1

Milo Crnjanski
DNEVNIK O ARNOJEVIU

Jesen, i ivot bez smisla. Proveo sam no u

zatvoru sa nekim Ciganima. Vuem se po kavana-
ma. Sednem do prozora i zagledam se u maglu i u
rumena, mokra, uta drveta. Gde je ivot?
One krvave, crvene, tople ume, nepregled-
ne poljske ume, kako me umorie. Vojnik sam; o,
niko ne zna, ta to znai. Ali u ovoj buri, to je
zavrtela mozak svetu, malo je ljudi, koji tako slat-
ko i mirno ive kao ja. Vuem se tako od grada do
grada, i etam se pod ovim jesenjim drveem
rumenim i utim, koje ima na mene isto toliko
uticaja kao na Hafisa vino.
A zatvor, i vebe i kasarna smradna, valjiva
i crna, tako me malo dira. Ja sam zaljubljen u vode
ove, i drvee iza bedema, koje se gubi meu
barama utim i zelenim, kraj kojih je trava tako
meka, oprena i topla. I volim svoj ivot arnu,
koju sam osetio lane, kad sam se vraao iz onih
blatnih, mladih, poljakih uma, gde su onoliki
ostali poderani i krvavi, sa razlupanim elom. I
pun uspomena, ja ih piem ponosno, kao Kasnova,
za one, koji su goreli u poaru ivota, i koji su
sasvim razoarani. U mranim noima, po malim
kuicama i kolebama, gde se naoh na strai sa
nekoliko momaka, ja piem mnogo ta, ega se
nerado seam.

Bilo je juna. Veseo dan, Vidovdan. Be se

raseljavao u kupatila. Siao sam veseo u nau
2
malu crkvu, gde se gospoe tako divno okreu im
ko ue. Popa je prtio jevangelije, okretao ga, uno-
sio ga, iznosio ga; gospoe su tiho razgovarale, a
gospoda zveketala sa novcima za tas.
Posle smo ili u kursalon. Tu, gde je nekad
mili Branko kaljucajui etao, i sanjao vinograde
po kupama, kupile se dame obuene sveano, sa
velikim, utim cipelama. Pa ipak bilo je sveano.
Govorilo se i govorilo, a nad nama, visoko na slici,
grlila se ri gola mladia, kleei i ljubei trobojku.
Bio je veseo dan, Vidovdan. U vee su se izopijali,
no to je kod nas od pradedova. Razbili su prozo-
re, i mnogi su putovali. A topla no, zvezdana no,
raspaljena od jednog lepog ubistva, horila se od
graje i agora vesele svetine. Pred oru sam doao
kui, legao sam, da spavam; Vidovdan je bio pro-
ao.
Sutradan su lepe Bosanke, ispraene od kr-
nih dalmatinskih aka, putovale sreno sa svojim
matorim muevima. Odoh i ja. U vozu su svi grdili
ubicu. Jedna gospa priala je, da je taj smeni,
Vidovdanski junak bio pokvaren i da su svi gim-
nazisti i sve gimnazistikinje u Sarajevu pokvare-
ni. Meni su oi bile pune suza. Ah, bio sam tada
jo mlad, ah, tako mlad.

Varadinske se uprije tresle od mara bata-

ljona, a sva julska no bee svetla od pijane pesme
zakienih vojnika. uli smo, da su iza gradskih
bedema streljani neki uitelji. U crkvi je vladika
slavio vernost esaru, a po kuama se sakrivale
ikone i slike cara Duana. Samo su urije i opan-
ari ili mirno sa rukama u depu po ulici, pljuckali
3
i vikali jedno za drugim. Aco; slegali ramenima:
ex, kilenc, s nama je Engleska.
Kad sam se popeo u voz, ja sam u sebi tiho
ponavljao hladne, raskone, latinske rei: da sun-
ce ne sagleda nikad veeg grada od Rima, i obla-
io sam, i svlaio sam svoje bele rukavice, koje
sam toliko voleo.
Posle sam video dvorite puno popova, ljudi
i ena. O, kako je to bilo smeno. Morali smo svi
da zabodemo nos u zid i da utimo. Tako sam sta-
jao do u vee. Tada sam pao u nesvest. Bio sam
vrlo nean, mladi gospodin.
Posle su me tukli. O, ni to nije bolelo. Bio
sam navikao, da itam romane, pa sam esto mis-
lio na Dostojevskovu Katorgu. Posle su me opet
udarali po licu. Videli su po ispravi da sam poao u
Rim, i vikali su mi u lice: Spion, Spion. Jedna
pop je leao kraj mene, usta mu behu krvava, a svi
zubi polomljeni. Posle su uzeli jednu mladu gos-
pou sa dve devojice. I bilo je bljutavo: kako su je
obletali. Ali su i na nju vikali: Spion, Spion, ma
da je ona, sva bleda, grlila male, smee glave svo-
je deice, i aputala: Moj mu nije autant
'turm', moj mu je major. Posle su me opet uda-
rali, a ja sam tuno gledao unaokolo; prepadoh se
skidoh bele rukavice i sedoh meu neke senke u
mranom hodniku, to su strano zaudarale, gura-
le me i jednako aputale: jel', ej daj malo duva-
na.

Topovi gruvaju. Neko slavi roendan. A kako

am se rodio ja? Otac mi bee pevao pesmu i zale-
pio banku tamburau na elo. Po celu no je po
4
cii, zimi, na sred zavejanog trga stojala gomila
naroda oko vatre, i ekala da svane, da bira posla-
nika. Kau, sutradan je morao ostaviti svoju sre-
brnom okovanu puku i psa, svoje debele nataro-
e, i otii nekud daleko, na Tisu. Kau, tamo je
piskarao ceo dan, a nou banio; pijanog su ga na
saonicama dovozili kui. Tek posle pet godina
rodio sam se ja. I tada me povie u jednoj korpi za
rublje; a mati mi pevae po celu no uspavanke,
najradije onu iz Niza Bisera, ili su mi jednako
priali o nekim selima, to su gorela, i o nekim
ljudima sa crvenim fesovima, to su jednako klali i
ubijali. Jedno vee su mi priali: kako se nabada na
kolac. Kau, mnogo sam tada plakao.

Kad bee peti dan, trebalo je dete krstiti u

ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Pooe, dakle, po
snegu i vihoru u saonicama. Kau ni suzu pustio
nisam. Na Tisi su nas vijali vuci, a led je poeo pod
nama da prti. Krstili su me negde daleko, u nekoj
staroj grkoj, cincarskoj, crkvi. Mati mi plakae.
Otmena jedna plemenita dama, to je trebala da
me dri u vodi, nije dola. Moda je uplaie vuci. I
tako, jer ekati se nije moglo, uzee jednog pravo-
slavnog oveka, crkvenjaka, po imenu Boura. I
on, suzan zbog poasti, to ga iznenada stie,
drae dete, pod vodu svetu i plakae, jer nije
imao ni prebijene pare, da dete dariva. Bogati
Cincari i lepe Grkinje, koje su se rado seale
banatskih aka, setie se i moga oca, i pozvae nas
u kue svoje. A svud u snegu belie se tako prazne,
nae stare, ostavljene crkve. Daleko u daljini sijali
su krstovi, i videle se senke naih starih, praznih,
5
ostavljenih crkvica. No moja mati ponosita i gorka
odbila je prezrivo pozive, i mi smo opet jurili po
zavejanoj reci izmiui od urlika vukova.
I od tada je meni jedino dobro u ivotu bio
sneg; a kad poeh, da vidim oko sebe kue i ulice;
kad poeh, da razumem rei, bili smo opet otili
dalje. Oh, selili smo se esto.

Zorom, u hladnoj septembarskoj magli, iao

sam preko mosta. Sunce je bilo veliko u buktinju
nad bedemima. Pozdravio sam ga i verovao, da e
mi i tu dobro biti. Naoh prijatelje. Iz tekih, sta-
rih kazamata izlazili su; o ovom uh, da je poginu-
o, o onom, da je ranjen. Prvo sam otiao opet u
zatvor; no brzo su me pustili. Mislili su, da u sko-
ro umreti. Kaljucao sam, i iao sam za kolima
natovarenim vrelim, sveim hlebovima.

Bolesti su bile moji najljepi doivljaji. Obla-

ili su me u belo i metali me u prozor; a ljudi su
zastajali i gledali me. O, ta sve nisu inili sa
mnom. A i majke se seam samo kao kroza san.
Ona je bila mlada i lepa udovica. O, i meni je
mnogo ega ao. Seam se, sedela mi je na poste-
lji i pevala mi pesme u kojima se jednako klalo i
ubijalo, a sela su gorela. O, koliko sam zbog toga
vriskao. Sutradan bih beao od kue. Skrivao sam
se ispod bedema, tamo meu zelenim barama, kraj
kojih je trava bila uta i gusta. Leao sam dugo
kraj njih i vadio abe zelene, arene, sa rumenim
oima. Seam se tih oiju rumenih, utih, tajans-
tvenih i kako sami h dugo zagledao. One su mi

6
drhtale na dlanu, a ja sam im, leei u travi, dugo,
dugo gledao u oi rumene i ute.
Seam se zvonika. Crkve su nae u mom
zaviaju prazne i prane. Veliko, staro zvono crk-
veno brujalo je nadamnom; a ja sam kao mali mi
uao na gredama i gledao unezvereno oko sebe.
tuga me je rano nala. Niko me nije pitao kud
idem i niko me nije doekivao kad sam se vraao
kui. Mati mi je bila vesela i lepukasta udovica.
Zimi sam skupljao smrznute ptiice i sakrivao ih; a
leti sam tajno obilazio stare, nakrivljene plotove i
hranio kuie o kojima se niko brinuo nije. A subo-
tom, kad bi zvona zabrujala, sakrio bih se nekud
na zvoniku punom slepih mieva i dugo se molio
Bogu. Sve to nije vano, jer je prolo.
Bolesti mi behu najlepi doivljaji. Leao
sam sav u ipkama lakim kao perje, a kroz prozore
sam video golubove moje, koje sam toliko voleo,
premetao i kupao. Mati mi je morala vaditi stare
adiare, sve bisere njene i svilene vezove, a ja bi ih
kupio i gomilao na grudima i leao pod njima sav
blaen, pa bih, smeei se, prosipao iz jedne ake
u drugu zlatne zmije, grivne pune rumena kame-
nja draga. I kad se seti, da je to bilo davno, meni
se ini to tako uasno.

Putovali smo. Seam se samo kola, koja su

jurila meu ito i svoje male, smee glave, u kojoj
se vrzle tolike misli. Moja je majka esto i rado
putovala. Tada je bila uvek bleda. Oblaila me je u
svilu i navikla me je na bele rukavice, koje su mi
nou silom skidali sa ruku. A i ona bi spavala u
rukavicama; namazala bi ruke neim, to je miri-
7
salo kao ljubiice i spavala u rukavicama. Oh, ja
sam sve video. Jednako smo putovali. Ona se obla-
ila u crno. A njene su slukinje bile tako raskala-
ne; seam se, jednom sam od stida i straha pla-
kao. Bled i neispavan ja sam uplaeno gledao ljude
oko sebe, stanice i vozove aave i zadimljene.
Ona se oblaila jednako u svoje mirisne svile crne i
nosila me po kupatilima, gde se etala po meseini
i igrala po podu, koji se sjao i svetlucao. Oko nas
su bila nou crna i velika brda. Ona je najradije
igrala sa vlakim oficirima, koji su mi donosili sla-
tkie. Vodili su me na jahanje i ja se seam, kako
bih se uplaio kada bi negde zastali u umi i susre-
li majku, koja je ila peice i glasno se smejala.
Primetio sam, da se taj kikot, koji sam mrzeo,
ponavljao uvek, kad bi se obukla u tu crnu svilenu
haljinu, koja je bila jako tesna. Tada su mi oi po
ceo dan bile pune prikrivenih suza. Sve mi to sad
izgleda tako udno i neverovatno. I uvek sam se
uvee seao na staru crkvu, kraj koje smo stanova-
li i leei kraj majke (jer ja sam jo uvek spavao s
njom, mada se ona tome jetko opirala) esto sam
tiho suzio u mraku. Ona je rano u zoru odlazila
nekud na kupanje. Vie puta jo polunaga, sedei
pred ogledalom, ona bi me karala to ne spavam.
Ali ja ve u detinjstvu nisam mogao da spavam.
Zorom su edrvani bili vrlo hladni, a ja sam sedeo
kraj njih i ekao majku. I sad, posle tolikih godina
nema vie niega na svetu, to bi me zaudilo. U
jednom zelenom paviljonu svirala je vojna muzika,
a ona me je vodila po gunguli ena i namirisanih
oficira, kroz koju sam ja vetaki terao obru. I
sad, kad je mladost prola, i kad sve razumem,
8
mene esto podilazi jeza od uasa. im bismo mi
doli kui iz tuine, zazvonila bi zvona. inilo mi
se, da ba mene zvone. A nedeljom je bilo lepo. Sa
zidova su se tada smeila lica uokvirena belim,
visokim jakama, a pod njima su se okretali u vese-
lom agoru grdni enski eiri, to su me seali na
tokove okiene cveem sa pokrhanih svatovskih
kola. Moja je majka rado ila u svatove.
Prvo je ustajao i govorio jedan gospodin u
crno sve neto nejasno i dugo o Kosovu. Posle je
mlad jedan svetenik itao Vetar. Pevako dru-
tvo stisnuto kraj zida kikotalo se i gnjeilo zaljub-
ljeno. Poznanice moje majke su me vrebale, jedino
me je protinica zvala otvoreno i jasno sa jednim
osmehom. Posle je pevako drutvo pevalo sve
neto o Kara-Mustafi, a ja sam stojao bled i sav u
gronici od tih pesama. I uvek mi je na dui ostajao
od sve te raje jedino zamor, posle tih pesama. Sta-
jao sam i sluao sam, kako mi mati peva prvi glas.
Protinica bi me pitala, smeei se, to joj ne dolazi
i to tak oretko izlazim iz kue i dodavala klimaju-
i glavom prema mojoj majci raspevanoj: E, lako
je Vama u sopran, udovica ste!
Oh, ja sam sve uo. Pesme te pritisle su me
uza zid, uzimale mi dah. A da sam znao ta ini-
mo, gledao sam preneraeno stare ikone oko
mene, neke ljude popadale sa noem u ruci pred
anevima, sa crvenim fesom na glavi; i te stare
ikone i slike pekle su mi oi, kao da su me zraci,
to su se odbijali sa njinog tamnog zlata probada-
la. Tek kad bi neko skoio na stolicu i viui pred-
lagao, da se pozdravi patrijarh, a drugi poeli bes-
no psovati, tek bih se tada trgao. Mati bi mi prila-
9
zila, i mi bi odlazili kroz dvorita, gde su nabijali
burad. Sve je to davno prolo i sve mi seini tako
smeno.
Zvona nad naom kuom zazvonila bi tamno
i u njinoj reci plovila bi i crkva, i ulice, i sva okoli-
na nekud u visinu. Ceo je svet tada bio tako lak.
Seam se: moje bezbrojne tetke dolazile su i pla-
kale; videvi me esto bolnog, priale su mi o ocu i
govorile, da me poalju u Be da uim, pa da
budem ministar u Srbiji. A ja sam se sakrivao u
polju iza grada najradije na groblju, gde su kraj
gustih kukuruza pasla stada i stojale grdne baru-
tane. Tu bih leao u ravi kraj kakve derne klupe.
Iza mene su umeli vrbaci. Pred vee oni bi poru-
meneli i ja bih ustao i zaudio se. I jednog dana
zavie me u bunde, koje su zaudarale na obore,
napunie mi prtljag grdnim, belim hlebovima a
depove sa mustrama mojih tetaka kojima sam
trebao da kupim: razne krepove i delene i
neke makaze za frizure, i cipele neke sa dugma-
dima, i smestie m u mali voz, zaplakae i iljubie
me. Priali su mi, da su mi i strievi i otac tako
odlazili. Voz je stenjao i peo se na breuljke kraj
Dunava.

Bataljon se vukao celu no kroz neka mokra

polja i strnjike. Ljuljale su se male vatre od cigare-
ta. Rastajalo se lagano. Desno i levo oseali smo,
da se vuku kroz no i polja, mase. Artiljerija je
lupetala, zveckala i psovala. Prolazilo se kroz neke
bele, prazne kue, izgaene bate, i nalazili smo
svud samo krastavaca, mnogo krastavaca u vodi.
Po nekim breuljcima leali smo u gomilama; znali
10
smo, da se skupljamo sa svih strana. Padale su
prve magle zornjae; u praskozorje hladno dovukli
smo se pod neki breuljak i poeli se ukopavati. Ja
nisam. Bio sam neispavan, umoran od svega toga.
Ukopavali smo se u nekom mokrom krompi-
ru i dola je najzad lepa, avgustska zora. Iza nas,
iz neke umice pevae neko cele noi uz harmoni-
ku neto tuno eki. Bilo je tiho i nemo u magli.
ak gore se rumeni oblaci igrali mure nad nama.
Polako je zemlja poela, da biva sve rumenija.
Tada sinu, sevnu kao divlje lajanje iza nas. Pucali
su nekoliko hvati nad glavama naim. Neko opso-
va i pade jarak. Decken, poee dovikivati i sve
se sahranjivalo u rov. Vukla se slama, koju bog zna
gde naoe, posle se ulo vakanje i cerekanje iz
jarkova, a topovi su nad nama presecali grozno.
Poe duboko i potmulo. Kraj mene leae neki
trgovaki pomonik iz Bele Crkve, dobro dete
Radulovi. Hoe Durchbruch, kae on. Ja utim i
saginjem glavu. ujem iza mene onog, to ve
mesecima svako jutro ita San Majke Boije, a ja
opet sagnuh glavu i poeh jesti hleb i posipati ga
eerom. ujem kako iza nas viu kod topova
zapovesti i brojeve, i tiho i teko kaljem, kaljem.
Levo od nas vidim, kako u nekom ubogom seocetu
izlaze ljudi na kraj sela.
Vi... u... hub... prva od Rusa. Iza nas
ujem kako neko apue. Onda tresnu zemlja
visoko gore, a neki konji poee da tre sa brega.
Gore su oblaci i dalje igrali mure i samo se ulo:
kao da teki, natovareni vozovi puze po zraku.
Rusi zasue krompir rapnelom i opet nita. Dale-
ko iza brega grozno iju mainke. Oko deset sati
11
dolazi vojnik. ita nam zapovest. Opominju
Kniggraetz i Custozza-u. Vezujemo torbe.
Nemojte zaboraviti eer, ujem kako mi rug
apue. Saginjemo se i vuemo kroz rovove prema
selu. Topovi su poludeli. Gore na breuljku ree
neki sa motkama na ruci. Zasue ih. Jedan iz izvr-
te. Trimo lagano kroz selo. Pred kuama stojahu
prljave ene i mnogo, mnogo odrpane, prljave
dece. Jedno drugo trae kraj nas i moljae me; ali
ta ne znam. Jevreje lepo, crnpurasto. Kod pos-
lednjih kua u jednom ljiviku treperilo je lie na
kii tanadi. Ulazili smo sve dublje u rovove. Sede
ranjenici krvavi, prljavi, drhte, hladno im je. Jedan
mrtvac potrbuke u lokvama krvi. Svukli su ga
svega golog. Vidite, jesam li Vam kazao: da trbuh
uvate, kae mi prijatelj. U gudurama sede, lee,
pucaju. Na drugom breuljku, preko, u magli dima
i zemlje, koja se praila i kovitlala vide se ruske
ice. Iz jedne rupe ironino mi vie neko maarski
i psuje strano gadno. Desno od nas izlaze, kao
mravi, iz rodova rojevi 33-eg puka i jure u groznoj
dreci, vikanju i jaukanju. Provlaimo se meu
trnovitim icama. Neko nam nemaki psuje majku
i naziva nas psima. Iskoih.
Sav zrak oko mene drhtae kao da je bio pun
tanadi. Padoh u neku ra. Zemlja se kovitlala i
prskala pred mnom u vis. Ja trim kao lud. Sjuris-
mo se u neke bare. Neko pade kraj mene u glib i ja
uh kako apue: Eto, to je Zlota Lipa. U travi
preda mnom lee neke, cokule, desno od mene
vidim mrtvace iskeene, sa nogama smeno zgr-
enim i tvrdim, udno tvrdim kolenima. Gore pred
nama skau grdni Rusi u utoj mantiji; smeni su i
12
gojni. Tre u umu. Opet legosmo. Levo od nas
gorelo je selo stranim dimom, koji nije mogao da
se digne sa zemlje. Trimo opet. U umi se grozno
klalo. Ba pred nama. Dotravali su ljudi zadihani,
strani hoe da bee. Mi se ukopavasmo ba
pred umom. Leim i diem, diem brzo; iz nosa
mi lagano curi krv. Pi... u... f... zastaje tane kraj
moje glave u zemlji. Sve je tako zamreno. Pucaju
sa desna i sa leva. Stiskam obraz na zemlju i
diem, diem. Tresem se od tog disanja.
Posle se opet dizalo i nadiralo u te guste
ume. Ja sam svud spavao, ali zore su me budile.
Ali zore, zore su divne. ume zlatne, mlade, dobre
moje galicijske ume. Lagano smo kroz ume pri-
lazili Podkamienu. U rovovima ruskim bee puno
obojaka i koulja krvavih, iskrhanih puaka, mrt-
vaca grozan dar-mar. Moji ljudi, koji su jo pre
dva-tri dana pevali, leali su pred tim rovovima sa
razlupanim elom. Ljudi valjivi, neumiveni, slabu-
ni, uti, smradni; neki jo ivi sa blesavim pogle-
dom, izdiui. Jedan meu nama spazio je brata
gde lei meu njima, tresnuo se i drekao gadno.
Bataljon je gazio i trapao sve dalje kroz ume...

