Lakyjeva Skola Muzike PDF

LAKYJEVA MALA INTERNET SKOLA MUZIKE
Zbirka postova sa YUMIDI foruma.
Uvod ili kako se sve u pocetku zakuvalo
Kao i svim pocetnicima trebace ti vremena i dosta vezbanja.

Prvo moras nauciti da hvatas akorde i njihova imena.Kasnije ces shvatiti i razumeti
njihove funkcije u pesmi.
U pocetku ne bi bilo lose da nabavis vec skinute pesme i da ih navezbas.
Onda probaj sam da skidas pesme.Negde to zapisi kako si skinuo pa kad nabavis od
nekoga original mozes da uporedis da li si dobro skinuo.
I kao sto cevap rece najvaznije je da odredis intonaciju tj od kojeg akorda pesma
krece.A akorda koji slede posle nama mnogo.Vremenom ces vec steci iskustvo i
slusanjem pesme ces vec moci da odredis njenu harmoniju.
Nemoj da se frustriras u pocetku ako ne mozes da skines pesmu tacno 100% .Samo
vredno radi i napredak ce se pokazati.
Dakle dobro slusaj pesmu i probaj da osetis gde u pesmi ide promena akorda i tu
ubaci akorde.
Jos jedan nacin skidanja pesme je da pevas melodiju i da onda sam trazis akorde za
pratnju.Moze se desiti da ne pratis kao na originalu ali da muzicki bude ispravno.Nije
lose i tako nauciti pa ces kasnije promeniti.
Sada muzicari imaju olaksan posao oko skidanja pesama.Nekada se to radilo na

gramofonu i vracala se igla na ploci
Hidjaz skala ili kako je mi zovemo "orijental" skala je zastupljena u nasoj narodnoj
muzici ali ne bih mogao reci bilo da se radi o izvornoj narodnoj muzici ili o
novokomponovanoj muzici.
Ona je ravnopravno zastupljena sa ostalim skalama.
Durska skala
Molska - prirodni mol
Molska - prirodni mol sa snizenim II stupnjem silazno
Molska - harmonski mol i izvedene skale iz nje
Orijental - izvedena od V stupnja
"Neznam kako bih nazvao skala"- izvedena od IV stupnja
Mislim da ipak u orijentalu su funkcije na 7 stupnju dominantna i na 4 stupnju

subdominantna.
Najlakse cemo to proveriti ako odsviramo pesmu i odpratimo je sa tri osnovna
akorda.
Znas mislio sam onako kako je meni najlakse da shvatim skale a i kako se notno
pise.
Naprimer:
A mol harmonski.Tonovi A H C D E F Gis A.T= Am,SD= Dm,D =Edur.

I sad samo prebacim prvi tetrahord(A H C D) na drugu stranu i pravim lestvicu od
tona E.
E F Gis A H C D E i dobijam orijental lestvicu.
Mnogo mi je lakse i preglednije da to radim a tako sam radio i sa dur i paralelnim mol
lestvicama( znas ono formira se od VI stupnja itd...)
E sad ni jedna ova lestvica nema predznak na pocetku.
Sto se tice harmonije tu imamo Edur ,Dmol i najcesce Amol.Sad da li je Amol ovo ili
ono ne znam ali lepse zvuci od Fdura.Znas i sam da se koristi u mnogim pesmama
(Saban -Sanela,Kako si majko,...)
A ovu lestvicu kojoj ne znam ime srecem u starim pesmama:Oj moja ruzo rumena,Oj
javore javore,Volim majko siroticu....
Nju dobijam od VII stupnja orijental lestvice , u ovom slucaju od tona D
D E F Gis A H C D
Kao sto rekoh za mene je ovo "izvodjenje " lestvica jedne iz druge mnogo lakse i
preglednije.
Lestvice bez ijednog predznaka

Dur C D E F G (A) H C> od Vi stupnja dobijam
Mol prirodni A H C D E F (G) A > povisujem VII stupanj i dobijam
Mol harmonski A H C D (E) F Gis A>od V stupnja dobijam
Orijental E F Gis A H C D E > od VII stupnja dobijam
"Bez imena" D E F Gis A H C D
Lestvice sa jednim predznakom

Dur G.......................
A odavde pocinje....
E pa evo malo teorije 1
Osnovu od koje cemo poci cini lestvica.I to durska lestvica. A najjednostavnija je C

dur lestvica.Tonovi te lestvice su
CDEFGAHC
Svaka lestvica dobija ime po prvom tonu.
Mesto na kome se ton u lestvici nalazi zovemo STUPANJ.Stupnjeve obelezavamo
brojevima ,rimskim (ako vam je lakse onda moze i arapskim )
I mozemo reci sledece:

U Cdur lestvici na I stupnju nalazi se ton C,na II stupnju nalazi se ton D, na III stupnju
nalazi se ton E, na IV stupnju nalazi se ton F, na V stupnju nalazi se ton G, na VI
stupnju nalazi se ton A, na VII stupnju nalazi se ton H i na VIII stupnju nalazi se ton
C.
Razmak izmedju SUSEDNIH tonova izrazava se u STEPENIMA.
Postoje:polustepen,ceostepen,stepenipo,...(ovi su najcesci).
Razmak izmedju tonova C i D je ceo stepen (moze se ubaciti ton izmedju njih- crna
dirka).
Razmak izmedju tonova E i F je polustepen(nemoze se ubaciti ton izmedju njih)
U svakoj durskoj lestvici(pa i u nasoj Cdur lestvici) stepeni su rasporedjeni ovako:
Izmedju III i IV stupnja i izmedju VII i VIII stupnja nalazi se polustepeni razmak, a
izmedju svih ostalih je celostepeni razmak.
Ovo je C dur lestvica

CDEFGAHC
zato sto pocinje od tona C i ima polustepene razmake izmedju III i IV , i izmedju VII i
VIII stupnja.
Za sada toliko ako ima pitanja ili nejasnoca pitajte pa nastavljamo sutra.
Osnove muzicke teorije2
Videli smo dakle zasto se neka lestvica zove C dur (zasto C i zasto dur).
To je osnovna lestvica i u njoj su sadrzana SLOVA svih tonova.Sta to znaci ?
Znaci da ne postoji ni jedan ton koji se zove K ili L ili O ili P ili....
Samo sedam slova CDEFGH i posle jos dodatak B, dakle ukupno osam.
U muzici (ovde mislim na zapadnu) postoji 12 tonova.To znaci da postoji i 12 lestvica.

I evo kako cemo dobiti ostale lestvice.
Krecemo od lestvice koju vec poznajemo, u ovom slucaju je to Cdur, i od njenog V
stupnja redjamo tonove.
C D E F (G) A H C odavde redjamo
G A H C D E F G dakle zelimo da dobijemo G dur lestvicu.

Prvi uslov a to je da lestvica pocijne od tona G je zadovoljen.
Da vidimo drugi uslov?
Trebaju nam polustepeni izmedju III i IV , i izmedju VII i VIII.
Izmedju III i IV stupnja , tj izmedju H I C imamo polustepen.Super
Ali izmedju VII i VIII stupnja imamo ceo stepen F iG.Da zlo bude jos vece dobili smo
polustepen izmedju VI i VII stupnja , tj izmedju E i F.A to definitivno nije DURSKA
lestvica.
Sta da radimo?
Jednostavno povisimo VII stupanj tj to F za pola tona i dobijamo novi ton koji se zove
Fis
Sta smo dobili

G A H C D E Fis G
Dobili smo lestvicu koja pocinje od tona G i ima polustepene razmake izmedju III i IV,
tonovi H i C , i izmedju VII i VIII stupnja ,tonovi Fis i G.
To je Gdur lestvica.
Sad mozemo opet ko pacici da ponovimo

Na I stupnju Gdur lestvice nalazi se ton G, na II stupnju ton A , na III stupnj ton H
.......na VI stupnju ton E , na VII stupnju ton Fis i na VII stupnju ton G.
Zaboravio sam da kazem a sigurnoste vec primetili svaka lestvica pocinje i zavrsava
istim tonom.
Pitanja ili nejasnoca... ima ...nema?

Nastavljamo sutra.
Osnove muzicke teorije 3
Da bi nase majstorstvo pokazano prilikom pravljenja G dur lestvice bilo potpuno reci
cemo i ovo.
G dur lestvica ima povisen jedan ton ,to je ton F.Kada ga povisimo njegovo ime je
Fis.U notama to povisenje obelezavamo ovim znakom #.Dakle kada govorimo
kazemo Fis a kada pisemo note onda koristimo znak #.A kad pisemo za sebe ili
nekom drugaru ili na forumu onda moze kako hoces Fis,FIS,F# svejedno je
I sto se neko dobro setio to povisenje se pise na pocetku nota.Dakle na pocetku

notnog teksta napises povisilicu # i ona vazi za celu pesmu.Dobra stvar.
Gde se pisu (i brisu) povisilice i o notama nekom drugom prilikom
A sad bi mogli da odradimo sledecu lestvicu.

Ajmo pravila:
Svaka lestvica ima IME i TIP.Ime dobija po pocetnom tonu a tip lestvice odredjuje
raspored tonova unutar nje.
Cdur znaci ,ime C a tip durska.G dur znaci ime G , a tip durska.
Ma samo durske i radimo, za sada
A sta ih cini da su durske: polustepeni razmak izmedju III i IV, i izmedju VII i VIII
stupnja.
C D E|F G A H|C
G A H|C D E Fis|G
A kako cemo sad dalje?Koristimo pravilo od juce.Od V stupnja lestvice koju znamo tj
prethodne pocnemo da nizemo tonove ...pa cemo onda videti sta dalje .
Na V stupnju G dur lestvice nalazi se ton D. I sva je prilika da cemo praviti D dur
lestvicu.
D E Fis G A H C D
Ovde imamo istu situaciju kao i juce .Pocetni ton D -dobar, razmak izmedju III i IV
stupnja, Fis i G, pola stepena - odlicno ,razmak izmedju VII i VIII stupnja, C i D , ceo
stepen - ne valja.
Ali nismo mi "od juce".Samo povisimo VII stupanj, ton C, za pola tona i dobijemo ton
Cis.
A lestvica
D E Fis G A H Cis D
D dur lestvica, prava.
A moze i pesmica: Na I stupnju D dur lestvice nalazi se ton D, na II stupnju se nalazi

ton E , na III stupnj se nalazi ton Fis..................
Naravno vidimo da ima dva povisena tona Cis i Fis. Njih isto pisemo na pocetku
notnog zapisa.Dve crne dirke na klavijaturi (Cis i Fis).
Prosto ko pasulj.I neka neko kaze da je ovo tesko
Ma sad slobodno napravite sledecu lestvicu.

A to je A dur.
Mala pomoc:imace tri povisena tona Fis , Cis i Gis.Pa onda pesmica.....
Sta ? Ima jos i hrabrijih da naprave E dur.

OK Cujemo se sutra.
C D E|F G A H|C
G A H|C D E Fis|G
A H Cis|D E Fis Gis|A
E Fis Gis|A H Cis Dis|E
H Cis Dis|E Fis Gis B|H - Ais
Fis Gis B|H Cis Dis F|Fis - Ais + Eis
Gledajuci nacin na koji smo dobijali durske lestvice, imam utisak kao da ih je Svabo
izmislio .Nemacka pedantnost i urednost, ma pogledajte samo:
Durske lestvice
C dur C D E F G A H C predznaci 0
G dur G A H C D E Fis G predznaci 1 Fis
D dur D E Fis G A H Cis D predznaci 2 Fis CIs
A dur A H Cis D E Fis Gis A predznaci 3 Fis CIs Gis
E dur E Fis Gis A H Cis Dis E predznaci 4 Fis Cis Gis Dis
H dur H Cis Dis E Fis Gis Ais H predznaci 5 Fis Cis Gis Dis Ais
Fis dur Fis Gis Ais H Cis Dis Eis Fis predznaci 6 Fis Cis Gis Dis Ais Eis
Ma brate moj ovakvu pedantnost samo Svaba ima. Dobro mozda Nemci nisu ovo
izmislili ali me sve podseca na njih.Bez brige bice reci i o drugima
Ovo "predznaci" znaci da se pise na pocetku notnog teksta i da vazi stalno.E sad
neko ce pitati "A sta ako ocu ja u toku pesme da povisim neki ton?"
Moze slobodno , koji god hoces , samo mu dodaj nastavak "is" tj znak #.
Ako povisim H dobijam His, ako povisim E dobijam Eis.
A sta ako hocu da povisim vec poviseni ton naprimer Cis ili Fis?
Pa lepo ti Svaba kaze dodaj samo "is" i dobices Cisis ili Fisis.I ne moras dva puta
pisati ## nego neki znak kao "x".
Lestvice koje slede su Cis dur ,Gis dur, Dis dur, Ais dur .....
Mozete probati da ih napravite.
Ja o njima necu pisati jer se redje koriste a i bune se Francuzi jer i oni hoce nesto da
kazu.
Cujemo se sutra.
Ako pazljivo citas moras uociti i zapamtiti pravila.Da te podsetim radili smo samo
DURSKE lestvice koje imaju POVISENE tonove.
I tri pravila tu postoje
1 pocetni ton odredjuje ime lestvice to ti je lako.
2 moras da imas polustepene razmake izmedju III i IV , i VII i VIII stupnja i to vidim da
ti je lako.
3 mozes ,za sada posto radimo lestvice sa povisilicama, samo da povisavas
tonove.Dakle ako sta radis tonovi moraju ici na gore, znaci tonove povisujemo samo
da bi zadovoljili pravilo.Znas da imamo 7 tonova (za sada) i njih sedam mozemo
povisiti.Kada ih povisimo dodajemo nastavak "is" i dobijas
Cis Dis Eis Fis Gis Ais His
Sta je ovo u "stvarnom" zivotu.

Cis je crna dirka izmedju C i D, Dis je crna dirka izmedju D i E, Eis je poviseno E tj
ton F!!!, Fis je ........,Ais je crna dirka izmedju A i H, His je povisen ton H tj C!!!.
Kao sto je vec neko rekao to su ENHARMONSKI tonovi, isto zvuce a razlicito se
pisu.
Prihvati to da jedan ton moze imati vise imena a sve u zavisnosti od toga sta
predstavlja.
Evo ti primer: Cis,Hisis,Des jedan ton a tri imena.
Kao i u fudbalu ,fudbaler ima svoje ime a trener mu odredjuje na kom mestu ce da
igra ,bek , half ,centarfor ,krilo,...rezerva
I sad ako treba jos jednom da se povise dodas jos jednom "is"
Cisis Disis Eisis Fisis Gisis Aisis Hisis
Sta su ovi tonovi u "stvarnom" zivotu.
Cisis je ton D, Disis je ton E , Eisis je Ton Fis .....
Na prvu loptu sve to izgleda malo zbunjujuce ali ima svoju svrhu.
Evo ti primer :Pesma je u Aduru i ides onaj cuveni prelaz
E Fis Gis A
zasto ne moze
E Fis As A
Pazi kada sviras isto je ali u teoriji nije.Znas da A dur ima na pocetku notnog teksta 3
# povislice na Cis ,Fis,i Gis.Dakle vec je ton G povisen i sto bi ga ti usred pesme
snizavao.Druga stvar nigde nisam video da na pocetku stoje 2 povisilice i 1 snizilica
Znaci ne treba i ne sme se mesati "babe i zabe" tj povisilice i snizilice.Kasnije cemo

videti jos jedan dobar razlog zasto je to tako.
Izveli smo 7 durskih lestvica i videli u cemu se razlikuju.To je bilo potrebno da bi smo
shvatili nacin na koji one nastaju.
Neko moze da pita i ovo:Da li mozemo direktno da dodjemo do neke lestvice

postujuci pravila? Da, mozemo.
E dur lestvica
Krenem od tona E koji mi je I stupanj,sad pravim celostepeni razmak, E-F je
polustepeni , moram F povisiti za pola i dobijam E-Fis kao celostepeni, dakle Fis mi
je sada II stupanj.
Od Fis pravim celostepeni razmak, Fis-G je polustepeni, moram povisiti G za pola ,i
dobijam Fis-Gis, dakle Gis mi je III stupanj.
Od Gis trazim pola stepena jer mi izmedju III i IV stupnja treba polustepeni razmak, a
to je Gis-A.
A mi je IV stupanj itd.................
E sad jedan mali trik

U svakoj lestvici moramo imati sva slova koja imenuju tonove, tj svih 7 tonova
alfabeta (posle cemo dodati i B).Ako samo jedan fali lestvica nije pravilno napisana.
Evo primera
H Cis Dis E Fis Gis Ais H
Evi jos jedna

Cis Dis Eis Fis Gis Ais His Cis
Zato ne moze da se pise naprimer ovako

E Fis As A H Des D E jer nam fale slova G i C
A sad pogledajte sta je ovo

Eis Fisis Gisis Ais His Cisis Disis Eis
Ovo je Eis dur lestvica i ona ima 13 povisilica
Kada je odsvirate videcete da je to obicna F dur lestvica.
E sad se tu mesaju Francuzi.Nisam siguran da su bas Francuzi ali znam da su se oni

stalno kacili sa Nemcima , a i F je auto oznaka za Francusku
Ma dobro ne moraju biti Francuzi ali su mi nesto sumljivi
E sta je sad tu problem.

Ako probamo od tona F da pravimo lestvicu i krenemo
I-II, F-G, ceostepen OK
II-III, G-A, ceostepen OK
III-IV, A-H ,ceostepen a treba nam polastepena
I sta sad? A ne smemo da diramo ,a H moramo da SMANJIMO.
Tako dolazimo do drugog nacina za pravljenje DURSKIH lestvica i to

SNIZAVANJEM tonova.
Pravila
1 pocetni ton odredjuje ime lestvice
2 polustepeni razmaci su izmedju III i IV , i izmedju VII i VIII stupnja
3 svaki snizeni ton dobija nastavak "es" i notnu oznaku za snizavanje "b"
Idemo
C dur C D E F G A H C od IV stupnja poznate lestvice pravimo novu
FGAHCDEF
Pocetni ton je F, super.Razmak izmedju VII i VIII stupnja, tj izmedju E i F je pola
stepena, odlicno.Razmak izmedju III i IV stupnja, tj izmedju A i H je ceo stepen a
treba nam pola, nema problema sad cemo to da napravimo.Snizimo ton H i dobijemo
ton Hes.Bravo majstore
F G A Hes C D E F
E onda neko (ma mora da su Francuzi ili mozda Englezi) kaze :Ne moze!
Sto?
Lestvica ti je dobra sve je super samo Hes ce da se zove B.
Ma ko jeBe.Pardon ko je B
Ima da se tako zove i gotovo.
Dobro da se ne svadjamo neka bude B
FGABCDEF
jel sad dobro?
ODLICNO
Na ovom mestu moram da kazem i ovo.

Amerikanci kad su videli ove zajebancije oni su odmah ubacili B u notni alfabet
umesto H ,pa su dobili
Cdur lestvica USA C D E F G A B C
A i lakse se uce poredjas ih ko u skoli ili ko vitamine
ABCDEFG
Tako da ako koristite americke note kod njih NE POSTOJI "H",ako pise B to znaci H.
A kako oznacavaju ovo nase B? Jednostavno ga snizavaju po pravilima i ono glasi

Bes ili "Bb".
F dur lestvica USA F G A Bb C D E F
Ajde nekako prezvacite ovo pa se cujemo sutra.
Dobili smo, uz malo muke , F dur lestvicu.
FGABCDEF
I sad bi mogla pesmica (nije odavno bila )

Na I stupnju F dur lestvice nalazi se ton F, na II stupnju se nalazi ton G, na III stupnju
se nakazi ton A , na IV stupnju se nalazi ton B, na V stupnju se nalazi ton C, na VI
stupnju se nalazi ton D ,na VII stupnju se nalazi ton E i na VIII stupnju se nalazi ton
F.Uf
Ova lestvica kao sto smo videli ima jednu snizilicu,koja se pise na pocetku , i koja
snizava ton H u B .
Novu lestvicu pravimo od IV stupnja poznate lestvice, a to je od cuvenog B.Dakle

dobijamo B dur lestvicu.
BCDEFGAB
Pocetni ton B, to je OK.Polustepeni razmak izmedju VII i VIII stupnja tj izmedju A i B,
i to je OK.I problem jer imam celostepeni razmak izmedju III i IV stupnja, tj izmedju D
i E.Problem resavam tako sto snizim IV stupanj i dodam nastavak "es"
Pa dobijam
B C D Ees F G A B
Jel valja?
Super , odlicno,ne valja.
Sta sad ne valja?
Ma glupo je da se ton zove Ees , ko da imas govornu manu
Pa kako da ga zovem?
Prosto Es
Dobro , evo F dur lestvice koja ima dve snizilice i dva snizena tona, B i Es
B C D Es F G A B
Dobro je care , a pesmica?
Na I stupnju B dur ___ ___ _ ___ ______ _ __ _ ____ ___

Ne cujem nista.
Pa pevam u sebi
Sledecu lestvicu radimo od prethodne i to od njenog IV stupnja tj od tona Es.Dakle

pravimo Es dur lestvicu.
Es F G A B C D Es
Prvi Es ,OK.D-Es, VII-VIII pola tona, OK. III-IV ,G-A ceo ton , treba A sniziti.
Snizavam A i ....cekam....gledam...kontam.
Snizavam A i ono postaje Aes, nema ponavljanja slova, nema mucanja ...jel moze?
Jok.
Pa sto sad ne moze?
Eto tako. Nece biti Aes nego As.
E je*o ja ovo pravilo. Svabo je bio majka. Ako me jos jednom predjes batalicu ja ovu
teoriju.
Evo ti Es dur lestvica
Es F G As B C D Es
Tri snizilice, tri snizena tona ,B ,Es i As.
A pesmica ?
Ma pevaj je ti sam ja odo..........
Daj mi jedno hladno.....da se malo smirim ....ne treba casa.....
Nastavicemo tamo gde smo stali.

Poslednja lestvica koju smo uradili je Es dur
Es F G As B C D Es
Novu lestvicu cemo dobiti od IV stupnja prethodne tj od tona As
As B C D Es F G As
Razmak izmedju VII i VIII stupnja tj izmedju D i Es je poluton, OK.
Razmak Izmedju III i IV stupnja tj izmedju C iD je ceo stepen, znaci moramo sniziti D.
Snizavamo D i dobijamo Des.
Konacno po pravilu.
As dur lestvica
As B C Des Es F G As
Cetiri snizena tona B, Es , As, Des
Sledecu lestvicu trazimo od tona Des, probajte sami i trebalo bi da dobijete

Des dur
Des Es F Ges As B C Des
Pet snizenih tonova B, Es, As, Des, Ges
Ges dur
Ges As B Ces Des Es F Ges
Sest sbizenih tonova B, Es, As, Des, Ges, Ces
I na kraju poslednja lestvica koju cemo uraditi, sad cu malo i ja

Krecemo od IV stupnja poslednje lestvice tj od tona Ces
Ces Des Es F Ges As B Ces

Razmak izmedju VII i VIII stupnja , tj izmedju B i Ces je pola stepena, OK.
Razmak izmedju III i IV stupnja , tj izmedju Es i F je ceo stepen.Znaci moramo sniziti
F.Dobijamo Fes
Ces dur lestvica

Ces Des Es Fes Ges As B Ces
Sedam snizenih tonova.
Necemo vise raditi nove lestvice jer su ove dovoljne.A zasto su dovoljne videcemo u
novoj lekciji.
Ponovite sad sve durske lestvice
Povisene G, D, A, E, H, Fis, Cis
Snizene F, B, Es, As, Des, Ges, Ces
Do sada smo naucili durske lestvice.

Pocetni ton u lestvici daje ime lestvice.
Za durske lestvice je karakteristicno da imaju polustepeni razmak izmedju III i IV , i
izmedju VII i VIII stupnja.
Stupanj je mesto na kome se ton nalazi u lestvici.
Videli smo da se one mogu dobiti povisavanjem i snizavanjem tonova.
Osnovna lestvica je C dur lestvica.
Povisene lestvice su
G1, D2, A3, E4, H5, Fis6, Cis7
brojevi oznacavaju broj povisenih tonova
Snizene lestvice
F1, B2, Es3, As4, Des5, Ges6, Ces7
brojevi oznacavaju broj snizenih tonova
Naravno da postoje lestvice koje imaju i vise od 7 snizenih ili povisenih tonova , ali
ove koje smo da sada naucili su sasvim dovoljne i najcesce se koriste.
Primeri
Lestvica Gis dur ima 8 povisenih tonova a lestvica As dur ima 4 snizena tona.Dakle
koristicemo As dur lestvicu jer ima manje PREDZNAKA (povisilica ili snizilica) i
samim tim je preglednija.
Da ponovimo da su Gis i As dur ENHARMONSKE lestvice tj isto zvuce kad se
odsviraju ali se razlicito pisu.
Evo jos primera
H dur sa 5 povisillica umesto Ces dura sa 7 snizilica.Fis i Ges dur imaju po 6
predznaka i tu se obicno koristi Fis dur.
I da ponovimo jos jednom kako kontrolisemo da li smo dobro napisali lestvicu.
Svaka lestvica sa povisilicama mora u sebi imati sva slova od kojih pravimo lestvicu.
Dakle mora imati C,D,E,F,G,A,H
primer E dur
E Fis Gis A H Cis Dis E
Svaka lestvica sa snizilicama mora u sebi imati sva slova od kojih pravimo lestvicu.
Dakle mora imati C,D,E,F,G,A,B!!!! (ovo za B smo ranije objasnili)
primer As dur
As B C Des Es F G As
Zavrsili smo sa durskim lestvicama.

