NOVI PRAVILNIK O SADRINI, OBIMU I NAINU IZRADE PRETHODNE

STUDIJE OPRAVDANOSTI I STUDIJE OPRAVDANOSTI ZA IZGRADNJU

OBJEKATA
Dr Goran IROVI, dipl. gra. in.
Milija M. ALOVI, dipl. pravnik

REZIME
Novim Pravilnikom o sadrini, obimu i nainu izrade prethodne studije
opravdanosti i studije opravdanosti za izgradnju objekata, omoguen je
kvalitetan i sveobuhvatan pristup planiranju i realizaciji buduih investicija.
Kljune rei: investicije, studija opravdanosti.

NEW REGULATIONS ABOUT CONTENTS, SCOPE AND MODE OF

DESIGNING OF PREFEASIBILITY STUDY AND FEASIBILITY STUDY
FOR CONSTRUCTION STRUCTURES

SUMMARY
New regulations about contents, scope and mode of designing of prefeasibility
study and feasibility study for construction structures provides high-quality
and comprehensive approach to planning and realization of future
investments.
Key words: investments, feasibility study.

1. UVOD

Pravilnik o sadrini, obimu i nainu izrade prethodne studije opravdanosti i

studije opravdanosti za izgradnju objekata (u daljem tekstu novi Pravilnik), koji je
donet u skladu sa ovlaenjem datim u Zakonu o planiranju i izgradnji lan 106.
(Slubeni glasnik Republike Srbije br. 47/2003), objavljen je u Slubenom
glasniku Republike Srbije br. 80/2005. Donoenjem ovog pravilnika prestao je da
vai Pravilnik o obimu i sadri prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti
(u daljem tekstu stari Pravilnik), koji je bio objavljen u Slubenom glasniku
Republike Srbije br. 39/99 i koji je bio donet u skladu sa ovlaenjem iz tada
vaeeg Zakona o izgradnji objekata (Slubeni glasnik Republike Srbije br. 44/95).
Pravilnik o sadrini, obimu i nainu izrade prethodne studije opravdanosti i
studije opravdanosti za izgradnju objekata1 je pripremila Komisija koju je obrazovao
1
Studija (engleski: study) oznaava istraivanje raznih uticaja u vezi sa planiranom izgradnjom (npr.
trini uslovi, mogunosti finansiranja, izvori sirovina, itd). Investiciona studija/ studija opravdanosti
(engleski: feasibility study, investment study), je najvanija studija jer sadri razraen tehno-
ekonomski elaborat kojim se definie koncepcija objekta i na osnovu sprovedenih istranih radova se
analiziraju uslovi i opravdanost izgradnje. Sastavni delovi te studije su idejni projekti objekta. Ranije se
koristio izraz investicioni program. Osim ove studije u praksi su poznate i studija okvirnih mogunosti
izgradnje i pratea studija/studija podrke. U studiji okvirnih mogunosti izgradnje (engleski: project
opportunity study) se na osnovu delimino sprovedenih istranih radova ispituju okvirne mogunosti
izgradnje. Pratea studija/studija podrke (engleski: support study) sadri analizu pojedinih aspekata

1
Ministar urbanizma i graevina, a kasnije i Ministar za kapitalne investicije. U
njenom radu uestvovali su strunjaci razliitih profila, koji su zaposleni u javnim
preduzeima i institucijama koje se bave realizacijom objekata za iju izgradnju
odobrenje izdaje Ministarstvo za kapitalne investicije (NIS Energogas, EPS, JP za
prenos elektrine energije Elektroistok, TELEKOM Srbija, MOBTEL, Institut za
vodoprivredu Jaroslav erni, Republika direkcija za puteve Srbije, Saobraajni
institut CIP, Graevinski fakultet u Beogradu, Via graevinsko-geodetska kola u
Beogradu, Ministarstvo za kapitalne investicije)2.

