RILOG RAZLIKOVANJU BAJKE I FANTASTIKE PRIE *

Sa neoekivanim pitanjem umesto zakljuka

Ako, poput brojnih prouavalaca, prenebregnemo strukturu, obim i anr dela, kao
to su Hiljadu i jedna no, Ba-elik, Alisa u zemlji uda, Maca papuarka, Plava
ptica, Kapetan Don Piplfoks, Gospodar prstenova, Bajka o zrnu peska, i
prihvatimo podelu izvanrealistike knjievnosti na bajku i fantastiku priu, u
ovom radu bismo izloili svoj skromni doprinos razlikovanju, u knjievnoj nauci
jo uvek nepotpuno definisanoj diferenciji, izmeu kategorija udesno i fantastino,
izmeu bajke i fantastike prie. Starija po postanku, smatra se da je pripadala
svetu detinjstva i u vreme kada knjievnosti za decu nije ni bilo, bajka je i danas
jedna od najpopularnijih i najznaajnijih vrsta u ovoj knjievnosti. Poreklo
fantastike prie se izvodi iz bajke; fantastika pria se ponekad istie kao njena
mlaa podvrsta, iji se razvoj prati od Luisa Kerola i njegove Alise u Zemlji uda
do danas. Za bajku se vezuje pojam udesno, "ono to ne moe biti", a za
fantastiku priu kategorija fantastinog, srodnog, ali ipak nijansirano-
diferencijalnog, znaenja. Izvesni autori fantastino tretiraju kao neverovatno, ali
ne i nemogue ve samo oveku nedostupno i neuhvatljivo. (To se najee
potvruje nauno-fantastikim priama, naroito onima ija je fantastika postala
realnost, kao to su romani ila Verna.)

I udesno i fantastino se u kritikoj literaturi najee koriste za oznaavanje

svojstva nekog lika ili dogaaja kao natprirodnog, vrhunaravnog, nemogueg,
obeleenog udom, ali neki autori vide razliku u prirodi i karakteru udesnog u
bajci i fantastikoj prii, koje se, u prvoj, pojavljuje u oblicima natprirodnih bia
koja ne pripadaju ovom svetu, kao to su adaje, divovi, patuljci, zmajevi, dok je u
drugoj natprirodno otelotvorenje ovekovih snova i elja, sanjarenja i halucinacija.
U konkretnim situacijama, meutim, teko je utvrditi razliku izmeu, na primer,
dobrih duhova u brojnim bajkama, domaih u bajci uma Striborova i violinskog
kljua u fantastikoj prii Ele Peroci, koji devojici pomae da vie ne bude lenja;
izmeu oivljenog kipa (petla) u Pukinovoj bajci o caru Dadonu i oivljenih karata
u Alisi u zemlji uda; zlatorunog ovna i Mace papuarke.

Sutinsku razliku izmeu bajke i fantastike prie Roe Kajoa vidi u tome to se
"svet bajke i stvarni svet uzajamno proimaju bez ikakvih tekoa i konflikata", a i
drugi autori razlikovanje bajke i fantastike prie zasnivaju na izmeanosti i
jedinstvu realnog i irealnog u bajkama, nasuprot njihovoj razdvojenosti u
fantastikim priama. To se naroito ogleda u odnosu njihovih junaka prema pojavi
natprirodnog (uda): ako se udo prihvata bez unutranje pobune, sumnje i
neverice, kao mogue (alternativna realnost) ono se kategorizuje kao udesno
(bajka); ako se, pak, ono ne prihvata i odbacuje, ako se sa pojavom uda javi
nedoumica, zabuna, strah, otpor i agresija junaka odreuje se kao fantastino
(fantastika pria). Ovakvo razlikovanje, prema naem miljenju, moe vredeti
samo izmeu bajke i fantastike prie za odrasle (i to one u kojoj se natprirodno
pojavljuje kao zlo, monstruozno i zastraujue), dok se u fantastikim priama za
decu udo gotovo redovno prihvata kao mogue, prirodno i eljeno. Teko se,
naime, moe povui otra granica izmeu bajke o eljenom detetu (Grah Kotrljan,
Bibere, Palica) i fantastike prie Karla Kolodija Pinokio izmeu prihvatanja
leteih ilima u brojnim bajkama i uda da kiobran moe biti balon u prii Ele
Peroci. U bajci Nemuti jezik junak se zaista ne iznenauje to ivotinje govore, ali
se ne iznenauje ni junak u fantastikoj prii Kraljevi i pesnik Pere Zupca to
deak sa druge planete i iz druge galaksije govori ne otvarajui usta, to su njegove
rei obojene ljubiasto, to mu, kad misli neto lepo, iz rukava ispadaju zvezde.