Lestvice su veoma vazne i one predstavljaju osnovu iz koje pravimo melodiju i
harmoniju.
USA Dodatak
U Americi se stupnjevi obelezavaju arapskim slovima.Tako ce oni reci "Na 1 stupnju
C dur lestvice je ton C, na 2 stupnju je ton D i ...."
Amerikanci rimske brojeve, koje smo mi koristili za stupnjeve, koriste za nesto drugo.
Usa
stupanj = degree
stepen = step
polu-stepen = half-step
ceo-stepen = whole-step
lestvica, skala = scale
toh H = B
ton B = Bb
Ponovite durske lestvice i cujemo se uskoro.
Rekli smo vec da se mesto, na kome se nalazi ton u lestvici, zove STUPANJ
.Stupnjeve smo obelezavali rimskim brojevima, a u Americi ih obelezavaju arapskim
brojevima.
Naprimer A dur lestvica

A H Cis D E Fis Gis A
I II III IV V VI VII VIII
12345678
I naravno sledi pesmica:Na prvom stupnju A dur lestvice nalazi se ton A, na drugom
stupnju nalazi se ton H na trecem stupnju nalazi se ton Cis....
Ali tu nije kraj maltretiranju

Lestvicni stupnjevi imaju i svoja posebna imena i to latinska
Tako se prvi stupanj, osim sto ga zovemo normalno "prvi stupanj" zove i TONIKA.
Da se ja pitam lepse bi bilo Tonka
Sta mu sad to dodje?
Pa ovako u A dur lestvici na prvom stupnju je ton A, dakle u A dur lestvici TONIKA je
ton A.
Evo i imena ostalih lestvicnih stupnjeva.
II Supertonika
III Gornja Medianta
IV Subdominanta
V Dominanta
VI Donja Medianta
VII Vodjica (tipicno latinsko ime )
Sta je tu je, pokusajte ovo da naucite.I evo jedna mala pomoc.Najvazniji su ovi
"pravi" Latinci :Tonika ,Dominanta i Subdominanta.
E sad kad smo ovako fini sad ne ide pesmica vec recitacija.
U A dur lestvici Tonika je ton A, Subdominanta je ton D, Dominanta je ton E i na kraju

vodjica je ton Gis.
Probajte ,bar ovi koji do sada nisu ugasili racunar , da ponovite sve durske lestvice
i da odredite koji tonovi u tim lestvicama predstavljaju Toniku ,Subdominantu,
Dominantu i vodjicu.
Za one najhrabrije nastavak sledi.

PS Kao sto horor filmovi imaju svoje nastavke tako ce i ovo da se nastavi
*Ovo je odgovor jednom kolegi na njegovo pitanje oko transponovanja.

Evo Iko za tebe jedna melodija u C duru.
E E F G |G F E D |C C D E |E D D |
Ako si pazljivo proucio dosadasnje lekcije, ne bi trebalo da bude problema da ovu

melodiju transponujes u bilo koji durski tonalitet.
Evo i male pomoci.Umesto tonova napisi stupnjeve na kojima se ovi tonovi nalaze.
Dakle u C dur lestvici to izgleda ovako

C1 D2 E3 F4 G5 A6 H7 C8
Sada ce nasa melodija izgledati ovako.
3 3 4 5 |5 4 3 2 |1 1 2 3 |3 2 2 |
Ako zelis neki drugi tonalitet naprimer A dur moras prvo odrediti stupnjeve u A duru a
oni su:
A1 H2 Cis3 D4 E5 Fis6 Gis7 A8
Tako da melodija u A duru izgleda ovako
Cis Cis D E |E D Cis H |A A H Cis |Cis H H |
Prosto zar ne
Sad ti probaj da napravis transpoziciju za bilo koji tonalitet.
Osnove muzicke teorije 10 I deo
Dosli smo i do najkomplikovanije ali ujedno i jedne od najbitnijih stavari a to su

INTERVALI.
Ranije smo rekli da je STUPANJ mesto u lestvici na kome se nalazi ton.Rekli smo i
da je STEPEN razmak izmedju bilo koja dva SUSEDNA tona u lestvici.
INTERVAL je razmak izmedju BILO KOJA dva tona u lestvici.

Kako to sad izgleda?
Intervali imaju svoja imena a to su,(opet latinska ) :
1 PRIMA
2 SEKUNDA
3 TERCA
4 KVARTA
5 KVINTA
6 SEKSTA
7 SEPTIMA
8 OKTAVA
Brojevi ispred imaju vaznu ulogu i bice nam od velike pomoci u ucenju.
Dakle idemo redom.

Interval PRIMA je interval izmedju dva tona istog ALFABETA.
U nasem slucaju to je C-C.
Pitate se kakav je to interval izmedju istih tonova?U nasem slucaju su u pitanju isti
tonovi ali obratite paznju na rec ALFABETA tj moraju poticati od istih slova.Neka vas
ovo ne zbunjuje objasnicemo to kasnije.
Zapamtite 1 PRIMA i neka vas ovo 1 podseti da mozete imati samo jedno slovo.
Sta su jos PRIME u nasoj C dur lestvici?
D-D , E-E, F-F.......
Sledeci interval je 2 SEKUNDA.

U nasoj lestvici to je C-D.Vidimo da su to dva susedna tona i dva susedna
alfabeta.Znaci izmedju slova C i D ne mozemo ubaciti ni jedno slovo.
Naravno imamo jos SEKUNDA kao sto su D-E, E-F, F-G........
Da vas jos jednom podsetim sta smo rekli kod pravljenja lestvica.
Svaka lestvica mora sadrzavati tonove alfabeta i to sve tonove i to tonove po redu.
Dakle bez obzira sto se neki ton zove Fis on u sebi sadrzi slovo "F".
Tonovi muzickog alfabeta su C D E F G A H i oni moraju biti sadrzani u
lestvici.Naravno da smo objasnili izuzetak kad H prelazi u B. I rekli smo da su
Amerikanci to resili bolje pa su njihovi tonovi muzickog alfabeta C D E F G A B.
Interval TERCA nastaje kada mozemo izbrojati 3 tona.Naravno interval cine krajnji
tonovi prvi i treci.
Evo kako to izgleda.Uzmimo ton C i izbrojmo 3 tona C ,D i E.Kao sto vidimo imamo 3
tona a interval TERCU cine tonovi C-E.
Evo i drugih TERCI
D, E i F terca je D-F
E, F i G terca je E-G
F, G i A terca je F-A
......................
Interval KVARTU cemo dobiti ako izbrojimo 4 tona a naravno sam interval cine prvi i
cetvrti ton.
C, D, E i F kvarta je C-F
D, E, F i G kvarta je D-G
Ovde cemo da zastanemo.Ko hoce neka pokusa sam da formira i druge

intervale.Najvaznije je da se ovo polako i natenane "sazvace".
Osnove muzicke teorije 10 II deo
5 KVINTA je interval i zmedju 5 tonova.Dakle moramo izbrojati 5 tonova a prvi i peti

cine interval KVINTU.
C, D, E, F, G kvinta je C-G
D, E, F, G, A kvinta je D-A
E, F, G, A, H kvinta je E-H
.................
6 SEKSTA je interval izmedju 6 tonova

C, D, E, F, G, A seksta je C-A
D, E, F, G, A, H seksta je D-H
E, F, G, A, H, C seksta je E-C
.................
7 SEPTIMA je interval izmedju 7 tonova

C, D, E, F, G, A, H septima je C-H
D, E, F, G, A, H, C septima je D-C
E, F, G, A, H, C, D septima je E-D
...............................
8 OKTAVA je interval izmedju 8 tonova

C, D, E, F, G, A, H, C oktava je C-C
D, E, F, G, A, H, C, D oktava je D-D
..............................
Znam sta hocete da pitate.

Posto je ovo tekst a ne notni papir moram dati objasnjenje.U notama se lepo vidi koji
je ton visi a koji nizi.Kada pisem tekst onda vas sigurno zbunjuje da je naprimer C-C
interval prima, a posle kazem da je C-C interval oktava.
Pa u pravu ste.
Postoji nacin da se ova zabuna izbegne i to tako sto se pored imena tona stavlja broj
koji oznacava kojoj oktavi pripada,tj gde se na klavijaturi ili klaviru nalazi pomenuti
ton.
Taj nacin zahteva pisanje malih brojeva pored tona ali mi je to jako nezgodno da
uradim na kompjuteru i jos zahteva neka pravila itd....
Da se mi ovde ne bi previse zajebavali , u nasem daljem radu koristicemo tri

oktave.Prvu cemo obelezavati sa brojem 1.Tonove druge ,vise ,oktave sa brojem 2.A
verovali ili ne tonove trece najvise oktave cemo obelezavati sa brojem 3.
Ovo su tonovi,poredjani od najnizeg ka najvisem, koje cemo koristiti u daljem

maltretiranju.
C1 D1 E1 F1 G1 A1 H1 C2 D2 E2 F2 G2 A2 H2 C3 D3 E3 F3 G3 A3 H3 C4
Evo sad kako bi to izgledalo normalno( cuj normalno ,sta je ovde normalno )
Naprimer
Interval PRIMA je C1-C1, D1-D1,....
SEKUNDA je naprimer C1-D1, D1-E1,....H1-C2, C2-D2,.....
TERCA je naprimer ........C2-E2, D2-F2,.....H2-D3,....
KVARTA C1-F1.....A2-D3.....
KVINTA ..........E2-H2, F2-C3......
SEKSTA .....E1-C2...
SEPTIMA .....D2-C3....
OKTAVA C1-C2....G2-G3....
Nadam se da je sad sve jasnije.

Najprostije je da sebi napisete ove tonove
i da lepo brojite unapred i tako mozete da odredite bilo koji interval.
Moram reci da su ovi intervali koje smo dosad pravili bili INTERVALI NA VISE.Sto
znaci da je drugi ton intervala bio visi od prvog ili ako vam je zgodnije prvi je bio nizi
od drugog.
Svestan cinjenice, da cu izgubiti na popularnosti kod mnogih clanova foruma ,
moram reci i ovo. Intervali se mogu posmatrati i NA NIZE.Sto znaci da je prvi ton
posmatranog intervala sada nizi od drugog.
Kako sad ovo da prezivite Lako, Laky je tu bez brige .Evo recepta.
1 Prepisite na papir ponovo tonove tri oktave koje koristimo za ovo jelo.
2 Uzmite flasu zestokog pica ili gajbu piva
3 Krenite unazad, znaci sa desna u levo, i isto pravite intervale.
Evo na primer nekih intervala koje mozete dobiti.

PRIME su uvek iste.(Ostala si uvjek ista)
SEKUNDE D1-C1,...G2-F2,....C3-H2....
TERCE E1-C1,...D2-H1,....A3-F3....
Ajde probajte sad vi ostale sami.

PS Dobro uocite razliku kada pravite interval NA VISE i kada pravite interval NA
NIZE
PSS Ono pice sto sam napisao pod brojem 2 sluzi vam da pocastite goste kad' vam
dodju u posetu.
Osnove muzicke teorije 10 III deo
Rekli smo da intervale mozemo posmatrati UZLAZNO (na vise) i SILAZNO (na nize).
Druga podela intervala je prema velicini.
Prema VELICINI intervali mogu biti
JEDNOSTAVNI
1 Prima, 2 Sekunda, 3 Terca, 4 Kvarta, 5 Kvinta, 6 Seksta, 7 Septima, 8 Oktava
SLOZENI intervali su veci od oktave i mogu se posmatrati kao zbir oktave i prostog
intervala.
Evo kako to izgleda

9 NONA je interval izmedju 9 tonova.Dakle moramo izbrojati 9 tonova a prvi i deveti
cine NONU.
Naprimer C1 i D2 cine NONU, C1-D2.
A mozemo i ovako C1-C2 je OKTAVA a C2-D2 je sekunda, znaci OKTAVA +
SEKUNDA = NONA
Ja cu sada samo nabrojati SLOZENE intervale a koga interesuje neka se potrudi da

to malo prouci.
I jos da kazem svako ko zeli da svira Jazz ili Blues ili pak Ciganiju ovo mora
OBAVEZNO znati.
10 DECIMA interval izmedju 10 tonova, takodje i OKTAVA + TERCA = DECIMA

11 UNDECIMA 11 tonova, OKTAVA + KVARTA
12 DUODECIMA ......
13 TERCDECIMA
14 KVARTDECIMA
15 KVINTDECIMA
I nema vise
Postoji i podela na KONSONANTNE i DISONANTNE intervale , ali o tome necemo

nista pricati tek toliko da znate.
A za kraj ono najteze.

Najvaznija podela intervala je prema VRSTI.
Sta je sad pa to?
Ako uporedimo dva intervala C-D i interval E-F, videcemo da su oba intervala
SEKUNDE.Ali se razlikuju jer je prvi interval sacinjen od celog tona a drugi je
sacinjen od polu-tona.
C-D = C-Cis i Cis-D ,ceo ton(dva polu-tona)
E-F = E-F ,jedan polu-ton
Evo jos jedan primer

Intervali C-E i E-G su TERCE ali se razlikuju ,ne pripadaju istoj vrsti terci.
C-E = C-Cis + Cis-D + D-Dis +Dis-E ,imamo 4 polu-stepena
E-G = E-F + F-Fis + Fis-G , imamo 3 polu-stepena
Pa kako cemo ih sad zvati?
Intervali prema VRSTI mogu biti
CISTI
VELIKI i MALI
UMANJENI i PREKOMERNI
Nasi primeri bi u ovom slucaju bili
Interval C1-D1 je :prost, uzlazni , velika sekunda
Interval E1-F1 je :prost, uzlazni , mala sekunda
Interval C1-E1 je :.... , velika terca
Interval E1-G1 je :............ , Mala terca
Kako je sve ovo poprilicno zbunjujuce i kako postoji druga laksa podela koju koriste
Amerikanci o ovome cemo nastaviti nekom drugom prilikom.
GOTOVOOOOOOOOOOOO
MEMA VISEEEEEEEEEEEEEEEE
Jos jednom savet za kraj.Ne bi bilo lose da krenete od prve lekcije i polako da
ucite.Bez zurbe i bez velikih obaveza , ako nesto nije jasno slobodno pitajte.Treba da
naucite desetak pravila i malo stranih izraza a sve u svemi nije to bas tako
komplikovano.I opet cu ponoviti ovo sto smo do sada radili je tek jedan mali sitni delic
muzicke teorije.Ulozeni trud ce vam se sigurno visestruko vratiti.
Pozdrav do narednih lekcija , Laky
Na kraju ,poklon za sve.

Najveca tajna u ucenju TEORIJE MUZIKE
Ovo vam je pravilo nad pravilima.
UVEK MORATE IMATI SVA SLOVA MUZICKOG ALFABETA I TO SLOVA
POREDJANA REDOM
Sta to znaci?
Morate imati C D E F G A H ili D E F G A H C ili .....G A H C D E F .....
a ako idete na dole onda
C H A G F E D ili H A G F E D C ili .....F E D C H A G .....
Kada pravite lestvice ,kada trazite intervale bilo sta da radite.
primer Hdur lestvica H Cis Dis E Fis Gis Ais H
Ne mozete imati
C D Dis F .... nedostaje slovo E
ili
A H Cis D E Ges... nedostaje slovo F
Rekli smo vec da se u Americi umesto slova H koristi slovo B pa imamo
C D E F G A B ili ako hocemo od slova A
A B C D E F G sto cini pocetak abecede i sto znaci
SVAKI KLINAC U PRVOM RAZREDU KOJI JE NAUCIO POCETAK ABECEDE

MOZE DA NAUCI TEORIJU MUZIKE , PA ZASTO TO ONDA NE BI MOGLI I MI
Stigli smo i do "lepse polovine" muzike a to su MOLSKE lestvice.

Sa do sada stecenim znanjem bice nam mnogo lakse da naucimo MOLSKE lestvice.
Rekli smo da nam je za proucavanje muzike osnova i pocetak durska lestvica i to C
dur
CDEFGAHC
E sad, ako od VI stupnja durske lestvice redjamo tonove dobicemo novu lestvicu.
Dakle VI stupanj u C dur lestvici je ton A i od njega redjamo tonove i dobijamo
AHCDEFGA
To je PRIRODNA A mol lestvica.
Prosto da ne moze biti prostije.Uzmemo bilo koju dursku lestvicu i od njenog VI

stupnja redjamo tonove i dobicemo PRIRODNU MOLSKU lestvicu.
Evo jos nekih primera

G dur G A H C D E Fis G , krenemo od VI stupnaj tj od tona E i dobijemo
E mol E Fis G A H C D E naravno radi se o E mol prirodnoj lestvici
D dur D E Fis G A H Cis D , VI stupanj je ton H pa dobijamo

H mol H Cis D E Fis G A H
...........
F dur F G A B C D E F , VI stupanj je ton D i dobijamo
D mol D E F G A B C D
B dur B C D Es F G A B , VI stupanj je ton G i dobijamo

G mol G A B C D Es F G
..............
Ono sto mozemo primetiti je da se radi o istim tonovima i durske i molske

lestvice.Znaci i da su predznaci tj povisilice i snizilice iste.Tako naprimer G dur i E
mol imaju jednu povisilicu. B dur i G mol imaju dve snizilice itd.
Znaci ako na pocetku notnog teksta stoji odredjen broj povisilica ili snizilica znamo
odmah o kojim tonalitetima je rec.
A kako znamo da li je dur ili mol?
Pa vidimo na osnovu melodije ,harmonije i sl.
To je prvi i najjednostavniji nacin da dobijemo MOLSKU lestvicu.
Postoji i drugi nacin.

Ako pogledamo jednu molsku lestvicu
AHCDEFGA
primeticemo da se polu-tonovi nalaze izmedju II i III stupnja ,tonovi H-C, i izmedju V i
VI stupnja tonovi E-F.
Dakle za MOLSKE lestvice je karakteristicno da imaju polu-stepene izmedju
II i III stupnja i izmedju V i VI stupnja
Ako to znamo mozemo uzeti bilo koju dursku lestvicu i snizavati ili povisavati tonove
da bi dobili takav raspored polutonova.
Na primer
C dur C D E F G A H C
kao sto znamo polutonovi su izmedju III i IV stupnja E-F i izmedju VII i VIII stupnja H-
C
Da bi dobili poluton izmedju II i III stupnja snizicemo ton E i dobiti Es.
Da bi dobili poluton izmedju V i VI stupnja snizicemo ton A i dobiti ton As.
Da nam NE BI OSTAO poluton izmedju VII i VIII stupnja snizicemo ton H i dobiti ton
B
Tako da imamo
C D Es F G As B C prirodna C mol lestvica
Pokusajte i sa ostalim lestvicama.
Treci nacin da sagledamo MOLSKE lestvice je da ih sistematizujemo kao i durske.

Kako?
Pocecemo od "osnovne" molske lestvice ,prirodne A mol lestvice
AHCDEFGA
To je lestvica koja nema ni jedan predznak (povisilicu ili snizilicu)
Krenucemo od njenog V stupnja ,od tona E
EFGAHCDE
vidimo da nam fali polu-stepen izmedju II i III stupnja i povisujemo ton F, pa dobijamo
E Fis G A H C D E , E mol 1 povisilica ,ton Fis
OK
Idemo dalje V stupanj E mol lestvice je ton H ,pa trazimo H mol

H C D E Fis G A H
Fali nam polu-stepen izmedju II i III stupnja ,pa povisujemo ton C i dobijamo
H Cis D E Fis G A H i dobijamo H mol sa 2 povisilice Fis i Cis
i tako dalje kao sto smo dobijali i u durskim lestvicama

Probajte sami pa se cujemo
Postoje tri vrste MOLSKIH lestvica.

PRIRODNA
HARMONSKA
MELODIJSKA
Rekli smo da svaka PRIRODNA molska lestvica ima svoju PARALELNU dursku
lestvicu tj. lestvicu od koje je nastala (koja ima iste tonove).
Takodje smo rekli da PARALELNE lestvice imaju isti broj predznaka.
Naprimer Fdur i Dmol imaju 1 snizilicu, Adur i Fis mol imaju 3 povisilice itd...
E sad dobra stvar je sto sve molske lestvice imaju isti broj predznaka kao i prirodna
molska lestvica.
Naprimer
Amol prirodna, harmonska i melodijska lestvica nemaju predznake
Hmol prirodna, harmonska i melodijska lestvica imaju 2 povisilice
Cmol prirodna, harmonska i melodijska lestvica imaju 3 snizilice
itd...
E sad dolazi i losa stvar .Niste valjda mislili da ce sve lako ici.
Ja uporno pricam o osobinama HARMONSKE i MELODIJSKE lestvice a jos ih nismo
ni radili.
Evo zasto.
Hocu odmah u startu da naucite da posmatrate MOLSKE lestvice kao jednu grupu
lestvica.Zato sto sam MOL tj molske lestvice imaju svoju osobenost, svoju boju ili vec
zovite to kako hocete .Kao sto i DURSKE lestvice imaju svoju osobenost ,svoju
boju i sl...
Mozda ste vec culi onu staru frazu, dur zvuci veselo , dok je mol tuzan .Mozemo i
tako posmatrati ali je bitno da zapamtite da su svi MOLOVI "tuzni".
A evo kako to izgleda.

HARMONSKA molska lestvica u odnosu na prirodnu molsku ima povisen VII
stupanj za pola stepena.
AHCDEFGA dobijamo
A H C D E F Gis A Harmonska molska lestvica (Harmonski mol)
Vidimo da HARMONSKI mol ima polu-stepen izmedju VII i VIII stupnja ali i jednu
osobenost u odnosu na druge lestvice a to je STEPEN-IPO razmak izmedju VI i VII
stupnja tj. izmedju tonova F i Gis.
Dakle HARMONSKI mol dobijamo povisavanjem VII stupnja PRIRODNOG mola.

NE MOZE ovako A H C D E F As A!!!!!
A znamo i zasto fali slovo G.
HARMONSKA Dmol lestvica

D E F G A B C D povisujemo VII stupanj tj. ton C pa dobijamo
D E F G A H Cis D
A sad jedan primer u kome se mesaju Evropa i Amerika

HARMONSKA Cmol lestvica
C D Es F G As B C povisujemo VII stupanj tj ton B pa dobijamo
C D Es F G As H C harmonska Cmol lestvica.
Kao sto vidite ovo je bilo Evropski imali smo B pa H.

Zapamtite NIKAD ne mozete imati u lestvici B i H ,ili jedno ili drugo.
Americki bi bilo
C D Es F G As Bb C pa povisujemo Bb i dobijamo
C D Es F G As B C Harmonski mol
Zapamtite ovo. Uskoro cemo malo vise objasniti razlike izmedju americkog i
evropskog pisanja.Nije na odmet znati.
Da zakljucimo.
HARMONSKU molsku lestvicu dobijamo tako sto povisimo VII stupanj PRIRODNE
molske lestvice.
Na pocetku notnog teksta to povisenje SE NE PISE.Ono se pise ispred svakog tona
u notnom tekstu.
Uzmimo na primer Dmol harmonsku lestvicu.
D E F G A B Cis D
Na pocetku notnog teksta stoji 1 snizilica za ton B.
Ton Cis u notnom tekstu svaki put (tj u svakom taktu) mora biti naznacen.
I ovo zapamtite postoje samo povisilice ili samo snizilice.
NE POSTOJE lestvice koje imaju (na pocetku) i povisilice i snizilice.
Ovo na kraju sto sam vas mao davio je za one koji citaju note, cisto da znaju .
Cujemo se uskoro.
Provezbajte i naucite HARMONSKE molske lestvice.One se cesto srecu u
starogradskim pesmama i romansama a za divno cudo u zadnjih par godina mnogi
(zenski) hitovi koje cujemo na "GRANDU" su pisani sa HARMONSKIM molom.
Pored ovoga HARMONSKI mol ce nam pomoci da dobijemo jednu "novu" lestvicu.
A ako ne znate tu "novu" lestvicu zaboravite Sabana Saulica i narodnu muziku.
Rekli smo da postoje tri vrste molskih lestvica

Prirodna ,Harmonska i Melodijska
Na melodijskoj lestvici se necemo zadrzavati samo cemo je napomenuti.
Dakle imamo A mol

Prirodna A H C D E F G A
Harmonska A H C D E F Gis A
E sad melodijska ide ovako
A H C D E Fis Gis A i to UZLAZNO tj navise
a kad ide SILAZNO tj nanize onda se lestvica svira kao i prirodna
AGFEDCHA
Znaci MELODIJSKA molska lestvica se svira ovako
A H C D E Fis GIs A pa na dole A G F E D C H A
Necu vas sad daviti i objasnjavati zasto je to tako.Jednostavno naucite i prihvatite.
Evo jednog mog "recepta".