2. SUTINSKE POSTAVKE

Novim Pravilnikom se nastojalo da se usklade, uvae i propiu razliiti zahtevi

za razliite vrste objekata iz lana 89. Zakona o planiranju i izgradnji, i s tim u vezi i
razliita vrsta i obim pojedinih aktivnosti.
Planeri velikih i vanih investicionih projekata naroito saobraajnica i
infrastrukture, u sluaju kada su se ti projekti finansirali od strane meunarodnih
finansijskih institucija (kao to su Svetska i Evropska banka za obnovu i razvoj i
Evropska investiciona banka), u proceduri razmatranja i dodele kredita, koristili su i
koriste metodoloke postupke ovih institucija. Poznata je i metodologija Ujedinjenih
nacija3. U nas je 1987. godine izraena Zajednika metodologija za ocenjivanje
drutvene i ekonomske opravdanosti investicija i efikasnosti investiranja u SFRJ4,
koja se bavila ocenom investicionih projekata. Ova metodologija je, uglavnom
tretirala industrijske objekte, a ne i objekte saobraaja, telekomunikacija, kao i ostale
specifine objekte, to je ostalo i u starom Pravilniku koji regulie ovu oblast kada se
radi o objektima od znaaja za Republiku Srbiju. Na osnovu ove metodologije je
Udruenje banaka Jugoslavije 1988. godine izdalo Prirunike za primenu Zajednike
metodologije, u nekoliko knjiga/nekoliko delova5, a 1989. godine Uputstvo za izradu,
proveru i praenje manjih investicionih projekata6. Do 1995. godine, kada je izaao
stari Pravilnik, varirali su metodoloki pristupi izrade i ocene investicionih studija,
zavisno od vrste objekta i obraivaa ovih studija.
Uvaavajui specifinosti objekata za iju izgradnju odobrenje izdaje
Ministarstvo za kapitalne investicije, novim Pravilnikom su utvreni sadraj i obim

investicije (npr. trite, finansije). Na osnovu predinvesticione studije / prethodne studije opravdanosti
(engleski: pre-feasibility study) donosi se odluka da li da se pristupi izradi studije opravdanosti i
idejnog projekta.
2
Komisija je radila u sastavu: dr Goran irovi, dipl. gra. in., predsednik komisije, dr Mira Zari,
dipl. ek., dr Dejan Divac, dipl. gra. in., Petar Luki, dipl. in. saob., Ognjan Lukovi, dipl. gra. in.,
Jovan Jovi, dipl. gra. in., Sava Stanii, dipl. in. ma., Milica Lazi, dipl. ek., Sneana Danilovi,
dipl. ek., Zorica Simanji, dipl. ek., Vladimir Vili, dipl. el. in., Miroslav Lui, dipl. ek., Suzana
Bezbradica, dipl. gra. in., Milivoj Krika, dipl. el. in., Milija alovi, dipl. pravnik.
3
''Manual for the Preparation of Industrial Feasibility Studies'', UNIDO United Nations Industrial
Development Organization, Vienna, 1986.
4
''Zajednika metodologija za ocenjivanje drutvene i ekonomske opravdanosti investicija i efikasnosti
investiranja u SFRJ'', ''Slubeni list SFRJ'' br. 50/87
5
''Prirunik za primenu zajednike metodologije za ocenjivanje drutvene i ekonomske opravdanosti
investicija i efikasnosti investiranja u SFRJ: Deo 1 - Metodoloki vodi, Deo 2 Operativno uputstvo
za izradu predinvesticione studije, Deo 3 Operativno uputstvo za izradu investicione studije, odnosno
investicionog programa, Deo 4 Operativno uputstvo za izradu izvetaja o proveri investicione studije,
odnosno investicionog programa, Deo 5 Operativno uputstvo za izradu izvetaja o izvoenju
investicionog projekta, Deo 6 Operativno uputstvo za izradu izvetaja o praenju efekata realizacije
investicije'', Udruenje banaka Jugoslavije, Beograd, 1988.
6
''Uputstvo za izradu, proveru i praenje manjih investicionih projekata'', Udruenje banaka
Jugoslavije, Beograd, 1989.

