti oko sumraka u
movarama, barutinama i ritovima. Prema predanju podsea na
treperavu lampu ija svetlost nestaje kako joj se prilazi.), pomislio je
da je u pitanju osoba u nevolji i poeo je paljivo da se
kree ka njoj. Sa njim na mostu nalazila su se dva oficira,
gospoda Falamano i Destilja. Sva trojica su, kao i ja, videli
istu stvar. Ostatak posade i putnika nalazio se u
potpalublju. Kako smo se pribliavali amcu, uoio sam
pravu prirou ove pojave, mada je pomorci nisu bili svesni
sve do samoga kraja. To uopte nije bilo udno, poto niko
od njih nije imao susreta i iskustava sa okultnim stvarima,
dok sam ja preko trideset godina partao svetom i do
detalja prouavao tu materiju i izuavao spiritualne
fenomene. Po kretnjama oficira shvatio sam da nisu uoili
ono to je meni bilo jasno, a ja nisam eleo da ih uputim
kako ne bi okrenuli plovilo pre nego to joj priemo
dovoljno blizu da je paljivije osmotrim. Sve je ispalo onako
kao sam eleo, ili priblino tako. Poto sam se nalazio na
pramcu, imao sam bolji pregled od onih koji su hili na
mostu. Odmah sam uoio da je amac, koji se od poetka
doimao udnog oblika, zapravo koveg i da je ena koja
stoji u njemu umotana u pokrov. Bila nam je okrenuta
leima i oigledno nije ula da joj prilazimo. Kretali smo se
jako polako, motori su radili gotovo neujno, a naa
kobilica jedva da je talasala dok je sekla vodu. Iznenada se
sa mosta zauo mahnit uzvik, Italijani se svakako lako
uzbuuju, a potom su otre komande date krmanou, dok
se signalna zvonjava kotlarnici jasno ula. U trenutku,
tako se bar inilo, brod se okrenuo u desnu stranu, i
punom parom jurnuo napred. Pre nego to smo mogli
shvatiti ta se deava, prikaza se gubila u daljini.
Poslednja stvar koju sam ugledao bio bljesak bledog lica sa
tamnim, plamteim oima, dok je prilika nestajala u
kovegu poput magle ili dima na vetru.
 KNJIGA PRVA
TESTAMENT RODERA MELTONA
 ITANJE TESTAMENTA RODERA MELTONA I SVE
TO JE USLEDILO POSLE TOGA

Zaipis koji je nainio Ernest Roder Halbard Melton,

student zakona Unutranjeg hrama, najstariji sin Ernesta
Halbarda Meltona, koji je bio sin Ernesta Meltona, koji je bio
stariji brat pomenutog Rodera Meltona i njegov naslednik.

Smatram da je korisno, ili ak moda neophodno da

vam predstavim sve one koji imaju veze sa testamentom
Rodera Meltona, brata mog dede po ocu.
U tom smislu, dopustite mi da vam predstavim
raznolike lanove njegove porodice, i da objasnim neka od
njihovih zanimanja i neke od naina ponaanja.
Moj otac Ernest Halbard Melton bio je jedini sin
Ernesta Meltona, najstarijeg sina ser Defrija Halbarda
Meltona od Hamkrofta, iz okruga Salop, koji je bio sudija i
jedno vreme erif. Ser Defri, moj pradeda, nasledio je
malo imanje od svog oca Rodera Meltona. Uzgred, u
njegovo vreme, nae prezime je bilo Milton, ali ga je moj
pradeda promenio u sadanju verziju, poto je bio
praktian ovek, koji se nije povodio za oseanjima, nije
eleo da nas javnost mea sa drugima, koji pripadaju
porodici izvesne radikaine osobe po prezimenu Milton*(
Don Milton (16081674) engleski pesnik, polemiar i zvaninik u
vreme Kromvela, smatran najveim engleskim pesnikom posle ekspira
, najpoznatiji po svojim religioznim epovima Izgubljeni raj i Raj ponovo
naen.), koja je pisala pesme i bila neka vrsta zvaninika za
vreme Kromvela*( Oliver Kromvel (15991658) engleski vojskovoa
i politiar koji je na kratko zbacio monarhiju i uspostavio republikanski
Komonvelt kojim je upravljao kao lord Zatitnik.), dok smo mi, sa
druge strane, pripadali konzervativcima. Isti praktini duh
koji ga je naveo da promeni prezime, usmerio ga je i na
bavljenje trgovinom. Tako da je, ve u ranoj mladosti,
postao tavilac i koar. U tu svrhu je iskoristio potoke,
jezerca i hrastove ume na svom imanju Torabi u Safolku.
Razvio je jako uspean posao i stekao je znatno bogatstvo,
od kojeg je deo iskoristio da kupi imanje ropir, koje je
potom zavetao i iji sam ja naslednik.
Ser Defri je pored mog dede imao jo tri sina i erku,
koja se rodila dvadeset godina posle najmlaeg od roene
brae. Sinovi su mu bili Defri, koji je umro bez potomaka,
jer je poginuo u indijskoj pobuni u Mirutu*( Grad u regiji Utar
Prade poznat po prvoj pobuni protiv engleske okupacije u Indiji (1857.
godine), koja je poznata kao Prvi rat za nezavisnost.), gde je, iako je
bio civil, uzeo ma u ruke kako bi se borio za sopstveni
ivot, Roder (iji ivot u vam uskoro ispriati) i Don, koji
je bio najmlai i koji je kao i Defri umro ne oenivi se.
Od petolane porodice ser Defrija, dakle, samo troje treba
uzeti u obzir: mog dedu, koji je imao troje dece od kojih su
dvoje, sin i erka, umrli jo dok su bili deca, tako da su
preostali samo: moj otac, Roder i Pejens. Pejens je
roena 1858, udala se za Irca koji se prezivao Seleder, to
je bio uobiajeni nain na koji se zapravo izgovaralo
prezime Sent Leder ili kako to oni piu Sveti Leder*( Sent
Leodegar ili Leder 615679, biskup Atuna, umro na mukama i
kanonizovan od strane rimokatolie crkve. Prezime je postalo veoma
popularno sa normanskim osvajanjem Engleske pa se od VIII veka
belei nekoliko istaknutih linosti koje su nosile to prezime, a do XIX
vekajavlja se pregrt poznatih ljudi sa tim prezimenom, izmeu ostalog,
nekolicina lordova, guvernera i visokih zvaninika.), koje su potonje
generacije poele da koriste u svojem najstarijem izvornom
obliku. On je bio lakomislen i smeo ovek, kapetan
kopljanika, kojem nije nedostajalo hrabrosti. Odlikovan je
Viktorijinim krstom*( Najavie odlikovanje za hrabrost, koje se
dodeljivalo pripanicima vojske na teritorijama Komonvelta i bivih
britanskih teritorija.) za podvige u biei kod Amoafula za vreme
Aanti*( Aanti ratovi (18241901) voeni su na teritoriji dananje
Gane, izmeu engleskih okupacionih snaga i lokalnih plemena, iji su
lideri nosili titulu Aantena pa su ih Britanci nazivali Aanti. Bitka kod
Amoafula prestavlja prvu u serijj petodnevnih bitaka, koja se oigrala
u toku treeg Aanti rata (18731874), koji se zavrio zauzimanjem
prestonice Aantija Kumase..) pohoda. Plaim se da mu je
nedostajalo ozbiljnosti i jasnog ivotnog cilja, to moj otac
navodi kao glavne karakteristike nae porodice. Brzo je
spiskao gotovo celo svoje neveliko naslee, te bi, da je
poiveo i da nije bilo malog bogatstva moje baba-tetke,
verovatno, umro u bedi. Kaem verovatno, ali ne i zapravo,
jer Meltoni, koji su veoma ponosni, ne bi tolerisali ubogu
granu porodice. Moram da kaem da niko od nas nema
visoko miljenje o toj strani familije.
Na sreu, moja baba-tetka Pejens je imala samo
jedno dete, a prerana smrt kapetana Sent Ledera kako
ja volim da ga zovem - postarala se da ih ne bude vie. Nije
se ponovo udavala, mada je moja baba nekoliko puta
pokuavala da joj ugovori drugi brak. Bila je, kako mi je
reeno, kruta i ohola osoba koja nije htela da se povinuje
predlozima starijih. Njeno jedino dete je bio sin, koji je
povukao vie na oevu stranu porodice nego na nau. On
je bio lentina i skitnica, veito se tukao u koli i uvek je
hteo da izvodi najlue poduhvate. Moj otac, koji je bio
glava porodice i koji je od njega stariji osamnaest godina,
vie puta ga je korio i savetovao, ali su njegova oholost i
manjkavost duha bili toliki da je na kraju digao ruke.
Zaista sam, u nekoliko navrata, uo svog oca kako govori
da mu je, ak, pretio smru. Niko, pa ni moj otac, nije
imao dobrog uticaja na njega, jedino njegova majka, koja je
bila iz nae porodice i ena koja je ivela sa njima, kao
neka vrsta guvernante; ,,tetka kako ju je on zvao.
Situacija je bila sledea: kapetan Sent Leder je imao
mlaeg brata, koji se jako mlad nesmotreno oenio
izvesnom kotlanankom. Nisu imali nikakvih sredstava
za ivot osim onoga to im je nesmotreni kopljanik, koji i
sam jedva daje imao ta, davao, a ona je bila ,,jalova, to
je, ako dobro shvatam, pomalo nedelikatan izraz kojim
koti vole da nazivaju nedostatak sree. Meutim, ona je
vodila poreklo iz stare i poznate porodice, ije je bogatstvo
isparilo - da upotrebim uobiajeni izraz, koji se teko moe
upotrebiti za porodicu ili osobu koja jedva da je imala
ikakvo bogatstvo za isparavanje! Recimo da su Mek
Kelpijevi, to je bilo devojako prezime gospoe Sent
Leder, bili na dobrom glasu kada je vojevanje u pitanju.
Bilo bi previe poniavajue da se poveemo sa takvom
porodicom, koja je siromana i bez korena, makar i
dalekim vezama. Smatram da samo ratovanje ne ini
porodicu. Vojnici nisu sve i svja, mada oni misle da jesu. U
sopstvenoj porodici smo imali lanove koji su se borili,
mada nisam uo ni za jednog koji je to radio zato to je to
hteo. Gospoa Sent Leder je imala sestru, na sreu, u toj
porodici je bilo samo dvoje dece, inae bi svi morali da
budu izdravani od strane moje porodice.
Gospodin Sent Leder, koji je bio nii oficir, poginuo je
kod Maivanda*( Jedna od glavnih bitaka drugog Anglo-
Afganistanskog rata, koja se odigrala 1880. godine, i jedna od retkih
pobeda azijskih snaga protiv neke od sila Zapada.), ostavivi
udovicu na prosjakom tapu. Na sreu, ona je preminula
njena sestra je proirila glas da je preminula od oka i
tuge pre nego to se rodilo dete koje je nosila. To se sve
deavalo dokje moj roak, ili, dabudem precizan, jedno
koleno udaljen roak moga oca, bio jo veoma mali.
Njegova majka je onda pozvala enu svoga devera da ivi
sa njima. Prosjaci nisu u poziciji da biraju, tako da se ona
starala o odgajanju mladog Sent Ledera.
Seam se da mi je otac jednom dao zlatnik kada sam
nainio duhovitu opasku na njen raun. Tada sam bio
deak, ne stariji od trinaest godina, kada mi je otac priao
o porodici Sent Leder. Naravno, mi sa njima nismo imali
nikakvih kontakata od smrti kapetana Sent Ledera,
krugovi kojima smo mi pripadali nisu marili za siromane
roake. Otac mi je objanjavao istorijat gospoice Mek
Kelpi. Ona mora da je bil'a neka vrsta guvernante jer mu je
jednom prilikom gospoa Sent Leder rekla da se gospoca
Mek Kelpi stara o obrazovanju njenog sina.
Onda, oe. rekoh, ako se stara o obrazovanju
deteta trebalo bi da je zovu gospoica Mek Skelpi!*( lgra rei
Kelpie-Skelpie Skelpie stari kotski izraz za ensko mutranje i
grdnju, grub prevod bi bio njitalica, osoba koja non-stop drobi i
narie.)
 Majka mog jedno koleno udaljenog rodaka Ruperta
umrla je kada je imao dvanaest godina, tako da je tugovao
vie od godinu dana. Gospoica Mek Kelpi je svejedno
nastavila da ivi sa njim. ik da je vidite da od ega
odustane! Takva vrsta ljudi ne odlazi sve dok ima za ta da
se ogrebe! Moj otac, glava porodice, bio je jedan od
izvrilaca, drugi je bio njegov ujak Roder, brat zavetaoca.
Trei je bio general Mek Kelpi, osiromaeni kotski velika
koji je posedovao dosta bezvredne zemlje u okolini Kruma
u okrugu Ros. Seam se da mi je otac jednom prilikom dao
novu novanicu od deset funti, kada sam ga prekinuo dok
mi je priao o nesrenoj bezbrinosti mladog Sent Ledera,
rekavi mu da grei kada je u pitanju ta zemlja. Rekao
sam mu da sam uo da imanje Mek Kelpijevih jako dobro
raa jednu stvar, a kada me je upitao: ,,ta?, odgovorio
sam : ,,Hipoteke!. Znao sam da je moj otac nedavno
otkupio veu koliinu njih po ,,razbojnikim cenama, to
bi rekao moj prijatelj iz ikaga, kojeg sam upoznao na
koledu. Kada sam ocu izneo svoje protivljenje i upitao ga
zato ih je u opte kupovao kad je na taj nain umanjivao
vrednost imovine koje u naslediti, dao mi je odgovor iju
u dalekovidost jako dugo pamtiti.
,,To sam uinio da bih smelog generala drao u aci
ukoliko ikad pone da pravi probleme. A, ako doe do
najgoreg, Krum je dobra zemlja za jelene i jarebice!
Moj otac je bio veoma dalekovid ovek!
Kada bi moj roak (u nastavku ovog zapisa u ga zvati
roak da onima koji ovo itaju ne bih delovao kao zla
osoba, koja se sprda sa Rupertom Sent Lederom i
njegovom zanemraljivom pozicijom tako to stalno istiem
koliko je njegova grana porodice udaljena od moje) Rupert
Sent Leder eleo da preduzme neke idiotske finansijske
poduhvate, dolazio bi mom ocu na nae imanje Hamkroft,
u neprilino doba, bez dozvole, nemajui ak ni osnovne
utivosti da se prvo najavi. Bio sam deki od est godina
u to vreme, ali jako dobro pamtim njegovu zlokobnu
pojavu. Bio je sav pranjav i odrpan. Kada ga je moj otac
ugledao, bio sam u radnoj sobi zajedno sa njim, uasnuto
je uzviknuo:
Dragi boe!
Jo vie ga je zaprepastiio kada je na pozdrav moje
majke osorno odgovorio da je putovao treom klasom.
Naravno, svi lanovi nae porodice putovali su prvom
klasom, a ak su i nae sluge putovale drugom. Moj otac je
zaista pobesneo kada je ustanovio da je ovaj sa stanice
stigao peke. B a b a c b a l k a n d o w n l o a d.c o m
Sjajna predstava za moje rentijere i trgovce! Da vide
mog, mog roaka, koliko god dalek bio, kako tabana kao
skitnica putem do mog imanja! Zato, put je dugaak
samo dve milje i frtalj! Nije ni udo to si prljav i
bezobrazan!
Rupert se zaista ne mogu ga na ovom mestu
nazivati roakom - jako drsko odnosio prema mom ocu.
Hodao sam, gospodine, zato to nisam imao novaca,
ali Vas uveravam da nisam imao nameru da budem
bezobrazan. Doao sam samo zato jer sam hteo da
zatraim Va savet i pomo, ne zato to ste vana osoba i
zato to imate dugaak prilazni put, to sam nauio na
sopstvenu tetu, ve jednostavno zato to ste jedan od
mojih izvrilaca.
Vaih izvrilaca, gospodiniu! Ree moj otac,
prekidajui ga: Vaih izvrilaca?!
Molim da mi oprostite na greci, gospodine, ree
prilino tiho. Mislio sam jedan od izvrilaca testamenta
moje drage majke.
,,A ta, ako smem da pitam, ree otac, elite, u
smislu saveta, od jednog od izvrilaca testamenta Vae
drage majke?
Rupert je jako pocrveneo i bio je na ivici da kae neto
bezobrazno, znao sam to po izrazu njegovog lica, ali se
obuzdao i nastavio u istom blagom maniru.
elim Va savet, gospodine, po pitanju najboljeg
naina da uradim neto to sam namerio, poto sam
maloletan i ne mogu to sam, te se stoga to mora uiniti
posredstvom izvrioca testamenta moje majke.
,,A pomo koju elite, bila bi? Upitao je moj otac.
eleo bih, gospodine, da svojoj tetki Denet, dam...
Moj otac ga je prekinuo upitavi ga, oigledno setivi
se moje ale:
Gospoici Mek Skelpi?"
Rupert je pocrveneo jo vie, a ja sam se okrenuo jer
nisam ba eleo da me vidi kako se smejem. Nastavio je
tiho:
Mek Kelpi, gospodine! Gospoica Denet Mek Kelpi,
moja tetka, koja je uvek bila dobra prema meni i koju je
moja majka volela elim da joj dam novac koji mi je moja
draga majka ostavila. Otac je bez sumnje eleo da smiri
strasti, jer su se Rupertove oi presijavale od suza, koje
samo to nisu potekle, pa mu se posle kratke pauze
obratio uzbueno, za ta sam znao da je pretvaranje.
Zar si tako brzo zaboravio svoju dragu majku,
Ruperte, pa eli da proerda poslednji poklon koji ti je
ostavila?
Rupert, koji je sedeo, skoio je na noge i stisnutih
pesnica stao nasuprot mom ocu. Sada je bio jako bled, a
pogled mu je bio toliko gnevan da sam pomislio da
namerava da naudi mom ocu. Progovorio je dubokim i
jakim glasom, koji kao da nije bio njegov.
,,Gospodne! Zareao je. Pretpostavljam da bih, da
sam pisac, to hvala bogu nisam jer nemam potrebe da se
bavim prostim poslovima, to opisao kao ,,urliknuo.
Urliknuo" je re dua od ,,zareao i, naravno, donela bi
mi peni vie, poto pisce plaaju po duini reda. Otac je
takoe ubledeo, ali je stajao mirno. Rupert ga je netremice
posmatrao oko pola minute, mada je tada delovalo mnogo
vie, iznenada se nasmeio i seo, nastavivi:
Izvinite, ali naravno da Vi ne razumete takve stvari.
Potom je nastavio sa priom pre nego to je otac imao
prilike da kae bilo ta.
,,Da se vratimo na posao. Poto mi se ini da me ne
razumete, dozvolit mi da Vam pojasnim: ja to elim da
uradim jer ne zaboravljam. Pamtim elju drage majke da
tetku Denet uini srenom, i ja eiim da ispunim ono to
je moja majka elela.
Tetku Denet? Ree otac, osmehujui se podrugljivo
na njegovu neukost. Ona nije tvoja tetka. ak i njena
sestra, koja je bila udata za tvog teu ti je samo tetka po
branoj vezi, a ne rod.
Nisam mogao da se otmem utisku da je Rupert eleo
da bude neuljudan prema mome ocu, mada mu se utivo
obraao. Izbacio bih ga naglavake da sam bio vei od
njega kao to je on od mene, meutim, bio je vrlo krupan
za svoj uzrast, dok sam ja bio prilino mrav. Majka esto
govori da je mravost pravo nasleeno roenjem.
Moja tetka Denet, gospodine, mi je tetka po ljubavi
koju gajim prema njoj. Naklonost je beznaajna re u
poreenju sa odanou koju nam je pruila. Ali, mislim da
ne bi trebalo da Vas optereujem takvim stvarima. Mislim
da Vas se porodini odnosi sa strane porodinog stabla
kojoj pripadam ne dotiu. Ja sam Sent Leder! Otac je
delovao prilino zateeno. Dugo je sedeo ne miui se, a
zatim je progovorio.
,,Pa, gospodine Sent Leder, razmisliu izvesno vreme
o Vaem pitanju i saoptiu Vam odgovor odmah poto
donesem odluku. U meuvremenu; da li elite da pojedete
neto? Rekao bih da ste krenuli vrlo rano i da niste nita
dorukovali?
Rupert se nasmeio i prilino iskreno odgovorio.
,,To je istina, gospodine. Nisam jeo nita od jueranje
veere i prilino sam gladan.
Otac je pozvonio i kada je posluitelj uao naloio mu
je da pozove kuepaziteljku. Kada je dola, otac joj ree:
Gospoo Martindejl, odvedite ovog deaka u Vau
sobu i dajte mu neto da dorukuje.
Rupert je stajao nepomino nekoliko trenutaka. Lice,
koje je do tada bilo bledo, zajapurilo se. Potom se naklonio
mom ocu, okrenuo se i poao za gospoom Martindejl,
koja je izala iz prostorije.
 Skoro sat vremena kasnije, otac je poslao slugu da ga
pozove u radnu sobu. Moja majka je takoe bila tu kao i
ja. Posle nekog vremena, sluga se vratio i rekao:
Gospodine, gospoa Martindejl bi, uz duno
potovanje, elela da zna da li moe da porazgovara sa
Vama.
Pre nego to je otac uspeo da odgovori, majka je slugi
naloila da je dovede. Mora da je kuepaziteljka bila blizu
ta vrsta se uvek muva oko kljuaonica jer je odmah
ula u prostoriju. Kada je ula, stala je blizu vrata,
ubledela i poklonila se. Otac ree:
Dakle?
Mislila sam, gospodine i gospoo, da je bolje da sama
doem i ispriam Vam ta se desilo sa gospodinom Sent
Lederom. Dola bih smesta, ali sam se plaila da Vas
uznemirim.
,,Pa?
Otac je bio jako strog prema slugama. Kada ja budem
glava porodice, svi e oni ciati pod mojom petom. Tako se
od posluge dobija prava odanost!
Ako mi dozvoljavate, gospodine, odvela sam mladog
gospodina u svoju sobu i poruila lep doruak za njega,
poto sam videla da je izgladneo; tako narastao mladi i
tako visok! Ubrzo je stigao sjajan doruak! Od njegovog
mirisa sam i sama ogladnela. Tu je bilo jaja, prene unke
i grilovanih bubrega, kafe, tosta, butera, dimljene ribe...
Dosta sa menijem, ree majka. Nastavi dalje!
Kada je sve bilo postavljeno i kada je posluiteljka
izala, prinela sam stolicu i rekla mu: Gospodine, va
doruak je spreman! Ustao je i rekao: Hvala, gospoo,
veoma ste ljubazni! Udelio mi je jako lep naklon kao da
sam prava dama, gospoo!
,,Nastavi, ree majka.
Tada je, gospodine, rekao: Dovienja i hvala Vam,
odmahnuo rukom i potom uzeo svoju kapu. Ali zar neete
nita dorukovati, gospodine?, rekoh mu. Ne, hvala Vam,
gospoo, odvratio mi je, ne mogu da jedem ovde... Mislim,
u ovoj kui! Izgledao je tako usamljeno da sam osetila
kako mi se srce cepa i krenula sam da ga pitam mogu li
jo ta da uradim za njega. Molim te, reci mi, dragi moj,
upitah ga. Ja sam stara, a Vi ste, gospodine, jo deak,
mada ete dobar ovek postati, kao Va dragi, predivni
otac, kojeg jako dobro pamtim, i neni poput Vae jadne
drage majkeJako ste ljubazni, odvratio je i kada je to
rekao, uhvatila sam ga i poljubila mu ruku, jer pamtim
dobro njegovu jadnu, dragu majku, koja je, eto, ve godinu
dana mrtva. Kada sam mu poljubila ruku, on je okrenuo
glavu, a ja sam ga uhvatila za ramena i okrenula ka sebi.
On je jo momi, gospoo, mada je tako krupan, i
ugledala sam suze kako mu se slivaju niz obraze. Tada
sam mu poloila glavu na svoje grudi, kao to znate imala
sam decu, gospoo, ali sva su davno otila na onaj svet.
Rado je privio glavu i plakao neko vreme. Potom se
uspravio, a ja sam s potovanjem stala pored njega.
Prenesite gospodinu Meltonu, ree, da ga neu vie
zamarati izvriteljskim poslom. Ali zato mu to ne kaete
sami, gospodine, kada ga vidite?, rekoh mu. Neu ga
videti ponovo, odgovorio je, odmah se vraam nazad!
Znala sam, gospoo, da nije nita dorukovao, mada je bio
gladan, i da e peaiti natrag, kao to je i doao pa sam
ga upitala: Molim Vas da ovo ne shvatite kao previe
slobodno sa moje strane, ali da li mogu da uinim bilo ta
kako bih Vam olakala put? Da li imate dovoljno novca,
gospodine? Ako nernate, mogu li da Vam dam ili pozajmim
neto? Bie mi jako drago ako mi to dozvolite. Da, ree
pnlino iskreno, ako biste nn pozajmili iling, poto
novaca vie nemam, neu Vam to zaboraviti. Dok je
primao kovanicu, rekao mi je: Vratiu Vam iznos, ali
nikada neu moi da Vam vratim dobrotu koju ste
pokazali. Uzeo je iling, nije hteo da uzme ni peni vie, a
potom se pozdravio sa mnom. Kada je stigao do vrata,
okrenuo se i vratio do mene, zagrlivi me kao pravi deak i
rekao: Hiljadu Vam puta hvala, gospoo Martindejl, na
Vaoj dobroti, na Vaoj naklonosti, i na nainu na koji ste
govorilt o mom ocu i majci. Videli ste me kako plaem,
ree, ne plaem esto, poslednji put sam to inio kada
sam se vratio naoj samotnoj kui poto je moj otac
sahranjen. Meutim, ni Vi, niti bilo ko drugi, vie nee
videti nijednu moju suzu. Rekavi to, ispravio je svoja
iroka plea i podigao svoju ponosnu glavu dok'je izlazio
napolje. Videla sam ga kroz prozor kako koraa niz
aveniju. Svega mi! Kakav je to ponosan mladi, gospodine,
na ast Vaoj familiji, kaem Vam to sa punim
potovanjem. I tako ponosno dete ode gladno, a sigurna
sam da taj iling nee iskoristiti da kupi hranu!
Otac nije eleo to da trpi.
elim da znate on ne pripada mojoj porodici.
Istina je da smo povezani po enskoj liniji, ali mi njega i
njegove ne smatramo svojim rodom.
Zatim se okrenuo i poeo da ita knjigu. Reio je da je
ignorie.
Meutim, majka je imala da kae tota pre nego to
zavri sa gospoom Martindjel. Ona je imala sopstveni
ponos i nije trpela bezobrazluk podreenih, a
kuepaziteljkino ponaanje je bili prilino drsko. Majka,
naravno, nije bila naeg nivoa mada su njeni jako ugledni i
neverovatno bogati. Ona je jedna od Dalmalingtonovih,
kraljeva soli, koji su dobili plemiku titulu kada su
konzervativci skinuti s vlasti. Obraajui se kuepaziteljki
ree:
Mislim da mi od kraja ovoga meseca Vae usluge,
gospoo Martindejl, nee vie biti potrebne! A poto ne
drim pod svojim krovom sluge koje otputam, evo Vam
plata od dvadeset petog ovog meseca i plata za sledei
mesec kao sledovanje za otkazni rok. Potpiite ovu
priznanicu.
Dok je sve to govorila, ispisivala je priznanicu.
Kuepaziteljka ju je potpisala bez rei i pruila je majci
natrag. Delovala je krajnje zateeno. Majka je potom ustala
i odjedrila iz sobe na nain kako se uvek kretala kada je
loe volje.
 Dozvolite mi da vam kaem da je otputena
kuepaziteljka sutradan dobila posao kod grofice od
Salopa. Moda bi trebalo da vam objasnim da je grof od
Salopa, K.G, koji je porunik okruga, ljubomoran na oevu
poziciju i njegov rastui uticaj. Otac e sigurno uestvovati
na sledeim izborima kao kandidat konzervativaca i gotovo
je sigurno da e uskoro postati baronet*( Baronet je jedina
vrsta nasledne titule koja se odeljuje graanima, ali ne spada u
plemike, via je od titule viteza, ali ispod svih ostalih plemikih.)

Pismo general-majora ser Kolina Aleksandra Mek

Kelpija, VC*( Skraenica za junu Englesku.), KCB*(KCB je
skraenica za titulu Knight commander of Bath, koja se dodeljuje viim
pripadnicima vojske, lanovima ovog, etvrtog po vanosti vitekog reda
u Engleskoj ) od Kruma, okrug Ros, NB*(Skraenica za severnu
Britaniju kako se istorijski oznaavalo podruje kotske),Rupertu
Sent Lederu, Esq*(Esquire vrsta socijalne titule koja se
upotrebljava za sinove i potomke plemia ili drugih dostojanstvenika koji
nemaju sopstvenih titula), Njulend Park br 14, Dalvi, London,
SE*( Skraenica za junu Englesku.)

4. jul 1892.
Moje drago kume,

Zaista mi je ao to ne mogu izai u susret tvom

zahtevu i elji da se gospoici Denet Mek Kelpi, prebaci
imetak koji ti je ostavila majka. elim odmah da ti kaem,
da bi mi bila ast da ispunim tu elju da sam u
mogunosti to da uinim, i to ne zbog toga to bi korist od
toga imala moja bliska roaka. Ta mjenica, u sutini je i
glavni probiem. Prihvatio sam staranje koje mi je poverila
asna dama u korist njenog jedinog sina sina oveka
besprekorne asti, i mog dragog prijatelja, iji jedinac ima
bogato naslee asti sa obe strane porodice, i koji e, u to
sam siguran, kroz ivot biti smatran dostojnim svojih
roditelja i onih kojima su oni verovali. Uverie se, siguran
sam, ma ta bio u mogunosti da odobrim bilo kome, da
su moje ruke u ovom sluaju vezane.
A sada mi dozvoli da ti kaem, dragi moj deae, da
mi je tvoje pismo priinilo izuzetno veliko zadovoljstvo. Za
mene je neizrecivi uitak da vidim da si se dao na svoga
oca, oveka kojeg sam neizmerno voleo, i da si nasledio
dareljivi duh zbog kojeg je bio toliko drag svojim
saborcima, kako mladim tako i starim. ta god da se desi,
ja u se uvek ponositi tobom i ako ti ma starog vojnika
to je sve to imam ikada bude mogao posluiti, on i
njegov gospodar e ti, sve dok ga ivot ne napusti, uvek
biti na raspolaganju.
Jako me alosti pomisao da neu moi da pomognem
Denet da stekne duevni mir i olakanje u ivotu.
Meutim, dragi moj Ruperte, za sedam godina e postati
punoletan. Tada e, ako bude istog miljenja, a siguran
sam da hoe, biti svoj gospodar i moi e da ini kako ti
je volja. U meuvremenu, kako bih osigurao Denet od
hude sudbine, naloio sam svom agentu da joj na svakih
est meseci dostavi polovinu dohotka koji bude prihodovan
u bilo kom obliku sa mog imanja u Krumu. Imanje je, ao
mi je da to kaem, teko optereeno hipotekama; tako je
kako jeste, ali, ako ikada bude osloboeno neke od
hipotekarnih obaveza, neto e naposletku, verujem, ostati
njoj. Jo bih eleo da ti kaem, dragi moj deae, da mi je
iskreno veliko zadovoljstvo to emo se ti i janajo jedan
nain povezati kroz udruivanje u ovu svrhu. Oduvek si mi
bio drag kao da si moj sin. Dozvoli da ti se poverim i da ti
kaem da si postupao onako kao to bih eleo da moj sin
postupa, da sam bio blagosloven jednim. Bog te
blagoslovio dragi moj.
Zauvek tvoj,
Kolin Aleks Mek Kelpi

Pismo Rodera Meltona od Openou Grenda, Rupertu

Sent Lederu, Esq, Njulend Park br. 14, Dalvi, London SE
 l.jul1892.
Dragi moj sestriu,
Primio sam tvoje pismo od tridesetog. Paljivo sam
razmotrio navedeni zahtev, i doao sam do zakljuka da mi
dunost tvoga staratelja ne dozvoljava da uinim onako
kako eli. Dozvoli da ti objasnim. Namera zavetaoca u
sainjavanju njenog testamenta, bila je da se sve bogatstvo
koje joj je na raspolaganju iskoristi kako bi se tebi
obezbedila dobrobit, koju e godinji prihodi donositi. U tu
svrhu, i kako bi se osigurala od rasipnitva i
nepromiljenosti, ili moda od dareljivosti, koja bi te
mogla osiromaiti i tako onemoguiti njene blagonaklone
namere po pitanju tvog obrazovanja, utehe i budueg
dobra, nije poioila imanje u tvoje ruke, to bi ti dalo
odreene ruke da ini kako ti je volja. Meutim, sasvim
suprotno od toga, ona je poverila korpus imetka u ruke
ljudi za koje je verovala da e biti dovoljno odluni i jaki da
ispune njen naum, uprkos obmanama ili pritiscima, koji
mogu biti upotrebljeni protiv te svrhe. Njena namera je bila
da staratelji koje ona odrei koriste godinje prihode od
imanja za tvoje dobro i staranje o tebi, i to samo prihode
(to je jasno odreeno u testamentu), kako bi kada
postane punoletan, kapital koji je nama poveren, dospeo
u tvoje ruke nedirnut. Smatram svojom dunou da se
po. ovom pitanju striktno drim uputstava koja su data.
Ne sumnjam da su i ostali staratelji istog stava po ovom
pitanju. Stoga, pod takvim okolnostima, mi staratelji ne
samo da imamo jedinstvenu dunost prema zavetaocu
nego i jedni prema drugima po pitanju naina na koji emo
izvravati tu dunost. Zato smatram da ne bi bilo saglasno
duhu testamenta i ideji koje se drimo da bilo ko od nas
krene pravcem koji mu se svia jer bi naiao na otro
protivljenje ostalih staratelja. Svako od nas mora da se
nosi sa neprijatnim stranama ove dunosti, bez straha i
kolebanja. Ti, naravno, shvata da je vreme koje mora
protei kako bi stekao puno pravo nad svojim vlasnitvom
ogranieno. Prema oredbama testamenta, mi smo duni
da ti predamo zavetanje kada napuni dvadeset jednu
godinu, to je za sedam godina. Meutim, do tada, ma
koliko eleo da ti izaem u susret i ispunim elju, moram
se drati dunosti koju sam prihvatio. Kada to vreme
protekne, bie slobodan da ini sa svojim vlasnitvom
ta ti je volja, bez ikakvog protesta i komentara od strane
drugih.
Poto sam ti, najjasnije to sam mogao, izneo
ogranienja kojima sam sputan po pitanju korpusa tvog
imetka, dozvoli mi da ti ukaem na drugi nain koji je u
mojoj moi i diskreciji, a putem kojeg moe ispuniti svoje
elje. Zaista, gledau da iskoristim sav svoj uticaj na ostale
staratelje, da zauzmu isti stav po pitanju tvojih elja. Moje
iniljenje je da svoje vlasnitvo moe koristiti kako god
eli. Meutim, dok ga ne stekne, prema elji tvoje majke,
dozvoljeno ti je samo da koristi godinje prihode. Sa nae
strane, kao staratelji, duni smo da koristimo te prihode za
staranje o tebi u smislu ishrane, odevanja i kolovanja.
Sav novac koji preostane posle est meseci, u potpunosti je
na tvom raspolaganju i moe ga koristiti kako god eli.
Kada mi bude poslao pisano odobrenje, koje se odnosi na
sve staratelje, da eli da se celokupna suma ili njen deo
isplauje gospoici Denet Mek Kelpi, postarau se da tako
i bude. Veruj mi, naa je dunost da se staramo o korpusu
imanja i u tom smislu ne moemo initi nita to bi ga
moglo ugroziti. Ipak, na nadzor tu i prestaje. Kroz nae
starateljstvo moemo se baviti samo korpusom. Ukoliko ne
naini neku glupost, mi moemo postupati samo po
optim uputstvima, sve dok ona ne budu opozvana. Ti jesi,
i mora biti, slobodan da menja instrukcije i autorizacije
u bilo kom trenutku. Tako da se moramo rukovoditi
svakim poslednjim dokumentom koji primimo od tebe. to
se tie opteg principa vezanog za tvoju elju, nemam
komentara. Slobodan si da sa svojom rodbinom ini to ti
je volja. Razumem da ima velikodune nagone, i zaista
sam uveren da je to u skladu sa eljama moje pokojne
sestre. Da je iva i da mora suditi o tvojoj nameri, ubeen
sam da bi se sloila. Stoga, dragi moj neae, ukoliko eli,
bie mi drago da, kako zarad nje tako i zarad tebe, iz svog
depa na tvoj raun prebacim istu sumu (ovo bi hila
poverljiva stvar izmeu nas dvojce) koju eli da da
gospoici Denet Mek Kelpi. Kada dobijem tvoj odgovor,
znau kako da postupam po tom pitanju.

Sve najbolje i veruj mi da sam tvoj privreni ujak

Roder Melton
Za Ruperta Sent Ledera, Esq

Pismo Ruperta Sent Ledera Roderu Meltonu

4. jul 1892.

Dragi moj ujae,

Od srca Vam hvala na ljubaznom pismu. Potpuno
razumem, i sada uviam da nije trebalo da od Vas, kao
staratelja, traim takvu stvar. Sada jasno shvatam ta je
Vaa dunost, i slaem se sa Vaim stavom po tom
pitanju. Uz pismo prilaem i pisma za ostale staratelje, u
kojima traim da od godinjih prihoda imanja, do daljnjeg,
na datu adresu, alju gospoici Denet Mek Keipi
celokupan iznos koji preostane poto se, prema elji moje
majke, odbije suma koju smatrate adekvatnom za moje
izdravanje, odevanje i obrazovanje, zajedno sa sumom od
jedne funte meseno, to je bio iznos koji mi je moja draga
majka oduvek davala za linu upotrebu; ,,deparac
kako ga je ona zvala.
to se tie Vae jako ljubazne i velikodune ponude
da mojoj dragoj ujni Denet date sumu koju bih joj ja sam
dao da je u mojoj moi, najiskrenje i najdublje Vam
zahvaljujem u svoje i u ime ujne (kojoj, naravno, neu
spominjati ovu injenicu, osim ako mi to posebno ne
dozvolite). Ujna Denet je jako ponosna, i ne bi prihvatila
nikakvu milost. Sa mnom je naravno drugaija stvar,
poto mi je od malena bila kao druga majka i ja je
neizmerno mnogo volim. Otkako je majka umrla, ona mi
je, naravno, bila sve i svja jer nemam nikog drugog. Kod
ljubavi poput nae nema mesta za ponos. Hvala Vafn jo
jednom, dragi ujae i bog Vas blagoslovio.

Tvoj dragi sestri, Rupert Sent Leder

Nastavak zapisa Ernesta Rodera Halbarda Meltona

A sada se vraamo na poslednje od ser Defrijeve

dece, Rodera. On je bio tree dete i trei sin, jedina erka
Pejens rodila se dvadeset godina posle poslednjeg,
etvrtog, sina. to se tie Rodera, preneu sve to sarn
uo o njemu od oca i dede. Od svoje baba-tetke nisam
saznao nita, bio sam jako mali kada je preminula, mada
pamtim da sam je jedanput video. Bila je veoma visoka,
lepa ena, neto preko trideset godina, tamne kose i svetlih
oiju. Mislim da su joj oi bile sive ili plave, ali ne mogu da
se setim tano. Izgledala je veoma ponosno i oholo, mada
sam duan da kaem da je bila jako dobra prema meni.
Seam se da sam bio ljubomoran na Ruperta jer mu je
majka izgledala tako otmeno. Rupert je bio osam godina
stariji od mene i plaio sam se da e me prebiti ukoliko
kaem ita to mu se ne dopada. Zato sam utao, osim
kada bih se zaboravio. Rupert je veoma neljubazno, i
smatram jako nefer, rekao da sam tmurna ivotinjica.
Nisam mu to zaboravio i ne nameravam. Meutim, nije
preterano bitno ta je on rekao ili mislio. Eto ga ukoliko
uopte na njega treba obraati panju gde ga niko ne
moe nai, bez para ili bilo ega, sa ono malo imetka to
mu je ostavljeno kada postane punoletan i kojieli da
pokloni Mek Skelpijevoj. Hteo je da joj da sve, im mu je
majka umrla, ali je moj otac, koji je bio jedan od staratelja,
to odbio, dok je ujak Roder, kako ga ja zovem, smatrao da
staratelji nemaju pravo da dozvole Rupertu da proerda
svoju majevinu, kako je ja nazivam, alei se sa ocem
kada je zavetanje nazvao njegovom oevinom. Stari ser
Kolin Mek Skclpi, koji je bio trei staratelj, izjavio je da ne
eli da uestvuje u takvoj odluci jer je gospoica Mek
Skelpi bila njegova neaka. On je jedan bezobrazni starac,
Seam se da me je, dok sam brbljao o gospoici Mek
Skelpi, zaboravivi na svoje rodbinske veze, uhvatio za uvo
i poslao u drugi kraj sobe. Njegov kotski je jako prost.
uo sam ga kako kae:
Pseto malo, egai se sa svojim junjakim
manirima, ali ne sa mojim rodom, i boljim od sebe, da ti ne
bih zavrnuo iju!
Video sam da se otac jako uvredio, ali nije rekao
nita. Mislim da je imao na umu da je general nosilac
Viktorijinog krsta i da voii dvoboje. Meutim, kako bi
pokazao da ne misli isto kao ja, otac mi je zavrnuo uvo i
to isto! Pretpostavljam da je mislio da je tako pravedno!
Mada, moram da budem iskren i da kaem da se posle
iskupio za to, kada je general otiao, dao mi je novanicu
od pet funti.
Mislim da ujka Roder nije bio zadovoljan nainom na
koji se Rupert odnosio prema svom nasleu; mislim da ga
od tada nije video. Naravno, verovatno zbog toga to je
Rupert ubrzo posle toga utekao, meutim, o njemu u
priati kada za to doe vreme. Naposletku zato bi se moj
ujak bavio njime? On nije Melton, a ja u biti glava kue,
naravno, kada dragi Gospod bude mislio da je vreme da
pozove oca k sebi! Ujka Roder je imao gomilu novca,
nikada se nije enio tako da, ako eli da ga ostavi u pravim
rukama, ne treba da se mui preterano. Novac je zaradio u
kako on to voli da kae istonoj trgovini. Koliko sam
shvatio to se odnosilo na Levant i sve to je istono od
njega. Znam da poseduje, bar tako to u trgovini zovu,
,,postaje u raznim mestima svuda po Turskoj, Grkoj,
Maroku, Egiptu, junoj Rusiji, Svetoj zemlji, potom u
Persiji, Indiji, Krimu, Kini, Japanu i pacifikim ostrvima.
Nije uobiajeno da se veleposednici bave i znaju mnogo o
trgovini, meutim, mogu vam rei da moj ujak pokriva ili
bolje reeno pokrivao je veiiki deo sveta. Ujka Roder je bio
veoma mrgodna osoba, i da nisam vaspitavan da budem
prijatan prema njemu teko da bih se usudio da mu se
obratim. No, kada sam bio mali, otac, a posebno majka,
terali su me da idem do njega i da budem vrlo srdaan
prema njemu. On uopte nije bio prijatan prema meni,
mrzovoljni matori medved! Ipak, on nikada nije video i
upoznao Ruperta tako da mogu rei da je gospodin R.
potpuno van trke za naslee. Poslednji put kada sam ga
video, bio je veoma grub. Tretirao me je kao deaka iako
sam bio blizu osamnaeste godine. Uao sam u njegovu
kancelariju bez kucanja, a on je ne diui pogled sa stola,
za kojim je sedeo i pisao, viknuo: Napolje! Zato me
uznemiravate kada sam u poslu? Napolje prokleti bili!
Stajao sam u mestu, spreman da ga prostrelim pogledom
kada bude podigao glavu, jer ne zaboravljam da u po
oevoj smrti ja biti glava porodiee. Meutim, kada me je
pogledao, streljanje pogiedom nije bilo mogue. Prilino
hladno mi se obratio: 0, to si ti, zar ne? Mislio sam da je
neko od mojih inovnika. Sedi ukoliko eli da razgovara
sa mnom, i saekaj dok ne budem bio spreman. Tako da
sam seo i ekao. Otac mi je uvek govorio da se trudim da
se slaem i udovoljavam ujaku. Moj otac je veoma lukav
ovek, a ujka Roder je veoma bogat.
Ipak mislim da ujka R. nije tako pronicljiv kao to
misli da jeste. On ponekad pravi uasne poslovne greke.
Na primer, pre nekoliko godina je kupio ogromno imanje
na Jadranu, u zemlji koju zovu Zemlja Plavih Planina".
Bar tvrdi da ga je kupio, tako je rekao ocu. Ali, nije mu
pokazao nikakve tapije i plaim se da je ,,preveslan. Po
mom miljenju, to je lo posao, jer otac veruje da je platio
ogromnu sumu za njega, to e rei da meni kao
prirodnom nasledniku umanjuje imovinu koju bi trebalo
da nasledim.
 A sada o Rupertu. Kao to rekoh, pobegao je sa
etrnaest i o njemu nismo nita uli godinama. Kada bi ta
oznali, odnosno moj otac pre svega, to bi bile samo loe
vesti. Saznali smo da je bio posluitelj na brodu koji je
plovio oko rta Horn. Zatim da se priruio ekspediciji koja
je istraivala sredinju Patagoniju, a. potom drugoj koja je
ila na Aljasku, pa treoj koja se otisnula na Aleutska
ostrva. Posle je iao u Centralnu Ameriku, u zapadnu
Afriku, na Pacifika ostrva, u Indiju i razna druga mesta.
Svi znamo za izreku da kamen koji se kotrlja ne skuplja
mahovinu i sigurno je, ako je mahovina ita vredna, da e
roak Rupert umreti kao siromah. Zaista, nita nee stati
na put njegovom idiotskom, razmetljivom rasipnitvu.
Pogledajte samo kako je, kada je postao punoletan,
celokupan skromni imetak koji mu je ostavila majka dao
Mek Skelpijevoj! Siguran sam da ujka Roder, mada nije
nita rekao mom ocu, koji je kao glava kue, naravno,
trebalo da bude obaveten, nije bio zadovoljan. Moja
majka, koja ima pristojno sopstveno bogatstvo, imala je
dovoljno razuma da zadri kontrolu nad njim, a poto u
ga ja neotuivo naslediti, mogu biti potpuno nepristrasan i
samo potvrditi njeno ispravno postupanje po tom pitanju.
Inae nismo imali visoko miljenje o Rupertu i sada kada
je na dobrom putu da postane sirotinja i samim tim
opasna napast, na njega gledamo kao na stranca. Mi
znamo ta on zaista jeste. to se mene tie, gadi mi se i
prezirem ga. U ovom trenutku smo besni na njega, jer ga
svi moramo ekati kako bismo otvorili testament dragog
ujaka Rodera. Gospodin Trent, advokat koji se starao o
poslovima mog ujaka i kod koga se nalazi testament, rekao
nam je da je neophodno da se pronau svi batinici
testamenta pre nego to bude proitan, tako da svi
moramo ekati. To mi, kao prironom nasledniku, vrlo
teko pada. Zaista je jako neuviavno sa Rupertove strane
da bude tako nedostupan. Pisao sam staroj Mek
Skelpijevoj o tome, meutim, ona nije pokazala ikakvo
razumevanje ili nestrpljenje naravno kad on nije
naslednik! Odgovorila mi je da Rupert Sent Leder
verovatno i on je zadrao stari nain pisanja ne zna
za ujakovu smrt, inae bi preduzeo korake koji bi odagnali
nae nestrpljenje. Nae nestrpljenje, svega mi! Nismo
nestrpljivi, samo elimo da znamo. I ako smo mi - a
posebno ja na koje padaju sve neugodnosti razmiljanja
o odvratnim i nepravednim pogrebnim dunostima,
nestrpljivi, na to imamo pravo. Svejedno, on e se
podjednako gorko razoarati kada se pojavi i otkrije da je
siromah bez nade!

.............................................................................

Danas smo (otac i ja) primili pisma od gospodina

Trenta, koji nas je obavestio da je utvreno prebivalite
gospodina Ruperta Sent Ledera i da mu je poslato pismo
koje ga obavetava o smrti jadnog ujka Rodera. Poslednje
to se o njemu ulo je da se nalazio na jezeru
Titikaka*(Jezero koje se nalazi na granici izmeu Perua i Bolivije,
nalazi se na nadmorskoj visini od 3811 m i predstavlja najviu plovnu
taku na svetu, a ujedno je i najvee jezero u Junoj Americi.). Tako
da sam bog mili zna kada e primiti pismo, koje ga poziva
da se vrati kui odmah i koje ga obavetava o sadraju
testamenta isto onoliko koliko i ostale lanove porodice. To
znai da ga ne obavetava uopte. Usuujem se da kaem
da emo ekati mesecima kako bismo dobili imovinu koja
nam pripada. To je vrlo loe!

Pismo Edvarda Bingama Trenta, Ernestu Roderu

Halbardu Meltonu
Linkoln in filds, br. 176
28. decembar 1906.
Potovani gospodine,

Drago mi je da mogu da Vas obavestim da sam

upravo dobio pismo od gospodina Ruperta Sent Ledera,
kojim me obavetava da namerava da petnaestog
decembra napusti Rio de Zaneiro, parobrodom Amazon
koji je vlasnitvo Kraljevske potanske kompanije. Obave-
stio me je da e poslati telegram neposredno pred polazak
broda kako bi me obavestio kada e brod pristati u
Londonskoj luci. Kako su svi ija imena su mi data u
instrukcijama, koje se tiu itanja testamenta, upueni i
kako su svi dali svoj pristanak da se predvienog dana u
predvieno vreme nau na datom mestu, obavetavam Vas
da mi je telegramom javljeno cla je datum pristizanja
broda u londonsku luku priblino prvi januar. Ukoliko ne
doe do odlaganja, itanje testamenta pokojnog Rodera
Meltona e se odrati u mojoj kancelariji u etvrtak, treeg
januara u jedanaest sati.
ast mi je da vam budem na usluzi, gospodine,
Iskreno va,
Edvard Bingam Trent

Za Ernesta Rodera Halbarda Meltona, Hamkroft,

Salop.

Telegram od Ruperta Sent Ledera, Edvardu Bingamu

Trentu: Amazon pristaje u London prvog januara. Sent
Leder.

Telegram (iz Lojdovih arhiva) od Ruperta Sent Ledera,

Edvardu Bingamu Trentu
Guterov arhipelag*( Guterov arhipelag je skupina ostrva
nedaleko od Kornvola na jugozapadu engleske obale, i predstavljao je
poslednju stanicu za brodove pred uplovljavanje u Londonsku luku.),
31. decembar
Amazon stie u London sutra ujutru. Sve je u redu
Leder.

Telegram Edvarda Bingama Trenta, Roderu Halbardu

Meltonu
 Rupert Sent Leder je stigao. itanje e se odrati
prema dogovoru.
Trent

Nastavak zapisa Rodera Halbarda Meltona

4. januar 1907.
itanje testamenta ujka Rodera je obavljeno. Otac je
dobio kopiju pisma gospodina Trenta upuenog meni, kao
i kopije dva telegrama navedenih u ovom zapisu. Strpljivo
smo ekali na trei; nita nismo govorili. Jedini nestrpljivi
lar, porodice bila jc majka. Ona nije zaklapala, a, da ju je
stari Trcnt mogao uti, pocrveneo bi do uiju. Rekla je
kako je odlaganje itanja testamenta i teranje naslednika
da eka dolazak opskurne osobe, koja ak nije bila ni lan
porodice toliko da bi nosila bar porodino prezime, smena
besmislica. Ja takoe smatram da je to nepotovanje
prema osobi koja e biti glava kue jednog dana! Mislio
sam da oca izdaje strpljenje kada joj je rekao: Istina,
draga moja, istina!
Potom je ustao i izaao iz sobe. Malo kasnije, kada
sam proao pored biblioteke, uo sam ga kako eta gore-
dole.
Otac i ja smo otili u grad u sredu popodne, drugog
januara. Odseli smo naravno u Klaridu, gde uvek
odsedamo kada smo u Londonu. Majka je, takoe, htela da
poe sa nama, ali je otac smatrao da je bolje da ostane kod
kue. U poetku nije htela da pristane, sve dok joj obojica
nismo obeali da emo joj poslati odvojene telegrame posle
itanja.
U pet do jedanaest smo uli u kancelariju gospodina
Trenta. Otac nije eleo da ulazimo ni tren ranije, jer je bio
miljenja da bi loe izgledalo ako delujemo previe
nestrpljivo. To je bilo najdosadnije ubijanje vremena, jer
smo, pre nego to je dolo vreme da uemo, pola sata
etali oko bloka.
Kada smo uli u kancelariju, zatekli smo generala ser
Kolina Mek Kelpija, krupnog i pocrnelog, za kojeg sam u
prvi mah pomislio da je Rupert Sent Leder previe
dobro poreenje na prvi pogled! On i stari Mek Kelpi su se
potrudili da stignu na vreme! Prilino nisko, pomislih.
Gospodin Sent Leder je itao pismo. Oigledno je stigao
neto pre nas jer je, mada je delovao nestrpljivo, bio tek.
na prvoj strani, a, koliko sam mogao da vidim, pismo je
imalo puno stranica. Nije nas pogledao kada smo uli, niti
je to uinio sve dok nije proitao pismo, a moete biti
sigurni da se ni ja ni otac (kome je trebalo da pokae vie
potovanja) nismo potrudili da mu priemo. Na posletku,
on je siromah i skitnica i nema tu ast da nosi nae
prezime. Meutim, general nam je priao i srdano nas
pozdravio. Oigledno je zaboravio ili se pretvarao da
jeste neuljudan nain na koji se nekad ophodio prema
meni, jer mi se obratio izuzetno prijateljski po mom
miljenju, daleko toplije nego ocu. Bilo mi je drago da mi
se obraa tako lepo, jer ipak, ma kakvi rnu bili maniri, on
je ugledna osoba, nosilac Viktorijinog krsta i baronet.
Titulu je dobio nedavno, posle pograninih ratova u Indiji.
To ipak nije vodilo ka srdanom ophoenju s moje strane.
Nisam zaboravio njegov bezobrazluk, i mislio sam da mi se
ulaguje. Znao sam da u, kada nasleim milione ujka
Rodera, biti jako vana osoba, a mislim da je i on to jako
dobro znao, tako da sam mu vratio za preanji
bezobrazluk tako to sam mu, kada mi je pruio ruku, dao
prst i rekao: Kako si? On je pocrveneo i okrenuo se. Otac
i on su zavrili pozdravljanje tako to su se mrko gledali, te
nikome od nas nije bilo ao kada smo zavrili s njim. Za to
vreme je delovalo da Sent Leder ne vidi i ne uje nita, jer
je nastavio da ita pismo. Pomislio sam da e stari Mek
Skelpi da ga uputi u razmenu izmeu nas, jer se okrenuo i
uo sam ga kako je promumlao neto sebi u bradu.
Zvualo je kao ,,Upomo!, ali gospodin Skelpi ga nije uo,
te sigurno nije nita primetio.
 Kako su Mek Skelpi i gospodin Sent Leder sedeli u
potpunoj tiini, ne gledajui u nas, i kako je otac sedeo na
drugoj strani sobe sa bradom oslonjenom na dlan, htedoh
da pokaem da je i mene briga za dvojcu S-ova tako da
sam izvadio belenicu i nastavio sa zapisom, aurirajui ga
sve do ovog trenutka.

Nastavak zapisa

Kada sam zavrio sa pisanjem, pogleao sam ka

Rupertu.
Poto nas je ugledao, skoio je i priao ocu, rukujui
se sa njim prilino srdano. Otac je stisak primio veoma
hladno. Meutim, inilo se da Rupert to nije primetio, ve
je i meni priao krajnje razdragan. Zadesilo se da sam ba
u tom trenutku radio neto drugo, tako da u prvi mah
nisam primetio njegovu ruku, a kada sam je uoio, sat je
otkucao jedanaest. Dok je jo odzvanjao, gospodin Trent je
uao u sobu. Odmah za njim uao je inovnik, koji je nosio
zakljuanu limenu kutiju. Sa njima je u sobu stupio jo
jedan ovek. On nam se svima naklonio, poevi od mene.
Stajao sam nasuprot vratima, ostali su bili ratrkani svuda
po sobi. Otac je mirno sedeo, dok su ser Kolin i gospodin
Sent Leder ustali. Gospodin Trent se nije rukovao ni sa
jednim od nas, ak ni sa mnom. Nita osim utivog
naklona. Razumem, takva su pravila ponaanja za
advokate u ovako formalnim prilikama.
Gospoin Trent je seo za kraj velikog stola, koji se
nalazio nasred prostorije, i zamolio nas da sednemo. Otac
je, naravno, kao glava porodice seo sa njegove desne
strane. Ser Kolin i Sent Leder su seli sa druge strane, prvi
je seo do advokata. General zna da baronet ima prednost u
protokolu. Ja u moda biti baronet jednoga dana tako da
moram znati takve stvari.
inovnik je uzeo klju, koji mu je pruio njegov
pretpostavljeni, otvorio kutiju, iz nje je izvadio sveanj
papira uvezanih crvenom vrpcom. Stavio ih je ispred
advokata, a praznu kutiju spustio iza sebe na pod. Zatim
je zajedno sa drugim ovekom, koji je uao sa njima, seo
za sto. Potonji je izvadio veliku belenicu i nekoliko
olovaka i stavio ih ispred sebe. Bilo je oigledno da je on
stenograf. Gospodin Trent je uklonio vrpcu sa svenja i
postavio ga ispred sebe. Sa vrha je uzeo zapeaenu
kovertu, razbio peat, otvorio je i iz nje izvadio svitak u
kojem se nalazilo nekoliko zapeaenih koverti, koje je
stavio na gomilu ispred drugih papira. Potom je razvio
svitak i poloio ga ispred sebe, tako da je unutranja
spoljanja koverta bila okrenuta na gore. Namestio je
naoare i zapoeo:
Gospodo, zapeaena koverta koju ste videli da
otvaram naslovljena je Moja poslednja elja i testament -
Roder Melton, jun 1906. Sadrina ovog dokumenta,
podigao ga je i pokazao ga, ,,je sledea.

Ja Roder Melton iz Openo Grenda u grofoviji

Dorset; Berkli skver broj sto dvadeset tri i zamak Visarion
u Zemlji Plavih Planina, pri istoj svesti sainjavam ovu
svoju poslednju elju i testament ovog ponedeljka,
jedanaestog dana meseca juna, leta gospodnjeg hiljadu
devetsto estog, u kancelariji mog starog prijatelja i
advokata Edvarda Bingama Trenta iz Linkoln in Fildsa broj
sto sedamdeset est u Londonu, tako opozivajui sve
prethodne testamente koje sam prethodno sastavio, inei
tako da je ovo moja jedina poslenja elja, ije dispozicije
slede:
1. Roaku Ernestu Halbradu Meltonu iz Hamkrofta,
okrug Salop, na iskljuivo raspolaganje ostavljam sumu od
vadeset hiljada funti sterlinga osloboenu svih poreza i
taksi koji e biti namireni od dividendi mojih pet proeenata
obveznica grada Montreala u Kanadi.
2. Mom potovanom prijatelju i kolegi staratelju
testamenta moje pokojne sestre Pejens, udovice pokojnog
kapetana Ruperta Sent Ledera, koji je preminuo pre nje,
general-majoru ser Kolinu Aleksandru Mek Kelpiju,
baronetu, nosiocu Viktorijinog krsta, vitezu komandantu
reda Bata, iz Kruma u okrugu Ros u kotskoj, ostavljam
sumu od dvadeset hiljada funti sterlinga, osloboenu svih
poreza i taksi koji e biti namireni od dividendi mojih pet
procenata obveznica grada Toronta u Kanadi.
3. Gospoici Denet Mek Kelpi, koja trenutno boravi
u Krumu u okrugu Ros u kotskoj, ostavljam sumu od
dvadeset hiljada funti sterlinga osloboenu svih poreza i
taksi koji e biti namireni od dividendi mojih pet procenta
obveznica Londonskog gradskog vea.
4. Ostalim osobama i starateljima, koji su navedeni
u dodatku obeleenim sa A, ostavljam razliite sume novca
koje su navedene u istom, osloboene svih poreza i taksi.

Ovde je gospodin Trent proitao listu i objasnio nam,

kako bismo bolje razumeli situaciju, da ukupna suma
ostavljena u dodatku iznosi dvesta pedeset hiljada funti.
Mnogi od batinika su bili stari prijatelji, klijenti, sluge,
nekima su ostavljene popriline sume novca i posebni
predmeti kao to su nametaj ili slike.
5. Svom neaku Ernestu Roderu Halbardu
Meltonu koji trenutno ivi u kui svog oca u Hamkroftu u
Salopu ostavljam sumu od deset hiljada funti.
6. Svom starom i cenjenom prijatelju Edvardu
Bingamu Trentu iz Linkoln in Fildsa, broj sto sedamdeset
est u Londonu, ostavljam sumu od dvadeset hiljada funti
sterlinga osloboenu svih poreza i taksi koji e biti
namireni od dividendi mojih pet procenata obveznica grada
Manestera u Engleskoj.
7. Svom dragom sestriu Rupertu Sent Lederu,
jedinom sinu moje drage sestre Pejens Melton iz njenog
braka sa kapetanom Rupertom Sent Lederom, ostavljam
sumu od hiljadu funti sterlinga. Takoe zavetavam
pomenutom Rupertu Sent Lederu sumu koja e zavisiti
od njegovog prihvatanja uslova iz pisma oznaenog slovom
B, koje je ostavljeno na slaranje gorepomenutom Edvardu
Bingamu Trentu i koje je sastavni deo mog testamenta. U
sluaju neprihvatanja uslova navedenih u pismu, elim da
se celokupna suma i posedi, koji su navedeni u njemu
daju, izvriteljima, za koje imenujem Kolina Aleksandra
.Mek Kelpija i Edvarda Bingama Trenta, da ih distribuiraju
prema uslovima navedenim u pismu koje je u posedu
Edvarda Binga- ma Trenta i obeleeno slovom C,
deponovano i zapeaeno mojim peatom u kovertu
zajedno sa mojim testamentom, koji je takoe dat na
staranje Edvardu Bingamu Trentu. Pismo obeleeno
slovom C sastavni je deo mog testamenta. U sluaju da se
pojavi bilo kakva sumnja u moje poslednje namere po
pitanju raspolaganja mojom imovinom, prethodno
navedeni izvritelji imaju potpunu diskreciju da odbace ili
urede takve sluajeve kako god misle da je najbolje, bez
ikakve mogunosti albe na njihove odluke. Ako bilo koji
batinik iz ovog testamenta pokua da ga ospori u celini ili
neki njegov deo ili da dovede u pitanje verodostojnost
istog, bie mu oduzeto ono to mu je ovde zavetano i
svako nasledstvo e mu biti poniteno, te nee imati
nikakvu svrhu i namenu ubudue.
8. Radi potpunog usaglaavanja sa zakonima i
obavezama povezanih sa testamentarnim procedurama i
kako bi moja skrivena zavetanja ostala nepoznata,
nalaem izvriteljima da sve naknade, obaveze i takse za
smrtni sluaj, vlasniki prenos, nagodbe, zavetanja i
nasledstvo, namire iz imovinske mase koja preostane poto
se navedenim zavetaocima podeli imetak, prema skali
namenjenoj za dalje roake ili osobe koje nisu u krvnom
srodstvu.
9. Stoga za svoje izvritelje sa punim pravom
diskrecije postavljam general-majora ser Kolina
Aleksandra Mek Kelpija, baroneta, iz Kruma u okrugu Ros
i Edvarda Bingama Trenta, advokata iz Linkoln in Fildsa,
broj sto sedamdeset est iz Londona, i ovlaujem ih da
svoje pravo diskreeije u potpunosti koriste u bilo kom
sluaju koji bude iskrsao po pitanju ispunjavanja mojih
poslednjih elja kako su navedene u testamentu. Kao
nagradu za njihovu dunost izvritelja nalaem da im se
isplati po sto hiljada funti sterlinga iz glavne imovinske
mase, takoe osloboenih svih poreza i taksi.
10. Dva memoranduma, koja sadre pisma
obeleena slovima B i C, sastavni su deo testamenta, koji
je nevaei bez njih, i moraju se uzeti kao stavke pod
rednim brojem X i XI. Koverte su obeleene jasno i sa
sadrajem svake se mora postupati na sledei nain: B se
mora proitati kao klauzula broj X, a za njom C kao
klauzula broj XI.
11. Ako bilo koji od gorenavedenih izvritelja
urnre pre nego to istekne godinu i po dana od itanja mog
testamenta ili pre nego to se uslovi navedeni u pismu
obeleenim slovom C ispune, preostali izvritelji e
preuzeti sva prava i obaveze koja su mojim testamentom
poverena obojici. Ukoliko oba izvritelja umru, onda e
stvar interpretacije i izvrenja svih uslova u vezi sa mojim
testamentom biti povereni lordu kancelaru Engleske sve
dok on ne odredi pogodnu osobu za taj zadatak.

Ovo je moja poslednja elja, koja mi je predata prvog

dana januara leta gospodnjeg hiljadu devetsto sedmog.

Roder Melton

Mi, Endrju Rositer i Don Kolston zajedno, na ovom

mestu, u prisustvu zavetaoca potvrujemo da smo videli
kako zavetalac Roder Melton potpisuje i peati ovaj
dokument. Stoga kao svedoci stavljamo svoje potpise:
Endrju Rositer,
slubenik sa stanom u Primros Aveniji broj 9 u
Londonu.
Don Kolston,
staratelj zgrade Linkoln in Filds broj sto sedamdeset
est i crkvenjak crkve Sent Tabite u Klerkenvelu u
Londonu.
 Kada je gospodin Trent zavrio sa itanjem, sakupio je
papire na gomilu 1 uvezao ih ponovo crvenom vrpcom.
Ustao je, drei sveanj u ruci i ree:
,,To je sve, gospodo, osim ukoliko ne elite da mi
postavite neko pitanje? U tom sluaju u se potruditi da
vam odgovorim kako najbolje umem i mogu, u sklau sa
svojim ovlaenjima i mogunostima. Zamoliu Vas, ser
Koline, da ostanete ovde, jer se moramo pozabaviti
odreenim stvarima ili da dogovorimo vreme kada bismo to
mogli uiniti. Takoe, zamolio bih i Vas, gospodine Sent
Leder, da ostanete, poto vam moram predati ovo pismo.
Neophodno je da ga otvorite u prisustvu izvritelja,
meutim, nije neophodno da bilo ko drugi bude prisutan.
Otac je prvi progovorio. Svakako, poto je bio
gospodin od ugleda i imetka, koji je ponekad bio zamoljen
da predsedava sednicama, kada nije bilo drugog plemstva,
naravno, imao je dunost i potrebu da se izjasni prvi. Stari
Mek Kelpi je bio vieg ranga, ali je ovo bila porodina stvar
u kojoj je moj otac glava porodice, dok je Mek tCelpi
stranac, koji je sticajem okolnosti povezan sa nama, i to sa
daljnje strane, preko ene mlaeg brata, oveka koji se
prienio u naoj porodici. Otac je govorio sa istim izrazom
lica, koji ima kada postavlja vana pitanja sveocima na
sednicama.
eleo bih da mi se rasvetle odreene take.
Advokat se naklonio (dobija svojih sto dvadeset
hiljadarki, u svakom sluaju tako da moe priutiti sebi da
bude namazan - uglaen, ako to tako moemo nazvati), a
otac je pogledao na pare papira u svojoj ruci i upitao:
Koliko iznosi vrednost celokupnog imetka?"
Advokat mu je odgovorio brzo, i, po mom miljenju,
prilino grubo. Bio je crven u licu i nije se naklonio ovoga
puta, pretpostavljam da osoba njegovog ranga poseduje
veoma ogranienu paletu manira.
,,To mi, gospodine, nije doputeno da otkrijem. A ak
i kada bi mi bilo dozvoljeno, ne bih Vam otkrio."
,,Je li milion?, ponovo je upitao otac. Bio je ljut i ak
crveniji u licu od advokata. Advokat mu je na to odgovorio,
ovoga puta tiho:
,,Ah, to je unakrsno ispitivanje. Dozvolite mi da Vam
kaem, gospodine, da to niko ne moe znati, sve dok se ne
odrede raunovoe u svrhu ispitivanja poslovanja i
svoenja rauna zavetaoca.
Rupert Sent Leder, koji je u tom trenutku izgledao
benje ak i od advokata i oca mada mi nije jasno zbog
ega bi se on ljutio lupio je akom o sto i krenuo da
ustaje kako bi rekao neto, meutim, poto je bacio pogled
na advokata i Mek Kelpija, smirio se i seo.
Podsetnik Izgleda da se ova trojica odlino slau.
Moram paljivo da motrim na njih. O tome msam mnogo
razmiljao u tom trenutku, jer je otac postavio pitanje, iji
me je odgovor veoma inte- resovao.
Mogu li da pitam zato nam ostali detalji testamenta
nisu pokazani?
Advokat je paljivo obrisao svoje naoare velikom
svilenom maramicom, pre nego to je odgovorio:
Jednostavno zbog toga to su uz oba pisma,
obeleena slovima B i C, priloene instrukcije koje se tiu
njihovog otvaranja i dranja njihovog sadraja u tajnosti.
Skrenuu Vam panju na injenicu da su obe koverte
zapeaene, i da su se zavetalac i oba svedoka potpisali
preko jezika svake koverte. Sada u ih proitati.
Pismo obeleeno slovom B namenjeno je Rupertu Sent
Lederu, uz sledeu poruku:
Ovo pismo izvritelji e predati Rupertu Sent
Lederu, koji ga mora otvoriti u njihovom prisustvu. On
moe nainiti kopiju ili beleke po volji i potom ga predati
izvriteljima, koji ga moraju odmah proitati, svaki od njih
je slobodan da naini kopiju ili beleke po svom
nahoenju. Pismo se potom mora vratiti u kovertu, zatim
se mora staviti u drugu kovertu, na kojoj se mora napisati
ta se u njoj nalazi i oba izvritelja, zajedno sa Rupertom
Sent Lederom, moraju se potpisati na jeziku druge
koverte.
 (potpis) Roder Melton

Pismo obeleeno slovom C, upueno je Edvardu

Bingamu Trentu i poruka uz njega je sledea:
Ovo pismo, koje je namenjeno Edvardu Bingamu
Trentu, mora se drati neotvorenim u trajanju od dve
godine od itanja mog testamenta, osim ukoliko se
navedeni period ne okona ranije, bilo da Rupert Sent
Leder prihvati ili odbije uslove navedene u pismu
obeleenom slovom B. To pismo e Rupert dobiti i proitati
u prisustvu izvritelja istoga dana kada se budu iitavale
ostale klauzule mog testamenta (osim onih pod brojem X i
XI). Ovo pismo sadri uputstva za oba imenovana
izvritelja, kao i za Ruperta Sent Ledera u sluaju da on
obznani da li prihvata ili odbija navedene uslove, ili ako
odbije da se izjasni, a vremenski period od dve godine
protekne.
(potpis) Roder Melton

Kada je advokat zavrio itanje poslednje instrukcije,

paljivo je uzeo pismo i stavio ga u svoj dep. Potom je
uzeo drugo pismo u ruku i ustao.
Gospodine Sent Leder, ree, molim Vas da otvorite
ovo pismo, na takav nain da svi prisutni mogu videti da je
zaglavlje na vrhu obeleeno slovom B. Pismo ete proitati
i bie zavedeno kao klauzula broj X testamenta.
Sent Leder je raskopao manetne i zavrnuo rukave,
kao da se sprema da izvede neki maioniarski trik to
je izgledalo vrlo teatralno i smeno i kada su mu
podlaktice bile potpuno vidijive, otvorio je kovertu i izvadio
pismo. Svi smo jako dobro videli, da je bilo savijeno prvom
stranom okrenutom nagore, na ijem zaglavlju je bilo
ispisano slovo B, kao to je i advokat rekao. Posluavi
zahtev advokata, poloio je pismo i kovertu na sto ispred
sebe. Potom je jedan od inovnika ustao i predao pare
papira advokatu, a zatim se vratio na svoje mesto. Poto je
ispisao neto po njemu, gospodin Trent je zamolio sve
prisutne, ak i inovnike i stenografa, da pogledaju
zaglavlje pisma i zaglavlje koverte, a potom da se potpiu
ispod sledeeg teksta:
,,Mi, potpisnici ovog papira, svojim potpisom
potvrujemo da smo videli zapeaeno pismo obeleeno
slovom B, koje je sastavni deo testamenta Rodera Meltona
i koje je otvoreno u naem prisustvu, ukljuujui
gospodina Edvarda Bingama Trenta i ser Kolina Aleksan-
dra Mek Kelpija, i potvrujemo da je pismo, koje se
nalazilo u koverti obeleenoj slovom B, takoe u zaglavlju
bilo obeleeno slovom B. Tako da e biti uvrteno u
testament kao klauzula broj X. Isto tako potvrujemo da u
koverti nije bilo niega vie osim pisma. U svrhu svedoka
dokumenta i kao potvrdu naeg prisustva stavljamo svoje
potpise.
Advokat je dao znak mom ocu da pristupi prvi. Otac,
koji je bio oprezan ovek, prvo je traio da mu se donese
lupa, koju mu je ubrzo doneo slubenik iz susedne
prostorije. Otac je paljivo prouio celu kovertu, a potom i
zaglavlje pisma pa se bez rei potpisao. Potom smo svi
potpisali. Advokat je presavio papir i stavio ga u kovertu.
Pre nego to juje zatvorio, poslao ju je oko stola kako bi se
svi uverili da je nedirnuta. Otac je izvadio svedoanstvo i
proitao ga jo jednom, a zatim ga je vratio u kovertu.
Nakon toga, advokat nas je zamolio da se svi potpiemo
preko jezika koverte, to smo i uinili, a zatim je nakapao
peatnog voska i zamolio oca da zapeati pismo
sopstvenim peatom, to je on i uinio. Potom su ga on i
Mek Kelpi zapeatili svojim peatima, a onda je pismo
stavio u drugu kovertu, na ijem su se jeziku potpisali on
i Mek Kelpi, i zapeatio je svojim peatom.
Kada se sve to zavrilo, otac i ja smo ustali. Zajedno
sa nama ustali su inovnik i stenograf. Otac nije prozborio
ni rei dok nismo izali na ulicu. Hodali smo sve dok
nismo proli pored otvorene kapije parka. Okrenuo se i
rekao:
Doi ovamo. Nema nikoga i moramo biti tihi. elim
da razgovaram sa tobom.
Kada je seo na klupu, u ijoj blizini nije bilo nikoga,
ree:
,,Ti si student prava. ta ovo sve znai?
Smatrao sam da je trenutak pogodan za epigram,
tako da sam rekao samo jednu re:
,,Ujdurma!
Hm!, ree otac, ,,to se mene i tebe tie jeste. Ti si
dobio sirotinjskih deset, a ja dvadeset hiljada funti.
Meutim, ta su, odnosno koje su sadrine tih tajnih
zavetanja?
Mislim da e sve to se toga tie ispasti dobro. Ujka
Roder oigledno nije nameravao da njegovim upokojenjem
starije generacije dobiju mnogo. Rupertu Sent Lederu je
ostavio samo hiljadu funti dok je meni dao deset. To mi
govori da je obraao vie panje na direktnu liniju.
,,Naravno, prekide me otac, ,,ali ta znai zavetana
suma?
,,Ne znam, oe. Oigledno postoji neki uslov koji mora
da ispuni, mada je oigledno da nije oekivano da ga
prihvati. Zato bi inae ostavljao drugo zavetanje
gospodinu Trentu?
Istina, samo se pitam zato je ostavio toliko velike
sume Trentu i Mek Kelpiju. To je previe za usluge
izvritelja, osim ako..
Osim ako ta, oe?
Osim ako je bogatstvo koje je ostavio za sobom
ogromno. Zato sam i pitao.
Zbog toga je, nasmejao sam se, odbio da ti
odgovori.
Zato, Erneste, mora da je u pitanju enormna suma.
Sigurno, oe, Posmrtne takse e biti neugodne.
Posmrtne takse su odvratna prevara! ak e me odrati i za
tvoje malo imanje...
Dosta sa tim!, ree kratko.
Otac je smeno osetljiv. Neko bi mogao pomisliti da
planira da ivi veno. Ubrzo je ponovo progovorio:
 Pitam se kakvi su uslovi tog zavetanja. Oni su
podjednako vani skoro kao i zavetana suma, kolika god
da je. Uzgred, izgleda da se u testamentu ne spominje
glavni naslednik. Erneste, deko moj, moraemo da se
borimo oko te stvari.
Kako si to zakljuio, oe? Upitao sam. Bio je veoma
grub kaa su u pitanju posmrtne takse za njegovo imanje,
mada je zavetano i ja ga moram naslediti. Tako da sam
reio da mu pokaem da o pravu znam daleko vie od
njega.
Plaim se da emo kad poblie ispitamo stvar otkriti
da nemamo tu oko ega da se borimo. Kao prvo, moda je
sve ve ureeno u pismu koje je predato Sent Lederu i
koje je deo testamenta. Ukoliko pismo postane
neoperativno njegovim odbijanjem uslova, pismo za
advokata stupa na snagu. taje u njemu mi ne znamo, ak
moda ni on sam ne zna ta se tu nalazi. Paljivo sam
pratio celu stvar, mi pravnici smo obueni da uoavamo
detalje. ak i ako instrukcije navedene u pismu C, omanu
ili se ne mogu ispuniti, korpus testamenta daje Trentu
puna ovlaenja da radi kako mu je volja. Moe celu
imovinu dodeliti samom sebi i niko mu ne moe rei ni re.
Zapravo, on sam je vrhovni sud po ovom pitanju.
,,Hm!, ree otac za sebe. udan je to testament, koji
ak moe nadjaati imovinski sud. Moda bi trebalo da
probamo sreu sa sudom pre nego to se sve okona!
Rekavi to, ustao je i zajedno smo u tiini odetali kui.
Majka je bila jako znatieljna, ene su uvek takve.
Otac i ja smo se dogovorili da joj kaemo samo ono to je
neophodno da zna. Mislim da smo se obojca plaili da e,
kao svaka ena, stvoriti neprilike tako to e rei ili uraditi
neto nerazumno. Zaista, ispoljavala je toliko
neprijateljstvo prema Rupertu Sent Lederu da sam se
mogao kladiti da e pokuati da mu naudi na neki nain.
Kada je otac izjavio da e opet izai na kratko kako bi
se posavetovao sa svojim advokatom, skoio sam i rekao
da u i ja poi sa njim, jer je i meni bio potreban savet po
pitanju stava koji bi trebalo da zauzmem u celoj stvari.

Sadraj pisma B, kojeje priloeno kao integralni deo

testamenta Rodera Meltona
2.jun 1907.

Ovo pismo je sastavni deo mog testamenta i odnosi se

na celokupnu imovinu, osim one koja je zavetana u telu
testamenta. Njegova namena je da odrcdi glavnog
naslednika testamenta u sluaju da se prihvate uslovi
navedeni u njemu i koji su namenjeni mom dragom
neaku Rupertu Sent Lederu, jedinom sinu moje sestre
Pejens Melton i njenog mua kapetana Ruperta Sent
Ledera. Ukoliko prihvati usiove navedene u pismu i
ukoliko ispuni prvi od njih, celokupna moja imovina koja
preostane posle isplate predvienih zavetanja svih mojih
dugova i obaveza, postae njegovo vlasnitvo i sa njom e
moi da ini kako mu je volja. Uslovi su sledei:
1. On e privremeno prihvatiti sumu od devetsto
devedeset i devet hiljada funti sterlinga, osloboenu svih
taksi i nameta, tako to e poslati pismo mojim
izvriteljima. Ova suma e mu biti na raspolaganju u
trajanju od est meseci od dana itanja mog testamenta;
moi e da koristi prirataj koji iznosi deset posto na
godinjem nivou i ni pod kojim uslovima nee morati da
nadoknadi taj iznos. Po isteku est meseci, on se pisanim
putem mora izjasniti izvriteljima da li prihvata ili odbija
druge uslove koji e uslediti. Meutim, ukoliko to eli,
slobodan je da se pismeno izjasni o prihvatanju ili
odbijanju svih uslova ovog zavetanja do isteka jedne
nedelje od itanja mog testamenta. Ukoliko odbije sve
uslove, on e zadrati apsolutno pravo na posedovanje
gorenavedene sume od devetsto devedeset i devet hiljada
funti sterlinga, osloboenje svih taksi i nameta i tako stei
zavetanje u novcu koje iznosi hiljadu funti manje od
milion. On e, od trenutka kada preda pismeno
obavetenje o povlaenju, izgubiti svaka prava i interese u
daljem raspolaganju mojom imovinom. Ukoliko moji
izvritelji dobiju takvo pismo od njega, oni e u potpunosti
raspolagati celokupnom mojom imovinom umanjenom za
gorenavedenu sumu od devetsto devedeset i devet hiljada
funti kao i za iznose taksi i nameta propisanih zakonom
koji e se isplatiti u korist pomenutog Ruperta Sent
Ledera. Izvritelji e dalje postupati prema instrukcijama
navedenim u pismu obeleenim slovom C, koje je takoe
sastavni deo mog testamenta.
2. Ukoliko po isteku ili pre nego to istekne est
meseci, gorenavedeni Rupert Sent Leder prihvati sve
uslove, bie mu stavljeni na raspolaganje kompletni
prihodi od celokupne moje imovine, koji mu se imaju
isplaivati kvartalno uobiajenih datuma, da ih koristi za
namenu koja sledi. Isplate e vriti izvritelji testamenta,
general-major ser Aleksandar Kolin Mek Kelpi i Edvard
Bingam Trent.
3. Navedeni Rupert Sent Leder mora provesti
najmanje est meseci, poevi ne kasnije od est meseci od
itanja mog testamenta, u zamku Visarion u Zemlji Plavih
Planina. Ako ispuni taj uslov, njemu e se na raspolaganje
staviti moj celokupan imetak, iji e apsolutni vlasnik
postati ako nastavi da ivi u tim krajevima godinu dana.
On sme da promeni ili da se odrekne svoje britanske
nacionalnosti samo uz pristanak Tajnog saveta Velike
Britanije*( Privy Council telo koje obino savetuje elnog oveka
drave, ali ne uvek; u vezi je za sa monarhistikim oblikom vladavine,
postoji i dan danas u nekim zemljama.).
4. Po isteku godine i est meseci od dana itanja
mog testamenta, on lino mora izvriteljima podneti
izvetaj o trokovima i iznosima isplaenim u svrhu
ispunjenja zavetanja. Ukoliko su izvritelji zadovoljni i
uvereni da su sredstva troena u optu svrhu ispunjenja
legata prema uslovima navedenim u pismu C, i koje je
sastavni deo mog testamenta, dae pismenu saglasnost i
onda e se prei na overavanje i isplatu taksi. Po zavretku
isplate taksi, imenovani Rupert Sent Leder e bezuslovno
tog momenta postati jedini naslednik i vlasnik celokupne
glavnice moje imovine.
(potpis) Roder Melton

Ovaj dokument je istoga dana potvren potpisima od

strane svedoka, koji su svedoili prilikom sastavljanja
testamenta.

(Poverljivo lino)
Memorandum koji je sainio Edvard Bingam Trent u
vezi sa testamentom Rodera Meltona

2. januar 1907.
Pitanja i interesi svih koji su povezani sa
testamentom i imovinom pokojnog Rodera Meltona iz
Openo Grenda su toliko obimni da ukoliko oe do
parnice po pitanju istog, mislim da je najbolje da ja, kao
advokat kojije zauen za ispunjenje zavetaoevih
eljanapravim odreene beleke dogaaja, razgovora i
slinih deavanja u formi memoranduma, koji nisu
pokriveni dokumentovanim okazima. Prvi memorandum
sam nainio odmah posle itanja testamenta, dok su mi
svi detalji i postupci bili svei u seanju. Trudiu se da
naalje sastavljam komentare, koji bi mi posluili da
osveim pamenje, a koji bi u sluaju moje smrti moda
mogli da poslue kao saveti ili da rasvetle neke detalje
onima koji e eventualno nastaviti da se staraju o
zadacima koji su mi povereni.

DETALJI KOJI SE TIU ITANJA TESTAMENTA

RODERA MELTONA
 Kada sam otvorio testament, ovog prepodneva u
jedanaest sati, treeg januara 1907. godine, i proitao ga u
celosti, osim klauzula koje su se nalazile u pismima
obeleenim slovima B i C, bila su prisutna sledea lica:
1. Ernest Halbard Melton, J.P, neak zavetaoca;
2. Ernest Roder Halbard Melton, sin gorepomenutog;
3. Rupert Sent Leder, sestri zavetaoca;
4. general-major ser Kolin Aleksandar Mek Kelpi,
koizvritelj
testamenta zajedno sa mnom;
5. Endrju Rositer, moj slubenik i jedan od
testamentarnih svedoka;
6. Alfred Nudent, stenograf (iz kancelarije gospodina
Kastla, iz Brem Bildingsa, broj 21).

Kada je testament proitan, gospodin E. H. Melton je

zatraio da sazna celokupnu vrednost imovine koja je
ostala za zavetaocem. Nisam se oseao ovlaenim i
sposobnim da dam odgovor na to pitanje. Kao odgovor na
sledee pitanje, zato prisutnima nisu pokazane tajne
klauzule testamenta, proitao sam instrukcije pohranjene
uz koverte dva pisma B i C, u kojima su objanjeni razlozi
za to. Meutim, da posle ne bi bile dovoene u pitanje
injenice u pismima B i C, koja je trebalo proitati kao X i
XI klauzulu testamenta, zatraio sam od Ruperta Sent
Ledera da otvori kovertu obeleenu slovom B, u prisustvu
svih koji su bili u prostoriji. Svi oni su potpisali dokument
koji sam ve pripremio, u kojem potvruju da su
prisustvovali otvaranju koverte i da je sadrala
memorandum obeleen slovom B, i zaglavlje u kojern je
navoeno da se on mora proitati kao X kiauzula
testamenta i da se samo taj papir nalazio u koverti.
Gospodin Ernest Halbard Melton J.P je, pre nego to je
potpisao, lupom koju je zatraio, paljivo prouio kovertu i
zaglavlje memoranduma. Krenuo je da razvije dokument
koji je stajao na stolu, to bi mu omoguilo da proita
sadrinu memoranduma da je to eleo. Odmah sam ga
upozorio da se dokument koji mora potpisati bavi samo
zaglavljem, a ne sadrinom istog. Delovao je veoma ljutito,
ali nije rekao ni re, ve je posle jo jednog pregleda
potpisao. Dokument sam stavio u kovertu, preko ijeg
jezika su se potpisali svi prisutni. Pre nego to je
potpisao, gospodin Ernest Halbard Melton je ponovo
izvadio dokument iz nje kako bi ga jo jednom proverio.
Zatim sam ga zamolio da je zatvori, to je i uinio, a zatim i
zapeatio, kada je nanesen peatni vosak. Ser Kolin A.
Mek Kelpi i ja smo dodali svoje peate. Kovertu sam
smestio u jo jednu kovertu, koju sam zapeatio
sopstvenim peatom. Ja i moj koizvritelj smo se potpisali i
stavili datum na jeziak te koverte. Staranje nad kovertom
sam preuzeo ja.
Kada su ostali napustiii prostoriju, moj koizvritelj 1
ja smo zajedno sa Rupertom Sent Lederom, koji je ostao
na moj zahtev, prcli u moje privatne odaje.
Ovde je Rupert Sent Leder proitao memorandum
obeleen slovom B. On je oigleno ovek jakih nerava, jer
mu je lice bilo bezizraajno dok je itao dokument u kojem
mu je preneto (izneti su mu uslovi) da nasleuje bogatstvo
kojem ncma ravnog u Evropi, ak ni meu plemstvom.
Kada ga je proitao drugi put, ustao je i rekao: alim to
bolje nisarn poznavao svoga ujaka. Mora da je imao
kraljevsko srce. .Nikada niko nije pokazao toliku
dareljivost prema meni. Gospodine Trent, vidim da,
prema uslovima ovog memoranduma ili kodicila, ta. god
da je, imam ncdelju dana da se izjasnim da li prihvatam
uslove koji su mi izneti. Sada, elim da mi kaete da li
moram da ekam nedelju dana da se izjasnim?
Odgovorio sam mu da je zavetaoeva elja bila da mu
ostavi dovoljno vremena da temeljno razmisli o svim
takama i uslovima pre nego to se formalno izjasni.
Meutim, to se tie odgovora na postavljeno pitanje,
rekao sarn mu da se moe izjasniti kada god eli, sve dok
to uini pre nego to istekne nedelju dana, nikako posle.
,,Ja Vam najiskrenije savetujem da ne postupate
brzopleto. Suma koja je u pitanju toliko je velika da
moe.te biti sigurni da e neko pokuati svc to je mogue
da Vam uskrati naslee, tako da bi bilo dobro da se sve
obavi, ne samo u savrenom redu, ve sa jasno iskazanom
panjom, kako bi se eliminisale sumnje u Vae namere.
Hvala Vam, gospodine, odgovorio mi je. Uradiu onako
kako me savetujete po ovom i po drugim pitanjima.
Meutim, i Vama i ser Kolinu mogu odmah rei da ne
samo to prihvatam uslove ujaka Rodera nego da u,
kada bude olo vreme i za ostale uslove koji slede,
prihvatiti sve to je imao na umu.
Delovao je jako iskreno, to mi je priinilo veliko
zadovoljstvo. Postupio je ba onako kako mlad ovek treba
da postupi kada uvidi da se prema njemu tako dareljivo
postupa. Poto je doao pravi trenutak, dao sam mu
podeblje pismo adresirano na njega, obeleeno slovom D,
koje sam uvao u svom sefu. Ispunivi svoju obavezu po
tom pitanju, rekoh mu:
Ne morate ga proitati ovde, ve kada budete
raspoloeni. To je Vae vlasnitvo i nije optereeno
nikakvim obavezama. Uzgred, mislim da bi bilo dobro da
znate da posedujem kopiju istog i zapeatio sam je u
koverat sa naznakom da se otvori ukoliko se ukae
potreba, ali samo u tom sluaju. Da li biste me posetili
sutra, ili jo bolje, da li biste mi se pridruili na veeri ovde
kod mene? eleo bih da porazgovaram sa Vama nasamo, a
i Vi sigurno elite da mi postavite neka pitanja.
Srdano mi je odgovorio da prihvata. Zapravo me je
jako dirnuo nain na koji smo se pozdravili pre nego to je
otiao. Ser Kolin Mek Kelpi je otiao zajedno sa njim, jer je
Sent Leder trebalo da ga odbaci do kluba.

Pismo Rodera Meltona, Rupertu Sent Lederu

obeleeno slovom D. Po pitanju Ruperta Sent Ledera pismo
mu se ima predati od strane Edvarda Bingama Trenta im
ispolji nameru (formalno ili neformalno) da prihvata uslove
navedene u pismu obeleenim slovom B i tako aktivira
klauzulu br. Xmog testamenta. R.M. 1. 1. 1907.

Memo. Zapeaena kopija ovoga pisma nalazi se

pod starateljstvom E. B. Trenta i moe se otvoriti samo u
sluaju nude, prema uputstvima.