U to doba se igrao tango, a mi, Banaani

nosili smo svilene arape. D, nije vie aki ivot
kao nekada u Hajdelbergu; ne, bilo nas je svakoja-
kih. Dani su prolazili. Uio sam. Sedeo sam najvie
tamo, gde se govorilo o pokretima itavih slojeva
bednih i oduevljenih. To sam voleo. Tu rumenu
krv prosutu po ulicama. Sedeli smo ja i nekoliko
Poljaka i ivuta i sluali smo istoriju ruske due;
ona je dolazila kao grdna magla sa Istoka. I znao
13
sam, da mora doi neka grdna oluja, koja e raz-
neti taj umao ivot bez sri i bez bola. Knjige,
itava brda od knjiga leala su kojekuda po sobi;
napolju je bilo kobno prolee o kojem jo niko
slutio nije ta donosi. A mi smo nosili svilene
arape i cele dane provodili po ulici i kafanama.
Hteli smo da spasemo svet mi, slovenski aci. Ko
zna? Moda e jednom sve nestati u umetnosti,
koja nee rei ni a hoe, ni ta znai ono to kae.
Moda e nestati govor, i pisanje, i odreivanje; da
je ovo smrt, a ovo ljubav, a ovo prolee; a ovo
muzika. Ko zna? Ah, seam se: tada sam se u pis-
mima potpisivao siromah Jorik, a majka mi je po
ceo dan ila po komilucima i pitala ta je to Jorik.
E, tako se ivilo pre rata. Ah, bio sam mlad i imao
sam tako lepa, vitka, bela krila i plea.

Radulovi mi je doneo dvopeka. Dirali smo

neke prljave ene i kupovali smo svud okolade. Iz
Zlogova smo doneli pune torbe jela. Na trgu je
bilo nekoliko obeenih Rusina. Na glavnom putu
smo dobili tri teke granate. Bilo je ve dosta mrt-
vih. Navikli smo se.
ume su bile sve lepe; zlatne, crvene, mla-
de ume. Neka tuga mi je bila pala na grudi. Nou
su me lomile tihe neke groznice, kaljucao sam i
iao poguren dalje. Nisu me vie tukli. A ume
crvene, mlade i uvele sa toplom, slatkom maglom
uvahu nas, sahranjivahu nas i sipahu tu svoju
maglu u duu nau za navek za ceo ivot.
Pak, pak uju se tanad po drveu. Nata-
kli smo noeve. Bilo je pred podne. Niko nije imao
pojma: gde su Rusi i kuda idemo. Gusti i iprag
14
nas je izgrebao. Izali smo iz ume; poosmo kroz
neke strnjike na breuljak. Nekolicina nas ila je
pred ostalima. Kad izaosmo, pue dolina pred
nama. Odjednom tresnu i desno i levo oko nas.
Zasu me zemlja i ja se izvrtoh u neke leje krompi-
ra. Zario sam lice u zemlju i disao, disao. Strano
je iza nas kretala uma i tresla se pod pljuskom
rapnela. Kraj mene je jaukao jedan i zapevao.
Podigoh glavu. Iza uveta mu je bila glava sva u
kriv, vakao je krv i guio se. Ispravio se i sedeo je,
zapevao je i spominjao je enu i decu, zvao me je
po imenu i gledao je u mene, samo je u mene gle-
dao. Zario sam glavu u zemlju i utao. Sunce je
peklo. Oko mene su trali i vikali. Zaspao sam.
Napadao me je taj san uvek, im bih legao. Probu-
dio sam se. Magla, veernja magla padala je opet
na nas. Iza ume projurie dva automobila. Tiho
smo se dizali. Silazili smo jedan po jedan natrag u
umu. A kada pade mrak, poesmo ii opet kroz
umu. Puilo e i smejalo. Moj roj je tiho pevuio.
Bio sam i na to navikao. Opet smo ili, ili. Kaj
baterija, koje se nametale kraj mokrih, stranih,
mranih uma. Trei dan je padala kia. Ruski rov
na bregu, sav zakisao, bio je izumro. Mora da su
ile negde nazad u podzemne rovove. ume se
puile pune oblaka. Mi smo ve trei dan leali u
jarku tesno, jedan preko drugog. U najgoroj vatri
tu smo se ukopali.
Groznice su me tresle. Toga dana je neki
somborski ua prebegao, ap su me gurali pesni-
com u grudi i uili me. Mutnim sam oima gledao
oko sebe, po ceo dan pevuio i zvidukao. I opet se
ulo kako priaju o svearima i peenju, o tuama
15
i birtu, o enama, i kako itaju San Majke Boije.
Tri Slovaka se po ceo dan muila, da na svei sku-
vaju neto. Pokrili smo se gore atorskim krilima,
ali je prokinjavalo, curilo. Sedeli smo, lealo se u
blatu. Ne, teko je bilo i ono vijanje po Sremu i
popaljenoj Posavini; gadno je bilo i tamo kraj Rae
u vodi: uvek uke, psovke; ali je ovo bilo ludilo u
moru blata. Sve mokro, sve kia, kue neke razru-
ene, voda to smo je pili bila je blatna, hleb je bio
pun blata. U blatu pred nama leao je celu no,
tek sad smo ga primetili. Izvukoe ga u rov. Leao
je tvrd, prljav, zaudarao je sav. U desnom depu
imao je hleba a u levom trinaest forinata i dvade-
set i est krajcara. Trebalo je pisati kartu. Znalo
se, otkuda ja. Zvao se Lali. Veina je predlagala,
da se novac ne predaje oficiru, nego a se zadri i
popije. Kau: da moe, on bi sam to ako naredio,
voleo je da asti.
Posle podne poee opet topovi. U oblacima
ute zemlje i praine, to je prskala u vis nestao je
ruski rov. Izaosmo polako iz jarka i poesmo
trati. Veina je ila mirno, lagano, niko nije imao
snage vie da tri. Mirno se ilo. uo se jauk, oko-
lo treti zemlja, prska, po koji se izvrne, drei. Iao
sam teturajui se pod teretom; groznica me je
tresla. Oseam, da kraj mene ide neko. Oboje smo
bili iznemogli. Zemlja je prskala, treskala u vis.
Video sam ute mantije Rusa koji su iskakali iz
rovova. ice i zemlja pred njihovim rovom kovitla-
le su u dobovanju topova. Stigoh do ica. Jedan se
prevrte preda mnom, previjae se i skakutae.
Tane ga je prozujalo od glave do pete. Hajdete,
kae Radulovi i die se. Kraj nas tre neki. Ja
16
vidim, da mi iz nosa curi krv na grudi. Kraj nas
tre neki drei aove pred elom. Skau u rov,
viu grozno, idu, urlajui grozno na no Nisam
legao, iao sam lagano. Sad e da me ubiju, sigur-
no e me jedan od tih velikih, utih, debelih Rusa,
to kao ludi skau preda mnom, ubiti. Krv mi sve
jae loptila iz nosa. Ja legoh. Rezerva se valjala
preko mene u rov. Svuda su leali iskeeni ljudi u
blatu. Ne znam, to je svaki ranjenik pola svuen, i
tako viu, oh, tako izdrljivo viu. Leao sam tako
bez snage.
Leao sam na kolima i video sam samo
pogurena lea onog, to je terao i jednako bodrio
kljusad, sa pr..., pr.... Kola se jedva vukla u bla-
tu. On se esto okretao i mirkao ispod ubare. Jo
je neko leao kraj mene. Prolazili su kraj pustih
sela. Nekoliko jadnih, groznih, sirotih, odrpanih
ivuta. Lepe ruske crkve, mokre ume to se pue.
Blato, grdno more blaga. Psi trkaraju po selima.
Psi i jadne, prljave izgaene ivutke. Devojice od
dvanaest godina, od deset godina, nude se. Svuda
kola, jadni konji i beskrajni, blatni putevi. Po uli-
cama lee ranjenici. Posle podne su doli po nas
automobili. A sunce mlako, dobro sunce lilo je po
kuama i putevima. Legao sam na neko ebe,
kaalj me je tresao, a na prljavoj maramici mojoj
ostajala su posle kalja rumene kapi moje krvi. Pa
i tu sam zaspao. Stali smo u nekom dvoritu. Neki
fenjeri su se ljuljali oko nas, i jednog po jednog
dizali nas, i unosili. A u jutru nas ute i polumrtve
uvedoe u kupatilo; na ruga vrat izaosmo puni
smeha. Prioh prozoru i videh ispod mene belu
varoicu, punu potoka i mlinova.
17
 U zelenoj kabanici, sa kapom bez brane, ja
sam se, kao udna senka, smeei vukao kraj
potoka u kojima su pevale vodenice. Oh, pevale
su, pevale su meni; znale su otkuda dolazim, a
imao sam osmeh na licu. Kako su bili uzani sokaci.
Stare ene gledale nas tuno i alosno. A sunce?
OH, to mlako sunce, ja ga nikada zaboraviti neu.
Na mojim rukama drhtalo je neto toplo i strasno.
Oh, ivot, mlad ivot igrao je tako veto biljara u
nepoznatoj kafani toga grada, ne ja.

Ko si ti? Ko si ti, sa toplim, utim oima u

veernjoj magli? Zar nisam jo toliko bolestan i
nean, da te dodirnem? Kako je tvoj poljski govor
mutan i nean. to si tako dobra prema meni, ta
to nije tvoj zanat. Zato me gleda tako milo?
Tvoja bluza pada mi na glavu, to gori i mui, gro-
znice me tresu. Ko si ti, divna, lepa, strasna, meu
ogledalima i aicama u sumraku kafane? Ah, ne,
ja neu tebe; tamo napolju hou, da izae. Gle-
daj, jesi li videla one bunare; ah, da uje kako
ljupko romore, kako neno pljuskaju. Meni je isto
ao to nisam mro, ali to ini jesen. To mlako sun-
ce to tee po kuama belim i istim. ta hoe one
ume od mene; eno, tamo iza brda one me zovu,
one se veselo smeju sa mnom. Zato ja tako neno
diram zidove? Kuda idem; ja nikog nemam u ovom
gradu, ja ne znam puta. Ko me voli; zato me gle-
daju tako ovi stari ljudi?
Gle, slatkii. Hajde tu. Devojice sede sa
malovarokom elegancijom nametene; moji se
prsti spotiu. Noii, mali, srebrni, zar se stidite
mojih ruku? Ah, da, one su zarasle u blato, koje ne
18
silazi, a nokti krivi, isprepucani vas plae. A cure
malo olake, malo pokvarene cure kikotale se, a ja
sam se smeio. Oh, ta ja znam, ta da mislim o
svemu tome. Igrala se zemlja to da se ne igra-
mo? Igrala se jesen sa mnom hajde, da poigra-
mo. Izabrah jednu. Tu u. Ko mi se smeje? Ona se
zvala Lusja. Smejala se mnogo, svaemu, imala je
malo izderane rukavice. I ja poeh da je molim
smeno i dobroudno. Zaboravih poude i gledah
samo da topla, unapred sam oseao, topla usta.
Drugarice njene pune smeha ostavie nas same.
Ili smo kraj vodenica. Bojala se, da je neko ne
vidi. Da nisam videla Va znak da ste akademac,
ne bih Vam dopustila da me pratite. Vi mislite, da
sam ja pokvarena? Oh, ta sam ja mislio? Bio sam
pun smeha. Jedila se samo to sam bolestan, misli-
la je, da sam ranjen. Nije joj se svialo to sam
tako divlji. Rekla je, da se kod nje finoom moe
vie postii.
U vee, seam se, bee udno nebo. Jesenje
nebo uvek udno. Naao sam je pred bolnicom,
ekala me je. Drhuim je rukama vadila klju i
pokazivala ga, a mogla je do ponoi da izostane.
Poli smo ulicama, gde je vejalo rumeno lie.
Pitala me je da li Srbi imaju crkve i tipala me je
od strasti. elela je da se vozi; stari fijaker primio
nas je. Ona mi lee na grudi i rasplete kosu, tako
plava kosa umiljata, bez onog tekog, opojnog
mirisa crnih kosa u mraku. Oko nas se vijugali
fenjeri. Pod utim, zlatnim umama, po bregu
ljuljala se i batrgala kola, a nebo je bilo puno zve-
zda. Negde daleko tada na jugu molile su se stare
ene za mene. A negde daleko na severu leali su
19
moji ljudi prljavi, valjivi i gladni u blatu, drhtei
od zime i potmulo ekali gde e granata da se sru-
i. Das Hundsregiment, kako su nas zvali.
Mi smo stigli pod ume i poosmo peice.
Ona se uplaena stiskala uz mene. Tu su nedavno
neki vojnici zaklali neku devojku. Zali smo u
umu crnu sa rumenim vrhovima. Lie je padalo
na nas, a meseina rumena lila meu drveem i
dovodila do suza, do nenosti bolne; ljubio sam je,
kao da nikog nemam svoga na svetu celom osim
nje. Ona je, sva luda, izmuena, diui teko apu-
tala gorko kako je sve gadno, kako je svi mame, a
kako su svi hulje. Mati je po ceo dan mui, a ona
hoe ipak da ostane potena. Varoica je gorela
dole u rumenoj meseini, a pruska granica sa svo-
jim belim kamenjem kruila je oko nas. Njeno belo
rublje bilo je namirisano. Ta naivna panja, to
spremanje unapred dirnu me i ja joj to rekoh. Ona
se uvredila. U mraku sam malo samo video njenu
glavu; ali su njene ruke bile neizmerno mile; samo
se bojala: misliu o njoj zlo. Daleko oko nas belila
se varoica sa kuicama belim i malim ko igrake
za decu. Odjednom ona tiho ciknu. Jedna tica prnu
i lupi se o stablo. Ona jeknu bolno i pogleda za
njom u umu. U meseini je bila grozno bleda i
lepa. Dole u gradiu svirala je vojna glazba.
Kome ja ovo piem? Mladiima, moda mom
sinu bledom i napaenom. A oko mene kulja velika
ludorija rata, sve se lomi poda mnom i ja smeei
se gledam te rulje i idem od grada do grada. Rulje
pustih ena, rulje hulja trgovaca, rulje radnika,
rulje bolesnih i rulje mrtvih. Grdne gradove, ume
i polja; tamne, hladne stanice. Decu i ene. Pijanu
20
hrpu onih koji se sad bogate. Sve ja to vidim i gle-
dam sa osmehom. Niti sam iji, niti imam koga, ni
brata, ni sluge, ni gospodara. Gledam tihe, plave,
mokre proletnje ulice. Vitke rumene mostove u
zalasku sunca, kad ih najvie volim, ai kad uvek
idem. Oni me vide uvek veno vedrog, nekad retko
umornog, skoro uvek nasmeenog, niijeg. Ni
vere, ni mira, ni kuita, nikad niega. Ja priam to
tihim i mokrim, proletnjim ulicama, po vodama i
gradovima utim od jesenjeg sjaja o njoj vitkoj,
bledoj, istoj i maglovitoj, o njoj, o mladosti. Ko
zna: kud i zato me vodi, ja idem za njom. Njoj
krvave umarke, njoj mrtvace, njoj naa groblja,
njoj moje zdravlje, njoj se klanjam, pred njom kle-
im jedinom dobrom i venom. I moja ljubav pro-
miljena i ironina ve davno nije buna. Ah, sve je
to tako smeno. Nemoan sam, tuan i zamiljen.
Ne daje mi se da ivim. I ja sam se borio na Pont-
Neuf-u. U vizijama belim i ja sam iao poguren sa
carem preko berezinskih santi. U vizijama ludim
leao sam i ja do nogu Neronovih, kad je Rim
goreo u moru ara a Rorrea sa vitkim strukom
prolazila i kikotala se prijatelju, koji je sa zapenu-
enim ustima vikao ime Omira i peva omore u
zalasku sunevom. Sedeo sam i ja sa ribarima i
vukao se po pristanitima, gde se devojke nude
tako jevtino, i, zaostao od sviju, i ja sam do kolena
gacao po blagu i snegu kraj eljeznikih koloseka,
kroz mrke ume bez cvrkuta jedne ptice. Na are-
nim laama sa ribarima sa Hiosa ja sam tiho
kupao se u zori, koja je suzno dolazila i imala usta
mirisna i jasna. U tamnim meavama ja sam u
vizijama sedeo nad Kamatkom i gledao kako se
21
tromo kre bregovi i grme i tresu u hrpama, kao
hiljade kostura i gomile elavih lubanja. Duom mi
je proao Lakomisleni Balzak sa razbaruenom
kosom i prohujao general Bolivar krvav i mlad; a
nou sam se vraao kui i video decu po estoro na
jednom krevetu, u ritama po podovima vlanim.
Leao sam u veeru maglovitom od jorgovana u
zagrljaju jedne ene sa oima zamagljenim gleda-
jui mora iza Splianskog groblja. I tako me vie
ne vezuje ni za dobro ni za zlo. I tako sam se oslo-
bodio svega. Ja drim moj mali ivot sav potreen i
uplaen u rukama, udei mu se, kao to dri crni
evnuh prsten sultanije u rukama dok se ona kupa.
On je u mojim rukama a nije moj. I sve to je oko
mene moje i nije moje. Umoran sam, zadovoljan,
zamiljen i smeim se. I moje oi uprte u prsten
ispituju i ne priznaju nita, ne boje se nikog i nieg
i prataju i zatvaraju e tiho, neprimetno. Mi nosi-
mo u njemu prolee i ne idemo kao Florentinci iza
grada u polje, da ga slavimo. ta je nama ubiti tri
miliona ljudi? Mi smo slobodni i znamo: da je
nebo svud na svetu isto i plavo, oh, tako. Dola je
smrt jo jednom, kao nekad davno, ali e iza nje
doi sloboda. Biemo, slobodni i smeni. Znaemo
da je nebo svud lepo, i da nita ne moe i ne zna
da nas zadri. Sve je propalo, ali e se to urlikom
rairiti od jednog okeana do drugog. Zamiljena i
bleda lica, sva ta lica, sve te gorke, muke umorne
glave, kad se budu vratile sa krvavih nepreglednih
granica. Bie eljne onog, to je do sad smelo
samo bilje i ume i oblaci. Nauili smo da pijemo
ivot dublje no ikad od kada svet postoji. Nita
nema smisla, sve je propalo u ove tri godine. Stra-
22
hovito, uplaeno, paljivo ja gledam u njima ivot i
drim ga rukama koje drhte, i gledam oko sebe
ume i puteve i nebo.
U zoru sam stizao kui. Stoji breg zelen,
puno iroko bilo iza njega, a sunce tu mirie na
umu, gde sam i ja igrao jedne tople noi na
meseini, gde sam sluao pijan zdravice krojake
omladine i gospoica tiho, usamljeno aputanje.
Smeni rovovi, to su trebali da brane od Bele
Crkve od Srbijanaca, koji nisu doli zevaju i spava-
ju i sunaju se. Tu poinje da pada na mene neka
bogata banatska tuga, meka i dobra kao beo
banatski boini hleb. Tuga plodna, tuga berban-
ska, tuga kosidbe. U zanosu ja vidim zelene gute-
re to sevaju po putu i oni mi napune oi suzama.
Suze, koje raspinju kao iroko polje puno ivanj-
skog cvea. Tada u magli ve izlazi pred mene
moja stara kua da me doeka. Ja uutim, moj glas
se jedva uje i ja izlazim iz voza pogrbljen i umo-
ran. Zvoni, ah, uvek kad se vraa kui zvoni.
Doekuju me i plau. Mati mi umire. Odvode
me u kuu nepoznatu. Ne daju majci. Tetke me
grle i plau. Sunce je pred no zasulo ivo i ja sam
se umirio i niega mi nije tako ao kao sebe
samog. Kad prne po koja prepelica, ja se setim
zemlje, polegnem u sprenu travu i utim. ekam
vee. Nee da me vode majci. Meseine mokre,
svetla ela, dolaze i leu po bunarima. Srce prne,
usedne kakvu zvezdu, isto prolee padaju, i str-
moglavi se dole, padne pred nas, diemo ga i gle-
damo ga, a ono se smei. Oko nas u blizini tee
voda; zapevao glasno, primetimo iznenada kakvo
mrano drvo i opet se uuti. Leemo i uzimamo
23
no punu zvezda na grudi; srce ne kuca vie, kuca-
ju uspomene. Blage, umorne ruke mrse se sa tra-
vom i meu prstima navire zemlja, to ima dah
pust i beskrajno pun tame. Negde iza kua zvekne
srp i navru suze. Zar nigde stanka? Sa jablanova
pala lie a jo nije jesen. Pa ipak ona je ve stigla
u kukuruze. U kukuruze iza kua, gde e moje
tetke izai da ih doekaju. Oni nikad ne odstupaju.
Oni e doi. Njini su oficiri mladi i lepi. Svi su njini
oficiri mladi i lepi. Sve je ve spremno. Pevako
drutvo i litija e izai pred njih. Doi e u moju
kuu; staro, srebrno posue je spremno. Oni e
doi. Kroz kukuruze nou stie jesen. Niko je ne
vidi jo, samo u zori ostaje od nje rosa. A daleko iza
bagrenja, negde daleko ak gde su polja mrka i
sjajna kao baka, stoji jedno usamljeno drvo na
vidiku, stoji ve godinama gleda mene i dimnjake
moje kue. Srce uti a kucaju uspomene. Tetke mi
priaju. Ja vidim zavejane maarske i nemake
gradove. Osvetljene prozore cincarskih kua, gde
su ih rado primili. ivelo se uvek u tuini. Selili
smo se, selili smo se. A grudobolni smo umirali
kod kue u zaviaju. Sneg veje. Pusti sokaci, crni,
poderani kaputi. Tambure svetlucaju pod pazu-
hom, a pesma tek jekne pod kojim nakrivljenim,
pijanim fenjerom. Ah, ne moe biti, da je sva ta
grdna tuga samo iluzija, lepa kao ast. Zatrese se
kolo. Napolju pada sneg, a unutra crne oi gore
kao ar. Ah, taj ar je neprolazan, neprolazan kao
miris ovih ravnica, to ve vide jesen, kako se nou
dovlai kroz kukuruze, a jutrom odlazi po rosi.
Bolnim, gorkim osmehom ja ih gledam sve. Sebe
pogurenog i zamuenog, kako kaljucam; i onog
24
to je negde u Odesi, i moda je ve meu njima;
pa i onog to polupijan polazi na jedan od najstra-
nijih poloaja na Kaporetu; pa i onog to je pun
kolajni sedeo pred umom i mislio moda na mene
i poginuo u jednom jedinom vihoru granata.
Napolju veje sneg, veje sneg, veje; svud se rulje
jure, tumaraju. Eno kao stoka nadiru pred Horo-
denki, ginu, ginu kao stoka: Eno ih gde se meu
sobom kolju, kolju u urnebesu uma i blata, u
agoniji krvavih ruku i misli. Milioni se spremaju
pod svojim varoima, gde je more visokih vavilon-
skih kula, gde je bura od elika i grmljavine gvo-
a, bez beskrajnih luka punih brodova. A grdna
sloboda stoji i gleda u okean bez smisla, bez isti-
ne, i ne vidi ni svoju senku na nebu. Samo tamo,
gde sjaje prozori na makedonskom suncu, gde
svud viri sirotinja, tamo se hori pesma. Sve posle-
dnji, sve esti, a tamo je petoro brae. Vie nema
je l'? Jok, nema, osee kratko. Pa i ti e da
propadne, bre. I ja, i ja. Pa ima li majku
bre? Jok, nemam. A doma? Jok, brate,
izgoreo. A dece? Ne znam. A oca
Poginuo.
Veje sneg. I opet igraju kolo. ta gledaju ti
ljudi? ta gledaju ti smeni ljudi, Englezi, Francu-
zi, Amerikanci, Crnci? Putajte ih, neka traju.
Boi je danas bitoljski, kue razruene. Pustie ih
nek pevaju. Poslednji su. Veje sneg. Iz ume sa
erne dolazi Boi, plae kao majka; lie treperi
kao kandilo, tiho nadgrobno pojanje i crveno vino
po kuama. Pod granama punim snega, tiine i
Boia, oni bez doma, bez dece, krvavi, ponositi,
poslednji.
25
 Trebali su doi. Moje ih tetke ekaju. A
tamo, gde ih vidim kad se trgnem, ja vidim samo
mrka polja kao bakar, zasute rovove, prazne i
obrasle travom kao grobovi; i kukuruze kroz koje
dolazi jesen, ma da je niko u gradu jo ne vidi.

