Priprema za čas nastave književnosti

 
Škola: Osnovna škola „Olga Golović”, Nikšić
Razred i odeljenje: VIII 3
Student: Milan Ivanović
Mentor: Dušanka Popović
Ko-mentor: Vera Mićunović

Obrazovno-vasputni ishodi:
Na kraju učenja učenik će biti sposoban da s razumijevanjem čita, tumači i vrednuje priču;
tokom učenja učenik će moći da: ističe događaje u djelu, mjesto i vrijeme radnje, uočava i
ističe temu i ideju djela, argumentovano ukazuje na vrijednosti književnoumjetničkog teksta,
upoređuje svoja zapažanja, argumente i osjećanja sa zapažanjima ostalih učenika, opiše na
koji način i u kojoj mjeri književnoumjetnički tekst utiče na oblikovanje njegovih stavova i
vrijednosti, razlikuje glavne i sporedne književne likove, procjenjuje i vrednuje njihove
osobine, uočava da likovi ispoljavaju različite emocije i obrazlaže zapažanje, prepoznaje
motive za ponašanje književnih likova i ukazuje na njihovu uvjerljivost, uočava perspektive
više književnih likova.

Tip časa: interpretacija teksta (2. čas)

Nastavni sadržaj: Andrićeva pripovetka Most na Žepi
Nastavne metode: tekst-metoda, dijaloška, monološka
Oblici rada: frontalni, individualni
Nastavna sredstva: čitanka, radni listovi