2. jun 1906.
Dragi moj sestriu,

Kada (ako do toga doe) dobije ovo pismo, znae da

sam ti, pod odreenim uslovima, osim odreenih
zavetanja, ostavio glavninu svog bogatstva bogatstva
toliko velikog da uz njegovu pomo hrabar i sposoban
ovek moe sebi stvoriti ime i mesto u istoriji. Posebni
uslovi izneti u X klauzuli mog testamenta moraju se
paljivo prouiti i pratiti, jer smatram da e ti posluiti u
budunosti. Meutim, ovde u ti dati svoj savet, koji si
slobodan da poslua ili odbaci, kako god eli, i izneu
svoje elje, koje u pokuati podrobno da objasnim, tako
da ti moji pogledi i stavovi budu jasni ukoliko bude eleo
da ih sledi ili bar preduzme poduhvat kako bi rezultati
kojima sam se nadao konano bili postignuti. Dozvoli mi
prvo da ti, radi boljeg razumevanja i rukovoenja,
objasnim daje sila, ili bolje reeno presija, koja je stajala
iza moje akumulacije kapitala bila ambicija, pre svega.
Pratei njene porive, neumorno sam radio dok nisam
uredio stvari tako da, stavljajui ih pod iroki nadzor, moje
ideje preuzme i nastavi neko koga sam odabrao i proverio,
a ko pre toga nije bio upoznat sa njima. Jo sam kao
veoma mlad sakupio znaajno bogatstvo, koje sam tokom
sledeih etrdeset godina koristio tedljivo kada su moje
line potrebe u pitanju, koristei ga smelo samo za
pekulativne investicije. Kada su pekulacije u pitanju, tu
sam postupao veoma oprezno, uslove i okolnosti koje ih se
tiu prouavao sam veoma temeljno, tako da ak i sada
gotovo da nemam pekulativnih dugova ili propalih
investicija. Verovatno je to razlog zbog kog su stvari u vezi
sa mnom tako naglo procvetale. Bogatstvo se gomilalo
takvom brzinom da ga povremeno uopte nisam mogao
koristiti kao prednost. To je sve uinjeno kako bi se utabao
put ambicijij meutim, bio sam preao pedesetu kada se
preda mnom otvorio pravi horizont slavoljublja. Stoga u ti
pisati otvoreno, dragi moj Ruperte, jer kada bude ovo
itao, ja neu vie biti na ovome svetu, tako da me ni
ambicija ni strah od nerazumevanja, ak ni prezir, nee
doticati. Moji poduhvati i poslovi pokrivaju ne samo Daleki
istok ve i svaku stopu puta ka njemu, tako da mi je ceo
Mediteran sa okolnim morima veoma dobro poznat. U
svojim putovanjima uzdu i preko Jadrana, uvek me je
pogaala velika lepota i bogatstvo bogatstvo prirodnih
lepota Zemlje Plavih Planina. Napokon, jedna prilika me
je konano odvela u taj prelepi kraj. Kada se devedesetih
godina odigravala Balkanska borba, u tajnosti mi je
doao jedan od velikih vojvoda u nameri da ugovori
pozamanu pozajmicu u nacionalne svrhe. U finansijskim
krugovima Evrope i Azije bio sam poznat kao osoba koja se
ne libi da uzima aktivno uee u visokoj politici dravnih
blagajni, tako da mi se, poto sam jedini bio sposoban i
voljan da ispunim njegove elje, obratio vojvoda Visarion.
Posle nekoliko poverljivih razgovora, objasnio mi je da je
njegova zemlja u velikoj krizi. Kao to moda zna, hrabra
mala Zemlja Plavih Planina je imala udnu istoriju. Vie od
hiljadu godina je odravala svoju nacionalnu nezavisnost
pod nekoliko razliitih oblika vladavine. Prvo su imali
kralja, iji su naslednici postali toiiko despotski da su
svrgnuti. Potom su njome upravljale vojvode zajedno sa
uticajnim vladikom, ija je mo i funkcija slina
prinevskim episkopima Crne Gore. Posle toga je njome
upravljao princ ili, kao sada, neregularno izabrani Savet,
na koji veliki uticaj ima vlaika, koji bi trebalo da ima
samo duhovnu funkciju. Vojvoda Visarion, koji poseduje
velika imanja i koji se trenutno nalazi na elu porodice iji
su lanovi od davnina vodili zemlju, smatrao je da mu je
dunost da o svom troku uradi ono to drava nije u
stanju. Kao zalog za dug koji je eleo da uzme, a. koji je
pozamaan, ponudio mi je da mi proda svoje celokupno
imanje, ukoliko mu obezbedim pravo da ga otkupi od mene
u odreenom roku (koji je, moram rei, nedavno istekao).
Postavio je samo jedan uslov, da dogovor o prodaji ostane
striktno izmeu nas jer bi ga, ako se prouje da je imanje
promenilo vlasnika, njegovi brani verovatno ubili, jer su
isuvie ljubomorni, mada veoma lojalni. Strahovalo se od
napada Turaka, tako da im je bilo neophodno novo
naoruanje. Patriotski vojvoda je rtvovao sopstveno
bogatstvo zarad opteg dobra. Dobro je znao kolika je to
rtva, jer se u svim raspravama o moguoj promeni ustava
Zernije Plavih Planina ka vie personalizovanom obliku
vladavine njegova porodica stavljala na prvo mesto za
preuzimanje vlasti, ukoiiko do promene doe. Njegovi su
uvek bili na slobodarskoj strani; od davnina, pre nego to
je uspostavljen savet, ak i pre vladavine vojvoda,
Visarionovi su se suprotstavljali kralju i protivili se
prinevima. Njihovo ime je sinonim za slobodu, nacionalni
ponos i protivljenje stranoj okupaciji; hrabri brani su
potpuno predani toj ideji, a kao u svim slobodnim
zemljama, ljudi slede takve predvodnike.
Takva odanost predstavlja mo i pomo za zemiju
suoenu sa raznim opasnostima, a biio ta to bi doprinelo
ujedinjavanju njenih razliitih delova istinski je dobitak.
Sa svih strana velike i male sile pritiskaju u elji da steknu
vrhovnu vlast, ne birajui sredstva od agresije do prevare.
Grka, Turska, Austrija, Rusija, Italija, Francuska,
pokuale su sve, ali uzalud. Rusija, koja je esto odbijana,
samo eka priliku za napad. Austrija i Grka, lako
ujedinjene bez ikakvog zajednikog cilja ili namere, bile su
spremne da stave svoje snage na stranu bilo koga ko bude
delovao kao verovatni pobednik. Takoe, ostale balkanske
drave su jasno elele da pridrue malu Zemlju Plavih
Planina svojim teritorijama. Albanija, Dalmacija,
Hercegovina, Srbija i Bugarska pohlepno su gledale na
zemlju, koja je sama po sebi bila ogromna prirodna
tvrava, koja je titila moda najbolju luku izmeu
Gibraltara i Dardanela.
Ipak, estoki, vrsti brani su bili nepokorivi.
Vekovima su se borili i odbijali napadae, sa arom i
estinom koju nita nije moglo izdrati. Nepokolebljivo su
se suprotstavljali armijama poslatim da ih unite. Ova
neugasiva vatra slobode imala je svojih efekata. Sve velike
sile su znale da potinjavanje te male nacije nije lak posao,
ve borba sa neumornim dinom. Iznova i iznova, mali
odredi su se borili protiv stotina, nikada ne prestajui, sve
dok ne bi satrli protivnika ili ga naterali desetkovanog u
povlaenje preko granice.
Medutim, niz godina unazad Zemlja Plavih Planina je
ostavljana na miru jer su se sve sile i drave plaile da e
se ostale ujediniti protiv one koja prva otpone napad.
U vremenu o kojem ti piem, u Zemlji Plavih Planina,
a i na drugim mestima, postojalo je uverenje da se Turska
sprema za invaziju. Ciljevi napada nikome nisu bili
poznati, meutim, postojali su dokazi da se turska
pijunska mrea aktivno bavi svojim vrstim malim
susedom. Da bi se spremio za predstojeu invaziju,
vojvoda Petar Visarion mi se obratio kako bi nabavio
neophodne alatke za rat.
Situaciju je komplikovala injenica da je izborni savet
u to vreme uglavnom na okupu drala Grka pravoslavna
crkva, ijoj je veroispovesti pripadala veina naroda, i koja
je od samog poetka svoju sudbinu umnogome vezivala za
sudbinu naroda. Tako da je bilo najverovatnije da, ukoliko
doe do rata, on vrlo lako ma kakav da mu je povod
postane verski rat. To bi na Balkanu dovelo do sveopteg
sukoba, iji ishod niko ne bi mogao da predvidi ili pogodi.
Ja sam ve neko vreme prikupljao saznanja o zemlji i
njenim stanovnicima i poeo sam da ih volim. Plemenitost
Visarionove rtve me je odmah irnula i shvatio sam,
takoe, da elim da imam udela u podravanju borbe
takve zemlje i naroda. I zemlja i ljudi su zasluili svoju
slobodu. Kada mi je Visarion predao potpisan ugovor o
prodaji, hteo sam da ga pocepam, a on je nekako shvatio
moju nameru i spreio me je. Podigao je zapovedno ruku i
rekao:
Shvatam ta namerava da uradi, i veruj mi, od
sveg srca te potujem zbog toga. Meutim, prijatelju moj,
to ne sme da se desi. Nai brani su neverovatno ponosni.
Ako bi i dozvolili meni, koji sam jedan od njih i iji su
preci, na neki nain, vekovima bili voe i predstavnici
njihovi, da uinim sve to je u mojoj moi da im
pomognem, svi do jednog bi rado bili spremni da uine ta
god traim od njih, ali ne bi prihvatili pomo nekoga ko
nije njihov. Dobri moj prijatelju, oni bi te mrzeli i to bi ti
pokazivali, tebi koji nam eli toliko dobra, ak bi se
ponaali neprijateljski to bi te moglo dovesti u opasnost ili
ak do smrti. Zbog toga sam, moj prijatelju, traio da se u
na ugovor stavi klauzula o pravu da ponovo otkupim
imanje, na ta si ti tako dareljivo pristao."
Tako da te, dragi moj sestriu Ruperte, jedini sine
moje drage sestre, ovde sveano zaduujem da, ako me
ceni, kao to ceni sebe ili svoju ast, ukoliko ikad sazna
da je plemeniti vojvoda Petar Visarion, koji je ugrozio sebe
zarad dobra svoje zemlje, u opasnosti zbog zlih glasina ili
vesti o prodaji svog imanja, ak i u tako plemenite svrhe,
odmah i to tako da brani to saznaju - mada nije
neophodno da drugi ita znaju o tome vrati njemu ili
njegovim naslednicima imanje koje je tako nesebino bio
spreman da poloi. Ovo je tajna dunost i zavetanje samo
izmeu mene i tebe, dunost koju sam preuzeo u ime
svojih naslednika i koja se mora ispuniti kakva god da se
cena mora platiti za to. Nemoj pomisliti da nemarn
poverenja u tebe ili da verujem da nee uspeti zato to
sam preduzeo i druge korake kako bi se ova moja draga
ideja ostvarila. Zaista, kako to zakon moe urediti u
sluaju potrebe, jer nijedan ovek ne moe znati ta se
moe desiti poto ode sa ovoga sveta, spremio sam jo
jedno pismo kao uputstvo drugima. U sluaju da ne uspe
da ispuni ovo zavetanje, biio zbog smrti ili neeg drugog,
ono e postati klauzula ili kodicil mog testamenta.
Meutim, u meuvremenu elim da ovo bude naa tajna.
Kako bi ti pokazao svoje poverenje, dozvoli mi da ti kaem
da je u pitanju pismo C, koje e se na kraju, ako do toga
doe, uzeti kao XI klauzula mog testamenta. To pismo je
namenjeno mom advokatu i koizvritelju. U tu svrhu,
advokat je od mene dobio instrukcije i kopiju ovog pisma,
koje e se otvoriti samo u sluaju nude i to samo kao
uputstvo za ispunjenje mojih elja, koje mora ispuniti kao
uslov za sticanje naslea.
A sada, moj dragi neae, da preemo na drugu temu,
koja mi je draa, a to si ti. Kada ovo bude itao, ja u biti
na drugome svetu, tako da ne moram biti sputan
uzdranou za koju oseam da se osta uveala tokom
mog samakog ivota. Tvoju majku sam mnogo voleo. Kao
to zna, ona je bila vadeset godina mlaa od naeg
najmlaeg brata, koji je bio dve godine mlai od mene.
Tako da smo svi ve bili mladii kada je ona bila beba. Ne
moram da ti govorim da nam je bila mezime, skoro kao
nae sopstveno dete i sestra u isto vreme. Bobro ti je
poznata njena ljupkost i vrednost te ti ne moram nita
govoriti o tome, ali elim da razume koliko sam je voleo i
koliko mi je bila draga. Kada su se ona i tvoj otac upoznali
i zavoleli ja sam bio daleko, otvarao sam novu poslovnu
filijalu u unutranjosti Kine, tako da sam tek posle
nekoliko meseci, kada sam se vratio kui, saznao vesti.
Kada sam prvi put uo za njega, ve su bili venani.
Oduevio sam se kada sam otkrio da su jako sreni. Nije
im trebalo nita to sam im ja mogao dati. Kada je tvoj
otac tako naprasno umro, pokuao sam da je uteim i sve
to sam posedovao bilo joj je na raspolaganju, ukoliko bi to
poelela. Bila je ponosna ena, mada ne sa mnom.
Razumela je da, iako sam drugima delovao bladno i otro
(takav sam verovatno i bio), nisam takav prema njoj.
Meutim, nije elela pomo bilo koje vrste. Kada sam
insistirao, rekla mi je da ima dovoljno za tvoje obrazovanje
i za svoje izdravanje, i da su se ona i tvoj otac sloili da bi
te trebalo vaspitati u zdravom i radnom okruenju pre
nego u luksuznom. Smatrala je da je za razvoj tvog
karaktera bolje da naui da se oslanja na sebe samog i
da bude zadovoljan onim to ti je ostavio tvoj dragi otac.
Oduvekje bila mudra i promiljena ena, a tada je sva
njena mudrost i promiljenost bila usmerena na tebe.
Kada bi mi priala o tebi i tvojoj budunosti, saoptavala
bi mi nezaboravne stvari. Jcdnu od njih pamtim do danas.
Bio je to odgovor na moju tvrdnju da ekstremno
siromatvo nosi posebnu opasnost. Odgovorila mi je:
Istina! Tako je! Meutim, postoji opasnost zbog koje
je to potrebno. Posle nekog vremena je nastavila: Bolje je
nemati, nego ne znati ta eli!
Kaem ti, deae moj, to je velika istina i nadam se da
e zapamtiti ovu mudrost svoje majke. elim da ti
saoptim jo neto to je u skladu sa ovom izjavom tvoje
majke usuujem se da kaem da si o meni mislio veoma
loe kada sam odbio da, kao jedan od tvojih staratelja, tvoj
mali imetak prebacim na gospoicu Mek Kelpi. Verovatno
si jo uvek ljut na mene. Ako je zaista tako, moe
slobono prestati kada proita istinu. Tvoj zahtev mi je
priinio neizmerno zadovoljstvo. Bilo je to kao da se tvoja
majka vratila iz groba. Tvoje pismo me je nateralo da po
prvi put poelim sina koji bi bio poput tebe. Poeo sam da
matam, razmiljajui da li sam previe star da se oenim i
da dobijem sina u svojim poznim godinama, ako bi to
ikako bilo mogue. Meutim, doao sam do zakljuka da
nije. U svom ivotu nikada nisam poznavao ili sreo enu
koju bih voleo kao to je tvoja majka volela tvog oca. Tako
da sam se pomirio sa svojom sudbinom da do kraja
istrajem na svom samotnom putu. A onda se pojavio zrak
svetlosti u mom mraku to si bio ti. Mada se ti ne osea
kao moj sin, ne mogu to ni oekivati kada je na odnos bio
tako sporadian, ja se, na neki nain, mogu oseati kao
tvoj otac. Nita to ne moe spreiti ili poremetiti, jer sam to
drao u svom srcu kao svoju najveu tajnu, gde se trideset
godina nalazio Ijupki detinji lik tvoje rnajke. Dragi moj
deae, kada u svom buduem ivotu bude imao sreu,
uvaavanje i slavu, nadam se da e se setiti usamljenog
starca ije je pozne godine ulepalo samo tvoje postojanje.
Uspomena na tvoju majku me je podsetila na moju
dunost. Prihvatio sam je radi njenog svetog nauma,
ispunjavanje njenih elja u pogledu njenog sina. Znao sam
kako bi ona postupila. Bila bi to borba izmeu elje i
dunosti i dunost bi pobedila. Tako da sam izvrio svoju
dunost, mada mi je u to vreme to bio teak i gorak
zadatak. Ipak, moram ti rei, od tada sam bio veoma
ponosan kada pomislim na rezultat toga. Pokuao sam,
kao to se moda sea, da tvoje elje ispunim na drugi
nain, ali me je tvoje pismo stavilo u nemoguu poziciju te
sam morao da odustanem. Ali priznajem, zbog tog pisma si
mi postao jo drai.
Ne moram ti govoriti da sam od tada paljivo pratio
tvoj ivot. Kada si pobegao na more, u tajnosti sam
upotrebio svaki deli svog trgovakog mehanizma kako bih
otkrio ta se desilo sa tobom. Od tada pa do tvog
punoletstva konstantno sam te nadzirao, ne da bih se na
bilo koji nain meao u tvoj ivot, ve da bih mogao da te
pronaem ukoliko se ukae potreba. Bio sam zadovoljan
kada sam saznao za tvoje prvo delo poto si postao
punoletan. Morao sam da znam da li si istrajao u svojoj
nameri da prebaci imetak na ime Denet Mek Kelpi.
Od tog trenutka, posredstvom drugih, pratio sam
tvoje glavne poduhvate. Bilo bi mi zadovoljstvo da sam bio
u mogunosti da ti pomognem u ispunjenju bilo koje tvoje
ambicije ili nauma, ali sam shvatao da si od svog
punoletstva pa do ovoga trenutka ispunjavao sopstvene
ideje i ambicije na nain kao to sam ja svoje. Tvoja
priroda je toliko pustolovna da ak ni moja rairena mrea
za pribavljanje informacija koju volim da zovem moje
pijunsko odeljenje nije mogla da se nosi sa tobom. Bila
je dovoljna samo za istok, a ti si putovao na sever, jug i na
zapad. Uz to, obilazio si mesta gde trgovina i svetovne
stvari nisu jo uvek ni stigle; mesta od duhovne vanosti,
mesta za razmiljanje, mesta raznih prirodnih fenomena,
uopteno reeno mesta za koje su vezane razliite
misterije. Kako su sve ee moja raspitivanja o tebi
osujeivana, morao sam da uveam svoj aparat i u tom
cilju sam pokrenuo ne na svoje ime, naravno - neke
nove asopise posveene odreenim granama istraivanja i
avanture. Ukoiiko eli da sazna vie o ovim stvarima,
gospodin Trent, kome su ostavljene deonice, rado e ti dati
sve detalje. Zaista, ove deonice, kao i sve ostalo to
posedujem, bie tvoje kada doe vreme za to. Sluei se
asopisima Avanturistiki dnevnik, Magazin misterija,
Okultizam, Baloni i cepelini, Podmornica, Dungle i pampe,
Svet duhova, Istraiva, ume i ostrva, Okeani i potoci,
esto sam se informisao o sluajevima povodom kojih bih
verovatno bio u neznanju po pitanju tvog prebivalita i
namera. Na primer, kada si nestao u umama Inka, prvu
glasinu o tvojim neobinim pustolovinama i otkriima u
podzemnim gradovima Eudorija, dobio sam od dopisnika
Avantunstikog dnevnika, mnogo pre nego to su se u
Tajmsu pojavili detalji o kamenim hramovima
praistorijskih ljudi, za kojima su ostale samo male kamene
statue zmijolikih zmajeva, iji su dinovski preci bili grubo
isklesani na rtvenom oltaru. Dobro se seam koliko sam
se obradovao tom turom izvetaju o tvojim samotnim
pustolovinama u tom zelenom paklu.
Posredstvom Okultizma saznao sam kako si bio
primoran da sam provede vreme u ukletim katakombama
Elore, u zabaenim delovima Himalaja, i o tvojim
strahotnim iskustvima kada si iz njih izaao, drhtei
samrtno bled, prevaziavi epileptini strah onih koji su se
udrueni usudili da priu samo do useenog prilaza
skrivenom hramu.
Veselio sam se svim tim izvetajima koje sam itao.
Oblikovao si sebe za veu i unosniju avanturu, koja e ti
vie slave doneti kada sazri i postane ovek. Dok sam
itao o tebi u opisu Mihaska, na Madagaskaru, i opisima
rituala oboavanja avola, koji su se retko odigravali,
osetio sam da si spreman i da treba samo da saekam tvoj
povratak kui te da ti predloim poduhvat o kojem sam
toliko dugo razmiljao. Ovo je pisalo o tebi:
,,On je ovek kome nijedna avantura nije previe
neizvesna ili smela. Njegova neobuzdana hrabrost
spominje se meu mnogim divljim i ne tako divljim ljudima
koji se ne plae materijalnih stvari, ve zagrobnog sveta i
sveta misterija. On ne samo da se suoava sa divljim
ljudima i zverima ve se sukobljavao i sa afrikom magijom
i indijskim misticizmom. Prirodnjako drutvo ve
godinama koristi njegove hrabre poduhvate i smatra ga
svojim najuspenijim posrednikom kada su istraivanja u
pitanju. On je u najboljim godinama, skoro dinovske
visine i snage, obuen da koristi razliita oruja iz mnogih
zemalja, naviknut je na svakojake tekoe, snalaljiv i
britka uma, poseduje odlino razumevanje ljudske prirode.
Za njega nije dovoljno rei samo da je neustraiv. Ukratko,
on je ovek takve snage i hrabrosti koja ga ini podesnim
za bilo koji poduhvat. Usudie se pokuati bilo ta na
svetu, nebitno da li na zemlji ili ispod nje, na moru ili u
vazduhu, ne plaei se ni materijalnog ni neopipljivog, ni
oveka ni utvare, ni boga ni avola.
Ako eli da zna, ovaj iseak sam od tada nosio sa
sobom i iitavao ga sve do danas.
Uparnti, kao to sam ti rekao, ja se nikada na bilo
koji nain nisam uplitao u neku od tvojih avantura. eleo
sam da sam istee sopstveno stablo kako to kau koti,
samo sam hteo to da pratim, i to je bilo sve. Sada kada
smatram da si potpuno spreman za veu pustolovinu,
elim da te postavim na njen put i opremim najmonijim
orujem veim od limh kvaliteta kako bi stekao
ogromnu ast dobitak, dragi moj sestriu, za koji sam
siguran da te privlai koliko i mene. Radio sam na njemu
vie od pedeset goclina, meutim, dolo je vreme da
prepustim baklju drugom, svom najdraem roaku, da je
uzme i nastavi dalje.
Mala Zemlja Plavih Planina privukla me je od prvog
trenutka. Siromana i hrabra. Njene ljude vredi zadobiti i
savetujem ti da to pokua. Otkrie da je to teko, jer,
kada su ljudi kao jedinke siromani i ponosni, ti kvaliteti
ih ine sklonim da reaguju jedni na druge na odreeni
nain. Oni su neukrotivi i niko nee uspeti da ili zadobije
ukoliko nije svim srcem sa njima i ako ga ne priznaju za
vou. Meutim, ukoliko uspe da ih zadobije, bie ti verni
do smrti. Ako si ambiciozan, a znam da jesi, mislim da za
tebe u toj zemlji ima mesta. Uz tvoje sposobnosti
potpomognute mojim bogatstvom, koje ti rado ostavljam,
moe se usuditi da pokua svata i uini mnogo.
Ukoliko budem iv po tvom povratku sa istraivanja
severnih delova June Amerike, bie mi drago da ti
pomognem u ispunjenju ove ili bilo koje druge ambicije, i
bie mi ast da to podelim sa tobom. Ali, vreme leti, ja sam
u svojoj sedamdeset drugoj godini, pretpostavljam da
shvata... Skrenuu ti panju na sledee: to se tie velikih
nauma i dela, stranci nemaju ansi da uspeju u velikim
zemljama, a u sopstvenoj smo ogranieni lojaluou i
zdravim razumom. Samo u malim zemljama se velike
namere mogu ostvariti. Ako deli moje poglede i miijenje,
Zemlja Plavih Planina je teren za tebe. Neko vreme sam se
nadao da mogu postati vojvoda, ali godine su sputale moje
ambicije i ograniile moju mo. Vie ne sanjam o takvoj
asti, mada, ukoliko to bude eleo, gledam na to kao
mogunost za tebe. Posredstvom mog testamenta imae
sjajnu poziciju i imetak. Vei deo nasledstva e dobiti
kasnije, kroz ispunjenje mojih elja, koje sam ve naveo u
ovom pismu, a time e zadobiti jo vee bogatstvo - u
srcima brana. Ako se desi da, kada nasledi moju
imovinu, vojvoda Visarion ne bude iv, od pomoi e ti biti
da zna da te u tom sluaju oslobaam svih svojih uslova,
mada verujem da e i po tom pitanju kao i po pitanju
ostalih stvari pre biti obavezan svojom au nego mojim
eljama. Stoga, stvari stoje ovako: ako je Visarion iv,
vratie mu imanje. Ukoliko to nije sluaj, postupae
onako kako misli da bih ja eleo da postupi. U svakom
sluaju, brani nikako ne smeju od tebe saznati za tajni
dogovor izmeu Visariona i mene. Prosvetljenje mnogih
mora doi (ako do toga uopte doe), od drugih, a ne od
tebe. Bude li do toga dolo, odrei e se imanja bez
ikakvih obaveza ili zahteva. O tome ne treba da brine,
bogatstvom koje e naslediti moe kupiti bilo koji drugi
posed u Zemlji Plavih Planina ili bilo gde na svetu.
Ako te drugi napadnu, uzvrati im jae i bre od njih.
Ukoliko ikako nasledi zamak Visarion, kod Ivanovog
koplja, zapamti da je tajno utvren i naoruan. Ne samo
da ima masivne reetke nego i vrata od kaljene bronze, na
mestima gde je to potrebno. Moj pomonik Ruk, koji me je
verno sluio skoro etreset godina i koji je u moje ime
preduzimao mnoge opasne pohode, sluie ti, verujem, na
isti nain. Ophodi se dobro prema njemu, ako ne sebe
radi, onda zbog mene. Ostavio sam mu sredstva i imanje
za lagodan ivot, aii bi on radije uestvovao u smelim
pohodima. Nem je poput groba i hrabar je kao lav. On
poznaje svaki detalj utvrenja i tajne mehanizme za
njegovu odbranu. Samo da zna da je nekada bio pirat.
Tada je bio jako mlad i odavno je promenio svoje
ponaanje, meutim, ova injenica ti moe pomoi da
razume njegovu prirodu. Otkrie da je jako koristan
kada ti zatreba. Ukoliko prihvati uslove iz mog pisma,
Zemlja Plavih Planina e ti na neki nain biti dom, tamo
mora iveti deo godine. Na ovo nisi obavezan, niko te ne
moe primorati na to ili se meati. Ja se samo nadam.
Meutim elim da, ukoliko si spreman da ispuni moje
elje, ako je ikako mogue, zadri svoje britansko
dravljanstvo, osim u sluaju da napravi poseban dogovor
i dobije odobrenje od Tajnog saveta. Takav dogovor e
formalno urediti moj prijatelj Edvard Bingam Trent, ili bilo
ko drugi koga on odredi po tom pitanju, tako da ga nijedan
drugi in osim postupka u Parlamentu, koji je podran od
strane kralja, ne mogu osujetiti.
 Moje poslednje rei koje u ti uputiti su, budi hrabar i
poten, i ne boj se. Mnoge stvari, ak i poneko kraljevstvo,
mogu se zadobiti maem. Hrabro srce i jaka ruka mogu
daleko dogurati, ali, ta god da se zadobije, ne moe se
zadrati samo silom. Samo pravda to moe uiniti na dui
period. Kada ljudi imaju poverenje u nekoga, sledie ga, a
obini ljudi ele da slede, ne da vode. Ako te srea poslui
da bude voa, budi odluan, ali i oprezan, koristi sve to
ti je na raspolaganju. Ne ustupaj ni od ega. Ne izbegavaj
nita to je samo po sebi asno. Preuzmi odgovornost kada
je to potrebno. Kada ostali ustupaju, ti iskorai i prihvati.
To je nain da postane veliki u svetu, velikom ili malom
delaj! Ne plai se niega, ma kakva opasnost da je u
pitanju i odakle god dolazila. Jedini pravi nain da se
suoi sa opasnou jeste da je prezire ali ne umom.
Sukobi se sa njom na vratima, a ne u kui.
Moj roae, ime tvoje i moje porodice, uzvieno
pomeane u tvojoj krvi, saa poivaju na tebi!

Pismo Ruperta Sent Ledera, ulica Brodmin broj 32,

Viktorija, Juni Vels, Denet Mek Kelpi, Krum okrug Ros.

3. januar 1907.
Najdraa moja tetka Denet,

Znam da e biti oduevljena kada sazna kakva me

je dobra srea snala sa testamentom ujka Rodera.
Moda ti je ser Kolin ve pisao, poto je on jedan od
izvritelja. Takoe, tu je i zavetanje koje se odnosi na
tebe, tako da, to se toga tie, ne elim da mu kvarim
zadovoljstvo i ostavljam mu da ti to sam prenese. Naalost,
jo mi nije dozvoljeno da ti priam o nasledstvu u celosti,
ali elim da zna da u u najgorem sluaju dobiti mnogo
veu sumu od one o kojoj sam ikada matao da je mogu
stei kroz neku srenu okolnost. im budem mogao da
napustim London, gde naravno moram ostati dok se stvari
ne srede, doi u u Krum da te vidim i nadam se da u do
tada biti u mogunosti da ti prenesem dovoljno da uvidi
neobinu promenu okolnosti koje su me zadesile. To je kao
nemogu san, tako neega nema ni u Hiljadu i jednoj noi.
Meutim, to se detalja tie, na to e se morati saekati jer
sam se zakleo da u ih drati u tajnosti, a i ti e se morati
obavezati na to. To ti nee smetati, zar ne? Ono to elim u
ovom trenutku jeste da te obavestim o svojoj dobroj srei i
da u uskoro neko vreme iveti u zamku Visarion. Da li bi
elela da poe sa nmom? Priaemo vie o tome kada
doem u Krum, a do tada elim da razmisli o tome.
Tvoj voljeni Rupert

Iz dnevnika Ruperta Sent Ledera

4. januar 1907.

Oko mene se stvari tako brzo odvijaju da jedva imam

vremena da razmiljam. Neke od tih stvari su toliko bitne i
toliko su promenile moj celokupan pogled na ivot, da
smatram da bi bilo dobro da vodim nekakve beleke o
njima. Jednoga dana moda poelim da se prisetim nekih
detalja, sleda dogaaja ili neega slinog, te mi beleke
mogu biti od koristi. Mislim da je u ovom trenutku dobro i
ispravno tako postupiti, ma koliko to bilo zamorno zbog
toliko stvari koje imam na umu. Pretpostavljam da e ih
tetka Denet priuvati pod kljuem za mene, kao to ini
sa svim mojim dnevnicima i zapisima. To je jedna od
mnogih njenih dobrih osobina, nije uopte znatieljna ili je
stekla neku drugu osobinu koja je dri podalje od
zabadanja nosa u tue stvari, kao to to druge ene ine.
ini mi se da, otkad uva moje spise, nikada nije otvorila
korice nijednog mog dnevnika, i da to nikada ne bi uradila
bez moje dozvole. Zbog toga, kada za to doe vreme, i ovaj
treba pohraniti kod nje.
Veerao sam sino sa gospodinom Trentom, na njegov
poseban zahtev. Veera, koja je bila poslata iz hotela, bila
je posluena u njegovoj kui. Nije eleo nijednog konobara,
ali je naloio da se cela veera poalje odmah, tako da smo
se sluili sami. Bili smo potpuno sami, mogli smo slobodno
da razgovaramo, te smo pretresli dosta tema. Otpoeo je
priom o ujka Roderu. Bilo mi je drago zbog toga jer sam,
naravno, eleo da saznam vie o njemu, a injenica je da
sam ga video samo u nekoliko retkih prilika. Naravno,
kada sam bio mali, esto je dolazio kod nas u posetu jer je
bio veoma naklonjen majci, kao i ona njemu. Meutim,
jasno mi je da sam mu kao malian vie bio na smetnji
nego bilo ta drugo. Kada sam krenuo u kolu, on se
nalazio na putu po istoku. Potom je jadna majka
preminula dok je on u to vreme iveo u Zemlji Plavih
Planina, i vie ga nikada nisam video. Kada sam tetki
Denet pisao o njemu, odgovorila mi je jako prijatno da je
veoma pravian. Poto sam pobegao od kue i otpoeo
svoja lutanja, prilika da se vidimo se nikada vie nije
ukazala. Meutim, njegovo pismo mi je otvoriio oi. Kad
pomislim da me je pratio svuda po svetu spreman da mi
prui ruku ukoliko zatraim pomo, poelim da sam znao
ili makar sumnjao, kakva vrsta oveka je bio, i koliko mu
je bilo stalo do mene; sigurno bih povremeno dolazio da ga
posetim, makar putovao preko pola sveta. Sve to mogu da
uradim sada jeste da ispunim njegove elje. To e biti moje
iskupljenje za nemar. Tano je znao ta eli, tako da
pretpostavljam da u s vremenom i ja saznati i razumeti
njegove namere.
Razmiljao sam o tako neemu kada je gospodin
Trent poeo sa priom, tako da se sve to je izneo tano
uklopilo u moja razmiljanja. Oigledno je da su njih
dvojca bili jako dobri prijatelji to je trebalo da shvatim iz
testamenta i pisama tako da nisam bio iznenaen kada
mi je gospodin Trent rekao da su ili u kolu zajedno. Ujka
Roder je bio u razredu pored njegovog, i od tog doba su
bili jako bliski. Gospodin Trent je, to sam shvatio, od
poetka bio zaljubljen u moju majku, ak od vremena
kada je bila devojica, meutim, on je bio siromaan i
stiljiv i nije voleo da pria. Kada je odluio da joj se
priblii, ustanovio je da je ve upoznala mog oca i nije
mogao da ne vidi da su se ve veoma voleli. Ostao je nem.
Rekao mi je da nikada nikome nije rekao ni re o tome,
ak ni ujka Roderu, mada mu je bilo jasno da je ujak bio
svestan toga i da je eleo da razgovaraju o tome. Nisam
mogao da prenebregnem da me dragi starac posmatra na
nekako roditeljski nain, uo sam da se takva romantina
vezivanja esto prenose na sledeu generaciju. Nisam bio
nezadovoljan time, naprotiv, bio mi je jo drai zbog toga.
Volim svoju majku toliko mnogo, tako da na nju uvek
mislim u sadanjem vremenu i ne razmiljam o njoj kao o
pokojnoj. Postoji veza izmeu svih koji su je voleli i mene.
Pokuao sam da gospodinu Trentu stavim do znanja da mi
je drag, to mu se toliko dopalo da sam mogao videti kako
se poveava i njegova naklonost prema meni. Pre nego to
smo se rastali, rekao mi je da e se penzionisati. Verovatno
je razumeo koliko sam se razoarao tom veu kako u
se ikada snai bez njega? Potom mi je, stavljajui srdano
ruku na rame, rekao:
Ipak, imau jednog klijenta, o ijim u se poslovima,
nadam se, starati, i za kojeg u uvek rado delati, ukoliko
on to eli?
Nisam nita govorio, samo sam mu stisnuo ruku. On
mi je odgovorio stiskom i veoma iskreno rekao:
Sluio sam interesima tvog ujaka to sam bolje umeo
tokom pedeset godina. Imao je puno poverenje u mene i ja
sam bio ponosan zbog toga. Iskreno ti mogu rei Ruperte
da su interesi o kojima sam se starao toliko veliki da sam
esto bio u mogunosti da znanje koje posedujem
iskoristim za linu korist, a da ne zloupotrebnn ukazano
poverenje; ali ja to nikada nisam uinio, bilo da su u
pitanju male ili velike stvari, niti sam doveo to poverenje u
pitanje. Ne, nikada nisam ni deli toga iskoristio. Sada,
kada me se tako velikoduno setio u svom testamentu da
vie nije potrebno da radim ita, bie mi zaista iskreno
drago i ponosiu se time da nastavim da, to bolje mogu,
sledim njegove elje koje delimino znam, i koje se sada
potpunosti okreu tebi, njegovom sestriu.
U dugom razgovoru koji smo imali, i koji je trajao do
ponoi, rekao mi je mnogo interesantnih stvari o ujka
Roderu. Kada mi je tokom razgovora pomenuo da
bogatstvo koje mi je ostavio ujka Roder iznosi preko sto
miliona, bio sam toliko iznenaen da sam ga naglas
upitao, mada nisam to eleo:
Kako je zaboga, neko ko je poeo ni od ega, uspeo
da stekne tako ogromno bogatstvo?"
Svim moguim potenim sredstvima, odgovorio je, ,,i
svojom pronicljivou. Poznavao je pola sveta i iao je u
korak sa svetskim i nacionalnim kretanjima. Znao je kada
je pravi trenutak za ulaganje novca. Uvek je bio dareljiv, i
uvek na strani slobode. Postoje zemlje koje tek sada
poinju da konsoliduju svoju slobodu za koju je on
zasluan jer je znao kada i kako da pomogne. Nije ni udo
to e u nekim zemljama prilikom posebnih prilika piti u
spomen na njega, kao to su nekada pili u njegovo
zdravlje.
Kao to emo sada to uraditi Vi i ja, gospodine!
Rekoh dok sam punio au i ustajao. Popili smo ih
naiskap. Niko od nas nije rekao ni re, ali mi je stari
gospodin pruio ruku i ja sam je prihvatio. Pili smo u
tiini, drei se za ruke. Oseao sam se prilino uzdrmano
i primetio sam da je i on ganut.

lz memoranduma E. B. Trenla

4. januar 1907.
Zamolio sam gospodina Ruperta Sent Ledera da
nasamo veera sa mnom u mojim odajama, jer sam eleo
da porazgovaram s njim. Sutra emo ser Kolin i ja imati
zvanian sastanak s njim kako bismo sredili sve poslove,
meutim, ja sam smatrao da je najbolje da prvo
neformalno razgovaram sa njim jer sam eleo da mu
saoptim odreene stvari, koje e na sutranji sastanak
uiniti produktivnijim, jer e potpuno razumeti sva pitanja
koja moramo razmotriti. Ser Kolin je sve to se moe
oekivati od zrelog oveka i nisam mogao poeleti boljeg
saizvritelja za ovaj fenomenalni testament. Meutim, on
nije uivao privilegiju dugogodinjeg prijateljstva sa
zavetaocem kao ja, a poto je Rupert Sent Leder trebalo
da sazna intimne detalje koji se tiu njegovog ujaka,
mislim da je najbolje da se poveravanje obavi nasamo.
Sutra emo imati dovoljno vremena za formalnosti.
Oduevio sam se Rupertom. On je sve ono to bi poeleo
od sina njegove majke ili sina kakav bi eleo da je moj, da
je bilo sree da postanem otac. Ipak, to nije za mene.
Seam se da sam davno, davno proitao citat u Lambovim
esejima koji mi je ostao u seanju: Alisina deca Bartruma
nazivaju ocem.*( arls Lamb (17751834) engleski pisac i esejista
najpoznatiji po svojim Esejima o Eliji (iz kojih je i citat) i deijoj knjizi
koju je napisao zajedno sa svojom sestrom Meri Prie iz ekspira.)
Neki od mojih starih prijatelja bi se nasmejali kada bi
videli da sam ja ovako neto napisao, meutim, ovi
memorandumi su samo za mene i niko ih nee videti dok
ne umrem, osim ako im ja to ne dozvolim. Deko je
nasledio i neke oeve karakteristike, smelost toliku da je
prosto uznemirujua za starog knjikog moljca poput
mene. Nekako mi se dopada vie nego biio ko drugi u mom
ivotu, ak mi se dopada vie i od njegovog ujaka, a
Gospod sam zna koliko mnogo razloga imam da ga volim.
Sada ih imam jo vie. Oduevio sam se kada sam video
koliko je mladog avanturistu dotaklo miljenje njegovog
ujaka o njemu. Zaista je odvaan momak, a ni naporne
avanture nisu uticale na njegovu dobrotu. Veliko mi
zadovoljstvo priinjava pomisao na injenicu da su se
Roder i Kolin sloili oko toga da omogue paljivu
dareljivost deaka prema gospoici Denet Mek Kelpi.
Stari vojnik e mu biti dobar prijatelj ili se ja grdno varam.
Sa starim advokatom poput mene i starim vojnikom poput
njega i sa zaista starom, uglaenom i gospostvenom Mek
Kelpi, koja oboava tlo kojim on hoda, sa svim naim
kvalitetima i osobinama, uz njegovo fantastino svetsko
iskustvo i dinovsko bogatstvo koje e sigurno biti njegovo,
ovaj momak e daleko dogurati.

Pismo Ruperta Sent Ledera gospoici Denet Mek

Kelpi, Krum.

5. januar 1907.
Moja najdraa tetka Denet,
Sve je zavreno, bar prva faza. To je najvie to mogu
uraditi u ovom trenutku. Morau da priekam par dana ili
nedelja u Londonu, kako bih obavio odreene poslove, koji
su prihvatanjem uslova ujka Rodera postali neophodni.
im budem mogao, doi u do Kruma i provesti sa tobom
koliko god budem mogao vremena. Tada u ti rei sve to
mogu i lino u ti se zahvaliti to si pristala da poe sa
mnom u Visarion. O, kako sada elim da je moja draga
majka iva i sa nama! To bi je toliko obradovalo, da doe,
da nas troje koji smo zajedno delili drage stare teke dane,
sada delimo na isti nain novu rasko. Pokuau da vam
obema pokaem svoju Ijubav i zahvalnost... Ti e sada
morati da ponese njen ceo teret, draga, jer smo ti i ja
sada sami. Ne, ne ba sami, jer sada imam dva nova
prijatelja, koji su mi ve veoma dragi. Ser Kolin je prosto
sjajan, a takoe, na sebi svojstven nain i gospodin Trent.
Ja sam srekovi, ujna Denet, to imam dva takva oveka
uz sebe da se staraju o mojim poslovima. Zar ne? Poslau
ti telegram im budem ugledao kraj mojim obavezama i
poslu. elim da razmisli o svim stvarima koje si ikada
poelela u ivotu, tako da mogu da ti ih pribavim ukoliko
postoji bilo koji nain na koji bi smrtnik to mogao uiniti.
Nee me spreiti u ovom velikom zadovoljstvu, zar ne,
draga? Dovienja.
Tvoj voljeni Rupert.

Memorandum E. B. Trenta
6. januar 1907.
Formalni sastanak ser Kolina i mene sa Rupertom
Sent Lederom je proao priiino zadovoljavajue. Nakon
onoga to je rekao jue, i ponovio sino, bezrezervno sam
oekivao prihvatanje svega navedenog i sugerisanog u
testamentu Rodera Meltona. Kada smo seli za sto
izgledalo je kao da je to formalnost na koju smo svi bili
spremni jer smo instiktivno svi seli u isto vreme prve
rei koje je izgovorio bile su:
Poto pretpostavljam da moram proi kroz ovu
formalnost, mogu odmah da izjavim da prihvatam sve
mogue uslove koje je ujka Roder imao na umu, i u tom
cilju sam spreman da potpiem. zapeatim i dostavim
kakav god da je ritual bilo kakve dokumente koje
smatrate da je neophodno ili uputno obaviti, i ta god vas
dvojca odobravate.
Ustao je i nekoliko trenutaka etao po sobi, dok smo
ser Kolin i ja prilino mirno sedeii, utei. Vratio se na
svoje mesto i posle nekoliko nervoznih sekundi to je
pretpostavljam retko za njega - ree:
Nadam se da obojca razumete znam da razumete,
ovo govorim samo zbog ovog zvaninog trenutka da sam
odmah spreman da pristanem! To radim, verujte mi, ne da
bih stekao ovo nepregledno bogatstvo, ve zbog onoga koji
mi ga je ostavio. Zbog oveka kojem sam bio drag, koji mi
je verovao, a ipak je imao snage da sopstvena oseanja dri
pod kontrolom koji me je pratio duhom po alekim
zemljama i oajnikim avanturama, i koji je, iako je bio na
drugom kraju sveta, bio spreman da isprui ruku kako bi
me spasao ili mi pomogao. On nije bio obian ovek, a
njegova briga za sina njegove sestre pokazuje da Ijubav
koju je gajio prema njoj nije bila obina. Tako da i ja i ona
zajedno prihvatamo njegovo zavetanje, sa svim to dolazi
uz njega. Celu no sam razmiljao, i sve vreme se nisam
mogao oteti utisku da je moja majka negde blizu mene.
Jedina stvar koja bi me omela da prihvatim ono to elim i
nameravam da uradim jeste pomisao da ona to ne bi
odobravala. Sada kada sam uveren da bi se sloila,
prihvatam. Kakav god dabude ishod, krenuu da pratim
put koji je poloen ispred mene. Neka mi je bog u pomoi!
Ser Kolin je ustao, i moram rei da nikada nisam video
vojnikiju priliku od njega. Bio je u punoj uniformi jer je
posle ovoga iao na prijem kod kralja. Isukao je svoj ma,
poloio ga na sto ispred Ruperta i rekao:
Gospodine, odlazite u udnu i opasnu zemlju - o njoj
itam od kako smo se upoznali i biete uglavnom sami
meu estokim branima koji preziru samo prisustvo
stranaca, a Vi morate postati jedan od njih. Ako ikada
zapadnete u nevolju i zatreba Vam ovek koji e stati rame
uz rame sa Vama, nadam se da ete mi ukazati tu ast!
Kako je to rekao pokazao je na svoj ma. Rupert i ja
smo u tom trenutku takoe stajali, jer niko ne moe sedeti
kada prisustvuje takvom inu.
Vi ste, ponosim se da to kaem, povezani sa mojom
porodicom, i alim samo to bog nije uinio tako da ste mi
blii rod.
Rupert ga je uzeo za ruku i naklonio mu se dok rnu je
odgovarao.
Meni je ukazana ast, ser Koline, i veu mi ne moe
ukazati nijedan ovek na svetu od ove koju ste Vi ukazali
meni. Najbolji nain na koji Vam mogu pokazati koliko je
cenim bie taj da Vas pozovem u pomo ako se ikada
naem u kripcu. Ujna Denet tni je, kada sam bio maii,
govorila kako je Mek Kelpi od Kruma poloio svoj ma pred
princa arlija*( arls Edvard Stjuart (1720-1788) jakobinski
pretendent na presto, pokuao neuspean ustanak kako bi zadobio
vlast; potpomognut kotskim klanovima zauzeo je Edinburg 1745, posle
nekoliko uspenih bitaka poraen je u bitci kod Kulodena 1746, posle
kojeje pobegao u izgnanstvo. Urnro je u Rimu 1788. S obzirom na to da
je vei deo ivota proveo u izgnanstvu, predstavljao je romantinu figuru
i simbol otpora, pogotovo u kotskoj.). Nadam sc da ete mi
dozvoliti da joj ovo ispriam, bie jako ponosna i srena
zbog toga. Nemojte misliti da umiljam da sam arls
Edvard. Ujna Denet je toliko dobra prema meni da bih
mogao pomisliti da jesam.
Ser Kolin se grandiozno poklonio: Ruperte Sent
Lederu, moja draga neaka, ena je velike otroumnosti i
jako diskretna. ak mislim da poseduje dar predvianja,
koji je nasledan u naern rodu. Ja sam jedno sa svojom
neakom po svim pitanjima!
Cela stvar je izgledala krajnje kraijevski da sam
pomislio da sam se vratio u doba pretendenta.
Meutim, ovo nije bilo vreme za sentimentalnost, ve
za delanje, sastali smo se kako bismo razmotrili
budunost, a ne prolost, te sam izvadio dokument, koji
sam ve ranije pripremio. Usled njegove jasne i sigurne
izjave da e prihvatiti uslove iz testamenta i tajnih pisama,
pripremio sam formalni dokument za prihvatanje. Kada
sam jo jednom zvanino upitao gospodina Sent Ledera
ta eli i kada se izjasnio da prihvata, doveo sam nekoliko
svojih siubenika kao svedoke.
Potom sam ga ponovo upitao u njihovom prisustvu da
li eli da prihvati uslove, dokument je potpisan i
osvedoen. Ser Kolin i ja smo potom stavili svoje potpise
na svedoanstvo.
Tako je zavren prvi korak ka ispunjenju uslova.
Sledei korak neu morati da nainim dok ne proe est
meseci od Rupertovog stupanja na ujakovo imanje
Visarion. Poto je izjavio da namerava da krene za dve
nedelje, to je znailo malo vie od est meseci od dananjeg
dana.
KNJIGA DRUGA VISARION
 Pismo Ruperta Sent Ledera iz zamka Visarion, kod
Ivanovog koplja u Zemlji Plavih Planina, za. Denet Mek
Kelpi, zamak Krum, Okrug Ros, Severna Britanija

23. januar 1907.

Najdraa moja tetka Denet,

Kao to vidi, konano sam stigao. Poto sam obavio

formalnosti, kao to sam ti obeao, pisma za ser Kolina i
gospodina Trenta, koja ih obavetavaju o mom prispeu,
stoje ispred mene zapeaena i spremna za slanje (jer
nijedno nee biti poslato pre pisma za tebe), i sada sam
slobodan da ti piem.
Ovo je predivno mesto, nadam se da e ti se dopasti.
Siguran sam da hoe. Proli smo pored njega parobrodom
na liniji TrstDra. Znao sam za lokaciju prema mapama,
a i pokazao mi ga je jedan od oficira sa kojim sam se
sprijateljio, i koji mi je ljubazno pokazivao zanimljiva
mesta kad god. bismo se iskrcali. Ivanovo koplje na kojem
se zamak nalazi, jeste rt koji zadire daleko u more. To je
veoma neobino mesto, neka vrsta rta na rtu, koji preseca
dubok i irok zaliv, tako da se, iako je u pitanju predgorije,
nalazi daleko od priobalnih ruta kao bilo koje drugo mesto
koje moe zamisliti. Glavni rt je zapravo kraj planinskog
lanca i svojom masivnou se nadnosi nad okolinom kao
velika safirna kula. Jasno mi je zato im se zemlja zove
Zemlja Plavih Planina, zato to je sva brdovita i sve planine
su plave! Obala je velianstvena, sva je kamenita
okovana, kako mi to kaemo. Ponekad su to velike litice
koje se nadnose nad tobom, ponekad istureni komadi
stena, negde su mala kamena ostrvca, koja su na nekim
mestima posuta drveem i zelenilom, dok su na drugim
mestima potpuno gola. Neki delovi obale su od malih
kamenih uvala i zaliva u kojima se esto nalaze dugake i
izuzetno zanimljive peine. Ponegde su obale zaliva
peskovite ili posute prelepim kameniima po kojima
neumorno dobuju talasi.
 Od svih mesta koja sam video, u ovoj ili biio kojoj
rugoj zemlji, ubedljivo najlepi zamak jeste Visarion.
Nalazi se na samom kraju rta, misiim na manji rt, koji se
nadovezuje na krak planinskog lanca. On je zapravo
veoma prostran. Donji deo litice koji see do mora je
nekoliko stotina stopa visok. Taj iljati komad kamena je
veoma interesantan. Mislim da je priroda na ovaj nain,
jo u ranim danima kuepaziteljstva ili ak pre
graditeljstva, svom malom edu oveku, namerila da da
osnovne lekcije o samozatiti. U pitanju je prirodni bedem,
koji izgleda kao da ga je neki titanski Vauban*( Sebastijan le
Prestre markiz de Vauban (16331707) maral i inenjer, uven po
osmiljavanju i inovaciji fortifikacija, kao i njihovom zauzimanju,
smatran za najveeg ratnog inenjera i graditelja utvrenja svog doba.)
osmislio u pradavna vremena. to se zamka tie, vidljiv je
samo sa mora. Svaki neprijatelj koji bi mu priao
kopnenim putem mogao bi da vidi samo neizmerno visoki,
okomiti zid od crnog kamena, koji se nanosi nad njim.
ak i stara utvrenja, koja se nalaze na rtu nisu graena,
ve usecana u stenu. Dugaki, duboki i uski kanjon koji je
ograen visokim stenama prua se iza zamka, zavijajui na
sever, a potom na zapad, inei tajno i sigurno sidrite. U
njega se preko litice uiiva pianinski potok koji tu izvire
tako da je nivo vode uvek isti. Na zapanoj obali kanjona
nalazi se zamak, velika gomiia zgrada raznih
arhitektonskih stilova, koji seu od dvanaestog veka, u
kojem je izgleda vreme u ovoj dragoj zernlji stalo, pa do
vremena kraijice Elizabete. Tako da ti mogu rei da je vrlo
ivopisan. Prvi put smo ga ugledali kada nam ga je brodski
oficir, pored koga sam se nalazio na mostu, pokazao i
rekao:
,,Tu sam video mrtvu gospu kako pluta u kovegu.
To je zvualo interesantno pa sam ga upitao za taj
dogaaj. Iz belenice je izvadio iseak iz italijanskih novina
i dao mi ga. Poto veoma dobro govorim i itam italijanski,
nisam imao problema da ga razumem. Neu ti poslati
lanak, moja draga tetka Denet, jer nisi verzirana u
jezicima, a sumnjam da u Krumu neko moe da ti
pomogne oko italijanskog. Ipak, koliko sam uo, dogaaj je
prenesen u poslednjem broju Okultistikih dnevnika tako da
ga lako moe nabaviti. Pruio mi je iseak i rekao:
,,Ja sam Destilja!"
Njegova pria je bila toliko udna da sam mu postavio
brojna pitanja. Iskreno mi je odgovarao na svako pitanje i
postojano se drao glavne injenice da u pitanju nije bilo
privienje ili opsena, niti san ili maglena varka.
Sva etvorica smo je videli, ree, trojica sa mosta, a
Kofild Englez, iji se opis slae sa njegovim sa
pramca. Kapetan Mirolani, Falamano i ja smo bili budni i
ili. Posmatrali smo durbinima koji su jai od obinih.
Znate, potrebni su nam dobri durbini za navigaciju
istonom obalom Jadrana i meu ostrvima na jugu. Mesec
je bio pun te je i vidljivost bila dobra. Naravno da smo bili
malo skrenuli jer, iako se Ivanovo koplje nalazi u dubokoj
vodi, mora se voditi rauna o strujama. Ba oko takvih
mesta protiu opasne struje.
Samo nekoliko nedelja ranije Lojdov agent mi je rekao
da su nakon dugog prouavanja plimskih i morskih struja
reili da iz uobiajenih rizika plovidbe izuzmu gubitke
nastale usled plovidbe u blizini Ivanovog koplja. Kada sam
pokuao da dobijem odreenije pojedinosti o plutajuem
kovegu i mrtvoj gospi od onoga koji je dat u Okultistikim
dnevnicima, jednostavno je slegao ramenima:
Sinjore, to je sve, ree, Englez je posle besko-
nanog raspitivanja zapisao sve.
Vidi, draga moja, na novi dom nije bez sopstvenih
sujevernih zanimljivosti. To je zapravo jako lepa ideja, zar
ne, da imamo mrtvu gospu koja krui oko naeg rta u
kovegu? Sumnjam da ak i Krum moe da ponudi neto
bolje. To od mesta ini da se osea kao kod kue to bi
rekli Amerikanci. Kada bude dola, nee se oseati
usamljeno, a, u svakom sluaju, potedee nas muka
uvoza tvojih gortakih duhova kako bi se oseala kao kod
kue i u novoj zemlji. Ne znam, moda bismo mogli da
pozovemo pokojnicu na aj. Naravno, to bi bio kasni aj.
Takvu priliku bi bilo uzorno organizovati negde izmeu
ponoi i zore.
Moram ti ispriati i sve o stvarnim stvarima u zamku i
oko njega. Pisau ti ponovo za dan-dva da te obavestim o
svemu. To e ti pomoi da se pripremi za svoj dolazak
ovde. Do tada, zbogom.

Tvoj voljeni Rupert

Pismo Ruperta Sent Ledera, Visarion, za Denet Mek

Kelpi, Krum.

25. januar 1907.

Nadam se da te nisam upiaio priom o gospi u
kovegu, draga moja tetka Denet. Meutim, znam da se
ne plai, ti si mi ispriala toliko udnih pria. Osim toga,
ti poseduje latentnu mo proricanja, u svakom siuaju. U
ovom pismu nee biti duhova ili pria o njima. elim da ti
ispriam sve o naem novom domu. Drago mi je to dolazi
tako brzo. Poinjem da se oseam usamljeno, ponekad
etam besciljno i hvatam sebe kako mi misli iutaju na
udan nain. Da ne znam bolje, pomislio bih da sam se
zaljubio! Budi spokojna, ovde nema nikoga u koga bih se
mogao zaljubiti. Nije da bi bila nesrena zbog injenice da
sam se zaljubio, znam draga. Pretpostavljam da u morati
da se oenim jednog dana. Znam da je sada u pitanju
dunost, imetak koji mi je ostavio ujka Roder. Znaj ovo:
nikada se neu oeniti bilo kojom enom ukoliko je ne
volim, a siguran sam da e je i ti voleti ukoliko je ja volim!
Zar ne, draga?
Meutim, pre nego to ponem da opisujem Visarion,
morau da te namamim kao katelanku kako bi imala
strpljenja da proita ostatak pisma. Kako ti smatra,
zamku je potrebno mnogo stvari da bi bio udoban.
Zapravo, potpuno oskudeva u stvarima za domainstvo.
Ujka Roder ga je opremio za odbranu tako da je potpuno
spreman za opsadu. Ovde se, ipak, ne bi mogla skuvati
veera ili obaviti veliko spremanje! Kao to zna, ja sam ti
slaba vajda kad su u pitanju kuni poslovi, tako da ti ne
mogu dati detalje, ali moe smatrati da je potrebno sve.
Ne mislim na nametaj, srebrninu, zlatne tanjire,
umetnine, jer je prepun svakojakih fantastinih starina.
Mora da je ujka Roder bio kolekcionar i da je godinama
sakupljao svakojake stvari po raznoraznim mestima i
smetao ih ovde. Ali, to se tie aa, posua, grnarije,
servisa, tkanina, kunih pomagala, sudova za kuvanje
osim onih najjednostavnijih nema niega. Mislim da
ujka Roder nije boravio ovde due od kratkog izleta. to
se mene tie, rotilj i tiganj su sve to mi treba i to umem
da koristim sam. Ipak, draga tetka Denet, ne elim da
krtari ili oskudeva. elim da ima sve to poeli i to
najboljeg kvaliteta. Zahvaljujui ujka Roderu, cene za nas
nisu vie bitne, tako da elim da porui sve. Znam, draga,
da se, poto si ena, nee protiviti kupovini. To mora biti
kupovina na veliko. Ovo je ogromno mesto, i progutae sve
to moe kupiti, kao ivi pesak. Biraj po svojoj volji i uzmi
svu pomo koja ti je potrebna. Ne plai se da e preterati.
Ne moe preterati. Veruj i da ovde nee biti dokona.
Videe da e, kad doe, biti toliko stvari da se uradi i
toliko stvari o kojima je potrebno misliti da e eleti da
pobegne od svega toga. A pored svega, nadam se da e
doi uskoro. Zaista ne elim da budem sebian, ali tvoj
deak je usamljen i treba te. Kada doe ovde, bie
carica. Mada ne volim to da inim, kako ne bih uvredio
milionere poput tebe, aljem ti ek na hiljadu funti, za
sitnice, i pismo za banku da pokrivaju sve tvoje ekove na
bilo koju sumu. To moe malo ubrzati stvari poto su
putevi trgovina striktni, ali ujedno i prevrtljivi.
Uzgred, mislim da bi, da sam na tvom mestu, uzeo ili
poslao nekoliko slugu, koji bi se starali o nama. Moe
urediti da kasnije poalju jo, koliko god ih eli. Unajmi
ih, uredi da budu plaeni - kada budu u naoj slubi,
moramo ih tretirati dobro tako da budu spremni da se
odazovu na na poziv kada nam budu potrebni. Mislim da
bi trebalo da obezbedi od pedeset do stotinu njih; ovo je
ogromno mesto, tetka Denet! Isto tako e obezbediti, i
naravno urediti da budu plaeni istovetno, jo sto ljudi
mimo slugu koje emo imati. Voleo bih da ih general
izabere, ukoliko ima vremena. elim ljude na koje se mogu
osloniti ukoliko zatreba. iveemo u zemlji koja nam je u
ovom trenutku strana tako da bi bilo dobro da se
spremimo na sve. Znam da e ser Kolin odabrati one ljude
kojima e se ponositi kotska, okrug Ros i sam Krum,
ljue koji e zadiviti ovdanje stanovnike. Znam da e ih
prihvatiti a udavae posebno! Oprosti mi! Meutim,
ukoliko se mi ovde naselimo, nai sledbenici e verovatno
eleti isto. Stavie, ovdanji brani e moda eleti
sledbenike koji e se naseliti ovde i imati nasiednike!
Sada sledi opis mesta. Pa, jednostavno ne mogu to
uraditi sada. Toliko je udesno i prelepo. Zamak toliko
sam pisao o drugim stvarima da moram sauvati zamak za
drugo pismo! Prenesi moje pozdrave ser Kolinu ako je u
Krumu. I da, draga tetka Denet, koliko bih voleo da moja
draga majka moe sa nama! Sve deluje mrano i prazno
bez nje. Koliko bi uivala! Koliko bi ponosna bila! Da moe
ponovo biti sa nama, koliko bi bila zahvalna svima vama
za sve to ste uinili za njenog deaka! Veruj mi,
najiskrenije i najdubije sam ti zahvalan.
Tvoj voijeni Rupert

Pismo Ruperta Sent Ledera, Visarion, za Denet Mek

Kelpi, Krum.

25. januar 1907.

Najraa moja tetka Denet,

Molim te da ovo pismo uzme kao nastavak pisma

koje sam ti napisao jue.
 Zamak je toliko prostran da ti ga ne mogu detaljno
opisati. ekam tvoj dolazak pa emo ga zajedno obii i
saznati sve to moemo o njemu. Poveemo Ruka sa
nama, poto bi on navodno trebalo da poznaje svaki njegov
kutak, od kula do soba za muenje. Za obilazak e nam
biti potrebno nekoliko dana. Naravno, ja sam obiao vei
deo, to e rei da sam nekoliko puta odlazio da vidim
razliite delove zamka, bedem, kule, staru straaru,
dvoranu, kapelu, grudobrane i krov. Obiao sam i deo
mree kamenih prolaza. Koliko mogu da vidim, kao neko
ko nije vojnik, ali je ipak posetio razna mesta koja su bila
utvrena na raznorazne naine, mora da je ujka Roder
potroio ogroman novac na ovo mesto. Obnovio je zamak
na moderan nain pa ga je praktino nemogue osvojiti
bez monih topova. Otiao je tako daleko da je pojedine
isturene delove utvrenja pokrio oklopnim ploama od
ojaanog elika. Bie zaprepaena kada to bude videla.
Do sada sam obiao samo par soba, a dobro sam se
upoznao samo sa svojom. Obiao sam dnevnu sobu, veliku
salu za primanje, biblioteku, koja je velianstvena, ali u
neredu u jednom trenutku emo morati da zaposlimo
bibliotekara da je dovede u red - i deo koji sam namenio
za tebe. Sastoji se iz povezane dnevne sobe, budoara i
spavae sobe. Od svega mi se najvie dopada moja soba, a
mislim da e se i tebi svideti toliko da e je moda poeleti
za sebe. Ukoliko ti se svidi, moe je imati. U njoj je
boravio ujka Roder i ovih nekoliko dana koje sam proveo
u njoj, posluili su da se bolje upoznam sa njegovim
karakterom ili pre njegovim nainom razmiljanja. To je
tano vrsta mesta kakvo volim, pa je prirodno da razumem
nekoga ko voli iste stvari. U pitanju je velika i lepa soba,
koja nije ba u zamku ve sa spoljne strane. Nije izdvojena
ili bilo ta slino, ve je neto poput svetlarnika koji je
izgraen na zamku. Po potrebi se moe potpuno izolovati
od ostalih delova u sluaju napada na primer - velikom
elinom ploom, kao vratima sefa koja izlaze iz leita na
zidu, koja se mogu pokretati iz zamka bilo spolja bilo
iznutra. Mehanizam je skriven i samo Ruk i ja znamo za
njega. U sobi se nalaze veliki francuski prozori oni su
moderni i pretpostavljam da je to ujka Roderov dodatak,
jer mislim da se tu oduvek nalazio veliki otvor. Prozori
vode na terasu od belog merrnera, koja se prua levo i
desno. Stepenite od belog mermera nalazi se pravo ispred
prozora i vodi sa balkona do vrta. Balkon i stepenite su
veoma stare italijanske izrade, prelepo isklesani i naeti
zubom vremena. Tu i tamo se mogu primetiti zelenkasti
slojevi patine koji mermeru daju svojevrstan arm.
Ponekad je teko poverovati da su deo utvrenog zamka.
Svaki provalnik bi se na prvi pogled obradovao. Rekao bi
sebi: Evo vrste prostorija kakve volim na ovakvom poslu.
Moe ui i izai kad god eli. Meutim, stari Roder je
bio pametniji od svakog provalnika. Celo mesto je
obezbedio na takav nain da bi se svaki provalnik
zaprepastio. Postoje dva metalna tita koja iz zida klize po
leitima i prekrivaju ceiokupnu povrinu prozora. Jedan
je sainjen od reetki sa ispupenim spoljnim delovima u
obliku dijamanta. Nita vee od maeta ne bi se moglo
provui kroz njih, a u isto vreme ti je otvoren ceo vidik
tako da moe posmatrati batu i planine, slino kao kad
dame gledaju kroz koprenu. Drugi tit je metalni zastor, na
drugim leitima, koji po istom principu prekriva prozore.
Naravno, nije toliko masivan i jak kao vrata koja tite ulaz
u sobu, ali mi Ruk kae da je otporan na bilo kakvu
puanu paljbu.
Moram dodati, tetka Denet, kako ne bi bila
uznemirena svim ovim vojnim sistemima odbrane, da ja
uvek spavam sa jednim od ovih gvozdenih zastora na
prozorima. Naravno kada sam budan drim ih otvorene.
Poto sam probao i koristio samo reetku, mislim da mi
nee trebati nita drugo jer ona predstavlja savrenu
zatitu. Ukoliko neko pokua spolja da petlja oko nje,
aktivira se alarm kod uzglavlja kreveta i jednim pritiskom
na dugme pokree se metalni zastor preko nje. Iskreno,
toliko sam se navikao na otvoren prostor da se ne oseam
prijatno kada sam zatvoren. Prozore zatvaram samo kada
je hladno ili kia. Ovde je vreme sjajno, u svim prilikama,
ali mi kau da e kina sezona poeti uskoro.
Mislim da e ti se dopasti moja jazbina, draga tetka,
ali e bez sumnje brinuti to je tako neuredna. Tu nema
pomoi, moram negde biti neuredan, a najbolje je da to
budem u svojoj jazbini!
Ponovo uviam da mi je pismo predugo, tako da u ga
prekinuti. Novo u zapoeti veeras, a ovo aljem ovako
kako je. Neu te terati da eka kako bi ula sve o naem
novom domu.
Tvoj voljeni Rupert

Pismo Ruperta Sent Ledera, Visarion, za Denet Mek

Kelpi, Krum.

29. januar 1907.

Draga moja tetka Denet,
Moja jazbina, kao to sam ti napisao u poslednjem
pismu, gleda na vrt, da budem precizniji, na jedan od
vrtova. Ima ih vie. To je stari vrt, koji mora da je star
koliko i sam zamak, jer se nalazi unutar starih linija
odbrane kada su koristili lukove i strcle. Zid koji je
okruivao unutranji deo odavno je sruen, ali na delovima
gde se spaja sa spoljnim grudobranima ostale su dugake
pukarnice i uzdignute galerije na kojima su strelci stajali.
U pitanju su iste vrste graevina kao i kameni grudobrani
sa parapetima za patroliranje i velikom straarom ispod.
No, ta god da je bata bila i kako god da je zatiena,
prelepaje. Izdeljena je na delove koji su uraeni u
razliitim stilovima: grki, italijanski, francuski, nemaki,
holandski, britanski, panski, afriki, maorski i mnogi
drugi. Reio sam da napravim novi deo samo za tebe, i to
japanski. Angaovao sam velikog japanskog batovana
Minara da napravi planove i da zajedno sa radnicima uredi
deo bate. On e doneti drvee, bunove, cvee, ornamente
i sve to je potrebno, a radove e i sama nadgledati. Klima
je ovde prijatna, kako mi kau, vlage ima dovoljno tako da,
to se bate tie, moemo saditi ta god poelimo. Ukoliko
se ikada ispostavi da klima nije odgovarajua, podii emo
veliki stakleni krov i zidove i napraviti odgovarajuu klimu.
Bata koja se nalazi ispred moje sobe stara je
italijanska bata. Mora da je uraena sa izuzetnom
panjom i brigom. Ser Tomas Braun*( Ser Tomas Braun
(16051682) engleski lekar, filozof i autor koji se bavio mnogim
temama od medicine, religije, nauke do ezoterinog. Jedno od njegovih
najpoznatijih dela je Cirusova ba'sta, koja prestavlja svojevrsnu istoriju
hortikulture u kojoj razvija svoj poznati koncept Quincunxa oblik sa
pet elova, od kojih se etiri nalaze na ivicama, a jedan u sredini tako
inei kvadrat (kao broj pet na kocki), za koji je smatrao da se nalazi
svua u prirodi. Broj pet je takoe imao mistino neoplatoniarsko
znaenje kojim je Braun bio fasciniran, a uklapao se i u oblik Cirusove
bate prema Ksenofonovim opisima.) lino bi bio oduevljen
pored svih svojih Quincunxa i sigurno bi naao materijala
za jo jednu Cirusovu batu. Toliko je velika da postoje
nepregledne epizode batenske lepote. Mislim da je Italija
morala biti nekada davno opljakana jer su bata i kameni
ornamenti zaista neverovatno lepi, a ova blaga sklopila je
ruka nekog velikog majstora. ak su i ivice staza od
starog, poroznog kamena ukraenog raznim isklesanim
motivima. Bate su toliko dugo ostavljene bez brige i
zarasle da su mrlje od zelenila po kamenju postale
savrene. Mada su kameni ornamenti nedirnuti, na njima
se odraavaju svi pitoreskni detalji erozije i prirodnih sila
stvorenih kroz vekove. Ostavio sam ih za tebe nedirnute,
takve kavi jesu, samo sam uklonio korov i iblje kako bi
njihova lepota bila jasno uoljiva.
Lepota bate nije samo delo arhitekte niti lei u
paljivom odabiru floralnog bogatstva ve joj najveu
lepotu daje ruka vremena, verni sluga prirode. Vidi, tetka
Denet, kako prelepa bata inspirie uzviena oseanja
poetskog kova, ak i kod od opasnosti ogrubele skitnice
poput mene! Ne samo da su krenjak, pear i mermer
pozeleneli tokom vremena, ak je i posaeno bunje,
zanemareno dugi niz godina razvilo, samo razvilo nove
vidove lepote. Nekada davno, neki majstor, batovan
Visarionovih, pokuao je da ostvari ideju neravne cvetne
povrine koja ne bi skrivala i ometala pogled na batu sa
bilo kog kraja, tako to je sadio nisko rastinje tik malo vie
od visine cvetova. Ovo je samo moja pretpostavka ta je
prethodilo onome to je nastalo sada! Kroz dugi period
nemara, bunje je nadivelo cvetove. Priroda je predano
radila, nameui opstanak najizdrljivijih. Grmlje je raslo i
raslo, prekrivajui cvee i korov, prema svojoj vrsti i pojavi,
tako da sada imamo neravnomerno razbacane po bati
jer je u pitanju jako velika povrina - neto nalik na
biljni ekvivalent statuama, bez grevite potrebe za
detaljima. Ko god da je osmislio ovaj deo bate i birao bilje,
mora da se mnogo muio da doe do udnih uzoraka, jer
su svi vii grmovi posebnih boja, uglavnom uti i beli: beli
empres, beli slez, uta tisovina, srebrna smreka, areni
javor, medunika i gomila niskog rastinja ija imena ne
znam. Znam samo da kada mesec sija, a ovo je, draga
moja tetka Denet, zemlja meseine same, sve izgleda
utvarno bledo.
Efekat je potpuno udan i siguran sam da e ti se
dopasti. to se mene tie, ti zna da se ne plaim
neobinih stvari. Pretpostavljam da sam, zbog toga to
sam se suoavao sa raznim vrstama straha, razvio prezir -
ne ba aktivan prezir, vie neku vrstu tolerancije za
sve njegove oblike. Ti e takoe mnogo uivati ovde,
znam. Prikupie sve prie o stvarima iz naeg novog sveta
da e napisati novu knjigu injenica za Spiritualistiko
istraivako drutvo. Bilo bi lepo da vidi svoje ime na
naslovnoj strani, zar ne, tetka Denet?
 Pismo Ruperta Sent Ledera, Visarion, za Denet Mek
Kelpi, Krum.

30. januar 1907.

Draga moja tetka Denet,

Zna li zato sam sino prestao sa pisanjem? Zato to

sam hteo jo da piem! Ovo zvui kao paradoks, ali je
istina. injenica je da, dok ti piem o ovom prelepom
mestu, stalno otkrivam nove lepote. Uopteno govorei, sve
je prelepo. Od krupnih stvari do sitnica, sve je isto. Pogled
ne moe uhvatiti nita to ga ne opinjava. Jue sam lutao
po gornjim delovima zamka i naiao sam na divne kutke,
koji su mi se odmah dopali i oseao sam se kao da ih
znam ceo svoj ivot. U poetku sam se oseao sebino,
kada sam prisvojio nekoliko soba u razliitim delovima
zamka, ja, koji nikada u svom ivotu nisam imao vie od
jedne sobe koju bih mogao nazvati svojom, i to samo za
neko vreme! Meutim, kada sam prespavao, drugaije sam
se oseao po tom pitanju. Sada se ne oseam ni upola loe.
Zamak sam smestio i klasifikovao pod drugom mnogo
vanijom etiketom vlasnitvo. Da sam filozof, stavio bih
ovde cininu opasku: Sebinost je naslee siromatva.
Moda bi to bilo objavljeno u nekoj depnoj knjizi pod
naslovom Moral iz potreba.
Sada imam tri spavae sobe, koje sam uredio kao
svoje jazbine. Jednu od te druge dve takoe je koristio
ujka Roder. Nalazi se na vrhu kule, koja je na krajnjem
istoku, i iz nje mogu videti prve zrake sunca koje se
pomalja iza planina. Prole noi sam spavao u njoj i kada
sam se probudio u zoru, iz svog kreveta sam kroz prozor
prozor je mali jer je u pitanju kula ugledao celokupan
krajolik na istoku. Nedaleko, sa vrha neke stare ruine, gde
joj je nekada vetar naneo seme, trala je srebrna breza.
Njene povijene poluprovidne grane, zajedno sa grozdovima
listova, prekidale su liniju sivih brda. Brda su, zaudo, bila
siva umesto plava. Nebo je bilo boje skue, sa oblacima
koji su dodirivali planinske vrhove tako da je bilo teko
videti ta je ta. Planine su zaista prelepe. Po vedrom danu
izgledaju kao da su ti na dohvat ruke. Tek sam ovoga
jutra, uz blede drhtaje zore, dok su noni oblaci jo uvek
bili nedirnuti suncem, shvatio njihovu velianstvenost. Ve
sam nekoliko puta doiveo ovakvo prosvetljenje iz nebeske
perspektive u Koloradu, Gornjoj Indiji, Tibetu i na
zaravnima u Andima.
Sigurno postoji neto u gledanju na stvari sa visine
to podie samopotovanje. Sa visine nejednakosti
jednostavno nesta.ju. Tako sam se esto oseao kada bih
leteo balonom ili jo bolje cepelinom. ak i ovde, sa kule,
izgled je nekako drugaiji nego kada si dole. Jednostavno,
shvati mesto i sve oko njega ne kao skup etalja ve kao
jednu celinu. Sigurno u povremeno spavati ovde, kada
doe i kada se u potpunosti smestimo. Ja u iveti u
svojoj sobi u prizemlju, gde mogu uivati u blizini bate.
Verovatno u je ceniti jo vie ako se povremeno budem
odricao njene blizine i ponovo je budem posmatrao bez
oseanja samoznaaja.
Nadam se da si poela da se bavi pitanjem posluge.
to se mene tie nije mi bitno da li emo uopte imati
sluge, ali dobro znam da nee doi dok ne zavri
pripreme koje se tiu njih! Jo jedna stvar, tetka Denet,
ovde se ne sme optereivati poslom. Poto je mesto toliko
veliko, mislim da je dobra ideja da uzme neku vrstu
sekretara, koji e ti sastavljati pisma i brinuti se o ostalim
stvarima za tebe? Znam da ne eli mukarca za sekretara,
ali sada ima puno ena koje znaju stenografiju i
daktilografiju. Sigurno moe nai jednu u klanu, neku
koja eli da se usavrava. Znarn da e je ovde uiniti
srenom. Ne bi valjalo da bude suvie mlada jer bi nam bio
potreban neko ko je nauio da uti, da gleda svoja posla i
da ne bude previe radoznao. Bila bi to prava smetnja, dok
pokuavamo da se snaemo u novoj zemlji i pomirimo
razliite suprotnosti, u potpuno novom okruenju, sa
novim ljudima, koje u poetku neemo razumeti, i gde se
svaki od njih vie brine o pitolju koji nosi, nego o tome da
li mu je sva dugmad na broju! Zbogom za neko vreme.
Tvoj voljeni Rupert

Pismo Ruperta Sent Ledera, Visarion, za Denet Mek

Kelpi, Krum.

3. februar 1907.
Vratio sam se u svoju sobu. Ve oseam da mi je
dolazak ovde kao povratak kui. Poslednjih nekoliko dana
sam proveo meu branima pokuavajui da sklopim
poznanstva. To je teak posao, ve vidim da ovde nee biti
niega za ta bih se rnogao uhvatiti. Oni su u stvarnosti
najprimitivniji Ijudi koje sam ikada upoznao. Veina se
vrsto dri svojih ieja, koje pripadaju prolim vekovima.
Sada razumem kakvi su ljudi bili u Engleskoj, ne u vreme
kraljice Elizabete, jer je to bilo civilizovano vreme, ve u
vreme Riarda Lavljeg Srca ili ak ranije, kada je vetina
vladanja orujem bila najvanija. Svaki ovek nosi puku i
zna kako da je koristi. Verujem da bi, ako bi morali da
biraju, radije ili bez odee, nego bez oruja. Takoe, nose
handare, to je vrsta njihovog nacionalnog oruja. U
pitanju je teki, pravi lovaki no, i toliko su veti i umeni
sa njim da je u njihovim rukama brz kao ma u rukama
persijskih majstora. Toliko su ponosni i rezervisani da se
pored njih osea malim i strancem". Vidim da im se ne
dopada to sam tu. Nije u pitanju nita lino, jer, kada
smo sami, ponaaju se sjajno, gotovo bratski, ali im se
pojavi nekoliko njih, postaju neka vrsta porote koja na
mene gleda kao na kriminalca. To je udna i prilino nova
situacija za mene. Ja sam navikao na razliite vrste ljudi,
od ljudodera do mahatmi, ali nikada nisam bio sa ljudima
poput ovih, koji su tako ponosni, tako oholi, tako
rezervisani, tako udaljeni, tako potpuno neustraivi, tako
asni, tako gostoljubivi. Ujka Roder je dobro prosudio
kada je izabrao da ivi meu njima. Da li zna da ne mogu
da se otmem utisku da su jako slini naim gortacima.
Siguran sam u jednu stvar: da emo se na kraju sjajno
slagati. To e, naravno, biti spor proces i bie potrebno
mnogo strpljenja. U kostima oseam da e mi biti veoma
odani i veoma iskreni kada me upoznaju bolje, a nimalo se
ne plaim bilo ega to mogu uraditi. Naravno, ako poivim
dovoljno dugo da me upoznaju. Svata se moe dogoditi sa
takvim neukrotivim, ponosnim Ijudima, kojima ponos
znai vie od ivota. Naposletku dovoljno je da jedan ovek
u gomili ima pogrenu ideju ili pogreno razume neije
motive i eto nas. Ipak, siguran sam da e sve biti u redu
to se toga tie. Doao sam ovde kako bih ostao, jer je ujka
Roder tako eleo. Ostau ak i ako to bude samo u mom
malom krevetu iza bate sedam stopa dugakom i ne
preterano uskom ili u kamcnom kovegu istovetnih
proporcija u kripti Crkve Svetog Save koja se nalazi sa
druge strane potoka. To je nekoliko vekova unazad stara
grobnica Visarionovih i drugih velikaa...
Ponovo sam proitao ovo pismo, draga tetka Denet, i
plaim se da je prilino uznemirujue, ali nemoj da na
tome gradi svoje strahove. Iskreno, samo se alim po
pitanju smrti kojoj sam bio naklonjen mnogo godina
unazad. Nije ba ukusno, pretpostavljam, ali sigurno je
veoma korisno kada starac sa crnim krilima lepra oko
tebe danju i nou na nekim udnim mestima, nekada
vidljiv, a nekada skriven. Meutim, uvek moe uti krila,
pogotovo u mraku, kada ih ne moe videti. Ti to zna,
tetka Denet, jer dolazi iz ratnikog roda i ima poseban
dar koji ti omoguava da poglea kroz crnu zavesu ili iza
nje.
Iskreno, ne plaim se ovdanjih ljudi, niti sumnjam u
njih. Ve sam ih zavoleo zbog njihovili izvanrednih osobina
i spreman sam da ih volim zbog njih samih. Oseam da e
i oni takoe zavoleti mene (uzgred sigurno e voleti i tebe).
Ne mogu da se otrgnem utisku, vie nekoj vrsti skrivene
misli, da nn je neto na umu to se mene tie neto to
nije bolno, ali je uznemirujue, neto to ima korene u
prolosti, neto to se tie nade i ponosa, a verovatno i
malo potovanja. Do sada nisu imali prilike da steknu
takve utiske iz bilo ega emu su prisustvovali ili videli da
inim. Naravno, moe biti da je do toga to sam ja, iako su
svi dobri, krni Ijudi, za glavu vii od najvieg kojeg sam
do sada video. esto hvatam njihove poglede kojima me
posmatraju kao da me premeravaju, ak i kada se dre
podalje od mene ili pre kada me dre za rukohvat dalje od
sebe. Pretpostavljam da u jednoga dana razumeti
znaenje njihovih postupaka. U meuvremenu nemam ta
drugo da radim nego da idem svojim poslom koji je ujka
Roderov ekam i budem strpljiv i pravedan. U svakom
sluaju, nauio sam vrednost takvog postupanja u toku
svog ivota meu udnim ljudima. Laku no.
Tvoj voljeni Rupert

Pismo Ruperta Sent Lederci, Visarion, za Denet Mek

Kelpi, Krum.

24. februar 1907.

Draga tetka Denet,

Malo je rei da sam oduevljen veu da uskoro

dolazi. Mislim da usamljenost poinje da mi ide na ivce.
Prole veeri sam ba razmiljao kako dobro podnosim
boravak ovde, meutim, ubrzo sam shvatio da su takve
misli preuranjene. Bio sam u svojoj sobi u istonoj kuli, na
spratu, i posmatrao ljude kako hitro u tiini promiu
izmeu drvea, kao da neto taje. Pratei ih pogledom,
ustanovio sam da se sastaju na proplanku usred ume,
ba pored ,,prirodne bate, kako je navedena na planu
zamaka. Uhodio sam to mesto to sam bolje umeo i
iznenada sam uetao pravo meu njih. Izmeu dvesta i
trista njih okupilo se na tom mestu, bio je to skup
najboljih ljudi koji sam video u ivotu. Na svoj nain, to je
bilo izuzetno iskustvo, koje se verovatno nee ponoviti, jer,
kao to sam ti pisao, u ovoj zemlji svaki mukarac nosi
puku i zna kako da je koristi. Mislim da, od kada sam
doao ovde, nisam video nijednog mukaraca bez oruja.
Pitam se da li ih nose sa sobom u krevet! Istog trena kada
sam uetao meu njih, sve puke na tom mestu bile su
uperene u mene. Nemoj se brinuti, tetka Denet, nisu
pucali. Da jesu, ne bih ti pisao, leao bih na tom malom
paretu imovine ili u kamenom kovegu, sa onoliko olova u
sebi koliko moe da stane. U normalnoj situaciji, verujem
da bi odmah pucali jer je takav obiaj ovde. Niko nije rekao
ni re, a koliko sam mogao da vidim niko se nije ni micao.
Ovde mi je pomoglo moje iskustvo. Vie nego jednom
naao sam se u kripcu sline vrste, tako da sam se
jednostavno ponaao to sam prirodnije mogao. Bio sam
svestan u momentu mi je to proletelo kroz glavu da
bih, ako pokaem strah ili razlog za strah, ili ako pokaem
da sam svestan opasnosti, makar tako to bih samo
podigao ruke, odmah bio izreetan. Svi oni su nekoliko
sekundi bili nepokretni, kao da su se pretvorili u kamen.
Usledila je neobina razmena pogleda izmeu njih, poput
vetra u kukuruzu, neto kao iznenaenje koje neko
nesvesno pokae kada se iznenada zatekne na nekom
udnom mestu. Tren posle, svi su spustili svoje puke na
bok i stajali spremni na sve. Sve se odigralo kao po
komandi, brzo i istovremeno, nalik na salutiranje garde
ispred palate Svetog Dejmsa.
Na sreu, kod sebe nisam imao nikakvo oruje, tako
da nije moglo doi do komplikacija. ]a sam prilino brze
ruke kada treba pucati. Meutim, ovde nije bilo problema,
naprotiv ba suprotno, Plavoplaninci su me - zvui kao
neki orkestar iz Ulice Bond, zar ne tretirali potpuno
drugaije nego kada sam ih prvi put upoznao. Bili su
neverovatno uljudni, gotovo snishodljivi. Ipak, uprkos
svemu, bili su distancirani vie nego obino i sve vreme
dok sam bio tamo, nisam uspeo da im se pribliim.
Delovalo je kao da me se na neki nain plae ili kao da
gaje strahopotovanje premameni. Ne sumnjam da e ih to
ubrzo proi i da emo postati bliski prijatelji kada se
upoznamo. Oni su previe dobri ljudi da ne bi vredelo da
ih malo ekam. (Ova reenica je, uzgred, prilino loa!
Nekada davno bi me izgrdila zbog toga!) Sve je
pripremljeno za tvoj put i nadam se da e ti biti udobno.
Ruk e te saekati u Liverpulu i postarati se za sve.
Neu ti vie pisati, ve emo se sresti u Rijeci, gde u
ti ispriati sve ostale pojedinosti. Zbogom do tada. elim ti
dobar put i srean sastanak za nas oboje.
Rupert

Pismo Denet Mek Kelpi, Visarion, ser Kolinu Mek

Kelpiju, Ujedinjeni Vojni klub, London.

28. februar 1907.

Najdrai ujae,

Putovanje kroz Evropu je bilo jako ugodno. Rupert mi

je, pre nekog vremena, pisao da u kada stignem u
Visarion biti carica i zaista se potrudio da na svom putu
do tamo budem tretirana kao jedna. Ruk, koji mi deluje
kao prijatan stariji ovek, putovao je u kupou do mog. Od
Harvia do Rijeke je sve perfektno organizovao. Svuda su
nas ekali pripravni slubenici. Od Antverpena sam imala
ceo vagon za sebe i to sa dnevnom sobom, trpezarijom,
spavaom sobom, ak sam imala i kupatilo. Sa nama je
putovao kuvar, imali smo kuhinju samo za sebe. Kuvar je
izgleao kao prerueni francuski plemi. Tu su takoe bili
kelner i sluavka. Moja jadna sluavka Megi je u poetku
bila zapanjena. Stigli smo ak o Kelna pre nego to je
skupila hrabrost da se usudi da im neto zapovedi. Kad
god bismo se zaustavili, Ruk bi bio na platformi i obavljao
bi formalnosti sa lokalnim slubenicima, kao straar na
dunosti.
U Rijeci sam, kada je voz usporio, ugledala Ruperta
kako eka na peronu. Izgledao je velianstveno, trei u
gomili kao din. Odlinog je zdravlja i bilo mu jako drago
to me vidi. Smestio me je u automobil i odmah smo otili
do keja gde nas je ekao motorni amac. On nas je odveo
do prelepe jahte, iji su kotlovi ve bili pod punim
pritiskom. Ruk je ve bio tamo kako je tamo stigao
nemam pojma.
Na jahti sam imala apartman samo za sebe. Rupert i
ja smo veerali zajedno, mislim da je to bila najlepa
veera na kojoj sam ikada bila. To je bilo tako zlatno sa
Rupertove strane jer je sve bilo meni u ast. On je samo
pojeo komad nicle i popio au vode. Otila sam rano u
krevet, jer sam bila veoma umorna i pored luksuza tokom
putovanja.
Probudila sam se u zoru i izaia na palubu. Bili smo
blizu obale. Rupert je bio na mostu sa kapetanom dok je
Ruk bio za kormilom. Kada me je Rupert ugledao, sjurio se
niz stepenice i odveo me na most. Ostavio me je tu i
ponovo se strao dole, vraajui se sa najlepim krznenim
ogrtaem koji sam ikada viela. Ogrnuo me je njime i
poljubio. Pored toga to je najbolji i najhrabriji, on je
najneniji deko na svetu! Naterao me je da ga uhvatim
pod ruku dok mi je pokazivao ka Visarionu, prema kojem
smo plovili. To je najdivnije mesto koje sam ikada videla.
Neu ga sada opisivati, jer bi bilo najbolje da se sam uveri
i uiva u njemu od poetka kao ja.
Zamak je ogroman. Bolje bi bilo da, im ovde bude sve
spremno, odmah otpravi svu poslugu koju sam
angaovala. Nisam sigurna, ali mogue je da e nam biti
potrebno jo toliko ljudi. Teko da je ovo mesto videlo krpu
ili etku vekovima, a sumnjam da je ikada temeljno
oieno od kada je izgraeno. Da zna, ujae, i da bi bilo
dobro da udvostrui svoju malu vojsku koju sprema za
Ruperta. Zaista, rekao mi je da je nameravao da ti pie o
tome. Mislim da bi najbolje bilo da, kada stignu ovde, stari
Lakhlan i njegova ena Sendijeva Meri budu zadueni za
slukinje. Gomilu takvih ena e tee odrati na okupu
nego stado ovaca. Bilo bi mudro da se o njima stara neko
sa autoritetom, pogotovo to nijedna od njih ne govori
strane jezike. Ruka si video na stanici u Luverpulu. On e,
ako bude slobodan, doi i dovesti ih sve ovde. Ponudio se
da to uradi ako elim. Uzgred, mislim da bi bilo dobro da
ga, kada doe vreme za polazak, ene, ali i Lakhlan i
Sendijeva Meri, oslovljavaju sa gospodine Ruk. On je zaista
veoma vana osoba ovde. Na neki nain on je kastelan i
mada je veoma uzdran, zapravo je ovek retko dobrih
osobina. Takoe, bilo bi dobro da odravamo autoritet.
Kada tvoji saplemenici stignu, nadgledau ih i ja. Blago
meni! Napisala sam tako dugako pismo, moram da
prekinem i da se bacim na posao. Pisau ti ponovo.