2
prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti kao minimalni nivoi potrebni za
odluivanje o opravdanosti daljeg projektovanja i/ili izgradnje 17 vrsta objekata iz
lana 89. Zakona, koji su grupisani u sledee grupe objekata:
1) Nuklearne objekte i druge objekte koji slue za proizvodnju energije,
nuklearnog goriva, radioizotopa, ozraivanja, uskladitenje radioaktivnih otpadnih
materija za nauno istraivake svrhe; objekte bazne i preraivake hemijske
industrije, crne i obojene metalurgije, objekte za preradu koe i krzna, objekte za
preradu kauuka, objekte za proizvodnju celuloze i papira i objekte za preradu
nemetalnih minerala; objekte u granicama nacionalnog parka, kulturnih dobara od
nacionalnog i meunarodnog znaaja i objekte u njihovoj zatienoj okolini i drugih
zatienih dobara od nacionalnog i meunarodnog znaaja, u skladu sa zakonom;
postrojenja i ureaja za uklanjanje otpada spaljivanjem i hemijskim postupcima;
objekte za proizvodnju, skladitenje i unitavanje opasnih materija i skladitenje i
unitavanje tetnih materija i otpada koji ima svojstvo opasnih materija; aerodrome za
javni vazduni saobraaj; i mehanizovana teretna i javna putnika pristanita.
2) Objekte za proizvodnju i preradu nafte i gasa, meunarodne i magistralne
gasovode i naftovode za transport, gasovode nazivnog radnog natpritiska preko 16 bar
ako prelaze preko teritorije najmanje dve optine, skladita nafte, gasa i naftnih
derivata kapaciteta preko 500 tona i magistralnih i regionalnih toplodalekovoda;
meuregionalne i regionalne objekte vodosnabdevanja i kanalizacije, gradske sisteme
za vodosnabdevanje i kanalisanje otpadnih voda, kao i postrojenja za preiavanje
voda; magistralne i regionalne puteva, putne objekte i saobraajne prikljuke na
magistralne i regionalne puteve; javne eleznike infrastrukture i prikljuke;
regulacione radove na plovnim putevima i plovne kanale i brodske prevodnice koje
nisu u sastavu hidroenergetskog sistema.
3) Hidroelektrane snage 10 i vie MVA, termoelektrane snage 10 i vie MVA i
dalekovode i trafostanice napona 110 i vie KV; i telekomunikacione objekte u
sistemima veza koji su meunarodnog i magistralnog znaaja i telekomunikacione
objekte koji se grade na teritoriji dve ili vie optina, zakljuno sa glavnim
kapacitetima.
Prema novom Pravilniku, prethodna studija opravdanosti za ove objekte
izrauje na nivou cele mree, a studija opravdanosti se izrauje za celu mreu ili za
pojedine podfunkcionalne delove mree, ili za grupe objekata na odreenoj teritoriji
koje predstavljaju tehnoloku i organizacionu celinu.
4) Visoke brane i akumulacije ispunjene vodom, jalovinom ili pepelom za koje
je propisano tehniko osmatranje; i regulacione radove za zatitu od velikih voda
gradskih podruja i ruralnih povrina veih od 300 ha.
Pre donoenja starog Pravilnika o obimu i sadri prethodne studije
opravdanosti i studije opravdanosti, problemu planiranja investicionih projekata se
pristupalo selektivno u zavisnosti od toga kojoj delatnosti objekat koji je predmet
investicionog planiranja pripada. Stari Pravilnik je pokazao da se odustalo od
selektivnog pristupa investicionim objektima i u procesu njihovog planiranja i izrade
studijske dokumentacije. Sadrina i obim studijske dokumentacije bio je previe
uopten, tako da stari Pravilnik nije bio primeren objektima infrastrukture, ve je vie
odgovarao komercijalnim objektima visokogradnje.

Novi Pravilnik je, pored ostalog, imao za cilj da se teite stavi na razradu
varijantnih reenja koja treba da doprinesu donoenju odluka o opravdanosti
realizacije investicije.

3
 Prema novom Pravilniku, prethodnom studijom opravdanosti utvruje se
naroito prostorna, ekoloka, drutvena, finansijska, trina i ekonomska opravdanost
investicije za varijantna reenja definisana generalnim projektom7, na osnovu kojih se
moe doneti planski dokument, kao i odluka o opravdanosti ulaganja u prethodne
radove za idejni projekat8 i izradu studije opravdanosti i idejnog projekta.
Studijom opravdanosti, prema novom Pravilniku, odreuje se naroito
prostorna, ekoloka, drutvena, finansijska, trina i ekonomska opravdanost
investicije za izabrano reenje, razraeno idejnim projektom, na osnovu kojeg se
moe doneti odluka o opravdanosti ulaganja i pokretanju postupka za dobijanje
odobrenja za izgradnju.
Dalje, novim Pravilnikom se insistiralo da proceduralno propie da se
istovremeno radi projektna dokumentacija i prethodna studija opravdanosti, odnosno
studija opravdanosti.
Naime, u praksi se do sada deavalo da se prethodna studija opravdanosti
smatra delom generalnog projekta (a ne obrnuto), odnosno da se studija opravdanosti
smatra delom idejnog projekta, pa da su se ove studije izraivale tek posle izrade
projekata, a ne istovremeno, tako da su esto bile vie formalnog karaktera.
Generalni projekat i prethodna studija opravdanosti u fazi pripreme
investicionog projekta, odnosno idejni projekat i studija opravdanosti u fazi ocene
investicionog projekta se moraju izraivati simultano, a prethodna studija
opravdanosti i studija opravdanosti moraju dati jasno i koncizno obrazloenje o
prostornoj, tehniko - tehnolokoj, ekolokoj i drutveno - ekonomskoj opravdanosti
investicionog projekta.
Konano, novim Pravilnikom se nastojalo da se otklone, odnosno neutraliu
neke nedoumice koje su se u praksi javljale u primeni starog Pravilnika.
U praksi su se prethodnom studijom opravdanosti i studijom opravdanosti
esto prikazivale isto ekonomske kategorije investicije (kao to je neto sadanja
vrednost, interna stopa rentabilnosti, period povraaja, stopa prinosa, prag
rentabilnosti, cost-benefit faktor, itd.). Tendencija je da se budua investicija posmatra
sa sveukupnim buduim efektima (i tehnolokim, organizacionim), pri emu treba
teite staviti na ureenje prostora, ekoloke parametre, nain realizacije, itd.
U duhu harmonizacije/usklaivanja propisa sa propisima Evropske unije,
prema novom Pravilniku se prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti
izraena po propisima drugih zemalja, odnosno po metodologiji inostranih
finansijskih organizacija (kreditora, banaka i sl.) ili koja je odobrena od inostranih
finansijskih institucija moe dostaviti Revizionoj komisiji, na strunu kontrolu i u