Tok časa
  Aktivnosti učenika
Uvodni deo
časa – slušaju izražajno čitanje odlomaka Andrićevog eseja Mostovi
(prilog 1)
– učestvuju u razgovoru o odlomku
– prisjećaju se naslova pripovijetke koju su čitali na prethodnom
času i imena njenog autora
Glavni deo
časa – prisjećaju se termina motiv i ideja i zaključuju da je u naslov
teksta često istaknut njegov glavni motiv, kao i to da se ideje u
esejima izražavaju neposredno, jasno i nedvosmisleno, a u
umjetničkim tekstovima samo sugerišu, nagovještavaju,
predlažu, odgovaraju na pitanja: Kako nazivamo element koji se
ponavlja iz teksta u tekst, značenjsku jedinicu pomoću koje
pisac obrađuju temu svog teksta? Koji je glavni motiv navedenih
tekstova (Most na Žepi, Na Drini ćuprija, Mostovi)? Kako
nazivamo stavove koji pisac zastupa pri obradi teme, koje nam
tekstom odašilje kao njegove poruke? Kako se ideje izražavaju
u eseju (koji je granična vrsta, vrsta na granici nauke i
umetnosti, tj. književnosti), a kako u pripoveci i romanu (kao
književnim vrstama)?
– na listićima sa odlomcima koje su slušali samostalno nalalze
istaknute riječi suprotnog značenja, preoblikuju ih u imenice i
razvrstavaju u tabeli s dvijema kolonoma – lijeva, u kojoj treba
da upišu pojmove što izazivaju negativne asocijacije, i desnom,
u kojoj treba da budu pojmovi što izazivaju pozitivne asocijacije
– zaključuju da za mostove Andrić u svom eseju vezuje pozitivno
konotirane pojmove, koje u isti mah suprotstavlja negativno
konotiranim
– prisjećaju se termina kontrast; definišu ga kao stilsku figuru koja
se zasniva na odnosu suprotstavljenosti
– zaključuju da baš zato umjetničke tekstove treba da tumačimo,
čineći to na dosta različite načine
– prisjećaju se vremena događaja prikazanih u pripovijeci Most na
Žepi (daleka prošlost – doba pre poslednje četvrtine XIX veka,
tj. austrougarske okupacije Bosne)
– prisjećaju se i njenih likova, kao i značenja istorizama veliki
vezir (‘osoba na čelu porte, vlade Osmanskog carstva, njen
premijer’), neimar (‘građevinar, osoba koja se bavi i djelatnošću
arhitekte i djelatnošću građevinskog inženjera’), mualim (‘učitelj
u islamskoj verskoj školi’)
– uočavaju i isitiču događaje, odgovaraju na pitanja: Kojim
događajima pripovijetka počinje? Kakva bi bila linija kojom
možemo da predstavimo sudbinu nosioca tih događaja? Na
kakva su ga razmišljanja ti događaji podstakli? Koga se i čega
sjetio? Do kakve su ga odluke ta razmišljanja dovela?
Kako je sve to prikazano, kojim stilskim postupkom?
– slušajući izražajno čitanje odlomka borba je trajala celu zimu i
proleće […] ostade u pobedniku veziru nešto stišano i
zamišljeno, shvataju da sudbinu velikog vezira Jusufa autor od
početka prikazuje pomoću parova različito konotiranih pojmova,
istovjetnih onima koje su iščitali iz eseja o mostovima
– u započetu tabelu upisuju parove hladno–toplo, propast – slava
i uspjeh, koje su zapazili u čitanom odlomku pripovijetke
– zaključak da je stilski postupak kontrasta primijenjen i u njoj
dokazuju analizom ova dva odlomka:
Posle buna i ratova bejahu naišli nered, oskudica, glad i
svakojake bolesti.
A najgore im je što nemaju mosta na Žepi. […] Ko bi im tu most
podigao, učinio bi im najveće dobro.
– započetu tabelu nastavljaju parovima oskudica (nemaština) –
blagostanje (izobilje), bolest–zdravlje
– uočavaju i razumjiju podudarnost zbivanja u prirodi i zbivanja u
čovjekovom životu, odgovaraju na sledeća pitanja: Kakva je
prirodna sila koja podriva i odnosi mostove od brvana?
(stvaralačka ili…?; manje moćna od čovjeka ili…?)
Na šta vas ta sila podsjeća? (…na one koje podrivaju i odnose
ljude) Na kakvu onda podudarnost pripovijetka upućuje? (na
podudarnost između zbivanja u prirodi i zbivanja u...?)
Ne ispoljava li sličnu podudarnost i početak pripovijetke? S
kojom se borbom naporedo dešava Jusufova borba, borba
jednog čovjeka? (s borbom koja dva godišnja doba?)
Kako se ta dva godišnja doba u smisaonom pogledu odnose
parovima u tabeli?
– razumju ljudsku potrebu za trajanjem, pokušavaju da odgovore
na sledeća pitanja: Čime možemo da se suprotstavimo
prolaznosti? (Da li velikani minulih vremena zaista mrtvi u
svakom smislu?) Kako Jusufa pamti istorija? (kao…?)
Kakva je sudbina vladara, vlastodržaca? (kakvom smo linijom
predstavili Jusufovu?) Kako Jusufa pamti narodno predanje,
 pričanja priprostih stanovnika Žepe i susjednih varoši? (kao
svog…?)
Kakva je sudbina dobročinitelja, a kakva stvaralaca?
– prisjećaju se imena drugog glavnog lika – neimara; uočavaju da
je bezimen
– uočavaju i ističu osobine neimara, odgovaraju na sledeća
pitanja: Da li je prirodna sila o kojoj smo govorili djelovala i pri
njegovom radu, izgradnji mosta od kamena? Koji dio teksta
potkrepljuje vaš odgovor? (Upravo kad su dovršili taj rad,
prolomi se jednog dana, negde u planini, oblak…)
Kako tu prirodnu silu prima narod, a kako neimar? Kakvim
pridjevima stoga možemo da ga opišemo? (razborit, staložen,
istrajan) Koji dio teksta potkrepljuje tvrdnju da je predan poslu?
(Kako se ponaša tokom zime, dok zidari borave kod kuće?
(Zidari odoše kućama, na zimovanje, a neimar je zimovao u
svojoj brvnari…) Kako ga karakteriše Rom Selim? (takođe kao
predanog poslu, ali i ćutljivog) Šta je za njim ostalo od imovine?;
kojim pridjevom opisujemo takve ljude? Koji dio teksta
potkrepljuje vašu tvrdnju da je bio skroman?
– s ciljem karakterizacije mualima odgovaraju na sledeća pitanja:
Pominje li se u ovoj pripovijeci još koji stvaralac? Šta on stvara?
Kakvi su ti stihovi, kojim ih riječima opisuje naš pripovjedač?
Valjaju li čemu vrlo glatki stihovi?
Da li su ti stihovi iskreni? Da mualim uistinu vJeruje u Jusufovu
devizu, bi li je ispisao?
– upoznaju se s značenjem riječi deviza (‘kratka mudra izreka koju
data osoba slijedi, ideja vodilja – parola, geslo, krilatica’)
– prisjećaju se deviza koje poznaju (npr. bolje grob nego rob)
– s ciljem dalje karakterizacije velikog vezira odgovaraju na
sledeća pitanja:
Jusuf je svoju devizu izbrisao – znači li to da se predomislio? (ili
ju je time, baš naprotiv, potvrdio?)
Koja je posljedica tog njegovog čina? (bi li ljudi koji prelaze most
na Žepi, a neupućeni su u istoriju, znali ko ga je podigao da nije
ove priče?)
Kako nazivamo nepoznate darodavce, one čije ime javnost ne
zna? Zašto ti ljudi žele da ostanu anonimni?
Osim ćutljivosti i skromnosti, koje su osobine zajedničke
bezimenom neimaru i Jusufu? (obojica su usamljenici i
osobenjaci, izdvajaju se neuobičajenim, ponešto čudnim
ponašenjem)
Kako se razlikuju? Koliko je Jusuf razborit? Od čega sve to
zazire, prema čemu osjeća odbojnost? (Vrijeđali su ga izvesni
predmeti koje pre nije ni primećivao…)
Zašto baš somota i sedefa? (na šta upućuju ti materijal, ko je u
to doba mogao da ih priušti?)
Pripovjedač napominje da je Jusuf u svojoj svijesti sedef vezao
za hladnu pustoš. Kojoj koloni tabele taj pojam može da se
pridruži?
– analiziraju odlomak Mislio je na daleku brdovitu i mračnu zemlju
Bosnu […] u kojoj je život, bez ikakve uljuđenosti i pitomosti,
siromašan, štur, opor; zapažaju da su u njemu pustoši (i divljini)
suprotstavljeni uljuđenost i pitomost
– zapažaju da je most, kao i oni koji su zaslužni za njega, uvijek
 bio izdvojen i sam, odgovaraju na sljedeća pitanja: Mogu li da
se izmire pustoš i uljuđenost? Uklapa li se most u svoju okolinu?
Koji dio teksta potkrepljuje odričan odgovor?
– analizirajući taj odlomak (Ali predeo nije mogao da se priljubi uz
most…)
– poređenjem ova dva odlomka uočavaju još jedan par
međusobno suprotstavljenih pojmova – svjetlo–tama (On je,
tamo u Bosni, bleštao na suncu i sjao na mesečini... A kakva je
ta Bosna iz ugla Jusufa, čije nam misli predočava pripovedač?)
– na osnovu uvida u tabelu uočavaju da je navedene opozicije
autor provukao kroz cio tekst pripovijetke
– zaključuju da nam je na taj način, moguće, sugerisao da je u
svijetu stalna jedino borba dobra i zla, kao i to da se čovjek
prolaznosti opire samo dobročinstvom i stvaranjem
– te zaključke određuju kao ideje teksta
Završni deo  za rad kod kuće dobijaju dva zadatka:
časa 1. da iste ideje pronađu u eseju o mostovima (pritom shvataju
da tumačenje umjetničkih tekstova nerijetko olakšavaju
neumjetnički tekstovi istog pisca)
2. da pokušaju da dokažu tvrdnju Slavka Leovca da je Most na
Žepi vrlo harmonično komponovana pripovijetka
– u te svrhe, kao ispomoć, dobijaju listić iz priloga 2, kao i
objašnjenje da je harmonija skladnost i cjelovitost, a kompozicija
način na koji je tekst sastavljen, ustrojen.