Pustili su me njoj kad je izdisala. Bee izgu-

bila vie zuba i ta usta me ispunie nekom stra-
nom, pritajenom grozom. Oko nas bee puno baba
i tetaka mojih, koje su jednako govorile o bolesti-
ma i mrtvacima. Po sobi su razastrli arave nato-
pljene vodom i siretom. Njene noge su virile
ispod svilenog jorgana. Vie puta se osmehnula i
rekla tiho moje ime, molila me je da legnem i da
se odmorim od puta. Priala mi je kako je bila
mnogo sama u poslednje doba i kako su je strano
vozili i gurali na eleznici poslednji put kad je
putovala. Kako su je krali za vreme bolesti i kako
je u poslednje vreme elela da umre. I kao da je to
neto obino govorila je, ta imam da inim posle
njene smrti. Morao sam potraiti njenu sliku na
kojoj bila naslikana od osamnaest godina. O toj je
slici muei se dugo priala i molila me je da je
drim uvek na mom stolu.
I tek to sam pred zoru legao probudio me
vrisak i zapevanja ena.
Umrla je i nije dala da me bude.
Stare ene su zadizale suknje i trale po
dvoritu, plakale i skakale; jedna je pala kraj pos-
telje i naricala. I to naricanje je prodiralo, kao i
zavijanje uplaenih pas sa dvorita, kroz sva
vrata i sve zidove. I tek to svanu videh kako ur-
no tre neke ene po kui, toe vino i piju rakiju.
26
Nepoznati neki starci prilazili su mi i traili od
mene kljueve. I dok sam sav teak i podbuo lutao
po kui, osetio sam kao na zapovest iz mrtvake
sobe, da je sve bilo spremno. To me je ispunilo
ludim uasom. Stajao sam kraj prozora zagledan u
mutne krovove, u zid crkve velike i prazne i stre-
sao sam se. I dok sam, drei se za glavu, gledao
kroz zavesu kako je golu diu i kupuju svu utu,
pocrnelu i sasuenu a pri tim toe i piju rakiju,
poeo me je hvatati neki suludi strah.
Doao je prota. itao je molite, jednako gla-
dio brke, odlazio je u kut i traio sud za pljuvanje.
Moje oi malaksae sasvim. Sakrio sam se u
jednu sobu, gde bee puno malenih, svilenih nekih
jastuia upletenih u stare vezove i are. I to zlat-
no, svileno, malo arenilo, toliko me dirnu, da sam
iznemogao pao. Doli su da me zovu, jer me je
prota traio. Govorio mi je o majci, posle je nena-
dno poeo da govori latinski, nasmejao se i spo-
minjao slepaku, karlovaku akademiju, sedeo je i
jednako podizao prst i ponavljao: Quousque tan-
dem abutere...
A naricanje se jednako horilo iz svih soba, iz
svih zidova: O, jao... o, da ustane... da vidi tvog
lepog jedinca... jao. A mene su prepadale muke.
To naricanje me je teralo iz kue. Tad iznenada
nauh na stepenicama, da neko hoe mrtvo telo
da probode iglom kroz srce. U meni neto zviznu
kao bi, okretoh se i jurnuh u sobu. Gledao sam
samo neke babe na stolicama kako su se krstile,
sedele sa sveom u ruci i ponavljale: Iju, slatka
kao trebalo bi pitati strinu. Kad sam jurnuo na
vrata, one se uplaeno podigoe.
27
 Tad moja ruka netedice pade sa besnim
urlikom na prvu glavu na domaku; soba se ispuni
stranim ciktanjem, stolice popadoe a babe jur-
nue, zapevajui strano, na vrata. One su plakale,
vikale, krstile se i trale. Ali ceo dan, dok je mrtvo
telo lealo prostrto, mene je morio neki lud gnev i
gaenje.
Pogreb je bio sutra dan.
Kia je bila pala, pa smo ili po glibu. Deca
sa iracima viui, a popovi na neistoj kaldrmi.
Iao bih bio rado tako bez prestanka po glibu,
pognute glave. Osetio sam kako je sve strano.
Groblje je bilo daleko iza grada, tamo gde behu
barutane, grdne rupe ubrenjaka i crepane. Viso-
ko na humci pod jablanovima bee naa grobnica.
Vodili su me desno i levo po groblju. Sanduk se
teko nosio, dva tri puta se inilo, da e da ga
ispuste; tada su svi vikali. Groblje bee puno sveta,
to se rasu svako svome grobu pa plakae i narica-
e. Seam se, zaustavljali su me kraj rake. Sa jed-
ne grane curila je kinica kap po kap na moje ruke.
Pomislio sam, da se odmaknem; ali sam ostao
tako i zagledao se u te kaplje. Pevako drutvo se
zahori i miris tamnjana me obasu. Videh protu,
gde oima okrete i poe govoriti o majci.
Dugo je govorio. Neko me je gurao sa leva, i
sad su kapljice jedna za drugom teko, lagano
padale u moju kosu. Prota je podizao ruke a tetke
su mi glasno jaukale. Tada se die kraj mene jedan
gospodin u crnom i poe govoriti. Tetka mi se
nae nad uvo i apnu mi: Vidi, edo, to je
gosp'on predsednik. On je spominjao dobrotvor-
ku saborne crkve, neku dvokatnicu u Aradu, koju
28
je ostavila mesnoj crkvenoj optini. Kidao je ree-
nice, disao teko i mucao. Dva mala aka stajahu
pred njim, oni su tajno tipali i gurali iracima. Od
jednom gospodin podie glas: Moemo rei, da je
naa crkva, i neu samo da kaem crkva, nego i
nae su kole njena..., njegove se oi uplaeno
rairie, on zape u govoru, tre se i poe gurkati
jednog do sebe apuui: Joco, Joco, Wie heist
man das...., um Gottes Willen! zadubina, da
zadubina moemo rei. Laka joj crna, laka joj
crna zemlja, dodate hitro, odahnu teko i izgubi
se u gomili. Poee padati grude po sanduku koga
su sputali. Jedna od mojih tetaka pade preko
sanduka vritei oajno.
A posle smo se vratili. Stolovi su bili puni
nakita od arenog papira. Zagledao sam se u
jedan lep, starinski ilim i ne skidoh oiju sa njega.
Prota me je preko stola jednako teio a kraj mene
opazih iznenada jednu lepu enu, koju nisam
mogao da poznam. Ona mi je dodavala aice sa
vinom i pitala me, da li sam umoran i da li bih
prilegao. I ne mogavi setiti je se, pitao sam tetku,
ko je ona, a ona se nasmeja: Zaboravio si Macu;
najlepa devojka, nema ba Bog zna ta, ali kad ti
ja provodadiram nee se kajati. Duo moja,
uzdahnu ona i pogleda u devojku, to sva porume-
ni. Popovi su dugo sedeli i govorili o pokojnici. Na
stolu su gorele teke, mirisne mrtvake svee.
Maca je pisala posmrtnice. Ona je bila vrlo lepa,
zdrava, kako rekoe tetke. U ostalom ja, i ako
ga ima retko, primetim na enama, ta runo.
Njene oi i silna, crna kosa, ramena i vrat u kojem
se krile plave moderne vene, setie me na neki
29
harem u romanu jednom a ja esto itam roma-
ne. U ostalom, svi smo mi govorili o romanima. Pa
iona me je ba malo pre pitala o nekom romanu i
rekla: Ah, molim Vas, sve to ne vredi nita; tri
godine je vue za nos, a posle je puta da se davi,
a ovamo je naziva kanarinkom. U njenoj lepoti
bee neeg tekog. Crnina na njoj nije mogla meko
da joj obgrli stas; nego leae na kolenima njenim
kao ilimovi teko po posteljama, ilimovi sa
arama, koje sam toliko voleo. Osetio sam miris
mrtvakih svea i od jednom mi se zgadilo jelo i ja
odgurnem tanjir.
Treba da se oenite, ree mi prota, bez
ene i dece niste pravi ovek. Tetke mi udarie u
smeh i pla i digoe graju viui u glas: Macu,
Macu, prioe mi, ljubljahu me i milovahu po
kosi.
A tanjiri su zveckali i svaki as se tek ulo:
Ej, gde je da ustane, evo doao je. Sve joj' je elja
bila da ga vidi i gle, ona ode. Ode, dodade pro-
ta, zverajui u svee, koje su bile sve ue i miris-
nije. Miris mrtvaca bio je ostao na stolu, u jelu,
samo ga u vinu ne bee.
Kad me bledog i pogurenog odvedoe u sobu
da spavam, dugo su me ljubile i smejale se, da bi
me razveselili; ali sve to nije ilo od srca.
Moj hladan pogled i tuinski osmeh mutan i
zajedljiv plaili su te stare ene. Kraj postelje sam
naao neke stare, izbledele spomenice i karte iz
kupatila, na kojima se ona nekad potpisivala:
tvoja dunda; neke slike Karlsbada, oficira, dile-
tantskih zabava i jednu vrlo staru ruu. Iza zalo-

30
ene pei sakrio se miris mrtvaca i neki teak miris
cvea i vrebali su da me zagrle.
A iza zavese stajae moja stara tetka ona se
muila da me sagleda kroz zavese, inilo joj se da
ne diem. Ja znam ona miljae u sebi: Kao i da
nije nae dete, ta se taj morao napatiti ne jesti;
gde je taj sve morao spavati, pa da se ovako satari.
Bled je i kalje. Sve kau: goji se, 'ma kaem ja;
sve je to trulo, Boe me prosti, kao da je od voska,
kao one lutke u panorami. Pravo kae Jeca.
A posle? Posle su opet prolazili dani. Usta-
jao sam u podne. Jesen otopli jo jednom i sunce
granu. Svaki dan sam izlazio na groblje, tamo sam
se u detinjstvu najradije igrao. Ponegde je pao po
jedan crep, ponegde je pao plot. A bilo je jo dosta
golubova. Otvarao sam vrata to su vodila kroz
portu, u kojoj je visoka uta travuljina bila puna
kokoaka i pasa, koji su se tu kupili. Prolazio sam
kraj male kole, gde se ula vesela deca kako
pevaju, i kraj drvara to se nizahu sve do groblja.
Sve su te drvare bile u rukama mojih tetaka. uta
voda, a u njoj stajahu mirno crni lepovi na vetru,
to je po obalama vijao pesak i perje. Drva su puc-
karala na vetru; a a bih dugo sedeo pred vratima
nae grobnice. Kroz pozlaene reetke video sam
kite bosiljka na zidu, drvene krstove i slike mojih
mnogih pomrlih baba. Debele i slabe ene gledale
su i popovi sa lukavim licem, kakva imaju slike
pokojnika kad je sunani dan. I puno graniarskih
oficira. O svemu tome nisam mislio. Dolazio sam i
sedeo tu po sate. Poto me niko ekao nije, sedeo
sam tako izgubljen dugo.

31
 Ali kad se vraah po mranim ulicama, vre-
bali su me i vodili u svoje kue. Tetke behu odlui-
le, da me oene i oenie me. Svi su znali, da me
treba oeniti i oenie me. O meni se isto tako
mnogo reavalo kao i o svemu drugom i o ratu.
Bilo ih je, koji se podsmevahu mome utom licu,
ali su devojke govorile da sam lep. Kako su me
videle nekoliko puta u etnji sa ivutkama, odlui-
le su, da treba, da me to pre povrate.
Prvo su me vrebali popovi. Oni su me odvo-
dili svojim kuama, u kojima su postelje bile iro-
ke, a u prozorima se crvenile upe pune vianja i
treanja. Oni su mi govorili tiho, sa osmejkom o
novom maarskom katihizisu, koji hoe da im
nature, i sputali se ugojeni i teki u meke stolice.
Sve su njine ene nosile malo raskopane grudi i
kosu punu ukosnica, neureenu, spalu za vrat.
Kod njih ne bee mnogo smeha, ve mnogo
osmejaka. Njine ene su me gledale vrlo umiljato,
blago; kad i kad bi nehotice prekrstile noge i upla-
eno porumenele, kad bi primetile, da im se lepe,
punake noge sjaje u belim arapama do kolena.
One su ih brzo pokrivale, okretale se hitro mue-
vima svojim i nasmejale se: to ne pita gospodi-
na pa da ga enimo?
Mene bi za as pomilovao njihov srdaan
osmeh i stisak ruke; no posle bi me opet obuzima-
la grdna dosada, zagledao bi se u njihove ruke sa
neistim noktima. Vie puta popadije su me opko-
lile samog u nekom smenom salonu punom sta-
kla i aa, na kojima bezu naslikani areni kosov-
ski junaci. I dok bi kakva lepa, bela maka savila
se u mome krilu, one su me napadale to se ne
32
enim, hvalile i branile sve muke u gradu, a najvi-
e ba svog mua. Mene je zauenog razveselio
njihov zdrav i raskalaan smeh, koji mi je aputao
o neprolaznoj ari malih i aljivih grehova. One su
bile najbolje majke, ali su rado sedele tako rume-
ne do punih grudi, tiho se smejui primedbama
klizavim i bestidnim. Tek kad bih prenaglio i poku-
ao u mraku, da zagrlim koju, naiao bih na besan
i jedak otpor, na spominjanje dece i mua. Ja bih
uplaen i zastien stajao pred njima i osramoen
odlazio. One su me nazvale frajla i ceo me grad
imenovao od tada tako.
Kad bih nasmejan izaao od ena doekali bi
me popovi i teili.
Crni i teki govorili su o svemu sa hitrim
preziranjem. Njine meke, jake meke ruke, milovale
su umorno moju;priali su mi o tim praznim crk-
vama, koje sam toliko voleo. Mnogo su se smejali.
Najradije su govorili o seljacima. U mranoj sobi,
pri stolu punom aa vina, vina u koje su sputali
ueta, da ne kisi, nicale su seljake glave iz njiho-
vih rei, razbaruene i neobrijane, sa malim luka-
vim oima i poniznim licem. I sve je bilo ugojeno i
veselo. Teki kao valovi bili su ti seljaci u priama
njihovim. Glupi, kad i kad duhoviti, u zasedi, i pre-
vari, silni kao ile borova u gramenju i otimanju
zemlje. Ocevi, koji su gledali kako im dete umire
iza pranih, malih prozoria u niskim sobicama,
gde su eprkale kokoi: ene to su raale i sutra-
dan ve ustale i istile talu; i deca to su se neod-
rasla, polugola valjala po slami, mala braa i ses-
tre, to su se igrali bednih i bludnih igara. Pa to
je svud tako, smejali se oni. Zaprepaeni sveci
33
gledali su sa zida okreenog, belog i istog i glupa
lica oblazila su oko stada ovaca i oko apurja. Pos-
le su dole na red prie o Hristovom grobu, kad ga
opsednu babe i donesu jastuke u pono stranog
dana kad se eka Uskrs. I sto gadnih ala i psovki
znali su o tom. Ne be ni jedne drage slike u rei-
ma njinim, punim nepreglednih polja kukuruza i
strnjika; a u niskim kuama videle se samo senke,
gore nego senke ivotinja.
Tek nedeljom bi nicale, smene, nakinure-
ne devojke, namazane i ofarbane i gomile crnih,
pijanih seljaka. A pod gustim, seljakim obrvama
staraca, sevala bi gorka ud i besno lukavstvo
prema svemu, osim zemlje, koju bi te oi gledale,
pune ludog, radosnog svetlucanja. Ali bi se te slike
najgore meale, tek kad bi poeli priati o njihovoj
ljubavi. Tada bi se u mraku vrteli i gazili ti jadni
seljaci, u ludim gomilama, goli i pijani. Trale bi
isprebijane ene sa suhim opalim dojkama, krezu-
be i smradne od znoja. one bi se prevrtale i previ-
jale u mukama poroaja ili bi leale krvave jauui
od muka po zemlji; kidale se od bola zbog raznih
lekova protiv zaea. Pod prozorima bi leali krva-
vi trupovi zaklanih dragana u sjajnim izmama. U
mraku bi se sjala njina srebrna pucad na prsluci-
ma; a iza pei sedeli bi jadne, smeurane bake, sa
krvavim zagnojenim oima, bose i suhe kao granje
i krpe. I sve te slike bile bi ispolivane i posute
vinom, krvlju, psovkom i ritama. Uzalud bih ja
pokuao da ih umirim, zaguio bi me njin silan,
popovski smeh. Crkvice bi njine arene i male bile
pune ofarbanih svetaca, kandila i gomila, koje se
krste pogrbljeno i glupo gledaju. a ala bi zaogr-
34
nula vladianske dvorove i sve manastire masnim i
pijanim velom slukinja i lopova. A ja bih posle
izlazio umoran iz popovskih kua, dok su mi oni
svi nudili nevestu. Praina protkana suncem pada-
la je preda mnom i ja sam prolazio. Ponegde je
pao jedan crep, ponegde je pao jedan plot. Vrebali
su me trgovci i vodili silom k sebi. U kuama nji-
nim ne bee salona, nego su me vodili u grdne,
svetle sobe, gde stajae glasovir i iza njega palma i
mnogi Sveti Jovani.
Njine su ene bile suhe i male, one su me
doekivale uzdiui, opkoljene decom, silnom
decom. One bi uplaeno brisale iza mojih lea i
najmanju trunku praine, gledale svaki moj mig i
spominjale prola vremena. Sve su se seale ubis-
tva knjaza Mihaila, one su tako beleile svoje
detinjstvo, nisu znale tano kad su se rodile. Njine
koate, jadne, izmodene ruke grlile su svoju
decu i krile svoje slabe ispupene kukove iza glava
sveih i rumenih svojih devojaka. Njine smene
suknje trale su arene oko njih. A one bi se upla-
eno osvrtale. Tuno su me gledale kad se zabuni-
e i ne umedoe da razlikuju balkanski savez. Ali
kad bi mi pokazivale svoje divne ilimove, ja bih
zaboravio sav svoj ivot, koji mi se inio i smean i
lud, pa sam dugo sedeo kod njih. A one bi tuno i
blago govorile, namuene i slabe, nosile za sobom
crepove vrue, to su ih stiskale na prozebla rebra.
Muevi njini, koji su mirisali na sire, uli bi tiho i
odlazili brzo. Ali devojke udavae gledale bi me
ispod oka i svirale bi mi mnogo. One bi me opet
pitale da li sam itao Sanjina, a ja bih se trgao,
kad bi one prole pored mene. A one bi me opet
35
pitale, da li sam itao Sanjina; vesele i zaboravne,
one su mi priznavale sto malih tajni. U mirisnim
kutijama, pod ispisanim lepezama, one su uvale
rasporede svetosavskih beseda i slike petanskih
glumaca. A kad bi se oko mene iskupile stare pri-
jateljice iz detinjstva one bi mi milostivo i bestid-
no dopustile, prenemaui se, da ujem njine male
tajne i da ugrabim njine knjiice na kojima bi spo-
lja stajalo: Romeo i Julija od ekspira, izdala
Braa Jovanovi u Novom Sadu, a u kojima bih
nalazio izbor gromkih ala i slika. I tako bih opet
sedeo u vencu devojaka, to su se veselo kikotale
oko mene, gasile sveu, pa me ljubile a da nisam
znao koja. Ja bih umorno odlazio iz tih kua. Ih
kako je tunjav, vikali su za mnom. I svi su mi
nudili nevestu, nevestu.
Tetke su bile odluile da me oene i oenie
me. One su mi svako vee dolazile sa Macom, ali
sam se ja rugao i doekivao ih bez radosti. No
veeri su bile tako duge; pljutale su strane kie,
a ta devojka me mamila tiho, ali neumorno.
Ona bi odmah sedala do mene i priala mi.
Siroe bez oca i majke, ona me je davno volela, i
ekala i bila eljna. Mene je zaudila njena lepota,
a bio sam umoran. Sve je to prolazilo tako jedno-
liko i mirno. Tetke moje su me doekivale i vikale
joj: Evo ti ide mladoenja, a ona je po vas dan
bila u njinoj kui.
Napolju je padala kia i dugo smo sedeli
posle ruka. Meni je bilo teko, lice mi je jednako
bilo podbulo i bledo. Ko zna ta se dogaalo u
mojoj dui.