Srdano, tvoja Denet

Od iste istom

3. mart 1907.
Najdrai ujae,

Ovde sve ie po planu, i nemam nekih novosti, samo

ti piem jer si mi drag i elim da ti se zahvalim za sve to si
uradio za mene i za Ruperta. Mislim da bi bolje bilo da
saekamo malo pre nego to doveemo sluge. Ruk je otiao
nekuda poslom koji mu je poverio Rupert. Nee se vraati
neko vreme. Rupert smatra da e mu biti potrebno
nekoliko meseci. Ne postoji niko drugi koga bih mogla
poslati da se stara o druini kod kue, a ne dopada mi se
ideja da sve te ene putuju bez pratnje. ak su i Lakhlan i
Sendijeva Meri potpuno neupueni u strane jezike i
obiaje. im se Ruk vrati, moemo ih sve poslati.
Usuujem se da kaem da e neki od tvojih saplemenika
biti spremni do tada, i mislim da e jadne devojke, koje se
mogu oseati malo udno u nepoznatoj zemlji poput ove,
gde su obiaji toliko drugaiji od naih, biti oputenije
kada budu znale da uz sebe imaju mukarce svoje
zemljake. Mislim da bi bilo dobro da se parovi koji su
vereni, a znam da ima takvih, venaju pre nego to dou
ovde. To je zgodnije zbog mnogo stvari i olakae nam
smetaj, a osim toga, lokalni mukarci su jako lepi. Laku
no.
Denet

Pismo od ser Kolina Mek Kelpija, Krum , za Denet Mek

Kelpi, Visarion.

9. mart 1907.
Draga moja Denet,

Primio sam oba tvoja pisma i oduevio sam se kada

sam video koliko si zadovoljna svojim novim domom. To
sigurno mora biti veoma ljupko i jedinstveno mesto, i ja
sam eznem da ga vidim.
Vratio sam se pre tri dana. i kao i obino mnogo se
bolje oseam kada udiem svoj rodni vazduh. Vreme
prolazi, draga moja, i poinjem da se oseam ne vie tako
mladim kao to sam nekada bio. Prenesi Rupertu da su svi
mukarci spremni i da jedva ekaju da ou. Svakako je u
pitanju izvrsna skupina i mislim da nisam video bolju.
Obuio sam ih i istrenirao kao vojnike, a uz to sam im
pruio priliku da naue razna zanimanja prema svom
izboru. Tako da e uz sebe imati Ijude koji mogu raditi ta
god se zatrai od njih, ne sve, naravno, jer nije da poznaju
ba svaki zanat, ali meu njima e sigurno biti nekoga ije
e umee biti potrebno. Tu su kovai, drvodelje, veterinari,
koari, batovani, limari, otrai, oruari, tako da e, poto
su svi izvorno zemljoradnici poreklom i izvebani lovci,
imati retko viene ljude u domainstvu. Skoro svi su
izvanredni strelci, a ja ih vebam i u gaanju iz pitolja.
Obueni su u maevanju i diu-dici. Organizovao sam ih
prema vojnom uzoru u jedinice sa narednicima i
kaplarima. Jutros sam napravio smotru i uveravam te,
draga moja, da bi, to se tie vebe, regularnim trupama
mogli da pokau neke stvari. Moram ti rei da sam
ponosan na svoje saplemenike!
Mislim da je tvoj savet, to se ena tie, mudar, a jo
mudriji kada su venanja u pitanju. Usuujem se da
kaem da e jo nekih venanja biti i kada se nasele u
stranoj zemlji. Drago mi je zbog toga, jer kada se Rupert
smesti tamo, bie dobro da oko sebe ima malu koloniju
svojih zemljaka. A bie dobro i za njih takoe, jer znam da
ete ti i on biti dobri prema njima. Ovde su brda ogoljena i
ivot je teak, svake godine je potreba za usevima sve vea
i vea, i pre ili kasnije, na narod bi morao da se proredi.
Moda e nae malo naselje Mek Kelpijevih daleko iza
granica imperije biti od neke koristi naciji i kralju.
Meutim, ovo je samo san! Vidim da ovde poinjem da kod
sebe ostvarujem jedan deo proroanstva Isaijinog: Vai
mladii e imati vizije, a vai starci sniti sne.
Uzgred, draga moja, aljem ti nekoliko kutija knjiga
koje su bile u tvojoj sobi. Sve se bave neobinim stvarima
koje mi razumemo - proricanje, duhovi, snovi (to mi je
upravo palo na pamet dok sam ti pisao), sujeverja,
vampiri, vukodlaci i svim ostalim udnim pojavama i
stvarima. Pregledao sam neke od ovih knjiga i naao sam
tvoje beleke, opaske i podvuene pasuse u njima.
Pomislio sam da e ti nedostajati u novom domu. Siguran
sam da e ti biti ugodnije sa tim starim prijateljima uz
sebe. Zapisao sam njihove naslove i poslao spisak u
London, tako da se, kad mi ponovo bude dola u posetu,
osea kao kod kue. Ako poeli da se trajno vrati ovde,
vie si nego dobrodola. Ipak, siguran sam da Rupert, za
koga znam da te tako mnogo voli, ini sve da te uini
srenom i da nee eleti da ga napusti. Tako da u, ako
poelim da vas vidim, morati esto da dolazim u Visarion,
ak i po cenu da napustim Krum na tako dug period.
udno je to, zar ne? Sada, kada mogu da idem kuda elim
i inim ta god hou, zahvaljujui dareljivoj uspomeni
Rodera Meltona na mene, elim da ostanem kui uz svoje
ognjite. Mislim da niko osim Ruperta ne bi bio u stanju
da me odvue od njega. Veoma predano radim na svojoj
maloj eti, kako volim da ih zovem. Oni svi su prosto sjajni
i siguran sam da e nam sluiti na ast. Uniforme su
gotove i ispale sudobro. Svaki odnjih izgledakao oficir
unjoj. Kaem ti, Denet, kad napravimo gardu Visariona,
biemo ponosni na njih. Usuujem sa da kaem da za par
meseci vie nee biti niega vie to bih mogao da ih
nauim. Lino u doi sa njima. Rupert mi je pisao da
misli da je zgodnije da doemo direktno sopstvenim
brodom. Kada budem otiao u London za par nedelja,
videu da iznajmim pogodan brod. To e nas sigurno
potedeti muke i nestrpljenja. Zar ne bi bilo dobro da,
kada budem iznajmljivao brod, uzmem dovoljno veliki da
preveze i ene sa nama? Nije kao da su u pitanju stranci.
Znam, draga moja, da su vojnici vojnici, a ene su ene, ali
ovde su svi roaci i saplemeni, a ja, njihov poglavar,
takoe u biti tu. Kai mi ta misli i eli po tom pitanju.
Gospodin Trent sa kojim sam se video pre nego to sam
napustio London me je zamolio da ti prenesem njegovo
potovanje i pozdrav. Trent je dobar ovek, i dopada mi
se. Obeao je da e me posetiti pre kraja meseca, tako da
se unapre radujem naem uivanju.
Dovienja, draga moja, i neka bog uva tebe i naeg
dragog deka.
Tvoj dragi ujak Kolin Aleksandar Mek Kelpi
KNJIGA TREA GOSPIN DOLAZAK
 Dnevnik Ruperta Sent Ledera

3. april 1907.
ekao sam do sada - do sredine dana pre nego to
ponem da zapisujem detalje udnih dogaaja od sino.
Razgovarao sam sa osobama za koje znam da su pri istoj
svesti. Dorukovao sam kao i uvek, obilno, i imam sve
razloge da verujem da sam odlinog zdravlja i iste svesti.
Tako da se zapis koji ovde sledi moe uzeti ne samo kao
istinit nego taan do detalja. Istraivao sam i izvetavao o
brojnim sluajevima za Spiritualistiko istraivako
drutvo te nisam neupuen u apsolutnu potrebu za
potpunom preciznou u ovakvim pitanjima.
Jue je bio utorak, drugi dan aprila 1907. godine.
Dan je bio prepun zanimacija, sa uobiajenom koliinom
raznolikog posla. Tetka Denet i ja smo ruali zajedno i
posle aja proetali batom, posebno ispitujui mesto za
novu japansku batu, koju emo zvati Denetina bata
Nosili smo kapute, jer je kina sezona na vrhuncu.
Pljuskovi su kratki, ali su i pauze izmeu njih kratke.
Oekujem da e se vreme trajanja pljuskova produiti i da
e se koliina padavina poveati kako se kraj sezone bude
bliio. Veerali smo zajedno, u sedam. Posle veere sam
zapalio cigaru, a potom se pridruio tetki Denet na sat
vremena u njenoj dnevnoj sobi. Napustio sam je u pola
jedanaest i povukao se u svoju sobu kako bih napisao
nekoliko pisama. U jedanaest i deset sam navio svoj sat,
tako da sam znao tano vreme. Pripremajui sa za
poinak, razmakao sam teke zastore ispred prozora koji
gledaju na mermerno stepenite i Italijansku batu. Ugasio
sam svetlo pre nego to sam razmakao zastore, jer sam
eleo da pre nego to legnem bacim pogled na okolinu.
Tetka Denet je oduvek imala staromodnu ideju o potrebi
(ili ispravnom postupanju) da se prozori dre zatvoreni i
zastori navueni. Postepeno uspevam da je ubedim da
moju sobu ostavi na miru to se toga tie, meutim, u
ovom trenutku, promena je u svojoj turbulentoj fazi, a
naravno da ne bi trebalo da pourujem stvari ili da budem
previe uporan, jer bi joj to povredilo oseanja, Ova no je
bila jedna od onih po starom reimu. Bilo je uivanje
gledati napolje. Prizor je bio savren. Pljusak je proao i
voda je posvua curkala. Prelazili smo iz faze poplava u
fazu blata. Svetla je bilo dovoljno, jer je mesec poeo da se
polako probija kroz mase oblaka. Treperavo svetlo je
pravilo udne senke od bunja i statua u bati. Dugaka
prava staza, koja se prua od mermernih stepenica, posuta
je finim peskom belim od kvarca sa obale zaliva na junoj
strani zamka. Visoko bunje bele zelenike, tisovine, kleke,
empresa, raznobojnog javora i medunike, koje je
posaeno u razmacima pored staze, izgledalo je utvarno na
treperavoj meseini. Mnoge vaze, statue i urne koje uvek
izgleaju kao prikaze, na polusvetlu su izgledale uvrnutije
nego ikad. Prole veeri je meseina bila neobino
delotvorna i osvetljavala je ne samo batu sve do
grudobrana ve i duboku tminu velikih uma, koje su se
nalazile iza, i iza njih, ponovo, do mesta gde su poinjali
obronci planinskog lanca i uma, koje su se pruale preko
srebrnih obronaka poput plamena, prekinute tu 1 tamo
velikim usecima i kamenim proplancima nepreglednih
planina.
Dok sam posmatrao ovaj ljupki prizor, uinilo mi se
da sam ugledao neto belo kako na trenutke promie,
poput nekakvog bljeska, od jedne do druge statue ili buna
do bilo ega to bi mu pruilo zaklon od pogleda. U
poetku nisam bio siguran da li sam zaista video neto ili
ne. To me je malo uznemirilo, jer sam se odavno izvebao
da paljivo pratim injenice i detalje u svom okruenju, od
kojih ne samo da je esto zavisio moj ivot ve i ivot
drugih. Navikao sam se da verujem svojim oima i bilo ta
to bi stvorilo i najmanju sumnju u to, vie ili manje bi me
uznemirilo. Pribrao sam se i poeo paljivije da
posmatram. Ubrzo sam se, na svoje zadovoljstvo, uverio da
se neto kree, neto obueno u belo. Delovalo je dosta
prirodno da bi mi misli odlutale ka misterioznom -
verovanje da je ovo mesto ukleto preneto mi je vie - puta
kroz razgovor. Sujeverje tetke Denet., potpomognuto
njenim knjigama o okultnim temama, to je svakodnevna
tema u naim razgovorima, u poslednje vreme se pojaalo.
Nije ni udo onda to sam tada, potpuno budan i napetih
ula ekao na neku dalju manifestaciju ovog utvarnog
posetioca, tako mi je bar delovala prilika. Sigurno mora
biti duh ili avetinjska manifestacija neke vrste koja se
kretala talco neujno. Kako bih uo i video bolje, polako
sam pomerio reetke, otvorio francuski prozor i izaao
napolje u pidami. Bosonog sam stajao na mermernoj
terasi. Koliko je bio hladan vlani mermer! Koliko je teak
bio miris pokisle bate! Kao da su mrak i nona sveina
zajeno sa meseinom isisavali mirise iz procvalog cvea.
No je delovala kao da izdie teke, opojne mirise! Stajao
sam na vrhu mermernih stepenica i tu, odmah ispred
mene, sablasno se prualo u svim svojim ekstremima -
terasa i stepenice od belog mermera, bele staze posute
kvarcnim peskom, koji se presijavao na treperavoj
meseini, bunje bele, bledozelene ili ute boje, koje uz
bele statue i vaze izgleda nejasno i avetinjski na arobnom
svetlu. Meu njima je i dalje promicala ta misteriozna,
neuhvatljiva figura za koju nisam mogao da kaem da li je
stvarna ili izmiljena. Zadrao sam dah, napeto
oslukujui svaki zvuk, ali, osim zvukova noi, nita se
vie nije ulo. Sove su huale u umi, slepi mievi su
koristili zastoj u padavinama da lepaju kao senke kroz
vazduh. Meutim, vie nije bilo traga od duha ili utvare
koja je promicala batom. Ne znam ta je moglo biti to to
sam video, ukoliko je zaista bilo ita osim moje mate.
Poto sam malo saekao, vratio sam se u svoju sobu,
zatvorio prozor, namestio reetku i navukao teke zastore
preko otvora. Zatim sam, poto sam ugasio svee, legao u
krevet. Mora da sam zaspao posle nekoliko minuta.
ta je to bilo?! Skoro da sam uo sebe kako
izgovaram to to sam pomislio dok sam ustajao potpuno
razbuen. Vie sam se seao, nego to sam u tom trenutku
uo uznemirujui zvuk, neto poput tihog kuckanja po
prozoru. Neko vreme sam oslukivao, mehaniki ali
usredsreeno, zadravi dah uz brzo lupanje srca, koje
kod slabih osoba govori o strahu, a kod drugih o
iekivanju. Tiinu je naruio zvuk koji se ponovo zauo,
ovoga puta veoma, veoma tiho, ali nije bilo sumnje, ulo se
kuckanje po staklenim vratima.
Skoio sam i razmakao zavese i za trenutak zastao
potpuno zaprepaten.
Napolju, ispred prozora na balkonu, najasnoj
meseevoj svetlosti stajala je ena, umotana u belu
pogrebnu odeu, natopljenu vodom, koja je kapala na
mermerni pod, pravei baricu. Njeno dranje, odea i
okolnosti govorili su mi da je, iako se kretala i govorila,
zapravo mrtva. Bila je mlada i jako lepa, ali smrtno bleda.
Kroz nepomino bledilo njenog lica, zbog ega je izgledala
hladno kao mermer na kojem je stajala, tamne oi su se
presijavale udnim ali opinjujuim sjajem. ak i pri
varljivoj meseini, koja pre obmanjuje nego to osvetljava,
nisam mogao da ne primetim njene oi. Sijale su kao da su
u sebi imale zvezdu. Svakim pokretom koji bi napravila,
zvezde bi otkrivale nove lepote. Gledala me je preklinjui,
dok se teka zavesa povlaila, i gestovima me je molila da
je pustim unutra. Instiktivno sam je posluao. Povukao
sam elinu reetku i otvorio francuski prozor. Dok sam
otvarao staklena vrata, primetio sam da drhti i da se trese.
Zaista, delovala je toliko obuzeta hladnoom da maltene
vie nije mogla da se kree. Poto sam naslutio njenu
nemo, sva predstava o neobinosti situacije potpuno je
nestala. Nije da je moja prvobitna misao da se radi o
mrtvoj osobi nestala zbog njene odee. Jednostavno nisam
uopte o njoj razmiljao. Bio sam spreman da prihvatim
stvari onakve kakve jesu, ona je ena i u nekakvoj je
uasnoj nevolji, to je bilo dovoljno.
Morao sam se sa posebnom panjom odnositi prema
svojim emocijama, jer sam morao da se oslanjam na njih
kako bih razumeo ili uporedio stvari. Ceo dogaaj je bio
toliko neprirodan da je to najmanje to sam mogao da
uradim, a to mi je posle moglo rasvetliti reenje ili me
uputiti na njega, za stvari koje mi nisu razumljive u ovom
trenutku. Oduvek sam smatrao da su, kada su teko
shvatljivi dogaaji u pitanju, prvi utisci daleko vredniji od
kasnijih zakljuaka. Ljudi se u veoma maloj meri oslanjaju
na instinkt, znatno manje nego na razum, a ipak,
ivotinjama je to veliki dar prirode, koji im slui kao zatita
i uopte kao sredstvo za ispunjenje njihovih nagona.
Kada sam izaao na terasu, ne mislei na to kako
sam odeven, ustanovio sam da je ena umrtvljena i da
zaista jedva moe da se kree. ak i kada sam je pozvao da
ue, potkrepljujui svoje rei gestovima u sluaju da ne
razume jezik kojim govorim, samo je stajala u mestu
njiui se lagano napred nazad, kao da jedino ima snage
da se odrava na nogama. Uplaio sam se da e, zbog
stanja u kojem se nalazila, svakog trenutka pasti mrtva.
Uhvatio sam je za ruku i uveo unutra. Delovala je previe
slabo da bi ak i pokuala. Kada sam je blago povukao
napred, propala je i da je nisam uhvatio, pala bi. Zatim
sam, pridravajui je, krenuo napred. Delovalo je da njena
stopala, koja su sada bila osloboena teine tela, mogu da
naine neophodni napor, i tako smo, poto sam je
praktino nosio, uli u sobu. Bila je na izmaku snage.
Morao sarn da je podignem da bih je preneo preko praga.
Zatvorio sam francuski prozor i zabravio ga, posluavi je
kada mi je pokazala rukom da to uradim. Pretpostavljam
da je toplota sobe, mada je bilo svee, ali znatno toplije
nego napolju, brzo uticala na nju, jer je u trenutku
izgledalo kao da je poela da se oporavlja. Posle nekoliko
momenata ustala je i navukla zastor preko prozora. To nas
je ostavilo u mraku. uo sam kako mi na engleskom
govori: Svetlo, upali svetlo!
Pronaao sam ibice i odmah upalio sveu. Kada je
fitilj primio plamen, otila je do vrata i proverila da li su
zakljuana. Zadovoljna tom injenicom, pola je ka meni,
dok je mokri pokrov ostavljao trag vlani trag na zelenom
tepihu. Za to vreme, vosak svee se dovoljno otopio i
plamen se rasplamsao tako da sam mogao jasno da je
vidim. Drhtala je i tresla se kao da ima groznicu, navukla
je mokri pokrov oko sebe, to je delovalo saaljivo.
Instinktivno rekoh:
Mogu li da uinim ta za tebe?
Odgovorila mi je glasom uzbuujue, neverovatno
prodorne umiljatosti, koja me je nekako dotakla pravo u
srce i obuzela na udan nain:
Ugrej me.
Pourio sam do kamina. Bio je prazan, drvo za
potpalu nije bilo spremno. Okrenuo sam se ka njoj i rekao.
Saekaj par trenutaka ovde. Pozvau nekoga da mi
pomogne i upaliemo vatru
Glas joj je zvuao napeto dok mi je istog trena bez
pauze odgovarala:
,,Ne! Radije bih, zastala je na trenutak, meutim,
videvi svoju odeu, nastavila je urno ostala ovako. Tebi
verujem, ne drugima. Ne sme izneveriti moje poverenje.
Skoro istog trenutka dobila je napad drhtavice, i
ponovo je jo vie uvila svoj pokrov, to je delovalo toliko
jadno da me srce zabolelo. Smatram sebe praktinim
ovekom. U svakom sluaju, navikao sam da delam.
Dohvatio sam debeli, tamnosmei, lovaki ogrta koji je
stajao pored kreveta naravno bio je nestandardne
duine i pruio joj ga, rekavi:
Ogrni ovo. Ovo je jedina topla odea koja je podesna.
Ostani, mora skinuti taj mokri, mokri zapetljao sam se
razmiljajui koja re ne bi bila uvredljiva ogrta,
haljinu, kostim ta god da je. Pokazao sam joj ka uglu
sobe, gde se naiazio paravan iza kojeg je bila moja kada,
spremna jo tokom noi jer sam ranoranilac,
Naklonila se ozbiljno, i uzevi ogrta dugom, belom,
lepo oblikovanom rukom, otila iza paravana. Zaulo se
tiho ukanje, a potom uplje ,,tup kada je mokra odea
pala na pod. Jo ukanja i trljanja i tren kasnije pojavila
se umotana od glave do pete u lovaki ogrta, koji se
vukao po zemlji mada je bila visoka ena. I dalje je bolno
drhtala. Uzeo sam flau brendija i au sa kredenca i
ponudio joj. Odbila ih je odmahnuvi rukom, mada je
jeala muno.
,,O kako mi je hladno, tako hladno!
Zubi su joj cvokotali. Bolelo me je da je gledam u tako
jadnom stanju i u oaju rekoh, jer sam bio na kraju
nerava, ne znajui ta da uradim:
Recite mi bilo ta to mogu da uradim da Vam
pomognem i uradiu. Ne mogu da zatraim pomo i
zaloim vatru, jer nemam ime; neete brendi. ta na
svetu mogu da uradim da bih Vas zagrejao?
Odgovor koji mi je dala svakako me je iznenadio,
mada je bio praktian, toliko praktian da se nisam
usuivao da kaem. Pogledala me je pravo u oi nekoliko
trenutaka pre nego to je progovoriia. Uz devojaku
nevinost koja je odagnala sve moje sumnje i odmah me
ubedila u njenu jadnu sudbinu, progovori, glasom koji me
je uzbudio i izazvao sve moje saaljenje:
Dozvolite mi da se malo odmorim, i pokrijte me
prekrivaem ili ebadima. To e me ugrejati. Umirem od
hladnoe. I smrtno sam uplaena, smrtno. Sedite pored
mene, i dozvolite da Vas drim za ruku. Vi ste veliki i jaki i
delujete hrabro. To e me ponovo umiriti. Nisam kukavica,
meutim, veeras me je strah zgrabio za vrat. Jedva da
mogu da diem. Molim vas, dozvolite mi da ostanem dok
se ne ugrejem. Da samo znate kroz ta sam prola i kroz
ta jo moram proi, sigurno biste se saalili na mene i
pomogli mi.
Rei da sam bio zateen, bio bi blagi opis mojih
oseanja. Bio sam okiran. ivot koji sam vodio nije bio
edan, ve ispunjen neobinim iskustvima i specifinim
avanturama. Putovao sam na nepoznata mesta, meu
strane ljude sa udnim pogledima na ivot. Osoba bez
strasti nije pogodna za takav avanturizam. Meutim, ak i
iskusan i strastven ovek moe, ako potuje enu, biti
okiran i stidljiv, kada je njegovo miljenje o slabijem polu
u pitanju. Mora joj staviti svu dareljivost i zatitu na.
raspolaganje uz sve uzdravanje koje poseduje. ak i kada
ena sebe dovede u sumnjivu situaciju, njena ast se
poziva na njegovu. Taj poziv se rnora prihvatiti. Na zvuk
takvog poziva i strast e za neko vreme zastati.
Ovu enu sam veoma potovao. Njena mladost i
lepota, njeno ignorisanje zla, njen izvanredan prezir prema
konvencijama, koji moe doi samo kroz nasledni ponos,
njen uasan strah i patnja - jer zbog jadnog stanja u
kojem se nalazi tu mora postojati vie od onog to se moe
videti golim okom zahtevaju potovanje, ak i ako niste
odmah pourili da ga pruite. Bez obzira na sve, smatrao
sam da je neophodno da se usprotivim njenom
neprijatnom predlogu. Svakako sam se oseao kao budala
i prostak zbog toga. Iskreno, mogu rei da sam to uinio za
njeno dobro, iz najbolje namere, jer sam takav. Oseao
sam se nemogue nespretno, dok sam mucao i zaplitao
jezikom pre nego to sam progovorio: Ali sigurno
konvencije! Vae prisustvo ovde po noi!
Prekinula me je sa neopisivim dostojanstvom, koje je
imalo takav efekat da sam zaepio kao da su mi stavili
brnjicu, zbog ega sam se oseao inferiorno. Mora da sam
izgledao jadno. Postojala je takva graciozna jednostavnost i
iskrenost u tome, takvo samopotovanje i poznavanje sebe
i pozicije u kojoj se nalazi, da nisam mogao biti ni ljut ni
povreen. Mogao sam samo da se stidim sebe, svog
beznaajnog uma i moralnih pogleda. U svojoj ledenoj
hladnoi, duhovnoj i telesnoj, izgledala je kao olienje
ponosa dok mi je ogovarala:
ta mi znae podesnosti i konvencije! Kada biste
samo znali odakle dolazim, bivstvovanje (ako ga tako
moemo nazvati) koje sam imala, samou, uas! Osim
toga, na meni je da stvorim konvencije, a ne da predajem
svoju slobodu i postupke njima. ak i ovakva, ovde, u ovoj
odei, ja sam iznad konvencija. Podesnosti me ne
uznemiravaju i ne ograniavaju. To sam bar zaradila onim
kroz ta sam prola, ak i da ih nisam stekla na bilo koji
drugi nain. Dozvolite mi da kaem. Poslednje rei je
izgovorila moleivo, uprkos njenom ponosu. Meutim, ipak
je i tu postojala nota ponosa; u svemu to je govorila i
inila, u dranju i kretnjama, boji njenog glasa, gordosti i
nepokolebljivosti njenih otvorenih, zvezdanih oiju. Sve u
svemu, u njoj je bilo neeg retko gordog to joj je
pristajalo, tako da su moji slabi pokuaji moralne pridike,
suoeni licem u lice sa njom, delovali smeno i pogreno.
Bez rei sam iz stare krinje izvadio naramak ebadi, od
kojih sam nekoliko bacio preko nje dok je leala, jer je u
meuvremenu, poto je skinula prekriva, legla na krevet.
Uzeo sam stolicu i seo pored nje. Kada je ispruila ruku
ispod gomile prekrivaa, uzeo sam je u svoju i rekao:
Ugrejte se i odmorite. Spavajte ako moete. Nemojte
se plaiti, uvau Vas svojim ivotom.
Pogledala me je zahvalno, njene zvezdane oi su sijale
jo svetlije... Bila je jezivo hladna, a zubi su joj cvokotali
toliko jako da sam se plaio da ju je zadesilo neko opasno
zlo od vlage i hladnoe. Meutim, oseao sam se toliko
nespretno da nisam mogao da naem rei kojima bih
izrazio svoje strahove. tavie, teko da sam se usuivao
da kaem bilo ta u vezi sa njom posle oholog naina na
koji je primila moj dobronamerni protest. Oigledno je da
sam za nju bio neka vrsta skrovita i izvora toplote, sasvim
bezlian, i nije me trebalo posmatrati na bilo koji nain
kao pojedinca. U ovim poniavajuim okolnostima ta sam
drugo mogao da uradim, osim da sedim u tiini i ekam
razvoj situaeije?
Malo-pomaio estoko cvokotanje njenih zuba poelo je
da poputa, kako je toplina njenog okruenja poela da
prelazi na nju. Ja sarn takoe osetio, ak i u ovoj
nepodesnoj pozi za spavanje, uticaj tiine i spokoja tako da
je san poeo da mi dolazi na oi. Nekoliko puta sam
pokuao da ga odagnam, meutim, kako nisam mogao da
pravim bilo kakve nagle pokrete jer bih uznemirio svoju
neobinu i prelepu gou, prepustio sam se dremljivosti. I
dalje sam bio toliko zgranut i obuzet iznenaenjem da
nisam mogao slobodno da razmiljam. Nisam mogao nita
da uinim, osim da se kontroliem i ekam. Pre nego to
sam uspeo da usredsredim svoje misli, zaspao sam.
Svesti me je prizvao zvuk kukurikanja petla, probivi
se kroz zid sna koji me je okruivao, negde sa spoljnih
delova zamka. U istom trenulku, figura, koja je osim
blagog pomicanja grudi leala nepomino kao mrtvac,
poela je divlje da se opire. Zvuk je proao i kroz kapije
njenog sna. Uz brzi pokret, kliznula je iz kreveta na pod.
Dok se uspravljala jarosnim apatom ree:
Pusti me napolje! Moram da idem! Moram da idem!
Za to vreme sam se ve potpuno razbudio i u
trenutku, koji nikada neu zaboraviti, postao sam svestan
celokupne situacije. Slabo svetlo svee, koja je skoro cela
dogorela, bilo je zagueno prvim, sivim odsjajima jutra,
koje se lagano probijalo preko ivica tekih zastora. Visoka,
vitka figura ogrnuta smeim ogrtaem, koji se vukao po
podu, sa crnom kosom, koja se na trenutke sjajila na
svetlu, istiui mermernu belinu njenog lica, na kojem su
plamtele njene zvezdane oi, bila je u mahnitoj urbi.
Njeno nestrpljenje je postalo neizdrivo.
Bio sam toliko omamljen snom i zaprepatenjem da
nisam pokuao da je zaustavim, ve sam instinktivno
poeo da joj pomaem, udovoljavajui njenim eljama.
Otrala je iza paravana i poela da se presvlai bar sam,
prema onome to sam uo, tako zakljuio hitro
skidajui topli ogrta i oblaei ledeni mokri pokrov.
Razmakao sam zastore i smakao reze na staklenim
vratima. Dok sam to inio, ona se, drhtei, ve bila stvorila
iza mene. Kako sam otvorio vrata, skliznula je napolje,
neujno, brzo; tresui se. Dok je prolazila pored mene,
promrmljala je tiho, skoro nerazumljivo usled cvokotanja
njenih zuba:
Hvala ti, hvala ti hiljadu puta! Moram da idem!
Moram! Moram! Doi u ponovo i pokuau da ti pokaem
svoju zahvalnost. Do tada me nemoj osuivati kao
nezahvalnicu. Rekavi to, nestala je.
Posmatrao sam je kako odlazi nizbelu stazu, kreui
se kao to je i ola. U hladnom belom svetlu rane zore
izgledala je jo sablasnije no po mrkloj noi.
Poto je nestala iz vidnog polja u senkama ume,
dugo sam stajao na terasi i posmatrao, nadajui se u biti
nagraen jo jednim kratkim pogledom; jer sam sada bez
sumnje znao da me privlai na neki neobian nain. Cak
sam oseao da e me taj pogled zvezdanih oiju pratiti
dokle god sam iv. Tu je postojala nekakva opinjenost,
koja je ila duboko, dalje od vida, dodira ili mog srca, sve
do dna moje due. Misli su mi se rojile toliko da sam jedva
mogao da rasuujem trezveno. Sve je delovalo kao san.
Delovalo je kao da se stvarnost nalazi veoma daleko. Nije
bilo sumnje da je sablasna figura koja je uz mene provela
sate usred noi, bila od krvi i mesa. A ipak, bila je tako
hladna! Nisam mogao da se odluim ni za jednu
pretpostavku: da je ena koja me je drala za ruku iva; ili
da je u pitanju le, koji je za tu priliku na neki nepoznat
nain reanimiran.
Pitanje je bilo toliko teko da nisam mogao ni da
pretpostavim, sve i da sam hteo. U svakom sluaju, to
nisam ni eleo. Znao sam da e mi odgovor na to pitanje
biti dat kada za to doe vreme. Do tada sam eleo da
sanjarim, kao to ini svako sa blaenim snom, iako on
moe biti prekidan epizodama bola, sumnje, jeze ili straha.
Zatvorio sam prozor i ponovo navukao zastore, po prvi
put postavi svestan hladnoe mokrog mermernog poda
kada su moja stopala poela da se greju na mekom tepihu.
Kako bih se otarasio jeze, legao sam u krevet u kojem je
ona leala, pokuavajui da razmiljam trezveno poto je
toplota poela da mi se vraa u udove. Neko vreme sam
promiljao o injenicama od protekle noi ili bar o
stvarima koje su meni delovale kao injenice. Meutim, to
sam vie razmiljao, mogunost da doem do odgovora
postajala je sve manja, tako da sam se zatekao kako
uzalud pokuavam da pomirim ivotnu logiku sa mranom
epizodom od sino. Napor se pokazao kao preveiik za
koncentraciju koja mi je preostaia, a prekinuti san me je
dozivao i nisam hteo da ga odbijcm. ta sam sanjao, ako
sam ita sanjao, ne seam se. Samo znam da sam, kada je
dolo vreme za to, bio spreman za ustajanje. Probudilo me
je silovito udaranje u vrata. Skoio sam iz kreveta potpuno
budan. U trenutku sam smakao rezu i vratio se u krevet.
Uz uurbano: Mogu li da uem?, ula je tetka Denet.
Delovalo je kao da joj je laknulo kada me je ugledala i bez
pitanja mi je dala raziog njene uznemirenosti:
,,Oh mome, toliku sam nelagodu sino oseala.
Pohodili su me snovi, vizije, na neki nain jezovite
prirode. Plaila sam se..
Razmakla je zastore i ugledala je mokre tragove svuda
po podu, to joj je skrenuio misli.
Boe, mome, ta si to radio sa svojom kadom? Vidi
kakav si nered napravio! Greno je praviti takav nered i
greota... U tom maniru je nastavila daije. Bilo mi je drago
to sluam njenu tiradu, koja je bila ono to se moe
oekivati od dobre domaice kada se narui njen pojam
reda. Sluao sam je strpljivo, zadovoljan, pitajui se ta bi
mislila ili rekla da je znala prave injenice. Bio sam jako
srean to sam se tako lako izvukao.

Rupertov dnevnik nastavak

10. april 1907.

Nekoliko dana posle ,,epizode da je tako nazovem
bio sam udno raspoloen. Nisam se poverio nikome,
ak ni tetki Denet. ak ni ona, tako draga, irokog srca i
liberalno nastrojena, moda ne bi razumela situaciju
dovoljno da bi bila pravedna i tolerantna, a nisam eleo da
sluam neprijateljske komentare o svom neobinom
posetiocu. Nisam mogao da podnesem pomisao da bi joj
iko mogao nai mane, mada sam, naposletku, zapravo
titio sebe, jer su mi i pored mojih najboljih nastojanja
neprijatne misli iznova i iznova dolazile, u raznim oblicima
i sa pitanjima na koje bih teko mogao dati odgovor.
Zaticao sam sebe kako je branim, ponekad kao enu teko
pritisnutu duevnim strahom i fizikom patnjom, a
ponekad time da ona ne podlee zakonima ivih. Zaista
nisam mogao da se odluim da li da je posmatram kao ivo
bie iii kao neko udo koje bivstvuje u drugom svetu, a
samo na neki nain ima dodira sa naim. Kod takvih
sumnji na scenu stupa imaginacija, misli o zlu i
opasnostima, sumnja, ak i strah poinje da me mui
takvom upornou i na tako raznolike naine. Zbog toga se
moj nagon za utanjem uveao i prerastao u nain
ponaanja. Ova instinktivna predostronost ubrzo je
pokazala svoju vrednost to se tie raspoloenja u kojem
se nalazila tetka Denet. Postala je puna mranih
predskazanja i morbidnih strahova. Prvi put u ivotu sam
otkrio da tetka Denet ima ivce! Potajno sam jako dugo
verovao da je nadarena moima predskazivanja, to je
kvalifikuje da se nosi sa predanjima i sujeverjima i pomae
ne samo njoj nego i onima oko nje. Moda je ovaj njen
prirodni dar ponovo podstaknut pristizanjem sanduka sa
njenim knjigama koje je poslao ser Kolin. Danju i nou ih
je itala i iitavala iznova i iznova, uglavnom okultne
teme, prekidajui samo da mi prenese pojedine delove
najmranije i najstranije prirode. Zaista, pre nego to je
prola sedmica, postao sam strunjak za istoriju okultnog,
kao i po pitanju manifestacija za koje sam ve postao
verziran svojim dotadanjim ivotom.
Posledica svega toga jeste to sam postao mrgodan i
zamiljen. Takve su bar bile injenice kada me je tetka
Denet uputila na njih. Ona uvek govori u skladu sa
svojim ubeenjima. Njeno loe raspoloenje bilo je dokaz
kako je na nju delovalo moje nevoljno razmiljanje. U
svakom sluaju, bila je u pravu. Stanje u kojem sam se
nalazio spreavalo me je da priznam pravi razlog svoje
povuenosti i odsutnosti. Tako sam nastavio da muim
sebe kao i pre introspektivnim pitanjima, a ona je, poto se
usredsredila na moje ponaanje, nastavila da trai uzroke
iznosei svoja verovanja i strahove.
Veernji razgovori, kada smo bili sami za vreme veere
- izbegavao sam njena propitivanja tokom dana budili
su moju imaginaciju i pritiskali me. Uprkos svemu, nisam
mogao a da ne pronalazim nove razloge za brigu uz stalnu
bujicu njenih sujeverja. Mislio sam da sam pre nmogo
godina dotakao dno ove grane psihikog istraivanja,
meutim, ova nova situacija postojanje mog prelepog
posetioca i tunih i uasnih okolnosti u kojima se ona
nalazila veoma me okupirala i stvarala nova pitanja na
planu samovanosti. Poeo sam da razmiljam o
rekonstruisanju sopstvenog sistema vrednosti i novom
pogledu na etikc principe. ta god inio, moj um bi se
vraao na misteriozne injenice. Preispitivao sam jednu po
jednu prema svom iskustvu i nesvesno pokuavao da ih
poveem sa trenutnom situacijom.
Posledica toga je bila da sam, uprkos sopstvenoj volji,
ostao zaglavljen sa slinou injenica vezanih za svog
posetioca sa onima koje prenosi tradicija i preivela
sujeverja iz ranih vekova kada su ova, pre neiva nego iva
bia, hoila zemljom mada su pripadala zagrobnom svetu.
Meu njima su najpoznatiji vampiri i vukodlaci. Tom rodu
donekle pripadaju i dvojnici*( Prema mitologiji dvojnici su vrsta
duhova ili kreatura koje uzimaju tua obliija i likove i obino
preskazuju zlo ili nesreu. Po nekim mitologijama ak i ubijaju one ije
su likove preuzeli kako bi nesmetano mogli da obitavaju meu ljudima i
ine zlo.) ija dvojaka priroda ih obino vezuje za svet oko
njih. Tu su takoe i stanovnici astralnih ravni. U svakom
od postojeih svetova nalaze se materijalna otelotvorenja,
koja se moraju stvoriti, makar i za jednu ili periodinu
svrhu. Nije bitno da li stvoreno otelotvorenje moe primiti
duu koja je napustila telo ili da li se oko slobodne due ili
za nju moe napraviti telo. ak se i le moe upotrebiti
putem nekih avolskih obreda, ali to moe biti i posledica
naslea upotrebe nekakvih zlokobnih moi u prolosti.
Rezultat je isti u svakom sluaju, mada se naini na koji
se do njega stie mogu veoma razlikovati: dua i telo koji
nisu u saglasiju spajaju se sa nekim misterioznim ciljem,
putem udnih naina, uz sile koje su jo udnije.
Mada sam mnogo razmiljanja i odbacivanja posvetio
jezovitom obliku koji bi najvic odgovarao mojoj avanturi i
koji bi bio najsliniji mom fascinantnom posetiocu, doao
sam do zakljuka da je moj posetilac te noi bio vampir.
Dvojnici, astralne projekcije ili sline utvare ne odgovaraju
onome to sam iskusio te noi. Vukodlaci su samo vrsta
vampira te ih nisam klasifikovao i prouavao. Kada sam
injenice usredsredio na Gospu sa Pokrovom (tako sam je
u mislima nazivao), poela je da se pomalja nekakva druga
sila. Biblioteka tetke Denet mi je pruila odreene tragove
koje sam udno sledio. U dubini due sam mrzeo ovaj
posao i nisam eleo da ga obavim. Meutim, po ovom
pitanju nisam bio sarn svoj gospodar.. ta god da sam
inio, koliko god esto da sam odbacivao sumnje, nove
slutnje i prikazi bi dolazili na njihovo mesto. Kao da su
okolnosti ponavljale parabolu o sedam avola koji bi
zauzimali mesto jenog koji bi bio proteran. Sumnje mogu
da podnesem, prikaze takoe. Ali, sumnje i prikazi zajedno
ine silu toliko groznu da sam primoran da itam i
prihvatim knjige o misterijama kako bi uverljive misli
uopte mogle da se zapate. Privremeno sam prihvatio
teoriju o vampiru da bih je nepristrasno prosudio. Kako su
dani prolazili, tako je moje ubeenje raslo. to sam vie
itao na tu temu, to su dokazi jasnije ukazivali na isto. to
sam vie razmiljao o tome, to je ubeenje postajaio vee.
Pretraio sam ponovo sve knjige tetke Denet kako bih
naao neto to bi protivreilo tome, ali uzalud. Ma koliko
da mi je ubeenje raslo, nesigurnost bi se vraala
saponovnim pretresanjem injenica tako da sam se sve
vreme nalazio u uznemirujuem stanju neizvesnosti.
Ukratko, dokazi koji idu u prilog podudaranju
injenica i sluaja za teoriju o vampirima su:
njen dolazak je bio nou vreme kada su
vampiri, prema teoriji, sloboni da se kreu po elji;
 nosila je pokrov neophodnost s obzirom na
to da dolazite pravo iz groba ili grobnice; niega okultnog
nema u vezi sa odeom koja nije predmet astralnih ili
drugih uticaja;
morala je biti uvedena u sobu prema
striktnim pravilima koja navodi jedan skeptini kritiar
okultizma u neemu to je nazvano vampirski obiaji;
divlje je urila da ode kada se zauo petao;
delovala je neprirodno hladno; njen san je bio
skoro nenormalnog intenziteta, a zvuk kukurikanja je,
ipak, prodro kroz njega.
Ove stvari su ukazivale da se povinovala nckim
zakonima, koji nisu u skladu sa onima kojima se rukovode
ljudska bia. Usled stresa, zbog takvih okolnosti kroz koje
je morala proi, njena vitalnost je delovala neljudski kao
vrsta vitalnosti koja moe nadiveti obian pogreb. Ponovo,
toliko je panje pokazala u oblaenju, kao da je pod
uticajem nekakve naredbe, ledeno hladnog pokrova kojim
je bila umotana, idui usred noi sa njim to teko da je
normalno za enu.
Meutim, ako je tako, i ako je ona zaista vampir, zar
se ne bi to to je dri, kakva god da je sila, moglo izoptiti?
Moj sledei cilj je bio da pronaem nain za to. Zapravo
jedva ekam da je ponovo vidim. Nikada ranije nisam bio
dirnut tako duboko od strane bilo koga. Da li dolazi sa
neba ili iz pakla, sa zemlje ili iz groba, nije vano. Sebi sam
postavio zadatak da je povratim u ivot i pruim joj mir.
Ukoliko je zaista vampir, zadatak moe biti teak i
dugaak. Ukoliko nije, nego su samo okolnosti takve da
pruaju takav utisak, posao e biti jednostavniji i daleko
slai. ta moe biti slae nego vraanje izgubljene ili
naizgled izgubljene due ene koju voli! Eto, istina je
konano izala na videlo! Pretpostavljam da sam zaljubljen
u nju. Ukoliko je tako, prekasno je da se borim protiv toga.
Mogu samo strpljivo da ekam dok je ponovo ne
susretnem. Do tada ne mogu uiniti nijedan korak ka
ostvarenju svoje ideje. Ne znam apsolutno nita o njoj, ak
ni njeno ime. Strpljenja!

Nastavak Rupertovog dnevnika

16. april 1907.

Jedino olakanje od nestrpljenja koje me progoni po
pitanju Gospe sa Pokrovom jeste problematina situacija u
mojoj novoj domovini. Oigledno se deava neto to ne bi
trebalo da znam. Brani su zabrinuti i uznemireni, lutaju
unaokolo, sami i u druinama, sastajui se na udnim
mestima. Pretpostavljam da je tako bilo i u davna vremena
kada su intrige sa Turcima, Grcima, Austrijancima,
Italijanima i Rusirna nicale na svakom koraku. To me se
veoma tie, jer sam odavno odluio da delim sudbinu
Zemlje Plavih Planina, i ni Turska, ni Grka, ni Austrija, ni
Italija, ni Rusija, ak ni Francuska ili Nemaka, ni ovek
ni bog ni avo nee me skrenuti sa tog puta! Sa ovim
domoljubima sam reio da stavim sve na kocku! Jedina
potekoa su u poetku bili ljudi sami. Toliko su ponosni
da sam se plaio da me nee udostojiti asti da budem
jedan od njih! Ipak, stvari su se kretale nekako, bez obzira
na kakve sam potekoe nailazio u poetku. Bez obzira na
to! Kada pogledate na ono to ste postigli i injenicu da je
poetak negde daleko, ak i da je blizu ne bi bilo vano,
u svakom sluaju i nije za bilo kakvo pominjanje.
Jue oko podneva sam uo da e se u blizini odrati
veliki skup, tako da sam otiao na njega. Mislim da je bio
uspean. Ako je to ikakav dokaz, oseao sam se ushieno i
zadovoljno poto sam se vratio. Vizija tetke Denet po tom
pitanju je bila umirujua, mada i donekle tmurna. Kada
sam joj poeleo laku no, zatraila je da sagnem glavu.
Kada sam to uradio, dlanovima mi je prela preko cele
glave. uo sam kao govori sama sebi:
udno! Nema niega, a mogla bih se zakleti da sam
videla! Upitao sam je da mi to objasni, ali nije htela. Za
promenu, sada je ona bila malo tvrdoglava i odbila je da
razgovara ne tu temu. Nije bila zabrinuta ili nesrena, tako
da nisam imao razloga za brigu. Nisam joj nita rekao, ali
u ekati i videti ta e se esiti. Veina misterija se
razjasni ili potpuno nestane tokom vremena. Meutim, o
skupu da ne zaboravim!
Kada sam se prikljuio branima koji su se sakupili,
zaista sam imao utisak da im je drago to me vide, mada
su neki delovali nezadovoljno i neprijateljski. lpak,
potpuno jedinstvo se veoma retko nalazi. Zaista, skoro je
nemogue, a u slobodnim drutvima ak i nepoeljno.
Kada je to oigledno, skupu nedostaje individualnost od
koje se sastoji pravi konsenzus miljenja, to je prava
svrha jednistva. Stoga je skup u poetku bio malo hladan i
distanciran. Meutim, ubrzo je poeo da se zagreva i posle
nekoliko vatrenih tirada, od mene je zatraeno da govorim.
im su mi elje ujka Rodera obznanjene, drage volje sam
poeo da uim jezik Balkana, a kako imam sklonost ka
jezicima i posedujem veliko iskustvo, ubrzo sam nauio
neto od njega. Posle nekoliko nedelja provedenih ovde, uz
mogunost da ga koristim svakodnevno u razogovoru sa
ovdanjim stanovnicima, i kako sam nauio intonacije i
glasovne promene, oseao sam se prilino lagodno kada
sam ga upotrebljavao. Razumeo sam svaku re koja je do
tada bila izgovorena na skupu, a kada sam ja govorio,
oseao sam da me razumeju. To je iskustvo koje svaki
govornik poseduje. Instinktivno zna da su sluaoci sa
njim, i ako reaguju na njegove rei, sigurno je da ga
razumeju. Prole noi sam to primetio. Osetio sam to istog
trenutka kada sam poeo da govorim, a kada sam shvatio
da su potpuno istih pogleda kao i ja, objasnio sam im svoje
line elje i narnere. To je bio poetak obostranog
poverenja te sam im na kraju rekao da sam doao do
zakljuka da im je radi sopstvene zatite, sigurnosti i
konsolidacije zemlje neophodno oruje i to najnovije
proizvodnje. Ovde su me prekinuli divljim uzvicima, koji su
me toliko poneli da sam otiao dalje nego to sam
nameravao i napravio sam hrabar i drzak iskorak.
,,Da, ponovio sam, sigurnost i konsolidacija vae
zemlje, nae zemlje, jer sam doao meu vas. Ovde je moj
dom dokle god ivim. Uz vas sam srcem i duom. iveu sa
vama, boriu se rame uz rame sa vama i ako je potrebno,
umreu uz vas!
U tom trenutku graja je bili fantastina. Neki od
mladia su podigli puke i pucali u vazduh, to je tradicija
u Zemlji Plavih Planina. Meutim, istog trenutka vladika je
podigao ruke i mahnuo im da prestanu. U tiini koja je
odmah usledila, poeo je da govori, u poetku otro, da bi
potom podigao glas, govorei odluno i veoma elokventno.
Njegove rei su mi odzvanjale u uima dugo poto se skup
zavrio i kada su se druge misli ispreile izmeu tog
dogaaja i sadanjosti.
,,Tiina!, zagrmeo je. ,,Ne diite buku u umi ili preko
brda u ovo ravo vreme nespokoja i opasnosti koja preti
naoj zemlji. Sazvali smo ovaj skup u tajnosti kako nijedan
apat sa njega ne bi otiao predaleko. Zar ste svi, vi, hrabri
ljudi Zemlje Plavih Planina, doii ovde tiho kao sene, samo
da bi neki od vas, nepromiljeno, uputili neprijatelje na
na tajni naum?- Grmljavina vaeg oruja se bez sumnje
lepo oglasila u uima onih koji nam ele loe i pokuavaju
da nam uine zlo. Zemljaci moji, znate li da su Turci
ponovo ustali kako bi nam naudili? Spijuni su se uzdigli iz
pepela u koji su baeni kada smo se uzdigli protiv Teute i
kada su granice gorele sa strau, kada smo ih poistili
ognjem i maem. Negde u zemlji postoji izdajica ili su
neoprez i bezbrinost posluili istoj svrsi! Neto od naih
potreba i onoga to smo inili u tajnosti i pokuavali da
sakrijemo izalo je na videlo. Turski najamnici su na
naim granicama i mogue je da su neki od njih proli
nae strae i da se nalaze meu nama. Zato se, bez
sumnje, moramo ponaati diskretno. Verujte mi da sa
vama, brao moja, delim ljubav prema galantnom Englezu
koji je doao meu nas kako bi podelio nae muke i nade,
a verujem i nae budue radosti. Svi smo sloni u nameri
da mu uinimo ast, ali ne na nain na koji opasnost stie
na krilima ljubavi. Brao moja, na novi brat dolazi iz
velike zemlje koja nam je medu svim zemljama bila jedini
prijatelj, i koja nam je pomogla kada nam je najvie trebalo
mona Britanija, ije su ruke uvek podizane za slobodu.
Mi, stanovnici Zemlje Plavih Planina najboljc je poznajemo,
dok stojimo sa maem u ruci, gledajui svoje neprijatelje u
oi. Sada nam njen sin, a na brat, jo vie pribliava ruku
dina i srce lava kada nam je potreba velika. Posle, kada
nas opasnost ne bude okruivala, kada nam tiina ne
bude tit, pozdraviemo ga na pravi nain u tradiciji ove
zemlje. Do tada emo verovati, jer je iroka srca, da su
naa Ijubav i zahvalnost dobrodoli i da se ne mere
zvukom. Kada doe vreme, bie buke u njegovu ast i to
ne samo od puaka, ve i od zvona i topova i monog glasa
slobodnih Ijudi koji uzvikuju kao jedan. Ipak, sada
moramo biti tihi jer je Turin ponovo pred naim vratima.
Naalost! Uzrok za njegov preanji dolazak vie nije meu
nama, jer ona ija ga je lepota, plemenitost i mesto u
naem narodu i srcima mamila na prevaru i nasilje nije
vie sa nama da dcli makar i nac nestrpljenje Tu mu se
glas slomio i iz svih grla se zauo dubok jauk, koji se
uzdizao tako da je delovalo kao da je uma oko nas
slomljena ovim dugakim jecajem. Govornik je video da je
ispunio svoj naum, tako da je kratkom reenicom zavrio
svoj govor:
Meutim, potreba i obaveza prema naoj zemlji
ostaje!
Potom mi je uz elokventan gest pokazao da nastavim
dok se on umeao u gomilu i nestao.
Kako je mogue govoriti posle ovakavog govornika sa
ikakvom nadom u uspeh? Jednostavno sam rekao ta sam
ve uradio u nameri da im pomognem
Poto vam je potrebno oruje, ja sam ga nabavio. Moj
agent me je ifrovanom porukom obavestio da nam je
obezbedio pedeset hiljada puaka najnovijeg modela,
francuskog Ingis-Malborna, koji prevazilazi sve
dosadanje, i dovoljno municije da nam potraje za godinu
dana rata. Prva poiljka je spremna i uskoro e biti
poslata. Tu je i drugi ratni materijal koji e omoguiti
svakom stanovniku nae zemlje da uzme uea u njenoj
odbrani ukoliko zatreba. Brao moja, ja sam uz vas u
svemu, bilo dobro ili zlo!
Bio sam jako ponosan na moni poklik koji se
uzdigao. Ranije sam imao prilike da se oseam egzaltirano,
meutim, ovaj razvoj dogaaja me je skoro oborio s nogu.
Bilo mi je drago zbog dugakog aplauza koji je usledio jer
sam uspeo da povratim samokontrolu.
Okupljeni su posle toga reili da vie niko ne govori i
poeli su se razilaziti bez ikakvih formalinih pozdrava.
Sumnjam da e uskoro biti bilo kakvih skupova. Vreme je
poelo da se kvari i predstojao nam je jo jedan kini
period. Naravno da ne prija, ali kia ima svoj poseban
arm. Za vreme kie i vlanog vremena pojavila se Gospa
sa Pokrovom. Moda e je kia ponovo dovesti. Nadam se
svim srcem.

Nastavak Rupertovog dnevnika

23. april 1907.

Kia je nastavila da pada cela etiri dana i noi.
Zemljite koje se nalazilo na niim delovima poelo je da
lii na movaru. Planine su se presijavale na suncu od
brzaka i vode koja se slivala. Oscao sam neobian polet,
ali bez vidljivog povoda. Tetka Denet mu je dala udnu
notu rekavi mi da budem veoma paljiv, jer je prole noi
sanjala priliku sa pokrovom. Mislim da nije bila zadovoljna
kada to nisam shvatio ozbiljno kao ona. Nikada je ne bih
povredio namerno, ali predstava o pokrovu je bila previe
blizu istine tako da sam je morao skrenuti sa tog traga
kako god sam mogao. Kada sam izrazio svoju sumnju da
se vizija sa pokrovom odnosila na mene, odgovorila mi je
na nain koji je za nju bio gotovo otar:
uvaj se, mome! Loe je aliti se sa nepoznatim
silama. Moda mi je ba taj razgovor sa tetkom usadio
ideju da toj eni nije bila potreban nikakva pomo, da je
ona oduvek bila tu. Meutim, kada sam se zakljuao u
svoju sobu te veeri, gotovo da sam oekivao da je
zateknem unutra. Nije mi se spavalo, tako da sam uzeo
jednu od knjiga tetke Denet i poeo da je itam. Naslov je
bio O moima i kvalitetima dua koje su napustile telo.
Vae tivo, rekoh obraajui se autoru u sebi, teko
da je privlano, ali iz njega moda mogu nauiti neto to
bi se moglo primeniti na nju. Proitau Vau knjigu.
Pre nego to sam se upustio u itanje, palo mi je na
pamet da bacim jo jedan pogled na batu. Od veeri u
kojoj sam imao posetu, bata je za mene dobila novu vrstu
privlanosti, teko da je i jedna no prola a da nisam
bacio jo jedan pogled na nju pre nego to bih legao.
Razmakao sam zastore i pogledao napolje.
Prizor je bio prelep, ali skoro potpuno pust. Sve je
izgledalo sablasno pod tekim, grubim odsjajima meseine,
koji su se na momente probijali kroz mase oblaka. Vetar se
pojaavao i vazduh je bio vlaan i hladan. Nagonski sam
bacio pogled po sobi, video sam da je potpala za vatru
pnpremljcna i da su pored kamina naslagane cepanice. Bio
sam u iskuenju da upalim vatru, meutim, kako je
nikada ne palim, oklevao sam da to uradim. Vratio sam se
do prozora, povukao rezu i izaao na terasu. Dok sam
gledao niz belu stazu, arajui pogledom preko bate, gde
je sve blistalo od meseine, skoro da sam oekivao da
pogledom uhvatim belu priliku kako se kree izmeu
bunja i statua. Ceo prizor prethodnc posete mi se tako
ivo vratio da sam jedva mogao da poverujcm da jc ikakvo
vreme prolo od tada. Scena je bila istovetna.
Dok sam posmatrao krajolik, na tren sam spazio
neto belo u daijini. Bio je to samo zrak meseine koji se
probio kroz obod oblaka. Meutim, svejedno me je bacio u
neobino nemirno stanje. Nekako mi je delovalo kao da
sam izgubio iz vida sopstveni identitet. Kao da sam bio
hipnotisan situacijom ili pamenjem, ili moda nekom
okultnom silom. Ne razmiljajui ta inim i nesvestan
razloga za to, preao sam preko sobe i upalio vatru. Zatim
sam ugasio sveu i ponovo priao prozoru. Nikada mi nije
palo na pamet da je to zapravo jako nepromiljen akt,
stajati naprozoru sa izvorom svetlosti iza sebe u zemlji gde
svaki mukarac stalno nosi puku sa sobom. Takoe,
nosio sam svoju veernju garderobu, tako da mi je koulja
jasno isticala grudi. Otvorio sam vrata i izaao na terasu,
gde sam dugo stajao razmiljajui. Sve vremc sam
pogledom pretraivao batu. U jednom trenutku mi se
uinilo da sam ugledao belu figuru kako se kree, ali nije
se pojavila. Poto sam postao svestan da je kia ponovo
poela da pada, uao sam natrag u sobu, zatvorio prozor i
navukao zavesu. Vatra je na mene delovala smirujue.
Otiao sam do kamina i stao ispred njega.
Kuc! Jo jednom se zaulo tiho kucanje na prozoru.
Jurnuo sam ka njemu i razmakao zastore.
Tu ispred, na kiom iibanoj terasi, stajala je prilika u
belom pokrovu, izgledajui jo bednije nego pre. Bila je
sablasno bleda kao i proli put, meutim, iz njenog
pogleda je izbijala neka elja, to je bilo novo. Pomislio sam
da je privuena vatrom, koja se bila potpuno rasplamsala,
plamenovi su veselo poskakivali dok su suve cepanice
pucketale. Nestalni plamici bacali su treperavu svetlost
po sobi i svaki odsjaj je jo vie isticao figuru u belom,
naglaavajui sjaj crnih oiju i zvezda koje su leale u
njima.
Bez rei sam otvorio vrata od terase i prihvativi
pruenu bledu ruku uveo sam Gospu sa Pokorovom u
sobu.
Kada je ula, osetila je toplotu rasplamsale vatre i lice
joj je poprimilo zadovoljan izraz. Napravila je pokret kao da
e potrati ka njoj. Tren kasnije je ustuknula, instinktivno
gledajui oprezno oko sebe. Zatvorila je prozor i navukla je
rezu, zatim je povukla polugu koja je pokrenula
mehanizam za razvlaenje reetke i navukla je zastore
preko njih. Potom je otila do vrata i proverila da li su
zakljuana. Zadovoljna time, brzo je otila do vatre i
klekavi ispred nje ispruila je otupele ruke ka plamenu.
Istog trenutka, njen mokri pokrov je poeo da se pui.
Stajao sam zaueno. Mcre opreza i tajnovitost usred
njene patnje bilo je vie nego oigledno da pati -
najavljivale su pretpostavku nekakve opasnosti. Tada sam
reio da joj nikakvo zlo nee nauditi ako ja mogu na bilo
koji nain da je zatitim. Ipak, moramo se posvetiti prvo
sadanjem trenutku. Upala plua i druge bolesti su ilc uz
takvu hladnou i sigurno je bilo da e se pojaviti ukoliko
se ne preduzmu mere predostronosti. Ponovo sam uzeo
ogrta koji je nosila proli put i pruio sam ga, pokazujui
prema paravanu koji joj je prethodni put posluio za
presvlaenje. Oklevala je. To me je iznenadilo. ekao sam.
Ona je takoe ekala, a ja sam onda poloio ogrta na
ivicu kamene reetke i rekao:
Zar se neete presvui kao proli put? Vaa Vaa
haljina bi onda mogla da se osui. Stvarno! Bilo bi mnogo
bezbednije da imate suvu odeu na sebi kada ponovo
obuete vau haljinu.
Kako to da uradim dok ste Vi ovde?
Njene rei su me naterala da se zapitam, toliko je
drugaije bilo njeno ponaanje nego prethodne veeri.
Jednostavno sam se poklonio- razgovor na tu temu bi bio
krajnje nepodesan i otiao sam do prozora. Pre nego to
sam izaao na terasu, pogledao sam natrag u sobu i rekao:
Nemojte uriti. Nema razloga za to. Usuujem se da
kaem da ete tu nai sve to vam je potrebno. Ostau na
terasi dok me ne pozovete.
Rekavi to izaao sam na terasu, zatvarajui staklena
vrata za sobom.
inilo mi se da sam jako kratko stajao sam napolju i
posmatrao sumorni prizor ispred sebe, jer su rni se misli
kovitlale. Iz sobe se zaulo ukanje i uglcdao sam
tanmobraon figuru kako se pomalja iza ivice zavese.
Podigla je belu ruku i pozvala me da uem unutra. Uao
sam i zatvorio prozor iza sebe navukavi rezu. Ona je
ponovo otila na drugi kraj sobe, klekla ispred vatre i
ispruila ruke ka njoj. Pokrov koji je leao, delimino
rairen sa jedne strane kamina, dimio se. Doneo sam
neto jastuia i jastuka i napravio gomilicu pored nje.
Sedite ovde, rekoh. Odmorite se na miru pored vatre.
Moda je to bila posledica toplote, na njenom licu se
pojavila boja. Odmah je sela, ne rekavi nita, ali se utivo
naklonila. Ogrnuo sam je debelim pokrivaem i seo na
stolicu nekoliko stopa od nje.
Punih pet ili est minuta smo sedeli u tiini.
Napokon, okrenula je glavu ka meni i tihim, umilnim
glasom rekla:
Htela sam da doem ranije da Vam se zahvalim za
veoma dragu i dareljivu panju koju ste pokazali prema
meni, meutim, okolnosti su bile takve da nisam mogla
napustiti svoje - svoje, oklevala je pre nego to je rekla,
svoje prebivalite. Nisam slobodna da, kao vi ostali, inim
to hou. Moje bivstvovanje je tuno hladno i kruto,
prepuno zaprepaujuih uasa. Ipak, ja Vam se
zahvaljujem. to se mene tie, nije mi ao zbog kanjenja,
jer mi svaki sat jasnije pokazuje koiiko ste dobri, puni
razumevanja i naklonjeni prema meni bili. Nadam se da
ete jednoga dana shvatiti koliko ste dobri bili i koliko to
cenim
Drago mi je da sam Vam mogao biti od bilo kakve
pomoi, odgovorio sam, oseajui se slabo, dok sam
pruao ruku ka njoj. Izgledalo je da je ne primeuje. Njene
oi su biie usredsreene na vatru, i rumenilo topline joj je
obojilo elo, obraze i vrat. Prekor je bio toliko nean da se
niko ne bi mogao uvrediti. Bilo je oigledno da je stidljiva i
povuena i da ne eli u ovom trenutku da mi dozvoli da joj
priem blie, ak ni da je uhvatim za ruku. Meutim, po
pogledu njenih velianstvenih, tamnih, zvezdanih oiju,
bilo je oigledno da u srcu ne misli tako. Ti pogledi, gotovo
kao bljesci munje koji se probijaju kroz njenu uzdranu
rezervisanost, potpuno su odagnali svaku nesigurnost po
pitanju moje namere. Sada sam bio potpuno svestan da je
moje srce pokoreno. Znao sam da sam zaljubljen toliko
mnogo da sam oseao da e bez ove ene, ta god ona da
je, moja budunost biti potpuno prazna.
Ubrzo mi je postalo jasno da ovom prilikom ne
namerava da se zadrava onoliko dugo kao prethodnog
puta. Kada je sat u zamku otkucao dvanaest, iznenada je
skoila na noge i rekla:
Moram da idem! Pono je!
Odmah sam se pridigao, jer mi je snaga njenog govora
odagnala san, koji mi se pod uticajem odmora i topline
prikrao. Ponovo je bila u frenetinoj urbi, tako da sam
pohitao ka prozoru, meutim, kada sam bacio pogled
preko ramena, ugledao sam je kako stoji u mestu, uprkos
hitnji. Mahnuo sam prema paravanu, mugnuo iza zavese,
otvorio prozor i izaao na terasu. Dok sam zamicao iza
zavese, krajikom oka sam video kako sa ognjita podie
pokrov, koji je sada bio suv.
Neverovatno brzo je izala na terasu, ponovo obuena
u svoju uasnu odeu. Dok je prolazila pored mene,
bosonoga po hladnom, mokrom mermeru, zbog ega sam
se stresao, proaputala je:
Hvala Vam ponovo. Vi ste dobri prema meni.
Razumete me. Ponovo sam stajao na terasi, posmatrajui
je kako poput senke nestaje niz stepenice i iza najblieg
buna. Onda je zamicala od take do take neverovatnom
brzinom. Mesec je nestao iza tekih gomila oblaka, tako je
bilo prilino mrano. Mogao sam samo da tu i tamo
razaznam bledi odsjaj, dok je odmicala svojim tajnim
putem.
Dugo sam zatim stajao i razmiljao, gledao u pravcu u
kojem je nestala, pitajui se koja li je njena krajnja
destinacija. Kako je govorila o svom prebivalitu, znao sam
da postoji konano odredite za njen beg.
Nije bilo svrhe pitati se. Bio sam potpuno neupuen u
njeno okruenje tako da nisam imao ni poetno mesto za
spekulaciju. Vratio sam se unutra ostavljajui otvoren
prozor. Delovalo mi je da na taj nain ostavljam jednu
prepreku manje izmeu nas. Pokupio sam jastuke i
prekriva sa poda ispred vatre i vratio ih na mesto. Tetka
Denet bi mogla da se pojavi ujutru, kao to je to inila
ranije, i nisam hteo da joj dajem povoda za razmiljanje.
Previe je pametna osoba da bi joj dozvolio da nae bilo
kakav trag koji bi pratiia, pogotovo poto su moja oseanja
upletena. Pitam se ta bi rekla kada bi me ugledala kako
Ijuhim jastuk na kojem se odmarala glava moje prelepe
goe?
Kada sam legao u krevet, soba je bila skoro u
potpunom mraku, osim par odsjaja ara iz kamina. Misli
su mi biie usredsreene na to da bez obzira da li dolazi sa
zemlje, iz raja ili pakla, moja predivna goa mi znai vie
nego bilo ta na svetu. Ovoga puta, na rastanku nije rekla
nita o ponovnom dolasku. Bio sam toSiko opijen njenim
prisustvom i toliko uzrujan njenim odlaskom da sam
zaboravio da je pitam. Tako da sam primoran da, kao i pre,
prihvatim da postoji mogunost za njen povratak,
mogunost na koju ne mogu da utiem.
Naravno, tetka Denet je dola rano ujutru. I dalje
sam spavao kada je pokucala na moja vrata. Shvatio sam
ta je uzrok zvuka koji dopire, i probudio se potpuno
svestan injenice da tetka Denet kuca i da eli da ue.
Skoio sam iz kreveta i uskoio ponovo u njega poto sam
otkljuao vrata. Kada je tetka Denet ula, primetila je
koliko je hladno u sobi.
Bog nas sauvao, mome, razbolee se na smrt u
ovako hladnoj sobi. Potom, poto je bacila pogled po sobi i
ugledala pepeo ugaene vatre, ree: ,,Eh, izgleda da nisi
ba toliko glup, imao si dovoljno mozga da upali vatru.
Drago mi je da si to uinio i da ima suvih cepanica pri
ruci.
Oigledno je osetila strujanje hladnog vazduha kroz
prozor, jer mu je prila i razmakla zastore. Kada je videla
da je prozor otvoren, podigla je ruke donekle
zaprepaeno, to je meni, koji sam znao koliko malo
razloga za brigu ima, delovalo komino. urno je zatvorila
prozor, prila mom krevetu i rekla:
No je opet bila strana za tvoju jadnu tetku, zbog
tebe, mome.
Ponovo si sanjala, tetka Denet? Upitao sam je
prilino neozbiljno kako mi se inilo. Odmahnula je
glavom.
Nisam, Ruperte, osim ako nam Gospod u snovima ne
prua ono to mi u spiritualnom mraku nazivamo vizije.
uvi da je to rekla, pridigao sam se. Kada me ujna
Denet zove po imenu, kao to je to inila dok je moja
draga majka bila iva, to je znailo da su stvari ozbiljne.
Njene rei su me vratile u detinjstvo, mislio sam da je
najbolje da i nju podsetim na to vreme i razveselim je ako
mogu. Potapao sam ivicu kreveta, kao to sam inio kada
sam bio malian i kada sam eleo da me utei, i rekao:
Sedi, tetka Denet, ispriaj mi.
Odmah je pristala i preko lica joj se razvukao sreni
izraz iz starih dobrih dana, poput zraka sunca. Sela je,
pruio sam joj ruke kao to sam imao obiaj da inim, i
uhvatio je za aku. U oku joj je zaiskrila suza dok je
prinosila moju ruku da je poljubi kao to je to inila
nekada. Situacija bi bila komina da nije bilo beskrajnog
patosa u njoj: tetka Denet, stara i sedokosa, ali i dalje
devojaki vitka, mala i nena kao drezdenska figura, lica
izboranog godinama briga, ali smekanog i uzvienog
nesebinou, koja dri moju ogromnu aku, teu od njene
cele ruke, sedei otmeno poput stare vile pored opruenog
dina. Moje telo nikada ne izgleda vee nego kada sam
pored predobre vile mog ivota dva metra i kusur pored
metar pedeset.
Poela je kao nekada, kao da bajkom eli da umiri
uplaeno dete: Bila je to vizija, mislim, mada je mogao biti
i san. Meutim, ta god ili bilo ta da je, ticalo se mog
maliana, koji je izrastao u dina, toliko da sam se
probudila tresui se. Mome, uinilo mi se da te vidim
kako se eni.
To mi je dalo malo prostora da je uteim, to sam
odmah i pokuao:
Zar tu ima iega za brigu, draga? Pre neki dan si mi
priala o tome kako bi trebalo da se oenim, samo da bi
imala potomke svog deaka da se igraju oko tvojih nogu,
kao to je to njihov otac inio kada je bio bespomoni
malian.
,,To je istina, mome, odgovorila mi je turobno, ,,ali
tvoje venanje nije bilo ni veselo ni vedro kao to bih elela
da vidim. Istina, izgledalo je da je voli celim srcem. Oi su
ti sijale tako kao da bi pogledom mogao da zapali njene
crne kovrde i ljupko lice. Meutim, to nije bilo sve, ne, u
njenim crnim oima u kojima je sijala no i svetlost
zvezda, videla sam ljubav i strast takoe. Videla sam da se
hvatate za ruke i ula sam udni glas koji je neto jo
udnije govorio, ali nisam videla nikoga ko govori. Tvoje oi
i njene oi, tvoje ruke i njene, to je sve to sam videla. Sve
ostalo je bilo u magli, i tama se skupila oko vas dvoje.
Kada su blagoslovi izgovoreni znala sam to po glasovima
koji su pevali i po zadovoljstvu u njima, kao i po radosti i
ponosu u tvom glasu svetlo je poelo da sija malo vie, i
mogla sam da vidim tvoju mladu. Nosila je veo od
fantastino fine ipke. U kosi je imala cvetove pomorande
sa granicama, a na glavi je nosila krunu od cvea
uvezanu zlatnim kolutom. Paganske svee koje su stajale
na stolu sa knjigom imale su neki udan uticaj jer je
njihov odraz stajao u vazduhu iznad njene glave kao senka
oko krune. Na njenom prstu je bio zlatni prsten dok je na
tvom bio srebrni.
Zastala je i zadrhtala, tako da sam, nadajui se da u
rasterati njene strahove, to sam bolje mogao imitirao
nain na koji sam joj se obraao kao mali i rekao: Nastavi,
tetka Denet.
Delovalo je kao da ne prepoznaje svesno slinost
izmeu prolosti i sadanjosti, mada je dalo efekta jer,
kada je nastavila, vie je liila na staru sebe, mada je u
njenom glasu i dalje bilo proroke teine, koja je bila
izraenija nego ikada ranije:
Sve to sam ti rekla je bilo dobro, ali, o mome, tu
nije bilo ivotne radosti kakvu bi oekivala od ene koju je
moj deak izabrao za svoju mladu i to jo na venanju!
Nije ni udo, jer, mada je mladin veo bio u redu, cvee je
bilo svee ubrano, ali ispod njih se nalazio nita drugo do
sablasni pokrov. Dok sam imala svoju viziju, ili moda san,
oekivala sam da crvi ponu da gmiu po kamenu oko nje.
To nije bila smrt, dragi moj mome, koja je stajala pored
tebe, ve senka smrti koja je pravila tamu oko tebe, koju ni
plamen svea ni dim paganskih kadionica nije mogao
probiti. O, mome, mome, jadna ti sam ja kad sam takvu
viziju imala, budna ili usnula nije bitno! Bila sam toliko
uplaena da sam se probudila sa krikom na usnama,
okupana znojem. Dola bih odmah da vidim da li si dobro
ili ne, ak samo da prislukujem kroz vrata ne bih li ula
da ii si tu, ali sam se plaila da te ne uznemirim pre jutra.
Brojala sam sate i minute od ponoi, kada me je vizija
pohodila, dola sam ti sada.
Potpuno si u pravu, tetka Denet, rekoh, i hvala ti
za to to uvek misli na mene.
Potom sam nastavio dalje, jer sam hteo da
preduzmem mere predostronosti kako ne bi otkrila moju
tajnu. Nisam mogao da podnesem pomisao da bi mogla da
upropasti moju dobro uvanu tajnu, dobronamernim
njukanjem. To bi za mene bila nepodnoljiva tragedija.
Mogla bi da preplai i otera moju prelepu gou, ije ime i
poreklo ne znam, i moda je nikada vie ne bih video:
,,To nikada ne sme da uradi, tetka Denet. Ti i ja
smo previe dobri prijatelji da bi se nekakav oseaj sumnje
iii uznemirenost ispreili izmeu nas, to bi se sigurno
desilo kada bih mislio da me ti ili bilo ko drugi promatra.
 Nastavak Rupertovog dnevnika

27. april 1907.

Posle perioda usamljenosti, koji je delovao
beskonano, imarn ta da piem. Kada je praznina u mom
srcu poela da postaje boravite mnogih avoljih sumnji i
nepoverenja, zadao sam sebi zadatak, za koji sam se
ponadao da e mi zaokupiti misli. Reio sam da paljivo
ispitam celokupnu okolinu zamka. To bi moglo, nadao sam
se, da bude lek za moj bol od samoe, koji je postajo sve
jai kako su sati i dani prolazili, ak i ako na kraju ne bi
otkrio nikakve tragove o prebivalitu ene koju sam sad
poeo iudaki da volim.
Moje istraivanje je ubrzo dobilo sistematian oblik,
jer sam nameravao da bude iscrpljujue. Svakoga dana
sam nameravao da krenem drugim putem od zamka.
Poeo bih na jugu i pretraivanje bih pomerao ukrug preko
istoka ka severu. Prvi dan me je odveo do ivice reice, koju
sam preao amcem i stigao do podnoja litice na
suprotnoj strani. Otkrio sam da su same litice vredne
obilaska. Tu i tamo su se nalazili otvori peina koje sam
nameravao da istraim kasnije. Uspeo sam da se popnem
uz liticu na mesto koje je bilo manje strmo od ostalih i
nastavim svoje putovanjc. Mada je predeo veoma lep,
mesto nije bilo preterano interesantno. Istraio sam obod
kruga iji je centar bio Visarion i vratio se taman na
veeru.
Sledeeg dana sam poao malo vie ka istoku. Nisam
imao problema da se kreem u pravoj liniji, jer kada sam
preveslao preko reice, stara Crkva Svetog Save uzdigla se
ispred mene na litici. Ovo je bilo mesto na kojem su
generacije najplemenitijih ljudi iz Zemlje Plavih Planina
polagam u grobnice od davnih vremena, izmeu ostalih i
Visarionovi. Ponovo sam ustanovio da su litice sa suprotne
strane proarane peinama, od kojih su neke imale iroke
otvore, dok su drugima otvori delimino bili pod vodom.
Meutim, ovde nisam uspeo da naem mesto za
uspinjanje, tako da sam morao da napravim dugako
skretanje sa puta i pratim reicu, sve dok na plai nisam
naao mesto gde je uspon bio mogu. Tu sam se popeo i
ustanovio da se nalazim na liniji izmeu zamka i june
strane planina. Video sam Crkvu Svetog Save u daljini sa
desne strane, blizu ivice litice. Odmah sam krenuo prema
njoj, jer jo nijednom nisam bio blizu nje. Do tada su moji
izleti bili vezani za zamak, njegove brojne bate i za
neposrednu okolinu. Crkva je bila podignuta u stilu koji
mi nije bio poznat, sa kracima koji su se poklapali sa
stranama sveta. Velika vrata, postavljena u velianstveni
portal od oigledno veoma starog klesanog kamena gledala
su na zapad, tako da se brod crkve pruao na istok. Na
moje iznenaenje, jer sam nekako oekivao suprotno,
vrata su bila otvorena. Ne irom, ve odkrinuta ne
zakljuana ili zabravljena, ali ni otvorena, tek toliko da bi
se moglo proviriti unutra. Uao sam i, poto sam proao
kroz iroko predvorje, koje je izgledalo kao deo hodnika pre
nego oigledan ulaz, otvorio sam iroke vratnice i naao se
u crkvi. Sama crkva je bila skoro kruna, otvori etiri
broda su bili dovoljno prostrani da je unutranjost
izgledala kao jedna celina u obliku ogromnog krsta.
Unutra je bilo neobino mrano, jer su prozori bili mali i
visoko postavijeni, tavie, bili su od plavog ili zelenog
stakla i svaki je imao drugaiju boju. Staklo je bilo jako
staro, verovatno iz trinaestog ili etrnaestog veka. Unutra
je bilo neobino tiho. Tu je vladala sumorna sveanost od
kojc su me podilazili marci, iako sam bio navikao na
udna i uvrnuta mesta. Delovala je naputeno, mada nije
imala onu atmosferu zaputenosti koja se esto primeti u
starim crkvama. Nije bilo ni traga nepresunoj akumulaciji
praine, koja preovladava na ovakvim mestima.
U samoj crkvi i pridruenim prostorijama nisam
naao nikakav trag ili sugestiju koja bi me na bilo koji
nain mogla usmeriti u mojoj potrazi za Gospom sa
Pokrovom. Spomenika je bilo u izobilju, statue, table i svi
ostali uobiajeni memorijali. Porodice 1 datumi koji su bili
predstavljeni su bili prosto zapanjujui. esto se
pojavljivalo ime Visarionovih. Paljivo sam proitao svaki
natpis u nadi da u, moda, naii na bilo kakvo
prosvetljenje. Meutim, sve je bilo uzalud, u samoj crkvi
nije bilo niega to bi mi pomoglo, te sam reio da posetim
kriptu. Nisam imao lampu ili sveu uz sebe, tako da sam
morao da se vratim u zamak.
Kada sam ponovo uao u crkvu, svetlo lampe je
delovalo udno, nasuprot spoljanjosti, gde sam bio
preplavljen sunevom svetlou pod severnim nebom na
koje sam se toliko navikao. Prilikom svog prvog ulaska
sam bio toliko obuzet neobinou mesta, zajedno sa
jakom eljom da naem nekakav trag, tako da zaista
nisam imao prilike da obratim panju na detalje. Meutim,
detalji su ovog puta postali neophodni jer sam morao da
naem ulaz u kriptu. Moje slabo svetlo nije moglo da se
bori sa polumrakom velikog prostora, tako da sam morao
polako da pretraujem po tamnim okovitna.
Napokon sam iza velikog paravana otkrio usko
kameno stepenite, koje je zavijalo nadole u stenu. Nije
bilo skriveno ni na koji nain, ve je, poto je bilo usko i
iza velikog paravana, bilo vidljivo samo iz blizine. Znao
sam da sam sada blizu svog cilja i poeo sam da silazim.
Iako sam navikao na svakakve misterije i opasnosti, bio
sam zapanjen, skoro preplavljen oseajern usamljenosti i
pustoi dok sam silazio niz prastare, zavojite stepeniee.
Bilo ih je mnogo, grubo isklesanih u starom, masivnom
kamenu od kojeg je i crkva bila izgraena.
Susreo sam se sa novim iznenaenjem kada sam
otkrio da su vrata od kripte otvorena. Ipak je to drugaije
nego otvorena vrata crkve jer je u mnogim mestima obiaj
da se vernicima u svako doba omogui da se odmore i
utee na svetom mestu. Oekivao sam da e bar poslednje
poivalite uvaenih pokojnika biti zatieno od sluajnih
upada. ak sam i zastao jer me preplavio neverovatan
oseaj nepristojnosti pre nego to sam uao kroz otvorena
vrata. Kripta je bila ogromna i neobino prostrana za
poslednje konaite. Ubrzo sam po njenom obliku, ipak
zakljuio da je u pitanju prirodna peina, koja je ljudkom
rukom izmenjena. Negde u blizini se uo zvuk tekue vode,
ali nisam mogao da lociram gde. Povremeno, u nepravilnim
intervalima, ulo se treskanje, koje je moglo dolaziti samo
od talasa koji se lome u uskom prostoru. Prisetio sam se
blizine crkve ivici isturene litice i polupotopljenih ulaza u
peine, koji su se tu nalazili.
Uz svetlo lampe, obiao sam celo mesto. Tu se
nalazilo mnotvo velikih grobnica, uglavnom istesanih od
velikih komada ili kamenih blokova. Neke od njih su bile
od mermera, a rad na njima je bio veoma star. Neki
komadi su bili toliko veliki i teki da sam se pitao kako su
preneseni na ovo mesto, gde je izgledalo da je jedini ulaz
bilo usko i zavojito stepenite kojim sam doao. Najzad
sam blizu jednog kraja kripte ugledao veliki lanac kako
visi. Okrenuvi svetlo nagore, video sam da se sputa sa
velikog ekrka postavljenog preko velikog otvora, koji je
oigledno bio napravljen ljudskom rukom. Mora da su kroz
ovaj otvor sputali velike sarkofage.
Odmah ispod velikog lanca, koji nije iao skroz do
zemlje, ve se zaustavljao na osam do deset stopa iznad,
nalazila se ogromna grobnica u pravougaonom obliku
sarkofaga. Bila je otvorena, ali prekrivena debelim
staklom, postavljenim na po dve debele hrastove grede sa
svake strane. Grede su bile obraene do neverovatne
glatkoe. Na daljoj strani od mesta na kojem sam stajao
nalazile su se dve hrastove daske, takoe glatke, koje su se
blago sputale ka kamenorn podu. Ukoliko bi bilo
potrebno da se sarkofag otvori, staklo bi klizilo po
nosaima i preko dasaka bi se spustilo na pod.
Naravno da me je zanimalo da saznam ta se nalazi u
tako udnom sanduku. Podigao sam lampu, pomerajui
soivo tako da svetlost padne unutra. Tada sam sa krikom
zakoraio unazad, dok mi je lampa uz zveket ispala iz
uzdrtalih ruku na debelo staklo.
 Unutra, na mekim jastucima, prekrivena ogrtaem od
fine vune, posute sitnim borovim iglicama ispredenim od
zlata, leaalo je telo ene nijedne druge, do moje prelepe
goe. Biia je mermerno bela, a njene dugake trepavice su
poivale na njenim bledim obrazima, kao da spava.
Bez ikakvog zvuka, osim tapkanja mojih uurbanih
stopala po kamenom podu, pobegao sam uz stepenice i
izaao kroz sumrak crkve na jasno sunce. Ustanovio sam
da sam mahinalno uzeo palu lampu i da sam je poneo sa
sobom tokom bega.
Nagonski sam krenuo kui. Sve sam radio
instinktivno. Novi uas je, bar za neko vreme, porinuo moj
mozak u misteriju, dublju od najdubljih bezdana misli i
mate.
KNJIGA ETVRTA POD ZASTAVOM
 Nastavak Rupertovog dnevnika

1. maj 1907.
Nekoliko dana posle avanture sam zaista bio u
poluomamljenom stanju, nesposoban da mislim razumno i
koherentno. Zaista, sve to sam mogao da inim jeste da
odravam svoj uobiajeni izgled i ponaanje. Ipak, prvo
iskuenje je na sreu ubrzo dolo i, kada sam ga proao,
povratio sam dovoljno samopouzdanja da nastavim sa
svojim zamislima. Postepeno me je prolo zaprepaenje i
mogao sam da pogledam injenicama u liee. Znao sam da
je ovo najgori deo, a kada dotaknete dno, stvari moraju da
se popravljaju. Pored svega, bio sam izuzetno osetljiv po
pitanju bilo ega to bi se moglo ticati Gospe sa Pokrovom
ili mog miljenja o njoj. Poeo sam da zazirem od vizija i
snova tetke Denet, jer su imali obiaj da budu toliko blizu
istine da sam se plaio otkrivanja. Sada sam shvatio da bi
Gospa sa Pokrovom zaista mogla biti vampir, jedna od tih
uasnih stvorova koji preivljavaju smrt i, iako su mrtvi,
nastavljaju da ive zauvek i samo radi zla. Oekivao sam
da e tetka Denet uskoro imati viziju po tom pitanju. Bila
je toliko divno u pravu to se tie njenih zakljuaka, kada
su posete mojoj sobi bile u pitanju, tako da je teko bilo
poverovati da e propustiti da predvidi poslednji razvoj
dogaaja.
Meutim, moj strah nije bio opravdan. Nije bilo
nikakvog razloga da verujem da e mi bilo kakva sila ili
primena njene sposobnosti predvianja zadati brigu ako se
moja tajna otkrije. Samo jednom sam se osetio blizu
opasnosti po tom pitanju. To se desilo jednog jutra kada je
veoma rano pokucala na moja vrata. Povikao sam: ,,Ko je
to? ta se deava?
Uznemireno mi je odgovorila: Hvala bogu da si dobro,
mome! Vrati se da spava.
Kasnije, kada smo se sreli za dorukom, objasnila mi
je da je imala moru u osvit zore. Uinilo joj se da me je
videla u kripti velike crkve, kako stojim pored sarkofaga i,
znajui da je zloslutno usniti takvu stvar, dola je, im se
usudila, da vidi da li sam dobro. Njen um je oigledno bio
usmeren na smrt i sahranu, jer je nastavila dalje: Uzgred,
Ruperte, reeno mi je da je velika crkva na litici, preko
reice, Crkva Svetog Save i da su znameniti ljudi ove
zemlje tamo sahranjeni. elim da me odvede tamo jednog
dana. Posetiemo je i pogledati grobnice i spomenike
zajedno. Zaista mislim da bi me bio strah da idem sama,
ali e biti sve u redu ako ti ide sa mnom.
Ovo je bilo veoma opasno pa sam skrenuo temu:
Zaista, tetka Denet, bojim se da nee moi. Ako pone
da poseuje udne stare crkve i opskrbi se novom dozom
strahova, ne znam ta e se desiti. Sanjae nove uasne
stvari o meni svako vee i ni ti ni ja neemo imati mira.
Zabolelo me je to sam se usprotivio njenoj elji.
Ovakvo grubo protivljenje moglo je da je povredi. Meutim,
nisam imao izbora. Ukoliko bi tetka Denet otila do crkve,
sigurno bi htela da poseti kriptu. Kada bi to uinila i
otkrila staklom pokriveni koveg, ko zna ta bi se desilo.
Ve je u vizijama videla kako se venavam tom enom, pre
nego to sam i sam postao svestan da gajim takvu nadu.
ta bi sve mogla otkriti kada bi znala odakle ona dolazi?
Mogue je da njen dar mora da se bazira na nekom
osnovnorn saznanju ili verovanju i da je njena vizija bila
nekakva intuitivna percepeija mojih subjektivnih misli. ta
god da je, morao sam to osujetiti po svaku cenu.
Cela epizoda me je naterala da razmiljam
introspektivno i postepeno, ali meje i odluno terala na
samoanalizu; ne analizu moi, ve motiva. Uskoro sam
zatekao sebe kako se preispitujem po pitanju mojih
stvarnih namera. U poetku sam mislio da je ovaj
intelektualni proces samo veba istog razuma, ali sam
uskoro tu tezu odbacio kao neadekvatnu, ak nemoguu.
Manifestacija razuma je po prirodi hladna. Oseaj koji me
je vodio i koji je upravljao mnome bila je nita drugo do
strast, koja je brza, temperamentna i uporna.
 to se mene tie, samoanaliza moe voditi samo do
jednog rezultata, objanjenja realnosti i izvesnosti ve
unapred formirane, mada nesvesne namere. eleo sam toj
eni da uinim dobro, na neki nain da joj pruim neku
korist na bilo koji nain u okviru svojih moi, bez obzira
koliko teko bilo. Znao sam da je volim, iskreno i arko,
nije mi bila potrebna samoanaliza da bih to znao. tavie,
nijedna samoanaliza iii bilo koji drugi misaoni proces za
koji znam, ne bi mi mogli pomoi da razjasnim svoju
jedinu sumnju: da li je ona obina ena (ili neobina) u
nekoj bolnoj i stranoj nevolji ili neko ko je pod uticajem
nekog uasnog stanja, delimino iva, bez mogunosti da
upravlja sobom i svojim postupcima. Kakvo god da je
njeno stanje, ja sam prema njoj gajio ogromnu privrenost.
Samoanaliza me je nauila jednu stvar, a to je da sam
prema njoj, za poetak, oseao neizmerno saaljenje, koje
me je smekalo u pogledu njenog celokupnog stanja i
pokorilo sve sebine elje. Zbog toga sam poeo da
pronalazim svakakve izgovore za bilo koji njen postupak.
inei to, sada znam, mada mi to verovatno nije bilo
poznato kada sam zapoeo proces, na nju sam gledao kao
na ivu enu - enu koju volim.
Prilikom formiranja ideja koristimo razliite principe,
kao analogiju prema stvarima koje realni ivot smatra
dobrim. Kada gradimo kuu, na primer, upoljavamo
mnogo ljui razliitih zanata i vokacija arhitekte,
graditelje, zidare, tesare, instalatere i mnoge druge sve
njih zajedno sa predstavnicima esnafa. Tako dakle i u
svetu misli i oseanja, znanje i razumevanje nam dolaze
kroz razliite posrednike, od kojih je svaki kompetentan za
svoj zadatak.
Kako saaljenje reaguje sa ljubavlju ne znam, samo
znam da kakvo god da je njeno stanje, bilo da je iva ili
mrtva, u svom srcu ne mogu da krivim Gospu sa
Pokrovom. Mogue je da nije bila mrtva na uobiajeni,
konveniconalan nain, jer, naposletku, mrtvi ne hodaju
svetom u svom materijalnom obliku, ak i ako su u pitanju
duhovi koji su uzeli telesni oblik. Ova ena je imala svoju
formu i teinu. Kako sam mogao da sumnjam u to kada
sam je drao u svojim rukama? Moda nije bila posve
mrtva i moda je ba meni palo u zadatak da je vratim u
ivot? To bi bila privilegija za koju bi vredelo da poloim
ivot kako bih je ostvario! Ukoliko je to mogue, naravno.
Sigurno da stari mitovi nisu sasvim izmiljeni, mora da su
imali svoja uporita negde u injenieama. Moda je stara
legenda o Orfeju i Euridiki zasnovana na nekom dubokom
principu ili sili ljudske prirode? Ne postoji niko od nas ko
u jednom trenutku nije poeleo da vrati nekoga u ivot.
Da, ko od nas nije osetio u sebi dubinu ljubavi prema
naim pokojnima i ko od nas nije poeleo da ih vrati; samo
kada bismo znali tajnu kako to da uradimo?
to se mene tie, video sam toliko misterija da sam
otvoren za razliita ubeenja po pitanju neobjanjivih
stvari. Naravno, to je sve bilo meu divljacima i
primitivnim narodima, koji potuju neizmenjene tradicije i
obiaje. Prisustvovao sam praktikovanju Obiizma*( Obiizam -
ili Serpentizam, vrsta verovanja i religije zasnovane na oboavanju
zmija, nazvana prema egipatskom Obu (sveta zmija). Nastala u Africi i
proirila se na Karipska ostrva, gde u tragovima postoji jo i danas. Na
elu hijerarhije nalazi se svetenica-arobnica koja se naziva Obi.) i
Fanteizma*( Vrsta primitivne magije zasnovana na Du-uizmu i
fetiizmu, odnosno natprirodnim moima objekata i predmeta. Takoe
nastala u Africi.) i uverio se u njihove rezultate sopstvenim
oima i drugim ulima. Sline obrede sa istim predmetima
i istim uspehom praktikuju na udaljenim pacifikim
ostrvima, takoe. Isto tako i u Indiji i Kini, na Tibetu i
Malajskom arhipelagu. U svakoj od ovih prilika sam
dovoljno verovao onome emu prisustvujem. Pokuao sam
da razumem sva ta deavanja, ne dozvoljavajui moralnim
skrupulama da me ometaju. Onaj koji ivi na takav nain
da je stekao reputaciju neustraivog oveka ili oveka koji
se ne boji ni boga ni avola, nee biti skrenut sa svog puta
stvarima koje bi omele nekog drugog, nekog ko nije
spreman na avanturu. ta god da lei ispred njega
prijatno ili bolno, gorko ili slatko, naporno ili lako, puno
uivanja ili uasno, zabavno ili prepuno straha i uasa -
mora prihvatiti, drei se svog kursa poput atlete koji
preskae prepreke u trku. Ako istraiva ili avanturista
ima skrupule, neka ostavi tu posebnu granu napora i
spusti se na nii nivo poput hodanja. Ne sme se aliti ni za
im. Nema potrebe za tim, divlji ivot ima svojih prednosti:
donosi odreenu vrstu tolerancije, koja se ne moe nai u
konvencionalnom ivotu.