Plan table

Most na Žepi
Ivo Andrić

leva kolona tabele: smrt, zlo, besmisao, rat, nered, hladno, propast, oskudica
(nemaština), bolest, pustoš i divljina, tama
desna kolona tabele: život, dobro, smisao, mir, red, toplo, slava i uspjeh, blagostanje
(izobilje), zdravlje, uljuđenost i pitomost, svjetlo

Bezimeni neimar: razborit, staložen, istrajan, predan poslu, ćutljiv, skroman, usamljenik,
osobenjak
Veliki vezir Jusuf: dobročinitelj (plemenit), ćutljiv, skroman, usamljenik, osobenjak,
preosjetljiv, nepovjerljiv (osjeća se ugroženim), zamišljen
Tema:
Ideja:
Прилог 1

Мостови Иве Андрића (одломци)

Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим
очима боље и вредније од мостова. Они су важнији од кућа, светији од храмова.
Свачији и према сваком једнаки, корисни, подигнути увек смислено, на месту на ком
се укрштава највећи број људских потреба, истрајнији су од других грађевина и не
служе ничем што је тајно или зло.

Сви су они у суштини једно и подједнако вредни наше пажње, јер показују место
на коме је човек наишао на запреку и није застао пред њом, него је савладао и
премостио како је могао, према свом схватању, укусу, и приликама којима је био
окружен.
И кад мислим на мостове, у сећању ми искрсавају не они преко којих сам
највише прелазио, него они који су највише задржали и занели моју пажњу и мој дух.

Тако, свуда на свету, где год се моја мисао крене или стане, наилази на верне и
ћутљиве мостове као на вечиту и вечно незасићену људску жељу да се повеже,
измири и споји све што искрсне пред нашим духом, очима и ногама, да не буде
дељења, противности ни растанка.

Напослетку, све чим се овај наш живот казује – мисли, напори, погледи, осмеси,
речи, уздаси – све то тежи ка другој обали, којој се управља као циљу, и на којој тек
добива свој прави смисао. Све то има нешто да савлада и премости: неред, смрт или
несмисао. Јер, све је прелаз, мост чији се крајеви губе у бесконачности, а према ком
су сви земни мостови само дечије играчке, бледи симболи. А сва је наша нада с оне
стране.