7
Generalni projekat, prema Zakonu o planiranju i izgradnji, sadri naroito podatke o: makrolokaciji
objekta; optoj dispoziciji objekta; tehniko-tehnolokoj koncepciji objekta; nainu obezbeenja
infrastrukture; moguim varijantama prostornih i tehnikih reenja sa stanovita uklapanja u prostor;
prirodnim uslovima; proceni uticaja na ivotnu sredinu; istranim radovima za izradu idejnog projekta;
zatiti prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara; funkcionalnosti i racionalnosti reenja.
8
Idejni projekat, prema Zakonu o planiranju i izgradnji, sadri naroito: situacioni plan; crtee koji
odreuju objekat u prostoru (osnove, karakteristine preseke, izglede); namenu objekta; tehniki opis i
planiranu investicionu vrednost objekta; kao i podatke o: mikrolokaciji objekta; tehniko-tehnolokim i
eksploatacionim karakteristikama objekta; preliminarnom proraunu stabilnosti i sigurnosti objekta;
reenju temeljenja objekta; tehniko-tehnolokim i organizacionim elementima graenja objekta;
merama za spreavanje ili smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu; idejnom reenju
infrastrukture; uporednoj analizi varijantnih tehnikih reenja sa stanovita svojstava lokacije i tla,
funkcionalnosti, stabilnosti, proceni uticaja na ivotnu sredinu, prirodnim i nepokretnim kulturnim
dobrima, racionalnosti izgradnje i eksploatacije, visini trokova izgradnje, transporta, odravanja,
obezbeenja energije i drugih trokova.

4
originalnom obliku; budui da, prema Zakonu o planiranju i izgradnji, generalni
projekat i idejni projekat, prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti za
objekte za koje odobrenje za izgradnju daje Ministarstvo za kapitalne investicije
podleu reviziji (strunoj kontroli) Revizione komisije, koju je, u skladu sa zakonskim
ovlaenjem, obrazovao Ministar za kapitalne investicije.

Za objekte za koje se planira izgradnja, odnosno korienje u etapama,

prethodna studija opravdanosti mora da sadri elemente za sve etape koje su
planirane, a studija opravdanosti moe se izraivati i za pojedine etape.
Ovde treba napomenuti da ukoliko se u izradi prethodne studije i studije
opravdanosti koriste softverski alati za proraun i vrednovanje, konani rezultati
moraju da sadre rezime i rekapitulaciju razmatranih reenja, kao i opis izabrane
tehnologije za izradu studije.

3. SADRAJ PRETHODNE STUDIJE OPRAVDANOSTI I STUDIJE

OPRAVDANOSTI PREMA NOVOM PRAVILNIKU

Prethodna studija opravdanosti je dokument koji predstavlja sintezu

prouavanja - osnov za njenu izradu ine: relevantna planska dokumenata (Strategija
razvoja Republike Srbije, eme prostornog razvoja itd.), prethodni radovi i generalni
projekat, pri emu se prethodna studija opravdanosti i generalni projekat moraju raditi
paralelno sadrinski i vremenski sinhronizovano. Ovakav pristup podrazumeva da se
u toku izrade razmenjuju rezultati pojedinih faza kako u procesu formiranja varijanti,
tako i u procesu vrednovanja, kao i da se neke faze izrade ovih dokumenata rade
iterativno, a u cilju uvaavanja svih relevantnih kriterijuma (tehnoloko - tehnikih,
prostornih, ekolokih, ekonomskih) za izbor najprihvatljivije varijante.

