Organska bata

Naslov originala: Encyclopedia of Organic Gardening, by Polina Pirs

Izdava: Imhotep, Banjaluka

Prevod: Marko Brani
tampa: Leon
Distribucija: BiH: 065-415-765, Srbija: 064-089-6937, Hrvatska: 095-899-3564
Makedonija: 070-218-374
 Polina Pirs

ORGANSKA
BATA
Velika enciklopedija
organskog batovanstva
4
 Sadraj
- Organsko batovantstvo: uvod . . . . . . . . . . . . . . . . 7
- Organsko po projektu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

OSNOVE
- Zemljite i briga o njemu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
- Voda i zalivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
- Korov i njegovo suzbijanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
- Zdravlje biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
- Gajenje biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

DOBAR IZGLED
- Okvir za batu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
- Drvenaste biljke i penjaice . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144
- Batensko cvee . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
- Travnjaci i njihova nega . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176
- Batovanstvo za ivotinjski svet . . . . . . . . . . . . . . . 189
- Batovanstvo u saksijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202
- Batovanstvo u staklenicima . . . . . . . . . . . . . . . . . 215

GAJITE SAMI
- Gajenje voa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234
- Gajenje zainskog i lekovitog bilja . . . . . . . . . . . . . 284
- Gajenje povra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295

KATALOG BILJAKA
- Povre i salatne biljke, od A do . . . . . . . . . . . . . . 341
- Problemi s biljkama, od A do . . . . . . . . . . . . . . . 397
- Gajenje povra na naim prostorima . . . . . . . . . . . . 440
- Organski vodi za batovane . . . . . . . . . . . . . . . . . 442
- Izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 453

- Kolorne slike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 456

6
 Uvod
Organsko batovanstvo
Organski metodi omoguuju vam da stvorite batu
kakvu elite; metodi su praktini i jednostavni
Prosto reeno, organsko batovanstvo je
stil batovanstva koji vodi rauna o zatiti
prirodne sredine i oveka. Metode ovog
batovanstva moe da primenjuje svako, s
ciljem da se stvori i odri bata gotovo
svakog oblika, veliine i stila, na bilo kom
mestu, od centra grada do seoske idile.
Organsko batovanstvo prua vam prili-
ku da stvorite batu kakvu elite, uz saz-
nanje da doprinosite zatiti ire okoline u
kojoj svi moramo da ivimo.
Od hrane do cvea
Organski pokret nastao je, u stvari, sre-
dinom 20. veka, kad su napredni, viziona-
rski pojedinci Lorens Hils i Iv Balfur poeli
da dovode u pitanje pravac kojim je kre-
nula proizvodnja hrane, a tu su i poeci or-
ganskog batovanstva. Oni su naroito bili
zainteresovani za zdravu proizvodnju hra-
ne i upravo je u oblasti proizvodnje hrane
organsko gajenje ostvarilo najvei napre-
dak. Meutim, organski metodi nisu samo
za vonjake i povrtnjake. Oni mogu da se
primene na sve oblasti batovanstva, od
travnjaka do cvetnih leja i saksija na pro-
zorima. Danas raste interesovanje za or-
gansko odravanje javnih parkova, sport-
skih terena, igralita, pa ak i parking pro-
stora.
Budunost je organska
U protekloj deceniji zabeleen je feno-
menalan porast interesovanja za sve to je
organsko. Organski pokret - koji su dugo
inili energini, posveeni, aktivni, ali rela-
tivno malobrojni entuzijasti - zaista je saz-
reo. Organska hrana je u irokoj ponudi u
velikim lancima samoposluga, ali i u speci-
jalizovanim prodavnicama irom sveta.
Vlade mnogih drava podravaju organsku
zemljoradnju i istraivanja u toj oblasti, a
sve vie ljudi se okree organskim metodi-
ma u batovanstvu. Svaki put kad se dogo-
di neki incident koji ugroava bezbednost
korienja hrane ili kad opasnost od pri-
mene novog pesticida izae na videlo, sve
vie ljudi poinje da jede i gaji organsku
hranu.
RazvOj ORganSkOg POkReta
Iako su mineralna ubriva stvorena pre
150 godina, ona nisu bila iroko prihvae-
na sve do sredine 40-ih godina prolog ve-
ka, neposredno posle Drugog svetskog ra-
ta. Zemljoradnici su dugo bili nepoverljivi
prema mineralnom ubrivu, uvereni da je-
dino stajnjak daje duu zemlji. Savreme-
ni pesticidi, od kojih su mnogi razvijeni kao
nervni otrovi tokom ratnih godina, imaju
slinu kratku istoriju. Pre 1950. godine,
broj hemikalija koje su zemljoradnici kori-
stili u borbi protiv tetoina bio je iznena-
ujue ogranien. Uprkos tome, bilo bi po-
greno misliti da je zemljoradnja na prela-
zu iz 19. u 20. vek bila ista kao i organsko
gajenje koje se praktikuje danas. Osnove
se moda nisu mnogo promenile, ali savre-
mene, usavrene tehnike, oprema i obilje
varijeteta biljaka koje koriste dananji or-
ganski proizvoai zapanjili bi njihove vik-
torijanske pretke.
Pioniri organskog gajenja
Godine posle Drugog svetskog rata bile
su obeleene ogromnim podsticajima ne-
8 ORGANSKA BATA

kih drava da se povea poljoprivredna

proizvodnja. Veina zemljoradnika priklju- Pokret narasta
ila se primeni hemikalija koju su favorizo-
U godinama koje su sledile, interesova-
vale dravne subvencije i drugi oblici pod-
nje za organske principe poraslo je i u
sticaja. Kao posledica toga, potpomognuti
SAD. Derom Rodejl je 1942. godine pok-
usavravanjima tehnika proizvodnje, pri-
renuo asopis Organska zemljoradnja i
nosi biljaka su dramatino porasli. Pokaza-
batovanstvo, jedan od prvih koji je pro-
lo se da je nova politika bila neosporno us-
movisao metode organskog gajenja. Je-
pena, a ipak, jo na samom poetku, uo
dan deo amerikih zemljoradnika usvojio
se izvestan broj glasova protesta.
je organsku praksu, a mnogi batovani
Njihova osnovna briga bila je da e za-
postali su svesni mogunosti koje ona pru-
mena prirodnog ubriva mineralnim ugro-
a. Tokom 60-ih godina prolog veka, nas-
ziti zdravlje zemljita. Osiromaeno zem-
tala je ira reakcija na upotrebu pesticida,
ljite, obrazlagali su oni, proizvee nez-
podstaknuta otkriima Rejel Karson, izne-
drave biljke koje e ugroziti zdravlje ljudi i
tim u njenoj upeatljivoj knjizi Tiho prole-
ivotinja, umesto da mu doprinesu.
e, u kojoj je istakla tetne posledice ovih
Iv Balfur, jedan od glavnih zagovornika
hemikalija po ivotnu sredinu. Taj proces
ove teorije, osnovala je 1945. godine Aso-
se ubrzao zato to je u javnosti tokom 70-
cijaciju za zemljite s ciljem da naglaava
ih i 80-ih godina poveana svest o proble-
ivotnu povezanost zdravlja zemljita, bi-
mima zatite ivotne sredine. U to vreme
ljaka, ivotinja i oveka. To je oznailo po-
poela je da se prodaje organska hrana,
etak Organskog pokreta u Velikoj Brita-
iako samo u malim, specijalizovanim pro-
niji.
davnicama. Tokom poslednje decenije 20.
Bilo je potrebno imati veliku hrabrost i
veka, niz incidenata vezanih za industrijski
otvoreno se suprotstaviti savetima vlade i
proizvedenu hranu, ukljuujui pojavu bo-
tadanjeg naunog i istraivakog establi-
lesti ludih krava i genetski modifikovane
menta i onovremenoj vladajuoj doktrini.
hrane (vidi str. 296), doveo je do eksplo-
U naelu, zemljoradnici su bili ti koji su pri-
zije u potranji organski proizvedene hra-
meivali propadanje zemljita ili tete pro-
ne. Danas, u novom milenijumu, perspek-
uzrokovane upotrebom pesticida, pa su se
tiva organske proizvodnje ne moe biti
oni i okupljali u prvim godinama pokreta
sjajnija. Neki ak predviaju da e, po sa-
oko pobornika organskog gajenja.
danjoj stopi rasta, organska zemljoradnja
I u batama tog vremena, elja da se
u sledeih 25 godina zameniti klasinu.
bude moderan ubedila je mnoge ljude
da preu na instant ubriva i udotvor-
ne preparate kao to je DDT. Meutim, i Dakle, ko je danas taj ko e da
tu se pojavila manjina koja se vrsto us- kae ta je organsko?
protivila - meu njima i Lorens Hils, koji je Ako hrana treba da ponese oznaku or-
bio jedan od osnivaa britanske Asocijacije ganska, potroa mora da bude siguran
za zemljite. On je 1958. godine osnovao da je ona zaista organski odgajena. Da bi
organizaciju za organsko batovanstvo, se odralo poverenje potroaa, u mnogim
nazvavi je Istraivaka asocijacija Henri zemljama zabranjena je prodaja hrane kao
Dabldej. Ona je danas poznatija pod skra- organske ukoliko ne nosi registrovanu oz-
enicom H.D.R.A. (Henry Doubleday Rese- naku kojom se potvruje da je odgajena
arch Association), a naziv je dobila po ek- po odobrenim organskim standardima. Ti
sperimentalnom hortikulturisti iji rad i fi- standardi - koji su praktina primena osno-
lozofiju je Hils veoma cenio. vnih organskih naela - pokrivaju sve as-
pekte gajenja, skladitenja i prerade hra-
UVOD
ne, ukljuujui obradu zemljita, brigu o
ivotinjama i suzbijanje tetoina i korova.
U trenutku kad je ova knjiga pisana, nisu
postojali zakonski standardi kojima se ure-
uje odravanje javnih zelenih povrina -
parkova, bata, terena za golf, parkiralita
itd. - meutim, postoje izgledi da e takvi
standardi biti usvojeni u budunosti za
mnoge od njih. Organski batovani znaju
da je savreno mogue ureivati celu ba- skih - proizvoda za bate sve je iri. Za vie
tu - ukljuujui ruinjake, travnjake, bu- informacija o njima, videti stranu 13.
nje i cvetne leje - bez korienja mineral-
nih ubriva i prskanja. Pa zato isto nae-
lo ne bi bilo primenjeno na javne bate i
parkove, kolska dvorita i slino? U nekim
zemljama, kao to su Nemaka, Danska i
vajcarska, takve inicijative ve su pokre-
nute. U Velikoj Britaniji H.D.R.A. sarauje
sa predstavnicima hortikulturne industrije
na nacrtu organskih standarda za javne
zelene povrine.
Batovani iz svih zemalja imaju mogu-
nost da rade po Organskom vodiu za ba-
tovane H.D.R.A. (vidi str. 442), koji je na-
pisan na osnovu standarda za komercijal-
nu proizvodnju. Podaci izneti u ovoj knjizi
zasnovani su na tom vodiu. Batovanstvo,
bez obzira na kom nivou, oigledno ima
mnoge aspekte. Tu su travnjaci i poploa-
ni delovi, koji se ne tiu zemljoradnika. Vo-
di H.D.R.A. pokriva i neka od ovih podru-
ja koja se ne odnose na proizvodnju hra-
ne, a razmatra se i uvoenje drugih obla-
sti.
Proizvodi za organsko
batovanstvo
Proizvodi za bate - ubriva, zemlja za
saksije i pesticidi, na primer, jedan su od
aspekata batovanstva za koji bi bilo ve-
oma korisno da se usvoje zakonski prizna-
ti standardi. Trenutno je mogue da bilo
koji proizvod bude oznaen kao organski
ukoliko je ivog porekla (to je renika
definicija rei organski). To znai da ubri-
vo iz industrijskih kokoinjaca, na primer,
moe da se prodaje kao organsko, iako
ono nije prihvatljivo za upotrebu u organ-
skoj bati.
9
Ipak, sve je vie proizvoda za batu koji
su oznaeni prihvaenim simbolom za or-
ganske proizvode ili imaju deklaraciju da
su pogodni za upotrebu u organskoj bati.
Vodi H.D.R.A. i odgovarajua poglavlja u
ovoj knjizi pomoi e vam da postavite
prava pitanja proizvoaima ako takvog
simbola ili deklaracije nema.
Spektar organskih - i takozvanih organ-
ta DOBijate ORganSkOm
PROizvODnjOm?
Organska proizvodnja prua mnogo, ka-
ko vaoj porodici, tako i iroj ivotnoj sre-
dini.
zdrava ishrana
Organski proizvodi nikad ne mogu biti
garantovano bez ikakvih pesticida - na
svet je suvie zagaen da bi bilo ko mogao
to da tvrdi - ali oni se gaje bez oslanjanja
na arsenal pesticida koji se koristi u klasi-
nom gajenju. Na Zapadu je registrovano
malo sluajeva trovanja pesticidima, ali mi
zapravo nemamo pojma o kumulativnim,
hroninim dejstvima koktela niskih kon-
centracija pesticida koje smo svi uneli u
organizam konzumiranjem konvencionalno
proizvedene hrane. Riziku su naroito izlo-
ene bebe i mala deca, zbog male telesne
teine. Pesticidi su pronaeni ak i u maj-
inom mleku.
Gajenjem sopstvenog, organskog voa,
povra i zainskih biljaka, biete sigurni da
je hrana koju jedete vi i vaa porodica
maksimalno zdrava i svea. Moi ete i da
uivate u znatno irem spektru namirnica
nego kad ih kupujete u prodavnicama. Po-
red toga, istraivanja pokazuju i da organ-
ski proizvedena hrana ima veu hranljivu
vrednost u pogledu kljunih sastojaka kao
to je vitamin C.
Tragovi pesticida, meutim, ne nalaze se
samo u hrani. Seeno cvee, esto uveze-
no iz zemalja u kojima upotreba pesticida
10
nije strogo kontrolisana, ponekad je prska-
no supstancama koje su u drugim zemlja-
ma zabranjene - zato ima smisla da sami
gajite cvee.
zdrava bata
Primenom organskog batovanstva moi
ete potpuno da izbegnete korienje pes-
ticida. Vi, vaa deca, i ivotinjski svet koji
poseuje vau batu, moi ete bezbedno livade pokrivene poljskim cveem i mova-
da uivate u njoj.
zdrav ivotinjski svet
ivotinje su neizbeno rtve - kako u
broju, tako i spektru vrsta - ubrzane deg-
radacije ivotne sredine. Alarmantna je i-
njenica da su nekad uobiajene vrste pti-
ca, kao to je plava ptica danas, malobroj-
nije nego pre 50 godina. Bezbrojne manje
poznate vrste opstaju s neizvesnom sudbi-
nom.
Nije nikakvo iznenaenje da ivotinjski
svet napreduje na organskim farmama i u
batama, a injenica da sve vie zemljo-
radnika i batovana odbacuje upotrebu
hemikalija budi nadu da e se trend stal-
nog smanjivanja ivotinjskog sveta obrnu-
ti. Naune studije pokazuju da na organ-
skim farmama postoji vea brojnost i raz-
novrsnost divljih ivotinja nego na veini
konvencionalnih farmi. Uprkos relativno
maloj povrini bata u odnosu na farme,
one su ipak znaajne. Organska bata, ma
koliko skromne povrine, moe da privue
obilje raznovrsnih ivotinja. U stvari, jedno
od veih zadovoljstava koje prua organ-
ska proizvodnja jeste uivanje u pticama,
leptirima i drugim malim stvorenjima koja
dele batu s vama. Razliitost stvara rav-
noteu, pa su tetoine manji problem ta-
mo gde buja ivotinjski svet.
zdrava ivotna sredina
Zagaenje ivotne sredine sve ei je
faktor savremenog ivota. Deponije smea
i postrojenja za njegovo spaljivanje, koja
su izgraena da bismo se oslobodili veno
narastajuih brda smea, nisu ba prijatno
ORGANSKA BATA
okruenje. Organsko batovanstvo podsti-
e viekratno korienje i recikliranje sve-
ga to se esto baca ili spaljuje i time po-
mae smanjivanje brda smea.
Gotovo da je nemogue proceniti tetu
koju su metodi intenzivne poljoprivrede
naneli ivotnoj sredini u proteklih pola ve-
ka. U velikoj meri uniteni su dragoceni
elementi pejzaa kao to su ive ograde,
re. Preterana upotreba mineralnih ubriva
zagadila je jezera i reke, u mnogim slua-
jevima guei ih gotovo potpuno podstica-
njem nenormalnog rasta algi i vodenog ko-
rova. Pesticidi su svuda u ivotnoj sredini:
na kopnu, u moru, ak i na Severnom i
Junom polu, gde se nagomilavaju u teli-
ma ivotinja kao to su foke, pingvini i
polarni medvedi.
Organska zemljoradnja i batovanstvo,
koji se ne oslanjaju na aditive, izazivaju
veoma mala zagaenja. Oni uvaju i pos-
peuju elemente pejzaa koji su stanita
divljih ivotinja, to je od kljunog znaaja
za suzbijanje tetoina. Nije nikakvo udo
to nauna istraivanja iznova ocenjuju or-
gansko gajenje kao najodriviji metod koji
postoji.
zdrav dep
Neuoljivi trokovi konvencionalne zem-
ljoradnje su ogromni. Samo u Velikoj Brita-
niji, godinji troak preiavanja pijae
vode da bi se sadraj pesticida sveo na
prihvatljiv nivo, kree se oko 170 miliona
dolara. Uklanjanje nitrata kota dodatna
22 miliona. Ti trokovi jo su vei u SAD,
naravno, a plaaju ih potroai, direktno iz
svog depa.
Metodi organskog batovanstva mogu
da smanje cenu koju ljudi plaaju. Prav-
ljenje komposta i komposta od lia, na
primer, moe da eliminie potrebu za ku-
povinom dodataka za obogaivanje zemlje
i mineralnih ubriva, a znaajne sume
novca mogu se utedeti proizvodnjom
sopstvenih organskih proizvoda.
UVOD
zdrava budunost
Pomisao da nau planetu nismo nasledi-
li od predaka, nego smo je pozajmili od
potomaka, obavezuje sve nas. Organski
metodi pomau nam da ostvarimo tu filo-
zofiju u praksi.
irom sveta, sve su vei pritisci da se
intenzivira proizvodnja hrane, to povea-
va zavisnost od primene hemijskih aditiva,
a sve se vie smanjuje spektar biljnih vrsta
i njihovih sorti koje mogu da reaguju na te
aditive. Poslednja manifestacija tog tren-
da, ona koja najvie zabrinjava, jeste ge-
netska modifikacija, koja predstavlja anti-
tezu organskog gajenja. Takav razvoj pori-
e lokalno znanje, tradicionalnu strunost,
odrivost, raznovrsnost i ravnomernu ras-
poreenost moi i kontrole. Predstavnici
industrijske proizvodnje hrane mogu da
kau da je njihov nain jedini koji moe da
nahrani ceo svet, ali mnogi se nee sloiti
s tim. Organski pokret nudi zdrav, odriv,
alternativni pogled na budunost.
Prednosti i koristi
Organski metodi mogu da se primene na
celu batu, ne samo na jestive biljke; su-
tinu ini ishrana zemljita. Recikliranje do-
prinosi smanjenju nepotrebnog otpada, a
mogu da se iskoriste i prirodni ciklusi: ako
gajite biljke koje privlae divlje ivotinje,
one e zauzvrat, pomoi u suzbijanju te-
toina.
ta je ORganSkO
BatOvanStvO?
Organsko batovanstvo nije samo zame-
na hemikalija, kao to su mineralna ubri-
va i pesticidi, prirodnim preparatima, kako
se esto pojednostavljeno opisuje. Ono je
mnogo vie od toga, u teoriji, ali i u praksi.
Osnovna naela
Konvencionalna ubriva uglavnom su
rastvorljiva (njihovi sastojci direktno su
dostupni biljkama). S druge strane, organ-
ski metodi oslanjaju se na iva bia nasta-
11
njena u zemlji koja bi trebalo da hranljive
sastojke uine dostupnim biljkama.
Iako deluje neverovatno, u samo jednoj
kaiici plodne zemlje moe da bude vie
bakterija i gljivica nego to ima ljudi na
planeti. Ovi mikroorganizmi, nevidljivi go-
lim okom, razlau kompost, prirodno ub-
rivo i druge organske materije koje se do-
daju zemlji da bi se obezbedilo stalno
snabdevanje biljaka hranljivim sastojcima
koje one apsorbuju. Njihove aktivnosti po-
mau i da se pobolja struktura zemljita.
Zemljite koje se obogauje na ovakav na-
in po pravilu daje zdravije biljke, koje su
sposobnije da se odupru napadima teto-
ina i bolesti ili imaju mnogo vee izglede
da se oporave od njih.
Prirodno suzbijanje tetoina
Sva bia, bez obzira na veliinu, snose ri-
zik od napada tetoina i bolesti. One su
deo velikog lanca ishrane. Po reima Do-
natana Svifta, buva ima manje buve koje
se njom hrane, a i te imaju jo manje buve
koje ih grizu, i tako se nastavlja do u bes-
konanost.
Dakle, bubamare se hrane biljnim vai-
ma, crvendai jedu larve biljnih moljaca, a
abe prodiru pueve. To je prirodni put.
Kao organski batovan, moete da iskori-
stite tu situaciju tako to ete privui bes-
platne suzbijae tetoina - prijatelje sva-
kog batovana. Postoje i druge strategije
organskog gajenja - prepreke i zamke,
sorte biljaka otporne na tetoine i bolesti,
sadnja biljaka koje su prirodni saveznici i
plodored. To je samo nekoliko tehnika ko-
je, same ili u kombinaciji, pruaju realnu
alternativu korienju pesticida.
Suzbijanje korova
Korov moe da bude vredan izvor sasto-
jaka za kompost ili hrana za divlje ivoti-
nje, ali moe i da ugui biljke, oduzme im
hranu i vodu i pokvari izgled staza i bate.
Trenutno ne postoje organska sredstva za
prskanje korova, ali postoji mnotvo efika-
snih alternativa, kako za raskrivanje zem-
12
ljita pod korovom, tako i za suzbijanje
njegovog rasta. Potrebno je da samo oda-
berete neku od njih koja odgovara vaim
uslovima. U opcije se ubrajaju okopavanje
motikom, prekrivanje slamom i ubrivom,
kultivisanje, runo upanje i uklanjanje ko-
rova vatrom.
konzervacija i ouvanje ivotne
sredine
Usvajanjem holistikog pristupa korie-
nju ogranienih resursa i minimalizova-
njem uticaja na ivotnu sredinu, organsko
gajenje daje znaajan doprinos stvaranju
odrive budunosti za sav ivot na Zemlji.
To podrazumeva recikliranje i ponovno ko-
rienje umesto odbacivanja, spaljivanja ili
kupovine novog; pruanje stanita tamo
gde divlje ivotinje mogu da se nasele i
izbegavanje korienja neobnovljivih re-
sursa. Takoe, ono ukljuuje odabir mate-
rijala koji mogu da se nabave u blizini
umesto da se transportuju izdaleka.
Dobrobit ljudi i ivotinja
Dobrobit ivotinja je vaan element or-
ganske zemljoradnje. U organskoj filozofiji
nema mesta za industrijsko gajenje, kao
to su farme sa intenzivnim uzgojem krava
ili baterijski kokoinjci. Kao logian nasta-
vak, organsko batovanstvo ne koristi nus-
proizvode intenzivne zemljoradnje - kao
to je ivotinjsko ubrivo. Ovo batovan-
stvo vodi brigu i o ljudima - standardi pro-
meta organske hrane sve vie se usklau-
ju s politikom fer trgovine, da bi se omo-
guio bolji ivot zaposlenima u poljoprivre-
di, naroito u zemljama u razvoju.
Batovanstvo bez ivotinjskih
proizvoda
Korienje ivotinjskog ubriva pred-
stavlja integralni deo veine sistema or-
ganske zemljoradnje, ali sasvim je mogu-
e gajiti batu bez korienja bilo kakvih
proizvoda ivotinjskog porekla. Batenski
kompost, zelenino ubrivo, kompost od
lia i ubriva na biljnoj osnovi materije su
ORGANSKA BATA
za organsko batovanstvo bez sastojaka
ivotinjskog porekla.
U organskom batovanstvu treba da:
- gajite organski celu batu - jestive i uk-
rasne biljke, travnjake i staze;
- uinite batu privlanom za divlje ivo-
tinje, ime ete ih podstai da suzbijaju
tetoine;
- razlikujete tetoine od njihovih nepri-
jatelja;
- koristite prednosti vae bate, oslanja-
jui se na njene posebne karakteristike;
- tretirate negu zemljita kao prioritet;
- pravite batenski kompost i kompost
od lia;
- viekratno koristite i reciklirate sve to
moete, kako biste smanjili upotrebu ne-
obnovljivih resursa i probleme sa odlaga-
njem smea, kao to su deponije;
- koristite organski odgajeno seme;
- razmotrite uticaj na ivotnu sredinu
kad birate materijale za krupne linije pej-
zaa, postavljanje ograda, poboljanje
kvaliteta zemljita i drugo;
- sakupljate kinicu i smanjite potrebu za
zalivanjem poboljanjem kvaliteta zemlji-
ta i gajenjem odgovarajuih biljaka;
- uvek birate prvo lokalne resurse;
- koristite tradicionalne metode kad god
je mogue;
- primenjujete najnovija nauna dosti-
gnua ukoliko su organski prihvatljiva;
- prestanete da koristite mineralna ub-
riva.
- prestanete da spaljujete smee;
- suzbijate korov bez herbicida;
- izbegavate upotrebu pesticida i drveta
tretiranog zatitom;
- kaete ne genetski modifikovanim
sortama;
- shvatite vrednost genetske raznovr-
snosti.
UVOD
OUvanje StaRinSkOg
POvRa
Raznovrsnost je kamen temeljac organ-
skog gajenja, a sloboda izbora je neto to
svi batovani cene, naroito kad je u pita-
nju izbor biljaka. Organizacije za ouvanje
semena pomau da se i jedno i drugo odri
u biljnom carstvu.
nae batovansko naslee
Svake jeseni, starinski batovani ubira-
ju seme koje e produiti ivot jednom
malom delu istorije za jo jednu godinu.
Seme koje skupljaju pripada starinskim
biljkama - sortama koje su gajene u 18,
19. i poetkom 20. veka.
Da ih ti posveeni batovani ne uvaju u
svojim dvoritima, mnoge od starovre-
menskih biljaka danas ne bi postojale. One
nisu pogodne za industrijsku proizvodnju
jer ne mogu da se ubiru mehanikim pu-
tem ili transportuju na vee razdaljine do
pijaca. Meutim, esto su idealne za kune
batovane, ije potrebe i navike ostaju ne-
promenjene generacijama.
Mnoge starinske biljke imaju bolji ukus ili
su meke od njihovih hibridnih zamena, a
mnoge imaju dui period berbe. Ako se
godinama proizvode na jednom mestu,
mogu da se prilagode klimi i zemljitu te
oblasti i po rodnosti prestignu savremene
sorte. Druge vrste su manje rodne od da-
nanjih hibrida, ali imaju veu otpornost
na bolesti i insekte.
Ukus istorije
Starinske biljke predstavljaju tananu ve-
zu s prolou. Kao kvalitetni stari name-
taj i drevni porcelan, batenske biljke ra-
nijih generacija pribliavaju nas onima koji
su ih proizvodili pre nas. Neki starinski va-
rijeteti imaju fascinantnu istoriju. Za kuku-
ruz anasazi, pronaen u jednoj peini u
Juti, smatra se da je star vie od 800 godi-
na, a za pasulj divlja guska Monstoler
pria se da je izvaen iz voljke guske koja
je ulovljena 1864. godine u okrugu Somer-
13
set u Pensilvaniji. Ovakvi varijeteti veoma
su traeni meu kolekcionarima semena,
koji ga uvaju zbog istorijskih vrednosti,
ba kao to arhivi uvaju stare dokumente
i knjige.
genetska raznovrsnost
Jo znaajniji razlog za gajenje starih
sorti jeste taj to starinske biljke predstav-
ljaju ogroman rezervoar raznovrsnih ge-
netskih karakteristika - koji e biti zauvek
izgubljen ako se dopusti da ove biljke izu-
mru. ak i sorte koje danas izgledaju infe-
riorno mogu da nose gene koji e se u bu-
dunosti pokazati nezamenjivim.
Amerika savezna vlada vodi Nacionalnu
laboratoriju za skladitenje semena u Fort
Kolinsu u Koloradu, ali zadatak uvanja se-
mena je toliko vaan da vlada ne moe da
ga izvri sama. Batovani starinskih biljaka
svesni su znaaja odravanja genetske
raznovrsnosti i hitnosti tog zadatka.
Da biste poeli s gajenjem starinskih bi-
ljaka, naruite seme iz specijalizovanih us-
tanova koje neguju stare sorte. Takoe,
moete da kontaktirate neprofitne organi-
zacije koje sarauju s pojedincima na ou-
vanju starinskih biljaka. Jedna od najpoz-
natijih je Berza uvara semena (za vie in-
formacija vidi Izvori, str. 453). Jo jedan
nain da pronaete starinske biljke jeste
da itate pisma italaca u batovanskim
asopisima, ili internet forume za razmenu
semena - mnogi uesnici nude seme proiz-
vedeno u kunim uslovima, uz plaenu
potarinu.
PRelazak na ORganSkU
PROizvODnjU
Kao to e ova knjiga pokazati, prelazak
na organsko nije samo pitanje promene
vrste sredstava za prskanje ili ubriva (ia-
ko ete to verovatno uraditi). On podrazu-
meva promenu pristupa negovanju bate,
tretiranje bate kao zaokruenog entiteta
u kom se podstiu prirodni sistemi, kako bi
im se omoguilo da napreduju. To znai da
14

PRODavniCa za
Stavka Organski izbor
Seme i rasad Organski gajeno povre i seme zainskih bilja-
ka, rasad luka i lukovice belog luka; takoe,
seme nekih vrsta cvea
Organski proizveden rasad povra; neke vrste
Sadnice poljskog cvea
Biljke
i seme Lukovice Organski proizvedene lukovice
Organski dobijeno seme krompira; odabrane
Krtole sorte, otporne na tetoine i bolesti, tamo gde
je mogue
Ogranien spektar i ponuda organski proizvede-
Cvee, bunje, voe i grmovi nih biljaka dostupni su u specijalizovanim uzga-
jalitima
Zainske biljke Dostupan je irok spektar
Saksije i druge posude Bioloki razgradljiv presovani papir i karton
Saksije i Vree za gajenje Dostupne su napunjene organskim podlogama
podloge
za proiz- Podloge za gajenje Dostupno je organsko seme, zemlja za saksije i
vodnju druge svrhe
Preparati za zadravanje vlage Proizvodi na bazi morske trave
Kompostirano ubrivo ivotinjskog porekla i bilj-
Preparati za obogaivanje
ni otpad; irok spektar materijala, razliite jai-
zemljita
ne ubrenja
Organski proizvedeno je jo uvek nedostupno u
Plodnost Seme za zelenino ubrivo
iroj prodaji
zemljita irok spektar proizvoda biljnog, ivotinjskog i
ubrivo mineralnog porekla; neki od njih su iz organskih
izvora
Teno ubrivo Spektar proizvoda biljnog, ivotinjskog i mineral-
nog porekla; neki od njih su iz organskih izvora
Kontejneri za kompost Drvo ili reciklirana plastika
Pravljenje
Aktivatori komposta Bakterijski i biljni
komposta
Kontejneri za kompost s glistama Drvo, reciklirana plastika, presovani papir
Rastresita smesa od slame i Bioloki razgradljiva smesa, ponekad organ-
Suzbijanje ubriva skog porekla
korova Membrane za prekrivanje zemljita Bioloki razgradljiva i sintetika smesa
Gorionici za uklanjanje korova Gasni
Pesticidi Svi koji su dozvoljeni za upotrebu u organskoj
Prepreke i zamke bati
Suzbijanje Sirovi prekrivai, zamke za pueve, masne
tetoina Bioloka kontrola trake itd.
Stanita za divlje ivotinje Dobra ponuda, ali uglavnom putem naruivanja
Kuice za ptice, mreokrilce i druge prirodne
neprijatelje tetoina
 15

ORganSke Bate
Stavka napomena Druge mogunosti
Potraite priznati simbol za organske Ako ne moete da nabavite organ-
proizvode. Najnovija dostignua; sko seme, koristite seme koje nije
Seme i rasad spektar je jo uvek ogranien, ali se tretirano hemikalijama (videti str.
brzo iri. 319) ili uvajte sopstveno. Ne uzi-
majte genetski modif. sorte.
Sadnice Potraite priznati simbol za org. proiz. Gajite sami.
Ogranien spektar iz malog broja izvora.
Lukovice Potraite priznati simbol za organ. proiz. Ni-
kad ne kupujte lukovice izvaene iz divljine.
Dostupan je relativno irok spektar. Ako ne moete da nabavite organ-
Potraite priznati simbol za organske sko seme, koristite konvencionalno
Krtole
proizvode. ili gajite minijaturne biljke, pa uvajte
sopstvene krtole.
Cvee, bunje, voe i Potraite priznati simbol za organske Gajite sopstvene, iz semena i
grmovi proiz. odseaka.
Zainske biljke Potraite priznati simbol za org. proiz.
Saksije i druge posu- Koristite plastine saksije vie puta. Pravite sopstvene saksije od papira;
de reciklirajte kune posude.
Vree za gajenje Gajite u zemlji ili velikim saksijama.
Podloge za gajenje Pravite sopstvene, koristei org. sas.
Kupujte proizvode koji su odobreni Pravite sopstvene, od recikliranog
Preparati za obogai-
kao organ. Ne kupujte one koji potiu batenskog otpada, kompostiranog
vanje zemljita
iz sistema intenzivne zemljoradnje. ubriva, jesenjeg lia itd.
Seme za zelenino Kupite konvencionalno proizvedeno
ubrivo ili uvajte sopstveno.
Kupujte proizvode koji su odobreni Koristite druge naine obogaivanja
ubrivo kao organ. Ne koristite ivinsko ubri- zemljita.
vo iz sistema intenzivnog gajenja.
Za biljke u saksijama, korpama, ku- Pravite sopstveno, od gaveza ili
Teno ubrivo
pujte proiz. koji su odobreni kao org. lia koprive.
Proverite da li je drvo tretirano zatit- Pravite sopstvene ili jednostavno
Kontejneri za kompost
nim sredstvima. prekrivajte gomile.
Aktivatori komposta Koristite pokoenu travu ili lie gaveza.
Kontejneri za kompost Kupujte proiz. koji su odobreni kao Pravite sopstvene ili prepravite plas-
s glistama organski. tine kante za smee.
Rastresita smesa od Koristite iseckane orezane granice
slame i ubriva ili koru drveta.
Membrane za prekri- Koristite reciklirani karton i novine.
vanje zemljita
Pesticidi Koji proizvodi su prihvatljivi vidi na str.
Prepreke i zamke 101 Improvizujte od kunog materijala.
Stanita za divlje Pravite sopstvene.
ivotinje
16
ete poeti da razvijate dugorone strate-
gije odravanja plodnosti zemljita i suzbi-
janja tetoina i bolesti.
kako da ponete
Najbolji nain da preete na organsko
gajenje jeste kao kad uite da plivate -
jednostavno skoite u vodu. Ponite da ko-
ristite organske metode i odbacite upotre-
bu hemikalija odjednom i u svim delovima
bate. Ova knjiga je puna praktinih save-
ta koji e vani pomoi u procesu prelaska,
bez obzira da li poinjete od praznog pro-
stora, raskrujete povrinu pod korovom ili
transformiete postojeu batu.
Poglavlje Zemljite i briga o njemu po-
moi e vam da upoznate zemljite u vaoj
bati i nauite kako da ga iskoristite na
najbolji nain. Poglavlje Korov i njegovo
suzbijanje daje savete za raskrivanje za-
korovljenih povrina i suzbijanje rasta ko-
rova. Spreavanje je najdelotvornija stra-
tegija suzbijanja tetoina i bolesti. Pog-
lavlja Zdravlje biljaka i Batovanstvo za i-
votinjski svet puna su preporuka i saveta.
Organski metodi ne prestaju na obodu
bate - oni se primenjuju i na travnjacima
(videti poglavlje Travnjaci i njihova nega).
Takoe, vano je da razmiljate organski
u odnosu na krupne linije pejzaa (videti
Okvir za batu) i proizvodnju u stakleniku
(Batovanstvo u staklenicima).
Vodi za organske batovane H.D.R.A.
(str. 442) nabraja tehnike i materijale koji
su pogodni za upotrebu u organskoj bati.
Oni su podeljeni u tri kategorije: najbolje u
praksi, prihvatljivo i kvalifikovano kao prih-
vatljivo. Kad poinjete, verovatno ete ug-
lavnom primenjivati tehnike iz druge i tre-
e kategorije, napredujui ka najboljem u
praksi dok se i vi i vaa bata prilagoava-
te organskim metodima.
koliko je vremena potrebno?
Od komercijalnih proizvoaa koji prela-
ze na organske metode oekuje se da pro-
u kroz period tranzicije, koji obino tra-
je dve godine. Za to vreme, oni tretiraju
ORGANSKA BATA
zemlju organski, ali njihovi proizvodi ne
mogu da se prodaju kao organski. U zavis-
nosti kako ste je prethodno tretirali, vaoj
bati e moda biti potreban period tranzi-
cije dok se prilagoava promenama - a
moda e vam sve uspevati od samog po-
etka!
Obnovite problematine delove
U vaoj bati moda postoje delovi koje,
iz bilo kog razloga, ne moete efikasno da
tretirate na organski nain. est primer je
suzbijanje korova na stazama, prilaznim
putevima i poploanim delovima. Uz malo
razmiljanja, trebalo bi da bude mogue
da ponovo projektujete te delove kako bis-
te uinili da organsko gajenje postane
praktinija opcija.
Odbacite neeljene pesticide
Ako vam je batenska upa puna pesti-
cida i herbicida koji nisu pogodni za organ-
sku batu, bacite ih, ali na bezbedan na-
in. Potraite savet od lokalnih vlasti kako
da to uradite.
Promenite nain kupovine
Proizvodi za organsko batovanstvo dos-
tupni su u nekim robnim kuama za bato-
vanstvo. U specijalizovanim katalozima
obino moe da se nae iri spektar proiz-
voda koji se naruuju putem pote. U ide-
alnom svetu, sve to koristite u organskoj
bati bilo bi odgajeno ili proizvedeno na
organski nain. Naalost, to jo uvek nije
mogue; iako ponuda raste, povremeno
ete morati da koristite konvencionalno
proizvedeno seme, na primer, ili ubrivo
od ivotinja koje nisu gajene organski. Ta-
mo gde je mogue, dati su predlozi za al-
ternativne mogunosti. Da biste bili u skla-
du sa organskim naelima odrivosti, uvek
nastojte da ponovo koristite i reciklirate
otpadne materije iz sopstvene bate i oko-
line, umesto da takve materije donosite sa
strane.
 Organsko po projektu
Stvorite i odravajte organsku batu bez
obzira na oblik, veliinu i projekat