36
 Ona me nije ostavljala. ekala me i dolazila
svaki dan. Salivena od svile i lepog mesa, ona mi
se nudila tiho i ponizno. Sluala je o mojoj blesa-
vosti i mom tajnom, raskalanom ivotu mnogo i
to je budilo njenu radoznalost. Stajala je dugo
pred mnom i gledala u moje mutne i mirne oi.
Tetke su nas ostavljale same, a devojka uplaena
malo od onog, to je ekala, beala je od mene u
mrak i mamila me u kutove sobe na meke divane.
Ona me je pitala o detinjstvu i oseala me kako
smo se zajedno igrali, ma da se ja toga nikad
nisam mogao da setim. Ona mi je govorila o
samoi, koja ju je pratila toliko godina i kako je u
ovake tune, kiovite dane moje tetke jednako
ispitivala o meni. Ona se udila mojoj nehatnosti,
miru i dosadi i jednako mi davala savete kako da
eljam kosu, pa mi je i sama eljala. A ja sam
meutim pokuao da je obuhvatim i gurao sam se
s njome, dok bi me ona odgurala i rekla:Ah ti si
gori od Sanjina.
No sve mi je ona brzo pratala i brzo mi se
vraala. Stiskala mi je ruke i govorila, da se gadi
malovarokih spletaka i ena i da je eljna da
ivi, ivi. A kad bih je ja zapitao, ta hoe time da
kae da ivi, ivi, ona bi porumenela, zautala,
pa se nasmejala. Ona mi je priala, kako bi zidovi
kuu, opisivala je stvari, posue, nametaj i naj-
manje stvarice pominjala je neno i udno. Ona
je sa dirljivom radou opisivala svoje zavese,
salon i postelje, pa bi zastala i gledala me molei-
vo. A kad bi nas sasvim zakrilio mrak, ona bi me
zagrlila i aputala zadihano: Nemoj, slatki, slat-
ki.
37
 I tako su dani prolazili opet lepo. Budio sam
se dockan, a tetka bi mi ulazila tiho. Ja sam se
dizao i hodao neobuen gore dole i kijao. Svako
jutro sam dugo i mnogo kijao. To je bila neka
porodina bolest kod nas.
Sa zida su me motrile ikone pune bosiljaka;
narod, koji se selio na elu sa patrijarhom i vezano
roblje sa oima devojakim. A ja sam prilazio
ogledalu i dugo sipao hladne vode za vrat i glasno
kijao. Starac jedan ulazio je i loio pe, a ja sam
rado razgovarao sa slugama. On se brzo raspriao
i priao uvek jedno isto, kako je palio neku vatru u
snegu na ulici, kako bee cia zima. Narod je igrao
kolo oko vatre celu no pod vedrim nebo, a on je
bacao kapu u vis i vikao: ivio Desani.
Evo tako su prolazila jutra. Probudio sam se,
ali sam leao i dalje sa zagledanim oima u tava-
nicu. vakao sam nehatno i itao zevajui novine.
Zagledah se u portu. Oko usana sam imao neke
ute pege, jutrom sam bio jako podbuo i ruan.
Video sam neke stare ene pred portom. Moja
glava klonu opet kao od bolesti neke. Video sam
samo spomenik na trgu pred crkvom pun krstova i
svetaca.
Ali bi rado dolazila ona. Sva mokra od kie
dolazila je puna slatkia i priala mi hitro. Ona je
znala sve raskalanosti, sve preljube, imanja i sve
tajne. Sedala je kraj mene i veselo jela. Ljubiast
veo, koji joj je smetao padao je kao senka u njen
osmeh. Kad kad se tek video njen rumen vlaan
jezik, koji se snano vrteo u eeru. Pri ruku bi
uvek bilo gostiju, a ona bi veselo sluila kao da je

38
ve domaica. Posle ruka su paljivo pogledali da
li ih sluge ne uju i nazdravljali Kralju Petru.
I posle toga su sva lica zasijala bezbrino i
zdravo. A posle su pevali i govorili o ratu. Mene su
ve nazivali mladoenjom. Posle su svi odlazili u
kavanu. Ona me je ispraala, pa je u kujni, iza
vrata, u hodniku brzo prilazila, poljubila me, disa-
la zadihano i ponavljala: Slatki, jo, jo... Ja bih
neprijatno trzao glavu, a usta su me bolela od
njenih zuba. To me je jedilo; sealo me je na jednu
moju ljubav, na jednu sobaricu, kad sam sa maj-
kom putovao u kupatila. ak i miris maramice
njene seao me je one. I svaki dan sam ja sve vie
bio zaljubljen. A ona je dolazila sve docnije. U
mraku iza bavanskih ilimova ona me je ljubila,
nesrena zbog moga odugovlaenja. A ja sam sa
dosadom poinjao da je ljubim, ali me je njena
strast sve vie guila. Ona bi rasplela kosu, mada
sam ja tajno tu teku kosu brisao sa lica, jer nisam
mogao pod njom da diem. A imala joj je kosa neki
teak miris od kog sam se gadio. Nisam mogao
dotle da zamislim tako teke i duge poljupce, dok
je ona jednako uzdisala: Slatki, jo, jo...
Pala bi sva po meni, usta bi njena postala
lepljiva i jednako mi govorila o braku: kako e
namestiti postelje, pa salon i da e je birati u en-
sku zadrugu. Napolju bi se horio teak jek zvona, a
ta jeka muila me je kroz tolike godine; muila me
je i sad. Uvek bi od tog zvonjenja poela da me
boli glava i da me prepada muka. Otrgao bih se od
nje i ostavljao je sa izguvanom suknjom leei.
Ona bi se pridizala, i nametala kosu i aputala
mi: Ba ne zna ta je dobro. Njene grudi bi
39
sinule iz crnih ipaka, silne i sjajne; ona bi skoro
obezumljena previjala se u mojim rukama. Kad-
kad me je zagrizla za uho i njen smeh tada vedar i
bistar dugo se vitlao u mraku. A ja sam umoran
kleei pred njome sagibao bih glavu u njena ned-
ra i oseao na licu kapljice njenog znoja. Uzalud
bih pokuao da ustanem. im bih uzeo kakvu stvar
u ruke ona bi mi je otimala, smejui se i ljubila me
dalje bledog i podnadulog. Ona se grila u mojim
rukama i opet mi priala o sobama i nametaju,
kako ga eli. Spomenu neku epizodu iz Devajti-
sa i ree: Ta ta je slae od toga na svetu. Ja
videh da je porumenela, stisnuh je i razgrnuh joj
nedra. Njene oi planue, ona mi je jednako apu-
tala. Slatki, slatki... Oseao sam na svome obra-
zu, kako njeno bilo silno kuca. U neredu odela
razreenog, razli se ona jo lepa i belja no u
rukama mojih. Teak neki miris zanosio me je,
njene vrele ruke se igrale po mojim hladnim ple-
ima. Tad moja ruka ljuto i nezgrapno pretra po
njenom telu i neka dugmad otpadoe. Ona se pre-
nu, ciknu, odgurnu me i aputae uplaeno: Ne,
to ne, brzo kupei odelo ko sebe to se belo i
crno vitlalo oko njenih razgolienih kolena. Ona
pade o prozor to zveknu mutan i mraan. Njene
ruke su uplaeno stiskale grudi i ipke i pokidano
belo rublje. Ona se osmehnu slabo i zaaputa
Kad mi bude mu. Prsti su joj hitro stezali i
vezivali vitice i drhtali pod dugmadima. Ona se
osvrte i poe zavijati kosu i ree: Vie neu
doi... i malo stidno i jetko dodade: O vara se,
mi nismo ivutke.

40
 A posle je doao medeni mesec. bio sam
smean u vojnikom odelu i bled.
Oh medeni mesec, medeni mesec.
Ruke su lepljive od vrelog tela, a lica ispije-
na, bleda i uta od uivanja. Zvek jednog tanjira
budi krik; i telo je sve sanjivo. Ah medeni mesec.
Ona je bila svud. Miris njenog tela, neki
teak, opojan miris susreo me je u zidovima, u
ovim vratima, u peima, po stolovima, u jelu i
vodi, u postelji i u mome odelu, samo ga u vinu ne
bee.
A ja sam umoran ustajao kad bi zvona zaz-
vonila i odlazio u crkvu praznu i hladnu. im bi me
ona videla bledog ili tunog, ona bi me odmah
zagrlila i ljubila i aputala mi: Slatki, slatki.
Izbijae pono. Ja je uh kako mi apue. Odbijae
zoru. Ja osetih na sebi topli pokriva njen, koji je
mirisao na njene dojke. Ona je kleala preda
mnom, na meni, iza mene. Njen glas se javljao
svud. Njene vlasi sam nalazio svud: u knjigama, u
jelu i oko vrata. Ona mi je sve inila po volji. Po
ceo dan ona bi gledala, da mi sve, to hou, doda.
Pitala me i molila da uvam zdravlje. Nije volela
nikud izlaziti. Njen hod bee nabujao i vitak, njene
lepe noge savijale se otro. Rano u zoru, kad bih
otvorio oi, video bih je kako skoro sasvim gola
lei na mojim grudima. U prvim danima ona je bila
suzna i nevina; no posle je brzo, sa njenim bezaz-
lenim kikotom poela veselo sipati ale i dosetke.
Ja sam zaueno sluao njene ispovesti. Osobito u
jutru, sedela je rado, skoro gola u postelji i pitala
me o ljubavnim zabludama. Ja sam zaueno slu-
ao, kako mi opisuje ene, kojih sam se jedva
41
seao, tihih i pristojnih i punih kikota. O protinici
je priala neto tako grozno i gadno, da sam besno
viknuo: uti, molim te. A ona uplaeno i uvre-
eno pokri svoja gola bedra i ree: to se udi?
A s kim u da govorim o tom, ako neu sa mojim
muem? Tako su prolazila jutra moja. Najvie me
je drailo, kad bi ona, drei jednom rukom kou-
lju, ila po sobi i jela zaostatke veere i slatkie na
stolu, pa bi brzo pritrala i bacila se na mene i
opet me ljubila. Njen mali mozak traio je sve taj-
ne to se krile u utrobi njenoj; ona me je pitala
tako udne stvari da bih se retko ili grohotom
nasmejao. Ali je bivalo sve gore. Ja sam umoran,
sav podbuo i slab odlazio i vraao se, ona me je
ekala i grlila me jo sa vrata. Primetio sam, da je
ona sa kikotom pokuavala sve ljubavne ispite.
Mamila me je da joj otkrijem ljubavne novosti, o
kojima je ko zna gde itala. Ona mi je po ceo dan
priala gromke prie o enama iz zaviaja. I ene,
koje su poele da sede, imale po etvoro dece,
javile bi se u njenim priama udne i lude, tako da
bih se ja i nehotice zacenuo od smeha, kad bi
predstavio kraj njih senke njihovih elavih mue-
va, pogurenih profesora, inovnika i popova. to
vee smo malo vie pili za veerom i ona se veselo
nasmeja: Pa ta e, oko toga se okree svet.
I ja uutah i pogledah je preneraeno. Lea-
la je kraj pei sva gola. Njene lepe sjajne noge
ispruene vitlale su se u aru pei, kao da su igrale
sa nekim. Ja joj tiho prioh i nekim osmehom
punim stida, kojeg dotle nisam poznavao, uzeh
njenu koulju sa zemlje, pokrih je i poeh joj govo-
riti o zemljoradnikim zadrugama. I tako su opet
42
prolazili dani i meseci. Ona je poela da se goji. I
mi nismo imali dece.

Prozor je otvoren. Ja vidim u njemu, kao u

nekom mutnom ogledalu, moju bledu glavu i moje
krvave usne kad gutam led. Daleko iza brda plave
se Karpati. Kae da e me odneti tamo i da e me
izleiti. Ali meni je lepo ovde. Krakov je lep. Star
je i maglovit. Ona je zala u bolnicu ve trei dan.
Da, ljubav nas svuda nae. Bila je mala, tanka, kao
devoje kad prvi put ide na bal. Zgrozila se. Lealo
nas je trideset u sobi. Napolju je sjalo slatko, jese-
nje sunce, i na mojim grudima behu kese sa
ledom. I kad je sela na krajiak moje postelje, ja
sam se osmehnuo.
Ja sedim na jastucima i gledam u mutne
krovove. To mi je zanimanje. Kau od tog zavisi
ivot. Lenik ima dugu sedu bradu, koja me jut-
rom probudi. Ona je imala sina, malog sina. O,
nije ona bila lakomislena, ne. Nita ona nije znala,
njeno telo je znalo samo cvokotati zubima od
strasti. Znala je malo latinski; inila je sve, da mi
se prikae kao visoka ena. itala je Niea, a kad
sam je prvi put iznenada i divlje zagrlio, ona mi
ree: Vi ste demon. Bio je novembar.
Bili su to udni dani. Nebo je bilo toplo uve-
e i svi smo se okretali d vidimo laste. Sokacima se
vrveo svet. Drvee je klijalo i svi smo se smejali
jeseni, to je uobrazila, da je prolee. Bilo je to
tako udno. Priala mi je kako su je udali kao to
se konj teslimi. Mu joj je bio veliki, debeo advo-
kat. Bio je negde na bojitu sudija. Sedeli smo u
vrtu bolnice. Ona mi je aputala trudei se, da
43
razumem njen meki, ukajui poljski govor. Nad
Krakovom je bilo tada blago nebo; ili se to meni
samo inilo, jer sam opet bio mlad i iv. Sve to je
jo za mene zakon, sve to sam vrio kao zapovest
za ivot, sve je to od onih poljskih uma na grani-
ci, od neba nad nama. Napolju negde ginuli su
tada ljudi, ona je donosila novine i itala mi oaj-
ne borbe u umama od kuda se ja vratih.
Ona me je smestila u zasebnu sobu, iji su
prozori gledali u zamrzle prozore jedne stare crk-
ve. Bilo je kao u detinjstvu. Vrhovi drvea virili su
kroz prozor, a iz postelje sam video pare neba. A
kad pade prvi sneg, upoznasmo se bolje. Ona je
esto plakala. I ljubav nam je dola kao neto siro-
to i jadno i rei nae postadoe tie. I njena crna
glava, sa uvek i u proku belim zatiljkom klonula je
esto zamorena. Seam se, bio je dan pun snega.
U prozorima je gledalo granje sve u snegu. Zvonik
crkve nestajao je i ljuljao se u magli. Ona ulazi i
baca mi mokre rukavice u lice. I tako ledena pada
na moju bolesniku postelju. Tople, ljubiaste
ilice vijugale se na njenim rukama. Razgrnuh joj
grudi i naoh na njima medaljon, u kojem je bila
urezana jedna od tunih mazurki. Nikad joj ne
sagledah grudi. Bile su male i nene i imale su
dubok strano ljubiast cvet, ona ree tako. Nje-
ne su ruke blede i tople. inile su uda te ruke,
koje su gramzile za slau i koje su imale smelosti,
lepe, slobodne, arobne smelosti. Njene ruke su
palile, robile; njene ruke su me napravile detetom;
one su mucale, pevale; one su opijale bele, bestid-
ne, pune smelosti; one su inile lepim i ono to je i
na nevesti otuno. A ljubav? Ona je posle dola,
44
ljubav. Videste li je? Ona je magla koja je pala na
Rim. U mramoru je i u telesima. Jeste li uli? U
ljubiastim ilama je. U belim kao labudovi rebri-
ma, i na lancima rumenim od strasti. U Rimu je
poprskana krvlju. Ko je taj, ko jo ima snage, mla-
dosti i ari za ljubav? Ko je taj, ko e i nad toplim,
uzburkanim grudima enskim, oroenim sa kaplji-
cama ledna, luda, besomuna, slatka znoja, ostati
vedar i mlad? Ah da, ljubav je dola. Seam se bio
je Boi. U tuini ona nepoznata dola je da me
utei, jer sam plakao nad vealima koja su nicala
negde. I znala je dobro ta ini. Ne, nikad devoje
ne moe dati te ari. Tek jad, oaj i elja za izgub-
ljenim dovode do ekstaze. Ne, dok se ne srui
brak, mira biti nee. Za rumene ase i priguene
krike, mi smo dali avolu duu. Mira, jedna mati,
kad ne voli oca deteta svoga, nikad vie do smrti
nai nee. Ne, nije ljubav Bog, ni ivotinja, ni ludi-
lo; ona je magla, magla krvi, mladosti i neba. Zavi-
je sve, te je drago iveti. No magla ostaje veito
teka, puna slasti i bola i vezana sa nebom. Ona je
esto plakala. Ah, nije to bio pla, no grdne krup-
ne suze, grozno velike, navru na njene oi i uzdrh-
te na trepavicama, dok se otkinu. I danas kad
zamurim, oblije me neka iznemoglost mislei na
taj dan. Oseam njene zapupele obraze na mome
elu, oseam grenje lakih, tako strano kao laste
lakih ruku, oko moga vrata. Vidim ona ista usta,
ako ista, bez onog bolnog, napornog osmeha
dragan, a na trepavicama dve grdne suze, pa mi
je po nekoliko dana tako grozno teko. Da li ima
dua asti? Ko zna. Ali telo ima. U crnom ogrtau,
sa skromnim odelom jer sam ja videvi njenu
45
aku sliku, zavoleo to odelo sa suknjicom uvek
malo uguvanom. Oeljana, tiha i uplaena, ona
e uvek preda mnom stajati kao bolna jedna senka
maglovita, kako gleda kroz prozor i tiho kae:
osam sati... treba da idem. Da, jesen je. Opet
ivot bez smisla. Sve to ne zavisi od mene ni od
nje.
Jedanput su me izveli iz bolnice. Stajao sam
i gledao u taj pun snega grad. I nisam imao nikog
svog pod tekim senkama katedrala, gde dugo
miljah na ake i vojnike mlade pre mnogo stotina
godina, koji su se tako potucali ispod tih mranih
zgrada i tukli u oajno ludim dvobojima, po
mehanama ispod zemlje, zatim sedeli ogrezli u
krvi iznemoglo kod starih alhimista, koji nisu imali
nieg u mranim izbama svojim do svoje srce i
otrova. A u bolnici su tumarali po celu no Bosanci
i pljuckali krv. Nedeljom pri slubi pevahu sulude
devojke u belo rublje i debele vunene arape obu-
eni. Orgulja je bio slep, a prvi glas je pevala jed-
na kaluerica sa grozno unakaenim licem. Kia,
ona strana poljska, padala je veerom, a po hod-
nicima su lutale, lupajui takama, senke koje su
pljuvale krv. Na zidovima su visili crveni Hristosi
sa zabezeknutim glavama i vorugavim kolenima.
Tu sam prvi put osetio straan strah, tu sam prvi
put saalio se nad svima nama. Prozor mi jo uvek
gleda na snene krovove. U prozoru su tri njena
zumbula. Priao sam joj o selima naim, o prozoru
u domu mame, i sutradan mi je donela tri zumbu-
la. Ona ima malog sina i mora da je u potaji mno-
go plakala. Jedan stoji levo. On je ruiast i tih.
Kod ga jutrom zalivam, on je tako mio, miran. On
46
mi vene. Po sredi je jedan beo. Svako jutro me
sea bledih lica koja sam ljubio i koja su sad ko
zna gde. On je suzan i plah kao jagnje. Trei stoji
desno. On je rumen. O njemu ne mogu nita da
kaem.
U tuini sam, postelju sam pokrio bavan-
skim ilimima. Sigurno ih je kakva Bunjevka tkala
prosto joj bilo. On je veseo i bogat, uvek me raz-
veseli u tuini, kad ga pogledam nebo zarumeni.
Ja joj ne rekoh ni rei. Ja je ne ljubim. Ja ljubim
nebo, moja je ljubav blaga, u snu, i neprolazna.
Nje nema u ivotu moe. Njene su oi tamne i tople
kao urme. Kosa joj je rumena kao trava u jesen. Ili
se to smo ini, tako ini. Ta kosa me dirnu, te kose
mi je ao, te uvele trave. Tu kosu poljubih prvo.
Njen glas je detinjast, uzalud mi ona donosi i ita
Bergsona; njena je maramica namirisana, a i da
nije, mirisala bi od istote. Njene su oi mrane i
rumene kao krv, one su moja radost. Ona mi mno-
go govori o njenom siniu. Mi mnogo govorimo o
njenom siniu. Njeno je elo smeno, tako bolno,
naborano, umoreno; moda to je majka, moda
to mene voli. Meni je ao nje, osobito njenih ruku
toplih i bledih. Ona je potena, ne reci mi nikad,
da ona nije potena. Ona ima strasne, blede, iskr-
hane ruke to se stide i kriju. Njena plea drhte
kao granje pod snegom.
ta e s nama biti? Ne znam, a i nisam rado-
znao. Da se vratim kui? oni ne vole mene, a ja
mrzim njih. Moda smo sreni, jer ja je alim. Oko
nas pupe pod snegom granice, a oblaci mlaki i
umorni ue nas nekoj staroj, bolnoj ironiji, kojoj je
koren prevelika ljubav. Sve sam ekao, da e jo
47
neto doi u ivotu, da ovo do sad bee samo
komedija. Sad vidim, da posle saaljenja ne dolazi
nita novo. Ja je volim. Pozno uvee vraamo se u
Krakov. Voz juri kroz umice, kroz bedeme, a mi
skriveni u jednom kutu; sanjivi i bledi, govorili
smo tiho o ljubavi i nepravdi. A posle u magli
meu zidovima starim ja odlazim njoj. Ona mi
mee sinia oko vrata i kleei preda mnom, ona
mi ljubi ruke drhui od strasti i guei se u oaju.
Hou da se seam na njenu bledu glavu. Poklonim
joj ma ta, ona klike, ali ta radost brzo proe,
zato je volim. Ja evo ekam, da se jo togod
dogodi u mom ivotu; ali vidim ve, da posle saa-
ljenja ne dolazi nita novo. Njen hod je sitan i lak.
Prolazimo li kraj smrznutih, snenih grana, ja
nikad jo ne videh, da je koju odgurnula oporo.
Ne, ve uvek blago, a oi su joj pri tom bile tako
mutne. Nae li na putu uveo list, pa i blatav, ona
ga die i zakiti se njime. O kako te danas volim,
kae ona svaki dan. Obuzimala me mladog neka
strast, koja sve voli. Moj ivot je dovren ovako, a
da nisam primetio gde je stao, a onog to nazivam
ivot i nema, i nema. Nebo voli ljude, a voda nam
ubori pod prozorom cele noi. Mi smo zagledani
jedno u drugo. Ona mi apue, moli me da je
vodim, da je odnesem odavde, a ja joj se rugam da
je u tuini bolje. Napolju se deru deca sa vanred-
nim izdanjem. Sve e to proi. Ko zna moda e se
igrati vesele operete o ovome to sad ine. Ne
znam vie ta je dobro, a ta zlo, ali mi seini da to
ne znaju ni drugi.

