:

..
. : 88/13
 Hartije od Vrednosti i njihova priroda

OPTE KARAKTERISTIKE HARTIJA OD VREDNOSTI

Uporedna zakonodavstva po pravilu izbegavaju da daju definiciju hartija od

vrednosti. Medju zakonima koji u tom pogledu predstavljaju izuzetak svakako je na
Zakon o obligacionim odnosima, prema kome su hartije od vrednosti pismene isprave
kojima se njihov izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na tim ispravama
njihovim zakonitim imaocima. U naoj pravnoj teoriji ini se da postoji opta saglasnost
da je hartija od vrednosti pismena isprava koja u sebi sadri odreeno imovinsko pravo,
koje je po pravilu neodvojivo i neostvarivo bez nje. Meutim, uvoenje elektronskih
registara serijskih hartija od vrednosti i elektronskih pojedinanih hartija od vrednosti,
ova odlika u izvesnoj meri otpada, s obzirom na to da hartije od vrednosti mogu biti i u
formi elektronskog zapisa.
U tom smislu istie se da su tri bitne osobine hartija od vrednosti:
1. Formalnost pravnog zapisa
2. inkorporacija (otelovljenje) odreenog imovinskog prava
3. vezanost inkorporisanog prava za postojanje same hartije kao pismene
isprave
Ove tri osobine predstavljaju vezivno tkivo hartija od vrednosti, s obzirom da je
njihov zakonski pojam dat uopteno i kao takav obuhvata itav niz isprava, sa prilino
razliitim funkcijama i sadrinom. Mozaik svih tih isprava teko je obuhvatiti sa
odreenim zajednikim odrednicama, ali se ini da je na optem planu hartija od
vrednosti u osnovi pokriven ovim trima karakteristikama. ini se da bi se ovde mogla
dodati i odrednica negocijabilnosti, bez koje hartije od vrednosti ne bi bile osvetljene u
svojoj celovitoj funkciji-

1. Formalnost: Za razliku od osnovnog pravila o neformalnosti poslova robnog

prometa, hartije od vrednosti predstavljaju formalne pravne poslove, te je za njihovo
postojanje potrebno postojanje pismene isprave ili elektronskog zapisa, kod
dematerijalizacije hartija od vrednosti. Uz to Zakon o obligacionim odnosima propisuje i
opteobavezne elemente koje svaka hartija od vrednosti treba da sadri, uz ostavljanje
prostora da se posebniom zakonima, kao izvorima prava za pojedine vrste hartija od
vrednosti, predvide i dodatni posebni bitni elementi za te hartije.
Pravilo formalnosti hartija od vrednosti esto je praeno i pravilom strogosti u
formalnom smislu. Naime, za odreene elemente hartija od vrednosti se zahteva i tano
mesto i forma unoenja u pismenu ispravu, sa dosta razliitim sankcijama kod
proputanja udovoljenju ovoj obavezi.

2
 2. Imovinsko pravo: Hartije od vrednosti predstavljaju isprave koje se odnose na
neko prenosivo pravo imovinskopravnog karaktera (novano potraivanje, potraivanje
robe, potraivanje robe i sl.) Hartije od vrednosti mogu da se odnose i na neko drugo
pravo npr. lansko pravo na uee u upravljanju akcionarskim drutvom, ali ne mogu da
predstavljaju isprave sa ovom pravnom prirodom ako se ne odnose i na imovinsko pravo.
Po ovoj svojoj karakteristici hartije od vrednosti se razlikuju od drugih isprava koje se
odnose na neko drugo pravo: uverenje o dravljanstvu, uverenje o diplomiranju, izvod iz
matine knjige roenih i sl.

3. Inkorporacija: Pravo na koje se odnosi hartija od vrednosti ne moe da se

ostvaruje niti da se prenosi bez posedovanja isprave koja na sinbolian nain predstavlja
to pravo. Zakoniti imalac hartije od vrednosti hartije od vrednosti istovremeno je titular
prava na koje se ona odnosi. Isprava koja predstavlja hartiju od vrednosti sama po sebi ne
predstavlja niakavu materijalnu vrednost, ali budue da realizacija prava na koje se ona
odnosi zavisi od postojanja te ispraave, to se faktiki vrednost ove isprave identifikuje sa
vrednou prava na koje se ona odnosi, te otuda i sam naziv hartije od vrednosti .
Inkorporacija prava na koje se odnose hartije od vrednosti u samim hartijama
istovremeno ini od njih prezentacione isprave, te kao takve obavezuju poverioca da se za
svoje potrazivanje o dospelosi obrati duniku za naplatu (traljivost, a ne donosivost i
novanih obaveza, za razliku od opteg pravila obligacionog prava). Inkorporacija prava
na koje se odnosi hartija od vrednosti u samoj hartiji nije podjednaka odlika svih hartija
od vrednosti. Naime, u ovoj svojoj otrini ovo naelo se primenjuje u principu bez
izszetka na hartije na donosioca, jer gubitak ove hartije znai i definitivni gubitak
ostvarenja prava na koje se ona odnosi. Kada je, pak, re o drugim hartijama od vrednosti
(na ime ili po naredbi), onda je naelo o inkorporacijiprava u hartiji od vrednosti
ublaeno, pod odreenim uslovima, dozvoljenom mogunou sudskog proglaenja
hartije od vrednosti nestalom, uz realizaciju prava na koje se hartije od vrednosti odnose
na osnovu sudskog reenja (amortizacija hartija od vrednosi).

4. Negocijabilnost: Hartije od vrednosti predstavljaju prenosive (negocijabilne)

isprave. Intenziten negocijabilnosi zavisi od vrste hartija od vrednosti. Najvei intenzitet
negocijabilnosti imaju hartije na donosioca, budui da se za njihov prenos ne zahteva
nikakva forma. Postavlja se, meutim, pitanje da li se mogu smatrati hartijama od
vrednosti isprave iji je prenos na osnovu posebnog zakona, ili klauzule samog
izdavaoca, zabranjen. Istina je da se ovim stavom u zanajnoj meri relativizuje
negocijabilnost kao karakteristika hartija od vrednosti, ali treba rei da je zabrana prenosa
hartija od vrednosti (npr. zabrana prenosa akcija na trea lica kod akcionarskih drutava
bez javnog upisa akcija) izuzetna, dok je njihova negocijabilnost pravilo.

FUNKCIJE I ZNAAJ HARTIJA OD VREDNOSTI

U savremenim trinim uslovima hartije od vrednosti imaju sve veu funkciju i

time sve vei znaaj. Klasine funkcije hartija od vrednosti ostaju i danas, istina,
nezamenjive, ali savremeni privredni ivot sve vie namee i nove funkcije hartija od
3
vrednosti ili, pak, osavremenjivanje klasinih funkcija. Otuda i savremeni privredni ivot
kreira i nove hartije od vrednosti, pogotovo u zemljama koje tek prihvataju trini model
privreivanja, ali i usavrava postojee forme hartija od vrednosti.
Savremene vrste akcija, obveznica, ekova, konosmana, tovarnih listova i sl.
umonogome odudaraju od do sada postojeih istih tipova hartija od vrednosti, to bez
sumnje unapreuje i njihove funkcije. Kompjuterizacija u hartije od vrednosi unosi pravu
tehnoloku revoluciju na planu poslovne prakse emisije hartija od vrednosti
(elektronske hartije od vrednosti sa digitalnim potpisima), a na planu pravne teorije
izaziva brojne sporove o pravnoj prirodi takvih proizvoda.

Monetarna funkcija: Hartije od vrednosi imaju znaajne funkcije u monetarno-

kreditnoj sferi. Prvo, neke hartije od vrednosti imaju prevashodnu funkciju sredstva
plaanja (ek, kreditno pismo itd.) Drugo, neke hartije od vrednosti imaju funkciju
kreditnog sredstva (menica, obveznica, blagajniki zapisi, certifikat, komercijalni zapisi
itd.) Tree, neke hartije od vrednosti imaju raznovrsne kombinovane funkcije
(investicione, zalozne, kreditne, fiskalne, upravljake i slino).

Robne funkcije: Hartije od vrednosti imaju znaajne funkcije i u oblasti

olakavanja odvijanja i vee sigurnosti robnog prometa: konosman, skladinica, prenosivi
tovarni list. U savremenoj poslovnoj praksi, upravo iz ovih potreba, sve vie isprava koje
krue u poslovno-pravnom saobraaju (pediterske potvrde, pediterski konosman,
konosman kombinovanog prevoza itd.) poprimaju odlike hartija od vrednosti, te postaju
ne samo faktiki, ve i formalnopravni, intervencijom zakonodavca, hartije od vrednosti.