Bilo da obnavljate postojeu batu ili po-
injete da oblikujete novu od nule, isplati-
e vam se da razmiljate organski od sa-
mog poetka. Da bi organska bata bila
uspena, morate da se oslanjate u istoj
meri na paljivo planiranje i konkretan rad
u bati. Kako god da ste projektovali ba-
tu, moete da je pretvorite u organsku -
bilo da imate nekoliko jutara zemlje na se-
lu ili majuni plac u gradu.
Naite neko udobno mesto, sedite, opu-
stite se i posvetite vreme kovanju planova.
Razgovarajte o vaim idejama sa ostalima
koji e koristiti batu. Uvek imajte u vidu
odravanje i budite realni kad odluujete
koliko vremena elite da provedete radei
u bati. To je trenutak kada u plan treba
da ugradite oblike odravanja koji iziskuju
to manje napora. Planirajte reenja i izbe-
gavajte potencijalne probleme.
Uz pomo mape postojee bate, zao-
trene olovke i gumice, moete postepeno
da razradite odgovarajui glavni plan ba-
te, u koji ete uneti sve elemente koji su
vam potrebni. Napravite vie kopija osnov-
nog plana ili koristite paus-papir kako biste
mogli da isprobavate sve mogue opcije.
Kad se suoite s generalnom preprav-
kom bate, razradite kompletan plan pre
nego to bilo ta ponete da radite. Zatim
odredite prioritete zadataka. Ako nedosta-
tak vremena, hrabrosti ili finansija znai da
neete moi da obradite celu batu u jed-
noj sezoni, planirajte faze tokom nekoliko
godina i zavravajte jedan po jedan deo.
To je bolje za va elan nego da godinama
imate poluzavrenu batu, u kojoj ete
oseati malo zadovoljstva, a mnogo neis-
punjenih oekivanja.
Procena mesta
Kad planirate novu batu, isplati se da
odvojite vreme da se upoznate s mestom
gde e ona biti.
- Dobro pogledajte zemljite i postoje-
u vegetaciju, traei kljune pokazatelje
plodnosti zemljita i stanja u kom se nala-
zi - da li je isuvie vlano ili zbijeno, na pri-
mer. (Za vie informacija o proceni zemlji-
ta videti poglavlje Zemljite i briga o nje-
mu, str. 32)

Stvaranje bate kakvu elite

- Obiite druge bate da biste videli njihov projekat, strukturu i materijale koji su upo-
trebljeni u oblikovanju, kao i to ta vam se kod njih dopada a ta ne.
- Odluite se za stil bate koji biste eleli.
- Napravite spisak svih elemenata koji su potrebni bati.
- Fotografiite bate i sakupljajte fotografije iz batovanskih asopisa da biste stvorili
arhivu ideja.
- Obeleite poloaje rubova, poploanih delova i staza batenskim crevima, peskom ili
kanapom i naviknite se na njih pre nego to ponete da kopate.
- Postarajte se da delovi koje ste predvideli za sedenje budu dovoljno prostrani za va
sto i stolice.
18
- Posmatrajte poloaj sunca tokom
dana, imajui u vidu da zimsko sunce mo-
da nee prelaziti preko vrhova drvea ili
zgrada. Otkrijte mesta koja se zagrevaju i
ona na kojima e se verovatno hvatati
mraz: nie delove na kojima se mraz zadr-
ava jer zimsko sunce ne moe da dopre
do njih i otopi ga. Utvrdite najei pravac
vetra da biste ustanovili gde bi zakloni od
vetra bili od pomoi. Neki delovi bate mo-
gu da budu hladni i izloeni, dok drugi tre-
ba da budu zaklonjeni, sa sasvim drugai-
jom mikroklimom. Oznaite sve te delove,
kao i pravac severa, na vaem planu.
- imajte u vidu odnos vae bate s
okolinom. Da li postoje zgrade ili objekti
koji kvare vidik i koje bi trebalo zakloniti ili
odvui panju s njih? Da li postoji drvee
ili zgrade koje bi mogle da pojaaju prija-
tan utisak o vaoj bati? Moete da odre-
dite sredinju taku pozajmivi neku liniju
okolnog pejzaa, stvarajui iluziju da je
bata vea nego to jeste.
ik gRaDSka Bata
Elegantan izgled koji moe da se odrava
bez mnogo truda, za osobe koje ele da ima-
ju mesto gde mogu da se opuste i ugoste
prijatelje (slika na narednoj strani).
1. Podloga i nametaj od crvenog kedra za
poploani deo bate; drvo treba da bude iz
obnovljivih uma.
2. Saksija sa visokim cveem - potraite
neku zanimljivu biljku umesto serijski proiz-
vedenih umetnikih dela.
3. Drvena garnitura za sedenje za goste.
4. iroke drvene stepenice s niskim pot-
pornim zidom od drveta koje je sa svake
strane otporno na truljenje.
5. Lokalne vrste bunova koji ne zahtevaju
puno odravanja, za privlaenje i pruanje
sklonita divljim ivotinjama.
6. Staze od lomljenog kriljca (nusproizvod
u kamenolomima) poloenog preko materija-
la za suzbijanje korova.
ORGANSKA BATA
- Procenite postojeu vegetaciju
kao potencijal za privlaenje divljih ivoti-
nja.
- Obratite panju na kablove i cevi i
zabeleite gde se nalaze. Ako e vam bilo
kada biti potreban pristup do njih, izbega-
vajte na tom mestu postavljanje tvrdih po-
vrina ili saenje velikog drvea i bunja.
Kad poinjete s postojeom batom,
moda e vam biti teko da je zamislite u
bilo kom pogledu drugaije nego to tre-
nutno izgleda. Uvek se isplati da uivate u
bati koja ostavlja utisak kao nova, godinu
dana pre nego to odluite da napravite
velike promene. Moda ete otkriti da su
se bunovi koji su vam bili dosadni rascve-
tali u neoekivanom sjaju, da su goli delo-
vi bate eksplodirali od prolenih lukovica,
a da nezgodno posaeno drvee, u stvari,
prua ba pravu koliinu hladovine. Ne
ustruavajte se da razmotrite uklanjanje
postojeih elemenata da biste uveli nove,
jo bolje. Ako vam se neka biljka ne svidi,
7. upovi od terakote otporne na mraz
(obnovljiv materijal).
8. Ukrasno drvo koje cveta u prolee za
privlaenje divljih ivotinja, naroito ptica -
saveznika u suzbijanju tetoina.
9. Fontana na solarni pogon u plitkom for-
malnom bazenu - sredinja taka bate; pti-
ce privlai u batu voda da se u njoj kupaju
i piju je, a stvara i stanite za druge ivotinje.
10. Drvena klupa zaklonjena formalno pot-
kresanom ivicom.
11. Zasad hosti (bokviastih ljiljana) i pap-
rati, koji podnose suvu senku ispod drvea.
12. Deo za reciklau, s kontejnerima za
kompost i kompost od lia, zaklonjen pot-
kresanom ivicom, koja istovremeno prua
mesto za ptija gnezda.
13. Deo za odlaganje dodatnog baten-
skog nametaja i odseenih grana dok se ne
iznajmi seckalica za njih.
ORGANSKO PO PROJEKTU 19
20 ORGANSKA BATA
ORGANSKO PO PROJEKTU
ili se ona ne pokae dobro zbog starosti ili
bolesti, izvadite je.
Pre nego to oblikujete trajne staze, uo-
ite kuda vi i vaa porodica prolazite. Pro-
tivno je ljudskoj prirodi da se ide duim
putem ako postoji krai. Da biste ostvarili
eljene pravce, moda ete morati da
menjate poloaj planiranih staza ili da one-
moguite kretanje preicama.
O emU tReBa Da vODite
RaUna kaD PlaniRate
Batu treba smatrati produetkom kue,
koji e vam pruiti prostor za rad i zabavu
na otvorenom. Dok se funkcionalnom i uk-
rasnom aspektu kue posveuje velika
panja, bata se esto zapostavlja, a u
njen izgled i opremanje potrebno je uloiti
isto toliko truda. Sastavite spisak detalja
koje biste eleli, ukljuujui elemente koje
morate da imate - osnovne stvari kao to
su trik za ve ili gomila komposta. Ne za-
boravite da na spisak stavite ono to je
vOnjak U PReDgRaU
Izgled bate esto se zasniva na postoje-
im linijama. Ova bata planirana je za ljude
koji ele da proizvedu malo povra i bati da-
ju utisak vonjaka, stavljajui naglasak na
nekoliko predivnih starih stabala jabuka (sli-
ka na prethodnoj strani).
klju za uspean vonjak u predgrau
1. Poljsko cvee ispod stabala jabuka pri-
vui e insekte koji oprauju; vodite rauna
da kad kosite travu ne otetite koru drvea.
2. Pokoene staze vode do senice; ako po-
sejete kratku ili visoku travu, stvoriete sta-
nite za irok spektar ivotinja, od drozdova
(kratka trava) do vodozemaca (visoka trava).
3. Postolje na drvenom krovu senice stva-
ra dodatno stanite za ivotinje.
4. Povre gajeno u okviru cvetnih leja; uk-
rasno cvee kamuflira povre i ini ga ma-
nje izloenim tetoinama.
21
neophodno za organsko gajenje (videti str.
21). Kad ponete planiranje, videete ko-
liko stvari moete da smestite u prostor
koji vam je na raspolaganju.
Prostor za ivot
Kao to treba da lepo izgleda, bata tre-
ba da bude i praktina. Napravite odvojen
spisak funkcionalnih elemenata i dajte im
prioritet. Svee zainsko bilje najbolje je
postaviti blizu kuhinjskih vrata (ukoliko je
to mesto osunano), kao i deo za sedenje
ako elite da jedete napolju. S druge stra-
ne, deo za oputanje, sa udobnim stolica-
ma i malim stolom, gde moete da uivate
u mirnom ruku ili veernjem piu treba da
bude dalje od kue, da biste uivali u pog-
ledu na nju preko bate. Stolice moete da
ogradite miriljavim cveem. Mirno i zak-
lonjeno mesto omoguie vam popodnev-
no spavanje, dok e u suprotnom kraju, na
otvorenom delu, deca moi da se bezbed-
no igraju.
5. Postojee vrste bunova pruaju stani-
te divljim ivotinjama.
6. upa sa postoljem na krovu i bure u ko-
je ete sakupljati kinicu.
7. Kruno drveno sedite oko drveta.
8. Cvee za vaze proizvedeno izmeu po-
vra da bi privlailo korisne insekte.
9. Lukovi iznad staza od ljunka (neravne
povrine pomau u suzbijanju korova) pridr-
avaju povre koje se penje, kao i ukrasne
penjaice.
10. Organski odgajen travnjak.
11. Podloga od crvenog kedra s pergolom.
12. Jezerce (u nekadanjoj kutiji za pesak)
od kinice s krova, s odvodom do bate.
13. Klupa na poploanoj terasi; malter iz-
meu spojeva ploa spreava rast korova.
14. Niska ivica odvaja terasu od ostatka
bate.
15. Urna/vaza stvara sredinju taku.
22 ORGANSKA BATA
ORGANSKO PO PROJEKTU
Ako su vam deca mala, planirajte deo za
igru tako da vam bude na oku iz kue, da
biste mogli da pazite na njih.
Delovi za proizvodnju
Nita nije tako ukusno kao domae od-
gajeno povre i voe. Ako imate dovoljno
prostora, moete da odvojite povrtnjak.
Ako ne, povre, voe i zainske biljke mo-
gu da se uklope u delove sa cveem. Ako
imate manjak prostora, a proizvodnja hra-
ne vam je prioritetna, razmislite kako biste
mogli da napravite deo bate za povre
koji bi izgledao dobro ak i duboko u zimu.
Jednostavan nain da to postignete jeste
da napravite formalno oiviene leje. Na taj
nain imaete definisane granice koje e
bati davati uredan izgled tokom cele godi-
ne.
Voe koje moe da raste uz zidove ili
lukove daje visinu bati. Iako raa slabije
od slobodno rastueg, ovo voe zauzima
manje prostora i moe da prui ukrasni
tRaDiCiOnalna Bata U zaDnjem
DvORitU
Ovo je praktina porodina bata za gaje-
nje malog broja jestivih i ukrasnih biljaka, su-
enje vea i obezbeivanje privatnog pros-
tora za decu (slika na prethodnoj strani).
1. Prostor za sedenje koji ne zahteva mno-
go odravanja, delom pokriven kedrovinom,
delom poploan; malter izmeu ploa one-
moguava izbijanje korova; drvena pergola
preko drvene podloge prekrivena penjaica-
ma stvara dobrodolu hladovinu, poto je
ovaj deo bate okrenut jugu. U porodinim
batama vodite rauna da deca budu zati-
ena od jakog sunca, bilo da sede s vama ili
su u svom delu bate za igru.
2. Deo sa zainskim biljem prua vane
sastojke za kuvanje i privlai korisne insekte.
3. trik za ve zaklonjen je reetkom od
letvica i voem koje raste uz njih.
4. Staza od lomljenog kriljca (industrij-
skog nusproizvoda) poloenog preko materi-
jala za suzbijanje korova.
23
zaklon. Da biste pojaali ukrasni, ivopisni
efekat bate, oiviite leje zainskim biljka-
ma ili jednogodinjim cveem, koje e biti
i korisno, jer privlai insekte koji su priro-
dni neprijatelji tetoina. (Vidi Gajenje vo-
a, str. 234 i Gajenje povra, str. 295)
kompost i drugi vidovi organskog
recikliranja
Prostor gde ete reciklirati zeleni baten-
ski otpad - korov, uvenule biljke, jesenje
lie, otpatke iz kuhinje itd. - od kljunog
je znaaja u svakoj organskoj bati. U ve-
ini sluajeva, to znai jednu ili vie gomi-
la komposta. Oduprite se iskuenju da
kompost smestite na neko nepristupano
mesto koje vam nije na putu, u zadnjem
delu dvorita. Kontejneri za kompost izra-
uju se u raznim oblicima i veliinama, ka-
ko bi odgovarali svim uslovima, zato nema
potrebe da ih sakrivate. Praktinije je da
umesto jednog stalnog mesta za kompost
imate nekoliko njih, rasporeenih po dvo-
5. Movarna bata je najbolje reenje za
deo s problematinim odvodom vode.
6. Jezerce prua stanite ivotinjama koje
su prirodni neprijatelji tetoina, kao to su
abe, a pticama vodu za pie i kupanje.
7. Povre i cvee za vaze kombinovano u
ukrasnim rubovima.
8. Voe koje raste uz drvene reetke ras-
poreene oko bunova koji daju plodove.
9. Izdignute leje s povrem olakavaju bra-
nje i odvod vode i smanjuju sabijanje zemlje
zbog estog gaenja.
10. Staklenik za umnoavanje i gajenje
specijalizovanih biljaka, s buretom za skup-
ljanje kinice za zalivanje povra.
11. upa za alat i opremu; bure s vodom.
12. Deo za reciklau, izradu materijala za
obogaivanje zemljita - komposta i kompos-
ta od lia - i odlaganje ivotinjskog ubriva.
13. Zasad domaih vrsta otpornih na sen-
ku, uglavnom bunova, kao stanita za ivo-
tinje.
14. Zaklonjen deo za igru starije dece.
24
ritu. Prostor na kom ete privremeno dr-
ati materijal za seckanje i kompostiranje
moe da ima velik znaaj. Kontejner za
kompost s glistama, koji moete da kori-
stite za recikliranje kuhinjskih otpadaka,
najbolje je smestiti na zaklonjenom mestu
blizu kuhinjskih vrata. Gomile komposta od
lia obino mogu da se smeste izmeu kroba do ptica - zauzvrat pomoi da bata
drvea i bunova, jer im nije potrebna na-
roita panja. U manjoj bati, opalo lie lesti.
sakupljajte u crne plastine vree i skla-
njajte ga izvan vidokruga dok se razlae.
Staklenici i zatitni sanduci
Ako elite da gajite jestive ili egzotine
biljke, ili da se bavite batovanstvom van
sezone, staklenik je sjajan dodatak bati.
Meutim, on zahteva redovno odravanje.
(Za savete videti poglavlje Batovanstvo u
staklenicima, str. 215) Plastenici su ekono-
miniji, ali manje lepog izgleda. Zatitni
sanduci mogu da vam budu od koristi pri-
likom gajenja nekih ranih biljaka ili za o-
vrivanje mladih biljaka. Postavite sanduk
na osunano mesto, dalje od delova na ko-
jima se zadrava mraz. Ako to nije mogu-
e, postavite na sims prozora okrenutog
severu manju kutiju s providnim zvonom,
u kojoj e reznice i sadnice moi da puta-
ju koren.
izbor biljaka
U prirodnoj sredini biljke ne dobijaju ni-
kakvo mineralno ubrivo, nikad se ne tite
slojem slame i ubriva i nikad ne zalivaju.
Sve hranljive sastojke i vlagu dobijaju iz
okoline. Vlanost im obezbeuje kia, a
hranljive sastojke mikroorganizmi u zemlji-
tu koji razlau biljne i ivotinjske ostatke.
Biljke koje opstaju i napreduju prilagoene
su postojeoj sredini. Ako se njeni uslovi
promene, promenie se i obrasci ivota bi-
ljaka. Uz pravilan izbor biljaka za gajenje u
vaoj bati, koje mogu da se smeste u pro-
stor koji vam je na raspolaganju, shvatie-
te da je batovanstvo lake i bez mnogo
problema. Smanjiete ulaganja u zaliva-
nje, ubrenje, postavljanje pritki, suzbija-
nje tetoina i bolesti i orezivanje.
ORGANSKA BATA
Divlje ivotinje
Postojee vrste divljih ivotinja su vai
prijatelji u bati. Osim to vam pravi dru-
tvo, lokalna fauna ima i znaajniju funkci-
ju. Stvorite odgovarujue uslove za nasta-
njivanje ivotinja, a one e vam - od mi-
napreduje, osloboena od tetoina i bo-
Gustii, obrubi sa bunovima, meovite
ivice, mrtvo drvee, jezerca i nisko rasti-
nje pruaju sklonite i stanite za ova kori-
sna stvorenja. Saenjem drvea i bunova
koji daju plodove, kao to su imela, glog,
viburnum, divlja jabuka i bunaste rue ne
samo to ete doprineti da bata bude i-
vopisna u jesen i zimu, nego ete obezbe-
diti hranu za divlje ivotinje. Jednogodi-
nje i viegodinje cvee privlai u batu in-
sekte koji se hrane nektarom. Neke hib-
ridne vrste, naroito one s dvostrukim cve-
tovima, sterilne su i nemaju privlanost za
insekte koji se hrane nektarom; takoe,
one ne daju seme, ime uskrauju hranu
pticama i sisarima.
Voda je uvek dobrodola divljim ivoti-
njama. Jezerce (videti Batovanstvo za i-
votinjski svet, str. 189), smeteno u mir-
nom kutku bate, moe da postane dom
mnogim korisnim ivotinjama. Postavite ga
blizu bunova, drvea i visoke trave, da
biste obogatili raznovrsnost stanita. Ako
niste u mogunosti da napravite formalno
jezerce, razmotrite druge forme vodenih
povrina, kao to su mala fontana, sanduk
sa vodenom batom ili obina kada za
ptice.
elementi Dizajna
ak i kad vam formalan izgled bate nije
cilj, isplati se da projektujete solidnu struk-
turu - kostur bate. Na taj nain ete obez-
bediti atraktivan izgled i leti i zimi. Neke od
najuvenijih bata u Velikoj Britaniji, kao
to su Sisingharst i Hidkot, izrazito su
strukturisane i sastoje se od niza delova,
osmiljenih po jednostavnim, ali strogo
ORGANSKO PO PROJEKTU
na koje elemente treba da obratite panju
- Delovi za igru
- Delovi za kompost**
- Delovi za sedenje
- Deo za ivotinjsko ubrivo*
- Drvee
- Gomile skupljenog granja
- Gomile skupljenog lia**
- bunovi i cvee
- Izvori elektrine energije
- Izvori hrane za ivotinje**
- Jezerce ili ostale vodene povrine*
- Kontejner za kompost s glistama
- Navodnjavanje
- Osvetljenje
- Parking
geometrijskim obrascima. Tokom letnjih
meseci, obilje cvea koje izbija izvan obo-
da bata, ublaava njihove otre linije. Ka-
da nastupi zima, iste, prave linije staza i
ivica pruaju potpuno drugaiju, ali pod-
jednako privlanu sliku.
Staze i delovi za sedenje
Povrine s tvrdom podlogom - staze, te-
rase i poploani delovi - skupa su, ali i du-
gotrajna investicija. Na izbor materijala ko-
ji ete koristiti treba da utiu stil kue,
cena, dostupnost materijala i uticaj njego-
ve proizvodnje na ivotnu sredinu (za vie
informacija vidi Okvir za batu, str. 125).
Izmeu ostalih mogunosti, to su ploe od
mlevenog kamena, cigle s rupama, drvene
daske, ljunak i lomljeni kriljac.
zakloni i vetrobrani
Zaklon u bati stvara oseaj privatnosti i
vizuelne barijere, apsorbuje buku i zadra-
va ivotinje u bati ili izvan nje. Ukrasni
zakloni ine zasebne delove bate, koji joj
daju poseban izgled. Umesto da je celu sa-
gledate odjednom, esto je mnogo lepe
ako su neki delovi bate preputeni mati i
mame vas jer se vide samo delimino.
25
- Povre
- poret
- Sakupljanje kinice**
- Skladite za drva i ugalj
- Staklenik
- Stanita za ivotinje**
- Staze
- trik za ve
- Voe
- Zainske biljke
- Zatitni sanduci
- ivice i zakloni
** osnovni organski elementi
* visoko na listi organskih
prioriteta
Za zaklone koji obezbeuju privatnost
potrebni su vrsti materijali, a poeljno je
i da se brzo postavljaju. Zid od cigle ili ka-
mena brzo se podie i dugotrajan je, ali je
skup. On je atraktivna pozadina za sve bilj-
ke, a idealan je za penjaice. Prua skloni-
te i stvara mikroklimu u bati, ali nije naj-
bolji izbor to se tie zaklona od vetra. Dr-
vena ograda se brzo postavlja i pristupa-
na je, ali se drvo esto tretira zatitom i
ima ogranien vek trajanja. iva ograda je
po mnogo emu privlano reenje. Iako e
biti potrebno nekoliko godina da naraste,
ona je jeftina, dugovena ako se pravilno
odrava, dobro apsorbuje buku i zagae-
nje, a ako se izabere odgovarajua, privla-
i divlje ivotinje u batu. Ona je i najde-
lotvorniji vetrobran.
Ako elite da zaklon funkcionie kao vet-
robran, on treba da bude 50% propustan
da bi bio efikasan. Pun zid ili ograda skre-
u vetar nagore, to izaziva vrtloge s dru-
ge strane. ivica, iva ograda (videti str.
137) ili ograda od letvica usporie struja-
nje vazduha dok prolazi kroz njih.
Zakloni ne moraju da budu neprozirni;
zanimljivije je ako stvorite efekat mreaste
zavese, ime ete privui pogled posma-
traa na nju, a istovremeno mu omoguiti
da baci pogled i na batu iza zaklona.
26 ORGANSKA BATA
ORGANSKO PO PROJEKTU
naela projektovanja svake bate
- Sredinja taka. Sredinje take
privlae pogled i vaan su element izgleda
bate. Koristite retko drvee ili skulptural-
ne biljke.
- Razmera. Biljke i ostali elementi bate
moraju da budu u srazmeri s njenom veli-
inom. Izbegavajte preveliko drvee i bu-
nje u malim batama; birajte malo ili sre-
dnje. U veim batama koristite vrste koje
se vie istiu.
- jedinstvo. Elementi bate, ukljuuju-
i krupne detalje pejzaa i samu kuu,
treba da budu u harmoniji.
- Ritam. Ponavljanje elemenata stvara
prijatan utisak. Ponavljajte biljke u obodi-
ma ili napravite emu po kojoj ete poplo-
avati staze.
- kontrast. Kontrast u bojama, teksturi
i emi moete da postignete i s biljkama, i
s krupnim detaljima pejzaa.
PORODina Bata
Porodica eli batu u kojoj e se zabavljati i
moi da razvija interesovanje za ivotinjski
svet (slika na prethodnoj strani).
1. Gusti zasad u prednjem delu bate omo-
guuje delotvorno suzbijanje korova.
2. Prilazni put od ljunka, lomljenog kame-
na ili cigle, poloen na kompaktnu osnovu
preko materijala za suzbijanje korova; u sre-
dini su biljke koje prekrivaju zemljite.
3. Kontejneri za reciklau papira, stakla i
konzervi.
4. Kante za gliste koje kompostu daju vre-
dne hranljive sastojke.
5. Prostor za sedenje. Zainske biljke u de-
povima zasada izmeu recikliranog kamena
ili cigle; upovi za salatu i jestivo cvee.
6. Jezerce koje privlai divlje ivotinje, pre-
kriveno sigurnosnom metalnom reetkom
dok su deca mala.
7. Mozaik od kamenih ploa koji je napravi-
la cela porodica, postavljen na stazu.
8. Stoi za ptice koji treba da ih privue da
se gnezde u bati.
27
materijali koji su bezbedni po ivo-
tnu sredinu
Izaberite materijale koji najmanje utiu
na ivotnu sredinu.
- Reciklirani ili otpadni materijali: koristi-
te stare cigle i kamene ploe koje moete
da nabavite na otpadu. U nekim kameno-
lomima mogu da se nabave nusproizvodi,
na primer lomljeni kriljac, koji je idealan
za posipanje staza. Plastika, kao to je po-
listiren, moe da se reciklira u proizvode
koji oponaaju drvo i ne razlau se.
- Drvo - nastojte da koristite drvo iz pos-
tojeih izvora, po mogustvu prirodno ot-
porno umesto tretiranog zatitom (za vie
detalja videti Okvir za batu, str. 125).
9. poret i klupa na delu poploanom reci-
kliranim kamenom ili ciglom.
10. Skrivena bata s klupama; zasaena
papratima koje uivaju u senci.
11. Plitki potoi, za trke modela amaca,
povezuje rezervoar i fontanu sa ljunkovitim
dnom.
12. Livadica za poljsko cvee s visokom tra-
vom, u okviru travnjaka, koja privlai korisne
insekte i druge ivotinje.
13. Jarak s lavandom odvaja prostor za
deju igru od travnjaka; deo za igru posut je
drvenim opiljcima i ograen drvenom ogra-
dom od gredica.
14. Tunel od granja vrbe, s podlogom posu-
tom debelim slojem drvenih opiljaka koji suz-
bijaju korov, za deju jazbinu.
15. Zasad niskog lokalnog drvea i bunja
koji privlae divlje ivotinje.
16. Kontejneri za kompost/lie.
17. Balvani koji slue kao sklonite za bube
i abe (odline borce protiv tetoina).
28 ORGANSKA BATA
 RajSka Bata S jeStivim Biljkama
10. Lavanda, timijan, bergamot i origano koji privlae
Ovaj plan pokazuje visokoproduktivan plac za batova-
korisne insekte.
ne koji ele da gaje posebne biljke kao i uobiajeno voe
11. ivica od divljih rua (Rosa eglanteria i K. rugosa)
i povre.
ORGANSKO PO PROJEKTU

koje daju jestive plodove za ljude i ivotinje.

1. Raznovrsne jestive biljke, ukljuujui lenike, dudi-
12. Kokoinjac; smeten pored vonjaka, slui umesto
nje, divlje jagode, japanske maline, kupine i suncokret.
dvorita za ivinu.
2. Livada pod biljkama s jestivim listovima kao to su
13. Meko voe; breskva koja se penje uz osunan zid.
kiseljak, maslaak i salatna dinjica; kratko potkresani
14. Senovit deo; smesa od opalog lia i kontejneri za
obodi kontroliu njihovo irenje i obezbeuju laki pri-
kompost, balvani za proizvodnju peuraka, brljan za
stup.
ptija gnezda
3. Izdignute leje za salatu i jestivo cvee.
15. Leje za povre projektovane za rotaciju na etiri
4. Deo poploan recikliranim drvetom.
godine (videti str. 303??).
5. Staklenik napajan solarnom energijom obezbeuje
16. Staklenik i sanduci za zatitu; upa za alat; deo
prirodnu toplotu za nene biljke i mesto za kadu s top-
posut mlevenom korom od drveta.
lom vodom.
17. Jezerce, s blagim prilaznim nagibom za ivotinje;
6. Nunik za kompost.
vodi u movarnu batu.
7. Kontejneri za kompost s glistama, pored skladita za
18. Gavez za pravljenje tenog ubriva.
drva i povre.
19. Deo poploan odsecima balvana postavljenim u
8. Burad za uvanje vode sa svih krovova.
okvir od sitno lomljene cigle i izbrazdanim da povrina
9. Staze od reciklirane i lomljene cigle; depovi za za-
ne bi bila klizava.
sade zainskog bilja.
20. Travnjak.
29
30
gRaDSka Bata
Bata na maloj padini projektovana za od-
mor i kao prirodno osveenje u urbanom ok-
ruenju (slika gore).
1. Poploani deo sa stolom i stolicama za
obedovanje napolju, izraen iskljuivo od pri-
rodnih materijala - reciklirane cigle okruuju
podlogu od lomljenog crepa.
2. Jezerce privlai divlje ivotinje kao to
su ptice, insekti i vodozemci koji su prirodni
neprijatelji tetoina; blagi nagib sa strane
na kojoj su cvetne leje omoguuje ivotinja-
ma laki pristup.
3. Potporni zid, neophodan posle stvaranja
nagiba, konstruisan od tekih, uspravno pos-
tavljenih recikliranih drvenih greda.
4. Staze od lomljenog kriljca (nusproizvod
kamenoloma) oiviene ciglom, sa depovima
za biljke koje prekrivaju zemljite, kao kon-
trast tamnim tonovima kriljca.
ORGANSKA BATA
5. Mali cvetni travnjak s prolenim lukovi-
cama, belim radama i detelinom, koji pove-
ava raznovrsnost divljih ivotinja, a ne izi-
skuje mnogo koenja i odravanja.
6. Zasad bunova koji ne zahtevaju mnogo
odravanja, a zanimljivi su cele godine. Tako-
e, obezbeuju hranu i sklonite za ptice i
druge ivotinje.
7. Bure za skupljanje kinice s kunog kro-
va za biljke u saksijama i za jezerce.
8. Kontejner za kompost.
9. Kontejneri za reciklau papira, stakla i
konzervi.
10. Sto za ptice privlai vrste koje tamane
tetoine.
11. Kontejner za kompost s glistama za re-
ciklau kunog smea.
12. up od terakote (sredinja taka ba-
te) moe da se koristi za proizvodnju zain-
skog bilja ili salate.
 OSnOve
kljUne ORganSke teHnike za zelenU BatU
 zemljite i briga o njemu
Zemljite je iva sredina koja na biljke utie
isto koliko i sredina iznad njega
Za organskog batovana zemljite je
najvaniji aspekt bate. Stvaranje i odra-
vanje plodnog, zdravog zemljita pred-
stavljaju prioritet. Mnogo toga moe da se
uini na popravljanju kvaliteta slabog zem-
ljita, ali pre nego to zaponete radove,
vano je da saznate to vie o tipu, tekstu-
ri i strukturi zemljita vae bate. Tekstura
i tip zavise od lokacije i geolokih karakte-
ristika oblasti. Struktura je odreena pret-
hodnom proizvodnjom - nainom na koji je
zemljite bilo, ako je uopte bilo, odrava-
no u prolosti. I tekstura i struktura utiu
na hemijski sastav zemljita - bilo da je
vie kiselo ili vie bazno. Od toga zavisi
koliina ivog sveta u njemu i koje biljke e
tu bolje uspevati.
ta je zemljite?
Zemljite se esto uzima zdravo za goto-
vo. Iako izgleda beivotno, ono je zaokru-
ena podzemna ivotna sredina u kojoj vr-
vi. Ono izdrava biljke snabdevajui ih
hranljivim sastojcima i vodom. Kao ivotna
sredina, zemljite je biljkama vano isto
koliko i ivotna sredina iznad zemljita.
Upoznavanje karakteristika zemljita u
bati pomoi e vam da ga iskoristite na
najbolji nain i da ga efikasno odravate.
Tip i istorijat prethodne proizvodnje utica-
e na izbor biljaka, na to kako i kada (i da
li) treba da ih gajite, na koliinu rada,
kapacitet hranljivih sastojaka i vode, brzi-
nu isuivanja i brzinu zagrevanja zemljita
u prolee.
Upoznajte zemljite
Tokom rada u bati postepeno ete
upoznati zemljite dok ga obraujete, se-
jete, sadite, plevite korov i primetiete ko-
je biljke uspevaju, a koje ne. Ako, meu-
tim, poinjete u novoj bati, odmah obra-
tite posebnu panju na zemljite. Uzmite
ga u aku da biste osetili teksturu (videti
str. 34); iskopajte rupu i pogledajte profil
zemljita da biste saznali vie o strukturi ili
poaljite uzorak na analizu (videti str. 37)
da biste dobili podatke o pH i eventualnom
disbalansu hranljivih sastojaka.
Struktura zemljita
Plodnost zemljita nije samo pitanje koli-
ine hranljivih sastojaka koje ono sadri -
to je zbir svih karakteristika koje su neop-
hodne za rast biljaka. Struktura zemljita -
odnosno nain na koji je sastavljeno - ima
istu vanost. Na primer, masno zemljite
puno gline moe da bude bogato hranlji-
vim sastojcima, ali da na njemu slabo us-
pevaju biljke jer je puno vode i suvie te-
ko da bi korenje raslo na odgovarajui na-
in. Jednostavnim poboljanjem strukture
- poveanjem koliine vazduha u zemljitu
putem dodavanja kabastih organskih ma-
terija - moe da se stvori drastina razlika.
Posno, peskovito zemljite moe da bude
siromano hranljivim sastojcima, ali jedno-
stavnim obogaivanjem sredstvima kao
to je kompost od lia, koji poveava ka-
pacitet zemljita da zadri hranljive sastoj-
ke i vodu, moe da se postigne znatno po-
boljanje.
Za razliku od tipa zemljita, struktura
zemljita je neto to batovan moe da
izmeni. Ovo poglavlje opisuje kako da
upoznate i poboljate strukturu zemljita i,
to je jednako vano, kako da izbegnete
da ga upropastite.
ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU
POkazatelji StRUktURe zemljita
Dobra struktura
- Korenje prodire duboko.
- Slatkast miris zemlje.
- Voda se ne zadrava dugo u rupama
posle kie.
- Zemlja se relativno lako kopa.
- Nema tvrde table - kompaktnog sloja -
na povrini.
- Ima puno kanala koje su prokopale glis-
te.
- Gornji slojevi se drobe i mrve i kad su
vlani i kad su suvi.
ta je u zemljitu?
Otprilike polovinu zapremine zemljita
ine mineralne estice od erodiranih stena,
organske materije i ivi organizmi; drugu
polovinu ine voda i vazduh. Zajedno, ovi
sastojci formiraju materiju koja moe efi-
kasno da podrava rast biljaka. Hranljivi
sastojci za biljke nastaju od mineralnih
estica i proizvoda raspadanja organskih
materija. Hemijski sastav zemljita odre-
uje i pH vrednost, odnosno kiselost. Od
nje zavisi izbor biljaka koje moete da pro-
izvodite i dostupnost nekih hranljivih sas-
tojaka.
tipovi zemljita
Storinama godina stene erodiraju sve do
nivoa estica, koje su osnovni sastojak go-
tovo svih vrsta zemljita. Veliina i hemij-
ski sastav estica zavise od stena od kojih
potiu i odreuju tip zemljita u vaoj ba-
ti. Postoje tri tipa estica erodiranih stena
koje ine zemljite: pesak, mulj i glina.
Koliina razliitih estica odreuje tip ze-
mljita, odnosno njegov naziv, kao i karak-
teristike i nain odravanja. Veina tipova
je meavina sve tri vrste estica. Ako su u
priblino jednakoj razmeri, zemljite se na-
ziva ilovaa. Ako je jedna vrsta estica do-
minantna, tada se zemljite naziva pesko-
vitim, muljevitim ili glinom i ima karakte-
33
loa struktura
- Korenje je plitko.
- Miris je neprijatan.
- Voda se zadrava u rupama ili na povr-
ini (ili neposredno ispod nje) ili se oce-
uje odmah.
- Zemljite je lepljivo ili u tvrdim grudva-
ma ili veoma suvo.
- Ima veoma malo glista.
- Gornji sloj je kompaktan.
- Povrinski sloj nestaje kad je vlaan, a
kad se isui pretvara se u koru.
ristike tih estica. Nije uvek lako tano od-
rediti koji tip zemljita imate, naroito u
bati u koju su nanoeni razliiti tipovi ze-
mljita. Ipak, ako uzmete uzorak vlanog
zemljita u aku, protrljate ga izmeu prs-
tiju i napravite kobasicu, moi ete da
steknete utisak koje estice su dominan-
tne (videti kolonu Izgled i oseaj u tabeli
na sledeoj strane). Uzmite punu aku ze-
mljita i dodajte mu vodu. Mesite ga u a-
ci dok ne postane ravnomerno vlano i po-
vadite kamenie i grudvice.
- glina. Zemljite s dominantnim esti-
cama gline uglavnom je gusto, lepljivo i
teko se obrauje. Siune estice gline se
zbijaju i ostavljaju malo prostora za vaz-
duh.
- Peskovito zemljite. Na drugom
kraju skale, zemljite s visokim sadrajem
peska uglavnom je suvo. Relativno irok
prostor izmeu estica prevelik je da bi za-
drao vodu, zato se ona brzo povlai iz ze-
mljita, odnosei sa sobom hranljive sas-
tojke.
- muljevito zemljite. Po karakteristi-
kama je izmeu gline i peskovitog.
- tresetno zemljite. Nastaje u vla-
nim, kiselim sredinama koje spreavaju
potpuno razlaganje organskih materija,
kojima je bogato. Moe da bude veoma ki-
selo i neplodno, ali i plodno i produktivno.
34 ORGANSKA BATA

- Slano zemljite. Uglavnom je alkalno
po sastavu i neplodno. Nastaje u suvoj kli-
mi.
vazduh i voda
Vazduh i voda su od ivotnog znaaja za
ivotinje koje ive u zemlji, kao i za dobar
rast korenja i biljaka. Oni se nalaze u pros-
toru, porama, meu esticama zemlje. Ve-
e pore izmeu estica peskovitog zemlji-
ta sadre vazduh, ali obino su prevelike
da bi zadravale vodu. Pore srednje velii-
ne sadre vodu koju korenje upija. Za
zemljite koje ima dobru razmeru obe veli-
ine pora moe da se kae da dobro odvo-
di vodu, a zadrava vlagu. U zemljitu pu-
nom vode, ona potiskuje vazduh iz velikih
pora, ime oteava ivot biljkama i ivoti-
njama.
ivot zemljita
Zemlja vrvi od razliitih ivih vrsta - od
mikroskopskih bakterija i gljivica do vidlji-
vih bia kao to su gliste, bube, puevi i
larve insekata. Mnoga od ovih stvorenja
odgovorna su za recikliranje organskih

tipovi zemljita
Svi tipovi zemljita, osim tresetnog, nastaju od stena. Razliita veliina estica, iako
se nama one sve ine minijaturnim, igra kljunu ulogu u teksturama zemljita. Kada
bi se estica gline uveala do veliine zrna peska, po istoj razmeri bi zrno peska bilo
veliko kao ovek.

koji tip zemljita imate?