3.1 Sadraj prethodne studije opravdanosti prema novom Pravilniku

Sadraj prethodne studije opravdanosti se prikazuje u odnosu na objekte koji

su grupisani u prethodno navedene 4 grupe objekata - od 1) do 4).

Prethodna studija opravdanosti sadri:

1. Uvod

1) Ciljevi investiranja (drutveni, ekonomski, ostali ciljevi);

2) Osnovni podaci o:
investitoru i njegovim razvojnim mogunostima, i
autorima studije;
3) Zadatak za izradu studije;
4) Planski period i informaciona osnova;
5) Metodoloki pristup (obrazloenje primenjenog softverskog alata).

2. Analizu postojeeg stanja

1) Prostorna lokacija (objekta, koridora, mree);

2) Funkcija (objekta, koridora, mree) i stepen iskorienja;
3) Znaaj (objekta, koridora, mree) u sistemu.

5
3. Trini aspekt: analiza i projekcija

Cilj ove take je da utvrdi uee proizvoda ili usluge u sadanjim uslovima (bez
projekta) u ukupnim potrebama na posmatranom segmentu trita (domae, strano) i
oceni uee u periodu veka trajanja projekta imajui u vidu konkurenciju ili
alternativne vidove zadovoljenja oekivanih potreba korisnika za proizvodom ili
uslugom. Sadraj ove take treba prilagoditi vrsti objekta.

Za objekte grupe 1):

1) Osnovne karakteristike proizvoda ili usluga;
2) Analiza tranje;
3) Analiza ponude;
4) Procena mogue prodaje.

Za objekte grupe 2):

1) Gravitaciono podruje;
2) Osnovni indikatori drutveno - ekonomskog razvoja;
3) Generatori tokova (putnika, tereta, robe, usluga);
4) Realizovani obim saobraaja (putnika, tereta, robe i uslga) ukupno i po strukturi
(po granama, vidovima, segmentima, vrstama robe i usluga, motivima putovanja);
5) Prognozirani obim transporta, odnosno saobraaja za putnike i teret - ukupno i po
strukturi (po granama, vidovima, segmentima, vrstama robe i usluga, motivima
transporta, odnosno putovanja);
6) Ocena uslova odvijanja transporta, odnosno saobraaja po varijantama
(funkcionalno vrednovanje).

Za objekte grupe 3):

1) Gravitaciono podruje;
2) Generatori tokova usluga i robe;
3) Realizovani obim usluga i roba po strukturi;
4) Prognozirani obim protoka roba i usluga - ukupno i po strukturi.

Za objekte grupe 4):

1) Gravitaciono podruje;
2) Osnovne karakteristike proizvoda ili usluga;
3) Osnovni indikatori drutveno - ekonomskog razvoja;
4) Analiza tranje;
5) Analiza ponude;
6) Prognozirani obim protoka roba i usluga - ukupno i po strukturi;
7) Procena mogue prodaje.

4. Prikaz tehnoloko-tehnikih reenja generalnog projekta

Sadraj ove take treba prilagoditi vrsti objekta. U sutini, ova taka treba da
sadri prikaz postupka i tehniko-tehnolokih reenja generalnog projekta, kao i
procenu potrebnih investicija po strukturi i dinamici po varijantama.

1) Prikaz izrade generalnog projekta;

2) Prikaz osnovnih elemenata generalnog projekta;

6
3) Prikaz tehniko-tehnolokih reenja iz generalnog projekta (arhitektonsko,
graevinsko, saobraajno, tehnoloko, mainsko, elektro i dr.) ;
4) Grafiki prikaz varijantnih reenja;
5) Planirani vek objekta;
6) Struktura i dinamika potrebnih ulaganja.

5. Analizu nabavnog trita

1) Specifikacija i opis potrebnih inputa;

2) Analiza i procena mogunosti nabavke potrebnih inputa (domai, strani) za
materijal i opremu; za sirovine za izgradnju i proizvodnju;
3) Prognoza nabavnih cena.

6. Prostorni aspekt

Za objekte grupe 1):

1) Analiza lokacije;
2) Ocena i izbor lokacije.