-Znaaj hartija od vrednosti-

Znaaj hartija od vrednosti je omoguiti sigurniji, bri i jednostavniji platni i

robni promet, hartije od vrednosti imaju veliki znaaj kako za poverioca tako i za
dunika. Povoljnost pozicije poverioca uz posedovanje hartija od vrednosti ogleda se
posebno u sigurnijoj i obezbeenijoj poziciji u odnosu na situaciju kad ne poseduje ove
isprave. Prvo, potraivanje poverioca sa posedovanjem hartija od vrednosti znatno je
obezbeeno, jer poverilac esto pored glavnog dunika ima i regresne dunike koji mu
odgovaraju po naelu solidarnosti. Drugo, hartije od vrednosti omoguuju poveriocu laku
i jaku legitimacionu mo pred dunikom iz hartije. Tree, hartija od vrednosti omoguuje
poveriocu da na izrazito lak nain raspolae svojim pravom. etvrto, sa posedovanjem
hartija od vrednosti poverilac je siguran da dunik ne moe da isplati drugom licu
potraivanje iz hartije, budui da je za to potrebna prezentacija hartije od vrednosti koja
se nalazi u njegovim rukama ili kod njegovog punomonika. Peto, posedovanje hartija od
vrednosti stvara pretpostavku zakonitog i savesnog imaoca prava, tako da poverilac ne
mora da dokazuje osnov svog potraivanja. esto, manevarski prostor dunika za
isticanje prigovora poveriocu iz hartije od vrednosti znatno je suen, budui da u principu
moe da istie samo objektivne prigovore koji proizilaze iz linog odnosa sa poveriocem.
i sedmo, u sluaju spora, poloaj poverioca iz hartije od vrednosti znaajno je povoljniji.
Iako hartije od vrednosti prvenstveno favorizuju poziciju poverioca, i pozicija
dunika, mada naizgled apsurdno, iz hartija od vrednosti neto je povoljnija u odnosu na
poziciju dunika iz pravnih odnosa van hartija od vrednosti. Prvo, s obzirom na to da
4
hartije od vrednosti odlikuje prezentaciono svojstvo, dunik nije duan da izvri svoju
obavezu sve dok mu poverilac ne prezentuje te isprave. Drugo, proputanje izvrenja
odreenih radnji ili neblagovremeno izvrenje odreenih radnji od strane poverioca po
hartijama od vrednosti moe da vodi i definitivnom gubitku njegovih prava.Tree, kad
dunik izvri svoju obavezu iz hartija od vrednosi, ovlaen je da zahteva predaju te
isprave od poverioca, to mu kasnije slui kao siguran dokaz da je izvrio svoju obavezu.
etvrto, po izvrenju svoje obaveze dunik moe u odreenim sluajevima da vri
regresna prava prema drugim dunicima iz hartije od vrednosti, to mu znaajno olakava
poloaj.

KLASIFIKACIJA HARTIJA OD VREDNOSTI

U nauj zemlji status hartija od vrednosti imaju sledee isprave: menica, ek,
skladinica, prenosivi tovarni list, konosman, akcije obveznice, blagajniki zapis, opcija,
depozitne potvrde (imenovane hartije). Kriterijumi klasifikacije ovih hartija od vrednosti
u odreene kategorije mogu biti razliiti, ali sa zajednikom svrhom lokacije primene
odreenih specifinih pravila na pojedinane hartije od vrednosti svrstane u istu
kategoriju. U pravnoj teoriji prisutni su sledei kriterijumi klasifikacije hartija od
vrednosti u odreene kategorije: karakter inkorporisanog prava, povezanost sa osnovnim
poslom, nain nastanka prava iz hartija od vrednosti, karakter potraivanja iz hartija od
vrednosti, nain odreivanja imaoca prava i mesto izdavanja i ispunjenja.
S druge strane, i unutar pojedinanih hartija od vrednosti mogu se praviti
odredjene klasifikacije:
1. Hartije prema prirodi inkorporisanog prava:
stvarnopravne,
obligacionopravne,
hartije sa pravom uea (korporacione).

2. Hartije u odnosu prema osnovnom poslu:

konosman (osnovni posao je ugovor o pomorskom prevozu robe),
prenosivi tovarni list (osnovni posao je ugovor o prevozu robe kopnenim ili
vazdunim putem),
skladinica (osnovni posao je ugovor o uskladitenju).

3. Hartija prema nainu nastanka prava:

Konstitutivne hartije od vrednosti (menica),
nekonstitutivne hartije od vrednosti (sve ostale hartije od vrednosti)

4. Hartije prema karakteru potraivanja:

Novane hartije od vrednosti (menica, ek, obveznica, blagajniki zapis,
akcije, komercijalni zapis, certifikat),
robne hartije od vrednosti (konosman, skladinica, prenosivi tovarni list,
komercijalni zapis, kad glasi na robu).

5
 5. Hartije prema roku dospelosti:
kratkorone,
dugorone

6. Hartije prema mestu izdavanja i mestu ispunjenja:

Hartije od vrednosti u unutranjem prometu,
hartije od vrednosti u meunarodnom prometu.

7. Hartije prema nainu odreenja imaoca prava:

Hartije na ime,
hartije po naredbi,
hartije na donosioca,
alternativne hartije,
meovite hartije.

8. Hartije prema nainu izdavanja:

pojedinano (menica, ek, skladinica, konosman, tovarni list),
u seriju (akcije, obveznice, zapisi, certifikati)

9. Neklasifikovane.

OSTALA OPTA PRAVILA O HARTIJAMA OD VREDNOSTI

-Zalaganje-

Prenos hartijao od vrednosti u zalogu- Osim svojinskog prenosa hartija od

vrednosti, koji obuhvata i prenos prava svojine na hartiji i prenos prava iz hartije, korisnk
hartije moe da izvri prenos zalonog prava na hartiji, to predstavlja zalaganje prava
potraivanja iz hartije. Pravo svojine na hartiji ostaje u ovom sluaju i dalje kod
prenosioca (zaloni dunik), ali optereeno zalonim pravom zalogoprimca (zaloni
poverilac). Na osnovu ovakvog prenosa (klauzula na hartiji od vrednosti vrednost za
zalogu) sticalac hartije stie svojstvo zalonog poverioca realizuje prava iz hartije, ali
samo radi izmirenja potraivanja koje je obezbeeno zaloznim pravom ustanovljenim
prenosom hartije. Sticalac hartije od vrednosti zaloni poverilac, ne moe dalje
raspolagati pravima iz hartije, budui da ta prava nisu njegova, ve su mu preneta u tano
odreene svrhe. ovakvo lice moglo bi da izvr dalji prenos hartije od vrednosti samo na
sog punomonika, radi realizacije prava iz hartije u njegovo ime i za njegov raun.

Izdavalac hartije od vrednosti (kao i drugi dunik iz hartije), koju je njen korisnik
preneo na svog poverioca radi konstituisanja zalonog prava ne bi mogao prema takvom
sticaocu (zaloni poverilac) da istice prigovore koje ima iz svog linog odnosa sa
korisnikom hartije, budui da zaloni poverilac prima hartiju u svom interesu i deluje u

6
svoje ime, osim u sluaju dokazane nesavesnosti zalonog poverioca Dunik zalonog
potraivanja iz hartije od vrednosti mogao bi, meutim, zalogoprimcu da istie prigovore
koje ima iz svog linog odnosa s njim. Zalagati se mogu i hartije od vrednosti na ime i
hartije od vrednosti po naredbi i hartije od vrednosti na donosioca. Poverilac stie
zalono pravo na potraivanju upisanom u hartiju od vrednosti na donosioca kad mu ona
bude predata. Praktino, meutim, kad je re o hartijama na donosioca, zalaganje
potraivanja izmeu zalogodavca i zalogoprimca ne bi moglo da iskljui pravo
zalogoprimca, za razliku od hartija od vrednosti na ime i po naredbi, da prema treem
savesnom licu dalje prenosi tu hartiju svojinskim prenosom.

-Prenos punomoja-

Prenos hartija od vrednosti radi punomoja- Zakoniti imalac hartija od vrednosti

na ime ili po naredbi (ali ne i hartije od vrednosti na donosica zbog njene prirode) moe
da ovlasti neko drugo lice kao svog punomonika (klauzula u hartiji vrednost za naplatu i
slino) da u njegovo ime i za njegov raun ostvaruje prava iz hartije. Kako je u ovom
sluaju re o punomoniku zakonitog korisnika menice, koji nije samostalni poverilac i
ne deluje u svoje ime, to dunik iz hartije od vrednosti moe prema njemu da istie sve
prigovore koje ima iz linog odnosa sa zakonitim imaocem te hartije, ali ne i prigovore
koje ima iz linog odnosa sa punomonikom, jer punomonik ne postupa u svoje ime i ne
realizuje nikakvo svoje pravo. Lice koje stekne hartiju od vrednosti kao punomonik
moe dalje njome raspolagati samo po pravilima o prenosu punomoja na drugo lice, ali
ne moe vriti njen svojinski prenos, budui da ni sam takvim pravom ne raspolae.

- Konvertovanje-

Promena tipa hartije od vrednosti od strane izdavaoca- Raznovrsne potrebe mogu

diktirati promenu tipa izdate hartije od vrednosti, radi poveanja njene cirkulacione moi
ili radi smanjenja njene cirkulacione moi. Razumljivo je da su ove promene mogue
samo ako nije re o hartijama od vrednosti koje po samom zakonu mogu da budu samo
na ime, ili koje voljom izdavaoca glase samo na ime odreenoga lica uz zabranu
promene. Ako ovakvih iskljuenja nema, izdavalac moe na zahtev i o troku zakonitog
imaoca (proveravajui njegovu formalnu legitimaciju i postupajui savesno kod hartija na
donosioca) hartiju od vrednosti na ime pretvoriti u hartiju od vrednosti na donosioca ili
po naredbi, poveavajui time njenu cirkulacionu i negocijabilnu mo (konverzija)
odnosno moe hartiju od vrednosti na donosioca pretvoriti u hartiju od vrednosti na ime
ili po naredbi, smanjujii time njenu cirkulacionu i negocijabilnu mo (vinkulacija).

Promena kod hartije od vrednosti od strane imaoca- Zakoniti imalac hartija od

vrednosti koje glase po naredbi ili na donosioca, moe prilikom njihovog prenosa da
izvri odreene promene radi olakanja ili oteanja njihovog prenosa. Na ovaj nain
imalac hartije od vrednosti na donosioca moe je indosamentom preneti na odreeno lice,
a imalac hartije od vrednosti po naredbi moe je preneti indosamentom na donosioca sa
dejstvom blanko indosamenta. Za razliku od identinih promena koje vri izdavalac, a
kojima se menja tip hartije od vrednosti, u sluaju ovih promenakoje vri imalac
(korisnik) hartije od vrednosti ne menja se njihov tip. Ovo se vidi iz toga to se hartija od
7
vrednosti po naredbi koja je preneta blanko indosamentom moe dalje prenositi punim
indosamentom, dok hartija od vrednosti na donosioca koja je preneta indosamentom na
odreeno lice (puni indosament), moe se dalje prenositi indosamentom na donosioca.
Imalac hartije na ime, za razliku od hartija od vrednosti na donosioca i po naredbi, ne
moe da vri nikakve sline promene, s obzirom na to da se ove hartije prenose uvek
cesijom na odreeno lice (nije mogua cesija na donosioca).