Nastavak Rupertovog dnevnika

2. maj 1907.
Odavno sam uo da je mo proricanja uasan dar za
onog ko ga poseduje. Sada ne samo da mogu u to da
poverujem ve i razumem. Tetka Denet ga toliko ispoljava
u poslednje vreme da sam u stalnom strahu da e otkriti
moju tajnu. Stalno dolazi da razgovara sa mnom, bez
obzira ta radim. To je neka vrsta dvostrukog bivstvovanja
za nju, jer je u jednom trenutku stara draga ona, a u
drugom neka vrsta intelektualnog teleskopa ili belenice u
kojoj beleke uvek usmerene na mene. Ona smatra da je to
za moje dobro, ali je meni izuzetno neprijatno. Sva srea
da proricanje ne moe da tumai jasno kao to vidi, jer su
prevodi neodreenih slika koje prenosi u isto vreme
nebulozni i nesigurni, kao neka vrsta Delfskog proroita
koje uvek prenosi stvari koje niko ne uvidi na vreme, ali
koje se posle moe tumaiti na nekoliko naina. To je u
redu to se mene tie i na neki nain mi daje sigurnost,
meutim, tetka Denet je veoma otroumna osoba i postoji
mogunost da e u jednom trenutku ona biti u stanju da
razume. Tada bi mogla da sabere dva i dva. Kada se to
desi, nee joj biti potrebno mnogo da zna vie od mene o
injenicama vezanim za celu stvar. Njeno vienje situacije i
Gospe sa Pokrovom moda se nee podudarati sa mojim.
To je, naravno, u redu. Ujna Denet me voli, sam bog zna
da sam svestan toga sve ove godine, i svaki stav koji
zauzme je validan, samo se nadam da nee nita
preduzimati. Verujem da bi mi sledovalo dosta grdnje.
Pitam se da li bih se usudio da joj kaem. Ne! Previe je
udno. Ona je samo ena, na kraju krajeva i ne znam ta
bi mislila ili uinila kada bi saznala da volim voleo bih
da znam njeno ime i da mislim mada se opirem tome
da uopte nije iva. Pretpostavljam da bi me
istukla papuom, kao to je to inila kada sam bio mali.

3. maj 1907.
Zaista nisam mogao da nastavim da piem ozbiljno
prole noi. Pomisao da me tetka Denet istue kao nekad
u starim dobrim danima toliko me je zasmejala da mi nita
na svetu nije delovalo ozbiljno. O, tetka Denet e biti
dobro ta god da se desi. Siguran sam u to. To je dobra
stvar, ionako e biti dosta stvari o kojima u morati da
brinem i bez toga. Neu je spreavati da mi pria svoje
vizije, moda mogu da saznam neto iz njih.
U poslednjih dvadeset etiri sata, u vremenu kada
sam bio budan, prelistavao sam knjige tetke Denet. Uh,
nije ni udo to je draga starica toliko sujeverna, kada je
do vrha ispunjena ovakvim stvarima! Moe biti da u nekim
od njih ima istine. Ljudi koji su ih pisali su u to verovali ili
su verovali u neto od toga, u svakom sluaju. to se
razumljivosti tie ili logike ili bilo kakve instruktivne
dedukcije, te knjige su mogle napisati i kokoke rezultat
bi bio isti! Izgleda da pisci okultnih knjiga sakupljaju samo
pregrt golih injenica koje iznose na najnezanimljiviji
mogui nain. Samo ih gomilaju. Jedna pria te vrste,
dobro ispitana, sa loginim komentarima, bila bi daleko
ubedljivija itaocu nego cela hrpa njih.
 Nastavak Rupertovog dnevnika

4. maj 1907.
Oigledno je da se neto deava u zemlji. Brani su
jo vie uznemireni nego do sada. Stalno se sastaju jedni
sa drugima i to uglavnom nou i u ranu zoru. Proveo sam
dosta vremena u istonoj kuli iz koje mogu da vidim umu
i da ih posmatram kako dolaze i odlaze. Pored svih tih
deavanja niko mi jo nije rekao o emu se radi. To je
nesumnjivo razoaranje za mene. Nadao sam se da su
brani poeli da mi veruju, skup na kojem su pucali u
vazduh mi je ulio puno nade. Sada je, ipak, jasno da mi jo
uvek ne veruju po svim pitanjima. Ne smem da se alim.
To je ispravno i pravedno. Jo nita nisam uinio kako bih
im dokazao svoju ljubav i odanost koju oseam prema ovoj
zemlji. Znam da, pojedinci koje sam upoznao, imaju
poverenja u mene i veruju mi. Poverenje svih je neto
drugo. Njega morate zadobiti i ono se mora kuati, a onaj
koji ga zadobije mora ga opravdati i to na nain koji se
samo u burnim vremenima moe izvesti. Nijedan narod
nee ukazati punu ast strancu u vreme mira. Zato bi?
Ne smem zaboraviti da sam stranac u ovoj zemiji i da je
veini Ijudi ovde moje ime nepoznato. Moda e me bolje
upoznati kada se Ruk vrati sa pukama, municijom i
malim bojnim brodom koji je nabavio u Junoj Americi.
Kada budu videli koliko sam se mnogo potrudio oko zemlje
za koju me nita ne vee, moda e poeti da mi veruju. U
meuvremenu, sve to mogu da uradim jeste da ekam.
Sve e doi na svoje mesto, ne sumnjam u to. A ako ne
ispadne dobro, pa, umreti moemo samo jednom!
Zar je zaista tako? ta je sa mojom Gospom sa
Pokrovom? Ne smem ni da mislim na to sada. Ljubav i rat
su razdvojeni i ne mogu se meati, ne smeju, ako do toga
doe. Moram biti mudar po tom pitanju. Ako mi to
predstavlja prepreku na bilo koji nain, to ne smem
pokazati.
 Ipak, jedna stvar je sigurna, neto se deava i mora
biti da su u pitanju Turci. Prema onome to je na
okupljanju rekao vladika, oni imaju nameru da napadnu
Zemlju Plavih Planina. Ako je tako, moramo biti spremni, a
ja u pomoi u odbrani. Jedinice je potrebno organizovati i
imati neki nain komunikacije izmeu njih. U zemlji u
kojoj nema puteva, eleznice, telegrafa, neophodno je
uspostaviti nekakav sistem signalizacije. Sa time mogu
odmah poeti. Mogu napraviti kod ili preraditi neki koji
sam koristio ranije, na nekom drugom mestu. Na vrhu
zamka u podii signalni jarbol, koji e se videti na velilcoj
razdaljini. Obuiu nekolicinu ljudi za signalizaciju.
Potom, ako ustreba, pokazau branima da sam dostojan
da ivim u njihovim srcima...
Sav ovaj posao se moe pokazati kao lek za ranu
druge vrste. Pomoi e mi da uposlim misli dok ekam na
sledeu posetu Gospe sa Pokrovom.

Nastavak Rupertovog dnevnika

18. maj 1907.

Poslednje dve nedelje bile su ispunjene poslom i mogu
se, kako vreme bude odmicalo, pokazati kao znaajne.
Zaista mislim da su me u oima lokalnog stanovnitva
postavile na drugaije mesto, bar kada su u pitanju oni
koji ive u ovom delu zemlje. Vie nisu sumnjiavi prema
meni, to je ve dosta, mada jo uvek nisu poeli da mi se
poveravaju. Pretpostavljam da e i to doi s vremenom, ali
ih ne smem pourivati. Ve vidim da su voljni da me
koriste u svojim zamislima. Rado su prihvatili ideju sa
signalizacijom i vebaju koliko god mislim da je potrebno.
To im priinjava zadovoljstvo. Roeni su vojnici, svaki od
njih, i na zajedniko vebanje gledaju samo kao na
realizaciju njihovih sopstvenih elja i dalje razvijanje
njihove moi. Mislim da mogu da razumem sled njihovih
misli i koje ideje lee iza njih. U svemu to smo pokuali
da izvedemo do sada oni su ostali svoji i imaju potpunu
kontrolu. Na njima poiva realizacija svih ideja koje bih
predloio, tako da nema razloga da se plae prezentacije
moi ili nekakvog pokuaja komandovanja sa moje strane.
Tako da, dokle god od mene skrivaju zamisli vie politike i
neposredne namere, ne mogu im uiniti bilo kakvo zlo, a
mogu im biti od koristi ukoliko se ukae prilika. Kada se
sve sabere, to je dosta. Ve su me prihvatili kao pojedinca,
ne samo kao jednog iz gomile. Prilino sam siguran da su
zadovoljni mojim dobrim namerama. Naravno, jo uvek
postoji mala doza nepoverenja. Predivni su ljudi, meutim,
da znaju malo vie nego to znaju sada, shvatili bi da je
poverenje najbolji nain postupanja. Moram se kontrolisati
i nikada se ne povoditi ishitrenim mislima kada su oni u
pitanju. Jadni oni! Posle toliko godina turske agresije,
primene sile i prevara, nije ni udo to su sumnjiavi. Isto
tako, sve nacije sa kojima su bili u kontaktu, osim jedne
one kojoj ja pripadam prevarile su ih i izdale. U svakom
sluaju, oni su sjajni vojnici i uskoro emo imati vojsku
koja nee moi da se ignorie. Ukoliko uspem da ih
ubedim da mi veruju, zamoliu ser Kolina da doe. On bi
im bio sjajan vojskovoa. Njegovo ogromno vojno iskustvo i
poznavanje taktike dobro e im doi. Ushien sam na
pomisao kakvu bi armiju napravio od ovog izvanrednog
materijala, i to onu posebno obuenu da se bori na nain
koji je neophodan u ovoj zemlji.
Ukoliko sam ja kao obian amater, koji je imao
iskustva samo u organizovanju najprimitivnijih uroenika,
uspeo da unapredim ili izmenim njihov individualni nain
ratovanja u sistematski, veliki vojnik poput Mek Kelpija e
ih dovesti do savrenstva i napraviti od njih ratnu mainu.
Nai brani e se, kada stignu, sloiti sa njima kao to to
brani svuda ine jedni sa drugima. Tada emo imati silu
koja e se moi odupreti bilo kakvim napadima. Samo se
nadam da e se Ruk vratiti uskoro. elim da vidim te
puke ili sigurno smetene u zamku ili, to je jo bolje,
razdeljene branima, to e biti uraeno to je pre
mogue. Ubeeti sam da e me bolje razumeti kada prime
oruje i municiju i da vie nee skrivati svoje tajne od
mene.
U toku ove dve nedelje, u momentima kada nisam
uvebavao brane, uio ih ifru koju sam usavrio ili se
druio sa njima, istraivao sam planine najblie zamku.
Nisam mogao da sedim u mestu. Muenje mi je da budem
besposlen pri trenutnom stanju svesti po pitanju Gospe sa
Pokrovom... udno, vie mi ne smeta da sebi pominjem tu
re, sada sam se navikao na nju.

Nastavak Rupertovog dnevnika

19. maj 1907.

Toliko sam bio uznemiren ovog jutra da sam pre zore
ve bio napolju i istraivao obronke planina. Sasvim
sluajno sam naiao na skriveno mesto ba kada je
krenulo da svie. Zaista, zbog promene svetlosti jer su prvi
sunevi zraci padali preko obronaka, panju mi je
privukao otvor koji se video zato to je iza njega dolazilo
svetlo. U pitanju je bilo skrovito mesto, toliko tajno da sam
u poetku imao nameru da to saznanje zadrim za sebe.
Takva mesta gde se moete dobro sakriti ili onemoguiti
nekoga da se sakrije pravi su dobitak to se bezbednosti
tie.
Meutim, kada sam otkrio tragove neijeg boravka na
tom mestu, promenio sam miljenje i reio da, im mi se
ukae, prilika obavestim vladiku o tome, jer je on osoba na
iju se diskreciju mogu osloniti. Ukoliko doe do rata ili
bilo kakve invazije ovakva mesta mogu biti veoma opasna.
ak i to se mene tie, preblizu je zamka da bih ga
zanemario.
Tragova je bilo malo, samo tragovi vatre na maloj
kamenoj izboini. Nije bilo mogue na osnovu spaljene
trave i vegetacije oko nje odrediti pre koliko vremena je
vatra bila upaljena. Mogao sam samo da nagaam. Moda
bi brani mogli to bolje proceniti od mene. U stvari, nisam
ba siguran, sigurno posedujem daleko raznovrsnije i vee
iskustvo od njih. Madanisam mogao da budem siguran,
zakljuio sam da je onaj koji je koristio ovo mesto to inio
pre dosta dana. To se nije moglo desiti skoro, meutim,
nije bilo ni tako davno. Ko god da ga je koristio dobro je
prikrio svoje tragove. ak je i pepeo paljivo uklonjen, a
mesto na kojem su leali briljivo je pometeno, tako da nije
bilo nikakvih tragova na licu mesta. Upotrebio sam znanje
koje sam stekao u zapadnoj Africi i ispitao grubu koru na
drveu koje se nalazilo u zavetrini, gde se dim morao
sakupljati ukoliko nisu eleli da skrenu panju na ovo
mesto. Naao sam retke tragove pepela. Kia nije padala
nekoliko dana, tako da je pepeo morao biti nanet posle
poslednje kie jer je jo uvek bio suv.
Mesto je bila uska klisura, sa samo jednim ulazom,
koji je bio sakriven iza isturene gole stene kao neka
vrsta dugake raseline koja ide cik-cak i zavija kroz stenu,
nalik na greku prilikom stratifikacije. Mogao sam da se
kreem kroz nju uz znatan napor, adravajui dah na
pojedinim mestima, kako bih smanjio obim grudi. Unutra
se nalazio umarak koji je pruao odlino mesto za
skrivanje.
Dok sam odlazio, paljivo sam osmotrio smer i prilaze,
pamtei znakove koji bi mi mogli pomoi da je naem i
danju i nou. Istraio sam svaku stopu oko nje, ispred, sa
svake strane i iznad. Ni sa jedne od njih nisam mogao da
naem znakove njenog postojanja. Praktino je to bila
skrivena soba stvorena rukom same prirode. Nisam se
vratio kui sve dok se nisam dobro upoznao sa svakim
detaljem blizu i oko nje. Ovo novo saznanje mi je osnailo
oseaj sigurnosti.
Kasnije tokom dana, pokuao sam da naem vladiku
ili nekog uglednog branina, jer sam mislio da takvo
skrovite koje je skoro upotrebljavano moe biti opasno,
pogotovo u vreme kad sam na skupu saznao da ne pucaju
iz puaka jer u zemlji ima pijuna i izdajica.
Pre nego to sam se uvee vratio u svoju sobu, vrsto
sam reio da ujutru naem podesnu osobu i da joj
prenesem informaciju, tako da bi mogli da paze na njega.
Blii se pono i poto, kao i obino, osmotrim batu, lei
u da spavam. Tetka Denet je uznemirena ceo dan,
pogotovo veeras. Mora da ju je moje odsustvo sa
uobiajenog doruka iznerviralo, a kako je dan odmicao,
nervoza joj je samo rasla.

Nastavak Rupertovog dnevnika

20. maj 1907.

Sat na kaminu u mojoj sobi, ije zvono oponaa sat
na Palati Svetog Dejmsa, otkucao je pono kada sam
otvorio staklena vrata od terase. Ugasio sam svetla, im
sam razmakao zastor, jer sam eleo u potpunosti da
uivam u meseini. Sada, kada je sezona kia prola,
mesec je lep kao i za vreme padavina, ali daleko ugodniji
za posmatranje. Bio sam u veernjoj garderobi, sa kunim
ogrtaem prebaenim preko ramena, vazduh je bio prijatan
i blago topao, dok sam stajao na terasi.
ak i po punoj meseini najdalji uglovi bate su bili
prepuni misterioznih senki. Piljio sam u njih to sam bolje
mogao, vid mi je po prirodi dobar, a oko izvebano. Nije
bilo nikakvog pokreta. Vazduh je bio miran poput smrti, a
rastinje se nije micalo kao da je isklesano u kamenu.
Dugo sam stajao i posmatrao, nadajui se da u
ugledati moju Gospu. Sat se oglaavao nekoliko puta na
svakih petnaest minuta, ali sam ja stajao ne obraajui
panju. Konano mi se uinilo da sam daleko u uglu
starog odbrambenog zida ugledao treptaj neeg belog. Bio
je to samo trenutak i jedva da sam mogao shvatiti da li
sam ita video od toga koliko mi je srce lupalo. Smirio sam
se, i nastavio da stojim kao da sam i ja isklesan od
kamena. Ubrzo sam nagraen jo jednim bljeskom belila, a
onda sam osetio neopisivi zanos jer sam shvatio da mi
moja Gospa dolazi kao to je to inila i prethodna dva
puta. Poleteo bih joj u susret, ali sam znao da to nije u
skladu sa njenim eljama. Povukao sam se u sobu, elei
da joj udovoljim. Bilo mi je drago to sam to uinio jer sam
je iz mranog ugla u kojem sam stajao ugledao kako se
penje uz mermerne stepenice i staje, stidljivo gledajui u
vrata. Potom je posle dugake pauze, do mene dopro jedva
ujan apat, sladak poput zvuka eolske harfe:
,,Da li si tu? Mogu li da uem? Odgovori mi!
Usamljena sam i uplaena!
Kao odgovor na to pojavio sam se tako naglo da sam
je prepao. Mogao sam uti po drhtavom udisaju koji je
napravila da je, na sreu, uspeno obuzdala vrisak.
,,Ui, rekoh tiho. ekao sam te, jer sam oseao da
e doi. Uao sam unutra sa terase tek kada sam te
ugledao kako dolazi, kako se ne bi plaila da e nas neko
videti. To nije mogue, ali sam mislio da eli da budem
oprezan.
,,Da, elela sam elim, odgovorila mi je tihim,
slatkim glasom, ali veoma odluno. Nikada nemoj
izbegavati predostronosti. Ne postoji nita to se ne moe
desiti ovde. Uhode mogu biti tamo gde ih najmanje
oekujemo ili sumnjamo da se nalaze.
Dok je izgovarala poslednje rei ozbiljno i apuui,
ula je u sobu. Zatvorio sam staklena vrata i zakljuao ih,
namestio reetke i navukao zastore. Potom sam, poto sam
upalio sveu, otiao do kamina i zapalio vatru. Za nekoliko
trenutaka suve cepanice su zatinjale i plamen je poeo da
se uzie dok su one veselo pucketale. Nije imala nikakvih
primedaba na moje zatvaranje terase i navlaenje zastora,
kao ni na paljenje vatre. Jednostavno je preutala, kao da
se to sada podrazumeva. Kada sam ispred vatre napravio
gomilu od jastuka, kao to sam to uradio prethodni put,
sela je na njih i ispruila svoje bele ruke, koje su drhtale,
ka vatri.
Bila je drugaija veeras, nego prilikom prve dve
posete. Iz njenog sadanjeg dranja nazirala se
zamiljenost i potovanje.
Kada se osuila, i vie nije bila optereena hladnoom
i vlagom, delovalo je kao da isijava finim i gracioznim
ponosom, kao da se njim ogrnula poput vela. To je ni na
koji nain nije inilo hladnom, distanciranom ili odbojno
nedostupnom. Naprotiv, taj ponos ju je inio daleko
srdanijom i ljupkijom nego pre. Kao da je osetila da moe
dozvoliti sebi da se vie ne bude gorda jer jc njena pozicija
sigurna i prihvaena. Ukoliko njen lini ponos ini
neprobojni oreol oko nje, to je namenjeno drugima, ona
sama nijc sputana njime, niti se moe sputati. Ta injenica
je bila toliko jasna i toliko je ljupko i enstveno izgledala da
sam uhvatio sebe lcako na mahove razmiljam o
trenucima sumnjiavog rasuivanja i tome kako sam tada
pomiljao da ona nije perfektna ena. Kako sam samo
mogao? Dok se odmarala, polusedei, poluleei na gomili
jastuka, bila je elegantna, lepa, armantna i ljupka
otelotvorenje perfektne ene iz snova svakog oveka, bio on
mlad ili star. Imati takvu enu uz svoje ognjite i drati je
na najsvetijem mestu u svom srcu vrhunac je zanosa za
svakog mukarca. ak i sat takvog opijajueg uivanja
moe oneti ivot ispunjen bolom, uravnoteen rtvom i
gaenjem samog ivota. Odmah posle takvih misli, usledio
je odgovor na sumnju koja se raala: ukoliko se ispostavi
da ona uopte nije iva, ve da je jedna od alosnih
nemrtvih bia, onda bi mnogo vea nagrada od njene
ljupkosti i lepote bilo povratiti je u svet ivih, pa i u sluaju
kada bi sreu potraila u naruju drugog oveka.
U jednom trenutku, kada sam se sagnuo ka ognjitu
da stavim nove cepanice u vatru, moje lice je bilo toliko
blizu njenog da sam mogao osetiti njen dah na svome
obrazu. Sama pomisao na taj zabranjeni kontakt me je
oduevila. Dah joj je bio sladak sladak kao dah laneta,
sladak kao povetarac preko polja ipke. Kako bi iko mogao
i na trenutak pomisliti da tako sladak dah dolazi sa usana
mrtve osobe da neto iskvareno moe proizvesti tako
sladak i ist miris? Sa neopisivom sreom sam posmatrao,
sedei na svojoj stolici, kako se plamenovi reflektuju u
njenim velianstvenim crnim oima i kako se zvezde
skrivene u njima sijaju novim sjajem, uzdiui i sputajui
se kao nade i strahovi. Kako se plamen pojaao, tako su
osmeh i pritajena srea zatitrali preko njenog prelepog lica,
radost veselih plamiaka, koji se reflektuju na nemirnim
jagodicama.
U poetku sarn bio malo zabrinut kada god bih
primetio njen pokrov i na tren sam zaalio to vreme
ponovo nije biio loe, kako bi moda poelela da odene
neto drugo, bilo ta to nije tako odvratno kao taj jadni
pokrov. Malo-pomalo taj oseaj je nestao i shvatio sam da
mi nije bitno i da nisam nezadovoljan njenom odeom.
Zaista, u mislima sam uo, pre nego to sam odbacio taj
predmet, sebe kako govorim: ovek se na sve moe navii,
ak i na pokrov! Meutim, za tom milju je usledio talas
saaljenja prema uasnom iskustvu koje je morala imati.
inilo se da malo-pomalo zaboravljamo na sve, bar
znam da ja jesam, osim na to da smo mukarac i ena koji
su blizu jedno drugom. Neobinost situacije i okolnosti mi
ni za trenutak nisu pali na pamet. Sedeli smo i dalje
razdvojeni, i jedva da smo progovarali. Ne mogu se prisetiti
da li je iko od nas izgovorio i jednu re dok smo sedeli
ispred vatre, ali je druga vrsta komunikacije stupila na
scenu. Oi su priale svoju priu, kao to to oi ine i to
daleko razumljivije nego kada usne obavljaju svoju
funkciju govora. Posle pitanja sledili su odgovori i, na svoj
neopisivi zanos, poeo sam da shvatam da je moja ljubav
uzvraena. Pod tim okolnostima, bilo je neostvarivo da u
celoj stvari postoji nesklad. Nisam bio raspoloen za
ispitivanje. Bio sam srameljiv kako samo iskreno
zaljubljena osoba moe biti; kao neophodna emanacija
uzviene, obuzimajue i zapovedne strasti. U njenom
prisustvu strast bi toliko narasla u meni da nisam bio u
stanju da govorim. Razgovor bi u trenutnim uslovima bio
nepotreban, nepodesan i vulgarno napadan. Ona je takoe
bila nema. Meutim, sada kada sam sa svojim seanjem,
ubeen sam da je i ona bila srena. Ne, ne ba tano.
Srea nije podesna re kojom bi se mogla opisati njena i
moja oseanja. Srea je vie aktivno, svesno uivanje. Mi
smo bilo zadovoljni. To perfektno opisuje nae stanje i
sada, kada mogu da analiziram svoja oseanja i razumem
ta ta re znai, zadovoljan sam njenom tanou.
,,Zadovoljan ima pozitivno i negativno znaenje ili ono to
prethodi zadovoljstvu. Ona sugerie odsustvo
uznemirujuih uslova kao i elja, takoe sugerie neto
pozitivno to je postignuto ili zadobijeno. Nae stanje uma
je bilo identino, to je moda moja pretpostavka, ali sam
siguran da su nam zamisli bile zajednike, to znai da
smo postigli razumevanje da, ta god da se desi, moe biti
samo za nae dobro. Neka nam bog dozvoli da bude tako!
Dok smo sedeli u tiini, gledajui jedno drugom u oi i
dok su zvezde u njenim oima bile ispunjene vatrom,
moda od odraza plamena kamina, iznenada je skoila na
noge, instinktivno priteui pokrov oko sebe dok se
ispravljala. Glasom ispunjenim potajnim oseanjima, kao
neko ko postupa pod uticajem duevnog nagona pre nego
svojom voljom, ree apatom:
Moram da idem odmah. Oseam da se zora
pribliava. Moram biti na svom mestu kada svetlost dana
doe.
Bila je toliko iskrena da sam oseao da ne smem da
se suprotstavljam njenoj volji, tako da sam takoe skoio
na noge i potrao ka prozoru. Razmakao sam zastore
ovoljno da mogu da vratim reetku i dohvatim rezu na
vratima balkona kako bi ih otvorio. Stao sam iza zastora
ponovo i pridrao ga za ivicu da bi mogla da proe. U
trenutku je zastala i prekinula dugotrajnu tiinu.
,,Ti si pravi dentlmen, prijatelju moj. Razume sve
moje elje. Zahvaljujem ti od sveg srca.
Pruila mi je svoju elegantnu ruku. Uzeo sam je u obe
svoje ake i prineo je svojim usnama dok sam padao na
kolena. Njen dodir me je naterao da zadrhtim. Ona se
takoe tresla dok je gledala dole na mene, pogledom koji
kao da je ispitivao moju duu. Zvezde u njenim oima su,
sada kada nije bilo vatre u blizini, poprimile svoju
uobiajeno zagonetno srebrnu boju. Izvukla je svoju ruku
iz mojih, veoma, veoma polako, kao da eli da je zadri jo
koji trenutak i prola je iza zavese uz neni, ljupki,
uzvieni naklon koji me je ostavio na kolenima.
Kada sam uo staklena vrata kako se paljivo
zatvaraju za njom, pridigao sam se i pourio pored zavese,
taman da je vidim kako silazi niz stepenice. Hteo sam da je
posmatram to sam due mogao. Sivilo jutra je upravo
poinjalo da se bori sa nonom tminom i, pri bledom,
nesigurnom svetlu, jedva sam mogao da vidim belu figuru
kako zamie od buna do statue dok se konano nije
stopila sa tamom u daljini.
Opet sam dugo stajao na terasi, povremeno gledajui
u tamu ispred sebe u sluaju da budem blagosloven jo
jednim pogledom na nju. Povremeno bih zatvorio oi da bi
ponovo prizvao sliku njenog silaska niz stepenice. Po prvi
put od kada smo se upoznali uputila mi je pogled dok je
stupala na belu stazu ispod terase. Magija tog pogleda,
ispunjenog ljubavlju i zavoenjem, toliko me je obuzela da
sam bio u stanju da se uhvatim u kotac sa svim silama
ovoga sveta.
Kada je sivilo zore postalo jasno po nebu koje je
postajalo svetlije, vratio satn se u svoju sobu. Omamljen,
poluhipnotisan ljubavlju, legao sam u krevet i u snovima
nastavio da mislim na svoju Gospu sa Pokrovom. Bio sam
srean.

Nastavak Rupertovog dnevnika

27. maj 1907.

Cela nedelja je prola od kada sam video svoju ljubav!
To je to, vie nemam nikakvih sumnji! Od kada sam je
video, moja strast je rasla u skokovima bez granica, kao
to bi pisci rckli. Toliko se uveala da me prosto obuzima i
uklanja svaki trag sumnji i tekoama. Pretpostavljam da
tako mora biti kada mukarac pati patnja ne mora
znaiti bol pod inima u stara vremena. Ja sam samo
slamka u beskonanim krugovima vira. Oseam da je
moram ponovo videti, makar i u njenom kovegu u kripti.
Moram se spremiti za poduhvat jer se o mnogim stvarima
mora razmisliti. Poseta ne sme biti po noi, jer bih je
mogao promaiti ukoliko bude dolazila ovde...
Jutro je dolo i prolo, ali su moja elja i namera
ostali, tako da sam u podne, kada je sunce bilo na svom
vatrenom vrhuncu, krenuo u Crkvu Svetog Save. Sa
sobom sam nosio lampu sa monim soivom. Umotao sam
je potajno, jer nisam eleo da iko zna da sa sobom nosim
takvu stvar.
Ovoga puta nisam imao sumnje. Prilikom prethodne
posete sam za tren bio preplavljen neoekivanim prizorom
tela ene za koju sam mislio da je volim sada znam da je
to istina kako lei u svojoj grobnici. Meutim, sada kada
sve znam, doao sam da je vidim makar i na njenom odru.
Kada sam upalio lampu, to sam uinio im sam
otvorio velika vrata, koja su ponovo bila otkljuana,
krenuo sam ka stepenicama koja vode u kriptu. One su se
nalazile iza bogato izrezbarenog drvenog paravana.
Ustanovio sam, poto sam sada imao bolje osvetljenje, da
je rad na paravanu velianstven i neprocenljive lepote i
vrednosti. Pokuao sam da se bodrim mislima na Gospu i
uspomenama na ljupkost i dostojanstvo naeg poslednjeg
susreta. Meutim, uprkos svemu, srce mi je potonulo dok
sam nesigurnim korakom silazio niz uske zavojite
stepenice. Sada sam ubeen da se nisam brinuo zbog
sebe, ve zbog toga to ona koju oboavam mora da
podnosi ovakvo strahotno mesto. Kao lek za svoj bol,
razmiljao sam kako e biti i kako u se oseati, kada za
nju stvorim put iz ovog uasa. Takve misli su me donekle
umirile i povratile mi samopouzdanje. Na slian nain sam
se do sada vadio iz tekoa kada sam upadao u njih.
Stigao sam do uskih vrata na dnu stepenica isklesanih u
kamenu i uao u kriptu.
Bez odlaganja sam otiao do grobnice pokrivene
staklom, koja se nalazila ispod viseeg lanca. Po svetlu
koje je lampa bacala po peini video sam da mi ruke drhte.
Uz veliki napor sam se smirio i, podigavi lampu, usmerio
sam svetlo dole ka sarkofagu.
Ponovo je isputena lampa zazveala po staklu i ja
sam ponovo stajao sam u mraku, u trenutku sam stajao
skoro paralizovan od iznenaenja i razoarenja.
Grobnica je bila prazna! ak je i mrtvaka odea bila
uklonjena.
Nisam znao ta se deava dok se nisam zatekao na
vrhu zavojitih stepenica. Ovde je u poreenju sa mrklim
mrakom kripte delovalo kao da je dan. Kroz nejasni
prostor crkve probijalo se nekoliko zraaka svetla do
zavojitih stepenica i, ma koliko da je osvetljenje bilo
mutno, oseao sam da nisam u potpunom mraku. Sa
svetlom je doao oseaj moi i nove snage. Odbauljao sam
natrag u kriptu. Tamo sam uz pomo upaljenih ibica
stigao do grobnice i uzeo lampu. Potom sam se, jer sam
eleo da dokaem, ako ne svoju snagu, onda bar
samopotovanje, polako vratio kroz crkvu, gde sam ugasio
svoju lampu i kroz velika vrata izaao na sunce. inilo mi
sa da sam, kako u mraku kripte tako i kroz nejasni
prostor crkve, uo neobine zvuke poput apata i
suzdranog disanja. Meutim, seanje na to mi nije mnogo
znailo kada sam se oslobodio. Bio sam samo zadovoljan
sopstvenom sveu kada sam se zatekao na irokoj
kamenoj terasi ispred crkve. Sunce je tuklo po mom
uzdignutom licu. Kada sam pogledao dole, video sam
odsjaj plavetnila otvorenog mora.

Nastavak Rupertovog dnevnika

 3. jun 1907.
Prola je jo jedna nedelja puna raznovrsnog posla, ali
jo uvek nisam dobio ni glasa ni vesti o mojoj Gospi sa
Pokrovom. Nije mi se ponovo ukazala prilika da po danu
odem do Crkve Svetog Save, mada sam eleo to da uradim.
Oseam da ne smem tamo ulaziti po mraku. No je vreme
njene slobode i mora joj biti ostavljeno, a mogao bih je
mimoii ili vie nikada ne videti.
Dani su bili ispunjeni komeanjem meu Ijudima.
Brani se oigiedno organizuju, zbog razloga koji ne
razumem i zato oklevaju da mi kau. Pazio sam da ne
pokazujem nikakvu znatielju, kako god da sam se oseao.
Raspitivanje bi sigurno izazvalo sumnju i na kraju bi
vodilo ka katastrofi mojih nada u pruanju pomoi
njihovoj borbi za ouvanje slobode.
Ovi estoki ljudi su neobino, skoro prekomerno,
sumnjiavi i jedini nain da zadobijete njihovo poverenje je
da ih pustite da ponu da vam veruju. Mladi ameriki
atae iz ambasade u Beu, koji je putovao po Zemlji Plavih
Planina mi je to ovako sroio: Drite usta zatvorena i oni
e otvoriti svoja za vas. Ukoliko to ne uine, otvorie tvoja
sve do brade!
Bilo mi je oigledno da zavravaju neke nove dogovore
jer su signalizirali sopstvenim kodom. To je bilo prirodno i
ni na koji nain u suprotnosti sa koliinom prijateljstva
koje su mi ve pokazali. Tamo gde nema telegrafa,
eleznice i puteva jedini efikasan nain komunikacije moe
i mora biti iskljuivo lini. Tako da, alco ele da zadre bilo
koju tajnu meu sobom, moraju ouvati tajnost svog koda.
Veoma bih eleo da nauim njihov novi kod i nain na koji
ga koriste, ali, ako elim da im budem prijatelj u nevolji, a
to ne podrazumeva samo poverenje sa jedne strane,
moram da istreniram sebe u strpljenju,
Ovakvim stavom sam do sada zadobio poverenjc pre
nego to smo se rastali na naem poslednjem skupu, posle
najsvetijih zakletvi o poverenju i tajnosti, kada su me
uputili u njihove tajne. Meutim, to se odnosilo samo na
kod i metod koji upotrebljavaju; jo uvek su od mene s
pravoin krili itijenice i politike tajne ili ta god da je bilo
to to ih je pokrenulo u zajedniku akciju.
Kada sam stigao kui, zapisao sam sve to su mi rekli
dok mi je seanje bilo jo svee. Zapis sam prouavao dok
ga nisam nauio napamet, a potom sam spalio papir. Ipak,
postoji bar jedan dobitak u svemu ovome, sa mojim
signalnim jarbolom mogu brzo, tajno i tano slati poruke,
koje su razumljive svima, na sve strane Zemlje Plavih
Planina.

Nastavak Rupertovog dnevnika

jun 1907.
Sino sam imao novi doivljaj sa Gospom sa
Pokrovom. Bio sam u krevetu i tonuo sam u san kada sam
zauo neobino grebanje po staklenim vratima terase.
Paljivo sam oslukivao dok mi je srce snano lupaio.
inilo se da zvuk dolazi oozdo, blizu poda. Skoio sam iz
kreveta, pritrao prozoru i razmakavi teke zastore,
pogledao napolje.
Bata je, kao i uvek, izgledala sablasno na meseini,
ali nigde nije bilo ni najmanjeg znaka pokreta i niko nije
bio blizu terase. Pogledao sam dole odakle je delovalo da
dolazi zvuk.
Tu, malo unutar staklenih vrata, kao da je bilo
gurnuto ispod, stajalo je pare papira nekoliko puta
ispresavijano. Podigao sam ga i otvorio. Bio sam sav van
sebe, jer sam u srcu znao od koga dolazi. Unutra, na
engleskom, krupnim, krivudavim rukopisom, kao da je
poruku pisalo dete od sedam ili osam godina, pisalo je:
Naimo se kod jarbola na steni!
Znao sam za to mesto, naravno. Na najudaljenijoj
taki stene, na kojoj se nalazi zamak, postavljen je visoki
jarbol, gde se u stara vremena vijorila zastava porodice
Visarion. Nekada davno, kada je zamak bio u opasnosti od
napada, to mesto je vrsto utvreno. Zaista, u vreme kada
su luk i strela bili osnovno sredstvo za ratovanje, mora da
je bio prilino neosvojiv.
Pokrivena galerija sa pukarnicama bila je useena u
stenu i ila je oko vrha litice, opkoljavajui jarbol i veliku
izboinu na kojoj je bio postavljen. Uski, pokretni most je,
u mirnim vremenima, povezivao spoljni deo galerije sa
ulazom napravljenim u odbrambenom zidu zamka, koji je
bio zatien dvema kulama i reetkom. Njihova namena je
bila da uvaju prilaz od iznenadnih napada. Sa ove take
se video lanac stena svuda oko rta, tako da je bilo kakav
iznenadni napad brodovima bio nemogu.
Poto sam se brzo obukao i poneo sa sobom lovaki
no i revolver, izaao sam na terasu, iz predostronosti, to
nije uobiajeno za mene, navlaei reetku za sobom i
zakljuavajui je. Situacija oko zamka je previe burna da
bih pravio budalaste rizike bilo da se kreem
nenaoruan ili da ostavljam privatni ulaz u zamak
otvorenim. Spustio sam se kamenim prolazom i popeo se
do podnoja jarbola stepenicama privrenim za stenu.
Goreo sam od nestrpljenja i vreme koje mi je bilo
potrebno da stignem delovalo mi je predugako, tako da
sam bio jo vie razoaran kada sam video da moja Gospa
nije tu. Meutim, moje srce je ponovo bre zakucalo,
moda bre nego ikada, kada sam je ugledao kako ui u
senci zida od amka. Mesto na kojem se nalazila nije
moglo biti spaeno ni sa jedne take, osim sa one na kojoj
sam se nalazio. ak i odatle je samo njen beli pokrov bio
uoljiv u dubokim senkama. Meseina je bila toliko jasna
da su senke bile gotovo neprirodno crne.
Jurnuo sam ka njoj i, kada sam joj priao, umalo
impulsivno nisam rekao: Zato si napusila svoju
grobnicu? Iznenada sam shvatio da je takvo pitanje
neumesno i neprijatno na mnogo naina. Razum je
preovladao i umesto toga rekoh:
Prolo je toliko vremena od kada sam te poslednji put
video! inilo mi se kao venost!
Njen odgovor je usledio brzo kao da sam poeleo to,
jer je progovorila impulsivno i bez razmiljanja:
I meni je bilo dugo! O, toliko dugo! Toliko! Pozvala
sam te da doe ovde jer sam toliko mnogo elela da te
vidim da nisam mogla vie da ekam. Bila sam eljna tvoje
pojave!
Njene rei, njeno dranje, neto neizrecivo to prenosi
poruke srca, enjiv izraz njenih oiju dok joj je meseina
padala preko lica, pokazujui zvezde koje su bile poput
ivog zlata u svojoj udnji je iskoraila ka meni iz senke
raspalili su mi oseanja. Bez razmiljanja ili rei jer je
to prirodni govor nemog jezika ljubavi zakoraio sam ka
njoj i uzeo je u naruije. Predala mi se sa ljupkom
nesvesnou, to je savrenstvo ljubavi, kao da se povodi
za nekakvom komandom izreenom pre nastanka sveta.
Verovatno po prvi put, nesvesno sa obe strane znam da
je sa moje tako bilo nae usne su se srele u prvom
poljupcu.
U tom trenutku mi nita nije bilo udno u tom
susretu. Meutim, kasnije te veeri, dok sam leao sam u
mraku, kada god bih pomislio na sve to udnovatost i
neobino ushienje ne bih mogao da ne primetim
bizarnost ljubavnog sastanka. Usamljeno mesto, usred
noi, mukarac mlad, jak, pun ivota nade i ambicije. ena
prelepa, vatrena i naizgled mrtva, omotana pokrovom u
kojem je bila poloena u grobnicu kripte stare crkve.
U svakom sluaju, dok smo bili zajedno, nisam
uopte razmiljao o tome. Ljubav ima svoje zakone i
logiku. Pod jarbolom, gde se nekada na vetru vijorila
zastava Visarionovih, bila je u mom naruju, njen slatki
dah na mom licu, njeno srce je kucalo sa mojim. Kakvu
smo potrebu imali za razumom? Inter arma silent leges
glas razuma je nem u strasti. Moda je bila mrtva ili nije,
vampir sa jednom nogom u paklu, a drugom na zemlji.
Meutim, voleo sam je i, ta god da se dogodi ovde ili
posle, ona je moja. Kao saputnici emo se zajedno nositi sa
im god na naem putu i kroiemo kojom god stazom
sudbine. Ako je zaista moram izvesti iz najdubljeg pakla,
onda u to i uiniti!
Meutim, da se vratim na dnevnik. Kada sam poeo
da joj govorim strastvenim reima, nisam mogao da se
zaustavim. Nisam eleo, sve i da sam mogao, a izgledalo je
da ni ona ne eli da prestanem. Zar postoji ena, bilo da je
iva ili mrtva, koja ne bi elela da slua ushienje svog
ljubljenog dok je dri u naruju?
Ovo nije pokuaj povlaenja sa moje strane, siguran
sam da je znala sve to sam joj rekao i, kako nije napravila
nijedan protest ili komentar, znai da je prihvatila moja
verovanja i pustila ih u svoj svet. Ponekad bi joj oi bile
zatvorene, ali bi ushienje na njenom licu bilo
neverovatno. Potom, kada bi se prelepe oi otvorile i
pogleale me, u njima bi sijale zvezde koje kao da su bile
nainjene od ive vatre. Govorila je malo, jako malo, ali joj
je svaki slog bio proet ljubavlju i prodirao je do dna mog
srca.
Malo-pomalo, kada su nam se strasti stiale, upitao
sam je kada u je opet videti i kako i gde je mogu nai
ukoliko poelim. Nije mi odgovorila direktno, ve mi je, dok
me je grlila proaputala u uho, meko, bez daha, kako to
samo ljubavnici u zanosu ine:
Dola sam ovde uz ogromne potekoe, ne samo zato
to te volim to bi bilo dovoljno ve i zato to ma
koliku mi radost priinjava da te vidim, moram ipak da te
upozorim.
,,Da me upozori! Na ta?, upitao sam.
Odgovorila mi je oklevajui i stidljivo, uz neto kao
malu borbu, kao neko ko ima potajni razlog da bira rei:
Tekoe i opasnosti te ekaju. Okruen si njima, a
one su jo vee zato to su zbog mrane potrebe, skrivene
od tebe. Ne moe ii nigde, traiti u bilo kom pravcu,
uiniti ili rei bilo ta, ali moe biti upozoren na opasnost.
Dragi moj, ona vreba svuda, po danu i po mraku, na
otvorenom i na skrivenim mestima, od strane prijatelja i
neprijatelja, kada si najmanje spreman i kada je najmanje
oekuje. O, ja to dobro znam i kako je to podnositi,
podeliu to sa tobom za tvoje dobro!
Draga moja! To je sve to sam mogao da kaem, dok
sam je privlaio blie i poljubio. Posle toga se malo smirila.
Videvi to, vratio sam se na temu, za koju mi je ona dala
povod: Ali tekoe i opasnosti me veito prate, i ako
nemam nikakve naznake o vrsti i svrsi istih, ta mogu da
uradim? Bog zna da se uvam, ne sebe radi, ve za tvoje
dobro. Nemam drugog razloga da ivim i budem jak fiziki i
mentalno. Ako moe da mi kac dctaljc ili me uputi na
neki nain ponaanja, delovanja, koji bi bio najvie u
skladu sa tvojim eljama ili pre, ta ti misli da bi bilo
najbolje, kai mi.
Pre nego to je progovorila, gledala me je netremice
dugakim, sadrajnim, zaljubljenim pogledom, koji nijedan
ovek ne bi mogao pogreno da protumai. Potom je poela
da govori polako, svrsishodno i nedvosmisleno.
Budi hrabar i ne boj se. Budi iskren prema sebi, za
mene je to kao da si iskren prema meni. To je najbolja
zatita koju moe koristiti. Tvoja bezbednost ne lei u
mojim rukama. Ah, kako bih volela da nije tako! Bog mi je
svedok!
Duboko u sebi me je oduevilo to to samo ujem
izraavanje njenih elja, ali jo vie me je obradovaio to to
je pozvala boga. Shvatio sam sada, u miru svoje sobe, po
danu, da i dalje verujem da je ona sasvim ena iva
ena da nije sasvim mrtva, meutim, u trenutku, mada
moje srce nije primetilo sumnju, mozak jeste. Odluio sam
se da se ovoga puta neemo rastati dok ne bude saznala
da sam je video i gde, ali, uprkos mislima, ui su pohlepno
sluale dok je ona nastavljala dalje.
to se mene tie, ne moe me nai, ali u ja nai
tebe, budi siguran u to! A sada moramo rei laku no,
dragi moj, dragi moj! Reci mi jo jednom da me voli, jer to
zadovoljstvo ne elim da ispustim, ak i ako nosim ovakvu
odeu i poivam tamo gde poivam.
 Dok je to govorila, podigla je kraj pokrova da ga mogu
videti. ta sam drugo mogao da uradim osim da je ponovo
uzmem u naruje i privijem je uz sebe. Bog zna da je sve to
bila ljubav, ali strastvena ljubav koja je kolala kroz svaku
moju venu dok sarn privijao njeno teio uz svoje. Zagrljaj
nije bio sebian, nije bio samo izraz moje strasti. Bio je
baziran na saaljenju saaljenju koje je blizanac prave
Ijubavi. Bez daha od poljubaca, kada smo se razdvojili,
stajala je velianstveno ushiena, kao beli duh na
meseini, dok su me njene prelepe, zvezdane oi
prodirale, progovorila je malaksala u ekstazi: 0, koliko
me voli! Koliko me voli! Vredelo je proi kroz sve ovo, ak
i nositi ovu uasnu draperiju. Ponovo je pokazala na
pokrov.
Ovo je bila moja ansa da progovorim o onome to
znam i iskoristio sam je.
Znam, znam. tavie, poznato mi je tvoje uasno
mesto za poinak.
Prekinula me je, u pola reenice, ne reju, ve
uplaenim pogledom. Kako ju je strah obuzimao,
ustuknula je od mene. Pretpostavljam da u stvarnosti nije
mogla biti blea nego to je izgledala kada ju je meseina
obasjala, meutim, u trenutku je izgledalo kao da svaki
privid ivog bia nestaje iz nje i gledala me je pogledom
punim strepnje, kao da je na neki uasan nain potinjena
neemu. Da nije bilo jada u njenom pogledu, delovala bi
bezduno poput mermera, koliko je hladno izgledala.
Trenuci su se vukli dok sam ekao da progovori.
Naposletku je progovorila zapanjenim apatom, koji ak i u
mirnoj noi jedva da sam mogao uti:
,,Ti zna zna gde poivam! Kako kada je to
bilo?
Nisam mogao nita drugo da uradim nego da kaem
istinu:
,,U kripti Crkve Svetog Save. Sasvim sluajno.
Istraivao sam okolinu zamka i put me je odveo tu. Naao
sam zavojite stepenice u kamenu iza paravana i siao dole.
Draga, voleo sam te uveliko pre tog trenutka, ali tada, ak
i kad mi je lampa uz zveket ispala na staklo, moja ljubav
se uveala, uz saaljenje kao katalizator.
Bila je tiha nekoliko momenata. Kada je progovorila, u
glasu joj se oseao novi prizvuk:
Zar nisi bio okiran?
Naravno da jesam, odgovorio sam joj u trenutku, a
sada mislim da je to bio i mudar odgovor. Teko da je to
prava re. Bio sam uasnut vie od onoga to ti reima
mogu opisati da ti mora tako da pati! Nisam hteo da
se vraam, jer sam se plaio da svojim postupcima ne
napravim barijeru izmeu nas. Meutim, posle nekog
vremena sam ponovo doao, jednoga dana.
,,Pa? Njen glas je bio poput divne muzike.
Doiveo sam drugi ok, jo gori nego prethodni put
jer nisi bila tu. Tada sam zaista shvatio koliko si mi draga
koliko mi znai. Dok ivim, ti iva ili mrtva uvek
e biti u mom srcu.
Disala je duboko. Oi su joj se toliko sjajile od
ushienja da su nadsijavale meseinu, ali nije rekla ni re.
Nastavio sam:
Draga moja, doao sam u kriptu pun nade i
hrabrosti, mada sam znao kakav uasan prizor u ponovo
videti. Meutim, mi nemamo pojma ta nam sudbina
donosi, bez obzira ta oekivali. Izaao sam odatle sa
srcem poput vode od uasne ucveljenosti.
O, koliko me voli, dragi!
Ohrabren njenim reima, i jo vie bojom njenog
glasa, nastavio sam obnovljene hrabrosti. Nije bilo
zastajanja niti mucanja dok sarn iznosio svoju nameru:
,,Ti i ja, draga moja, predodreeni smo jedno za
drugo. Ne mogu promeniti to to si ve patila pre nego to
sam te upoznao. Mogue je da te oekuje jo patnje koju
ne mogu spreiti ili ije trajanje ne mogu skratiti, ali sve
to jedan ovek moe da uradi, uradiu. Ni sam pakao me
nee zaustaviti ukoliko je mogue da te izvuem iz tih
muka u svom naruju.
 Zar te nita nee spreiti? Njeno pitanje je bilo
postavljeno mekano poput trzaja eolske harfe.
,,Nita! Rekao sam i uo svoje zube kako su
kljocnuli. Iz mene je govorilo neto jae nego to sam znao
da postoji u meni. Ponovo je usledilo pitanje uz drhtanje,
cvokotanje, stresanje, kao da je u pitanju stvar ivota ili
smrti.
Ni ovo? Podigla je kraj pokrova i kada je ugledala
moje lice shvatila je odgovor pre nego to sam progovorio i
nastavila je dalje: ,,Sa svim to nosi?
,,Ne, ak i ako je ispleten od pokrova svih prokletih!
Usledila je dugaka pauza. Glas joj je bio odluniji
kada je ponovo progovorila. Zvonio je. tavie, imao je
radosnu notu, kao kad neko osea novu nadu:
Ali, da li zna ta e ljudi rei? Neki od njih e rei da
sam mrtva i zakopana, drugi da nisam samo mrtva i
zakopana, ve da sam jedna od onih nesretnih bia koja ne
mogu umreti uobiajenom smru ljudi, koja ive uasni
ivot u smrti gde su tetni po sve. Ti nesretni, nemrtvi,
koje zovemo vampiri, koji ive od krvi i donose veno
prokletstvo i smrt otrovom svojih poljubaca!
Znam ta ljudi priaju ponekad, odgovorio sam. Ali
takoe znam ta mi srce govori i radije u posluati njegov
zov, nego sve glasove ivih i mrtvih. ta god bilo, tvoj sam.
Ukoliko je potrebno da tvoj stari ivot zadobijem iz ralja
smrti i pakla, drau se vere i zakletve i nikada se neu
ponovo zakleti! Dok sam zavravao sa govorom, klekao
sam na kolena ispred nje, zagrlio je i privukao. Njene suze
su padale na moje lice, dok me je mazila po kosi, svojom
mekom, jakom rukom, proaputala je:
Mi smo zaista jedno. Zar postoji svetijeg braka koje
bog moe dati svojim stvorenjima?
Bili smo tihi neko vreme.
Mislim da sam prvi doao sebi. To sam pokazao poto
sam je upitao:
Kada emo se ponovo sresti?
Neto ega se nikada nisam setio prilikom naih
preanjih rastanaka. Odgovorila mi je glasom koji jedva
da je bio iznad apata, mekan i zavodljiv poput gukanja
goluba.
,,To e biti uskoro, im budem mogla, budi uveren.
Dragi moj, dragi moj! Poslednje etiri rei privrenosti bile
su izgovorene tihim, ali prodornim glasom koji mi je
rasplamsao ushienje.
Daj mi neku uspominu, rekoh, ,,da te uvek imam
uz sebe i da smirim bolno srce do ponovnog susreta, i
posle, ljubavi radi!
Sagla se za trenutak i brzim, jakim prstima otkinula
deo svog pokrova, koji je poljubila i dala mi ga
proaputavi:
Vreme je da se rastanemo. Mora me ostaviti sada.
Uzmi ovo i uvaj ga zauvek. Biu manje nesrena u svojoj
uasnoj samoi, kada znam da je ovaj moj poklon, koji je
deo mene, blizu tebe. Moda e ti, najdrai moj, jednoga
dana biti drago ili e biti ponosan zbog ove asti, kao to
ja jesam Poljubila me je dok sam ga uzimao.
,,U ivotu ili smrti, ne marim, ta god da je, samo da
sam sa tobom!
Rekao sam, odlazei. Spustivi se niz stepenice, otiao
sam kamenim prolazom.
Poslednja stvar koju sam video bilo je prelepo lice
moje Gospe sa Pokrovom. Njene oi su bile poput zvezda
dok me je pratila pogledom. Taj pogled nikada neu
zaboraviti.
Posle nekoliko nemirnih trenutaka premiljanja,
mehaniki sam pronaao put kroz batu. Otvorio sam
reetku, uao u svoju pustu sobu, koja je delovala jo
usamljenije posle seanja na zanos pod jarbolom.
Sanjarei, legao sam u krevet. Leao sam budan do zore,
razmiljajui.
KNJIGA PETA RITUAL U PONO
 Nastavak Rapertovog dnevnika

20. jun 1907.

Od kada sam poslednji put video svoju Gospu vreme

mi je prolazilo brzo, kako to samo u poslu moe. Kao to
sam rekao branima, Ruk kojeg sam otpravio na put,
naruio je pcdeset hiljada Ingis-Malborn puaka i onoliko
tona municije koliko su francuski eksperti izraunali da je
potrebno za godinu dana ratovanja. Javio mi je putem
ifrovanog telegrama da je narudbina kompletirana i da je
roba na putu. Jutro posle susreta pod jarbolom primio
sam poruku da e brod koji je iznajmio Ruk stii u
Visarion tokom noi. Svi smo bili nestrpljivi. U zamku je
sada sve vreme bila ekipa za signalizaciju, kod je menjan
onoliko brzo koliko su ljudi postajali viniji korienju
signala. Nadali smo se da e svaki borac u zemlji postati
vian u signalizaciji. Osim njih, tu je bilo i nekoliko
svetenika. Crkva ove zemlje je militantna, njeni svetenici
su ujedno i vojnici, dok su eparsi komandanti. Na bojitu
su tamo gde su najpotrebniji. Prirodno, poto su
edukovani ljudi, bre ue od brana, tako da su signali-
zaciju i ifre savladali instinktivno gotovo odmah. U svakoj
zajednici sada imamo po jednog od njih i uskoro e
svetenici moi da obavljaju signalizaciju za ceo narod,
tako da e vojnici biti slobodni za ratovanje. Uputio sam, u
poverenju, one koji su bili uz mene, na prispee broda i
ve smo uveliko obavljali pripreme kada nam je osmatra
kod jarbola javio da se svetla broda pribliavaju obali. Svi
smo se skupili na kamenitoj obali reice i pratili smo kako
uplovljava u okriije luke. Kada je uplovio, otrali smo do
poklopca koji je titio ulaz iza velikih oklopljenih vrata,
koja je ujka Roder postavio kako bi zatitio luku.
Poto je pristao, pomogli smo da se parobrod privee
za dok.
Ruk je delovao spremno i bio je pun poleta i ustrine.
Sama odgo- vornost i pomisao na akciju kao da su mu
povratili mladost.
Kada smo organizovali iskrcavanje sanduka sa
pukama i municijom, uveo sam Ruka u prostoriju koju
sam zvao moja kancelarija, gde mi je prepriao ta je
radio. Ne samo da je nabavio puke i municiju za njih ve
je od jedne od malih latinoamerikih republika kupio
oklopljenu jahtu, koja je bila posebno napravljena za ratna
dejstva. Postao je krajnje zanet, ak oduevljen, kada mi je
priao o njoj:
,,Ona je poslednja re tehnike po pitanju pomorske
konstrukcije, torpedna jahta. Mala krstarica, sa najnovijim
turbinama na benzin, potpuno opremljena najnovijim i
najboljim orujem i eksplozivima raznih vrsta. Ona je
najbre plovilo na svetu. Izradio ju je Tornikroft*( Tornikroft -
uvena firma specijalizovana za izradu ratnih brodova iz
Sautemptona.), dizajnirao Parsons*( arls Algirnon Parsons
(18541931) uveni dizajner brodova i izumitelj parne turbine.),
oklop je izradio Armstrong*( Armstrong, Vitvort i Co najuveniji
proizvoai oklopnih oplata za brodove iz Manestera.), dok: se za
naoruanje pobrinuo Krup*( Fredireich Krupp AG Hoech-Krupp
porodina firma sa 400 godina starom tradicijom proizvodnje oruja,
jedna od najveih firmi u Evropi poetkom XX veka i izuzetno poznata
po proizvodnji topova svih vrsta i namena.). Ako ikad stupi u
akciju, bie strah i trepet za svoje protivnike jer se moe
upustiti u borbu sa bilo ime, osim bojnog broda.
Takoe mi je rekao da je od iste vlade, poruio
kontingent artiljerije najnovije vrste, iji su domet i
preciznost vrhunski. Ta poiljka e stii uskoro, sa
odgovarajuom municijom. Tovar slei odmah za
topovima.
Kada mi je ispriao ostatak vesti, predao mi je raune
i izali smo na dok da nadziremo istovar ratnog materijala.
Poto sam znao da stie, obavestio sam tog popodneva
brane da dou i preuzmu ga. Odgovorili su na poziv i
zaista je izgledalo kao da je cela zernlja te noi bila u
pokretu.
 Stizali su pojedinano, skupljajui se u grupe kada bi
stigli u zamak ili na dogovorenim mestima du puta.
Odlazili su potajno i u tiini, unjajui se umom poput
duhova, kako bi jedna grupa zauzela mesto druge, koja bi
otila nekim od puteva koji su okruivali Visarion. Njihovo
dolaenje i odlaenje bilo je sablasno. To je bila prava
manifestacija unutranjeg duha cele nacije, koja je
ujedinjena zajednikim ciljem.
Posadu broda su inili mahom britanski inenjeri, koji
su se dobro vladali i na koje se moglo osloniti. Ruk je
izabrao svakog posebno, koristei svoje ogromno iskustvo
poznavanja ljudi i ivota. Oni su bili deo posade jahte, koja
je oformljena kada je jahta uplovila u Mediteran. Sjajno su
saraivali sa svetenicima i borcima u zamku, tako da im
je polet bio vredan svake hvale. Delovalo je kao da teki
sanduci sami od sebe naputaju utrobu broda, toliko brzo
su se reali po prolazima od palube do zida. Deo moje
zamisli je bio da se puke smeste u sredinu, kako bi mogle
odmah da se distribuiraju. U zemiji poput ove, bez
eleznice i puteva, raspodela tolikog ratnog materijala je
veliki posao, jer se mora obaviti individualno ili iz nekih
centara.
Meutim, posao je iao brzo jer je veliki broj brana
uestvovao u poduhvatu. Kako je posada zajedno sa
branima polagala sanduke na dok, tako su ih odmah
inenjeri otvarali i spremali sadraj za transport. Delovalo
je da brani stiu u nepresunoj gomili, svaki bi preuzeo
svoj deo tereta i, dok bi izlazio, jedan od kapetana bi mu
davao instrukcije gde da ide i kojom rutom da se kree.
Metodologiju sam ve bio razradio i imao spremnu kada
sam saznao da oruje stie, tako da su opis i koliine bili
podeljeni kapetanima unapred. Ceo posao je od strane svih
tretiran kao najtajniji mogui. Jedva da je koja re
izgovorena, osim neophodnih uputstava, a i ona su
izdavana apatom. Celu no je reka ljudi dolazila i odlazila,
tako da se do zore gomila opreme smanjila na pola.
Sledee noi je i ostatak prebaen, poto su moji ljudi
smestili u zamak puke i municiju neophodnu za njegovu
odbranu. Preporuljivo je bilo da drimo rezervne zalihe za
svaki sluaj. Sledee noi Ruk je u tajnosti isplovio jahtom.
Otiao je da preveze kupljene topove i municiju, smetene
na jednom od grkih ostrva. Drugog jutra, poto sam tajno
poslao vest da je brod na putu, dao sam znak da se brani
okupe.
Malo posle smrkavanja, zamraeni brod je uplovio u
luku. Dosta ljudi je pristiglo da bi pomoglo oko topova;
kapije su ponovo zatvorene i poeli smo istovar. Taj deo
posla je bio lak jer je dok poseovao svu neophodnu
savremenu opremu, ukljuujui i kran za podizanje
topova, koji se veoma brzo mogao postaviti.
Topovi su stigli sa raznovrsnom opremom za
prenoenje i posle nekoliko sati mala povorka njih je
sablasno i tiho nestala u umi. Grupa Ijudi je okruivala
svaki top i kretali su se bez potekoa jer su bili opremljeni
konjima.
Nedelju dana po pristizanju topova odravale su se
svakodnevne vebe. Pri ovom napornom poslu neverovatna
snaga i izdrljivost brana su doli do izraaja. inilo se da
ne znaju za umor kao to ne znaju za strah.
To je trajalo celu nedelju, sve dok perfektna disciplina
i upravljanje nije postignuto. Nisu vebali gaanje jer bi to
onemoguilo svaku tajnovitost. Stizali su izvetaju sa
granice sa Turskom da se sultanove trupe gomilaju i,
mada nisu bile u bojnoj spremi, samo pregrupisavanje bilo
je manje ili vie opasno. Vesti naih pijuna, mada
neodreene po pitanju svrhe i odredita pokreta, ukazivale
su nam da se neto definitivno deava. Turska ne ini
nita bez namere, a to znai da se nekome neto loe
sprema. Svakako bi ih zvuci topova, koji se daleko uju,
upozorili na nae pripreme i tako im umanjili efikasnost.
Kada su svi topovi razdeljeni, osim naravno onih
namenjenih za odbranu zamka ili onih koji su pohranjeni
ovde u rezervi, Ruk je ponovo otiao brodorn vodei
posadu. Brod se vraao vlasnicima, a posada e se
prebaciti na ratnu jahtu gde e se od njih i od drugih
regruta kompletirati sastav. Ostale je takoe u tajnosti
izabrao Ruk i oni su tajno bili smeteni u Kotoru, spremni
da stupe u slubu im se ukae prilika. Svi su biii odlini
Ijudi, spremni na svaki posao koji im se zada, tako mi je
rekao Ruk, a on sigurno zna. Njegovo piratsko iskustvo iz
mlaih dana ini ga strunjakom za to.

Nastavak Rupertovog dnevnika

24. jun 1907.

Prole noi sam od svoje Gospe dobio slinu poruku

kao prethodnog puta. Bila je dostavljena na isti nain.
Sada je, meutim, na susret trebalo da bude na jednom
od prilaza unutranjem bastionu.
Obukao sam se paljivo pre nego to sam krenuo u
ovu avanturu jer, ako bi me bilo koji od slugu spazio,
verovatno bi obavestio tetku Denet, to bi dovelo do
beskrajnih ispitivanja i zakljuaka, a to je bilo daleko od
poeljnog.
Priznajem da sam razmiljao, dok sam se ubrzano
spremao, kako ne mogu da razumem na koji nain ljudsko
telo, ak i ako je mrtvo, moe biti prebaeno na takvo
mesto bez ikakve pomoi ili bar dosluha sa nekim iznutra.
Prilikom susreta kod jarbola okolnosti su bile drugaije.
Mesto je zapravo van zamka, i, kako bih stigao do njega,
morao sam da napustim zamak i da se kroz batu popnem
na bedem. Ovde nije postojala takva mogunost. Bastion je
bio tvrava u tvravi. Nalazi se unutar zidina i, mada je
odvojen od njih, ima sopstvenu odbranu od napada.
Njegov krov je, koliko sam znao, potpuno nepristupaan,
kao i skladite.
Taj problem me nije muio vie od bilo koje usputne
pomisli. Radost zbog predstojeeg susreta i eljno
ushienje na samu pomisao da emo se videti odagnali bi
sve probleme. Ljubav ima svoju sopstvenu veru i nisam ni
za trenutak posumnjao da me moja Gospa nee ekati na
dogovorenom mestu. Poto sam proao kroz mali
zasvoeni prolaz i popeo se uz stepenice isklesane u zidu,
sa kapijama na poetku i kraju, izaao sam na prilaz
bastionu. Dobro je bilo to je situacija jo uvek mirna, tako
da nije bilo potrebe za straarima na ovom mestu.
U mranom uglu, gde su meseina i prolazei oblaci
pravili duboku senku, ugledao sam je, ogrnutu, kao i
uvek, u svoj pokrov. Ne znam kako, ali sam na neki nain
osetio da je situacija ozbiljnija nego prilikom prolog
susreta. Spremio sam se na bilo ta to bi moglo doi. Ve
sam doneo odluku da zadobijem enu koju volim, bio sam
spreman da se suoim sa smru. Poto smo se nekoliko
kratkih trenutaka drali u naruju, bio sam spreman da
prihvatim smrt ili ak vie od smrti. Sada, vie nego ikada,
bila mi ljupka i draga. Kakve god prepreke da su postojale
u poetku nae ljubavi, u ovom trenutku su nestale. Sta
onda od sumnje i nepoverenja moe postojati to ne bismo
mogli da prebrodimo? ak i da je bilo takvih sumnji ili
prepreka, mora da su nestale u aru naeg zagrljaja. Bio
sam lud za njom i bilo mi je drago to sam takav. Kada je
dola do daha, posle naeg zagrljaja, ree:
Dola sam da te upozorim da bude paljiviji nego
ikada. Moram priznati da je za mene, koji sam mislio
samo na ljubav, bio udarac to to ujem da je neto drugo
bilo povod njenog dolaska, pa ak, i ako je to bila njena
briga za moju bezbednost. Nisam mogao da ne primetim
gorku notu jada u svom glasu dok sam odgovarao: Zarad
ljubavi sam doao.
Ona je, oigledno, primetila bol u pozadini mojih rei
jer je brzo rekla:
Najdrai, i ja sam zarad ljubavi dola. Zabrinuta sam
za tebe zbog toga to te toliko volim. ta bi mi svet
znaio bez tebe?
U njenom glasu je bilo toliko iskrenosti da me
pogodilo kada sam shvatio da sam zvuao grubo. U
prisustvu takve ljubavi, ak i sebinost ljubljenog mora
ostati po strani. Nisam mogao da se izrazim reima, ve
sam jednostavno uzeo njenu vitku aku u svoju i poljubio
je. Dok je leala topla u mom dlanu, primetio sam snagu i
vrstinu njenog stiska. Toplina i zanos su mi dotakli um i
srce. Ponovo se iz mene izlila bujica ljubavnih rei, dok me
je ona sluala sva usplamtela. Kada je strast rekla svoje,
razum je dobio priliku da se iskae. Poto sam se ponovo
uverio u njenu privrenost, poeo sam da cenim njenu
brigu za moju bezbednost, tako da sam se vratio na tu
temu. Samo njeno insistiranje, zasnovano na linoj
privrenosti, dalo mi je vie od solidne osnove za strah. U
svom ljubavnom zanosu sam zaboravio ili nisam
razmiljao o tome koliko veliku mogunost da saznaje
stvari ima kad moe da se kree svuda, na tako udan
nain. Upravo u ovom trenutku je bila unutar samih mojih
zidina. Brave, reetke, ak i sama kapija smrti nisu u
stanju da je sputaju. Sa takvom slobodom delovanja i
kretanja po svakakvim skrovitim mestima mogla bi znati
mnogo stvari koje nisu poznate drugima? Kako bi neko
uspeo da sauva bilo kakvu tajnu od tako nekog, ak i onu
zlu? Takve misli i zakljuci su mi esto proletali kroz glavu
u trenucima ushienja, pre nego razmiljanja, ali se ne bi
dovoljno dugo zadrali da postanu uverenje.
,,A ti?, upitao sam je iskreno. ta je sa opasnou
po tebe? Nasmejala se, biserno beli zubi su se sjajili na
meseini dok je govorila: ,,Za mene nema opasnosti. Ja
sam bezbedna. Ja sam moda jedina osoba u celoj zemlji
kojoj ne preti opasnost.
Puno znaenje njenih rei mi nije odmah bilo jasno.
Bilo mi je potrebno neko uporite za takvu tvrdnju. Nije da
nisam eleo da joj verujem, ali sam mislio da se moda
vara. Hteo sam da uverim sebe, tako da sam u svojoj
rasejanosti nepromiljeno upitao:
Kako tebi ne preti opasnost? ta je tvoja zatita?
Nekoliko trenutaka, koji su meni trajali veno, gledala
me je netremice, dok su zvezde u njenim oima sijale
poput vatre, zatim je sputivi glavu, uzela kraj pokrova i
pruila ga meni.
,,Ovo!
Znaenje je bilo potpuno razumljivo. Nisam mogao da
progovorim odmah poto me je talas emocija guio. Pao
sam na kolena i uzevi je u ruke privio blizu sebe. Videla je
da sam dirnut, neno mi je gladila kosu i delikatnim
dodirom mi je spustila glavu na njene grudi, kao to bi
majka uinila kada tei uplaeno dete.
Ubrzo smo se vratili u realnost ivota oko nas.
Promrmljao sam: Tvoja sigurnost, tvoj ivot, tvoja srea su
sve na svetu za mene. Kada e mi dopustiti da se brinem
o njima?
Zadrhtala je u mom naruju, pribivi se jo vie uz
mene. inilo se da joj ruke drhte od uzbuenja dok je
govorila. B a b a c b a l k a n d o w n l o a d.c o m
Zar bi zaista eleo da stalno budem uz tebe? Za mene
bi to bila neizreciva srea, a za tebe, ta bi to bilo za tebe?
Pomislio sam da eli da joj priam o svojoj ljubavi i da
me kao svaka ena navodi da to kaem, tako da sam
ponovo govorio o strasti koja besni u meni, eljno me je
sluala dok smo se vrsto drali u zagrljaju. Konano sam
napravio pauzu, dugaku, dugaku pauzu u kojoj su naa
srca kucala kao jedno. Potom je poela da govori, ljupkim,
tihim, intezivnim apatom mekim kao letnji povetarac:
Biu tvoja kao to eli, ali, dragi moj, morae da proe
kroz teku probu koja e te staviti na uasno iskuenje! Ne
pitaj me nita! Ne sme me pitati nita, jer ti ne mogu
odgovoriti, a veliku bol mi priinjava da ti odbijem bilo ta.
Venanje sa nekim kao to sam ja ima svoj posebni ritual,
koji nije unapred izvestan. On moe... Strastveno sam
prekinuo njen govor: Nema rituala kojeg se plaim, sve
dok je za tvoje dobro i tvoju venu sreu. Ako na kraju
njega mogu da te zovem svojom, nema tog uasa u ivotu
ili smrti sa kojim se neu rado suoiti. Draga, ne pitam te
nita. Spokojno se stavljam u tvoje ruke. Posavetovae me
kada doe vreme, ja u biti zadovoljan i voljan da
posluam. Voljan! To je preslaba re da se izrazi ono za
ime udim! Neu ustuknuti ni od ega to mi moe stati
na put, bilo da je sa ovog ili onog sveta, sve dok ne
postane moja!
Ponovo su njeni sreni aptaji bili muzika za moje ui.
O kako me voli! Kako me voli, dragi, dragi!
Zagrlila me je i nekoliko momenata smo stajali
spojeni. Iznenaa se odvojila od mene i potpuno ispravila
sa dostojanstvom koje ne mogu da opiem. Njen glas je
imao novu mo, dok je sa odlunim izgovorom jasno rekla:
Ruperte Sent Lederu, pre nego to napravimo bilo
koji korak dalje, moram da te upitam neto i obavezujem
te najsvetijom au i verovanjem da mi odgovori iskreno.
Da li veruje da sam ja jedno od onih nesretnih bia koja
ne mogu da umru, ve moraju da sramno da ive izmeu
ovog i onog sveta, ija je paklena misija da unite duu i
telo onih koji ih vole kako bi se srozali na njihov nivo? Ti si
dentlmen, i to hrabar. Ustanovila sam da si neustraiv.
Odgovori mi potpuno iskreno, ma kakvo tvoje miljenje
bilo!
Stajala je na glamuroznoj meseini, sa zapovednim
dostojanstvom koje je delovalo nadljudski. Na tom
mistinom svetlu njen beli pokrov je izgledao prozrano, a
ona je delovala kao otelotvorenje moi. ta sam mogao da
kaem? Kako da priznam takvom biu da sam na
trenutke, ako ne verovao, onda bar sumnjao? Ukoliko bih
odgovorio neiskreno, izgubio bih je zauvek. Bio sam u
oajnoj situaciji. U takvom sluaju postoji samo jedno
vrsto mesto na koje se moete osloniti, a to je istina.
Zaista sam se oseao da sam izmeu avola i
provalije. Odgovor se nije mogao izbei, tako da sam zbog
sveproimajueg i ubedljivog oseanja istine progovorio.
Za trenutak sam osetio notu oholosti u svom glasu i
skoro da sam poeo da oklevam, ali sam se ohrabrio poto
na licu svoje Gospe nisam video ni bes ni prezir, ve
odobravanje. eni je, na kraju krajeva, zadovoljstvo da vidi
snagu svog mukarca jer na njoj poiva njena vera u
njega.
Odgovoriu iskreno. Upamti da nemam nameru da ti
povredim oseanja, ali poto si prizvala moju ast, mora
mi oprostiti ako te ta povredi. Istina je da sam u poetku
i neto kasnije, poto sam imao vremena da
porazmislim o stvarima kada si otila kada je razum
stigao u pomo utiscima, verovao da si vampir. Kako da ne
sumnjam, ak i sada, mada te volim celim svojim srcem,
iako sam te drao u svojim rukama i ljubio, kada sve
injenice ukazuju na jednu stvar? Seti se, viao sam te
samo nou, osim tog gorkog trena kada sam te usred
podneva, ugledao, odevenu u pokrov, kao i uvek, kako
lei naizgled mrtva u grobnici kripte Crkve Svetog Save...
Meutim, pustimo da to proe. Sada samo verujem u tebe.
Bila ena ili vampir, meni je sve jedno. Ti si ta koju volim!
Ukoliko se ispostavi da ti ti nisi ena, u ta ne mogu da
poverujem, tada e moja slava biti da skrim tvoje okove,
otvorim tvoj zatvor i oslobodim te. Tome u posvetiti svoj
ivot.
Nekoliko trenutaka sam stajao nem, drhtei od strasti
koja se razbudila u meni. Ona je u meuvremenu izgubila
deo svoje ohole uzdranosti i smekala, pokazujui ponovo
svoju enstvenost. Bilo je to kao ostvarenje teme iz
Pigmaliona.
Moleivim, pre negoli zapovednim glasom, ree: ,,I
uvek e biti iskren prema meni?
Uvek, tako mi boga!
Odgovorio sam, i shvatio da u mom glasu nije
nedostajalo ubeenja.
Zaista nije bilo razloga za tako neto. Ona je stajala
nepokretna poput statue neko vreme, a ja sam poeo da se
spremam za zanos koji me je oekivao kada me ponovo
zagrli.
Meutim, do trenutka slabosti nije dolo. Odjednom
je otpoela, kao da se probudila iz sna:
Sada, idi, hitaj!
 Osetio sam u njenom glasu ubeenje i neophodnost
da se povinujem, tako da sam se okrenuo u momentu.
Dok sam iao ka vratima kroz koja sam uao, upitao sam:
Kada u te ponovo videti?"
,,Uskoro!, odgovorila je. Obavestiu te uskoro na
kom mestu i kada. O, idi, idi! Skoro me je odgurnula od
sebe.
Kada sam proao kroz niska vrata i zakljuao ih za
sobom, osetio sam krivicu to je tako zatvaram, ali sam se
plaio da ne probudim neku neprijatnu sumnju ukoliko se
otkrije da su vrata bila otvorena. Posle sam se uteio
milju da ako je dola do krova kada su vrata bila
zatvorena, moi e da izae na isti nain. Oigledno je
znala za neki tajni ulaz u zamak. Alternativa je bila da
poseduje neku natprirodnu sposobnost ili mo. Nisam
eleo da sledim taj tok misli, tako da sam posle izvesnog
napora uspeo da ne mislim na to.
Kada sam se vratio u svoju sobu, zakljuao sam vrata
za sobom i u mraku legao na poinak. Nisam eleo svetlo u
tom trenutku, nisam mogao da ga podnesem.
Ovoga jutra sam se probudio malo kasnije nego to je
uobiajeno, sa nekom vrstom prihvatanja, koje nisam
mogao odmah da razumem. Ubrzo kada su mi se ula
potpuno razbudila, uplaio sam se da e tetka Denet
uskoro doi u jo uplaenijem stanju po pitanju nekog
novog predskazanja jaeg intenziteta od prethodnog.
Meutim, udno mi je da to kaem, nisam imao
nikakvu posetu. Kasnije tog jutra, posle doruka, etali
smo zajedno po bati. Upitao sam je kako je spavala i da li
je sanjala ta. Odgovorila mi je da se nije budila i da, ako
je imala bilo kakve snove mora da su bili prijatni, jer ih se
ne sea.
,,A ti zna, Ruperte, dodala je, ,,da se, ukoliko usnim
loa ili strana predskazanja, uvek seam tog sna.
Jo kasnije toga dana, kada sam bio sam na litici
pored reice, nisam mogao da ne komentariem odsustvo
njene moi predskazivanja. Sigurno je, ako je ikada imala
uzrok za tako neto, to bilo kada sam upitao svoju Gospu
da se uda za mene Gospu o ijem identitetu nisam znao
nita, ak ni ime koju sam voleo svim srcem i duom
Gospu sa Pokrovom.
Izgubio sam poverenje u mo proricanja.

Nastavak Rupertovog dnevnika

1. jul 1907.

Prola je jo jedna nedelja. ekao sam strpljivo i

konano sam nagraen jo jednim pismom. Spremao sam
se za krevet pre, kada sam zauo misteriozni zvuk na
vratima, kao i prilikom prethodna dva puta. Pourio sam
do staklenih vrata i zatekao sam jo jedno presavijeno
pismo. Meutim, nisam video ni traga od svoje Gospe ili
nekog drugog bia. Pismo, koje nije bilo naslovljeno, glasilo
je ovako:

Ako si i dalje istog miljenja i ne osea nikakvu

zebnju, nai se sa mnom kod Crkve Svetog Save, iza
reice, sutra uvee u petnaest do dvanaest. Ako dolazi,
doi u tajnosti i naravno sam. Nemoj dolaziti ako nisi
spreman na uasno iskuenje. Meutim, ako me voli i
nema sumnji ni strahova, doi. Doi!

