Elektrostatika 23 Elektrostatika 24

Zamislimo da se u nekom elektrinom polju probno

POTENCIJAL ELEKTROSTATIKOG POLJA naelektrisanje Q premeta iz jedne take (na primer M) u
drugu taku (N), po proizvoljnoj putanji, kao na slici.
Potencijal je druga kvantitativna karakteristika elektrinog
polja.
Fj
Potencijal se definie preko rada koji izvri elektrina sila
pri premetanju probnog naelektrisanja u elektrinom F1 E
polju. N

Potencijal je skalarna veliina, pa je ovaj nain opisivanja

polja matematiki jednostavniji od opisivanja uz pomo M

vektora E .
U takama du putanje na probno naelektrisanje deluju
Vektor E je lako odrediti ako je poznat potencijal u
elektrine sile, razliitog pravca i intenziteta. Te sile e pri
svim takama polja.
premetanju naelektrisanja izvriti neki rad.

Da bi se izraunao taj rad, putanja se izdeli na veoma

kratke segmente koji se mogu smatrati pravoliniskim i du
kojih je sila priblino konstantna.

Rad elektrine sile pri premetanju probnog naelektrisanja

du jednog takvog segmenta lj jednak je:

Aj F1 j l j cos j Fj l j
Elektrostatika 25 Elektrostatika 26
Ukupan rad jednak je zbiru radova du svih segmenata ZAKON O DRANJU ENERGIJE U ELEKTROSTATIKOM POLJU
putanje:
Rad elektrinih sila, kada se probno naelektrisanje premeta
du zatvorene putanje u elektrostatikom polju, jednak je
n n
Aod M doN F1 j l j cos j Fj l j nuli. To proizilazi iz zakona o odranju energije.
j 1 j 1

Ako su delii putanje veoma mali, ldl, gornja suma N

prelazi u integral. Kako je:
E
m n
F Q E
to je ukupan rad jednak:

N M
Aod M do N Q E dl
M
AM m N n M Q E dl 0
MmNnM
Linijski integral vektora E E dl
Kako je Q0, sledi da je:

E dl 0.
C

Gornji izraz iskazuje vanu osobinu vektora jaine

elektrinog polja koja proistie iz zakona o odranju
energije) a ita se ovako: LINIJSKI INTEGRAL VEKTORA E DU
ZATVORENE KONTURE JEDNAK JE NULI.
Elektrostatika 27 Elektrostatika 28
Rad pri premetanju probnog naelektrisanja iz jedne take
polja u drugu, ne zavisi od oblika putanje.

N 1 d l1 0 Izraz za rad AM m N n M se moe napisati i ovako:

m 1 n
2 d l2 0 N
M

d l1
Q E dl Q E dl Q E dl 0
2 M mN nM M preko m N preko n

d l2 odakle sledi:
M
N N
Du jednih delova zatvorene putanje rad elektrinih sila je
Q E dl Q
M preko m
E dl 0,
M preko n
pozitivna brojka; na tim delovima putanje elektrine sile vre
rad i premetaju probno naelektrisanje. M N
Du drugih delova zatvorene putanje rad elektrinih sila je
Q
M preko m
E dl Q
M preko n
E dl ,
negativan, to znai da neke strane sile moraju delovati
nasuprot elektrinim silama da bi se probno naelektrisanje
premestilo du tih delova putanje. Aod M preko m do N Aod M preko n do N .
Ukupan zbir pozitivnih i negativnih radova pri premetanju
probnog naelektrisanja du zatvorene putanje jednak je nuli. Kada Poto su putanje m i n sasvim proizvoljno izabrane, sledi da
taj zbir ne bi bio jednak nuli, to bi znailo da se energija sistema
rad pri premetanju probnog naelektrisanja iz jedne take
(koji ine polje i probno naelektrisanje) poveala samo radom
polja u drugu, ne zavisi od oblika putanje, ve samo od
unutranjih sila sistema, to je u suprotnosti sa zakonom o
odranju energije. poloaja njenih krajnjih taaka u polju. Odnosno,

N
M
E dl NE ZAVISI OD OBLIKA PUTANJE
Elektrostatika 29 Elektrostatika 30
DEFINICIJA POTENCIJALA, IZBOR REFERENTNE TAKE, R
RAZLIKA POTENCIJALA, NAPON. P ( x, y, z ) V ( x, y, z ) dl
P
E

Na osnovu prethodnog, potencijal se definie na sledei nain.