- Deljenje i sjedinjenje-

Deljenje i sjedinjenje hartija od vrednosti- Imalac hartije od vrednosti moe da

zahteva (o svom trosku) da mu izdavalac izvri njenu podelu na vie hartija, uz povraaj
izdavaocu postojee hartije. Kod hartija koje se izdaju u seriji, ova podela ne moe ii
ispod najnieg apoena izdate hartije. Na ovaj nain imalac hartija od vrednosti moe
vriti lake raspolaganje pravima iz tih hartija (umesto jedne skladinice kad dobije vie
skladinica, moe delimino raspolagati robom; umesto jedne akcije kad dobije vie,
moe njima raspolagati sukcesivno itd).

Imalac hartije od vrednosti, obrnuto od deobe, moe zahtevati sjedinjavanje vie

hartija od vrednosti izdatih od istog izdavaoca i za istu vrstu obaveza (kod hartija koje se
izdaju u seriji treba da se radi o hartijama iz iste serije). Razlozi za ovo mogu biti
praktine i druge prirode (umesto vie hartija od vrednosti dobija se manje ili samo
jedna), dok obaveze izdavaoca ostaje istovetna.

-Zamena i amortizacija hartija od vrednosti-

Institut zamene se odnosi na oteenu hariju od vrednosti, pri emu se

podrazumeva fiziko oteenje, a istinitost i sadrina isprave mogu biti tano utvrene.
Imalac oteene hartije od vrednosti koja nije podobna za promet, ali ija se istinitost i
sadrina mogu tano utvrditi, ima pravo da zahteva izdavanje nove hartije od vrednosti u
sitom iznosu, s tim da vrati oteenu hartiju i nadoknadi trokove (lan 259. ZOO)
Zamena je, dakle, mogua samo ako se radi o hartiji od vrednosti iji stepen
oteenja nije toliki da se ne moe sa sigurnou utvrditi njen sadaj. U protivnom, mora
se vriti amortizacija hartije, ukoliko imalac eli da iz nje ostvaruje prava. Izgubljena
hartija od vrednosti moe se amortizovati posebnim zakonom samo ako glasi na ime ili
po naredbi, ukoliko posebnim zakonom nije drugije odreeno (lan 260. ZOO).
Amortizacija je sudsko ponitenje hartije od vrednosti, u odreenim sluajevima i
po propisanom postupku, ime se dotina hartija proglaava nevaeom. Amortizacija se
vri na zahtev zaiteresovanog predlagaa u sudskom vanparninom postupku. Na osnovu
amortizovane hartije od vrednosti ne mogu se ostvarivati nikakva prava.
Izuzetno, lice koje je na zakonit nain i savestan nain dolo do amortizovane
hartije od vrednosti i postao njen imalac, moe od predlagaa amortuzacionog postupka,
ako se on neostovano obogatio, da zahteva da mu preda sve ono to je primio od
izdavaoca (ili prenosioca) amortizovane hartije.
Pokretanje postupka amortizacije ima dvojaku svrhu. S jedne strane, ona
omoguava zakonitom imaocu hartije da realizuje prava iz hartije i bez njenog
posedovanja, to predstavlja izuzetak od naela inkorporacije. S druge strane,
8
amortizacija onemoguava neovlaenog draoca nestale (izgubljene i dr.) hartije da iz
nje ostvari prava.
Pokrenuti amortizacioni postupak ima dejstvo:
1) Prema predlagau,
2) prema izdavaocu hartije,
3) prema drugom duniku iz hartije.

Postupak amortizacije nestale hartije od vrednosti moe da pokrene svako lice

koje bi na osnovu nje, da nije nestala, moglo da ostvaruje pravo iz hartije. Uz predlog
postupka amortizacije, predlaga treba da priloi prepis nestale hartije od vrednosti, ako
postoji.

PRAVNA PRIRODA ODNOSA IZ HARTIJE OD VREDNOSTI

Uopte o nastanku obaveze iz hartije od : Sve hartije od vrednosti izaduju se po

pravilu povodom nekog pravnog posla koji postoji prethodno izmeu njihovog izdavaoca
i korisnika, s tim to se ovaj pravni posao kod klauzalnih hartija vidi iz samih hartija od
vrednosti, dok se kod apstraktnih hartija od vrednosti on ne vidi. Postojanje ovog
prethodnog pravnog odnosa posebno aktuelizuje pitanje kad nastaje obaveza iz harija od
vrednosti.
U pokuaju odgovora na ovo pitanje, pravna teorija i za njom zakonodavstvo i
poslovna praksa, ponudili su do sada dva odgovora. Prvi, odnos izmeu dunika i
poverioca iz hartije od vrednostinastaje jednostranom izjavomvolje dunika (izdavaoca i
docnijeg prenosioca), s tim to se u pogledu vremenskog momenta kad se smatra da je ta
izjava uinjena razlikuje teorija emisije i teorija kreacije. Drugi, odnos izmeu dunika i
poverioca iz hartije od vrednosti nastaje ugovorno.

Teorija kreacije- Prema ovoj teoriji obaveza dunika iz hartije od vrednosti

nastaje u trenutku kad stavi svoj potpis na hartiju od vrednosti, bez obzira na to to je jo
nije predao korisniku. Otuda, pristalice ove teorije danas po pravilu vre njeno
ublaavanje zahtevom da tree lice doe do hartije od vrednosti na savestan nain
(teorija kreacije kombinovana sa teorijom savesti i teorijom svojine). Takvim
ublaavanjem ove teorije kradljivac ili nalaza hartije od vrednosti, na primer, ne bi imao
prava iz hartije od vrednosti (to bi po njenoj istoj varijanti bilo mogue).

Teorija emisije: Prema ovj teoriji obaveza dunika iz hartije od vrednosti nastaje u
momentu kada on (izdavalac ili drugi dunik kod prenosioca), posle stavljanja svog
potpisa na hartiju od vrednosti, izvri i njenupredaju (emitovanje) korisniku. Prema ovoj
teoriji, u njenom istom vidu, obaveza izdavaoca (i docnijeg dunika) ne bi nastala ni ako
je hartija od vrednosti izala iz njegovih ruku, mimo njegove volje, a kasnije u opticaju
dola ruke savesnog sticaoca (ovo je redovno mogue kod hartija na donosioca). Na
zakon o obligacionim odnosima u objanjenju prirode obaveze iz hartija od vrednosti
polazi od teorije emisije, ali je i koriguje teorijom savesnosti.

9
 Teorija ugovora: Prema ovoj teoriji obaveza izdavaoca iz hartije od vrednosti
nastaje tek u asu kad sklopi ugovor sa prvim korisnikom hartije, a ugovor se smatra
sklopljenim tek kad je izvrena i predaja te hartije od vrednosti korisniku. Ova teorija u
savremeno vreme koriguje se teorijom pravog privida, prema kojoj svako tree lice koje
se savesno pouzda u formalnu ispravnost hartije od vrednosti u opticaju bie njen zakonit
imalac, bez obzira na to da li je ona ula u opticaj na osnovu valjanog ugovora izdavaoca
s prvim korisnikom.
Teorija pribliavanja: Kombinacijom teorije kreacije sa teorijom savesnosti i
svojine (tako da nesavesni sticalac hartije od vrednosti ne moe da postane njen zakoniti
imalac i time poverilac prava iz hartije, bez obzira na to to je izdavalac hartiju potpisao),
kao i kombinacijomteorije emisije sa teorijom savesnosti (tako da savesni docniji sticalac
hartije od vrednosti postaje poverilac i zakoniti imalac, ak i iako je hartija izala iz ruku
izdavaoca bez njene volje), te najzad kombinacijom teorije ugovora sa teorijom pravnog
privida (tako da je svaki savesni sticalac hartije od vrednosti njen zakoniti imalac i
poverilac prava iz hartije, bez obzira na postojanje ugovora izmeu izdavaoca i prvog
korisnika), dolo je do znaajnog pribliavanja teorijskih shvatanja u poetku
nepomirljivo suprostavljenih. Ovakvo pribliavanje u svom praktinom ishoditu vodi
gubljenju znaaja poetnog teorijskog spora o pravnoj prirodi hartija od vrednosti.

VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTI KOJE SU REGISTROVANE U

CENTRALNOM REGISTRU HARTIJA OD VREDNOSTI

U Centralnom registru hartija od vrednosti registruju se:

akcije preduzea i banaka;
obveznice koje emituju preduzea, banke i druge finansijske institucije;
zapisi Republike Srbije;
blagajniki zapisi Narodne banke Srbije;
obveznice Republike Srbije izdate za izmirenje obaveza po osnovu devizne
tednje granana.

-OBVEZNICE-

Obveznica je hartija od vrednosti kojom se njen izdavalac obavezuje da e licu

koji je zakoniti imalac obveznice isplatiti o dospelosti iznos na koji ona glasi, sa
kamatom. Poput akcija, obveznice najee spadaju u dugorone hartije od vrednosti (sa
rokom dospelosti duim od godinu dana), sa identinom svrhom prikupljanja slobodnih
novanih sredstava za potrebe izdavaoca. Ipak, izmeu akcije i obveznice postoje znatne
razlike. Izmeu ostalog, imalac obveznice je poverilac njenog izdavaoca, a akcionar je
lan izdavaoca. Za razliku od akcionara, imalac obveznice nema upravljaka prava u
drutvu izdavaoca. Iz akcije proistie pravo na dividendu, dok imalac obveznice ima
pravo na kamatu. Akcionar snosi rizik poslovanja izdavaoca do iznosa svog uloga, a
10
imalac obveznice ne snosi nikakav rizik (ako je re o obveznici koja nije obezbeena
garancijom, njen imalac snosi rizik insolventnosti i steaja izdavaoca).