48
 Leim, a moji prozori su ute boje. I, kuka-
van i bolestan, ja vidim kako iz mranih podrum-
skih prozora viri zima. A ovo uto lie puno snega
prati me da ve tri godine i pada mi na grudi i ubi-
ja me. Leim i vidim samo drvee kroz prozor.
Razgovaramo se. Lie mi njie zbogom i pada . A
zar nije ljubav samo lie? Ja tako malo volim lju-
de, a lie me tako dobro umiri. Moj ivot zavisi od
njega. Umoran sam. Otiao bih nekud daleko i ne
bih se osvrnuo. Otiao bih nekuda u uto lie, ko
zna kuda; a kad bi neko plakao za mnom, ja bih
napisao kartu: Zbogom, idem da ozdravim.
Traim dah, izgubio sam ga negde u liu.
Plau oko mene, ali ne za mnom, nego za rumeni-
lom, kojeg nema vie na mom licu, za svetlou,
koje nema vie u mojim oima. I opet me mue.
Nou me zatvaraju u zatvore a danju se potucam
po bolnicama. Bedemi su zavejani. Ceo dan ne
vidim nieg, samo bedeme u snegu. Nemamo sve-
tiljaka, sedimo u mraku. A i kad me opet pustite,
ostaje sve po starom. Vrbaci puni snega, pitali su
me: zar se jo uvek skita? Tramvaji su puni siroti-
nje i bede. ena prebledelih od mraza to su staja-
le, po ceo dan za malo mleka, za malo masti, sa
Malom deicom pomodrelom od zime. Kako je
meni ao ovih ljudi. Mi bar imamo snage da se
muimo, a ovi su ljudi neki. Ja nikoga nemam
meu njima. U tuini sam i prolaze senke oko
mene, crne, tamne; nisu mi niko i nita. Oni sneni
vrbaci udili se meni. U mojoj dui ne bee nikak-
vog bola, ali ni sree. Tramvaji jure. Deica se
nasmee kadkad na mene; a gvozdeni natpisi
duana prolaze po zidovima. A vode se sledile pa
49
ne teku. Ah kud je ivot... Daare i drvare, koje
me seale zaviaja, bile su zavejane, suhe i pro-
zeble. Niko nije pevao. Otiao sam joj. Ona se
igrala sa detetom. Njen sini mali i lep kao da
nee nikad da poraste. Je li to zbog mojih greho-
va, pita ona i smei se gorko. Boe moj. Oni su ti
dali oraje sa pozorinim dogledom i smejali se
oboje kad su razbili staklo. Posle sam seo u jednu
stolicu i zaletio se u neke okolade. A okolade
sad nema. Na stolu za umivanje lei knjiga
Lhotzky-a o dui deijoj. Cipelice lee po podu.
Zaista nisam nikad znao, jesu li to njene cipelice
ili deije. Ona me je zagrlila odmah. Ona je lepa
sad. Ona je sad puna tame. Ona ima neeg bolnog
sad, neeg to pre nije imala, neeg to se dobija
od stida.

Mi zavidimo svima to rano u zoru idu na

rad. Mi nemamo rada, niti nas ekaju gde. Mene
bolnica a nju dete. Mi se krijemo. a pozdravi li ko
veselo dobro vee, otpozdravljamo tuno dobro
vee. Stojim sa njome u bedemima nad morem
aavih, prljavih kua i bolnica. Suze miriu po
brdima. Nije mi ao hiljada i hiljada hulja i nitkova
i slugu to sad ginu. Borovi uni gledaju nas blede
i modre od vetra i strasti. Nikoga mi nije ao, naj-
manje sebe samog. ao mi je samo sinia njenog
malog. Pozorita su puna. Kad kakav bez noge ue
u tramvaj, dugo eka dok mu kakva stara ena
ustane. Seam se nae doktorke sa crvenim krs-
tom na grudima. Ona me je uvek zvala: Pubi, i
ceo dan mi je govorila o pedagogiji i gospoi Elen
Kej. Sino je prepadoe na delu sa jednim sanitet-
50
skim kaplarom, iza harmonijuma, u sali bolnice.
Cela se bolnica smeje. Prenose me kroz koji dan u
brda, u Zakopane. Ona e i tamo doi, za mnom.

Teko i lagano su me nosili uz stepenice.

Velika i kruta sestra prila mi je hitro i svlaila me
kao dete. Ona mi ree: to niste rekli da ste
Hrvat, bolje bi bilo? Svukla me je, obavila me
ledenim oblogom. Nisam rekla ni rei. Sklopio sam
oi i drhtao. A ona mi sede na postelju, njena veli-
ka usta nakrivie se i nasmejae. Ona ubrisa kap-
ljice znoja sa moga ela i zavi me jo vre. A nad
mojom posteljom stajae tablica pod raspeem sa
crnom brojanicom, i na njoj bee, kao od ale, od
veselih drugova napisano nemaki:
Name:Petar Raitch.
Charge: Stellenlose Kanonenfutter.
Religion: gr.-ort.
Stand: ledig.
Alter: 23
Beruf: Knigsmord.
Diagnose: Tuberkulosis.

Hou da Vam priam.

O jednom oveku, kojeg ne mogu da zabo-
ravim, i koji mi bee vie nego brat. Jedan jedini
ovek. Jedan mladi u svetu.
Bee prva aprilska no, ja je nikad zaboraviti
neu: seam se, seam se, to je nesrea i sudbina
moja. Svaki as setiti se neeg gorkog.
U vreme ono zvali su nas udovita, jer im se
nismo dopadali. Nazivali smo se umorna omladi-
na, a Be nas nije trpeo.
51
 Seate li se, mene su svi mrzeli, osim vas
dalmatinaca, a ja sam vas sve voleo. Imali smo
malu kavanu kad sam vas upoznao, i svako vee
smo se sastajali da probanimo no. ah seate li se
kako smo bili smeni? Svi smo bili vrlo ueni. I svi
smo bili neispavani, bledi, razbarueni. Tiho bi
skidali eir i ulazili, a svaki bi pozdravljao svojim
pozdravom.
I dok bi pod eirom zaleprale nae duge
crne kose, ulo bi se: narodna pesma gospodo,
prerafaelizam, gospodo, uzimajte mi jednu
krunu gospodo, sindikalizam gospodo. Svaki je
imao svoj pozdrav. A voleli smo se jako, i nismo
bili gore lude nego drugi. Uvee smo veeravali
crnu kavu sa kiflom.
A svet je ravnoduno prolazio kraj nae
gomile, to stajae svako vee pred operom. I sva-
ko smo vee govorili o Rusiji. Svi smo govorili
mnogo.
Seam se jednog to je utao. Seate li se
dragi moj njegove senke nagnute nad mikroskop,
na beloj zavesi pod tavanom, koju smo gledali
dugo, zorom kad bi se vraali kui.
Umro je, kau bio je esto gladan.
Poslednji put sam ga video u bolnici. Pitao
me je za Vas.
U zaviaju su nas mrzeli, pa ipak nismo mi
bili najgori.
Bili smo samo smeni, i mladi, ah tako mla-
di. Hteli smo da spasemo svet, seate li se o kak-
vim smo sve ludorijama govorili. A sve bi se svrilo
na Rusiji.

52
 Seate li se onog, to je dokazivao da smo
najmuzikalniji narod, seate li se onog to je vikao
otvori oblok ja bum peval, i onog to je po vas-
dan govorio Vuka Manduia? Seate li se kako su
nam kose bile druge?
Ali to nas je najvie spajalo to bee sirotinja
i suica, one su nam bile vernije, nego nae draga-
ne, koje su veinom bile sobarice. Seate li se, u
naem su drutvu i veterinari govorili samo o Rusi-
ji i o umetnosti. A bee po koji sa rumenim dejim
srcem, koji nas je u oajne dane i noi, pijane i
pogurene, veselio pesmom, koju su u zaviaju
pevali samo najgori.
Leim i vidim samo mutne krovove. Danas
su mi dvaput fotografisali plua, pa sam filozofski
raspoloen ragi moj. A oni su veinom mrtvi. Lee,
lepo lee pod zemljom, neki na severu, neki na
jugu, neki na istoku, neki na zapadu. Zato dragi
moj. Zato je bila naa mladost. Ah hou da ti
priam san, jedan moj san i da te uspavam, ma da
znam da i ti sad lei negde i ne moe da spava.
Danas su mi dvaput fotografisali plua pa sam
sentimentalan.
Tada je, jedno vee, doao je on, ja ga nikad
vie zaboraviti neu. Brzo je nestao posle, pa ipak
on mi je bio vie nego brat.
inilo se da njegove duge i tanke, kao mot-
ka, noge ne gaze po zemlji, kao da je lebdeo nad
zemljom. Ne bee odrpan, pa ipak, boju njegovih
hlaa ne pogodih nikad. Nad njima crni mornarski
kaput, na njemu jedno jedino zlatno dugme moja
zlatna prolost ree on. Glas mu bee mutan i
blag. Ja sam od njega nauio da govorim iskreno.
53
Priao je stolu tiho i pozdravio: Polinezija gospo-
do.
Ja sam bio davno navikao na sve ake,
glumce i Crnogorce, koji su se druili sa nama,
bee nas svakojakih, pa ipak ja se zaueno okre-
toh. Pomislio sam da je kakav pesnik, jer mi smo
esto bili pesnici.
Mene je pogledao, nepoznatog, samo je
mene pogledao, a te oi behu svetle, bistre, one
me setie neba.
Ja tiho zapitah jednog pravnika kraj mene,
koji je jednako traio vezu meu Duanovim
zakonikom i nekim ediktima, kakav je taj?
Neka dalmatinska dera, probisvet, nemoj
da mu uzajmi.
Nita kod nas ne bee udno. Pa ipak njego-
vo odelo zaudilo me je. Bee iznuren i bled. Doc-
nije sam se radovao da sam i ja bled. Crni kaput,
to je visio sa njegovih pogrbljenih plea, toliko je
bio smean nad tim izbelelim hlaama, kao da je
neko, na veselo letnje mornarsko odelo, nabacao
crn pogrebni sveteniki plat.
U to doba ja sam govorio samo o korintskim
stupovima i o rodoljublju. Zaudih se njegovom
lepom licu, blagom i istom; na njemu ne bee ni
jedne bore, ni jedne pijane senke. On mi je pruio
ruku i ree: vi liite na mene, da niste i vi na
putu, pozajmite mi molim vas... njegove ruke su
drhtale, i bile pune belega i rana, neiste, one se
grile u mrei zamrenih ila, punih vorova. Ali
njegova razdeljena kosa bee mila i blaga, kao
staro zlato.

54
 Rekoe mi da je bivi mornarski asnik i da
ima veze sa moskovskim studentima, da je nou
pijan, a da danju ui decu engleskome i francus-
kom.
Pred zoru izaosmo na ulicu. Odrpanci su
praili i istili kaldrmu i zalivali je. Mismo voleli te
mrane mokre ulice. Znali smo da nam je budu-
nost na ulici. Neispavani i gladni zastajali smo i
govorili dugo o svetu, o zemljoradnikim zadru-
gama i o slavenstvu. Ja sam govorio samo o Rjepi-
nu. I ti beskrajni razgovori, to su po kafanama i
gomili dugokosnih aka, dovodili do obesnih tua,
tu po ulicama praznim tekli su blago, i nestajali po
mokrom drveu i crnim krovovima.
Nazivali smo dobro jutro svakom. Pred
suncem tek zalazili smo u grdne mrane kue, gde
smo stanovali visoko, visoko.
Te noi smo se dugo svaali o Hartwig-u, o
neko nemakoj oklopnjai pred Agadirom, i o
nekoj novoj lepotici jedne javne kue.
O znali smo mi, dobro znali, da smo nesret-
nici, ali smo govorili sa oajnom radou o slaven-
stvu. Najvie su te zore napadali njega, jer on se
nije meao u prepirke nae, i stojao uplaen, nas-
lonjen o stub svetiljke to se gasila, apuui: ta
hoe od mene jo, bio sam mlad pa je i to prolo,
ta hoete jo?
Svi su vikali, rugali mu se i udarali ga, pitali
su ga je li sindikalista, je li platonista ili anarhista,
nihilista, neto je morao biti. A on je sluao o sne-
gu, o zaverama i mukama, o Krstokljunu, koji zimi
dri svadbu, o snenim oblacima, a najvie o nebu.
Sve je mrmljao neto nerazgovetno o nebu. Ja sam
55
mislio da je i on pijan, jer svi su ostali bili pijani.
Tada ga pritisnue o jedno staklo i poee ga uda-
rati, a on rairi ruke i ree: ja sam sumatraista.
Seam se bila je zora, nebo je bilo tamno zeleno, a
bee prva aprilska no. Posle se posvadie sa
nekim andarmom, i ja ga povedoh, jer bee kav-
gadija ljuta u piu.
Stanovao je u blizini i ja ga otpratih. Pope-
smo se uz stepenice i ja se stresoh od zime. On me
jednako grlio i molio da ga sasluam; govorio je
neto o brodu Kaiserin Elisabeth-i pred Solu-
nom, o nekom amaru to ga je dobio od admirala,
i o nekom dvoritu u kotorskoj tvravi, gde ga
obeastie i gde ga ztedoe streljati.
Ali je mene bolela glava i sve je to bilo tako
udno i sve sam se tresao od ime. Ja sam ga jedva
uo.
Pa ipak dragi moj, kako bee strano ono to
priae o svojoj majci. Ona je jednako prala i riba-
la pod. Ded, otac, braa, svi su bili pijani; bilo je
strano sluati kako jedino ta ena u porodici radi,
riba pod i spasava ih, i budi ih mamurne pred zoru.
Ona je plaala dugove, ona ga je kolovala, otac
mu bee pisar na faru. Kad priae o njenoj kosi
sedoj meni se uini da snevam, toliko je liila na
moju majku. Ah, nikad n mogu da zaboravim tu
enu. Ona nije bila nikad zaljubljena, nju nikad
niko nije milovao, tukli su je, mamili je pijani i
obesni i ona je jednako ribala pod. Njegov otac
bee veseo ovek, kao i moj.
- Ah, dragi moj, jeste li sluali za moga oca,
pitajte za njegovo ime po manastirima sremskim
svud ga znaju, pitajte samo za drvara Egona ar-
56
nojevia, za onog to je i zimi i leti nosio beo eir.
On je retko dolazio kui, prodavao je konje u Vla-
koj, i govorio je da tamo ene imaju naroiti
vkus. Ah, on je retko bio kod kue, voleo je u
tuini kao i ja.
Njegova majka je po ceo dan ribala pod, a
njega je kolovala na Rijeci. Imao je o levom bedru
lep no, sa balakom od bele kosti, a bee najbolji
ak. Pedeset godina je ona ribala pod pa je umrla.
On bee tad na brodu pred Maltom. I nita se nije
desilo, brod nije potonuo, ak ga ne pustie ni
kui. Ah, on mi je jednako aputao i priao, a ja
sam bio eljan da zaspim.
Prvo je priao o nekom nebu pred Carigra-
dom, to je bilo zastrto nekom utom maglom.
Posle smo leali na nekoj jedrenjai pred Honkon-
gom. Na nebu bee samo jedan oblak, on je bio
ljubiast, ali providan, stojae nekako ba nad
pristanitem, a u vrhu imaae jednu zelenu sjaj-
nu zvezdu zornjau.
Sve do njegovog stana on mi je tako ispreki-
dano govorio o nebu, jednako mi aputao o nebu,
znao je boju neba svakog dana onih godina to ih
je proveo na moru po svetu. Ja sam ga jednako
uutkivala, ali je on opet poinjao blago apuui.
Cele te noi seam se samo kao kroz san, ma
da me to boli, a mnogo me vie ne boli dragi moj.
Pa ipak taj ovek mi je postao vie nego brat, eto
tako, kao u snu.
U njegovoj maloj sobici, ne bejae nieg
osim starog nametaja i slika po zidu.
Go behu sliice oblaka i neba.

57
 Imao je sliice neba celog sveta, a iao je
zamnom jednako apui: ah, da ste ih videli u
bojama, ah, da ste ih videli. Seam se, ubrisao je
sa grdne crne table, koja se kao iz zemlje iznenada
stvorila predamnom, dok sam ja brzo proitao:
Thou art hearing i aputao dalje: ovo je pred
Cejlonom, ovo je pred Samosom... seam se. Ja
sam se bacio na postelju, ali je on seo do mene,
drao me za ruku, mucao i govorio dalje. Branio se
da nije pijan i molio me da mu uzajmim novaca.
Pa me je poljubio. Govorio mi je da se ne plaim
njegovog odela, pogladio ono poslednje dugme i
rekao: moja zlatna prolost. Poljubio me je opet
i poeo oduevljeno da pria.
Ja sam pokuao da zaspim, ali je teko ilo,
on mi je jednako aputao, a svaki as sam kao u
nekom ogledalu video nad mojom glavom sam
svoje lice. Bila je to udna no. Iznenada on mi se
uini davno poznat i mi smo dugo govorili o budu-
nosti Srbije, o narodnoj nonji i o korintskim stu-
povima. Ali je on jednako poinjao o nebu.
Molio me je i preklinjao da ga sasluam.
Jednako je priao o nebu. On je spokojno sedeo na
palubi ili hoda ogore dole, zastajivao i gledao u
more i nebo. Mislio je o mladosti a priao mi je
zamreno, kao moj ivot. Tu je more bilo neke
zelene boje kao trava u prolee, on je dugo apu-
tao o toj boji. Posle je opet priao o nekim rume-
nim prugama na nebu i dokazivao mi da su mu
one pokazivale put, i da je plakao od radosti, gle-
dajui ih, a nikad dotle zaplakao nije. Sve je to
bilo tako udno, ali ja sam mislio da sam zaspao,
no se trgoh i videh ga kako stoji predamnom sa
58
sveom u ruci i apue mi svetlei mi u lice, nebo,
nebo.
Posle mi je opet priao o majci, priao je
kako je seajui se u dalekim gradovima ustajao i
davao mesto svoje staricama da sednu, posle smo
opet bili na nekom brodu pred Kairom.
U zoru on je sedeo, jaui na jednom topu,
ili je hodao gore dole u slubi i jednako uio, uio.
Uio je iz mojih knjiga i ja sam se jednako muio
da se setim od kud one kod njega.
Seam se stojali smo pred Kairom. Jedna
vrlo bogata amerikanka i njeno drutvo posetie
brod, a on joj je bio dodeljen za kavaljera, jer je
krasno govorio sa enama, a jo krasnije plesao.
Posle toga, jednog dana, on je veseo i mlad, ah
tako mlad, odeven u belo sa zlatnim maem o
levom bedru, iao po gradu punom lepih nakinu-
renih belih ena i felaha i magaraca. Jedno vee,
iznenada, sastao se sa njom i dugo su i strasno
plesali. Govorio joj je vesele i smene stvari.
Sve to su inili tvrdio je da negde, daleko,
na jednom ostrvu ostavlja traga. A kad bi joj reka-
o, da sad od njenog strasnog osmeha dobija jedna
crvena biljka na ostrvu Seilonu snage da se otvori,
ona bi se zagledala u daljinu.
Ona nije verovala da sva naa dela utiu
tako daleko, i da je naa mo tako beskrajna. A on
je verovao jo samo to.
Pod palma u salonu hotela on joj je govorio,
kako on ne veruje da se moe ubiti, ili da se moe
uiniti nekoga nesrenim; nije verovao u budu-
nost, rekao je da njegove telesne slasti zavise od
boje neba, da se ivi uzalud, ah ne uzalud, nego
59
osmeha radi, sa kojim se on smei na biljke i obla-
ke. Rekao je da njegova dela zavise od nekog
rumenog drvea, to ga je vidio na ostrvu Hios.
Ona se kikotala, ah on je bio smean i mlad,
tako mlad.
I posle tih silnih plesova i razgovora, na jed-
nom kamenu, pod jednom grdnom sfingom, pri
jednom izletu, on je ljubio tu enu, koju pre nede-
lje dana nije ni poznavao. On je ljubio divlje i stra-
sno, to je nju zanelo. U toplom pesku, crvenom
pesku, ona je dugo gledala trag svojih malih nogu
i stidljivo ga pitala koliko mu je godina.
A on je bezbrino grlio i stiskao, tako vrsto
da bi ona jauknula od bola. Oni pojahae svoje
magarce, ona jo jednom pogleda trag svojih
malih nogu u vrelom pesku, crvenom pesku, pocr-
vene i ree malo afektovano, da on lii na Lord
Byron-a i da je: mad bad et dangerous to know. To
vee jo on je prenerazi, prepade i zagrli na silu,
neuplaen od njenog priguenog cika, pri otvore-
nom prozoru, gde je pod palmama sedeo njen taj-
nik, i ljuljajui se itao. On bee nevin i nju to tako
zaudi i razveseli da je kleala pred njim, i tepala
mu hiljade milih rei, drhui bezumno bleda i
troma, silna, teka, lepa.
I tada se opet javi neki, udan bol i tuga u
njegovom prianju, i jedva ujno apuui, oseao
sam samo da mi grli glavu i ladi elo. A sva ta
mladost, i sve te rei dovodie me do suza, a da
sam znao zato. I tad se opet pojavi neto zamr-
eno u njegovom prianju, on je ne vide vie ma da
su od nje dolazila bezbrojna pisma, mirisna i upla-
kana. Jedno vee opet poeo je neto novo.
60
 itao je o uspesima madame Curie, on se
poe zatvarati u svoju kajitu, i prevrtati neke ute
upe i raunati. Uzalud su ga drugovi molili da
izae na palubu, on je sedeo pogrbljen, kao da
bee brat, mu ili dragan toj nepoznatoj eni, i
zagledao po celu no plamenove i grejao i palio
plave prakove. Pisao je neka pisma na koja nije
dobijao odgovora. Drugovi su mislili da je polude-
o, lenik ga je tajno posmatrao, ali se on blago
smeio na sve to i govorio da je sve to samo zato
tako udno jer se oni nikad nisu zagledali u nebe-
sa jutarnja. Konzul Amerike doao je lino sa jed-
nim mirisnim oajnim pismom na palubu. Ali su
njegovi odgovori bili nemili i smeni.
On je rekao, da nismo gospodari svojih misli
ni svojih dela, da je on obavezan jednoj staroj
eni, koja je sahranjena negde na jednom dalma-
tinskom ostrovu i da nikog vie ne voli na svetu.
Njegov smeh je bio zao i promukao a oi su mu se
sjale kao eravice. Ja sam uo samo kako se smeje,
a taj smeh mi je probadao san. Rekao je konzulu
Amerike, da je sve to Amerika ini uzalud, da
budunost jednog naroda ne zavisi od grdnih tur-
bina, ni od rada, nego od neke plave boje obala
nekog dalekog dalmatinskog ostrova. Napao je
besno trestove i rekao neto smeno protiv ove-
anstva, rekao je da njego osmeh, ovako preko
mora, u stanju je vie pomoi sirotinji njujorkoj,
nego pet milijuna i sve bolnice koje ta dama, koja
u ostalom ima debele lanke, a to se njemu n svi-
a, podie sa svojim nakraenim novcem.
Bee grdan skandal. Smestili su ga u bolni-
cu, ali ga ubrzo pustili dalje.
61
 Njegovi blagi odgovori i njegove udne oi
uverie lenike da nije lud, ali da je bolan ovek.
uo je da je njegova krstarica u Singapoore-u i
otputova za njom. Ah ivio je veselo.
Posetio je neka ostrva i radovao se kad je
mogao ptice arene da dotakne rukom. Oko ostrva
bilo je svud nebo. A maharade sa belim turbani-
ma znale su vie nego sve evropske biblioteke. U
Bombay-u je upoznao Shakleton-a, i besno se ras-
tao od njega, jer nije hteo da mu prizna da je sla-
venska kultura via nego germanska.
I ma kuda stigao, svi su mu silazili sa puta.
Njegove oi pune nekog oajnog besa, smejale su
se vojnicima, strancima, enama, svima.
Govorio je jednako da njegove misli zavise
od jednog groba na jednom ostrvu dalekom i kad
to nikog dirnulo nije, opijao se grozno.
Po satove bi predvee stojao zavijen u
gumu, i gledao u more i nebo. Stigao je svoj brod i
veselo ga primie. Opet su prolazile noi na
mokroj oribanoj palubi, on je hodao gore dole, i
inilo bi mu se, da je taj pod prala i ribala njegova
majka.
Poeo je da silazi u zaguljive hodnike mor-
nara, i sedeo celu no sa njima i pevajui neke
vesele sremske pesme. Njegovi drugovi poee da
ga mrze. Pri jelu su ga pitali: kome se to smei u
daljinu? To u daljinu rekli bi grohotom i nazvae
ga radiogram. Ali je on sve to snosio i primao se
rado mesto njih slube. Sedeo je gore na topu
zagledan u nebo i vodu. Daleko od one ene stiza-
la su ga jednako njena pisma, a on joj je u daljini