Bespotrebno je rei da nisam spavao cele noi. Probao

sam, ali bez uspeha. Morbidna srea me je drala budnim,
a ne strah. Jednostavno sam bio obuzet idejom
predstojeeg zanosa od momenta kada u moi svoju
Gospu da zovem samo, samo svojom. U ovom moru
srenih iekivanja sve manje stvari su bile potisnute.
Leao sam nepomino, smiren i zadovoljan.
Sa dolaskom jutra, poelo je da raste i moje
nestrpljenje. Nisam znao ta da radim, kako da se
obuzdam, gde da naem lek. Na sreu, on se pojavio u
obliku Ruka, koji je doao ubrzo posle doruka. Zadovoljno
mi je priao o oklopnoj jahti, koja se usidrila u Kotoru
prethodne noi, o posadi koju je doveo i koja je ekala na
njen dolazak. Nije hteo da rizikuje i pristaje u bilo koju
luku sa takvim plovilom da ne bi bio zadran ili sputan
propisima. Isplovio je na otvoreno more pre zore. Na jahti
se nalazio i mali torpedni amac, koji je sputan u more
posebnim mehanizmom. Jahta e uploviti u reicu oko
deset uvee, po mraku. Potom e otii do Otranta, gde e
odneti moju poruku. Poruka e biti ifrovana i, prema
ranijem dogovoru, sadrae uputstva koje noi i u koje
priblino vreme bi jahta trebalo da doplovi ovde.
Dan je ve odavno bio odmakao dok sam organizovao
sve to je neophodno. Do tada nisam ponovo osetio
pritisak svog nestrpljenja. Ruk se, kao svaki iskusni
komandant, odmarao kada god bi mogao. Obojica smo
znali da e u par sledeih dana i noi za njega biti jako
malo spavanja.
to se mene tie, navika da se samokontroliem me je
drala budnim i uspeo sam da izguram dan tako da ne
privlaim niiju panju. Dolazak torpednog amca i Rukov
odlazak bili su dobrodoli prekidi u mom nemiru. Pre sat
vremena sam poeleo laku no tetki Denet i zatvorio se
ovde. Moj sat se nalazi na stolu ispred mene kako bih bio
siguran da neu propustiti pravi trenutak. Sebi sam
odredio pola sata za stizanje do Crkve Svetog Save. Moj
amac me eka ukotvljen preko puta litice, gde obala
krivuda blizu vode. Sada je jedanaest i deset. Dodau jo
pet minuta na vreme za stizanje, za svaki sluaj. Idem bez
ikakve svetiljke. Ne elim da ove veeri pokaem
nepoverenje prema bilo kome ili bilo emu.
 Nastavak Rupertovog dnevnika

2. jul 1907.
Kada sam stigao ispred crkve, pogledao sam na svoj
sat i ustanovio da sam stigao minut ranije. Stao sam u
senku dovratka i posmatrao prizor ispred sebe. Nigde nije
bilo nikakvog znaka ivota oko mene, ni na moru, ni na
kopnu. Na irokom platou na kojem sc nalazila crkva, nije
bilo nikakvog pokreta. Vetar, koji je prijatno duvao tokom
dana, potpuno je stao, tako da se ni list nije mrdao. Preko
reice sam mogao da vidim kako odbrambena linija zamka
preseca nebo i bastion kako se uzdie iznad crte od crnog
kamena, inei ram od slonovae naspram senki krajolika.
Kada sam prilikom prethodnih poseta posmatrao isti
prizor, linija gde se kamen uzdie iz mora, bila je obeleena
trakom bele pene. Danju je more bilo safirno plavo, a
sada je bilo prostranstvo tamnoplave boje, skoro crno. Nije
ga remetilo bilo kakvo talasanje, ve je to bilo mrano,
tamno, beivotno prostranstvo bez traka svetla igde, bilo
od svetionika ili broda. Nije se mogao uti nikakav
poseban zvuk, nita osim udaljenog agora raznolikih
zvukova noi, koji se meaju u neprekidni nerazgovetni
huk. Bilo je dobro to nisam imao vremena da razmiljam
o tome, inae bih zapao u duevno uznemirujuu
melanholiju.
Od kako sam od Gospe primio poruku koja se
odnosila na posetu Crkvi Svetog Save, bio sam sav
usplamteo, moda nesvesno, ali zapravo svakog trenutka,
kao da sam svakog trena mogao buknuti u plamen. Da
sam eleo da se nasmejem, uporedio bih sebe sa dobro
naloenom pei, ija je trenutna svrha da ouva toplotu
pre nego da je stvara i ija opna moe svakog trenutka
pui od sile zatvorene u njoj i to tako da eksplodira u
divlju, sveobuhvatnu vatru. Nijednog trenutka mi na
pamet nije pala bilo kakva pomisao na strah. Sve emocije
su bile na okupu, dolazei i odlazei kako bi prilike
diktirale, ali nikad strah. U dubini svog srca sam znao
koja je svrha ovog tajnog poduhvata. Ne samo po Gospinim
reima ve i po svojim iskustvima i ulima znao sam da me
eka uasno iskuenje pre nego to budem mogao da
zadobijem bilo kakvu sreu. To iskuenje sam bio spreman
da prihvatim. iako mi nain i detalji nisu bili poznati. Ovo
je bila jedna od onih prilika u koju ovek mora stupiti
vezanih oiju i iji naini mogu voditi u muenje i smrt ili
u nepoznate uase onog sveta. Meutim, ovek ukoliko
zaista ima srce oveka moe uvek preduzeti prvi korak,
mada se moe pokazati da zbog slabosti ili smrtnosti nije u
stanju da ispuni svoju nameru ili opravda verovanje u
sopstvene snage. Verujem da je takav bio intelektualni
stav hrabrih dua koje su se suoavale sa muenjima
inkvizicije.
lako neposrednog straha nije bilo, sigurno je bilo
sumnje. To je stanje uma koje ne moemo kontrolisati.
Nepostojanje sumnje moda nije realano za nas ili ga ne
moemo prihvatiti kao mogunost, Ne moemo se odrei
postojanja sumnje ,,jer kada ovek, kako kae Viktor
Kazn*( Viktor Kazn (17921867) francuski filozof i pristalica
realizma, imao je veliki ulicaj na francusku obrazovnu politiku.),
sumnja u sve ostalo, bar ne moe sumnjati da sumnja.
Neko vreme sam sumnjao da je moja Gospa sa Pokrovom
vampir. Mnoge stvari od onih koje su se desile ukazivaie
su na to, a sada, na samom pragu nepoznatog, kada su se,
kroz vrata koja sam otvorio, moje oi susrele sa
apsoiutnom tminom, sve sumnje koje sam ikada imao
spopale su me u gomili. uo sam da, kada se ovek davi,
doe trenutak kada mu ceo ivot proleti kroz glavu u trenu
koji se ne moe predstaviti ak ni kao deli sekunde. Tako
je bilo sa mnom u momentu kada sam ulazio u crkvu. Na
pamet mi je palo sve to sam znao, a ticalo se moje Gospe.
Generalna tendencija je bila dokazivanje iii ubeenje da je
zaista bila vampir. inilo se da veliki broj injenica
opravdava prelazak sumnje u verovanje. Samo ono to
sam saznao iz knjiga male biblioteke tetke Denet, i
komentari drage dame, pomeani sa njenim misterioznim
verovanjima, ostavijali su maio prostora za sumnju. Moje
pomaganje Gospi da pree prag moje kue prilikom prvog
ulaska bilo je u skladu sa vampirskom tradicijom. Takoe,
im je ula kukurikanje petla, pobegla je od toplote u kojoj
je toliko uivala tokom udne prve veeri. U istu kategoriju
je spadalo njeno stalno noenje pokrova, ak i nae
zaklinjanje na paretu otrgnutom sa njega. Tu je i njeno
poivanje u grobnici sa staklenim poklopcem, kao i njene
posete najskrivenijim delovima utvrenog zamka, gde je
svaki otvor osiguran bravama i rezama, pa samo njeno
kretanje koje je bilo potpuno beumno, mada graciozno,
dok je klizila kroz tminu.
Sve ove stvari, i hiljadu drugih od manjeg znaaja, za
trenutak su poele da se konsoliduju u verovanje.
Meutim, tada su na scenu stupila priseanja na to kako
je leala u mom naruju, na njene poljupce na mojim
usnama, kucanje njenog srca naspram mog, na njene
ljupke rei o verovanju i veri, proaptanc u moje uho sa
opijajuom slatkoom... Zastao sam. Ne! Nisam mogao da
poverujem da je ona bilo ta osim ive ene u telu i dui,
od krvi i mesa, sainjena od svih strastvenih nagona prave
i savrene ene.
Uprkos svemu, svim verovanjima, bilo da su stalna ili
prolazna, sa umom u kojem su se sukobljavale
suprotstavljene sile, zakoraio sam u crkvu, preplavljen
najprijemivijom atmosferom od svih sumnjom.
Jedna stvar je bila sigurna, ovde nije postojalo
nikakve sumnje ili bojazni. Nameravao sam da idem do
kraja sa svojim poduhvatom. Stavie, oseao sam da sam
dovoljno jak da ispunim svoju nameru, koliko god
nepoznata, uasna ili strana bila.
Kada sam uao u crkvu, zatvorio sam teka vrata za
sobom. Obuzeli su me oseaji usamljenosti, zajedno sa
svim svojim uasima. Velika crkva je delovala kao iva
misterija, i sluila je skoro kao jeziva scenografija za misli i
priseanja neizrecivog mraka. Moj avanturistiki ivot je
imao sopstvenu kolu izdrljivosti i ouvanja hrabrosti u
tekim trenucima, ali on ima svog suparnika u punom
spektru seanja.
Kretao sam se unapred, pipajui obema rukama i
nogama. Svaki tren mi je delovalo kao da me uvodi u tamu
koja je manje opipljiva. Odjednom, bez ikakvog reda ili
pravila, postao sam svestan znanja ili percepcije
spekulacija na temu koji mi do tada nisu padali na
pamet. Mrak oko mene se ispunio sa svim pretrpanim
fazama sna. Znao sam da su svuda oko mene spomenici,
da u kripti duboko useenoj u stenu ispod lee sami
mrtvaci. Neki od njih ili preonoda jedna od njih, koju sam
poznavao, proia je kroz sumorne vratnice nepoznatog i
posredstvom neke nepoznate sile ili initelja, ponovo se
vratila na ovaj svet. Nisam mogao da odagnam misli kada
sam znao da je sam vazduh koji iem moda prepun
stanovnika sveta duhova. U toj neprobojnoj tami nalazio se
svet mate, ije mogunosti stvaranja uasa su bile
neograniene.
Skoro da sam mogao da zamislim kako mogu da
vidim svojim smrtnim oima kroz kameni pod gde, u
usamljenoj kripti, u svojoj grobnici od masivnog kamena
pokrivena zbunjujuim staklenim poklopcenj, lei ena
koju volim. Mogao sam da vidim njeno prelepo lice,
dugake crne trepavice, ljupka usta koja sam ljubio
oputene u samrtnom snu. Mogao sam da primetim veiiki
pokrov - iji deo sam kao dragoceni suvenir nosio uz svoje
srce od bele vune na kojem su zlatnim koncem bile
izvezene 'borove iglice, i mekano udubljenje na jastuku,
gde je njena glava tako dugo leala. Mogao sam da vidim
sebe kroz oi seanja na prvu posetu - kako ponovo
dolazim i zadovoljno koraam kako bih ugledao dragi
prizor dragi, mada je oprljio oi i razderao srce samo
da bih otkrio jo veu tugu, jo vei oaj prazne grobnice!
Tamo! Oseao sam da moram da prestanem da
misiim na to inae e me obeshrabriti kada mi hrabrost
bude najpotrebnija. U tom pravcu lei ludilo! Tama ima
dovoljno svojih uasa i bez takvih mranih priseanja i
zamiljanja...
A ja jo moram da proem kroz nekakvo teko
iskuenje, koga se ak i ona, koja je prola kroz kapije
smrti, bojala.
Bilo je pravo olakanje kada sam pipajuu po mraku,
udario u ne'ki crkveni ornament. Na sreu, nisam se
preputao strahu, inae nikada ne bih bio u stanju da
iskontroliem vrisak, koji mi je stajao u grlu.
Dao bih sve to imam da sam mogao da upalim
makar i ibicu. Oseao sam da bi se od jednog sekunda
svetla ponovo povratio u oveka kakav jesam. Meutim,
znao sam da bi to bilo protivno uslovima mog boravka
ovde i da bi mogio imati strane posleice po onu koju sam
doao da spasem. To je moglo omesti moje planove i u
potpunosti unititi moju ansu. Od tog trenutka sam
shvatao, jo jae nego ikada, da se ne borim samo za sebe
i svoje sebine namere, da nije u pitanju samo avantura ili
borba na ivot i smrt protiv nepoznatih potekoa i
opasnosti, ve borba za onu koju volim, i to ne samo za
njen ivot ve moda i za njenu duu.
Ipak samo ovakvo razmiljanje shvatanje stvorilo
mi je novu vrstu straha. U jezivoj tmini, pohodila su me
seanja na druge trenutke i uasne dogaaje: uspomene
na divlje, mistine rituale odravane duboko u sumornim
afrikim umama, kada su se meu uasnim prizorima
Obi i avoli raznih vrsta pokazali neopreznim vernicima,
skamenjenim od uasa. Tamo je ljudska rtva bila samo
jedna epizoda, a smrad obreda i skoranjeg masakra visio
je u vazduhu. Tada sam ak i ja, koji sam rizikovao svoj
ivot kao poasni gost i proao kroz nebrojene opasnosti
da bih samo prisustvovao tome, ipio i pobegao uasnut.
Setio sam se mistinih prizora, koji su se odigravali u
hramovima isklesanim u stenama na Himalajima, gde su
fanatini svetenici, nemilosrdni i hladni kao smrt, kojima
je pena ila na usta u transu, posmatrali vizije koje su
prizivali; divljih fantastinih plesova avoljih oboavalaca
sa Madagaskara, gde je u bezumnim orgijama nestajao
svaki privid ljudskosti; udnih, turobnih deavanja i
misterija tibetanskih manastira na litici; jezivih rtvovanja
u mistine svrhe, koja su se odigravala u bespuima
centralne Kine; uvrnutih kretanja vraeva Zuni i Moi
Indijanaca, koji su na sebi nosili gomilu otrovnih zmija na
jugozapadu Stenovitih planina; tajnih okupljanja u
ogromnim hramovima starog Meksika i pored nejasnih
oltara u srcu dungle u Junoj Americi; rituala neizrecivog
uasa u bespuima Patagonije.
O... Ovde sam se ponovo pribrao. Takve misli nisu bili
dobra priprema za ono to je trebalo da podnesem. Moj
posao ove noi baziran je na ljubavi, nadi, rtvovanju za
enu koja je na celom svetu bila najblia mom srcu, iju
budunost je trebalo da delim, bilo da me to deljenje vodi
u pakao ili raj. Ruka koja preuzima taj poduhvat ne sme
drhtati.
Ipak, te uasne uspomene, moram da kaem, bile su
od koristi u mojim pripremama za iskuenje. Bile su to
injenice kojima sam prisustvovao, kojih sam bio deo i
koje sam preiveo. Sa takvim iskustvima iza sebe, zar se
mogu susresti sa neim stranijim?...
tavie, ako je predstojee iskuenje natprirodno ili
nadljusko, zar moe prevazii najgroznije uase i
najzverskija dela ljudi?...
Sa obnovljenom hrabrou pipao sam ispred sebe, sve
dok mi ulo dodira nije reklo da sam stigao do paravana
iza kog su stepenice, koje su vodile u kriptu.
Tu sam ekao tih i nepomian.
Uradio sam svoj deo za sada. Posle ovoga, ono to e
doi, koliko sam znao, bie van moje kontrole. Uradio sam
ta sam mogao, ostatak je na drugima. U potpunosti sam
potovao uputstva i ispunio ih u celosti koliko je to bilo u
mojoj moi. Sada mi nije preostaio nita drugo, osim da
ekam.
Osobenost potpune tame je da ona stvara sopstvene
reakcije. Oku, koje se zamori od tmine, poinju da se
priviaju oblici i svetla. Koliko je to deo imaginacije prosto
i jednostavno ne znam. Mogue je da ivci prenose utiske
skladitu svih Ijudskih funkcija, meutim, kakav god da
im je mehanizam iii cilj, tama se ljudima predstavlja kroz
svetlosne posrednike.
Tako je bilo i sa mnom dok sam usamljeno stajao u
tihoj i mranoj crkvi. Tu i tamo mi se priinjavalo da vidim
svetlucanje.
Na isti nain, tiinu su remetili isprekidani i prigueni
zvuci, pre naznake zvuka no same vibracije. To su u
poetku bili prvi nagovetaji kretanja ukanje,
kripanje, jedva ujno mrdanje i disanje. Ubrzo, poto sam
se donekle oporavio od neke vrste hipnotikog transa u
koji sam upao ekajui nepomino u tami, poeo sam
zaueno da gledam oko sebe.
Delovalo je da su fantomska svetla i zvuci postali
stvarni. Zaista su na odreenim mestima postojali izvori
svetlosti, koji nisu omoguavali da vidim detalje, aii su bili
sasvim dovoijni da razbiju potpuni mrak. Mislio sam
mada je to moda bilo meanje seanja sa imaginacijom
da mogu da razaznam obrise crkve, svakako je veliki
ikonostas bio jedva vidljiv. Instiktivno sam pogledao
nagore i oduevio se. Visoko u kupoli iznad mene visio je
veliki grki krst, iji su obrisi bili istaknuti malim izvorima
svetlosti.
Izgubio sam se u udu i stajao nepomino, potpuno
prijemiv, prijateljski raspoloen prema svemu, spreman
na sve to bi moglo da se dogodi, bilo da je negativno ili
pozitivno raspoloenje sa aspektima duhovne blagosti.
To je pravi duh iskuenika i, mada u tom trenutku nisam
pomislio na to, valjano dranje za crkvu u ijem sam
hramu stajao.
Kako je svetlo postalo malo jae, mada ne dovoljno za
jasno razaznavanje na veu daljinu, ispred sebe sam
mutno video sto na kojem je stajala otvorena velika knjiga,
na kojoj su poivala dva prstena, srebrni i zlatni, i dve
krune ispletene od cvea. Jednoj su stabljike bile uvezane
srebrom, a drugoj zlatom. Ne znam mnogo o ritualima
pravoslavne crkve, iju religiju potuju u Zemlji Plavih
Planina, ali stvari koje sam video ispred sebe mogle su biti
samo prosvetiteljski simboli. Instinktivno sam znao da sam
ovde doveden, mada na turoban nain, kako bih se oenio.
Sama pomisao na to me je oduevljavala. Mislio sam da je
najbolje da stojim potpuno nepomino i ne pokazujem
iznenaenje prema bilo emu to bi se moglo desiti, ali
sam se sav pretvorio u oi i ui.
Gledao sam nespokojno svuda oko sebe, ali nisam
video nikakvog znaka od one sa kojom sam doao da se
naem.
Igrom sluaja, primetio sam da je osvetljenje, takvo
kakvo je, bilo bez plamena, bez ,,ivog svetla. Kakvog god
porekla da je svetlo, bilo je prigueno, kao kroz nekakav
zeleni, providni kamen. Ceo efekat je bio uasno udan i
uznemirujui.
Trgao sam se, kada je iz mraka pored mene izronila,
naizgled, muka ruka i uhvatila moju. Kada sam se
okrenuo, otkrio sam pored sebe visokog mukarca sa
sjajnim crnim oima, duge crne kose i brade. Bio je
obuen u neku vrstu velianstvene odore opivene zlatom i
bogate ukrasima. Na glavi je imao visoki eir, koji je bio
malo nagnut, oko kojeg je bio vezan crni al, iji su krajevi
inili dugaak, visei veo sa svake strane. Ovi velovi, koji
su padali preko velianstvene zlatne odore, imali su
izuzetno svean efekat.
Prepustio sam se ruci koja me je vodila i uskoro sam
se, koliko sam mogao da vidim, zatekao na jednoj strani
svetilita.
U podu pored mojih nogu, zjapila je provalija, u koju
se sa visine iznad moje glave sputao lanac, iji kraj po
nesigurnom svetlu nisam mogao da vidim. Kada sam ga
ugledao, preplavio me je udan talas uspomena. Nisam
mogao da se ne setim ianca koji je visio iznad staklom
pokrivene grobnice u kripti i instinktivno sam oseao da je
mrana provalija u podu zapravo druga strana otvora
tavanice kripte u koju se sputao lanac iznad sarkofaga.
Zaulo se kripanje cviljenje ekrka i zveckanje
lanca. Negde blizu mene uio se teko disanje. Bio sam
toliko skoncentrisan na ono to se deavalo da nisam
primetio kako su se tiho poput duhova jedna po jedna, kao
da su nikle iz okolne tame, pojaviie crne figure u
kaluerskim odorama. Lica su im bila pokrivena crnim
kapuljaama kroz ije proreze sam mogao videti
svetlucanje tamnih oiju. Moj vodi me je vrsto drao za
ruku. Taj dodir mi je davao oseaj sigurnosti i pomogao mi
da odravam nekakav privid smirenosti.
Napinjanje kripueg ekrka i zveckanje lanca su se
nastavili toiiko dugo da je neizvesnost postala skoro
nepodnoljiva. Konano mi je u vidokrug dospeo gvozdeni
prsten, koji je inio centar iz kojeg su se ravala etiri
manja lanca. Nekoliko trenutaka kasnije, video sam da su
oni privreni za uglove velikog kamenog sarkofaga
prekrivenog staklom, koji je podizan uvis. Kako se uzdizao,
poeo je da ispunjava skoro ceo otvor. Kada je njegovo dno
doseglo nivo poda, zaustavio se i stajao je nepomino. Nije
bilo mesta za oscilaciju. Odmah ga je okruilo nekoliko
figura u crnom, koje su podigle stakleni poklopac i odnele
ga nekud u mrak. Tada je istupio veoma visok ovek, crne
brade, sa eirom koji je bio isti kao eir mog vodia, ali je
imao trostruki veo. On je, takoe, bio obuen u iroku
odoru opivenu zlatom i bogato ukraenu. Podigao je ruku
i osam drugih figura u crnom istupilo je napred, savivi se
preko kamenog sanduka. Podigli su krutu priliku moje
Gospe, i dalje odevenu u pokrov, i poloili je neno na pod
svetilita.
Osetio sam neku vrstu milosti. U trenutku su se
mutna svetla stiala i konano nestala gotovo sva, osim
malih taaka koje su ile oko velikog krsta, koji je visio
iznad. Ona su davala taman dovoljno svetla da tmina ne
bude potpuna. Ruka koja me je pridravala pustila me je i
shvatih da sam ostao sam. Posle nekoliko momenata
zaulo se opet stenjanje ekrka i zveckanje lanca, a potom
se zauo otar zvuk kada je kamen udario o kamen, a
potom je nastupila tiina. Oslukivao sam napeto, ali biizu
sebe nisam mogao uti ni najmanji zvuk. ak je i oprezno,
uzdrano disanje oko mene prestalo. U bespomonosti
svog neznanja, ne znajui ta da radim, neko vreme sam
stajao nepomino u tiini. inilo mi se da to traje
beskonano. Naposletku, podstaknut nekakvom emocijom,
koju u tom trenutku nisam mogao razumeti, polako sam
klekao na kolena i pognuo glavu. Pokrio sam lice rukama i
pokuao da se prisetim molitvi iz svoje mladosti. Siguran
sam da me nije spopao strah bilo koje vrste ili da sam
oklevao i posustajao u svojoj nameri. Toliko znam i sada,
kao to sam znao i tada. Verujem da su ine dugotrajna,
impresivna tmina i misterija napokon dotakli do sri.
Savijanje mojih kolena bilo je simbolino klanjanje duha
pred viom silom. Kada sam to shvatio, osetio sam se
najsigurnijim od momenta kada sam uao u crkvu. Sa
obnovljenom hrabrou, sklonio sam ruke sa lica i podigao
svoju pognutu glavu.
Impulsivno sam skoio na noge i stao uspravno,
iekujui. inilo se da se sve promenilo od kako sam se
spustio na kolena. Svetla, koja su bila ugaena, ponovo su
oivela i svetlela jo jae, delimino otkrivajui mrani
prostor. Ispred mene je bio sto sa otvorenom knjigom, na
kojoj su se nalazili zlatni i srebrni prsten i dve krune od
cvea. Tu su takoe bile i dve svee, koje su davale slab
plavi plamen jedini ivi plamen koji se mogao videti.
Iz mraka je istupila ista visoka figura u velianstvenoj
odori sa trostrukim velom. Za ruku je vodio moju Gospu, i
dalje obuenu u svoj pokrov, meutim, preko glave je
imala veo od veoma stare i izvanredne ipke,
zaprepaujue finoe. ak sarn i pri tako oskudnom
svetlu mogao da primetim izuzetnu lepotu tkanine. Veo je
bio prikaen sa pregrt sitnih cvetova pomorande,
pomeanih sa cvetovima empresa i lovora udna
kombinacija. U ruci je nosila veliki buket od istog cvea.
Njegov slatki, opijajui miris mi je dopro do nozdrva.
Oseanja koja je to izazivalo su me nateraia da zadrhtim.
Preputajui se ruci koja ju je vodila, stala je ispred
stola sa moje leve strane. Njen vodi je zauzeo svoje mesto
pored nje. Sa druge strane stola, levo i desno od nas,
stajali su svetenici dugih brada u divnim mantijama. Na
glavama su imali eire sa crnim velom. Jedan od njih,
koji je delovao vanije od drugih, preuzeo je inicijativu i
pokazao nam da stavimo svoju desnu ruku na otvorenu
knjigu. Moja Gospa je naravno razumela ritual i znala je
rei koje svetenik izgovara, te je spustila ruku. Moj vodi
je u istom trenutku usmerio moju ruku ka istom cilju. Bio
sam oduevljen to e nam se ruke dodirnuti, ak i pod
talco misterioznim okolnostima.
Poto je svetenik tri puta nainio znak krsta preko
naih ela, dao nam je po jedno malo upaljeno kandiio,
koje su mu dodali za tu svrhu. Svetla su bila dobrodola,
ne zbog utehe dodatnog osvetljenja, ma koliko dobro to
bilo, ve zato to nam je omoguilo da bolje vidimo lica
jedno drugom. Obuzelo me je ushienje kada sam video
lice svoje neveste, a po izrazu njenog lica sam se uverio da
se i ona tako osea. Bilo mi je neopisivo zadovoljstvo kada
se preko njenih jagodica pojavilo slabo rumenilo kad me je
pogledala.
Svetenik nas je zatim ponaosob sveanim glasom
upitao sve uobiajene stvari vezane za takve rituale.
Odgovorio sam to sam bolje mogao sledei promrmljane
instrukcije svog vodia. Moja Gospa je odgovarala ponosno
glasom koji je, mada je bio tih, odzvanjao. Zabrinulo me je,
ak raalostilo, to to nisam mogao prilikom svetenikovog
pitanja da ujem njeno ime, koje, to je udno, i dalje
nisam znao. Meutim, kako nisam znao liturgijski jezik i
kako mi fraze nisu biie poznate, poto je ritual drugaiji od
naeg, nisam mogao da utvrdim koja od rei se odnosi na
ime.
Posle nekoliko molitvi i blagosiljana, ritmiki
izgovorenih uz poj nevidljivog hora, svetenik je uzeo
prstenje sa otvorene knjige. Poto je tri puta zlatnim
prstenom napravio znak krsta iznad mog ela, ponavljajui
blagoslov svaki put, stavio mi ga je na desnu ruku, zatim
je mojoj Gospi dao srebrni. Pri tom je ponovio isti ritual tri
puta. Pretpostavljam da je blagoslov bio ta taka kada
dvoje postaju jedno.
Potom je doao poj, tokom kojeg je svetenik mahao
kandilom, a ja i moja ena smo drali naa. Posle toga nas
je blagoslovio, dok su mu glasovi nevidljivih pevaa
odgovarali iz mraka.
Posle dugakog rituala sa molitvama i blagosiljanjem,
koje je tri puta ponavljano, svetenik je uzeo krune od
cvea i stavio ih na nae glave. Prvo meni i to onu uvezanu
zlatom. Potom je zapevao i blagoslovio nas tri puta. Vodii,
koji su stajali iza nas, izmenjali su nam krune tri puta,
kao i prstenje, tako da je napokon, to mi je bilo drago da
vidim, na njenoj glavi bila kruna sa zlatnim nitima dok je
na mojoj bila ona sa srebrnim.
Potom je usledio, ako je mogue opisati takvu stvar,
muk preko sve te nepominosti, kao da je trebalo da
proemo kroz neku vrstu sveanosti zato nisam bio
iznenaen kada je svetenik uzeo u svoje ruke veliki zlatni
pehar. Kleei, moja ena i ja smo otpili iz njega tri puta.
Kada smo se uspravili i postojali neko vreme,
svetenik je uzeo moju levu ruku u svoju desnu, a po
uputstvima mog vodia, desnu ruku sam dao svojoj eni.
Potom smo u povorci, koju je predvodio svetenik, kruili
oko stola ritminim korakom. Nai vodii su ili iza nas,
drei krune iznad naih glava, a kada smo stali, vratili su
ih na nae glave.
Posle himne svetenik nam je skinuo krune. To je
oigledno bio zavretak rituala, jer nam je spojio ruke i
pokazao nam da se zagrlimo. Potom je blagosiljao nas koji
smo sada mu i ena!
Svetla su se odmah ugasila, neka istog trenutka dok
su druga polako bledela.
Ostavljeni u mraku, moja ena i ja smo se uhvatili za
ruke i stajali tako zagrljeni nekoliko trenutaka, vrsto se
drei i vatreno ljubei jedno drugo.
Instinktivno smo se okrenuli ka vratima crkve, koja
su bila malo odkrinuta, tako da smo mogli videti
meseinu kako pada kroz procep. Ravnomernim korakom,
dok me je vrsto drala ispod leve ruke, proli smo kroz
staru crkvu i izali na sve vazduh.
Uprkos svemu to mi je tmina podarila, bilo mi je
drago to smo na otvorenom zajedno u potpuno novim
odnosima. Mesec je sijao visoko na nebu i, posle mraka i
tmine crkve, meseina mi je delovala svetlo poput sunevih
zraka. Sada sam po prvi put lepo mogao da vidim iice svoje
ene. Sjaj meseine je moda jo vie pojaao njenu
nebesku lepotu, ali ni meseina ni suneva svetlost ne
mogu u punom sjaju istai lepotu ivog bia. Dok sam
uivao u njenim zvezdanim oima, nisam mogao da mislim
ni na ta drugo. Meutim, kada mi je u trenutku pogled,
koji je zatitniki lutao unaokolo, pao na njenu celu
figuru, srce me je zabolelo. Jasna meseina je pokazivala
svaki detaij u svom uasnom obliku i mogao sam da vidim
da je nosila samo pokrov. Posle poslednjeg blagoslova u
mraku, pre nego to se vratila u moj zagrljaj skinula je svoj
veo. To moe biti u skladu sa ritualom njene crkve, ali,
svejedno, srce mi je bilo bolno. Radost zbog toga to je
sada mogu zvati svojom donekle je ublaila nedostatak
venane odede. Zbog toga mi nije bila nita manje Ijupka.
Zajedno smo krenuli du umske staze, ujednaeno
koraajui ba na vereniki nain.
Kada smo doli dovoljno blizu da kroz drvee moemo
videti krov zamka, koji je bio obasjan meseinom, stala je
i, gledajui me oima punim ljubavi, rekla:
Ovde te moram napustiti!
,,ta?!
Bio sam zapanjen, u glasu mi se jasno oseala tuga
zajedno sa zaprepatenjem. Nastavila je brzo:
Naalost, nemogue je da nastavim dalje u ovom
trenutku!
ta te spreava?" upitao sam. ,,Ti si moja ena. Ovo
je naa prva brana no, tvoje mesto je uz mene!
Jauk u njenom glasu me je dotakao do sri.
O, znam, znam! U srcu nemam vee elje
druge i ne moe biti nego da delim dom sa muem. O
dragi moj, dragi moj, kada bi samo znao ta bi mi znailo
da mogu stalno da budem sa tobom! Meutim, zaista ne
mogu ne jo! Nisam slobodna! Kada bi samo znao koliko
me je kotalo ono to se dogodilo veeras ili koliko e
druge kotati i mene sa njima ubudue razumeo bi,
Ruperte to je bilo prvi put da mi se ikad obratila po
imenu, to me je naravno skroz uzbudilo Ruperte,
muu moj, samo zato to ti verujem verom savrene
ljubavi zajednike ljubavi, usudila sam se da uradim
ono to sam uradila, inae to nikada ne bih. Dragi, znam
da e me sasluati jerje ast tvoje ene i tvoja ast, isto
kao to je tvoja ast moja. Moe mi pomoi samo na jcdan
nain, a to je da mi veruje. Budi strpljiv ljubavi moja,
strpljiv! Samo jo malo! Neu se zadravati jo dugo!
Uskoro, im moja dua bude slobodna, doi u ti, muu
moj, i vie se nikada neemo rastajati. Budi strpljiv neko
vreme! Veruj mi da te volim svom svojom duom i
razdvojenost od tebe mi je gora nego tebi! Razmisli, dragi
moj, ja nisam kao druge ene, kao to e jednoga dana
jasno razumeti. Ja sam trenutno, i biu jo neko vreme,
sputana dunostima i obavezama koje su mi drugi
nametnuli, a za koje sam se vezala najsvetijim obeanjima
koje nisam samo ja dala, ve i oni i koja se ne smeju
zaboraviti. Ona mi brane da inim kako elim. O, veruj mi,
voljeni moj muu! Pruila mi je ruke moleivo. Meseina
se probijala kroz proreenu umu i pokazivala njen beli
pokrov. Potom me je priseanje na sve patnje koje je
morala podneti uasnu samou u jezivoj grobnici kripte,
oajnu agoniju nekoga ko je bespomoan naspram
nepoznatog - zapljusnulo poput talasa alosti. ta sam
mogao da uradim kako bih je potedeo budue patnje?
Samo da joj pokaem svoju veru i poverenje. Ukoliko se
vraala u tu uasnu kosturnicu, bar e sa sobom poneti
seanje da joj onaj koji je voli i koga ona voli i za kojeg je
vezana misterijom braka veruje potpuno. Voleo sam je
vie od sebe vie od svoje due i bio sam dirnut
saaljenjem toliko velikim da je sva sebinost nestala u
dubinama moje due. Naklonio sam joj se Gospi, svojoj
eni i rekao:
Neka tako bude, voljena moja. Verujem ti potpuno,
onako kako ti veruje meni. To je dokazano ove noi, ak i
mom sumnjajuem srcu. ekau, poto znam da tako
eli, ekau to strpljivije mogu. Meutim, dok mi ne
doe zauvek, dozvoli mi da te vidim ili da ujem vesti od
tebe kada god moe. Vreme mi teko pada dok mislim na
tvoju patnju i usamljenost, zato nemoj dopustiti da previe
vremena proe izmeu mojih pogleda nade. Draga moja,
kada mi konano doe, bie to zauvek!
Bilo je neega u intonaciji poslednje reenice osetio
sam iskrenost i sam koja je nagovetavala udnju za
obeanjem, od kojeg su njene prelepe oi zaigrale.
Velianstvene zvezde u njima su bile zamuene dok mi je
odgovrala sa arom koji je delovao nadzemaljski:
Zauvek ! Kunem ti se!
Sa jednim dugim poljupcem i dugakim razdvajanjem
iz zagrljaja, od kojeg su me prolazili trnci jo dugo poto
vie nisam mogao videti njenu priliku, rastali smo se.
Stajao sam i posmatrao je kako klizi kroz tminu i nestaje u
umi. Njena ruka sa pokrovom bila je uzdignuta kao da me
blagosilja ili pozdravlja pre nego to ju je progutala no.
Siguran sam da to nije bila iluzija ili optika varka.
KNJIGA ESTA POTERA KROZ
UMU
 Nastavak Rupertovog dnevnika

jul 1907.
Za bol srca nema leka, a sav moj bol dolazi odatlc.
Nekada se oseam da, poto je toliko teko usreiti me,
nikada neu biti srean. Kako mogu da se radujem kada
moja ena, koju mnogo volim i za koju znam da me voli,
pati u uasu i samoi takve vrste da je to van ljudskog
poimanja. Ipak, moj gubitak je dobitak za moju zemlju, jer
je Zemlja Plavih Planina sada i moja zemlja, uprkos
injenici da sam i alje lojalni podanik kralja Edvarda.
Ujka Roder se pobrinuo za to kada je rekao da moram
imati pristanak Tajnog saveta pre nego to se naturali-
zujem bilo gde drugde.
Kada sam se vratio kui jue ujutru, prirodno je da
nisam mogao da spavam. Dogaaji od prethodne noi i
gorko razoarenje koje je usledilo posle moje velike radosti,
uinili su san nemoguim. Kada sam navukao zastore
preko prozora, Sunce je upravo poelo da se pomalja i pali
visoke oblake preda mnom. Prilegao sam i pokuao da se
odmorim, ali bez uspeha. Ipak, naterao sam sebe da leim
mirno i napokon, iako nisam spavao, bio sam miran.
Uznemirilo me je tiho kucanje na vratima. Odmah
sam skoio i navukao penjoar. Kada sam otvorio vrata,
ugledao sam tetku Denet. U ruci je drala upaljenu sveu,
jer, iako je napolju svitalo, hodnici su jo uvek bili u
mraku. Kada me je ugledala, poela je lake da die i
upitala me je da li moe da ue.
Dok je sedala na ivicu mog kreveta, na uobiajeni
nain, priguenim glasom je rekla: O, mome, mome,
nadam se da tvoj teret nrje preteak za noenje?
Moj teret! ta, zaboga, misli, tetka Denet?,
odgovorih joj.
Nisam hteo da joj dam definitivan odgovor, jer je bilo
oigledno da je opet imala predskazanje u snu. Odvratila
mi je samrtno ozbiljna, kao i uvek kada se dotaknu
okultne teme.
Videla sam kako ti srce krvari, mome. Znam da je
tvoje, mada ne znam kako. Lealo je na kamenom podu,
okolo je bio mrak, osim priguenog plavog svetla poput
sablasti. Na njega je bila poloena velika knjiga, a
unaokolo su bile razbacane mnoge udne stvari, medu
njima i dve krune od cvea, jedna uvezana zlatom, a druga
srebrom. Tu je bio i zlatni putir, kao pehar. Iz njega je
teklo crveno vino i mealo se sa krvlju iz tvoga srca. Na
velikoj knjizi bila je neka nepregledna i rnrana teina, sva
umotana u crno i na nju su na smenu gazili mnogi ljudi
obueni u crno. Kad bi se teina svakog prenela na knjigu,
iz tvog srca bi potekla svea krv. A tvoje isto srce, mome,
kucalo je brzo i poskakivalo, tako daje svaki otkucaj
ponovo podizao crnu knjigu! To nije bilo sve, jer jc tu bila i
visoka, kraljevska prilika ene, obuene u belo, sa velikim
velom od najfinije ipke preko pokrova. Bila je blea ocl
snega i lepa od jutra, sa kosom poput gavrana i oiju
crnih kao no sa zvezdama u tijima. Sa svakim otkucajem
tvog istog srca, koje je krvarilo, ona bi stisnula svoje bele
ake, a od njenog ljupkog glasa mi se dizala kosa na glavi.
O, mome, mome! ta to sve znai?
Uspeo sam da promrljmljam: Stvarno ne znam, tetka
Denet. Pretpostavljam da je sve to bio san!
San je to bio, dragi moj. Vizionarski, kao i oni raniji,
jer to su poruke koje nam alje bog...
Iznenada je drugaijim glasom rekla: Mome, da nisi
prevario neku devojku? Ne krivim te, jer ste vi mukarci
drugaiji od nas ena i va pogled na ivot. nije isti kao
na. Meutim, mome, enskc suze teko padaju na
muko srce kada se devojka prcda lanim reima. To je
teko breme za svakog mukarca, jer, gde god da ide, moe
priinjavati bol drugima."
Zastala je i u mrtvoj tiini ekala da progovorim.
Mislio sam da je najbolje da umirim njeno drago
jadno srce, a kako nisam mogao da joj otkrijem svoju
tajnu, odgovorio sam joj uopteno:
 Tetka Denet, ja sam mukarac i vodim muki ivot
onako kako jeste. Meutim, tebi, koja si me uvek volela i
uila da budem iskren, mogu rei da na svetu nema ene
koja mora da lije suze zbog mojih lai. Ako postoji ijedna
koja spava ili eta u snovima, vizijama ili stvarnosti, plae
zbog mene, sigurno to ne ini zbog neega to sam uradio,
ve radi neega to je van moje moi. Moda je tuna zato
to ja moram da patim, kao i svi mukarci u nekom
smislu, ali sigurno ne plae usled nekog mog postupka."
Radosno je uzdahnula posle mojih uveravanja i
pogledala me suznim oima, jer je bila jako dirnuta i, poto
me je poljubila u elo i blagosiljala, izala je iz sobe. Bila je
mila i nena vie ncgo to to rei mogu iskazati i jedino
alim zbog toga to nisam mogao da joj predstavim svoju
enu i pustim je da sa njom podcli ljubav koju gaji prema
meni. To e se, meutim, desiti ako je bogu tako drago!
Ujutru sam poslao kodiranu poruku Ruku u Otrant,
dajui mu instrukcije da doe jahtom u Visarion sledee
veeri.
Ceo dan sam proveo meu branima, drilujui ih i
starajui se o njihovom oruju. Nisam mogao da sedim s
mirom. Jedini nain da naem mir jeste da radim, a jedini
nain da zaspim jeste da se iscrpljujem. Na nesreu,
veoma sam jak, tako da sam, poto sam se tek uvee
vratio u zamak, i dalje bio sve. Na stolu sam zatekao
telegrafsku poruku od Ruka, u kojoj me obavetava da e
jahta stii oko ponoi.
Nije bilo potrebe da pozivam brane jer su ljudi u
zamku bili dovoljni za neophodne pripreme za dolazak
jahte.

Kasnije

Jahta je stigla. U pola dvanaest, osmatra je javio da

parobrod ugaenih svetala ulazi u reicu. Odjurio sam do
jarboia i posmatrao je kako uplovljava poput duha. Bila je
ofarbana u metalik plavosivo, te ju je skoro bilo nemogue
videti iz daljine. Sigurno je da je plovila sjajno. Iako motori
nisu radili punom parom, klizila je lepom brzinom i za
nekoliko minuta se pribliila kapijama. Imao sam vremena
samo da siem dole i naredim da se kapije otvore, a ona je
ve uplovljavala unutra i zaustavila se kod lukog
pristana. Ruk je kormilario i rekao da nikada nije
upravljao brodom koji tako dobro i brzo reaguje na
kormilo. Svakako je bila lepa i, koliko sam mogao da vidim
po mraku, savrena u pogiedu svakog detalja. Obeao sam
sebi da u izjutra nekoliko sati uivati na njoj. Ljudi iz
posade su delovali kao izvrsna skupina.
Nije mi se spavalo iako sam udeo za snom. Poto
posao zahteva da budem u formi za sve to mi moe
predstojati, odluio sam da probam da odspavam ili da se
bar odmaram.

Nastavak Rupertovog dnevnika

4. jul 1907.
Sa prvim zracima zore, bio sam na nogama, tako da je
ve bilo dovoljno svetla kada sam zavrio sa kupanjem i
oblaenjem. Smesta sam siao do doka i proveo jutro
pregledajui brod, koji potpuno opravdava Rukov
entuzijazam. Ima prelepu liniju i sasvim mi je jasno da je
izuzetno brz. to se oklopa tie znam samo specifikacije,
ali je naoruanje sjajno. To nisu samo najnoviji modeli
oruja za agresivno ratovanje zaista, nosio je najnovija
torpeda i topove za ispaljivanje ve i cevi za ispaljivanje
na konvencionalan nain. Na palubi jahte su bili
postavljeni ne samo standardni mitraljezi sa
elektropneumatskim kuitima ve i mitraljezi koji su
ispaljivali zapaljive granate. Opremljena je i ratnim
balonima koji se lako putaju i cepelinom sa kabinom koja
je pod pritiskom. Pretpostavljam da na svetu ne postoji
nita slino.
 Posada je zaista vredna takvog plovila. Ne mogu da
zamislim gde je Ruk naao tako vrsnu posadu. Skoro svi
su iskusni moreplovci, razliitih nacionalnosti, ali
uglavnom Britanci. Svi su mladi najstariji od njih jo
nije uao u etrdesetu i, koliko sam mogao da saznam,
svaki je strunjak za neku granu vojevanja. Bie im teko
sa mnom, ali u ih zadrati na okupu.
Kako sam izgurao ostatak dana zaista ne znam. Jako
sam se trudio da ne pravim nikakvu guvu u kui, kako
tetka Denet, posle svog vizionarskog sna ne bi pridodala
mom ponaanju neko novo znaenje. Mislim da sam
uspeo, jer, koliko sam mogao da vidim, ona nije obraala
posebnu panju na mene. Rastali smo se kao i obino u
pola jedanaest i vratio sam se u svoju sobu da bih zapisao
sve ovo u dnevnik. Veeras sam uznemireniji nego inae, a
nije ni udo. Dao bih sve da mogu da posetim Crkvu
Svetog Save i ponovo vidim svoju enu makar da je
vidim kako spava u svojoj grobnici. Meutim, ne usuujem
se to da uinim, tako da e mi nedostajati, osim ako ne
doe ovde da me poseti. Uradio sam ta sann mogao.
Staklena vrata terase su otvorena tako da moe odmah ui
ukoliko doe. Vatra je upaljena i soba je topla. Hrana je
spremna ako bude elela da jede. Sobu sam prilino
osvetlio te kroz procep, koji sam ostavio izmeu zastora,
prolazi dovoljno svetlosti prema kojoj se moe upravljati.
Kako se vreme vue! Sat je otkucao pono. Jedan,
dva! Hvala bogu uskoro e zora i dnevne aktivnosti mogu
poeti! Rad se moe ponovo pokazati kao lek. U
meuvremenu piem kako mc oaj ne bi obuzeo.
U jednom trenutku u toku veeri uinilo mi se da
ujem korake napolju. Skoio sam do prozora i pogledao
napolje, ali tamo nije bilo niega. To je bilo malo posie
jednog sata. Plaio sam se da izaem napolje da je ne bih
uznemirio, tako da sam se vratio za sto. Nisam mogao da
piem, ali sam sedeo kao da se spremam da to otponem.
Meutim, to mi je bilo nepodnoljivo, ustao sam i poeo da
etam po sobi. Dok sam hodao, oseao sam da moja Gospa
 svaki put me zaboli kada se setim da joj ne znam ime
nije tako daleko od mene. Srce bi mi bre zakucalo kada
bih pomislio da to moda znai da dolazi do mene. Znao
sam da nije tako, posedujem malu mo proricanja kao
tetka Denet! Otiao sam do prozora i oslukivao stojei
iza zavese. Uinilo mi se da sam u daljini zauo krik i
izleteo sam na terasu, ali se nikakav zvuk nije uo, a nigde
nije bilo nikakvog traga bilo kakvom ivom stvoru.
Zakljuio sam da je u pitanju bio krik neke none ptice i
vratio se u sobu da piem svoj dnevnik, sve dok se nisam
smirio. Mislim da mi ivci poputaju, poto svaki noni
zvuk ima posebno znaenje za mene.

Nastavak Rupertovog dnevnika

7. jul 1907.
Kada se bledilo zore pojavilo, izgubio sam nadu da e
se moja ena pojaviti i odluio da u, im budem mogao da
se iskradem, a da ne privuem panju tetke Denet, otii
do Crkve Svetog Save. Uvek sam dobro dorukovao i ako
bih preskoio jutarnji obrok to bi sigurno probudilo njenu
znatielju, to u ovom trenutku ne elim. Poto je jo uvek
bilo rano, legao sam na svoj krevet i, kako to ve ide sa
sudbinom, ubrzo zaspao.
Probudilo me je snano lupanje na vratima. Kada sam
ih otvorio, zatekao sam malu grupu slugu, koja mi se
izvinjavala to su me probudili bez odobrenja. Glavni od
njih mi je objasnio da je mladi svetenik stigao od vladike
sa porukom koja je toliko hitna da je insistirao da me vidi
odmah, bez obzira na posledice. Siao sam dole i zatekao
ga u holu zamka, kako stoji ispred vatre. U ruci je drao
pismo, ali pre nego to rni ga je dao ree:
Poslao me je vladika, naredio mi je da ne gubim ni
trena, pre nego to Vas vidim, jer je vreme zlata vredno
ne, jo vrednije. Ovo pismo, izmeu ostalog garantuje za
mene. Dogodila se strana nesrea. erka naeg voe je
nestala prole noi istog onog, koji je govorio na skupu i
koji nije dozvolio branima da pucaju u vazduh. Nikakvog
traga od nje nisu uspeli da nau i veruje se da su je
kidnapovali sultanovi agenti i odveli u Tursku. Jednom
smo skoro zaratili sa njima kada je zahtevao da mu je
damo za enu. Moram jo da kaem a bi vladika
Plamenac lino doao, ali da je biio neophodno da se
odmah konsuituje sa arhiepiskopom Stevanom
Paleologom, po pitanju toga ta je najbolje uiniti u ovoj
tekoj nesrei. Poslao je tragae pod zapovednitvom
arhimandrita Spazaka i Vlastimira Petrova, koji e doi
ovde sa bilo kakvim vestima koje budu imali, poto
upravljate signalizacijom i na najbolji nain moete
proiriti vesti. On zna da ste Vi, gospodaru, u vaem
velikom srcu jedan od nas i da ste ve dokazali svoje
prijateljstvo naporima da nas ojaate pred predstojei rat i,
kao velikog patriotu, poziva Vas da nam pomognete u
nevolji.
Potom mi je predao pismo i s potovanjem stao u
stranu dok sam lomio peat i otvarao ga. Bilo je napisano
u velikoj urbi i nosilo je vladikin potpis.

Stanite uz nas kada je naa nacija u

opasnosti. Pomozite nam da spasemo ono to
najvie oboavamo i od sada emo vas drati u
naim srcima. Saznaete kako ljudi Zemlje Plavih
Planina mogu voleti veru i hrabrost. Doite!

Ovo je zaista bio zadatak dostojan svakog oveka.

Oduevilo me je saznanje da su me pozvali u pomo u
tekoj nevolji. U meni je to probudilo borbeni duh mojih
vikinkih predaka i zakleo sam se da e biti zadovoljni
mojim delima. Pozvao sam svoje veziste i poveo ih na krov
zamka, zajedno sa mladim svetenikom.
Poite sa mnom, rekoh im, ,,da vidite moj odgovor
na vladikin zahtev.
 Nacionalna zastava je podignuta, unapred dogovoreni
signal da je nacija u opasnosti. Odmah su kao odgovor na
vrhovima, kako blizu tako i daleko, zaleprale zastave.
Ubrzo je usledio signal koji poziva na oruje.
Jednom po jednom sam davao brza nareenja jer mi
se plan za potragu javio u letu. Ruke signalnog jarbola su
leprale mahnito tako da je mlai svetenik buljio u njega
zapanjeno. Kako je jedan po jedan punkt primao svoja
nareenja, inilo se da su usplamteli. Instinktivno su
razumeli plan i bacili su se na posao kao demoni. Znali su
da iroki pokreti trupa mogu najbolje uspeti ako se
odvijaju brzo i sinhronizovano.
Iz ume, koja je leala nadomak zamka, doprlo je
divlje bodrenje, koje je naruilo prethodnu mirnou brda.
Bilo je dobro videti da su svi koji su uoili signale bili
spremni. Na licu glasonoe sam video iekivanje i
zadovoljan izraz kada sam se okrenuo da mu se obratim.
Naravno da je hteo da zna ta se deava. Video sam
refleksiju sopstvenih oiju u njegovim dok sam mu se
obraao:
Prenesite vladici da je, tren poto sam primio njegovu
poruku, cela Zemlja Plavih Planina ustala na noge. Brani
su ve u pokretu i, pre nego to Sunce dostigne zenit, linija
straara na povik jedan od drugog bie postavljena du
cele granice od Anguse do Ilisina, od Ilisna do Bajne, od
Bajne do Ispazara, od Ispazara do Voloka, od Voloka do
Tatre, od Tatre do Domitana, od Domitana do Gravaje i od
Gravaje natrag do Anguse. Linija e biti dvostruka. Mladii
e biti u prethodnici, dok e stariji ljudi drati liniju iza.
Mladii e napredovati, a stariji e ekati na liniji, sve dok
se ne spoje tako da im nita nee promai. Potom e
pretraiti sve od vrhova planina do uma, steui obru
sve dok ne stignu do zamka koji mogu iz aleka koristiti
kao orjentir. Moja jahta je ovde i pretraiu njome celu
obalu s kraja na kraj. Ona je najbre plovilo koje postoji i
naoruana je tako da se moe sukobiti sa odredom. Ovde
e se primati svi signali. Za sat vremena, na mestu na
kojem stojimo bie postavljen signalni tab, odakle e
obueni Ijudi danju i nou osmatrati sve dok se
kidnapovana devojka ne otkrije i ova sramota ne osveti.
Otmiari su ve u gvozdenom obruu i ne mogu pobei.
Mladi svetenik, sav usplamteo, skoio je na
grudobran i povikao gomili, koja se skupljala ispred zamka
u batama ispod. Iz ume su nicale jedinice sve dok nije
delovalo kao da se sakupila maia armija. Ljudi su
podvikivali eljni borbe, a njihovi glasovi su se izizali u
nebesa poput rike mora. Ogoljenih glava su uzvikivali:
Bog i Plave Planine! Bog i Plave Planine!"
Strao sam dole to sam bre mogao i poeo da im
dajem instrukcije. Za nekoliko minuta su svi do jednog,
podeljeni u grupe, poeli da pretrauju okolne planine. U
poetku su mislili da je poziv na oruje uobiajena mera
predostronosti. Meutim, kada su uli da je vladikina
erka oteta, prosto su poludeli. Po neemu to mi je
glasonoa isprva rekao, ali to nisam ba razumeo, ovaj
udarac je za njih imao neko iino znaenje, od kojeg su
pomahnitali.
Kada je glavnica nestala, sa sobom sam poveo
nekolicinu svojih ljudi i nekolicinu brana, koje sam
zamolio da ostanu; zajedno smo otili do skrivenog useka
za koji sam znao. Mesto je bilo naputeno, ali su svuda
unaokolo bili nepobitni znaci da je grupa ljudi bila ulo-
gorena ovda nekoliko dana. Nekolicina iz moje druine je
bila veta u itanju tragova. Sloili su se da je u pitanju
bila grupa od oko dvadeset Ijudi. Poto nisu mogli da nau
tragove koji vode ka useku ili iz njega, doli su do
zakljuka da su se sakupili sa raznih strana, okupili se
ovde i otili na misteriozan nain.
Ipak, to je bila neka vrsta poetka. Poto su se
dogovorili da naprave irok krug oko mesta, ljudi su se
podelili u nameri da potrae tragove. Ko god naie na trag
trebalo bi da ga prati sa jo jednim saborcem, a kada
definitivno neto ustanove, vest e se signaiima preneti
zamku.
 Ja sam se odmah vratio u zamak i signalima proirio
vest o saznanjima koja smo imali.
Poto su ubrzo vesti stizale u zamak, ustanovili smo
da su otmiari u svom begu imali udnu cik-cak rutu. Bilo
je oigledno da su, pokuavajui da zbune poteru,
istovremeno izbegavali mesta koja su smatrali opasnim po
njih. Ovo je, takoe, mogao da bude nain da zavaraju
tragae. Ukoliko je tako, bila je to odlina mera jer niko od
onih koju su bili na neposrednom tragu nije mogao da
nam jasno kae u kom pravcu se kreu. Tek kada smo
njihov kurs preneli na veliku mapu, koja je visila u
signalnoj sobi (koja je ranije bila stara straara), dobili smo
generalni pravac njihovog bega. To je bio doatni problem
za poteru jer ljudi koji su ih sledili nisu znali za njihovu
nameru i nisu mogli da ih prestignu i preseku im put, ve
samo da ih slede pre- ma tragovima. Potera je stoga
morala biti naporna i duga.
U ovom trenutku nismo mogli nita da uradimo dok
ne dobijemo jo odrednica rute. Ostavio sam veziste da
primaju i izdaju informacije grupama i da, ukoliko se
ukae prilika, odseku begunce. Poveo sam Ruka kao
kapetana jahte i isplovili smo. Prvo smo otili na sever do
Dalarija, potom na jug do Olesa i vratili se u Visarion.
Nismo videli nita sumnjivo, osim daleko na jugu, gde smo
primetili ratni brod koji je plovio bez zastave. Meutim
Ruk, koji je instinktivno prepoznavao brodove, rekao je da
je turski, te smo na povratku signalizirali du obale da
paze na njega. Ruk je drao Gospu to je bilo ime koje
sam dao brodu spremnu da isplovi im se neto
sumnjivo desi. Nareenja su mu bila da se ne obazire ni
na kakvc protokole i da, ako bude potrebno, stupi u
borbu. Nismo nameravali da izgubimo nijedan poen u ovoj
oajnoj borbi koju smo zapoeli. Na nekoiiko pogodnih
mesta smo postavili nekolicinu naih ljudi da se staraju o
signalizaciji.
Kada sam se vratio, otkrio sam da je ruta begunaca,
koji su sada nastupali u jednoj skupini, definitivno
utvrena. Krenuli su na jug, meutim, kada su naili na
liniju straa, koja je ila ka njima okrenuli su se na
severoistok, gde je zemlja bila prostranija, a planine divlje i
ree naseljene.
Od tog trenutka sam celokupnu signalizaciju ostavio
u rukama svetenika, poveo sa sobom malu grupu
izabranih brana iz blizine zamka i, to smo bre mogli,
krenuli smo da preseemo put begunicma. Arhimandrit
Spazaka, koji tek to je stigao, krenuo je sa nama. On je
izvrstan ovek, pravi borac, u isto vreme i svetenik,
podjednako dobar sa handarom kao i sa Biblijom, i
neumoran trka. Grupa se kretala strahovitim tempom, s
obzirom na to da smo svi ili peice, kretali smo se
neverovatno brzo! Meu ovim planinama nema drugog
naina za napredovanje. Nai ljudi su bili puni ara i
nisam mogao da ne primetim da su izgledali kao da su vie
od svih ostalih koje sam video imali razloga za brigu.
Kada sam to pomenuo arhimandritu, koji je iao uz
mene, odgovorio mi je:
,,To je sve prirodno, ne samo da se bore za svoju
zemlju ve i za jednog od svojih!
Nisam ba u potpunosti razumeo njegov odgovor, tako
da sam poeo da mu postavljam pitanja u nameri da
uskoro saznam mnogo vie od onoga to je i on sam znao.

Pismo arhiepiskopa Stevana Paleologa, poglavara

Istone crkve Zemlje Plavih Planina, gospoi Denet Mek
Kelpi, Visarion.
Napisano 9. jula 1907.

Potovana gospo,

Poto ste traili objanjenja povodom poslednjeg

tunog dogaaja koji je nau zemlju doveo u veliku
opasnost, aljem Vam vesti po molbi gospodara Ruperta,
voljenog od strane naih brana.
Kada je vojvoda Petar Visarion otiao na svoje
putovanje u veliku zemlju kojoj se obraamo u tekim
trenucima, bilo je neophodno da to uini u tajnosti. Turci
su bili na naim granicama, prepuni zlobe i pohlepe.
Sultan je ve pokuao da uredi venanje za vojvotkinju,
tako da bi kad vreme doe, kao njen mu, mogao da polae
nasledno pravo na Zemlju Plavih Planina. On je, kao i svi,
dobro znao da se brani ne pokoravaju nikom koga oni ne
izaberu za vladara. To je bilo tako kroz istoriju. Meutim, s
vremena na vreme bi se pojavio ovek koji je podesan za
takvu vrstu vlasti kakvu ova zemlja zahteva. Tako je gospa
Teuta, vojvotkinja, ostavljena meni, glavi Pravoslavne
crkve Plavih Planina, na edukaciju i staranje. Preduzeti su
koraci da nikako ne padne u ruke beskrupuloznim
neprijateljima nae zemlje. Starateljski zadatak je drage
volje prihvaen od strane svih i smatrao se za veliku ast,
jer vojvotkinja Teuta od Visariona pretstavlja slavu stare
srpske rase, kao jedino dete vojvode Visariona, poslednjeg
mukog potomka svojc prinevske loze koja je uvek u
poslednjih deset vekova nae istorije bez pogovora davala
svoj ivot i sve to su imali zarad zatite, bezbednosti i
dobrobiti Zemlje Plavih Planina. Nikada u svim tim
vekovima nijedan iz te loze nije izneverio svoj patriotizam
ili ustuknuo od gubitaka nametnutih dunou ili
potrebom. tavie, loza je vodila svoje poreklo od prvog
vojvode Visariona, koji e se, po legendi koja se propoveda
bio je poznat kao Ma Slobode i din meu ljudima
jednoga dana, kada zemlji bude potreban, vratiti iz svoje
vodene grobnice u jezeru Reo i ponovo povesti ljude u
venu pobedu. Ova uzviena loza je od tada poznata kao
poslednja nada zemlje. Dok je vojvoda bio na putu, njegova
erka je paljivo uvana. Uskoro, po vojvodinom odlasku,
javljeno nam je da e se dugo zadrati u svojim
diplomatskim misijama i da takoe prouava sistem
ustavne monarhije, za koji se nadao da e moi da zameni
na nesavreni politiki sistem. Mogu rei da se, izmeu
ostalog, spominjalo da bi on mogao biti na prvi kralj kada
se novi ustav donese.
Tada nas je zadesila velika nesrea, uasna tuga se
nadvila nad zemlju. Posle kratke bolesti, vojvotkinja Teuta
Visarion je umrla misteriozno od nepoznate bolesti. Tuga
naih brana je bila tolika da je bilo neophodno da
Upravni savet izda upozorenje da ne dozvoljavaju da se
njihova tuga vidi. Od veiike vanosti je bilo da se injenica
o njenoj smrti sakrije, jer su postojale razne opasnosti i
oteavajue okolnosti vezane za to. Na prvom mestu
savetovano je da se ak i njen otac dri u neznanju. Bilo je
dobro poznato da ju je bezumno voleo i da bi, ako bi
saznao za njenu smrt, bio previe rastrojen da bi mogao da
nastavi zamreni i delikatni posao koji je preduzeo.
tavie, pod tim tunim okolnostima, on nikada ne bi
ostao u inostranstvu, ve bi se odmah vratio, kako bi bio u
zemlji u kojoj ona poiva. Sumnje bi poele da niu i
uskoro bi se istina proula, to bi neumitno ovelo do toga
da zemlja postane ratno polje mnogih nacija.
Sa druge strane, ukoliko bi Turci saznali da je loza
Visarionovih izumrla, to bi ih ohrabrilo na dalju agresiju i
to verovatno trenutnu, im bi saznali da je vojvoda van
zemlje. Bilo nam je dobro poznato da su samo
suspendovali neprijateljstva do sleee povoljne prilike.
Njihova elja za ratom postala je akutna posle naeg
odbijanja, i odbijanja same devojke da postane sultanova
ena.
Devojka je sahranjena u kripti Crkve Svetog Save.
Dan za danom, sami i u skupinama, oaloeni brani su
dolazili da odaju svoju potu ispred grobnice. Toliko njih je
eleio da poslednji put vidi njeno lice da je vladika, uz
moju saglasnost kao arhiepiskopa, dao da se naini
stakleni poklopac za sarkofag u kojem je telo lealo.
Posle nekog vremena, medutim, meu svima koji su
uvali telo javilo se verovanje to su naravno bili
svetenici razliitog statusa, koji su bili postavljeni radi tog
zadatka da vojvotkinja nije zapravo mrtva, ve u
nekakvom udnom i dugakom transu. Stoga su se
pojavile komplikacije. Nai brani su, kao to to ve moda
znate, veoma sujeverni to je karakteristika hrabrih
ljudi koji su ljubomorni na svoje plemiko poreklo i
spremni na rtvovanje. Poto su verovali da su videli
devojku mrtvu, moda nc bi bili spremni da prihvate
injenicu da je zapravo iva. ak bi mogli poverovati da je
u pitanju nekakva mrana zavera, koja bi sada lli kasnije
mogla ugroziti njihovu nezavisnost. U svakom sluaju, dve
strane su postojale po tom pitanju i obe su bile opasne na
svoj nain u zavisnosti od razvoja situacije.
Poto se trans ili katalepsija, ta god da je to bilo,
nastavila sledeih nekoliko dana, bilo je dovoljno vremena
da se voe Saveta, vladika i svetenstvo, koje smo
predstavljali ja, vojvotkinjin staratelj, i arhimandrit Spaza,
konsultujemo po pitanju delovanja u sluaju da se devojka
probudi. U tom sluaju teina situacije bi se mnogostruko
uveala. U tajnim odajama Crkve Svetog Save odrali smo
mnogo tajnih sastanaka i konano smo dolazili do
nekakvog reenja kada se trans okonao.
Devojka se probudila!
Naravno da je bila strano uplaena, kad se zatekla u
grobnici. Srena okolnost je bila ta to su velike svee oko
njene grobnice gorele, jer je svetlo umanjivalo uas tog
mesta. Da se probudila u tami, njen um bi moda pretrpeo
oteenja.
Ona je, meutim, bila veoma plemenita, hrabra i
izuzetno jake volje, odlunosti, samokontrole i izdrljivosti.
Kada je biia odvedena u tajne odaje crkve, gde 'smo je
ugrejali i zbrinuli, vladika je odrao kratak sastanak sa
mnom i sa Savetom. Glas o srenim vestima mi je odmah
poslat tako da sam najveom brzinom doao, taman da
uzmem uea u savetovanju.
Na sastanku je i sama vojvotkinja bila prisutna i
izneta joj je cela situacija. Ona je predloila da bi trebalo
odravati verovanje u njenu smrt sve dok se njen otac ne
vrati, kada bi se sve raistilo. Stoga se podvrgla
izuzetnom naporu kako bi se ovaj plan odvijao. U poetku,
mi mukarci nismo mogli da poverujemo da bi ena mogla
da iznese takav zadatak i neki od nas se nisu ustezali da
iskau svoje sumnje i nevericu. Meutim, ona je bila
uporna i zapravo nas je nadjaala. Posle toga smo bili smo
uvereni, priseajui se stvari i pouhvata nainjenih u
prolim vekovima od pripadnika njene loze, ne samo da e
to uspeti da uradi ve da je i sam plan dobar. Poloila je
najsvetije zakletve da nee odati tajnu pod bilo kakvim
uslovima.
Svetenstvo je na sebe preuzelo da, posredstvom
mojih i vladikinih instrukcija, iri sablasna verovanja
meu branima. Ona su sluila da spree paljivije i
upornije promatranje. Legenda o vampiru kao i druga
udna verovanja, rairena su da bi se delomino zatitili
od sluajnog otkrivanja. Dogovoreno je da brani mogu
samo odreenim danima biti puteni u kriptu, dok se ona
sloila da e tada uzimati opijate kako bi nam pomogla da
ouvamo tajnu. Bila je spremna da podnese bilo kakvu
linu rtvu koju smatramo neophodnom da bi se izneo
poduhvat njenog oca za dobro zemlje.
Svakako da je u poetku imala strane strahove,
leei sama u mranoj kripti. Meutim, posle nekog
vremena strahovi, koji nisu prestali, postali su ponoljivi.
U kripti postoje tajne peine, gde su se u tekim
vremenima skrivali svetenici i drugi velikodostojnici.
Jedna od njih je bila pripremljena za vojvotkinju i tu bi
boravila kada nije izvodila svoju predstavu ili kada bi
neto drugo radila, o emu u vam priati. Napravljene su
pripreme u sluaju bilo kakve nasumine posete crkvi. Ako
bi se to desilo, posebnim signalom, koji bi se oglasio
otvaranjem crkvenih vrata, bila bi upozorena da zauzrne
svoje mesto u grobnici. Mehanizam za postavljanje
staklenog poklopca je tako podeen da joj je uz opijate bio
pri ruci. Tokom noi, u crkvi bi uvek postojala straa
sainjena od svetenika. Oni su je titili od sablasnih
verovanja i od ostalih opasnosti, a ako bi se nalazila u
svojoj grobnici, posete su dozvoljavane samo u oreenim
intervalima. ak su i draperije, koje je pokrivalo u
sarkofagu, bilo postavljeno na nosae malo iznad nje da bi
se prikrilo dizanje i sputanje njenih grudi dok bi spavala
pod dejstvom narkotika.
Posle nekog vremena, napor je postao vidan na njoj,
tako da je odlueno da s vremena na vreme izlazi napolje
kako bi vebala. To nije bilo teko, pria o vampiru, koju
smo rairili, postala optepoznata tako da bi, ako bi bila
viena, to samo posluilo kao dokaz da je pria istinita.
Ipak, postojala je odreena opasnost ukoliko bi je neko
video, tako da je poloila sveanu zakletvu da ncc nositi
bilo kakvu drugu odeu, osim pokrova, sve dok zadatak
budc trajao jer je to bio jedini nain da se osigura tajnost
ukoliko se desi neki incident.
Postoji tajni prolaz iz kripte do morske peine, iji je
ulaz po visokoj plimi ispod vode, a nalazi se u osnovi litice
na kojoj je crkva podignuta. amac u obliku kovega je bio
napravljen za nju, tako da je imala obiaj da plovi reicom
kada bi poelela da izac. Bila je to odlina zamisao i
najefikasniji nain da se rairi pria o vampiru.
Takvo je stanje stvari bilo pre nego to se gospodar
Rupert pojavio u Visarionu na svojoj oklopnoj jahti.
Te noi je svetenik, koji je obilazio kriptu zatekao
grobnicu praznu. Pozvao je ostale i pretraili su celu crkvu.
amac je bio nestao, ali su ga daljom potragom otkrili na
drugoj strani reice, blizu stepenica koje su vodile u batu.
Osim toga, nisu mogli otkriti nita drugo. inilo se da je
nestala bez traga.
Odmah su otili do vladike i signalnom vartom me
pozvali iz manastira Ostrog gde sain se tada nalazio. Poveo
sam grupu brana sa sobom i poeli smo da pretraujemo
celu zemlju. Meutim, pre nego to sam krenuo, poslao
sam hitnu poruku gospodaru Rupertu, molei ga, poto je
pokazao veliko interesovanje i ljubav prema naoj zemlji da
nam pomogne u naoj nevolji. On naravno tada nije znao
nita od ovoga to sam vam napisao. Bez obzira na to on
se svim srcem posvetio naim potrebama, kao to bez
sumnje znate.
Meutim, vreme povratka vojvode Visariona se blii i
Savet je, zajedno sa njenim starateljima, poeo da
priprema stvari da se po njegovom povratku moe javiti
dobra vest. Sa njenim ocem prisutnim, koji bi garantovao
za nju, niko ne bi postavljao pitanja.
Turski pijunski biro nekako je saznao ove injenice.
Ukrasti mrtvo telo kako bi posle mogli da polau fiktivna
prava jeste najoajniji plan od svih do tada preduzetih.
Mnogi znaci su nas tokom istrage upozorili da je grupa
sultanovih agenata tajno upala u zemlju sa ciljem a otmu
vojvotkinju. Mora da su veoma odluni i dobro snabdeveni
kada su zali u Zemlju Plavih Planina po bilo kom
zadatku, a kamoii ovako oajnom. Vekovima smo davali
Turcima gorke iekcije da ovde nije ni bezbedno ni lako
upadati.
Kako su to izveli, trenutno ne znamo, ali su uli i
poto su, na nekom tajnom mestu, ekali pravu priliku,
konano zgrabili svoj plen. ak ni sada ne znamo da li su
nali ulaz u kriptu i ukrali mrtvo telo, ili su je nekom
nesrenom sluajnou zatekli u amcu preruenu u
duha. U svakom sluaju, zarobili su je i tajnim putevima
preko pianina pokuavaju da je prebace u Tursku. Izvesno
je da e je, im bude na turskom tlu, sultan primorati na
brak da bi sebi obezbedio nasledno pravo i sizerenitet iii
vladavinu nad Plavim Planinama.
Takvo je stanje stvari zatekao gospodar Rupert kada
se bacio u poteru sa vatrenim poletom i mahnitom
strau, koju je nasledio od svojih vikinkih predaka, od
kojih je iz starine potekao i Ma Slobode.
Meutim, pojavila se jo jedna mogunost, koju je
sam gospodar prvi shvatio. Ukoliko ne uspeju da
vojvotkinju bezbedno prebace na tursko tlo, otmiari bi je
mogli ubiti! To bi bilo potpuno u skladu sa osnovnim
tradicijama i istorijom muslimana. Takoe, ne samo da bi
bilo u skladu sa turskim obiajima ve i sa suitanovim
trenutnim eljama. Na svoj nain, to bi bilo od koristi
konanim stratekim ciljevima Turske jer, kada bi se
jednom trka za Visarion okonala, Plavoplaninci bi, po
njihovom miljenju, bili lake pokoreni.
Uvaena gospo, takve su bile okolnosti i stanje stvari
kada je gospodar Rupert prvi put isukao svoj handar za
Zemlju Plavih Planina i ono to mu je najdrae na svetu.
PALEOLOG
Arhiepiskop Pravoslavne crkve
Zemlje Plavih Planina

Nastavak Rupertovog dnevnika

8. jul 1907.
Pitam se da li je ikada u dugakoj istoriji sveta bilo
tako dobrih vesti kao one koje su mi stigle makar i tako
indirektno iz arhimandritovih odgovora na moja pitanja.
Na sreu, uspeo sam da se obuzdam, inae bih napravio
udnu zbrku koja bi mogla izazvati nepoverenje i sigurno
bi nas usporila u poteri. Neko vreme jedva da sam mogao
da prihvatim istinu koja mi se usadila u mozgu i sva
izvrnutost injenica mi se razjasnila i zauzela svoje mesto
u celokupnoj slici. Istinu ponekad mora prihvatiti i
sumnjiavo srce. Moje srce, kakvo god da je, nije
sumnjiavo, ve veoma, veoma zahvalno. Samo mu je
izvanredna silina i veliina istine branila da sve odmah
prihvati. Hteo sam da uzvikujem od sree i samo me je
smirivalo to to sam drao misli usredsreene na opasnost
u kojoj se nalazila moja ena. Moja ena! Moja ena! Ne
vampir, ne mueno jadno stvorenje, osueno na jezivo
bivstvovanje, ve sjajna ena, neverovatno hrabra, takav
patriota da joj malo ravnih ima u itavoj istoriji
oveanstva! Poeo sam da shvatam pravo znaenje
udnih deavanja u mom ivotu. ak je i poreklo i namera
iza te neobine prve posete mojoj sobi postala jasna. Nije
ni udo da se kretala po zamku na tako misteriozan nain.
ivela je tu ceo svoj ivot i bila je upoznata sa tajnim
ulazima i izlazima. Oduvek sam verovao da je celo mesto
ispresecano tajnim prolazima. Nije bilo udno to se
kretala bedemima, putevima nepoznatim drugima i nije
udno to je mogla da se susretne sa mnom kod jarbola
kada to poeli.
Rei da sam uzbuen, bio bi blag opis mog stanja. Bio
sam uzdignut u nebesa, oduevljenja bez premca u mom
dosaanjem ivotu podizanje vela kojim mi je pokazano
da je moja ena samo moja zadobijena iskreno, uprkos
neverovatnim tekoama i opasnostima a ne vampir,
le, duh ili utvara, ve stvarna ena od krvi i mesa,
sposobna da voli, da osea privlanost i strast. Sada e
napokon moja ljubav zaista biti krunisana, kada je spasem
od otimaa i kada je odvedem svome domu, gde e iveti i
vladati u miru i udobnosti, asno uz ijubav i sreu, ako
uspem da postignem takav blagoslov za nas.
Meutim, ovde mi je strana misao sevnula umom i u
trenutku je svu moju radost pretvoriia u oaj, a moje
ustreptalo srce u led. Poto je ona prava ena, naiazi se u
velikoj opasnosti u turskim rukama. Za njih, ena u
svakom sluaju nije bolja od ovce i ako ne budu mogli da
je odvedu u sultanov harem, mogu smatrati da je sledei
najpametniji korak da je ubiju. Na taj nain e imati bolje
anse za beg. Kada je se otarase, druina se moe rasturiti,
tako da e za neke od njih postojati ansa koja nije
postojala dok su bili u grupi, da pobegnu pojedinano. Ako
je ne ubiju, ve uspeju da pobegnu sa njom, to bi je
osudilo na najgoru sudbinu od svih turski harem!
ivotno duga mizerija koliko god dugo da taj ivot traje
mora da je mnogo hrianskih ena osueno na takvu
sudbinu. Za nju, tek sreno udatu, poto je sluila svojoj
zemlji na tako plemeniti nain kao to je ona to inila, taj
uasan ivot sramotnog ropstva, bila bi nesrea van
svakog poimanja.
Mora biti izbavljena i to brzo! Otmiari se moraju
uhvatiti uskoro i to iznenada, kako nikako ne bi imali
priliku da joj naude jer bi to sigurno uinili kada bi bili
upozoreni na neposrednu opasnost.
Napred! Napred!
I napred smo ili kroz tu uasnu no, kreui se to
smo bolje umeli kroz umu.
Bila je to trka izmeu brana i mene, ko e biti prvi.
Sada sam razumeo oseanja koja su ih gonila i koja su ih
izdvojila, ak, i meu njihovim vatrenim drugovima, kada
se saznalo za opasnost po vojvotkinju. Ovi ljudi nisu bili
obini takmaci ni u ovakvoj utrci, bilo mi je potrebno da
ulaem maksimalan napor kako bih bio ispred njih, poto
su bili snani koliko i ja. Bili su prodorni poput leoparda i
podjednako brzi. ivot su proveli po planinama i srca i
due su im bili u ovoj trci. Nisam ni sumnjao da bi se, ako
bi smrt bilo kog od nas na bilo koji nain mogla da utie
na oslobaanje moje ene, ukoliko je potrebno, borili meu
sobom za tu ast.
Prema krajoliku ispred nas, morali smo se drati
planinskih vrhova. Ne samo da smo morali da vodimo
rauna o beguncima, kako nas ne bi opazili, ve smo
stalno morali da budemo u poziciji da primamo i
odgovaramo na signale iz zamka ili sa drugih mesta.

Pismo Vlastimira Petrova, arhimandrita Spazaka, gospi

Denet Mek Kelpi, Visarion

Pisano 8. jula 1907.

Potovana gospo,

Vladika me je zamolio da Vam piem i dobio sam

odobrenje od arhiepiskopa. Imam tu ast da Vam
prenesem dogaaje iz potere za turskim pijunima koji su
kidnapovali vojvotkinju Teutu od plemenite kue
Visarionovih. Poteru je vodio gospodar Rupert, koji me je
zamolio da poem sa njegovom druinom, poto je bio
toliko dobar da istakne kako e moje veliko poznavanje
zemlje i njenih ljudi biti od ogromne koristi. Istina je da
znam mnogo o Zemlji Plavih Planina i njenim ljudima,
meu kojima sam proveo ceo ivot. Medutim, za takav
pohod nije bio potreban razlog. Nije bilo oveka u ovoj
zemlji koji ne bi dao svoj ivot za vojvotkinju Teutu i, kada
su saznali da nije bila mrtva, kao to su mislili, ve samo u
transu, i da su nju otmiari odveli, pomahnitali su. Zato
bih ja, kome je poveren na staranje veliki manastir u
Spazaku, oklevao u takvom trenutku? to se mene tie,
eleo sam da pourimo i odmah stupimo u borbu sa
neprijateljima moje zemlje. Dobro sam znao da e
gospodar Rupert sa lavljim srcem, koje odgovara njegovom
ogromnom telu, juriti napred hrzinom koju niko nee moi
pratiti. Mi iz Plavih Planina ne zastajemo kada su nai
neprijatelji ispred nas, a pre svih, mi iz crkve jurimo
napred kada krst ratuje sa polumesecom!
Sa sobom nismo poneli nikakvu opremu da nas ne bi
sputavala, bez pokrivaa i hrane ni sa im, osim naih
handara i puaka, sa dovoljnom koliinom municije. Pre
nego to smo krenuli, gospodar je urno signalizirao
zamku da nam se hrana i municija poalju u najbliu
postaju.
Sunce je bilo u zenitu kada smo krenuli, sarno nas
desetorica jer na voa nije hteo da povede nikoga ko
nije dokazano izdrljiv, ko ne ume da puca dobro i barata
handarom kako treba. Poto smo ili lako opremljeni,
oekivaii smo da emo brzo napredovati. Tada smo ve
znali, po izvetajima koji su nam signalima preneti iz
zamka, da su nai neprijatelji takoe bili paljivo odabrani
i srani. uvar zelene zastave islama ima dobre sluge i,
mada su Turci nevernici i psi, ponekad su hrabri i jaki.
Zaista, osim kada preu granice Zemlje Piavih Planina,
vie su poznati po spletkama. Ali, poto se niko ko se
usudio da luta naim brdima nikada nije vratio natrag u
svoju zemlju, ne znamo ta priaju o svojim bitkama ovde.
Ipak, ove ljude oigledno nismo smeli prezirati i na
gospodar, koji je mudar kao to je hrabar, upozorio nas je
da budemo razboriti i da ne preziremo mnogo svoje
protivnike. Uradili smo kako nam je savetovao i kao dokaz
za to poveli smo samo deset Ijudi, poto smo nasuprot
sebe imali njih dvadesetak. Meutim, kalco je na kocki bilo
mnogo toga, vie od samog ivota, nismo nita preputali
riziku. Kada je veliki sat na kuli Visariona otkucao
dvanaest, osam najbrih trkaa iz Plavih Planina, gospodar
Ruper i ja, poleteli smo na svoj put.
Signalizirano nam je da je ruta kojom su otmiari
beali ila cik-cak i da su se kretali menjajui pravac esto
i u nepredvidljivom smeru. Na voa je oznaio take na
mapi na kojim bismo mogli da presretnemo nae
neprijatelje, u generalnom smeru njihovog bega, tako da
nismo stajali sve dok nismo stigli u tu regiju. Kretali smo
se to smo bre mogli tokom cele noi. Zaista, naa trka je
bila poput olimpijskih trka starih Grka, gde se svaki od
nas takmiio sa svojim saborcima, mada ne iz ljubomornih
pobuda, ve zbog poletnog duha i sluenja svojoj zemlji na
najbolji nain, kao i vojvotkinji Teuti. Ispred svih nas je
iao gospodar, nosei se kao vitez iz davnina, njegova
mona prilika se nije zaustavljala pred preprekama. Stalno
nas je podsticao. Nije se zaustavljao ili zastajao ni za
trenutak, ali esto smo nas dvojica trali rame uz rame -
jer, gospo, u svojoj mladosti sam bio najbri u svim
trkama, tako da ak i sada mogu predvoditi bataljon kada
dunost to zahteva on bi mi postavljao odreena pitanja
o vojvotkinji Teuti i neobinom nainu na koji je njena
smrt predstavljana, tako da se cela pria polako razvijala
pred njegovim oima. Kako bi se svaka nova faza saznanja
otkrivala, on bi jurio bre kao da ga opsedaju demoni, na
ta bi nai brani, koji kao da su potovali i demone zbog
njihove izdrljivosti, pokuavali da dre korak s njim sve
dok i sami nisu zapali u dcmonsku opscdnutost. ak sam
i ja, uz svu smirenost svetog poziva, zaboravio na to.
Iskolaenih oiju, koje su videle samo krv, jurio sam
zajedno sa najboljim od njih.
 Tada se duh velikog zapovednika pokazao kod
gospodara, jer, gde su ostali juriali mahnito, on je poeo
sebe da obuzdava i smiruje, tako da je setivi se svoje
uzviene pozicije povratio samokontrolu i smislio plan za
svaki sluaj koji bi nas mogao zadesiti. Tako da, kada bi
nam bilo potrebno neko novo uputstvo, nije bilo oklevanja
u izdavanju nareenja. Nas devetorica, ljudi razliitih
karaktera, svi smo oseali da imamo gospodara, te smo bili
spremni da ograniimo sebe na striktnu poslunost, a bili
smo slobodni da upotrebljavamo sve ideje i umea, koja
smo posedovali, na najbolji nain za na poduhvat.
Naili smo na trag begunaca drugog jutra posle
otmice, neto malo pre podneva. Bilo ga je lako uoiti jer
su se do tada svi begunci skupili u jednu druinu, Nai
ljudi, koji su vini ivotu u umi, mogli su da saznaju
dosta toga o grupi koja je prola. Oigledno je bilo da su u
velikoj urbi jer vie nisu preduzimali nikakve mere
predostronosti, koje su neophodne da bi se zbunila potera
i koje zahtevaju vreme. Nai umari su nam rekli da su
dvojca ila napred, a druga dvojica pozadi. U sredini je bila
grupa koja je bila zbijena, kao da uva zarobljenika. Nismo
mogli da vidimo ni traak od nje, jer su je okruivali tako
vrsto. Meutim, umari su po tragovima videli druge
stvari, koje se nisu mogle videti kroz masu. Znali su da se
zarobljenica kree nevoljno tavie, jedan od njih nam je
rekao, dok se podizao sa kolena na kojima je prouavao
tragove: ,,0vi ugavi psi je teraju napred jataganima! Naao
sam tragove krvi, ali ne potiu od njenih stopala.
Na to je gospodar usplamteo od strasti. krguui
zubima, uz dubok uzdah:
Napred! Napred!
Pojurio je ponovo, sledei trag sa handarom u ruci.
Uskoro smo ugledali grupu u daljini. Bili su daleko
ispod nas u dubokoj uvali, iako su tragovi njihovog
prolaska vodili na desnu stranu. Kretali su se ka podnoju
velike litice, koja se uzdizala ispred nas. Imali su dva
razloga za to, kako smo uskoro otkrili. Daleko na kraju
doline koju su prelazili videli smo znakove ljudi koji se
kreu brzo, to mora da je bila grupa tragaa sa severa.
Mada ih je drvee zaklanjalo, zuakovi su bili oigledni.
Oigledno je bilo da mlada vojvotkinja ne moe vie da se
kree tim uasnim tempom. Tragovi krvi su govorili svoju
priu! Nameravali su da prue poslednji otpor na tom
mestu ukoliko budu otkriveni.
Tada je on, koji je od svih nas bio najei i
najuporniji u mahnitoj poteri, postao najmirniji. Podigavi
ruku kako bi nas uutkao mada, bog zna, da smo bili
dovoljno tihi tokom nae jurnjave kroz umu - ree,
tihim, otrim apatom koji je presekao tiinu poput noa:
Prijatelji moji, dolo je vreme za akciju. Bogu hvala
to nas je doveo lice u lice sa naim neprijateljima! Sada
moramo biti oprezni - ne zbog nas, jer mi najvie elimo da
poletimo u pobedu ili smrt - ve zbog one koju svi vi volite,
koju i ja volim. Ona je u opasnosti od bilo ega to bi
moglo upozoriti one avole. Ako samo za trenutak budu
posumnjali da smo blizu, ubie je...
Njegov glas se za sekund slomio pod snagom njegove
strasti ili dubine njegovih oseanja teko mi je da
odredim ta od ta dva, moda oba.
Po tragovima krvi znamo ta su spremni da uine
ak i njoj. Zubi su mu ponovo zakrgutali, ali je nastavio
dalje ne zastajkujui: Napravimo plan za bitku. Mada.
smo na dolet udaljeni od njih, imamo mnogo da putujemo.
Koliko vidim, postoji samo jedan put do doline sa ove
strane. Oni su otili tuda i sigurno e uvati prilaz ili bar
paziti na njega. Podelimo se da bismo ih opkolili. Litica ka
kojoj idu prostire se daleko na levu stranu bez prekida.
Kako se prua na esnu stranu ne moemo videti odavde,
ali, po obliku zemljita, verovatno je da se savija na stranu
tako da ini dolinu poput velikog depa nekog amfiteatra.
Poto su oni prouavali okolinu na drugim mestima,
verovatno je da su to uinili i ovde, tako da su se ciljno
zaputili ovuda, jer verovatno imaju neko skrovite. Neka
jedan vrsni strelac ostane ovde.
 Dok je to govorio, jedan ovek je istupio iz grupc. Svi
smo znali da je olian strelac.
,,Neka se dvojica zapute na levu stranu i pokuaju da
nau put dole niz stenu ispred nas. Kada se spuste do dna
doline stazom ili niz stenu neka krenu tiho i oprezno,
spremnih puaka. Ne smeju zapucati dok ne kucne as.
Upamtite, brao moja, ree, okreui se dvojici koja su
istupila i prijavila se da krenu na taj zadatak, ,,da e ih
prvi pucanj upozoriti i dati znak za vojvotkinjinu smrt. Ovi
ljudi nee oklevati. Morate sami proceniti kada je pravo
vreme za pucanje. Mi ostali emo otii na esnu stranu i
pokuaemo da naemo stazu sa te strane. Ako je dolina
zaista planinski dep, moramo nai put dole koji nije
staza!"
Dok je to govorio, u oima mu je sevao plamen, koji je
upozoravao da onaj ko mu stane na put ne moe nita
dobro oekivati. Trao sam pored njega dok smo odlazili
udesno.
Njegov zakljuak o litici pokazao se kao ispravan.
Kada smo preli mali deo puta, videli smo kako se kamena
formacija produava desno od nas, sve dok napokon, u
irokom luku, nije stigla do druge strane.
Dolina je delovala zastraujue sa svojim uskim
obimom i visokim zidovima, koji su delovali kao da e se
obruiti. Na strani koja je bila dalje od nas, veliko drvee,
koje je raslo po padinama, prualo se sve do ivice stena,
tako da su ogromne grane visile iznad provalije. Istovetna
situacija bila je i sa nae strane. Dolina ispod nas je bila
mrana ak i po danu. Kretanje begunaca najbolje smo
mogli da uoimo po bljeskanju belog pokrova zarobljenice,
koja je ila meu njima.
Sa mesta na kojem smo se nalazili, meu velikim
stablima na samoj ivici litice, mogli smo, kada su nam se
oi navikle na sene, prilino dobro da ih vidimo. U velikoj
urbi, napola vukui, napola nosei vojvotkinju, prelazili
su preko brisanog prostora i skianjali sc u malu travnatu
uvalu, koja je osim svog vijugavog ulaza, bila potpuno
obrasla bunjem. Sa tla je biio nemogue videti ih, ali srno
ih sa visine na kojoj smo se nalazili lako posmatrali preko
krljavog bunja. Kada su se nali u uvali, pustili su je.
Ona se povukla u udaljeni ugao, drhtei.
A onda smo videli sramotu njihove mukosti! Turci,
nevernici kakvi jesu, podvrgli su je ponienju tako to su
joj zapuili usta i vezali ruke!
Naa vojvotkinja Teuta vezana! Za sve nas, to je bio
amar preko lica. Ponovo sam uo kako gospodar krgue
zubima. Jo jednom se pribrao i smirio, pa ree:
,,To je moda dobro, ma koliko da je poniavajue.
Trae sopstvenu propast, koja im ubrzo sledi... tavie,
remete svoje osnovne planove. Sada kada je vezana,
oslanjae se na konopce, tako da e odlagati svoje ubilake
namere do zadnjeg trenutka. To nam je ansa da je
spasemo ivu!
Nekoliko trenutaka je stajao nepomian poput stene,
kao da je preturao neto po glavi dok je posmatrao. Video
sam da mu se mrana odlunost. formira u dui, jer je
pogledom prelazio preko drvea iznad litice, gore-dole,
veoma polako, kao da meri i prouava detalje onoga to se
nalazilo ispred njega. Potom je progovorio:
Oni se nadaju da ih druga druina, koja ih goni, nee
nai. Da bi to saznali, ekaju. Ukoliko progonitelji ne dou
uz dolinu, nastavie svojim putem. Vratie se nazad
stazom kojom su i doli. Tu ih moemo saekati, jurnuti
na sredinu grupe, kada ona bude tano naspram nas, i
pobiti one koji je okruuju. Kada ostali ponu da pucaju,
reiemo se i njih!
Dok je to govorio, dvojica iz nae druine, za koje se
znalo da su dobri strelci i koji su ba pre toga legli
potrbuke i poloili puke kako bi ih umirili za nianjenje,
ustali su .
Zapovedaj nam, gospodaru!, rekoe jednostavno,
stojei u stavu mirno. ,,Da li eli da idemo na poetak
staze i tamo se sakrijemo?
Razmiljao je jedan minut o tom prcdlogu, dok smo
svi ostali stajali tiho poput sena. Mogao sam da ujcm
kako nam kucaju srca. Potom ree:
,,Ne, ne jo. Ima vremena za to. Oni se nee kretati ili
praviti planove bilo koje vrste dok ne saznaju da li im
druga druina ide u susret. Sa naeg poloaja, ovde iznad
njih, mnogo pre zlikovaca emo videti kojim se putem
druga grupa kree. Tada emo napraviti plan i spremiti se
na vreme.