I pored nesumnjivih razlika izeu akcija i obveznica, u novije vreme postoji

snana tendencija njihovog pribliavanja. Kreiraju se neke vrste obveznica koje su veoma
bliske akcijama (participativne obveznice). S druge strane kreiraju se neke vrste akcija
koje su sline obveznicama (prioritetne participativne akcije bez prava glasa). Uz to,
postoje i obveznice koje se izdaju sa mogunou zamene u akcije po opciji imaoca
obveznice, kao i obveznicekoje su automatski zamenjive u akcije. Otuda se u teoriji sve
vie govori o takozvanim meovitim hartijama.U pogledu obveznica, na osnovni pravni
izvor je Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.

Obveznice mogu da izdaju drava, preduzee i druga pravna lica. Banka moe da
izdaje obveznice u svoje ime i za svoj racun, u svoje ime i za raun dunika ili u ime i za
raun dunika iz obveznice. Ostali izdavaoci mogu da izdaju obveznice samo u svoje ime
i za svoj raun. Izdavanje obveznica vri se na osnovu odluke emitenta ili na osnovu
posebnog zakona.

Emitent moe pristupiti izdavanju obveznica tek kad dobije odobrenje nadlenog
dravnog organa (ovo pravilo ne vai u sluaju kad se drava pojavljuje kao emitent
obveznica). Na osnovu posebnog zakona obveznice se izdaju kada je u pitanju
prikupljanje slobodnih novanih sredstava radi irih drutvenih potreba na primer
obveznice zajmaza privredni preporod Srbije (koje u praksi nisu postigle javno obeane
drutvene ciljeve). O izdavanju obveznica emitent objavljuje oglas u sredstvima javnog
informisanja, jer je izdavanje obveznica uvek masovni pravni posao, naroito kada su u
pitanju javni zajmovi. Izdavanjem obveznica AD moe poveati svoj kaapital ako je
drutvu potreban uvean kapital samo privremeno. Za razliku od akcija, obveznice ne
daju pravo imaocima da uestvuju u upravljanju emitentom. Obveznice koje je AD izdalo
ne daje imaocima pravo na dividendu, nego pravo na kamatu koja je naznaena u
obveznici, a koja ne zavisi od dobiti iz poslovanja emitenta.

Postoji i kategorija zamenjivih (konvertibilnih)obveznica. To su obveznice koje

izdaje AD stim to njihov imalac ima pravo da ih zameni za akcije istog drutva, u
sluaju kad ono odlui da izda novu seriju akcija. Obveznica moe biti naznaena u
dinarima ili stranoj valuti, s tim da se kod nas kupuje i prodaje u dinarima. Isplata
obaveza iz obveznice koja glasi na stranu valutu isplauje se u toj valuti ili u dinarima po
kursu koji vai na dan isplate.

Osnovan obeleja obveznoca- Obveznica je pismena isprava kojom se izdavalac

obavezuje da e licu naznaenom u obveznici, ili donosiocu obveznice, ili po njegovoj
naredbi, isplatiti odreenoga dana iznos naveden u obveznici, odnosno iznos anuitetnog
kupona.

Obveznica je hartija od vrednosti kojom se reguliu obaveze izdavaoca i

vlasnika obveznice,
Obveznica moe da glasi na ime i prezime, donosioca i po naredbi.
11
 Obveznica moe biti sa kuponom i bez njega.

Sa ekonomske take gledita, izdavanje obveznica predstavlja zaseban oblik

pozajmljivanja kapitala (novca). Lice koje izdaje obveznicu obeava da e plaati
odreeni iznos dinara u svakom periodu (kupon) sve do dana dospelosti obveznice, kada
e vlasniku obveznice vratiti i pozajmljenu glavnicu novca, oznaenu kao nominalnu
vrednost obveznice. Obveznica sa kuponom omogucava njenom vlasniku godinje isplate
kamate prema amortizacionom planu obveznice. No, moe postojati i obveznica bez
kupona, i tada se izdavalac obavezuje da ceo nominalni iznos obveznice plati imaocu
obveznice u momentu njene dospelosti, s tim da se istovremeno isplate i kamata i
glavnica.

Postoje tri naina emisije obveznica : upisivanje obveznica ili supskripcija, stalna
prodaja obveznica i slobodna prodaja obveznica.

Obveznice mogu da budu sa fiksnom ili promenljivom kamatom. U praksi se

smatra da su kamatna plaanja sigurna ako su kod industrijskih preduzea tri puta
pokrivena profitom a kod preduzea elektroprivrede dva puta.

Obveznice prema trajanju kreditnog odnosa, dele se na:

Kratkorone
Srednjorone
Dugorone

Prema subjektu koji ih izdaje obveznice se dele na:

Obveznice koje izdaje javni sektor
Obveznice koje izdaje privatni sektor

Sa stanovita osiguranja potraivanja, obveznice se klasifikuju na:

neosigurane i
osiguranje obveznice.

Prema nainu uestvovanja u dobitku preduzea, na:

obveznice sa finansijskom kamatom
dohodovne obveznice i
participirajue obveznice.

Prema vremenu otkupa, dele se na:
obveznice po isteku roka i
obveznice pre isteka roka.

Prema nainu njihove amortzizacije klasifikuju se na:
obveznice sa jednokratnim dospeem
obveznice sa viekratnim (serijskim) dospeem.

12
U naem pravu insistira se na tome da izdavnje obveznica mora biti uspeno, a to znai
da je u roku za isplatu obveznice uplaeno najmanje 90 % od ukupnog novanog iznosa
koji je oznaen u objavi za upis obveznice.

-OBVEZNICE STARE DEVIZNE TEDNJE-

Konverzija deviznih tednih uloga graana u obveznice Republike

Srbije

Zakon kojim se regulise izmirenje obaveza prema graanima po osnovu devizne

tednje Zakon o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu
devizne tednje graana (Sluzbeni list SRJ br. 36/2002) stupio je na snagu 4. jula
2002. godine i podrazumeva: koverziju deviznih tednih uloga graana u obveznice
Republike Srbije.

Tim zakonom propisana je obavezna konverzija deviznih tednih uloga graana u

obveznice Republike Srbije i Republike Crne Gore srazmerno visini devizne tednje
graana ije je prebivalite na teritoriji tih republika. Vlasnici obveznica serija A i B
emitovanih od strane SR Jugoslavije ostvaruju prava koja su utvrena tim obveznicama i
mogu ih zameniti u obveznice Republike Srbije.

Republika Srbija je za izmirenje obaveza utvrenih tim zakonom emitovala

obveznice Republike Srbije 19. avgusta 2002. godine, na osnovu Odluke o emisiji
obveznica Republike Srbije za izmirenje obaveza po osnovu devizne tednje graana
("Slubeni glasnik RS", br. 48/2002 i br. 56/2002)

Konverzija se vri po pojedinanom tednom ulogu, a ako devizni tedia

raspolae sa vie tednih uloga, potvrda se izdaje na ukupan iznos konvertovane devizne
tednje u obveznice, zbirno po svim tednim ulozima.

Konverziju deviznih tednih uloga u obveznice Republike Srbije vre banke kod
kojih je poloena devizna tednja. Banke vre konverziju tako to na devizne tedne
uloge obraunavaju i pripisuju kamatu po stopi od 2 % godinje do dana njihovog
dospea 19. avgusta 2002. godine, taj iznos preraunavaju u evre po srednjem kursu
koji vai na dan konverzije i utvruju pravo na obveznice Republike Srbije serije A koje
dospevaju u periodu od 2002. godine do 2016. godine. Vrednost izvrene konverzije
evidentira se u tednim knjizicama, a deviznom tedii se o tome uruuje potvrda i
istovremeno otvara raun h.o.v., kao podraun rauna h.o.v. banke lana Centralnog
registra h.o.v. koji se vodi u Centralnom registru h.o.v.

13
 Centralni registar hartija od vrednosti (CRHOV) vri preknjiavanje tih obveznica
u sluajevima:
trgovanja obveznicama na berzi,
promene vlasnitva obveznica ban berze (trgovanje, posebni ugovori, naslee itd.)
promene sa jednog na drugi raun istog vlasnika (trgovaki raun, zaloni raun),
promene lana kod kojeg se vode rauni jednog vlasnika.

Vrednost izvrene konverzije evidentira se u tednim knjiicama, a deviznom

tedii se o tome uruuje potvrda i istovremeno otvara raun hartija od vrednosti kao
podraun rauna hartija od vrednosti banke koji se vodi u Centralnom registru.

Odlukom o bliim uslovima i nainu vrenja konverzije deviznih depozita

graana oroenih kod Dafiment banke a.d. Beograd i Jugoskandika, donetom na osnovu
Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po ugovorima o
deviznim depozitima graana oroenim kod Dafiment banke a.d. Beograd, u likvidaciji i
po deviznim sredstvima graana poloenim kod Banke privatne privrede Crne Gore d.d.
Podgorica (Slubeni list SRJ, broj 36/2002). Vlada Republike Srbije je predvidela blie
uslove i nain vrenja ove konverzije. Radi regulisanja javnog duga Savezne Republike
Jugoslavije iz lana 1. tog zakona, koji je postao dug Republike Srbije i Republike Crne
Gore, Republika Srbija i Republika Crna Gora su emitovale obveznice koje glase na evro.

Karakteristike obveznica Republike Srbije

Obveznice stare devizne tednje emituje Republika Srbija po osnovu izmirenja

obaveza prema graanima na osnovu devizne tednje graana kod banaka koje su
izgubile dozvolu za rad. Nominalna vrednost ovih obveznica je 1 euro i izdaju se u
nematerijalnom (elektronskom) obliku bez kupona, poev od 2002. godine sa dospeem
svakog 31.maja sve do 2016. godine. Obveznice stare devizne tednje se kotiraju na
berzi, tako da je kupovinom i prodajom obveznica stare devizne tednje u kontinuitetu na
berzi mogue uveati kapital na osnovu ostvarenih razlika izmeu prodajnih i kupovnih
cena.

tedna knjiica i obveznica su isto - potuje se obaveza da se stara devizna tednja

isplati u zakonskom roku. tedia sam odluuje da uzme obveznice ili da zadri svoju
tednu knjiicu. Rukovanje sa obveznicama je lake, a mogu da se koriste i za razna
plaanja. Ko se odlui za obveznice imae jo jedan dobitak - suma novca koja je na
njima ispisana bie vea od devizne tednje jer e dobiti i kamatu kad obveznica bude
dospelazanaplatu.