Prema Milanu Crnkoviu (on u svom odreenju koristi i stavove drugih autora),
fantastika pria se od bajke izdvaja svojom uverljivou ("unutar
neverodostojnosti postoji verodostojnost, unutar iracionalnosti racionalnost, unutar
sna java"). Vrednosti fantastike prie su u imaginaciji, u saoseanju i
razumevanju, u viziji i veri ali zar to nisu i vrednosti kojima raspolae bajka?
Crnkovi, dalje, kao bitnu karakteristiku fantastike prie uzima originalnost
slaemo se sa njim da postoji samo jedna Alisa u zemlji uda i jedan Vetar u
vrbaku, ali, naglaavamo i samo jedno Carevo novo odelo i jedna uma Striborova.

Tekoe razlikovanja udesnog i fantastinog, bajke i fantastike prie, isticane u

teoriji, naroito se ogledaju u konkretnim odreenjima i svrstavanjima pojedinanih
ostvarenja. Neizvedena do kraja, opozicija izmeu bajke i fantastike prie
rezultirala je krajnjim arenilom i proizvoljnou knjievnih kritiara i istoriara,
ali i samih autora (u naslovima pria ili zbirki) Mali princ se, na primer, odreuje
i kao bajka i kao fantastina pria, svoje prie Branko V. Radievi imenuje
bajkama, a knjievna kritika ih smatra "simbiozom bajke i fantastine prie"; uz
uvoenje termina "bajkovita pria" i fantastika pria "nonsensnog tipa", evidentna
je egzistencija i realistikih pria (i narodnih i umetnikih) nad kojima lebdi oreol
bajke (Sve, sve, ali zanat, Bajka o Tadiji Stevana Raikovia).

Konaan bilans je da se i bajka i fantastika pria za decu podvode pod jedan krov,
svode se na isto i jedna i druga pribegavaju irealnosti da bi se bolje prikazala
realnost. Polazei od toga, elimo da ukaemo na, ini nam se, malo osvetljeno
podruje razlikovanja bajke i fantastike prie, udesnog i fantastinog u
knjievnosti za decu, a koje se temelji na funkciji natprirodnog i nemogueg,
nerealnog i izmatanog u slikanju stvarnog sveta, u okviru odreene prozne
(pripovedne) strukture.
Smatramo znaajnim da naglasimo kako bajka vodi poreklo od mita, a
preobraavanje mita u bajku (prema Meletinskom Poetika mita) bilo je praeno
deritualizacijom i desakralizacijom, slabljenjem stroge vere u istinitost mitskih
dogaaja, razvojem socijalnog na raun kosmikog, zamenjivanjem mitskih junaka
obinim ljudima (najee obespravljenima), supstitucijom mitskog vremena
neodreenim, slabljenjem i gubljenjem etiologinosti, transformacijom
interesovanja sa kolektivnih na individualne sudbine, demokratizacijom koja se
manifestovala u pojavi ale, humora i ironije u sferama ozbiljnosti i patetike.
Fantastika pria, smatramo, nastala je daljom i radikalnijom demitologizacijom
same bajke, potresanjem utvrenih istina i smislova koje je ona nudila, ali u njenom
uobliavanju znaajna su i iskustva realistike knjievnosti, a posebno
romantiarske i neoromantiarske tenje moderne knjievnosti za stvaranjem nove
"mitologije", ne vie opte ve individualne, koja isijava udesnim i
transcendentnim u suprotstavljanju pojedinca i njegovog duhovnog sveta bezlinoj,
racionalnoj, mehanikoj i krutoj stvarnosti. Za razliku od bajke, koja je natprirodno
i udesno koristila (po uzoru na mit) u objanjavanju i tumaenju stvarnog ivota,
fantastika pria svoja izmiljavanja i izmatavanja koristi u cilju kritikog
sagledavanja realnosti. U tom smislu fantastika pria se obraunava sa bajkom i
starim mitovima, ali i sa mitovima koji su rezultat novog vremena, reju, sa svim
to je ukalupljeno, ukoeno, petrificirano. Fantastika pria, ija iracionalnost
deluje na vrlo irokom prostoru (vizije, halucinacije, snovi, putovanja u onostrano,
oivljavanja predmeta, ukidanje vaeih uzrono-posledinih veza, promene
prostora i vremena), nala je plodno tlo u knjievnosti za decu novijeg vremena,
koje je otkrilo dualizam sveta odraslih i sveta dece, i kod onih pisaca koji su
smatrali da svet detinjstva nije lien sudara izmeu individualnog i opteg, tavie
da su u njemu antagonizmi spontanosti i prirodnosti i civilizacijskih normi veoma
izraziti.