Dosta dugo smo ekali, ali nismo videli ni traga od

druge druine. Oni su, pribliavajui se mestu na kojem
su oekivali da e sresti neprijatelja, oigledno preduzimali
velike mere predostronosti. Otmiari su poeli da postaju
nestrpljivi. Po njihovom dranju i kretnjama mogli smo da
zakljuimo o emu se radi, ak i sa ove razdaljine.
Uskoro, kada je pritisak neizvesnosti postao prevelik
za njih, pribliili su se ulazu u uvalu, to je bila najdalja
taka do koje su mogli doi, a da se pritom ne otkriju bilo
kome ko bi se nalazio u dolini. Na tom mestu su poeli da
se savetuju. Po gestikulacijama smo mogli da saznamo ta
su govorili, jer nisu hteli da ih zarobljcnica uje. Njihovi
gestovi su nam otkrili onoliko koliko su i njima samima.
Nai Ijudi imaju dobar vid, a gospodar je, po tom pitanju
kao i po mnogim drugim, nalik orlu. Trojica su se izdvojila
iz grupe. Sloili su puke tako da ih mogu lako dohvatiti.
Isukali su sablje i stali pripravno kao da su na strai.
Oni su oigledno bili odreeni za egzekutore. Mogli
smo zakljuiti da znaju svoj posao jer su, iako su se
nalazili na pustom mestu, gde nikoga nije bilo u blizini,
osim progoniteljske druine, ije bi prilaenje primetili na
vreme, stali blizu zarobljenice. Nijedan strelac na svetu
niti je takvog bilo ikada ne bi mogao da povredi bilo
koga od njih i da ne ugrozi i nju. Dvojica su okrenuli
vojvotkinju tako da joj je lice bilo okrenuto ka provaliji
te nije mogla da vidi ta se deava dok je jedan od njih,
koji je oigledno bio voa, gestikulirao ostalima da krenu u
izvidnicu. U sluaju da otkriju neprijatelje, jedan je trebalo
samo da se pojavi na ivici ume i podigne ruku. To je bio
znak da se zarobljenici presee grlo.
Nije bilo oveka meu nama koji nije zakrgutao
zubima.. Govor tela je bio veoma jasan, Turin je izvukao
svoju desnu ruku stisnutu kao da dri jatagan i prevukao
je preko grla.
Cela izviaka druina je zastala na ulazu u uvalu.
Voa je svakom od njih odreivao mesto ulaska u umu,
koja se protezala skoro u pravoj liniji preko doline, od litice
do litice.
Dok su prelazili preko otvorenog prostora, kretali su
se pognuti. Koristili su svaki mali zaklon koji se rnogao
nai na tlu. Izgledali su kao utvare koje se neverovatnom
brzinom kreu preko doline i nestaju u umi.
Kada su nestali, gospodar Rupert nam je otkrio
detalje plana koji mu se vrteo po glavi. Pokazao nam je da
ga pratimo. Ili smo izmeu drvea, drei se same ivice
litice, tako da je prostor ispod nas bio vidljiv svima. Kada
smo proli krivinu tako da smo mogli videti celu umu u
dolini, ne gubei iz vida vojvotkinju i ubice zaduene za
nju, komandovao nam je da stanemo. Na tom mestu smo
imali dodatnu prednost u odnosu na prethodno jer smo
mogli direktno da gledamo na uspon, koji se pruao na
daljoj strani i kojim su se kretali otmiari. Negde na toj
stazi druga grupa se nadala da e presresti begunce.
Gospodar je govorio brzo, zapovednim glasom koji
vojnici vole da uju:
Brao, dolo je vreme da zadamo udarac za Teutu i
zemlju." Pokazao je dvojici strelaca da zauzmu pozicije
tako da mogu da niane ka umi.
Njih dvojca su zalegla i spremila puke.
Podelite liniju ume meu sobom i dogovorite granice
vaih pozicija. im se prvi otmiar pojavi, uzmite ga na
nian i smaknite pre nego to izae iz ume. Zatim
osmatrajte i postupite isto sa sledeim koji zauzme njegovo
mesto. inite tako dok niko ne ostane. Upamtite, brao, u
ovoj munoj krizi nisu dovoljna samo hrabra srca.
 U ovom asu sigurnost vojvotkinje lei u smirenom
duhu i otrom oku!
Potom se okrenuo ka nama ostalima, i obratio se
meni:
Arhimandritu Spazaka, usta boija koja se mole za
toliko dua, moj as je kucnuo. Ako se ne vratim, prenesi
moju ljubav tetki Denet gospoici Mek Kelpi u Visarionu.
Ostaje nam samo jedna stvar ukoliko elimo da spasemo
vojvotkinju. Kada vreme doe, povedi ove ljude i pridrui
se straaru na vrhu puta iz doline. Kada se zauju pucnji,
potegnite handare i jurnite na uvalu preko doline. Brao,
moda ete stii na vreme da osvetite vojvotkinju ako nc
mocte da je spasete. Ja morarn ii brim putem. Poto
nema vremena da preem stazu, a nee ga ni biti
moram ii brim putem. Priroda mi je pokazala put kojim
je neophodno da idem. Vidite ono ogromno drvo bukve
koje se nadnosi nad uvalu u kojoj dre vojvotkinju? To mi
je staza! Kada odavde uoite izviae kako se vraaju,
dajte mi znak maui kapama ne koristite marame, jer
biste mogli upozoriti druge bljeskanjem belog. Potom
jurnite na uvalu. Ja u se na taj znak spustiti niz svoju
lisnatu stazu. Ako nita drugo, smrviu svojom teinom
ubice, makar morao i nju da ubijem. Bar emo umreti
zajedno i slobodni. Poloite nas zajedno u grobnicu u Crkvi
Svetog Save. Zbogom, ako nam je ovo poslednje vianje!"
Bacio je kaniju u kojoj je drao handar i upasao golo
oruje za pojas iza lea, a potom je nestao!
Mi, koji nismo osmatrali umu, netremice smo gledali
veliku bukvu i primetili dugake grane koje su visile nisko
i njihale se na najblaem povetarcu. Nekoliko minuta, koji
su delovali jako dugako, nismo videli ni traga od njega.
Tada, visoko, na jednoj od irokih grana, koja se pruala
dalje od lia koje nam je zaklanjalo pogled, ugledali smo
nekoga kako puzi leei na kori. Bio je daleko na grani,
visei iznad provalije. Gledao je u naem pravcu i mahnuo
sam mu rukom kako bi znao da smo ga videli. Bio je
odeven u zeleno te je bilo malo verovatno da ga je neko
drugi mogao primetiti. Skinuo sam svoju kapu i drao je
spremnu da mu dam znak kada doe vreme. Bacio sam
pogled na uvalu i video da vojvotkinja stoji, jo uvek
nepovreena. Potom sam se i ja usredsredio na umu.
Iznenada me je ovek koji je stajao pored mene
uhvatio za ruku i pokazao mi u jednom pravcu. Jedva sam
kroz drvee, koje je bilo nie nego u ostalom delu ume,
video Turke kako se prikradaju. Mahnuo sam kapom. U
isto vreme se oglasila puka ispod mene. Sekund do dva
kasnije, jedan od izviaa je pao unapred, na lice, i ostao
da lei nepomino. U istom trenutku sam pogledom
potraio bukvu i ugledao kako figura koja je leala na
grani ustaje i sputa se do rave. Potom se gospodar bacio
napred kroz masu grana. Pao je poput kamena i srce mi je
potonulo.
Meutim, tren kasnije delovalo je da je uspostavio
ravnoteu. Dok je padao, uhvatio se za jednu od tankih
grana i sa sobom povukao pregrt lia.
Ponovo se zaula puka ispod mene, i opet, i opet, i
opet. Otmiari su bili upozoreni i izleteli su napolje u
gomili. Moje oi su bile fiksirane na bukvu. Skoro poput
munje padalo je veliko gospodarevo telo, dok se njegova
veliina gubila u prostranstvu njegovog okruenja. Padao
je u seriji cimova, jer se hvatao za usputne grane i ostalo
rastinje, koje se prualo iz pukotina u steni.
Opirnije jer se sve ovo deavalo u nekoliko
sekundi koje je ozbiljnost situacije nemerljivo produila
sputio se na veliku stenu. Bez oklevanja je skoio sa jedne
strane, tako da padne blizu vojvotkinje i njenih uvara.
Izgledalo je da ga nisu primetili, jer im je panja bila
usmerena ka umi iz koje su oekivali glasnika sa znakom.
Meutim, drali su svoje jatagane u pripravnosti. Pucnji su
ih uzbunili i bili su spremni na ubistvo pojavio se
glasnik ili ne.
Mada mukarci nisu videli opasnost koja im stie
odozgo, vojvotkinja jeste videla svoj spas. Na prvi uanj
brzo je poigla pogled. Pre nego to smo poeli da jurimo
ka stazi, mogli smo videti trijumfalni izraz u njenim
velianstvenim oima kada je prepoznala oveka koji se
sputao, naizgled sa nebesa, da joj pomogne zaista je
tako izgledalo. Ako su ikada nebesa uplela svoje prste u
neko spaavanje na zemlji, onda je to bilo tada.
ak i tokom poslednjeg sputanja niz kamenu stenu,
gospodar je bio priseban. Dok je padao, isukao je handar
i jo u letu zamahnuo i odsekao glavu jednom od ubica.
Kako je doskoio, zateturao se za trenutak, ali ka svojim
neprijatcljima. Jo dva puta je handar zaparao vazduh
poput munje, a sa svakim zamahom jedna glava se
zakotrljala po travi.
Vojvotkinja je podigla svoje vezane ruke. Ponovo je
bljesnuo handar, ovoga puta nadole. Gospa je
osloboena. Ne zastajui, gospodar joj je strgao povez sa
usta, zagrlivi je levom rukom, dok je desnom drao
handar, okrenuvi se prema svojim neprijateljima.
Vojvotkinja se iznenada sagla i podigla jatagan koji je ispao
iz ruke jednom od mrtvih otmiara. Stala je naoruana
pored Ruperta.
Pucnji su se ubrzali kada su otmiari ono to je
ostalo od njih - izleteli na otvoreno. Strelci su dobro znali
svoj posao. Dobro su se drali gospodareve naredbe po
pitanju smirenosti. Nastavili su da pogaaju one koji su
ili prvi, tako da je delovalo da neprijatelji ne napreduju.
im smo poleteli niz usek, mogli smo jasno da vidimo
sve ispred nas i taman kada smo poeli da se pribojavamo
da bi nekim nesrenim sluajem neki od njih mogli da se
dokopaju uvale, desilo se prijatno iznenaenje.
Odjednom je iz ume izletela grupa ljudi, od kojih su
svi nosili narodne kape, tako da smo znali da su nai. Svi
su bili naoruani samo handarima i leteli su poput
tigrova. Poistili su Turke kao da su, uprkos svoj svojoj
urbi, stajali nepokretno bukvalno su ih poistili, kao
to dete poisti kola sa tanjira.
Nekoliko trenutaka kasnije, za njima se pojavila
visoka figura, duge crne brade i kose proarane sedim.
Instinktivno, svi mi sa uzvienja, kao i oni u dolini,
radosno smo povikali jer je to bio vladika Milo Plamenac.
Priznajem da sam, znajui ono to sam znao, nekoliko
trenutaka bio malo uznemiren. U fantastinom uzbudenju
u kojem smo svi uivali, neko bi mogao rei ili uiniti neto
to bi nam pravilo probleme ubudue. Gospodarev
neverovatan podvig, vredan kao herojski podvizi iz legendi,
sve nas je raspalio. On sam mora da je bio na vrhuncu
ushienja kada se usudio na takav in, a nije bio trenutak
da se oekuje diskrecija od bilo koga. Najvie od svega sam
se brinuo za vojvotkinjinu ednost. Da nisam sluio na
njenom venanju, moda ne bih razumeo kako se ona
oseala to je iz takvog usuda spasao ovek koji joj toliko
mnogo znai i to na takav nain. Bilo bi prirodno da u
trenutku zahvalnosti i trijumfa obeiodani tajnu koju smo
mi iz Saveta i prijatelji njenog oca tako predano uvali.
Meutim, niko od nas nije poznavao vojvotkinju i
gospodara Ruperta kao to ih poznajemo sada. Bilo je
dobro to su se nalazili na udaljenom mestu jer se
ljubomora i sumnjiavost brana, ak i u ovakvom
trenutku, iako su bili ushieni zbog njegovog poduhvata,
mogla ispoljiti i posejati seme nepoverenja. Vladika i ja
smo jedini znali, osim, naravno, dvoje kojih se to ticalo.
Pogledali smo jedan drugog uznemireno.
Vojvotkinja je na trenutak pogledala svog mua i
stavila prst preko usana, a on je, kao ovek britka uma,
odgovorio smirujuim osmehom. Potom je ona klekla
ispred njega na jedno koleno, poljubila je njegovu aku
koju je prinela usnama, i rekia:
Gospodaru Ruperte, dugujem Vam sve to jedna
ena moe dugovati nekom, osim Bogu. Dali ste mi ivot i
ast! Ne mogu Vam se zahvaliti dovoljno zbog onoga to ste
uradili, moj otac e pokuati da Vam se odui kada se
vrati. Sigurna sam da e Vas ljudi Zemlje Plavih Planina,
koji cene hrabrost, slobodu i ast, zauvek drati u svom
srcu!
To je bilo tako lepo reeno, uz drhtanje usana i oi
ispunjene suzama, toliko iskreno i enstveno, u skladu sa
obiajima nae zemlje po pitanju iskazivanja potovanja
koje ena ini mukarcu, da su srca naih brana
zatreperila. Njihova plemenita jednostavnost nala je
oduka u suzama. Ako je galantni gospodar makar na
trenutak pomislio da plakanje ne pristaje mukarcima,
njegova zabluda je u ovom trenutku bila ispravljena. Kada
se vojvotkinja uspravila, to je uinila dostojanstveno
poput kraljice, ljudi su okruili gospodara kao talasi i
podigli ga iznad svojih glava, nosei ga na rukama, kao na
olujnom moru. Izgledali su poput starih Vikinga o kojima
smo sluali, ija krv kola Rupertovim venama. Bilo mi je
drago da su ljudi tako opinjeni gospodarom, tako da nisu
videli likovanje u vojvotkinjinim zvezdanim oima, jer bi
inae mogli otkriti tajnu. Po izgledu vladikinom znao sam
da deli mojc zadovoljstvo isto kao to je delio i moj
nespokoj.
Dok su brani bacali gospodara Ruperta uvis svojim
uzdignutim rukama, njihovi poklii su iznenada postali
toliko glasni da su svuda oko nas, koliko sam mogao
videti, u vazduh prhnulc uplaene ptice, ije je glasno
kretanje samo jo povealo buku.
Gospodar, koji uvek pazi na druge, prvi se pribrao.
Hajdemo, brao, ree, popnimo se na brdo, odakle
moemo signalizirati ljudima u zamku. Bilo bi pravo da se
dobre vesti podele sa celom zemljom kako bi se svi radovali
jer je vojvotkinja Teuta od Visariona slobodna. Meutim,
pre nego to krenemo, skinimo oruje i odeu sa leeva
otmiara. Moda e nam zatrebati kasnije.
Brani su ga neno spustili na zemlju. On je uzeo
vojvotkinju za ruku i pozvao mene i vladiku da im
priemo, pa nas je sve poveo uz stazu iz oline u koju su
se otmiari bili spustili, a potom kroz umu do vrha brda,
koje je dominiralo nad dolinom. Odatle smo, kroz prostor
izmeu drvea, mogli da viimo zidove Visariona u daljini.
Odatle je gospodar signalizirao, a posle nekoliko trenutaka
stigao je odgovor. Potom je javio dobre vesti. Primljene su
uz vidno oduevljenje. Sa te udaljenosti nismo mogli da
ujemo zvuk, ali smo mogli da vidimo kretanje, uzdignuta
lica i ruke koje mau i znali smo da je sve u redu.
Meutim, ubrzo je usledilo zatije toliko zlokobno da smo i
pre nego to je signalizator poeo da nam alje poruku
znali da nas eka jo loih vesti. Kada su vesti pristigle,
gorki vapaj se zauo meu nama, jer je vest bila sledea:
Vojvodu su zarobili Turci dok se vraao i dre ga u Ilsinu.
Raspoloenje brana se promenilo u momentu. Kao
da je u treptaju leto smenila zima, kao da su utu slavu
uzdignutog kukuruza zatrpali sneni smetovi. Ne, bilo je to
jo gore, kao da gledate tragove uragana u umi gde su sva
stabla skrhana i oborena. Neko vreme su svi bili nemi, a
zatim je usledio besni urlik, kao kada bog progovara
svojom grmljavinom i oglasila se estoka odlunost Ijudi
Zemlje Plavih Planina: ,,Na Ilsin! Na Ilsin! I stampedo ka
jugu je otpoeo. Uvaena gospo, Vi, koji ste tako kratko
vreme proveli u Visarionu, moda ne znate za najjuniju
taku Zemlje Plavih Planina, gde lei mala luka Ilsin, koju
smo odavno iupali iz turskih ruku.
Jurnjavu je zaustavila komanda: ,,Stoj! Izgovorena
gromovitim glasom gospodara. Instinktivno su svi stali.
Gospodar Rupert je ponovo progovorio:
Zar nije bolje da saznamo neto vie pre nego to
krenemo na nae putovanje? Zatraiu da mi jave sve
poznate detalje. Do tada se svi kreite u tiini i to je bre
mogue. Vladika i ja emo ekati ovde dok ne dobijemo sve
vesti i ne poaljemo neke instrukcije, a zatim emo poi za
vama i trudiemo se da vas stignemo ako budemo mogli.
Jedna stvar: budite potpuno nemi po pitanju onoga to se
dogodilo ovde. utite o svim detaljima ak i o
oslobaanju vojvotkinjinom osim onih koje ja budem
slao.
Bez rei, pokazujui tako nemerljivo poverenje, cela
grupa - nevelika, dodue krenula je, a gospodar je poeo
da alje signale. Kako sam bio vian signalnom kodu, nisu
mi bila potrebna objanjenja, ve sam pratio pitanja i
odgovore sa obe strane. Prve rei koje je gospodar Ruper
poslao signalom su bile:
Tiina, apsolutna i potpuna, po pitanju svega to se
desilo. Potom je pitao za detalje vojvodinog zarobljavanja.
Usledio je odgovor.
Pratili su ga od Fleinga. Njegovi neprijatelji su
rasporedili pijune du itave njegove rute. U Raguzi se
veliki broj stranaca naizgled putnika ukrcao na brod
s njim. Kada je siao sa broda, za njim je izaao i veliki
broj njih i oigledno su ga pratili, mada jo uvek nemamo
detalje. Nestao je u Ilsinu iz hotela Reo, gde je odseo. Svi
mogui koraci su preduzeti kako bi se utvrdilo njegovo
kretanje, a striktna tiina i tajnost se pritom potuju.
Njegov odgovor je bio: Odlino! Odravajte tiinu i
tajnost. urim natrag. Signalima zamolite arhiepiskopa i
ostale lanove Nacionalnog saveta da to bre mogu dou
u Gadar. Tamo e ih saekati jahta. Obavestite Ruka da
otplovi punom brzinom u Gadar, gde e saekati
arhiepiskopa i ostaie poaljite mu listu imena i vratiti
se sa svima njima to je bre mogue ovde. Spremite
naoruanje, est topova, dvesta ljudi i provijante za tri
dana. Tiina, tiina. Sve zavisi od toga. Svi nastavite da se
bavite uobiajenim poslovima po zamku, osim onih u
tajnosti.
Kada smo se uverili da je poruka primljena, sve troje
jer je naravno i vojvotkinja bila sa nama, poto jc odbila
da napusti gospodara krenuli smo brzo za naim
saborcima. Dok smo se sputali nizbrdo, bilo je oigledno
da vojvotkinja ne moe da prati jak tempo kojim smo ili.
Herojski se trudila, ali su dugi put koji je ve prela, kao i
tekoe i uznemiravanja koje je pretrpela, na nju ostavili
traga. Gospodar se zaustavio i rekao da bi bilo bolje da on
nastavi dalje nosei je u pitanju je bio ivot njenog oca.
,,Ne, ne!, odgovorilaje. Idi! Ja u vas pratiti zajedno
sa vladikom. Tako moe urediti stvari da sve bude
spremno kada arhiepiskop i Savet stignu. Poljubili su se
posle tih rei; ona je bacila stidljiv pogled prema meni i
nas dvojica smo nastavili velikom brzinom da sledimo
tragove naih saboraca. Video sam da emo ih uskoro
sustii mada su se i oni brzo kretali. Kada smo ih stigli,
neko vreme gospodar je trao naporedo s njima i neto im
govorio to sam zakljuio po nainu na koji su okretali
glave ka njemu dok su trali. Potom ih je brzo prestigao i
odvojio se od njih. Jurnuo je poput jelena koji izlee iz
estara i uskoro nam je nestao iz vidnog polja. Oni su
zastali trenutak- dva. Potom je nekolicina otrala dalje dok
su se ostali vratili do nas. Brzo su improvizovali nosiljku
od grana i veza i insistirali su da je vojvotkinja koristi.
Posle neverovatno maio vremena ponovo smo bili na putu,
napredujui velikom brzinom ka Visarionu. Ljudi su se
smenjivali u noenju nosiljke, imao sam tu ast da uzmem
uea u tom poslu.
Negde na treini puta do Visariona susreli smo grupu
naih zemljaka. Bili su odmorni i preuzeli su nosiljku, tako
su ostali bili slobodni da se kreu punom brzinom. Uskoro
smo stigli do zamka.
Tu smo zatekli sve kako bruje poput pela u konici.
Jahta, koju je kapetan Ruk drao u pripravnosti od kada
je potera pod gospodarevim vostvom napustila Visarion,
ve je bila na putu i ila uz obalu zastraujuom brzinom.
Puke i munieija su bili naslagani na doku. Topovi su
takoe bili spremni, zajedno sa municijom i pripremljeni
za utovar. Ljudi, njih dvesta, bili su poreani u punoj
opremi, spremni da krenu im se da znak. Provijant za tri
dana, ve je bio ukrcan zajedno sa buradima pitke vode.
Na jednom deiu doka, spreman za ukrcavanje, potpuno
opremljen i spreman za poletanje stajao je gospodarev
cepelin.
Bilo mi je drago to vidim da je vojvotkinja izgledala
dobro posle uasnog iskustva koje je proivela. I dalje je
nosila pokrov, ali je izgledalo da niko ne primeuje nita
udno. Glasine su oigledno kolale o onome ta se
deavalo. Meutim, vladala je diskrecija. Ona i gospodar
su se susreli kao dvoje koji su sluili i patili zajedno, ali mi
je bilo drago kada sam primetio da su se oboje kontrolisali
tako da niko, osim nas koji smo ve bili upueni u tajnu,
nije ni u jednom jedinom trenutku posumnjao da izmeu
njih postoji ljubav, a kamoli brak.
ekali smo to smo strpljivije mogli, dok iz zamka nije
stigla vest da se jahta pojavila na severnom horizontu, i da
se brzo pribliava, drei se obale.
Kada je stigla, na radost svih nas, saznali smo da su
svi obavili svoj deo zadatka. Arhiepiskop je bio na brodu
kao i ceo Savet, niko nije nedostajao. Gospodar ih je urno
odveo u veliku dvoranu zamka, koja je u meuvremenu
pripremljena. Ja sam takoe krenuo sa njima, ali je
vojvotkinja ostala ispred.
Kada smo svi seli, gospodar je ustao i rekao:
Moja gospodo, arhiepiskope, vladiko, gospodari i
pripadnici Saveta usudio sam se da vas pozovem na ovaj
nain jer je vremena malo, a ivot jednog od vas, jednog
kojeg neizmerno volite vojvode Visariona u opasnosti
je. Ovaj bezoan pokuaj Turaka stara je agresija, samo u
novom ruhu. To je novi i odluniji korak nego ikada,
pokuaj kidnapovanja vaeg voe i njegove erke,
vojvotkinje. Na sreu, jedan deo plana im je osujeen.
Vojvotkinja je bezbedna i meu nama je. Meutim, vojvoda
je zarobijen ukoliko je i dalje iv. Mora biti da je negde
blizu Ilsina ali jo uvek ne znamo gde tano. Spremili
smo ekspediciju, koja je spremna da krene istog trena
kada dobije nareenje od vas. Slediemo vae elje svojim
ivotima. Pitanje se mora reiti odmali, tako da bih vas
upitao samo jedno da li emo spasiti vojvodu po svaku
cenu? Pitam jer je to postalo internacionalno i, ako su nai
neprijatelji spremni poput nas, to znai rat!
Poto je zavrio, dostojanstveno i sa neopisivom
silinom, povukao se. Savet je odredio zapisniara
kaluera Kristoferosa, kojeg sam ja predloio i poeo sa
radom.
Arhiepiskop je govorio prvi.
Gospodo iz Saveta Plavih Planina, pozivam vas da na
pitanje gospodara Ruperta odmah odgovorite sa DA!
zajedno sa zahvalnicama i poastima galantnom Englezu,
koji se bori za nau stvar i koji je tako hrabro spasao nau
voljenu vojvotkinju iz nemilosrdnih ruku naeg
neprijatelja.
Zatim je govorio najstariji lan Saveta Nikola iz
Voloka ustao je i, poto je ispitivakim pogledom preao
preko svih lica i video mrana klimanja u znak pristanka
jer nijedna re nije izgovorena obratio se vratarima:
Pozovite gospodara Ruperta, Savet Plavih Planina
ima samo jedan odgovor za njega: Napred! Spasite vojvodu
Visariona, kakva god da je cena za to! Vi od sada u ruci
drite handar naeg naroda, kao to ste to ve i uinili,
kada ste spasili nau voljenu vojvotkinju, jer u Vaim
grudima kuca srce naeg naroda. Ponite smesta! Plaim
se da Vam ostavljamo malo vremena, ali znam da je to
Vaa elja. Kasnije emo izdati formalnu autorizaciju kako
bi, ako izbije rat, nai saveznici mogli razumeti da ste
delovali u interesu nacije, i dati Vam akreditacije koje vam
mogu biti potrebne u vrenju ove izvanredne slube. One
e Vam biti predate za sat vremena. to se tie naih
neprijatelja za njih ne marimo. Vidite, isukaemo handar
koji imamo za vas.
Kao jedan, svi prisutni su isukali svoje handare, koji
su bljeskali poput vatre munja. inilo se da nema ni
trenutka kanjenja ili odugovlaenja. Savet se rastao, i
njegovi lanovi su se pomeali sa ljudima napolju,
uzimajui aktivno uee u pripremama. Nije prolo
mnogo vremena, kada je jahta popunjena ljudima, orujem
i provijantima, poletela niz reicu. Na mostu pored
kapetana Ruka stajao je gospodar Rupert i prilika
vojvotkinje Teute, jo uvek umotane u pokrov. Ja sam se
nalazio na donjoj palubi sa vojnicima, objanjavajui
pojedincima posebna zaduenja koja e moda morati da
obave. Kod sebe sam imao spisak koji je gospodar Rupert
pripremio dok je ekao da jahta stigne iz Gadra.
Petrov Vlastimir
 Nastavak Rupertovog dnevnika

9. jul 1907.
Neverovatnom brzinom smo se kretali ka jugu, drei
se obale to smo vie mogli da bismo, ako je mogue,
izbegli da budemo primeeni sa juga. Neposredno pre
Ilsina kameni rt zalazi u more i on je trebalo da nam
poslui kao zaklon. Na severu arhipelaga nalazila se mala
uvala dubokog gaza. Dovoljno je velika da primi jahtu, ali
vee plovilo ne bi moglo bezbedno da ue u nju. Uplovili
smo i bacili sidro blizu obale, sa kamenim frontom
prirodnim ispustom od kamena, koji je praktino isti kao i
dok. Ovde smo se sastali sa ljudima iz Ilsina i okoline, koje
smo, koristei signale, ranije obavestili da nas ovde
saekaju. Oni su nam dali najnovije informacije o
vojvodinom kidnapovanju i obavestili su nas da je svaki
ovek u ovom delu zemlje zbog toga jednostavno bio van
sebe. Uverili su nas da moemo ne samo da se oslonimo
na njih po pitanju borbe na ivot i smrt ve i po pitanju
apsolutne diskrecije. Dok su mornari, pod Rukovim
vostvom, istovarili cepelin na obalu i nali odgovarajue
mesto za njega, na kojem je bio skriven od obinih
pogleda, ali sa kojeg je lako mogao uzleteti, vladika i ja i
naravno moja ena sluali smo detalje o otmici njenog
oca.
Izglea da je putovao u tajnosti kako bi izbegao ba
ono to se desilo. Niko nije znao da dolazi, dok nije stigao
do Rijeke, odakle je poslao ifrovanu poruku arhiepiskopu.
Meutim, turski agenti su mu oigledno bili na tragu sve
vreme, i nema sumnje da je pijunski biro bio dobro
obaveten. Vojvoda se u Ilsinu iskrcao sa parobroda, koji
je iao od Raguze do Levanta.
Dva dana pre njegovog dolaska primeen je
neuobiajen broj dolazaka u tako malu luku, gde su inae
dolasci retki. Ispostavilo se da je mali hotel koji je
prilino dobar bio skoro ispunjen. Zaista, ostala je samo
jedna soba, koju je vojvoda uzeo da prenoi. Veerao je
tiho i povukao se na poinak. Njegova soba se nalazila
pozadi, u prizemlju, i gledala jc na obalu male reke Silve,
koja na tom mestu utie u luku. Nikakva buka se nije ula
te noi. Kasnije tog jutra, kada se stariji stranac nije
pojavio, otili su do njegove sobe kako bi videli ta se
deava. Poto nije odgovarao, gazda je ubrzo razvalio vrata
i zatekao praznu sobu. Njegov prtljag je delovao nedirnuto,
samo su nestale stvari koje je nosio na sebi. udna stvar
je bila ta to je u krevetu oigledno spavano, stvari koje je
nosio su nestale, a nigde nije bilo njegove odee za
poinak, oko ega su se raspravljale lokalne vlasti kada su
sprovodile istragu da je otet u stvarima za poinak, a da
su otmiari sa sobom poneli njegovu odeu koju je nosio
preko dana. Oigledno je da su vlasti imale neku mranu
sumnju jer su svima u kui naredili da ute po svim
pitanjima. Kada su se raspitali o ostalim gostima,
ustanovili su da su tokom jutra, plativi svoje raune, svi
otili. Niko od njih nije imao mnogO prtljaga, a za sobom
nisu ostavili nita na osnovu ega bi ih mogli slediti ili
ustanoviti njihov identitet. Vlasti su, poto su poslali
poverljiv izvetaj vladi, nastavile isleivanje i svi raspoloivi
resursi su bili angaovani na istrazi. Kada sam signalizirao
Visarionu, pre nego to sam stigao tamo, preko
svetenstva bila je prosleena vest da se svi podesni ljudi
ukljue u istragu, tako da se prevrne svaki kamen u tom
delu zemije. Zapovednik luke je bio siguran da nijedan
brod, mali ili veliki, nije napustio luku. Zakljuak je stoga
bio da su vojvodini otmiari krenuli s njim u zalee
ukoliko, naravno, nisu ve tajno ukrcani na neki brod u
blizini grada.
Dok smo primali razliite izvetaje, stigla je hitna
poruka da se cela druina nalazi u Nemoj kuli. To je bilo
dobro izabrano mesto za takav poduhvat; masivna kula,
jakih zidova, izgraena kao memorijal, a takoe i kao
utvrda posle jednog masakra koji su poinili Turci.
Nalazila se na vrhu kamenog breuljka, nekih deset
milja u zaleu luke Ilsin. To mesto je po pravilu
izbegavano, a zemlja oko njega je bila toliko jalova i pusta
da niko nije iveo u blizini. Drana je za dravnu upotrebu
i kako se mogla koristiti u sluaju rata, bila je zatvorena
masivnim gvozdenim vratima, koja su bila zakljuana,
osim u odreenim sluajevima. Kljuevi su se nalazili u
zgradi vlade u Plazaku. Stoga, ako su Turci uspeli da
upadnu unutra i ako su mogli nesmetano da ulaze i izlaze
iz kule, oslobaanje vojvode bi bio teak i opasan zadatak.
Njegovo prisustvo meu njima bilo je pretnja za svaku silu
koja bi napadala, jer bi tako ugrozili njegov ivot.
Odmah sam se posavetovao sa vladikom kako bismo
odluili ta nam je najbolje initi. Reili smo da na
bezbednoj udaljenosti postavimo kordon straara oko kule
kako bismo spreili da budu upozoreni, ali da u ovom
trenutku ne preduzimamo napad.
Raspitali smo se da li je ikakav brod vien u
komiluku u prethodnih nekoliko dana i javljeno nam je
da je jednom ili dvaput spaen ratni brod na junom
horizontu. To je oigledno bio brod koji je Ruk spazio na
svom putu ka jugu za vreme vojvotkinjine otmice, i koji je
identifikovao kao turski brod. Brod je vien tokom dana
tako da nije bilo dokaza da se nije prikrao tokom noi
ugaenih svetala. Meutim, vladika i ja smo zakljuili da je
turski brod samo posmatrao situaciju poto je bio u
dogovoru sa obe druine otmiara i nameravao je da
utekne sa jednom ili obe druine ili njihovim plenom
ukoliko bi stigli do Ilsina neprimeeni. Oigledno je bilo da
su to imali na umu Teutini otmiari kada su u poetku
svom brzinom ili ka jugu. Tek kada su se uverili da ne
mogu ii na tu stranu, okrenuli su se ka severu, oajniki
traei priliku da preu granicu. Gvozdeni prsten koji sam
napravio je do sada posluio svojoj svrsi.
Poslao sam po Ruka i izloio mu stanje stvari. Njegovo
vienje situacije je bilo isto kao i nae. Njegov zakljuak je
bio:
Zadrimo kordon i ekajmo na signal iz Neme kule.
Turci e se umoriti pre nas. Ja u paziti na turski ratni
brod. Tokom noi u otploviti na jug, ugaenih svctala, da
bacim pogled na njega, makar morao da ekam sivilo zore
da bi to uinio. Moda c nas videti, ali ako se to desi
odmileu polako od njih da nc bi shvalili koliko smo
zapravo brzi. Oni e sigurno prii blie kada se dan bude
bliio kraju, kako bi se postarali da pijunski biro bude
obavetcn, a dobro znaju da kada je zemlja na nogama,
svaki dan poveava ansu da njihovi planovi budu
otkriveni. Po njihovom oprezu rekao bih da ne ele da ih
otkriju, a iz toga zakljuujem da ne elc otvorenu objavu
rata. Ako je tako, zato im ne bismo prili i nametnuli
pitanje?
Kada smo Teuta i ja dobili priliku da ostanemo
nasamo, prodiskutovali smo o situaciji iz svih uglova.
Jadna devojka je bila u uasno napeta zbog brige o
bezbednosti svog oca. U poetku jedva da je bila u stanju
da govori ili misli koherentno. Njen govor je bio priguen, a
rezonovanje paralisano gnevom. Meutim, ubrzo joj je
borbena krv njenih predaka vratila samopouzdanje i
smirenost, a tada je brzi um ene bio vredan koliko i
rezonovanje kampa punog mukaraca. Videvi da je sva
usplamtela po tom pitanju, sedeo sam tiho i ekao, vodei
rauna da je ne prekidam. Jako dugo smo sedeli mirno,
dok je napolju postajalo sve mrani je. Kada je progovorila,
ceo plan delovanja, baziran na suptilnom razmiljanju, bio
je postavljen u njenoj glavi:
Moramo brzo delovati. Svaki sat koji proe dovodi
mog oca u jo vei rizik. Ovde joj je glas zadrhtao na
trenutak, ali se pribrala i nastavila dalje: Ako krene ka
turskom brodu, ja ne bi trebalo da idem sa vama. Ne bi
bilo dobro da me vide. Kapetan bez sumnje zna za oba
pokuaja: otmice mene i mog oca. A ipak je i dalje
neupuen u ono to se desilo. Ti i tvoja hrabra, lojalna
druina ste odradili svoj posao tako da se vesti nisu irile
dalje. Sve dok je kapetan u neznanju on mora odlagati
svoje delovanje do poslednjeg trenutka. Ukoliko bi me
spazio, znao bi da ta grupa nije postigla svoj cilj. Zakljuio
bi po mom prisustvu da smo saznali da mi je otac
zarobljen i shvatio bi da e otmiari omanuti ukoliko im ne
pomognu silom, tako da bi naredio da ubiju zarobljenika.
Da dragi, sutra bi bilo boije da ti poseti kapetana, ali
veeras moramo pokuati da spasemo mog oca. Mislim da
sam otkrila nain. Ti ima cepelin. Molim te, odvedi me u
Nemu kulu.
,,Ni za ta na svetu! Rekoh, uasnut. Uhvatila me je
za ruku i drata vrsto dok je nastavljala dalje: Znam,
dragi, znam! Smiri se. To je jedini nain. Znam da moe
stii gore i to po mraku. Ako upadne unutra, to e
upozoriti neprijatelje, a osim toga moj otac nee razumeti.
Zna da te ne poznaje, nikada te nije video, a
pretpostavljam da ni ne zna za tvoje postojanje. Mene bi
odmah prepoznao u bilo kojoj haljini. Moe ine spustiti u
kulu konopcem iz svog cepelina. Turci jo uvek ne znaju za
nau poteru, a bez sumnje se u svim situacijama oslanjaju
na snagu i bezbednost kule. Stoga e biti manje oprezni u
poetku. Uputiu oca u sve detalje i brzo emo biti
spremni. Sada, dragi, razradimo plan zajedno. Neka tvoj
muki um i iskustvo pomognu mom neznanju i spasiemo
mog oca!
Kako sam mogao da obijem takvu moibu ak i ako
je delovala nepromiljeno? Meutim, bila to mudra ideja i,
poto sam znao ta cepelin sve moe pod mojim
upravljanjem, video sam samo praktine strane ovog
plana. Naravno, postojao je uasan rizik ukoliko bi bilo ta
krenulo po zlu. Ali, svi smo u tom trenutku iveli u svetu
rizika - a ivot njenog oca je bio na kocki. Uzeo sam svoju
dragu enu u naruje i rekao joj da je moj um njoj na
raspolaganju, kao to su moje telo i dua ve bili. I usudio
sam se da kaem da mislim da bi to bilo izvodljivo.
Poslao sam po Ruka i saoptio mu planove za nau
novu avanturu. On se potpuno sloio da je ideja mudra.
Potom sam mu rekao da e morati izjutra da ode i ispita
kapetana turskog ratnog broda ako se ne pojavim.
 Idem da vidim vladiku, rekoh. ,,On e predvoditi
nae trupe u napadu na Nemu kulu. Na tebi je da se
pobrine za ratni brod. Ispitaj kapetana kome ili kojoj
naciji pripada brod. On e sigurno odbiti da ti odgovori. U
tom sluaju gapodseti da je, ukoliko ne istie zastavu,
njegov brod piratski i da e ti kao komandant mornarice
Zemlje Plavih Planina postupati prema njemu kao prema
piratskom brodu bez ustupaka i milosti. On e
odugovlaiti i pokuati da blefira, meutim, kada stvari
postanu ozbiljne, on e posegnuti za silom ili pokuati, a
mogao bi biti spreman i da granatira grad. Sigurno e bar
pretiti time. U tom sluaju, obraunaj se sa njim kako god
misli da je najbolje ili najblie tome.
Sproveu Vae elje makar me kotale ivota,
odgovorio je. ,,To je pravedan zadatak. Nikada ne bih
dozvolio da tako neko stoji na mom putu. Ako napadne
nau zemlju, bilo da je Turin ili pirat, zbrisau ga.
Videemo ta na mali paket moe da uradi. Svaki od
otmiara koji je upao u Plave Planine, bilo vodom ili
kopnom, nikada se nee vratiti kui morem! Pretpos-
tavljam da emo moj kontigent i ja pokrivati napadae?
Bie to tuan dan za sve nas ukoliko ne budemo videli Vas
i vojvotkinju, jer emo u tom sluaju smatrati da se desilo
najgore!
Koliko god da je vrst bio, u tom trenutku je zadrhtao.
,,To je tako, rekoh. Preduzimamo oajniki pokuaj,
znamo. Medutim, nemamo vremena! Imamo samo svoju
dunost da pokuamo sve to moemo, ta god da se desi.
Naa odluka, kao i tvoja, vrsta je, ali kada to uinimo,
rezultat e biti laki ivot za druge za one koji ostaju.
Pre nego to je otiao, zamolio sam ga da mi poalje
tri pancirna odela koja je imao u skladitu jahte.
Dva su za mene i vojvotkinju, rekoh, tree je za
vojvodu. Vojvotkinja e ga poneti sa sobom kada se spusti
iz cepelina u kulu. Dok je jo bio dan, otiao sam da
pregledam teren. Moja ena je htela da poe sa mnom, ali
joj nisam dopustio.
 ,,Ne, rekoh, oekuje te veliki napor, kako za telo
tako i za ivce. Trebalo bi da bude to odmornija kada
poletimo.
Posluala me je poput dobre ene i legla je da se
odmori u malom atoru koji sam obezbeio za nju.
Sa sobom sam poveo lokalaca koji je poznavao teren.
Napravili smo veliki krug oko kule, trudei se da joj
priemo to smo vie mogli a da ne budemo primeeni.
Napravio sam beleke, pomaui se kompasom i dobro
sam osmotrio krajolik ne bih li primetio neto to bi mi
posluilo kao orjentir. Kada smo se vratili, bio sam
potpuno zadovoljan i siguran da u bez problema moi da
preletim preko kule po mraku. Potom sam razgovarao sa
svojom enom i dao joj instrukcije:
Kada stignemo do kule, spustiu te uz pomo
dugakog konopca. Sa sobom e nositi paket sa hranom i
estokim piem u sluaju da je izmoren ili u nesvesti, i
naravno, pancirno odelo koje mora odmah obui. Sa
sobom e takoe imati kratak konopac sa kaievima na
oba kraja jedan je za tvog oca, drugi za tebe. Kada
okrenem cepelin i poletim nazad, ti e pripremiti prsten
koji lei na sredini izmeu dva kaia. Njega e zakaiti na
kuku koja se nalazi na kraju konopca. Kada sve bude
privezano, oboje u podii ekrkom iznad vrha, odbaciu
balast koji u za tu svrhu nositi i odosmo! ao mi je to e
vam oboma bit neudobno, ali nema drugog naina. Kada
odmaknemo od kule, oboje u vas podii na platformu
cepelina. Ako bude neophodno, sleteu da to uradimo i
potom emo odleteti za Ilsin.
Kada budete na sigurnom, nai e napasti kulu.
Moramo to uiniti, jer e Turci to oekivati. Nekolicina
ljudi u odei koju smo uzeli od tvojih otmiara, bie
gonjena od naih. Sve je sreeno. Zatraie od Turaka da
ih puste unutra i, ukoliko jo ne budu otkrili da je tvoj
otac pobegao, moda e to i uraditi. Jednom kada se budu
nali unutra, nai ljudi e pokuati da otvore kapiju.
anse nisu na njihovoj strani, jadni momci! Meutim, u
pitanju su dobrovoljci, koji e dati svoj ivot borei se.
Ukoliko pobede, zadobie jo veu slavu.
Mesec nee izai veeras pre ponoi, tako da imamo
dosta vremena. Krenuemo u deset. Ako sve bude u redu,
ostaviu te na kuli za manje od petneast minuta. Nekoliko
minuta e biti dovoljno da obue pancirno odelo i stavi
kai. Neu se udaljavati od kule vie od par minuta i uz
malo sree mnogo pre jedanaest emo biti na sigurnom.
Tada nai brani mogu napasti i osvojiti kulu. Moda e
kada zauju topove sa ratnog broda jer e sigurno doi
do pucnjave - pokuati da poalju druinu do obale.
Meutim, Ruk e im se nai na putu, a poto poznajem
oveka i Gospu, rekao bih da nas nee mnogo Turaka
uznemiravati veeras. Do ponoi, ti i tvoj otac moete biti
na putu za Visarion. Ja mogu da ispitam kapetana
ujutru.
Izvanredna hrabrost i samokontrola moje ene su
dole do izraaja. Pola sata pre dogovorenog vremena, bila
jc spremna za polazak. Unapredila je na plan jednim
detaljem. Svoj kai sa obmotanim konopcem je ve stavila
na sebe unapred, tako da e samo morati da stavi kai na
oca. Pancirno odelo se nalazilo u paketu koji je nosila na
leima, tako da, ako okolnosti budu povoljne, on nee
morati da ga stavlja sve dok ne stignu na platformu
cepelina. U tom sluaju, neu leteti od kule, ve u polako
preleteti iznad nje kako bih ih pokupio. Od ljudi iz okoline
sam saznao da kula ima nekoliko spratova. Ulaz je bio u
prizemlju, gde su se nalazila gvozdena vrata, potom su
sledile prostorije za smetaj i skladite, a zatim otvoreni
prostor na vrhu. To je verovatno bilo najbolje mesto za
dranje zarobljenika, jer se nalazilo duboko meu zidovima
i nije postojao nikakav otvor. Ako sve bude u redu, na
plan je trebalo da se odvija na sledei nain. Straari bi
trebalo sve vreme da se nalaze u kuli verovatno,
odmarajui se tako da je bilo oekivano da niko ne
primeti dolazak cepelina. Plaio sam se da pomisiim da bi
sve mogio da ispadne tako dobro, jer bi u tom sluaju
zadatak bio krajnje jednostavan i uz svu verovatnou
najverovatnije uspean.
U deset smo krenuli. Teuta nije pokazivaia nikakve
znake straha ili nervoze, mada je ovo bio prvi put da je
uopte videla cepelin na delu. Pokazala se kao odlian
putnik. Bila je potpuno mirna, kruto se drei za konopce
koje sam postavio.
Kada sam uz pomo kompasa, koji sam osvetljavao
malom elektrinom lampom, zauzeo kurs prema
orjentirima, imao sam vremena da pogledam oko sebe. Sve
je bilo u potpunom mraku gde god bih pogledao ka
kopnu, moru ili nebu. Meutim, tama je relativna stvar i
mada je svaka taka izgleala isto, ne postoji apsolutna
tama kao celina. Mogao sam, na primer, da razlikujem
kopno od mora, ma koliko da su udaljeni jedno od drugog.
Gledajui nagore, nebo je bilo mrano, ali je bilo dovoljno
svetla da se vidi, ak, i da se razlikuju opti delovi. Nisam
imao problema da primetim kulu ka kojoj smo se kretali,
jer, naposletku, to nam je bio i cilj. Lebdeli smo polako,
veoma polako, poto je vazduh bio miran, a ja sam koristio
minimum pritiska za pokretanje motora. Po prvi put sam
shvatio izuzetnu vrednost motora kojim je cepelin bio
opremljen. Bio je beuman, i praktino nije imao nikakvu
teinu, omoguavao je cepelinu da se kree lako poput
starinskih balona koje nosi vetar. Teuta, koja po prirodi
ima dobar vid, ak bolji od mog, poela je da se priprema
za sputanje im je ugledala otvoreni vrh kule kako se
pomalja. Odmotala je dugaki konopac za sputanje. Ili
smo tako oprezno da smo se i ona i ja nadali da bih
zapravo mogao da balansiram cepelin na vrhu zakrivljenog
zida to je nemogue na ravnoj povrini, mada je moda
izvodljivo pod uglom.
Mileli smo napred! U kuli nije bilo nikakvog svetla,
niti se uo bilo kakav zvuk sve dok nismo prisli liniji
uzdignutog zida, kada smo uli neto kao smeh, ali
priguen daljinom i debeiim zidovima. To nas je okurailo
jer nam je ukazivaio na to da su se neprijatelji sakupili u
donjim prostorijama. Samo da vojvoda bude na gornjoj
platformi i sve e biti dobro.
Polako, mic po mic, uz bolnu napetost proli smo
dvadeset - trideset stopa iznad zida. Dok smo prolazili,
mogao sam da vidim krivudavu liniju od belih mrlja, gde
su nekada nabijali glave Turaka na iljke, kao upozorenje.
Poto su mi iljci onemoguavali da se spustim na sam
zid, skrenuo sam cepelin, tako da, dok se budemo
prebacivali preko zida, budem okrenut postrance pa da,
ukoliko se bilo kojim sluajem cepelin pomeri, okrzne
spoljnu stranu zida. Nekoliko trenutaka kasnije sam
zaustavio motor ispred platforme koja je izbijala iz zida
kule. Tu sam privezao cepelin posebnim hvataljkama koje
su ve bile pripremljene.
Dok sam to radio, Teuta se nagla preko ivice zida i
tiho poput povetarca pozvala : Hist! Hist! Usledio je
slian odgovor, negde dvadeset stopa ispod nas i znali smo
da je zarobljenik sam. Poto sam privrstio kuku za
konopac, spustio sam svoju enu dole. Njen otac je
oigledno prepoznao njen zov jer je bio spreman. uplja
kula glatki cilindar prosleivala je glasove iznutra
tiho poput apata: Oe, to sam ja Teuta!
Dete moje, moja hrabra keri!
Brzo oe, stavi ovaj kai na sebe. Gledaj da je dobro
privezan. Podii e nas gore ukoliko bude trebalo. Zagrli
me. Rupertu e biti lake da nas podigne do cepelina.
,,Rupert?
,,Da, objasniu ti posle. Brzo, brzo! Ne smemo gubiti
ni asa. On je izuzetno jak i moe nas podii oboje, ali mu
moramo pomoi tako to emo biti mirni kako ne bi
koristio ekrk jer bi mogao zakripati. Dok je govorila,
malo je cimnula konopac, to je bio dogovoreni signal da ih
podignem. Plaio sam se da bi ekrk mogao da kripi. Dao
sam se na posao i za nekoliko trenutaka su bili na
platformi, gde su na Teutin predlog legli, svako sa jedne
strane mog sedita kako ne bi remetili ravnoteu.
Skinuo sam hvataljke, izvadio balast i stavio ga na
vrh zida kako ne bih pravio buku bacajui ga. Upalio sam
motor. Cepelin se pokrenuo malo unapred tako da se
nagao ka spoljnjem zidu. Bacio sam se na prednji deo
platforme te smo poeli da padamo nadole pod otrim
uglom. Tren kasnije sam se premestio, smanjujui nagib,
tako da smo skliznuli u tamu. Potom smo poeli da se
uspinjemo, kada je motor poeo da radi punom parom,
okrenuli smo se i poli pravo za Ilsin.
Putovanje je kratko trajalo, nekoliko minuta. Delovalo
je kao da je vreme stalo sve dok ispod nas nismo ugledali
veliku grupu ljudi poreanu u stroj. Poeli smo da se
sputamo. Ljudi su stajali u mrtvoj tiini, ali, kada smo se
spustili meu njih, videli smo da su presreni. Pritisak
njihovih ruku dok su nas okruivali i odanost koju su
pokazivali Ijubei ruke i stopala vojvode i njegove erke bili
su dovoljan dokaz za mene, ak i da nisam dobio svoju
porciju zahvaljivanja.
Usred tog metea se zauo Rukov odluni glas. Stao je
pored vladike i rekao:
Sada je trenutak da napadnemo kulu. Napred brao,
ali tiho. Neka se ne uje nijedan zvuk dok ne stignete do
kapije, a tu odigrajte vau komediju o otmiarima koji
bee. Onima u kuli nee biti zabavno. Jahta je spremna da
zaplovi ujutru, gospodine Sent Leder, u sluaju da se ne
vratim iz ovog boja ako se plave koulje pojave*( Uniforma
turskih mornara.). U tom sluaju ete sami morati da
zapovedate brodom. Bog Vas uvao, gospodine, moja
gospo, i Vas takoe, vojvodo! Napred!
U sablasnoj tiini odluna mala armijaje krenula
napred. Ruk je sa svojim ljudima nestao u mraku prema
Ilsinskoj luci.

Iz zapisa vojvode Petra Visariona

7. jul 1907.
Nisam imao predstavu, kada sam krenuo na
putovanje kui, da e se tako udno okonati. ak i ja, koji
sam od svog detinjstva iveo u vihoru avanture, intrige i
diplomatije kako god da je zovete dravnitva i rata,
bio sam iznenaen. Svakako je da sam oekivao da u,
kada se zakljuam u svoju hotelsku sobu u Ilsinu, imati
kratak predah i mir. Sve vreme tokom pregovora sa
predstavnicima raznih nacija morao sam biti pripravan i
napet, takoe i tokom svog povratka kui, kako neto u
zadnji as ne bi krenulo po zlu. Meutim, kada sam
bezbedno stigao u sopstvenu zemlju, poloio sam glavu na
jastuk, mislei da se oko mene nalaze samo prijatelji i da
mogu zaboraviti na opreznost.
Kada sam bio grubo probuen sa rukom peko usta,
vrsto dran sa mnogo ruku tako da ni prst nisam mogao
da maknem, bio sam u uasnom oku. Posle toga je sve
delovalo kao komar. Bio sam umotan u veliki tepih, toliko
vrsto da sam jedva mogao da diem, a kamoli da zovem
pomo. Na rukama su me spustili kroz prozor, mogao sam
da ujem kako se tiho otvara i zatvara. Prebacili su me na
brod. Ponovo sam stavljen na nekakvu vrstu nosiljke, na
kojoj sam odnet poprilino daleko, ali velikom brzinom.
Ponovo su me podigli i uvukli kroz vrata mogao sam da
ujem kako su se uz tresak zatvorila za mnom. Potom su
me izvukli iz tepiha. I dalje sam bio u odei za poinak.
Okruivala me je grupa ljudi. Bilo ih je dva tuceta, svi su
bili Turci. Izgledali su snano, odluno i bili su naoruani
do zuba. Moja odea, koju su uzeli iz sobe, naiazila se
baena pored mene. Nareeno mi je da se obuem. Dok su
Turci izlazili iz sobe u kojoj smo se nalazili, poslednji od
njih, za kog bi se po izgledu reklo da je oficir, mi se obrati:
Ako bude dizao buku ili zvao pomo, dok si u ovoj
kuli, umree pre vremena!" Uskoro su mi doneli hranu i
vodu i nekoliko ebadi. Umotao sam se u njih i spavao do
jutra. Ujutru su mi doneii doruak i isti ljudi su uli
unutra. U njihovom prisustvu isti oficir ree:
Ukoliko bude pravio buku ili na bilo koji nain
pokuao da otkrije svoje prisustvo bilo kome van kule,
najblii ovek e te uutkati jataganom. Ukoliko mi obea
da e ostati tih dok si u kuli, dopustiu ti vie slobode.
Da li obeava?
Obeao sam kako je i eleo, nije bilo potrebe da
budem u jo stroijem zatoenitvu. Jedina ansa za beg je
leala u koliini slobode koja bi mi bila dozvoljena. Iako
sam bio otet tako tajno, znao sam da e uskoro poeti da
me trae. ekao sam to sam strpljivije mogao. Bilo mi je
dozvoljeno da idem na gornju platformu to je, ubeen
sam, bilo vie radi njihovog komfora nego mog.
To nije bilo preterano ohrabrujue jer sam tokom
dana ustanovio da bi ak i za mlaeg i agilnijeg oveka
penjanje uz zidove bio nemogu zadatak. Bili su izgraeni
u zatvorsku svrhu, tako da ni maka ne bi mogla da nae
mesta da uvue kande izmeu kamenih blokova. Pomirio
sam se sa sudbinom. Umotavi se u ebe, legao sam i
gledao u nebo. eleo sam da ga posmatram dok mogu. Ba
sam tonuo u san mrtvu tiinu mesta bi tu i tamo
remetila samo neka opaska mojih tamniara u sobi ispod
kada se iznad mene ukazala neobina prilika toliko
udna da sam seo i buljio razrogaenih oiju.
Preko vrha kule, neto malo iznad, lebdela je polako i
neujno velika platforma. Iako je no bila mrana, u utrobi
kule je bilo jo mranije tako da sam zapravo mogao da
vidim ta se nalazilo iznad mene. Znao sam da je u pitanju
cepelin jedan od njih sam video u Vaingtonu. Na sredini
je sedeo ovek i upravljao, dok je pored njega sedela tiha
figura ene koja je sva bila umotana u belo. Kada sam je
ugledao, srce je krenulo jae da mi kuca jer je podseala
na moju Teutu, mada je bila malo ira i manje stasita.
Nagla se preko ivice i proaputala: ,,! Odgovorio sam
joj na slian nain. Kada me je ula, ustala je i ovek ju je
spustio konopcem u kulu, Tada sam video da je to moja
draga erka koja je dola na ovaj fantastian nain da me
spase. Velikom brzinom mi je pomogla da oko struka
namestim kai, koji je bio prikaen za konopac i obmotan
oko nje, a zatim nas je ovek dinovske snage i stasa
podigao do platforme cepelina, koji je odmah pokrenuo, ne
gubei ni trenutka.
Za nekoliko momenata smo hitali ka moru, a moje
bekstvo jo nije bilo otkriveno. Svetla Ilsina su se
pomaljala ispred nas. Pre nego to smo stigli do grada,
spustili smo se meu malu armiju mojih zemljaka, koji su
bili okupljeni i spremni da krenu na Nemu kulu, kako bi
me spasili silom ukoliko bude potrebno. Teko da bih
izvukao ivu glavu u tom sluaju. Na sreu, predanost i
hrabrost moje divne erke i njenog galantnog pratioca su
takvu opciju uinili nepotrebnom. Bilo mi je udno da
naiem na tako razdragan doek meu svojim prijateljima,
koji je bio tako tih. Nije bilo vremena za komentarisanje i
razjanjenja bilo mi je u redu da stvari tako ostanu i da
saekam na potpuno objanjenje.
To se desilo kasnije kada smo moja erka i ja ostali
nasamo.
Kada je pohod na Nemu kulu poeo, Teuta i ja smo
otili u njen ator, a sa nama je poao njen dinovski
pratilac, koji je delovao kao da je ophrvan snom. Kada smo
uli u ator, uvan nedaleko udaljenim kordonom brana,
on ree:
Mogu li da Vas zamolim, gospodine, da mi dopustite
da se povuem na neko vreme i dozvolim vojvotkinji da
Vam objasni stvari? Ona e mi, koliko znam, u tome
pomoi jer nas jo dosta posla eka pre nego to se
oslobodimo opasnosti u kojoj se nalazimo. to se mene
tie, skoro da me je savladao san. Tri noi nisam spavao,
ve naporno radio i brinuo. Ne mogu vie izdrati, a u zoru
moram otii do turskog ratnog broda koji lei ukotvljen
malo dalje. Jesu Turci, mada to ne priznaju, a odgovorni
su za prebacivanje otmiara koji su kidnapovali Vas i Vau
erku. Neophodno je da idem jer mi je Savet odobrio da
preduzmem svaki neophodni korak za nau bezbednost.
Kada odem elim da budem bistre glave, jer rat moe izbiti
posle tog sastanka. Biu u susednom atoru i odmah u se
odazvati Vaem pozivu, ukoliko budete eleli da me vidite
pre zore.
Ovde se ubacila moja erka:
Oe, zamoli ga da ostane ovde. Sigurna sam da ga
neemo uznemiravati naom priom. tavie, kada bi znao
koliko dugujemo njegovoj hrabrosti i snazi, shvatio bi
koliko se sigurnije oseam kada je pored mene, mada smo
okrueni vojskom naih hrabrih brana. Ali keri moja,
rekoh jer jo uvek nisam znao kako stoje stvari, postoje
tajne izmeu oca i erke koje niko drugi ne bi trebalo da
uje. Neto od onoga to se deavalo znam, ali elim da
saznam sve, i bilo bi bolje da nijedan stranac - koliko god
valjan bio i koliko god da mu dugujemo, ne bude prisutan
Na moje iznenaenje, ona koja se uvek pokoravala
mojim najsitnijim eljama, zapravo se raspravljala sa
mnom.
,,Oe, postoje druge poverljive stvari koje treba
potovati. Prati me, molim te, dok ti ne kaem sve, sigurna
sam da e se sloiti sa mojim zahtevom, oe.
To je reilo stvar. Primetio sam da se galantni
gospodin koji me je spasao klati na nogama dok je s
potovanjem ekao. Rekoh mu: Odmorite se kod nas,
gospodine. Paziemo na Vas dok spavate. Tada sam
morao da mu pomognem jer je gotovo u istom trenutku
poklekao. Odveo sam ga do prostirki koje su se nalazile na
podu. Za nekoliko trenutaka je ve duboko spavao. Dok
sam stajao posmatrajui ga, shvatio sam da je zaista
zaspao, nisam mogao da se ne divim tom daru prirode,
koja je odravaia ovakvog oveka do poslednjeg trenutka
izvrenja njegovog zadatka, a potom mu omoguila da
spava mirno kada se sve zavri.
Sigurno je bilo da je u pitanju odlian momak. Mislim
da u ivotu nisam video toliko dobro graenog oveka.
inilo se da uz takvu spoljanjost ide i osoba izvanrednih
ljudskih karakteristika.
,,Sada, rekoh Teuti, potpuno smo sami. Ispriaj mi
ta se dogaalo kako bih mogao da shvatim stvari.
Tada me je moja erka naterala da sednem, dok je
ona klekla pored mene, i ispriala mi najfantastiniju
priu koju sam ikad uo. Neto od toga sam saznao iz
pisama arhiepiskopa, ali to se svega ostalog tie, bio sam
u mraku. Daleko na zapadu preko Atlantika i ponovo na
ivici istonih mora, herojska odanost i izdrljivost moje
keri, koja se rtvovala zarad svoje zemije u toj stranoj
kripti, potpuno me je oduevila. Saznao sam i o velikoj tuzi
naroda po objavljivanju njene smrti, o kojoj su vesti
milosrdno i mudro bile skrivene od mene to je due bilo
mogue. Znao sam i o glasinama o natprirodnom biu, ali
nijedna re ili naznaka mi nisu stigle o oveku koji je uao
u njen ivot, a jo manje o posledicama toga. Takoe,
nisam posedovao informaciju da je bila kidnapovana i da
ju je Rupert tako viteki spasao. Nije ni udo to sam od
prvog trenutka kada sam ga jasno ugledao, dok je padao u
san preda mnom, imao tako visoko miljenje o njemu.
ovek mora da je bio udo. ak i nai brani nisu mogli
da se nose sa izdrljivou poput njegove. Tokom svog
pripovedanja erka mi je ispriala kako se umorila od svog
dugog ekanja u grobnici i samotnog buenja tokom
poplave, kada je kripta bila potopljena, tako da je toplinu i
sigurnost potraila na drugom mestu. Tako je dola do
zamka u toku noi i otkrila neobinog i usamljenog
oveka. Rekoh joj:
,,To je opasno, eri moja, ako ne pogreno. Taj ovek,
ma koliko hrabar i odan bio, morae da odgovara meni
tvom ocu. Na to se jako uznemirila i, pre nego to je
nastavila dalje, zagrlila me i proaputala:
Budi nean prema meni, oe, jer sam mnogo toga
morala da istrpim. Budi dobar prema njemu jer je moje
srce njegovo!
Uverio sam je nenim stiskom nije bilo potrebe da
govorim bilo ta. Zatim je nastavila da mi pria o svom
venanju i kako je njen mu, koji je verovao da je ona
vampir, bio spreman da poloi svoju duu za nju, i kako ga
je u branoj noi ostavila i vratila se u svoju grobnicu kako
bi i dalje uestvovala u mranoj maskaradi, koju se
obavezala da e izgurati do mog povratka. Priala je kako
je druge noi po svom venanju, dok je bila u bati zamka
gde je ila da se, kako mi je stidljivo rekla, uveri u to da
je sve u redu sa njenim muem bila oteta, vezana i
odneta. Ovde je napravila pauzu i malu digresiju.
Oigledno se brinula da se njen mu i ja ne sporekamo,
jer je rekla:
Molim te shvati, oe, da je Rupertovo venanje sa
mnom bilo sasvim regularno i u skladu sa naim
obiajima. Pre nego to sam se udala, rekla sam
arhiepiskopu za svoju elju. On se, kao tvoj predstavnik za
vreme tvog odsustva, posavetovao i izneo stvar pred
vladiku i arhimandrite. Svi su se sloili, poto su mi
izmamili veoma pravilno po mom miljenju sveto
obeanje da u se drati dogovorenog zadatka. Venanje je
bilo pravoslavno - mada neobino, jer je bilo odrano nou,
u mraku, osim svetala koja su bila odreena za ritual. O
tome e ti lino arhiepiskop ili arhimandrit Spazaka, koji
mu je asistirao, ili vladika koji te je menjao u
ceremonijalne svrhe, dati sve detalje. Tvoji predstavnici su
ispitali sve detalje o Rupertu Sent Lederu, koji je iveo u
Visarionu. On nije znao ko sam ili, sa njegove take
gledita, ta sam bila. Moram ti priati o svom
spaavanju.
Tako je nastavila dalje da mi pria o munom
putovanju sa svojim otmiarima na jug, o tome kako ih je
omeo Rupertov kordon, koji je na prvi znak opasnosti
uspostavio objavivi ,,da je erka naeg voe, mada je
malo znao o tome ko je ,,voa bio, ili ko je njegova erka.
Kako su je brutalno muili noevima kako bi je naterali da
ide bre i kako su njene rane ostavljale tragove krvi za
sobom. Potom mi je priala o zastoju u dolini i o tome kako
su otmiari saznali da im je put na sever ugroen, ako ne i
blokiran. O tome kako su meu sobom odredili trojicu da
je uvaju, dok su ostali izviali, i o tome kako ju je junaki
spasao njen mu moj sin, tako u ga od sada zvati, i
zahvaljivati bogu to nu je podario takvu sreu i ast!
 Potom mi je moja erka ispriala i o tome kako su
jurili natrag do Visariona, kada je Rupert iao ispred svih
kako pravi voa i treba. Saznao sam o pozivanju
arhiepiskopa i Nacionalnog saveta i kako su mu poverili
handar nacije, o putu za Ilsin i letu moje keri i sina
cepelinom.
Ostalo sam znao.
Kada je zavrila, spava se promekoljio i probudio
razbuen u trenutku siguran znak oveka navikiog na
pohode i avanturu. U momentu se prisetio svega to se
desilo i skoio je na noge. Stajao je s potovanjem nekoliko
trenutaka pre nego to mi se obratio. Potom je progovorio
sa osmehom na licu: Vidim da znate sve, gospodine. Da li
mi je oproteno Teute i mene radi? Za to vreme sam i ja
ustao. ovek poput njega mi je potpuno osvojio srce. Moja
ki je takoe ustala, i stala pored mene. Pruio sam ruku i
uhvatio njegovu, koja kao da je poskoila u susret mojoj
kao to sto samo ruka maevaoca ini.
Drago mi je da si moj sin!
To je sve to sam mogao da kaem, i mislio sam sve
to ta izjava podrazumeva. Toplo smo se rukovali. Teuti je
bilo drago, poljubila me je i drala za jednu ruku dok je
drugu provukla ispod ruke svoga mua.
On je pozvao jednog od straara ispred i rekao mu da
pozove kapetana Ruka da oe do njega. Potonji je
oekivao poziv i doao je smesta. Kada smo kroz otvoreno
krilo atora videli da dolazi, Rupert moram ga od sada
tako zvati po Teutinoj elji, a i meni se dopada - ree:
Moram otii da se ukrcam na turski brod pre nego
to prie obali. Zbogom, gospodine, u sluaju da se ne
vidimo ponovo.
Poslednje rei je rekao tako tiho da sam ih samo ja
uo. Potom je poljubio svoju enu i rekao joj da oekuje da
e se vratiti do doruka. Sastao se sa Rukom jo mi je
teko da se naviknem da ga zovem kapetanom, mada je to
odavno zasluio kod kordona strae. Zajedno su se brzo
uputili ka luci, gde ih je ekala jahta ve upaljenih motora.
KNJIGA SEDMA KRALJEVSTVO
VAZDUHA
 Iz izvetaja Kristoferosa, ratnog sekretara Nacionalnog
saveta

7. jul 1907.
Kada su gospodar Rupert i kapetan Ruk doli u
blizinu nepoznatog broda, uputili su poziv signalima,
koristei engleski, nemaki, francuski, ruski, turski, grki,
panski i portugalski jezik. Do tada se ceo bok broda
ispunio licima. Kada je na turskom gospodar zatraio
kapetana, on se pojavio na boku kod otvora u ogradi.
Nosio je uniformu turske mornarice u to sam spreman
da se zakunem - ali je znacima pokazivao da ne razume
ta mu govore, na ta je gospodar ponovo odgovorio, ali
ovog puta na francuskom poto su prili brodu.
Stenografski sam zapisao dijalog izmeu njih dvojice.

GOSPODAR: Da li ste Vi kapetan ovog broda?

KAPETAN: Jesam.
GOSPODAR: Kojoj nacionalnosti pripadate?
KAPETAN: To nije bitno. Ja sam kapetan broda.
GOSPODAR: Aludirao sam na Va brod. Pod zastavom
koje nacije plovite?
KAPETAN (gledajui prema gornjem kou): Ne vidim
da se na Vaem brodu vijori zastava.
GOSPODAR: Pretpostavljam da mi kao komandant
moete dozvoliti da se popnem na Va brod sa dva
pratioca?
KAPETAN: Mogu, ukoliko to zatraite na odgovarajui
nain!
GOSPODAR (skinuo je kapu): Traim Vae
doputenje, kapetane. Ja sam prestavnik i akreditovani
oficir Nacionalnog saveta Zemlje Plavih Planina, u ijim se
vodama sada nalazite i po njihovom zahtevu traim
formalni prijem po pitanju hitnih stvari.

Turin je, moram to rei, na veoma utiv nain, izdao

komandu svojim oficirima. Spustili su merdevine i
platformu za prijem uvaenih gostiju.

KAPETAN: Dobro doli, gospodine, Vi i vaa dva

pratioca.

Gospodar se naklonio. Nae merdevine su odmah

sputene i amac je porinut. Gospodar i kapetan Ruk
koji su poveli i mene - odveslali su do ratnog broda gde su
prirnljeni asno. Na brodu je bilo puno ljudi, kako
mornara tako i vojnika. Izgiedalo je kao da je u pitanju
ratni pohod pre nego brod u mirnodopskim uslovima. Kad
smo stupili na palubu, mornari i marinci, koji su bili
naoruani kao da je u pitanju veba, stali su mirno sa
orujem na gotovs. Gospodar je prvi krenuo ka kapetanu,
dok je Ruk iao odrnah za njim. Gospodar ree:
,,Ja sam Rupert Sent Leder, podanik britanskog
kralja, trenutno boravim u Visarionu u Zernlji Plavih
Planina. Ovlaen sam od strane Nacionalnog saveta da
delam po svim pitanjima u njihovo ime. Evo mojih
akreditacija!
Dok je to govorio, predao je pismo kapetanu. Bilo je
napisano na pet razliitih jezika srpskom, turskom,
grkom, engleskom i francuskom. Kapetan ih je paljivo
proitao, zaboravljajui na trenutak da ne zna turski jer je
odgovorio gospodaru na pitanje postavljeno turskim:
Vidim da je dokument validan. Mogu li Vas pitati ta
eiite od mene?

GOSPODAR: Nalazite se na ratnom brodu u vodama

Zemlje Plavih Planina, pritom nemate istaknutu zastavu
nijedne nacije. Poslali ste naoruane ljude na obalu i tako
nainili ratni in. Nacionaini savet Zemlje Plavih Planina
zahteva da zna kojoj naciji sluite i zato ste prekrili
meunarodne zakone.
 Delovalo je da kapetan oekuje nastavak
gospodarevog govora, ali je on ostao nem. Onda je kapetan
progovorio.

KAPETAN: Odgovoran sam samo svojim

zapovednicima. Odbijam da Vam odgovorim na to pitanje.

Gospodar mu je odgovorio istog trena.

GOSPODAR: Onda, gospodine, Vi kao zapovednik

broda a posebno ratnog broda morate znati da krite
meunarodne pomorske zakone i da ste Vi i svi koji se
nalaze na brodu krivi za delo piraterije. Ovo nije samo
piraterija na otvorenom moru. Vi ne samo da ste uli u
teritorijalne vode druge drave ve ste napali nacionalnu
luku. Poto odbijate da otkrijete nacionalnost kojoj brod
pripada, prihvatam, a koliko vidim i Vi, Va status pirata i
delovau protiv vas u skladu sa time.
KAPETAN (izraeno neprijateljski): Prihvatam
odgovornost za svoje postupke. Ne priznajui vae tvrdnje,
saoptavam Vam da e bilo koji akt koji preduzmete
predstavljati opasnost po Vas i va Nacionalni savet.
tavie, imam razloga da verujem da su moji ljudi koji su
poslati na obalu u posebnu misiju opkoljeni u kuli koju
moemo videti sa broda. Pre zore, ovoga jutra iz tog pravca
se ula pucnjava, po emu zakljuujem da su napadnuti.
Poto je u pitanju bila mala druina, pretpostavljam da su
ubijeni. Ukoliko je tako, kaem Vam da ete Vi i Vaa
bedna mala nacija, kako god da je nazivate, platiti kao
nikada do sada. Ja sam odgovoran za to i tako mi Alaha,
osveta e biti krvava! U celoj svojoj mornarici ukoliko
uopte imate mornaricu nemate silu da se nosite se
jednim ovakvim brodom, koji je samo jedan od mnogih.
Moji topovi e biti okrenuti na Ilsin, zbog ega sam se i
pribliio obali. Vi i Vai pratioci imate dozvolu da se
bezbedno vratite u luku, zbog bele zastave pod kojom ste
doli. Petnaest minuta e vam biti dovoljno da se vratite
odakle ste doli. Idite! I upamtite, ta god da ste u stanju
da uradite u vaem planinskom kru, na moru ne moete
ak ni da se branite.

GOSPODAR (polako zvonkim glasom): Zemlja Plavih

Planina ima svoje mehanizme odbrane kako na moru tako
i na kopnu. Njeni ljudi znaju kako da se odbrane.
KAPETAN (gledajui na sat): Sada je blizu pet. Na prvi
otkucaj estog asa nai topovi e otvoriti vatru.
GOSPODAR (smireno): Moja poslednja dunost je da
Vas upozorim, gospodine i sve na brodu da se mnogo
toga moe dogoditi pre est asova. Upozoreni ste na vreme
da odustanete od ovog piratskog napada, a samom
pretnjom moete napraviti veliko krvoprolie.
KAPETAN (nasilno): Usuujete se da mi pretite,
tavie, u prisustvu moje posade? Mi smo jedno na ovom
brodu i svi do jednog emo izginuti ako ovaj poduhvat
omane. Idite!

Uz naklon, gospodar se okrenuo i siao niz stepenice

dok smo ga mi pratili. Za nekoliko minuta jahta se kretala
ka luci.

Iz Rupertovog dnevnika

10. jul 1907.

Kada smo krenuli ka obali, posle mog ivog razgovora
sa piratskim kapetanom ne mogu ga zvati drugaeije u
ovom trenutku, Ruk je naredio krmanou da usmeri
Gospu malo severnije od luke llsin. On se sa jo par ljudi
spustio u potpalublje.
Kada smo bili blizu stena voda je tu duboka tako
da nije bilo opasnosti usporili smo i nastavili da
plutamo na jug prema luci. Ja sam bio na mostu i mogao
sam da vidim celu palubu. Takoe, video sam pripreme
koje su se odvijale na ratnom brodu. Topovski otvori su
bili pripremani i velike haubice su bile sputane u kule.
Kada smo se nali naporedo sa ratnim brodom, video sam
kako se na naem boku otvara prolaz i kako Rukovi ljudi
ulaze u neto to je izgledalo kao ogromna siva kraba, koja
je konopcima i ekrkom bila polako sputena u more.
Poloaj jahte je skrivao operaciju od pogleda sa
neprijateljskog broda. Kapci su ponovo bili zatvoreni i
jahta je ubrzala. Uplovili smo u luku. Imao sam blagu
predstavu da Ruk ima neki plan. Nije za dabe drao tu
misterioznu krabu.
Svuda na molu su bili radoznali ljudi. Meutim, nisu
prilazili molu na junom ulazu, gde se nalazila mala kula,
na ijem vrhu je bio signalni top, koji je stavljen meni na
raspolaganje. Kada smo pristali uz taj mol, popeo sam se
uskim stepenicama na kosi krov. Ustao sam, jer sam bio
reen da pokaem Turcima da se ne bojim za sebe i da bi
to ba tako razumeli kada otponu sa bombardovanjem.
Bilo je jo nekoliko minuta do odlunog asa est sati. U
isto vreme, bio sam skoro oajan. Bilo je uasno pomisliti
na sve jadne due u gradu, koje nisu uinile nita loe,
koje e biti zbrisane u predstojeem, nepotrebnom i
krvolonom napadu. Podigao sam dvogled da bih video
kako napreduju pripreme na ratnom brodu.
Dok sam posmatrao, u trenutku sam pomislio da me
vid izdaje. U jednom momentu sam imao fokusiranu
palubu broda i mogao sam da vidim svaki detalj dok su
topdije ekale na znak da otponu bombardovanje velikim
haubicama. U sledeem trenutku, video sam samo prazno
more. Potom je tu ponovo bio brod, ali su detalji bili
zamueni. Pridrao sam se za signalni top i ponovo
pogledao. Nije prolo vie od dve-tri sekunde. U tom
trenutku, ceo brod se mogao videti. Dok sam gledao,
brodom je proleteo veliki drhtaj od krme ka pramcu i
potom postrance. Bio je poput pacova kojeg je zubima
prodrmao veti terijer. Potom je stajao mirno, jedina mirna
taka koja se mogla videti, jer je izgledalo da se more
kovitla u seriji nezavisnih vrtloga, kao kada se voda lomi
bez struje koja bi je vodila.
Nastavio sam da gledam i kada je delovalo da je
paluba potpuno mirna, nisam mogao da krajikom oka ne
primetim kako se voda oko broda i dalje kovitlala video
sam da niko ne upravlja brodom. Posade topova su leale,
dok su ljudi u uniformama bili nagnuti napred i nazad dok
su im ruke visile bespomono. Svuda je vladala pusto.
ak je i mali mrki medved koji je bio postavljen na top,
skoio ili pao na palubu i leao na njoj opruen i miran.
Bilo je oigledno da je neki veliki ok pogodio ratni brod.
Ne znajui zato, pogledao sam dvogledom ka Gospi, koja
se nalazila okrenuta postrance na ulazu u luku. Sada sam
dobio odgovor na misteriju Rukovog porinua velike sive
krabe.
Dok sam posmatrao, video sam, malo ispred luke
kako tanka ica see vodu. Uskoro je postala upadljivija
kako se metalni disk, sa staklenim oima u kojima je
blistalo sunce podigao iznad vode.
Bio je veiiine i oblika konice i kretao se pravo prema
krmi jahte. U istom trenutku, pokoravajui se nekoj
komandi, koja je bila izdata tako tiho da je nisam uo,
ljudi su se spustili u potpalublje osim par koji su ostali
na palubi i koji su poeli da otvaraju vrata na boku. ekrk
je bio izbaen kroz otvor sa strane i jedan od mornara je
stajao pripravan sa velikom kukom, drei se za lanac koji
je visio. Za par trenutaka je spustio lanac, koji se zategao i
velika siva kraba je uzdignuta preko ivice palube i
sputena u unutranjost broda. Vrata su zatvorena; na
palubi je ostaio samo nekoliko ljudi.
ekao sam potpuno tih. Posle nekoliko minuta,
kapetan Ruk u svojoj uniformi pojavio se na komandnom
mostu. Uao je u mali amac, koji je u meuvremenu bio
sputen u vodu, i zaveslao ka molu. Popevi se na njega
krenuo je pravo prema signalnoj kuli. Kada je stigao, stao
je pred mene i salutirao.
,,Pa?, upitao sam.
 Sve je dobro, gospodine, odgovorio je. Vie neemo
imati probiema sa tom skupinom. Upozorili ste pirata
voleo bih da je zapravo i bio pravi pirat, pre nego jadni
turski prostak da se neto moe desiti pre prvog
otkucaja estog asa. Pa neto se desilo za njega i celu
njegovu posadu est sati nikada nee otkucati. Tako se
bori krstom protiv polumeseca! Bismilah. Amin!
Zvuao je formalno kao da obavlja neki ritual. U
sledeem trenutku je nastavio svojim uobiajenim
praktinim i konvencionalnim nainom:
Mogu li da Vas zamoiim za uslugu, gospodine Sent
Lederu? ,,Za hiijadu njih, dragi moj, odgovorio sam.
Nema stvari koju ti ne bih odobrio ili dao. Govorim ti sa
pozicije ovlaenja od strane Nacionalnog saveta. Spasao si
Ilsin danas i Savet e ti se zahvaiiti kada doe vreme
Meni, gospodine?, ree, sa iznenaenim izrazom iiea
koji je delovao prilino iskreno. Ako tako mislite, moda
sam se izvukao. Plaio sam se da ete me izvesti pred vojni
sud!
Vojni sud! Zbog ega?, upitao sam iznenaeno.
Zato to sam zaspao na dunosti, gospodine!
injenica je da sam bio toliko umoran napadom na Nemu
kuiu prole noi i kada sam uo Va razgovor sa piratom
neka mi svi dobri pirati oproste na ovom bogohuljenju!
Amin! znao sam da se sve odvija kako treba, otiao sam
u kormilarnicu i zaspao.
Rekao je to ne trepnuvi, po emu sam zakljuio da je
eleo da stvar zadrim za sebe. Dok sam razmiljao o tome,
nastavio je;
to se tie zahteva, gospodine, kada ostavim Vas i
vojvodu - i vojvotkinju, naravno - u Visarionu, sa ostalima
koje reite da povedete sa sobom, mogu li da dovedem
jahtu ovde na kratko? Mislim da e biti dosta ienja, a
najpodesniji za to jesmo posada Gospe i ja. Vratiemo se
do noi.
Uinite kako mislite da je najbolje, admirale, rekoh.
,,Admiral?
 ,,Da, admiral. U ovom trenutku to mogu da kaem
nezvanino, ali sam siguran da e sutra Nacionalni savet
to potvrditi. Plaim se da e tvoja flota, stari prijatelju, biti
samo tvoj komandni brod u ovom trenutku, ali kasnije se
moda to promeni.
Sve dok sam admiral, neu imati drugi komandni
bord osim Gospe. Nisam mladi, ali, star ili mlad, moja
zastava se nee vijoriti ni nad jednom drugom palubom.
Sada imam jo jednu molbu, gospodine Sent Lederu?
Povezana je sa prvom pa ne oklevam da je zatraim. Mogu
li da imenujem porunika Dezmonda, mog zamenika za
komananta ratnog broda? Naravno, on e u poetku
komandovati malom posadom, ali oekujem da e mu
imenovanje biti potvreno kasnije. Bilo bi dobro da Vam
kaem da je u pitanju veoma dobar moreplovac, koji je
izuio sve to je potrebno za upravljanje ratnim brodom i
to u najboljoj mornarici na svetu.
Naravno, admirale. Vaa nominacija e biti
potvrena, mislim da Vam to mogu obeati.
Vie nismo progovorili ni re. Zajedno smo se amcem
vratili na Gospu, koja je pristala uz dok, gde je doekana
gromkim povicima.
Pourio sam svojoj eni i vojvodi. Ruk je pozvao
Dezmonda kod sebe i uspeo se na most Gospe, koja se
okrenula i fantastinom brzinom krenula ka ratnom brodu
koji je ve poeo da pluta ka severu.

Iz izvetaja Kristoferosa, sekretara Nacionalnog saveta

Zemlje Plavih Planina

8. jul 1907.
Sastanak Nacionalnog saveta odran je 6. jula i bio je
nastavak onoga odranog pre spasavanja vojvotkinje
Visarion. lanovi Saveta su za vreme operacija bili
smeteni u zamku. Kada su se sastali rano ujutru, svi su
bili veseli jer je kasno prole veeri signalnom vatrom
javljeno iz llsina da je vojvoda Petar Visarion na sigurnom,
poto su ga spasili njegova erka i gospodar Rupert, kako
ga narod zove.
Dok je Savet zasedao, stigla je vest da je velika
opasnost za llsin otklonjena. Ratni brod bez zastave pretio
je bombardovanjem grada. Meutim, neposredno pred
poetak paljbe, bio je toliko protresen nekim podvodnim
sredstvom da su, iako je brod bio netaknut, svi na njemu
bili mrtvi. Tako Gospod uva svoje jato! Razmatranje ovih
injenica odloeno je sve do dolaska vojvode i gospodara
Ruperta, zajedno sa ostalima koji su ve bili na putu ka
zamku.

Nastavak istog, kasnije tog dana

Savet je nastavio zasedanje u etiri sata. Vojvoda

Petar Visarion i vojvotkinja Teuta su stigli da gospodarom
Rupertom, oklopnom jahtom koju on naziva Gospa.
Nacionalni savet je pokazao veliko zadovoljstvo kada je
vojvoda uao u salu, gde je Savet zasedao. Delovao je
veoma zadovoljan prijemom koji muje prireen. Izriitim
zahtevom Saveta, gospodar Rupert je zamoljen da
prisustvuje sednici. Seo je malo dalje i inilo se da
preferira da ostane tu, mada je od predsedavajueg pozvan
da sedne za elo stola, zajedno sa vojvodom.
Kada su formalnosti takvih zasedanja obavljene,
vojvoda je predao predsedavajuem memorandum sa
svojim izvetajem o tajnoj misiji po dvorovima u ime
Nacionalnog saveta. Potom je nadugako, raznim
lanovima Saveta, uopteno objasnio rezultate svoje misije.
Uinak je bio potpuno zadovoljavajui. Svuda je bio
primljen sa uvaavanjem i naklonou. Neke od sila koje je
konsultovao, odloile su davanje konanog odgovora, ali to
je, kako je objasnio, bilo neophodno zbog meunarodnih
komplikacija i razmatranja prilika koje mogu iskrsnuti u
svetu po pitanju onoga to zovu balkanska kriza. U
meuvremenu, stvari su toliko odmakle da bi velike sile
mogle dati definitivan sud o svojim krajnjim stavovima.
Konani rezultat u ovoj poetnoj, osetljivoj fazi, gde se
odnosi utvruju od sluaja do sluaja jeste da se vratio
pun nade da su sve velike sile u svetu bile krajnje
naklonjene Zemlji Plavih Planina i prema njihovim
aspiracijama za ouvanje svoje slobode.
Takoe sam poastvovan, nastavio je, ,,da vam
prenesem uveravanja o zatiti od sramne agresije jedne od
nacija trenutno velike snage, sa kojom se graniimo.
Dok je to govorio, gospodar Rupert je napisao par rei
na komadu papira, koji je prosledio predsedavajuem.
Kada je vojvoda zavrio sa izlaganjem nastupila je tiina.
Predsedavajui je ustao i obratio se Savetu sa molbom da
se saslua gospodin Rupert Sent Ledeer jer on poseduje
odreene informacije koje se tiu skoranjih deavanja.
Gospodin Rupert Sent Leder je ustao i ispriao nam
kako je, od kada ga je Savet ovlastio da spase vojvodu
Petra Visariona, uz pomo vojvotkinje izveo bekstvo
vojvodino iz Neme kule. Takoe nas je obavestio da su
posle tog srenog dogaaja, brani koji su opkolili kulu
izvrili noni napad, im su uli da je vojvoda bezbedan.
Otmiari su pruili jak otpor, poto nisu imali gde da
ustuknu i svi do jednog su pobijeni. Potom je nastavio da
nam pria kako je zatraio razgovor sa kapetanom
nepoznatog ratnog broda, koji je upao u nae vode ne
istiui zastavu. Zamolio je predsedavajueg da me pozove
kako bih proitao izvetaj sa tog susreta. To sam i uinio.
Odobravajui amor Saveta jasno je pokazivao koliko se
slau sa reima i postupcima gospodina Sent Ledera.
Kada sam se vratio na svoje mesto, gospodin Sent
Leder je opisao kako je ba pred vreme utvreno od
strane kapetana piratskog broda za bombardovanje, brod
zadesila nesrea koja je imala kobne posledice po sve na
njemu. Potom je izneo Savetu neke predloge koje prenosim
doslovno, poto sam siguran da bi i drugi eleli da ih
pamte do detalja:
Uzgred, predsedavajui i gospodo iz Saveta, verujem
da smem da vas zamolim da kapetana Ruka, zapovednika
jahte Gospa, imenujete za admirala Zemlje Plavih Planina i
takoe da prvog porunika Dezmonda proizvedete u in
kapetana kako bi komandovao drugim ratnim brodom
nae flote brod jo uvek nema ime, a pripadao je
kapetanu koji je pretio da e bombardovati Ilsin. Gospodo,
admiral Ruk je uinio veliku uslugu Zemlji Plavih Planina i
zasluuje nagradu sa vae strane. Siguran sam da e on
biti izvanredan ofieira. Jedan koji e do poslednjeg daha
dobro i verno sluiti.
Seo je, a predsedavajui je pred Savet izneo predloge
koji su usvojeni. Admiral Ruk je dobio zapovednitvo nad
mornaricom, a kapetanu Dezmondu je bilo povereno
upravljanje nad novim brodom, koji je rezolucijom koja je
sledila nazvan Gospodar Rupert.
Zahvaljujui Savetu zbog pristanka na njegove
predloge i zbog velike asti koja mu je ukazana
imenovanjem broda po njemu, gospodin Sent Leder ree:
Mogu li da vas zamolim da primite oklopnu jahtu
Gospa, kao poklon Nacionalnom savetu povodom
oslobaanja vojvotkinje Teute?
Kao odgovor, usledio je gromoglasan pozdrav Saveta
kojim je ovaj izvanredni poklon gospodara Ruperta
prihvaen gospodin Sent Leder se poklonio i tiho lzaao
iz prostorije.
Kako nikakva agenda za sastanak nije bila
pripremljena, neko vreme je tiinu remetila gomila
individualnih konverzaeija. Usred njih, vojvoda je ustao,
na ta je odmah zavladala tiina. Svi su napeto i eljno
sluali dok je govorio.
Predsedavajui i gospodo iz Saveta, arhiepiskope i
vladiko, bilo bi nepristojno sa moje strane kada bih
oklevao da vam odmah iznesem izvesne stvari koje su od
line vanosti za mene, ali koje sa razvojem dogaaja mogu
uticati na poslove zemlje. Ukoliko to ne uinim, smatrau
da nisam obavio svoju dunost prema svojim
prethodnicima na poloaju i nadam se da ete mi dozvoliti
da kaem da sam to uradio zbog nae zemlje. Moram vas
pozvati da se sa mnom vratite malo unazad u 1890.
godinu, kada je naa borba protiv otomanske agresije, koja
je kasnije tako uspeno okonana, otpoela. Tada smo bili
u oajnoj situaciji. Novaca nismo imali ni za osnovne
potreptine poput hleba. O stvarima koje su nam bile
potrebnije od hleba puke najnovije generacije mogli
smo samo da sanjamo, jer ljudi mogu trpeti glad, a ipak se
boriti dobro, to je velianstvena prolost nae zemlje
potvrdila vie puta. Meutim, kada su nai neprijatelji
bolje naoruani od nas, cena koju za to plaamo jc uasna
za ovako malu naciju poput nae, ma koliko da su njeni
pripadnici hrabri i odluni. Stoga sam reio da tajno
obezbedim sumu koja nam je bila neophodna za nabavku
oruja. U tu svrhu sam zatraio pomo velikog trgovca koji
je dobro poznat kako i u naoj zemlji i van nje. Primio me
je otvoreno i dareljivo kao to je tokom svoje karijere
primao i druge nacije koje su se borile za svoj opstanak.
Kada sam mu zaloio svoja imanja, hteo je da pocepa
ugovor i samo je pod pritiskom sa moje strane pristao da
ga ispotuje. Gospodo iz Saveta, tim novcem, tako
dareljivo datim, unapred smo kupili oruje kojim smo
zadobili svoju slobodu.
Ne tako davno taj plemeniti trgovac ovde ete mi
oprostiti to sam tako dirnut da moe delovati da ne
potujem ovaj veliki Savet preminuo je ostavljajui svom
bliskom srodniku ogromno bogatstvo koje je sakupio.
Samo prenekoliko sati taj veliki srodnik dobroinitelja nae
nacije soptio mi je da je on u svom testamentu zavetao,
tajnom klauzulom, sva imanja kojih sam se odrekao tako
davno jer s prolaskom dogovorenog vremena nisam bio u
stanju da ispunim uslove svog obavezivanja. Boli me kad
pomislim da sam toliko dugo morao da vas drim u
neznanju zbog pravilnog razmiljanja i elja ovog velikog
oveka. Meutim, to je bio mudar savet, koji je potkrepio
moje rasuivanje tako da sam ostao nem. Zaista sam se
plaio, kao i on, da e u ovim problematinim vremenima
duh sumnje, koji je bez granica, uticati na to da se
pogreno protumae moje asne namere radi opteg dobra,
jer moje bogatstvo vie nije bilo investirano u okviru naih
granica. Veliki trgovac Roer Melton neka njegovo ime
bude zauvek u srcima naeg naroda! o tome je utao
celog svog ivota, a njemu su se pridruili ostali koji su
doli posle njega. U tajnosti je drano da sam nainio tajni
zajam u korist ljudi Plavih Planina, kako u njihovim
oima, ja, koji sam bio osvedoeni prijatelj i pomaga, ne
bih stekao pogrenu reputaciju. Na sreu, oslobodio me je
kako bih se mogao iskupiti u vaim oima. tavie,
ureujui stvari tako da pod odreenim okolnostima
ponovo postanem vlasnik imanja koja su nekada bila
moja, nemam vie tu ast da sam dao sve to sam imao za
svoju zemlju. Sve poasti pripadaju njemu jer je njegov
novac i samo njegov kupio nae oruje i slobodu.
Njegovog vrlog roaka ve znate, jer on ne samo da je
proveo sa vama mnoge mesece ve vam je lino uino
velike usluge. On je taj koji je, kao veliki ratnik, odgovorio
na vladikin poziv kada je nesrea zadesila moju kuu i
kada su otmiari kidnapovali moju dragu ker vojvotkinju
Teutu, koja vam je svima draga. On je sa odabranom
druinom, gonio otmiare i lino nainio izuzetan
poduhvat, o kojem e pesnici od danas pevati. On je
sproveo kaznu nad zlikovcima koji su se usudili da nam
nanesu takvu nepravdu. On je bio taj koji me je, uz pomo
moje drage erke, kasnije spasao iz zatvora, u kojem me je
drala druga banda turskih zlikovaca. Uz sebe sam tada
irnao tajna dokumenta od meunarodnog znaaja, o
kojima sam vas ve obavestio tako da sam spaen pre
nego to sam mogao pretrpeti ponienje pretresanja.
Osim toga, upoznati ste sa stvarima o kojima sam
imao samo delimina saznanja: kako je uz pomo vetine i
odanosti vaeg novog admirala, skrio krvolone namere
naih zlih neprijatelja. Vi, koji ste u ime nacije primili
izvanredan poklon u vidu malog ratnog broda, koji ve
predstavlja novo poglavlje u istoriji pomorskog naoruanja,
moete razumeti velikodunost i dobrotu oveka koji mi je
vratio velike posede moje porodice. Tokom naeg povratka
iz Ilsina, Rupert Sent Leder mi je obznanio uslove
testamenta njegovog plememtog ujaka Rodera Meitona i
verujte mi da je to uinio velikoduno uz radost koja je
nadilazila moju vratio poslednjem mukom potomku
loze Visarionovih celokupno naslee njegove plemenite
loze.
A sada, gospodo iz Saveta, dolazim do druge stvari, u
kojoj sam malo u podreenom poloaju, jer sam svestan
da na odreeni nain vi o tome znate vie nego ja. Tie se
venanja moje erke za Ruperta Sent Ledera. Znam da je
pitanje pred vas izneo arhiepiskop, koji je kao staratelj
moje keri za vreme mog odsustva u dravne svrhe, eleo
da dobije vae odobrenje, jer je do mojeg povratka bio
odgovoran za njenu bezbednost. Znam da je na sebe bila
preuzela zadatak neverovatne teine za dobrobit nae
nacije. Gospodo moja, da je dete nekog drugog oca, do
neba bih hvalio njenu hrabrost, samortvovanje i lojalnost
prema rodnoj grudi. Zato onda da oklevam da priam o
njenim podvizima na odgovarajui nain, poto je moja
dunost da ih uzdiem i potujem vie nego bilo ko u ovoj
zemlji? Neu je postideti niti sebe tako to u ostati
nem kada me dunost nagoni da govorim o tome, kao
vojvoda, otac i predstavnik ove nacije. Vekovima od ovoga
trenutka predani ljudi i ene Plavih Planina e pevati
pesme o njenim podvizima i prepriavati njenu priu.
Njeno ime je Teuta, sveto ime u ovim krajevima, ime koje je
nosila velika kraljica, potovana od svih ljudi, koja je po
svojoj smrti smatrana za simbol enskog portvovanja.
Gospodo moja, ivotnom stazom stupamo, koraajui od
sumraka do sumraka, i tokom tog mara nam se sudi radi
onoga to e doi u budunosti. Ova hrabra ena je
zasluila viteke mamuze poput paladina iz davnina. Ovde
je srela oveka vrednog nje, tako da molim vas, koji drite
ast nae zemlje u svojim rukama, da im date blagoslov.
Vama je dato da sudite o vrednosti ovog galantnog
Engleza, koji je sada moj sin. Sudili ste o njemu onda, pre
nego to ste videli njegovu hrabrost, snagu i vetinu, koje
je pokazao u borbi za nacionalni interes. Vi ste mudro
prosudili, o brao moja, i iz dubine srca vam se
zahvaljujem svima do jednoga. Opravdao je vae poverenje
kasnijim delima. Kada je, povinujui se vladikinim
pozivima, zapalio naciju i okruio nae granice zidom od
elika, uinio je to ne znajui da je ono to mu je najdrae
u ivotu na kocki. Spasao je ast moje keri i zadobio
njenu bezbednost delom koje nadmauje sva ranija u
istoriji. Poveo je moju erku sa sobom kako bi me izveo iz
Neme kule, na krilima vazduha, kada zemljanim putem
nije bilo mogue osloboditi me a ak i tada sam kod
sebe imao dokumenta od nacionalnog interesa i za koja bi
sultan dao pola svog carstva da ih poseduje.
Od tada, gospodo iz Saveta, ovaj hrabri ovek e
oduvek biti sin srca moga i verujem da e njegovo ime moji
unuci zadrati i potovati kada budu priali o slavnim
danima svojih predaka. Kada bih znao kako da vam se
zahvalim na adekvatan nain za vae staranje o mom
detetu dao bih i svoju duu za to.
Vojvodin govor je bio primljen odavanjem poasti na
nain Zemlje Plavih Planina isukanjem i podizanjem
handara.

Iz Rupertovog dnevnika

14. jul 1907.

Skoro nedelju dana smo ekali na nekakvu poruku iz
Konstantinopolja, u potpunosti oekujui ili objavu rata ili
neku istragu pripremljenu tako da uini rat neizbeanim.
Nacionalni savet je ostao u Visarionu u gostima kod
vojvode, kojem sam prema testamentu svog ujaka preneo
sva njegova imanja. Uzgred, u poetku nije hteo da
prihvati i tek kada sam mu pokazao pismo ujka Rodera i
naterao ga da proita ugovor o prebacivanju, koji je
unapred pripremio gospodin Trent, povinovao se i
popustio. Naposletku ree:
Kako ste to ve unapred pripremili, moji dragi
prijatelji, moram prihvatiti, ali samo zbog potovanja
prema preminulom. Upamtite da to inim sada, ali za sebe
zadravam pravo da svoj pristanak povuem, ako to
poelim.
Konstantinopolj je bio nem. Celokupna podla akcija je
bila deo skrivenih poslova koji su deo prljave strane
upravljanja dravom i koji se prihvataju kada su
uspeni, a poriu kada omanu.
Stvar je stajala ovako: Turci su se kockali i izgubili.
Njihovi ljudi su bili mrtvi, brod izgubljen. Prolo je deset
dana poto je brod ispranjen od leeva. Ruk je doveo brod
uz reicu i ukotvio na doku iza zatvorenih oklopnih kapija
kada smo videli lanak u Romi koji je prenet iz
Konstantinopoljskog urnala od devetog jula.

GUBITAK OTOMANSKOG BRODA SA CELOKUPNOM

POSADOM

U Konstantinopolju su primili vest o gubitku

Mehmeta, jednog od najnovijih i najboljih brodova turske
mornarice, i cele posade. Brodom je upravljao kapetan Ali
Ali. Plovilo je nastradalo u oluji negde oko Kabrere na
Balearskim ostrvima. Prema izvetajima sa brodova koji su
krenuli u potregu Pera i Mustafa nije bilo preivelih i
nije pronaena olupina, a takoe i sa obala oblinjih
ostrva, koje su temeljno pretraene. Mehmet je nosio
dvostruku posadu, jer je na njemu plovila celokupna
dodatna posada koja je krenula na edukativno krstarenje
ka brodu koji je opremljen najsavremenijom naunom
opremom na celom Mediteranu.