Uzmite na primer kad ide prelaz od Edura do Amola , tada se svira prelaz E Fis Gis
A.
Vidimo da taj prelaz ide na vise.
A kada sviramao prelaz iz Amola na nize onda cesto imamo A G F E.
U svakom slucaju ja MELODIJSKI mol tako najlakse pamtim.
Durske i molske lestvice su osnovne lestvice u muzici.

Sve ostale lestvice se "izvode " iz njih i posmatraju u odnosu na njih.
Tako smo dosli i do lestvice koju u zargonu zovemo "Orijental".

Ovu lestvicu cemo dobiti pomocu HARMONSKOG mola i krenucemo od njegovog V
stupnja.
Uzmimo naprimer Amol harmonski
A H C D E F Gis A i sad krecemo od njegovog V stupnja tj. od tona E i dobijamo
E F Gis A H C D E E-orijental lestvicu.
Ova lestvica je zastupljena u nasoj izvornoj i novokomponovanoj muzici.

Ono sto je karakteristicno za nju je da kao i lestvica od koje je izvedena tj. Amol,
nema ni jednog predznaka.Znaci na pocetku notnog teksta nema ni jednu povisilicu
ili snizilicu.Ovaj poviseni ton Gis se belezi u svakom taktu.
Evo jos nekih primera

Od Dmola harmonskog D E F G A B Cis D krecemo od V stupnja
i dobijamo A-orijental A B Cis D E F G A
Ova lestvica kao i njena "izvorna" lestvica Dmol ima jedanu snizilicu tj. jedan snizen
ton a to je u ovom slucaju ton B.
Ovde mozemo jasno da uocimo zasto se kod HARMONSKOG mola a samim tim i
kod ORIJENTAL lestvice poviseni ton NE MOZE pisati na pocetku notnog teksta vec
mora u svakom taktu posebno.
Znaci D E F G A B Cis D to je zato sto smo ranije rekli da na pocetku notnog teksta
mogu stajati samo povisilice ili snizilice. I drugi razlog je zbog onog "starog" pravila
da u lestvici MORAMO imati sva slova muzickog alfabeta.
Evo jos jednog primera

Od Gmola harmonskog G A B C D Es Fis G krecemo od V stupnja
i dobijamo D-orijental D Es Fis G A B C D
Naravno obe lestvice imaju dva snizena tona ,B i Es, a ton F povisujemo u Fis u
svakom taktu.
Da bi upotpunili pricu recicemo i to da je za ORIJENTAL lestvicu karakteristicno da

ima
polu-stepeni razmak izmedju I i II stupnja
stepen-ipo razmak izmedju II i III stupnja
polu-stepeni razmak izmedju III i IV stupnja
polu-stepeni razmak izmedju V i VI stupnja
Da zakljucimo nasu pricu o lestvicama.

Iako postoji jos lestvica koje se mogu sresti u nasoj narodnoj muzici ipak najvaznije i
najcesce lestvice su
DURSKA lestvica
MOLSKA PRIRODNA lestvica
MOLASKA HARMONSKA lestvica
ORIJENTAL lestvica
Ove lestvice su medju sobom povezane i "izlaze" jedna iz druge
Mozemo uzeti primer

Cdur lestvica C D E F G A H C od njenog VI stupnja dobijamo
Amol prirodnu lestvicu A H C D E F G A povisavanjem njenog VII supnja dobijamo
Amol harmonsku lestvicu A H C D E F Gis A od njenog V stupnja dobijamo
E-orijental lestvicu E F Gis A H C D E
sve ove lestvice nemaju na pocetku notnog teksta ni jedan predznak
Fdur F G A B C D E F
Dmol prirodni D E F G A B C D
Dmol harmonski D E F G A B Cis D
A-orijental A B Cis D E F G A
sve lestvice imaju jednu snizilicu, ton B
Bdur B C D Es F G A B
Gmol prirodni G A B C D Es F G
Gmol harmonski G A B C D Es Fis G
D-orijental D Es Fis G A B C D
sve lestvice imaju dve snizilice, tonovi B i Es
Gdur G A H C D E Fis G
Emol prirodni E Fis G A H C D E
Emol harmonski E Fis G A H C Dis E
H- orijental H C Dis E Fis G A H
sve lestvice imaju jednu povisilicu, ton Fis
Ddur D E Fis G A H Cis D

Hmol prirodni H Cis D E Fis G A H
Hmol harmonski H Cis D E Fis G Ais H
Fis-orijental Fis G Ais H Cis D E Fis
sve lestvice imaju dve povisilice, tonovi Fis i Cis
....................................................
Zasto je vazno da se ove lestvice posmatraju na ovaj nacin?

Mnoge pesme ili forspili ,jednom recju melodije su nacinjene od tonova jedne
lestvice.
Ali postoje i melodije koje su nacinjene od nekoliko lestvica.A upravo su to ove
"srodne" lestvice.
A to ce se kasnije najbolje odraziti kroz HARMONIJU date melodije.
Dakle kada budemo radili harmoniju videcemo kako jedna lestvica prelazi u drugu.
Sa ovom lekcijom smo zavrsili LESTVICE.

Naucite sve ove lestvice i provezbajte ih.One se najcesce srecu u muzici koju
sviramo.
I naravno one su nam "osnova" za lekcije koje slede a to su AKORDI i HARMONIJA.
PS Za nestrpljive.U pesmama Sabana Saulica "Sanela" i "Sam za stolom " smenjuju

se Orijental i Prirodni mol.
U pesmi "Kole pije" u pitanju je Orijental.
U pesmi "Ostavi mi makar sina" u pitanju je prirodni mol.
Pre nego sto predjemo na akorde i harmoniju, moramo jos neke stvari da razjasnimo.
A ostali smo duzni.
Rekli smo da postoji razlika izmedju americkog i evropskog nacina obelezavanja.

EVRO
C D E F G A H C H se snizava u B
USA
C D E F G A B C B se snizava u Bb
ovo je lako nema problema.
Kod obelezavanja lestvica

EVRO
Cdur C D E F G A H C
Cmol C D Eb F G Ab B C
USA
Cesto cete naci i ovakav nacin obelezavanja
Dur se uzima za osnovu pa imamo
Dur 1 2 3 4 5 6 7 8
Mol 1 2 3b 4 5 6b 7b 8
Kao sto mozete primetiti durska lestvica je osnovna i u odnosu na nju se pisu druge
lestvice.
U principu ovaj nacin obelezavanja ima u svom konceptu ono "pravilo " koje smo
cesto pominjali.
1C 2D 3E 4F 5G 6A 7B
znaci pravilo "slova tj alfabeta".Cisto da znate.
Meni se ovaj nacin ne svidja .Evropski nacin mi je nekako pregledniji i laksi.
Ili sam ja na njega naucio.
Dobra stara Evropa.
E, a sad dolaze intervali.

Tu mi se amerski nacin vise svidja.
Primetili ste da, kada smo radili intervale, da su neke stvari ostale nedorecene.
Sada cu vam malo pojasniti cisto da vidite koliko to moze biti gnjavaza .
Rekli smo da je interval razmak izmedju bilo koja dva tona.Pa smo nabrojali sve vrste
intervala.
Prima, sekunda, terca, kvarta, kvinta, seksta, septima, oktava.
Ajde da vidimo sta su naprimer SEKUNDE.?
To su razmaci izmedju bilo koja dva susedna tona.
Evo ih: C-D, D-E, E-F, F-Gis......
Da, svi ovi intervali su sekunde ali RAZLICITE sekunde.
Zasto?
C-D ima 2polutona C-Cis i Cis-D
D-E ima 2polutona D-Dis i Dis-E
E-F ima 1poluton E-F
F-Gis ima 3polutona F-Fis, Fis-G i G-Gis
Sta to znaci?
U akustickom smislu znaci da ce te sekunde u "nasim usima" izazvati razlicit
"osecaj(utisak)".
Naravno ove prve dve sekunde sa 2polutona ce izazvati isti "osecaj" .
A evo i kako se ove sekunde zovu.
C-D velika sekunda
D-E velika sekunda
E-F mala sekunda
F-Gis prekomerna sekunda
Zajebano zar ne?
A kako to stoji sa tercama.

C-E, D-F, E-Gis
C-E ima 4polutona C-Cis, Cis-D, D-Dis i Dis-E
D-F ima 3polutona D-Dis, Dis-E, E-F
E-Gis ima 4polutona E-F, F-Fis, Fis-G, G-Gis
a evo i ovakav primer
H-Des ima 2polustepena H-C i C-Des
E pa lepi moji ovo su sve terce.
C-E je velika terca
D-F je mala terca
E-Gis je velika terca
H-Des je umanjena terca
I zakljucak.
Ako vam neko odsvira H-Des(terca) interval od 2polutona i C-D(sekunda) interval od
2 polutona imacete potpuno isti "osecaj".
Ustvari da zabiberim jos vise.
Ako vam neko odsvira H-Des(terca) i interval H-Cis(sekunda) cucete isto.
Kao sto smo rekli da postoje ENHARMONSKI TONOVI, tj tonovi koji isto zvuce a
razlicito se pisu (naprimer Cis i Des), takodje postoje i ENHARMONSKI INTERVALI,
tj intervali koji isto zvuce a razlicito se pisu.
Uf.
Da vam skratim muke.
Stvar se komplikuje jer svi intervali(ne bas svi ) mogu biti veliki, mali, prekomerni i
umanjeni.
A neki mogu biti i CISTI.
Srecom prljavi ne postoje.
Kao sto mozete videti tema dusu dala za "izbegavanje".
Dobro, moze se sve to nauciti. Ljudi koji se muzicki obrazuju u skolama to i uce i sve
to ima svoj smisao i svoju primenu.
Za nas ostale to je malo , malo vise komplikovano i nepotrebno .
Srecom to je bilo komplikovano i za Amerikance .

Zato su oni pronasli prostije resenje.
Posli su bas od tog "akustickog utiska" i od toga koliko polutonova cini interval.Zatim
su malo dodali i elemente gradjenja akorda (sto cemo mi kasnije obraditi) i.....
Evo resenja.
Interval od
0 polutonova(isti ton) je UNISON
1 polutona je MINOR SECOND -Molska sekunda
2 polutona je MAJOR SECOND -Durska sekunda
3 polutona je MINOR THIRD -Molska terca
4 polutona je MAJOR THIRD -Durska terca
5 polutonova je PERFECT FOUTRH -Cista kvarta
6 polutonova je DIMINISHED FIFTH -Umanjena kvinta
7 polutonova je PERFECT FIFTH -Cista kvinta
8 polutonova je MINOR SIXTH -Molska seksta
9 polutonova je MAJOR SIXTH -Durska seksta
10 polutonova je MINOR SEVENTH -Molska septima
11 polutonova je MAJOR SEVENTH -Durska septima
12 polutonova je PERFECT OCTAVE -Cista oktava
Znaci izbrojite koliko interval sadrzi polutonova u sebi i to je to.

Samo sad treba to sve nauciti i zapamtiti.....
Ne mogu vise dosta je za danas
Posto smo naucili lestvice sada mozemo da predjemo i na akorde.

Da kazem jos i da se u muzickoj teoriji, kada su u pitanju akordi i harmonija koriste
dve lestvice: durska i harmonski mol.
Mi cemo zbog jednostavnosti koristiti Cdur lestvicu i Amol harmonsku lestvicu.
Da pocnemo.
Teorija kaze da je AKORD istovremeno zvucanje najmanje TRI tona razlicite visine i
imena.
Da razjasnimo ovo "razlicite visine i imena".U principu kada kazemo tri razlicita tona
mislimo na razliku u njihovoj zvucnosti..
Ako imamo naprimer tri tona C1, C2 i C3. To su tonovi razlicite visine ali su po
zvucnosto isti tonovi i nemamo akord.
Ako imamo naprimer His, C i Deses imamo tri razlicita imena ali je u pitanju isti ton i
opet nema akorda.
Ma jasno vam je.
E sad ovo sto kaze "najmanje TRI tona" , to znaci da ih moze biti i vise od tri.
Zato akorde po broju tonova koji ih cine delimo na
Trozvuke imaju 3 tona
Cetvorozvuke imaju 4 tona
Petozvuke imaju 5 tonova
.....
Mi cemo proucavati i koristiti u 90% slucajeva TROZVUKE.
Kako nastaju akordi?

Akordi nastaju tako sto redjamo TERCE jedna na drugu.
Uzmimo Cdur lestvicu
CDEFGAHC
Na I stupnju je ton C.Da bi napravili akord dodacemo mu tercu ,a to je ton E. Sad
imamo dva tona treba nam jos jedan.Zato na ton E dodajemo tercu a to je ton G.
Dobili smo C E G ,trozvuk.
Ako zelimo da dobijemo cetvorozvuk onda na ton G dodajemo tercu tj ton H i
dobijamo.
C E G H , cetvorozvuk.Isto vazi i za petozvuk i sl.
Rekli smo na pocetku da cemo raditi sa trozvucima i zato u daljem tekstu kada
govorim o akordima mislim samo na trozvuke.
OK?
Hajde sad da na svakom stupnju lestvice "sagradimo" akord.
Imamo vec C E G
Ako krenemo od tona D dobicemo D F A.
Ako krenemo od tona E dobicemo E G H.
Od F, dobijamo F A C.
Od G, dobijamo G H D.
Od A, dobijamo A C E.
I od H , dobijamo H D E.
Kao sto vidimo na svakom stupnju lestvice smo dobili po akord, i to tako sto smo
redjali terce.
Sada moramo odrediti i karakter tih akorda.
Sta to znaci?
Uzmimo naprimer akord od tonova C E G.Pocetni ton ovog akorda je ton C, i on ce
dati ime akordu.Drugi ton akorda je ton E i on je treci stepen Cdur lestvice pa cemo
ovaj akord nazvati DURSKI.Znaci dobili smo C-dur akord koga cine tonovi C E G.
Znaci svaki akord koji ima u svojoj osnovi veliku tercu(dursku tercu od 4 polu-tona) je
durski akord.
Mozemo reci i ovo.Postoje dve terce C-E i E-G.Terca C-E je velika(durska terca od 4
polu-tona) a terca E-G je mala(molska terca od 3 polu-tona).
Evo i pravila:Svaki akord sacinjen od velike i male tj. od durske i molske terce, naziva
se DUR.
Ako pogledamo i ostale akorde videcemo da su i ovi akordi DURSKI.

Akord (trozvuk) F A C ima dve terce F-A koja je durska i A-C koja je molska, znaci u
pitanju je Fdur.
Isto vazi i za trozvuk G H D koji ima G-H veliku (dursku) i H-D malu (molsku) tercu.
Dobili smo tri akorda Cdur(C E G), Fdur(F A C) i Gdur(G H D).
Ako pogledamo ostale akorde (trozvuke) videcemo da

Akord (trozvuk) D F A ima D-F malu(molsku) tercu i F-A veliku(dursku) tercu.I ovaj
akord nazivamo MOL.U nasem slucaju u pitanju je Dmol.
Pravilo:Svaki akord sacinjen od male(molske) terce i velike(durske) terce, naziva se

MOL.
Prema tome imamo i sledece molove

Emol(E G H) i Amol(A C E).
Zapamtite jos jednom da se akordi dobijaju SLAGANJEM terci.

Terce mogu biti durske i molske.Pa imamo kombinacije:
Durska+molska terca, daju nam DUR.
Molska+durska terca, daju nam MOL.
Postoje jos dve kombinacije
Durska+durska terca i
Molska+molska terca, ali o njima cemo kasnije.
Sada sami uzmite bilo koju dursku lestvicu.I na njenim tonovima slazite terce tj
pravite akorde (trozvuke).Uocite od kakvih se terci sastoje dobijeni trozvuci i kojim
redom su te terce slozene.
Prepoznajte DUR i MOL akorde.
Kao sto kazemo da se na I stupnju Cdur lestvice nalazi ton C, tako isto kazemo da se
na I stupnju Cdur lestvice nalazi akord Cdur.
Na II stupnju Cdur lestvice,nalazi se Dmol
Na III stupnju Cdur lestvice, nalazi se Emol
Na IV stupnju , nalazi se Fdur
Na V stupnju, nalazi se Gdur
Na VI stupnju, nalazi se Amol
Na VII stupnju, nalazi se ....
o tome cemo sledeci put.
Kao sto smo videli KARAKTER akorda odredjuje III stupanj tj terca.
Ako je rastojanje izmedji I i III stupnja velika terca(durska) dobijamo DUR.
A ako je rastojanje izmedju I i III stupnja mala terca(molska) dobijamo MOL.
U oba slucaja I i V stupanj su nepromenjivi tj njihov intervala je cista KVINTA.
primer
C E G Cdur
C Es G Cmol
Videli smo ranije da postoje i sledece kombinacije

Molska terca + molska terca
Znaci dve molske terce od po 3 polustepena razmaka.
Ako uzmemo C-Es tu imamo molsku tercu ali kod Es-G imamo dursku(veliku) tercu
sa 4 polustepena.
Moramo ovu tercu smanjiti pa dobijamo Es-Ges.
Sad imamo ovaj akord (trozvuk)
C Es Ges
Ovakav akord zovemo UMANJENI na engleskom DIMINISHED.
U cemu se ogleda ta "umanjenost"?
Naravno u V stupnju tj u umanjenosti KVINTE.
Takav je i slucaj kod trozvuka(akorda)
H D F pa kazemo da je ovo H-umanjeni akord.
C Es Ges je C-umanjeni.
Znaci nije ni dur ni mol jer mu nije KVINTA cista.
Druga kombinacija je kada imamo dursku tercu+dursku tercu

CEG
Ovde imamo C-E dursku tercu i E-G molsku tercu.
E-G moramo povecati pa dobijamo E-Gis tj dursku tercu.
Sada imamo ovaj trozvuk(akord)
C E Gis
Ovakav akord zovemo PREKOMERNI ili na engleskom AUGMENTED
U cemu se ogleda ta "prekomernost"?
Naravno u V stupnju tj u njegovoj povisenosti.
C E Gis je C-prekomerno.
Znaci nije ni dur ni mol
Jos jednom da ponovim.

Naucite prvo LESTVICE.
Durske, njihove paralelne molske( prirodni mol), od prirodnih molskih napravite
harmonski mol, od harmonskog mola napravite orijental.
Uzmite bilo koju lestvicu i gradite akorde.
Akorde gradite tako sto na svaki lestvicni stupanj dodajete terce.
Za pocetak gradite akorde od 3 tona (trozvuke).
Akord dobija ime po prvom tonu.
Proverite razmak izmedju I-III i III-V stupnja u akordu.
Ti razmaci mogu biti SAMO 3 polu-tona=mala(molska) terca ili 4 polu-
tona=velika(durska) terca.
Postoje cetiri kombinacije ovih terci.
Durska4 + molska3 = DUR akord
Molska3 + durska4 = MOL akord
Molska3 + molska3 = UMANJENI akord
Durska4 + durska4 = PREKOMERNI akord
Znaci slazete terce i brojite polustepene razmake.
Probajte sad sami ovo sto sam vam napisao.
I jos ovo da dodam. Sa poznavanjem ove 4 lestvice i sa poznavanjem ova 4 osnovna

akorda izgradjujete TEMELJ za profesionalni muzicki rad.
Naravno uz vezbe i nadogradnju.
ALIIIIIIIII !!!!!!!
Verujte mi i sa ovim znanjem mozete da radite kao muzicar i da zaradjujete HLEB.
A sta to znaci?
Znaci da imate neki ZANAT.
Nije mala stvar priznacete.
PS Naravno kao i u svakom zanatu treba da vam bude cilj da postanete MAJSTOR,
sto bolji majstor
E pa majstori da vidimo sta mozemo da uradimo sa nasim majstorlukom.

Do sada smo naucili lestvice i kako da na tim lestvicama dobijemo akorde.U nasem
slucaju to su akordi od 3 tona ili trozvuci.Kasnije cemo uraditi i cetvorozvuke.
Evo sta bi trebali da provezbate i na papiru i u glavi a i na instrumentu.

Ja cu uzeti najlaksi primer.
Krenem od DURSKE lestvice. Ja cu uzeti Cdur
C D E F G A H C na njoj gradim akorde(trozvuke)
i kazem na
I stupnju se nalazi CEG Cdur
II stupnju se nalazi DFA Dmol
III stupnju se nalazi EGH Emol
IV stupnju se nalazi FAC Fdur
V stupnju se nalazi GHD Gdur
VI stupnju se nalazi ACE Amol
VII stupnju se nalazi HDF H umanjeni
a sto je jos vaznije mogu da kazemi i ovo

Za svaku DURSKU lestvicu vazi pravilo da se UVEK na njenom
I stupnju nalazi dur
II stupnju nalazi mol
III stupnju nalazi mol
IV stupnju nalazi dur
V stupnju nalazi dur
VI stupnju nalazi mol
VII stupnju nalazi umanjeni
Od durske lestvice dobijamo PRIRODNI mol u ovom slucaju od Cdura imamo

paralelnu lestvicu a to je
Amol prirodni
AHCDEFGA
i kazemo na
I stupnju se nalazi ACE Amol
II stupnju se nalazi HDF H umanjeni
III stupnju se nalazi CEG Cdur
IV stupnju se nalazi DFA Dmol
V stupnju se nalazi EGH Emol
VI stupnju se nalazi FAC Fdur
VII stupnju se nalazi GHD Gdur
takodje i ovde mozemo da izvedemo jedno opste pravilo

Za svaku PRIRODNU MOLSKU lestvicu vazi pravilo da se UVEK na njenom
I stupnju nalazi mol
II stupnju nalazi umanjeni
III stupnju nalazi dur
IV stupnju nalazi mol
V stupnju nalazi mol
VI stupnju nalazi dur
VII stupnju nalazi dur
Od prirodnog mola dobijamo HARMONSKI MOL i to povisenjem VII stupnja

Amol harmonski
A H C D E F Gis A
i kazemo na
I stupnju se nalazi ACE Amol
II stupnju se nalazi HDF H umanjeni
III stupnju se nalazi CEGis C prekomerni
IV stupnju se nalazi DFA Dmol
V stupnju se nalazi EGisH Edur
VI stupnju se nalazi FAC Fdur
VII stupnju se nalazi GisHD G umanjeni
a pravilo koje vazi za svaku HARMONSKU MOLSKU lestvicu kaze da se UVEK na

njenom
I stupnju nalazi mol
II stupnju nalazi umanjeni
III stupnju nalazi prekomerni
V stupnju nalazi dur
VI stupnju nalazi dur
VII stupnju nalazi umanjeni
Od harmonskog mola izvodimo paralelnu lestvicu (znaci lestvicu koja ima zajednicke
tonove)
i to ORIJENTAL lestvicu.Procitacete da se ova lestvica i drugacije naziva.Ja sam
ovako naucio a vi naucite kako hocete bitno je da znate o cemu se radi.
"Zovi je i LONAC samo je nemoj pogresno svirati" .
Rekli smo vec da ORIJENTAL dobijamo od V stupnja harmonskog mola, pa imamo
E orijental
E F Gis A H C D E
i kazemo na
I stupnju se nalazi EGisH Edur
II stupnju se nalazi FAC Fdur
III stupnju se nalazi GisHD G umanjen
IV stupnju se nalazi ACE Amol
V stupnju se nalazi HDF H umanjeni
VI stupnju se nalazi CEGis C prekomerni
VII stupnju se nalazi DFA Dmol
i na kraju pravilo za svaku ORIJENTAL lestvicu kaze da se UVEK na njenom

I stupnju nalazi dur
II stupnju nalazi dur
III stupnju nalazi umanjeni
V stupnju nalazi umanjeni
VI stupnju nalazi prekomerni
VII stupnju nalazi mol
Sada bi trebalo steceno znanje i pravila da primenite i na ostale lestvice.

Naravno ako naidjete na neko lestvicu koju mi ovde nismo pomenuli primenite ista
pravila kao i ovde.
Zasto?
Zato sto cete videti koje akorde cete dobiti i koje akorde mozete koristiti sa tom
lestvicom.
Jos jednom da ponovim da je potrebno savladati sve ove lekcije od 1 do 17.Verujte
to je tek jedan mali, mali , mali deo onoga sto se radi u muzickoj skoli.Ovo je samo
OSNOVA za dobar pocetak.
Verujte ulozeni napor ce se visestruko vratiti.
E sad imam jednu dobru i jednu losu vest .