Tip zemljita Izgled i oseaj
Tresetno zemljite Crno ili veoma tamno, sune-
i zemljite bogato rasto; ne zadrava oblik, ne
organskim materi- moe da se uvalja u kuglicu
jama
Glina Lepljivo, teko; dobro zadra-
va oblik u grudvi; moe da se
uvalja u kobasicu: to je vei
sadraj gline, to je kobasica
tanja
Peskovito Deluje zrnasto, isputa kri-
zemljite pav zvuk kad se protrlja
izmeu prstiju; laki pesak ne
zadrava oblik i ne moe da
se uvalja u loptu, peskovita
ilovaa je kompaktnija
Muljevito Sapunasto, deluje kao svila
zemljite pod prstima; isputa piskav
zvuk kad se protrlja i ostaje
na prstima
Slano zemljite Nalazi se uglavnom u sunim
oblastima; ima visok pH
Prednosti Mane
Lako se obrau- Leti moe da bude veoma
je, dobra podlo- suvo, a zimi veoma vlano;
ga za seme pogodno je jedino za biljke
kojima odgovara kiselo
zemljite
Moe da bude Korenju je esto teko da
bogata hranljivim prodre do hranljivih sastoja-
sastojcima i ka i vode
vodom
Brzo se zagreva Obino ima nizak sadraj
i lako obrauje hranljivih sastojaka; voda se
povlai vrlo brzo, esto ispi-
rajui hranljive sastojke
Relativno dobro Lako se zbija, tako da ga je
zadrava vodu i teko obraivati
ima prilino visok
sadraj hranljivih
sastojaka
Nema Visok sadraj soli kodi
mnogim biljkama; dodava-
nje gipsa moe da pomogne
ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU 35

materija koje razlau tako da hranljivi sas-
tojci postanu dostupni biljkama. Njihove
aktivnosti utiu i na strukturu zemljita.
Neki organizmi koji ive u zemlji mogu
da budu tetoine ili uzronici bolesti - ali
veina nije tetna, ak je i korisna. Kao i u
ivotnoj sredini iznad zemljita, to je za-
jednica organizama raznovrsnija i aktivni-
ja, manje je verovatno da e neka vrsta da
se otme kontroli. Problemi e se ree poja-
viti u zemljitu dobre strukture, bogatom
organskim materijama, koje podstie raz-
novrsnu i aktivnu mikrofloru i faunu.
Gliste su najupadljivije i najpoznatije i-
votinje koje ive u zemlji. Kad se zemljite
obrauje, mogu da budu iskopane na po-
vrinu. One pomau u preradi organskih
materija tako to ih odvlae u dublje sloje-
ve pre nego to ih pojedu. Tuneli koje ko-
paju slue za provetravanje zemljita i bolji
odvod vode; njihov izmet je izvor hranljivih
sastojaka, a pomau i u formiranju grudvi-
ca zemlje.
korisni mikroorganizmi
U zemlji ive mnogi mikroskopski orga-
nizmi. Uprkos siunosti, oni vre funkcije
od ivotnog znaaja za zdravlje zemljita.
U njih se ubrajaju bakterije koje se hrane
azotom iz vazduha i korisne mikorizne glji-
ve.
Bakterije koje vezuju azot imaju simbiot-
ski odnos s biljkama i ive u kvricama na
korenju. Mikorizne gljive ive zakaene za
korenje. One su u harmoniji s biljkom, po-
maui joj da apsorbuje vodu i hranljive
sastojke; zauzvrat, biljka hrani gljive. Povr-
ina gljiva je mnogo vea nego povrina
korena, tako da one efikasno proiruju po-
druje preko koga se biljka hrani. Mikoriz-
ne gljive su krhke i veoma osetljive na fun-
gicide. Vie im odgovara zemljite koje se
ne obrauje esto, a naroito dobro uspe-
vaju u batama bez obrade, kao i u ba-
tama s velikim udelom organskog zemlji-
ta.
Organske materije
Izraz organske materije koristi se za
opis mrtvih ili raspadajuih ostataka ivih
bia (biljaka i ivotinja) i ubriva. One su
kljuni deo zemljita koji obezbeuje hra-
nu za iva bia koja postoje u, i na njemu,
posebno za biljke kojima su glavni izvor
azota. Bez organskih materija zemlja bi bi-
la samo sterilna praina od stena. Organiz-
mi koji ive u zemlji i prirodna oksidacija
stalno razlau organske materije. One se
obnavljaju u prirodnom ciklusu ivota i
smrti. Konaan proizvod razlaganja organ-
skih materija je humus. On je dragoceni
rezervoar vode i hranljivih sastojaka, a
pomae i formiranje stabilnih grudvica
zemlje. Ukratko, organske materije:
- hrane iva bia u zemlji;
- podstiu raznovrsnost flore i faune u
zemlji;

neki vidljivi stanovnici podzemlja

Gliste, puevi, stonoge i grinje, umski crvi, tvrdokrilci i njihove larve... Veina organiza-
ma koji ive u zemlji nevidljivi su golim okom. U siune oblike ivota ubrajaju se valj-
kasti crvi i gljive koje ih love i jedu.

grudvice zemlje
Razne vrste mineralnih estica, zajedno sa organskim materijama, formiraju zemljane
grudvice velike po nekoliko milimetara u preniku. Mrea pora izmeu njih, koja zadr-
ava vodu i vazduh, ini prostor u kom raste korenje i borave ivotinje i mikroorganiz-
mi. Kad zemljite ima dobru strukturu, grudvice se ne raspadaju lako i mogu da izdre
kiu i obraivanje. Kad je struktura loa, one se brzo raspadaju. Najoigledniji primer je
tvrda kora ili pokorica, koja nastaje na povrini kad se zemljite slabog kvaliteta isui.
36 ORGANSKA BATA

- poboljavaju fiziku strukturu zemlji- moda ete morati da u zemljitu povea-

ta;
- snabdevaju biljke hranom;
- apsorbuju vodu;
- zadravaju hranljive sastojke za biljke;
- amortizuju zemljite od promena pH
vrednosti.
Hranljivi sastojci za biljke
Biljke se hranom snabdevaju od razlaga-
nja mineralnih estica i organskih materi-
ja. Zemlja sadri irok spektar hranljivih
sastojaka koji su potrebni, u veim ili ma-
njim koliinima (makroelementi i mikroele-
menti, tj. elementi u tragovima), biljkama
za zdrav rast. Veina hranljivih sastojaka
neophodnih za rast biljaka potie od osno-
vnih mineralnih estica koje ine okosnicu
zemljita. Oni se nalaze i u organskim ma-
terijama. Azot postoji samo u ivom (ili
raspadajuem) tkivu, pa su njegov glavni
izvor kabaste organske materije.
U veini tipova zemljita moe da se na-
e potpun spektar hranljivih sastojaka za
biljke. Zavisno od vrste biljaka koju gajite,
te nivo azota, fosfora, kalijuma i magnezi-
juma - hranljivih sastojaka koje biljke kori-
ste u najveim koliinama. I drugi minera-
li povremeno mogu nedostajati, to za po-
sledicu ima niz simptoma (videti str. 86).
Meutim, ti simptomi nisu uvek posledi-
ca nedostatka nekog hranljivog sastojka u
zemlji. I viak nekog od njih - uzrokovan
dodavanjem previe ubriva, na primer -
moe da izmeni hemijski sastav zemljita i
uini druge sastojke nedostupnim biljka-
ma. Loa struktura, nedostatak vode i nes-
tabilna pH vrednost takoe mogu da spre-
e da biljke dobijaju hranljive sastojke koji
su im neophodni. Neki od njih, ukljuujui
azot, lako se ispiraju iz zemljita.
U naelu, nema potrebe da se brinete
zbog preciznih nivoa hranljivih sastojaka u
zemlji. Primenom organskih metoda brige
o zemljitu obezbediete biljkama dobru,
uravnoteenu ishranu. Meutim, u novoj
bati, ili tamo gde biljke ne uspevaju bez
nekog oiglednog razloga, bie od koristi
da date zemljite na analizu, kako biste ot-

kakO HRanljivi SaStOjCi DelUjU

Mnogi hranljivi sastojci potrebni su za razne aspekte rasta biljaka. Od glavnih sastojaka,
odnosno makroelemenata, azot podstie rast lia i izdanaka, dok je magnezijum va-
an za stvaranje hlorofila, pigmenta od kog lie ima zelenu boju. Fosfor podstie rast
korenja; kalijum je od kljunog znaaja za cvetanje, formiranje plodova i uvrivanje
rasta, poveanje otpornosti na tetoine, bolesti i mraz.

HemijSki SimBOli
Hranljivi sastojci za biljke obino se oznaavaju hemijskim simbolima - koji se sastoje od
jednog ili dva slova - naroito u oblasti mineralnih ubriva, u kojoj je NPK (azot-fosfor-
kalijum) srazmera najistaknutiji aspekt obeleavanja proizvoda. Meutim, i za organske
batovane korisno je da naue ove konvencionalne skraenice.
makroelementi
Azot (N), Fosfor (P), Kalijum (K), Magnezijum (Mg), Kalcijum (Ca), Sumpor (S).
mikroelementi, elementi u tragovima
Gvoe (Fe), Mangan (Mn), Bakar (Cu), Cink (Zn), Bor (B), Molibden (Mb).
Simboli se pojavljuju i zajedno da bi oznaili hemijska jedinjenja - po pravilu su to uobi-
ajeniji oblici u kojima hranljivi sastojci mogu da se primenjuju. Na primer, kameni fos-
fat se pie kao P2O5, potaa kao K2O, a kre ili kalcijum karbonat kao CaCO3.
ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU
Saznajte vie O vaem zemljitU
Profili zemljita
Dobar nain da nauite vie o strukturi zemljita
jeste da iskopate rupu i pogledate presek koji se
naziva i profil zemljita. To zahteva prilino kopa-
nja, ali ete dobiti mnogo podataka, to e vas
potedeti razoaranja u budunosti.
Iskopajte rupu koja je dimenzija najmanje 1m x
1m i otprilike isto toliko duboka. Oistite jedan zid ru-
pe i paljivo pogledajte. Najverovatnije ete videti
dva, ponekad i tri, jasno izdvojena sloja.
- Gornji sloj bie najtamniji, posebno nekoliko
centimetara pri vrhu, ako je zemljite prethodno do-
bro odravano. U gornjem sloju, koji moe da bude
dubok od 5 do 60 cm, koncentrisana je veina or-
ganskih materija i ivog sveta. Dubina i sastav zavi-
se od geografskog poloaja i prethodne brige o ze-
mljitu. Mogue je da otkrijete velike varijacije u raz-
nim delovima vae bate.
- Gornji sloj prelazi u donji tamo gde zemljite
dobija vidljivo drugaiju boju. Duboko korenje prodi-
re u donji sloj da bi u njemu nalo vodu; osim vode,
ovaj sloj sadri veoma malo organskih materija. Sta-
nje donjeg sloja utie na odvoenje vode (drenau)
iz zemljita.
- U naroito plitkim zemljitima moda ete
pronai i trei, stenoviti sloj.
Uzimanje uzorka zemljita
Ako nameravate da poaljete zemljite na analizu
hranljivih sastojaka i pH vrednosti, vano je da uz-
mete reprezentativni uzorak; u suprotnom, rezultati
nee imati smisla. Za analizu je potrebna samo ma-
la koliina, ali ona mora valjano da prezentuje hilja-
de kilograma zemlje u vaoj bati.
Treba da:
- uzmete zemlju s dubine od 15 cm;
- uzmete odvojene uzorke s delova koji su bili ob-
raivani na razliite naine;
- uzmete zemlju s najmanje 10 mesta iz razliitih
delova, odabranih nasumice. Stavite zemlju u istu
plastinu kofu i dobro je izmeajte batenskom lopa-
ticom ili nekom drugom alatkom. Iz te smese uzmite
konaan uzorak.
Ne treba da:
- uzimate uzorke iz zemlje kojoj su nedavno
dodavani kre ili ubrivo, ili s mesta blizu gomila
37
komposta, kao i mesta na kojima se loila vatra ili
onih pored ivica;
- uzimate samo jednu lopaticu zemlje;
- dodirujete uzorke.
merenje pH vrednosti
Postoji nekoliko naina merenja pH vrednosti.
- Mera. Kupite obian mera koji pokazuje pH
vrednost gotovo neposredno poto se zabode u
zemlju. On moda nije sasvim taan, ali brzo daje
pribline podatke, a ima prednost da moete da oi-
tavate vrednost s razliitih mesta u bati.
- Pribor za merenje. Najjednostavniji i najjeftiniji
pribori za merenje pH vrednosti koriste tenost koja
menja boju. Oni su malo komplikovaniji od meraa,
ali daju prilino precizne rezultate. Uzimajte uzorke
iz razliitih delova bate.
- Analiza. Za potpuno tane rezultate, poaljite
uzorak u laboratoriju, po mogustvu neku koja prua
usluge za organske batovane. Vano je da su uzo-
rak ili uzorci reprezentativni za batu.
Biljke indikatori
Pogledajte biljke koje ve rastu u bati i oko nje.
Te biljke indikatori mogu da vam kau mnogo o
hemijskom sastavu zemljita. Meutim, imajte na
umu da biljke koje uspevaju na ekstremnim tipovima
zemljita uspevaju i na prosenim, zato dobro pog-
ledajte obraivane, ali i divlje delove da biste stekli
bolji uvid. Jo jedna napomena: ako ste se uselili u
novu kuu s batom koja je stvorena ni iz ega, ne
zaboravite da je uobiajena praksa graevinara da
nanose gornji sloj (esto da bi prikrili mnogobrojne
propuste) i da on nije u skladu sa zemljitem na tom
lokalitetu.
- Masna glina/vlano zemljite. Podbel, evar,
rastavi.
- Tresetno/kiselo zemljite. Azaleje, rododen-
droni, borovnica, planinski lovor; plave hortenzije
zadravaju boju samo na kiselom zemljitu.
- Peskovito, suvo zemljite. Prkos, svilenica.
- Bazno zemljite. Kravlja trava, grbaica, udovi-
ica, bukva, pavit.
38
krili eventualne nedostatke ili neravnoteu.
U idealnom sluaju, obratite se ustanovi
koja radi posebne analize za organsku pro-
izvodnju; tako ete saznati pokazatelj po-
tencijala zemljita, a ne samo hranljivih
sastojaka koje trenutno sadri.
Hemijski sastav zemljita
Vana karakteristika zemljita je njegova
kiselost, koja se izraava pH vrednou.
Skala pH vrednosti poinje od 1, to ozna-
ava ekstremnu kiselost, do 14, to pred-
stavlja ekstremnu baznost supstance. U
dobrom delu tipova zemljita raspon pH
vrednosti kree se od 4 do 8, a veina bi-
ljaka raste u sredinama u kojima je taj ras-
pon od 5,5 do 7,5. Ukrasne biljke uglav-
nom podnose iri spektar pH vrednosti,
iako neke od njih, kao to su mnoge vrste
rododendrona i vresova, rastu samo u ki-
selijim zemljitima, dok druge podnose i
visoku pH vrednost. Povru odgovara pH
vrednost u rasponu od 6,5 do 7, vou od 6
do 6,5 (za vie detalja, videti odgovaraju-
a poglavlja). PH vrednost kontrolie nivo
kalcijuma u zemljitu. Kalcijum se ispira iz
zemljita, naroito ako dobro odvodi vodu,
ime ono postaje kiselije.
kakav znaaj ima pH vrednost?
Vrednost pH odreuje dostupnost hran-
ljivih sastojaka biljkama. U veoma kiselom
zemljitu hranljivi sastojci mogu da budu
isprani ili da se iz zemlje rastvore u vodi do
nivoa kad postaju otrovni. Na drugom kra-
ju skale, hranljivi sastojci mogu da budu
zatvoreni u zemlji i nedostupni biljkama.
Biljke koje mogu da rastu u zemlji sa ek-
stremnim pH vrednostima prilagodile su se
tim uslovima.
Takoe, pH vrednost utie na raznovrs-
nost i aktivnost ivog sveta u zemlji. Boles-
ti, poput krastavosti krompira, imaju tee
posledice u baznom zemljitu. umski crvi
i injaci ei su u kiselom zemljitu, ali toga to su dobre za zemlju, ovakvo kori-
ga gliste ne vole.
ORGANSKA BATA
zato je potrebno da testirate pH
vrednost?
Testiranje pH vrednosti (tekst u tabeli na
sledeoj strani) pomoi e vam u izboru
odgovarajuih biljaka. Uvek testirajte pH
vrednost pre nego to zemlji dodate kre,
na primer, u delu bate za povre. Prete-
rana koliina moe da zarobi neke hranlji-
ve sastojke u zemljitu i uini ih nedostup-
nim biljkama.
ORganSkO ODRavanje
zemljita
Kako ete tretirati vae zemljite zavisi
od njegovog tipa, prethodnog odravanja i
onoga to raste - ili e rasti - na njemu.
Ako, na primer, za siromano, ocedito ze-
mljite odaberete biljke koje vole suu,
njima nee biti potrebno mnogo nege. Li-
vadu s poljskim cveem, kojoj treba zem-
ljite s niskim sadrajem hranljivih sastoja-
ka, brzo e potisnuti druge vrste ako po-
nete da je ubrite. S druge strane, zbijena
glina u bati novoizgraene kue zahteva-
e znatan napor da bi bila obogaena.
bunju koje raste na zemljitu s puno ilo-
vae bie potrebno samo povremeno pre-
krivanje smesom slame i ubriva, dok e
za deo s povrem biti neophodno planira-
nje programa odravanja da bi ono odra-
lo svoje karakteristike.
Organski pristup
Organski pristup brizi o zemljitu je kom-
binacija dobre hortikulturalne prakse i ko-
rienja, kad je potrebno, kabastih organ-
skih materija kao to su kompost i ivotinj-
sko ubrivo, uz dodatak organskih ubriva
(prirodnih proizvoda ivotinjskog, biljnog i
mineralnog porekla). Organski dodaci es-
to su reciklirane otpadne materije. Pored
enje pomae da se izbegne zagaenje
koje bi izazvalo njihovo odlaganje na de-
ponije i mesta za spaljivanje. Organski
batovani, sledei primer koji im daje pri-
ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU 39

roda, recikliraju biljne i ivotinjske otpatke,
hranei na taj nain zemljite, a ne direk-
tno biljke. ivotinje koje ive u zemljitu
razlau organske materije. U tom procesu
poboljava se struktura zemljita, a hran-
ljivi sastojci postaju dostupni biljkama. Bi-
oloki aktivno zemljite je zdrava sredina
za proizvodnju.
nim izborom brzo rastvorljivih hranljivih
sastojaka - koji niim ne doprinose ivom
svetu ili strukturi zemljita. One mogu da
se ukopavaju ili posipaju po zemlji u mea-
vini sa slamom ili liem. Biljke koje se
hrane organski, manje su privlane za te-
toine i bolesti ijem suzbijanju pomae
organski kompost.

kabasti obogaivai zemljita izbegavanje zbijanja zemljita

Kabaste organske materije (videti str.
41), budui da su organskog porekla,
sadre irok spektar osnovnih hranljivih
sastojaka i mikroelemenata, za razliku od
instant mineralnih ubriva sa ogranie-
Do zbijanja dolazi kada se po zemljitu
esto hoda ili se obrauje u vlanim uslo-
vima. To ete izbei tako to ete praviti
staze ili gajiti biljke u lejama koje su do-
voljno uske da mogu da se obrauju sa

naela ORganSke BRige O zemljitU

- Hranite zemljite. Kabaste organske materije obogauju ishranu ivog sveta u zem-
ljitu. Zauzvrat, ivi svet poboljava njegovu strukturu i plodnost.
- Hodajte paljivo. Zbijeno zemljite nema vazduha, korenje teko prodire u njega i
nije pogodna sredina za ivotinje koje ive u zemlji.
- kopajte samo kad je neophodno. Kopanje ima svoju svrhu, ali moe da uniti
strukturu zemljita.
- Prekrivajte zemljite. Prekriva od biljaka ili smese organskih materija titi struktu-
ru zemljita.
-vodite rauna o koliini hranljivih sastojaka. Vie problema uzrokuje previe
nego premalo ubrenja. Neka vam pokazatelj bude to kako biljke reaguju.
- Proverite pH vrednost pre nego to dodate kre. Previe krea moe da uini
hranljive sastojke nedostupnim.

Rad sa staze
Uske leje su idealno ree-
nje za teka zemljita; izdi-
zanje leja omoguuje doda-
vanje dovoljne koliine
organskih materija, a obra-
ivanjem sa staze izbegava
se zbijanje zemljita zbog
hodanja po njemu.
40 ORGANSKA BATA

staza koje prolaze pored njih. I esto kori-
enje motokultivatora moe da uzrokuje
stvaranje zbijenog sloja ili ploe ispod
povrine zemljita.
kopanje i kultivisanje
Kopajte samo kad je potrebno, ali ne
previe esto. Kopanje je neophodno da bi
se razbilo tvrdo i zbijeno zemljite, ali re-
dovno kopanje ubrzava razlaganje organ-
skih materija - koje su sutinska kompo-
nenta dobrog zemljita. Ovaj vid obrade,
takoe, podstie rast korova. Svaki put
kad prevrnete zemlju, na povrinu izbacu-
jete novu koliinu semena korova koje e
da proklija.
Kopajte samo kada su uslovi dobri, naro-
ito ako je zemljite u bati jako. Ne bi tre-
balo da bude toliko vlano da se lepi za
aov, ni toliko suvo da morate da razbijate
veliko grumenje.
Sasvim je mogue odravati batu bez
redovnog obraivanja. U poglavlju Gajenje
povra nai ete podatke o sistemu bato-
vanstva bez obrade (videti str. 295).
Prekrivanje zemljita
Redovno prekrivanje zemljita organ-
skim materijama koje ga obogauju uini-
e uda za strukturu njegovih najvanijih,
gornjih slojeva - tako da e seme koje klija
i voda lake prodirati u zemlju. Ovaj postu-
pak pomoi e i odravanju vlage u zemlji-
tu. Smese za prekrivanje izoluju zemljite
od naglih promena temperature i vlanos-
ti. Zbog toga je vano da ne prekrivate

OBRaDa zBOg RazBijanja zBijenOSti

- Podelite deo koji treba da kopate napola, uzdu.
- Iskopajte brazdu dubine jednog aova - ili koliko je dubok gornji sloj zemljita, ako je
plii od jednog aova.
- Rastresite dno brazde grabuljama. Zabodite iljke vertikalno i polako vucite grabulje
napred-nazad.
- Iskopajte sledeu brazdu i zemljom iz nje popunite prvu.
- Nastavite do kraja parcele, zatim se okrenite i vratite u suprotnom smeru.
- Popunite poslednju brazdu zemljom iz prve brazde.

Rasporeivanje teine
Kad je zemljite vlano,
radom s daske rasporedie-
te telesnu teinu i zatititi
strukturu zemljita, naroito
na glinastim i muljevitim
terenima.
ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU 41

suvo zemljite pre nego to se dobro nato-

pi kiom. Saekajte da se ono zagreje pre
nego to prekrijete mlade biljke. (Ako ga
prekrijete dok je hladno, ono e zadrati
nisku temperaturu, to e usporiti rast i
mlade biljke uiniti osetljivijim na napade
tetoina.) Dodatna korist od prekrivanja
jeste da suzbija rast korova (videti str. 76-
74) i privlai bube, stonoge i druge prirod-
ne neprijatelje tetoina. Drite smesu da-
lje od osnove veine biljaka, naroito onih
koje imaju drvenastu stabljiku, da biste iz-
begli podsticanje truljenja.
ive smese za prekrivanje ili
zelenina ubriva
Zelenina ubriva (videti str. 55) gaje se
radi prekrivanja golog zemljita - preko zi-
me, na primer, ili ako izmeu biljaka posto-
ji veliki razmak. To su biljke koje se gaje
da bi titile, gradile strukturu zemljita i
spreavale ispiranje hranljivih sastojaka.
Leguminozno zelenino ubrivo je koristan
izvor azota, koji iz vazduha uzimaju bakte-
rije koje ive na kvricama korenja. Ovi
azotofiksatori su korisni za proizvodnju po-
vra.
menjanje hemijskog sastava
zemljita
Organska ubriva mogu da se koriste
samo da bi zemljite snabdela dodatnim
hranljivim materijama. Druga jedinjenja
na mineralnoj osnovi mogu da se koriste
da bi se izmenila pH vrednost zemljita;
najee da bi se poveala baznost doda-
vanjem krea (str. 59).
kaBaSte ORg. mateRije za
OBOgaivanje zemljita
Kabaste materije ivog porekla odrava-
ju i poboljavaju strukturu zemljita - po-
maui slabijim tipovima zemljita da zadr-
avaju hranljive sastojke i vodu, a teim
tipovima da delotvornije odvode vodu.
One snabdevaju zemljite hranljivim, po-
sebno za biljke, materijama koje nastaju
razlaganjem uz pomo organizama koji i-
ve u zemljitu. Tabela na sledeoj strani
navodi spisak kabastih organskih materija
koje obogauju zemljite. Svaka od njih
ima klasu plodnosti kao vodi za vred-
nost hranljivih sastojaka, naroito za sadr-
aj azota. Klase su samo grubi pokazatelj,
jer taan sadraj hranljivih sastojaka u
ovoj vrsti materija moe znatno da varira,
zavisno od osnovnih sastojaka i naina
skladitenja. Ne zaboravite da esto nema
potrebe da koristite materije bogate hran-
ljivim sastojcima. Obogaivai zemljita s
niskom klasom plodnosti mogu da budu
izuzetno delotvorni u odravanju plodnosti
zemljita, uprkos malom sadraju hranlji-
vih sastojaka.
Mnoge materije, kao to su kuhinjski i
batenski otpad i ivotinjsko ubrivo, obi-
no se kompostiraju pre upotrebe da bi se
stabilizovali njihovi hranljivi sastojci za bilj-
ke i da bi se uinile lakim za upotrebu.
izvori organskih materija za obo-
gaivanje zemljita
Recikliranje, koje predstavlja jedno od
osnovnih naela organske proizvodnje,
smanjuje potrebu za dodacima, a istovre-

makSimalne gODinje kOliine

- Obogaivai visoke klase plodnosti - do jedna puna zidarska kolica, 50 litara na
5 m2. Tako ete dobiti ravnomeran sloj dubok priblino 5 mm.
- Obogaivai srednje klase plodnosti - do dvoja ili troja puna zidarska kolica, 100
litara na 5 m2, to ini ravnomeran sloj od priblino 1 cm dubine.
- Obogaivai niske klase plodnosti - mogu da se primenjuju u veim koliinama i
ee, ako je potrebno. U obliku smese s lakim materijalima kao to su kora drveta ili
slama, nanosite sloj od 15 cm; neka sloj bude debeo do 10 cm ako pravite smesu s
teim materijalima ili s kompostom od lia koji se gusto sabija.
42 ORGANSKA BATA

meno i zapreminu otpada koji treba da
se odlae. Retko se dogaa da bata moe
da bude u potpunosti dovoljna za ovakve
potrebe, ali treba da reciklirate sve kaba-
ste materije iz kue i bate za tu svrhu.
Potrebnu koliinu moete da dopunite iz
odgovarajuih izvora u okolini.
Ako niste u mogunosti da sami napravi-
te dovoljno materijala za obogaivanje ze-
mljita, moete da nabavite komercijalne
materije, kao to su kompostirano ubrivo
i biljni otpad. Kad god je mogue, birajte
proizvode koji su na neki nain odobreni
od strane organizacija za izdavanje organ-
skih sertifikata. Kada niste sigurni, proveri-
te kod snabdevaa poreklo sastojaka. Re
organski nije dovoljna sama po sebi; ona
moe da znai samo to da su sastojci i-
vog porekla, a ne i da su pogodni za or-
gansku batu.
nanoenje organskih materija na
zemljite
Svi obogaivai zemljita mogu da se
primenjuju kao smesa, a veina moe i da
se ukopa u zemlju. Stavljajte ih u gornji
sloj, u dubini od 15 do 20 cm, u kom se
nalazi glavno korenje preko koga se biljke
hrane i za koji je dobra struktura od klju-
nog znaaja. Materije iz niske i srednje
klase plodnosti koristite samo u prolee i
leti; njihovi hranljivi sastojci bie isprani iz

NEKE ORGANSKE MATERIJE ZA OBOGAIVANJE ZEMLJITA

Materija Klasa plodnosti* Napomene
Kora, fino seckana Niska Videti Smese za suzbijanje korova, str. 74
Kompost, batenski Srednja Videti str. 43-49
Kompost, gradski Niska Kompost iz velikih pogona za kompostira
nje, u kojima se reciklira zeleni otpad; dobar
izvor kalijuma; mali sadraj azota
Kompost s glistama Visoka Videti str. 50-55
(uglavnom od otpa-
daka od povra)
Seno Srednja Koristite samo u smesi
Kompost od lia Niska Kompostirano jesenje lie
ubrivo, ivotinjsko Srednja do visoka Treba da bude sasvim zrelo pre upotrebe; na-
bavite ga s neintenzivnih ili organskih farmi
Istroeni kompost Srednja esto je baznog karaktera; nabavite ga od
od peuraka organskih proizvoaa da biste izbegli
zagaenje od pesticida
Komercijalni proizvodi Promenljiva Moe da se nabavi materijal pakovan u
-kompostirana ubriva, dakove
biljni otpad, otpaci hrane
Odseene grane, Niska do srednja Kompostirajte pre upotrebe (videti str. 43-49)
seckano zelenilo
Odseene grane, Niska Nanosite kao deo smese samo oko drvea,
seckani drveni delovi bunja i viegodinjih biljaka; kompostirajte
pre upotrebe (videti str. 43-49)
Slama Nisko Nabavite sa organskih farmi ako je mogue
Drveni opiljci i Niska Nanosite kao deo smese samo oko drvea,
gruba kora od drveta bunja i viegodinjih biljaka
Napomena: Samo se zadnje etiri grupe materija ne ukopavaju.
*Odnosi se na sadraj hranljivih sastojaka u materiji, naroito na azot.
ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU
zemljita ako ih koristite preko zime. to
se koliina tie, izreka ako je malo dobro,
mnogo je jo bolje ne vai kad je u pita-
nju dodavanje hranljivih sastojaka zemlji-
tu. Previe azota, na primer, podstie rast
lia na utrb cvea i plodova. Svaki viak 46-47) izgleda urednije i lake se odrava.
moe da se pretvori u otpad i da bude
ispran iz zemljita u odvodni sistem.
PRavljenje BatenSkOg
kOmPOSta
Gomila komposta istovremeno je pogon
za reciklau kuhinjskog i batenskog otpa-
da i mala fabrika za proizvodnju prvoklas-
ne materije - batenskog komposta name-
njenog za obogaivanje zemljita srednje
klase plodnosti. Svaka bata trebalo bi da
ima jednu ovakvu gomilu - ili dve, tri...
Pravljenje komposta esto se doivljava
kao sloen posao, a u stvari nije toliko
teko. Svako moe da naui kako se ovo
radi. Sam proces pretvaranja otpadaka u
kompost vre organizmi, od mikroba do
glista, koji se pojavljuju kao nekom natpri-
rodnom silom. Sve to treba da uradite
jeste da nagomilate odreenu koliinu sas-
tojaka i prepustite je njima.
mesto za gomilu. Kontejner s kompostom moe da se smesti u ugao ukrasne bate ili na
sredinu parcele s povrem.
43
gde da pravite kompost
Kompost moete da pravite u jednostav-
noj, prekrivenoj gomili u uglu vaeg dvori-
ta, ali kontejner za kompost (videti str.
Gomila ili kontejner treba da budu smete-
ni blizu gole zemlje ili trave, ne na tvrdoj ili
poploanoj povrini. Mogu da budu na
suncu ili u senci, a ono to je vano jeste
da budu pristupani, s dovoljno slobodnog
prostora oko sebe za dodavanje, preme-
tanje i prevrtanje materijala.
Veliina gomile ili kontejnera treba da
zavisi od koliine materijala koji komposti-
rate. Vee gomile su bolje, ali odaberite
veliinu koja vama odgovara. Ako imate
veliku batu, moda e vam biti potrebno
vie od jednog kontejnera. Ako ne pravite
mnogo batenskog otpada, ali elite da
kompostirate ostatke iz kuhinje, razmotrite
pravljenje gomile od celuloznog materijala
(videti str. 44) ili postavljanje kontejnera s
glistama (videti str. 51).
ta da stavite u gomilu komposta?
Glavni sastojci u batenskoj gomili naj-
ee su korov, trava i drugi zeleni otpaci,
44 ORGANSKA BATA

kOnaan PROizvOD
Batenski kompost je izdana, tamna materija nalik zemljitu. Kad sazri, ima prijatan,
zemljan miris.

uz dodatak otpadaka od voa i povra iz
kuhinje. Kao pojaanje, moete da dodate
druge materije, kao to je slama sa ubri-
vom. Sve to je ivog porekla bie kompo-
stirano, ali neke materije najbolje je izbe-
gavati iz zdravstvenih ili praktinih razloga.
zeleni i smei sastojci
Klju za pravljenje dobrog komposta jes-
te upotreba smese raznih sastojaka. Svei,
vlani materijali kao to je pokoena trava,
brzo trunu i pretvaraju se u smrdljivu ma-
su; to su takozvani zeleni sastojci. Njih
treba meati sa vrim, suvljim materija-
ma kao to su uvele biljke iz leja - sme-
im sastojcima, koji sporije trunu. Oni su
izvor neophodne celuloze, koja kompostu
daje dobru strukturu. Mnoge materije za
kompostiranje imaju dobru ravnoteu
izmeu zelenih i smeih sastojaka. Posle
izvesnog vremena posveenog pravljenju
komposta, stei ete oseaj za dobru me-
avinu. Ako je sadraj gomile vaeg kom-
posta vlaan i smrdljiv, dodajte vie sme-
ih sastojaka; ako je suv, ubacite jo zele-
nih.
Jedini dodatni sastojci koji su vam potre-
bni jesu vazduh i voda. Izmeajte materi-
jale koji se dobro sleu i istiskuju vazduh,
kao to je pokoena trava, s materijama
koje su rastresitije i obezbeuju prisustvo
vazduha. Nakvasite suve materije, ili ih
meajte sa zelenim sastojcima.
kompostiranje materija bogatih
celulozom
Istraivaki projekat koji je sproveo Cen-
tar za alternativnu tehnologiju u Velsu us-
tanovio je da je jedan od glavnih problema
kompostiranja, naroito u manjim bata-
ma, nedostatak smeih sastojaka i njihova
neravnotea sa zelenim sastojcima, koji se

ta kOmPOStiRati
irok spektar organskog otpada moe da se reciklira na gomili komposta. Velike kolii-
ne materija koje su oznaene zvezdicom (*) u donjem tekstu najbolje je drati u zaseb-
nim gomilama. U ostale materije koje mogu da se kompostiraju ubrajaju se pepeo od
drveta i ljuske od jaja. Meutim, nemojte da dodajete:
- ostatke mesa i ribe; - upotrebljene pelene;
- staklo i konzerve; - pepeo od uglja;
- psei izmet; - plastiku;
- maji izmet; - sintetika vlakna.