Kada smo vojvoda i ja razgovarali o tome, rekao mi je:

Naposletku, Turska je lukava sila. Oni svakako znaju
kada su poraeni i ne nameravaju da dopuste da loe
stvari izgledaju jo gore u oima sveta
Taj lo vetar koji je doneo oluju je dobar za sve.
Mehmet je izgubljen oko Baleara, tako da nije mogao da
iskrca otmiare na obalu i uzme na nian svojih topova
Ilsin. Mi smo ga osvojili, stoga mora da je bio pirat, poto
je upao u nae teritorijalne vode, sada je na u svakom
smislu. U svakom sluaju, sada imamo prvi brod te klase
u mornarici Zemlje Plavih Planina. Sklon sam da sumnjam
da bi ga, ak i da je to bio turski brod ili da i dalje jeste,
admiral Ruk vratio. A to se kapetana Dezmonda tie,
mislim da bi bio van sebe da mu predloimo takvu stvar.
Bilo bi teta da nas zadese jo neke nevolje, jer je
ivot trenutno jako lep za sve nas. Mislim da je vojvoda
poput oveka koji se nalazi u nekom snu. Teuta je idealno
srena, a bliskost koja je nastala izmeu nje i tetke Denet
mi priinjava ogromnu radost svaki put kada pomislim na
to. Ispriao sam Teuti sve o njoj, tako da joj ne bi, kada se
sretnu, sluajno nanela nikakav bol. Meutim, istog
trenutka kada ju je Teuta ugledala, pritrala joj je i podigla
je svojim jakim, mladalakim rukama poput deteta i
poljubila. Potom, poto ju je vratiia u stolicu iz koje je
tetka ustala kada smo uli u sobu, klekla je pored nje i
stavila glavu u njeno krilo. Lice tetke Denet je bilo
studiozno, jedva da sam mogao da odredim da li je u prvi
mah njime dominiralo iznenaenje ili radost. Tren posle,
nije moglo biti sumnje. inilo se da sija od sree. Kada je
Teuta klekla pored nje, uspela je samo da kae:
Draga moja, draga moja, tako sam srena! Rupertova
eno, ti i ja se moramo veoma mnogo voleti.
Kada sam video da se smeju i plau jedna drugoj u
naruju, smatrao sam da je najbolje da ih ostavim na
miru. Nisam se oseao nimalo usamljeno kada sam im
nestao sa vidokruga. Znao sam da je moje srce tamo gde
se ove dve divne ene nalaze.
Kada sam se vratio, zatekao sam Teutu kako sedi u
krilu tetke Denet. Delovala je prilino udesno jer je Teuta
tako izvanredno bie. Ponekad uhvatim na odraz u
ogledalu i kada sedi meni u krilu i ne mogu da ne
primetim koliko je izvanredno graena.
Moja ena je htela da skoi, im me je ugledala, ali ju
je tetka Denet drala vrsto uz sebe i rekla:
Nemoj se mrdati, draga. Toliku sreu mi priinjava
tvoje prisustvo. Rupert je oduvek bio moj mali deko. Ti,
koja ga toliko voli, mora biti moja mala devojica
uprkos svoj tvojoj lepoti i snazi i sedeti u mom krilu,
dok u njega ne bude mogla da stavi maleckog koji e
nam svima biti drag i zbog kojeg u se ponovo osetiti
mladom. Kada sam te prvi put ugledala bila sam
iznenaena jer, nekako, mada te nikada nisam videla ili
ula za tebe, poznavala sam tvoje lice. Ostani gde si,
draga. To je samo Rupert a obe ga volimo.
Teuta me je pogledala, crvenei poput rue, meutim,
sedela je tiho i milovala je stariinu sedu kosu, drei je
preko svojih grudi.

Zabeleke Denet Mek Kelpi

8. jul 1907.
Navikla sam da mislim da u, kada se Rupert bude
enio ili poeo tako to bi se verio doekati njegovu
buduu enu sa istom naklonou i oseanjima koja sam
imala prema njemu. Sada znam da je to zapravo bila
ljubomora i da sam se zapravo borila protiv svog instinkta.
Da sam ikada imala i najmanju naznaku da e ona biti
neto poput Teute, takva vrsta oseanja se nikada ne bi
zapatila. Nije ni udo da je moj dragi deko zaljubljen u
nju, jer, da budem iskrena i ja sam zaljubljena u nju.
Mislim da nikada nisam srela stvorenje ensko
stvorenje, naravno sa toliko izvanrednih osobina. Skoro
da se piaim da kaem kako ne bih ispala u krivu, ali
mislim da je ona toliko dobra ena koliko je Rupert dobar
mukarac. ta vie od toga mogu rei? Mislila sam da je
volim i da joj verujem, i da je poznajem koliko mogu, do
ovog jutra. B a b a c b a l k a n d o w n l o a d.c o m
Bila sam u svojoj sobi, kako se jo uvek zove. Mada
mi je Rupert u poverenju rekao da po testamentu njegovog
ujaka, celo imanje Visarion, zamak i sve ostalo, zapravo
pripada vojvodi i, mada ga je ubedio da pristane na to, nije
dozvolio da se ita menja. Nije hteo ni da uje za moj
odlazak ili promenu sobe ili bilo ta. I Rupert ga podrava
u tome, a Teuta takoe. Stoga, ta sam mogla uiniti nego
da dopustim da dragi moji ine po svojoj volji?
Ovoga jutra, kada je Rupert bio sa vojvodom na
sastanku Nacionalnog saveta, Teuta je dola u moju sobu
(poto je zatvorila i zakljuala vrata rezom. to me je malo
iznenadilo), klekla pored mene i stavila svoje lice u moje
krilo. Milovala sam njenu prelepu crnu kosu i upitala:
ta je bilo, Teuta draga? Mui li te ta? I zato si
zakljuala vrata? Da li se ita desilo Rupertu?
Kada me je pogledala, videla sam da su njene prelepe
crne oi ispunjene suzama koje samo to nisu potekle.
Nasmeila se. Kada sam ugledala njen osmeh, srce mi je
bilo umireno. Rekoh, ne razmiljajui:
Hvala bogu da je dragi Rupert dobro.
I ja zahvaljujem bogu, draga tetka Denet!, ree
blago.
Uzela sam je u naruje i poloila njenu glavu na svoje
grudi. Nastavi draga, rekoh, kai mi ta te mui?
Ovoga puta sam videla kako su joj suze potekle, kako
je spustila. glavu i sakrila svoje liee od mene.
Plaim se da sam Vas obmanula, tetka Denet i da
mi neete moi eleti oprostiti.
Boe sauvaj, dete!, rekoh. Nema stvari koju si
mogla uraditi koju ne bih mogla ili elela da ti oprostim.
Nije da bi ti mogla uiniti neto podlo, jer su samo takve
stvari teke za opratanje. Reci mi sada ta te mui.
Pogleala me je u oi neustraivo, ovoga puta samo sa
tragovima na mestima gde su se suze prolile i rekla
ponosno:
 Nita podlo, tetka Denet. erka moga oca ne bi
nikada voljno bila podla. Mislim da nikada ne bi mogla.
tavie, da sam ikada uinila neto tako, ja ne bih bila
ovde jer nikada ne bih bila Rupertova ena!
ta je onda u pitanju? Reci svojoj tetki Denet,
draga. Odgovorila mi je sa jo jednim pitanjem: Tetka
Denet, da li znate ko sam i kako sam upoznala Ruperta?
,,Ti si vojvotkinja Teuta Visarion erka vojvode ili
si bila, sada si gospoa Sent Leder. Jer je on jo uvek
Englez i podanik svog kralja.
,,Da, tetka Denet, ree, ,,ja sam to i ponosna sam
zbog toga. Meutim, gde sam prvi put videla Ruperta?
Nisam znala i iskreno sam joj to rekla. Tako da je na
svoje pitanje sama odgovorila:
Videla sam ga prvi put u njegovoj sobi po noi.
U srcu sam znala da ta god da je uradila nije bilo
nita pogreno, tako da sam utala i ekala da nastavi
dalje:
Bila sam u opasnosti i smrtno uplaena. Plaila sam
se da u umreti nije da se plaim smrti i bila mi je
potrebna pomo i toplina. Nisam bila obuena kao to sam
sada!
U trenutku mi je sinulo odakle znam njeno lice, ak i
kada sam ga prvi put ugledala. elela sam da joj
pomognem da prebrodi neprijatni deo svog ispovedanja,
tako da sam rekla:
Draga, mislim da znam. Reci mi dete, da li bi stavila
taj ogrta... haljinu... kostim koji si nosila te veeri i
dozvolila mi da te vidim u njemu? Nije u pitanju puka
znatielja, dete, ve neto daleko, daleko iznad takve
uzaludne besmislice.
Saekajte me par trenutaka, tetka Denet", ree dok
je ustajala, brzo u se vratiti. Potom je izala iz sobe.
Ubrzo se vratila. Njena pojava bi moda nekoga
uplaila jer je bila umotana u pokrov. Stopala su joj bila
bosa i hodala je preko sobe drei se kao kraljica. Stala je
ispred mene smerno oborenih oiju. Meutim, kada je
podigla glavu i uhvatila moj pogled, licem joj se razlio
osmeh. Jo jednom se bacila pored mojih kolena i zagrlila
me rekavi:
Plaila sam se da u Vas prestraviti draga.
Znala sam da je iskreno mogu uteiti i zato sam rekla:
,,Ne brini, draga. Nisam straljiva po prirodi. Dolazim
iz borbene loze i posedujem mo proricanja. Zato bih se
plaila? Ja znam! tavie, videla sam te u toj haljini ranije.
Teuta, videla sam tebe i Ruperta kako se venavate!"
Ovoga puta je ona delovala uznemireno.
Videli ste nas kako se venavamo! Kako ste zaboga
uspeli da budete tamo?
Nisam bila tamo. Moja vizija se desila pre toga! Kai
mi, draga, kog dana ili pre, koje noi si prvi put videla
Ruperta?
Odgovorila mi je tuno: ,,Ne znam. Naalost! Izgubila
sam pojam o vremenu dok sam leala u grobnici te uasne
kripte.
,,Da li ti je odea bila mokra te noi?, upitala sam.
Jeste, morala sam da napustim kriptu zbog velike
poplave u crkvi. Morala sam da potraim pomo toplotu
jer sam se plaila da bih mogla umreti. Nisam se plaila,
kao to sam Vam ve rekla, same smrti. Meutim,
preduzela sam na sebe uasan zadatak i dala sam svoju
re. Bilo je to zbog mog oca i moje zemlje i oseala sam da
je deo moje dunosti da ivim. Tako da sam nastavila sa
ivotom, kada bi smrt bila dobrodolo olakanje. Htela sam
da Vam ispriam sve o tome kada sam dola danas u vau
sobu. Kako ste videli nae venanje?
,,Ah, dete moje!, odgovorila sam, ,,to je bilo pre nego
to se venanje odigralo. Jutro posle noi kada si dola
mokra, morili su me udni snovi. Dola sam da vidim da li
je Rupert u redu i zaboravila sam ta sam sanjala, jer je
pod jo uvek bio mokar tako da mi je to skrenulo panju.
Kasnije, onog jutra kada je Rupert po prvi put upalio vatru
u svojoj sobi, rekla sam mu ta sam sanjala. Videla sam
tebe kao mladu, u finoj ipki preko pokrova, sa
narandinim cvetovima u tvojoj crnoj kosi i zvezdama u
tvojim oima kao i ljubav. Meutim, draga, kada sam
videla pokrov, ne znajui ta to znai, oekivala sam da
vidim crve kako gmiu oko tvojih stopala. Da li eli da ti
kaem ta sam mu rekla tog jutra? Moda te zanima ta o
njegovom srcu moe saznati iz snova? Da li ti je ikada
priao o ovome?
,,Ne, draga, ree jednostavno. Mislim da se plaio da
bi se jedna od nas, ako ne obe, uznemirila ako to uini.
Vidi, nije ti rekao nita o naim susretima, mada sam
sigurna da e mu biti drago kada sazna da obe znamo
detalje i da smo jedna drugoj ispriale sve.
To je bilo drago od nje i veoma paljivo u svakom
pogledu, te sam rekla ono za ta sam mislila da e je
najvie obradovati a to je istina:
,,O draga, takva ena treba da bude i tako treba da
ini. Rupert je blagosloven i srean to mu je srce u tvojim
rukama.
Znala sam po toplini njenog poljupca da ju je
obradovalo ono to sam rekla.

Pismo Ernesta Rodera Halbarda Meltona, iz

Hamkrofta, Salop, za Ruperta Sent Ledera, Visarion,
Zemlja Plavih Planina

29. jul 1907.

Dragi moj, roae Ruperte,

uli smo tako sjajne izvetaje o Visarionu da dolazim

da te posetim. Poto si ti sada zemljoposednik, shvatie
da moja poseta nije u potpunosti radi uivanja. Zaista,
dunost je na prvom mestu. Kada moj otac umre, ja u biti
glava porodice porodice kojoj je pripadao ujka Roder, a
koji nam je rod obojici. Stoga smatram da je uputno da
saznam neto o granama porodice i njihovim
prebivalitima. Ne dajem ti puno vremena ovim
obavetenjem jer dolazim odmah zapravo stii u skoro
u isto vreme kada i ovo pismo. elim da te uhvatim usred
tvojih petljarija. uo sam da su devojke u Zemlji Plavih
Planina prelepe, tako da ih nemoj sve oterati kada uje da
dolazim!
Molim te, poalji jahtu do Rijeke da me saeka. uo
sam da posedujete svakakva plovila u Visarionu. ujem da
si Mek Skelpijevu doekao kao kraljicu, tako da se nadam
da e istu panju posvetiti i jednom od svog roda i
buduoj glavi porodice. Sa sobom neu voditi puno
posluge. Stari Roder me nije nainio milijarderom, tako
da sa sobom mogu voditi svog skromnog ,,Petka ije je
ime Denkinson, koji je uz to i kokni. Nemoj, molim te,
nositi previe ipke i sablje optoene dijamantima, kao
dobar momak, jer e biti spreman na sve plata mu je
mala. Matori Ruk, koji je doao po gospoicu Mek S. i
kojeg sam sluajno video u advokatovoj kancelariji, mogao
bi da me prebaci iz Rijeke. Stari gospodin Trent mi je rekao
da je gospoica Mek S. rekla da ju je divno tretirao kada je
bila pod njegovim staranjem. Biu u Rijeci u sredu uvee.
Odseu u Evropi, koja je kako mi je reeno, najbolji hotel
u tom mestu. Tako da zna gde me moe nai ili neko od
tvojih demonskih slugu, u sluaju da moram istrpeti
posrednu uslugu.
Tvoj privreni roak Ernest Roder Halbard Melton

Pismo admirala Ruka, gospodaru Rupertu

1. avgust 1907.
Gospodine,

Povinovao sam se Vaoj izriitoj elji da saekam

gospodina Ernesta R. H. Meltona u Rijeci i izvestim Vas u
potpunosti o onome ta se desilo ,,ne tajei nita kao
to se seate da ste rekli podnosim Vam sledei izvetaj.
 Plovio sam parobrodom Trent do Rijeke i stigao tamo
u utorak u 23:30. Otiao sam da saekam voz iz
Petrograda, koji je trebalo da stigne u 23:40. Malo je
kasnio i stigao je ba kada je sat otkucavao pono.
Gospodin Melton je bio u njemu zajedno sa svojim slugom
Denkinsonom. Moram rei da nije delovao zadovoljno
svojim putovanjem i pokazao je veliko razoaranje kada je
video da ga Vi ne ekate. Objasnio sam mu da ste, kao to
ste mi rekli, morali da budete uz vojvodu Visariona i
vladiku kada se Nacionalni savet sastanc u Plazaku, inae
biste Vi preuzeli na sebe to zadovoljstvo da ga saekate. Ja
sam, naravno, rezervisao sobe (kraljevski apartman) za
njega u Maarskom kralju, a ekala ga je koija kojom je
vlasnik primio princa od Velsa kada je ovaj odsedao tu.
Gospodin Melton je poveo svog slugu sa sobom (koijom), a
ja sam ih sledio zaprenim kolima sa prtljagom. Kada sam
stigao, zatekao sam vlasnika hotela preneraenog i
zabrinutog. Kako mi je rekao, engleski gospodin je
pronalazio mane u svemu i koristio se jezikom koji mu ne
pristaje. Smirio sam ga, rekavi mu da je stranac i da
verovatno nije navikao na tue obiaje. Uverio sam ga da
Vaa svetlost ima puno poverenje u njega. Izjavio je da je
zadovoljan i sretan zbog uveravanja koja je dobio.
Meutim, primetio sam da je odmah sve prepustio
glavnom konobaru, rekavi mu da zadovolji milorda po
svaku cenu, a potom je otiao u Be nekim hitnim poslom.
Pametan ovek!
Primio sam nareenja za nae putovanje jutros od
gospodina Meltona i upitao sam ga da li postoji bilo ta to
bi eleo. Jednostavno mi je odgovorio: Sve je trulo. Idi
doavola i zatvori vrata za sobom! Njegov sluga, koji
deluje kao pristojan momak, mada je tat kao paun i
govori kokni sa uasnim akcentom, poao je za mnom i u
hodniku mi objasnio ,,po svojoj elji kako je rekao, da je
njegov gospodar, gospodin Ernest, uznemiren od dugog
putovanja i da ne obraam panju. Nisam eleo da ga
dovodim u nepriliku, tako da sam mu objasnio da me ne
dotie nita osim Vaih elja i da e parobrod biti spreman
u 7:00, a ja u saekati gospodina Meltona u hotelu, kada
bude odluio da krene.
Ujutru sam ekao, dok mi Denkinson nije priao i
obavestio me da bi gospodin Melton voleo da krene u
deset. Upitao sam ga da li bi eleo doruak na brodu, na
ta mi je odgovorio da eli, ali da e prethodno svoju kafu
popiti u hotelu.
Krenuli smo u deset i ukrcali se na elektrini amac
koji nas je odveo na Trenta, koji je bio ukotvljen u dubljoj
vodi. Doruak je posluen, prema njegovim nareenjima.
Ubrzo potom pojavio se na mostu odakle sam zapovedao.
Sa sobom je poveo svog posluitelja Denkinsona. Videvi
me tamo i, ne shvatajui (pretpostavljam) da zapovedam,
naredio mi je da idem na palubu. Zapravo me je poslao
daleko nie. Dao sam znak kormilaru, koji je pustio
kormilo i krenuo, plaio sam se da ne napravi neku
neprilinu opasku. Denkinson mi se ubrzo pridruio i
rekao mi neto to je bila neka vrsta objanjenja za
nedolino ponaanje svog gospodara (kojeg se oigledno
stideo): Gazda je jezivo raspoloen od jutros.
Kada smo doli nadomak Mljeta, gospodin Melton me
je pozvao i upitao gde da pristanemo. Rekao sam mu da je
bilo predvieno da idemo pravo do Visariona, ali da,
ukoliko eli suprotno, imam instrukcije da se usidrim gde
god poeli. Odgovorio je da eli da provede no na nekom
mestu na kojem bi mogao da vidi neto ,,ivota.
Zadovoljno je dodao neto, za ta pretpostavljam da je
mislio da je duhovito, o tome kako bih mogao da ga
posavetujem po tom pitanju, jer bez sumnje starac poput
tebe i dalje ima oko za lepe devojke. S potovanjem sam
mu rekao da ne znam nita o tome i da to verovatno
zanima mlae ljude, ali je meni potpuno nevano. Nita
vie nije rekao, te sam ga, poto sam ekao na dalja
nareenja, upitao:
Pretpostavljam, gospodine, da nastavljamo za
Visarion?"
 Nastavi u pakao, ako eli! Odgovorio je, okrenuvi
se. Kada smo stigli do prilaza Visarionu, delovao je daleko
mirnije ponaao se manje agresivno, ali, kada je uo da
ste se zadrali u Plazaku, ponovo je pobesneo da se tako
izrazim. Jako sam se plaio da e se desiti neka velika
nesrea pre nego to stignemo do zamka, jer je na doku
bila Julija, ena peharnika Mihajla, koja je kao to znate
veoma lepa. Gospodin Melton je delovao opinjen njome, a
i ona je polaskana panjom stranog gospodina, koji je uz to
roak Vaeg gospodstva, odbacila uobiajenu uzdranost
ena Zemlje Plavih Planina. Gospodin Melton je,
zaboravivi se, uzeo u naruije i poljubio je. U trenutku je
nastupio muk. Brani koji su bili prisutni odmah su
isukali handare i inilo se da je smrt meu nama. Na
sreu, ljudi su ekali dok je Mihajlo, koji je ba stigao na
dok kada se odigrala sramota, jurnuo vitlajui handarom
oko glave, nameravajui da obezglavi gospodina Meltona.
U trenutku ao mi je da to kaem, jer je stvorilo lo
utisak gospodin Melton je uspanieno pao na kolena.
Ipak, dobra strana tog ina bila je to su svi zastali na par
trenutaka. Za to vreme, mali kokni posluitelj, koji u sebi
ima srce oveka, bukvalno se probio napred i stao ispred
svog gospodara u bokserskom stavu, pozivajui ih:
Doite ovamo, svi koliko vas ima! Nije uinio nikakvo
zlo, samo je poljubio devojku kao to bi svaki mukarac to
uinio. Ako elite da odseete nekom glavu, odsecite moju.
Ne plaim se!
U svemu tome je postojala tako iskrena nota i nainio
je tako lep kontrast naspram kukavikog ponaanja onog
drugog (oprostite mi Vae gospodstvo, ali hteli ste da
ujete istinu!) da mi je bilo drago to je i on Englez. Brani
su prepoznali takav duh i salutirali su mu svojim
handarima, ak je i Mihajlo bio meu njima. Okreui
glavu u stranu, mali ovek proaputa estoko:
Priberite se, gospodaru! Ustajte, inae e Vas sasei!
Tu je gospodin Ruk, on e nas provesti kroz ovo!
Za to vreme, ljudi su postali spremni da sasluaju
razum. Podsetili smo ih da je gospodin Melton rodak vaeg
gospodstva, tako da su odloili svoje handare i okrenuli se
svojim poslovima. Rekao sam gospodinu Meltonu da me
prati i poveo sam ih do zamka.
Kada smo stigli pred veliki ulaz, koji se nalazio u
zidom opasanom dvoritu, zatekli smo veliku grupu slugu
koja se okupila, kao i dosta brana, koji su organizovano
straarili svuda oko zamka sve od otmice vojvotkinje. Poto
ste i Vi i vojvoda u to vreme bili odsutni, straa je za to
vreme udvostruena. Kada je upravitelj stigao i stao na
vrata, sluge su se malo razmakle, a brani su se povukli u
stranu sve do uglova dvorita. Vojvotkinja je naravno, bila
obavetena o dolasku gosta (vaeg roaka), tako da je
dola da ga saeka po obiaju Zemlje Plavih Planina. Kako
je Vae gospodstvo tek skoro stiglo u Plave Planine, te nije
bilo prilike da se ovaj obiaj vidi dok je vojvoda bio
odsutan, a i verovalo se da je vojvotkinja mrtva, oni koji
ovde ive dugo, mogu Vam to objasniti: u Plavima
Planinama kada gost kojem elite da ukaete ast, dolazi u
kuu, gospa, kako se naziva domaica, dolazi da saeka
goste na vratima ili ispred vrata tako da ih lino moe
uvesti unutra. To je lepa ceremonija i pria se da su u
davnim vremenima kraljevi veoma drali do nje. Obiaj je
da, kada uvaeni gost prie (ne mora biti kraljevskog
porekla), ona klekne i poljubi mu ruku. Objanjeno mi je
da to simbolie ensko pokoravanje muu, kako udate
ene u Zemlje Plavih Planina oduvek ine, i naglaava to
pokoravanje svom gostu. Obiaj se potuje i prati u svim
formalnostima kada mlada ena po prvi put prima gosta, a
pogotovu kada prima nekog kome njen mu eli da uini
ast. Vojvotkinja je naravno bila svesna da je gospodin
Melton Va roak i prirodno je da je elela da priredi
ceremoniju to je velelepnije mogue, kako bi pokazala
shvatanje vrednosti svog mua.
Kada je izala u dvorite, ja sam se povukao, jer je
ast potpuno individualna i nikada se ne prua na ostale,
ma koliko dostojni bili. Naravno, gospodin Melton nije znao
za etikeciju tako da ga ne moemo kriviti. Poveo je svog
slugu sa sobom, i kada je video da neko izlazi, krenuo je
napred. Mislio sam de e pojuriti ka svom domainu. Mada
to nije po ritualu, bilo bi prirodno da mladi roak oda
poast eni svog domaina, to bi za sve bilo razumljivo i
oprostivo. U tom trenutku nije mi palo na pamet, ali sam
od tada razmiljao da moda nije znao za Vae venanje,
to ete, vemjem, imati na umu kada budete sudili o ovom
dogaaju. Naalost, on nije pokazao nikakvu revnost.
Naprotiv, bio je poprilino nezainteresovan. Delovalo mi je
da je, kada je ugledao nekoga ko eli da mu izae u susret,
smatrao da je to sigurna prilika da povrati sopstveno
dobro miljenje o sebi, koje mora da se znatno srozalo od
incidenta sa peharnikovom enom.
Vojvotkinja je bez sumnje mislila da doda sveeg sjaja
na celu ceremoniju, tako da je obukla kostim koji svi sada
prihvataju kao haljinu za ceremonijalne prilike. Nosila je
pokrov. Svima su nam zaigrala srca kada smo je videli i
jako smo cenili to ga nosi u takvoj prilici. Meutim,
delovalo je da gospodin Melton ne mari nimalo za to. Kako
joj je prilazio, ona je kleknula i bila je na kolenima dok je
bio nekoliko jardi od nje. Tu je stao i okrenuo se da kae
neto svom slugi, stavi monokl i baci pogled svuda oko
sebe zaista svuda, osim na uvaenu gospu koja je bila
na kolenima pred njim, ekajui da mu poeli
dobrodolicu. U oima brana, koji su mi bili u vidnom
polju, video sam bes koji raste, tako da sam ih, u nadi da
u ublaiti takve reakcije, za koje sam znao da mogu
nakoditi Vaem gospodstvu i vojvotkinji, fiksirao
namrgoenim pogledom. Delovalo je da su ga razumeli jer
su odmah povratili i zadrali svoju uzvienu mirnou.
Vojvotkinja je, moram da kaem, prola ispit fantastino.
Niko ivi nije mogao da vidi da je na bilo koji nain
povreena ili ak iznenaena. Gospodin Melton je stajao i
razgledao oko sebe toliko dugo da sam imao dovoljno
vremena da povratim svoje dranje i smirenost. Napokon je
delovalo da se prisetio da ga neko eka, jer je krenuo
napred oputenim hodom. Toliko oholosti je bilo u
njegovom hodu. Kada je priao vojvotkinji, ona je pruila
svoje ruke kako bi uzela njegovu u njih, a on joj je pruio
jedan prst! Mogao sam da ujem dubok uzdah ljudi oko
sebe jer sam se i ja pomakao napred. Mislio sam da bi bilo
dobro da budem blizu Vaeg gosta ukoliko bi mu se neto
desilo. Vojvotkinja je i dalje zadrala svoju sjajnu
samokontrolu. Podigavi prst koji je pruio njen gost, istim
odnosom kao da je u pitanju ruka kralja, pogla je glavu i
poljubila ga. Sada kada je njena dunost bila obavljena,
pripremala se da ustane, kada je on zavukao ruku u svoj
dep i izvadio iz, njega zlatnik, koji joj je ponudio. Njegov
sluga je pokuao da mu povue ruku, ali je bilo kasno.
Siguran sam, Vae gospodstvo, da nije nameravao da je
uvredi na bilo koji nain. Bez sumnje je mislio da ini
dobro delo uobiajene vrste, kao kada u Engleskoj dajemo
napojnicu hostesi. Meutim, svejedno, nekome u njenoj
poziciji, to je bilo otvoreno i nesumnjivo skrnavljenje i
uvreda. Tako su to primili i brani jer su im u trenutku
handari bljesnuli kao jedan. Za trenutak je delovalo da je
i vojvotkinja to tako primila, jer joj je iice bilo grimizno, a
oi su joj plamtele, dok se uzdizala. U trenutku se sabrala
i svima je delovalo da ju je pravedni bes proao. Sagnuvi
se, uzela je gosta za ruku znate i sami koliko je jaka i
drei je u svojoj, povela ga ka vratima, govorei:
Dobro doli, roae moga mua, u kuu moga oca,
koja je ujedno i dom moj i moga mua. Obojici je jako ao
to ih je dunost omela u ovom trenutku, tako da nisu
mogli da budu ovde kako bi mi pomogli da Vas pozdravim i
saekam.
Kaem Vam, Vae gospostvo, da je to bila lekcija iz
samopotovanja koju niko prisutan nikada nee zaboraviti.
Ja, koji sam star, na samu pomisao na to, zadrhtim od
oduevljenja i srce mi bre zakuca.
Mogu li kao verni sluga sa mnogo godina iskustva da
Varn predloim da se Vae gospodstvo pravi da ne zna
nita od ovih stvari koje sam Vam preneo kao to ste mi i
rekli. Budite uvereni da e Vam vojvotkinja to preneti na
svoj graciozan nain kada to bude eleia. Rezervisanost sa
Vae strane e joj priiniti mnogo sree, ak i ako e Vama
teko pasti.
Tako da sada kada znate sve, kako ste i eleli, imate
dovoljno vremena da se obuzdate i zauzmete koji god stav
elite. aljem Vam ovu poruku po kuriru flote. Da je
cepelin ovde, doneo bih je sam. Odlazim na kratko kako
bih saekao dolazak ser Kolina u Otrant.
Verni sluga vaeg gospodstva,
Ruk

Beleke Denet Mek Kelpi

9. avgust 1907.
Za mene je samo provienje bilo to to Rupert nije bio
tu kada je taj uasni mladi Ernest Melton stigao, mada je
mogue da se u Rupertovom prisustvu ne bi usudio da se
ponaa tako loe. Naravno, sve sam ula od slukinja,
Teuta mi nije rekla nita po tom pitanju. Bilo je dovoljno
glupo sa njegove strane to je pokuao da poljubi potenu
devojku poput Julije, koja je zaista zlatna i skromna poput
naih kotskih devojaka, ali kad pomislim da je uvredio
Teutu! Stoka mala! Ljudi bi pomislili da bi se najvea
budala iz ludnice ponaala bolje! Da ga je Mihajlo ubio,
pitam se ta bi moj Rupert i njen otac uradili? Zaista sam
zahvalna bogu to nije bio prisutan. A zahvalna sam,
takoe, to ni ja nisam bila prisutna jer bih napravila
scenu, a Rupertu se to ne bi dopalo. Mogao je ta stoka
mala! po samoj odei koju je draga devojka nosila da vidi
da je u pitanju izuzetna osoba. Meutim, samo zbog jedne
stvari bih volela da sam je videla. Kau mi da je bila
istinski uzviena poput kraljice i da je njena pokornost pri
doeku roaka njenog mua lekcija za svaku enu u
zemlji. Moram biti paljiva kako Rupertu ne bi odala da
sam ula za incident. Kasnije, kad sve proe i kad mladi
bude bezbedno otputovao, rei u mu za to. Gospodin Ruk
admiral Ruk, trebalo bi da kaem mora da je zaista
sjajan ovek kada se tako kontrolisao, jer po onome to
sam ula o njemu, on mora da je u svojim mlaim danima
bio gori od starog Morgana od Paname*( Henri Morgan (1635
1688) velki admirali i pirat, jedan od najuvenijih pirata svih
vremena koji se istakao u borbama protiv panije. Poznat po svojoj
surovosti.). Gospodin Ernest Roder Halbard Melton, iz
Hamkrofta, okrug Salop, nema predstavu koliko je blizu
bio da bude skraen za glavu.
Na sreu, ula sam za njegov susret sa Teutom pre
nego to je doao da me vidi, jer nisam jo bila dola iz
svoje etnje kada je stigao. Teutin plemeniti primer mi je
bio pred oima i bila sam reena da i sama pokaem dobre
manire, bez obzira na okolnosti. Meutim, nisam imala
predstavu koliko je zao. Kad pomislim da mi je rekao kako
mora da se jako ponosim Rupertovim poloajem ovde s
obzirom na to da sam bila njegova dadilja. Rekao je dadilja
prvo, pa sa zapetljao traei pravu rc, kao da se setio
neega. Drago mi je da nisam zlopamtilo. Srea je da ujka
Kolin nije ovde, jer zaista verujem da bi on lino izveo
,,skraivanje da je bio prisutan. Gospodar Ernest se
izvukao za dlaku jer je ovoga jutra stigla poruka poslata iz
Gibraltara za Ruperta, u kojoj ga obavetava da dolazi sa
svojim saplemenicima i da e stii ubrzo za ovim pismom.
Javie se iz Otranta kako bi neko doao da ih navede do
Visariona. Ujak mi je rekao da mu je mladi takoe pruio
prst u kancelariji gospodina Trenta, ali se on pravio da ga
nije video. Ne sumnjam da e, kada Kolin bude stigao,
mladi, ukoliko i dalje bude bio tu, morati i te kako da pazi
kako se ponaa.

Isto (kasnije)

Jedva da sam zavrila sa pisanjem kada je osmatra

sa kule javio da je Teuta, kako Rupert zove svoj cepelin,
viena iznad planina ka Plazaku. Pourila sam da ga
doekam jer ga jo uvek nisam videla u njegovom cepelinu.
Gospodin Ernest Melton je doao takoe. Teuta je naravno
bila tu pre svih nas. inilo se da po instinktu zna kada
Rupert dolazi.
Bio je zaista divan prizor kada smo ugledali mali
cepelin, rairenih zakrilaca kao ptica, kako jedri visoko
iznad pianina. Imali su eoni vetar tako da su se borili
protiv njega, inae ne bih imala vremena da stignem do
kule pre njihovog dolaska.
Kada je cepelin poeo da se sputa sa druge strane
planine, one su ga titile od vetra te mu je brzina postala
neverovatna. Nismo mogli, naravno, da sa te udaljenosti
vidimo koliko se brzo kretao. Meutim, kada se pribliio,
po promicanju brda i breuljaka ispod njega mogli smo
stei utisak o tome koliko se brzo kree. Kada je stigao do
predgorja, koja su na nekih deset milja udaljena, preao je
u brzo lebdenje i delovalo je kao da preskae tu razdaljinu.
Poto se pribliio, uzdigao se malo vie od kule, ka kojoj je
dolazio pravo kao strela odapeta iz luka. Dolebdevi do
pristana, zaustavio se u mestu poto je Rupert povukao
polugu kojom se postavljala barijera protiv vetra. Vojvoda
je sedeo pored Ruperta, ali moram rei da je drao ipku
ispred sebe vre nego Rupert svoj upravlja.
Kada su stigli, Rupert je pozdravio svog roaka sa
izuzetnom ljubaznou i poeleo mu dobrodolicu u
Visarion.
Vidim, ree, ,,da si upoznao Teutu. Moe mi sada
estitati ako eli.
Gospodin Melton je napravio dugu tiradu o njenoj
lepoti, ali je ubrzo, mumlajui dok je govorio, rekao neto
po pitanju malera i njenog pojavljivanja u pogrebnoj odei.
Rupert se nasmejao i potapao ga po ramenu dok mu
je odgovarao: Taj kroj haljine e verovatno postati
nacionalna odea odanih ena Zemlje Plavih Planina. Kada
bude saznao koliko ta haljina znai svim prisutnima,
razumee. U meuvremenu, prihvati da nema due u ovoj
zemlji koja je ne voli ili ne uvaava zbog toga to je nosi.
,,O, zaista! Mislio sam da je to neka priprema za
maskenbal. Rupertov komentar na ovu lou izjavu je bio
(za njega) poprilino mrzovoljno dat:
Savetovao bih ti da ne misli na takav nain dok si u
ovom delu sveta, Erneste. Ovde sahranjuju ljude za mnogo
manje stvari.
Izgleda da je momak shvatio neto ili zbog onoga
to je Rupert rekao ili zbog naina na koji je to uinio
jer je bio nem nekoliko trenutaka pre nego to je
progovorio.
Veoma sam umoran zbog dugog putovanja, Ruperte.
Da li bi ti i gospoa Sent Leder imali neto protiv da se
povuem u svoju sobu i legnem? Moj sluga mi moe doneti
olju aja i sendvi

Iz Rupertovog dnevnilca

10. avgust 1907.

Kada je Ernest upitao da se povue, bila je to

najmudrija stvar koju je mogao da kae ili uradi i sasvim je
odgovarala Teuti i meni. Primetio sam da je draga devojka
uznemirena zbog neega, tako da sam smatrao da je
najbolje da bude nema i da se ne brine oko toga da li e
biti uglaena prema prostaku. Mada je moj roak, ne
mogu o njemu misliti na drugaiji nain. Vojvoda i ja smo
morali da se posvetimo odreenim stvarima koje su iskrsle
kao posledica sastanka Saveta i, u vreme koje smo zavrili,
no se ve bila spustila. Kada sam ponovo video Teutu u
naoj sobi, odmah mi je rekla:
,,Da li bi imao ta protiv, dragi, da ostanem kod tetke
Denet veeras? Veoma je uzrujana i nervozna i, kada sam
se ponudila da doem, zagrlila me je i zaplakala od
olakanja.
Poto sam veerao zajedno sa vojvodom, otiao sam u
svoje stare odaje i legao rano na poinak.
Malo pred zoru me je probudio dolazak svetenika
Teofrasta, poznatog trkaa, koji je imao hitnu poruku za
mene. To je bilo pismo koje mu je dao Ruk. Bilo mu je
reeno da ga ne daje nikom drugom, nego da pronae
mene lino, ma gde bio, i urui mi ga direktno u ruke.
Kada je stigao u Plazak, ja sam ve bio otiao cepelinom,
tako da je morao da se vrati u Visarion.
Kada sam proitao Rukov izvetaj o uasnom
ponaanju Ernesta Meltona, bio sam van sebe od besa.
Zaista, ranije sam mislio da ne mogu biti ljut na njega
poto sam ga prezirao. Meutim, ovo je bilo previe. Ipak,
shvatio sam mudrost iza Rukovog saveta, tako da sam
izaao van kako bih savladao svoj bes i uspostavio
samokontrolu. Cepelin Teuta je i dalje bio ukotvljen kod
kule. Popeo sam se u njega i poleteo.
Kada sam napravio krug od oko sto milja, oseao sam
se bolje. Vetar i brzo, uzbudljivo kretanje povratili su me
tako da sam bio u stanju da se nosim sa Ernestom ili bilo
kojom svinjarijom koja moe naii, a da se ne odam. Kako
je Teuta smatrala da je bolje da ne pominje Ernestovo
ponaanje, oseao sam da moram to da prihvatim i ne
pokaem joj da znam. U svakom sluaju, reio sam da ga
se otarasim pre nego to proe dan.
Kada sam dorukovao, poslao sam slugu da ga
obavesti da u doi u njegove odaje i to ne zadugo posle
glasnika.
Bio je u svilenoj pidami kakvu ni Solomon u svojoj
slavi nije nosio. Zatvorio sam vrata za sobom pre nego to
sam poeo da govorim. Sluao je, u poetku zapanjeno,
potorn zbunjeno, pa ljutito, sve dok na kraju nije drhtao
kao iiban pas. Smatrao sam da je to bio pravi trenutak.
da mu kaem sve. Uobraeni magarac poput njega, koji je
namerno vreao sve na koje bi naiao jer i kad bi svi
njegovi gestovi u tom smislu bili nainjeni iz elementarnog
neznanja, nije bio podoban za ivot, ve bi ga trebalo
uutkati na mestu kao modernog Kalibana*( Kaliban je
jedan od protagonista ekspirove drame Oluja. Sin avola i bludnice,
monsturozne pojave stalno ini nepoinstva, bilo voljno bilo sluajno.)
ne zasluuje ni milost ni saaljenje. Kada bih pokazao
toleranciju prema njemu, dentlmensko ponaanje bilo bi
uzalud protraeno, ne donevi nikome nikakvu korist. Ako
se dobro seam, rekao sam mu neto otprilike ovako:
Erneste, kako da ti kaem, mora da ide i to brzo,
ako me razume. Usuujem se da kaem da ti na ovu
zemlju gleda kao na zemlju varvara i misli da je bilo koji
od tvojih visokih manira uzaludno baen ovde. Pa, moda
je tako. Bez sumnje je da je ustrojstvo ove zemlje grubo,
planine moda mogu predstavljati samo glacijalnu epohu,
meutim, koliko sam uspeo da doznam o tvojim
poduhvatima - jer sam saznao samo mali deo toga ti
predstavlja period koji je daleko iza. Izgleda da si ljudima
ovde priredio predstavu razigranog huligana iz doba
dinosaurusa. Plave Planine, grube kakve jesu, izale su iz
prepotopskog mulja, tako da ljudi ovde tee boljim
manirima. Oni mogu biti neotesani, primitivni, varvari,
prizemni, ako hoe, ali nisu toliko nisko da bi tolerisali
bilo tvoje ponaanje ili ukus. Dragi moj roae, nije
bezbedno za tvoj ivot da ostane ovde! Reeno mi je da ti
je samouzdravanje od strane odreenih uvreenih brana
spasilo glavu na ramenima i to zbog drugih okolnosti i
tuih zasluga, a ne zbog uvaavanja tebe. Jo jedan dan
tvog fascinantnog prisustva pomeo bi to uzdravanje i
onda bismo imali skandal. Ja sam ovde i sam pridolica
suvie nov da bih mogao sebi da dozvolim skandal te vrste
tako da neu ometati tvoj odlazak. Veruj mi, moj dragi
roae, Erneste Rodere Halbarde Meltone, od Hamkrofta
iz okruga Salop, da sam neutean po pitanju tvoje vrste
odluke da odmah ode, ali ne mogu da ne vidim mudrost
tvog postupka. U ovom trenutku, ova stvar ostaje meu
nama i kada ode ukoliko to bude odmah tiina po
tom pitanju e se potovati od strane svih, zbog kue u
kojoj si gost. Ukoliko bude potrebno da se rairi skandal,
bilo da si iv ili mrtav, nainiu od tebe sprdnju kojoj e se
rugati cela Evropa. Shodno tome, pretpostavio sam tvoje
elje i naredio da brza parna jahta bude spremna da te
odvede do Ankone ili bilo koje druge luke koju poeli.
Jahtom e upravljati kapetan Dezmond, zapovednik jednog
od naih ratnih brodova veoma odluan oficir, koji e
sleiti sva uputstva koja mu budu data. Tako emo se
postarati za tvoju bezbednost do italijanske teritorije. Neki
od njegovih oficira e urediti da te eka poseban vagon.
Njim e te odvesti do parobroda Kvinboro, na kojem e te
ekati rezervisana kabina. Moj agent e putovati sa tobom
i vozom i parobrodom kako bi se postarao da ti sve to
poeli u vidu hrane ili komfora bude obezbeeno.
Naravno, shvata, moj dragi roae, da si moj gost sve dok
ne stigne u London. Nisam zamolio Ruka da te prati jer
sam napravio greku kada sam ga poslao da te saeka.
Zaista, taj gest je moda predstavljao nepredvienu
opasnost po tebe potpuno nepotrebnu opasnost,
uveravam te. Na sreu, admiral Ruk, iako strastven ovek,
poseduje udesnu mo samokontrole.
Admiral Ruk?, upitao je. ,,Admiral?!
Admiral, svakako, odgovorio sam, ali ne obian
admiral - jedan od mnogih. On je lord admiral Zemlje
Plavih Planina. U njegovim rukama je celokupna
mornarica. Kada se takav ovek tretira kao sluga, moe
doi do... Ali zato ulaziti u to? Sve je gotovo. To pominjem
samo ukoliko se neto slino desi sa kapetanom
Dezmondom, koji je mlai ovek i stoga verovatno manje
uzdran.
Video sam da je nauio lekciju, tako da nije vie nita
rekao na tu temu.
Postojao je jo jedan razlog za njegov odlazak, koji
nisam pomenuo. Ser Kolin Mek Kelpi je dolazio sa svojim
saplemenicima i znao sam da ne voli Ernesta Meltona.
Dobro pamtim epizodu sa ponuenim prstom u kancelariji
gospodina Trenta. Takoe, pretpostavljam da je tetka
Denet uznemirena zbog nekakve nepristojnosti o kojoj
nije elela da pria. On je stvarno nemogu mladi i bolje
je da je van ove zemlje nego u njoj. Ako bi ostao ovde,
sigurno je da bi se desila neka tragedija.
Moram rei da sam osetio znatno olakanje kada sam
video da jahta, sa kapetanom Dezmondom na mostu i
mojim roakom pored njega, odlazi uz reicu.
Potpuno drugaija oseanja su me preplavila samo
sat vremena kasnije, kada je Gospa doletela reicom. Na
komandnom mostu je stajao lord admiral, a pored njega
ser Kolin, koji je izgledao izvrsnije nego ikada. Gospodin
Bingam Trent je takoe bio na mostu.
General je bio pun entuzijazma po pitanju svoje
regimente, jer je sa sobom doveo sve koji su zavrili obuku
kod kue. Bilo ih je skoro za celu etu. Kada smo ostali
sami, obavestio me je da je sve sreeno po pitanju broja i
obuke ljudi, ali da je pitanje oficira ostavio za neku
pogodniju priliku kada budemo mogli da pretresemo stvar
na miru. Objasnio mi je svoje razloge, koji su svakako bili
jednostavni i razumni. Oficiri, po njegovom miljenju,
pripadaju drugoj klasi, navikli su na potpuno drugaiji
standard ivota, smetaja, dunosti i uivanja. Sa njima je
tee postupati i doi do njih.
Nije bilo svrhe, ree, ,,da angaujemo neuspele, koji
su okotali u svojim starim predstavama o sopstvenoj
vrednosti. Potrebni su nam mladii za nau stvar to
jest, mlai, ali sa nekim iskustvom - koji znaju kako da se
ponaaju, inae, po onome to sam uo o ljudima Zemlje
Plavih Planina, ne bi dugo opstali ophodei se onako kako
to ine na drugim mestima. Poeu sa onim to bude
eleo, jer sam doao, dragi moj deae, da ostanem ovde sa
tobom i tetkom Denet. Mi emo ti, ako nam svevinji
dozvoli, pomoi da izgradi naciju saveznika Britanije, koja
e stajati kao predstraa nae nacije i uvar istonog puta.
Kad sve stvari ovde budu organizovane sa vojne strane, ja
u, ukoliko moe da bude bez mene neko vreme,
skoknuti do Londona na par nedelja. Dok sam tamo,
potraiu oficire kova kakvog traimo. Znam da ih ima
puno. Birau ih polako i paljivo i svaki ovek kojeg
dovedem sa sobom bie preporuen od strane nekog starog
vojnika kojeg poznajem i koji poznaje oveka kojeg
preporuuje. Uslov e, naravno, biti da ga je video na delu.
Imaemo, usuujem se da kaem, armiju kojoj u rangu te
veliine nema ravne na svetu i moda e doi dan kada e
naa stara zemlja biti ponosna na nau novu. Sada idem
da vidim da li je sve spremno za moje ljude - nae ljude,
Sve je bilo pripremljeno unapred kako bi saplemenici i
ene bili udobno smeteni, ali sam znao da e on kao i
svaki dobar vojnik, eleti lino da se uveri da li su mu ljudi
dobro smeteni. Nije za dabe bio, moda, najvoljeniji
general u celoj britanskoj armiji.
Kada je otiao, ostao sam nasamo sa gospodinorn
Trentom, koji je oigledno ekao na pogodan trenutak da
se vidi sa mnom. Kada sam mu spomenuo svoje venanje
sa Teutom, koja je izgleda ostavila veoma jak utisak na
njega, iznenada ree:
Pretpostavljam da smo potpuno sami i da nas nee
prekidati? Pozvao sam oveka koji je stajao ispred
ispred mojih vrata uvek stoji straar ili pored mene, gde
god da se nalazim i dao sam mu nareenja da me niko
ne uznemirava sve dok ne izdam nova nareenja.
,,Ako, rekoh, iskrsne neto bitno ili vano,
obavestite vojvotkinju ili gospoicu Mek Kelpi. Ako bilo
koja od njih dovede nekog da me vidi, pustite ga unutra.
Kada smo ostali potpuno sami, gospodin Trent je
izvadio pare papira i neka dokumenta iz torbe pored
njega. Zatim je proitao stavke sa papira, a dok je itao,
slagao je dokumenta na sto pored sebe da bi istovremeno
proverio da li se sve slae.
1. Novi testament napravljen po venanju, da se
potpie odmah.
2. Kopija ugovora o vraanju Visariona i
celokupnog imanja Petru Visarionu, kako je to naloeno
testamentom Rodera Meltona.
3. Izvetaj o korespodenciji sa Tajnim savetom.
Procedure.
 Poto je proitao poslednju stavku, razvezao je crvenu
vrpcu i drei sveanj papira u ruci, nastavio je dalje:
Kako biste kasnije mogli poeleti da prouite detalje
procedura, iskopirao sam razliita pisma, iji su originali
sklonjeni u moj sef, gde su Vam uvek na raspolaganju
ukoliko poelite da ih imate. to se trenutnih informacija
tie, dau Vam grub pregled obaveza, skreui vam panju
na mestima gde je to uputno.
,,Po prijemu Vaeg pisma sa instrukcijama koje se
tiu pristanka Tajnog saveta, po pitanju promene Vae
nacionalnosti prema uslovima testamenta Rodera
Meltooa, stupio sam u komunikaciju sa sekretarom Tajnog
saveta, obavetavajui ga o vaoj elji da u dogledno vreme
budete naturalizovani i postanete dravljanin Zemlje Plavih
Planina. Poto smo razmenili nekoliko pisama, dobio sam
poziv da prisustvujem zasedanju Saveta.
Prisustvovao sam, kao to je zatraeno od mene,
ponevi sa sobom sva neophodna dokumenta, ak i ona
koja sam pretpostavio da moda mogu biti zatraena po
elji.
Lord predsednik me je obavestio je sadanje
zasedanje Saveta posebno organizovano po sugestiji kralja,
koji je bio konsultovan po pitanju linih elja o ovom
pitanju ukoliko ih ima. Predsednik je nastavio dalje i
obavestio me da su sastanci Tajnog saveta potpuno
poverljivi i da se ne smeju obznanjivati pod bilo kojim
uslovima. Bio je dovoljno milostiv da doda:
Okolnosti ovog sluaja, meutim, jedinstvene su. Vi
nastupate u tue ime, smatramo da je uputno da Vam
proirimo ovlaenja po tom pitanju kako biste mogli
slobodno da komunicirate sa svojim klijentom. Kako se taj
gospodin eli naseliti u delu sveta koji je u prolosti bio, a
moe postati opet, ujedinjen sa ovom nacijom po pitanju
zajednikog interesa, Njegovo visoanstvo eli da gospodin
Sent Leder bude uveren u dobru volju Velike Britanije
prema Zemlji Plavih Planina i u njegovo lino zadovoljstvo
to e gospodin iz tako istaknute loze i dokazanog
karaktera postati sam po sebi karika koja povezuje
ove dve zemlje. U tu svrhu on blagorodno izjavljuje da e,
ukoliko Tajni savet da svoj pristanak o denaturalizaciji, on
lino potpisati dokument o tome.
Tajni savet je stoga odrao privatnu sednicu, na kojoj
je predmet razmotren iz svih uglova. Zakljueno je da
promena nee doneti nikakvo zlo, ve da moe biti od
koristi obema nacijama. Stoga se mi slaemo da usliimo
molbu podnosioca i preduzeli srno korake u tom smislu i
pripremili dozvolu. Tako da moete biti spokojni,
gospodine, jer, im se formalnostikoje naravno zahtevaju
odreena dokumenta od strane podnosioca obave,
dozvola i uverenje e biti izdati. Poto sam preneo ovu
izjavu na formalan nain, moj stari prijatelj je nastavio
familijarnije:
Moj dragi Ruperte, sve je pod kontrolom i uskoro e
imati slobodu, koju zahteva testament, da preduzme
korake koji su neophodiri da bude naturalizovan u svojoj
novoj zemlji.
Uzgred ti mogu rei da je nekoliko ianova saveta
napravilo veoma pohvalne opaske koje se tiu tebe.
Zabranjeno mi je da ti otkrijem imena, ali ti mogu rei
injenice. Jedan stari feldmaral koji je dobro poznat u
celom svetu, koji je sluio sa tvojim ocem, nekoliko puta
mi je rekao da je bio veoma hrabar vojnik i da mu je drago
to e Velika Britanija u budunosti imati koristi od sina
takvog oca, u tako prijateljskoj zemlji, zemlji koja lei iza
granica imperije, ali koja je esto bila uz nju i moda e
biti opet.
Toliko od Tajnog saveta. Ne moemo uraditi vie u
ovom trenutku dok ne potpie i ne potvrdi dokumenta
koja sam doneo sa sobom.
Moemo formalno zavriti sreivanje papira koji se
tiu Visariona i imanja, jer se ona moraju obaviti dok si
britanski dravljanin. Isto i testament, koji je formalniji i
iri dokument, koji e zameniti onaj kratki koji si mi
prosledio po svom venanju. Moda bi bilo neophodno ili
uputno da kasnije, kada se naturalizuje ovde, napravi
novi testament u skladu sa lokainim zakonima.

Dnevnik Teute Sent Leder

19. avgust 1907.

Danas smo imali velianstveno putovanje. ekali smo
na njega vie od nedelju dana. Rupert ne samo da je eleo
savreno vreme ve je morao da eka da novi cepelin stigne
kui. On je duplo vei od naeg starog. Nijedan koji smo
imali nije mogao da ponese grupu koju je Rupert eleo da
povede. Kada je uo da cepelin stie iz Vitbija, gde je poslat
iz Lidsa, telegramom je poslao instrukcije da ga istovare u
Otrantu, gde ga je preuzeo lino. elela sam da poem sa
njim, ali sam shvatila da je bolje da ostanem kod kue.
Rekao mi je da je u Brindiziju prevelika guva da bi se ita
sakrilo, a on eli da bude to tajnovitiji po ovom pitanju,
jer eli da proba novi radijumski motor. Od kako su otkrili
radijum u naim brdima, postao je opsednut idejom
vazdunih snaga koje bi nas titile. Posle dananjeg
iskustva, mislim da je u pravu. Kako je eleo da izvidi celu
zemlju kako bi nainio optu emu odbrane, bio nam je
potreban dovoljno velik capelin, koji bi mogao da ponese
nepohodno veliku grupu i to odgovarajuom brzinom.
Pored Ruperta tu su bili: moj otac, ser Kolin, lord admiral
Ruk (volim da tog izvanrednog oveka oslovljavam punom
titulom) i ja. Poto su se u ovakvoj skupini nali vojni i
pomorski strunjaci oni su sa sobom poneli razliite
aparate, kamere i daljinometre da bi mogli da oznae
mape, koje su takoe imali sa sobom. Rupert je, naravno,
upravljao, a ja sam mu asistirala. Otac, koji se jo nije bio
svikao na putovanje vazduhom, sedeo je u sredini (na
mestu koje je Rupert predusretljivo pripremio za njega),
gde je bilo najmanje ljuljanja. Moram rei da sam bila
zadivljena nainom na koji se izvanredni vojnik ser Kolin
drao. Nikada pre toga nije bio u cepelinu, meutim, bez
obzira na to bio je hladan kao da se nalazio na steni.
Visina i ljuljanje ga nisu uznemiravali. Zaista, izgledalo je
kao da sve vreme uiva. Admiral je bio skoro ekspert po
pitanju letenja, kao i po pitanju krabe, kako mi je Rupert
preneo.
Poli smo posle svitanja i krenuli smo na jug. Kada
smo stigli istono od Ilsina, drali smo se granice i pratiii
smo je na istok, inei povremene okrete ka unutranjosti
i natrag. Kada smo stigli do krajnje take na severu, poeli
smo da se kreemo znatno sporije. Ser Kolin nam je
objasnio da je odbrana, to se tie ostalih delova zemlje,
prilino jednostavna. Ako bilo koja druga sila, osim
Turaka, pokua da nas napadne, to mora uiniti sa mora,
tako da je veoma paljivo eleo da ispita obalu, u saradnji
sa admiralom, iji su saveti po pitanju odbrane sa mora
bili nezamenjivi.
Rupert je bio sjajan. Svi su mu se divili dok je sedeo i
upravljao polugama, terajui veliku mainu da se povinuje
svakom njegovom dodiru. Bio je toliko obuzet poslom.
Verujem da dok radi ne misli ni na ta drugo, ak ni na
mene. On je sjajan!
Vratili smo se taman kada je sunce poelo da zalazi za
Kalabrijske planine. Prilino je velianstveno kako se
horizont menja kada jedri tako visoko u cepelinu. Rupert
e me nauiti kako da sama upravljam jednim i, kada
budem spremna, poklonie mi jedan, koji e biti posebno
napravljen za mene.
Mislim da sam i ja obavila dobar posao bar imam
neke lepe ideje na dananjem putovanju. Moje zamisli
se ne tiu rata, ve mira, i mislim da sam otkrila sjajan
nain na koji moemo razviti nau zemlju. Priau sa
Rupertom o tome veeras kada ostanemo sami. U
meuvremenu, ser Kolin i admiral Ruk e odvojeno
razmisliti o svojim planovima, a onda e uporediti
miljenja sutra ujutru. Potom e ideje preneti Rupertu i
mom ocu, kako bi svi zajeno doneli odluku.
 Nastavak Rupertovog dnevnika

21. avgust 1907.

Na sastanak po pitanju odbrane zemlje odran je
ovog popodneva i proao je dobro. Bilo nas je ukupno
petoro i uz odobrenje vojvode i dvojice boraca, koji su
predstavljali kopnene snage i mornaricu, poveo sam Teutu
sa sobom. Sedela je pored mene i nije rekla ni re dok
pitanje odbrane nije bilo reeno. Ser Kolin i admiral Ruk
su sc potpuno slagali po pitanju neposrednih koraka koji
se moraju preduzeti u smislu odbrane. Na prvom mestu je
bilo utvrivanje obale na neophodnim mestima i
ojaavanje mornarice. Kada smo stigli do toga, upitao sam
ta je preduzeo po pitanju poveanja flote. Na to mi je
odgovorio da su zakljuili da su mali ratni brodovi poput
Gospe idealni za odbranu obale i delovanje u sopstvenim
vodama, jer im veliina omoguava da se po potrebi
sakriju na mnogim mestima, te da je poruio jo devet
brodova istog plana. Njih etiri je ve bilo gotovo, a ostali
su pripremani najveom moguom brzinom. General je
potom dodao da se veliki topovi mogu koristiti sa taaka
koje su paljivo odabrane na obali. Poto je obala kratka,
nije potreban veliki broj njih.
Moemo imati, ree, najvee topove, najbolje izrade
koji postoje i koristiti ih kao kopnene baterije po
najnovijem rasporedu. Ozbiljno pitanje sa kojim se
moramo pozabaviti je odbrana luke koja jo nije
razraena koja je poznata kao Plava Usta. Posle naeg
vazdunog putovanja, posetio sam je morskim putem sa
admiralom Rukom na Gospi, a potom i kopnenim putem
sa vladikom, koji je roen na ovim obalama i poznaje svaki
kamen.
Vredna je utvrivanja i to dobrog, jer je to luka bez
premca u Mediteranu. Dovoljno je prostrana da primi
mornaricu, a u isto vreme je zaklonjena sa morske strane.
Planine koje je okruuju pruaju potpunu zatitu. Ona
moe biti napadnuta samo sa nae teritorije. Naravno,
vojvodo, razumete da kada kaem ,,nae mislim na
Zemlju Plavih Planina, za iju sigurnost i dobrobit sam
zabrinut.
Kada se odgovarajui topovi postave na vrh litica
severno i juno od ulaza i kada se kameno ostrvo izmeu
utvrdi i naorua adekvatno, Usta e biti neosvojiva.
Meutim, ne bi trebalo da se oslanjamo samo na
utvrivanje ulaza. Na odreenim istaknutim mestima
koja sam obeleio na mapi potrebno je podii potopljene
tvrave sa nasipima. Tvrave bi trebalo pokriti sa brda, a
naravno i vrhove zatititi. Tako bismo mogli da se
odupremo napadu sa bilo koje strane sa kopna ili mora.
Ta luka je bitna, kako zbog snage tako i zbog bogatstva
nacije, te je stoga neophodno dobro je utvrditi. To bi
trebalo uraditi uskoro, u najveoj tajnosti, jer u suprotnom
bi to mogao postati predmet od internacionalnog
zanimanja.
Ovde je Ruk udario jako po stolu.
Boga mi, to je istina! To mi je bio san mnogo godina.
U tiini koja je nastupila, slatki, mili glas Teute bio je
jasan poput zvona:
Mogu li da kaem neto? Ohrabrena sam
izvanrednim govorom ser Kolina, a lord admiral nije
oklevao da pomene svoje snove. I ja imam san, o kom sam
poela da matam dok smo leteli iznad Plavih Usta, ali
zbog toga nije manje san. U trenutku mi se uinilo da sam
videla prelepo mesto koje e uskoro postati kako je ser
Kolin rekao odakle e snaga i bogatstvo nae zemlje
dolaziti, taka u koju e se ceo svet slivati kako bi trgovao
sa nekim od velikih bogatstava Zemlje Plavih Planina. To
bogatstvo jo nije razvijeno. Meutim, blizu je dan kada
emo poeti da ga koristimo i to posredstvom te luke. Naa
brda i doline su prepuna netaknute ume, koja je
nemerljivo vredna, tu raste raznoliko drvee kojem nema
ravnog u celom svetu. U stenama se nalazi, mada jo
neotkriveno, veliko rudno bogatstvo. Gledala sam geoloke
izvetaje komisije koju je moj mu angaovao, poto je
doao da ivi ovde i, po njihovom miljenju, nae planine
su prepune velikih koliina minerala, koji su za industriju
vredni koliko i zlato i srebro za trgovinu mada ni zlata
ne nedostaje. Kada se posao sa lukom zavri i kada sc
mesto utvrdi protiv napada, moramo nai nain da ovo
bogatstvo u drvetu i mineralima dopremimo do mora.
Tada e moda poeti veliki prosperitet nae zemlje o
kojem svi sanjamo.
Uutala je, drhtei i skoro se guei od emocija. Svi
smo bili dirnuti. Ja sam bio oduevljen do sri. Njen
entuzijazam je bio zarazan i pod njegovim uticajem mi je
proradila mata. Pod njenim uticajem rekoh:
Postoji nain. Znam kako. Dok je naa draga
vojvotkinja priala, nain mi je postao jasan. U zadnjem
delu Plavih Usta, na mestu gde zalazi najdublje u planine,
uoio sam otvor velikog tunela, koji je iao nagore
strminom, sve do prvog piatoa iza venca litica koje je
okruuju. Tuda, putem nivelacije, inama, kablovima,
drvenim podupiraima, vazdunim putem i cevima,
bogatstvo sa zemlje i ispod nje se moe transportovati.
Poto je naa zemlja sva planinska, a planine se uzdiu do
oblaka, transport do mora e biti lak i jeftin kada
uspostavimo mehanizam. Poto sav teret ide dole tu silu
emo iskoristiti da transportujemo prazna kolica od tunela
i luke gore. Moemo preusmeriti planinske potoke i tako
dobiti neogranienu hidrauliku silu tako da se cela luka i
grad, koji e tu nastati, mogu snabdevati i koristiti njenu
energiju.
Sa tim se moe poeti odmah. Ubrzo e mesto biti
premereno i ispitano kako bi se nainili inenjerski nacrti.
Moemo krenuti od glavnog tunela i kretati se od nivoa
mora nagore, tako da nas transport materijala ne kota
nita. Taj posao se moe obavljati uporedo sa izgradnjom
tvrava, nema razloga da gubimo vreme.
Stavie, dodao bih koju re po pitanju odbrane. Mada
smo po istoriji stara nacija, to se tie mesta meu velikim
silama, mladi smo. Tako da moramo pokazati hrabrost i
energiju mlade nacije u nastajanju. Kraljevstvo vazduha
jo nije uspostavljeno. Zato ne bismo pokuali da to
uradirno? Nae planine su visoke, imamo poetnu osnovu
za silu po pitanju napada i odbrane. Moemo na
odabranim mestima meu oblacima, napraviti vazdune
baze, odakle se nai cepelini mogu brzo spustiti i skriti
nae neprijatelje, bilo na moru ili na kopnu. Nadamo se da
emo iveti u miru, ali teko onima koji nas primoraju na
rat!
Nema sumirje da su Visarionovi ratnika loza. Dok
sam govorio, Teuta me je uhvatila za ruku i vrsto drala.
Stari vojvoda, uzplamtelih oiju, ustao je i uhvatio me je za
drugu. Dva stara borca su takoe ustala i salutirala mi.
To je bio poetak onoga to je uskoro postalo
Nacionalni komitet za odbranu i razvoj.
Imao sam i druge jo grandioznije planove za
budunost na umu, ali nije bilo pravo vreme za njihovo
iznoenje.
Za mene je bilo ne samo uputno ve i neophodno da
se naa mala grupa dri potpune diskrecije, po svim
pitanjima. Delovalo je kao da postoji nova nelagoda u
Zemlji Plavih Planina. lanovi Savetase stalno sastaju, ali
jo uvek nije sazvano formalno zasedanje, od poslednjeg
na kojem sam prisustvovao. Brani sve vreme dolaze i
odlaze, uvek u grupama, ili velikim ili malim. Teuta i ja
smo to primetili poto dosta vremena provodimo u
cepelinu. Medutim, nekako smo vojvoda i ja
izostavljeni iz svega, ali do sada ostalima nismo rekli ni re
u vezi sa tim. Vojvoda je to takoe primetio, ali ne govori
nita, tako da sam i ja nem, a Teuta ini sve to zatraim.
Ser Kolin ne primeuje nita, osim posla kojim je
zaokupljen planiranje odbrane Plavih Usta. Njegovo
inenjersko obrazovanje i njegovo ogromno ratno iskustvo
skoro pedeset godina je kao vojnik uestvovao u svim
velikim ratovima usmereni su na tu taku. Sigurno je
da pravi sjajne planove, konsultuje se sa Rukom skoro
svakog sata po pitanjima u vezi sa mornaricom. Lord
admiral je celoga ivota bio posmatra, tako da mu je
veoma malo bitnih stvari promaklo. On svojim mudrim
savetima znatno doprinosi konstrukciji odbrane. Mislim da
je i njemu jasno da se neto deava mimo nas, ali je nem
po tom pitanju.
ta stoji iza toga, ne mogu da pogodim. Nelagoda koja
se oseala prilikom otmice Teute i vojvode ne samo da nije
nestala ve se pojaala. Ta nelagoda je bila potaknuta
sumnjom. Verujem da emo saznati ta je po sredi kada za
to doe vreme. U meuvremenu, bavimo se svojim poslom.
Na sreu, Plava Usta i planine oko njih su moje vlasnitvo,
jer ih je ujka Roder kupio odavno, nevezano za imanje
Visarionovih. Zatraio sam od vojvode da mi dozvoli da ih
prebacim na njega, ali je on to odbio i zabranio da mu
ponovo to pomenem.
Ve si dovoljno uradio", ree, ,,ako ti dozvolim da
nastavi, oseau se loe. A mislim da ne bi eleo da otac
tvoje ene pati i osea se bedno posle asnog ivota.
Poklonio sam se i vie nita nisam rekao. To pitanje je
ostavljeno po strani i ja idem za svojim naumom. Dao sam
da se uradi ispitivanje i nakon njega su otpoeli radovi na
tunelu u luci.
KNJIGA OSMA BLJESAK HANDARA
 Privatni memorandum o sastancima razliitih lanova
Nacionalnog saveta, odranih u zgradi Saveta Plavih
Planina, u Plazaku, u ponedeljak 26. avgusta 1907.
(zapisano po nalogu prisutnih od strane Kristoferosa,
sekretara Saveta)

Kada je organizovan privatni sastanak razliitih

lanova Nacionalnog saveta, koji se sakupio u zgradi
Saveta u Plazaku, preliminarno je odlueno da sada i posle
ni jedno jedino ime od onih koji su prisutni nee biti
spomenuto, i da se zvaninici koji budu odreeni u svrhu
ovog sastanka spominju samo po funkciji, bez
oslovljavanja po imenu.
Zasedanje je poprimilo formu uoptene konverzacije,
potpuno neformalne i stoga nee biti pribeleeno.
Generalni ishod je da postoji jedinstveno miljenje, koje je
dugo razmatrano od strane mnogih ljudi u celoj zemlji, da
se je potrebno promeniti ustav i ustrojstvo zemlje.
Zakljueno je da trenutni oblik vladavine od strane
neredovnog Saveta nije dovoljan i da je potrebno usvojiti
metod koji vie odgovara duhu vremena. U tom smislu,
ustavna monarhija poput one u Velikoj Britaniji, inila se
najpodesnijom. Na kraju je odlueno, da svaki ian Saveta
lino proelja svoju oblast i porazgovara o problemu sa
biraima, kako bi na sledeem zasedanju poto je
odreeno da se sastanak odloi za sedam dana, do drugog
septembra sva miljenja i elje sasluali. Pre nego to su
se rastali, razmatrali su koja bi individua bila najpodesnija
za kralja, ukoliko nova ideja naie na odobravanje u
zemlji. Potpuni konsenzus po tom pitanju je da bi vojvoda
Petar Visarion trebalo da, ukoliko prihvati tu poziciju,
bude imenovan. Bilo je vano, da mu vojvotkinje Teute,
koja je sada udata za Engleza, Ruperta Sent Ledera
kojeg brani zovu gospodar Rupert bude naslednik
trona kada za to doe vreme naslednik koji je potpuno
vredan tog uvaenog mesta. Nekolicina govornika je, uz
opti pristanak, istakla da je gospodin Sent Leder ve
sluio dravi na takav nain i da je on sam vredan da bude
osniva nove dinastije, ali, kako je sada u rodu sa
vojvodom Petrom Visarionom, bilo je prilino da starijem,
koji je iz nae zemlje, prvom bude ponuena ta ast.

Isto (nastavak)

Zajedniki sastanak odreenih lanova Saveta ponovo

je odran u zgradi Saveta u Plazaku u ponedeljak, 2.
septembra 1907. Dogovorom je postavljen isti
predsedavajui i pravila povodom beleaka obnovljena.
Razliiti lanovi saveta su na smenu podnosili
izvetaje prema dravnom popisu. Svaki kraj je bio
predstavljen. Izvetaji su bili jedinstveni u korist novog
ustava i bilo je izneto da je kandidatura vojvode Petra
Visariona za kralja prihvaena sa entuzijazmom u svim
delovima zemlje. Takoe, potvrdeno je da su brani rado
prihvatili da krunu potom nasledi gospodar Rupert
(prihvatali su samo njegovo ime kao alternativu, ne puno,
jer su izjavili da e on za njih zauvek biti Rupert).
Poto je pitanje reeno na zadovoljavajui nain,
reeno je da se formalni sastanak Nacionalnog saveta odri
u zgradi Saveta u Plazaku, za nedelju dana od sada i da se
od vojvode Visariona zatrai da bude pripravan da
prisustvuje Savetu. Odlueno je da se visokom sudu izda
instrukcija da prerade stari ustav kako bi se novi usvojio i
to baziran na ustavnoj proceduri Velike Britanije, tako da
bude primenjljiv na tradicije i ideje Vlade Plavih Planina.
Jedinstvenim glasanjem ovaj privatni i neregularni
sastanak razliitih pripadnika saveta okonan je.
 Zapis o prvom sastanku Nacionalnog saveta Zemlje
Plavih Planina, koji je odran u Plazaku a ponedeljak, 9.
septembra 1907, kako bi se razmotrilo usvajanje novog
ustava i odredio datum njegovog stupanja na snagu (koji je
vodio kaluer Kristojeros, sekretar Nacionalnog saveta)

Zajedniki sastanak je odran kako je predvieno. Svi

pripadniei Saveta su bili prisutni, zajedno sa vladikom,
arhiepiskopom, arhimandritima manastira Spazaka,
Ispazara, Domitana i Ostroga, ministar fiinansija,
predsednik Vrhovnog suda i drugi visoki zvaninici
uobiajeni za zasedanje Nacionalnog saveta kada se
reavaju pitanja od velike vanosti. Imena svih prisutnih
se mogu nai u punom izvetaju, dok je ovde data
skraena verzija raznih izjava i govora za vreme
razmatranja, od kojih je neke stenografski pribeleio
skromni zapisnik dok su druge nainili sami pripadnici
Saveta.
Vojvoda Petar Visarion je bio prisutan ispunjavajui
elju Saveta i ekao je u zgradi kada e biti pozvan pred
Savet.
Predsedavajui je izneo pred Savet pitanja Ustava,
objanjavajui poglavlja koja su sainiii predstavnici
visokog suda. Ustav je formalno prihvaen od strane
Nacionalnog saveta u ime naroda i predloeno je da se
kruna ponudi vojvodi Petru Visarionu, iji naslenik bi bio
gospodar Rupert, mu njegovog jedinog deteta
vojvotkinje Teute. To je takoe primljeno sa entuzijazmom
i prihvaeno.
Tada su predsedavajui, arhiepiskop i vladika,
nastupajui kao izaslanici otili po vojvodu Petra
Visariona.
Kada je vojvoda uao, ceo Savet zajedno sa
zvaninicima je ustao i nekoliko trenutaka su stajali
pognutih glava s potovanjem. Potom su, kao po komandi
jer nijedna re nije bila izgovorena - isukali svoje
handare i staii mirno vrhovi handara su bili upereni
nagore dok su im otrice bile usmerene napred.
Kaliban je jedan od protagonista ekspirove drame Oluja. Sin
avola i bludnice, monsturozne pojave stalno ini nepoinstva, bilo
voljno bilo sluajno.Vojvoda je mirno stajao. Delovao je ganuto,
ali se odlino kontrolisao. Jedini put kada je izgledalo da je
izgubio samokontrolu jeste kada su svi prisutni zajedno
podigli handare visoko i uzviknuli: iveo, kralj Petar!
Potom su spustili handare i njihove vrhove uperili ka
zemlji stojei pognutih glava.
Kada je povratio kontrolu nad sobom, vojvoda Peter
Visarion je progovorio:
Kako da vam se dovoljno zahvalim, brao moja, i
preko vas narodu Zemlje Plavih Planina na asti koja mi je
uinjena danas? Uistinu to nije mogue stoga vas molim
da to smatrate uinjenim i poredite moju zahvalnost sa
velikodunou vaih srca. ast koju mi nudite nikada
nisam razmatrao, niti sam u najluim snovima ikada
pomiljao na to. ast je toliko velika da vas molim da mi
podarite jo malo vae irokogrudosti i date mi malo
vremena da razmislim o tome. Neu odugovlaiti, jer mi je
vatra te poasti jo uvek svea u dui, a nazirem i hladnu
senku dunosti, mada joj se telo jo nije formiralo. Dajte
mi jedan sat samoe sat najvie da ne bih prolongirao
bez razloga ovo zasedanje. Mogue je da e mi biti
potrebno manje vremena, ali u svakom sluaju vam
obeavam da u se, kada u svojoj glavi reim ovo pitanje,
odmah vratiti."
Predsedavajui Saveta je pogledao oko sebe i videvi
oko sebe pognute glave pristanka, ree glasom punim
potovanja i ozbiljnosti: ekaemo strpljivo, koliko god
vremena da Vam je potrebno i neka Bog koji vlada svima,
privede Vae srce svojoj volji!
I tako je u tiini vojvoda izaao iz sale.
Sa svog mesta pored prozora mogao sam da ga vidim
kako odlazi, odmerenim korakom, uz brdo koje se uzdie
iza zgrade Saveta i nestaje u senci ume. Potom me je moj
posao obuzeo jer sam eleo da pribeleim deavanja, dok
su mi jo svea u pamenju. U mrtvoj tiini ceo Savet je
ekao, niko nije progovarao niti pokuavao da komunicira
makar i pogledom.
Skoro ceo sat je proao kada se vojvoda vratio u
Savet, hodajui polako i dravniki ozbiljno, kako je
oduvek hodao dok godine nisu poele da mu sputavaju
mladalaki hod koji je bio tako uven. lanovi saveta su
ustali i ostali na nogama kako bi sasluali njegovo
saoptenje. Govorio je polako, a lcako je njegov odgovor bio
vaan za istoriju zemlje i naroda, zapisao sam svaku
izgovorenu re, ostavljajui tu i tamo mesta za opis ili
komentar, koje sam potom dopisao.
Gospodo iz Nacionalnog saveta, arhiepiskope,
vladiko, sudije, arhimandriti i vi, brao moja, od kako sam
vas ostavio, povukao sam se u umu kako bih se u miru
posavetovao sa sobom i Bogom. I on me je u svojoj
blagorodnoj mudrosti doveo do zakljuka koji mi je od
prvog trenutka bio na srcu. Brao, svi znate inae sam
uzalud protraio godine ivota da su moje srce, dua i
telo uz zemlju - moje iskustvo, ivot i handar. Kada je sve
dato za nju, zato sam ustuknuo pred svojim sudom koji je
morao da se bori sa mojom ambicijom? Deset vekova moja
loza je uvek izvravala svoju dunost. Vekovima su ljudi
mojim precima ve nudili titulu kralja, kao to to vi inite
sada. Meutim, meni bi bilo odvratno da izneverim to
poverenje, ak i da je najmanja titula u pitanju. Ukoliko
prihvatim ast da budem kralj, to u uiniti samo ako
nema boljeg kandidata za to. Da nema drugog, to bih
drage volje prihvatio i stavio bih vam se na raspolaganje i
povinovao se vaim eljama. Ipak, takav neko postoji i ve
vam je drag zbog svojih podviga, a takoe i meni, jer je on
moj sin zbog ljubavi moje erke. On je mlad, a ja sam star.
On je jak, hrabar i pravedan. Moji dani korienja snage i
hrabrosti su proli. Dugo sam razmiljao da svoje pozne
godine provedem u nekom od manastira, gde bih i dalje
mogao da posmatram vrtlog ivota i savetujem mlae ljude
ivljih umova. Brao, ulazimo u turbulentna vremena.
Vidim znakove njihovog dolaska na svim stranama. Sever i
jug stari poredak i novi e se sukobiti, a mi leimo
izmeu njih. Istina je da Turci sa kojima ratujemo hiljadu
godina polako postaju beznaajni. Meutim, sa severa se
pojavljuju osvajai koji se polako prikradaju Balkanu, a
sila im je vea. Mar im je bio postojan i kako su nastupali
utvrivali su svaki svoj korak. Sada nam diu za vratom i
ve su poeli da gutaju regije kojima smo pomogli da se
oslobode Muhamedove stege. Austrija je pred naim
vratima. Poto su je pobunjenici u Italiji odbili, umeala je
svoje prste meu evropske sile tako da u ovom trenutku
deluje kao nesavladiv protivnik za ovako malo zemlju. Za
nas postoji samo jedna ansa: da se udruimo sa
balkanskim silama kako bismo napravili front u svim
pravcima. Da li je to poduhvat koji bi starac trebalo da
preduzme? Ne, te ruke moraju biti mlade i savitljive, um
vispren, a srce jako da bi se preduzeo takav poduhvat.
Ukoliko bih prihvatio krunu, samo bih odloio ono to bi
neumitno dolo. Od kakve koristi bi bilo da kada me tama
uzme, moja erka bude kraljica prvom kralju nove
dinastije? Poznajete tog oveka i znam da ste voljni da ga
nainite kraljem posle mene. Zato ne poeti od njega?
Dolazi iz velike nacije, gde je princip slobode osnovni
princip kojim se rukovode sve stvari, iz nacije koja nam je
ne jednom pokazala svoje prijateljstvo. Bez sumnje, sama
injenica da e Englez postati na kralj donee sa sobom
duh i vladanje koji je njegovu zemlju nainio velikom, a to
bi mnogo znailo za ponovno uspostavljanje starog
prijateljstva i stvaranje novog, koje bi u tekim vremenima
dovelo britanske brodove u nae vode i britanske bajonete
kao podrku naim handarima. Poznata mi je injenica
koja vama nije: da je Rupert Sent Leder ve pribavio
dokument potpisan od strane engleskog kralja lino, koji
mu dozvoljava da se odrekne engleskog dravljanstva i
zatrai nae. Takoe, znam da je sa sobom doneo ogromno
bogatstvo, uz iju pomo uveavamo svoju mo za rat
ukoliko se on dogodi. Svedok sam njegove porudbine za
devet novih brodova iste klase kao i brod koji se pokazao u
naoj pobedi protiv Turaka ili pirata ta god da je bio. O
svom troku je preduzeo utvrivanje Plavih Usta. Od njih
e nainiti tvravu jau od Gibraltara i obezbediti nas od
mogueg austrijskog upada iz Kotora. On ve postavlja
vazdune stanice na naim najviim vrhovima kako bismo
u ratu mogli koristiti cepeline koji su napravljeni za njega.
Takvi Ijudi prave velike nacije i ubeen sam da bi u
njegovim rukama ova izvanredna zemlja plemenitih i
slobodoljubivih ljudi, procvetala i postala sila. Stoga vas,
brao, molim da onome kome je prolost i budunost ove
nacije draga i koji je mu moje erke, date ast koju ste
eleli da ukaete meni. Ovde mogu da govorim samo u
svoje ime. Ona nee izgubiti na dostojanstvu u bilo kom
sluaju. Da sam zaista kralj, ona bi kao moja erka bila
princeza. Ako bude drugaije, bie kraljica velikog kralja i
njena loza, koja je i moja, procvetae kroz stablo nove
dinastije.
Stoga, svega radi, brao moja, radi nae Zemlje Plavih
Planina, nainite gospodara Ruperta, koji se ve dokazao,
svojim kraljem.
Uinite me srenim tako to ete mi omoguiti da se
povuem u manastir.
Kada je vojvoda zavrio svoj govor, svi su utali i dalje
stojei. Meutim, nije bilo sumnje u njihov pristanak na
njegovu najdareljiviju molbu. Predsedavajui je dobro
protumaio opte raspoloenje kada je rekao:
Gospodo iz Saveta, arhiepiskopi, vladiko, sudije,
arhimandriti i ostali koji ste prisutni, slaemo li se da
pripremimo odgovor vojvodi Petru od istorijske loze
Visarionovih i sloimo se sa njegovim eljama?
Na to mu je jedinstveno odgovoreno: Slaemo se.
Nastavio je: Dalje, hoemo li upitati gospodara
Ruperta od kue Sent Ledera, koji je povezan sa nama
kroz brak sa vojvotkinjom Teutom, erkom i jedinim
detetom vojvode Petra Visariona, da doe sutra ovamo? I
da li emo mu, kada bude pred nama, ponuditi krunu i
kra]jevstvo?
Odgovor je bio: ,,Hoemo.
Meutim, ovoga puta je odgovor pratio dinovski zvon
bljeskanja handara. Posle toga sednica je rasputena za
taj dan.

Isto nastavak

10. septembar 1907.

Kada se Nacionalni savet sastao danas, vojvoda Petar
Visarion je bio u Savetu, ali se drao u pozadini tako da je
njegovo prisustvo jedva primeeno. Poto su obavljene
preliminarne pripremne, pozvali su gospodara Ruperta,
koji je ekao u prostorijama Saveta. On je odmah doao u
pratnji sa izaslanstvom koje je poslato da ga doprati. Kako
se pojavio na vratima lanovi Saveta su ustali. Dolo je do
izliva emocija i vaenja handara. Za trenutak je stajao
nem, podignute leve ruke, kao da je davao znak da eli da
govori. im je to primeeno, skupom je zavladala tiina.
Molim vas da dopustite vojvotkinji Teuti Visarion,
koja me je dopratila dovde, da prisustvuje sednici i uje
vae elje?
Odmah su se zauli povici odobravanja i poto se
poklonio, vratio se natrag da je dovede.
Njeno pojavljivanje je propraeno ovacijama slinim
onima kojima je doekan gospodar Rupert, na ta se ona
naklonila sa dostojanstvenom ljupkou. Nju je zajedno sa
svojim muem do ela dvorane sproveo predsedavajui. U
meuvremenu je jo jedna stolica pripremljena uz
gospodarevu i njih dvoje su seli.
Predsedavajui je onda dao formalnu izjavu kojom su
elje saveta prenete gospodaru Rupertu: da mu se u ime
naroda Zemlje Plavih Planina ponudi kruna i kraljevstvo.
Poruka je preneta identinim reima koje su upotrebljene
prethodnog dana kada je kruna ponuena vojvodi
Visarionu. Gospodar ih je sasluao u tiini. Cela stvar je
oigledno bila nova za njega, ali je fantastino zadrao
samokontrolu pod takvim okolnostima. Kada je upoznat sa
prethodnom ponudom datoj vojvodi i njegovom postupku
po tom pitanju, ustao je da govori, u sali je nastao muk.
Poeo je sa par rastrzanih rei hvale, a potom je postao
neobino smiren:
Meutim, pre nego to pokuam da vam dam
odgovarajui odgovor elim da znam da li e mi se u ovoj
asti pridruiti i moja draga ena vojvotkinja Teuta
Visarion, i da li e njoj, koja je tako velianstveno dokazala
svoju vrednost, biti dozvoljeno da ima funkciju u vladanju
zemljom. Ako bi...
Tu ga je prekinula vojvotkinja, koje je ustala, uhvatila
ga za levu ruku i rekla:
Nemojte mi zameriti, gospodo, jer nemam nameru da
krim potovanje ene prema muu, koje mi u Zemlji
Plavih Planina tako visoko cenimo, to sam prekinula
svoga mua. Ja ovde nisam samo kao ena, ve i kao
vojvotkinja od Visariona i u spomen svih plemenitih ena
iz te plemenite loze oseam veliku obavezu. Mi ene
Visarionovih nikada u naoj istoriji nismo se isticale i bile
rivali svojim muevima. Svi znamo da e mi moj dragi
suprug oprostiti ako greim kao ena, ali ja se obraam
vama, Savetu nacije, sa drugog uporita i sa drugim
stanovitem. Plaim se da moj mu ne zna, ono to vi
znate, da je od davnina u istoriji ove zemlje, kada je
postojalo kraljevstvo, vladano zakonom muke suprematije
i snage, to je kasnije postalo poznato kao Lex Salica*(
Kodeks tradicionalnih zakona i prava iz ranog Srenjeg veka nastao za
vreme Franakog kralja Klovisa u VI veku.). Gospodo iz Saveta, ja
sam ena Plavih Planina jo mlada, ali sa krvlju
etrdeset generacija ena u mojim venama. Bilo bi loe da
ja, iako me mu ceni ena onoga koga elite za svog
kralja uzmem uea u izmeni starog zakona koji je bio
na snazi hiljadu godina i koji slui na ast naih ena.
Kakav bi to primer bio u vremenu kada ene drugih nacija
pokuavaju da zaborave svoju enstvenost i bore sa na
istoj nozi sa mukarcima! Mukarci Plavih Planina,
govorim u ime naih ena kada kaem da je nama
najvrednija slava naih mukaraca. Da budemo njihove
saputnice, naa je najvea srea, da budemo njihove ene
ispunjenje je naih ivota, da budemo majke njihove dece
nae je deljenje slave sa njima. Stoga vas molim, ozvolite
mi da budem kao i sve druge ene u zemlji, ravna njima po
domainskoj srei, to je naa sfera i, ako sam vredna da
nosim takvu ast, elim da budem primer enske
estitosti. Uz skroman, elegantan naklon je sela.
Nije bilo sumnje u to kako e biti primljena njena
izjava o odricanju od kraljevskih poasti. Bilo je vie asti
ukazane njoj u brzom, estokom uzviku koji je usledio, i
slonom podizanju handara nego u noenju bilo kakve
krune koja moe krasiti ensku glavu.
Spontani gest gospodara Ruperta bio je jo jedan izvor
radosti za sve. On je ustao, uzeo svoju enu u naruje i
poljubio je pred svima. Zatim su zajedno seli, pribliivi
stolice i drali se za ruke, stidljivo kao ljubavnici.
Potom je Rupert ustao. Uz iskrenost, koja je zraila sa
njegovog lica, jednostavno je rekao: ta mogu da kaem,
osim da sam u svakom pogledu, sada i zauvek, spreman
da se pokorim vaim eljama.
Potom je podigao handar i drei ga ispred sebe
poljubio drku.
Zaklinjem se da u biti iskren i pravedan biu, uz
Boiju pomo, kralj kakvog oekujete koliko god snage
da imam. Amin.
Time je zavreno zasedanje na optu radost Saveta
iznova i iznova su handari bljeskali uz poklike.
Kada su se Rupert reeno mi je da ga ne mogu
voditi kao kralja dok formalno ne bude obavljeno
krunisanje, koje je zakazano za sredu, 16. oktobra i
Teuta povukli, vojvoda Petar Visarion i predsedavajui su
sainili odbor, zajedno sa predsednicima suda kako bi se
organizovale formalnosti za krunisanje i obavestile strane
sile. Ta pitanja su reavali do kasno u no.
 Iz Londonskog glasnika
PROSLAVA KRUNISANJA U ZEMLJI PLAVIH PLANINA
(Od specijalnog dopisnika)

Plazak, 14. oktobar 1907.

Dok sam sedao za skromni stolom na kojem se
nalazio ruak, putujui austrijskim parobrodom Franc
Jozef alio sam za udobnou i gastronomskim luksuzom
hotela Kralj i Car u Trstu. Kratko poreenje izmeu menija
jueranjeg i dananjeg ruka itaocima e dati jasnu
predstavu o tome ta govorim.

Trst Parobrod
Poirana jaja Kajgana i tost
Peeno pile sa paprikom Hladno pile
Odrescivestfalijske unke Hladna unka
kuvani u vinu Haringe Peene
Tuna sa krastaviima jabuke
Pirina sa kremom vajcarski sir
ele od guave

Jue sam bio srean i radovao sam se dobrom

odmoru. Danas sam tup i lenj, takoe uznemiren jer sam
siguran da e mi veeras u praviti probleme.
Put do Dubrovnika, a potom do Plazaka bio je
poploan mizerijom. Neka se vie ne pria o tome!
Plazak je bedno mesto. U njemu nema ni potenog
hotela. Verovatno je zbog krunisanja novog kralja Ruperta
i organizovano smetanje novinara i gostiju u velike
privremene hotele, to je bilo oigledno i Svetom Luju.
Ovde je svaki gost imao svoju sobu, ako ih tako moemo
nazvati, jer su najvie podseale na sobice u pansionu.
Posle prve prespavane noi, mogao sam da priam o
iskustvima i patnjama putnika tree klase. Ipak, obavezan
sam da kaem da su trpezarija i salon, mada neudobno
jednostavni, bili potpuno adekvatni za privremenu
upotrebu. Na sreu, neu morati da podnosim mnogo
obeda ovde, jer sutra svi ruamo sa kraljem u gradskoj
kui: a poto je meni pod nadzorom uvenog efa
dovedenog iz Pariza, mislim da se moemo radovati
injenici da na poinak neemo otii gladni. Anticipacija
nastala posle inspekcije spavaih soba, nije se ostvarila
kada je dolo vreme za veeru. Na nae iznenaenje,
posluena je izvrsna veera, mada su dominirala hladna
jela (to smatram loim za u). Ba kada smo zavravali,
posetio nas je kralj (budui), koji je svratio potpuno
neformalno i poto nam je poeleo toplu dobrodolicu,
pozvao nas je da popijemo au vina zajedno. Bili smo
poslueni sjajnim (mada malo slatkim) Klikuotom iz 1893.
Kralj Rupert nas je potom zamolio da sednemo. On je etao
izmeu stolova, tu i tamo prepoznajui po nekog novinara
kojeg je znao iz svojih ranijih avanturistikih dana. Ljudi
sa kojima je razgovarao su delovali veoma zadovoljno
sobom verovatno. to se mene tie, bilo mi je drago to se
nismo poznavali od ranije, jer me je to spasilo od onoga to
smatram ponienjem da se prema meni pokroviteljski u
javnosti odnosi potencijalni kralj, koji se jo (u dvorskom
smislu) nije ni rodio. Va izveta, koji je po profesiji
advokat, ponosan je to pripada seoskom plemstvu i to je
naslednik istorijskog imanja u okrugu Salop, koji se moe
pohvaliti veom populacijom od Zemlje Plavih Planina.