Dobra vest je , za one kojima sam vec dosadio , da je ovo poslednja lekcija u nizu
"Osnove muzicke teorije".
Losa vest je, opet za one kojima sam vec dosadio , da nastavljam ali sada ce se
tema zvati
KAKO SKIDATI PESME
Konacno ono sto je i tema ovog topika "Kako skidate akorde" .
Sve vas pozdravljam, zahvaljujem na strpljenju i ako ima nekih pitanja slobodno....
Vec sam jednom rekao i ponovicu. Ovo sto sam do sad napisao iz teorije je jedan
mali ,mali, mali deo onaoga sto se uci u muzickoj skoli. Nisam brojao ali mislim da
nema vise od 20 do 30 reci i pojmova koje treba nauciti. Ako svaki dan naucite po
jedan pojam videcete da i nije tako tesko.
I ja sam pola od toga, sto sam napisao, prepisao iz knjige . I ja "kontam" po pola
sata intervale, racunam na prste i koristim sve moguce trikove . Mozete i vi jer niko
nas ne tera , mi ne odgovaramo i ne ucimo za ocenu .
I opet ponavljam , ulozeni trud se visestruko isplati.
U prethodnom postu sam napisao da cu pokrenuti novu seriju tekstova koja ce imati
za cilj da odgovori na ono kljucno pitanje "Kako skidati pesme".
Kako sam vec rekao do sada sam, uglavnom, prepisivao teoriju . Sada cu pisati i
objasnjavati, svojim recima, onako kako ja to mislim i razumem. A to podrazumeva
da cu mozda (cuj mozda, garant ) reci i nesto sto nije tacno ili je muzicki pogresno.
Zato bih zamolio i ostale kolege da se aktivno ukljuce i da me slobodno isprave ili
dodaju svoje misljenje.
Moja zelja je da svoje skromno znanje podelim sa drugima i da od drugih nesto
naucim.
Nasem kolegi Svetislavu jedno veliko hvala za post. Odgovor na njegovo pitanje "Ako
vam se dopadne javite se za dalje"
glasi:" DA, DA, DA,......DA"
Kako skidati pesme 1
Iz mog licnog iskustva, postoje 3 nacina kako se skidaju pesme.
1 Prvi nacin izgleda ovako. Pustimo pesmu ili neki njen deo i probamo da "ubodemo"
koji akord ide. Matematika kaze ovako ,imamo 12 polutonova plus mol i dur , znaci
24 akorda, pa probaj.Ovaj sistem "Probam, pa ako pogodim" je prilicno zamoran i
krajnje neproduktivan. Moj predlog je da ovaj nacin skidanja pesama eliminisemo u
startu.
Istini za volju svi smo mi i poceli sa ovim nacinom ali je to kod nekoga trajalo 1 dan
kod nekoga 1 mesec a......Ako i dalje radite na ovaj nacin onda......
2 Drugi nacin izgleda ovako. Vezbamo i ucimo harmonske progresije (sklopove,

sablone). Te sklopove vremenom naucimo da prepoznamo. Pustimo pesmu ili neki
njen deo i sa velikom tacnoscu prepoznamo harmonski sklop (progresiju). Zatim to i
odsviramo. U pozetku su ti harmonski sklopovi(progresije, veze, sabloni, zovite ih
kako hocete mrzi me da kucam ) prosti a kasnije postaju slozeniji. Ovo je nacin na
koji cemo mi pokusati da skidamo pesme.
3 Treci nacin izgleda ovako. Pustimo pesmu ili neki njen deo uzmemo instrument i
odmah odsviramo u originalu ili jos gore bez instrumenta, uzmemo papir i notno
zapisemo sve u originalu. Ovaj nacin za sada necemo raditi jer oni koji vec rade
ovako sigurno ne citaju ovu temu . Dobro, pokusacemo da se priblizimo njima ali i
ako ne uspemo nije smak sveta. Na kraju krajeva, kad sviramo neku pesmu, ne pise
nam na celu da smo skinuli sami ili nam je neko pokazao ili smo citali note ili....
Pa da pocnemo.
Da samo predlozim, a mozda cu biti malo dosadan(cuj malo dosadan ) da svi oni
koji jos nisu najbolje naucili prethodno gradivo, da se vrate malo unazad i pokusaju
sto bolje da ga savladaju.
Rekli smo da cemo prvo da naucimo harmonske sklopove i da ih kasnije koristimo

kod skidanja pesama.
Najprostiji oblik je jedan akord.
Mi cemo za pocetak vezbati samo dur i mol.
Odmah u startu da se podsetimo.Ona stara podela dur je veseo a mol je tuzan ,
ne vazi. Nemojte tako razmisljati .
Odsvirajte bilo koji dur .Na primer Adur. Zatim odsvirajte neki drugi dur ,naprimer Fis-
dur. Ova dva akorda se razlikuju ALI!!! postoji nesto slicno. Ako odsvirate bilo koji
durski akord probajte da OSETITE kako on zvuci. Jednostavno svaki dur ima neku
svoju osobenost koja je zajednicka za svaki dur.
Sada probajte da odsvirate bilo koji mol, naprimer Gmol i probajte da OSETITE tu
njegovu osobinu koja je karakteristicna za mol. Odsvirajte neki drugi mol naprimer
Hmol. Oseticete da je to sasvim drugi akord ali da ima istu osobinu kao i Gmol i kao i
svaki drugi mol.
Napominjem i ovo. Nemojte uciti napamet akorde ili pamtiti ili ....ne znam sta .
Jednostavno probajte da OSETITE taj ukus, smek , boju, osobinu ili vec kako god to
nazivali a koja je karakteristicna za svaki dur i za svaki mol.
Evo i jednog dijaloga iz filma "U zmajevom gnezdu" u kome razgovaraju Brus Li i
njegov ucenik. Dobar je primer a i prilika da se mi "matori" malo vratimo u detinjstvo
.
Scena ide ovako:
Brus Li ispravlja ucenika koji izvodi udarac.
Brus Li: "Kazi mi sta osecas?"
Ucenik: "Da razmislim."
Brus Li: (lupi ga po glavi)"Nemoj da razmisljas, osecaj"
Odprilike to je to . Nemojte mnogo da razmisljate samo se opustite, svirajte samo
dur akorde i polako, vremenom cete OSETITI dur. Isto to vazi i za mol.
Sldeca faza je da u pesmi prepoznate tj osetite mesto na kome se nalazi dur ili mol.
Jednostavno cete vremenom moci da kazete "Ovde svira dur (ili mol)" Uzmete
instrument i proverite. I , to je to , dobar pocetak.
Vezbajte ovo do sledeceg casa a ja idem malo da se razgibam. Pitam se samo da li

jos mogu da uaradim mae-geri ili mavasi-geri u visini glave .
Evo probao. Mae-geri uradio u visini kolena a kad sam probao mavasi-geri usinuo
sam se u ledjima .
Odoh da legnem, moram da mirujem par dana .
PS I nemoj neko da mi slucajno kaze da je Dzeki Cen jaci od Brus Lija. Brus Li je jaci
i od Ramba i od Svarcenegera zajedno. A Zan Klod Van Dama moze jednom rukom
da pobedi ( cuj pobedi, da ga razbije ).
Sada cemo obraditi veze izmedju dva akorda. Bilo koji skolop(semu, progresiju)
akorda mozemo uvek da podelimo na manje celine i da posmatramo odnos SAMO
DVA akorda.
Davor je na primer napisao ovaj sablon G-dur,E7,A-mol,D-7.C-mol,A7.D-dur.
I tu mozemo da posmatramo odnose izmedju svaka dva susedna akorda.
Na primer Gdur i E7, E7 i Amol, Amol i D7 i ........
Kasnije mozemo da posmatramo i grupe akorda i njihove veze
Na primer Gdur, E7, Amol, D7 i druga grupa Cmol, A7, Ddur.
Sve ovo cemo raditi kasnije a sada da se vratimo gde smo stali.
Znanje steceno od ranije sada ce nam dobro doci.

Ako se secate rekli smo da svaki lestvicni stupanj ima i svoje ime.Da to su "ona"
imena :
I Tonika
II Supertonika
III Gornja Medianta
IV Subdominanta
V Dominanta
VI Donja Medianta
VII Vodjica
Ja cu uzet za primer C dur lestvicu (opet najlaksu )

CDEFGAHC
Rekli smo i koje akorde dobijamo
I Cdur
II Dmol
III Emol
IV Fdur
V Gdur
VI Amol
VII H umanjeni
I sta vidimo ,sta dobijamo?
Na I stupnju je Cdur-Tonika, na II stupnju je Dmol-Supertonika......

Cdur -Tonika
Dmol -Supertonika
Emol -Gornja Medianta
Fdur -Subdominanta
Gdur -Dominanta
Amol -Donja Medianta
H umanjeni -Vodjica
Odmah da vam skratim muke , nas trenutno zanimaju samo I, IV i V stupanj tj.
Tonika , Subdominanta i Dominant.
U ovom primeru Cdur lestvice to su akordi Cdur, Fdur i Gdur.
Veoma je vazno da znate u SVAKOJ DURSKOJ lestvici da odredite tj pronadjete I
stupanj Toniku ,IV stupanj Subdominantu i V stupanj Dominantu.
U daljem tekstu cu koristiti skracenice Tonika(T), Subdominanta(S) i Dominanta(D)
Evo nekih primera

G dur
I T Gdur, IV S Cdur, V D Dur
D dur
I T Ddur, IV S Gdur, V D Adur
..............................
Fdur
I T Fdur, IV S Bdur, V D Cdur
B dur
I T Bdur, IV S Esdur, V D Fdur
...............................
Nadam se da vam je jasno da rimski brojevi I,IV i V oznacavaju stupnjeve a da su
slova T, S i D skracenice od..., kako sam vec rekao .
Jos jednom napominjem da je jako vazno da dobro znate sve durske lestvice i
njihove stupnjeve a narocito I ,IV i V.
Vratimo se na nasu Cdur lestvicu i pogledajmo veze izmedju ovih akorda.

Pardon.
Gledacemo veze izmedju akorda ali ono sto je mnogo vaznije gledacemo VEZE
IZMEDJU STUPNJEVA.
Zapamtite dobro ovo.

MUZICKI OBRAZOVANI LJUDI NE POSMATRAJU AKORDE I VEZE IZMEDJU
AKORDA.ONI POSMATRAJU VEZE IZMEDJU STUPNJEVA.
Gospodo draga zbog toga nas skolovani muzicari i "siju" , zbog toga prosipaju
harmonske fazone kao novogodisnje konfete , zbog toga maznjavaju bolje ribe od
nas .
E pa nece vise .
Da vidimo mi te veze.
Napominjem da jos uvek radimo sa durskim lestvicama.
Posmatramo harmonsku vezu
Tonika - Dominanta tj I stupanj - V stupanj
U slucaju Cdur lestvice posmatramo akorde Cdur-Gdur
I naravno postoji i obratna veza
Dominanta - Tonika V-I
Ne bi vas sada davio o tome kakva je to veza , koliko ima zajednickih tonova i sl. O
tome nekom drugom prilikom.
Ono sto vam predlazem je da provezbate ovu harmonsku vezu na instrumentu. Da
pokusate da je osetite, slicno kao sto ste vezbali akorde.
Predlazem da vezbu radite ovako
I, V, I, mala pauza
U nasem slucaju to ide ovako
Odsvirajte Cdur, pa Gdur i ponovo Cdur, mala pazuza pa opet sve ponovo.U pocetku
radite lagano da vam uho oseti tu promenu akorda.
Mozete cak i ponavljati u sebi ili naglas "prvi, peti, prvi".
Kasnije probajte i druge durske tonalitete.

Na primer u Aduru ce biti
I, V, I Adur, Edur, Adur
U Fis duru ce biti
I, V, I Fisdur, Cisdur, Fisdur.
....................................
Ono sto cete vremenom zapaziti je, kao i kod akorda, da su ovo razlocite akordske
veze ali da je to jedna ISTA HARMONSKA VEZA. Bez obzira koji je tonalitet i koji
akordi se koriste veza I-V-I ima uvek isti ukus(smek, boju, osecaj, ma zovite kako
hocete )
Vremenom cete moci u pesmi da prepoznate tu vezu i da kazete "Aha ovde ide i I
stupnja u V stupanj i evo ga nazad vraca u I stupanj". Jer upravo tako razmisljaju
skolovani muzicari. A priznacete i lakse je ,naucis jednu harmonsku vezu umesto da
pamtis 12x2=24. Znaci umesto 24 akordske veze naucimo i zapmtimo jednu
harmonsku vezu .
O tome kolika je prednost ovakvog nacina prilikom transponovanja pesme necu ni da

vam pricam, da mi se slucajno ne uobrazite .
Kada sam vam prosli put savetovao da vezbate harmonsku vezu I-V-I tj T-D-T rekao
sam da bi bilo dobro da vezbate ovako:
"Mozete cak i ponavljati u sebi ili naglas "prvi, peti, prvi"
Kao pocetnicima jos bolje bi bilo da vezbate ovako:
"Prvi durski, peti durski, prvi durski".
Zasto?
Zato sto su i akordi koje menjate durski akordi.Kasnije cemo imati i molove pa u
pocetku nije lose da ste svesni o kom tipu akorda je rec.Vremenom necete morati
govoriti( na glas ili u sebi) naprimer "prvi durski" ili "drugi molski" ili "sedmi umanjeni" i
sl. Vremenom cete osetiti koji je tip akorda u pitanju(dur, mol , sedmica, sestica, maj,
umanjeni, i sl....) i govoricete samo...Ustvari vremenom necete nista govoriti
jednostavno cete to i osetiti .
Cesto ponavljam reci "Vreme" ili "vremenom" i rec "osetiti". Pa da malo pojasnim .
Muzicka skola ili privatni casovi su pre svega oblik sistematskog obrazovanja
(ucenja). Na taj nacin ucenici postupno sticu znanja i vestine i vremenom, a da nisu
ni svesni, ovladaju odredjenim znanjem i vestinom. Naravno taj vremenski period se
meri godinama.Nas problem je sto mi moramo u relativno kratkom vremenskom
periodu da ovladamo tim znanjem i vestinama. Na srecu ne bas svim , samo onim
znanjem koje ce nam konkretno sluziti.
Druga stvar je "osetiti". Ako pitate bilo koga da vam kaze kakav je secer, svako ce
reci da je sladak a da je so slana . Zasto? Zato sto svaki dan nasa cula (ukusa)
dolaze u dodir sa njima i mozemo lako da ih razlikujemo. Ako pitate nekog sa
muzickom skolom da kaze kakav je dur ili mol on ga jednostavno
prepoznaje(oseca).Zasto? Zato sto njegovo culo sluha svakodnevno na casovima
dolazi u "dodir" sa durevima i molovima i moze lako da ih razlikuje.
Mi koji smo "obicni" muzicari ili tezgarosi (kao ja ) dolazimo svakodnevno u dodir
sa pesmama. Ja nemam uciteljicu za klavirom koja ce 4 godine da mi razlaze dur i
mol. Ja moram sam da naucim da ih prepoznam prema nekom svom licnom
dozivljaju.A to morate i vi.
Uzmimo na primer nasu vezu I-V-I tj T-D-T

Ja uzmem gitaru i sviram naprimer u Aduru.
I(T)Adur
V(D)Edur
I(T)Adur
mala pauza
i sve ovo ponavljam nekoliko puta.
Kada posle Adura(Tonike) odsviram Edur(Dominantu) imam osecaj kao da
Dominanta bezi od Tonike kao da hoce da ode ali nekako ne moze bez nje pa mora
da se vrati.Kada se Edur(Dominanta) vrati u Adur(Tonika) osecam kao da je sve opet
na svom mestu .
Probajte i ovo.
Stanite i rasirite noge u sirini ramena. Opustite se. Ovaj polozaj bih ja nazvao Tonika.
Znaci stabilan ,cvrst, opusten. Sad se polagano spustite u polucucanj (nikako dole u
cucanj). Sta osecate ?Bole vas noge, polozaj je nestabilan, napeti ste i zelite da se
vratite u pocetni polozaj. E ja bih ovaj polozaj nazvao Dominanta. I vratite se ponovo
u stojeci polozaj, u Toniku, gde ste stabilni i opusteni.
To je moj neki dozivljaj Tonike i Dominante i njihove veze I-V-I tj veze T-D-T.
Vi sami pronadjite vas licni dozivljaj.
Napomena:
Mislim da vam je jasno da ona "mala pauza" treba da traje koliko i svaki akord koji
svirate.I nikako nemojte svirati bez te pauze ili jos gora da menajte akorde ,naprimer
Adur,Edur,A dur,Edur.Adur...i tako par minuta. NE! Tako nista ne dobijate i ne
razvijate sluh. Drzite se pravila I stupanj(T) pa onda V stupanj(D) pa opet I stupanj(T)
i onda mala pauza. E ovako mozete ponavljati par minuta .
Da se dogovorimo jos nesto.
Znam da nam je svima CILJ da naucimo kako da skidamo pesme.Na kraju krajeva
tako se zove i ovaj topik. Muzicka teorija i tehnika sviranja( o kojoj ce pisati Svetislav)
su samo SREDSTVA da taj cilj i ostvarimo.
Meni je najlakse, najpreglednije a tako sam i naucio, da pesme raspisujem po

taktovima. Pisanje akorda iznad teksta je malo "naporno" i nije toliko muzicki
pregledno.Kada se pesma raspisuje po taktovima lakse se uocava harmonska
struktura pesme.
Zbog toga predlazem da se ne pisu reci pesme a ako bas treba onda da se napisu
iznad a ispod da se napisu taktovi sa akordima.
Postoji jedan nacin pisanja koji se cesto srece u knjigama i na internetu pa cemo ga i
mi koristiti.
Taktovi se obelezavaju uspravnom crtom "|". Akordi i njihovo trajanje se obelezavaju
kosom crtom "/", gde jedna kosa crta oznacava jednu cetvrtinu.
Naprimer:
Najcesce, 99% slucajeva je u pitanju 4/4 takt.
Ako imamo Gdur u jednom celom taktu pisacemo ovako |G///|
Ako imamo pola takta Gdur a pola takta Ddur pisacemo ovako |G/D/|
Ako imamo na tri cetvrtine Gdur a na poslednjoj cetvrtini Ddur pisacemo ovako |G//D|
Ako imamo na svakoj cetvrtini promenu pisacemo ovako |GDGD|
Mislim da vam je jasno kako se to radi.
Evo kako cemo u buducnosti pisati harmoniju.

Naprimer:
Pesma "Spomenar" - Seki Turkovic ,tonalitet Gdur
Ako te upita neko ...
|G/D/|G///|...
...
Pesma "Kako mi ne dostajes" - Haris Dzinovic ,tonalitet Gdur

Zar sve ove godine...
|G/D/|G///|...
...
Jos je rano za pesme ali cisto da vidite kao ce to ici .
PS Jeste li mozda primetili da u obe pesme na pocetku imamo harmonsku vezu I-V-I
tj T-D-T. U nasem slucaju u pitanju je tonalitet Gdur a vezu cine akori Gdur-Ddur-
Gdur.
Rekli smo da su I, IV i V stupanj najvazniju stupnjevi u lestvici.Oni predstavljaju

TONIKU, SUBDOMINANTU I DOMINANTU.
Da vidimo sada vezu I-IV tj vezu izmedju Tonike i Subdominante. Opet cemo koristiti
Cdur lestvicu. U ovoj lestvici Tonika je Cdur a Subdominanta je Fdur.
Idemo isto kao i ranije, sviramo:
I(T) Cdur
IV(S) Fdur
I(T) Cdur
mala pauza
i opet sve iz pocetka.
Sta primecujete, osecate?
Probajte ovo: Stanite i rasirite noge u sirini ramena . Stojite opusteni, ovo je Tonika.
Sada se ispruzite i stojte na vrhovima prstiju. Kakav je osecaj? Delujete kao da ste
vislji, vrat i glava vam se izduzuju, delujete vazno, kao da hocete nesto vazno da
kazete. E upravo takva je Subdominanta, ona zeli nesto vazno da nam kaze , zeli da
se izdigne, da bude zapazena. Na prstima (osim ako niste balerina ) ne mozete
ostati vecno a i ne moze covek stalno nesto znacajno vazno da govori . Zato se
spustamo i opet smo u stabilnom polozaju, opusteni, opet smo u Tonici.
Subdominantu cete zbog toga cesto sretati u refrenima pesme, gde se obicno "nesto
vazno" i kaze. Da nije vazno ne bi se refren tri puta ponavljao .
Na primer pesma "Kako mi nedostajes" Harisa Dzinovica, tonalitet je G dur, refren
ide ovako
Kako mi ne dostajes...
|C///|D///|...
Probajte ovu harmonsku vezu i u drugim durskim tonalitetima

Ddur
I-IV-I , T-S-T, D-G-D
Adur
I-IV-I, A-D-A
Fisdur
I-IV-I Fis-H-Fis
.................
Gdur
I-IV-I , G-C-G
Ovde je dobra prilika da nesto razjasnimo.

U prethodnom primeru imamo AKORDSKU vezu(vezu izmedju dva akorda) G-C.
Kako se radi o Gdur lestvici to je onda HARMONSKA veza(veza izmedju stupnjeva)
I-IV tj veza T-S , u ovom slucaju akord Gdur je I stupanj, Tonika, a akord Cdur je IV
stupanj, Subdominanta.
U prethodnoj lekciji smo imali drugaciju situaciju. Posto se radilo o Cdur lestvici veza
akorda G-C je predstavljala harmonsku vezu V-I tj D-T, jer je u ovom slucaju Gdur V
stupanj, Domonanta, a Cdur je I stupanj , Tonika.
A recimo da se radi o Amol prirodnoj lestvici onda bi akordska veza G-C, bila
harmonska veza VII-III, jer je u prirodnoj Amol lestvici Gdur na VII stupnju, a Cdur na
III stupnju. O ovome cemo kasnije .
Neko ce se sa pravom pitati, kada sviramo akord Gdur a posle njega Cdur, zar nam
to ne stvara isti fizicki osecaj. Da, kada bi se pesma sastojala od samo ta dva
odsvirana akorda , ali u pesmi mogu da budu i neki akordi pre njih i neki akordi
posle njih i naravno melodija koja ide preko njih. Sve to zajedno daje jednu zvucnu
sliku koja nam docarava( definise, predstavlaj) TONALITET.
DVA AKORDA SAMO U OKVIRU T O N A L I T E T A PREDSTAVLJAJU

(ODREDJUJU) HARMONSKU VEZU. Bez odredjenog(definisanog) tonaliteta nema
harmonske veze izmedju dva akorda.
Nadam se da je ovo jasno.
Na kraju postoji i veza izmedju Subdominante i Dominante tj IV-V.

Ova veza se ne vezba harmonski, sama za sebe, jer nema smisla.Zato sto......
Kako da vam objasnim, ajde opet stanite ,sada napravite polucucanj, pa na prste,
pa dole u polucucanj, pa gore na prste, pa ...tako jedno 5 minuta.I?
Salim se naravno . Vidimo da nam treba stabilnost , opustenost, znaci fali nam
Tonika.
Evo nekoliko harmonskih veza koje mozete vezbati

I-IV-I-V-I
I-V-I-IV-I
I-IV-V-I
I-V-IV-V-I
Imate li problema da odredite koji su to akordi?