SaStOjCi za gOmilU kOmPOSta

zeleni - brzo trunu: Lie gaveza, pokoena trava, ivinski otpad (bez podloge), mladi
korov i druge biljke, kopriva
meoviti: Ostaci voa i povra, lie rabarbare, upotrebljene vreice aja, ostaci povrt-
nih biljaka, ivotinjsko ubrivo sa slamom, seeno cvee, meki odseeni delovi ivice, iz-
met biljojednih kunih ljubimaca, viegodinji korov*
Smei - sporo trunu: Stara slama, tvrde stabljike povra, zeljaste stabljike, stare biljke
iz leja, jesenje lie*, drvenasti ostaci orezivanja*, tvrdi i zimzeleni ostaci orezivanja ivi-
ca*, kartonska ambalaa, kutije od jaja, papirne kese i slini proizvodi, izguvani, novine
ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU 45

uglavnom svode na kuhinjske otpatke. Da kompostiranja, ali izmeana gomila treba-

bi reili ovaj problem i obezbedili ravnote-
u potrebnih sastojaka, istraivai su razvi-
li tehniku kompostiranja materija bogatih
celulozom, koja koristi staru hartiju i am-
balau, na primer kuhinjski papir, papirne
kese i kartonsku ambalau. Ove materije
se guvaju pre nego to se dodaju na go-
milu, otprilike u istoj zapremini kao i ku-
hinjski otpaci. Proces kompostiranja je
spor, ali ne zahteva naknadnu panju.
aktivatori komposta
Zeleni sastojci, koji brzo trunu, aktiviraju
gomilu (zapoinju kompostiranje). Na tri-
tu postoje razne vrste komercijalnih akti-
vatora za koje se tvrdi da ubrzavaju proces
lo bi da se savreno dobro kompostira i
bez njih.
kompostiranje korova i bolesnih
delova biljaka
Da biste izbegli rizik od irenja korova
koji ste uklonili, kompostirajte ga pre nego
to pusti seme. Stavite viegodinje kore-
nje u plastinu kesu, pomeajte ga s poko-
enom travom i ostavite da truli godinu
dana. Kad istruli (zgore), dodajte ga na
gomilu komposta.
Bioloke aktivnosti u gomili komposta su
toliko velike da mogu da suzbiju mnoge
biljne bolesti. Taj proces dodatno pospeu-
je zagrevanje kompostne mase, ali ipak ni-

jednostavan kontejner. Ovaj kontejner za kompost je jednostavan za izradu i jeftin. Ta-

koe, odlian je za recikliranje kartonskih kutija.
ekiem ukucajte u kvadrat etiri stuba u zemlju, oko njih obavijte icu za kokoinjac, sa
unutranje i sa spoljne strane i privrstite je ekserima (1). Kad je budete sekli, ne zaboravi-
te da presavijete sve otre ivice. U prostor izmeu dva sloja ice zavucite karton (2) zbog
izolacije. Prednju stranu moete da ostavite otvorenu zbog lakeg pristupa (3), ili etvrtu
stranu kontejnera napravite na arkama, kao kapiju, koja e drati gomilu urednom. Prekrijte
gomilu starim tepihom, ceradom ili slinim materijalom (4).
46 ORGANSKA BATA

je dobro da u nju dodajete biljke zaraene
teim bolestima kao to su kupusna kila i
bela trule. Isto tako, lie zaraeno pla-
menjaom krompira drite dalje od kontej-
nera za kompost. Ono predstavlja rizik za
useve krompira i treba ga unititi.
Ostaci od orezivanja ivica i drvea
Mlade i meke ostatke od redovnog ore-
zivanja ivih ograda dodajte gomili kompo-
sta, a tvrde i zimzelene, koliko god da ih
ima, kompostirajte odvojeno, prethodno ih
po mogustvu isitnivi. Zatim ih nagomilaj-
te ili stavite u kontejner za kompost i obil-
no natopite vodom. Umeajte zelene sas-
tojke, ili dodajte teno ubrivo bogato
azotom, kao to su sokovi od koprive ili
gaveza (videti str. 207), da biste ubrzali
proces. Smesu koristite posle najmanje
est meseci, za prekrivanje izraslog bunja
i drvea.
Recikliranje drvenastih otpadaka
Tvrde i grube materije kompostirae se
mnogo bre ako se iseckaju na manje par-
ie. Otar aov see sve osim komada dr-
veta. Za njih koristite mehanike seckalice.
Povremeno iznajmite ovu mainu ili kupite

kontejneri za kompost. 1. etiri stuba, malo ice za kokoinjac i prednji deo od drvenih
letava ine jednostavan, ekonomian kontejner; 2. Drvena kutija od letava (videti i sliku na
sledeoj strani) pojednostavljuje punjenje i pranjenje komposta; 3. Tradicionalni drveni no-
vozelandski kontejner za kompost. Idealno je da postavite dva takva jedan pored drugog,
tako da jedan punite dok u drugom zri kompost. Pokretne strane omoguuju lak pristup; 4.
Reciklirani plastini kontejneri su kompaktni i obino nemaju dno; jednostavno ih podignite
sa zemlje da biste doli do komposta.
ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU 47

ta ini DOBaR kOntejneR za kOmPOSt?

- vrste stranice. - Minimalna zapremina od 300 litara, od-
- Otvorena osnova. nosno dimenzije od 75 cm x 75 cm x 1 m.
- irok otvor na vrhu zbog lakeg punjenja. - Stranice koje mogu da se pomeraju ili
- Vodootporni poklopac ili prekriva koji kontejner koji se podie, zbog pristupa
nee oduvati vetar. kompostu.

najjau ukoliko ste u prilici da je sebi priu-
tite. Isprobajte vie maina - neke su
mnogo tie i lake za upotrebu od drugih.
Kad koristite seckalicu, uvek nosite od-
govarajau zatitnu opremu - naoare, slu-
alice i deblje rukavice, i nikad ne istite
rukama materijal koji se nagomilao ili za-
glavio u maini. Ako imate prostora, drve-
naste otpatke moete da nagomilate u ug-
lu bate kroz koji se ne prolazi esto, i os-
tavite ih da trule nekoliko godina. Oni e
postati dragoceno stanite za divlje ivoti-
nje (videti str. 191). Neto od njih moi
ete da koristite i u bati - kao pritke, na
primer. Ako ne moete da reciklirate drve-
nasti otpad u bati, moda moete na lo-

kutija za konicu. Kutija za konicu je tip drvenih kontejnera koji se najlake sastavljaju,
a ima i tu prednost da izgleda uredno u batenskom okruenju. Moe da se ofarba i iara, a
neki prave i drveni poklopac radi potpunog utiska. Drveni slojevi se sastavljaju na isti nain,
s gredicama u uglovima koje se malo izdignu (1), tako da svaki sloj vrsto nalegne odozgo
na onaj ispod sebe. Kontejner moete da nadograujete tempom kojim ga punite (2, 3), do
visine od otprilike jednog metra. Kako se sadraj razlae, tako se kompost slee, i moe da
se ukloni kako bi se zapoela nova gomila. Prevrtanje komposta je lako u ovom tipu kontej-
nera, ako deo zemljita pored njega ostavite slobodan: jednostavno skidajte sloj po sloj i sla-
ite ih pored kontejnera, a prevrnite ih kad ih vraate na novu gomilu (4).
48
Proces kompostiranja
Ako kontejner punite postepeno, prvo e
se razlagati donji slojevi, oslobaajui top-
lotu koja e se podizati kroz gomilu, a gu-
biti ako gomila nije pokrivena ili ako je
kontejner otvoren. Toplota je vana za pro-
ces kompostiranja, zato prekrivajte gomilu
da biste unutra zadrali toplotu. Prekriva
e, takoe, zadrati vlagu i sprati kiu da
prodire u gomilu. Moete dodatno da izolu-
jete kompost tako to ete napraviti ebe kuhinje, prekrivajui zemljom sve to do-
od postavljene plastike.
kompostiranje u brazdi
Jo jedan nain kompostiranja otpadaka
od povra i iz kuhinje jeste da ih zakopa-
kalnoj deponiji smea. Izbegavajte da ga
spaljujete jer tako zagaujete okolinu, a i
nije praktino, osim ako nemate obolele
biljke koje morate da uklonite.
kontejneri za kompost
Kontejneri za kompost mogu da se kupe
ili naprave, poeljno je od recikliranog ili
ponovo upotrebljenog materijala. Njihov
izgled zavisi od vas dokle god ispunjava
osnovne kriterijume koji su nabrojani. Iza-
berite neki koji odgovara vaim potrebama
i vaoj bati. Postavite kontejner na pristu-
pano mesto, direktno na golo zemljite.
Moete da odaberete stalno mesto ili, za-
visno od modela, da ga pomerate po raz-
nim delovima bate.
Kad ponete da pravite kompost, moda
ete shvatiti da vam treba dva ili vie kon-
tejnera, a moda moete da proete i s
jednim. Kad kompost sazri, izvadite ga da
oslobodite kontejner u kom je bio i prekrij-
te ga tepihom ili najlonom.
Pravljenje komposta
- Sakupite zelene i smee sastojke za
kompostiranje i izmeajte ih.
- Stavite ih u kontejner za kompost, rai-
rivi ih ka ivicama. Blago ih sabijte i nato-
pite ako su suvi.
ORGANSKA BATA
vate u brazde ili plitke jame i preko njih
gajite graak, pasulj, tikve ili bundeve. To
je delotvoran nain stvaranja hranljivih
sastojaka i vlage tamo gde je potrebno.
U jesen, iskopajte brazdu ili jamu dubine
jednog aova. Za graak i pasulj kopajte u
irini jednog aova, celom duinom bate.
Za svaku tikvu ili bundevu napravite jamu
dimenzija priblino 1 x 1 m. Postepeno pu-
nite brazdu ili jamu otpacima od povra i iz
dajete. Kad je napunite, prekrijte je ostat-
kom zemlje i ostavite tako nekoliko mese-
ci.
Posejte ili zasadite biljke u brazdu ili jamu
kad im je sezona, poto se zemlja slegla.
- Nastavite da punite kontejner materija-
lom koji nabavljate. Ako dodajete kuhinj-
ske otpatke, pomeajte ih sa onim to je
ve u kontejneru.
- Posle 6-12 meseci ili ranije, ako je kon-
tejner gotovo pun, prestanite da dodajete
sastojke.
- Ostavite sastojke da se kompostiranje
zavri i ponite da punite novi kontejner
koji ete koristiti u meuvremenu.
- Naizmenino proveravajte napredak.
Uklanjajte kompost koji se formira u do-
njim slojevima. Menjajte nekompostirani
materijal u kontejneru, prilagodavajui
meavinu ako je suvie vlana ili suva. Na-
stavite da dodajete sastojke u ovu gomilu.
Saveti za bre kompostiranje
- Napunite kontejner odjednom dobrom
meavinom materija. Gomila bi trebalo da
se prilino zagreje.
- Prevrnite gomilu. Izvadite sve iz kon-
tejnera, promeajte i vratite nazad. Prevr-
tanje gomile koja se ohladila ponovo e je
aktivirati; to se moe ponoviti jednom ili
dvaput. Prevrtanje gomile koja se sporo
kompostira dae vam priliku da nadgleda-
te proces i prilagodite meavinu ako je po-
trebno.
ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU
- Iseckajte tvrde i grube materije ao-
vom ili seckalicom.
koliko je vremena potrebno?
Kompost je spreman za upotrebu kada
dobije izgled mrke zemlje i kad nijedan od
prvobitnih sastojaka ne moe da se prepo-
zna - osim neke neobine granice, ljuske
od jaja ili klipa kukuruza. Leti to moe da
bude za samo 12 sedmica, ali moe da po-
traje i godinu, pa i due.
korienje komposta
Batenski kompost moe da se svrsta u
obogaivae zemljita srednje klase plod-
nosti. Nanosite ga u koliini dvoje zidarskih
kolica (100 litara) na 5 m2. To bi trebalo da
stvori sloj debeo otprilike 1 cm, raspore-
en ravnomerno po zemljitu. Kompost
stavljajte u prolee ili leti, u obliku smese
za prekrivanje ili ga ukopajte u gornji sloj
zemljita, na dubinu od 20 cm.
PRavljenje kOmPOSta OD
lia
Kad ujesen lie opadne, ono truli na
zemlji i formira gustu, tamnomrku materi-
ju koja je odlina za obogaivanje zemlji-
ta. Pravljenje komposta od lia u bati je
lako. Sve to vam treba je jesenje lie i
jednostavan kontejner u kom ete ga dr-
ati da ga vetar ne oduva. teta je da spa-
ljujete lie ili ga bacate sa smeem, jer je
ono veoma vredan izvor hranljivih sastoja-
ka za zemljite.
koje lie da koristite?
Sve lie koje opada s listopadnog drve-
a i bunja moete da sakupljate ujesen i
od njega pravite kompost. Ne koristite
lie od zimzelenih biljaka kao to su lovor
ili imela. Liu nekih vrsta drvea treba vi-
e vremena da istruli, ali se to ipak dogo-
di. Da biste imali dovoljne koliine, sakup-
ljajte i lie sa ulice ili, uz dozvolu, iz par-
kova i s groblja. Izbegavajte lie s pro-
metnih ulica jer je esto zagaeno izduv-
49
nim gasovima i uljem iz automobila. Po-
nekad je i gradska uprava voljna da ispo-
rui sakupljeno lie. Nikad ne sakupljajte
ni lie ni kompost od lia iz uma. S trav-
njaka ga lako moete sakupljati pomou
kosilice za travu. Meavina trave i isecka-
nog lia brzo truli. Moete i da kosite trav-
njak bez vree za sakupljanje pokoene
trave. Iseckano lie tako e brzo biti ap-
sorbovano u travnjak.
Pravljenje komposta od lia
Sakupite opalo lie u jesen, po mogu-
stvu posle kie, kad je vlano. Ako je suvo,
natopite ga vodom. Sabijte lie u kontej-
ner ili ga nagomilajte u ugao bate. Osta-
vite ga da truli.
Jednostavan kontejner za kompost od
lia moe da se napravi od iane mree
i stubova, ili da se kupi. Nema potrebe za
poklopcem ili vrstim stranicama, a ni veli-
ina nije vana - osim da kontejner bude
dovoljno velik za koliinu lia koju imate.
Manje koliine moete da nabijate u plas-
tine kese. Kad ih napunite, vilama napra-
vite na njima nekoliko rupa za vazduh, a
vrh veite labavo. Jo praktiniji metod je
da jednostavno ostavite gomilu lia na
zaklonjenom mestu i ekate.
Gomila komposta od lia blago se za-
greva, ali proces je uglavnom spor na nioj
temperaturi. Da bi se dobio upotrebljiv
kompost, potrebno je da proe od devet
meseci do dve ili vie godina, zavisno od
vrste drvea i namene. U nastavku su
predloeni naini upotrebe komposta od
lia.
korienje lia i komposta od lia
Kompost od lia u naelu moe da se
koristi kao obogaiva zemljita niske
klase (videti str. 41-42) i kao sloj koji zadr-
ava vlagu, kad je star godinu dana. On je
tamniji i lake se drobi nego tek opalo
lie, ali ne mora da bude sasvim truo. Da
biste dobili finiji kompost koji ete koristiti
za sejanje, u saksijama ili kao gornji sloj za
travnjake, ostavite ga da stoji jo godinu
dana ili dve, ako lie sporo truli.
50 ORGANSKA BATA

Nanosite kompost od lia u sloju deblji-
ne od oko 10 cm ostavljajui ga na povri-
nu kao smesu za prekrivanje ili ga blago
rastresite vilama ako je potrebno. Moete
da ga koristite za sve biljke u bilo koje do-
ba godine.
- Kompost od lia naroito je koristan
kao zimski prekriva golog zemljita, po-
sebno na mestima gde ete sejati sitno se-
me, kao to je seme argarepe. Nedavno
opalo lie takoe moe da se koristi kao
zimski prekriva koji ete na prolee, pre
sejanja, ukloniti grabuljama.
- Kompost od lia dobar je i za smesu
koja zadrava vlagu, kojom ete prekriti
zemljite kad se zagreje u prolee.
- Zatitite krune osetljivih biljaka, kao
to su penstemone, svee opalim liem ili
kompostnim prekrivaem od lia koji ete
privrstiti za zemljite orezanim granama
etinara. On e zimi zatititi biljke od mra-
za, a leti im pomoi da zadre vlagu.
- Da biste dobili bogatiju zemlju za saksi-
je, dodajte jednogodinjem kompostu lie
gaveza (videti i str. 207) i ostavite da trule
zajedno nekoliko meseci.
- Dvogodinji kompost od lia moe da
se pomea sa ilovaom i peskom, da bi se
napravio gornji sloj za travnjak (videti str.
181).
kOmPOStiRanje S gliStama
Neke vrste glista, koje ive u gomilama
lia, ubreta i komposta, specijalizovane
su za razlaganje biljnog otpada. Kolonije
ovih glista mogu da se smeste u kontejner
i hrane kuhinjskim i batenskim otpadom,
koji pretvaraju u jako ubrivo, kompost s
glistama - obogaiva zemljita visoke kla-
se plodnosti.
Sistem kompostiranja s glistama moe
da funkcionie cele godine. On je dobra
alternativa tradicionalnoj gomili komposta

kontejneri za kompost od lia. Najjednostavniji su kavezi napravljeni od etiri drvena

stuba zabijena u zemlju, obmotana icom za kokoinjac ili ogradu protiv zeeva. Zapremina
gomile u kavezu drastino se smanjuje dok lie truli formirajui kompost.
ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU
kad su glavni sastojci za kompostiranje
otpaci od povra i iz kuhinje, jer ne moe
da funkcionie s veim koliinama materi-
ja odjednom.
gliste i kontejneri za gliste
Obine ili batenske gliste koje viamo u
zemlji nisu pogodne za kontejnere za kom-
post. Najee se za tu svrhu koriste ub-
rine gliste vrste Eisenia foetida. One su
vrlo efikasne u recikliranju organskog ot-
pada, a brzo se reprodukuju u ogranie-
nom prostoru kontejnera za kompost. Po-
eljno je da zaponete kompostiranje s
najmanje 1.000 glista - oko 500 g teine.
One mogu da se izvuku iz gomile zrelog
komposta, ubrita ili drugog kontejnera,
ili da se kupe. Mrani, vlani uslovi koji su
glistama potrebni za ivot mogu da se
obezbede u plastinoj kanti ili drvenoj kuti-
ji. Specijalni kontejneri za gliste mogu da
se kupe, a moete i sami da ih napravite -
kontejner za gliste od kante za smee.
Presek plastine kante za smee koja je pret-
vorena u kontejner za kompost s glistama.
51
gliste za kontejner s kompostom
ubrine gliste, poznate i pod nazivom
crvene ili kine, imaju karakteristine cr-
vene i ute prstenove. Polau jaja u vidu
siunih ama slinih obliku limuna.
ili da prilagodite postojee, kao to su dr-
veni sanduci, kutije ili plastine kante za
smee. Poto gliste vole da se hrane blizu
povrine, najefikasniji su kontejneri s rela-
tivno velikim otvorom. Od kljunog znaa-
ja je dobra oceditost (drenaa) vode, po-
to kuhinjski otpaci isputaju mnogo teno-
sti, a gliste mogu da se podave ako je sre-
dina suvie vlana. Ako nema razloga da
premetate kontejnere s glistama, oni ne
moraju da imaju dno; moete da ih posta-
vite direktno na zemljite. Nema potrebe
ni da obezbeujete kontejner da gliste
ne izlaze, poto e one ostati u njemu sve
dok im odgovaraju uslovi.
PRavljenje kOntejneRa za gliSte
OD kante za Smee
1. Izbuite dva prstena od rupa oko kante,
jedan na 10-15 cm od dna, drugi na 7,5-10
cm od vrha.
2. Da se gliste ne bi podavile u tenosti koja
se skuplja, napravite rezervoar za drenau.
Napunite dno kante slojem ljunka debelim
oko 15 cm. On e zbog teine poboljati sta-
bilnost kante.
3. Isecite krug od panel-ploe kao poklopac
za ljunak i izbuite rupe u njemu - ili upo-
trebite perforirani disk od tvrdog polietilena.
4. Dodajte 15-30 cm debeo sloj vlanog
materijala za osnovu. To mogu da budu
cepane novine, seeni karton, stari kompost
ili kompost od lia; osnova ne sme da bude
od sirovog, nekompostiranog materijala.
5. Stavite gliste.
6. Dodajte tanak sloj odgovarajue hrane
(videti sledeu stranu); blago je rastresite
preko polovine povrine.
7. Prekrijte hranu slojem vlanih novina.
Vratite poklopac kante.
52
ta mOete Da Stavite U kOntejneR S gliStama?
Da
- Ljuske od povra
- Otpatke od stabljika povra
- Ljuske od jaja
- Ljuske od voa
- Ostatke od skuvanih jela
- Iscepkani papir
- Papirne kese
- Soc od kafe
- Lie od skuvanog aja
- Ljuske od luka
- Kartone za pakovanje jaja
- Kuhinjsku hartiju
gde da drite kontejner s glistama
Gliste najbolje rade na temperaturama
izmeu 12C i 25C. One mogu da preive
i na znatno niim temperaturama, ali tada
sporije proizvode kompost. Kontejner s gli-
stama drite na mestu gde temperatura ne
varira mnogo. Leti neka stoji izvan direk-
tnog sunevog zraenja, a zimi ga premes-
tite u upu ili staklenik ili ga dobro izolujte
pre nego to pone hladno vreme. Kontej-
ner za kompost s glistama, sa ugraenim
sistemom odvoda vode, moe da se dri u
upi ili na tremu, na primer, i da se pre-
mesti napolje kad doe leto. Kontejneri
bez sistema za odvod moraju da se posta-
ve na golo zemljite da bi ono moglo da
apsorbuje viak tenosti koji se u njima
stvara.
Hranjenje glista
Kontejner za kompost s glistama uglav-
nom se koristi za preradu otpadaka od po-
vra i iz kuhinje, kojih obino ima malo,
ali esto. To odgovara glistama, koje ne
mogu da obrade veu koliinu materije od-
jednom. Ne zaboravite da su one, u suti-
ni, isto to i stoka, samo s manjim apeti-
tom! Viak hrane e se pokvariti pre nego
to gliste stignu da ga prerade - to e
kompostu dati neprijatan miris. Gliste nee
ORGANSKA BATA
ne
- Velike koliine kore od citrusnog voa
- Mlene proizvode
- Meso i ribu
- Maji/psei izmet
- Kupljeno cvee
- Plastiku, staklo, konzerve i druge pred-
mete koji nisu organskog porekla
jesti trulu hranu i moda e uginuti. Kon-
tejner za kompost s glistama moete da
koristite i za obradu batenskog otpada,
ako ga dodajete u malim koliinama. Da bi
miris u kontejneru bio prijatan, svakog
meseca pospite odozgo malo krea za
zemljite (videti str. 59).
Koliina materije koja moe da se prera-
di u vaem kontejneru s glistama zavisi od
temperature i broja glista. Nemojte da do-
dajete vie od 3 do 4 litra hrane odjed-
nom. Ponite polako i poveavajte koliinu
postepeno. Vano je da procenite ta se
dogaa u kontejneru pre nego to dodate
novu koliinu. Iseckajte vee komade da
biste ubrzali kompostiranje. Gliste mogu
da izdre vie sedmica bez dodavanja hra-
ne. Ne padajte u iskuenje da dodate vie
hrane ako kreete na odmor.
Uobiajeni problemi
Sistem kompostiranja s glistama koji
dobro funkcionie ne proizvodi neprijatan
miris. Ako iz kontejnera s glistama pone
da dolazi neprijatan miris, a hrana koju
dodajete se ne prerauje, to je siguran
znak da neto nije u redu. Dva glavna uz-
roka su prevelika koliina hrane i viak vla-
ge, koji nastaje zbog loeg odvoenja vo-
de ili zbog prevelike koliine hrane. Ako u
kompostu ima jo ivih glista, izvesno vre-
me obustavite dodavanje hrane. Dodajte u
ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU 53

Drveni kontejner za gliste. Ovaj kontejner za gliste kune izrade koristan je kada imate
veoma male koliine otpadaka i ogranien prostor u bati. Sastoji se od dve drvene kutije s
kojih je uklonjeno dno i koje su postavljene jedna u drugu, s debelim slojem slame izmeu,
kao izolatorom - da bi se izbegao uticaj ekstremnih promena temperature, i da bi se po hlad-
nom vremenu osiguralo da gliste rade svoj posao. Kutijama treba vrst poklopac. Debela
plastika postavljena sa unutranje strane manje kutije zadrae vlagu i pomoi da gliste osta-
nu utopljene. Postojeem kompostu dodajte male koliine hrane, svaki put na razliita mesta,
i prekrijete ga nakvaenim novinama da biste mu odrali vlagu.

kompost materije koje upijaju vlagu, kao
to su stare novine, kartoni za pakovanje
jaja, papirni ubrusi i kartonske cevi. Pos-
pite kreom i proistite rupe za odvod vo-
de.
Ako posle ispitivanja ne moete da vidi-
te aktivne gliste, moraete da pretpostavi-
te da su uginule. Oistite kontejner i po-
nite ispoetka.
U kontejneru se ponekad pojavljuju si-
une crne vone muice, naroito leti.
One nisu opasne po zdravlje, ali mogu da
budu dosadne. Ukopavanje otpada koji
dodajete moe da smanji broj muica.
Moete i da ih lovite u zamku kune izra-
de. Nikad ne koristite pesticide u kontej-
neru s glistama.

vaenje glista
Kad se zreli kompost s glistama raspro-
stre po zemlji, gliste e se automatski sku-
piti na hladnijem, vlanijem prostoru ispod
nakvaenih novina. Tada moete da saku-
pite kompost i vratite ga u kontejner.

Dodatni gosti. Male, bele prstenaste gliste mo-

gu u velikom broju da se pojave u kontejneru za
gliste. One su potpuno bezopasne, ali mogu da
budu pokazatelj da je sadraj kontejnera suvie
kiseo. Nemojte da ih smatrate mladim kompos-
tnim glistama (slika levo).
54 ORGANSKA BATA

kvaliteti, i injenica da moe da se nabavi

vaenje komposta
Posle nekoliko meseci redovnog hranje-
nja, gliste e poeti da proizvode gust, ta-
man kompost na dnu kontejnera. Da biste
izvadili manju koliinu, pomerite gornji sloj
neobraenog materijala i gliste, i uzmite
koliko vam treba.
Ako elite da uzmete vee koliine kom-
posta, prvo sklonite na stranu gornji sloj,
ukljuujui i poluobraeni materijal s glis-
tama, a onda ga vratite poto ispraznite
kompost.
korienje komposta s glistama
Kompost s glistama od otpadaka povra
je obogaiva zemljita visoke klase (vide-
ti i str. 42), s finom, drobljivom teksturom.
Uglavnom je bogatiji po sastavu od ba-
tenskog komposta, a hranljivi sastojci su
mu lake dostupni. Bogat je humusom i
ima dobar kapacitet zadravanja vode. Ti
u relativno malim koliinama, znae da se
ee koristi kao koncentrovano ubrivo
nego kao kabasti organski kompost (videti
tabelu na sledeoj stranu za dodatne pred-
loge).
tenost od glista
Otpaci od povra sadre visok postotak
tenosti. U plastinim kontejnerima, voda
se esto nagomilava pa gliste u njoj mogu
da se udave ako ne obezbedite odgovara-
jui odvod. Ako na dnu kontejnera postoji
rezervoar, tenost moe da se odvodi kroz
standardnu slavinu za bure. Ona sadri ne-
ke hranljive sastojke za biljke, koje moe-
te da reciklirate tako to ete tenost sipa-
ti u gomilu komposta. Takoe, moe da se
koristi za ishranu biljaka u saksijama (raz-
reena vodom u razmeri najmanje 10 : 1),
ali rezultati su najee veoma promenlji-
vi.

vaenje glista. Moe da se dogodi da je kompost pun glista. Viak treba izvaditi ako elite
da kompost koristite u posudama za proizvodnju ili ako elite da gliste kasnije vratite u kon-
tejner. Po suvom, sunanom danu, rasprostrite kompost na tvrdu povrinu, u sloju koji nije
deblji od 5 cm. Preko jedne treine do jedne polovine komposta postavite dva do tri sloja
nakvaenih novina. Ostavite tako nekoliko sati. Gliste e se sakriti ispod novina, a kad neko-
liko puta lopatom prevrnete kompost, moi ete da ih sakupite gotovo sve.
ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU 55

kakO Da kORiStite kOmPOSt S gliStama

- Nanosite ga, u vreme sezone proizvod- menite ga kompostom s glistama. Zalivajte
nje, kao gornji sloj zemljita biljkama kao uobiajeno.
to su tikve i drugo povre s plodovima ko- - Dodajte ga standardnim meavinama za
jima treba mnogo hranljivih sastojaka. saksije da biste ih obogatili i poboljali ka-
- Nanosite ga kao gornji sloj zemljita za pacitet zadravanja vode - za visee korpe,
kune biljke ili saksije u poploanim delovi- na primer.
ma bate - ako je potrebno, uklonite iz - Koristite ga kao sastojak u kunoj izradi
saksije sloj zemlje debljine oko 2 cm (vide- zemlje za saksije i druge posude (videti str.
ti Batovanstvo u saksijama, str. 202) i za- 113-117).

Brda hrane
zelenina UBRiva Biljkama koje zahtevaju mnogo hrane,
Zelenina ubriva su biljke koje se gaje kao to su mlade bundeve i tikve, prija
radi obogaivanja zemljita, a ne kao hra- bogat kompost s glistama pomean sa
na ili ukras. Njihove korisne osobine su obinim kompostom.
sposobnost fiksiranja azota, gusto lie ko-
je suzbija rast korova i iroko korenje koje zemlja za saksije s kompostom s
duboko prodire, idealno za poveanje ras- glistama
tresitosti zbijenog i poboljanje kvaliteta Ovo je bogata smesa za saksije pogodna
siromanog zemljita. za paradajz, patlidan ili visee korpe, na
primer. Izmeajte:
zato gajiti zelenino ubrivo? - jednu ili dve kofe (od 9 litara) komposta
s glistama;
- Da biste poveali koliinu hranljivih sa-
- jednu kofu otrog ili hortikulturalnog
stojaka za biljke. Deteline i slina zeleni-
peska;
na ubriva apsorbuju azot iz vazduha i fik-
- tri kofe dobro zgorelog komposta od li-
siraju ga u kvricama na svom korenju. On a ili tresetnog zemljita;
postaje dostupan biljkama kada se zele- - 75 g samlevenog krenjaka (videti str.
nino ubrivo ukopa u zemlju. Neke od 59).
ovih biljaka mogu da ekstrahuju minerale
koji su duboko u zemlji, inei ih dostup-
nim biljkama s pliim korenjem.
- Da biste zatitili zemljite. Zelenino
ubrivo titi zemljite od sabijanja posle
obilnih kia, to je naroito vano za zem-
ljita s mnogo gline. Takoe, ono skuplja
hranljive sastojke iz zemlje, tako da ne bu-
du isprani kiom.
- Da biste poboljali strukturu zemljita.
Ozima ra, s veoma irokim i razuenim
korenjem, poboljava kvalitet tekog zem-

Sakupljanje tenosti. Ovaj komercijalni kon-

tejner za gliste ima pri dnu slavinu za drenau
tenosti bogate hranljivim sastojcima. Postavite
kontejner na cigle, tako da moete ispod slavi-
ne da podmetnete posudu (slika desno).
56
ljita, inei strukturu rastresitijom; na lak-
im zemljitima, korenje se vezuje za es-
tice zemljita, pomaui im da zadre vo-
du.
- Da biste suzbijali korov. Biljke za zele-
nina ubriva brzo klijaju i rastu, guei iz-
danke korova. (Videti Korov i njegovo suz-
bijanje, str. 71)
- Da biste suzbijali tetoine. abe, bube
i drugi prirodni neprijatelji tetoina vole
hladan, vlaan sloj na povrini koji ine ze-
lenina ubriva. Neke vrste insekata zbu-
nie prisustvo zeleninog ubriva poseja-
nog izmeu jestivih biljaka. (Videti Zdrav-
lje biljaka, str. 82)
- Da biste odmorili zemljite. Posejte
dugotrajnije zelenino ubrivo i ostavite
ga da raste cele sezone. To e pomoi
zemljitu da se oporavi od stalnog obrai-
vanja, poveae plodnost i poboljae mu
strukturu.
izbor zeleninog ubriva
Izbor zeleninog ubriva treba da zavisi
od toga ta elite da postignete, vremena
koje je potrebno zemljitu da bude pokri-
veno, kulture koja je bila ranije zasejana,
one koju ete sejati kasnije, godinjeg do-
ba i vrste zemljita. Spisak moguih bilja-
ka se na prvi pogled ini dugakim i zbu-
njujuim, ali, ako se drite nekih jednos-
tavnih pravila, moi ete za date prilike da
izaberete najbolje biljke. Evo pitanja koja
treba da postavite pri izboru zeleninog
ubriva.
- Kako se uklapa u sistem plodoreda
mojih useva? (Videti Gajenje povra, str.
295)
- Kada elim da ga posejem? Izaberite
otpornije vrste koje mogu da prezime.
- Koliko dugo elim da raste? Neke vrste
sazrevaju bre od drugih.
- ta u da sejem posle? Ozima ra mo-
e da zaustavi klijanje semena nekoliko
sedmica poto se poseje, zato je najbolje
da je ne gajite pre nego to posejete bilj-
ke sa sitnim semenom.
- Koji varijetet najvie odgovara baten-
skom zemljitu? Za koje god da se odlui-
ORGANSKA BATA
te, naelo je isto - seme se seje, biljke ras-
tu, a u odreenom trenutku vraaju se u
zemlju. Ukopajte ih u gornji sloj zemlje, na
dubinu od 10 do 15 cm, seckajui ih, pri
tom, otrim aovom.
kada da ukopavate
Najbolje je da zelenino ubrivo ukopa-
vate nekoliko sedmica pre nego to elite
da koristite zemljite. Rano prolee obino
je pravo vreme ako je zemljite tokom zi-
me bilo pod zeleninim ubrivom. Ostavite
period od sedam do mesec dana da se
ukopane biljke razloe i zemljite slegne
pre nego to ga ponovo upotrebite.
zelenino ubrivo bez ukopavanja
Zelenino ubrivo moete da posejete i
ako primenjujete tehniku bez obrade (vi-
deti str. 332). Umesto da biljke ukopavate,
samo ih posecite i ostavite da istrule na
povrini; kroz sloj koji tako nastane moe-
te da sadite, isto kao da je prekriva, a
moete i da ga sklonite na jedan kraj bate
i posejete seme. Takoe, moete zelenino
ubrivo da pokosite, sklonite i kompostira-
te.
Viegodinje biljke koje se koriste kao
zelenino ubrivo, kao i ra za ispau, mo-
gu ponovo da izrastu poto se pokose. Po-
novni rast moe da se zaustavi okopava-
njem motikom, prekrivanjem zemljita da
bi se biljkama uskratilo sunevo svetlo ili
zasadom krompira ispod sloja slame (str.
333).
Ukopavanje zeleninog ubriva
Biljke koje se koriste kao zelenina
ubriva treba brzo da se razloe poto
ih vratite u zemlju. Mlade biljke bre
trunu, zato ih ukopavajte pre nego to
ovrsnu - u idealnom sluaju, pre nego
to se pojave cvetni pupoljci. Ako biljke
ostavite da procvetaju (to se slaici
dogaa posle samo nekoliko sedmica),
izlaete se riziku od dodatnog klijanja i
sazrevanja.
 izBOR zeleninOg UBRiva
zelenino ubrivo vreme sejanja Period rasta vrsta zemljita Fiksiranje ozota?
Lucerka (o. j.)
Kraj prolea - sredina leta 1 godina* Izbegavajte kisela i vlana zemljita Da**
Medicago sativa
Heljda (po. j.)
Kraj prolea - kraj leta 1-3 meseca Dobro uspeva na slabom zemljitu Ne
Fagopyrum esculentum
Bob, krmni (o. j.) Vicia faba Jesen - poetak zime Preko zime Vie joj odgovara teko zemljite Da
ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU

Detelina, inkarnatska (o. j.)