Obveznice koje su izdate po osnovu regulisanja javnog duga je takoe mogue

prevremeno prodati u nekoj od poslovnih banaka. Da bi se prodale obveznice stare
devizne tednje neophodno je da se u banku koja vri njihov otkup odnese izvod iz banke
kod koje se vodi vlasniki raun ovih hartija i da se zakljui ugovor o prodaji obveznica
sa bankom koja vri otkup.

14
 Banka kod koje se vodi vlasniki raun e poslovnoj banci koja vri otkup
dostaviti odgovarajue naloge i ona e u roku od nekoliko dana izvriti uplatu na raun
po osnovu prodaje obveznica stare devizne tednje.

Pomenute obveznice emituju se u nematerijalnom obliku, bez kupona,

pojedinano za svaku godinu, i registruju se kod Narodne banke Srbije Centralnog
registra h.o.v.. Obveznice glase na ime i prenosive su, a isplauju se u evrima ili, na
zahtev vlasnika tih obveznica u dinarima. CRHOV ima obavezu registracije tih obveznica
na osnovu podataka koje mu dostavljaju ovlaene banke. Vrednost izvrene konverzije
depozita u obveznice registruje se u CRHOV na raunu hartija od vrednosti, a deponentu
se o tome uruuje potvrda. Na osnovu racuna otvorenog u CR h.o.v., deponent ostvaruje
prava po osnovu obveznica i to isplatu u rokovima dospea utvrenim zakonom, isplatu
pre roka dospea na osnovu odredaba odgovarajueg zakona, prenos vlasnistva, trgovinu
i druga prava.

Obveznice glase na ime i prenosive su, izdaju se u nematerijalnom obliku

(elektronski zapis), u seriji A bez kupona, sa rokovima dospea svakog 31. maja u
periodu od 2003. do 2016. godine, osim za 2002. godinu, koje su dospele 26. avgusta
2002. godine.

Vlasnik obveznice u rokovima njihovog dospea moe koristiti za plaanje poreza

na promet, akciza, poreza na imovinu, poreza na dohodak graana i poreza na dobit
korporacija.

Takoe, vlasnik obveznica moe obveznice koristiti i pre rokova njihovog

dospea za:
kupovinu akcija preduzea u procesu privatizacije
kupovinu akcija ovlaenih banaka
kupovinu stanova, stambenih objekata, poslovnog prostora, zemljita i druge
imovine u dravnoj svojini

Inicijalni vlasnik obveznica tedia ija je tednja konvertovana u obveznice

Republike Srbije moe za sebe i lanove svoje ue porodice (brani drug, roditelji, deca,
braa i sestre) koristiti obveznice i pre rokova njihovog dospea uz diskont po kamatnoj
stopi od 2% godinje, u skladu sa lanom 14. Zakona i to za plaanje: trokova nabavke
lekova, ortopedskih pomagala i sprava u zemlji i inostranstvu, trokova leenja u zemlji i
inostranstvu, kao i trokova sahrane i prenosa posmrtnih ostataka iz inostranstva, na
osnovu Odluke o korienju obveznica Republike Srbije po osnovu devizne tednje
graana pre roka dospea radi plaanja odreenih trokova ("Slubeni glasnik RS" br.
50/2002 i br. 56/2002)

Navedene trokove, takoe, pod istim uslovima, a na osnovu lana 13. Zakona o
regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po ugovorima o deviznim
depozitima graana oroenim kod Dafiment banke AD Beograd, u likvidaciji i po
deviznim sredstvima graana poloenim kod Banke privatne provrede Crne Gore DD
Podgorica ("Slubeni list SRJ", br. 36/2002), obveznicama pre roka dospea, mogu
15
plaati vlasnici obveznica Republike Srbije, emitovanih po osnovu deviznih depozita
poloenih kod tih banaka."
Promet obveznica je slobodan i osloboen poreza na promet, provizije na platni
promet, poreza na kapitalnu dobit, poreza na finansijske transakcije, kao i drugih poreza
(lan 9. Zakona).
ZAKON
O REGULISANJU JAVNOG DUGA SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE PO
OSNOVU DEVIZNE TEDNJE GRAANA

I. OSNOVNE ODREDBE

lan 1.

Ovim zakonom ureuju se uslovi i nain regulisanja obaveza po osnovu devizne tednje
graana iz lana 2. Zakona o izmirenju obaveza po osnovu devizne tednje graana
("Slubeni list SRJ", br. 59/98, 44/99 i 53/2001) (u daljem tekstu: Zakon) koja je
pretvorena u oroeni depozit kod ovlaenih banaka i predstavlja javni dug Savezne
Republike Jugoslavije u skladu s lanom 4. Zakona.

lan 2.

Javni dug iz lana 1. ovog zakona iznosi 4,2 mlrd evra i obuhvata:

stanje devizne tednje graana na dan 31. marta 2002. godine, obraunato kao
razlika stanja devizne tednje kod ovlaenih banaka iz lana 2. Zakona na dan
31. decembra 1997. godine i isplata izvrenih do 31. marta 2002. godine u iznosu
3,2 mlrd evra;
pripisanu kamatu, obraunatu po kamatnoj stopi od 2% godinje, i kursne razlike
obraunate za period od 1. januara 1998. do 31. marta 2002. godine u iznosu 0,4
mlrd evra;

kamatu, obraunatu po kamatnoj stopi od 2% godinje, za period od 1. aprila

2002. godine do rokova dospea utvrenih ovim zakonom u iznosu 0,6 mlrd evra.

lan 3.

Obaveza Savezne Republike Jugoslavije po osnovu javnog duga utvrenog na nain iz

lana 2. ovog zakona postaje, od dana stupanja na snagu tog zakona, obaveza, odnosno
dug Republike Srbije i Republike Crne Gore - srazmerno visini devizne tednje graana
ije je prebivalite na teritoriji tih republika.

16
 II DINAMIKA IZVRENJA OBAVEZA PREMA DEVIZNIM TEDIAMA

lan 4.

Obaveze prema deviznim tediama izvravaju se prema sledeoj dinamici:

u toku 2002. godine - u visini do 276,10 evra,

31. maja 2003. godine - u visini do 380 evra,

31. maja 2004. godine - u visini do 530 evra.

Preostali iznos obaveza prema deviznim tediama isplauje se u 12 godinjih rata, koje
rastu po stopi geometrijske progresije od 10% i dospevaju svakog 31. maja u periodu od
2005. do 2016. godine, a izraunavaju se mnoenjem tog iznosa sledeim koeficijentima:

za 2005. godinu - koeficijentom 0,05425092,

za 2006. godinu - koeficijentom 0,05967601,

za 2007. godinu - koeficijentom 0,06564361,

za 2008. godinu - koeficijentom 0,07220798,

za 2009. godinu - koeficijentom 0,07942877,

za 2010. godinu - koeficijentom 0,08737165,

za 2011. godinu - koeficijentom 0,09610881,

za 2012. godinu - koeficijentom 0,10571970,

za 2013. godinu - koeficijentom 0,11629167,

za 2014. godinu - koeficijentom 0,12792083,

za 2015. godinu - koeficijentom 0,14071292,

za 2016. godinu - koeficijentom 0,15478421.

Devizni tedia ima pravo na isplatu godinje rate u visini od najmanje 500 evra ako su
godinje rate iz stava 2. ovog lana manje od tog iznosa.

Pravo na isplatu u smislu ovog lana, ukljuujui i unapred obraunatu kamatu po stopi
od 2% godinje, utvruje se po jednom deviznom tednom ulogu.

17
 III NAIN REGULISANJA JAVNOG DUGA SAVEZNE REPUBLIKE
JUGOSLAVIJE OBVEZNICE

lan 5.

Radi regulisanja javnog duga Savezne Republike Jugoslavije koji je postao dug
Republike Srbije i Republike Crne Gore, Republika Srbija i Republika Crna Gora, u
skladu sa odredbama ovog zakona, emitovae obveznice, koje glase na evro.

Obveznice iz stava 1. ovog lana emituju se u nematerijalnom obliku, bez kupona,

pojedinano za svaku godinu, i registruju kod Narodne banke Jugoslavije - Zavoda za
obraun i plaanja - Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti (u daljem
tekstu: Centralni registar).

Obveznice iz stava 1. ovog lana glase na ime i prenosive su, a isplauju se u evrima ili,
na zahtev vlasnika tih obveznica - u dinarima.

Osnovne elemente obveznica, iznos emisije, kao i uslove distribucije i naplate obveznica,
propisuju vlade Republike Srbije i Republike Crne Gore.

lan 6.

Obveznicama iz lana 5. ovog zakona reguliu se obaveze prema deviznim tediama

utvrene u smislu lana 4. tog zakona, osim obaveza koje su izvrene do dana emisije
obveznica iz lana 5. ovog zakona.

Obaveze prema deviznim tediama utvrene u smislu lana 4. ovog zakona reguliu se
na dan emisije obveznica iz stava 1. ovog lana - konverzijom tednih uloga graana u
obveznice.

Propisima iz lana 5. stav 4. ovog zakona, vlade Republike Srbije i Republike Crne Gore
utvrdie rok dospea obveznica kojima se reguliu obaveze koje dospevaju u 2002.
godini, a nisu izmirene do dana emisije obveznica iz tog lana.

lan 7.

Vrednost izvrene konverzije tednih uloga graana u obveznice evidentira se u tednim

knjiicama i registruje u Centralnom registru na raunu hartija od vrednosti, a deviznom
tedii se o tome uruuje potvrda.

Na osnovu rauna otvorenog u Centralnom registru, devizni tedia ostvaruje prava iz

obveznica - isplatu u rokovima iz ovog zakona, prenos vlasnitva, trgovinu i druga prava.