Evo ja cu odrediti za Cdur lestvicu .
Pre toga jedan dogovor. Od sada cu dur akord pisati samo velikim slovima, znaci
Cdur cu pisati sa C, Gdur sa G a Fdur sa F.
Evo kao izgledaju nase harmonske veze u C duru:
C-F-C-G-C
C-G-C-F-C
C-F-G-C
C-G-F-G-C
kao i ranije posle svake harmonske veze ide mala pauza pa opet....
Probajte i vi za druge durske tonalitete da napisete i odsvirate ove harmonske veze.
Evo ja cu napisati za jos jedan tonalitet, da ne kazete da uvek biram najlaksi

Harmonske veze I, IV i V stupnja tj, Tonike, subdominante i Dominante, u Es dur
lestvici
Es-As-Es-B-Es
Es-B-Es-As-Es
Es-As-B-Es
Es-B-As-B-Es
Da ne bude zabune harmonskih veza ova tri stupnja moze biti jos ali za pocetak
navezbajte ove i ovo ce biti dovoljno.
Na kraju jedno upozorenje. Kada sam vam govorio kako ja "dozivljavam" odnos T,S i
D, kroz sve ono cupkanje i skakanje , to je bila samo jedna prica, jedna
metafora.NIKAKO ne znaci da ako na primer melodija ide na gore da to vodi u
Subdominantu ili ako melodija ide na dole da to vodi u Dominantu.NE!!!. Melodija
moze da ide kako god hoce. Koji ce akord pratiti tu melodiju zavisi od drugih stvari a
pre svega od tonova te melodije, ali o tome nekom drugom prilikom
Provezbajte ovo pa nastavljamo.
PS Za sledeci cas pripremite patike, bele carape, sorc i atlet-majicu, bice opet
"gimnastike"
Pre nego sto krenemo dalje dogovoricemo se o daljem nacinu obelezavanja akorda.
Kada imamo durski akord onda cemo samo obelezavati rimskim brojem stupanj tog
akorda.Naprimer I, IV , V,....
Kada imamo molski akord onda cemo pored rimskog broja koji oznacava stupanj,
dodati i slovo "m".Naprimer Im, IIm, IVm....
Kada imamo umanjeni akord pored rimskog broja koji oznacava stupanj, dodacemo
"o".
A kada je u pitanju prekomerni akord, zmnak "+".
Videli smo da u C dur lestvici dobijamo ove akorde

I Cdur
II Dmol
III Emol
IV Fdur
V Gdur
VI Amol
VII H umanjeni
Takodje smo rekli da ovakav raspored odgovara SVAKOJ DURSKOJ LESTVICI,

znaci:
I dur
II mol
III mol
IV dur
V dur
VI mol
VII umanjeni
Ako primenimo prethodno pravilo za obelezavanje akorda mozemo prikazati formulu

akorda na stupnjevima SVAKE DURSKE LESTVICE, a ona izgleda ovako:
I
IIm
IIIm
IV
V
VIm
VII+
Verovatno cete sretati i druge iznake.Naprimer, da se mol obelezava malim rimskim

brojevima, tako da bi nas IIm bio "ii" a recimo nas VIm bi bio "vi". Cisto da znate da i
takve oznake postoje. Kada naucite jednu vrstu lako cete shvatiti i neki drugi nacin
obelezavanja. Ja cu koristiti ovaj koji sam pokazao, jer sam naucio tako .
Sada cemo preci na harmonski mol. Primeticete da nece biti puno price, kao pre ,
jer mislim da bi trebalo do sada sve da je jasno.
Ko pogodi koji cu tonalitet uzeti, ima pice .
Naravno da znate, najlaksi, Amol harmonski .
Pice za ceo forum .
Krecemo. Amol harmonska lestvica

A H C D E F Gis A
na njoj gradimo akorde
I ACE A mol
II HDF H umanjeni
III CEGis C prekomerni
IV DFA D mol
V EGisH E dur
VI FAC F dur
VII GisHD Gis umanjeni
Tako da mozemo prikazati formulu akorda na stupnjevima SVAKE HARMONSKE

MOLSKE LESTVICE.
Im
IIo
III+
IVm
V
VI
VIIo
Vidimo da je u harmonskoj molskoj lestvici I stupanj tj Tonika molski akord, IV

stupanj, Subdominanta takodje molski akord a V stupanj Dominanta je durski akord.
U slucaju Amol harmonske lestvice to izgleda ovako:
Im(T) Amol
IVm(S) Dmol
V(D) Edur
Vas zadatak je da odredite i u drugim lestvicama(harmonski mol) T, S i D.

Evo ja cu uzeti .............Gmol
U harmonskoj Gmol lestvici imamo
Im(T) Gmol
IVm(S) Cmol
V(D) Ddur
Evo jos jedna lestvica, Fismol harmonski

Im(T) Fismol
IVm(S) Hmol
V(D) Cisdur
Sada mozete da provezbate slicno onim vezbama od ranije. Samo sada imamo
harmonski mol pa je veza
T-D-T sada Im-V-Im , a veza T-S-T je Im-IVm-IVm
A pesmice idu ovako
"Prvi molski, peti durski, prvi molski"
"Prvi molski, cetvrti molski, prvi molski"
Sada, u harmonskom molu nase vezbe ce izgledato ovako
Im-IVm-Im-V-Im
Im-V-Im-IVm-Im
Im-IVm-V-Im
Im-V-IVm-V-Im
A u slucaju A mola harmonskog to ide ovako

Am-Dm-Am-E-Am
Am-E-Am-Dm-Am
Am-Dm-E-Am
Am-E-Dm-E-Am
Dobro da nebi platio jos jednu turu (kosta a ima nas mnogo) evo i za Cmol
harmonski
Cm-Fm-Cm-G-Cm
Cm-G-Cm-Fm-Cm
Cm-Fm-G-Cm
Cm-G-Fm-G-Cm
Provezbajte sve ovo i koristite ranije steceno znanje.Sve je dozvoljeno pa cak i

cupkanje gore dole .
Cujemo se
PS Imam za vas jednu losu i dobru vest. Losa vest je da cemo se sa osnovna tri
akorda druziti jos najmanje par nedelja . Dobra vest je da cete tako steci dobru
harmonsku osnovu a i ako nista ne naucite bar cete steci dobru kondiciju od silnog
"harmonskog" cupkanja gore dole .
Nadam se da ste provezbali ove harmonske veze.

Ubuduce cemo na taj nacin pisati i sablone tj skolopove akorda(progresije) koje se
srecu u pesmama koje sviramo.
Tako je naprimer nasa harmonska veza Im-V-Im ustvari i jedan harmonski sablon koji
cemo cesto sretati u pesmama.
Evo naprimer forspil pesme "U meni jesen je" - Halid Beslic, iz A mola
|Am///|E///|E///|Am///|
Ili na primer harmonska veza Im-IVm-V-Im u forspilu pesme "Prvi poljubac" - Halid
Beslic, iz A mola
|Am///|Am///|Dm///|Dm///|E///|E///|E///|Am///|
Kao sto vidite prvo odredjeni harmonski sablon napisemo kao stupnjeve, zatim
umesto stupnjeva napisemo akorde odgovarajuceg tonaliteta i na kraju sve to
raspisemo po taktovima. Kako ce se ti akordi rasporediti po taktovima zavisi od svake
konkretne pesme(melodije). Kombinacija je jako mnogo i ponavljam , zavisice od
svake pojedinacne pesme.
Dosli smo i do lestvice koja je najzastupljenija u modernoj Folk produkciji, a to je

PRIRODNI MOL.
Uzecemo prirodnu A mol lestvicu.
AHCDEFGA
Znamo od ranije da postoji odgovarajuca veza izmedju durskih i prirodnih molskih
lestvica, tj ove lestvice su paralelne. Sto znaci da imaju iste tonove. Znamo i da
svaka durska lestvica ima svoju paralelnu prirodnu molsku lestvicu i obrnuto.
Prirodna A mol lestvica i C dur lestvica su paralelne tj imaju iste tonove. Iskoristicemo
tu osobinu da lakse sagradimo akorde na stupnjevima PRIRODNE MOLSKE lestvice.
Kod C dura smo imali
I Cdur
II Dmol
III Emol
IV Fdur
V Gdur
VI Amol
VII H umanjeni
sada cemo krenuti od tona A tj od VI stupnja i dobiti
I Amol
II H umanjeni
III Cdur
IV Dmol
V Emol
VI Fdur
VII Gdur
Mozemo reci da ovakav raspored akorda na stupnjevima odgovara SVAKOJ
PRIRODNOJ MOLSKOJ lestvici
I mol
II umanjeni
III dur
IV mol
V mol
VI dur
VII dur
Tako da mozemo prikazati formulu akorda na stupnjevima SVAKE PRIRODNE
MOLSKE LESTVICE.
Im
IIo
III
IVm
Vm
VI
VII
Sada cemo posmatrati glavne stupnjeve T,S i D tj I,IV i V stupanj i njihove harmonske
veze.
Ako posmatramo vezu T-S-T tj u nasem slucaju Im-IVm-Im vidimo da je ta veza OK.
Ako se opet vratimo na nasu "gimnastiku" primeticemo da smo stabilni u Tonici
znaci u Im stupnju, dizemo se na prste i idemo u Subdominantu, IVm stupanj, tu
"ostajemo" neko vreme i vracamo se ponovo u stabilnu Toniku. Primeticete da je u
sustini isti osecaj kao i kod ranijih lestvica.
Ako sada posmatramo vezu T-D-T tj u nasem slucaju Im-Vm-Im , videcemo da

postoji problem. Naime ovde je V stupanj molski akord.Ako probamo opet
"gimnastiku" i odsviramo stabilnu Toniku Im, a posle toga idemo na Dominantu Vm, ili
kao sto smo ranije rekli u polu cucanj , videcemo da ova dominanta nije kao one
ranije.Nema one napetosti koja je krasila durske dominante, ovo cak i ne bismo mogli
nazvati cucanj .A tek povratak iz ovog "cudnog" polozaja u Im stupanj tj nazad u
Toniku,....Razumete sta hocu da kazem.Ovakva harmonska veza sa ova tri molska
akorda jednostavno nije ono sto nama treba , nije ono na cega smo navikli. Fali nam
DUR.
Sada treba da pronadjemo akord tj stupanj koji ce da nam pruzi onu napetost i sve
ono sto nam ova molska dominanta nije pruzila.
A to je VII stupanj.U slucaju A mol prirodne lestvice, to je akord G dur.
Zato sada imamo vezu Im-VII-Im.
Sve one harmonske veze od ranije treba provezbati sa akordima PRIRODNE
MOLSKE lestvice. Samo sto cemo sada umesto Vm stupnja staviti VII stupanj.
To sada izgleda ovako

Im-IVm-Im-VII-Im
Im-VII-Im-IVm-Im
Im-VII-IVm-Im
Im-IVm-VII-Im
A u slucaju prirodne A mol lestvice to je
Am-Dm-Am-G-Am
Am-G-Am-Dm-Am
Am-G-Dm-Am
Am-Dm-G-Am
Uradite ovo i za ostale tonalitete prirodnog mola.Jos jednom ponavljam ovo je

ubedljivo najzastupljenija lestvica u novokomponovanoj folk produkciji. I naveci broj
pesama koje sviramo su upravo u PRIRODNOM MOLU.
PS Ja sam ovu pricu oko prirodnog mola ispricao na nacin kako ja to shvatam i
razumem.MOLIM sve muzicki obrazovane kolege ako ima kakvih netacnosti ili
gresaka u mom tumacenju da me slobodno isprave.Naravno i ako je potrebno da se
nesto doda neka slobodno kazu. Hvala svima unapred.
Ako vam je jasna lekcija i sve u vezi harmonskog mola, naredna lestvica ne bi trebala
da bude problem jer je ona nastala od harmonskog mola. Naravno u pitanju je
ORIJENTAL lestvica.
Da se podsetimo od harmonske molske lestvice krecemo od V stupnja i dobijamo
ORIJENTAL lestvicu.
Naprimer, Amol harmonski
A H C D E F Gis A krecemo od V stupnja tj tona E i dobijamo
E F Gis A H C D E ORIJENTAL lestvicu
Vidimo da su ove dve lestvice paralelne, znaci imaju iste tonove, pa cemo dobiti
I E dur
II F dur
III Gis umanjeni
IV A mol
V H umanjeni
VI C prekomerni
VII D mol
Mozemo reci da ovakav raspored akorda na stupnjevima odgovara SVAKOJ

ORIJENTAL lestvici
I dur
II dur
III umanjeni
IV mol
V umanjeni
VI prekomerni
VII mol
Tako da mozemo prikazati formulu akorda na stupnjevima SVAKE ORIJENTAL
lestvice.
I
II
IIIo
IVm
Vo
VI+
VIIm
Sada cemo da trazimo veze kao i u prethodnim lestvicama.

Vidimo da je veza T-S u ovoj lestvici, veza I-IVm, a u slucaju E orijental lestvice to je
veza Edur-Amol. Ako probamo sada vezu T-D, videcemo da je V stupanj ove lestvice
umanjeni akord i da veza I-Vo nije ono sto nam treba i da moramo da potrazimo neki
drugi akord koji ce imati ulogu dominante.Videcemo da je to VIIm stupanj.
Tako dobijamo harmonske veze za ORIJENTAL lestvicu.
I-IVm-I-VIIm-I
I-VIIm-I-IVm-I
I-VIIm-IVm-I
I-IVm-VIIm-I
U slucaju E orijental lestvice to izgleda ovako
E-Am-E-Dm-E
E-Dm-E-Am-E
E-Dm-Am-E
E-Am-Dm-E
Uradite ovo i za ostale orijental lestvice. Ova lestvica je cesta u pesmama kako u
starim tako i novim, zato dobro provezbajte sve ovo.Naravno pridrazavajte se i
pravila koje je Svetislav napisao.
Pozdrav.
PS Sledeci cas cemo nauciti NAJVAZNIJE pravilo kada je harmonija i skidanje
pesama u pitanju.
Proradili smo 4 lestvice koje najcesce srecemo u narodnoj muzici i nasli smo za
svaku lestvicu 3 stupnja tj tri akorda za koje cemo reci da su GLAVNI STUPNJEVI
(AKORDI) za datu lestvicu.
Cime su ovi akordi(stupnjevi) zasluzili da ih nazivamo GLAVNI?
Da pogledamo nase primere:

Durska lestvica Cdur
I Cdur(CEG), V Gdur(GHD), IV Fdur(FAC)
Sta je ovde interesantno?
Ako pogledamo tonove koji cine ove akorde videcemo da u tonovima ova tri akorda
imamo SVE TONOVE Cdur lestvice. CEG GHD FAC
Prirodna molska lestvica Amol
I Amol(ACE), VII Gdur(GHD), IV Dmol(DFA)
I ovde vidimo da nam 3 glavna akorda sadrze sve tonove Prirodne Amol lestvice.
Harmonska molska lestvica Amol
I Amol(ACE), V Edur(EGisH), IV Dmol(DFA)
Svi tonovi Harmonske molske lestvice se nalaze(pokrivaju ih) 3 glavna
akorda(stupnja).
Evo i Orijental lestvice, E orijental
I Edur(EGisH), VII Dmol(DFA), IV Amol(ACE)
I ovde je isti slucaj.
Dosli smo do veoma vaznog otkrica a to je da su SVI TONOVI lestvice sadrzani
(nalaze se) u 3 GLAVNA AKORDA(STUPNJA).Ovo otkrice nam daje i jedno veoma
vazno pravilo a to je:
SVAKU MELODIJU(PESMA, FORSPIL I SL) KOJA U SEBI SADRZI SAMO*

TONOVE ODREDJENE LESTVICE, MOZEMO HARMONIZOVATI (PRATITI) SAMO
SA TRI GLAVNA AKORDA TE LESTVICE.
Sta ovo znaci?
Ako je melodija naprimer napisana u Cduru, mozemo je harmonizovati samo sa tri
glavna akorda u Cduru a to su Cdur, Gdur i Fdur.
Ako je melodija naprimer napisana u Amolu prirodnoj lestvici, mozemo je
harmonizovati samo sa tri glavna akorda Amol prirodne lestvice a to su Amol, Gdur i
Dmol. Isto vazi i za harmonski mol i orijental lestvicu.
I da objasnim onu * pored reci SAMO.Naime u melodiji MOZE da se nadje i neki

VANLESTVICNI ton tj ton koji ne pripada datoj lestvici ali taj ton moze biti samo
kratak ( prolazan) i ne sme narusavati karakter melodije. Ako je taj ton izrazen i dug
on tada narusava karakter tj dati tonalitet i mora se harmonizovati nekim drugim
akordom.U svakom slucaju vremenom cete nailaziti na ovakve situacije i lako cete ih
prepoznati.
Kako vecina melodija sadrzi SAMO tonove date lestvice to smo u mogucnosti da
koristimo ovo pravilo i svaku melodiju da harmonizujemo(otpratimo) sa 3 glavna
akorda.
E sad tu dolazi jedno ALI!!!
Ali pre nego sto dojemo do ALI!!! da kazemo jos i ovo .

Postoji mnogo, mnogo pesama koje su odsvirane sa samo ova 3 glavna akorda.Od
starogradskih pesama, romansi, dalmatinskih pesama... pa sve do
novokomponovanih pesama.Medjutim, verovali ili ne postoje i pesme koje su
odsvirane samo sa 2 glavna akorda.Evo naprimer nekih:
Mali mrav(bez forspila) - Tomislav Colovic
Lazes da si srecna - Kemal Malovcic
Plava ciganka(bez forspila) - Mile Kitic
Nekada smo ti i ja - Ljuba Alicic
Plus jos neke starogradske pesme i decije pesmice .
Sve ovo nam govori da treba dobro prouciti lestvice i 3 glavna stupnja na njima, jer
su to upravo akordi koji ce se naci u pesmi.
E sad dolazi ono ALI!!!

Rekli smo da svaku melodiju mozemo harmonizovati samo sa 3 glavna akorda ali
cemo primetiti da smo sa ova 3 akorda nekako osiromaseni.Ne mozemo uvek sa
njima da postignemo odredjenu lepotu i sklad harmonije i melodije i ne mozemo......U
stvari sta ja sad ovde rastezem imamo mi brate i druge akorde pa sto da i ostale
akorde ne iskoristimo.
I sami znate da se u mnogim melodijama srece vise od 3 akorda.Ono sto je vazno da

zapamtite je da su to uvek 3 glavna akorda plus akordi koji su nastali od date
lestvice.
Znaci svi oni stupnjevi na kojima nisu GLAVNI AKORDI mogu se koristiti u harmoniji i
te stupnjeve nazivamo SPOREDNI STUPNJEVI a akorde na njima SPOREDNI
AKORDI.
Evo kako to izgleda sa nasim lestvicama:

Dur
glavni akordi(stupnjevi) I, V, IV
sporedni akordi(stupnjevi) IIm, IIIm, VIm, VIIo
Prirodni mol
glavni akordi Im, VII, IVm
sporedni akordi IIo, III, Vm, VI
Harmonski mol
glavni Im, V, IVm
sporedni IIo, III+, VI, VIIo
Orijental
glavni I, VIIm, IVm
sporedni II, IIIo, Vo, VI+
Provezbajte i proucite dobro ovu lekciju.

Na kraju da kazem i ovo. Sve ovo sto smo do sada radili, lestvice, akorde i harmonija
je ustvari jedan opsti "temelj" za svakog muzicara bez obzira koji instrument svira ili
iz koje je zmelje.Sve ovo vazi i za muzicare iz Norveske, Spanije, Amerike .....Sve
ovo vazi i treba da znaju i harmonikasi, klavijaturisti, gitaristi, basisti.....
Nadam se da ste dobro proucili prethodnu lekciju .Sada vam je sigurno jasnije
zasto se neki akordi javljaju u pesmama. Videli smo da prvo moramo da odredimo
(pronadjemo) lestvicu i tonalitet za pesmu a posle toga samo da odredimo koja su to
3 glavna akorda koji ce se pojaviti u toj pesmi.
Evo jos nekih stvari koje bi trebalo da znate:
U vecini pesama prisutan je jedan tonalitet tj jedna od lestvica koje poznajemo.Znaci

cela pesma se svira (peva , harmonizuje) u jednom tonalitetu tj jednoj
lestvici.Medjutim postoje i pesme u kojima su prisutne dve ili vise lestvica. Te
promene mogu biti kratke na primer samo jedan takt ili par taktova ali i mogu biti i
odredjene celine, kao sto su strofa , refren i sl.
Zasto je vazno da prepoznamo koji su to delovi? Pa zbog toga sto cemo na taj nacin
lakse da odredimo harmoniju tj akorde za pratnju.
Kako cemo prepoznati i kako da odredimo koje su lestvice u pitanju? Tu ce nam
pomoci dosadasnje znanje iz lestvica. Naime, ako se secate kako smo dobili lestvice
bice vam jasnije.Da vas podsetim.
Krenuli smo od durske lestvice Cdur, od nje smo dobili prirodnu molsku lestvicu Amol
prirodni, od nje smo dobili harmonsku molsku lestvicu Amol harmonski i od nje smo
dobili E orijental lestvicu.
Upravo to je i veza lestvica Cdur-Amol prirodni-Amol harmonski-E orijental
To znaci da se u okviru jedne pesme mogu menjati ove lestvice.
Da jos jednom skrenem paznju ovde se ne mneja TONALITET nego se menjaju
LESTVICE, koje su srodne.
Kada se menja tonalitet onda je to MODULACIJA a o tome cemo drugom prilikom.
Evo jedan primer pesma "Sanela - Saban Saulic"

strofa ima harmoniju E-Dm-E , E orijental lestvica
refren ima harmoniju Dm-Am-G-Am , Amol prirodna lestvica
Pesma "Ne placi duso - Saban Saulic " 3/4 takt

strofa
|E7//|Am//|E7//|Am//|E7//|Am//|E7//|Am//|G//| vidimo da je u pitanju Amol harmonski i
zadnji takt gde je Gdur, akord nas uvodi u novu lestvicu a to je Amol prirodni pa
imamo
refren
|C/G7|C//|C/G7|C//|i sad ide deo gde se ponovo vraca u harmonski mol
|Dm//|E7//|E7//|Am//|
Da malo pojasnimo sta se ovde desava.

Kao prvo ovi akordi E7 i G7 su takozvane "sedmice" i njih cemo raditi kasnije, ako ih
ne znate umesto njih svirajte obican Edur i Gdur. Ove dve pesme su dobar primer da
vidite pre svega da se moraju dobro nauciti lestvice, akordi i harmonija. Kada sve to
dobro znate onda vam je lako da to primenite na pesmama. Primeticete i da smo
ovde imali samo GLAVNE akorde od lestvica koje smo koristili. Jos jednom
ponavljam vremenom ce vam sve to biti lako i u delicu sekunde cete menjati akorde i
lestvice ali u pocetku vezbajte polako ako treba i na papiru da napisete harmoniju i
svaki takt polako da "sazvacete" .
Nadam se da vam je sada jasnije zasto se u nekoj pesmi koja je iz Amola mogu naci
akordi E dur i G dur iako ih zajedno nema ni u jednoj lestvici.Odgovor je, da su u
pitanju srodne lestvice i da se u toku pesme one mogu preplitati (menjati).
Ovakav primer mozete naci i u drugim pesmama, u sevdalinkama
naprimer.Poslusajte stare pesme "Snijeg pade na behar na voce" , "Mejra( tekla voda
od brijega do brijega)".... i mnoge druge. Ako te pesme svirate iz E orijental lestvice
primeticete da se u pojedinim taktovima pojavljuje akord Cdur, koga nema u E
orijental lestvici(ni u Amol harmonskoj lestvici). E on je tu upravo zato sto je melodija
tu "presla" u Amol prirodni(ili C dur, jer su to paralelne lestvice).
Jos jednom ponavljam, ovde se radi o SRODNIM lestvicama. Cdur i Amol su

paralelne lestvice tj imaju iste tonove a Amol harmonski i E orijental su takodje
paralelne lestvice jer imaju iste tonove. A sve ove 4 lestvice se razlikuju SAMO sto u
prve dve imamo ton G, a u druge dve umesto G imamo ton Gis.
Da pojasnimo i sta je MODULACIJA. Modulacija je kada se iz jednog TONALITETA

prelazi u drugi.Na primer kada iz Cdura prelazimo u Cis dur ili D dur.Modulacija je
najcesce polustepena ili celostepena. Modulaciju cesto srecemo u pop pesmama i
slagerima. Pesme "Put putujem" - Magazin, "Oprosti mi pape" - Oliver Dragojevic,
"Zbogom mi ostaj malena"- Halid Muslimovic ( tu je celostepena modulacija iz strofe
u refren) i sl....
Jos jedna stvar na koju treba da obratite paznju i o kojoj da razmislite.

Pesme se mogu svirati ( kada kazem svirati mislim na harmoniju) na dva nacina.
Pesma se moze svirati u ORIGINALU, znaci onako kako je i snimljena.
Ili se pesma moze svirati MUZICKI ISPRAVNO ( harmonski ispravno), znaci ne kao
original ali muzicki tacno.
Kada se pesma ne svira u originalu ona se, u principu, moze svirati na dva nacina.
Ako je harmonija prosta, ima samo par osnovnih akorda, onda joj mi mozemo dodati
novu harmoniju, uslozniti i ulepsati.To je cest slucaj kod muzicara i to se cesto
radi.Sva ona "harmonija" i "ciganija" je upravo to sto cujemo na zivim snimcima .
Ako je harmonija slozena, ima puno akorda, onad je mi mozemo uprostiti. Razloga za
to ima mnogo, mozda ne mozemo tehnicki to da odsviramo, mozda sa aranzerom ne
mozemo da to odsviramo, mozda smo umorni pa nas mrzi da sviramo , mozda ......
U svakom slucaju KORISNO je znati odsvirati pesmu na sva tri nacina.Zasto?