Poetak prolea - kraj leta 2-3 meseca; moe da prezimi Vie joj odgovara lako zemljite Da
Trifolium incarnatum
Detelina, crvena (o. v.)
Prolee - kraj leta 3-18 meseci Dobra ilovaa Da
Trifolium prafense
Piskavica (po. j.)
Poetak prolea - kraj leta 2-3 meseca Dobro isueno Da**
Trigonella foenum graecum
Lupina (o. j.) Poetak prolea - sredina leta 2-4 meseca Lako, kiselo zemljite Da
Lupinus angustifolius
Slaica (po. j.) Sinapis alba Poetak prolea - kraj leta 1-2 meseca Veina Ne
Facelija (o. j./po. j.) 1-3 meseca; moe da prezimi
Poetak prolea - kraj leta Veina Ne
Phacelia tanacetifolia
Ra, ozima* (o. j.) Preko zime Veina
Kraj leta - poetak zime Ne
Secale cerale
Dunjica (o. d.) Uspeva na lakom i suvom, vie joj
Prolee - kraj leta 3 meseca* Da
Medicago lupulina odgovara zemljite koje nije kiselo
Grahorica, obina (o. j.)
Prolee / kraj leta - poetak jeseni 2-3 meseca; moe da prezimi Izbegavajte kisela i vlana zemljita Da
Vida sativa

(o. j.) = otporna jednogodinja; (po. j) = poluotporna jednogodinja; (o. v.) = otporna viegodinja; (o. d.) = otporna dvogodinja
*Spreava klijanje biljaka sa sitnim semenom nekoliko sedmica posle ukopavanja **Fiksira azot samo u zemljitu koje sadri odgovarajue bakterije
57
58
DvORinO UBRivO S PODlOgOm
Slama je tradicionalna podloga za sme-
taj domaih ivotinja. Kad se izmea sa
ivotinjskim ubrivom, truli i postaje kori-
stan obogaiva zemljita. Meutim, za uzgoj. Nije teko pronai lokalne tale iz
neke domae ivotinje, naroito za konje,
koriste se drvene strugotine, koje, iako
su odline za to, nisu ba idealne za ba-
tovane. Drvo se veoma sporo razlae i
moe ak da crpi azot iz zemljita umesto
da poveava plodnost, ako nije sasvim
kompostirano pre upotrebe. Da biste iz-
begli takav rizik, dubrivo s drvenom stru-
gotinom izmeajte s pokoenom travom,
ivinskim ubrivom ili drugim materijama
koje su bogate azotom i ostavite ga da
truli godinu ili dve. Ako niste sigurni, ko-
ristite ga samo za viegodinje biljke na
zemljitu koje se nee kultivisati - na pri-
mer, za obodno bunje.
ivOtinjSka UBRiva
ivotinjska ubriva - od ivine, stoke,
konja i koza - predstavljaju tradicionalni
izvor plodnosti zemljita u organskoj bati.
Ona imaju najveu vrednost kad su kom-
postirana s nekom materijom za podlogu.
Rezultat je obogaiva zemljita srednje
do visoke klase plodnosti koji poboljava
strukturu zemljita i poveava koliinu
hranljivih sastojaka koji postaju dostupni
biljkama kad se ubrivo razloi u zemlji.
Urin iz ubriva biljkama je glavni izvor
hranljivih sastojaka, naroito azota i kaliju-
ma. Njega upija materija za podlogu. Da
nje nema, hranljivi sastojci bili bi lako is-
prani iz ubriva. U ptijem izmetu, urin ini
beli sloj zbog kog je ovo ubrivo veoma
bogato.
nabavljanje ubriva
Veina organskih zemljoradnika na svo-
jim farmama reciklira ubrivo. Svako dru-
go bi verovatno bilo zagaeno ostacima
veterinarskih proizvoda koji se primenjuju
na ivotinjama. Ako vam nije dostupno u-
ORGANSKA BATA
brivo sa organske farme, pokuajte da ga
nabavite sa otvorenih farmi ili onih na
kojima se stoka gaji na manje intenzivan
nain. Nikad ne koristite ubrivo sa indus-
trijskih farmi na kojima se vri intenzivan
kojih e vam rado dati svoje ubrivo, ali ne
zaboravite da se konji redovno lee protiv
glista, a da ti lekovi sadre pesticide, koji
se u ubrivu zadravaju dve ili vie sedmi-
ce. Proverite s vlasnicima tale kada su im
konji poslednji put leeni.
Skladitenje ubriva
ivotinjsko ubrivo treba da bude kom-
postirano ili potpuno zgorelo pre upotrebe.
To je potrebno da bi se hranljivi sastojci
stabilizovali, da ne budu isprani kiom, i da
se izbegne bilo koji rizik da se biljke ote-
te. ubrivo moe da se doda gomili kom-
posta ili da se slae na zasebnu gomilu,
ako je izmeano s materijom za podlogu.
Ako ubrivo od ivine nema materijal za
podlogu, dodajte ga gomili komposta ili ga
izmeajte sa slamom.
kupovina kompostiranog ubriva
Komercijalne vrste kompostiranog ubri-
va mogu lako da se nabave. Kad god je
mogue, izaberite proizvod koji nosi sim-
bol, logo ili neki drugi oblik kategorizacije
od strane organizacija koje izdaju organ-
PRavljenje gOmile UBRiva
- Gomilajte ubrivo na mestu gde nee
biti pomerano nekoliko meseci.
- Ako je materijal za podlogu suv, dobro
ga nakvasite.
- Sabijajte materijal na gomili.
- Prekrijte gomilu vodootpornim prekriva-
em.
- Ostavite gomilu da miruje tri meseca,
ako je iz organskih izvora, inae est me-
seci, da bi se razloile eventualne nee-
ljene supstance koje zagauju. Ako je
podloga od drvenih strugotina, bie pot-
rebna najmanje godina.
ske sertifikate. Ako niste sigurni, proverite
kod snabdevaa poreklo sastojaka. Re
organski nije sama po sebi dovoljna pre-
poruka; ona moe da znai samo to da su
sastojci ivog porekla, ali ne i da su po-
godni za upotrebu u organskoj bati (vide-
ti str. 8).
Drugi proizvodi za ubrenje
Materije kao to su guano, izmet od sle-
pih mieva ili ptica, koje se sue i ostavlja-
ju da odstoje, takoe su visoko koncentro-
vani izvor hranljivih sastojaka i treba ih
smatrati pre za preraena nego sirova i-
votinjska ubriva. I u ovom sluaju, prove-
rite paljivo etikete proizvoda kako biste
bili sigurni da su pogodni za batu koja se
odrava organski. ubrivo s farmi koristi
se i kao osnova za neke vrste komercijal-
nih tenih ubriva, obino s dodatkom mi-
kroelemenata.
Dosije pilence
ubrivo od ivine koja se dri na otvore-
nom bogato je azotom, zato ga tedljivo
koristite u bati.
korienje ivotinjskog ubriva
Dobro zgorelo ubrivo poboljava struk-
turu zemljita, poveava njegov kapacitet
zadravanja vode, a biljkama obezbeuje
azot, kalijum i druge hranljive sastojke.
Hranljiva vrednost ubriva varira, zavisno
od koliine slame i drugih materija za pod-
logu, i od toga da li je bilo skladiteno is-
pod pokrivaa (azot i kalijum lako ispere
kia). Ipak, treba da ga koristite kao obo-
gaiva zemljita srednje do visoke klase.
Stavljajte ga u koliini od jednih do dvoja
kolica (50-100 litara) na 5 m2.
Glavna primena ubriva je u batama s
povrem, na usevima kojima treba mnogo
hrane, kao to su krompir, tikvice, patli-
dan, bundeve, tikve, paradajz i povre iz
porodice kupusa. Takoe, ubrivo je dobar
gornji sloj zemljita za rue koje se svake
kORienje UBRiva
Dobro zgorelo ubrivo moe da se uko-
pava u zemlju ili prostire po njoj, naroi-
to ako sadri puno slame. Pazite da ne
dodiruje stabljike biljaka.
Platnene ili mreaste vree napunjene
ubrivom mogu da se potope u vodu da
bi se napravio aj od ubriva koji moe
da se koristi kao teno ubrivo. Poto ui-
nak tenog ubriva moe da bude veoma
promenljiv, teko je dati precizno uput-
stvo za njegovu upotrebu. Koristite ga
povremeno umesto vode za zalivanje bi-
ljaka iji rast treba podstai.
godine orezuju na kratko i za zeljaste bilj-
ke, kojima se dodaje svake 2 ili 3 godine.
ubrivo moe ee da se koristi na siro-
manim zemljitima, ali ga ne treba doda-
vati tamo gde raste korenasto povre kao
to je argarepa ili biljke kojima odgovara
posno, suvo zemljite. ubrivo koje je
dobro zgorelo moe da se koristi i u saksi-
jama (videti str. 113).
Kad radite sa ubrivom i drugim proiz-
vodima ivotinjskog porekla, pazite da su
vam sve posekotine pokrivene, operite ru-
ke tekuom vodom pre nego to uzmete
hranu i drite antitetanusni serum u kui.
alternative ubrivu
Ako elite da izbegnete proizvode ivo-
tinjskog porekla, ne zaboravite da korie-
nje ubriva nije neophodno u organskoj
bati. Plodnost zemljita moe da se posti-
gne i korienjem drugih vrsta obogaiva-
a i zeleninih ubriva, opisanih u ovom
poglavlju.
 60

ORganSka UBRiva
ubrivo glavni hranljivi sastojci Funkcija korienje

Kao osnovna podloga pre saenja bunja,

Mlevene kosti P2O5 20% Podstie jak rast korena
voaka i drugih viegodinjih biljaka

Kaa od heljde N 5%; P2O5 1%; K2O 2% ubrivo za rast lia i korenja Primenjujte u prolee i poetkom leta

Sporo oslobaa azot, tamo Primenjujte u prolee i poetkom leta po

Kopita i rogovi N 12%
gde je potreban jak rast potrebi

Podloga za jednogodinje povre; osnovna

Kaa od soje N 7%; P2O5 0,5%; K2O 2,3% Veliki izvor azota
podloga na siromanom zemljitu

Pomae podizanje nivoa Podloga za jednogodinje biljke; voe i

Kaa od morske trave N 2%; K2O 2,7%
humusa u zemlji bunje; travnjake

Nadoknauje nedostatak Dobra neivotinjska alternativa mlevenim

Fosfat, kameni P2O5 27%
fosfata kostima

Potaa, iz organske Oslobaa se u zemljite Voe i povre

K2O 20%
bate (biljnog porekla) tokom jedne sezone

Mleveni krenjak Kalcijum-karbonat Podie pH; izvor kalcijuma Koristite tamo gde je potrebno poveati pH

Dolomitski krenjak Podie pH; izvor kalcijuma i Koristite tamo gde je potrebno poveati pH
Kalcijum-magnezijum-karbonat
magnezijuma
Meavina gipsa i dolomitskog krenjaka u
Gips Kalcijum-sulfat: S 13%; Ca Izvor kalcijuma, ne menja pH razmeri 80:20 moe da se koristi za ispo-
16% avanje masnih glinastih zemljita

Videti str. 36 za objanjenje kljunih hemijskih simbola. U prodaji su i meana organska ubriva za specifine namene, na primer za povre ili travnjake.
ORGANSKA BATA
ZEMLJITE I BRIGA O NJEMU 61

DODavanje ORganSkiH Promena pH vrednosti zemljita

UBRiva i PROmena pH Ako treba da podignete pH vrednost ze-
vReDnOSti zemljita mljita (da ga uinite vie baznim), koristi-
Organska ubriva su proizvodi biljnog, te mleveni krenjak (kalcijum-karbonat) ili
ivotinjskog i mineralnog porekla. Hranljivi dolomitski krenjak (kalcijum-magnezi-
sastojci koje sadre uglavnom se osloba- jum-karbonat). Te supstance sporije rea-
aju sporo, tokom perioda u kome ubri- guju i blae su za zemlju od gaenog ili hi-
vo razlau mikroorganizmi. To sporo oslo- driranog krea. Obino se primenjuju u je-
baanje hrane za biljke je uglavnom mno- sen da bi im se dalo vremena da deluju na
go bolje nego brza primena mineralnih u- zemljite pre naredne sezone, ali da bi nji-
briva jer se izbegava rast zasnovan na br- hovo dejstvo u potpunosti bilo ostvareno,
zom poveanju koliine biljnih sokova, to moe da proe i godinu dana. Koliina za-
moe da uzrokuje poveanu podlonost visi od toga kolika je promena pH vrednos-
napadima insekata i oteenjima od kasnih ti potrebna. Po pravilu, treba da dodajete
mrazeva. Neka organska ubriva, kao to 200 g po kvadratnom metru godinje dok
su kae od soje, lucerke i morske trave, ili ne postignete eljenu pH vrednost. Dolo-
njihove meavine, obezbeduju irok spek- mitski krenjak je bolji izbor za zemljita s
tar hranljivih sastojaka za biljke. Druga, niim nivoom magnezijuma.
kao to su kameni fosfati, imaju specifini- Poveanje kiselosti zemljita je mnogo
je namene. Poto su svi ovi proizvodi pri- tee. Kompostirane borove iglice imaju iz-
rodnog porekla, uglavnom sadre niz ele- vesno dejstvo, a i sumporna praina (koja
menata koji postoje u malim koliinama ili se javlja u prirodnom obliku) moe malo
u tragovima. da pojaa kiselost zemljita, ali kad je ono
Podrazumeva se da treba da se pridra- u osnovi bazno, bolje je da jednostavno
vate osnovnih higijenskih pravila kad radi- gajite biljke kojima to odgovara.
te sa ubrivima, naroito onim ivotinjskog
porekla. Nosite rukavice i perite ruke posle
rada. Uvek se pridravajte uputstava i ne
padajte u iskuenje da stavljate vie ubri-
va da se nae.
Kad se na biljkama javljaju simptomi ne-
dostatka minerala (videti str. 86), uzrok
moe da bude i neto drugo.Vie detalja
nai ete na strani 397, u delu knjige Pro-
blemi s biljkama, od A do . Reenje je da
se pozabavite uzrokom, a ne simptomima,
ali za kratkorono olakanje moete da
koristite izvore minerala koji se lake ras-
tvaraju. Glavni izvori su magnezijum-sul-
fat, boraks (za bor) i morska trava za gvo-
de. Pepeo od drveta je dobar prirodan
izvor kalijum-karbonata, ali poto se veo-
ma lako rastvara, uglavnom ga je najbolje
reciklirati kroz gomilu komposta.
 voda i zalivanje
Primenom racionalnih strategija zalivanja i dobrim
izborom biljaka moe se smanjiti potronja vode
Svakom ivom biu neophodna je voda -
ivot bez nje ne moe da opstane. Biljka-
ma je voda potrebna da bi se u njima odvi-
jali procesi fotosinteze, disanja i apsorpci-
je hranljivih sastojaka. Drugim recima, vo-
da im treba da bi rasle, cvetale i raale.
Biti organski batovan znai voditi rau-
na o resursima koji se koriste u bati i i-
rim implikacijama njihove upotrebe - a to
se odnosi i na vodu. Ouvanje, skladite-
nje i recikliranje vode sutinske su strate-
gije organskog batovanstva. Primena or-
ganskih metoda obraivanja zemljita,
paljiv izbor biljaka, kao i precizan raspo-
red i odgovarajue snabdevanje vodom,
doprinee smanjivanju potronje ovog
dragocenog resursa i problema koji nasta-
ju zbog sue ili preteranog zalivanja.
Nestaica vode utie na biljke na vie
naina, zavisno od vrste biljke i stepena
Uvanje vODe
Voda je ogranien resurs na globalnom ni-
vou. Iako na naoj planeti postoje ogrom-
ne rezerve vode, priblino 94% od njih ine
okeani, a slana voda nije upotrebljiva za
navodnjavanje. Preostalih 6% ini slatka
voda, ali njen najvei deo ine gleeri i
sneg na polarnim kapama (gotovo 2%) ili
podzemne vode na velikim dubinama u ste-
novitom sloju Zemljine kore (4%). Veoma
malo vode je lako dostupno za upotrebu.
Na primer, reke sadre samo 0,00008% vo-
de na Zemlji. Takode, podruja s velikom
koliinom padavina su ograniena, a glo-
balno zagrevanje preti da izmeni postojei
ciklus isparavanja vode. Trenutni nivo pot-
ronje vode za domainstva, industriju i po-
ljoprivredu ne samo da iscrpljuje rezerve
nedostatka. I pre nego to se na biljkama
pokau oigledni znaci pogoenosti su-
om, kao to je uvenue, njihov rast i na-
predovanje bivaju usporeni. Kao i kod ve-
ine resursa, problemi ne nastaju samo
zbog nestaice, nego i od vika vode (vide-
ti str. 63).
Problemi zbog nedostatka vode
- Lisnato povre, kao to su spana i ku-
pus, postaje znatno manje. Ukupna ivot-
na sposobnost biljaka je slabija, to za
posledicu ima manji i sporiji rast. Cvetovi
esto otpadaju, a plodovi su manji i slabi-
jeg kvaliteta.
- Neke vrste biljaka prevremeno cvetaju
ako ne dobiju dovoljno vode. Jednogodi-
nje biljke cvetaju vrlo kratko pre nego to
uvenu.
vode ve ih i zagauje, i neodriv je u du-
goronoj perspektivi. Trokovi preiava-
nja vode za pie su ogromni - zato njeno
troenje u batama predstavlja veliko ra-
sipnitvo.
Izgradnja velikih brana za navodnjavanje
i hidroelektrana radikalno je izmenila ili uni-
tila itave ekosisteme. Kako se potrebe za
slatkom vodom poveavaju na globalnom
nivou, neophodno je da se razviju tedljivi-
je i pravinije strategije njenog korienja.
Deo tog procesa je racionalna upotreba
- smanjenje potronje i reciklaa - u organ-
skom batovanstvu.
Upotreba vode u domainstvima ini oko
65% ukupne potronje vode na Zemlji, iz
ega jasno proizlazi da je svaka uteda u
kui i bati dragocena.
VODA I ZALIVANJE 63

- Drveu i bunju opada lie ako je sua

jaka; izdanci, pa ak i grane, esto venu i FaktORi kOji POveavajU
otpadaju. Zeljaste viegodinje biljke ve- gUBitak vODe iz Biljaka
nu, lie im otpada i konano polegnu po Suneva svetlost
zemljitu. Jako sunce uzrokuje vei gubitak vode
- Nedostatak vode uzrokuje i manjak ili nego oblano vreme.
neravnoteu hranljivih sastojaka, jer biljke temperatura
ne mogu da preko korenja apsorbuju ono to je biljkama toplije, to vie vode gube.
to im je potrebno. U veoma suvim kraje-
vlanost (manjak vlage)
vima, posledice dodatno pogorava to to Biljke bre gube vodu ako je vazduh suv.
se gomilaju u zemljitu odreene vrste
vetar
soli, koje nastaju zbog velikog isparavanja
Jak vetar poveava isparavanje vode kroz
vode.
lie.
- Biljke postaju podlonije bolestima i
napadima tetoina kad nemaju dovoljno
vode. Na primer, pepelnica je mnogo ea Problemi zbog vika vode
na ruama, vinovoj lozi, mekom vou i
- Ispiranje hranljivih sastojaka.
drugim biljkama kad je zemljite suvo. I
- Rasipanje vode kao dragocenog resur-
krastavost krompira je izraenija na suvom
sa.
zemljitu. Trule pupoljaka je poremeaj
- Naruavanje strukture zemljita ako se
koji kod paradajza i paprike uzrokuje ne-
zaliva prskalicom, to uzrokuje stvaranje
dostatak vode (videti i str. 85). Biljke ugro-
pokorice (videti str. 108) i privlaenje lep-
ene suom ea su meta tetoina kao
tira koji isisavaju hranljive sastojke.
to su bela leptirasta va i druge biljne
- Podsticanje rasta lia na utrb cveto-
vai.
va.
- Podsticanje plitkog ukorenjivanja, ime
viak vode
biljke postaju neotporne na nedostatak
Lo uticaj na rast biljaka ima i preterano vode.
navlaeno zemljite. Ono se zagreva znat- - Stvaranje idealnih uslova za pueve.
no sporije u prolee; rast biljaka je uspo- - Podsticanje bolesti korenja.
ren, a mladice su znatno podlonije napa- - Veliki trokovi tamo gde se potronja
dima tetoina i bolesti. Kad se pore u vode meri.
zemlji napune vodom, iz njih se istiskuje - Razvodnjavanje ukusa jestivih biljaka.
kiseonik i zemljite postaje anaerobno. Ne-
dostatak kiseonika uzrokuje odumiranje zemljite s previe vode
korenja.
Zemljite koje nije ocedito moe da se
Viak vode ima vie simptoma. Uesta-
pobolja uvoenjem sistema za drenau, a
lije su bolesti korenja; bolesno, uto lie
on je obino u obliku izbuenih cevi koje
koje opada sa biljaka ije korenje je poe-
se ukopavaju ispod povrine. To je veliki
lo da truli est je pokazatelj preteranog ili
poduhvat i zato se isplati da prvo pokua-
loeg navodnjavanja. Takoe, previe vla-
te da popravite strukturu zemljita (videti
no zemljite omoguuje da se puevi bolje
str. 38-42). Najlake je da prihvatite zem-
hrane i bre razmnoavaju. Kod nekih vrs-
ljite takvo kakvo jeste i parcelu pretvorite
ta biljaka, izmeu ostalih kod kamelija i
u movarnu batu, koja moe da bude
geranijuma, dolazi do oticanja u obliku vo-
veoma lepa i zanimljiva.
denastih plikova na liu, koji mogu da ot-
vrdnu ili da se rasprsnu.
64
kakO Da Smanjite zalivanje
Postoji itav niz tehnika koje e vam
doneti velike utede vremena i vode, a
moete da ih primenjujete u bati s ciljem
smanjenja potrebe za zalivanjem.
- Odaberite biljke kojima odgovaraju
zemljite i klima u vaoj bati. Tamo gde
ima malo vode, sukulenti i viegodinje
biljke otporne na suu, trave i bunje, mo-
gu da budu lepe ukrasne biljke.
- Poveajte kapacitet zemljita za zadr-
avanje vode, ili, u sluaju masne gline,
poveajte dostupnost vode biljkama doda-
vanjem kabastih organskih obogaivaa
zemljita (videti str. 41). Kada se prime-
izBOR Biljaka OtPORniH na SUU
Biljke koje dobro podnose nedostatak
vode esto imaju sivo lie (na primer eu-
kaliptus). Takoe, esto im je lie prekri-
veno dlaicama, kao kod titrice i lavande.
Listovi su ponekad u obliku iglica, kao
kod borova u primorskim oblastima, gde
su vetrovi jaki i topli. S druge strane, ne-
ke biljke imaju sone i mesnate listove i
stabljike u kojima uvaju rezerve vode.
Dobar primer za to su ednjak i uvarku-
a, kao i kaktusi, koji rezerve vode uva-
ju i pomou debele kore i bodlji.
Sledee biljke ubrajaju se u one otpor-
ne na suu.
Drvee i bunje
Kleka; lavanda; Microbiota (sibirski
empres); bor; Potentilla (petoprstica);
Prunus besseyi (amerika trenja); P.
maritima (primorska ljiva); Rhus (ruj);
Sarcococca; ljiljan; Taxus (tisa)
viegodinje biljke
Achillea (hajduka trava); agapant; beli
luk: ratan; Cynara (artioka i kardun);
Dianthus (karavilje); Eryngium, ukljuu-
jui morsku zeleniku (na slici); Euphorbia
(mleika); uuljak; Iberis (biserak); Kni-
phofia pucavica; Oenothera (nourak);
afrika ivanica; penstemon; ruska alfi-
ja; ednjak; Sempervivum (uvarkua);
Stachys (istac); divizma; juka.
ORGANSKA BATA
njuju kao prekrivai zemljita, ove materi-
je e poboljati njegovu strukturu na povr-
ini, omoguujui efikasniju apsorpciju ki-
e i smanjujui oticanje vode i formiranje
barica.
- Razbijajte zbijeno zemljite kopanjem
da biste podstakli ire ukorenjivanje bilja-
ka.
- Ne okopavajte po suvom vremenu, jer
ete time poveati isuivanje zemljita.
- Prekrivajte zemljite (videti Prekrivanje
zemljita zbog suzbijanja korova, str. 74-
76) obogaivaima niske klase (videti str.
42), kao to su kompost od lia, seckana
kora drveta ili druge kabaste materije,
koje e smanjiti gubitak vlage i rast koro-
va. Proverite da li je zemljite vlano pre
nego to ga prekrijete. Prekriva treba da
zadri vlagu u zemljitu, ne izvan njega.
Ako je zemljite suvo, obilno ga zalijte pre
nego to rasprostrete prekriva. U suvim
predelima, prekriva od kamenja i ljunka
zadrae i kondenzovati vlagu i usmeriti je
na povrinu zemlje.
- Uklonite korov. On e biljkama oduzi-
mati vodu koje nema dovoljno.
- Na mestima gde su drvo ili bun zasa-
eni u travu, drite prostor irine 1 m oko
njega bez trave (poeljno pod pokrivaem)
najmanje dve godine.
- Zatitite biljke od vetrova koji ih isuu-
ju izgradnjom vetrobrana. Topli, suvi vet-
rovi drastino poveavaju gubitak vode.
- Kad pravite novi travnjak, sejte vrste
trave koje podnose suu (videti str. 185).
Pustite da po suvom vremenu trava naras-
te vie nego inae - do 7,5 cm. Trava koja
se ne kosi esto razvija dublje korenje i ot-
pornija je na suu.
- Po toplom vremenu zaklonite mlade
sadnice od sunca.
- Koristite sistem navodnjavanja kap po
kap i crevo za natapanje umesto klasinih
prskalica.
VODA I ZALIVANJE
eFikaSnO kORienje vODe
Potrebe biljaka za vodom variraju zavis-
no od faze ivotnog ciklusa. Sadnice, koje
imaju mali koren, veoma su osetljive na
nedostatak vode i esto ne mogu da se
oporave ako se osue. Mladom drveu i
bunju, naroito onom koje je presaiva-
no, potrebno je dodatno zalivanje u suvim
uslovima tokom jedne ili dve godine; kad
se uvrsti, veina e preiveti bez dodatnih
koliina vode.
Treba da znate, ukoliko elite da neke
biljke ispune vaa oekivanja, da one ima-
ju kritian period kada im je voda neop-
hodna. Graku i boraniji, na primer, treba
da obezbedite dobro snabdevanje vodom
da biste podstakli cvetanje i sazrevanje
semena, ali ne pre nego to cvetovi ponu
da se formiraju. S druge strane, kameliji
mogu da otpadnu svi cvetni pupoljci u pro-
lee, ako nije imala dovoljno vode poet-
kom prethodne jeseni.
Vrsta biljke odreuje njenu potrebu za
vodom. Biljke koje su otporne na suu, pri-
lagoene preivljavanju u ekstremno su-
vim uslovima, odlino uspevaju tamo gde
su rezerve vode oskudne, a mogu da pro-
padnu ako je zemljite previe vlano.
Mesto na koje ete smestiti biljke takoe
utie na potrebu za vodom. Na primer, bilj-
ke u saksijama potpuno zavise od vas,
batovana, u pogledu snabdevanja vo-
dom. Biljkama u zaklonu od kie - pored
kue, zida ili ograde, gde zemljite prima
manje padavina - uglavnom je potrebno
dodatno zalivanje.
kada da zalivate
Najdelotvornije vreme za zalivanje je ra-
no jutro ili vee, kada su vazduh i zemlja
rashlaeni, zbog ega e se manje vode
izgubiti isparavanjem. Ipak, izbegavajte
veernje zalivanje biljaka koje su podlone
napadu pueva, zalivanje ostavlja tanak
sloj vlage na biljkama i zemljitu, to je
idealan uslov za pueve.
65
koliko vode?
Nije lako odrediti s koliko vode treba da
zalivate i koliko esto jer to zavisi od vrste
biljaka koje proizvodite, temperature i
mnogih drugih faktora. Zlatno pravilo je da
Biljke U SakSijama
Biljke u saksijama, kadicama, tepsija-
ma, korpama i drugim posudama treba
zalivati paljivo. Nikada ne dozvolite da
se potpuno isue, ali ni da zemlja u saksi-
jama bude podlokana. Zalivajte po potre-
bi umesto po nekom rasporedu. Po top-
lom, suvom vremenu, kada je rast bri,
biljkama u viseim korpama ili paradajzu
u saksiji moe da bude potrebno dva zali-
vanja dnevno. Kunim biljkama koje spo-
ro rastu esto nije potrebno vie od jed-
nog zalivanja tokom cele zime.
Ako se zemlja u saksiji osui, voda koju
sipate odozgo moe samo da proe kroz
saksiju, a da ne nakvasi zemlju. Kad god
je mogue, stavite saksiju u tacnu s vo-
dom i ostavite je dok se povrina zemlje
u njoj ne ovlai. Tad je sklonite i pustite
da se dobro ocedi. Potpuno suvu saksiju
moete sasvim da potopite u kofu s vo-
dom.
kakO najBOlje Da iSkORiStite
vODU
- Neka vam sadnice, rasadi i mlade biljke
budu prioritet.
- Zalivajte rano ujutro.
- Polivajte vodu direktno po zemlji, ne na
biljke.
- Dobro zalijte zemljite, nemojte da sa-
mo nakvasite povrinu.
- Zalivajte u kritinim fazama rasta.
- Ne zalivajte biljke kojima to nije potreb-
no.
- Koristite crevo za zalivanje umesto prs-
kalice.
- Koristite topericu da biste kontrolisali
potronju vode.
- Ne zalivajte travnjake.
66
Nedostatak vode nije jedini uzrok uvenu-
a - to mogu biti truljenje korena, biljne
bolesti ili tetoine; kao to je iak vino-
ve loze, koje napadaju koren.
biljke povremeno obilno zalijete umesto da
ih zalivate pomalo i esto. Po suvom vre-
menu trebalo bi da 11 litara po m2 bude
dovoljno da navlai zonu korena biljaka.
Kad zalijete biljke ili leju, proverite da li je
voda prodrla u zemljite do korena. Ispod
mokre povrine ponekad se krije suva ze-
mlja. U tom sluaju zalijte ponovo.
zalivanje povra
Povre razliito reaguje na zalivanje, za-
visno od vrste i faze rasta. Voda podstie
vegetativni rast (lia i izdanaka), to je
korisno za bujnije stabljike, ali moe da
odloi raanje graka, boranije i paradajza
i razvodni im ukus. Bujnije lie ne znai i
vei prinos korenastih biljaka. Ako nemate
vremena ili dovoljno vode, zalivajte samo
one biljke koje e od toga imati koristi u
kljunim fazama rasta, da bi dale maksi-
malne rezultate (videti uokvireni tekst pod
naslovom Zalivanje biljaka po toplom vre-
menu).
metodi zalivanja
Vodu moete da zalivate po biljkama na
vie naina, od najosnovnijih do tehnoloki
krajnje naprednih, zavisno od budeta,
vremena i koliine vode kojim raspolaete.
Najbolje je vodu polivati direktno po kore-
nju, izbegavajui kvaenje listova, cvetova
i stabljika biljaka kod kojih to poveava
rizik od obolevanja. Prskalice su jedan od
najmanje delotvornih naina zalivanja i
treba ih izbegavati kad god je mogue jer
se voda rasipa i isparava pre nego to do-
e do biljaka. U suvim predelima, gde je
zalivanje od sutinskog znaaja i esto
svakodnevna obaveza, logino je da izbe-
gavate povrinsko isparavanje vode i da je
usmeravate ispod povrine do korenja ko-
ORGANSKA BATA
zalivanje Biljaka PO tOPlOm
vRemenU
Svakom povru potrebno je redovno za-
livanje u ranim fazama rasta sadnica i
mladica. Cvekla, brokule, prokelj, ljuta
paprika, mrkva, praziluk, crni luk, patr-
nak, rotkva, bela repa i repa su vrste po-
vra koje zahtevaju najmanje vode kad
se uvrste. Ovde su kritini periodi za za-
livanje ostalih vrsta - razume se, samo po
suvom vremenu.
Za vreme cvetanja
- Graak i sve vrste mahunarki, ukljuu-
jui pasulj, boraniju, bob; nastavite zali-
vanje kad mahune ponu da se formiraju
- Krompir
- Kukuruz eerac
Za vreme sazrevanja plodova
- Graak i mahunarke (pasulj, boranija,
bob)
- Kukuruz eerac, kad klipovi ponu da
se nalivaju .
- Paradajz
- Tikvice
Sve vreme
- Lisnato povre, kao to su zelena sala-
ta i spana; letnji kupus
ristei crevo za zalivanje (videti sliku Meto-
di zalivanja).
Runo zalivanje
Vodu moete jednostavno da sipate iz
kante ili creva za zalivanje. Prednost tog
naina je to u potrebnim koliinama mo-
ete biljke pojedinano da zalivate kad je
to neophodno. Mana je to ovo zahteva
mnogo vremena i to biljke mogu da uve-
nu kad dui period niste kod kue. Creva
sa ugraenim mehanizmom za putanje
vode smanjuju njeno nepotrebno troenje
dok se kreete izmeu biljaka. Osetljive
sadnice zalivajte pomou sitne reetke da
biste izbegli oteivanje. Ako su u saksiji ili
drugoj posudi, postavite je u veu posudu
s vodom i drite dok se zemlja ne ovlai,
umesto da je polivate odozgo.
VODA I ZALIVANJE
Efikasnost runog zalivanja moete da
poveate tako to ete vodu usmeravati
ispod povrine, ka korenju. Tako ete sma-
njiti isparavanje i odrati povrinu suvom,
to e doprineti suzbijanju rasta korova.
Jedan od naina da to uradite jeste da
ukopate neglazirani up blizu biljke, a za-
tim sipate vodu u njega. Ona e postepe-
no curiti kroz up u zemlju. Druge mogu-
nosti su veliki levak ili plastina boca sa
odseenim dnom i blago odvrnutim e-
pom, kroz koji voda polako istie. Za drve-
e i bunje moe dobro da vam poslui
izbuen komad cevi za drenau poloen
jednim krajem u nivou korena, a drugim
na povrini.
Sistemi za zalivanje
Sloeni irigacioni kanali koji funkcioniu
putem gravitacije mogu da se nau u
67
mnogim delovima sveta. Isto naelo moe
da se primeni na nivou bate ako imate
odgovarajui izvor vode i nagib terena.
Crevo za natapanje praktinije je za ve-
inu bata u kojima su u redovima zasae-
ne biljke sa istim potrebama za vodom.
Voda prolazi kroz propusne ili bune ce-
vi, natapajui okolno zemljite kroz male
rupe. Ako su cevi ukopane ispod povrine
rastresitog pokrivaa zemljita ili pejza-
nog materijala (videti Prekrivanje zemljita
zbog suzbijanja korova, str. 74-75), ispa-
ravanja praktino nema, to znai da biljke
iskoriavaju svu vodu. Voda se puta
samo koliko je potrebno, a potom zaus-
tavlja, za ta moe da se koristi i prekida
s tajmerom.
Za biljke koje su ire razmaknute vie
odgovara sistem zalivanja kap po kap, u
kom se pojedinane kapalice postavljaju
metodi zalivanja. Uvek
usmeravajte vodu na ko-
renje, crevom ili raspri-
vaem (gore levo), ili si-
panjem vode u rezervoa-
re koji su ukopani u zem-
lju, kao to su porozni
glineni upovi, otvorene
cevi ili plastine boce sa
odvrnutim epom. Na
glinenim upovima izme-
u glavica zelene salate
(gore desno) stavljeni su
poklopci da bi se smanji-
lo isparavanje, to je tra-
dicionalni metod poznat
pod nazivom zalivanje iz
pehara. Porozno crevo
za zalivanje, poloeno iz-
meu biljaka (dole) ili
neposredno ispod povri-
ne, jedan je od najdelot-
vornijih savremenih do-
prinosa ouvanju vode.
68 ORGANSKA BATA

na odreenim mestima du cevi. Ovaj sis-

tem moe da se koristi i za nizove viseih
korpi.
Jednostavan sistem koji moe da se ko-
risti u staklenicima ili za kune biljke sasto-
ji se od niza kanapa koji su povezani sa
sredinjim rezervoarom. Voda curi kapilar-
nim putem niz fitilje do zemlje u saksija-
ma, odravajui nivo vlanosti. Sve to tre-
ba da uradite jeste da redovno punite re-
zervoar.
kOjU vODU Da kORiStite?
Vodu za zalivanje bate moete da koris-
tite iz vie izvora. Retko kad postoji potre-
ba da koristite pijau vodu za batenske
biljke.
tehnika voda iz vodovoda
Tehnika voda iz vodovoda je ista, obi-
no moe da se nabavi kad god vam zatre-
ba i isporuuje se pod visokim pritiskom.
Meutim, ona e vas skupo kotati, kako
finansijski, tako i u pogledu zatite ivotne
sredine. Hlor iz nje moe da oteti mikro-
be u zemljitu i osetljivije biljke. Ova voda
moe da ima visoku pH vrednost, to je i-
ni neupotrebljivom za biljke kojima smeta
krenjak.
kinica
Kinica je uglavnom dobrog kvaliteta,
bez zagaenja i s relativno niskom pH
vrednou, to je ini pogodnom za upo-
trebu za sve vrste biljaka. Lako mogu da
se skupe s krovova pomou oluka neoeki-
vano velike koliine i uskladite u burad,
rezervoare ili batenska jezerca. Da biste
izraunali koliko vode moete da skupite,
treba da znate povrinu krova i prosenu
koliinu padavina u vaem kraju. Mnoe-
njem te dve vrednosti dobiete priblinu
zapreminu vode koja e se slivati s vaeg
krova. Imajte u vidu usputne gubitke - za-
to raunajte da je realno da sakupite oko
75 % od zapremine koju ste procenili.
Sakupite to vie vode. Zaliha od jednog
bureta nee vam trajati dugo po suvom
vremenu. Bolje je da koristite kontejner sa
vrsto prianjajuim poklopcem koji ne pro-
puta svetlo, da biste smanjili isparavanje.
Tako ete spreiti i gomilanje komaraca,
lia i drugih otpadaka, kao i rast algi, a
bezbedan je i za decu jer su podalje od vo-
de. Ako ste postavili rezervoar ili bure iz-
nad nivoa zemljita, gravitacija e moi da
obavi posao zalivanja umesto vas, pomou
creva koje treba da zakaite na slavinu.
Ako niste, moda e vam biti potrebna ma-
la pumpa ili jednostavno koristite kantu za
zalivanje.