62
bio veran, ili je tuno nazivao imenom njenim blu-
dnice po pristanitima, crne, ute i bele.
Tada bi sa osmehom gorkim priznavao da je
nesretan. Sve to je bilo oko njega prezirao je, sve
to bee uzaludno i smeno, a oajnu bi radost
budilo u njemu, to je on eleo. I bio je miran i
blag.
Na svakom topu, na palubi, u noi zvezdane,
na sinjem moru, kad ne bi video nigde nieg do
neba i vodu, on bi bio gospodar sveta. O svemu je
vodio brige. U Mehiku bee ustanak, u Rusiji su
otkrili atentat na cara, u ikagu su radnici podiza-
li barikade. O svemu tom je on vodio brige, i kroz
etir razailjao zagledan u nebo svoj osmeh. I sve bi
se ispunjavalo po elji njegovog srca. inilo se da
sve na svetu zavisi od osmeha njegovog, kao to je
i on bio vezan, a da je to pre znao za rumene biljke
prekomorske, koje ga prenerazie milinom svojom
kad ih je iznenada opazio. U jednom pristanitu
video je kuu kakvu je ve davno eleo. Da, bio je
on smeten i mlad, tako mlad.
Nije vie znao ta je dobro a ta zlo, i merio
je sve rumenilom neba, utehom njegovom. Tako iz
daljine imao je stranu mo nad dogaajima u
svetu, nad draganom svojom i zaviajem svojim,
nad svim to mu bee milo i drago. Tako nepomi-
an, sa mutnim i blagim osmehom i mislima na
ostrva daleka.
Primetio je da po jedno drvo u daljini zavisi
od njegovog zdravlja, pobede i pesme negde dale-
ko preko mora od osmeha njegovog.
I kao kroz san oseao sam opet kako me dri
za ruku i zavija neim.
63
 Da, bili smo pred nekom belom kuom
nekog bogataa trgovca iz Amsterdama na Sumat-
ri. Drugovi njegovi su ga mrzeli i svaali se sa njim
o Verhaeren-ovom eseju o Rembrandt-u. On se
veselo popeo po stepenicama u kuu belu, ladovi-
tu. Na pragu je stojalo devoje, ali on se seti
nekog i htede da proe kraj nje. Ona se zvala
Hela, bila je trinaest godina i pitala ga je neto o
bekom univerzitetu i o Metroviu. On se muio
da se seti gde je video njene oi, i setio se, ona je
imala oi, kao njegova majka. U glavi je oseao
straan bol. Setio se da oko Borneo-a bee neka
plava voda, zorom pre sunca pod stenjem na oba-
lama. Ta boja mu je oduzimala svest.
Oni su poli u lov na srne. Bila je navrila
trinaest godina. On je svako vee tajno skakao sa
broda u more i vikao grke neke krasne medene
rei, i plivao do jedne ume, gde je ona ekala. I
esto kad bi ga ona u meseini doekala zagrlja-
jem on bi primetio jedno rumeno stablo i priljubio
se uz njega i grevito ga ljubio i tepao. A ona bi
stojei ostavljala ga, otila u stranu i plakala. uo
je pucanj topova. Besnela je bura, a on se urlajui
od oajanja sa suznim oima od straha hrvao sa
valima. uo je kako ona vie njegovo ime i vide je
u dolini kako mu mae sa buktinjom u mraku.
Bee no. Njih dvoje se izgubie, on je uo kako
vie po umi Izabela, pa je i on poeo tako da je
naziva. Upalio je vatru, a oko vatre je uplaeno
rikala i urlala strana zverad, a ona ga ljubljae
sva drhui.

64
 U zoru seao se i sad, bee na dnu neba
nekoliko zvezda malih, sasvim bledih, i ona je bila
bleda i mala.
Posle je bio grdan skandal.
Admiral je imao dvoboj sa njenim ocem a
njega izbacie sluge strmoglav sa terase.
Pred vee je brod otplovio dalje.
On je opet iveo na nebu, iveo u vodi, na
zemlji nije bio, nje se nije seao.
Gde sve nisu ili. Ah on nije hteo u Polinezi-
ju.
Ne, nije vie znao ta je dobro, a ta zlo, niti
je znao zato govore toliko o ivotu, nije se meao
u pripreme, a nije vie verovao ni u ta, do u neke
plave obale na Sumatri. Tamo je bila njegova sud-
bina. Oseao je da je njegov ivot samo rumene
jedne biljke radi na Sumatri. I on se smeio mirno.
Bio je zaljubljen pa kad ivot nije mogao da ga
spase, ta je jo moglo da ga zadri? On je svako
vee sedei na topu pisao pisma na koja nije dobi-
jao odgovora, pismo s ruskim acima u Moskvu i
udio se to njima?
U pristanitima dolaahu mu mali mukarci,
ko zna iji, i igrahu se rado sa njime.
I on vide da su deca svud jednaka.
Seao se u Sidney-u mu je dolazio svaki dan
jedan malian to je jako liio na njega, a on ga je
uio da ita i pie.
Poeo je tada da pije i da ini ludorije u slu-
bi.
I samo nou na palubi opranoj i oribanoj,
zagledan u nebo sam samcat smeei se na drvee
neko belo i daleko bee mu dobro.
65
 Kako se on smejao drugima, to su poeli
nositi fes, i brodovima, to su promicali obojadi-
sani uto-crno. Kako se on smejao dravama i
stegovima raznim i topovima uperenim na njih, i
svirci vojnoj koja se od nekud ula. Kako se on
smejao svetu to se vrteo, alio i igrao, pa i onima
to ih sahranjivali zavijane u neke bele krvave
arave.
A njegove radosti i alosti behu daleko,
pisao je silna pisma i inilo mu se, da tim pismima
i osmesima na drvee i bilje i oblake ini vie dob-
ra, no da je postao otac i njen mu. Ali se jo uvek
nadao. Tad jednog dana doznao je da ima sina.
OH kako je od toga dana sve postalo sumorno.
Svaka oznojena lea natovarena kamenjem i pris-
tanitima, svaka bleda ena koja je prosila pred
crkvom dovodila ga je do oajnog besa i stida.
Doznao je da ima sina, i od toga dana bee sve na
svetu tako sumorno.
Pokuao je da ga vidi, ali nemogae da ih
nae. I sve vie je poeo da ljubi vodu, boje i drve-
e, a sve manje ljude i iva bia. I sve ee je
smeio se blago na rumeno nebo.
Seao se kad su jedne zore otplovili od
Teneriffe plakao je za jednim rumenim jablanom
na bregu. To drvo mu se uinilo vie njegovo nego
njegov sin.
Poeo je da ini ludosti u slubi. Behu doz-
nali za balkanski rat, i esto ga napadali zbog ala,
od kojih nije mogao da se uzdri. Podsmevao se
Austriji. Tad jednog dana nestao je neki novac,
admiral je jako liio na pokojnog strica, i bio je
malen, ne vie od tri stope.
66
 Sumnjahu, ali nisu smeli da ga osumnjie.
Stojali su pred Solunom, i imali su tajne zapovesti.
Tad pri jelu rekao je neto smeno o pote-
nju, kad se govorilo o toj krai. ini mu se rekao je
da ako je ko poten moda to ima uticaja kroz
zrak ak na Polineziju. Admiral je vikao na njega.
on ree da dinastije i narodi nemaju potenja.
Tada ga je admiral udario i poeo daviti.
Osetio je da je od tog postao slab, boleljiv,
poeo je naglo nekud da pada. Posle iznenada
opet sedeo je i kartao se u jednoj sobici punoj
ogledala. Jedna lepa ena pristupi mu i pitae ga
da li igra, on se pokloni i ree joj: dau Vam jedan
dobar savet, lepe ene, ne treba da igraju. Jedan
crnogorski princ bacao se oko njega novcem i svira
u glasovir. Na vratima se ukaza aljapin, na ragi,
sav kriv i sedlu, sa grdnom motkom u ruci i sa jed-
nim razbijenim loncem na glavi, zidovi se tresli od
pesme njegove.
A on je stajao kraj prozora i zagledao se u
nebo.
Oko njega su svi plakali i pevali, ali njega ne
bee nieg ao. Gledao je i video neki umarak
mraan, i jednako se muio da se seti gde je. Ose-
tio je da e umreti, i poe naglo strmoglav nekud
da pada.
Ali se teio da e u mesto njega da ive
rumene neke jele pune kakadua lepih na jednom
ostrovu dalekom. Pa kad se osmehnuo setio se da
sad neko daleko, daleko plae za njim. Okrenuo se
onima to su sedeli oko stola na kojem se vrtela
igra i zlatnici i poeo vikati uzdiui ruke gos-
podo smeite se moda e to neko na Sumatri
67
osetiti. Posle je poeo da govori o nekim korint-
skim stupovima i osetio da umire. Pao je i svi se
iskupie oko njega. Da, on je jednako buncao o
jablanovima, o rumenim biljkama koje mesto nje-
ga ive; stari jedan svetenik u crnom mornar-
skom kaputu priao mu je i pitao ga je je li katolik,
a on mu ree ja sam sumatraista.
Onaj ga epa za vrat, on htede da drekne...
I video sam sestru kako dri svetiljku i kako
me podie. Drhtao sam i cvokotao od vruice.
Osetio sam da sam sanjao o umama galicijskim i
inilo mi se da mi u uima jo zuji groktanje mitra-
ljeza.
Pobudio sam se i pogledao oko sebe dragi
moj. Bee pono. Na stolu stojahu bele rue koje
mi je donela jedna ena, tua ena. Sestra mi
dade broma, pomilova me po obrazu i ree... ala
Vi nemirno spavate plaete i viete, mora da ste
opet dugo itali te vae lude knjige. Sutra u Vas
izdati doktoru. Zar ne vidite kako ste se ve osui-
li. Boe moj, kako sam ja drukie predstavljala
sebi Srbe.
ta sam mogao initi dragi moj? Okretoh se
zidu, ona mi namesti dakuljice leda na grudi.
Hteo sam da spavam, ali se moj prokleti mozak
jednako seao. Hteo sam da zaspim, ali mi je neko
jednako aputao u uho Mikelanelovu no?
Komedija dragi moj. teta samo to se od tog umi-
re. Tako mi vidi prolaze noi u groznicama i sno-
vima dragi moj, u snovima koji nisu mnogo lui od
jave.

68
 Noi su ledene i zvezdane. Ostavljaju otvo-
rene prozore. Kau led i zvezde e mi izleiti plu-
a. Ledene jele previjaju mi grudi, one stoje pod
prozorom mojim, one mi rekoe, da je bolje biti
jela nego ovek. Uvee ja itam Tibula i seam se
neke moje tetke, to je sahranjena u veselom,
mirisnom splianskom groblju, i jedne zelene sfin-
ge splianske koju sam jahao. Ah, bio sam tada
veseo i mlad i govorio sa nje veselo sam sebi:
Igrajte, no je ve stala na kola majinom spregu.
Veselo jure zvezde, a za njima evo dolazi san na
mrkim kolima i sa njim tamni snovi. U starim
mrtvim reima volim sudbinu, u oblacima misao
mog stolea a u osmehu mome skamenjenu snagu
roda mog. Leim i gledam ledene vrhove kako se
cakle u rumenoj meseini. U daljini grme topovi.
Drim u ruci maramicu tue ene blago i zami-
ljeno ja, koji nikad nisam drao tako maramice
moje. I dok mi lenik po satove pria o uzrocima
rata, ja oseam da u umreti sentimentalno kao
glumac. Ne znajui to me rodi majka i ne mogavi
uiniti nikom dobro, najmanje sebi. Ah da mogu
da e vratim tamo, gde topovi grome i da kroz Ruse
odem daleko nekud na noviju zemlju, tamo, gde je
led zelen a voda plava pod ledom, sneg rumen. Ah
tamo bih od silnih boja zanesen zagledao se i
zaboravio sve. ivi se nehatno i lei po ceo dan.
Nebo ulazi nou kroz otvorene prozore i zima ula-
zi u mene i zaspi. Sve su se snene jele previle na
moje gruda, leile ih i aputale mi i uile me da
ljubim nau majku zemlju. Zorom bi se budio i
pokriven tako preko uiju, gledao bih kako se krv
69
suneva razliva po umama. Orlovi su doleteli
iznad stena, a negde u dubini su groktale puke
mainke nekih poljakih pukova, koji su dane po
selima leali u rezervi. Ceo dan smo leali po sne-
gu. Samo pri jelu smo se skupljali i cvokotali od
zime i guili se sa mlekom i sutlijaem. Lepa jedna,
vrlo lepa kaluerica budila me je, sedela mi je na
postelji i brbljala mnogo. Znam, jednom se drsko
naalih s njome. Hteo sam da je obgrlim, ona cik-
nu i pobee. No primetio sam posle od toga dana
da mi ini sve bolje i lepe.
Lutao bih po umama. Padale bi iarke za
mnom, a ja bih seo negde na kamen i sluao kako
sneg pada na mene. I uo sam kako idu gladni,
posrui po arbanakim gorama i zasedama; kako
se sele, opet sele. uo sam kako padaju i izdiu
meu leinama konja, i uo kako oko mene itaju
da su hrvatske ete prve prele granicu. A jedan
mi prijatelj osniva jadranske banke i pie da e se
sve ovo zaboraviti. DA, zaboravi se i igrae pijani
kolo nad zgaritima. Moj stari uitelj u Temivaru
skoio je sa treeg sprata i ubio se zbog svega
ovog. O kad bi sad svi mi po tuini poeli skakati
sa treeg sprata, to bi imao emu da se smeje
svet. Srne su uplaene, pa begaju kad vide nae
trag. Ona me, razume se, oboava. Kako je to
smeno. Ja volim one, koje su opake, a sve, koje su
dobre, plau za mnom. Mene nita vie ne udi.
Budim se zorom i itam Dantea. Kau, tako treba.
A kad padne no ona mi doe. Kad-kad, razume
se, ini mi se da sam lud; ali jo ee da su drugi
ludi. inim sve to i drugi ine. Rodio sam se od
ene, znao ta je vera, kuao sam ljubav, pa i odu-
70
evljenje. ak znam i organsku hemiju, ak znam,
da ima i ideja, koje su besmrtne. Brat sam svakom,
a ima nas milionima. Dosadile mi se ljubavne vrele
svile i sve ove duevne dubine. Posetiu rat opet i
vihor i strahote i kie, one strane kie. Meu
muke, hou bar meu muke, gadim se svih raz-
jarenih madona. Posle, jedno posle podne poe
udo. Sneg se poe topiti i neke tiice male poee
dolaziti iz ume i sedati nam na ruku, prnuvi
uplaeno kad bi koji poeo da kalje. Grozne grm-
ljavine lavina budile nas nou. Tada poee i drva
da ume polagano, tiho potok u dubini negde dobi
nov glas, mio, bolan, nov. A sa drvea doletee
poslednje uto lie uvenulo davno, jo ne razve-
jano. Orlovi isezoe, a nebo dobi neki tup i pun
sjaj. Kako je sneg udan. On se ne topi, ne umire
kao sve drugo, nego se smeje. On se igra, on pevu-
ca. Javi se iznenada, gde ga niko nije vie oekiva-
o, tiice voli, otkrije im ponegde malo zemlje, te
one kljucaju tu i sa nekom dragom zabrinutou
gledaju zemlju, u kojoj im zrnca nema, zatim pod-
skoe dva tri puta i odlete uvreeno. Jele behu
tune, poutee umorno naborae se, izgubie
nevinost. Bee jedna klupa, jedna dobra klupa nad
urvinom tamo, sva baena napolje u zrak u nebo.
Tu bih sedeo ja. Bio sam izgubio vezu i smisao
ljudskih dela i uspomena. Sve se to izmealo u
meni. Ko zna ta je ivot.