Probajte pa cete videti . I zapamtite, 3 GLAVNA AKORDA su uvek prisutna bez
obzira da li se radi o jednom TONALITETU ili je rec o MODULACIJI ili se "preplicu"
SRODNE LESTVICE.
Ne znam da li sam ranije rekao (ako jesam nije na odmet da se ponovi ) ali cu
probati da vam "slikovito" prikazem kako "razmisljaju" dva muzicara.
Muzicar koji nema veliko muzicko znanje i iskustvo(nije vazno da li je skolovan ili ne)
pritisne na primer dirku A i razmislja:
"Ovo je dirka A tj ton A, ona je bela,...da bela je,.....to je dirka A,...bela...i sta sad
dalje?"
Muzicar koji ima veliko muzicko znanje i iskustvo(nije vazno da li je skolovan ili ne)
pritisne na primer dirku A i u delicu skunde dok pritiska dirku A on svo svoje iskustvo
"prenosi" u taj delic sekunde, a to iskustvo je:
"Ovo je dirka A, ona je bela dirka,prvi susedni ton navise do nje je B,prvi susedni ton
nanize je Gis, A je prvi stupanj u Amol lestvici, Adur lestvici. A orijental lestvici, on
gradi akorde Adur, Amol,durska terca mu je ton Cis, molska terca je ton C.......
"Ovako bih ja mogao da pisem do sutra .
Nadam se da osecate razliku i da shvatate poentu moje price. Znaci u jednom delicu
skunde se svo skupljeno znanje i iskustvo projektuje i zato je lako doneti odluku STA
DALJE.
Ovim zelim da kazem, pre svega pocetnicima, da im u pocetku nece sve biti lako i
odmah jasno, ali najbolji "lek" za to je konstantno ucenje i vezbanje.A vreme ce uciniti
svoje.
Tako je i sa nekim pravilima koje sam pomenuo.U pocetku cete morati da trazite, da
proucavate pesme, da ih rastavljate na "sitne komade" ali vremenom cete te "sitne
komade" povezivati u vece celine i na kraju cete moci da sagledate celu pesmu
odjednom.
Da ponovim jos jednom.

Najcesce je jedna pesma napisana i izvodi se u jednom tonalitetu i sa jednom
lestvicom. Postoje i pesme u kojima se smenjuje nekoliko lestvica.Te lestvice su
srodne (povezane) i zato je vazno da ih poznajemo.
Pesmu mozemo svirati na vise nacina a da to bude muzicki ispravno.

Mozemo je svirati u originalu.A mozemo je svirati i prostije ili slozenije od originala.
Evo i trece stvari na koju treba obratiti paznju a koja je vazna i koju cemo sretati.Ovo
ce na neki nacin biti i odgovor na neka ranija pitanja.
Kada su u pitanju pesme koje mi sviramo mozemo ih podeliti u dve grupe.
Prva grupa.
Pesma (ili deo pesme) NAJCESCE pocinje sa I stupnjem (tonikom).Moze poceti i sa
nekim drugim stupnjem koji ima karakter Dominante ili Subdominante. Znaci moze
poceti i sa IV i sa V ili VII stupnjem.
Sta to znaci?
Durska pesma, naprimer iz Cdura, najcesce pocinje sa Cdurom ali moze poceti i sa
Gdurom, Fdurom i drugim akordima(o tome kasnije).
Molska pesma, naprimer Amol prirodni,najcesce pocinje sa Amolom ali moze poceti i
sa Gdurom, Dmolom i drugim akordima(o tome kasnije).
Molska pesma, naprimer Amol harmonski,najcesce pocinje sa Amolom ali moze
poceti i sa Edurom, Dmolom i drugim akordima(o tome kasnije).
Pesma u orijentalu, naprimer iz Eorijental lestvice, najcesce pocinje sa Edurom ali
moze poceti i sa Amolom, Dmolom i drugim akordima(o tome kasnije).
Bez obzira kako pocele ove pesme (ili njihovi delovi) OBAVEZNO se zavrsavaju sa I
stupnjem tj TONIKOM.
U ovu grupu spadaju sev zive i nezive pesme na ovom svetu, osim pesama iz druge
grupe .
Druga grupa.
Pesma (ili deo pesme) NAJCESCE pocinje sa I stupnjem(tonikom).Moze poceti i sa
nekim drugim stupnjem koji ima karakter Dominante ili Subdominante. Znaci moze
poceti i sa IV i sa V ili VII stupnjem.
Sta to znaci?
To znaci da pocinju kao i pesme iz prve grupe.
ALI ove pesme se zavrsavaju sa V stupnjem.To je ono "cuveno" Cdur-D7-G ili G-A-D
ili Amol-H7-E i td...
Kako i zasto je to tako, u smislu muzicke teorije, nemam pojma .Ako neko zna
voleo bih da nam objasni. Znam samo da to oduvek sviram. A sviram to u kolima,
dvojkama, ciganiji, sevdalinkama.....
Razmislite malo o ove tri stvari koje sam napisao i pokusajte da ih primenite (uocite u
pesmama koje svirate).
Naucili smo (nadam se ) da u svakoj lestvici prepoznamo GLAVNE

stupnjeve(akorde). Stupnjevi koji nisu glavni zovu se SPOREDNI stupnjevi(akordi).
Pogledajmo malo nase "dezurne" lestvice.
Cdur lestvica ima sledce akorde
C Dm Em F G Am Ho
Glavni akordi su C, F i G
Sporedni akordi su Dm, Em, Am i Ho.
Znaci da cemo u pesmi koja je iz Cdura koristiti pored glavnih akorda i ove sporedne.
Sada cemo da se dogovorimo oko dva nova termina.
Za bilo koja dva akorda koji imaju zajednicki ton (ili vise njih) kazemo da su SRODNI
akordi.
Na primer C(CEG) i G(GHD) su srodni akordi jer imaju zajednicki ton "G".Akordi
C(CEG) i Am(ACE) su takodje srodni akordi. Ali ova dva akorda imaju dva zajednicka
tona "C i E" i jos jednu osobinu, A to je da su udaljeni za tercu jadan od
drugog.Takve akorde zovemo TERCNO SRODNI akordi.
Pogledajmo sada kako su GLAVNI akordi TERCNO SRODNI sa SPOREDNIM

akordima(stupnjevima)
Am(ACE)=C(CEG)=Em(EGH), kazemo da je Cdur tercno srodan sa Amolom i
Emolom,
Dm(DFA)=F(FAC)=Am(ACE), kazemo da je Fdur tercno srodan sa Dmolom i
Amolom
Em(EGH)=G(GHD)=Ho(HDF), kazemo da je Gdur tercno srodan sa Emolom i
Humanjenim
Naravno i ostale kombinacije se mogu posmatrati.

Primeticemo i da su sledeci akordi SRODNI.
G(GHD) i Dm(DFA), Am(ACE) i Dmol(DFA),.......
ZAPAMTITE
Kada posmatramo dva akorda, gledamo da li imaju zajednickih tonova.Ako imaju
zajednickih tonova takve akorde nazivamo SRODNIM akordima(stupnjevima).
Ako imaju dva ili vise zajednickih tonova i AKO je njihovo rastojanje(rastojanje
izmedju stupnjeva) TERCA onda te akorde nazivamo TERCNO SRODNIM akordima.
Zasto su nam vazni ovi tercno srodni akordi?

Kao prvo, da ne bi ulazili mnogo u teoriju (kako, zasto i sl) ove akorde, tercno
srodne, cemo zvati jednim opstim imenom PARALELNI. Oni su nam vazni zato sto
ce nam u pesmama (harmoniji) zamenjivati glavne stupnjeve. A oni to uspesno mogu
da rade jer smo videli da imaju dva(ili vise) zajednickih tonova.
Pogledajmo sada Amol prirodnu lestvicu

Am Ho C Dm Em F G
Glavni akordi su Am, Dm i G
Sporedni akordi su Ho, C, Em i F
Pronadjite PARALELNE (tercno srodne) akorde
F(FAC)=Am(ACE)=C(CEG), kazemo da je Amol paralelan sa Fdurom i C durom
Ho(HDF)=Dm(DFA)=F(FAC), kazemo da je Dmol paralelan sa Humanjenim i Fdurom
Em(EGH)=G(GHD)=Ho(HDF), kazemo da je Gdur tercno srodan sa Emolom i
Humanjenim
Ako se prisetimo harmonskih veza od ranije

Am-Dm-Am-G-Am i ako sada umesto ovih akorda stavimo paralelne akorde koji ce
zameniti njihove funkcije, dobijamo
Am(C)-Dm-Am(F)-G-A
C-Dm-F-G-Am
a recimo umesto harmonske veze
Am-G-Am dobijamo
Am(F)-G-Am
F-G-Am
Ako sada pogledate pesme koje znate, primeticete da pola pesama koje svirate imaju
upravo ovakvu harmoniju
strofa Am-G-Am,F-G-Am
refren C-Dm-F-G-Am
naravno uz razne kombinacije, ali ovo je osnova .
Sada pored tri glavna akorda koje prepoznajete u pesmama znate da prepoznate i
sporedne akorde, pre svega paralelne, koji zamenjuju glavne akorde (tj njihove
funkcije).
Pokusajte sami da odredite i pronadjete paralelne akorde.Oni su vazni i nalaze se u

pesmama.Pomocu njih tj njihovim dodavanjem i koristenjem dobijamo nove
harmonije.
Na kraju da skrenem paznju i na ovo.

UVEK morate imati na umu da sve posmatramo u odnosu na pomenutu lestvicu.
U slucaju Amol prirodne lestvice uocicemo da je Dmol njen IV stupanj tj
Subdominanta. I kao takav on ima paralelne akorde Fdur i Humanjeni.Ali! Dmol( u
Dmol prirodnoj lestvici) posmatran kao I stupanj tj Tonika, ima paralelne akorde Fdur
i Bdur(BDF).Videcete da cete umesto Dmola moci da koristite i Bdur i Humanjeni.
Kada i kako? Sve zavisi od lestvice, melodije, stila pesme i sl.
Bez brige vremenom cete sve to lako nauciti i automatski "razbacivati" paralelne
akorde kao novogodisnje konfete.
Ako pogledamo i uporedimo akorde koje dobijamo od lestvice (naravno jos uvek
radimo sa TROZVUCIMA, akordima od tri tona) mozemo ovo primetiti.
Postoje 3 grupe odnosa izmedju dva akorda:
1 Akordi koji nemaju zajednicke tonove
2 Srodni akordi koji imaju jedan ili vise zajednickih tonova
3 Paralelni akordi, koji su takodje srodni i imaju dva zajednicka tona i za TERCU su
udaljeni jedni od drugih.
Ako pogledamo Cdur lestvicu i ako njen I stupanj stavimo u sredinu primeticemo
G Am Ho C Dm Em F
Da su, u odnosu na C, akordi Ho i Dm, susedni i da nemaju zajednickih tonova.
Da su akordi Am i Em za tercu udaljeni i da su paralelni sa C.
Da su akordi G i F za kvartu udaljeni i da su srodni sa C.
Ovo malo proucite cisto da znate. Kasnije kada uvedemo cetvorozvuke imacemo i
druge kombinacije i druge odnose.
Da se vratimo na nasu pricu o paralelnim akordima.Videli smo da koriscenjem

paralelnih akorda nase harmonske veze poprimaju jedan sasvim drugi, i naravno
lepsi, oblik.
Am-Dm-Am-G-Am > Am(C)-Dm-Am(F)-G-A > C-Dm-F-G-Am
Am-G-Am > Am(F)-G-Am > F-G-Am
evo jos jedne
Am-G-Am-Dm-Am > Am-G-Am(C)-Dm-Am > Am-G-C-Dm-Am
Sada je na vama da sve ovo primenite i na druge PRIRODNE MOLSKE lestvice.
Evo kako bi sve ovo izgledalo u slucaju Cmol prirodne lestvice
Znamo da su glavni akordi u Cmol prirodnoj lestvici Cm, B i Fm.
Cm-B-Cm > Ab-B-Cm
Cm-Fm-Cm-B-Cm > Eb-Fm-Ab-B-Cm
Cm-B-Cm-Fm-Cm > Cm-B-Eb-Fm-Cm
Evo kako ja sviram pesmu "Sjecam se - Halid Beslic", Cmol priodni
Sjecam se , prve noci i sastanka poljubaca i rastanka
|Cm B Cm /|Cm / / /|B / / /|Cm / / /| ako sada ubacim paralelne akorda Cm>Eb i
B>Gm dobijam
|Cm B Cm /|Cm / Eb /|B /Gm /|Cm / / /|
Ovde moram nesto da naglasim. Svi primeri koje sviram i koje cu pokazivati su plod i
posledica mog "kafanskog" iskustva i sviranja.Ako negde nesto kazem sto nije u
skladu i duhu sa pravilima muzicke teorije, neka me kolege slobodno isprave. Svaki
savet je dobrodosao.
Kao sto smo videli i rekli, paralelni akordi su nekada sastavni deo same pesme,
nekada ih nema pa ih mi sami dodajemo a postoji i treci nacin.Naime pokusajte da
oduzmete paralelne akorde i da ih zamenite sa glavnim akordima.Odmah da kazem
da ce rezultat svega toga biti dosta jadan , sto se tice harmonije i tako nikada
nemojte svirati uzivo.Ovaj metod ce nam samo dobro doci kao jedna vrsta vezbe da
lakse uocimo i zapamtimo glavne akorde, paralelne akorde i njihove veze.Kasnije
cemo videti da se i druge vrste akorda i veza mogu uprostiti i da cemo to moci
iskoristiti.
Elem, evo primera.

Putuj putuj sreco moja srce mi se steze, gubio sam mnogo puta nocas je najteze.
|C / G /|Am / / /|Am / G /|Am / / /|Dm / / /|C / / /|G / / /|Am / / /|
ako sada uprostimo pa umesto C>Am imamo
|Am / G /|Am / / /|Am / G /|Am / / /|Dm / / /|Am / / /|G / / /|Am / / /|
Ocigledno je da je prvi primer, koji je originalni, mnogo lepsi
Da ne zaboravim, na kraju mozemo dodati i ovu paralelu G>Em
...nocas je najteze.
|G / Em /|Am / / /|
Ovde smo videli na primeru kako se pesma moze svirati u originali, kako je mozemo
uprostiti i kako je mozemo nadograditi.
Neko ce mozda pomisliti da promena SAMO JEDNOG akorda nije nista posebno.I
zacini u jelu kolicinski su jako malo zastupljeni ali svakako popravljaju ukus.
Jos jednom da ponovim vazno je provezbati ove sablone kroz sve tonalitete.Takodje
treba znati da su sabloni napisani kao sled akorda a koliko ce ti akordi trajati u okviru
takta zavisi od pesme.
Evo uzecu na primer Emol prirodni, glavni akordi su Em, D i Am
ako napisem Em,D,Em postoje mnoge kombinacije ta dva akorda
|Em / / /|D / Em /| ili |Em / D /|Em / / /| ili |Em D Em /|....kombinacija ima dosta
Evo jedna pesma da je malo analiziramo

strofa
|Em / G /|D / Em /|Am / C /|D / G /|Am / / /|Em / / /|Em / D /|Hm / Em /|
refren
|Em / / /|D / Em /|C / D /|D / G /|Am / / /|Em / / /|C / D /|Em / / /|
pesma je napisana u Emol prirodnoj lestvici E F# G A H C D E

na ovoj lestvici dobijamo akorde Em F#o G Am Hm C D
glavni akordi su Em, D i Am
paralelni akordi su C>Em>G , Hm>D>F#o i F#o>Am>C
Prvo cemo da uocimo glavne akorde to su Em, D i Am. Sada cemo da uocimo
paralelne akorde to su u ovom slucaju G>Em, Hm>D i C>Am. Primetite da je C
paralelan sa Em i sa Am. U ovoj pesmi on je u FUNKCIJI i Em i Am akorda. Kada
kojeg menja videcemo u samoj pesmi i to zavisi pre svega od melodije.
Hajde sada da uprostimo nasu pesmu
strofa
|Em / / /|D / Em /|Am / /* /|D / Em /|Am / / /|Em / / /|Em / D /|D / Em /|
refren
|Em / / /|D / Em /|Am* / D /|D / Em /|Am / / /|Em / / /|Em$ / D /|Em / / /|
Sa * sam obelezio mesto gde je C kao paralelan akord zastupao Am, a sa $ sam
obelezio mesto gde je C imao funkciju Em.
Probajte da pevate ovu pesmu i da je pratite sa originalnom harmonijom.Posle toga
je otpratite sa ovom uproscenom harmonijom.Cilj ove uprostene harmonije je da
vidite i osetite kada i zasto su upotrebljeni paralelni akordi.
Do sada smo govorili o prirodnoj molskoj lestvici.Ona je najzastupljenija u modernoj

folk muzici i kod nje su nekako, zbog njene strukture, najzastupljenije mogucnosti
paralelnih akorda.
Ostaje nam da vidimo kako cemo i u kojoj meri iskoristiti mogucnosti paralelnih
akorda u durskim, harmonskim molskim i orijental lestvicama.
Do tada vezbajte.
Da ne zaboravim pesma koju smo radili je "Odlazis, odlazis (ostavi mi makar sina) -
Saban Saulic
Kada je u pitanju DURSKA lestvica prisustvo paralelnih akorda nije toliko zastupljeno
kao kod prirodne molske lestvice.Naravno ima ih ali ne toliko cesto.Kod durskih
lestvica su neke druge stvari prisutnije i o njima cemo kasnije govoriti.
Evo samo par primera
G dur lestvica G A H C D E F# G
akordi u ovoj lestvici su G Am Hm C D Em F#o
glavni akordi su G, C i D
paralelni akordi Em>G>Hm, Am>C>Em, Hm>D>F#o
Seki Turkovic - Pogledaj me jednom nezno
Pogledaj me jednom nezno, da osetim da si zena....
|G / / / |Em / / /|....
Seki Turkovic - Poslednji boem
...za mojim stolom peva se i pije....
...|G / Hm /|C / G /|...
Sledeca lestvica koju cemo posmatrati je ORIJENTAL lestvica.

Uzmimo na primer A orijental A B C# D E F G
akordi koje gradimo na ovoj lestvici su A B C#o Dm Eo F+ Gm
glavni akordi su A, Gm i Dm
Kao sto mozemo videti ovde imamo 4 "normalna akorda" A, B, Dm i Gm.Pored
toga imamo i 2 umanjena C#o i Eo, i jedan prekomerni F+.
Sta nam sve ovo govori? Ako se setimo prirodne molske lestvice u kojoj smo imali
cak 6 "normalnih " akorda i gde smo dobili paralelne akorde, ovde u ORIJENTALU se
bas necemo usreciti.
Ako potrazimo paralelne akorde nasim glavnim akordima dobicemo
F+>A>C#o, B>Dm>F+ i Eo>Gm>B
Primecujemo da imamo samo dve mogucnosti a to je B>Dm i B>Gm
Zato cemo najcesce sresti ove harmonske veze
A-Gm-A > A-B-Gm-A ili A-Gm-B-A .....
A-Dm-Gm-A > A-Dm-B-Gm-A ili ....
Ako je u pitanju E orijental lestvica imamo
E-Dm-E > E-F-Dm-E ili E-Dm-F-E ...
E-Am-Dm-E > E-Am-F-Dm-E ili ....
Probajte i sa drugim orijental lestvicama.

Evo sad pesme "Kole pije - Saban Saulic", A orijental lestvica
Kole pije, Kole pije, vino i rakiju, vino i rakiju
|A / Dm /|B / A /|B / Gm /|A / Dm /|B / Gm /|A / / /|
ovo je bio original, a sad probajte da odsvirate uprosceno sa osnovnim
akordima.Znaci umesto akorda B koji je paralelan sa Gm i Dm, sviracemo Gm i Dm,
pa ce pesma izgledati ovako.
Kole pije, Kole pije, vino i rakiju, vino i rakiju
|A / Dm /|Gm / A /|Dm / Gm /|A / Dm /|Dm / Gm /|A / / /|
Jos jednom ponavljam ovo radimo da bi smo kasnije mi sami mogli da pojedine
pesme, koje imaju prostiju harmoniju, usloznimo i ulepsamo.
Na kraju nam ostaje HARMONSKA MOLSKA lestvica.

Uzecemo Amol harmonski A H C D E F G#,
akordi koje dobijamo su Am Ho C+ Dm E F G#o
glavni akordi su Am, Dm i E
paralelni akordi su F>Am>C+, Ho>Dm>F i C+>E>G#o
i ovde nemamo neki veliki izbor paralelnih akorda tako da je najcesca ova veza
Am-Dm-E-Am > Am-Dm(F)-E-Am > Am-F-E-Am
ALI!!!
Ranije smo pomenuli da se cesto u pesmama desava promena lestvica.Znaci u toku
jedne pesme smenjuju se nekoliko lestvica.Rekli smo da su u pitanju srodne lestvice
dur-prirodni mol-harmonski mol-orijental.I da one u toku jedne pesme mogu da
se menjaju.
Evo nekih primera
Dur-Prirodni mol-Harmonski mol-Orijental
Cdur-Amol prirodni-Amol harmonski-E orijental
Fdur-Dmol prirodni-Dmol harmonski-A orijental
Bdur-Gmol prirodni-Gmol harmonski-D orijental
Gdur-Emol prirodni-Emol harmonski-H orijental
.....................
To nam sada otvara nove harmonske veze
Kada cemo te veze koristiti zavisi od same melodije.U mnogim pesmama cemo sresti
tu promenu lestvica.Najcesci slucaj je promena harmonski mol-prirodni mol, zatim
orijental-prirodni mol.
Uzmimo sad prirodni mol i harmonski mol.