POSUDe za Uvanje vODe

Posuda Prednosti Mane
Bure, plastino Relativno jeftino, u raznim Oteuju ga ultraljubiasti sunevi
veliinama; mogu da se nabave zraci
burad koja se ponovo koriste ili
su reciklirana
Bure, drveno Privlano izgleda Teko je, esto curi kad nije
napunjeno
Rezervoar, elini Trajan Runo izgleda, ra
Rezervoar, betonski Trajan, pogodan za ukopavanje Skup za zidanje
Rezervoar, od Trajan, prilino jeftin, moe da Potrebna je prilina strunost da
armiranog betona se napravi u obliku po elji bi se sazidao
VODA I ZALIVANJE
Kia je besplatan izvor iste vode, a sku-
pljanje i uvanje kinice u buradima, ba-
tenskim jezercima, rezervoarima ili valo-
vima, odlian je metod ouvanja vode
kao prirodnog resursa.
Reke, izvori i bunari
Ako imate sree da u vaoj bati postoji
bunar, jezerce, izvor ili reka, zalivanje iz
istog, prirodnog izvora je savreno za
batu. Proverite kod lokalnih organa upra-
ve za vodoprivredu da li imate dozvolu za
korienje, da li postoje ogranienja i da li
se upotreba plaa. Preterano korienje
prirodnih zaliha vode moe da ih istroi, i-
me se ugroava lokalni ekosistem, zato
koristite vodu racionalno. Moda ete mo-
rati da pumpate ili filtrirate vodu pre upo-
trebe u cevima za zalivanje. Imajte u vidu
i mogunost zagaenja agrohemijskim
supstancama iz podruja s farmama na
kojima se vri intenzivna proizvodnja.
Siva voda
Siva voda je izraz koji se koristi za kunu
otpadnu vodu, ne raunajui kanalizacio-
nu. Poto je ima u prilino velikim koliina-
ma, moe da bude znaajna za batu, sve
dok se koristi na pravilan nain i dok ne
sadri previe sapuna, deterdenta i mas-
noa. Otpadna voda iz maine za pranje
sudova nije pogodna za upotrebu, jer
deterdenti mogu da otete biljke. Voda iz
kade ili tu kabine (izbegavajte penuave
kupke i ulja za kupanje) i voda od pranja
povra je najpogodnija. Ipak, imajte u vi-
du da postoje komunalni i zdravstveni pro-
pisi koji ne dozvoljavaju upotrebu sive
vode zbog eventualne opasnosti po zdrav-
lje. Proverite graevinske propise ili se
konsultujte sa zdravstvenim radnicima u
vezi s pravnim statusom sive vode u vaoj
lokalnoj zajednici.
Sivu vodu ne treba koristiti za zalivanje
jestivih biljaka, osim ako nije koriena sa-
mo za pranje povra. Takoe, nije pogod-
69
na ni za biljke kojima prija kisela sredina.
Koristite je tako to ete rotirati njenu upo-
trebu po raznim delovima bate, da biste
izbegli eventualno gomilanje tetnih sup-
stanci. Voda iz kade ili tu kabine najee
sadri bakterije, od kojih neke mogu da
budu opasne po zdravlje, zato nemojte da
je skupljate - iskoristite je odmah. Pre
upotrebe moete da je propustite kroz fil-
ter od slame ili trske ako je potrebno da
bude istija.
Filter s trskom je veliki, dugoroni pro-
jekt za ije pravljenje e vam biti potrebno
prilino vremena (videti sledei odeljak).
Da biste napravili jednostavan filter od sla-
me, napunite izbuenu kofu slamom i si-
pajte sivu vodu preko nje pre nego to je
usmerite na trajne zasade. Redovno praz-
nite kofu na gomilu komposta i menjajte
slamu.
Filteri s trskom
Jedan od najboljih naina preiavanja
sive vode je proputanje kroz filter s trs-
kom, koji se sastoji od kutije ili rezervoara
ispunjenog ljunkom na kom rastu trska ili
druge vodene biljke. Bakterije koje u og-
romnom broju ive na korenju trske razla-
u otpadne materije iz vode i pretvaraju ih
u oblik koji je bezbedan za biljke. Broj bak-
terija je naroito velik zato to trska pre-
nosi kiseonik do korena kroz uplje stablji-
ke. Siva voda koja proe kroz filter s trs-
kom bezbedna je za zalivanje cele bate,
ukljuujui i povre.
Filteri s trskom nisu delotvorni na niskim
temperaturama, zato e, ako ivite u hlad-
nim krajevima, moda biti neophodno da
zimi bacate sivu vodu u kanalizaciju. Za-
sebna cev s ventilom omoguie vam da je
po elji usmeravate na filter s trskom ili u
kanalizaciju. Rezervoar koji je dovoljno ve-
lik da primi svu sivu vodu koja izlazi iz kue
omoguie ravnomerno isticanje vode u
filter, pomou drugog ventila.
70 ORGANSKA BATA

Pretakai. Ritmiko prelivanje vode kroz pretakae je zanimljivo za posmatranje i oputaju-

e za sluanje. Takoe, to je efikasan nain obogaivanja vode kiseonikom. Iako se svi pre-
takai sastoje od povezanih posuda, u prodaji je irok spektar oblika. Biljke kojima prija vla-
ga, kao to su paprati, lepo e napredovati u prohladnoj, vlanoj sredini koju stvaraju vode-
ni slapovi. Obodi plitkih posuda postae omiljeno mesto za batenske ptice.

vrste filtera s trskom naizmenino. Preiena voda moe da se

Postoje dve osnovne vrste filtera s trs-
kom: vodoravni i uspravni. Kod vodorav-
nih, otpadna voda ulazi s jednog kraja
vodootpornog valova i tee u vodoravnom
pravcu, a kod uspravnih, voda se sipa u
sredinu valova i tee nadole dok ne izae
kroz dno. Uspravni sistem je danas popu-
larniji, jer zauzima manje prostora i smat-
ra se da je delotvorniji.
U uspravnom filteru s trskom, na dnu
valova je sloj grubog ljunka debeo oko 50
cm, preko koga je sloj sitnog ljunka deb-
ljine 20 cm. Stabljike trske sade se u nje-
ga, na razmaku od oko 50 cm. Najee se
koristi obina trska (Phragmites australis),
ali mogu da se koriste i druge vrste, koje
rastu u vaem kraju. Priblina veliina fil-
tera treba da bude od 1,5 do 3 m2 po la-
nu domainstva. Filtere treba odmarati u
estim intervalima, zato je dobro da imate
nekoliko manjih koje moete da koristite
skuplja ili da direktno otie na zemlju.
korienje pretakaa
Pretakai su odskora razvijen metod do-
datnog poboljanja kvaliteta vode koja iz-
lazi iz filtera s trskom. Radi se o nekoliko
stepenasto poreanih posuda kroz koje
protie voda. One su tako dizajnirane da
voda u njima tee u obliku osmice, dok oti-
e nanie. Na taj nain u nju ulazi dodatni
kiseonik, a mnogi smatraju da joj se time
poboljava kvalitet i na drugim, znaajni-
jim nivoima. Pretakai su svakako veoma
lep dodatak bati i procesu preiavanja
vode.
 korov i njegovo suzbijanje
Da li je ovo korov uobiajeno je pitanje koje postavljaju
batovani novajlije. Odgovor glasi: Zavisi.
Da li je neka biljka korov zavisi od njene
vrste, mesta na kom raste i uticaja na
okolne biljke. Jednostavno reeno, korov
je svaka invazivna biljka koja raste tamo
gde ne elite. To moe da bude jednogo-
dinja, dvogodinja, zeljasta ili viegodi-
nja bunasta biljka, pa ak i drvo. Ovo
poglavlje uputie vas u nain funkcionisa-
nja korova - kako i zato je tako uporan -
i upoznati vas s nizom organskih metoda
koje moete da primenjujete da biste ras-
krili korov i spreili njegov rast.
Cilj organskog batovanstva nije da eli-
minie sav korov, nego da ga dri na nivou
koji je prihvatljiv. Biljke koje su po vrsti ko-
rovske ponekad mogu da imaju pozitivan
uticaj na batu - u takvim sluajevima one
nisu vie korov!
ta biljku ini korovom?
Biljke koje postaju korov su napadni ko-
lonizatori koji prodiru u biljni svet. Neke od
njih su divlje, druge se namerno donose u
batu. Na primer, japanski troskot (Polygo-
num cuspidatum) donesen je u Veliku Bri-
taniju 1825. godine kao dokazano korisna
biljka, a trenutno je najuporniji korov u
zemlji, koji predstavlja ozbiljan problem i u
delovima SAD.
I danas se nenamerno sade potencijalni
korovi. Na primer, ruska loza (Fallopia bal-
dschuanica) je korisna puzavica koja brzo
raste i za nekoliko meseci prekriva neug-
ledne ograde ili batenske upe, ali za ne-
koliko godina moe da prekrije i celo drvo.
uta mrtva kopriva (Lamium galeobdolon)
i zelenika (Vinca minor) brzo prekrivaju
zemljite, ali mogu lako da osvoje i celu
batu.
kako korov funkcionie
Poznavanje naina razmnoavanja, ire-
nja i preivljavanja korova u tekim uslovi-
ma pomoi e vam da razvijete efikasnu
strategiju suzbijanja i kontrole njegovog
rasta.
Korov na razliite naine postie cilj: pre-
ivljavanje i osvajanje terena.
naela ORganSkOg SUzBijanja
kOROva
- Upoznajte va korov. Ako znate kako
opstaje i razmnoava se, lake ete odab-
rati najdelotvorniji metod borbe protiv
njega.
- Izdvojte delove bate u kojima ima pro-
blema; osmislite efikasne naine sprea-
vanja rasta korova.
- Posvetite vreme efikasnom raskrivanju
viegodinjeg korova pre nego to bilo
ta trajno zasejete - ak i ako to bude
trajalo godinu dana ili due.
- Odaberite metode koji odgovaraju va-
em raspoloivom vremenu i energiji koju
imate.
- Kad krite zemljite, budite realni. Ne
raskrujte prostor vei nego to ste u sta-
nju da odravate bez korova.
- Nikad ne ostavljajte zemljite golo: za-
sadite ga, prekrijte ili posejte zelenino
ubrivo.
- Prekrivai spreavaju i uklanjaju korov -
uz vrlo malo truda.
motiku u ruke
Motika je naroito korisna alatka za bor-
bu protiv korova, u raznim fazama njego-
vog rasta.
72
- Jednogodinji i dvogodinji. Jednogo-
dinji korovi rastu, seju seme i venu u roku
od godine dana. Neki za to vreme mogu
da proizvedu nekoliko generacija biljaka.
Osnovni mehanizam preivljavanja i ire-
nja im je rasejavanje semena. Kod nekih
vrsta ono moe da se aktivira i ako je bilj-
ka iskopana jo dok je bila u cvetu. Jedno-
godinji korovi su najei na zemljitu ko-
je se esto obrauje, kao to su leje s po-
vrem i obodi bate s jednogodinjim bilj-
kama.
Dvogodinji korovi cvetaju i ire seme u
drugoj godini. ei su u lejama i zasadi-
ma s viegodinim i bunastim biljkama.
- Viegodinji. Viegodinji korovi koriste
niz mehanizama za dugoroni opstanak i
irenje. U njih se ubrajaju razmnoavanje
semenom i vegetativnim putem, na pri-
mer, pomou prizemnih izdanaka, rizoma i
dugakih, dubokih glavnih korenova.
kOROv U Bati
Prednosti
Korov moe do bude:
- privlanog izgleda - kao to su poljski
dan i no i poljska krika;
- jestiv - kao to su ptija trava, pepelju-
ga, tust;
- hrana i sklonite za ptice - na primer
eljika, iak, brljan;
- hrana za korisne insekte (npr. hajduka
trava) i domain za organizme koji se
hrane tetoinama;
- privlaan za leptire (maslaak);
- koristan dodatak kompostu; korov s du-
bokim korenjem, kao to je maslaak,
moe da dodaje kalijum i fosfor koji su
potrebni drugim biljkama.
mane
Korov moe da:
- pokvari izgled leja i oboda bate;
- ugui druge biljke svojim rastom;
- oduzima drugim biljkama vlagu i hran-
ljive sastojke;
- smanji rod voa i povra;
- otea branje;
- bude domain tetoinama i bolestima.
ORGANSKA BATA
SPReavanje RaSta kOROva
Spreiti je uvek bolje nego leiti kad je
korov u pitanju, a jednostavnim prilagoa-
vanjem naina na koji odravate batu - i
usvajanjem novih tehnika - moete u veli-
koj meri da smanjite anse da korov stek-
ne prednost u odnosu na ostale biljke.
Na primer, guim zasaivanjem ne sa-
mo da se bre postie lep izgled, nego se
i smanjuje prostor za rast korova. Prorei-
vanjem biljaka u kasnijoj fazi rasta sprei-
ete njihovu borbu za ivotni prostor. Na
isti nain, gusto, ravnomerno zasaeno
povre (videti str. 326) brzo e prekriti
zemljite i uguiti korov.
Jednostavnim smanjivanjem obrade mo-
ete da umanjite probleme s korovom.
Prevrtanje zemlje podstie klijanje mnogo-
brojnog semena korova, koje iz banke se-
mena u zemlji izlazi na svetlo dana. Nema
potrebe da redovno obraujete batu, ak
i kad proizvodite povre (videti str. 332).
kakO Se kOROv iRi
1. Semenom
esto raa u ogromnim koliinama, a
prenosi se vetrom, vodom, uz pomo
ivotinja i mehanikim izbacivanjem.
2. Stolonima (prizemnim izdancima)
Stoloni su izdanci koji puu po zemlji. Iz
pupoljaka na njima izbijaju mladice koje
se brzo ukorenjuju. Ponekad se stabljike
savijaju u luk sa ijeg vrha izbija koren i
pre nego to biljka dotakne zemljite.
3. korenjem i rizomima
Tvrdo, mesnato korenje moe ponovo da
izraste i posle odsecanja ili uvenua bilj-
ke. ak i kad se isee, glavno korenje
moe opet da izraste, kao i iseckani ili iz-
lomljeni delovi korenolikih podzemnih
stabljika, rizoma.
4. lukovice i lukoviice
Lukovice, lukoviice i krtole koje se lako
odvajaju od biljke kad se iskopa ili iu-
pa, lako daju nove stabljike. Obraivanje
zemljita dodatno ih iri.
KOROV I NJEGOVO SUZBIJANJE
Razmotrite ponovo tehniku zalivanja
koju primenjujete. Crevo ili prskalica navo-
dnjavaju veliku povrinu zemlje, podstiu-
i klijanje korova. Umesto toga, koristite
crevo koje zaliva kap po kap, sistem nata-
panja pomou creva ili ukopanih glinenih
upova.
Rotacija biljaka (plodored)
Korov se esto vezuje za povre koje ima
slian ivotni ciklus. Biljke se meusobno
razlikuju i po sposobnosti da se takmie s
korovom, kao i po tome koliko je lako ple-
viti korov izmeu njih. Na primer, krompir
i tikva dobro se nose s korovom i on se la-
ko plevi izmeu njih; druge vrste, kao to
je luk, loe izlaze na kraj s korovom koga
nije lako ukloniti oko njih. Primenom siste-
teHnike OSvajanja teRena
- Brzo razmnoavanje. Kostri moe da
izraste i d seme za samo pet sedmica.
- Regeneracija iz korena. Pria se da ja-
panski troskot moe ponovo da izraste iz
samo 10 mm korena. Glavni koren mas-
laka i konjskog zelja moe da d izdan-
ke i poto je biljka poseena.
- Brz rast koji gui druge biljke. Divlji bro
moe da se uspinje 1,2 m visoko preko
drugih biljaka; samo jedna stabljika ptije
trave moe da prekrije povrinu od 1 m2.
- Efikasna distribucija semena. Kad sazru,
aure sa semenom skakavice, im se do-
dirne biljka, izbace seme na metar dalji-
ne i vie.
- Brzo vegetativno razmnoavanje. Njiv-
ski poponac moe da se rairi na preko
25 m2 tokom jedne sezone; jedna stablji-
ka puzavog ljutia moe da osvoji do 4
m2 za jednu godinu.
- Razmnoavanje u oteanim uslovima.
Kostri preivljava na -9C i moe da cve-
ta u bilo kom mesecu tokom godine.
- Dugotrajni opstanak semena. Seme
maka moe da preivi 80-100 godina;
konjskog zelja 50 godina i vie.
- Ogromne koliine semena. Jedna stab-
ljika pepeljuge moe da proizvede 70.000
semenki.
73
Najdelotvornlje vreme za plevljenje ar-
garepe je etiri sedmice poto polovina
biljaka iznikne.
ma rotacije (plodoreda) (videti str. 305)
kojim se menja poloaj razliitih biljnih vrs-
ta u bati, lake ete drati korov pod kon-
trolom u delu s povrem.
Ustajalo zemljite
Ustajalo zemljite je ono koje se pripre-
mi dve do tri sedmice pre sejanja tako to
se dozvoli nalet klijanja korova. Kad se to
dogodi, uklonite korov motikom ili spaljiva-
njem (videti str. 76), a potom posejte ili
zasadite biljke kao i obino. Ova tehnika je
korisna kad sejete bacanjem iz ruke, oma-
no - kao travu za travnjak - jer je u tom
sluaju kasnije suzbijanje korova teko, ili
kada direktno sejete vrste koje sporo klija-
ju - kao to su argarepa i patrnak. Vari-
jacija ove tehnike je prekrivanje zemljita
crnom plastikom pre sejanja. Istraivanja
su pokazala da dranje takvog prekrivaa
4 do 8 sedmica i uklanjanje pre sejanja ili
zasaivanja povra moe da smanji pojavu
jednogodinjih korova i znatno povea pri-
nose.
Brz poetak
Korienjem rasada umesto sejanja, bilj-
ke stiu poetnu prednost u odnosu na sve
vrste korova i dobija se na vremenu za pri-
menu tehnike ustajalog zemljita. Takoe,
ako se brinete kako ete razlikovati seme
koje ste posejali od semena korova, rasad
e vam pomoi da izbegnete zabunu.
Spreavanje rasta korova na stazama
Korov na stazama, poploanim delovima
bate ili drugim tvrdim povrinama, moe
da raste odozdo ili da dospe na nijh u obli-
ku semena. Efikasna priprema zemljita i
materijali otporni na korov poloeni ispod
tvrdih povrina mogu da zaustave rast
ovih biljaka. Da biste spreili mladice koro-
74
PRiRODni nePRijatelji kOROva
Neke biljke koe rast drugih proizvod-
njom otrovnih supstanci dok rastu ili dok
trunu. To dejstvo, koje se naziva alelopa-
tija, esto je selektivno, tj. usmereno sa-
mo ka nekim vrstama. Naroito je delot-
vorno u spreavanju klijanja jednogodi-
njih irokolisnih korova. Smatra se da
heljda, koja je odlina za guenje korova,
proizvodi alelopatske supstance. Ozima
ra je zelenino ubrivo koje gui korov.
Kad se ukopa u zemljite, ili isee i osta-
vi kao prekriva, dok se razlae oslobaa
materije koje koe klijanje malog semena
nekoliko sedmica. Meutim, potpuno je
bezbedno da sadite mladice direktno u
zemljite ili kroz lie koje se razlae, ko-
ristei prednost suzbijenog rasta korova.
va da se uvrste na stazama, isfugujte
prostore meu ciglama ili kamenim ploa-
ma (videti str. 132). Redovno ietkavanje
tvrdom etkom takoe je delotvorno. Ko-
ristite crevo za zalivanje pod visokim priti-
skom da biste uklonili alge sa staza i pop-
loanih delova bate. esto hodanje du
delova pod ljunkom dobar je nain suz-
bijanja korova. Ako su vam velike poplo-
ane povrine neiskoriene i zakorovlje-
ne, razmislite o tome da ih pretvorite u
neto drugo.
Prekrijte zemljite
Jedno od najjaih oruja koje organski
batovan moe da upotrebi u suzbijanju
korova jeste prekrivanje zemljita s ciljem
da mu se uskrati sunevo svetlo. Korov br-
zo osvaja golo zemljite. Prekrivanjem ze-
mljita ili gajenjem biljaka, draete korov
na odstojanju. Prekrivai zemljita mogu
da se koriste na gotovo svakom mestu, uk-
ljuujui i staze. Jednostavno odaberite
odgovarajui materijal - iji su izgled i i-
votni vek u skladu s lokacijom.
ORGANSKA BATA
PRekRivanje zemljita
zBOg SUzBijanja kOROva
Prekrivai zemljita koji suzbijaju korov
postoje u dva oblika - rastresiti, kao to je
seckano drvo ili kora drveta, i membrane,
materijali kao to su karton ili sintetike
pejzane tkanine. Prekrivai mogu biti bio-
loki razgradljivi ili sintetiki. Kao i u svim
aspektima organskog batovanstva, prvi
izbor treba da budu reciklirani, bioloki
razgradljivi materijali, kao to su karton ili
drveni opiljci (piljevina), ali za dugoronije
suzbijanje koje ne zahteva mnogo panje,
sintetiki materijali su esto najdelotvorni-
ja opcija.
ivi prekrivai zemljita
ivi prekrivai mogu da budu ukrasni -
trajni zasadi bunova i viegodinjih bilja-
ka - ili funkcionalni - takozvana zelenina
ubriva, ili kulture za priguivanje, koji se
koriste za privremeno prekrivanje i oboga-
ivanje zemljita.
Stavljanje RaStReSitOg
PRekRivaa na zemljite
1. Saekajte dok se zemljite ne zagreje i
dobro nakvasi.
2. Raskrite zemljite od korova.
3. Dodajte obogaivae zemljita ili ub-
rivo po potrebi.
4. Izravnajte zemljite.
5. Stavite prekriva nekoliko dana posle
uklanjanja korova.
Saveti
- Stavite debeo sloj prekrivaa koji e se
slei na potrebnu debljinu; zbog vee efi-
kasnosti, najmanje 10 cm.
- Ne prekrivajte zemljite sve do biljaka;
ostavite nekoliko centimetara slobodno
oko stabljika ili stabala.
- Ponekad je potrebno da napravite rub
oko prekrivaa, da se ne bi irio u suse-
dne delove bate.
- Odravajte potrebnu debljinu prekrivaa
dodavanjem materijala.
KOROV I NJEGOVO SUZBIJANJE
Za prekrivanje su efikasne vrste, ukras-
ne biljke koje se brzo ire i uspeno takmi-
e s korovom za hranljive sastojke, vodu i
svetlo (videti Drvenaste biljke i penjaice,
str. 144). Biljke za prekrivanje zemljita
naroito su korisne za suzbijanje korova u
teko pristupanim delovima bate.
Dobre kulture za suzbijanje korova (ivi
prekrivai) su zelenina ubriva (videti str.
55-56), kao to su heljda, ozima ra i dete-
PRekRivai zemljita za SUzBijanje kOROva
Rastresiti prekrivai zemljita
Proizvodi od kompostirane kore drveta (V; B)
Privlaan prekriva tamne boje
Drvena strugotina (V; B)
Otpaci iz ume ili seckani ostaci od obraivanja dr-
veta, kompostirani i bojeni pre prodaje, jeftiniji su od
kore drveta. Dodajte ubrivo s visokim sadrajem
azota pre nego to prekrijete biljke.
Grubo preraeni gradski kompost (V; B)
Reciklirani zeleni otpaci. Bre se razlau nego kora
ili strugotina od drveta.
Seckani ostaci orezivanja (V; B)
Kune izrade ili od gradskog zelenila. Kompostirajte
ih nekoliko meseci pre upotrebe ili ih koristite svee
na stazama.
Slama i seno (J; B)
Neformalno izgledaju. Trebalo bi da traju celu sezo-
nu. Prekrivajte u sloju od 15 cm. Seno e dok truli
hraniti biljke, ali iz njega mogu da niknu nove stablji-
ke korova.
ljunak i otpaci od kriljca (V)
Dobri za prekrivanje oko biljaka kojima prijaju suvi,
topli uslovi.
Kompost od lia (J; B)
Prekriva kune izrade, kratkotrajne namene. Naj-
bolje ga je koristiti preko membrane.
Ljuske od heljde (J; B)
Veoma lak i rastresit prekriva. Na vetrovitim lokaci-
jama stavite tei prekriva preko njega.
Ljuske od kakaovca (J)
Otpadne materije iz industrije okolade. Stavljajte u
sloju od najmanje 5 cm debljine. Blago nakvasite
povrinu posle prekrivanja. Ima vie azota nego pre-
krivai na bazi drveta.
75
lina. Gajite ih na mestima gde zemljite
treba da se ostavi golo nekoliko meseci -
na primer preko zime, ili kad ste pripremi-
li parcelu, ali niste spremni da je zasadite.
Takoe, moete da ih posejete izmeu
bunova zasaenih s veim razmakom. Ja-
ko jednogodinje cvee koje brzo raste,
kao to su primorska elika i ognjica, mo-
e da se koristi na isti nain.
membrane
Novine (J; B)
Besplatna opcija za jednu sezonu. Prostrite otvore-
ne listove novina, najmanje po osam, oko i izmeu
zasaenih biljaka. Odozgo stavite pokoenu travu ili
kompost od lia da bi novine ostale na mestu.
Karton (J; B)
Besplatna opcija za jednu sezonu. Poloite ga na
zemlju pazei da se komadi dobro preklapaju, da
korov ne bi rastao izmeu njih. Privrstite ga prekri-
vanjem slamom ili senom. Jae biljke kao to je bun-
deva mogu da se gaje kroz karton.
Prekriva od papira (J; B)
Tvrdi papir u rolni, za jednogodinje leje povra.
Pejzana tkanina (V)
Dugorono suzbijanje korova; prekrijte rastresitim
prekrivaem da je zatitite od svetla.
Pletena plastika (V)
Srednjorono suzbijanje korova. Prekrijte rastresitim
prekrivaem da joj produite vek trajanja.
Crna plastika u listovima (debljine 400-600)
Pogodna jedino kao prekriva za raskrivanje zem-
ljita (videti i str. 77). Ne ostavljajte zemljite prekri-
veno due od nekoliko meseci bez uklanjanja pla-
stike zbog putanja vazduha i vode u zemlju. Pri-
vrstite je tako to ete krajeve ukopati u zemlju ili
odozgo staviti tee predmete kao to su daske ili au-
tomobilske gume.
J - prekriva za jednu sezonu za jednogodinje ili
viegodinje leje
V - prekriva za viegodinje leje
B - bioloki razgradljiv prekriva, poeljan izbor
76
Trolisna detelina, niskorastue zelenino
ubrivo koje podnosi deliminu senku,
moe da se seje izmeu redova kukuruza
eerca. Posejte je bacanjem iz ruke, kad
kukuruz naraste oko 15 cm u visinu. Kad
se kukuruz posee na kraju sezone, dete-
linu moete da ostavite da titi zemlju pre-
ko zime.
Rastresiti prekrivai zemljita
Na zemljitu bez korova, rastresiti prek-
riva debljine 10 cm pruie efikasnu zati-
tu od ponovnog izbijanja ovih biljaka. Ako
se bilo kakav korov pojavi, moe lako da
se ukloni. Moete i da smanjite debljinu
prekrivaa, a time i cenu, prostiranjem
preko membrane za prekrivanje (za deta-
lje videti tabelu). Otporna membrana, kao
to je pejzana tkanina, zaustavie i prodi-
ranje ljunka ili slinih materijala u zemlji-
te.
membrane za prekrivanje zemljita
Membrane za prekrivanje mogu da se
koriste da bi se raskrio korov s golog
zemljita i iz leja, ako nije u pitanju drve-
nasti korov. One se koriste i za spreava-
nje rasta korova na zemljitu koje je pret-
hodno raskreno. Na njima mogu da se iz-
bue rupe za saenje odgovarajuih bilja-
ka. Membrane se obino prekrivaju rastre-
sitim prekrivaem da bi se privrstile, da bi
im se produio vek trajanja i da bi lepe iz-
gledale. One moraju da budu propusne za
vazduh i vodu, osim ako ne planirate da ih
drite samo nekoliko meseci.
SUzBijanje i Uklanjanje
kOROva
Okopavanje motikom i runo plevljenje
mogu da budu oputajua zanimanja. Va-
no je da plevite korov dok je jo mali. Ru-
no raskrivanje zaputenog zemljita (vi-
deti sledee poglavlje) dugotrajan je po-
sao, ali e vam poznavanje korova biti od
pomoi. Na stranama 78-79 opisane su
ORGANSKA BATA
neke oprobane strategije za suzbijanje i
najupornijih viegodinjih korova.
Runo plevljenje korova
Runo plevljenje je jedini zaista selek-
tivni organski metod suzbijanja korova,
koji vam omoguuje da uklonite tetne ko-
rove, a ostavite samonikle ukrasne biljke i
druge korove koje elite da zadrite. Ko-
ristite batenske vile ili motiku da biste
Saenje kROz memBRanU za
PRekRivanje zemljita
1. Raskrite zemljite ili pokosite postoje-
u vegetaciju.
2. Dodajte obogaivae zemljita po pot-
rebi, imajui u vidu vek trajanja prekriva-
a zemljita.
3. Izravnajte zemljite ako je potrebno.
4. Prostrite membranu preko zemljita.
Prekrijte ivice slojem zemlje od 25 do 30
cm, privrstite ianim spajalicama ili te-
im daskama, ciglama ili kamenjem.
5. Postavite biljke na planirana mesta.
6. Otrim noem, zasecite krstove na
membrani tamo gde planirate da zasadi-
te biljke.
7. Zasadite biljke i zalijte ih.
8. Prekrijte membranu rastresitim prek-
rivaem u sloju debljine 5 cm.
Oko proreza na membrani moe da izras-
te viegodinji korov. Isecite ga noem ili
makazama.
Saveti za delotvorno okopavanje
- Odaberite motiku koja e vam biti laka
za upotrebu.
- Naotrite motiku.
- Secite biljke tano na mestu gde se
stabljika spaja s korenom.
- Okopavajte redovno dok je korov mali.
- Kopajte po suvom vremenu.
- Pokupite poseeni korov ako vidite da
e pasti kia.
- Ostavite dovoljno prostora izmeu re-
dova biljaka da biste mogli lake da oko-
pavate.
KOROV I NJEGOVO SUZBIJANJE 77

rastresli korov ako je potrebno; ak i jed-

nogodinji korovi mogu ponovo da izniknu RaSkRivanje
ako gornji sloj zemljita ispuca dok poku- zakOROvljenOg zemljita
avate da iupate celu biljku. Runo plev-
Korov brzo osvaja zemljite, kako ono
ljenje je najlake posle obilne kie i na
raskreno posle graevinskih radova, tako
zemljitu koje nije zbijeno, kao to je u le-
i ono u zaputenim batama ili praznim
jama po kojima se ne hoda, kao i na zem-
placevima. U poetku postoji meavina
ljitu koje je temeljno prekriveno.
jednogodinjih i viegodinjih korova, ali,
Staze i poploani delovi bate takoe
ako zemljite ostane zaputeno, viegodi-
mogu da se pleve runo. Postoji niz alatki
nji brzo postaju dominantni. Koliko god da
koje e vam pomoi da uklonite korov iz
se zadatak ini tekim, zaputeno zemlji-
pukotina izmeu kamenih ploa.
te moe da se raskri bez upotrebe herbi-
cida, primenom nekog od dole opisanih
Okopavanje motikom
metoda ili njihovom kombinacijom.
Kad savladate ovu vetinu, okopavanje
motikom postae brz i delotvoran nain da Seenje
zemljite i ljunkovite staze odravate bez
Jednostavno odsecanje korova moe da
korova. Okopavanje motikom je najdelot-
bude brzo, kratkorono reenje problema,
vornije za uklanjanje mladica korova (jed-
koje e spreiti njegovo rasejavanje i ire-
nogodinjeg i viegodinjeg), ali moe da
nje. Ponavljanjem seenja na kraju e se
bude efikasno i za odstranjivanje nadzem-
raskriti ak i uporan viegodinji korov, na
nih delova viegodinjih korova, iako je za
nekoliko godina. Najdelotvornije vreme da
njihovo potpuno uklanjanje potrebno re-
se oslabi korenje viegodinjih korova i iz-
dovno okopavanje tokom nekoliko godina.
begne njegovo rasejavanje jeste kad cvet-
Motike se izrauju u mnogim oblicima i
ni pupoljci tek ponu da se pokazuju. Ko-
veliinama - za velike ili ograniene povri-
enje kosom je najmanje agresivan, brz i
ne, za kopanje iz stojeeg ili kleeeg po-
efikasan nain uklanjanja - ali zahteva ve-
loaja. Ako moete, isprobajte motiku pre
tinu. Alternativa je elektrina ili benzinska
nego to je kupite da vidite da li vam od-
kosaica s plastinom niti.
govara i da li joj je drka odgovarajue
duine.
Obrada zemljita
termiko uklanjanje korova Prevrtanje zemlje i uklanjanje korova i
korenja relativno je brz, ali fiziki naporan
Savremene sprave za termiko uklanja-
nain da raskrite zemljite od mnogih vrs-
nje korova rade tako to izbacuju udare
ta viegodinjeg korova. Prethodno razbi-
vreline koji traju samo nekoliko sekundi.
janje gornjeg sloja zemlje aovom ili moti-
Biljke ne gore, ve jednostavno uvenu.
kom olakae vam posao, kao i prekrivanje
Toplota moe da potie od plamena, vre-
zemljita membranom nekoliko sedmica
log vazduha ili pare. U organskoj bati ovaj
pre poetka kopanja. Ovaj metod je dobar
nain najvie se koristi na tvrdim povrina-
za uklanjanje korova koji imaju glavni ko-
ma - stazama, kolovozima i poploanim
ren, kao to su maslaak i konjsko zelje, a
delovima. Mladice korova lako se uklanja-
delotvoran je i protiv pirevine ako vredno
ju ve jednim prelaenjem. Za uvrenije
radite.
jednogodinje i dvogodinje korove pot-
Nikad ne uklanjajte gornji sloj zemlje
rebno je od tri do est tretmana. Viego-
zajedno s korovom, jer ete tako ostati bez
dinji korovi postepeno slabe, ali na kraju
najplodnijeg zemljita u bati.
i oni venu. Termika obrada unitava i se-
me korova na zemljitu.
78
viegODinji kOROvi
(vidi kolorne slike na str. 457)
kUPina
Rubus fruticosus
Razvoj i irenje
Bodljikav, drvenast korov koji
brzo raste. iri se putem stolona
i semena.
Suzbijanje
- Iskopajte mlade biljke im ih ug-
ledate.
- Redovno secite uvrene bilj-
ke. Iskopajte ih ako je mogue.
njivSki POPOnaC
Convolvulus arvensis (videti i div-
lji ladole, sledea strana)
Razvoj i irenje
iroka mrea korenja i rizoma, iz
koje izrastaju nove biljke. Kore-
nje moe da dosegne dubinu od
10 m. Retko daje seme, posebno
u sunim godinama.
Suzbijanje
- esto okopavajte tokom vie
godina.
- Vilama izvlaite svaki komad u
ranoj fazi rasta. Ako se dobro u-
vrsti, ovaj metod nije vredan tru-
da.
- Prekrivajte zemljite membra-
nom najmanje 2 godine.
PUzavi ljUti
Ranunculus repens
Razvoj i irenje
Uobiajen je na veini vrsta zem-
ljita i travnjaka. iri se putem
prizemnih izdanaka; nove biljke
se formiraju i ukorenjuju u inter-
valima krajem prolea i poet-
kom leta. iri se i putem semena.
Suzbijanje
- Okopavajte ga dok je mali.
- Uvrene biljke je teko iu- Suzbijanje
pati rukama. Iskopajte ih ili pre-
krivajte zemljite membranom
godinu ili dve.
zlatiCa
Ranunculus ficaria
Opstanak i irenje
Biljka privlanog izgleda koja
cveta poetkom prolea. Brzo se
iri na zemljitu koje se obrauje.
Jedna forma proizvodi lukovice u
kolenima listova; druga formira
seme. Obe stvaraju krtole.
Suzbijanje
- Uguite rast membranom za
prekrivanje.
- Ne okopavajte - krtole i lukovice
lako se otkidaju od ostatka biljke.
kOnjSkO zelje
Vrste iz roda Rumex
Razvoj i irenje
Biljke se regeneriu iz vrnih 15
cm glavnog korena. Obilno se ra-
sejava.
Suzbijanje
- Okopavajte mladice.
- Secite biljke pre rasejavanja.
- Iskopajte uvrene biljke.
- Drite zemljite prekriveno
membranom 2-3 godine.
PiRevina
Elymus (Agropyron) repens
Razvoj i irenje
Ima povrinske, puzajue, vrs-
te, bele rizome, za koje se esto
misli da su korenje. Vrhovi rizo-
ma su veoma otri - mogu da iz-
rastu kroz krtole krompira. Retko
daje seme.
ORGANSKA BATA
- Redovno okopavanje krajem le-
ta smanjuje stvaranje novih rizo-
ma.
- Rastresite vilama zemljite, uk-
lanjajui sve rizome.
- Drite zemljite prekriveno
membranom 2-3 godine.
SeDmOliSt
Aegopodium podagraria
Razvoj i irenje
Bele, puzajue, podzemne stab-
ljike su neposredno ispod povri-
ne. Novi listovi izrastaju iz sva-
kog vora. Vrlo malo semena.
Suzbijanje
- Uporno redovno okopavanje.
- Na manjim parcelama iskopajte
biljke, sa svakim deliem korena.
- Posejte travu i kosite je nekoliko
godina.
- Drite zemljite prekriveno
membranom najmanje 2-3 godi-
ne.
maSlaak
Taraxacum officinale
Razvoj i irenje
Biljke se obnavljaju iz bilo kog
dela glavnog korena. Obilno se
rasejava, od poetka prolea do
jeseni.
Suzbijanje
- Posecite ga pre nego to se ra-
seje.
- Iskopajte ga.
- Drite zemljite prekriveno
membranom 2-3 godine.
KOROV I NJEGOVO SUZBIJANJE
viegODinji kOROvi
(vidi kolorne slike na str. 457)
kOPRiva
Urtica dioica
Razvoj i irenje
Biljka koja je vredna za divlje i-
votinje i kao izvor tene hrane za
biljke. Stabljike, koje imaju ljubi-
astu nijansu dok su mlade, puze
po povrini. U prolee postaju ze-
lene i uspravljaju se. Obilno se
rasejava.
Suzbijanje
- Iskopajte vilama ili podsecajte
aovom.
- Drite zemljite prekriveno
membranom 2-3 godine.
RaStavi
Equisetum arvense
Razvoj i irenje
Rairene, puzajue, crne pod-
zemne stabljike mogu da prodru
vie od 2 m u dubinu.
Suzbijanje
- Moe da se ugui biljkama koje
bujno rastu.
- Uporno okopavanje.
- Prekrivajte zemljite membra-
nom nekoliko godina.
jaPanSki tROSkOt
Reynoutria japonica
Opstanak i irenje
iri se debelim rizomima koji mo-
gu da dostignu 7 m duine i da se
ukorene na dubinu od 2 m pa i vi-
e. Rastu ak i ispod asfalta. Bilj-
ka moe da izraste iz najmanjih
delia. Neke sorte se ire putem
semena.
Suzbijanje
- Secite ga na dve sedmice za
vreme sezone rasta, tokom naj-
manje 10 godina.
79
- upajte stabljike iz osnove kad - Redovno, uporno okopavanje
sazru poetkom i sredinom leta, tokom nekoliko godina.
najmanje 5 godina. - Prekrijte zemljite membranom.
- Uguite rast (videti njivsku pala-
BaHORiCa midu).
Circaea lutetiana
Opstanak i irenje njivSka PalamiDa
iri se pomou plitkih, puzavih, Cirsium arvense
kr tih, belih rizoma, kao i putem Razvoj i irenje
semena. Nadzemni izdanci razvijaju se iz
Suzbijanje belih, puzajuih, krtih vodoravnih
- Iskopavajte vrlo paljivo; rizomi ko renova. Zdepast, mesnat glav-
se lako lome. ni koren. Vrlo malo semena.
- Ne ostavljajte seme posle vae- Suzbijanje
nja. - Iskopajte mlade biljke.
- Prekrivajte membranom nekoli- - Prekrivajte zemljite membra-
ko godina. nom.
- Kad biljke niknu gusto, pustite
zeja SOCa
da se razrastu. Pre nego to
Oxalis stricta
procvetaju, posecite ih. Ponovite
Razvoj i irenje postupak. Obradite zemljite i
Niske, bunaste biljke izrastaju iz posejte bujno zelenino ubrivo
glavnih korenova. Obilno se ra- koje ima srednji period rasta, kao
sejava to su grahorica ili crvena deteli-
Suzbijanje na.
- upajte, okopavajte ili secite
biljke pre nego to proizvedu se- Divlji laDOle
me. Calystegia (Convolvulus) sepium
- Uguite korov membranom ko- Razvoj i irenje
jom drite zemljite prekriveno iri se putem belih, krtih, puzaju-
tokom cele sezone rasta. ih podzemnih stabljika. Retko
se rasejava.
POljSka gORika
Suzbijanje
Sonchus arvensis
- esto okopavajte tokom nekoli-
Razvoj i irenje
ko godina.
Iz puzajueg korenja izrastaju
- Vilama iskopajte biljke u ranoj
novi izdanci - ak i iz sasvim ma-
fazi rasta, uklanjajui svaki ko-
lih delova. Glavno korenje raste
mad. Tamo gde se uvrste, ovaj
do 60 cm dubine i u irinu. Tako-
metod nije vredan truda.
e se i rasejava.
- Drite zemljite prekriveno
Suzbijanje membranom nekoliko godina.
- Ne dopustite da proizvede se-
me.
 izBOR PRekRivaa zemljita za SUzBijanje kOROva i ODgOvaRajUiH teHnika
80