I zima se pocepa. U krpama i traljama tu-

nim, leali su slatki skuti neba i snega po stenama.
A zvezde potamnee, i noi nisu bile tako zvonke,
no tie i pune nekog planog ara. Ja vie puta
71
skrstih ruke. U meni bee neki umor, umor koji
nema ni uzroka ni gospodara. Vie puta mi klonu
glava i navirahu mi bolne rei, koje aputah tako u
vetar, nae stare pesme. I sve bi te pesme bile
graaniki iste, takovski samopouzdane i miar-
ski vesele i mlade. Ko zna ta je ivot.
Ljudi su kaljali sve gore i jednog dana pade
jedan grdan eh kraj mene na stepenicama sa
ustima ogrezlim u kriv. Ja ga pogledah zapanjeno.
Umro je posle tri dana. A prolee je dolazilo.
Veverice su zabasale iz uma ak u nae sobe. Po
krovu pada neka uta tama zorom svakog dana od
kada sam se vratio. Tama, tama je ta topla svet-
lost to me rano budi. U primorju, negde daleko
sad je prolee. Greh? ivot? Ko zna ta je to. U
primorju je sad prolee. U ovake dane sam prvi
put nauio da ljubim. Bio sam tada veseo i mlad.
Seam se, seam se, tada mi je majka bila prvi put
teko bolna. Ona me je plaui grlila i kaljala.
Bee poela da sedi. Ali se trudila da bude vesela i
ponosito je gledala po krljavim hotelskim pal-
mama. A kad je zaspala gledao sam dugo rumene
vrhove drvea, kad bi pao suton i daleke bele kue
po ostrvima. ivot, Greh, red, zakoni, granice, sve
su to tako mutni pojmovi za mene. Ja tome nisam
kriv. I bio, kakav bio, ja znam da u umreti sa
umornim, ali svetlim osmehom, ma da mi je neja-
sno sve to sam uinio i preiveo. im joj je bilo
bolje, poeo sam se gubiti u noi srebrne po laa-
ma crnim i laganim, ne pitajui kuda one vode.
Trgao bih se tek onda, kad bi cepali u kakvom pes-
kovitom alu i zaudio bih se otkuda sam ovde. Pa
ipak i tu bee dobro. Iskoio sam iz lea, ma da
72
nisam znao gde sam. Prolazile su sirote slabe ene
i natovareni magarci. Kupio sam neke opanke
crvene i ruao sam negde visoko u jednoj beloj
kui, to je mirisala sva na zejtin i so. A kad bi
zazvonila daleka zvona iz rumene bistre vode,
poao bih dalje. Sedeo am sa nekim ljudima, to
su nosili velike crne eire, a kad sam se umorio,
zaseo sam u jednu malu kavanicu i najeo sam se
sladoleda. Barke pod belim jedrima vijahu se po
moru, a ja sam gledao iz prikrajka i utao. Pred
vee je prola neka derna motorna alupa i ene u
irokim suknenim suknjama i pijani momci sa ab-
rovima u grdnim akama i prazne bave poee
padati i skakati u nju.
Kuda to, pitao sam ja.
U Ponete, odgovorili su mi.
Nisam znao je li to selo ili grad, hajde i ja.
Sa kua se lepralo belo rublje i elelo mi srean
put, a kad se navezosmo, devojke zapevae oteg-
nuto. Pevale su, pevao sam i ja. Kako se zovete
Vi? pitao sam jednu. Marija a Vi? Izabela.
Pevala je cela barka, pevao sam i ja. Uplaeno i
eljno gledao sam u njih. Marija bee lepa, crna i
visoka; ona me je setila mog nenog i pogurenog
stasa i ja se zastideh. Ona me je pitala o provodu i
gizdanju ena po gradovima. Smejale su se jer
nisam skidao bele rukavice. Svud okolo smejalo se
stenje, u vodi prozirnoj, najeenoj i tioj nego pus-
to kamenje. Ja sam im pevao sevdalinke, a one
htedoe da mi se zahvale i otpevae mi jednu pra-
vu srpsku pesmu: ija je ono zvezda? Posle smo
se svaali, raspravljali o braku i o fronkovcaima;
nuahu me suhom ribam i nekim zlatnim vinom,
73
kao stenje u okolo, tako utim i vrelim. Pristado-
smo u nekom kru i poesmo vikati. Neki su hteli
da se voze dalje, a drugi opet da se ide peice. Ja
sam se sakrio iza crne, visoke Marije po poosmo
po opekotini brega, sve kroz neko ikarje, kraj
nekih kapelica i obojenih majki Bojih kraj puta.
Ilo se dugo i dugo. Izabela je bila udata u
Puntu, ali joj mu bee negde u Argentini. Ona je
prodavala duvan i govorila rado o romanima.
Veselo se smejala kad vide, da sam se izgubio i da
u tek idue nedelje moi da se vratim. Nudila me
je da prenoim u njinoj kui i smejala se glasno.
Sve to bee tako udno, nebo tako rumeno. Stigo-
smo u neki umarak i naosmo jedan mirni mana-
stir. Na smeh postade blag, one me poee pitati
o bolesnoj majci. Oko nas bee tiho. Stepenice
zvonke i usijane odbijahu podne pod nogama
naim. Ne bee nigde nikoga, iz ikarja uborio je
Jadran, koji bee plav i bistar kao potok brdski.
Crkva sva otvorena i hladna, one kleknue i
moljahu s dugo. Neki fratri su prolazili kraj nas,
mi bacismo krunu za sirotinju na vratima i pose-
dasmo sani i umorni od moa. Marija je bila sva
umazana od crnog groa. Umoran tako bih rado
ostao leei tu iza klupa, to su mirisale na tam-
njan i odbijale tupo kod milih, starih slovenskih
rei.
Na je li smo groa, posle opet navezosmo
se. Jedna majka Boija gledae za nama, a ja se
trgoh i rekoh glasno: Marija. Ona ali se okrete i
nasmeja: shimmia. Preko na vodi ekao je gra-
di sa kuama, koje su se popele jedna na drugu
kao igrake. Ja sam jednako gledao u Mariju dok
74
je veslala. Bio sam seo do nje i hteo da joj pomog-
nem, ali me je ona odbila i prezravo tiho nozvala:
shimmia. Izabela se veselo smejala i tumaila
mi, da je to opica, Majmun, rekoh i ja sam. Pri-
metio sam da me Izabela drago i eljno gleda, ali
se ja okretoh Marija i rekoh dva tri puta sve tie
njeno ime. Neko me je pozdravio sa obale: Addio
Pierre. A ja veselo viknuh: Dobro vee. Pa i
zato da ne, bio sam ja prijatelj svakom na svetu.
Izabela je leala na nekom mokrom konopetu i
jednako se smejala. Ona mi se naslanjala na rame
i ja sam nehotice oseao na licu njen vreo nos i
pritisnute obraze. Mlaa sestra veslala je lagano,
videla sve, uzdisala u mraku, a ja bih se trgao i
pogledao oko sebe po rumenom moru i zaudio se
otkud sam ovde i otkud te sestre. Senke stenja
preletale su nas, visoko iz mraka gledala nas je
jedna ljubiista svetiljka sa jarbola nekog.
Pristadosmo i voda jedva ujno pljusnu o
kamen, kao znak neiji obali nepoznatoj. Oko nas
se uo smeh i graja. Mi smo se puzali nekud, pa
zastadosmo pred jednom visokom kuom punom
kamenja, rublja, veselja i mrea. Izabela me je,
stiskajui mi jednako ruku kriom, provela nekud
gore, po stepenicama nekim to su cvrale jako i
ostavi me u mraku. Taj mrak je bio ljubiast i sve-
tao, kao crna svila, nigde jo ne videh ako mio,
mek i taman mrak. Nisam znao gde sam: videh
neke grdno debele, visoke, arene postelje i Mari-
ju, koja stajae neprimetno kraj stola. Ona me je
pitala, da li bi poao sutra s njima na Krk, tamo e
biti ples. Izabela je donela neko jelo i stavila na
sto. Obilazila me je smeno i tuno i nudila me
75
blago da jedem. Nametala je brzo postelju i apu-
tala, da e me rano u zoru probuditi. Ostavila me
je samog i ja ne mogah rei da izustim. Kroz otvo-
ren prozor, smejalo se nebo i more, jednako se
ulo dole neko dovikivanje. inilo mi se, da to
neko vie pod prozorom. Tek kod sam priao, nas-
lutih, da to neko vie negde ak preko na ostrvu.
Oko mene su bile vrele senke i ja zastadoh kraj
prozora utke. Pa ipak uzani sokaci inili mi se
davno poznati. Zadovi beli bili su tako dragi kao
nigde do sad, miliji i blai, tii nego u zoviaru.
uo sam, ili stepenice cvre. U vratima se
ukaza Izabela sa sveom u ruci. Gledala me je
nemono i moleivo. Pitala me, da li mi nije dosa-
dno i neprijatno, to sam se izgubio, pa sede za
sto prema meni. I zanet, ja sam oseao bespue i
da sam se izgubio. Bojao sam se da e primetiti
kako ne umem jo oko ena. Ona mi je priala o
udadbi svojoj, o muu sa nekom groznom dosa-
dom i gorinom u glasu. Glavu je umorno nasloni-
la na levu ruku. Iz njenog crnog odela virila je
njena bleda glava, koja mi se na suncu uinila pro-
sta i opaljena salivena od jedne blage, tanke crte,
koja me je privukla njoj. Ona me je zaueno
posmatrala i okretala glavu. Nije se otimala, ni
branila, ali je molila, da se manem nje i prebaciva-
la mi one bogate dame po gradovima. Otiao je
lane, ree tiho i govorae jednako o sirotinji.
Umorna i vrua, kao to bee kamenje u vodi na
danu, koje sam dodirnuo rukom, predade mi se
sva bez moi da stoji na nogama. Ruke su joj visile
i ona mi pade u ruke sva teka. Odjednom ona
uzdahnu, ispravi se i poe svlaiti odelo. Za as
76
stojae u koulji u mraku. Lezite, ree mi tiho.
Hteo sam da joj priem sav zbunjen, kad se ona
poe moliti Bogu. To me ispuni nekom groznom,
tugom i bljutavo mi bee.
Ona mi je bila prila i sela na moju postelju.
Njena glava postade sad u meseini jedna jedina
blaga, tanka crta puna suza. Koulja jo bele otra
i sura. Htedoh da je zagrlim, ali mi ona stite obe
ruke na postelju, njene se oi zarie u moje, ona
me tiho zapita za moje prezime i zagleda se nekud
u mraan zid. Posle opet okrete glavu, jedva ujno
pitae: Da li emo se jo kadgod videti... ili nikad
vie? Iz njenih oiju, koje nisam mogao da vidim,
padoe dve suze na moje obraze. Meni to bee
muno, htedoh da se dignem, ali me ona prelomi
svojim telom tvrdim kao kamenje, to je lealo u
vodi, kojom smo doli.
Probudio sam se kad sunce granu. Videh je
polugolu do sebe i neki gadan osmeh ispuni me
svog. Bee opet jutro i kao da sam osetio, da to ne
bee sunce to me je probudilo, nego jedan glas,
ustadoh i prioh prozoru. Pod prozorom stajae
Marija i pevae. Prala je rublje. Iz njenog lika i
golih ramena bljetae zora. Ja se trgoh i pogledah
na postelju. Videh modre ile na telu izgubljene
ene i okretoh glavu. Daleko na jednom malom
ostrvu sinu munja i odskoi sunce. Po grudima mi
padoe vlani skuti neba, ja tiho apnuh: Marija.
Ona se tre, pokri ramena, podie rublje i ree
neto tiho. Ja nisam razumeo i pognute glave gle-
dao sam kako odlazi. Da, seam se. U primorju je
sad prolee. A ja leim i itam novine i gledam
dakuljice pune snega na grudima. itam novine i
77
seam se. Vojnik sam, niko i nita nisam i sve to
se desilo ne razumem. Po Petrogradu lopi krv.
Maksim Gorki zove sve jadnike kui a u Peti u
sabornici sedi baron Rajai bled i podrugljivo
nasmejan. A oko njega skau i viu: Izdajice,
izdajice. Ja sputam novine i gledam u mutne
krovove. Vidim snene poljane. A na Jadranu ide
sad prolee po vodi od otoka do otoka. Po krovo-
vima pada neka uta tama zorom, topla blaga,
sjajna.

Sunce ve pri. Po vodi se uje dovikivanje,

gore na bregu lome kamen. Iznesoe me u polje.
Krakov mi leti pred nogama. Iza mene sa breuljka
ljuti kamen. Okolo se eu vitke vojvode kavkas-
ke, to tajno slave orgije polivene ampanjem. Oni
itu od mene romane Oneove. Samo jedan u
utom, surom injelu ide sa svojim psetom tano u
ovo doba, svaki dan dole na Vislu. On je uvek
namrgoen i uvek sam sa psetom. Ja ekam svaki
dan, da e mi rei da je skoio u vodu. Uvek je
sam. Rano zalazi sunce. Sad ima jak i bolan sjaj.
Da se ne stidim, ja bih mu priao i oslovio ga:
Ljermontove, otkud ti ovde? Ali on je uvek namr-
goen. Po dvoritu guraju Rusi burad neku i lupa-
ju ponjave. Svecem pevaju liturgije, a preko dana
kriom skau u ubrenjake, vade ogrizine i gricka-
ju gladni. Uvee oni kuvaju aj i smee se tako
masni, prljavi, koa se na njima sva sjaji. Ima i
naih. Veinom su Podrinci. Oni se ne tue, brzo
grabe za no ili za kamen. Svakog prati po pet
straa, a oni pevaju. Gledao sam jednog, gde lei
pred vratima, pevuckao je, a iz oiju mu je virila
78
smrt. Pio je sire, kae, to blai grudobolju i sme-
io se. On me je setio da su sutra Blagovesti. Ali
meni je vie ao Rusa nego ovih, koje e slaviti u
itankama za trei razred. A naa su davno okore-
la srca. niko ne ume kao oni da lei stoku, niko ne
ume kao oni da s sporazume sa enama. Pa i kad
ih mue, da vuku ugalj, oni pevaju. Ali Rusi lee
prljavi u blatu i masni razbarueni. Zemlja im je
zadrla u kou, iz rupe ubrenjaka, tek se digne
paljivo jedna upava glava i gricka, gricka neto.
Ja im dajem kruha i pitam ih da li poznaju gospo-
dina Rjepina, ali ga oni ne poznaju. Oni vrte tuno
glavom. Izdaleka zazvoni, a njine seni se brzo krs-
te i klanjaju po ubrenjacima. Sve me to tako
umori.
Jedan restoranski momak bdije nou kraj
moje poselje. Ja utim a on pria, pria. Imao je za
draganu enu jednog oficira, koji pogibe pod ap-
cem. Kae, prvo je noi kod njene slukinje, posle
ga je i ona pozvala. Prvo zbog belog brana, posle
zbog masti a docnije i zbog soli. Oh, sve e to pro-
i i sve e se to zaboraviti. I ree nam; kao da smo
i mi stoke kao i sve druge, nai emo lako ponositi
odgovor da je to na obiaj gaditi se sebe sama.
Ovi Rusi, to mi lee u blatu pred vratima, seaju
me svega. Ah, kako mora da je slatko ensko telo,
to se daje za brano i so. Sve e to proi. Treba da
se etam po mostovima, bolestan sam i amo se
nad proletnim vodama smirim. A ako poludim
odnee me u ludnicu.
I moja draga mi je opet dola. Ona je vrlo
otmena ena i nee prestati nikad da me voli. Ona
ita sonete gospoe Browning, a ima jedan prsten,
79
koji je nosio kralj Ponjatovski. Njena je kosa crve-
na svila. U opte je na njoj sve svileno. Ah je li
istina, da su tamo dole sve devojke obeaene!
Ja vidim da e doi jedno bolje stolee. Ono uvek
dolazi.
Nou je osobito teko u ovim daarama.
Noas evo, dotrae ljudi zvekui pukama, da
odmah doemo. Potrasmo. U apsani su brave
zarale, prozori se ute od praine, a neko iza njih
drei i zapomae. Neko lupa, staklad se zvonko
cepaju. Po hodnicima se jedva naziru fenjeri; a u
gustoj, mranoj eliji etvorica su kidali, udarali
neto u utoj i crnoj ruskoj opremi. Bee moj
Ljermontov.
Sto je bio krvav, hleb i orba rasuti. Vukli su
ga po podu, on je tukao oko sebi i dreka. To je
njegovo zanimanje ve tri nedelje. Krao je, pa ga
osudie na pet godina. Obeaen, ekajui da ga
odvedu u grad, izigrava ludu. Ali ni lenici ba ne
tvrde, moda je zaista poludeo. On je skoio na
mene, ali ga prepadoe; no umesto da me udari,
on dreknu neku udnu re i zaplaka. Vukli su ga
po podu i odvukoe ga u jednu praznu eliju. A po
svim ostalim vratima kucalo je neto besno gun-
ajui. U reetkama se pojavie glave ne obrijane i
bradate. Pod osta umazan krvlju. Zvali su lenika.
No dugo sam se pitao ta je hteo od mene. Je li sa
Volge, ili sa Urala, ili sa daleke stepe? Je li petro-
gradski ludi ak, ili malovaroki oficirska kurti-
zanka? Za em plae, da li za au izgubljenom,
ili za kakvom napudrovanom enom? ta misli,
gine li sad za matuku Moskvu, kad su mu Japanci
najbolji prijatelji, ili pre deset godina kad su mu
80
bili neprijatelji? Ima li sina, ili je glumac? a mi je
to dreknuo u lice?

Danas je nedelja pre podne. Sutra putujem

iz Krakova. Uzee me za glasnika. Prvo su me zat-
varali i tukli; sad me uzee za pismonou. Hajde-
mo u crkvu, sam sam i umoran. Ljubiasti, zlatom
izvezeni platom svetenika i hladne raskone
latinske rei, umirie moje seljake ali rastrojene
ivce. Gledau lepu komediju vina to se pretvara
u krv, i to rumeno vino, koje ne vidim, no samo
slutim u zlatnom putiru, i koje mi govori tajne
mutne. A grdno graduale to e se horiti nad
mojom glavom, violine i bubnjevi, orgulje u orgiji
boanskog pijanstva, uinie mene bolnog i sla-
bog, pobonim. Nedelja je pre podne. Posle emo
sii iz te tuinske crkve dole na Vislu, gde me eka
un obrastao zelenom mokrom mahovinom i
otploviemo meu trske i biljke, to niu iz vode a
umiru na suncu.
Laste e se igrati oko nas, a tada e nam
zbunjena dua, od zbunjenog ivota razapeta, kao
luk, streljati misli u vodu i nebo, misli koje vide da
je sve ovako zbunjeno i nerazdvojno kao ove vode,
oblaci i senke una mog. A posle emo zai me
trske, i kad un zastane i setimo se da sutra valja
opet poi dalje, spustiemo glavu umorni od nede-
lje ove i sanjaemo nad vodom sve ovo bilje oko
nas i crkve i vino rumeno i boiju majku sa mla-
dou strasnom, pomeano sa nebom proletnjim i
mirisnim i venim. Ne, nikad ne elim sina. Zgro-
zio bih se kad bih ga video mladog i lepog u prvoj
mladosti svojoj a ao ta ga eka. A da me postavi
81
tamo, na onu crkvu visoko kao mujezina, ja bih
vikao u vee puno polje i bilja mirisna, ja bih vikao
sav oaj i gaenje moje nad ivotom. Kau, kako
sam bio nekad plah. Kako je bolna, kako je nepro-
lazna ljubav! Ja sam sam i nikoga nemam. Rulje
zarobljenika idu, idu ne znajui otkud ni kuda.
Sedim na stanici i gledam u rumeno i zamagljeno
drvee. Ljubav, kako je ljubav neprolazna. ini mi
se jedino ona i jesen postaje, sve je drugo samo
varka. Niti imam eta to elim, niti ega to
alim. Dobro mi je. Proi u granice i gradove i
sela i ume i vode i nee ostati na meni nita do
praina na nogama, u srcu utanje a na licu blag
osmeh besmislen i vreo. Gde sve nije ostalo i palo
poneto sa moje due razderano i mog ivota rita-
vog.

Bilo je lepo. Sedeli smo i klatili se u dimu

gustom. Dvojako putuju u smrt. Jedni su isti, nji-
na pucad sjaje, oni su isto i drago nasmejani, oni
se dugo ljube na stanici. Ljube enu u ruku, plau
sa majkom zagrle brata i podiu sina. Oni itaju
novine i grozniavo raspravljaju o slobodi naroda.
Oni nose pisma i medaljone svojih dragana. Sve ih
zanima, pa i njine majke i ene govore dugo i ne
stide se da plau, nareuju, brinu se, prataju se
opirno. Ali kraj njih mlada ena, koja ne plae,
ona se ironino smei u ali, ona je bleda, ne eka
da voz odjuri, jo se pre oprosti sa kratkim poljup-
cem i kakvim lakim osmehom: Pazi, da ne oze-
be, da te ne zaboli zub, to je tvoj obiaj. Ah rado
bi i ona zagrlila ga i plakala, ali joj ne da on, on
koji nee da ga mati prati, koji se ne ljubi. On je
82
alje sa stanice u pozorite i govori o njenom ei-
ru, koji ona sirota kad stigne doma baca plaui
od sebe. On, koji ne pita ni za pravdu ni za smer
rata, no lako ulazi u voz, nalazi brzo mesta i glav-
na mu je briga da ima nekoliko stotina cigareta.
Bee mlad lenik. Puiti, ree on i sede do mene,
kae jedna turska re, znai sedeti na oblacima i
smeiti se na zemlju. Posle, u dimu sluao sam
dve vrste glasova. Jedan glas glasno brani ast
svog naroda, on veruje u vojsku, govori o sinu
svome; drugi mu se ruga, pria mu krae po ta-
bovima, blato i kiu.
Tada svi uzdiu. im ko spomene kiu, svi se
sloe i uzdiu gorko i emerno. Odmah zatim
govori se o enama. Onaj do mene smeje se, pria
o nekim babama, to ga napadoe bombama u
apcu i pokazivao neku statistiku, kojom hoe da
dokae, da su svud enske sklone prostituciji. Dim
se vije, smeh se hori. Svete ene, majke i sestre
po bolnicama i parkovima vide se u njegovom
govoru i smehu, po umetnikim izlobama i selja-
kim pijankama. Vrve i daju se po podu u kavana-
ma, po stolicama, pijane, razdragane; a hiljade
krvavih mukaraca dolaze jednako na njegov krva-
vi sto i odlaze bez noge, bez glave, bez uiju, bez
oiju mirno i silno kao stoka. Voz juri, juri. Prene-
raeni oevi viu na njega, ali on jednako govori u
smehu brojeve, statistike, rojeve grozne, strane.
Jedan jedini sedi bled i iznuren, ispijen i ne mea
se u razgovor. On je avijatiar, mirie na parfem,
zviduka, vidi mirno bezbrojna pisma i ita, ita;
na njemu je svileno rublje, oko ruke zlatna grivna,

83
kad mora da se umea u prepirku on se smei pre-
zrivo i govori samo o smrti.
ta me se tie svet, ja vrim moju du-
nost, nikad nee moi o meni ta drugo rei do:
dentlmen. On pria kako su bedne njine spra-
ve, kako se Englezi hatraju i podsmevaju sa njima
u zraku. Zna da e skoro umreti, to oni svi znaju, i
govori prezrivo o svemu. Pria o nekom jezeru pod
umom, gde su im skriveni hangari u mirnim
danima, kad se tamo pecaju ribe i igra bric, o jed-
noj princezi Metternich, koja ima meu njima bra-
ta, pa ih poseuje. Ah, ona nije Bog zna kako lepa,
ali ima one finoe u telu to lii na blud, ali koja je
otmena i slaa od svega na svetu. Oni se smeju i
kucaju, on pije i nudi ampanjcem. Bio je kod oca
da se oprosti. Otac mu je siromah uitelj meu
brdima. Odneo mu je hiljadu komada finih cigara.
Lake e preboleti njegovu smrt on se glupo
nasmeja pa ipak svi mu zavide jer je miran i zna
ta hoe. U dimu se jednako klatimo. Vide se gla-
ve. Voz juri kroz ume i provalije, a pred zoru oni
se opet trezne, tegle se utljivi i mrki i glede kroz
zamagljene prozore. Napolju lete: kr, bunje,
ice, gomile i klupad zamrenih trnovitih ica,
aure granata i rupe pune vode u dolinama gde
stre zgarita i razvaline. U daljini levo, ak dole u
magli, vidi se neka krpa zelena, to je moj Jadran.

Sedim na jednom grobu. Spavao sam dobro.

Kad se probudih videh da sam spavao na grobu.
Ona se zvala Neve Benusi. Da, leala je mirno, pod
zemljom. ivela je trinaest godina. To je bila moja
najistija brana no. Oko nas stajahu mrani kipa-
84
risi, a ja sam se smeio veseo. Iz daleka bele se
ledeni Alpi, ine se kao srea, beskrajna srea
zemlje. Ja neu dugo, vraam se u Baden, nosim
neke cifre. Deca tre po groblju odrpana i bleda i
viu: un soldo, un soldo, signor sottotenente.
ene sa dabrovima i obramicama ljuljaju se na
divnim lancima, a meni doe da se grohotom
nasmejem jednom popu, crnog, majmunskog lika,
to dolazi i gleda me zaueno, jer sam spavao na
groblju i zevam i umivam se na ko zna ijem gro-
bu. Opet e mi se jadati koliko smo isekli slika u
crkvi, pokrali oltar, skinuli i prozore, najzad ponu-
die mi rizoto. Moj osmeh se zaori, vadim jednu
kriku iz paga, ona je rumena, zagrizem je i nas-
mejem se. Ali sve je to radi zore. Zora nam je uvek
pomutila mozak. On e mi pokazati svog magarca,
jedino to mu ostavie, i govoriti mi o reumi, pa
emo posle u njegovu malu crkvicu. Ljubiaste i
zlatom izvezene njegove odede umirie moje oi.
Vino u putiru setie me rtve i mistine literature i
ja u se smiriti. Danas nam stie On. On je naa
krv, ali On ima jo manje stida nego mi, poslednje
sluge divne Austrije. Zahorie se grdno gradua-
le, eneral e stajati gologlav, bubnjevi e lupati,
violine i orgulje mirisne od tamjana pevae jednoj
nevinoj majci, u daljini e gruvati topovi. A kada
izaemo obasjae nas sunce. Ja u sa jednim Nem-
cem govoriti o Napoleonu i Debisiju, posle sa jed-
nim ehom o carici, o kojoj se pronose udni glasi,
zatim e mi pristupiti jedan Slovenac. On e mi
priati anegdote, prvo o Groharu, a posle o vojvodi
Miiu, tajno i tiho. Meutim e hiljade defilovati.
Raunamo na sto tisua mrtvih. I svi emo biti
85
zadovoljni. Za rukom emo spominjati detinjstvo,
orfeume, kole. Svaki e priati o ratu, slaviti,
koliko to generalov pogled doputa, svoj narod.
Prepiraemo se tiho o Nemcima, koji su razbojnici
i o Francuzima za koje kae general da su pedera-
ste. I tako e nam proi dan. Sutra e poeti
napad. Danas emo ekati da general udari na
malo zvonce i da znak, da svaki sme pripaliti svoj
tutun. Gledaemo svaki u svoj dim i opet e biti
zavren jedan dan. Ali e doi lepe stolee, ono
uvek dolazi.