Am-G-Am i Am-Dm-G-Am prirodni mol
Am-E-Am i Am-Dm-E-Am harmonski mol
Od ove 4 osnovne veze dobijamo razne kombinacije:
Am-Dm-G-Am(C) + Am-Dm-E-Am > Am-Dm-G-C-Dm-E-Am
Am-G-Am(C) + Am-Dm-E-Am > Am-G-C-Dm-E-Am
Ova dva sablona
Am-Dm-G-C-Dm-E-Am
Am-G-C-Dm-E-Am
su dobar primer kako iz prirodnog prelazimo u harmonski mol. Cesto se srecu u
pesmama. Nravno postoje i druge kombinacije ali ovo je osnova.
Pokusajte sada i sa drugim tonalitetima ove sablone.
Dmol
Dm-Gm-C-F-Gm-A-Dm
Dm-C-F-Gm-A-Dm
Cmol
Cm-Fm-B-Eb-Fm-G-Cm
Cm-B-Eb-Fm-G-Cm
..............
Pokusajte u pesmama koje svirate da prepoznate ove sablone.
Uzmimo sada orijental i prirodni mol

E-Dm-E i E-Am-Dm-E orijental
Am-G-Am i Am-Dm-G-Am prirodni mol
kao i u prethodnom slucaju od ove 4 osnovne veze dobijamo razne kombinacije.
Kada budemo radili pesme videcemo na svakom pojedinacnom primeru kako te

promene i kombinacije izgledaju.
Provezbajte sve ovo pa idemo dalje a to ce biti cetvorozvuci.
PS Evo sad mi nesto pade na pamet.Na primer ovaj sablon u Gmolu

Gm-Cm-F-B-Cm-D-Gm juce sam svirao u 3 pesme
Bolujem ja - romansa
Ja te pjesmom zovem - Hanka Paldum
Opet si plakala za njim - Asim Bajric
Dakle, moze li pesma( melodija) napisana u C duru u sebi imati i druge tonove osim
C D E F G A H?
Da dodam jos, da se pitanje moze odnositi i na bilo koju drugu vrstu lestvica, mol,
orijental itd.
Generalni odgovor je DA.
Svaka melodija u bilo kojoj lestvici napisana, moze imati i VANLESTVICNE
tonove.Ali tu postoje dve opcije, dva nacina na koji se to moze posmatrati.
Prvi nacin je da ti vanlestvicni tonovi nisu mnogo eksponirani, ne menjaju mnogo

karakter melodije, recimo generalno da ih nema mnogo i da kratko traju.Znaci postoje
u melodiji ali sustinski ne menjaju njen karakter i ne uticu na harmoniju.
Probaj da odsviras ovo kao sesnaestine, |G F# G A,G F# G A,G F# G A,G |.Znaci
izmedju zagrada su 4 sesnaestine, to odsviraj tri puta i na kraju jedno G kao
cetvrtinu.Levom rukom drzi Cdur.Kao sto mozes da primetis iako F# ne pripada Cdur
lestvici, on se moze koristiti u melodiji i ne narusava karakter Cdura koga drzimo u
levoj ruci.
Jos bolji primer ti je forspil za pesmu "Ciganka sam mala", koji je u molu i koji ima
nekoliko vanlestvicnih tonova.
Drugi nacin je da su ti tonovi upecatljivi i u mnogome menjaju karakter

melodije.Pored ovoga jako je vazno i KOJI su to tonovi.Na primer ton B u Cdur
lestvici je vanlestvicni ton.Ali ako on, a to je najcesci slucaj, predstavlja uvod u IV
stupanj tj u Fdur akord, onda se tu ne menja karakter lestvice.
Ako odjednom u lestvici imas Db, Ab i B (kao sto ti je cevap napisao) tvoja Cdur
lestvica vise nije durska ona je promenila karakter i postala C orijental
lestvica.Samim tim dolazi i do promene i harmonije tj akorda koji se koriste.
Zato je jako vazno poznavati lestvice i njihovu povezanost, kako koja lestvica nastaje
i kako je povezana.
Ranije smo radili TROZVUKE, znaci akorde koji se sastoje od 3 tona.Ne znam jesmo
li rekli ali takvi akordi se zovu KVINTAKORDI zato sto je razmak izmedju najnizeg i
najviseg tona kvinta.
Znaci imamo naprimer Cdur CEG, interval C-G je kvinta.Tada smo jos i rekli da smo
akorde dobili tercnim slaganje tonova iz lestvice.
Evo i sada cemo tercno da slazemo tonove lestvice i to 4 tona.
C D E F G A H C dobijamo sledece cetvorozvuke
CEGH, DFAC, EGHD, FACE, GHDF, ACEG, HDFA
Kako je razlika izmedju najnizeg i najviseg tona C-H , sedam tonova to se ova grupa
akorda zove SEPTAKORDI ili "narodski" - SEDMICE .
Tako da mozemo reci da se na stupnjevima Cdur lestvice nalaze sledeci akordi-
cetvorozvuci.
I CEGH-Cmaj7
II DFAC-Dm7
III EGHD-Em7
IV FACE-Fmaj7
V GHDF-G7
VI ACEG-Am7
VII HDFA-Hm7-5
Da vidimo sta smo to dobili.
Cmaj7 se jos zove i veliki durski septakord. Naravno isti je i Fmaj7.Mi cemo ovu vrstu
akorda retko sretati u nasoj muzici, vise u zabavnoj nego u narodnoj.
Dm7, Em7, Am7 su molske sedmice. Nacice se i poneko mesto za njih u nasoj
muzici .
G7 ili dominantni septakord.Posle dur i mol akorda NAJVAZNIJI i
NAJZASTUPLJENIJI akord u muzici uopste.
Hm7-5 molska sedmica sa umanjenim 5 stupnjem, zato pise "-5".Simpatican akord
.
Ako je nekoga zabolela glava od ovoga , bez brige nista se ovo ne mora ni uciti
napamet a ni posebno znati.Cisto da znate, eto mozda negde i sretnete ovakve
akorde.Bez brige i bez opterecenja .
Na internetu se mogu naci razni sajtovi i programi sa semama akorda pa koga
interesuje neka polako skida i uci.
A evo sta se meni desilo.
Pun sebe i samopouzdanja, postavim ja sebi istorijsko pitanje:"A koji su ti sad tu
glavni akordi?" Pa da vidimo.Durska lestvica znaci I, IV i V stupanj.Znaci Cmaj7,
Fmaj7 i G7.Probam malo da povezem ove akorde u neku harmoniju Cmaj7-Fmaj7-
G7-Cmaj7. U je*o te pa ovo ko neki Jazz.
Sada da sve to pretumbam na Amol prirodni.Sad su mi glavni stupnjevi Am7,Dm7 i
G7. Jos malo pa cu da se uobrazim .Dobro ne zvuci to bas onako kako bi trebalo
ali ....... Kada sam pokusao neke druge kombinacije ovih cetvorozvuka video sam
da od pocetnog odusevljenja nema nista .Nece to bas ici tako lako i prosto kako
sam ja mislio.Strasno, dodali smo samo jedan ton i od trozvuka dobili cetvorozvuke i
odjednom se otvara jedan savim novi svet, neka nova muzika.
A sad sta me je dotuklo .
Probam sad ja da napravim cetvorozvuke na Amol harmonskoj lestvici.
A H C D E F G# A i dobijem
I ACEG#-Am+7
II HDFA-Hm7-5
III CEG#H-Cmaj7+5
IV DFAC-Dm7
V EG#HD-E7
VI FACE-Fmaj7
VII G#HDF-G#dim
Ako i vas ovo zbunjuje, to je sasvim normalno . Ko ce normalan koristiti ove akorde
. I sta sad to znaci Am+7.To je kao sad mol sa povisenim 7 stupnjem, to mu dodje
ko onaj Cdur sa sedmicom pa smo dobili Cmaj7.Pa sto sad ovaj mol nezovemo
molmaj7 pa da dobijemo Ammaj7.Ma ludnica ,vidite i sami.Jos kada sam video da se
neki akordi mogu pisati na vise nacina......... Svaka cast tim Jazzerima treba to sve
i drzati u glavi.
Da ne zaboravim onaj G#dim mi se svidja . Dim akorde mozemo cesto sretati
pogotovo u starogradskim pesmama i romansama.
I sta sad?
Da ne bih odustao od koristenja cetvorozvuka a sa druge strane da ne bih zavrsio u
...... Resio sam da ja lepo napisem sve te nove akorde koji ce mi koristiti. Kako su
oni nastali i zbog cega, nije vazno ,nego da ja lepo njih "ubacim" medju ove
"normalne"(dur i mol) i da lepo sviram .
Pa gospodo cetvorozvuci izvolite.

"7"- vec smo rekli to je najpoznatija i najkoriscenija sedmica, naprimer G7,
A7,C7....dobijam je tako sto durskom akordu dodam 3 polustepena(malu, molsku
tercu) primer GHD+DF=GHDF=G7
"Maj7"- dobijam kada na durski akord dodam 4 polustepena(veliku, dursku
tercu).Naprimer GHD+DF#=GHDF#=Gmaj7
"m7"- molsku sedmicu dobijam kada na molski akord dodam 3 polustepena(malu,
molsku tercu) primer GBD+DF=GBDF=Gm7
"m7-5"-molska sedmica sa umanjenim 5 stepenom.Dobijam je tako sto uzmem
umanjeni akord pa mu dodam 4 polustepena(veliku, dursku tercu) naprimer
GBDb+DbF=GBDbF=Gm7-5
"dim"-Dim akord dobijam tako sto umanjenom akordu dodam 3 polustepena(malu,
molsku tercu) naprimer GBDb+DbE=GBDbE=Gdim
http://home.online.no/~smitic/
Neko ce sa pravom pitati "Laky na slici imas i neke 6-sestice?"
Da i sestice su cetvorozvuci.Sestice dobijamo kada na dur ili mol dodamo 2
polustepena.Samo to?Samo to, vidite da je lako , naprimer CEG+GA=CEGA=C6 ili
CEbG+GA=CEbGA=Cm6.
Hajdemo sad da napravimo semu kako da dobijemo cetvorozvuke

Dur+4 polustepena=Maj7
Dur+3 polustepena=7
Mol+3 polustepena=m7
Umanjeni+4 polustepena=m7-5
Umanjeni+3 polustepena=dim
Dur+2 polustepena=6
Mol+2 polustepena=m6
I sta kazete?Izvukli smo se nekako . Od poznatih dur, mol i umanjenih akorda

pokusajte da dobijete cetvorozvuke.
Na slici mozete da vidite i dva trozvuka.To su akordi CFG=Csus4 i CDG=Csus2.To

su takozvani "sus" akordi tj akordi "sa unutrasnjim sagorevanjem" .Salim se
naravno .To su akordi koji nemaju treci stupanj pa ne mozemo da odredimo da li su
mol ili dur.Da izvinete na izrazu, nit su musko niti zensko , a mogu i sa jednima i sa
drugima .
Ako se pitate sta znaci ona ruka pored njih?
To znaci za danas je DOSTA.Ne mogu vise .Najezzio sam se od ovih jazz akorda.
Prosli put smo upoznali cetvorozvuke.Rekli smo da je najvazniji i najzastupljeniji

dominantni septakord ili narodski "sedmica".Kao sto mu i samo ime kaze on je
zastupnik dominantne funkcije.
Zato cemo ga u harmoniji cesto sretati umesto dominantnog akorda.Znaci umesto
naprimer G imacemo G7 i sl...Da vidimo i da se podsetimo malo nasih harmonskih
veza (progresija).
Dur
C-G-C, C-G7-C, C-F-G-C, C-F-G7-C, C-F-C-G-C, C-F-C-G7-C ...
Mol prirodni
Am-G-Am, F-G-Am, Am-Dm-Am, Am-Dm-Am-G-Am, Am-G-C-Dm-Am, Am-Dm-G-C-
Dm-Am,...
Mol harmonski
Am-E-Am, Am-E7-Am, Am-Dm-E-Am, Am-Dm-E7-Am, Am-F-E-Am,....
Mol prirodni i harmonski
Am-G-C-Dm-E7-Am, Am-Dm-G-C-Dm-E7-Am, Am-Dm-G-C-F-Dm-E7-Am,.....
Orijental
E-Dm-E, E-Am-Dm-E, E-Am-F-Dm-E,....
Naravno ja kao i obicno koristim "dezurne"(najlakse) tonalitete.Vi svakako probajte
sve ovo i u drugim tonalitetima.
Da se podsetimo i nekih "pravila" koje smo ranije pomenuli.

-U svakoj pesmi(99,9999%) moramo imati 3 glavna akorda.
-Svaku harmoniju mozemo uprostiti ili uslozniti.
-Pored glavnih koristimo i sporedne stupnjeve(akorde), do sada smo ih koristili kao
"paralelne".
-U jednoj pesmi se mogu smenjivati i srodni tonaliteti Dur-Pr Mol-Har Mol-Orijental
Ako ste sve ovo pokusali da primenite u pesmama koje znate onda su vam sigurno
mnoge stvari u harmoniji jasnije.
Ali tu nije kraj idemo dalje.
Cesto se dominantni septakordi(7) koriste i kao vezivni-prolazni akordi. Kako mi neki

drugi naziv trenutno ne pada na pamet , molio bih kolege da pomognu, ako postoji
kakav drugi izraz
O cemu se tu radi?
Sedmice nam sluze da povezemo dva akorda i to na 3 nacina.
Prvi nacin je kada akord (dur ili mol) prelazi, krece se za KVARTU (5 polutonova)
navise.
Pogledajte C>F znaci C dur se krece ka F duru, ide napred za kvartu.Sta se tu
radi?Tu dodajemo C7 i dobijamo
C-C7-F , nekad dodamo akord pa imamo C-C7-F a nekad i zamenimo akord pa
imamo samo C7-F
isto je i za sve druge situacije
Am-A7-Dm(ili samo A7-Dm), G-G7-C, E-E7-Am......
Princip je isti znaci dur(ili mol) prelazi u sedmicu i ide za KVARTU na vise u drugi
akord, dur ili mol.
Drugi nacin je da posmatramo dva susedna akorda i to kretanje NA DOLE (na nize).
Uzmimo Am i G dur.A mol je po zvucnosti visi i zato kazemo da se Am-G krece na
dole.
Sta se ovde desava?
Zaboravio sam reci u proslom primeru da ovo vezivanje omogucava SRODNOST
akorda.Vratimo se malo unazad i pogledajmo.
C(CEG)-C7(CEGB)-F(FAC) , svi ovi akordi(izmedju sebe) imaju po neki zajednicki
ton i zato su srodni i mogu se povezivati.Uzgred da kazem postoji tu i nesto drugo,
sedmica se razresava u ......ma zaboravite , dovoljno je i ovo da naucite .
E sad da vidimo nas primer
Am-G ovde je vezivni akord D7 i dobijamo Am-D7-G
Vidimio da su ovi akordi srodni i da imaju zajednicke tonove
Am(ACE)-D7(DF#AC)-G(GHD)
Ako zelimo da napravimo neko pravilo reci cemo da smo isli za KVARTU navise do
sedmice, a od sedmice opet za KVARTU navise do dura.
Evo nekih primera
Dm-C > Dm-G7-C, Hm-A > Hm-E7-A, G-F >G-C7-F,....
Evo jedna pesma od, nazalost pokojnog Boze Nikolica - Ikona.
Pesma u osnovi ima harmoniju , takozvani "spanac", koji je mesavina prirodnog i
harmonskog mola
Am-G-F-E
Am-D7-G-C7-F-Dm-E
Ovde vidimo da smo koristili sedmicu kao vezivni-prolazni akord, i koristili smo
paralelni F-Dm.
"U srcu mom bila si ti, ikona i svetac moje ljubavi..."
|Am / D7 /|G / C7 /|F / Dm / |E / / /|
Usupt da kazem provezbajte "spanac" i u drugim tonalitetima.

Dm-C-B-A
Gm-F-Eb-D
Hm-A-G-F#
..........
Treca situacija je obrnuta, sada posmetramo kretanje akorda navise (na gore).
Znaci sada imamo situaciju G-Am.Ovde, ja recimo (ne mora znaciti i da je u teoriji
tako )posmatram kretanje I stupnja.Pogledajte
GHD ako se krece na vise prema tonu A, tonG postaje G# pa imam trozvuk
G#HD koji je ustvari umanjeni akord, G#o.E sad , posto smo naucili cetvorozvuke, ja
mogu da prepoznam da je ovo ustvari deo akorda E7(EG#HD).Takodje to je i deo
G#dim akorda, ali kako sada radimo sedmice, ostavicemo dim akorde za
kasnije.Pored toga treba mi i veza do akorda Am(ACE) zanci jedan od ova 3 tona a
to je upravo ton E.
Znaci dobili smo
G-Am > G-E7-Am > G(GHD)-E7(EG#HD)-Am(ACE)
Vidimo da smo dobili srodne akorde, koje mozemo medjusobno povezati.
Ako zelimo da kazemo pravilo ono bi glasilo.Od prvog akorda idemo za MALU
TERCU(3 polutona) nanize do sedmice, a od sedmice za KVARTU navise do
sledeceg akorda.
Evo nekih primera
C-Dm > C-A7-Dm, A-Hm > A-F#7-Hm, F-G > F-D7-G,..
Provezbajte ovo u raznim tonalitetima.
Samo da napomenem da sam ovde prevashodno zeleo da dam primere za vezu dur-
mol, tj G-Am, C-Dm, isl. Iako sam napisao primere i za dur-dur, kao F-G, ili G-A, vi
ove primere ostavite za kasnije.Oni se takodje srecu ali se za nasu narodnu muziku
oni posmatraju u drugom svetlu.O tome vise sledeci put.
Ako ste ikada pokusali na internetu da pronadjete neke lekcije, knjige i sl o jazz
muzici, sigurno ste primetili da u preko 70% slucajeva, u naslovu, stoji i nesto slicno
ovome
IIm-V-I ili ii-V-I ili ii-V7-I ...
Kazu da je ovo najcesca progresija(harmonska veza u jazzu). U nasem "normalnom"
svetu to bi bilo nesto ovako
IIm-V-I naprimer Dm-G-C
E sad, ja u jazz nesto nisam bas ulazio ali sam malo razmisljao o ovome i kao to
smestiti u nasu muziku.Dakle ono sto nam kazu je da povezemo II stupanj sa V i da
se vratimo u I.
Proveravajuci pesme koje sviram primetio sam da tu ima 4 razlicite situacije.Ja cu
ovu jazz progresiju malo promeniti pa cemo kretati od I stupnja.
I-II-V-I druga verzija je I-II-V
Evo te 4 situacije
Prva: I(dur)-II(dur ili sedmica)-V(dur ili sedmica)
primeri C-D-G, C-D7-G, C-D7-G7,
Druga: I(dur)-II(mol)-V(dur ili sedmica)
primeri C-Dm-G, C-Dm-G7,
Treca: I(mol)-II(dur ili sedmica)-V(dur ili sedmica)
primeri Cm-D-G, Cm-D7-G, Cm-D7-G7,
Cetvrta: I(mol)-II(mol ili m7-5)-V(dur ili sedmica)
primeri Cm-Dm-G, Cm-Dm7-5-G, Cm-Dm-G7, Cm-Dm7-5-G7,
Ove 4 situacije treba treba provezbati i u drugim tonalitetima.

Jos jednom ponavljam ja sam u nasim primerima NAMERNO uzeo I-II-V stupanj da
bi krenuli od I stupnja i da bi lakse prepoznali ostale.
Evo jedan primer za cetvrtu situaciju: pesma "Lepa protina kci - Djordje Balesevic" ,
Amol
...Mesec sija nad vrbakom...
...|Hm7-5 / E7 / |Am / / / |...
A evo kako moze da se razvija druga situacija

|C / / /|Dm / G7 /|...
|C / A7 /|Dm / G7 /|... ovo smo radili prosli put, veza izmedju C-Dm
|C B A7 /|Dm / G7 /|... ovde je ubacen Bdur, veza...kafana
.....
U prvoj i trecoj situaciji prepoznajemo elemente sablona, "repa", "kraja" ili kako ga
vec ko zove . Da se podsetimo jednom smo vec rekli da se vecina delova, muzickih
celina ili fraza zavrsava na I stupanj ali i da u nasoj narodnoj muzici postoji i
zavrsavanje na V stupanj.
Tako da imamo I-II7-V ili I-IVm-II7-V ,C-D7-G ili C-Fm-D7-G
Kada je mol u pitanju imamo
Cm-D7-G ili Cm-Fm-D7-G ako ovde primenimo paralelne akorde Fm-Ab dobijamo
Cm-Ab-D7-G
I ove sablone treba provezbati u raznim tonalitetima.
Evo ja cu danasnje naucene sablone malo da provezbam u raznim tonalitetima

G-A7-D, G-Cm-A7-D, Gm-A7-D, Gm-Cm-A7-D, Gm-Eb-A7-D
A-H7-E, A-Dm-H7-E, Am-H7-E, Am-Dm-H7-E, Am-F-H7-E,
.......
C-G7-C, C-Dm-G7-C, C-A7-Dm-G7-C, C-B-A7-Dm-G7-C,
G-D7-G, G-Am-D7-G, G-E7-Am-D7-G, G-F-E7-Am-D7-G,
.....
Provezbajte ove veze.Naravno od svake pojedinacne melodije zavisi koliko ce koji
akord trajati.
Kako sam je gitarista, pozivam nekog kolegu, ko je raspoleozen da ove(i sve

prethodne) harmonske veze napise za klavijaturu( harmoniku), znaci obrte i sl. Nesto
slicno onome sto je Svetislav napisao za I-IV-I-V-I.
U lekciji br15 zaboravio sam da napisem jos jednu vezu. Da se podsetimo.Ako

imamo G-Am onda nam je veza G-E7-Am. Ako imamo vezu Am-G onda nam je veza
Am-D7-G. E sad, postoji tu jos jedna situacija koju nisam napisao a to je:
Kako vezati C-Am , veza je E7. I dobijamo C-E7-Am. Pravilo bi bilo da sada od dura
idemo navise za veliku tercu do sedmice, a od sedmice opet navise za kvartu do
mola.
Primeri:
G-Em > G-H7-Em
F-Dm > F-A7-Dm
D-Hm > D-F#7-Hm
.............
Evo i pesme, "Kako mi nedostajes - Haris Dzinovic", G dur

Zar sve ove godine tebi nista ne znace, meni su bas...
|G / D /|G / / /|G / / /|D / / /|D / / /|...a evo i sa zamenom
|G / D /|G / / /|G / E7 /|Am / / /|D / / /|...
U refrenu isto tako
Kako mi nedostajes, samo ruku da mi das ...
|C / / /|D / / /|D / D7 /|G / / /|... sa zamenom
|C / E7 /|Am / / /|D / D7 /|G / / /|...
Inace cete sretati izraz SUBSTITUCIJA tj zamena.Znaci kad menjate jedan akord sa
drugim onda vrsite substituciju.Nije opasno i nije protivzakonito . Samo vi slobodno
substituisite (polomih jezik dok ne izgovorim )
Da vidimo sta smo do sada imali i da vidimo kako cemo to sebi naznaciti.
Paralelni akordi, C-Am, PAR
Veza II-V-I stupanj(4 opcije), Dm-G-C, VezII-V
Prolazni-vezivni septakord-sedmica (3 opcije), C-A7-Dm, Dm-G7-C, C-E7-Am, PV7
Znaci, dobili smo sledece mogucnosti za substituciju
PAR, VezII-V, PV7
Ja sam ih ovako obelezio a vi mozete da ih obelezite i na drugi nacin.
Pogledajmo prethodnu pesmu imamo

G-D > VezII-V > G-Am-D > PV7 > G-E7-Am-D ,prosto zar ne .
C-D > PAR > C-Am-D > PV7 > C-E7-Am-D
Eto, to je cela mudrost.
Samo sa ova tri nacina SUBSTITUCIJE mozete mnogo da napravite.Postoje i druge
mogucnosti ali o njima drugi put.
Evo recimo kako od ove harmonske progresije F-C-Dm-G7-C da dobijemo novu.

Ovo mislim da je original (ali nisam siguran jer sam vec i zaboravio kako ide original
)
Elem, pesma je "Zasto su ti kose pobelele druze - Muharem Serbezovski", Cdur
U svojoj mladosti ja sam ludo voleo ljubav me je opila dragi druze moj
|C / / /|C / / /|C / / /|C / / /|Dm / / /|Dm / / /|G7 / / /|C / C7 /|
I zato ja osecam sve tvoje boli, i ako te ne znam prijatelju moj
|F / / /|F / / /|C / / /|C / / /|Dm / / /|Dm / / /|G7 / / /|C / / /|
Krecemo od F-C-Dm-G7-C i menjamo

F-C-Dm-G7-C > PAR C-Em > F-Em-Dm-G7-C > PV7(VezII-V)* Em-A7-Dm > F-Em-
A7-Dm-G7-C
*ovo mozemo posmatrati i samostalno Em-Dm, gde bi Dm bio I stupanj a Em II
stupanj.
Sada ce nasa harmonija izgledati ovako.
|F / / /|F / / /|Em / / /|A7 / / /|Dm / / /|Dm / / /|G7 / / /|C / / /|
Postoji i druga mogucnost

F-C-Dm-G7-C > F-C-A7-Dm-G7-C > F-C-B-A-A7-Dm-G7-C
|F / / /|F / / /|C / B /|A / A7 /|Dm / / /|Dm / / /|G7 / / /|C / / /|
Kao sto vidite, ako radite polako i postepeno onda ce vam se mozda uciniti i prosto
.
Ali zamislite sebe (ja sam bio u toj situaciji) kada ste pocetnik, pevac vam peva ovu
pesmu iz H a kolega pored vas govori E-D#m-G#7-C#m-F#7-H .Muka brate, muka...
Inace ova pesma se cela moze svirati sa ovim sablonima.
Na kraju da kazem i ovo.SUBSTITUCIJA tj zamena akorda, zavisi podjednako od

dve stvari.Prvo od melodije a drugo od harmonije.Recimo melodija moze biti
"nezgodna", jednostavno ne dozvoljava da se menja harmonija.Ili,recimo, harmonija
moze biti na neki nacin vec "popunjena" i ne ostavlja nam puno prostora za
menjanje.
Procena, kad i gde mozete menjati, naravno stice se vremenom i iskustvom.
Zamislite sledecu scenu. Na bini se nalazi 100 violinista.33 violine sviraju ton C, 33
violine sviraju ton E i 33 violine sviraju ton G.Sta cujemo?C E G, jedan Cdur. I onda
na scenu stupa poslednji, stoti violinista i odsvira jedan ton B. Odjednom cujemo C E
G B, tj akord C7. Ako slucajno odsvira ton A, dobicemo C E G A, akord C6.
Razmislite sta samo jedan jedini ton moze da uradi.
Sada cemo nauciti kako da pojedine tonove iskoristimo kada je harmonija u pitanju.
Postoje dve situacije. Prva je kada posmatramo tonove instrumenata a druga je kada
posmatramo tonove melodije.
Evo prva situacija sa instrumentima. Pratnja, ritam gitara i klavijatura sviraju akord
Am(ACE), a bas gitara svira liniju A G F# F.Sta cemo mi cuti?Cucemo:
A ACE=Am, G ACE=Am7, F# ACE=Am6, F ACE=Fmaj7
U notnom tekstu ce se ovo pisati na primer
Am/G, Am/F# ili Am/F, ova / crta znaci da se svira akord sa nekim drugim tonom u
basu.
Ovo nam govori da mi treba samo da drzimo Am a bas gitara(ili bas linija) ce da
naprave sve ove akorde.Sa druge strane niko nam ne brani, kad se vec cuje to sto se
cuje, da i mi sami sviramo pomenute akorde znaci Am, Am7, Am6 i Fmaj7.
Znaci sasvim isto zvuci Am/F i Fmaj7.
Evo jos jedan primer iz pesme "Oj Jelo, Jelo, Jeleno", A dur
|A / / E7|A ...\
Bas vuce liniju A G# F# E A, pa dobijamo A, A/G#, A/F#, E7, A
Pokusajte da na klavijaturi(harmonici) uhvatite A dur AC#E i sad palcem svirajte bas
liniju i dobicete
AC#E, G#C#E=C#m, F#C#E=A6(F#m7), E7, A
|A C#m A6 E7|A ... kako je A6=#Fm7, to se moze svirati F#m7
|A C#m F#m7 E7|A ...
Postoji i situacija kada se svira prelaz koji u sebi sadrzi elemente razlozenog akorda.
Na primer pesma "Verujem u ljubav - Saban Saulic" , Dm
Kada svira drugi put frazu forspila, prelaz Eb C A F# je F#dim i posle njega ide Gm.
Sve u svemu postoji jos dosta razlicitih primera i situacija.
Drugi, mnogo veci i znacajniji primer, je kada posmatramo samo melodiju.To je jedan
sasvim novi svet za sebe.Odmah da kazem da melodiju mozemo posmatrati i kao
solo i kao terce ili neki drugi interval.
Prva situacija je kada ton melodije ne odgovara datom akordu( kao slucaj one stote
violine).
Uzmimo na primer pesmu "Beograd - Ceca" , Dm
U poslednjoj strofi ona peva
Ovo secanje rusi meni sve, moj Beograde zagrli me
|Gm / / /|A7 / / /|Dm / / /|Dm / / /|Gm / / /|A7 / / /|Dm / / /|Dm / / /|
Ako svirate melodiju videcete da se u prvom taktu istice ton A koji preko Gmola daje
neki Gm9,u trecem taktu je ton F preko Dmola, daje Dm9 ili Dsus2 a u petom taktu
se istice ton F koji sa Gmolom daje Gm7.I ako u cetvrtom taktu primenimo paralelne
akorde pa iz Dm dobijemo Bdur, onda nasa harmonija izgleda ovako.
|Gm9 / / /|A7 / / /|Dsus4 / / /|B / / /|Gm7 / / /|A7 / / /|Dm / / /|Dm / / /|
Evo sad primer pesme "Bolovala mlada Vinka", G dur