Za objekte grupe 2) i 3):

1) Usaglaenost usvojene varijante sa prostornim i urbanistikim planovima;
2) Prostorne posledice zauzimanja povrina i razdvajanja celina;
3) Uticaji na prostorni razvoj podruja;
4) Prethodna ocena prostorne podobnosti.

Za objekte grupe 4):

1) Usaglaenost usvojene varijante sa prostornim i urbanistikim planovima;
2) Prostorne posledice zauzimanja povrina i razdvajanja celina;
3) Uticaji na prostorni razvoj podruja;
4) Prethodna ocena prostorne podobnosti;
5) Raseljavanje;
6) Zaposlenost;
7) Bezbednost.

7. Prethodnu analizu uticaja na ivotnu sredinu

Za objekte grupe 1):

1) Analiza moguih uticaja na ivotnu sredinu;
2) Predlog mera zatite ivotne sredine.

Za objekte grupe 2), 3) i 4):

1) Odnos prema prirodnim i kulturno-istorijskim dobrima;
2) Uticaji na klimu;
3) Uticaji na povrinske i podzemne vode;
4) Buka i aerozagaenja;
5) Uticaji na floru i faunu;
6) Uticaji na tlo;
7) Prethodna ocene ekoloke podobnosti.

8. Finansijsku analizu i ocenu

7
1) Proraun potrebnih ulaganja;
2) Izvori finansiranja i obaveze prema izvorima;
3) Obraun prihoda i trokova;
4) Bilans uspeha;
5) Prethodna finansijska ocena rentabilnosti projekta.

9. Drutveno-ekonomsku analizu i ocenu

1) Ekonomski trokovi i koristi po varijantama u periodu eksploatacije

2) Primenjeni metod ekonomskog vrednovanja;
3) Direktni i indirektni (eksterni) drutveno-ekonomski efekti;
4) Predlog optimalne varijante;
5) Etape i faze realizacije objekta i optimalna godina otvaranja;
6) Prethodna drutveno-ekonomska ocena rentabilnosti projekta.

10. Analizu osetljivosti i rizika investiranja

1. Osetljivost na promene polaznih parametara;

2. Izvori i razmere rizika.

11.Prethodnu analizu izvora finansiranja i finansijskih obaveza

1) Sopstvena sredstva investitora;

2) Domai izvori;
3) Inostrani i meunarodni izvori;
4) Garancije i obaveze;
5) Prethodna ocena izvora finansiranja.

12.Prethodnu analizu organizacionih i kadrovskih mogunosti

1) Organizacija;
2) Kadrovski potencijal;
3) Prethodna ocena organizacione i kadrovske podobnosti.

13. Zakljuak o prethodnoj opravdanosti

1) Zakljuna razmatranja;
2) Rezime studije.

Na osnovu prethodne studije opravdanosti i njenih rezultata donosi se odluka o

opravdanosti ulaganja u sledeu fazu izrade dokumentacije, odnosno, u izradu studije
opravdanosti i idejni projekat, ukljuujui i ulaganja u prethodne radove.
Ukoliko je prihvaena pozitivna ocena prethodne opravdanosti, investitor
preduzima mere za izradu studije opravdanosti i idejnog projekta. U sluaju negativne
ocene prethodne opravdanosti investitor preuzima obavezu arhiviranja prethodne
studije i prati promene glavnih pokazatelja koji su uzrok negativne ocene.

8
3.2 Sadraj studije opravdanosti prema novom Pravilniku

Studija opravdanosti je dokument koji predstavlja sintezu prouavanja - osnov

za njenu izradu ine prethodni radovi i idejni projekat, pri emu se studija
opravdanosti i idejni projekat moraju raditi paralelno sadrinski i vremenski
sinhronizovano. Ovakav pristup podrazumeva da se u toku izrade razmenjuju rezultati
pojedinih faza i da se neke faze izrade ovih dokumenata rade iterativno, a u cilju
uvaavanja svih relevantnih kriterijuma (tehnoloko - tehnikih, prostornih, ekolokih,
ekonomskih) za izbor najprihvatljivijeg naina realizacije izabrane varijante.

Sadraj studije opravdanosti se prikazuje za sve 4 grupe objekata - od 1) do 4).

Studija opravdanosti sadri:

1. Podatke o naruiocu i autorima studije

2. Uvod

1) Cilj izrade studije;

2) Zadatak za izradu studije;
3) Osnovna dokumentacija koriena za izradu studije;
4) Metodoloki pristup (obrazloenje primenjenog licencnog softverskog alata) ;
5) Kratak prikaz rezultata prethodne studije opravdanosti.