Potencijal referentne take jednak je nuli.
Odabere se neka fiksna taka u polju, R, koja se naziva
referentna taka ili taka referentnog potencijala. R
Probno optereenje Q, koje se nalazi u nekoj
VR
R
E dl 0.
posmatranoj taki u polju, naprimer P, raspolae u odnosu Referentna taka se moe proizvoljno izabrati, ali se obino
na taku R potencijalnom energijom, WP. bira u zavisnosti od problema koji se reava.

WP je brojno jednaka radu, A, koji su u stanju da izvre Razlika potencijala dveju taaka u elektrostatikom polju ne
sile elektrostatikog polja pri premetanju probnog zavisi od poloaja referentne take.
naelektrisanja iz take P u taku R:

R E
W P A Q E dl R
P
a
Potencijal take P, koji emo obeleavati sa V, definie se
kao kolinik WP i probnog naelektrisanja Q, b
A
WP
R
VP
Q

P
E dl
B

Poto je taka R unapred izabrana i fiksirana, potencijal

posmatrane take P zavisi samo od njenog poloaja u R R B B
R

polju, odnosno, funkcija je samo njenih koordinata: VA VB E dl E dl E dl E dl E dl

A B A R A
Elektrostatika 31 Elektrostatika 32
B POTENCIJAL TAKASTOG NAELEKTRISANJA
V A V B
A
E dl
Potencijal proizvoljne take u polju takastog naelektrisanja
se izraunava po definiciji, na osnovu izraza za vektor jaine
Integral u prethodnom izrazu se naziva elektrini napon, ili elektrinog polja.
obino napon izmeu taaka A i B. Napon se oznaava
slovom U.
R
B dl R

E d l U AB M
E (r )
VM E dl
M
A Q0 r
U elektrostatikom polju potencijalna razlika i napon su Q
identini. Videemo da to nije sluaj u vremenski E (r ) r0
promenljivim elektrinim poljima. M 4 0 r 2

Napon je veliina koja ne zavisi od poloaja referentne take

Putanja za izraunavanje linijskog integrala se bira prema
i u elektrotehnici se koristi ee od potencijala.
obliku polja, uvek tako da je najlake izraunati integral.
r rR

M' R
Napon i potencijal su fizike veliine iste prirode i imaju istu VM E dl E dl 0 E (r ) dr
jedinicu volt, V=Nm/C.
M

M' r rM
po kruznom delu duz radijusa

Najnii napon koji se moe meriti je reda veliine nV, ali se Q

rR
dr Q 1 1
sreu naponi reda veliine nekoliko stotina kV. VM
4 0

rM
r 2

4 0

r
M

r

R
Promenom poloaja referentne take funkcija potencijala se
promeni za konstantu. Moe se pokazati da je ta konstanta Poto je M proizvoljna taka moe se pisati r umesto rM i
jednaka potencijalnoj razlici izmeu stare i nove referentne V(r) umesto VM. Najjednostavniji oblik funkcija potencijala
take. takastog naelektrisanja dobija ako se referentna taka
usvoji u beskonanosti (rR ).
Elektrostatika 33 Elektrostatika 34

Q 1 1 Q
V (r) V (r )
40 r rR 4 0 r


E
IZRAUNAVANJE FUNKCIJE POTENCIJALA TANKE NITI A
dlk
Q
Q rA
E (r ) r0
2 0 r dl r d r
POTENCIJAL PROIZVOLJNE RASPODELE
A R
E(r) r

r0

Putanja du koje
se izraunava linijski
integral vektora E tanke niti.
Vektor jaine elektrinog polja
tanke, ravnomerno naelektrisane,
niti u ravni upravnoj na nit.
Elektrostatika 35 Elektrostatika 36
POTENCIJAL PROIZVOLJNE RASPODELE EKVIPOTENCIJALNE POVRI
NAELEKTRISANJA (princip superpozicije za potencijal)
Povri ije su sve take na istom potencijalu nazivaju se
Za potencijal, kao i za vektor jaine polja, vai princip ekvipotencijalne povri.
superpozicije. Potencijal take u polju n takastih
naelektrisanja (Q1, Q2, ... Qi, ...Qn) jednak je zbiru
potencijala pojedinanih naelektrisanja: U polju takastog naelektrisanja ekvipotencijalne povri su
sferne povri sa centrom u takastom naelektrisanju.
n
Qi
V
i 1 4 0 ri Vektor jaine polja upravan je na ekvipotencijalne povri.

gde je ri rastojanje take od i-tog naelektrisanja. E
M i Ndve bliske take na
Potencijal take u polju povrinski (zapreminski) evipotencijalnoj povri
naelektrisanog tela, u odnosu na referentnu taku u
beskonanosti.
. dl VM VN VM VN 0
M N
r M
dS U MN E dl 0