Bolovala mlada Vinka, rodom Pivljanka
|G / / /|G / / /|D7 / / /|G / / /|
PAR G>Em, VezII-V Am-D7-G i dobijamo
|G / / /|Em / / /|Am / D7 /|G / / /|
Refren je jos zanimljiviji
Sto je tebi kceri moja, pita je majka.
|G / D7 /|G / D /|G / D7 /|G / A7 /|D / / /|
Posmatrajmo prva dva takta. Melodija ima liniju D C H A.Ako dodamo donju tercu
dobijamo HD AC GH F#A sto su upravo akordi koje smo i koristili
HD(G) AC(D7) GH(G) F#A(D)
Ako dodamo gornju tercu dobijamo DF#(D) CE(C) HD(G) AC(D7), sada refren
izgleda ovako
|D / C /|G / D7 /|G / D7 /|G / A7 /|D / / /|
Ako spojimo donju i gornju tercu dobijamo HDF#(Hm) ACE(Am) GHD(G) F#AC(D7),
a refren sada ide
|Hm / Am /|G / D7 /|G / D7 /|G / A7 /|D / / /|
Pesma "S one strane Pive" ,F dur

refren
Po njoj pasu ovce, cuvalo ih momce
|B / / /|C7 / F /|F C7 F B|F / C7 /|F / / /|
Ovde vidimo da melodiji odgovara gornja terca.
Pogledajmo sad treci takt i na tercu dodajmo jos jednu tercu, dobicemo
FA C=F, GB D=Gm, AC E=Am, BD F=B, tako da sada harmonija izgleda
|B / / /|C7 / F /|F Gm Am B|F / C7 /|F / / /|
Slican(ustvari isti) harmonski sklop je i u refrenu pesme "O jarane, jarane - Halid
Muslimovic"
Oj jarane, jarane, jarani smo mi, ne daj, ne daj, jednoj zeni da nas zavadi
|C / / /|C / F /|F C7 F B|F C7 F /|
Oj jarane, jarane, jarani smo mi, ne daj, ne daj, jednoj zeni da nas zavadi
|C / / /|C / F /|F Gm Am B|F C7 F /|
Da samo skrenem paznju i na ovo.Ovi principi su tu da vam daju ideje kako da

harmonizujete melodiju.Vi cete i dalje svirati melodiju(ili pevati melodiju) samo ce
pratnja biti drugacija.Dakle ovo sve ne znaci da vi morate da svirate, ili da pevate
terce i trozvuke.Melodija je i dalje ista samo je pratnja drugacija a ja sam samo
dodavao terce da biste shvatili principe i kako je sve to nastalo.Naravno mozete vi
dodati i pevati tercu, niko vam ne brani , ali je pre svega bitno da shvatite principe.
Primeri ce biti na
Evo da i ja privodim kraju ovu seruju tekstova.

Do sada smo naucili neka osnovna pravila u vezi lestvica, akorda i harmonije. Koristili
smo do sada 4 lestvice, Dur, Prirodni mol, Harmonski mol, Orijental( ili kako je kolega
cevap rekao Hidjaz lestvicu, ili kako ju je kolega madd nazvao Balkanski moldur). Bilo
kako bilo ovde vazi stara izreka "Zovi me i krcag, samo me nemoj razbiti" ili u
muzickom prevodu "Zovi me kako hoces samo me nemoj pogresno svirati" .
Zato cu sada da vam pomenem jos neke lestvice koje se mogu sresti u nasoj
narodnoj muzici. Malo cu se posluziti i terminologijom koju je kolega madd koristio u
svom postu o lestvicama.
Znate da sam do sada koristio "dezurne" lestvice Cdur, Amol i E-orijental. Rekli smo
da su ove lestvice povezane, tj izvedene jedna iz druge. Za mene je ovaj nacin,
pravljenja i povezivanja lestvica, prakticniji i pregledniji. Pre svega zbog samih tonova
(koji su identicni), akorda koji su isti ( ali su na razlicitim stupnjevima) i zbog cinjenice
da se ove lestvice preplicu (smenjuju u toku pesme).
Nemojte sad da mi se zbunite . Evo sta sam hteo da kazem. Secate se onog:
Cdur C D E F G A H > od VI stupnja (ton A) dobijam
Amol prirodni A H C D E F G A > povisujem VII stupanj ( ton G u Gis) i dobijam
Amol harmonski A H C D E F Gis A > od V stupnja (ton E) dobijam
E-orijental E F Gis A H C D E
Znaci ja samo pamtim jednu lestvicu i to dur a ostale izvodim (pravim) od nje. Postoji
i drugi nacin da se lestvice dobiju, a to je sa rasporedom polu-stepena, celih stepena
i stepen-ipo.
Na primer. Svaka durska lestvica ima polustepeni razmak izmedju III i IV, i ,VII i VIII
stupnja.
Svaka prirodna molska lestvica ima... Nema sanse da ja to ucim napamet.
Pa onda postoje formule,
Dur 1c2c3p4c5c6c7p8 , ne ovo nije formula za nitrogensku bombu , ovo je formula
za durske lestvice, gde brojevi oznacavaju stupnjeve a slova "c"-ceo stepen i "p"-pola
stepena. A na engleskom bi to izgledalo ovako
Major 1w2w3h4w5w6w7h8 , e ovo vec lici na formulu za bombu .
Okreni, obrni, smuckaj pa prospi, sve se to svodi na isto. Sami izaberite kako cete
uciti, dobiti i obelezavati lestvice. Najvaznije je da ih znate.
Pogledajmo sada ove lestvice iz jednog tonaliteta.
Dur A H Cis D E Fis Gis A
Prirodni mol A H C D E F G A
Harmonski mol A H C D E F Gis A
Orijental A B Cis D E F G A
Ajmo sad da naucimo jos neke lestvice.

Ako od durske lestvice snizimo VII stupanj
A H Cis D E Fis Gis A (snizavamo Gis u G) dobicemo
A H Cis D E FIs G A ova lestvica se zove MIKSOLIDIJSKI modus
Sta nam ova lestvica daje u harmonskom smislu? Evo koje akorde dobijamo na
njenim stupnjevima.
A Miksolidijski modus:
I ACisE Adur
II HDFis Hmol
III CisEG Cis-umanjeni
IV DFisA Ddur
V EGH Emol
VI FisACis Fismol
VII GHD Gdur
Glavni stupnjevi u ovoj lestvici su I, IV i VII.U ovom slucaju A, D i G.
Harmonske veze su A-D-A-G-A
Najpoznatija pesma u miksolidijskom modusu je "Ramo, Ramo, druze moj", koja
upravo ima ovakvu harmoniju.
I za ovu lestvicu vazi pravilo da se moze naci sama u celoj pesmi ili jos cesce u
kombinaciji sa drugim lestvicama, a to je najcesce durska. Znci ako imamo A dur
lestvicu, mozemo imati i A miksolidijsku lestvicu.
Primeri
Pesme, "Zbog tebe sam vino pio"-Serif Konjevic i "Ne moze nam niko nista "-Mitar
Miric.
Ako svirate ove pesme iz A, onda cete imati ovu harmonsku semu A-D-A-E-A-G-A.
Proverite.
Sledeca lestvica je, po Marku Tajcevicu, MOLDURSKA lestvica.

Za ovu lestvicu je karakteristicno da se dobija od durske lestvice i to snizavanjem VI
stupnja.
Ako je u pitanju A dur onda bi snizavanjem VI stupnja, Fis u F, dobili
A moldur A H Cis D E F Gis A
G moldur G H C D Es Fis G
C moldur C D E F G As H C
Iskren da budem ja je nesto bas i ne kontam gde bi se mogla koristiti. Ali mi
harmonski pada u oci sledeci detalj. Ako pogledate IV stupanj ove lestvice videcete
da se dobija mol. Pa dobijamo sledece harmonije A-Dm-A, G-Cm-G, C-Fm-C ...
Ovo je lep harmonski detalj a imamo ga cesto, naprimer u pesmi "Kako mi
nedostajes"-Haris
...Kako mi ne dostajes, da li zna-a-a-a-s.
|C / / /|D / / /|G / Cm /|G / / /|
Za ovu letvicu nisam nasao ime . Marko Tajcevic je pominje kao "Molska lestvica
sa velikom ("dorskom" sekstom I-IV stupanj) i hromatski povisenim IV stupnjem".Uf,
muka . Nema sanse da ja ovo zapamtim. Vi je zovite kako hocete a ja sam je
nazvao STARA lestvica . Cuo sam je u nekim kolima od Carevca i u nekim starijim
pesmama, sto mi je dalo logican naziv STARA .Salim se naravno .
Evo kako ovu lestvicu dobijam.
Uzmem orijental lestvicu
E F Gis A H C D E i od njenog VII stupnja gradim novu i dobijam
D E F Gis A H C D , tu ... lestvicu...
Ako ovo uradim sa A-orijental lestvicom dobicu
A B Cis D E F G A >
G A B Cis D E F G G-stara lestvica
Ako sada harmonizujemo stupnjeve lestvice dobicemo sledece akorde:
I GBD Gmol
II ACisE Adur
III BDF Bdur
IV CisEG Cis-umanjeni
V DFA Dmol
VI EGB E-umanjeni
VII FACis F-prekomerni
Pesme u kojima se pojavljuje ova lestvica su "Volim majko siroticu", "Oj moja ruzo
rumena", "Oj javore javore",...Kao sto vidite stare i dobre pesme.
Ajte vi sad ovo malo sazvacite, pa cemo sledeci put da radimo mol.
Sada cemo jos da pomenemo i molske lestvice koje se koriste u nasoj

novokomponovanoj muzici.Ustvari ovo nisu "prave molske lestvice" kao one koje
smo ranije pominjali. Ovo su lestvice koje nastaju od molskih i ciji je prvi stupanj
molski akord. Da krenemo pa ce biti jasnije.
Prvi je FRIGIJSKI modus. On nastaje kada prirodnoj molskoj lestvici snizimo II

stupanj.
Ako uzmemo prirodnu Amol lestvicu A H C D E F G A i snizimo II stupanj, ton H,
dobicemo
FRIGIJSKI A modus A B C D E F G A
Sta je interesantno kod njega? Pa, interesantan je II stupanj gde dobijamo akord
Bdur i VII stupanj gde dobijamo akord Gmol.
Ova lestvica se cesto srece u pesmama Juznog Vetra (Mile, Semsa, Sinan,...)
naravno i u mnogim drugim pesmama. Karakteristicna je po tome da se
mesa(preplice) sa prirodnim molom, pa cesto u pesmama srecemo ovu situaciju:
Kada melodija ide na gore onda idu tonovi A H C D E, a kada melodija ide na dole
idu tonovi E D C B A. Zato i cesto imamo Harmonsku vezu Am-G-Am-Gm-Am ili Am-
G-Gm-Am.
Od novijih pesama u frigijskom modusu, najpoznatija je "Neke ptice nikad ne polete".
Sledecu lestvicu kolega madd je nazvao BALKANSKI DURMOL

ona ide ovako A B C Dis E Fis G A. Ona nastaje kada u frigijskom modusu povisimo
IV i VI stupanj.
Zajebano? Prilicno.
Lestvicu u ovom obliku, da se koristi, video sam kod mog klavijaturiste i to kad "przi"
improvizaciju .Ali ova lestvica krije i neke harmonije i kad se kombinuje sa
prirodnim molom ili sa frigijskim modusom onda imamo....opet Juzni Vetar .Ovde je
sada interesantan VII stupanj, jer dobijamo akord GBDis=Dis dur.
Postoji i jedna malo bezbolnija varijanta a to je da frigijskom modusu povisite

samo IV stupanj i da dobijete
A B C Dis E F G A
Lestvica, ko bombonica , jedini mi je problem kako da joj dam ime.Ja cu je nazvati
JV(Juzni Vetar) lestvica .
Ovu lestvicu srecemo u ranijim pesmama JV.Ako pogledate harmoniju pesme "Pevaj
mi o njoj"
Am-Gm-Am i Dis-Dm-Am, onda vam je jasno zasto se u pesmi koja je iz Amola
koriste i Gmol i Dis dur.
Postoji jos i DORSKI MODUS.Inace lestvica koju su najcesce koristili Hevi metalci i
Rokeri u poslednjih 20 godina.Ona ide ovako
A H C D E Fis G A
Vidimo da nastaje od prirodnog mola kome je povisen VI stupanj. Od ove lestvice na
IV stupnju dobijamo akord Ddur. Tako da cesto srecemo i ovu harmoniju Am-D-Am.
A od nje dobijamo i cesto koriscenu melodijsku liniju A G Fis G A.
Sve u svemu, to vam je to.Ko ima kapacitet nek pamti imena, ja bas nesto nisam....
Evo vam ove lestvice na gomili pa ih malo provezbajte i pokusajte da vidite koje
akorde i na kom stupnju grade.Naravno mogu, sto je i cest, slucaj da se i preplicu.
Ako vam je do sada bio problem da nadjete neki akord u pesmama Juznog Vetra ili
pesmama koje stilski podsecaju na njega, ako ste mozda znali koji su to akordi a
niste znali otkud oni, eto vam odgovora.
AHCDEFGA
ABCDEFGA
A B C Dis E F G A
A B C Dis E Fis G A
A H C D E Fis G A
Sta reci za kraj?

Sve je pocelo u subotu 17-og jula 2004 godine,topikom "Kako skidate akorde", i
jednim prostim pitanjem "Da li mi moze neko objasniti kako skidati akorde, zelio bi
sam da pocnem skidati akorde.."
Danas je nedelja , ali 1-vi maj 2005.
Neznam kome i koliko su ovi tekstovi pomogli.Za jednu osobu sigurno znam, to sam
ja sam.Pisuci i jos cesce prepisujuci Tajcevica i sam sam video koliko znam ili ne
znam. Zahvaljujuci nasem vrednom kolegi Svetislavu koji je sve tekstove prebacio u
Word fajl, moci cete sve to da procitate ili cak i da kopirate.Bice to knjiga od
sedamdesetak stranica.
Hteo bih da se zahvalim svim kolegama sa foruma na strpljenju, na paznji i na

interesovanju koje su pokazali.
Hteo bih da se zahvalim urednicima, gospodinu Tihomiru Opacicu vlasniku sajta

http://www.yumidi.com/
Dipl.ing. Zlatku Subasicu, producentu, kompozitoru, aranzeru, ton-majstoru, sound
dizajneru i jednom od urednika
http://www.yumidi.com/forum/
na razumevanju i na pomoci koju su mi pruzali tokom rada, editujuci tekstove tj.
ispravljajuci moje greske.
Posebno bi hteo da se zahvalim Dr.Svetislavu Miticu, vrsnom muzicaru i

izvanrednom pedagogu, koji je i pored profesionalnih obaveza, nalazio vremena da
mi pomogne i od koga sam dobio iskrenu podrsku i pomoc.Serija ovih tekstova,
zahvaljujuci njemu naci ce se na stranici.
Do neke nove teme,

sve Vas pozdravlja
Laky
Dodatak, jedan post o MODUSIMA, na pitanje Sta su to modusi?

Evo ja cu da nastavim kviz ali prvo da dam odgovor, onako kako ja to sve "kontam"
jer kad kazes "starocrkvene" odmah mi se javi pomisao "A sta ce mi to" .
Modusi su lestvice koje su nastale od obicne durske lestvice.

Za "kontanje" modusa klavijatura je idealan instrument .A evo kako to ide.
Uzmemo lepo Cdur lestvicu, sve bele dirke ,raj .
CDEFGAHC
E sad, od svakog tona(stupnja) ove lestvice pravimo nove lestvice ali NE MENJAMO
tonove.
I dobijamo:
C D E F G A H C Jonski modus(inace obicna durska lestvica)
D E F G A H C D Dorski modus
E F G A H C D E Frigijski modus
F G A H C D E F Lidijski modus
G A H C D E F G Miksolidijski modus
A H C D E F G A Eolski modus(inace obicna prirodna molska lestvica)
H C D E F G A H Lokrijski modus (retko se koristi)
Da bi "osetili" kako zvuce modusi uradite sledece.Svirajte moduse gore dole ,kao i
lestvice.
Ali te moduse svirajte preko akorda, znaci u levoj ruci drzis akord a u desnoj sviras
modus gore dole kao lestvicu.
I sta se "cuje"?
Drzis Cdur i sviras Jonski modus.Nista posebno to je obicna durska lestvica.
Drzis Dmol i sviras Dorski modus.Ovo je vec nesto smekerskije .U "normalnoj"

Dmol lestvici postoji ton B a ovde u D Dorskom modusu je ton H koji daje sasvim
drugaciji smek.Ko ovo koristi?U poslednjih 20 godina gitaristi obavezno, od Santane
do hevi metala.U nasoj muzici je zgodan u improvizacijama a u harmonskom smislu
ima ga u pesmama od Semse ,Mileta, znaci Juzni vetar.
Drzis Emol i sviras Frigijski modus.U "normalnoj" Emol lestvici postoji ton Fis ali ovde
imamo ton F.Ova lestvica je dosta melanholicna (tuzna) .A kod nas u muzici je ima
dosta.Dosta molskih pesama je napisano u ovom modusu ili se zavrsavaju sa
njim.Uzmite bilo koju pesmu iz Amola.Ako u sebi sadrzi onaj karakteristican kraj C B
A onda je to to."Pevaj mi o njoj prijatelju stari...."
Drzis Fdur i sviras Lidijski modus.Isto je i ovde umesto "normalnog" B imamo H i

sasvim drugi "osecaj za filing"
Drzis Gdur i sviras Miksolidijski modus.Tu je umesto "normalnog" Fis u Gduru, u

pitanju ton F.U rok muzici ga ima dosta a nadje se i kod nas u pojedinim delovima
pesama."Ramo Ramo", "Zbog tebe sam vino pio"....
Drzis Amol i sviras Eolski modus.To je poznato, Amol prirodni.
Drzis H umanjeni(H D F) i sviras preko njega Lokrijski modus.Crno, tuzno

,depresija.Zato se retko i koristi.
Jos jednom da napomenem.
Ovi modusi su izvedeni iz Cdur lestvice.Mozemo ih izvesti i iz bilo koje druge durske
lestvice i u zavisnosti od pocetnog tona dobijaju ime.
Tako imamo iz A dura
A H Cis D E Fis Gis A A-Jonski modus
H Cis D E Fis Gis A H H-Dorski modus
Cis D E Fis Gis A H Cis Cis-Frigijski modus
D E Fis Gis A H Cis D D-Lidijski modus
E Fis Gis A H Cis D E E-Miksolidijski modus
Fis Gis A H Cis D E Fis Fis-Eolski modus
Gis A H Cis D E Fis Gis Gis-Lokrijski modus
Ne znam ja kratko pa to ti je .

Lakyjeva Skola Muzike PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Lakyjeva Skola Muzike PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

LAKYJEVA MALA INTERNET SKOLA MUZIKE

Zbirka postova sa YUMIDI foruma.

Uvod ili kako se sve u pocetku zakuvalo

Kao i svim pocetnicima trebace ti vremena i dosta vezbanja.

Sada muzicari imaju olaksan posao oko skidanja pesama.Nekada se to radilo na

Mislim da ipak u orijentalu su funkcije na 7 stupnju dominantna i na 4 stupnju

A mol harmonski.Tonovi A H C D E F Gis A.T= Am,SD= Dm,D =Edur.

Lestvice bez ijednog predznaka

Lestvice sa jednim predznakom

E pa evo malo teorije 1

Osnovu od koje cemo poci cini lestvica.I to durska lestvica. A najjednostavnija je C

I mozemo reci sledece:

U svakoj durskoj lestvici(pa i u nasoj Cdur lestvici) stepeni su rasporedjeni ovako:

Ovo je C dur lestvica

Osnove muzicke teorije2

U muzici (ovde mislim na zapadnu) postoji 12 tonova.To znaci da postoji i 12 lestvica.

C D E F (G) A H C odavde redjamo

G A H C D E F G dakle zelimo da dobijemo G dur lestvicu.

Sta smo dobili

Sad mozemo opet ko pacici da ponovimo

Pitanja ili nejasnoca... ima ...nema?

Osnove muzicke teorije 3

I sto se neko dobro setio to povisenje se pise na pocetku nota.Dakle na pocetku

Gde se pisu (i brisu) povisilice i o notama nekom drugom prilikom

A sad bi mogli da odradimo sledecu lestvicu.

A moze i pesmica: Na I stupnju D dur lestvice nalazi se ton D, na II stupnju se nalazi

Ma sad slobodno napravite sledecu lestvicu.

Sta ? Ima jos i hrabrijih da naprave E dur.

A H Cis|D E Fis Gis|A

E Fis Gis|A H Cis Dis|E

H Cis Dis|E Fis Gis B|H - Ais

Fis Gis B|H Cis Dis F|Fis - Ais + Eis

Osnove muzicke teorije 4

Cis Dis Eis Fis Gis Ais His

Sta je ovo u "stvarnom" zivotu.

Znaci ne treba i ne sme se mesati "babe i zabe" tj povisilice i snizilice.Kasnije cemo

Osnove muzicke teorije 5

Neko moze da pita i ovo:Da li mozemo direktno da dodjemo do neke lestvice

E sad jedan mali trik

H Cis Dis E Fis Gis Ais H

Evi jos jedna

Zato ne moze da se pise naprimer ovako

A sad pogledajte sta je ovo

E sad se tu mesaju Francuzi.Nisam siguran da su bas Francuzi ali znam da su se oni

E sta je sad tu problem.

Tako dolazimo do drugog nacina za pravljenje DURSKIH lestvica i to

Na ovom mestu moram da kazem i ovo.

A kako oznacavaju ovo nase B? Jednostavno ga snizavaju po pravilima i ono glasi

Ajde nekako prezvacite ovo pa se cujemo sutra.

Osnove muzicke teorije 6

Dobili smo, uz malo muke , F dur lestvicu.

I sad bi mogla pesmica (nije odavno bila )

Novu lestvicu pravimo od IV stupnja poznate lestvice, a to je od cuvenog B.Dakle

Dobro je care , a pesmica?

Na I stupnju B dur ___ ___ _ ___ ______ _ __ _ ____ ___

Sledecu lestvicu radimo od prethodne i to od njenog IV stupnja tj od tona Es.Dakle

Evo ti Es dur lestvica

Osnove muzicke teorije 7

Nastavicemo tamo gde smo stali.

Novu lestvicu cemo dobiti od IV stupnja prethodne tj od tona As

Sledecu lestvicu trazimo od tona Des, probajte sami i trebalo bi da dobijete

I na kraju poslednja lestvica koju cemo uraditi, sad cu malo i ja

Ces Des Es F Ges As B Ces

Na I stupnju B dur _ _ _ _ ____ _ __ _ __ _