Koristi se za Karton Prekriva od Stare novine Podmetai za Pejzane Komadi crne Ukrasna kora Kompost od Ljuska Komunalni ko-
papira drvee tkanine plastike ili iverje drveta lia kakaovca mpost (grubi)
Raskrivanje
neobraenog zemljita
Jednogodinje povre
Jednogodinje cvee
bunje
Zeljaste viegodinje
biljke
Nove zasade
Voe i grmove
Drvee
Poploane staze
ljunkovite staze
Zemljite koje se
ne koristi

Koristi se za ljunak Borove Slama Seenje Biljke za prekrivanje Zelenino Runo Okopavanje Izvlaenje Kultivisanje Ustajale Termiko ukla-
iglice zemljita (ukrasne) ubrivo plevljenje vilama leje njanje korova
Raskrivanje
neobraenog zemljita
Jednogodinje povre
Jednogodinje cvee
bunje
Zeljaste viegodinje
biljke
Nove zasade
Voe i grmove
Drvee
Poploane staze
ljunkovite staze
Zemljite koje se
ne koristi
Za savete o delotvornoj primeni prekrivaa zemljita videti str. 74-76, a za druge tehnike str. 76-77.
ORGANSKA BATA
KOROV I NJEGOVO SUZBIJANJE 81

mehaniko kultivisanje UPOznajte SvOj kOROv

Mehaniki kultivator je koristan kad se 1. Neke vrste, naroito jednogodinji ko-
raskruje velika povrina zemljita, ali ima rovi kao to su kostri, skakavica i ptija
i mane. Rad njime moe da bude naporan trava imaju plitko, vlaknasto korenje koje
ako su korov i trava gusto izrasli. Kultivator se lako uklanja.
secka viegodinji korov na sitne komade, 2. Da bi se uklonili svi podzemni delovi
a svaki deli korena ili rizoma moe pono- korova s rasprostrtim korenjem, kao to
vo da izraste i tako potencijalno viestruko su puzavi iak, poponac i pirevina, pot-
uvea problem. Kultiviite krajem prolea rebno je da se zemlja oko korena dobro
ili poetkom leta kad je zemlja suva, a ko- rastrese.
3. Dugaki glavni koren korova kao to su
rov izrastao. Ostavite zemljite dok na nje-
maslaak i konjsko zelje mora da se uklo-
mu opet ne ozeleni korov, potom ga pono-
ni ceo, da bi se spreilo ponovno izrasta-
vo kultiviite. Ponavljajte postupak koliko
nje.
je potrebno. Ako ste u prilici da jednom
kultiviete, korov koji je ponovo izrastao
moete da uklonite motikom. U suprot-
izvlaenje vilama
nom, odaberite neki drugi metod. Bie
vam mnogo tee i mnogo vie vremena e Korovima kao to je njivska palamida,
vam oduzeti da povadite stotine iseckamh rastresite zemljite svuda oko korena, da
delia korena, nego cele biljke. Za suzbija- biste mogli da ga izvadite celog.
nje korova izmeu redova biljaka postoje
laki modeli kultivatora.
problem. To je prilino ekstremna mera, ali
Raskrivanje korova bez obrade se isplati u dugoronom periodu.
Membrana za prekrivanje zemljita koja
ne proputa svetlo zaustavlja rast korova i
posle izvesnog vremena ga unitava. Ako
elite da travnjak pretvorite u povrtnjak ili
leje za cvee, prekrijte zemljite u prolee
i ono e do jeseni, a moda i pre, biti ra-
ieno od korova.
Za uporne viegodinje korove potrebno
je nekoliko godina da biste ih uklonili. Kroz
prekriva mogu da se zasade jae jedno-
godinje biljke, kao to su tikva ili sunco-
kret, ali kroz rupe iseene za biljke moe
da izraste i viegodinji korov. Prekrivanje
zemljita najdelotvornije je tokom sezone
u kojoj korov aktivno raste.

zatravljivanje korova
Tamo gde postoje ozbiljni problemi s vi-
egodinjim korovima kao to su sedmolist
ili rastavi, gajite travu - bilo da je poseje-
te ili poloite unapred pripremljene delove
travnjaka. Redovnim koenjem trave to-
kom dve ili tri godine trebalo bi da se rei
 zdravlje biljaka
Primenjujte organske metode odravanja zemljita
i bate da biste zatitili biljke na prirodan nain.
Tek su poslednje generacije batovana
poele da se oslanjaju na hemikalije u suz-
bijanju tetoina i bolesti, i zbog toga su
mnogi od njih zaboravili da je mogue pro-
izvesti kvalitetnu hranu i odravati lepu
batu bez pesticida. U ovom poglavlju bie
opisana priroda biljnih tetoina i bolesti,
kao i irok spektar metoda, kako drevnih,
tako i savremenih, koje organski batova-
ni mogu da primenjuju u odravanju zdra-
ve bate i znatnom smanjivanju problema
sa tetoinama i bolestima.
Prirodna ravnotea
Organsko batovanstvo stavlja naglasak
na zdravlje zemljita i vezu izmeu njega,
biljaka i ljudskog zdravlja. Zdravo zemljite
daje zdrave biljke u stabilnoj i odrivoj sre-
dini. ivotna sredina, odnosno ekosistemi,
obino sadre obilje biljnih i ivotinjskih
vrsta, ukljuujui i biljne tetoine i uzro-
nike biljnih bolesti; svi organizmi ive u
meusobnoj ravnotei (ekvilibrijumu). Or-
gansko batovanstvo nastoji da oponaa
tu ravnoteu vrsta i ekoloku stabilnost ko-
ja iz nje proizlazi. Iako su same bate novi-
ji ekosistemi, paljivom setvom i projekto-
vanjem moe da se stvori bata koja e
privui ivotinjski svet (ukljuujui i koris-
ne ivotinje) i podstai prirodnu raznovrs-
nost. Cilj je produktivna bata u kojoj bilj-
ke i ivotinje ive u stabilnom ekvilibriju-
mu.
Rad u skladu sa sistemom
Organski batovani nastoje da rade u
skladu s prirodom, kako bi ograniili dej-
stvo tetoina i biljnih bolesti, bez veta-
ke kontrole prirodnih procesa. San svakog
organskog batovana je odrivo batovan-
stvo. To nije utopija u kojoj nema tetoi-
na i bolesti, a koju promovie industrija
opreme i sredstava za batu. To je realan
pristup batovanstvu, koji prihvata da se
na biljkama povremeno pojavljuju fleke i
oteenja, ba kao to se i na naim teli-
ma s vremena na vreme javljaju nesavre-
nosti. To ne znai da u organskom povru
obavezno ima crva ili da je organsko cvee
nagrizeno moljcima - daleko od toga - ve
zatita Biljaka na ORganSki
nain
- Odravajte zemljite organski.
- Birajte biljke koje odgovaraju mestu i
zemljitu.
- Ponite sa zdravim semenom i biljkama.
- Gajite otporne sorte.
- Gajite cvee da biste obezbedili stanite
za prirodne neprijatelje tetoina.
- Unesite bioloke agense za suzbijanje
tetoina u batu.
- Suzbijajte tetoine preprekama, zam-
kama i prekrivaima biljaka.
- Izbegavajte korienje rasprivaa
pesticida.
Upeatljiv prizor
ivotinjski svet unosi lepotu u batu i
svaki batovan trebalo bi dobro da razmi-
sli pre nego to odlui da ukloni stvorenja
kao to je, na primer, gusenica leptira las-
tin repak. Raznovrsnost ivog sveta je od
kljunog znaaja za postizanje prirodne
ravnotee izmeu tetoina i njihovih pri-
rodnih neprijatelja.
ZDRAVLJE BILJAKA
da je, umesto netolerancije koju promovi-
e batenska industrija, potrebna toleran-
cija. Umesto brzih reenja s posledicama
neeljenim po ivotnu sredinu, organski
batovani tee spreavanju tetoina i bo-
lesti i njihovom dranju pod kontrolom.
Stare i nove strategije
Postoji itav niz organskih tehnika i stra-
tegija za odravanje zdravlja biljaka. Pre-
lazak na organsku proizvodnju nije, kako
poetnici esto pretpostavljaju, jednostav-
na zamena hemikalija prirodnim alternati-
vama. On znai mnogo vie od puke pro-
mene marke pesticida. Tradicionalni, do-
UzROCi PROBlema S Biljkama
(videti slike u boji na str. 459)
Da biste se borili s problemima i, kad god
je mogue, povratili zdravlje biljaka, vano
je da razumete njihove uzroke i ustanovite
da li se radi o problemu sa sredinom ili ras-
tom (videti str. 85), nedostatku hranljivih
sastojaka (str. 86), bolestima (str. 87) ili na-
padu tetoina (str. 89).
1. ivotna sredina biljaka ukljuuje uslove
u zemljitu; na primer, graak moe poka-
zati znake iscrpljenosti zbog toplote i sue.
2. Magnezijum je hranljivi sastojak koji je
biljkama potreban zbog proizvodnje hloro-
83
Savremena
straila
Nema nieg novog
u zatiti biljaka od
ptica, ali organski
batovani su uvek
spremni da istrae
potencijalne koristi
od novih materijala
- naroito ako mo-
gu da se recikliraju,
kao to je sluaj sa
ovim odbaenim
CD-ovima.
mainski metodi - kao to je dobra nega
zemljita, rotacija biljnih vrsta (plodored),
podsticanje prirodnih neprijatelja tetoi-
na, runo uklanjanje tetoina i obolelih
biljaka, dobra higijena i planiranje sejanja
i saenja - kombinuju se sa savremenim
tehnikama, ukljuujui bioloke kontrole,
otporne sorte, feromonske zamke i ultrala-
ke prekrivae zemljita. Nekoliko takozva-
nih organskih pesticida u spreju moe da
se koristi kao krajnje, nikako kao prvo
sredstvo.
U idealnom sluaju, treba koristiti tehni-
ke dobrog batovanstva da bi se podstaklo
i odravalo zdravlje biljaka, kombinujui ih,
fila; njegov nedostatak moe prouzrokova-
ti karakteristino utilo izmeu lisnih ila.
3. Plamenjaa krompira, gljivino obolje-
nje, poinje pojavom smeih mrlja na listo-
vima, ali brzo potpuno unitava gornje de-
love biljke, pre nego to se spore speru na
zemljite i zaraze krtole.
4. tetoine su ivotinje koje se hrane
biljkama. Japanske bube esto stiu u veli-
kom broju prodirui listove tako da od njih
ostane samo kostur, oteujui pupoljke,
cvetove i plodove. Biljke koje preive veo-
ma su oslabljene.
84 ORGANSKA BATA

kad je potrebno, s direktnijim metodima mekog tkiva ispod njega; zadebljali epi-
spreavanja i kontrole. Priozvod takve dermis titi i od napada gljivica.
strategije po pravilu je bujna bata. Na-
ravno, postoje i neizbeni trenuci kada se Postavljanje tane dijagnoze
nita ne moe uiniti da se biljka spase - Precizno prepoznavanje zdravstvenih
na primer, u ekstremnim vremenskim prili- problema biljaka i trenutka kada je neop-
kama, ili ako je biljka na neodgovarajuem hodna intervencija, presudni su za uspe-
mestu. no organsko suzbijanje tetoina i bolesti.
Prepoznavanje zahteva detaljan pregled;
ta sve moe da bude kako ne najoigledniji simptomi moda nisu pravi
treba? problem. Na primer, aava bu kod mag-
Veina biljaka u dobro odravanoj bati nolija uzrokovana je prisustvom riliara,
ili u bilo kom prirodnom ekosistemu je naj- insekata koji sisaju biljni sok. Te tetoine
ee zdrava. Kao i ivotinje, one imaju lue lepljivu otpadnu materiju, mednu ro-
dobro razraene odbrambene mehanizme su, na kojoj buja aava bu. Bolest moe
protiv napadaa i samo ponekad nisu dob- da se suzbije samo preduzimanjem mera
rog zdravlja. Kad nastane problem sa protiv insekata, a ne protiv uoljive bui.
zdravljem biljaka, njega mogu da uzroku- Potraite pomo u literaturi ili u baten-
ju: skim centrima pre nego to se odluite za
- faktori ivotne sredine, kao to je nes- mere koje treba da preduzmete i ne zabo-
taica vode; ravite da veina nevolja koje mogu da za-
- nedostatak minerala, na primer mag- dese biljke ne ugroava njihov ivot.
nezijuma; Otkrivanje mera koje najvie odgovaraju
- bolesti, kao to je plamenjaa krompi- situaciji (kao i kada da ih primenjujete, a
ra; kad ne) i odreivanje strategije za borbu
- tetoine, odnosno ivotinje koje jedu dolazi sa iskustvom. Sticanje tog iskustva
zelene biljke. je deo zabave i intelektualnog izazova koje
donosi organsko batovanstvo.
Odupiranje napadu
Zdrave biljke imaju veliku otpornost na
tetoine i bolesti i, kao i zdravi mladi ljudi,
mogu lako da se oslobode manjih infekci-
ja. Ako uslovi sredine nisu najbolji pa su
biljke zbog toga iscrpljene, ili ako su izu-
zetno mlade ili stare, ista infekcija moe
da im ugrozi ivot. Po pravilu, to je biljka
vea, vie je otporna na bolesti i tetoine.
Veliko stablo hrasta, na primer, moe da
podnese vie hiljada insekata i grinja na
svojim listovima - da ne pominjemo gljivi-
ce koje se hrane listovima, peteljkama i
korenjem - a da se na njemu ne vide ni-
kakva tetna dejstva. Drugi ekstrem je
mala sadnica zelene salate koja je potpu-
no neotporna i na poleganje koje izaziva
gljiva Pythium i na mala usta drvne vai.
Detaljan pregled. Fotografsko uveavaju-
Meutim, kad sadnice narastu, epidermis
e staklo moe da bude korisna alatka za
im zadeblja i vai ne mogu da progrizu do
prepoznavanje problema s biljkama.
ZDRAVLJE BILJAKA
POStavljanje tane DijagnOze
(videti slike u boji na str. 459)
ak i kad se simptomi ine oiglednim,
mogue je da se postavi pogrena dija-
gnoza.
1. Uvenue ne uzrokuje samo sua ve
i gljivine bolesti ili oteenja koja teto-
ine nanose sistemu prenoenja tenosti
kroz biljku.
2. List moe da izgleda bolesno, ali da
je u pitanju deformacija koju uzrokuju
grinje koje se njime hrane.
3. aava bu moe da bude sekundar-
ni problem na biljci; gljivice se hrane ot-
padnim materijama riliara koji su pri-
marni uzrok problema.
Od pomoi e vam biti i poznavanje tak-
sonomije biljaka - grupisanja biljnih vrsta
u familije (videti deo Rotacija biljaka (plo-
dored), str. 305-319). Biljke u okviru iste
familije uglavnom pate od istih nedaa.
Familije nisu uvek oigledne: na primer,
eboji (Matthiola) su u istoj familiji s kupu-
sima, tako da se kupusni beli leptir zado-
voljava ebojima isto kao i kupusom.
Detaljno pregledajte oteene ili obolele
biljke. Koristie vam lupa ili okular (sa uve-
anjem do 10 puta). Obavezno pogledajte
biljku i nou, jer su mnoge ivotinje koje
se hrane biljkama none i kriju se tokom
dana. Nadgledanje zamki koristie vam
kao rano upozorenje na prisustvo odree-
nih vrsta tetoina; u prodavnicama ba-
tenske opreme mogu da se nabave leplji-
ve papirne kartice, koje e vam otkriti pri-
sustvo bele leptiraste vai u stakleniku
znatno pre nego to prosean batovan
moe da uoi bilo kakve probleme sa
zdravljem biljaka. Blagovremeno uoava-
nje problema znai da ete moi da pri-
menite mere koje e ga spreiti u korenu,
pre nego to biljka pone da trpi. Spre-
avanje, ne leenje, presudno je za odupi-
ranje napadima.
85
PROBlemi S RaStOm Biljaka
ivotna sredina biljaka ukljuuje uslove
koji vladaju u zemljitu, kao i vremenske
prilike, odnosno klimu iznad zemljita. Za-
to nedostatak ili viak minerala moe da se
svrsta u probleme ivotne sredine, ba kao
i neodgovarajua koliina vlage ili preveli-
ka izloenost vetru. Problemi ivotne sredi-
ne mogu da imaju neposredna i posredna
dejstva, jer poveavaju osetljivost biljaka
na napade patogenih elemenata i tetoi-
na.
voda
Nedostatak vode uzrokuje uvenue (su-
enje) biljaka, koje slabi biljke ak i ako
traje samo kratko i ini ih osetljivijim na
napade tetoina ili patogenih elemenata.
Due nestaice vode za posledicu imaju
manji rast i odumiranje tkiva na svim delo-
vima listova. I drugi faktori uzrokuju uve-
nue (suenje) biljaka: na primer, gljivine
infekcije ili oteenja koja tetoine nano-
se korenju remete uzimanje vode iz zem-
lje. Nestaice vode imaju i odloena dej-
stva na biljke; otpadanje cvetova s kame-
lija u prolee uzrokovano je suvim vreme-
nom prethodne jeseni.
vrsto vezan. Biljka koja je potpuno pre-
rasla saksiju ne moe da napreduje ni kad se
izvadi iz nje. Novo korenje ne moe da raste
iz vrsto isprepletane lopte starog korenja.
86
Biljke mogu da venu (sue se) i zbog
previe vode u zemljitu, to je posledica
loe drenae ili preteranog zalivanja. Pre-
vie vlano zemljite ne dozvoljava korenu
da die. Usled prestanka funkcionisanja
korena, biljke poinju da venu. Posle toga
dolazi do odumiranja tkiva, to olakava
napade gljivica, patogenih bakterija i trule-
i. Uvek proverite da li je zemljite suvo
pre nego to ga zalijete, naroito ako su
biljke u zatvorenom prostoru ili u saksija-
ma. (Za vie informacija videti deo Voda i
zalivanje, str. 62-70)
mraz
ak i biljke koje su potpuno otporne na
mraz imaju delove koji su podloni otee-
njima od mraza, naroito proleni pupoljci,
mladi izdanci i cvetovi na vou. Kad se vo-
da u biljnim elijama zaledi, ona se iri i
uzrokuje pucanje elija; one umiru ostav-
ljajui iza sebe crne/smee mrlje mrtvog
tkiva, obino na vrhovima iz kojih biljke
rastu. Spreite oteenja od mraza tako
to ete birati sorte koje kasnije cvetaju ili
su otporne na mraz, odloiti saenje ili
koristiti zatitne prekrivae ili zvona.
mehanika oteenja
Mehanika oteenja mogu da budu uz-
rokovana gradom, jakom kiom i vetrom,
preteranom ili premalom izloenosti suncu.
Oegotine, koje nastaju zbog previe sun-
ReDOvnO SnaBDevanje vODOm
(videti sliku u boji na str. 460)
Vrna trule pupoljaka je poremeaj pa-
radajza i paprike koji nastaje zbog nedos-
tatka kalcijuma, ali ee zbog nedostat-
ka vode. ak i kad kalcijuma ima u zem-
ljitu, on moe da bude nedostupan bilj-
kama zbog suvog zemljita oko korenja;
to se esto dogaa u saksijama jer u nji-
ma koliina vode varira.
Ako se dobro odrava, areni pasulj
obilno raa; slab rod moe da bude uzro-
kovan nedostatkom vode u fazi cvetanja,
a ona je presudna za formiranje mahuna.
ORGANSKA BATA
eve svetlosti, dodatno pogorava prisus-
tvo tankog sloja vode na povrini lista. Taj
sloj se ponaa kao uveavajue staklo. Po-
vrina lista postaje smea i sui se. Kod
paradajza, oegotine na plodovima koji
sazrevaju uzrokuje stanje koje se naziva
zelena lea, kada vrhovi plodova ne do-
bijaju crvenu boju, nego ostaju uti ili zele-
ni. Oegotine mogu da se svedu na najma-
nju meru zalivanjem rano ujutro ili uvee,
ili stvaranjem senke za biljke. Mehanika
oteenja nastaju i usled gaenja ili nepra-
vilnog korienja opreme, naroito kosai-
ce s plastinom niti.
Drugi poremeaji
Ravanje stabljika, preuranjeno cveta-
nje, izostanak cvetnih glavica i plodova i
oticanje, javljaju se kod biljaka koje su
pretrpele poremeaje rasta, uglavnom
zbog razloga vezanih za ivotnu sredinu.
Kod takvih sluajeva teko je izdvojiti ta-
an uzrok i izbei njegove posledice.
nedostatak minerala
Nedostatak minerala kod biljaka moe
da uzrokuje podbacivanje u rodu i simpto-
me bolesti, odnosno poremeaja, ali u do-
bro ureenoj organskoj bati, u kojoj se
stalno stavlja naglasak na zdravlje zemlji-
ta, to je retko kad problem. Veina vrsta
batenskog zemljita, ako se odrava or-
ganski, pruie sve hranljive sastojke koji
su biljkama potrebni.
Ponekad, naroito u baznim zemljitima,
iako su mikroelementi prisutni, zbog viso-
ke pH vrednosti nisu rastvorljivi, te su ne-
dostupni biljkama. U takvim sluajevima
potrebno je dodati minerale sa strane (vid
str. 59). Nedostatak minerala moe da bu-
de uzrokovan i preteranim dodavanjem
odreenih elemenata; na primer, previe
mineralnog ubriva bogatog kalijumom iz-
menie hemijski sastav zemljita, zaklju-
avajui magnezijum tako da se javljaju
simptomi njegovog nedostatka.
Nedostatak minerala esto nije lako us-
tanoviti samo na osnovu simptoma, a lako
ZDRAVLJE BILJAKA
neDOStatak mineRala
(videti slike u boji na str. 460)
are, mrlje, pa ak i kovrdanje listova,
mogu da budu posledica ne bolesti, nego
nedostatka minerala. Plodovi mogu da
pokvare izgled i uvenu.
1. Nedostatak gvoa jedan je od naj-
eih poremeaja biljaka, koji se gotovo
uvek javlja kao utilo listova, naroito iz-
meu lisnih ila. Vrlo je est u baznim
zemljitima, kada nosi naziv hloroza izaz-
vana krenjakom.
2. Nedostatak mangana (u listovima
krompira), est je u loe dreniranim zem-
ljitima.
3. Nedostatak fosfora (u listovima para-
dajza) - esto se sree u kiselim zemlji-
tima.
4. Nedostatak kalijuma (kod mahunar-
ki), esto se sree u posnim ili peskovitim
zemljitima.
5. Gorke pege kod jabuka, uzrokovane
nedostatkom kalcijuma - uobiajene su
na posnim, peskovitim zemljitima.
6. Nedostatak bora kod kukuruza eer-
ca; prevelika koliina krenjaka ometa
biljkama uzimanje ovog elementa koji se
nalazi u tragovima.
moe da se pobrka s bolestima, naroito
virusnim. Ako se problem nastavi, potreb-
no je da se uradi profesionalna analiza ze-
mljita ili biljaka (videti Zemljite i briga o
njemu, str. 32-38).
Biljne BOleSti
Bolesti biljaka posledica su prodiranja
mikroskopskih organizama u biljna tkiva.
To mogu da budu gljivice, bakterije ili viru-
si. ivei na biljnom tkivu kao paraziti, oni
uzrokuju oteenja i smrt elija, a ponekad
i promene poput tumora ili raka. Organiz-
mi koji uzrokuju bolesti nazivaju se pato-
geni, a prouavanje biljnih bolesti - prou-
avanje patologije biljaka. Treba napome-
nuti da neki organizmi koji su u bliskom
srodstvu s patogenim, imaju korisno dejs-
87
tvo na biljke. Takvi primeri su mikorizne
gljive koje funkcioniu kao produetak ko-
renskog sistema i bakterija Rhizobium koja
formira kvrice na korenju leguminoznih
biljaka u kojima se fiksira azot (videti str.
35).
gljivine bolesti
Gljive su biljke bez hlorofila; one nisu
sposobne da same proizvode energiju pu-
tem fotosinteze. Veina su saprofitni orga-
nizmi (hrane se mrtvim ili raspadajuim
tkivom), ali su neke vrste razvile sposob-
nost da savladaju odbrambene mehaniz-
me biljaka i mogu da se hrane ivim bilj-
nim tkivom.
U uobiajene gljivine bolesti ubrajaju se
plamenjaa krompira, kupusna kila, pole-
ganje rasada, plesni i biljna ra. Neki od
uzronika ovih bolesti, na primer kupusne
kile, imaju zatiene uspavane spore koje
mogu da ostanu ive u zemlji i vie od 40
godina. Organizmi koji uzrokuju plamenja-
u krompira prenose se iz godine u godinu
preko zaraenih krtola za saenje, ali se
ire od biljke do biljke, u obliku spora, kao
to je sluaj kod veine gljiva. Gljiva koja
uzrokuje krastavost jabuke prezimljuje na
zaraenim ostacima biljaka, kao to je
opalo lie u vonjaku. Veina gljiva koje
uzrokuju bolesti obino se ne primeuju,
za razliku od simptoma. Oigledan izuze-
tak je medna gljiva, s karakteristinom no-
icom boje meda.
Veina gljivinih bolesti ea je u top-
lim, vlanim uslovima, koji omoguuju
sporama da se slobodno kreu kroz vlaan
vazduh i tanke slojeve vode na povrini lis-
Biljne bolesti
(videti slike u boji na str. 461)
Neki simptomi bolesti: gar na grani jabu-
ke; ra na listu fuksije; gljivina pegavost
lia; krastavost kruke; pepelnica jabu-
ke; suenje pupoljaka; crne pege na rui;
siva plesan na pupoljku mukatle; smea
bu; medna gljiva koja raste na kori dr-
veta.
88
tova. Spore koje prolaze kroz zemljite ili
ih prenosi vetar, dospevaju na povrinu bi-
ljaka, odakle prodiru u elije. Gljivine bo-
lesti su veoma raznovrsne, ali mogu da se
grupiu prema vrsti simptoma koje uzro-
kuju. U okviru tih grupa, patogene gljive
vezuju se za konkretne biljke - domaine.
Na primer, organizam koji uzrokuje pepel-
nicu kod jabuke (Podosphaera leucotricha)
razlikuje se od organizma koji uzrokuje
naizgled identinu pepelnicu kod ljive (P.
tridactyola) ili rue (Sphaerotheca panno-
sa). S druge strane, siva plesan Botrytis
cinerea napada niz biljnih vrsta i raznih
delova biljaka.
Suzbijanje patogenih gljiva ogranieno
je na pokuaje da se izbegnu ili spree us-
lovi u kojima one napreduju. Dobra higije-
na u bati, obavezno odgovarajue prove-
travanje oko biljaka, izbegavanje pretera-
nog zalivanja, izbor otpornih sorti i razum-
na upotreba dozvoljenih fungicida (videti
str. 101) pomoi e vam da izbegnete ili
ograniite tetu.
Bakterijske infekcije
Bakterije su jednoelijski organizmi koji
se brzo razmnoavaju prostom deobom.
Patogene bakterije uzrokuju kod biljaka
brojne vrste trulei, uvenue (suenje),
gar, plamenjau i gale.
Za razliku od gljiva, bakterije obino pro-
diru u tkivo biljaka samo kroz oteena
mesta, koja nastaju zbog orezivanja ili na-
vRSte BOleSti
(videti slike u boji na str. 461)
Gljivine bolesti. Spore gljiva koje izaziva-
ju bolesti prenose se vazduhom, ili, kao
to je sluaj kod ukovrdanosti lista bres-
kve, vodom, naroito kinicom.
Bakterijske infekcije. Krastavost krompira
ea je na baznom, suvom tlu s malo
humusa.
Virusi. Virusi, kao to je virus mozaika
krastavaca na gliciniji, ne mogu da se le-
e. Umesto toga, suzbijajte tetoine ko-
je ih prenose.
ORGANSKA BATA
pada tetoina. Leenje bakterijskih infek-
cija je ogranieno na uklanjanje zahvae-
nih delova, a spreavanje se obino svodi
na jednostavno odravanje istoe.
Primeri bakterijskih infekcija su krasta-
vost krompira, plamenjaa jabuka, krua-
ka i drugih vrsta iz porodice Rosaceae, kao
i mnogi oblici garei na vou.
virusi
Jednostavno reeno, virus je genetski
materijal unutar proteinskog omotaa. Vi-
rusi prodiru u elije viih organizama, uk-
ljuujui i biljke, i otimaju elijske genet-
ske kodove da bi se razmnoavali, preus-
meravajui tako energiju elija na proiz-
vodnju velike mase virusnog materijala ko-
ja se iri na susedne elije, to esto dra-
stino ograniava rast biljke-domaina ili
uzrokuje deformacije i poremeaje funkci-
onisanja delova biljaka. Virusi ne mogu da
postoje samostalno i obino zavise od in-
sekata ili drugih ivotinjskih vrsta koje ih
prenose od jedne do druge biljke. Bube
kao to su biljne i bele vai, kao i vrste iz
porodice Cicadellidae, koje siu biljne so-
kove, naroito se istiu kao prenosioci bilj-
nih virusa. Virusne infekcije prenose se i
vegetativnim razmnoavanjem zaraenih
biljaka. U mnogim zemljama uveden je sis-
tem izdavanja atesta, kojim se osigurava
da u prodaji budu samo kontigenti biljaka
koje nemaju viruse, a to se naroito odno-
si na najosetljivije vrste voa, kao to su
maline. Krompir iz atestiranog semena
nema nikakvih virusa, a proizvodi se u
prohladnim predelima (jedan od najveih
proizvoaa je amerika drava Mejn), gde
vai, prenosioci krompirovih virusa, imaju
manje anse da preive u dovoljnom broju
da bi meu biljkama irile virusni materijal.
Virusi su suvie mali da bi se videli obi-
nim mikroskopom, zato se obino nazivaju
po biljkama na kojima su prvi put otkrive-
ni, kao i po simptomima koje izazivaju.
Suzbijanje biljnih virusa ogranieno je na
sadnju biljaka koje su otporne na njih i na
suzbijanje insekata-prenosilaca.
ZDRAVLJE BILJAKA
Biljne tetOine
tetoine su one vrste ivotinja - velikih,
malih i mikroskopskih - koje izazivaju bilo
kakvu tetu na biljkama ili kvare izgled
bate. Veina ivotinja koje ive u bati
nisu tetoine. Mnoge vrste su korisne, jer
oprauju biljke ili recikliraju hranljive sas-
tojke koji su im potrebni. Druge se hrane
tetoinama i imaju ulogu prirodnog kon-
trolora, a postoje i vrste koje nemaju nika-
kav uticaj na aktivnosti batovana, ali su
deo bogate raznovrsnosti ekosistema ba-
te. Lepota mnogih ivotinjskih vrsta i nji-
hovo zanimljivo ponaanje pojaavaju pri-
jatan utisak u svakoj bati, i zbog toga or-
ganski batovani treba da podstiu njihovo
prisustvo.
Neke ivotinje ne mogu da se svrstaju u
potpunosti ni u korisne ni u tetoine, jer
im se ponaanje menja zavisno od godi-
njeg doba i ivotnog ciklusa ili zavisno od
promene podlonosti odreenih biljnih vrs-
ta napadima tetoina. Uholaa je na zlu
glasu po tome to unitava cvetove geor-
gine, ali u drugim okolnostima i u drugim
godinjim dobima ona lovi tetoine kao
to su biljne vai i moljci, a hrani se i jaji-
ma ika vinove loze. ak i najozloglaeni-
je batenske tetoine kao to su puevi,
imaju ulogu u razlaganju vegetacije koja
truli. Samo kada su biljke mlade i nene, ili
kada naroito osetljive vrste kao to su
hoste i delfinijumi ostanu nezatiene, ove
ivotinje nanose im ozbiljnu tetu.
Takoe, mnoge ivotinje hrane se biljka-
ma bez izazivanja znatnije tete i zato u
organskoj bati ne zasluuju status teto-
ina. Dobar primer za to je cikada penua,
koja se esto sree na ruama krajem pro-
lea i leti. Ovaj insekt koji sie biljni sok
obino se na biljkama nalazi pojedinano
ili u parovima (jedna buba proizvodi mno-
go penuave sluzi). Biljne vai, meutim,
ive na biljkama u kolonijama koje esto
broje hiljade jedinki. Druge vrste ivotinja
su tetoine samo dok su biljke mlade i
osetljive, a kad ostare, poinju da se hrane
drugim materijama.
89
vRSte tetOina
(videti slike u boji na str. 462)
Neke vrste: Vrste koje sisaju biljni sok
(vai); vrste koje se hrane korenjem (na
primer, injaci u krtoli krompira); vrste
koje se hrane listovima (oteenja od
livadske stenice i larva lisne ose - neke
vrste koje se hrane listovima jedu i stab-
ljike); vrste koje se hrane cvetovima (ja-
panske bube); vrste koje se hrane plodo-
vima (ose na jabuci); tetoine koje stva-
raju gale (na primer, gale na grani hrasta
moe da izazove osa iarua).
Veina tetoina dobija takav status jer
se neposredno hrani biljkama, ali neke i-
votinje smatraju se tetoinama zato to
posredno oteuju biljke ili zato to zaga-
uju zemljite izmetom. Primer za to je
domaa maka, to pokazuje da status
tetoine zavisi od ugla posmatranja. Neki
batovani trpe make, drugi ih ne podno-
se.
tetoine se esto razvrstavaju prema
delu biljke na kom se hrane i nainu na ko-
ji se hrane. Iako je to praktino za manje
tetoine, na neki nain je vetaka pode-
la. Mnoge vrste koje se hrane listovima,
hrane se i stabljikama; neke vai koje siu
biljni sok, hrane se i korenjem i cveem.
tetoine koje siu biljni sok
Vrste kao to su biljne i bele vai ili gri-
nja crveni pauk, na primer, imaju usta u
obliku igle, kojima isisavaju biljni sok, po-
to probiju spoljni sloj biljnog tkiva (epider-
mis). Gubitak soka izaziva smanjenu buj-
nost i poremeaj rasta biljke. Sisanjem so-
ka prenose se virusi, a njihova otpadna
materija (medna rosa) zagauje biljke,
pruajui gljivama koje uzrokuju bu izvor
hrane bogate eerom. Kroz oteenja ko-
ja ove tetoine prave svojim siunim us-
tima, u biljke prodiru i bakterijske infekci-
je.
90 ORGANSKA BATA

vrste koje se hrane korenjem

Mnoge larve insekata, ukljuujui guse-
nice nekih vrsta moljaca (ozima sovica),
larve injaka, iaka, listoroaca, kupus-
nih i argarepinih muva, kao i mnoge vrste
valjkastih crva hrane se korenjem biljaka.
Neke vrste prelaze s jedne biljke na drugu,
dok druge prodiru u korenski sistem, hra-
nei se glavnim korenom, ali i stabljikom.
Oteenja koja na taj nain nastaju sma-
njuju uzimanje hranljivih sastojaka i vode,
to ograniava i slabi rast biljaka i uzroku-
je uvenue.