Devizna knjiica iz stava 1. ovog lana slui deviznom tedii kao dokaz da je njegov
tedni ulog konvertovan u obveznice.

18
 lan 8.

Ovlaene banke iz lana 2. Zakona, banke koje su usled statusnih promena postale
pravni sledbenici tih banaka, kao i banke koje, u skladu s propisima kojima se ureuju
sanacija, steaj i likvidacija banaka, preuzimaju poslove u vezi sa isplatom devizne
tednje graana poloene kod ovlaenih banaka iz tog lana nad kojima je pokrenut
postupak steaja ili likvidacije dune su da, na dan emisije obveznica, neisplaene
devizne tedne uloge graana preraunaju u evre i iskau u evrima, utvrde obaveze prema
deviznim tediama u smislu lana 4. ovog zakona i izvre konverziju tih uloga u
obveznice na nain utvren lanom 6. tog zakona.

lan 9.

Blie uslove i nain vrenja konverzije tednih uloga graana u obveznice u smislu ovog
zakona, nain njihovog knjigovodstvenog evidentiranja, kao i nain registracije
obveznica u Centralnom registru, propisuje Narodna banka Jugoslavije.

lan 10.

Promet obveznica emitovanih u skladu sa ovim zakonom je slobodan i osloboen poreza

na promet, provizije na platni promet, poreza na kapitalnu dobit, poreza na finansijske
transakcije, kao i drugih poreza.

Domae pravno lice i preduzetnik, domae fiziko lice i graani na privremenom radu u
inostranstvu, kao i strano fiziko i pravno lice, obveznice iz lana 5. ovog zakona mogu
kupovati i prodavati na finansijskoj berzi za devize.

lan 11.

Devize ostvarene prodajom obveznica u smislu lana 10. stav 2. ovog zakona, domae
pravno lice i preduzetnik i strano fiziko i pravno lice dre na deviznom raunu.

Devize iz stava 1. ovog lana, kao i devize ostvarene naplatom obveznica u roku dospea,
strano fiziko i pravno lice mogu slobodno transferisati u inostranstvo.

lan 12.

Obveznice iz lana 5. ovog zakona kojima su regulisane obaveze prema deviznim

tediama u smislu lana 6. stav 2. ovog zakona mogu se, pre roka dospea, koristiti za:

1. kupovinu akcija preduzea u procesu svojinske transformacije, radi prodaje

drutvenog kapitala;
2. kupovinu akcija ovlaenih banaka;

3. kupovinu stanova, stambenih objekata, poslovnog prostora, zemljita i druge

imovine u dravnoj svojini.
19
Blie uslove korienja obveznica za namene iz stava 1. ovog lana utvruju vlasnici
imovine iz tog stava.

lan 13.

Vlasnik obveznica iz lana 5. ovog zakona moe tim obveznicama, u rokovima njihovog
dospea, pored plaanja iz lana 12. tog zakona plaati i porez na promet, akcize, porez
na imovinu, porez na dohodak graana i porez na dobit korporacija.

lan 14.

Inicijalni vlasnik obveznica iz lana 5. ovog zakona moe te obveznice koristiti i pre roka
dospea, i to za plaanje trokova leenja, za nabavku lekova, za plaanje trokova
sahrane i u drugim sluajevima do iznosa stvarnih trokova, pod uslovima i do iznosa
koje propiu republike vlade.

Inicijalnim vlasnikom iz stava 1. ovog lana smatra se devizni tedia ija je tednja
konvertovana u obveznice u smislu lana 6. stav 2. ovog zakona.

IV IZVORI SREDSTAVA ZA ISPLATU OBVEZNICA

lan 15.

Sredstva za isplatu obveznica u smislu ovog zakona obezbeuju Republika Srbija i

Republika Crna Gora, u skladu s rokovima i u visini utvrenim tim zakonom.

Sredstva iz stava 1. ovog lana uplauju se na poseban raun otvoren kod Narodne banke
Jugoslavije.

Blie uslove kupovine deviznih sredstava radi isplate obveznica iz lana 5. ovog zakona
utvruje Narodna banke Jugoslavije.

lan 16.

Ovlaene banke iz lana 2. Zakona i banke pravni sledbenici tih banaka, koje su bile
obavezne da obezbeuju sredstva za isplatu javnog duga Savezne Republike Jugoslavije
u smislu l. 6. i 7. Zakona - oslobaaju se te obaveze i stupaju u obavezu prema Republici
Srbiji, odnosno Republici Crnoj Gori.

Obaveze banaka iz stava 1. ovog lana, u visini od 15% javnog duga utvrenog u lanu 2.
ovog zakona, umanjuju se za iznos koji su te banke uplatile do dana donoenja odluke o
emisiji obveznica u smislu tog zakona i za iznos neiskompenzovanog dela potraivanja
tih banaka od Savezne Republike Jugoslavije i republika lanica u skladu s lanom 26.
Zakona.
20
Nain i uslove regulisanja obaveza Republike Srbije, odnosno Republike Crne Gore
prema bankama iz stava 1. ovog lana, ako su obaveze ovih banaka utvrene stavom 2.
tog lana manje od potraivanja tih banaka, propisuju vlade Republike Srbije, odnosno
Republike Crne Gore.

lan 17.

Radi regulisanja obaveza iz lana 16. ovog zakona, banke iz tog lana dune su da, u
roku od 30 dana od dana kad im Narodna banka Jugoslavije dostavi pismeni nalog,
donesu odluku o emisiji akcija - u iznosu navedenom u tom nalogu.

Akcije iz stava 1. ovog lana su obine akcije, s pravom glasa, i njihova nominalna
vrednost iznosi 10.000 dinara.

Jedna akcija iz stava 1. ovog lana nosi jedan glas.

Republika Srbija i Republika Crna Gora akcije iz stava 1. ovog lana kupuju od banaka iz
tog stava - konverzijom potraivanja od tih banaka u akcionarski ulog, ime se
poboljava struktura bilansa ovih banaka, smanjuju njihovi operativni trokovi i poveava
njihov kapital.

Za emisiju i kupovinu akcija iz ovog lana nije potrebno odobrenje nadlenog saveznog
organa.

Banci koja odluku o emisiji akcija ne donese u roku utvrenom u stavu 1. ovog lana,
Narodna banka Jugoslavije oduzee dozvolu za rad i pokrenue protiv nje postupak
likvidacije, u skladu sa saveznim zakonom.

lan 18.

Agencija za osiguranje depozita, sanaciju, steaj i likvidaciju banaka (u daljem tekstu:

Agencija) organizuje i prati kupovinu akcija iz lana 17. ovog zakona i u ime Republike
Srbije i Republike Crne Gore uestvuje u upravljanju bankama iz lana 16. tog zakona po
osnovu tih akcija.

lan 19.

Republika Srbija i Republika Crna Gora dune su da, najkasnije u roku od est meseci od
dana stupanja na snagu ovog zakona, ponu da prodaju akcije iz lana 17. tog zakona
domaim pravnim licima u privatnoj svojini i stranim pravnim licima, pri emu postojei
akcionari banke koji su privatna pravna lica imaju pravo pree kupovine.

Agencija organizuje i prati prodaju akcija iz stava 1. ovog lana.

21
Sredstva dobijena prodajom akcija u smislu stava 1. ovog lana uplauju se na posebne
raune Republike Srbije i Republike Crne Gore kod Narodne banke Jugoslavije i slue
iskljuivo za izmirenje obaveza po ovom zakonu.

lan 20.

Sredstva za izmirenje obaveza banaka iz lana 2. Zakona nad kojima je otvoren postupak
steaja, odnosno likvidacije, do okonanja tog postupka, a u visini utvrenoj na nain iz
lana 16. ovog zakona, obezbeuju Republika Srbija i Republika Crna Gora
proporcionalno obavezama tih banaka po osnovu devizne tednje graana ije je
prebivalite na teritoriji tih republika.

Organ nadlean za sprovoenje postupaka iz stava 1. ovog lana, duan je da sredstva iz

steajne, odnosno likvidacione mase prenese na raun budeta republike koja izmiruje
obavezu banaka iz tog stava - do visine ukupno utvrenih obaveza tih banaka.

V POSEBNE ODREDBE

lan 21.

Dravljani bivih republika SFRJ, koje nisu u sastavu Savezne Republike Jugoslavije, a
koji su deviznu tednju iz lana 2. Zakona poloili kod ovlaenih banaka sa seditem na
teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, kao i dravljani Savezne Republike Jugoslavije
koji su tu tednju poloili kod filijala banaka iz tog lana koje su se nalazile na teritoriji
bivih republika SFRJ do momenta otcepljenja tih republika - svoja potraivanja po
osnovu devizne tednje graana ostvaruju na nain koji se ugovori sa dravama
sukcesorima SFRJ.

Graani na privremenom radu u inostranstvu i strana fizika lica, koji su deviznu tednju
poloili kod banaka iz lana 2. Zakona, pravo na isplatu te tednje ostvaruju u skladu sa
ovim zakonom.

Sredstva za isplatu devizne tednje iz stava 2. ovog lana obezbeuju Republika Srbija i
Republika Crna Gora prema seditu banaka kod kojih je ta tednja poloena.

lan 22.

Pravo na isplatu obaveza prema deviznim tediama utvreno lanom 4. ovog zakona
uveava se za iznos isplata koje, prema lanu 10. Zakona, nisu izvrene za 2000, 2001. i
2002. godinu i umanjuje za iznos preuzetih obveznica serije A za period od 2002. do
2004. godine, a pravo na godinju isplatu utvreno u smislu lana 4. stav 3. ovog zakona
umanjuje se za iznos preuzetih obveznica serije B, emitovanih na osnovu Odluke o
emisiji obveznica Savezne Republike Jugoslavije za izmirenje obaveza po osnovu

22
devizne tednje graana ("Slubeni list SRJ", br. 4/2001, 6/2001 i 27/2001) (u daljem
tekstu: Odluka).

lan 23.