UREDNIKA BELEKA Moramo zamoliti nae

itaoce za izvinjenje povodom jueranjeg izvetaja
poslatog iz Plazaka. Izvetaj nije poslao na redovni
dopisnik, ve roak kralja Ruperta, koji nas je zamoiio da
bude izveta sa krunisanja jer je, kako nam je rekao, bio
u mogunosti da doe do informacija ,,iznutra . Poto smo
proitali lanak, smesta smo ga opozvali telegramom i,
ukoliko se ne bude povinovao, poslali smo uputstvo za
njegovo izbacivanje, koje stupa na snagu odmah.
Takoe smo telegramom zamolili gospodina Mordreda
Buta, koji je dobro poznati dopisnik i koji se, prema naim
saznanjima, zbog privatnih poslova nalazi u Plazaku da
nam poalje pun izvetaj. Smatramo da bi nai itaoci
radije eleli da saznaju neto o ceremoniji, nego o jeftinim
menijima, njegovoj ui i vreanju dostignua jednog
Engleza, kojeg je nacija u usponu izabrala da joj bude
kralj. Neemo naravno pominjati ime naeg prethodnog
dopisnika, osim ako ne hudemo primorani njegovim daljim
postupcima.
Iz Londonskog glasnika
KRUNISANJE KRALJA RUPERTA OD PLAVIH PLANINA
(od naeg specijalnog dopisnika Mordreda Buta)

Plazak, 17. oktobar 1907.

Plazak nema katedralu ili crkvu dovoljno veliku da bi
se u njoj odrala velika ceremonija krunisanja. Stoga je na
Nacionalnom savetu odlueno, uz pristanak kralja, da se
ceremonija odri u staroj Crkvi Svetog Save u Visarionu
koji je rodno mesto kraljice. Shodno tome, napravljene su
pripreme da se svi gosti prebace brodovima do mesta
krunisanja. U crkvi e se odrati religiozna ceremonija,
posle koje e usleiti banket u zamku Visarion. Gosti e se
potom vratiti brodovima u Plazak, gde e se odrati
narodno krunisanje kako to ovde zovu.
U Zemlji Plavih Planina obiaj je, jo od starih dana
kada su bili kraljevina, da se odravaju dve ceremonije
jedna koju bi vodio poglavar crkve, a drugi ritual bi
sproveli Ijudi sami, na prilino istoj osnovi kao i okupljanja
slobodnjaka kod Germana. Plavoplaninci su nacija
neobino lojalna tradicionalnim tendencijama. to se
praktikovalo pre hiljadu godina, praktikuje se i sada
naravno koliko je mogue, usled izmenjenog stanja stvari.
Crkva Svetog Save je veoma stara i prelepa, izgraena
u stilu grkih crkava, prepuna spomenika iz istorije Zemlje
Plavih Planina. Naravno, ni ona, ni ceremonija ne mogu se
porediti sa grandioznou drugih ceremonijala
krunisanje cara u Rusiji, Alfonsa XII u Madridu, Karlosa 1
u Lisabonu.
Crkva je bila ureena nalik na Vestminstersku opatiju
za krunisanje kralja Edvarda VII, mada, naravno, nije bilo
toliko zvanica, niti uvaenih individua. Zaista, prisutnih,
osim zvaninika i novinara, nije bilo mnogo.
Najupeatljivija pojava pored kralja Ruperta koji je
izvanredan ovek, sedam stopa visok jeste kraljica
Teuta. Sedela je na maloj galeriji koja je bila podignuta u
tu svrhu, nasuprot trona. Ona je upadljivo lepa ena,
visoka i lepo graena, crne kose i oiju poput crnih
dijamanata, sa jedinstvenom crtom, jer se u njima mogu
videti zvezde koje kao da menjaju boju u zavisnosti od
emocija. Meutim, ni njena lepota ni zvezdane oi nisu ono
to vam u prvi mah privue panju. Detalji se uoe posle
paljivijeg posmatranja, ali, iz daleka, najatraktivnija stvar
je bila njena haljina. Sigurno je da nikada pre toga nijedna
ena, bilo da je kraljica ili paorka, nije nosila takvu haljinu
u takvoj prilici.
Bila je obuena u beli pokrov i samo to. uo sam
nekakvu priu koja sekrije iza tog neobinog kostima i
kasnije u vam je poslati*
*Urednika beleka Mi emo vam u vikend izdanju
od subote preneti celu romantinu priu o kraljici Teuti i
njenom pokrovu, koju je napisao gospodin Mordred But, a
ilustrovao ju je na istaknuti umetnik gospodin Nilson
Braun, koji je bio umetniki saradnik gospodina Buta na
venanju kralja Ruperta.

Kada je povorka ula u crkvu, kroz velika zapadna

vrata, zaula se nacionaina himna: Vodi nae korake kroz
mrak o, Jehova", koju je pevao hor, koji su pratile orgulje i
drugi instrumenti. Arhiepiskop je stajao ispred oltara, a
oko njega su se nalazili arhimandriti etiri velika
manastira. Vladika je stajao ispred lanova Nacionalnog
saveta. Malosa strane nalazila se grupa zvaninika,
predsednici suda i sl. svi su nosili sjajne odore velike
starosti maral zapovednik kopnenih snaga i lord
admiral.
Kada je sve bilo spremno za ceremonijalni akt
krunisanja, arhiepiskop je podigao ruku, na ta je muzika
prestala. Okrenuvi se tako da je gledao u kraljicu, koja je
na to ustala, kralj je isukao handar i salutirao. Svaki
mukarac u crkvi, svetenici i ostali, nosio je handar i,
sledei kralja, tren kasnije njihova oruja su bljesnula. U
ovom istinski kraljevskom salutiranju bilo je neeg
simbolinog i dirljivog. Njegov handar je mona otrica i,
kada ga dri visoko, ovek njegovog stasa nadvisuje sve u
crkvi. Zaista inspirativan prizor. Svako ko je tome
prisustvovao nikada nee zaboraviti plemeniti bljesak
otrica u hiljadu godina starom pozdravu...
Krunisanje je bilo kratko, jednostavno i impresivno.
Rupert je klekao, a arhiepiskop mu je, posle krae molitve,
na glavu stavio bronzanu krunu Petra, prvog kralja Zemlje
Plavih Planina. Nju mu je dodao vladika, kojem je ona bila
dostavljena iz nacionalne riznice. Blagoslov novog kralja i
kraljice okonao je ceremoniju. Prvo to je Rupert uradio
kada je ustao bilo je izvlaenje handara i salutiranje
narodu.
Posle ceremonijc u crkvi, ponovo se napravila povorka
koja je krenula ka zamku Visarion, koji se nalazi nedaleko
odatle preko ivopisne reice, uokvirene sa obe strane
veiikim liticama. Kralj je predvodio povorku, a kraljica je
ila uz njega, drei ga za rulcu... Zamak Visarion je jako
star i neverovatno ivopisan. Kasnije u poslati pismo sa
detaljnim opisom zamka...
Gozba je odrana u velikoj sali koja je kraljevskih
proporcija. aljem vam kopiju menija kako bi nai itaoci
saznali neto o detaljima takvih gozbi u ovom delu sveta.
Jedna stvar na banketu je bila prilino uoljiva. Kako
su zvaninici bili gosti kralja i kraljice, oni su ih lino
posluivali. Ostale goste, ukljuujui i novinare posluivali
su lanovi kraljevog domainstva, ne sluge ve gospoda i
dame sa dvora.
Odrana je samo jedna zdravica, koju je drao kralj.
,,Za Zemlju Plavih Planina; da svi ispunimo nau
dunost prema zemlji koju volimo!
Pre nego to je otpio, njegov moni handar je ponovo
bljesnuo i u trenutku za svakim stolom za kojima je bilo
Ijudi Plavih Planina bljesnuo je elik. Moete zakljuiti da
je handar nacionalno oruje. Ne znam da li ih stanovnici
nose sa sobom u krevet, ali je sigurno da ih nose na sva
druga mesta. Njegovo izvlaenje naglaava svaku stvar u
narodnom ivotu...
Ponovo smo se ukrcali na ratne brodove, kralj i
kraljica sa lanovima Saveta i zvaninicima bili su na
jahti, dok smo mi ostali ili bojnim brodom. Jahtom je
upravljao lord admiral lino. Iako je bojni brod bio prilino
brz, jahta nas je ostavila daleko za sobom. Meutim, kralj i
njegova druina su nas ekali na doku Plavih Usta. Odatle
nas je nova iara odvela gore do Plazaka. Ovde se ponovo
formirala povorka, koja je krenula ka golom brdu u
neposrednoj blizini. Kralj i kraljica koji su i dalje nosili
stare bronzane krune, koje im je arhiepiskop stavio u crkvi
arhiepiskop, vladika i etiri arhimandrit stali su zajedno
na vrhu brda. Kralj i kraljica su naravno bili ispred njih.
Ljubazni gospodin, na kojeg su svi gosti bili upueni radi
informacija, objasnio mi je da je ovo bila narodna
ceremonija nasuprot crkvenoj i da je vlaika kao
predstavnik naroda ovde imao vodeu re. Svetenici su
stajali napred iz kurtoazije i po volji naroda, koji ih je sve
mnogo voleo.
Zatim je otpoela jo jedna jedinstvena ceremonija,
koju bi zaista trebalo uvesti u nae zapadne zemlje. Koliko
god se pogled pruao, na sve strane su se mogle videti
grupe Ijudi, ne u uniformama, ve u nacionalnim
kostimima, naoruani samo handarima. Ispred svake je
stajao Savetnik iz te regije, prepoznatljiv po odori i lancu.
Sve u svemu, bilo je sedamnaest grupa. Bile su
nejednakog broja i neke su znatno nadmaivale druge, to
je oekivano za planinsku zemlju. Ukupno je bilo prisutno,
kako mi je reeno, preko sto hiljada ljudi. Koliko sam
mogao da procenim to je bilo tano. Bio sam malo
iznenaen kada sam video toliku koliinu mukaraca, jer
populacija Zemlje Plavih Planina je u geografskim
knjigama navodena kao mala. Kada sam se raspitao ko
uva granice za to vreme, reeno mi je: ene uglavnom.
Meutim, u isto vreme imamo i mukarce koji su sa njima
i pokrivaju celu granicu, osim one na moru. Svaki
mukarac sa sobom ima est ena tako da je cela duina
pokrivena. tavie, gospodine, morate imati na umu da se
nae ene od malena obuavaju da barataju orujem poput
mukaraca i mogu dobro da se staraju o sebi i
suprotstavljaju svakom neprijatelju koji bi nas napao.
Brojni su primeri iz nae istorije o odbrani rodne grude od
strane ena. Kaem Vam da bi populacija Turske danas
bila vea da se ene od davnina ne bore za svoje domove!
Nije ni udo to je ova zemlja ostala slobodna u
proteklih hiijadu godina!, rekoh.
Na znak koji je dao vladika, jedna od grupa je krenula
napred. U pitanju nije bilo obino kretanje, ve intezivni
juri pun elana i poleta tih vrstih i istreniranih ljudi. Nisu
samo napredovali ve kao da su napadali. Sa handarom u
ruci jurili su napred. Njihov juri mogu samo porediti sa
juriima konjice. Imao sam prilike da vidim jedinice koje je
Robert organizovano uputio kroz grad kako bi slomio
opsadu Mafekinga*( U pitanju je Drugi burski rat u Junoj Africi
18991900. i uveni manevar general-porunika Roberta Badena
Pauela, kojim je spasao grad i okonao rat.), i mogu rei da nema
inspirativnijeg prizora od napredovanja vojske koja juri
kako bi spasila svoje drugove, znajui da je svaki sekund
dragocen. Popeli su se na brdo brzinom koja. je prosto
neverovatna, i zaokrenuvi nalevo napravili su prsten oko
vrha brda gde je stajao kralj. Kada je prsten napravljen,
kretanje se nastavilo ukrug, sve dok se svi nisu postrojili.
U meuvremenu ih je slcdila sledea jedinica i njen
predvodnik je stao odmah iza prve. Potom su dole
sledee. Neprekinuta linija kruila je i kruila oko brda u,
kako se inilo, beskonanom pokretu, sve dok padine nisu
postale preplavljene masom ljudi. Kada su sve jedinice
okruile kralja, nastupio je trenutak tiine sve je bilo
nepokretno. inilo da je i sama priroda stala. Mi, koji smo
to posmatrali skoro da smo se plaili da diemo.
Iznenada, bez ikakve komande handari ove velike
skupine ljudi bljesnuli su nagore, kao jedan. Poput
grmljavine je odjeknuo narodni pokii: Plave Planine i
dunost!
Posle poklia se desilo neobino sleganje koje je
posmatrae nateralo da protrljaju oi. Izgledalo je kao da je
celokupna masa ljudi delimino utonula u brdo. U
trenutku smo postali svesni sjajne istine - celokupna
nacija je kleala pred svojim kraljcm, koji je stajao
uspravno.
Posle jo jednog trenutka tiine, kralj Rupert, koji je
skinuo svoju krunu, podigao je levu ruku i drei handar
visoko u desnoj, povikao je, glasom toiiko jakim da je
stigao do nas, prelivajui se preko mase poput zova trube:
,,Za slobodu nae nacije i slobodu onih koji joj
pripadaju, posveujem ovo i sebe. Kunem se!
Izgovorvii to i on je klekao na kolena, dok smo svi
instinktivno zadrhtali.
Tiina je potrajala nekoliko sekundi, a onda su svi
kao jedan, instinktivno, bez ikakvog datog znaka, ustali.
Na tom mestu su izveli manevar kojem u svom iskustvu
vojevanja i ratova nisam video ravnog ni kad ruska
kraljevska garda salutira caru na njegovom krunisanju,
niti kada se Zulu ratnici vrtei pojavljuju na ulazu u kral*(
Kral holandska re koja oznaava selo okrueno palisadom.).
Izgledalo kao da se cela masa vrti i poskakuje i tada
se imalo ta videti! Sve jedinice po distriktima ponovo su
bile sakupljene i postavljene tako da su njihovi pripadnici
Saveta stajali do kralja, a jedinice su se pruale zrakasto
preko padina kao klinovi.
Time je ceremonija okonana i svi su se razili u
manje grupe. Posle nam je zvaninik, koji nam je
objanjavao stvari, rekao da je kraljev poslednji potez
kleanje i zakletva bio inovacija. Sve to mogu da kaem
je da, ako se u budunosti i za sva vremena, ovaj gest ne
uzme za sastavni deo ceremonije krunisanja, ljudi Zemlje
Plavih Planina e se pokazati znatno glupljim nego kako
sada deluju.
Po zvretku krunisanja dolo je vreme za uivanje.
Banket je prireen za kralja i kraljicu od strane naroda,
gosti nacije su bili ukljueni u kraljevsku pratnju. Bila je
to jedinstvena proslava. Piknik za sto hiljada ljudi, od kojih
su gotovo svi bili mukarci. Mora da su unapred
napravljene obimne pripreme u celoj zemlji. Ljudi iz svake
regije su sa sobom poneli zalihe za sebe, uz nekoliko
posebnih jela za stolove sa gostima, ali pripadnici regija
koji su bili za gostinskim stolom, nisu dirali jela iz svoje
oblasti.
To je oigledno bio deo plana, jer su svi potekli iz iste
loze i da bi se bratski duh i opte dobro ouvali na ovaj
monumentalni nain.
Stolovi za goste su bili jedini. Veina se gostila na
zemlji. Stolove su doneli mukarci sami posluga nije
postojala u ovakvom trenutku - iz oblinje ume, gde su
bile i spremljene stolice. Stolnjaci i posue za ovu svrhu
bili su poslati iz svih domainstava u zemlji. Deca su rano
ujutru ubrala svee sa padina, a zlatne i srebrne tanjire je
dala crkva. Svako jelo za gostinjskim stolovima sluili su
ljudi iz svake regije na smenu.
Celim skupom je vladala atmosfera sree, mira i
bratstva. Bilo bi nemogue na adekvatan nain opisati
scenu, kako cela nacija izvanrednih ljudi okruuje kralja i
kraljicu, kako bi im ukazali ast i sluei ih. Ratrkane
kroz gomilu bile su grupe muziara koje su izabrali meu
sobom. Prostor koji je zauzimao ovaj ogromni piknik bio je
toliko veliki da je bilo samo par mesta na kojima se mogla
uti muzika iz razliitih delova.
Posle veere, svi smo zapalili cigarete i muzika je
postala vie vokalna nego instrumentalna zaista, u tom
trenutku nismo mogli uti zvuk instrumenta uopte.
Znajui samo par rei njihovog jezika, nisam mogao
razumeti o emu pevaju, ali sam shvatio da su u pitanju
istorijske teme i legende. Oni koju su ih mogli razumeti,
kako mi je objasnio ljubazni mladi, koji je sa rnnom
proveo ceo ovaj nezaboravni dan, sluali su istoriju zemlje
Plavih PSanina u formi balade, Svaki bitan dogaaj iz
hiljadugodinje istorije bio je prepriavan eljnim
sluaocima.
Dan je ve bio odmakao. Sunce je polako poelo da
zalazi za kalabrijske planine i velianstveni sumrak je
stupao na scenu. Izgledalo je da niko ne primeuje dolazak
noi. Sunce je tonulo nie i uskoro se samo jo odsjaj
mogao videti na ljubiastom nebu. On je ubrzo nestao i
no je brzo nastupila.
Napokon, kada smo jo samo mogli razaznavati lica
onih koji su bili do nas, poeo je simultani pokret. Vatre
su zabljetale svuda po brdu. U poetku su delovale male,
poput svitaca na drveu, meutim, rasle su sve dok ceo
prostor nije bio osvetljen krugovima svetla, koji su
nastavili da rastu i umnoavaju se. Plamen je poskakivao
sa gomila cepanica, baklje su paljene i podizane visoko.
Potom je ponovo poela da se uje muzika, tiho u poetku,
pa je postajala sve glasnija kako su muziari poeli da se
skupljaju u sredini, gde su sedeli kralj i kraljica. Muzika je
bila poluvarvarska, ali ljupkih melodija. inilo se da
nekako pred nas donosi prizore iz daleke prolosti, prema
snazi nae imaginacije i veliini naeg znanja, mogli smo
videti epizode i faze istorije koja se odigravala ispred nas.
Postojala je neka neverovatna ritmika, skoro horska sila
uz koju je bilo nemogue sedeti s mirom. Bio je to poziv na
ples kakav nikada do tada nisam video u bilo kojem
narodu. Onda su svetla poela da se skupljaju na jedno
mesto. Jo jednom su brani zauzeli slinu formaciju kao
na krunisanju. Na mestu gde je sedela kraljevska skupina,
bila je travnata zaravan, oko nje je, mogli bismo rei,
napravljen prsten nacije.
Muzika je postala glasnija. Svaki branin koji nije
imao upaljenu baklju upalio je jednu i cela padina se
kupala u velianstvenoj svetlosti. Kraljica je ustala, a kralj
odmah za njom. Kako su ustali, ljudi su prili i sklonili
njihove stolice tj. tronove. Kraljica je dala kralju svoju
ruku to je delovalo kao privilegija ene koja se izdvaja
od obinih ena. Njihova stopala su se povela za ritmom
muzike i poli su ka centru prstena.
Taj ples je bio jo jedna od stvari za pamenje. U
poetku su kralj i kraljica igrali sami. Poeli su polako da
se kreu, meutim, kako se muzika ubrzavala drali su
korak sa njom, dok su im se tela njihala u zanosu sve vie
i vie, sve dok u pravoj balkanskoj tradiciji, ples nije
postao potpuno strastveno kretanje.
U tom trenutku, muzika je ponovo usporila i brani
su poeli da se pridruuju plesu. U poetku polako, jedan
po jedan su se pridruivali. Vodili su ih vladika i
svetenici, a onda je svuda ogromna masa ljudi poela da
igra, dok zemlja nije poela da se trese. Svetla su treperila,
drhtala, stiavala se i rasplamsavala ponovo, uzdizala i
sputala kako se sto hiljada ljudi, od kojih je svako drao
baklju, uzdizao i sputao sa ritmom muzike. Bre i bre je
tekla melodija i sa njom se ubrzavalo udaranje stopala, sve
dok nije izgledalo da je cela nacija u ekstazi.
Stajao sam blizu vladike i usred divljeg plesa sam
video kako iz pojasa vadi kratku, tanku flautu, prinosi je
usnama i proizvodi jedan zvuk estok, otar zvuk koji je
nadjaao muziku kao to grom nadjaa tutanj topa. U
trenutku su svi stavili baklje pod svoje noge i ugasili ih.
Nastupila je trenutna i potpuna tama, jer su se vatre
ve ugasile. Muzika je i dalje nastavila svoj ritmini poj,
mada sporije nego pre. Malo-pomalo taj ritam je poeo da
se naglaava pljeskanjem rukama - u poetku je tapala
nekolicina, potom je prihvatio celokupni skup. To je trajalo
neko vreme, sve dok nisam ugledao kao se bledo svetlo
polako pomalja iza planina. Mesec je poeo da izlazi.
 Ponovo se zauo zvuk vladikine fiaute jedna nota,
ljupka i elegantna koju bih mogao samo da uporedim sa
slavujem, samo daleko jaa. Onaje takoe nadjaala
grmljavinu pljeskanja i u trenutku je sve prestalo.
Iznenadna tiina je zajedno sa mrakom bila toliko
impresivna da smo skoro mogli da ujemo kako nam srca
kucaju. A onda se kroz no prolomio najlepi i
najimpresivniji zvuk do tada. Moni hor hiljade grla je
isprva tihim, a potom sve jaim glasom pevao himnu. U
poetku je zvuk bio toliko tih kao kad violinista ovla svira.
Meutim, postepeno se pojaavao sve dok nije delovalo da
vazduh izna nas pulsira. Svaka strofa svaka re
izgovorena jedinstveno iz hiljade grla, kao da je peva jedan
glas:
Vodi nae korake kroz mrak, o Jehova!
Himna pevana punim srcima ostaje u naem
pamenju kao poslednje savrenstvo savrenog dana. Ne
stidim se da priznam da sam plakao kao dete. Zaista ne
mogu sada pisati o tome.

Rano ujutru, dok su planine i dalje bile vie sive nego

plave, iara nas je odvela do Plavih Usta, gde smo se
ukrcali na kraljevu jahtu Gospa koja nas je odvela preko
Jadrana brzinom koja je do tada smatrana nemoguom.
Kralj i kraljica su doli do doka kako bi nas ispratili.
Stajali su zajedno, sa desne strane crvenog tepiha i
rukovali se sa svakim gostom koji se ukrcavao. Poto se
poslednji putnik ukrcao, most je uvuen. Lord admiral,
koji je stajao na mostu, podigao je ruku i poleteli smo ka
izlazu iz zaliva. Naravno, svi smo skinuli kape, mahali
njima i fanatino pozdravljali. Iskreno mogu da kaem da
bi se, ukoliko kralj Rupert i kraljica Teuta ikada poele da
osnuju diplomatsku i novinarsku koloniju u Zemlju Plavih
Planina, svi koji su bili njihovi gosti na ovoj velikoj
sveanosti, prijavili kao dobrovoljci. Mislim da je stari
Hempe, doajen engleskog novinarstva najbolje izrazio
naa oseanja kada je rekao: Neka ih Bog blagoslovi,
podari im svaku sreu i prosperitet zemlji i ljudima kojima
vladaju! Mislim da su nas kralj i kraljica uli kako
pozdravljamo jer su se okrenuli i pogledali prema brodu
koji je jurio.
KNJIGA DEVETA BALKA
 Nastavak Rupertovog dnevnika (posle due pauze)

10. februar 1908.

Prolo je mnogo vremena otkada sam uopte i
pomislio na ovaj dnevnik, tako da sada jedva znam oakle
da ponem. Uvek sam sluao kako su oenjeni mukarci
veoma zauzeti; ali otkad sam postao jedan od njih, iako je
ovo nov ivot za mene, ispunjen je sreom o kojoj nisam ni
sanjao. Ali nisam imao ni priblinu predstavu kakav je
posao kralja. To mi uopte ne ostavlja ni trenutka za
samog sebe - ili, to je jo gore, za Teutu. Kada bi ljudi koji
osuuju kraljeve proveli samo mesec dana ivota na mestu
kralja, stvorili bi miljenje sasvim razliito od onog koje su
prethodno imali. Moglo bi biti korisno da se predaje
kraljevanje na fakultetu anarhista ako ikada bude
osnovan. B a b a c b a l k a n d o w n l o a d.c o m
Drago mi je da kaem da je kod nas sve prolo dobro.
Teuta je odlinog zdravlja, iako je tek pre neki dan
zapravo prestala da se vozi svojim cepelinom. Znao sam da
je to bila velika rtva za nju, budui da je postala
strunjak u tome. Ovde kau da je ona jedna od najboljih
u upravljanju cepelinom u zemlji a to znai na svetu,
poto smo mi taj nain prevoza sami stvorili.
Otkad smo pronali mineral uranit u Velikom tunelu i
otkrili jednostavan nain dobijanja radijuma iz njega,
napredovali smo veoma brzo. Kada mi je Teuta prvi put
rekla da neko vreme nee ,,pilotirati, pomislio sam da je
to mudra odluka i podrao sam je u tome: poto je
upravljanje cepelinom posao pun iskuenja, i teak za
ivce. Tek tada sam saznao razlog njenog opreza
uobiajen za mladu nevestu. To je bilo pre tri meseca, a
tek jutros mi je rekla da vie nee jezditi kroz vazduh, ak
ni sa mnom, dok to ne bude mogla da ini ,,bez opasnosti
nije mislila na opasnost po samu sebe. Tetka Denet je
znala na ta je ona mislila, i odluno je posavetovala da se
dri svoje odluke. Tako da u sledeih nekoliko meseci
sam ii na letove.
Javni radovi koje smo zapoeli odmah posle
krunisanja ili su veoma dobro. Od samog poetka smo
poeli prema razraenom sistemu. Prva stvar je bila
prikladno utvrivanje Plavih Usta. Dok su podizane
utvrde, drali smo sve ratne brodove u zalivu. Ali, kada je
postignuta dovoljna bezbednost, poslali smo brodove u
patrolu du obale, istovremeno obuavajui ljude da slue
kao pomorci. Na plan je bio da postepeno ukljuimo sve
mlade ljude i nauimo ih ovoj vetini, tako da na kraju
celokupno stanovnitvo bude obueno za dejstva na moru
kao i na kopnu. Poto smo ih takoe uili i vetini
vazduhoplovstva, oni e se oseati sigurno u svim
elementima osim, naravno, vatre, iako bismo se, ako bi
to postalo neophodno, opremili i za to!
Zapoeli smo radove na Velikom tunelu na
najudaljenijoj taki na kopnu Plavih Usta i vodili ih u
pravcu istoka, pod uglom od 45 stepeni, tako da e, kada
bude dovren, tunel voditi pravo kroz prvi niz brda, izlazei
na zaravan Plazaka. Zaravan nije ba iroka na
najirem delu oko 800 metara a rugi tunel poinje na
njenoj istonoj strani. Ovaj novi tunel voen je pod manjim
uglom, poto on mora da se probije kroz drugo brdo,
zapravo ovog puta kroz planinu. Kada izbije na njenu
istonu stranu, on e zatvoriti jedan zaista koristan pojas.
Na tom mestu se nalaze nae ume najlepa stabla i
najvea pronaena nalazita minerala. Ova zaravan je
ogromne irine i prostire se na sever i jug oko ogromne
mase sredinje planine, tako da emo, kada doe vreme,
kada izgradimo krunu elezniku prugu, moi po veoma
niskoj ceni da dovozimo sve vrste materijala. Na tom
mestu emo morati da sagradimo velike fabrike za ratna
sredstva. Probijamo tunele kroz planine, gde su velike
naslage uglja. Moemo da ulazimo teretnim kolima u
tunele i moemo da napravimo savrenu ventilaciju uz
nisku cenu i malo rada. Ve vadimo sav ugalj koji
koristimo za sopstvene potrebe i moemo, ako budemo
hteli, za godinu dana da ponemo i da ga izvozimo. Veliki
nagib u ovim tunelima daje nam potrebnu pomo u smislu
sile gravitacije i kada istim tim putem uspostavimo staini
protok vode kroz velike cevi, moi emo pomou
hidrauline snage da radimo ta god poelimo. Kako je
jedna po jedna evropska i azijska drava poinjala da
smanjuje svoje ratne pripreme, mi smo preuzimali njihove
otputene radnike preko naih agenata, tako da smo ve
imali produktivne jedinice obuenih radnika, vee od bilo
kojih u svetu. U sebi sam mislio da smo imali sree to
smo mogli da tako brzo napredujemo u pripremama ratne
proizvodnje, poto, ako bi neke velike sile, kako te zemlje
same sebe nazivaju, saznale za nau trenutnu
proizvodnju, smesta bi pokuale da preduzmu aktivne
mere protiv nas. U tom sluaju morali bismo da se borimo
protiv njih, to bi nas zadralo u napretku. Ali, ako bismo
proli kroz sledeu godinu bez ometanja, bili bismo u
stanju da, to se tie ratnog materijala, porazimo bilo koju
dravu na svetu. Kad bi samo mir potrajao dok ne
dovrimo nae graevine i maine, mogli bismo pripremiti
ratne zalihe i opremu za sve balkanske nacije. A onda to
je samo san. Znaemo sve kada doe vreme.
U meduvremenu je sve ilo dobro. Podignute su
livnice za topove, i ve su poele sa radom. Ve smo poeli
da ih proizvodimo. Naravno, nai topovi nisu bili veliki, ali
su bili dobri. Veliki topovi, pogotovo velikokalibarski za
unitavanje utvrenja, doi e kasnije. A kada radovi
irokih razmera budu dovreni, a elektrine maine i
builice budu putene u pogon, moemo sreno nastaviti
sa radom. Pretpostavljam da e u to vreme itava gornja
zaravan biti poput industrijskog gradia u svakom
sluaju, imali smo mnogo sirovina. Rudnici gvoa
naizgled su bili neiscrpni, a poto je vaenje rude jeftino i
lako, pomou korienja obine vodene snage, i poto ugalj
sam klizi na zaravan sopstvenom teinom niz iaru, imali
smo prirodne prednosti kakve teko da postoje igde u
svetu u svakom sluaju, ne u potpunosti kao ovde. Onaj
pogled iz ptiije perspektive na Plava Usta kakav smo imali
iz cepelina kada je Teuta imala onu viziju budunosti nije
bio uzaludan. Radovi na cepelinu imali su izvanredan
rezultat. Avio-flota je velik i upadljiv proizvod; ne moete
da je ne vidite kad je u blizini! Ve smo imali veliku i
znaajnu vazdunu flotu. Fabrike eksploziva su, naravno,
daleko u pustim dolinama, gde bi efekti mogue nesree
bili minimalizovani. Tako smo postupili i u vezi sa
radijumom. Turbine iz tunela davale su nam svu
elektrinu snagu koja nam je trenutno bila potrebna a
kasnije, kada novi tunel, koji smo nazivali Vodenim
tunelom" i na kom su radovi ve poeli, bude dovren, na
raspolaganju emo imati ogromnu elektrinu snagu. Svi
ovi radovi podstiu nau trgovinu i gajimo velike nade za
budunost.
Toliko o naem materijalnom prosperitetu. Ali, uz
njega dolazi bogatiji ivot i vee nade. Nervoza zbog
organizovanja i pokretanja ovih velikih radova praktino je
zavrena. Kako nacija ne samo da moe da izdrava samu
sebe nego je veoma produktivna, sva strepnja oko
nacionalnih trokova je minimalizovana. A pre svega, ja
mogu da posvetim svoju potpunu panju onim pitanjima
koja su od ak jo vee vanosti nego nacionalna pitanja
na kojima mora sa se zasniva potpuni razvoj, ako ve ne i
momentalna snaga nae zemlje.
Veoma sam posveen temi velike balkanske federacije.
Ovo je, kako se ispostavilo, dugo bio Teutin ivotni san,
kao i san sadanjeg arhimandrita od Plazaka, njenog oca,
koji je od poslednjeg puta kada sam dodirnuo ovaj
dnevnik, preuzevi na sebe da ivi svetakim ivotom,
postavljen po volji crkve, monaha i naroda, na najviu
dunost posle povlaenja Petrofa Vlastimira.
Takva federacija odavno je pominjana. to se mene
tie, ja sam od poetka video da je to neizbeno potrebno.
Savremena agresija Austorugarske monarhije, kakvu je u
prolosti sprovodila u odnosu na Italiju, ukazivala je na
neophodnost takve zaitne mere. U ovom momentu, kada
su Srbija i Bugarska koriene kao zaklon za prikrivanje
njenih stvarnih poteza da ukljui u sebe provincije koje su
nekada pripadale Turskoj, a sada su stavljene pod njenu
privremenu zatitu Berlinskim sporazumom; kada je
izgledalo da e Crna Gora biti za sva vremena liena nade
u vraanje Boke kotorske u svoj posed, koju je osvojila pre
jednog stolea, i kada je drana na otrici maa dok je
Velika sila ne preda, prema pogrenom ubeenju,
susednom dinu, kada je Sandaku preeno sudbinom
koja je naizgled ve snala Bosnu i Hercegovinu; kada je
plemenita mala Crna Gora ve bila odseena od mora
stiskom Dalmacije, poput stiska neke hobotnice, koji se
protezao du njene zapadne obale; kada je Turska opadala
skoro do potpune nemoi; kada je Grka postala skoro
samo uzgredna napomena i kada je Albanija kao drava
iako jo uvek nominalno samo teritorija pokazivala tako
veliku snagu da su za nju u budunosti postojale velike
mogunosti, bilo je neminovmj da se neto mora desiti
kako balkanska rasa ne bi bila rastrgnuta na komade od
strane njenih severnih suseda. Zakljuio sam da je veina
tih zemalja bila spremna na odbrambeni savez u svrhu
potpune zatite.
A kako se prava odbrana sastoji od mudro izvedenog
napada, nisam sumnjao da ovako osnovan savez na kraju
mora postati svenamenski. Albaniju je bilo najtee
pridobiti za ovaj plan, poto su njene komplikacije sa
njihovim protektorom, zajedno sa ponosom i
sumnjiavou njenog stanovnitva, inile to pitanjem kom
treba pristupiti sa izuzetnim oprezom. Bilo je to mogue
izvesti samo kad bih pridobio njene vladare da uvide kako,
koliko god oni bili ponosni i odvani, veliina severnog
saveza, ako ne bude stavljena pod nadzor, mora na kraju
nadvladati njihovu zemlju.
Moram priznati da je ovo pravljenje mapi napet posao,
poto nisam mogao prevideti injenicu da iza austrijskog
nadiranja lei nemaka tenja za proirenjem. U to vreme
kao i pre njega, irenje je bilo preovlaujua ideja tri velike
sile Srednje Evrope. Rusija je ila na istok, nadajui se da
e za sebe uzeti bogate severoistone provincije Kine, dok
na kraju ne bude vladala celom severnom Evropom i
Azijom od Finskog zaliva do utog mora. Nemaka je elela
da povee Severno more sa Mediteranom kroz sopstvenu
teritoriju, i tako se postavi kao neprobojna barijera kroz
Evropu od severa do juga.
Kada se po prirodi stvari zavri vostvo Austrougaske
ona e se, kao prirodni naslednik, protegnuti na jug kroz
provincije u kojima se govori nemaki. Tako je Austrija,
kojoj susedna drava naravno nije obznanjivala svoje
krajnje ciljeve, morala da se iri na jug. Bila je spreena u
svom kretanju na zapad usponom stranke boraca za
nezavisnost u Italiji, pa je stoga morala da se povue iza
granica Koruke, Kranjske i Istre.
Moj sopstveni san o novoj mapi podruja bio je da
stvorim ,,Balku Balkansku Federaciju koja bi na
kraju zauzimala sve juno od linije povuene od Ostrva
zmija do Akvilije. Trebalo bi moralo bi biti tekoa u
sprovoenju ovakvog plana. Naravno, to je podrazumevalo
da Austrija odustane od Dalmacije, Istre i Slavonije, kao i
dela Hrvatske i Banata. Zauzvrat, mogla bi da doeka da
vidi stolea mira na jugu. Ali to bi toliko snano posluilo
ostvarivanju mira da bi svaka od zemalja obuhvaena
planom ustanovila da vredi napraviti znaajne ustupke
kako bi plan imao uinak. Sopstvenim lanicama
Federacija bi ponudila trajno obezbeivanje interesa koji
su trenutno sporni, i uee u stvaranju nove svetske sile.
Svaka od ovih lanica bi bila potpuno samostalna i
nezavisna, a ujedinile bi se samo u svrhu zajenike
dobrobiti. Nisam gubio nadu da bi ak i Turska i Grka,
prepoznajui dobrobit i bezbednost koji bi usledili bez
razaranja pa ak i bez umanjivanja njihove samostalnosti,
pre ili kasnije ule u Federaciju. Cela stvar je ve toliko
uznapredovala da e ve sledeeg meseca vie vladara
drava koje sudeluju u planu odrati tajni i nezvanini
sastanak. Nema sumnje da e se iz toga razviti neki vei
plan za dalje delovanje. Bie to napeto vreme za sve u
ovom podruju i izvan njega dok pitanje ne bude
reeno. U svakom sluaju, proizvodnja ratnog materijala
nastavie se dok to ne bude reeno, na bilo koji nain.

Nastavak Rupertovog dnevnika

6. mart 1908.
Sada lake diem. Sastanak je odran ovde na
Visarionu. Zvanini povod za sastanak: lov u Zemlji Plavih
Planina. Nikakva zvanina pitanja. Bez prisustva
kancelara ili ministara ili bilo kakvih diplomata. Samo
lina garda vladara. Uostalom, to je zaista bio odlazak u
lov. Dobri sportisti, mnogo divljai, mnotvo hajkaa, sve
valjano organizovano i na kraju dobar zbir rezultata.
Mislim da smo svi uivali u lovu; a kako je politiki ishod
bio potpuno saglasje u namerama i ciljevima, nije moglo
da bude razloga za albe.
Tako je sve odlueno. Sve na miran nain. Nije ak
bilo predloga o ratu, ustanku ili konfiiktu bilo koje vrste.
Nastaviemo tano onako kako smo radili prole godine,
sledei sopstvene pojedinane ciljeve, ba kao do sada. Ali
svi bi trebalo da se pobrinemo da se uspostavi poredak u
naim posedima. Sve za ta se misli da e biti efikasno
potrebno je nastaviti sprovoditi na delotvoran nain, a ta
god da u ovom asu nije u skiadu sa mogunostima valjalo
bi prilagoditi. Sve je to samo u svrhu zatite i odbrane.
Meusobno smo se razumeli. Ali, ako bilo koja velika
strana zemlja pone da se mea u naa unutranja
pitanja, mi treba svi da se smesta ujedinimo da bismo
zadrali stvari onakvim kakve elimo da budu. Treba da
budemo spremni. Alfredovu izreku o miru treba jo jednom
prikazati na delu. U meuvremenu fabrike u naim
planinama treba da rade prekovremeno, a rezultat e biti
za opte dobro nae posebne zajednice rauni e kasnije
biti izravnati na prijateljski nain. Teko da je o tome
moglo biti nekog razliitog miljenja, poto e ostali biti
korisnici naeg vika proizovda. Mi smo proizvoai koji
proizvode prvo za sebe, a zatim iskljuivo za trite zemalja
unutar saveza. Poto smo mi preuzeli da branimo
sopstvene granice na moru i kopnu i u stanju smo to
da radimo, roba e biti skladitena dok je ne bude zatraio
ako se to uopte desi neko na svetskim tritima, a
pogotovo na tritu Evrope. Ako sve proe dobro, a na
tritu ne bude tranje, roba e biti propisno isporuena
kupcima kao to je ugovoreno.
Toliko o isto trgovakom aspektu stvari.

Zabeleske vojvotkinje Denet Mek Kelpi

21. maj 1908.

Kao to je Rupert poeo da zanemaruje svoj dnevnik
kada je proglaen za kralja, tako sam i ja u sebi otkrila
sklonost da pisanje prepustim drugim ljudima. Ali postoji
neto to nisam spremna da prepustim drugima malog
Ruperta. Rupertova i Teutina beba je previe dragocena da
se o njoj govori na drugi nain, osim sa ljubavlju, bez
obzira na injenicu da e on biti, po prirodnom sledu
stvari, kralj! Zato sam obeala Teuti da ta god bude
zapisano u anale prvog kralja iz loze Sent Leder u vezi sa
Njegovim kraljevskim visoanstvom princom, bie
napisano ili njenom ili mojom rukom. A ona je to pitanje
prepustila meni.
Na dragi mali princ rodio se na vreme i u odlinom
stanju. Aneli koji su ga doneli oigledno su vodili o njemu
najbolju moguu brigu, a pre nego to su ga ostavili
darovali su mu sve najbolje. On je divan! Lii i na oca i na
majku, a to govori sve o njemu. Moje miljenje je da je on
roeni kralj! On ne zna za strah, i misli vie o svima
drugima nego o samom sebi, tako milom i malom! A ako to
ne pokazuje istinsku kraljevsku prirodu, ne znam ta bi
onda pokazivalo...
Teuta je proitala ovo. S upozorenjem je podigla prst i
rekla:
Draga tetka Denet, sve je to istina. On je mio, i
kralj, i aneo! Ali ne smemo previe da govorimo o njemu.
Ova knjiga treba da bude o Rupertu. Tako na mali ovek
moe da bude samo nastavak prie! A tako i jeste.
Trebalo bi da pomenem ovde da je knjiga Teutina
zamisao. Pre nego to se mali Rupert rodio ona se
izvanredno obuzdavala, radei samo ono to je smatrala da
je najbolje u tom stanju. Poto sam videla da bi za nju bilo
korisno da se bavi nekim mirnim zanimanjem koje bi je
zabavljalo, pregledala sam (naravno uz njegovo doputenje)
sva Rupertova stara pisma i dnevnike, izvetaje i zabeleke
sve to sam mu uvala dok je bio odsutan radi svojih
pustolovina. Isprva sam bila pomalo uplaena da bi to
moglo da joj kodi, poto se povremeno oko izvesnih stvari
toliko uzbuivala da sam morala da je opominjem. Ovde je
ponovo nastupila njena izvanredna samokontrola. Mislim
da je argument, kojim sam je najvie primirila, bilo to to
sam ukazala da je taj dragi momak proao kroz sve
opasnosti bezbedno, i sada je meu nama, jai i plemenitiji
nego ikad.
Nakon to smo zajedno proitali sav pisani materijal
nekoiiko puta poto je on zapravo bio nov i za mene,
bila sam uzbuena skoro koliko i ona, iako sam ga
poznavala mnogo due dole smo do zakljuka da je
ovaj odreeni svezak sigurno ispunjen biranim delovima
teksta. Bilo je dovoljno Rupertovih zapisa da se sastavi
mnogo svezaka, a mi smo pred sobom imale ambiciozan
knjievni projekat da jednog dana objavimo u luksuznom
izdanju njegova celokupna sabrana dela. Bio bi to redak
uzorak meu delima kraljeva. Ovo e biti samo o njemu
samom, tako da hi u budunosti rnoglo da poslui. kao
neka vrsta osnove za biografiju.
Malo-pomalo dole smo do dela kad smo morale da
mu postavimo pitanja; a on je bio veoma zainteresovan za
Teutin rad on se zaista vezao duom i telom za svoju
prelepu enu, to nije nikakvo udo tako da smo morali
da mu poverimo svoju ideju. Obeao nam je da e nam
pomoi koliko god moe, dajui nam da koristimo njegove
kasnije dnevnike i pisma i dokumente koje je drao na
bezbednom mestu. Rekao je da e nam postaviti jedan
uslov navodim njegove rei: Poto ete vas dve predivne
ene biti urednice mojih zapisa, morate obeati da ete sve
objaviti tano onako kako sam napisao. Nee valjati da
bude ikakvih krivotvorina. Ne elim da se pojavi nita
glupo ni egoistino to bi proizalo iz vae naklonosti
prema meni. Sve to je napisano iskreno i, ako sam pravio
greke, one ne smeju da se skrivaju. Ukoliko to treba da
bude istorija, mora biti prava istorija, ak i ako bude
prikazivala tebe i mene ili bilo koga od nas u loem svetlu.
Tako smo mu obeale.
Rekao je i da je siguran da baron ser Edvard Bingem
Trent poseduje neki materijal koji bismo mi moda elele
da imamo. On e mu pisati i zatraiti od njega da nam to
poalje. Pretpostavio je i da e gospodin Ernest Roder
Halbard Melton iz Hamkrofta u Selopu (uvek je ovo ime i
adresu navodio u celosti, to je njegov nain da iskae
prezir) zasigurno imati neke vane materijale i da e mu
pisati u vezi sa tim. Tako je i uradio. Dravni kancelar mu
je pisao svojim najvisokoparnijim stilom. Gospodin E. R.
H. Melton iz Hamkrofta u Selopu, odgovorio je povratnom
potom. Njegovo pismo je dokument koji govori sam za
sebe.
Hamkroft, Selop 30. maj 1908.
MOJ DRAGI ROAE, KRALJU RUPERTE,
ast mi je zbog zahteva koji mi je u tvoje ime uputio
visoki kancelar tvog kraljevstva, da doprinesem jednom
tomu knjige koju moja roaka, kraljica Teuta, uz pomo
tvoje bive guvernante, gospoe Mek Kelpi, priprema za
izdavanje. Voljan sam da to uradim, poto ti, naravno,
eli da u tom delu ima neke novije zabeleke koje je
napravio glavar kue Meltonovih, sa kojom si povezan,
iako tek preko enske strane. To je sasvim prirodna
ambicija, ak i od strane varvarskog ili moda
poluvarvarskog kralja, i daleko bilo da ti ja, kao glavar
kue, odbijem tu povlasticu za kojom toliko ezne. Moda
nisi znao da sam ja sada glavar kue; moj otac je umro pre
tri dana. Ponudio sam svojoj majci na upotrebu kuu
Dover a na to ima pravo koje joj je zaista dodeljeno
branim sporazumom. Ona je radije odabrala da ode da
ivi u svom seditu, Karfaksu u Kentu. Otila je ovog jutra
posle sahrane. Dopustiu da koristi moj rukopis samo
pod jednim uslovom i oekujem da ga se strogo pridrava.
U pitanju je to to elim da sve to sam zapisao u punoj
duini bude objedinjeno u knjizi. Ne elim da bilo koje
moje beleke budu razvlaene zarad bilo kakvih ciljeva koji
nisu sasvim jasni, ili na bilo koji nain koji bi mogao da
umanji moju ast ili ast moje kue. Usuujem se da
kaem kako si i sam primetio, dragi moj Ruperte, da
sastavljai porodinih istorija esto, zbog zavisti, menjaju
materijale koji su im dati na korienje kako bi oni
posluili njihovim sopstvenim svrhama ili njihovoj tatini.
Mislim da je ispravno da ti kaem kako imam primerak
koji su overili Piter i Gelpin, ovlaeni belenici, tako da u
se moi uveriti da li je moj ustupak prihvaen na dostojan
nain. Knjigu, koja je naravno vredna, briljivo u
zapakovati i proslediti je Edvardu Bingemu Trentu, baronu
(jer on to sada jeste nek je Bog na pomo njegovom
baronatu!) i pravozastupniku. Molim te, pobrini se da mi
se knjiga vrati, u ispravnom stanju. On ne treba sam da
objavljuje iz nje nita to se odnosi na njega. ovek
njegovog statusa je sklon da se hvalie injenicom da bilo
ko na istaknutom poloaju obraa neku panju na njega.
Gospou u ti dovesti lino, i ostau sa tobom neko vreme
radi odlaska u lov, samo to je tvoja rulja
pretpostavljam da ih tako naziva! tako razuzdana da
ivot jednog dentlmena teko moe biti siguran meu
njom. Nikada nisam upoznao ljude koji toliko slabo cene
alu kao oni. Uzgred, kako je Teuta? Ona je jedna od njih.
uo sam sve o tom poroaju. Nadam se da je dete dobro.
Ovo ti samo napominjem, pa nemoj da se uobrazi, sinko.
Spreman sam da budem kum. Razmisli o tome! Naravno,
ako su ve pozvani drugi kum i kuma, ne elim da se
toliko nameem! Vai? Poljubi Teutu i dete za mene. Deak
mora doi ovamo kod mene posle nekog vremena kad
bude zreo za predstavljanje ljudima. Naui ga da ne izaziva
gnjavau. Bie dobro za njega da vidi jednu od pravih
prvoklasnih engleskih plemikih kua na selu, kao to je
Hamkroft. Za osobu naviknutu samo na grube manire i
oskudan ivot, ivot u takvom luksuzu predstavljae
uspomenu koja e s vremenom postati uzor ka kome moe
teiti. Pisau ponovo uskoro. Ne oklevaj da trai bilo
kakvu uslugu koju bih mogao da ti pruim. Do tada,
pozdrav!
Tvoj odani roak,
Ernest Roder Halbard Melton

Odlomak iz pisma E. Bingema Trenta

kraljici Zemlje Plavih Planina Teuti

... Tako da mislim da je najbolji nain da se uzvrati

tom nevienom drzniku da ga drimo za re i uvrstimo
njegov knjievni doprinos u celini. Napravio sam overenu
kopiju njegovih beleki, kako ih sam naziva, da bih Vas
potedeo gnjavae. Ali aljem i celu knjigu, jer se piaim
da, ako ne vidite njegove rei napisane njegovom rukom,
neete verovati da bi on ili bilo ko drugi ikada s ozbiljnom
namerom sastavio toliko inkriminiui dokument. Siguran
sam da je zaboravio ta je pisao, poto ak i tako glupav
klipan kao to je 011 nikada ne bi mogao svesno da objavi
tako neto... Takve osobe same izvre osvetu nad sobom. U
ovom sluaju orue te osvete su njegove rei.
 Nastavak Rupertovog dnevnika

1. februar 1909.
Sada je sve krenulo dobrim putem. Kada su od cara
Rusije Slaveni (kao to je i dolikovalo) zatraili da presudi
u Balkanskom sporazumu, a on odbio uz opravdanje da je
on sam po prirodi stvari zainteresovana strana, balkanski
vladari su jednoglasno prilivatili da treba traiti od
zapadnjakog kralja da arbitrira, poto su sve
zainteresovane strane imale potpuno poverenje u njegovu
mudrost, kao i njegovu pravednost. On se ljubazno
odazvao njihovom pozivu. Cela stvar je sada ve due od
est meseci u njegovim rukama, a imao je mnogo posla da
sakupi sve informacije, Sada nas obavetava preko svog
kancelara da je njegov zakljuak skoro pripremljen i da e
ga izneti to pre bude mogao.
Sledeeg vikenda, ponovo emo ii u lov na Visarionu.
Teuta oekuje taj dogaaj sa izuzetnim zanimanjem. Nada
se da e tada naoj brai sa Balkana predstaviti naeg
malog sina i jedva eka da vidi hoe li se i oni sloiti sa
njenim majinskim miljenjem o njemu.

Nastavak Rupertovog dnevnika

15. april 1909.

Arbitranu odluku preneo nam je kancelar
zapadnjakog kralja, koji nam je lino uruio kao poseban
znak prijateljstva. Doekana je sa optim poletnim
odobravanjem. Premijer je ostao sa nama tokom lova, koji
je bio jedna od najradosnijih prigoda ikada vienih. Svi
smo dobro raspoloeni, poto je budunost balkanskih
naroda sada osigurana. Nesuglasice, unutranje i spoljnje,
koje su trajale hiljadu godina sada su nestale i mi s nadom
oekujemo dugaak srean period. Kaneelar je preneo
Ijubazne poruke naklonosti i prijateljstva svima. A kada
sam ja, govorei ispred svih okupljenih, pitao moemo li
uputiti njegovom velianstvu poziv da nam uini ast da
prisustvuje ceremoniji zvaninog objavljivanja Balkanskog
sporazuma, odgovorio je da ga je kralj ovlastio da kae
kako e, ako mi to eiimo, rado doi, i da e, ako bude
prisustvovao dogaaju, doi sa flotom brodova u pratnji.
Kancelar mi je takoe sam rekao kako je mogue da on
dovede predstavnike drugih nacija na taj veliki dogaaj,
ambasadore koji e ak u pratnji imati flote, iako sami
vladari moda nee moi da prisustvuju. Nagovestio je da
bi moda bilo dobro ako pokrenem ceiu tu stvar. (On je
oigledno podrazumevao da je iako sam ja samo jedan od
vie zainteresovanih, cela stvar na meni moda me
odabrao kao nekoga u koga ima poverenje, poto nisam
bio rodom odavde.) Dok smo razgovarali o tome, on je bio
sve poletniji i na kraju rekao da e, poto njegov kralj
preuzima vostvo u ovome, nesumnjivo sve nacije sveta
koje su u prijateljstvu sa njim eleti da uestvuju u
ceremoniji. Tako da je verovatno da e se ovo pokazati
zapravo kao meunarodna sveanost jedinstvene prirode.
Teuti e se to dopasti, a svi mi emo uraditi sve to
moemo.

Zabeleke Denet Mek Kelpi

1. jun 1909.
Naa draga Teuta je potpuno obuzeta predstojeom
proslavom Balkanske Federacije, koja e se odigrati prvog
dana sledeeg meseca, iako moram rei da, to se mene
tie, cela ceremonija zadobija tolike razmere da poinjem
nekako nejasno da strepim u vezi sa njom. Skoro da mi
izgleda jezivo. Rupert radi bez predaha i to traje ve
neko vreme. Prolih nedelja izgledalo je kao da je napolju
po ceo dan i no u svom cepelinu, ietei sa kraja na kraj
zemlje i sreujui stvari, u elji da se lino uveri da je
uraeno sve to je dogovoreno. Stric Kolin je takoe uvek u
blizini, kao i admiral Ruk. Sada i Teuta poinje da ide sa
Rupertom. Ta devojka je jednostavno neustraiva - ba kao
Rupert. A oboje izgleda sa strepnjom oekuju da i mali
Rupert bude isti. Zaista, on jeste. Pre neki dan Rupert i
Teuta su hteli da polete odmah posle svitanja sa vrha
zamka. Mali Rupert je bio tamo uvek se budi rano,
poletan kao pelica. Drala sam ga u naruju, a kada se
njegova majka nagnula da ga poljubi za rastanak, ispruio
je ruke prema njoj na nain koji je govorio jasno kao da je
izrekao reima: povedi me sa sobom.
Ona je zaprepateno pogledala u Ruperta, koji je
kiimnuo glavom i rekao:
,,U redu. Povedi ga, draga. Morae da naui jednog
dana, a to pre, to bolje.
Beba je radosno gledala od jednog u drugo uz isto
pitanje u oima kakvo se ponekad vidi u oima maeta ili
kueta ali, naravno, iza tog pogleda je bila razumna
dua videla je da i ona ide i skoro se bacila u majino
naruje. Mislim da je ona oekivala da dete poe, jer je
ponela malo odelo od koe od Margarete, njegove dadilje i,
blistajui od ponosa, poela je da mu ga obiai. Kada je
Teuta, drei deaka. u naruju, ula u cepelin i zauzela
svoje mesto u sreditu letelice iza Ruperta, mladi iz garde
krunskog princa je zakliktao, a praen tim pokliem
Rupert je povukao poluge i poleteli su u svitanje zore.
Gardu krunskog princa osnovali su sami gortaci na
dan kad je dete roeno. Odabrano je deset najkrupnijih,
najsnanijih i najvetijih mladia iz naroda i oni su se
zakleli na uvanje mladog princa na jednoj veoma
upeatljivoj ceremoniji. Oni su se organizovali i rasporedili
tako da najmanje dvojica njih uvek dre princa ili mesto
na kom se on nalazi na oku. Svi su se zakleli da e pre
umreti nego dozvoliti da se njemu bilo ta dogodi. Naravno,
podrazumevala se i Teuta, a i Rupert. Ti mladii su
najpovlaenije osobe u zamku. Oni su dragi momci, svaki
od njih i svi ih volimo i potujemo. Oni jednostavno bebu
uzdiu na nivo boanstva.
Uvek nakon toga jutra mali Rupert je, osim ako mu je
bilo vreme da spava, iao u majinom naruju na vonje
cepelinom. Mislim da bi na bilo kom drugom mestu bila
uloena neka dravna alba zbog toga to se cela
kraljevska porodica dovodi u opasan poloaj, ali ovde se
nije mislilo na opasnost i strah zaista, tih rei skoro da
nije bilo u njihovom reniku. Ja zaista mislim da je dete u
svemu uivalo, ak i vie od svojih roditelja. On je ba kao
ptiica koja je otkrila za ta krila slue. Bog ga blagoslovio!
Shvatila sam da ak moram malo i da prouim
dvorske ceremonije. Na sveanosti povodom Balkanskog
sporazuma bie zastupljeno tako mnogo nacija i doi e
toliko kraljeva, prineva i uglednika svih vrsta, da smo svi
morali voditi rauna da ne napravimo nikakvu greku.
Sami predstavnici tampe bili su dovoljni da svakoga
dovedu do ludila. Rupert i Teuta su ponekad dolazili 1
sedeli sa mnom uvee kada smo svi bili preumorni za rad,
odmarali se razgovarajui o svim tim pitanjima. Rupert je
rekao da e prisutno biti vie od 400 izvetaa i da zahtevi
za dozvolu pristupa ceremoniji pristiu toliko brzo da bi ih
moglo biti i hiljadu na taj dan. Prole veeri je zastao u
pola prie na tu temu i rekao:
Palo mi je neto na pamet! Zamislite hiljadu novinara
svaki eli da se istakne ispred ostalih, a svi su spremni
da prodaju duu za ekskluzivnu informaciju! Jedini ovek
koji e nadzirati sve to je Ruk. On zna kako da se postavi
prema ljudima, a poto ve imamo brojno osoblje koje e
se brinuti za nae goste novinare, on moe da predvodi to
osoblje i odredi sebi zamenike da rade njegov posao.
Ponekad i u nekim prilikama odravanje mira bie stvar
pribranosti i reenosti, a Ruk je pravi ovek za taj posao.
Svi smo brinuli o jednoj stvari, naravno vanoj po
miljenju jedne ene: koju odeu e Teuta nositi? U stara
vremena, vremena kraljeva i kraljica, oni bi nesumnjvio
nosiii neto divno i upeatljivo; ali, ta god da su oni nosili
pretvorilo se u prah pre vie vekova, a u to primitivno
vreme nije bilo ilustrovanih novina. Teuta mi je neto
poletno priala, namrtivi svoje divne obrve, kada je
Rupert koji je itao nekakav obiman dokument podigao
pogled i rekao: Naravno, draga, da e nostiti pokrov!
,,Izvanredno!, uzviknula je ona, pljesnuvi rukama
kao razdragano dete. Prava stvar, a naem narodu e se
dopasti."
Priznajem da sam na trenutak bila zgroena. Bilo je to
uasno isprobavanje enine Ijubavi i predanosti. U vreme
kada bude primala kraljeve i uglednike u sopstvenoj kui
a sigurno je da e svi oni biti odeveni u svoju najbolju
odeu pojavie se u takvoj odori! Prostoj tkanini na kojoj
nije bilo nieg lepog, pogotovo predivnog! Htela sam da
iznesem svoje gledite Rupertu, poto sam se plaila da bi
Teuta mogla biti razoarana, iako to moda ne bi htela da
kae; ali pre nego to sam mogla da kaem i re Teuta je
dogovrila:
O hvala ti mnogo, dragi! To e mi se dopasti vie od
bilo ega drugog, ali nisam elela to da predloim, bojei se
da ne pomisli kako sam uobraena ili pretenciozna; jer
naravno, Ruperte, ja se veoma ponosim time, i nainom na
koji to narod posmatra."
Zato i ne bi bila?, rekao je Rupert na svoj
neposredan nai. ,,To je neto ime svi treba da se
ponosimo; drava je ve prihvatila svoj nacionalni simbol
simbol tvoje odvanosti. posveenosti i patriotizma, koji
e uvek, nadam se, biti neprocenjivo vredan svim
mukarcima i enama iz nae dinastije i nacije, to jest
nacije koja e nastati.
Kasnije te veeri, videli smo udno iskazivanje
narodne volje. Narodno izaslanstvo gortaka, bez ikakvog
zvaninog upozorenja ili najave, dolo je u zamak kasno
uvee u skladu sa Rupertovim proglasom o slobodi, po
kom su svi graani ovlaeni da poalju izaslanstvo lino
kralju, kad to poele, zbog bilo kog pitanja od dravne
vanosti. Ovo izaslanstvo je bilo sastavljeno od sedamnaest
ljudi, po jednog iz svake politike grupacije, tako da je
poslanstvo u celini predstavljalo celu naciju. lanovi su
bili iz svih materijalnih i socijalnih nivoa, ali uglavnom su
bili ,,iz naroda. Govorili su sa oklevanjem moda zbog
toga to je Teuta bila prisutna, ili moda ak zbog toga to
sam bila prisutna ja ali uz oiglednu iskrenost. Izneli su
samo jedan zahtev da bi kraljica trebalo, za veliki
dogaaj osnivatija Balkanske Federacije, da nosi pokrov.
ovek koji je govorio ispred njih se grubom reitou
obratio kraljici:
Ovo je stvar, Vae velianstvo, u kojoj ene naravno
imaju uee, tako da smo se naravno posavetovali sa
njima. One su same raspravile o tome, pa zatim i sa nama,
i sve su se bez oklevanja saglasile da bi bilo dobro za
narod i enski rod da Vi uradite tako.
Treba da pokaete njima i svetu u celini, ta ene
treba da urade, ta mogu da urade, a one hoe da uine u
spomen na Va velianstveni postupak. U budunosti, to
moe biti odora koju e nositi samo istaknute ene, koje su
stekle to pravo. One se nadaju, a i mi uz njih, da ovom
prilikom, kad na narod preuzima vostvo pred oima
sveta, sve nae ene mogu da nose pokrov tog dana kako
bi se otvoreno pokazala njihova spremnost da ispune svoju
dunost, pa ak i ako bi to znailo smrt. U tom trenutku se
okrenuo kralju:
Ruperte, mi verujemo da e Njeno velianstvo kraljica
Teuta razumeti da e, ako postupi prema elji ena Plavih
Planina, nanovo kao kraljica zadobiti ljubav i odanost koju
je zadobila od naih ena kao vojvotkinja. Od sada i
zauvek pokrov treba da bude poasna odeau naoj
zemlji.
Teuta je izgledala potpuno obuzeta ljubavlju,
ponosom i odanou. Zvezde u njenim oima zasijale su
kao bela vatra kada je poela da uverava izaslanike da e
izai u susret njihovom zahtevu. Dovrila je svoj kratki
govor ovako:
Plaila sam se da e, ako usliim sopstvenu elju to
moda izgledati uobraeno, ali Rupert je izrazio istu elju,
a sada oseam da mogu slobodno nositi tu odeu koja me
dovela vama i Rupertu, tada se radosno okrenula ka
njemu i uzela ga za ruku, osigurana kao to ve jesam
vaim eljama i naredbom mog gospodara kralja.
Rupert je uzeo u naruje i neno poljubio pred svima,
govorei: Recite svojim enama, brao moja, i ostalim
enama Plavih Planina, da je ovo odgovor mua koji voli i
potuje svoju enu. Ceo svet treba da vidi na ceremoniji
uspostavljanja Federacije Balka da mi mukarci volimo i
potujemo ene koje su odane i spremne da umru za svoju
dunost. Ljudi Plavih Planina, uskoro e doi dan kada
emo u delo sprovesti tu veliku ideju i uiniti je trajnom
da Orden pokrova bude najvie odlikovanje koje moe
poneti ena plemenitog srca.
Teuta je nestala na nekoliko trenutaka i vratila se sa
princom u naruju. Svi prisutni su traili dozvolu da ga
poljube, to su inili kleei na kolenima.

Federacija Balka
Prema izvetaju dopisnika Slobodne Amerike

Urednici Slobodne Amerike su paljivo hronoloki

poreali izvetaje i opise koje su im poslali njihovi
specijalni dopisnici, kojih je na licu mesta bilo ak osam.
Nijedna re koju su napisali nije izostavljena, aii su
razliiti delovi njihovih izvetaja poreani na drugaiji
nain tako da italac moe da prati zbivanja iz razliitih
taaka gledita pisaca, koji su u datom trenutku imali
najbolji uvid u stvar. Uz toliko prisustvo novinara biio ih
je preko hiljadu nisu svi mogli da budu na istom mestu;
tako su se nai ljudi, meusobno se posavetovavi,
dogovorili da se raziu na vie strana, da bi pratili tok
ogaaja ,,iz razliitih ugiova, koristei svoju vetinu i
iskustvo da odaberu te uglove. Jedan se smestio na vrh
elikom pokrivene kule na ulazu u Plava Usta; drugi na
brod za novinare, koji je bio ukotvljen pored oklopne jahte
kralja Ruperta nazvane Dama, na kojoj su se okupili razni
kraljevi i vladari balkanskih drava, koje su sve ule u
Federaciju; trei novinar je bio u brzom torpednom amcu,
kom je izdato odobrenje da slobodno krstari po luci;
sledei se smestio na vrhu ogromne planine koja se
nadnosi nad Plazakom i tako iz ptiije perspektive
nadgledao itav tok zbivanja; druga dvojica bili su na
utvrdama sa leve i desne strane Plavih Usta; sledei je
postavljen na ulaz u Veliki tunel koji vodi od nivoa vode
pravo kroz planine do visoravni na kojoj se nalaze rudnici i
fabrike; sledei je imao povlasticu da se smesti u cepelin,
koji je leteo svuda i iz kog se sve videio. Ovim cepelinom je
upravljao stari saranik i specijalni dopisnik Slobodne
Amerike, koji je bio prijatelj naeg specijalnog dopisnika iz
Rusko-japanskog rata i koji je preuzeo slubu u Slubenim
novinama Zemlje Plavih Planina.

Plazak, 30. jun 1909.

Dva meseca pre dana odreenog za odravanje
sveanosti gosti Zemlje Plavih Planina poeli su da
pristiu. Prvi koji su doli bili su uglavnom novinari
pristigli jz skoro svih naseljenih delova sveta. Kralj Rupert,
koji valjano reava stvari, napravio je logor iskljuivo njima
na korienje. Svako je imao svoj odvojen ator naravno
mali, poto je bilo preko hiljadu novinara ali bilo je i
velikih atora za optu upotrebu postavljenih posvuda
okolo trpezarija, prostorija za itanje i pisanje,
biblioteka, prostorije za odmor i tako dalje. U prostorijama
za pisanje i itanje, koje su sluile kao radne prostorije za
optu upotrebu, bilo je najnovijih asopisa i novina iz celog
sveta, spiskova zvanica, putnih vodia i svih ostalih
pomagala za rad kakva su se mogla unapred pribaviti. Za
ovu posebnu namenu postojala je grupa sposobnih
posluitelja u posebnoj odei sa identifikacionim brojevima
zaista, kralj Rupert nas je lepo doekao, da upotrebim
frazu u njenom punom znaenju.
Bilo je i drugih logora za posebne namene, a svi su
bili dobro ureeni i sa mnogo prevoznih sredstava na
raspolaganju. Svaki od vladara iz Federacije imao je
sopstveni logor, u kome je podigao velianstven ator. Za
zapadnjakog kralja, koji je delovao kao arbitar po pitanju
Federacije, kralj Rupert je izgradio pravu palatu morala
je to da bude neka vrsta Aladinove palate, poto je pre
samo nekoliko nedelja na tom mestu bila, kako su mi
rekli, samo iskonska divljina. Kralj Rupert i njegova
kraljica Teuta imali su ator kao i ostali vladari iz
Federacije Balka, ali neuporedivo skromniji, i po veliini i
po ukrasima.
Svuda su bili gardisti Plavih Planina, naoruani samo
handarima, koji su nacionalno oruje. Nosili su
nacionalnu nonju, ali sa takvim ukrasima i bojama da je
umesto stroge uniformisanosti ostajao tek utisak opte
usklaenosti. Prisutno je bilo sigurno sedamdeset ili
osamdeset hiljada gardista.
Prvi dan je bio odreen da posetioci pogledaju sve u
detalje. Tokom drugog dana doli su pratioci visokih
zvaninika federacije. Neke od ovih pratnji behu ogromne.
Sultan je, na primer, (iako je tek postao jedan od uesnika
u savezu) poslao vie od hiljadu ljudi sa razlitim
zaduenjima. Oni su predstavljali izvanredan prizor, poto
su to bili birani ljudi, i savreno obueni. Dok su
kooperno prolazili, nasamo ili u grupi, u svojim
ivopisnim jaknama i vreastim pantalonama i sa svojim
lemovima sa zlatnim polumesecima, izgledali su kao
protivnici dostojni potovanja. Landrek Martin, veteran
novinarstva, rekao mi je dok smo zajedno stajali i
posmatrali ih:
Danas svedoimo novom obrtu u istoriji Zemlje
Plavih Planina. Ovo je prva prilika u poslednjih hiljadu
godina da je tako velika turska jedinica ula u ovu zemlju,
a da postoji razumna mogunost da ikad vie izae
odavde.
 l. jul 1909.
Dananji dan, odreen za odravanje ceremonije, bio
je izuzetno lep. U Zemlji Plavih Planina ima ranoranilaca,
ali danas je komeanje poelo pre svitanja. Svuda su se
uli pozivi truba ovde je sve ustrojeno prema zvuku
muzikih instrumenata truba, trompeta ili bubnjeva
(ako se bubanj zapravo moe nazvati muzikim
instrumentom) ili prema svetlima, kada se spusti mrak.
Svi mi novinari bili smo spremni; kafa i hleb sa buterom
mudro su poslueni rano u atorima u kojim smo spavali,
a malo obilniji doruak sluen je sve vreme u trpezarijskim
atorima. Obavili smo poetni pregled okoline, a onda je
usledila neka vrsta opte pauze za doruak. Iskoristili smo
to i bacili se na zapravo nezaboravan - obrok koji nam je
posluen.
Ceremonija je trebalo da pone u podne, ali ve u
deset sati celo mesto je bilo u pokretu - ne da je tek
poinjalo da se pokree, nego se zaista kretalo; svi su
zauzimali svoja mesta za veliku ceremoniju. Kada se podne
pribliilo, uzbuenje se pojaalo i produilo. Poeli su da
se okupljaju razni potpisnici sporazuma o Federaciji, jedan
po jedan. Svi su doli morskim putem; oni ije su zemlje
izlazile na more poveli su sa sobom svoje flote. Onima koji
nisu imali sopstveni flotu dodeljen je u pratnju najmanje
jedan oklopni brod. A moram da kaem kako nikada u
ivotu nisam video opasnija plovila od tih malih ratnih
brodova kralja Ruperta od Plavih Planina. Kada su uli
kroz Plava Usta svaki brod je zauzeo mesto koje mu je
odreeno, a oni na kojim su plovili potpisnici sporazuma
okupili su se blizu jedni drugih u izdvojenu grupu, u
malom zalivu skoro potpuno okruenom visokim liticama,
u najdaljem uglu ove silne luke. Oklopna jahta kralja
Ruperta sve vreme je bila u blizini obale, nadomak ulaza u
Veliki tunel koji je prolazio pravo kroz planinu sa iroke
zaravni, izgraene delimino od prirodne stene a delimino
od ogromnih kamenih blokova. Na ovom mestu, kako su
mi rekli, proizvodi sa kopna se donose u modernu varo
Plazak. Upravo kada su satovi izbili pola sata pre podneva,
jahta je kliznula u iru vodenu povrinu usta. Iza nje je
plovilo dvanaest velikih bari, kraljevski ukraenih, a
svaka je bila obojena u boje po jedne zemlje potpisnice
sporazuma. Na svaku je uao po jedan vladar sa svojom
gardom, nakon ega je bio prevezen na Rupertovu jahtu i
na njoj se peo na komandni most, dok je njegova pratnja
ostajala na nioj palubi. U meuvremenu su se na junom
horizontu pojavile itave flote plovila; drave sn slale svoja
pomorska izaslanstva na krtenje ,,Balke! U tako
izvanrednom poretku koji se moe videti samo kod
formacija bojnih brodova, mona grupa uplovila je u Plava
Usta, i zauzela svoja mesta. Jedina bojna flota velike sile
koja nije bila prisutna bila jc flota zapadnjakog kralja. Ali
bilo je jo vremena. Zapravo, dok je publika ve poinjala
da gleda na svoje asovnike duga povorka brodova poela
je da se iri na severu iz pravca italijanske obale. Doli su
velikom brzinom - od skoro dvadeset vorova. Bio je to
zaista velianstven prizor pedeset brodova koji su
spadali u najbolje u svetu; prikaz najnovijih pomorskih
divova, a svaki je izgledao kao uzorak svoje klase
drednote, krstarice, razarai. Doplovili su u poretku klina,
na ijem je vrhu bila kraljeva jahta sa kraljevskim stegom.
Svaki brod iz eskadre nosio je nacionalnu zastavu,
dovoljne duine da se sa vrha katarke spusti do vode. Sa
utvrene kule na kanalu moglo se videti bezbroj lica
poput belih zvezda kojim se istakalo i kopno i more
poto je velika luka vrvela od brodova, a svaki od njih je
bio pun ljudi.
Iznenada, bez ikakvog vidljivog povoda, masa belih
taaka se obrnula u drugu stranu sva lica su se
okrenula, gledajui u suprotnom pravcu. Pogledao se
preko zaliva na planinu u zaleu - veliku planinu iji su se
obronci uzdizali ka samom nebu, i iji su brojni grebeni i
sami izgledali kao posebne planine. Daleko gore na samom
vrhu podizala se zastava Zemlje Plavih Planina na
ogromnom stubu, koji je odsijavao svetlost. Bio je visok
sedamdeset metara i obojen u belo, a kako se sa tolike
daljine nisu vieli elini nosai stuba, on se uzdizao u
samotnom velianstvu. U njegovom podnoju okupila se
tamna grupa ljudi pored bele mase koju nisam mogao
razaznati dok nisam upotrebio svoj dvogle.
Onda sam video da su to kralj Rupert i kraljica,
okrueni grupom gortaka. Stajali su na poletnoj platformi
za cepelin, koji je naizgled bletao ne sijao, nego bletao
kao da je bio obloen zlatnnn ploama.
Ponovo su se sva lica okrenula ka zapadu.
Zapadnjaka eskadra se pribliavala ulazu u Plava Usta.
Na komandnom mostu jahte stajao je zapadnjaki kralj u
uniformi admirala, a porcd njega njegova kraljica u haljini
kraljevski ljubiaste boje, raskono ukraenoj zlatom. Kad
sam ponovo pogledao ka vrhu planine ona je naizgled
oivela. itava artiljerijska baterija iznenada se pokrenula,
a oko svakog oruja stajala je njegova posada spremna za
akciju. U grupi u podnoju stuba zastave mogli smo da
razaznamo kralja Ruperta; njegova visina i telesna masa
isticali su se meu ljudima u njegovom okruenju. Pored
njega se video odsjaj beline. Shvatili smo da je to kraljica
Teuta, koju stanovnici Zemlje Plavih Planina jednostavno
oboavaju.
Do tad je ve oklopna jahta na kojoj su bili svi
potpisnici Balke (osim kralja Ruperta) krenula ka ulazu u
luku i stala u miru i tiini, ekajui dolazak kraljevskog
arbitra, ija je cela eskadra istovremeno usporila i samo
plutala u vodi uskipeloj od rada brodskih motora.
Kad se zastava na pramcu jahte nala skoro nasuprot
utvrenja, zapadnjaki kralj je podigao svitak pergamenta
koji mu je dodao jedan od njegovih oficira. Mi, gledaoci,
zaustavili smo dah, poto je pred nama bio prizor kakav se
nismo mogli nadati da emo ikada ponovo videti.
Na podizanje ruke zapadnjakog kralja, na vrhu
planine gde se podizao moni stub sa zastavom Zemlje
Plavih Planina, opalio je top. Onda se razlegla grmljavina
pozdravne kanonade, uz sjajne bleskove i prasak, koji je u
beskraj odjekivao niz obronke planina. Na prvi pucanj, uz
pomo vete signalizaeije, zastava Federacije Balka
podignuta je na vrh stuba i zavijorila se iznad zastave
Zemlje Plavih Planina.
U istom trenutku Rupertova i Teutina figura nestale
su sa vidika; oni su zauzeli svoja mesta u cepelinu.
Trenutak kasnije, poput ogromne zlatne ptice, letelica kao
da se sunovratila u vazduh pa zatim, obarajui kljun,
krenula je nanie pod tupim uglom. Mogli smo da vidimo
kralja i kraljicu od struka navie kralj Zemlje Plavih
Planina bio je obuen u zeleno; kraljica ogrnuta svojim
belim pokrovom, na grudi je privijala svoju bebu. Daleko
od vrha planine, iznad Plavih Usta, krila i rep velike
pticolike maine podigli su se uvis, a cepelin je poeo da
pada kao kamen, dok se nije obreo tek nekoliko stotina
stopa iznad vode. Zatim su se krila i rep spustili, ali
manjom brzinom. Ispod krila cepelina sada su se mogli
videti kralj i kraljica kako sede zajedno na maloj platformi
za upravljanje, koja se naizgled malo spustila; ona je
sedela iza svog mua. Dolazak cepelina bio je
najuzbudljiviji trenutak tog udesnog dana.
Nakon to su nekoliko trenutaka lebdeli, motori su se
ponovo pokrenuli, a krila su se vratila u normalan poloaj.
Zlatni cepelin je bio bezbedan kada se kretao u glatkom
letu. Istovremeno se platforma za upravljanje podizala tako
da su se oni koji stoje na njoj ponovo izdigli iznad cepelina.
Sada su bili na samo stotinak metara iznad vode, kreui
se od udaljenog kraja Plavih Usta prema otvorenom
prolazu izmeu dva reda bojnih brodova raznih drava, na
ijim su palubama stajali ljudi koji su poeli da se
okupljaju odmah nakon prvog pucnja brdskog topa. Kada
je cepelin proleteo, svi mornari poeli su da kliu a
klicanje se nastavilo dok kralj i kraljica nisu prili toliko
blizu zapadnjakom kralju da su dva kralja i kraljica mogli
da razmene pozdrave. Vetar je sada poeo da duva na
zapad sa vrha planine i poneo zvuk ka oklopnoj floti, tako
da smo na trenutke jasno mogli da ujemo poklie
pripadnika raznih naroda, meu kojim se jasnije od ostalih
razlegao japanski Ban zai!
Kralj Rupert je drao upravljake palice sedei kao
mermerni kip. lza njega je bila njegova predivna nevesta-,
ogrnuta svojim pokrovom, u rukama drei mladog
krunskog princa, izgledajui i sama kao statua.
Cepelin, voen Rupertovom nepogreivom rukom,
blago se spustio na zadnju palubu jahte zapadnjakog
kralja; a kralj Rupert, stupivi na palubu, podigao je sa
sedita kraljicu Teutu sa bebom u naruju. Tek kada je
kralj stao meu druge ljude, moglo se videti koliko je
krupan. Isticao se bukvalno za glavu i ramena iznad svih
drugih prisutnih ljudi.
Dok su putnici iziaziii iz cepelina, zapadnjaki kralj i
njegova kraljica silazili su sa komandnog mosta. Domain i
domaica su, drei se pod ruku kao to su naizgled
navikli da rade pourili napred da pozdrave svoje goste.
Susret je bio dirljiv i jednostavan. Dvojica monarha su se
rukovali, a njihove supruge, predstavnice istaknutih tipova
nacionalne lepote sa severa i juga, nagonski su se pribliile
i poljubile u obraz. Zatim je kraljica domaica sveanosti,
krenuvi prema zapadnjakom kralju, kleknula pred njim
gracioznom kretnjom i poljubila mu ruku.
Izgovorila je pozdravne rei:
Dobro doli, uvaeni gospodine, u Zemiju Plavih
Planina. Zahvalni smo Vam za sve to ste uradili za Balku
i zahvalni smo Vama i Njenom velianstvu to ste nas
poastvovali svojim prisustvom.
Kralja je ovo oigledno dirnulo. lako je bio vladar
velike zemlje i mnogih naroda na Dalekom istoku, odavno
naviknut na rituale pri znaajnim dogaajima, toplota i
iskrenost, udrueni sa draesnom skromnou ovog
istonjackog obiaja. dotakli su ga u srce. On je nagonski
zaobiao dvorske rituale i uradio neto ime je, kako mi je
reeno, zauvek stekao posebno mesto u toplim srcima
ovdanjih ijudi.. Kleknuvi na koleno pred prelepom
kraljicom ogrnutom u pokrov, on je podigao njenu ruku i
poijubio je. Taj postupak su svi okupljeni u Plavim Ustima
pozdravili silnirn klicanjem, koje se naizgled pojaavalo i
slabilo odjekujui, dok nije utihnulo na dalekom
planinskom vrhuneu, gde se velianstveno uzdizao moni
stub sa zastavom Balkanske Federacije.
to se mene tie, nikada neu zaboraviti divan prizor
nacionalnog poleta i on e zauvek ostati urezan u mom
pamenju. Ta besprekorna paluba koja je oliavala sve
savrenstvo mornarike slube; kralj i kraljica najvee
zemlje*( Najveeg kraljevstva - urednik Slobodne Amerike) sveta
koje doekuju najnoviji kralj i kraljica sveta kralj i
kraljica koji su za sebe osvojili carstvo, tako da ga je
prethodno pomenuti kralj doekao kao sabrata vladara u
trenutku stvaranja istorije, kada se pod njegovim
nadzorom raala nova svetska sila. Svetloputa severnjaka
kraljica u zagrljaju tamnopute junjake kraljice sa
zvezdama u oima. Neupadljiva rasko severnjake odee
napravljene sa skoro seoskom jednostavnou na
junjakom kralju dinovskog rasta. Ali sve je zasenjeno
ak i hiljadugodinja kraljevska loza zapadnjakog kralja,
po prirodi impozantnom Rupertovom pojavom, i dranjem
druge kraljice ispunjenim kraljevskim dostojanstvom i
blagou krajnjom jednostavnou Teutinog pokrova.
Svaki od monih ljudi okupljenih na tom mestu znao je
poneto o njenoj udesnoj prii; i svakom je bilo drago i
diio se time to je ta ponosna ena osvojila carstvo svojom
hrabrou, prolazei ak kroz razjapljene eljusti groba.
Oklopna jahta sa ostalim potpisnicima sporazuma o
Balkanskoj Federaciji prila je blie i vladari su stupili na
palubu da pozdrave zapadnjakog kralja, arbitra u tom
pitanju, a Rupert je zavrio svoju dunost u svojstvu
domaina i pridruio im se. Skromno je zauzeo svoje mesto
na zaelju grupe i ponovo se naklonio u ovoj novoj ulozi.
Sada se pribliio jo jedan ratni brod, Balka. Na
njemu su bili ambasadori stranih sila, kao i kancelari i
visoki zvaninici balkanskih nacija. Pratila ga je flota
bojnih brodova, a svaki od njih je predstavljao mo
Balkana. Velika zapadnjaka flota usidrila se i, osim
ljudstva na palubama, nije direktno uestvovala u
sveanosti.
Balkanski vladari su zauzeli svoja mesta na palubi
novopridolog broda, a dravni zvaninici poredali su se
iza svojih monarha. Ispred ostalih, ambasadori su
formirali sopstvenu grupu.
Poslednji je doao zapadnjaki kralj, potpuno sam
(osim dve kraljice u pratnji), nosei u svojoj ruci svitak na
kom je bila zabeleena njegova arbitraa. Poeo je da ita
dokument, a njegova kopija na vie jezika ve je bila
podeljena svim monarsima, ambasadorima i zvaninim
predstavnicima. Bio je to dugaak proglas, ali dogaaj je
bio tako velianstven tako snaan da je vreme brzo
letelo. Klicanje se utialo istog asa kada je arbitar razvio
svitak, usledila je potpuna tiina.
Kada je itanje dovreno, Rupert je podigao ruku i
istog asa se razlegao zastraujui plotun topovskih
pucnjeva, ne samo sa brodova u luci nego naizgled i sa
svih planinskih obronaka, sve do samog vrha.
Kada je klicanje koje je usledilo posle salve donekle
utihnulo, prisutni na brodu poeli su meusobno da
razgovaraju i urueni su pokloni. Zatim su bare prevezle
celo drutvo u oklopljenu tvravu na ulazu u Plava Usta.
Ovde su ve prethodno bile nametene uzletne platforme
za cepeline. Iza njih su bile postavljene stolice i prestoli za
zapadnjakog kralja i kraljicu i vladare Balke poto je
sada nova i potpuna Balkanska Federacija uspostavljena
defakto. Iza prestola su bila sedita za ostale zvanice. Sve
je bletalo u zlatu i skerletu. Svi mi novinari smo bili u
stanju iekivanja, poto je oigledno bila organizovana
neka ceremonija, ali o njenirn pojedinostima nita nismo
znali. Koliko sam mogao da zakljuim po licima prisutnih,
oni su, u najboljem sluaju, bili tek delimino obaveteni.
Zasigurno nisu bili upueni u sve pojedinosti, pa ak ni u
celokupni program za taj dan. Postoji izvesna vrsta
oekivanja koja se ne odnosi na puko izvravanje
prethodno naloenih zadataka.
Cepelin kojim su se kralj i kraljica spustili sa planine
sada je sleteo na platformu, a njime je upravljao mladi
visoki gortak, koji je odmah siao sa platforme za
upravljanje. Kralj Rupert je smestio svoju kraljicu (koja je i
dalje nosila svoju bebu) na njeno mesto, pa zauzeo
upravljako mesto i povukao polugu. Cepelin je krenuo
napred kao da e naizgled pasti kljunom nanie sa
utvrenja. Ipak, to je bilo tek poniranje, kao kad vet
skaka skoi sa visine u plitku vodu, poto se eepelin izvio
navie, i za nekoliko sekundi je leteo ka stubu sa
zastavom. Uprkos vetru, stigao je gore za neverovatno
kratko vreme. Odmah zatim je doletco jo jedan cepelin, i
to veliki, i spustio se na platformu. U njega je odmah ula
jedinica sastavljena od deset visokih, naoitih mladia.
Pilot je povukao poluge i cepelin je poleteo istim putem kao
cepelin kralja Ruperta. Zapadnjaki kralj, koji je sve to
posmatrao, obratio se glavnom admiralu, koji jc danas
lino zapovedao ratnim brodom, a sada stajao porcd njega:
,,Ko su ovi ljudi, admiralc?
Prinevska garda, Vac velianstvo. Njih je osnovao
narod. Recite mi, admirale, imaju li oni neka posebna
zaduenja?" Da, Vae velianstvo, usledio je odgovor,
,,da, ako je potrebno, umru za mladog princa!
Ispravno! To je valjana sluba. Ali to bi neko od njih
poginuo? Vae velianstvo, ako bi neki od njih poginuo,
postoji deset hiljada drugih koji bi rado zauzeli njegovo
mesto.
Dobro, dobro! Dobro je imati ak i samo jednog
oveka spremnog da poloi ivot u slubi. Ali deset hiljada!
To je ono to ini naciju!
Kada je kralj Rupert stigao do platforme pored stuba
zastave, kraljevska zastava Zemlje Plavih Planina
podignuta je na njega. Rupert se uspravio i podigao ruku.
Za tili as opalio je top iza njega; zatim su, brzo poput
misli, poeli da pucaju i ostali jedan za drugim, poput
jednog dugakog bleska munje. Grmljavina nije prestajala,
ali je zvuk bio tii poto su ga daljina i brda priguivali.
Ali, u optem utanju koje je nastalo oko nas, mogli smo
da ujemo zvuk topova, koji na smenu pucaju u daljini,
dok najzad red nije preao sa topova na severu, nazad na
jug, a poslednji hitac je ispalio top najjunije od stuba
zastave.
ta je trebalo da predstavlja ovaj udesni niz
pucnjeva?, pitao je kralj glavnog admirala.
,,To je, Vae velianstvo, linija granice Zemlje Plavih
Planina. Rupert je poreao deset hiljada topova du tog
kruga.
,,A ko puca iz njih? Mislio sam da je sva vojska ovde.
ene, Vae velianstvo. One su danas na
graniarskoj dunosti, da bi mukarci mogli da dou
ovamo.
Ba u tom trenutku jedan od gardista prineve garde
doneo je pored kraljevog cepelina neki predmet slian
gumenoj lopti okaenoj na konop. Kraljica ga je dala bebi u
svom naruju, koja je predmet zgrabila. Gardisti su se
odmaknuli. Pritiskanje te lopte je sigurno znailo neki
signal, poto je istog asa jedan top, cevi podignute u
vazduh, opalio. Granata je odletela pravo uvis na ogromnu
visinu. Eksplodirala je oslobaajui svetlost toliko jaku da
se mogla videti i na dnevnoj svetlosti; kao i crveni dim koji
se mogao videti sa visova Kalabrijskih planina, preko mora
u Italiji.
Kada je granata eksplodirala, kraljev cepelin je jo
jednom poleteo sa platforme u vazduh, porinuo kao i pre,
pa odjezdio preko Plavih Usta brzinom koja je gledaocima
oduzimala dah.
Pri njegovom prolasku, u pratnji cepelina prinevske
garde i grupe drugih cepelina, itavi obronci planina su
naizgled oiveli. Sa svih strana, sve do najudaljenijih
vidljivih planinskih vrhova, poleteli su cepelini, dok cela
flotila nije jurnula zastraujuom brzinom preko neba, u
kraljevu ast. Kralj se okrenuo kraljici Teuti i oigledno joj
neto rekao, poto je ona mahnula kapetanu prinevske
garde, koji je upravljao cepelinom. On je skrenuo nadesno
i umesto da ide iznad otvorenog prolaza izmeu redova
bojnih brodova, poleteo je visoko iznad spoljnjeg reda.
Jedan od ljudi iz cepelina poeo je da baca neto to je,
lebdei nanie, padalo na komandni most broda iznad
koga bi se nali.
Zapadnjaki kralj se ponovo obratio gospodaru Ruku
(glavnom admiralu):
Sigurno je potrebna izvesna vetina da se baci pismo
sa ovakvom preciznou.
Sa pribranim izrazom lica, admiral je odgovorio:
Lake je bacati bombe, Vae velianstvo.
Let cepelina pruao je nezaboravan prizor. To je
pomagalo u stvaranju istorije. Od sada nijedna drava koja
vodi rauna bilo o odbrani ili napadu ne moe da se nada
uspehu bez ovladavanja vetinom vazduhoplovstva.
U meuvremenu a takoe i posle tog vremena
neka je Bog na pomoi dravi koja napadne Balku ili bilo
koji njen deo, dok Rupert i Teuta ive u srcima tog naroda
i vezuju ga u neraskidivo jedinstvo.

KRAJ

Scan i OCR : BABAC