Dok bajka, naputajui stvarni svet i odlazei u sfere udesnog i nepostojeeg, ne

potresa nimalo smisao i logiku realnosti, ne ugroava sigurnost i izvesnost
postojeeg, fantastika pria svojim "bekstvom od stvarnosti" ini pobunu protiv
determinizma, vrste logike, proverenih i venih istina; dok bajka titi postojee
stanje, koi preobraaj i sve svodi na nepromenljivi prototip, fantastika pria
uklanja granice, otvara prostore nedosegnutog i slobodnog. Univerzalizam, optost
i nepromenljivi poredak sveta ne naruava se u bajci pojavom uda, tavie udo
najee ima funkciju da ono to je "iskoilo iz zgloba" vrati na svoje mesto, da sve
ponovo dovede u stanje prvobitne ravnotee. Bajka, kao profanisani mit, jeste
zaustavljanje sveta i odreenih datosti; prekoraenja datosti, koja su omoguena
pojedinim junacima, uvek su u slubi vraanja na postojee datosti. U bajkama
junaci mnogo mogu, ali ne mogu da menjaju svet. Devojka Mara iz nae narodne
bajke Pepeljuga, skupo plativi svoju radoznalost, posle brojnih tekoa i prateih
uda, udaje se za uglednog i bogatog mua, koji joj je, po prirodi stvari i pripadao
(narodni pripoveda istie da je bila najlepa meu devojkama). Runo pae iz
Andersenove bajke, takoe e, posle brojnih peripetija postati ono to je oduvek
bilo lepi labud. Vraanjem na staro, poznato i dobro, bajka nikad ne dovodi u
sumnju njegove vrednosti, stoga je dominantna osobina njenih junaka i pobednika
upornost i strpljivost sa kojom oni guraju svoj ivotni kamen, dok se svaka
kreativnost, radoznalost, nepotovanje pravila strogo kanjava.

Bez obzira na svoju gipkost i pojavnu raznolikost, dolazei iz bezvremena-

svevremena, niotkuda i odasvuda, nudei opte i univerzalno, oduvek postojee i
nemenjajue, bajka, i istina o svetu koju ona otkriva, prihvata se, i jedino se moe
prihvatiti, bez pitanja, nedoumica i sumnji. Bajka ne priznaje izdvojenost,
individualnost, jednost, u njoj je sve pomireno, svodljivo, uravnoteeno, po sebi
razumljivo. Pomanjkanje objanjenja, opravdanja ili motivacije za odreene
dogaaje i postupke pokriva se svereavajuom kapom da objanjenja nisu ni
potrebna, da su stvari takve zato to su takve, i da ih, kao takve, italac treba i da
prihvati. itaocu (sluaocu) data je mogunost prepoznavanja, uklapanja i
potinjavanja.

Iako redovno govori o dobru i zlu, bajka zlo minimizira i prikriva na taj nain to
ga izmeta izvan ljudske zajednice (kao neku neljudsku i nadljudsku silu) ili se, kad
su u pitanju ljudi, bavi njegovim spoljanjim i sporednim manifestacijama (Ivica i
Marica, Carevo novo odelo). S tim u vezi, bajka gotovo nikada ne govori o
duhovnim ve samo o fizikim patnjama onih koji su se nali na udaru zla
(Pepeljuga, Ivica i Marica).

U slikanju suprotnosti (bez obzira na optu istinu, koja je svojevrsni mit o bajci, da
dobro pobeuje zlo) bajka itaoca esto ostavlja bez reenja u situacijama kada je,
iz bilo kog razloga, nezgodno napraviti izbor, jer on naruava ravnoteu postojeeg
sveta. U Andersenovoj bajci Carevo novo odelo masa prihvata deju iskrenost i
spontanu reakciju i uzvikuje da je car go, ali car nastavlja paradu i, po svoj prilici, i
svoju vladavinu, uprkos gluposti i nesposobnosti; bajka Ivica i Marica ne osuuje
postupke roditelja, niti drutva, za nesretnu sudbinu dece, ve sve zlo i krivicu
svaljuje na veticu i sl.