Pravo po osnovu obveznica serija A i B, emitovanih u skladu sa Odlukom, koje su

deviznim tediama uruene do dana donoenja odluke o emisiji obveznica u smislu ovog
zakona, ostvaruje se prema Odluci.

Vlasnici obveznica serije B mogu ih zameniti za nove obveznice emitovane u smislu

ovog zakona.

lan 24.

Obveznice serija A i B, koje su emitovane u skladu sa Odlukom i tediama uruene do

dana donoenja odluke o emisiji obveznica u smislu ovog zakona domae pravno lice i
preduzetnik, domae i fiziko ice, graani na privremenom radu u inostranstvu, kao i
strano fiziko pravno lice, mogu iznositi iz zemlje i unositi u zemlju pod uslovima i na
nain koje propie Narodna banka Jugoslavije.

lan 25.

Obveznice serija A i B, koje su emitovane u skladu sa Odlukom, distribuiraju se do dana

donoenja odluke o emisiji obveznica u smislu ovog zakona.

Ovlaene banke iz lana 8. ovog zakona dune su da neuruene obveznice iz stava 1.

ovog lana vrate Narodnoj banci Jugoslavije, i to najkasnije u roku od pet dana od dana
donoenja odluke o emisiji obveznica u smislu ovog zakona.

VI KAZNENE ODREDBE

lan 26.

Novanom kaznom od 900.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup

banka iz lana 8. ovog zakona:

1. ako na dan emisije obveznica iz lana 5. ovog zakona ne izvri konverziju tednih
uloga graana u obveznice (lan 6. stav 2);
2. ako vrednost izvrene konverzije tednih uloga graana u obveznice ne evidentira
u tedne knjiice, ne registruje u Centralnom registru i deviznom tedii o tome ne
urui potvrdu (lan 7. stav 1);

23
 3. ako na dan emisije obveznica, neisplaene devizne tedne uloge graana ne
prerauna u evre i ne iskae u evrima, kao i ako ne utvrdi obavezu prema
deviznom tedii u smislu lana 4. ovog zakona (lan 8);

4. ako neuruene obveznice serija A i B, koje su emitovane u skladu sa Odlukom,

Narodnoj banci Jugoslavije ne vrati u utvrenom roku (lan 25. stav 2).

Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se za privredni prestup i odgovorno lice u banci
iz lana 8. ovog zakona novanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.

lan 27.

Novanom kaznom od 90.000 do 450.000 dinara kaznie se za privredni prestup domae

pravno ili strano pravno lice:

1. ako devize ostvarene prodajom obveznica u smislu lana 10. stav 2. ovog zakona
ne dri na deviznom raunu (lan 11. stav 1);
2. ako ne postupi u skladu s propisom Narodne banke Jugoslavije (lan 24).

Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se za privredni prestup i odgovorno lice u

domaem pravnom, odnosno stranom pravnom licu novanom kaznom od 3.000 do
15.000 dinara.

lan 28.

Novanom kaznom od 900 do 9.000 dinara kaznie se za prekraj preduzetnik za radnje

iz lana 27. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog lana moe se uz novanu kaznu izrei i zatitna mera zabrane
vrenja samostalne delatnosti, u trajanju od tri meseca do jedne godine.

lan 29.

Novanom kaznom od 900 do 21.000 dinara kaznie se za prekraj strano fiziko lice ako
devize ostvarene prodajom obveznica u smislu lana 10. stav 2. ovog zakona ne dri na
deviznom raunu (lan 11. stav 1).

lan 30.

Novanom kaznom od 900 do 21.000 dinara kaznie se za prekraj domae i strano

fiziko lice, kao i graani na privremenom radu u inostranstvu, ako ne postupe u skladu s
propisom Narodne banke Jugoslavije (lan 24).

24
 VII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 31.

Deponovanu deviznu tednju koju je Narodna banka Jugoslavije isplatila u periodu od

1994. do 1999. godine, a koja nije obuhvaena Zakonom, u visini od 550 mln dinara,
izmirie Savezna Republika Jugoslavija, u 12 godinjih rata, poev od 2005. godine.

lan 32.

Bankama koje, u skladu s propisima kojima se ureuju sanacija, steaj i likvidacija

banaka, preuzimaju poslove u vezi sa isplatom devizne tednje graana poloene kod
ovlaenih banaka iz lana 2. Zakona nad kojima je pokrenut postupak steaja ili
likvidacije Republika Srbija i Republika Crna Gora obezbedie posebna sredstva za
obavljanje tih poslova.

lan 33.

Nosioci obaveza iz lana 6. Zakona duni su da za isplate u 2002. godini obezbede

sredstva za izmirenje obaveza u procentima utvrenim tim lanom, odnosno srazmerno
ueu u visini sredstava utvrenih za tu godinu prema lanu 7. Zakona.

U periodu od 2003. do 2016. godine sredstva za izmirivanje obaveza po ovom zakonu

obezbeuju se u skladu sa l. 15, 19. i 20. tog zakona.

lan 34.

Obveznice serija A i B, koje su emitovane u skladu sa Odlukom, mogu se, pre roka
njihovog dospea, koristiti za namene i do iznosa utvrenih Odlukom o prevremenom
otkupu obveznica Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne tednje graana radi
plaanja odreenih trokova ("Slubeni list SRJ", br. 7/2001 i 10/2002) do dana
donoenja propisa iz lana 14. stav 1. ovog zakona.

Propisom iz lana 14. stav 1. ovog zakona, republike vlade utvrdie da se obveznice iz
stava 1. ovog lana mogu koristiti na isti nain i pod istim uslovima kao i obveznice iz
lana 5. ovog zakona.

lan 35.

Uslovi i nain izmirivanja obaveza po osnovu devizne tednje iz lana 3. Zakona koja je
pretvorena u oroeni depozit kod ovlaenih banaka i predstavlja javni dug Savezne
Republike Jugoslavije u skladu s lanom 4. Zakona, regulisae se posebnim zakonom.

lan 36.

25
Danom stupanja na snagu ovog zakona obustavljaju se sudski postupci za naplatu devizne
tednje obuhvaene ovim zakonom, ukljuujui i izvrne postupke.

lan 37.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o izmirenju obaveza po
osnovu devizne tednje graana ("Slubeni list SRJ", br. 59/98, 44/99 i 53/2001).

lan 38.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu
SRJ".

ZAKON
O REGULISANJU JAVNOG DUGA SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE PO
UGOVORIMA O DEVIZNIM DEPOZITIMA GRAANA OROENIM KOD
DAFIMENT BANKE AD, BEOGRAD, U LIKVIDACIJI I PO DEVIZNIM
SREDSTVIMA GRAANA POLOENIM KOD BANKE PRIVATNE PRIVREDE
CRNE GORE DD, PODGORICA

I. OSNOVNE ODREDBE

lan 1.
Ovim zakonom ureuju se uslovi i nain regulisanja obaveza po osnovu neisplaenih
oroenih deviznih sredstava graana po ugovorima o depozitu graana kod Dafiment
banke AD, Beograd, u likvidaciji (udaljem tekstu: depoziti) koji predstavljaju javni dug
Savezne Republike Jugoslavije u skladu sa lanom 4. Zakona o izmirenju obaveza po
osnovu devizne tednje graana ("Slubeni list SRJ", br. 59/98, 44/99 i 53/2001) (u
daljem tekstu: Zakon).

lan 2.

26
Javni dug iz lana 1. ovog zakona obuhvata neisplaene oroene depozite, umanjene za
iznos obraunatih ugovorenih kamata na te depozite i za iznos isplata izvrenih po
depozitima do otvaranja postupka likvidacije nad bankom iz tog lana. Na javni dug iz
stava 1. ovog lana ne obraunava se kamata iz lana 3. Zakona. Visina javnog duga iz
stava 1. ovog lana utvruje se na nain i pod uslovima koje propiu vlade Republike
Srbije i Republike Crne Gore.

lan 3.
Obaveza Savezne Republike Jugoslavije po osnovu javnog duga iz lana 2. ovog zakona
postaje, od dana stupanja na snagu tog zakona, obaveza, odnosno dug Repulike Srbije i
Republike Crne Gore . srazmerno visini deviznih depozita graana ije je prebivalite na
teritoriji tih republika.

II. DINAMIKA IZVRAVANjA OBAVEZA

lan 4.
Obaveze prema graanima iz lana 1. ovog zakona ( u daljem tekstu: deponenti)
izvravaju se u periodu od 2002. do 2004.godine, prema sledeoj dinamici:
. u toku 2002. godine . u visini do 280 evra,
. 31. maja 2003. godine . u visini do 380 evra,
. 31. maja 2004. godine . u visini do 530 evra.
Preostali iznos obaveza prema deponentima isplauje se u 12 godinjih rata, koje rastu po
stopi geometrijske progresije od 10% i dospevaju svakog 31. maja u periodu od 2005. do
2016. godine, a izraunavaju se mnoenjem tog iznosa sledeim koeficijentima:
. za 2005. godinu . koeficijentom 0,04676332,
. za 2006. godinu . koeficijentom 0,05143965,
. za 2007. godinu . koeficijentom 0,05658361,
. za 2008. godinu . koeficijentom 0,06224197,
. za 2009. godinu . koeficijentom 0,06846617,
. za 2010. godinu . koeficijentom 0,07531279,
. za 2011. godinu . koeficijentom 0,08284407,
. za 2012. godinu . koeficijentom 0,09112847,
. za 2013. godinu . koeficijentom 0,10024132,
. za 2014. godinu . koeficijentom 0,11026545,
. za 2015. godinu . koeficijentom 0,12129200,
. za 2016. godinu . koeficijentom 0,13342120.
Deponenti stiu pravo na isplatu dospelih obaveze iz ovog lana od dana kada se utvrdi
visina obaveze prema njima, odnosno od dana kada dobiju potvrdu o tome od nadlenih
organa vlada Republike Srbije i Republike Crne Gore. Pravo na isplatu u smislu ovog
lana, koje ne ukljuuje obraunavanje i plaanje kamate, utvruje se po jednom
deponentu. Deponenti imaju pravo na isplatu godinje rate u visini od najmanje 500 evra,
ako su godinje rate iz stava 2. ovog lana manje od tog iznosa. Nain i uslove izdavanja
potvrde iz stava 3. ovog lana utvruju vlade Republike Srbije i Republike Crne Gore.