3. Ciljeve i svrhu investiranja

1) Drutveni ciljevi;
2) Ekonomski ciljevi;
3) Ostali ciljevi;
4) Svrha investiranja.

4. Opis objekta

1) Lokacija objekta;
2) Znaaj u sistemu ili mrei;
3) Funkcija objekta;
4) Raspoloiva tehnika dokumentacija;
5) Raspoloiva planska dokumentacija;
6) Grafiki prikaz objekta (situacija, profili, osnovne dispozicije i preseci, kao izvodi
iz idejnog projekta) ;
7) Planirani vek trajanja objekta;
8) Vreme izgradnje objekta;
9) Etape izgradnje objekta.

5. Analizu razvojnih mogunosti investitora

1) Naziv i sedite investitora;

2) Predmet poslovanja;
3) Prikaz razvoja i ocena sadanje organizacije investitora;
4) Prikaz tehnolokog i ekonomskog razvoja i ocena sadanjeg stanja;

9
6) Analiza strukture zaposlenih;
7) Bilansi poslovanja i ocena finansijske podobnosti (razvojni program,
tehnologija, organizacija, kadrovi).

6. Metodoloke osnove izrade studije

1) Zakoni i pravilnici;
2) Koordinacija sa tehnikom dokumentacijom;
3) Koordinacija sa planskom dokumentacijom;
4) Informacioni sistem i izvori podataka;
5) Postupak definisanja pokazatelja;
6) Postupak i metod vrednovanja.

7. Tehniko-tehnoloko reenje idejnog projekta

Ovo poglavlje je predstavlja saeti prikaz tekstualnih, grafikih i numerikih

delova idejnog projekta, u izvornom ili modifikovanom obliku, zajedno sa
zakljucima Revizione komisije, koje sadri naroito sledee:

1) Proces izrade idejnog projekta;

2) Osnove za izradu idejnog projekta;
3) Metod i kriterijumi funkcionalnog vrednovanja;
4) Grafiki prikaz objekta (situacija, profili, preseci, tehnoloke eme i dr.) ;
5) Analiza mogunosti izvoenja projekta;
6) Etape i faze izgradnje objekta;
7) Dinamiki plan izgradnje objekta;
8) Dinamika ulaganja finansijskih sredstava, ukupno i po strukturi/nameni;
9) Organizacija i sistem za upravljanje projektom;
10) Revizije i odluke tokom izrade idejnog projekta.

8. Trine aspekte

Ovo poglavlje treba da sadri rezime analize i projekcije trita prodaje i

trita nabavke iz Prethodne studije opravdanosti sa elementima za ocenu trinih
efekata projekta:

1) Meunarodno trite;
2) Domae trite;
3) Ocena trine efikasnosti.

9. Prostorne aspekte

Ovo poglavlje predstavlja saeti prikaz relevantnih tekstualnih, grafikih i

numerikih delova idejnog projekta, odgovarajueg prateeg elaborata i relevantne
planske dokumentacije za usvojenu varijantu u izvornom ili modifikovanom obliku,
koje sadri naroito sledee:

1) Usaglaenost usvojene varijante sa prostornim i urbanistikim planovima;

2) Posledice eksproprijacije i raseljavanja;
3) Posledice razdvajanja celina;

10
4) Uticaji na prostorni i urbanistiki razvoj neposrednog podruja objekta;
5) Ocena prostorne podobnosti.

10. Ekoloke aspekte

Ovo poglavlje predstavlja saeti prikaz relevantnih tekstualnih, grafikih i

numerikih delova idejnog projekta i odgovarajueg prateeg elaborata za usvojenu
varijantu u izvornom ili modifikovanom obliku koje sadri naroito sledee:

1) Uticaji na ivotnu sredinu (mikroklima, voda, vazduh, buka, tlo) ;

2) Efekti tehnikih mera zatite ivotne sredine;
3) Vizuelna zagaenja;
4) Bezbednost;
5) Ocena ekoloke podobnosti.

11. Ekonomske trokove

Ovo poglavlje je prikaz trokova usvojene varijante po zbirnim pozicijama

predmera i predrauna u idejnom projektu i to:

1) Trokovi izgradnje objekata;

2) Trokovi nabavke i ugradnje opreme;
3) Trokovi eksploatacije, odravanja i upravljanja;
4) Pratei i dodatni trokovi;
5) Analiza cena i provera tanosti;
6) Dinamika trokova;
7) Trokovi u domaoj i stranoj valuti.