Fantastika pria koristi nemogue, vrhunaravno i izmiljeno da bi detetu itaocu

pokazala da poredak stvari u svetu nije vean i da smisao borbe nije ouvanje datog
poretka ili ponovno uspostavljanje ravnotee, ako je poredak naruen, ve,
naprotiv, stvaranje neravnotee koja, u krajnjem cilju, ima promenu postojeeg
stanja. Tako u fantastikoj prii Stara kua broj tri Ele Peroci fantastika i
prekoraenje datosti u slubi su stvarnog prekoraenja datosti, u funkciji otkrivanja
potencijala koji se kriju u deci, mogunosti da ne budu samo posmatrai i pasivni
uesnici u ivotnim zbivanjima dok ne porastu, dok ne postanu odrasli. Pria o
jednoj neposlunoj nozi Duana Radovia otkriva u obinom, skromnom,
marljivom i estitom obuaru Klinu potencijale koje on nije ni nasluivao u svojoj
tenji da bude u okvirima ustaljenog i uobiajenog reda, u sigurnosti koju mu je
obezbeivalo pripadanje stadu.

Fantastika pria bi da promeni svet ili bar da izrazi sumnju u valjanost njegovog
ustrojstva. Ona je od bajke blia umetnosti i poeziji, jer je upuena na traganje za
neotuenim smislom stvari. Iako su ponekad fantastiki likovi dvojnici bajkovitih
(peti, najmanji prst u Prii o malom prstu Duana Radovia varijacija je lika
najmlaeg brata naivka, glupaka i budale), oni se od svojih prototipova razlikuju
to izraavaju kritiki odnos moderne knjievnosti prema ivotu. Paralelizam
fantastike prie sa bajkom neretko je usmeren ka parodiranju i diskreditaciji
bajkovitog (dvoboj Dona Piplfoksa sa sedmoglavim udovitem u radio-drami
Duana Radovia varira ali i parodira mit da um caruje a snaga klade valja).

Kritiki se odnosei prema ogranienjima stvarnog sveta, fantastika pria se ne

suprotstavlja samo bajci kao formi koja se sa svetom slae, ve i sveukupnoj
knjievnosti za decu (i realistikoj), koja obiluje mitovima, okamenjenim i
stereotipnim predstavama, kao to su: deja nebriga za higijenu (a ne opta nebriga
i dece i odraslih), akanje nosa (takoe), lenjost (isto tako)... konano, itavo
detinjstvo kao carstvo sree i bezbrinosti sveopti je mit koji se u knjievnosti za
decu uporno brani od podrivanja i dela koja o detinjstvu govore na drugaiji nain.

Fantastike prie omoguavaju svojim junacima i svojim itaocima da iskoraknu iz

ogranienosti i ogranienja realnog sveta, da prevaziu dostignuto, da se ne mire sa
postojeim. Ne smeju nas zavarati udesne prie, koje nas nakon iskoraka ponovo
vraaju na staro i nepromenjeno, koje su preruene bajke. Tako nas pria Petar Pan
Berija Demsa, posle otkrivanja mogunosti odlaska u Nedoiju, smeta u
ograniavajue okvire realnosti i podruuje da kada porastemo i osedimo, vie ne
moemo leteti. Zar? Ako letenje shvatimo kao metaforu za slobodu, kreativnost,
nadrastanje i uzdizanje, nije li onda ovde prerueno licemerje odraslih, koji deci ne
dozvoljavaju da "lete" zavidei im, tobo, to oni to mogu initi u mati? Antoan
de Sent Egziperi, takoe, u Malom princu, deju pobunu protiv sveta odraslih
doivljava samo kao sentimentalno putovanje u prolo, sa nostalginim
reminiscencijama, u trenucima ivotnih nedaa.

Umesto zakljuka pitanje, koje, smatramo, da je sebi postavio Aleksandar Vuo:

Treba li knjievnost koja se obraa detetu da nesavrenosti sveta uvija u oblandu
venog postojanja dobra i zla; treba li knjievnost za decu da otkriva nesaglasnosti
u svetu samo do granice do koje odrasli mogu dozvoliti da ih deca vide; treba li ova
knjievnost da pokriva i brani svet u kome dete ivi ili da mu pokazuje i otkriva
drugaije i nove vidike? Onda je seo i napisao fantastiku priu poemu Podvizi
druine Pet petlia. Mnogi odrasli, koji deci kupuju, poklanjaju i preporuuju
knjige, tvrde da deca ne vole ovu poemu. Moda isti oni koji kau da naa deca ne
vole Alisu? Naa deca vole bajke?