S dS U MN E dl cos E , dl
V (r )
S
4 0 r
deo ekvipotencjalne povri


E , dl E na ekvipotenc . pov .
U sluaju zapreminske raspodele, na gornjem crteu i u 2
jednaini treba dS zameniti sa dV, sa , S sa V.
Elektrostatika
EKVIPOTENCIJALNE LINIJE I NJIHOVO CRTANJE
Ekvipotencijalne linije su krive koje nastaju u preseku
ekvipotencijalnih povri sa nekom ravni (na primer ravni
crtea, table...).
Ekvipotencijalne linije slue za slikovito opisivanje polja.
Upravne su na linije polja.
37 Elektrostatika 38
IZRAUNAVANJE VEKTORA JAINE POLJA PREKO
POTENCIJALA
Moe se pokazati da se vektor jaine polja, relativno,
jednaostavno izraunava ako je poznat potencijal u svim
takama polja (funkcija potencijala).
Posmatrajmo dve bliske take u polju: M i N. Neka je

Kada se crtaju tako da je potencijalna razlika izmeu dve

susedne ekvipotencijalnih linije ista na celom crteu, gustina VM V a V N V M dV
linija govori o intenzitetu polja.


E E
V
3V El
N
M
4V 2 V dl
Razlika potencijala take M i N je:

V M V N dV

Ekvipotencijalne linije takastog naelektrisanja VM VN E dl E dl cos(E, dl )

Potencijal opada u smeru linija vektor jaine polja. E cos( E , d l ) E l
Elektrostatika 39 Elektrostatika 40

POTENCIJAL POLJA DIPOLA

El je projekcija vektora na pravac l .
Elektrinim dipolom se naziva sistem od dva jednaka
dV takasta naelektrisanja suprotnog znaka, Q i - Q, koja se
El nalaze na malom rastojanju d.
dl
Elektrini dipol se koristi za modelovanje ponaanja
Na osnovu gore iskazanog sledi da ako je poznata funkcija izolatora (dielektrika) u elektrostatikom polju.
potencijala, V(x,y,z), vektor jaine polja je jednak:

V V V
E ix iy iz z
x y z r1 M
+Q
V r r0
je parcijal ni izvod funkcije
x
d
Pracijalni izvodi se izraunavaju po istim pravilima kao i r2
obini izvodi, pri emu se ostale promenljive smatraju
konstantnim.
Q r2-r1=dcos

Kada se potencijal menja samo po jednoj koordinati (primer:

na osi diska) znai da vektor jaine polja ima samo jednu Potencijal u taki M, koja je na velikom rastojanju od dipola,
komponenetu. jednak je:

Q 1 1
VM
4 0 r
1 r 2
Elektrostatika 41 Elektrostatika 42

POTENCIJAL POLJA DIPOLA (NASTAVAK) VEKTOR JAINE POLJA DIPOLA

Izraunavanjem izvoda funkcije potencijala u polarnom
1 1 r2 r1 d cos
koordinatnom sistemu,
r1 r2 r1 r2 r2
p cos
V ( r , ) ,
Posle smene dobija se funkcija potencijala dipola u polarnom 4 0 r 2

koordinatnom sistemu:
mogu se odrediti komponente vektora jaine polja dipola u
Qdcos dva ortogonalna pravca (i time odrediti vektor jaine polja u
VM
40r 2 proizvoljnoj taki u polju dipola).

Potencijal dipola ne zavisi od Q i d pojedinano nego od
Er
dr
njihovog proizvoda Qd.

Za odreivanje potencijala potrebno je znati i orjentaciju

dipola, koja se definie vektorom d . E

Prizvod Q i d definiu vektor koji se naziva momenat d E

dipola a oznaava se simbolom p .
rd

p Qd d r0 d cos Radijalna komponenta polja ima vrednost:

Potencijal proizvoljne take u elektrinom polju dipola dV p cos

Er
dr 2 0 r 3
Tangencijalna komponenta polja ima vrednost:
p r0
V
40r 2 E
dV

p sin

rd 4 0 r 2
Elektrostatika 43

DIPOL U STRANOM ELEKTRINOM POLJU

Dipol u homogenom elektrinom polju.

Q+ F
E

F Q- p

Na dipol u homogenom polju deluje spreg sila koji tei da

postavi momenat dipola paralelno linijama polja i usmeri ga
u smeru polja.

Dipol u nehomogenom elektrinom polju.

F F
-Q +Q

Kada se dipol nae u nehomogenom elektrinom polju, sile

tee da ga uvuku u oblast polja veeg intenziteta.