12. Dobiti - koristi

Ovo poglavlje je prikaz ekonomskih koristi usvojene varijante po zbirnim

pozicijama predmera i predrauna u idejnom projektu i odgovarajuim prateim
elaboratima i to:

1) Prihodi;
2) Direktne dobiti-koristi;
3) Indirektne dobiti-koristi;
4) Analiza cena za proraun dobiti i provera tanosti;
5) Dinamika prihoda, direktnih i indirektnih dobiti;
6) Prihodi i dobiti u domaoj i stranoj valuti.

13. Finansijsku efikasnost sa ocenom rentabilnosti i likvidnosti

1) Obraun i dinamika prihoda;

2) Obraun i dinamika rashoda;
3) Finansijski tok projekta;
4) Rentabilnost projekta;
5) Likvidnost projekta;
6) Ocena finansijske efikasnosti.

11
14. Drutveno-ekonomsku efikasnost

1) Obraun i dinamika direktnih ekonomskih efekata (trokova i koristi) ;

2) Obraun i dinamika dopunskih ekonomskih efekata;
3) Ekonomski tok projekta;
4) Razmere i dinamika drutvenih efekata;
5) Drutveni tok projekta;
6) Drutveno - ekonomska ocena rentabilnosti i efikasnosti.

15. Analizu osetljivosti i rizika investiranja

1) Osetljivost na promene finansijskih parametara;

2) Osetljivost na promene ekonomskih parametara;
3) Osetljivost na promene polaznih elemenata za definisanje cena (strukturna
osetljivost) ;
4) Procena rizika;
5) Zakljuci analize osetljivosti i rizika.

16. Analizu izvora finansiranja, finansijskih obaveza i dinamike

1) Obim i dinamika sopstvenih sredstava investitora;

2) Obim i dinamika domaih izvori sa dinamikom priticanja sredstava;
3) Obim i dinamika inostranih i meunarodnih izvora;
4) Garancije po izvorima finansiranja;
5) Obaveze po izvorima finansiranja;
6) Ocena izvora finansiranja.

17. Analizu organizacionih i kadrovskih mogunosti

1) Spoljne veze i kontakti;

2) Organizacija;
3) Kadrovski potencijali;
4) Ocena organizacione i kadrovske podobnosti.

18. Zakljuak o opravdanosti investicije

1) Zbirna ocena opravdanosti investicije;

2) Obrazloenje ocene;
3) Stepen pouzdanosti ocene;
4) Rezime studije opravdanosti.

Na osnovu studije opravdanosti i rezultata provere donosi se odluka o

opravdanosti ulaganja u izgradnju objekta, odnosno, u sluaju pozitivne ocene
opravdanosti, odluka o pristupanju izradi sledeih faza izrade tehnike dokumentacije
(glavni i izvoaki projekat) ukljuujui i prethodne i dopunske radove, pribavljanju
odobrenja za izgradnju i prikupljanju ponuda i ugovaranju sa isporuiocima opreme,
eksproprijaciji i raseljavanju i izvoaima radova na realizaciji objekta.
U sluaju negativne ocene studije opravdanosti neophodno je da investitor na
pogodan nain prati promene glavnih pokazatelja koji su uzrok negativne ocene.

12
4. ZAKLJUAK

Osnovna karakteristika novog Pravilnika o sadrini, obimu i nainu izrade

prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti za izgradnju objekata je
sveobuhvatnost propisivanje posebnog sadraja za pojedine vrste objekata. Ovim
novim Pravilnikom je stvorena mogunost da se usklade, uvae i propiu razliiti
zahtevi za razliite vrste objekata i propie razliita vrsta i obim pojedinih aktivnosti.
Novim Pravilnikom je teite stavljeno na razradu varijantnih reenja koja
treba da doprinesu donoenju odluka o opravdanosti realizacije investicije.
Ovim su otklonjene neke nedoumice koje su se u praksi javljale u primeni
starog Pravilnika.

LITERATURA

1. Pravilnik o sadrini, obimu i nainu izrade prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti
za izgradnju objekata, Slubeni glasnik Republike Srbije br. 80/2005
2. Zakon o planiranju i izgradnji, Slubeni glasnik Republike Srbije br. 47/2003
3. Pravilnik o obimu i sadri prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti, Slubeni glasnik
Republike Srbije br. 39/99
4. Zakon o izgradnji objekata, Slubeni glasnik Republike Srbije br. 44/95

13