Bilo je nou. Voz se brzi sjurio u nas i pres-

koio nas. Bilo je dosta mrtvih. Kupili smo do zore
ranjenike, a gorelo je sve. Oni su sedeli po zemlji i
jeli mirno svoj kruh. Mnogi su obilazili i traili
svoje izgubljene listove za odsustvo. Pitao sam ih
kako im je bilo. Ja imam samo modrice po elu, ali
mi oni nisu odgovarali i mirno jeli svoju koru hle-
ba. Dole se video Trst sav u sjaju. Uzalud ih pitam
kad su bili zadnji put na odsustvu kod svojih kua,
oni ute i jedu svoj kruh. Nai su na Tambi, tamo
se bre gine. Najposle meni nikog nije ao, najma-
nje sebe. Mi treba da nestanemo, mi nismo za
ivot, mi smo za smrt. Za nama e doi bolje sto-
lee, ono uvek dolazi. ao mi je ovih glupih, prlja-
vih oeva, ovih koji ne padaju na trbuh pred Salo-
mom, ovih koji ne itaju romane, ovih koji ne zna-
ju ta je to Vilzon, ovih to govore o kravama svo-
jim podmuklo. ao mi je ovih oeva. Po prljavim
gudurama, po smrdljivim lokvama mokrim, ja ih
gledam kako lee uti i pusti kao zemlja. DA me
nije stid, ja bih ih teio. O kako se oni smee kad
86
im govorim o porodici. Nekad sam hteo biti vajar i
mislio sam, da govoriti grki to je raj. Danas sam
eljan ubijati, ubijati. Oni ubistvom odgovaraju na
sve. Ubistvo? Gde su sad boginje umetnosti, goli-
ave ene sa labudovim kljunom meu stisnutim
bedrima, soneti zlatni i hiljadu hiljada golih ena,
kubeta i bogova, pesnika i majmuna? Jesu li svud
tako utljivi oevi? Nijedan se jo nije vratio od
kue vedra i ublaen. Svi dolaze razjareni i govore
o ubistvu. Sino sam morao da se izjavim o duhu,
koji vlada kod divizije. Javio sam: ne narodnost ve
katastrofa porodice; za godinu dana revolucija.
Svi se prepadoe i rekoe da sam lud. A ja bih se
radovao da kolju. Neka kolju.
Nikoga ne alim, najmanje sebe. Oevi su u
ritama, lee po blatu. ta da im kaem, ta da im
tumaim? Oni poinju da me pitaju. Ne znaju da
sam tuinac, pa se lukavo i potmulo vrzu oko
mene, oko najmlaeg, i pitaju me pitaju. ovi oevi
priaju kojeta sentimentalno, a ja to ne volim. Do
vraga, ja sam uen ovek i znam s kim imam posla.

Kod kue sam. Doao je njen mu i uzeo joj

dete. Mene bee malo stid; ona se za malo nije
pomirila s njime. Rekao je da e me ubiti. Ja sam
se tome nasmejao. O kakvo bi bilo lepo, da mi jo
znamo ta je strah. Ona je posle ipak odluila se
za mene i poela oajnu borbu za dete. Mene je
malo stid. ini mi se da u pobei od nje. Ja sam
doao na koji dan u moj smeni zaviaj. Sve je
veselo. Tetke mi pitaju kome toliko piem, a ja im
kaem: mrtvacima, one se prekrste i misle da
sam tuknuo pameu. Po krovovima pada uta
87
tama. Rano se budim. Vidim da se golubovi ljube.
Krst na crkvi ima rumenu boju. To znai leto je tu.
itam novine. Je li ve jednom smeno? Te krvave
petrogradske ulice, pa taj Maksim Gorki, pa taj
baron Rajai, to ne zna ta je, bled i podrugljivo
nasmeen. Po krovovima se prua uta neka
magla, uta kao ilibar, puna golubova. Jadran
vidi sad ribare gde spremaju karbid i izlaze pred
no na ribanje.

ivot se ne menja. On prolazi. Ja se vuem

po bunju i ipraju. Ja nalazim moje fieke po
vrbacima i stidim se mog zaviaja. A kad mi je
dosadno lovim srne, koje je i moj otac rado lovio.
U opte mi se ubijanje sad jako svia. Volim i moj
zaviaj, a ubistvo sve izlei, ono je jedina istina.
Jastrebovi i vrane krue mi nad glavom, a iz dale-
ka me glede ume. one me jedino ljube osim ena,
oko kojih se dobro razumem. Umiru od gladi po
kolju. Kod nas ene plaaju andare sa itom a
dragane svoje sa mau, kad doe mu kui, one
ga zakolju. Nikad nisam mislio da e Agamemnoni
etati po mom zaviaju. Inae je sve po starom.
Uitelji pevaju maarske himne, deca im vuku
vodu i peru kole; popovi se goje, a kad se opiju
dre govor general ivkoviu. Granica mirie.
Zeevi se vijaju, a zvona zvone u daljini. Moju
enu nisam video, ali pokuava da se pomiri sa
mnom. A u gradu niko nije hteo da me pozna,
mrze me.

Ona se vratila. Ostavila je mua. On joj je

obeao da e mene ubiti. U rukama mi je donela
88
sinia svog; a oi joj behu pune suza. Sedela je u
kutu i jecala. Molila me da joj oprostim, da joj
dopustim svaki dan ma samo prstom da me dodir-
ne.
Kleala je preda mnom i aputala, da ne
moe bez mene da ivi. Ja sam joj rekao da ode.
Predoseam smrt i rado kaljem, pa bi bilo suvie
sentimentalno da umrem u njenim rukama. Ona bi
suvie glasno plakala, a ja ne volim pla nego
tugu. Nisam vie eljan, da me ljube, niti da mi iko
prua ruku. Dosta je bilo. Ako je ljubav, naljubio
sam se. Umoran sam. Pod prozorom mi je niklo
ito, i sto put na dan hou da se zaplaem. ao mi
je sebe samog. Ali mi je ao i ita. Ko zna, moda i
nee moi bez mene da ivi. Zar je ona kriva, ako
ljubav nije vena. Sve to priznajem. Ja nita ne
elim, osim da brzo proe sve to doe. Kad smo
se nali i ja i ona imali smo ve hiljadu greha,
navika i senki u sebi. A da ljubav poinje u umi,
kako bi sve lake bilo. Ovde sedim po celu no
budan, moji vojnici belee rovove pune topova.
Ona se jo bori, zaklinje mi se da nije ni videla
mua, ali sam je doznao da je varala njega sa
mnom a mene s njim. Ona je dirljiva u njenoj lai i
borbi. Njen meki, ukajui poljski govor ujem
uvek iza mene, njene vesele noge nikada ne miru-
ju i njene mutne oi, to mi se uvek nude, dobre su
u samoi ovoj. Ona nije lepa, nije lepa, ali zato
sam ja ba voleo. Ja se gorko setim, kako me je
tetka grubo doekala, kad sam je odveo kui: I to
mi je neka poneena pa isputena. Ja u je ostavi-
ti, ne za to to je tua, ni za to to me vara, nego
za to to se stidim ljubavi. Spremam se da posetim
89
gradi svetog Andreje, gde su mi dedovi iveli. A
ona se jo bori. Njene su ruke nadute i vrele, one
me seaju na duhovske rue i moj zaviaj. Njen
osmejak nemoan a plaa slaba, pa ih jo volim.
Kae, da je mnogo plakala i da sam ja sam kriv,
to nikad sretan bio nisam. Ko zna. Pokuava da
me oara i mnogo govori o slovenstvu, ali je meni
to dosadno. im proe poslednji voz, ona mi doe.
A ja vidim poljane i ito zeleno, niklo daleko i
udim se otkuda je ovde. Ona mi kae, da ostanem
i da emo opet biti sretni.
O pa ja nemam nieg protiv nje, ja sam
samo umoran. Klei preda mnom, i ljubi me. Jedno
vee mi ree, da ga ubijem, ako ne verujem, da me
ona voli. Ali zato ne bih verovao? Ja verujem
samo sam umoran. Nasmejao sam se. Oh da ja jo
imam snage da nekoga ubijem, kako bih veselo
zakliktao. Ovde je lepo nebo, nema smisla da
piem. Ona se jo bori. Njene vitke noge zadrhte,
njene se oi za as zamagle. Smei se i sea me na
ake godine, pria o popaljenim selima, o jednom
vagonu, u kome su leala smrznuta deica, a uve-
e mi svira ruska liturgija, jer zna, da ja to volim.
Lukava je i dirljiva. Stidim se sebe, ali se jo vie
gadim svih ovih oko mene. Gadim se mladosti
nae, oeva naih, pa i budunosti nae. Svaki dan
ona slavi sto novosti o naima tamo preko. O kako
mi je ao onih, koji se za nas bore, za nas, za grob-
lje, groblje. Zar da ponem da kliem sa huljama i
nitkovima, to e sve zaboraviti i plesati na zgari-
tima. Ona mi donosi bele rue i ruga se mojoj tuzi.
Ona svaki dan eka, da me otpuste i hoe da me
vodi svojoj kui. ini joj se, da smo mi do smrti
90
neija deca, a jednom mi ree, da bi rado isekla
levo plue, da ga preda meni. A ko zna, moda bi i
isekla. Po ceo dan mi pria o njenom siniu. Oh
kako me gledaju ta etiri duboka, tamna oka,
uplaeno, tako uplaeno. Ona plae kad joj sini
nee da me nazove tatom, a kad joj to poe za
rukom, ona me uzme pod ruku i idemo tako
veernjom mranom granicom. Ona to kae slae i
tunije: wieczorna, sa smekom nemonim i
mutnim, koji je lagano postao sasvim kao moj,
kojem se toliko rugam. Danas mi ree lekar, da u
jo trideset godina iveti i da su svi moji boli uob-
raenje.

Iz daleka nas gledaju stare crkve, a oko nas

je puno ivota, koji vebaju kao u detinjstvu mom.
Ona ve vidi da je sve uzalud, ali se jo nada. Jo
nije otila, ali je dete ve poslala ocu: Ona svako
jutro plae. A ja idem kraj nje bez smeha a i bez
tuge. Po ceo dan leim u polju, u unu, na vodi.
Kadkad mi se uini, da u ozdraviti, udarim veselo
veslom a voda se zasmeje; laste me lupe po glavi,
pa se prevru po suncu. Ah, mi se znamo, mi se
znamo. Oko mene zjape rovovi zarasli travom. Iza
groblja vidim jednu humku, ona se zeleni. Pod
njom lei jedna mlada slovaka uiteljica, ona je
kau, uvek nosila velike eire pune jagoda i igrala
rado. Veali su je, jer je bila poela da buni vojni-
ke. Kau, da je imala u rupu Kerjenskovo pismo. A
nisu je trebali veati, ne. U Rusiji je ve druga
moda. Treba malo poekati, sve se menja. Danas
umiremo za crni steg, sutra za beli, a preko stura
za areni. Oko tog groba je tuga, tuga. A okolo
91
kose ito. Ja utim, moj se glas jedva uje. Ja idem
u lie pogrbljeno i umorno. Zvoni, ah uvek zvoni
kad sam ja u polju. Kad prne po koja prepelica, ja
se setim zemlje u tuini i polegnem umorno po
klasju ili u proju. uto lie e nas spasti. Padne
no, meseine meke, svetla ela dolaze i leu po
bunarima, prostiru no. Srce pune, usedne kakvu
zvezdu, to preleti i padajui strmoglavi se dalje, a
srce padne pred nas. Diemo ga i zagledamo, a
ono se smei. Blaga, umorna ruka mrsi se sa tra-
vom i me prstima povire zemlja, to ima duu
pustu i beskrajnu. Svi smo jednaki. Svud je moja
otadbina. Svud ima ljubavi, jer svud ima trave i
ila i lia uvenula. Zvekne kosa, pa naviru suze.
Sa jablanova uti novo lie, a kad prevuem
rukom preko ela hladna, meni je gorko ao, ne
ljudi, nego lia, lia. Prola je mladost, nje mi
nije ao. Ona lai kraj mene u travi i pita, da li o
zaviaju mislim. Otputen sam od vojske i putova-
u u moj zaviaj da umrem, mada mi lenik ree,
da u iveti jo trideset godina. Leimo u travi kraj
Visle. Ona mi kae da je umro murko, ali ja
zamanem rukom, ta se to mene tie. Mi se ne
ljubimo. Ponegde meu drvljem padne po koji
uveo list. Ja mu klimnem glavom. Niko i nita
nisam, idem doma. Danas bee prvi put magla.
Moda je to meni jedan aneo doneo mutan cvet,
cvet blagovetenski sa onim, medenim mirisom,
jedinog cveta to ne vene; tuge. Da, znam da sam
smean, pa ipak ja znam, da nas ima milionima to
ne volimo vie nita, do samo lie, lie. Moja
dua nema vie onu arku nadu, koja me je vitlala
od grada do grada, od ume do ume. Po vodi je
92
nebo drugo, ono isti drhti koliko je plavo. Voda
mi apue. Ona mi govori o siniu svome i moli,
da je vodim sa sobom. Ja nisam vie eljan da me
ko voli, nego da svi zavole lie. Neu da budem
nikom zahvalan, i pobei u od nje. Zaeleo sam
se zaviaja mog, da ga gledam, da mu se rugam,
da leim pod liem njegovim. Ne, ne znam ta je
dobro a ta zlo, nita ne znam ta se sve sa mnom
zbilo, ali jedno znam, da je naa srea u liu. Po
jedan ut list, po jedan klepet golubijih krila ili
lasti na vodi, bie mi dosta da ne budem ni veseo
ni veseo ni tuan, i nikad mi nee pasti na um, da
verujem u ta drugo, do u jablanove. Ako se vra-
tim, vratiu se u zaviaj, kao to su me oterali,
smean a malo vie pogrbljen. Mi smo se vratili,
ali mi smo senke. Ali zar je ivot vie nego senka?
Ne, senka je vie nego ivot. Ne, ja volim po
jedan ut list, rumeni umarak jedan i nebo vie
nego ljude. Do vraga dabogme da sam smean.
Nazovu li mi veselo dobro jutro, otpozdraviu
veselo dobro jutro. Ona lei kraj mene u travi i
kae, a sve zavisi od nas, ak i smrt. A zemlja miri-
e oko nas i pria o ilama to drhte u njoj. I sve
to smo hteli i ega besmo eljni, ini mi se, da je
tamo po vodi a rumeno i zeleno klasje, raste isto
kroz nae ruke i plea. Mi treba da izumremo,
uiniemo dobra, a mnoga dobra sa smru naom.
Oboje smo danas vrlo tuni. Njen sini jo pie
svaki dan i zove je kui. Ja znam da e ona otii.
Izgubio sam dah, bolan sam, izgubio sam zdravlje,
izgubio sam ljubav, izgubio sam duu, sve sam
izgubio negde u liu, u liu. Ona e plakati i tra-
ie me, ali posle...?
93
 Vratio sam se isto onako smean kao to
sam i otiao. Ja sam je ostavio i vratio sam se
doma. Pa ta sad? Nita. miran sam i zadovoljan.
Ponegde padne jedan ut, uveo list, ja mu klim-
nem glavom niko i nita nisam. Zadovoljan i spo-
kojan.
Tetke mi plau po kui; kau, da sam ut kao
smilje. Nude me mlekom; kad me majino mleko
nije nahranilo snagom, moda e me spasti mleko
belih, gojnih krava, u kom mirie trava. Nisam ni
veseo ni tuan. Hoe li padati kia, ili e sjati sun-
ce, meni je tak osve jedno. Ja u utati, jer nikog
ne volim. Tetke kau, sve e proi. Imamo pune
kue malih Bosanaca, siroadi. Jugoslovenstvo je
jako u modi.
Opet se vode i prae slike cara Duana, pri-
ae se jo, da je sve bilo samo ruan san. Sve je
po starom. Ono to je belo, bie sutra crno, a pre-
ko sutra uto. Ona je plakala, ali ona nee umreti
od bola; ne umire se od bola, umire se od asti.
Vratio sam se. Hoe da me biraju za predsednika
kola, ne znam kakvog kola, ali ga se gadim. Pobe-
gao sam od nje pred zoru. Ona e kriknuti, kad
vidi, da me nema vie kraj nje, i plakati. No posle?
O, sve znam, samo ne znam zato smo mi bili
mladi. ao mi je njenog sinia. Mukarac je, nije
moj sin, ali on lii sasvim na mene. Ona kae, uvek
je mislila na mene. Pobegao sam od nje u zoru.
Moji vojnici me zauen ogledaju a ja odah lai.
Neispavane i barusove ene, sklanjale su mi decu s
puta kao da bejah neastivi. Posle su prolazila kraj
nas brda, ume i vinogradi. Ja volim da se selim. A
94
kad smo stigli, video sam gradi, gde mi se rodila
majka. On bee pun crkava, na kojima ute zvana,
nema zvona, odnesoe ih. Taj gradi je grobnica
mojih dedova. Bio sam sentimentalan. Stadosmo
pred nekim batama, sa kojih su nas gledale
mainke. Proao sam kraj malih kuica, opkoljenih
vrtovima, u strme ulice i zavirivao sam. To je moj
zanat. Ponegde sam video arenu kosovsku vee-
ru, a ponegde sam video ilimove, krasne ilimove
domae, koje toliko volim. Pitao sam nekog, da li
poznaje gospodina Jau Ignjatovia, ali me starac
pogleda, i ree tiho maarski da ga ne poznaje.
Smrt se krije u vrtove. Svud me doekae vrtovi.
Crkve su bile prazne i hladne, kaljao sam u njima.
Crkve su bile prazne i mrane, a prozori praljivi i
mutni kao moje oi. Ja volim moje oi, svemu su
krive moje oi. Nikom nisam zahvalan do oima
mojim. One su mi bile vie nego majka. I tako
posetio sam grobnicu mojih dedova. Bilo je dosa-
dno. Kaem, asni propadaju. Vladika je ureivao
tamo maarski katihizis, a bate su bile pune
korova. Kod nas je rodoljublje u modi, kako ga se
ne bih setio. Ja volim moje dedove, oni su znali da
ubijaju. Uopte mi se ubistvo sad jako svia. Zvo-
na su zvonila, jer sam ja udesio da stignem kad
zvona zvone. A ja sam uen ovek; znam , da se
sve lepo mora namestiti i da o Boiu nikad mi
nije Boi, nego naa slukinja, turala u cipelice
orase, srebrne i zlatne. Poseti o sam enu, koju je
moj otac pre moje majke ljubio. On je imao silesiju
dragana kao i ja. Proao sam kroz strme, malene,
uzane sokaie, oni su bili puni dece. A svud nad
njima gledale su me crkve prazne, naputene, pra-
95
njive crkve. U jednoj sam video govornicu na
levoj strani kao u tuinskim crkvama, u koje volim
da se krijem. Trudio sam se da mi srce zaplae, pa
da se i zasmeje. Seam e, nebo bee mutno, puno
nekih plavih ila to su drhtale. One su se zarile u
duu moju i ja sam znao da e me vratiti doma.
Doekala me je jedna starica u utoj svili pod jed-
nim grdnim Sv. Jovanom. Ona je porumenela i
priala mi o ocu. U njoj bee vie ljubavi nego u
meni, a ja sam sve mislio, da niko na svetu ne
moe voleti kao ja. Ona mi je dugo priala o ocu.
Kae, da sasvim liim na njega. Priala je i pitala o
u svetu. I najposle mi ree da se nita nije izmenu-
lo. Bila je u sedamdesetim godinama i promenila
je, kad joj spomenuh sliku njenu, koju su nali u
oca moga. Ona je bila stara i dobra, najposle ko
nije dobar, svi su dobri. Htela je da me vodi na
groblje i da mi pokae grobove starih romana,
koje je moja majka rado itala pa i kuu moga
dede. Ali ja bejah bled i eljan da putujem. Posle,
na grdnoj aavoj stanici, opet sam po stoti put
uo, da u Moskvi tee krv, da su Bosanci noem
prodrli u talijanske jarkove, da je u Srbiji umrlo
milion ljudi i da e doi jedno bolje stolee. ene
su leale po zemlji, sestre to nisu nale brata i
ene to nisu nale mua, pa su se ljubile i tipale
sa nekim mukima pod senkom mranih hodnika.
Uplakane majke, to su traile svoje edo, kad ga
ne naoe, podelie bele hlebove, nekim odrpanim
vojnicima, to su se vrzli u mraku i dimu i pljucka-
li. Proao sam kraj vozova i pitao sam za brzi na
jug. Hteo sam da se penjem, kad mi prie neki
ovek sa gajtanima i zapita kuda u. Na jug. On
96
mi ree da e taj na sever. Ja ga pogledah i zapi-
tah: Zar to nije sve jedno? On me je zaueno
gledao, nije znao da ja ve davno teram egu se
samim sobom. Doao sam doma. Zato?
Popadije me pohaaju, one se nisu promeni-
le. Niko se nije promenio. ali svi me mrze. Jedino
me moja ena brani. Ona je predsednica nekog
enskog kola. Govori da sam zlo odnegovan i da
sam uobrazio neki Weltschmerz, ali otkud do vra-
ga Weltschmerz u Banatu. Leim po ceo dan iza
naih drvara i gledam u nebo. Golubovi padaju sa
krova, pred vee zvone zvona, a gospoe hoe
opet da me biraju za predsednika nekog kola. One
vole vrlo nemake tobdije, to dolaze u belim
rukavicama sa solunskog bojita. I ja volim bele
rukavice. Leau po ceo dan u travi i gledau u
nebo. Svaki dan e imati novu boju. I te boje umi-
rie moje oi, a ja sam sav miran, kad mi se smire
oi. Nazove li mi ko tuno dobro vee, otpozdravi-
u mu tuno dobro vee. Nazove li mi ko veselo
dobro jutro, otpozdraviu mu veselo dobro jutro.
Mi emo izumreti i doi e bolje stolee, ono uvek
dolazi. Mi emo se vui u zelenom odrpanom
injelu, bledi i nasmeeni, svud po ulicama. Mi ne
itemo nita, mi ne alimo nita; je li, mi ne alimo
nita? Tetke e prestati da plau. One jednako
kite sliku cara Duana i nadaju se da u i ja nas-
mejati se vedro a ne ovako kao mrtvac, kako to
one zovu. Po ceo dan one me mire sa enom,
donose mi mleka kao detetu, vode me u kukuruze
to zru, a svet me jednako bira za predsednika.
Kau, dve tri godine i sve emo zaboraviti. Tetke
plau oko mene i obilaze me kao da sam grob.
97
Nada mnom je nebo, ono ima rumene, blage pru-
ge, te pruge se svake zore vraaju. One mi se vra-
aju, na oblacima, prolazne i blage. Ja ih svako
jutro gledam i ivim samo za njih, za njih. Po neg-
de padne ut jedan list. A pred vee zvoni. Ja ka-
ljem, ma da lekari kau: iveu jo trideset godina.
Po negde pada po jedan crep, po negde jedan plot.
Pred vee je hladno, tetke me zavijaju kao dete,
one mi itaju o petrogradskim krvavim ulicama, ja
to voli. Nedaleko stanuje moja ena. Stanuje pre-
ko puta jo se nada. Ali ako umrem, pogledau
poslednji put nebo, utehu moju, i smeiu se.

98