III. NAIN REGULISANJA JAVNOG DUGA SAVEZNE REPUBLIKE

JUGOSLAVIJE - OBVEZNICE
27
 lan 5.
Radi regulisanja javnog duga Savezne Republike Jugoslavije iz lana 1.ovog zakona koji
je postao dug Republike Srbije i Republike Crne Gore. Republika Srbija i Republika Crna
Gora emitovae obveznice, koje glase na evro. Obveznice iz stava 1. ovog lana emituju
se u nematerijalnom obliku, bez kupona, pojedinano za svaku godinu, i registruju kod
Narodne banke Jugoslavije . Zavoda za obraun i plaanja . Centralnog registra, depoa i
kliringa hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar). Obveznice iz stava 1.
ovog lana glase na ime i prenosive su, a isplauju se u evrima ili, na zahtev vlasnika tih
obveznica . u dinarima. Osnovne elemente obveznica, iznos emisije, kao i uslove
distribucije i naplate tih obveznica, propisuju vlade Republike Srbije i Republike Crne
Gore.

lan 6.
Obveznicama iz lana 5. ovog zakona reguliu se obaveze prema deponentima utvrene u
smislu lana 4. tog zakona . konverzijom depozita deponenata u obveznice. Regulisanje
obaveza prema deponentima u smislu stava 1. ovog lana izvrava se na nain i pod
uslovima koje propiu vlade Republike Srbije i Republike Crne Gore.

lan 7.
Vrednost izvrene konverzije depozita u obveznice registruje se u Centralnom registru .
na raunu hartija od vrednosti, a deponentu se o tome uruuje potvrda. Na osnovu rauna
otvorenog u Centralnom registru, deponent ostvaruje prava iz obveznica, i to isplatu u
rokovima iz ovog zakona, prenos vlasnitva, trgovinu i druga prava.

lan 8.
Blie uslove i nain vrenja konverzije depozita deponenata u obveznice u smislu ovog
zakona, nain njihovog knjigovodstvenog evidentiranja, kao i nain registracije
obveznica u Centralnom registru, propisuju vlade Republike Srbije i Republike Crne
Gore.

lan 9.
Promet obveznica emitovanih u skladu sa ovim zakonom je slobodan i osloboen poreza
na promet, provizije na platni promet, poreza na kapitalnu dobit, poreza na finansijske
transakcije, kao i drugih poreza. Domae pravno lice i preduzetnik, domae fiziko lice i
graani na privremenom radu u inostranstvu, kao i strano fiziko i pravno lice, obveznice
iz lana 5. ovog zakona mogu kupovati i prodavati na finansijskoj berzi za devize.

lan 10.
Devize ostvarene prodajom obveznica u smislu lana 9. stav 2. ovog zakona, domae
pravno lice i preduzetnik i strano fiziko i pravno lice dre na deviznom raunu. Devize
iz stava 1. ovog lana, kao i devize ostvarene naplatom obveznica u roku dospea, strano
fiziko i pravno lice mogu slobodno transferisati u inostranstvo.

28
 lan 11.
Obveznice iz lana 5. ovog zakona kojima su regulisane obaveze prema deponentima
mogu se, pre roka dospea, koristiti za:
1) kupovinu akcija preduzea u procesu svojinske transformacije, radi prodaje
drutvenog kapitala;
2) kupovinu akcija ovlaenih banaka;
3) kupovinu stanova, stambenih objekata, poslovnog prostora, zemljita i druge
imovine u dravnoj svojini.
Blie uslove korienja obveznica za namene iz stava 1. ovog lana utvruju vlasnici
imovine iz tog stava.

lan 12.
Vlasnik obveznica iz lana 5. ovog zakona moe u rokovima njihovog dospea, pored
plaanja iz lana 11. ovog zakona, plaati i porez na promet, akcize, porez na imovinu,
porez na dohodak graana i porez na dobit korporacija.

lan 13.
Inicijalni vlasnik obveznica iz lana 5. ovog zakona moe te obveznice koristiti pre roka
dospea, i to za plaanje trokova leenja, za nabavku lekova, za plaanje trokova
sahrane i u drugim sluajevima, do iznosa stvarnih trokova, pod uslovima i do iznosa
koje propiu republike vlade.
Inicijalnim vlasnikom iz stava 1. ovog lana smatra se deponent iji su depoziti
konvertovani u obveznice u smislu lana 6. ovog zakona.

IV. IZVORI SREDSTAVA ZA ISPLATU OBVEZNICA

lan 14.
Sredstva za isplatu obveznica u smislu ovog zakona obezbeuju Republika Srbija i
Republika Crna Gora. Organ nadlean za sprovoenje postupka likvidacije nad bankom
iz lana 1. ovog zakona duan je da svu imovinu te banke koja ulazi u likvidacionu masu,
do visine obaveza te banke prema deponentima, prenese Republici Srbiji i Republici
Crnoj Gori.

lan 15.
Sredstva iz lana 14. ovog lana uplauju se na poseban raun otvoren kod Narodne
banke Jugoslavije. Blie uslove za kupovinu deviznih sredstava radi isplate obveznica iz
lana 5. ovog zakona utvruje Narodna banke Jugoslavije

V. POSEBNE ODREDBE O REGULISANJU OBAVEZA PREMA GRAANIMA

KOJI SU DEVIZNA SREDSTAVA POLOILI KOD BANKE PRIVATNE
PRIVREDE CRNE GORE DD, PODGORICA

lan 16.
Devizna sredstva koja su graani poloili u periodu od 15. oktobra 1988.godine do
18.marta 1995.godine kod Banke privatne privrede Crne Gore d.d. Podgorica ( u daljem
tekstu: Banka privatne privrede) na osnovu ugovora o oroavanju drviznih sredstava na
29
deviznu tednju (u daljem tekstu: devizna sredstva) predstavljaju u smislu ovog zakona,
javni dug Savezne Republike Jugoslavije.

lan 17.
Javni dug iz lana 16. ovog zakona obuhvata neisplaena devizna sredstva umanjena za
iznos obraunatih ugovorenih kamata i za iznos izvrenih isplata do dana stupanja na
snagu tog zakona. Na javni dug iz stava 1. ovog lana ne obraunava se kamata iz lana
3. Zakona.

lan 18.
Obaveza Savezne Republike Jugoslavije po osnovu javnog duga iz lana 16. ovog zakona
postaje, danom stupanja na snagu tog zakona, obaveza, odnosno dug Republike Srbije i
Republike Crne Gore . srazmerno visini deviznih sredstava graana ije je prebivalite na
teritoriji tih republika. Visina duga iz stava 1. ovog lana utvruje se na nain i pod
uslovima koje propiu vlade Republike Srbije i Republike Crne Gore.

lan 19.
Obaveze prema graanima koji su devizna sredstva poloili kod Banke privatne privrede
izvravaju se prema dinamici i na nain koji su utvreni odredbama l. od 4. do 13. ovog
zakona.

lan 20.
Sredstva za isplatu obveznica graanima koji su devizna sredstva poloili kod Banke
privatne privrede obezbeuju Republika Srbija i Republika Crna Gora. Organ nadlean za
sprovoenje postupka steaja nad preduzeem Jugoskandik D.D. Beograd, u steaju,
preko koga su graani polagali devizna sredstva kod Banke privatne privrede, duan je da
svu imovinu tog preduzea iz steajne mase . do visine obaveza prema graanima u
smislu lana 17. ovog zakona- prenese Republici Srbiji i Republici Crnoj Gori. Sredstva
iz st 1. i 2. ovog lana uplauju se na poseban raun otvoren kod Narodne banke
Jugoslavije. Blie uslove za kupovinu deviznih sredstava radi isplate obveznica
graanima iz stava 1. ovog lana utvruje Narodna banka Jugoslavije.

VI.KAZNENE ODREDBE

lan 21.
Novanom kaznom od 90.000 do 450.000 dinara kaznie se za privredni prestup domae
pravno ili strano pravno lice ako devize ostvarene prodajom obveznica u smislu lana 9.
stav 2. ovog zakona ne dri na deviznom raunu (lan 10. stav 1). Za radnje iz stava 1.
ovog lana kaznie se za privredni prestup i odgovorno lice u domaem pravnom,
odnosno stranom pravnom licu, novanom kaznom od 3.000 do 15.000 dinara.

lan 22.
Novanom kaznom od 900 do 9.000 dinara kaznie se za prekraj preduzetnik za radnje
iz lana 21. stav 1. ovog zakona. Za radnje iz stava 1. ovog lana moe se uz novanu
kaznu izrei i zatitna mera zabrane vrenja samostalne delatnosti, u trajanju od tri
meseca do jedne godine.
30
 lan 23.
Novanom kaznom od 900 do 21.000 dinara kaznie se za prekraj strano fiziko lice ako
devize ostvarene prodajom obveznica u smislu lana 9. stav 2. ovog zakona ne dri na
deviznom raunu (lan 10. stav 1).

VII. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 24.
Republika Srbija i Republika Crna Gora obezbedie posebna sredstva za banke koje
preuzimaju poslove u vezi sa izmirenjem obaveza prema deponentima u smislu ovog
zakona.

lan 25.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Slubenom listu
SRJ.

LITERATURA

Dr. UROVI, uro, Privredno pravo sa osnovama graanskog prava Beograd, 2008.
Dr. VASILJEVI, Mirko Trgovinsko pravo Beograd, 2007.
Dr. ANTONIJEVI, Zoran Poslovi platnog prometa Beograd 1970.
Dr. JANKOVEC, Ivica Privredno pravo Beograd, 2005
Dr. JEDNAK, Jovo, Ekonomija Beograd, 2004.
Zakon o obligacionim odnosima Republike Srbije
Zakon o hartijama od vrednosti
Internet

31
32