vrste koje se hrane liem

Liem se hrane mnoge vrste leptira,
moljaca, gusenica lisnih osa, odraslih inse-
kata i njihovih larvi, i, naravno, puevi. Ne-
ke vrste moljaca i larvi muva bue listove,
ostavljajui karakteristine are i netaknut,
providan epidermis s obe strane lista. Li-
em se hrane i ptice i sisari. Oteenja na
listovima smanjuju povrinu na kojoj se vr-
i fotosinteza, to ograniava rast biljaka,
sazrevanje plodova, a takoe kvari izgled
ukrasnih biljaka.
vrste koje se hrane stabljikama
Gusenice nekih vrsta moljaca bue sre-
dinu stabla, dok sisari ljute koru, to iza-
ziva odumiranje drveta. Mnoge vrste te-
toina koje se hrane listovima jedu i stab-
ljike. Poto stabljike dre lie, oteenja
na njima imaju sline posledice kao ote-
enja listova.
vrste koje se hrane cvetovima
Uholae, tripsi, cvetni ici i japanske
bube hrane se cvetnim glavicama i pupolj-
cima, to kvari ukrasnu funkciju i smanju-
je plodove biljaka. Neke krupnije tetoi-
ne, ukljuujui zeeve, veverice, jelene i
ptice, hrane se pupoljcima voaka krajem
zime i poetkom prolea, kada hrane ima
malo i kad su ivotinje najgladnije. Ova
oteenja znaajno smanjuju rod.
Uholaa (enka s jajima). Populacije uho-
laa trebalo bi da se toleriu u batama, jer
one imaju mnoge korisne strane. Iako se
esto pronalaze u upljinama plodova, one
gotovo uvek koriste oteenja koja su ve
prouzrokovale druge tetoine.
vrste koje se hrane plodovima
Gusenice nekih vrsta moljaca i lisnih osa,
kao i larve nekih insekata i muva, hrane se
plodovima koji sazrevaju. Zrelim i jo ne-
dozrelim plodovima hrane se i ptice i ose.
Direktna oteenja obino su ograniena,
ali plodove ine nejestivim, a istovremeno
se posredno otvara put za prodor bakterij-
skih i gljivinih agenasa truljenja u tkivo
plodova, to esto ima ozbiljne posledice.
vrste koje stvaraju gale
Larve mnogih vrsta muva i osa, kao i ne-
ke grinje, uzrokuju gale na biljkama. To su
uveane mase biljnih elija koje izrastaju u
udne oblike, kao odgovor biljaka na te-
toine koje se njima hrane. Obino biljke
mogu potpuno normalno da funkcioniu s
ovim izraslinama, jer se tetoine hrane
upravo na tom tkivu. Meutim, ponekad
tetoine koje stvaraju gale izazivaju veli-
ZDRAVLJE BILJAKA
ka oteenja na biljkama. Grinja pupoljka
stvara otoke nalik galama na vrnim ili
bonim pupoljcima, drastino smanjujui
rod biljaka. Gale na biljkama mogu da iza-
zovu i gljivine, bakterijske ili virusne in-
fekcije.
Smanjivanje PROBlema
DOBRim ODRavanjem Bate
Organskim batovanima na raspolaganju
je niz tehnika kojima se odrava prisustvo
tetoina i bolesti na prihvatljivom nivou.
Veina nije nova i moe jednostavno da se
imenuje kao domainsko ponaanje, koje
se esto zanemaruje u konvencionalnom
batovanstvu (koje primenjuje hemikalije),
u nastojanju da se ostvare neki drugi cilje-
vi. Domainske tehnike u sutini su pre-
ventivne. Mnoge od njih svode se na zdrav
razum, a imaju i druge prednosti osim
smanjivanja tete od bolesti i tetoina.
Ponite od dobrog zemljita
Zemljite moe da ima drastino dejstvo
na zdravlje biljaka. Upoznajte batensko
zemljite (str. 33-36) i pokuajte da izabe-
rete biljke koje e mu odgovarati. Ako je
neophodno, poboljajte strukturu i plod-
nost zemljita kako biste podstakli jai,
uravnoteeniji rast biljaka. Kompostirane
organske materije e vam pomoi da sma-
njite uticaj tetoina i bolesti na zemljite,
kao i da gajite biljke koje su otpornije na
njihove napade.
istoa bate
Prenoenje tetoina i bolesti iz jedne u
drugu sezonu moe da se sprei domain-
skim odravanjem bate. Kompostirajte ot-
patke i obavezno stavljajte sve ono to je
moda zaraeno patogenim gljivicama ili
bakterijama ili tetnim insektima u sredinu
gomile, gde e biti uniteno toplotom koja
se stvara razlaganjem organskih materija.
Sve delove biljaka koji su zaraeni otpor-
nim patogenim elementima, kao to je iza-
ziva kupusne kile, kao i materije koje se
91
ne razlau u kompostu, kao to su drve-
nasti delovi zaraeni gareom, treba spalji-
vati.
Biljke koje prenose virusne infekcije tre-
ba ukloniti i kompostirati im se uoe sim-
ptomi. Virusi ne mogu da opstanu bez i-
vih domaina i odumiru zajedno s njima u
gomili komposta. Uklonite samonikle biljke
krompira i paradajza koje esto izrastaju
na gomilama komposta, jer mogu da budu
zaraene plamenjaom. Uklonite sve biljke
koje su zaraene tetoinama, ne ekajui
da one dovre svoj razvoj. Obavezno uklo-
nite sve kolonije tetoina na biljkama koje
prezimljuju, naroito na kupusnjaama, a
sve ostatke takvih biljaka odmah kompo-
stirajte ili zakopajte da biste spreili da
postanu rezervoar za tetoine i spore glji-
va koje prezimljuju.
Zimsko okopavanje izlae mnoge teto-
ine koje prezimljuju, u raznim fazama
razvoja, napadima ptica i insekata koji se
njima hrane. Kada istite batu, posvetite
panju bubama i stonogama koje imaju
kljunu ulogu u suzbijanju tetoina. I nji-
ma je potrebno bezbedno mesto na kom
mogu neometano da se razvijaju.
izbor biljaka
Izaberite biljke koje odgovaraju klimat-
skim uslovima i tipu zemljita u vaoj ba-
ti. One e dobro napredovati i bie manje
podlone napadima tetoina i bolesti. Ka-
da kupujete biljke, vodite rauna da su
zdrave - da ne prenose infekcije i da nisu
Rasad krompira
Rasadi krompira i nekih vrsta voa proda-
ju se sa atestom da nisu zaraeni virusi-
ma; uvek kupujte takve biljke, kao i vari-
jetete koji su otporni na bolesti.
Higijena komposta
Toplota koja se stvara u procesu razlaga-
nja ubija mnoge patogene elemente, ali
materije koje su zaraene upornijim bo-
lestima, kao to je kupusna kila, treba
odbaciti.
92
prerasle saksije - i uzimajte samo seme s
pouzdanim atestom. Budite oprezni kad
dobijate biljke na poklon. Osnovni nain
irenja mnogih vrsta tetoina i patogenih
elemenata je prenoenje biljaka iz jedne
bate u drugu.
Otpornost
Izvesne sorte, ili varijeteti biljaka, poka-
zuju otpornost na neke vrste tetoina i
bolesti. To ne znai da su imuni, i samo po
sebi je retko kad dovoljno da potpuno za-
titi biljke. Bez obzira na to, otporni varije-
teti mogu da budu vaan deo strategije in-
tegrisanog suzbijanja bolesti, naroito vi-
rusnih. Oni su nezamenljivi kad postoji vi-
sok rizik od napada odreenih vrsta teto-
ina i bolesti.
zasaivanje u paru
Zasaivanje u paru vri se sa ciljem da
biljke jedna od druge imaju koristi. Ta teh-
nika esto se pogreno smatra osnovom
organskog suzbijanja bolesti i tetoina.
Iako postoje izvesni dokazi da pojedine
vrste pomau drugim da ostanu zdrave, ne
bi bilo mudro osloniti se iskljuivo na upa-
rivanje da bi se tetoine i bolesti drale
pod kontrolom. Mnogo je napisano na tu
temu, ukljuujui spiskove dobrih i lo-
ih parova raznih vrsta, ali malo je vrstih
dokaza da taj metod funkcionie, kao i
saveta u kojoj razmeri treba da se sade
razne vrste da bi to bilo delotvorno.
Zasad (zasnivanje je optiji pojam koji
obuhvata sadnju i setvu, a ne znamo da li
sejemo iz semena ili sadimo u zemlju) sa-
mo jedne vrste (monokultura) pravi je raj
za tetoine i bolesti, zato se uvek isplati
da se zasadi (poseje) vie raznih vrsta - u
svim delovima bate, ne samo u povrtnja-
ku. Raznovrstan zasad je i delotvoran i le-
po izgleda, zato se drite odreene kombi-
nacije ako ona daje rezultate u vaoj bati.
Ono to je delotvorno u jednoj situaciji, ne
mora da bude i u drugoj.
Postoje izvesni dokazi da jak miris kadi-
fice (Tagetes patula) dri belu va izvan
ORGANSKA BATA
staklenika, ali samo kad je biljka u cveta-
nju. U batama na otvorenom, dokazano
je da su napadi argarepinih muva rei
kad se argarepa gaji zajedno sa crnim lu-
kom, sve dok luka ima etiri puta vie ne-
go argarepe, ali i da dejstvo traje samo
dok luk aktivno raste, a prestaje im ponu
da se stvaraju lukovice. Na povrini cele
bate, kombinacija ponekad nema veliko
dejstvo.
Zapoeta su istraivanja koja treba da
dokau da uparivanje moe da smanji te-
tu od tetoina jednostavnim smanjiva-
njem ansi da tetoine dospeju na odgo-
varajuu biljku-domaina. Kad se kupus-
njae izmeano zasade s nesrodnim vrsta-
ma kao to je boranija ili poseju zajedno s
detelinom, one su mnogo manje podlone
napadima kupusne vai i kupusne muve.
Kada kupusna muva dospe na biljku, ona
je proba svojim noicama. Ako sleti na
nekoliko odgovarajuih biljaka zaredom,
zaustavlja se da poloi jaja. Ukoliko sleti
na neodgovarajuu biljku, odletee negde
drugde.
Meovita setva sorti koje su podlone, i
onih koje su otporne na bolesti, jo je
jedna tehnika koja deluje uspeno, bar
kad su u pitanju bate na otvorenom.
Probna istraivanja pokazala su da zelena
salata moe da se zatiti od pepelnice na-
izmeninom setvom otpornih i neotpornih
biljaka. Biljke koje privlae prirodne nepri-
jatelje tetoina i parazita (videti str. 96-
Sadnja u paru
tetoine koje nalaze biljke- domaine po
karakteristinom mirisu esto zbunjuje
jak miris biljaka koje su saene u paru s
njima. Tradicionalni saveti o setvi arga-
repe u paru sa crnim lukom i gajenju ka-
difice u stakleniku verovatno imaju nau-
nu osnovu.
meovito sejanje
Sejanje cvea oko povra podstie opra-
ivanje i korisne insekte, a takoe ulep-
ava useve nekih vrsta povra.
ZDRAVLJE BILJAKA
97) su, naravno, dobar par u povrtnjaku
i oko voaka, jer podstiu prirodno suzbi-
janje tetoina.
vreme saenja
Paljivim odreivanjem vremena sejanja
i saenja povra i nekih vrsta jednogodi-
njih cvetnica mogu da se izbegnu napadi
tetoina. Na primer, u krajevima gde pos-
toji plamenjaa krompira, ranim saenjem
izbegava se period kad je opasnost od bo-
lesti najvea. Rano ili kasno sejanje graka
osigurae da se cvetanje i razvoj mahuna
zavre pre ili ponu posle perioda opas-
nosti od grakovog smotavca, ime e se
izbei oteenje biljaka. U naelu, rano se-
janje, ako su uslovi dovoljno topli, omogu-
uje biljkama da se dobro prime pre poet-
ka opasnosti od tetoina i bolesti, to po-
veava i otpornost na njihove napade. Ga-
jenje biljaka u zatvorenom prostoru ili na
zagrejanim klupama omoguuje rani poe-
tak kad spoljanji uslovi nisu povoljni.
Snani rasadi otporniji su na napade teto-
Biljke kOje PRivlae PRiRODne
nePRijatelje tetOina
Mnogi odrasli insekti obilaze cvetove
zbog nektara ili polena, iako se u ranim
fazama ili kao larve hrane drugim insekti-
ma. Cvee privlai insekte bojama (uklju-
ujui i one koje ljudi ne mogu da vide) i
ponekad mirisom. Veliki, glatki, otvoreni
cvetovi i siuni cvetovi titarki-titonoa,
kao to je divlja argarepa, naroito su
delotvorni.
tipini primeri cvea koje privlai
korisne insekte
(videti slike u boji na str. 463)
1. Vrste roda Gaillardia
2. Primorska elika, Lobularia maritima
3. argarepa (titonoa), u drugoj godini
cvetanja
4. Limnanthes douglasii
Videti i Batovanstvo za ivotinjski svet,
str. 189.
93
ina nego sadnice koje se sporo razvijaju
iz hladnog, vlanog zemljita.
Rotacija biljaka (Plodored)
Strogim pridravanjem plodoreda povra
ne samo da ete bolje iskoristiti hranljive
sastojke, nego i spreiti nagomilavanje
tetoina i patogenih elemenata u zemlji-
tu (videti str. 305). Kod viegodinjih bilja-
ka, kao to su rue, jagode, jabuke i kru-
ke, ne sadite iste vrste na istom mestu.
Nove biljke moda nee dobro uspevati
zbog velikog broja tetoina i patogenih
elemenata u zemljitu koji se vezuju za
specifinu vrstu domaina. Starije biljke
imaju izgraenu otpornost na njih.
gRaBljiviCe i PaRaziti
tetOina kaO PRiRODni
kOntROlORi
Jedna od glavnih komponenti saradnje s
prirodom u suzbijanju tetoina jeste omo-
guavanje prirodne ravnotee izmeu
grabljivica i parazita tetoina koja dri po-
pulaciju tetoina pod kontrolom. Korie-
nje pesticida remeti tu ravnoteu. Oni su
esto tetniji po grabljivice tetoina nego
po vrste protiv kojih su namenjeni. U pro-
losti, pesticidi su zapravo dali status teto-
ina novim vrstama jer su zbrisali popula-
cije njihovih grabljivica. Savren primer za
to je vona grinja crveni pauk koja se po-
javila kao tetoina tek posle uvoenja
sredstava za zimsko prskanje na bazi kat-
rana i nafte, 30-ih godina prolog veka.
Prirodne grabljivice
Mnoge batenske ivotinje hrane se te-
toinama. Neke, kao to su bogomoljke,
upadljivije su od drugih i na njih se obraa
vie panje. Neke nam se sviaju iz estet-
skih ili sentimentalnih razloga i spremno
uoavamo njihov znaaj u suzbijanju te-
toina, kao to je sluaj s bubamarama.
Meutim, mnoga neupadljiva stvorenja ra-
de neprimetno na odravanju populacije
tetoina ispod nivoa prihvatljivosti. Na
94 ORGANSKA BATA

stranama 96 i 97 prikazane su ivotinje ko-

je su delotvorni agensi suzbijanja tetoi-
na u bati. Vano je da nauite da ih pre-
poznajete da biste mogli da podstiete nji-
hovo prisustvo i ostavite ih da na miru ra-
de svoj posao.
Da biste poveali broj grabljivica i para-
zita tetoina u bati, nastojte da izbega-
vate upotrebu pesticida (ak i onih koji su
opisani na kraju ovog poglavlja). Pesticidi
ne samo da ubijaju grabljivice i parazite
tetoina, nego imaju i posredno dejstvo
uklanjanja njihovog izvora ishrane. Meo-
vito sejanje cvetnica s povrem i voem
podstie prisustvo grabljivica kao to su
parazitske ose, osolike muve i mreokrilci,
ije se odrasle jedinke hrane cvetnim nek-
tarom.

Stanita i sklonita uta lepljiva zamka. Ove zamke koriste se

Odravajte batensko jezerce zbog grab-
ljivica u ijem ivotnom ciklusu postoji faza
koju provode u vodi. Obezbedite vetaka
gnezdita, kao to su gomile drveta za so-
litarne ose ili kutije za prezimljavanje mre-
okrilaca (videti Batovanstvo za ivotinj-
ski svet, str. 189). Dobar prekriva i mini-
malno obraivanje zemljita stvaraju ideal-
ne uslove za prizemne bube (najdelotvor-
nije grabljivice pueva), a gusta trava oko
bunova prua mesto za prezimljavanje
ovih vrsta i bubamara.
Bioloko suzbijanje
Mnoge grabljivice i paraziti mogu da se
kupe, obino putem naruivanja, da bi bili
uvedeni u staklenik ili batu. Oni se nazi-
Bubamara
Odrasla jedinka bubamare lovi biljne vai,
ali najveu tetu populaciji vaiju nanose
larve u razvoju (videti str. 96-97).
Crvenda
Kao i veina ptica pevaica, crvenda lovi
bezbroj insekata da bi nahranio svoje
gladne mladunce.
za utvrivanje prisustva tetoina - one ne
mogu da ih efikasno suzbijaju.
mOne gRinje
Grinja crveni pauk jedna je od najeih
tetoina na veini biljaka u staklenicima.
Ako se u staklenik dovoljno rano uvede
grinja-grabljivica Phytoseiulus persimilis,
ona e drati pod potpunom kontrolom
populaciju crvenog pauka. Phytoseiulus
se obino unosi preko inertnog nosioca,
kao to je liskun, prskanjem po biljkama.
(Obavezno ostavite rezervoar za prskanje
da lei postrance oko sat vremena pre
prskanja, jer e inae sve grinje prei u
gornje delove liskuna.) Da bi grinja Phy-
toseiulus bila delotvorna, neophodno je
da temperatura bar jedan deo dana bude
20C, a vlanost da bude visoka, oko
60%. To odgovara grabljivici, ali ne i ple-
nu, to dodatno pomera ravnoteu u
njenu korist. Kao i u sluaju veine biolo-
kih agenasa suzbijanja tetoina, cilj ni-
je likvidacija, nego stavljanje pod kontro-
lu. Potrebno je da izvestan broj grinja cr-
venog pauka ostane u biljkama, kako bi
grinje Phytoseiulus bile spremne da dej-
stvuju ako populacija tetoina ponovo
pone da se iri.
ZDRAVLJE BILJAKA 95

vaju bioloki agensi suzbijanja tetoina. o ivim biima, neophodno je da se uput-

Neki od njih, kao to su mreokrilci i buba-
mare, podstiu rast prirodnih populacija;
ee se radi o egzotinim vrstama koje
suzbijaju odreene tetoine, kao to je
parazitska osa Encarsia formosa, koja se
hrani belom leptirastom vai. U mnogim
sluajevima, uvoenje biolokih agenasa
daje najbolje rezultate u zatvorenom pro-
storu (staklenicima, konzervatorijumima i
plastenicima), gde je kretanje ogranieno,
a klimatski uslovi mogu da se kontroliu
tako da odgovaraju biologiji grabljivica,
mada neke vrste grinja i insekata grabljivi-
ca mogu da se koriste i na otvorenom, ako
su uslovi povoljni i nona temperatura os-
taje iznad potrebnog minimuma. Broj vrsta
biolokih agenasa koje amateri mogu da
nabave stalno se poveava.
korienje biolokih agenasa
suzbijanja tetoina
Uputstva za korienje biolokih agena-
sa suzbijanja tetoina se razlikuju u zavis-
nosti od vrste organizama, ali, poto je re
stava strogo pridravate. Poto bioloki
agensi obino stiu potom, a ponekad je
neophodno da vie njih uvedete odjed-
nom, proverite rokove isporuke i izraunaj-
te priblian dan prispea. Planirajte unap-
red, tako da budete kod kue kad vam
stigne ivi materijal, kako biste mogli da
ga upotrebite odmah.
Obratite panju na uslove, naroito na
temperaturu i vlanost vazduha koji su ne-
ophodni, i izbegavajte upotrebu pesticida
pre i za vreme delovanja biolokih agena-
sa. Paljivo posmatrajte biljke da biste na
vreme uoili tetoine i pravovremeno dej-
stvovali biolokim agensima. Populacije
grabljivica obino se uveavaju znatno
sporije nego populacije tetoina. Kako
biste spreili da tetoine umaknu, vano
je da pravovremeno uvedete grabljivice u
batu ili staklenik. ute lepljive zamke u
stakleniku uhvatie prve jedinke bele lepti-
raste vai, to je znak da je vreme da se u
njega uvede bioloki agens suzbijanja, pa-
razitska osa Encarsia formosa.

neki BiOlOki agenSi SUzBijanja tetOina

tetoina Agens
Bela leptirasta va Encarsia formosa (parazitska osa)
Grinja crveni pauk Phytoseiulus persimilis (grinja grabljivica) Optimalna temperatura 18-25C.
Vunasta va Cryptolaemus montrouzieri
(buba grabljivica)
Biljne vai Aphidoletes aphidimyza
(larva grinje grabljivice)
iak vinove loze Heterorhabditis megidis
(parazitski valjkasti crv)
titasta va Metaphycus helvolus (parazitska osa)
Puevi Phasmarhabditis hermaphrodita
(parazitski valjkasti crv)
Tripsi Amblyseus cucumeris (grinja grabljivica) Optimalna temperatura 25C.
umski crvi Steinernema feltiae
(parazitski valjkasti crv)
Listoroci Heterorhabditis megidis
(parazitski valjkasti crv)
Specifine potrebe
Optimalna temperatura 18-25C.
Vlanost vazduha 60%.
Optimalna temperatura 20-25C.
Vlanost vazduha 70%.
Optimalna temperatura 21C.
Vlanost vazduha 80%.
Minimalna temperatura zemljita 14C.
Neophodna vlanost zemljita.
Temperatura od 20C do 30C.
Potrebna dobra osvetljenost.
Minimalna temperatura zemljita 5C.
Neophodna vlanost zemljita.
Minimalna temperatura zemljita 10C.
Neophodna vlanost zemljita.
Minimalna temperatura zemljita 12C.
Neophodna vlanost zemljita. Koristite od
sredine do kraja leta.
96
ivOtinje kOje Se HRane BatenSkim tetOinama
(videti slike u boji na str. 464-465)
valjkasti crvi
Parazitske, mikroskopske oble gliste; mogu
da se nabave kao bioloki agensi za suzbi-
janje pueva i iaka. Parazitiraju na speci-
finim domainima, a potpuno su bezopas-
ni za druge organizme. Tako se crv Hetero-
rhabditis megidis razmnoava u telu ika
vinove loze.
Stonoge
Zglavkari koje treba razlikovati od dvonoga,
jer imaju samo po jedan par nogu po seg-
mentu i znatno se bre kreu. Dvonoge se
hrane biljkama, a stonoge puevima, jaji-
ma pueva i insektima koji ive u zemlji.
Bube-grabljivice
Mnoge bube iz nekoliko porodica (naroito
meke livadske stenice i Anthocoridae) hra-
ne se drugim insektima koji jedu biljke; po-
sebno su vane u vonjacima. Na primer,
nimfa buba iz porodice Anthocoridae napa-
da malu biljnu va.
mreokrilci
Larve ovih insekata su opasne grabljivice
biljnih vai i slinih insekata, kojih mogu da
pojedu i do 300 za vreme razvoja; podstii-
te prezimljavanje njihovih populacija prav-
ljenjem kutija za mreokrilce (videti str.
194). Takoe, mogu da se nabave kao bio-
loki agensi za suzbijanje tetoina, u obli-
ku jaja. Zelena larva mreokrilca hrani se
cvetnim tripsom.
Osolike muve
Larve mnogih uobiajenih vrsta hrane se
uglavnom biljnim vaima. Boje im variraju,
ali su uglavnom jarke, a lie na spljotene
crve za pecanje. Odrasle insekte moete da
privuete sejanjem biljaka sa otvorenim
cvetovima. Na primer, jarkozelene larve
hrane se vaima na izdanku rue.
ORGANSKA BATA
muice-grabljivice
Vie vrsta muica ima larve koje se hrane
iskljuivo biljnim vaima. Neke od njih mo-
gu da se nabave kao bioloki agensi za suz-
bijanje tetoina. Na primer, larve muice
Aphidoletes love u koloniji vaiju.
muve guseniarke
Odrasle enke ovih muva, koje izgledaju
kao ekinjaste kune muve, polau jaja u
druge insekte-domaine, naroito larve lep-
tira i moljaca. Larve, odnosno crvi, razvija-
ju se kao paraziti u telu domaina. Odrasle
insekte moete da privuete biljkama sa
otvorenim cvetovima.
Ose
Odrasle enke solitarnih vrsta, kao to je
grnarska osa, sakupljaju insekte-tetoine
kao hranu za larve; privucite ih ostavlja-
njem gomile trulih panjeva koja bi im bila
gnezdite. Socijalne vrste osa takoe su
korisne grabljivice u prolee i poetkom le-
ta, kada odrasle enke sakupljaju insekte-
tetoine da bi hranile larve; meutim, one
i same postaju tetoine na zrelom vou
krajem leta i u jesen.
Parazitske ose
Odrasle enke polau jaja u druge insekte i
iz njih se razvijaju larve koje kao paraziti
ubijaju domaina. Veina vrsta insekata
ima neku vrstu osa koja parazitira na nji-
hovim larvama. Neke od njih mogu da se
nabave kao bioloki agensi za suzbijanje
tetoina. Na primer, osa Apantalus glome-
ratus je veliki neprijatelj larvi belog kupus-
nog leptira.
tvrdokrilci
Mnoge vrste tvrdokrilaca koje ive u zemlji
su grabljivice, kao odrasli insekti, ali i dok
su jo larve. Hrane se jajima pueva, mla-
dim puevima i drugim insektima koji ive
ZDRAVLJE BILJAKA
u zemlji. Mnogi od njih su dobri letai i hra-
ne se tetoinama koje jedu biljke. Privui
ete ih ako svedete obraivanje zemljita
na najmanju meru i primenjujete prekriva-
e zemljita.
Bubamare
Odrasli insekti, ali i larve su grabljivice koje
se hrane biljnim vaima i drugim bubama.
Bubamare mogu da se nabave kao bioloki
agensi za suzbijanje tetoina. Na primer,
larva bubamare hrani se kolonijom vaiju
crnog pasulja.
guteri
Mnoge vrste hrane se iskljuivo insektima i
drugim beskimenjakim tetoinama, u
koje se ubrajaju puevi. Odrasli blavor
(beznogi guter) grabljivac je koji se hrani
puevima.
kosci
Ovi lutajui, dugonogi grabljivci ive u zem-
lji i u srodstvu su s paucima. Za razliku od
njih, imaju telo od samo jednog segmenta.
zamke, PRePReke i SReDStva
za ODvRaanje
Prepreke, kao to su zidovi i ograde oko
bate, koje spreavaju zeeve da ulaze u
nju, koriste se jo od srednjeg veka. Ka-
vezi za voe su jo jedan tradicionalan na-
in zatite mekih plodova od ptica. Za raz-
liku od toga, prepreke za insekte su rela-
tivno skoriji izum. Najee su napravljene
od mree i toliko malim otvorima - obino
manjim od 1.5 mm - da insekti ne mogu
da prou kroz njih. Mrea omoguuje
maksimalnu propusnost svetla, vode i vaz-
duha, a zadrava insekte tetoine. Treba
je razlikovati od prekrivaa redova, koji je
od neizatkanog materijala. On slui za za-
titu izniklih biljaka od oteenja zbog kli-
matskih uslova i nekih vrsta tetoina (vi-
deti str. 231), ali stalna upotreba spreava
97
Pauci
Svi pauci su grabljivci i hrane se insektima
i drugim zglavkarima. Sistemi lovljenja su
im razliiti i ne koriste svi pauci mree za
hvatanje plena. Od kosaca se razlikuju po
telu koje se sastoji od dva jasno definisana
segmenta.
abe i punoglavci
Odrasli primerci ovih ivotinja hrane se
mnogim vrstama tetoina; mlade jedinke
ive u vodi, zato e vam biti potrebno jezer-
ce u bati (videti str. 198-201). Zelena a-
ba, na primer, ivi svuda gde postoji plitka
povrina slatke vode.
grinje
Mnoge grinje su grabljivice, a hrane se ug-
lavnom drugim vrstama grinja koje su biljo-
jedi. Neke od njih mogu da se nabave kao
bioloki agensi za suzbijanje tetoina. N
primer, Phytoseiulus persimilis je neprijatelj
grinje crvenog pauka i hrani se njegovim
jajima.
provetravanje i stvara idealne uslove za
napredovanje pueva i patogenih gljivica.
Upoznajte nain ivota tetoina
Ponekad, kao u sluaju argarepine mu-
ve, jednostavna ograda visine od 45 do 50
cm predstavlja dovoljnu prepreku. enke
koje trae biljku-domaina lete nisko, po-
to su slabi letai i vetar moe da ih oduva
s pravca kretanja. Ograda ih spreava da
dou do leje sa argarepom, a funkcionie
i kao dimnjak, usmeravajui miris arga-
repe uvis, dalje od enki koje trae doma-
ina.
Za bolje letae, kao to je leptir kupusar,
potrebno je potpuno prekrivanje biljaka.
Na taj nain one se tite i od insekata kao
to su kupusne muve, koje polau jaja u
blizini stabljika kupusa, poto se spuste na
odgovarajue listove (videti str. 92). Krag-
98 ORGANSKA BATA

kako drati pueve na odstoja-

nju. Drveni ram je visok 15 cm i lei
na poroznoj podlozi. Vodeni rov na-
injen od jednog komada oluka spre-
ava pueve da prodru u kutiju. Kutiju
moete napuniti kupljenom zemljom
za cvee ili zemljom iz bate. Kako bis-
te spreili da puevi, kao i njihova ja-
ja, dospeju zajedno sa zemljom u ku-
tiju, u zemlju iz bate treba prethodno
da ubacite nematode ili valjkaste crve
koji se koriste u borbi protiv ove na-
pasti (videti str. 95).

ne, odnosno ae od jogurta sa uklo- godine lepak se stavlja u obliku papirnih

njenim dnom, spreavaju enke kupusnih
muva koje polau jaja da pristupe osnovi
kupusa. Lepak za insekte onemoguava
prolaenje gmiuih insekata tamo gde
nisu poeljni. Naroito je delotvoran u suz-
bijanju ozimih moljaca u vonjacima. en-
ke koje nemaju krila penju se na stabla
ujesen ili zimi. Na drvee mlae od etiri
traka, ne direktno na stabla. Ako je drvo
poduprto pritkama, ne zaboravite da leplji-
ve trake stavite i na njih.
Odbijanje pueva
Trake bakarne folije postavljene oko ma-
lih izdvojenih leja delotvoran su nain za-
tite osetljivih biljaka kao to je mlada zele-

zvune promene. Ptice se brzo navikavaju na straila, zato koristite to vie razliitih vrsta,
menjajte ih i povremeno premetajte po bati. Efikasna straila koriste zvuk proizveden u-
tavom trakom, ili pokrete i svetlo, kao kugla sa ogledalima (1). Ova vetrenjaa (2), naprav-
ljena od flae za deterdent, koristi zvuk i pokret. Lebdea ptica grabljivica (3) od perja i
krompira, veoma je stara ideja.
ZDRAVLJE BILJAKA
na salata. Neke naune studije ukazuju na
zakljuak da bakar deluje zato to puevi
doivljavaju elektrini udar kad ga dotak-
nu. Njihov sluzavi omota hemijski reagu-
je s bakrom, stvarajui slabu elektrinu
struju.
Mnogi materijali reklamiraju se kao pre-
preke za pueve. Veina ima hrapavu po-
vrinu, na primer takozvana diatomska ze-
mlja koja je suva i neprijatna za pueve
kad pokuavaju da preu preko nje. Me-
utim, ove vrste prepreka manje su delot-
vorne po vlanom vremenu i retko na mes-
tu ostaju dui period. Takoe, puevi mo-
gu da ih zaobiu kopajui kroz zemlju is-
pod njih.
zamke i runo uklanjanje
U malim batama ne treba da se potce-
ni vrednost runog uklanjanja tetoina.
Uklanjanje ili gaenje nekoliko neeljenih
insekata na poetku njihovog irenja moe
da sprei uspostavljanje kolonija, a nasta-
vak akcije moe da smanji broj upornih
tetoina kao to su puevi. Uklanjanje
Prepreke. Pojedinana zatitna zvona od starih plastinih flaa (slika levo) tite mlade, oset-
ljive biljke od pueva. Starije biljke iz porodice kupusnjaa mogu da se zatite od ptica kavezi-
ma od granica (slika desno). Redovi biljaka mogu da se zatite mreom ili prekrivaem po-
duprtim tapovima koji ih dre iznad biljaka.
99
izuzetno oteenih biljaka, orezivanje zah-
vaenih mesta ili povremeno uklanjanje
osetljivih delova koji jo nisu napadnuti
(na primer, otkidanje osetljivih vrhova iz-
danaka iroke boranije, koji privlae biljne
vai) moe da sprei irenje ili utvrivanje
tetoina.
Zamke za batenske tetoine mogu da
se koriste u kombinaciji s runim uklanja-
njem. To je naroito delotvorno za pueve.
Poto se veina njihovih aktivnosti odvija
nou, iznenadni noni upadi s baterijskom
lampom obino su najbolja prilika za sa-
kupljanje pueva u bati. Zamke s pivom ili
okoladom, ili jednostavni predmeti koji
puevima slue kao dnevno sklonite
(plastine posude za biljke ili stari komadi
drveta ili tepiha) omoguie vam da ih po-
kupite u toku dana. Jednostavne zamke
mogu da se naprave od plastine ambala-
e napunjene pivom. Postavljajte ih tako
da im rub bude tik iznad zemljita da biste
spreili upadanje insekata. Puevi e se ra-
do uspuzati preko ivice.
100
Pueve moete da suzbijete i uvoenjem
pataka i pilia u batu. Patke i patuljaste
kokoke naroito su korisne za tu svrhu,
poto biljkama ne nanose znaajnu tetu.
ivinu u povrtnjake moete da uvedete u
kratkom periodu izmeu sezona razliitih
vrsta, kao deo sistema rotacije.
Osnovna svrha zamki za insekte jeste
nadgledanje njihovih populacija, ali ako ih
ima u dovoljnom broju na manjim povri-
nama, mogu da pomognu u spreavanju
odomaivanja tetoina. U prodaji su i fe-
romonske zamke za mnoge vrste moljaca,
koje se sastoje od zatiene lepljive ploe
i vreice natopljene feromonom enki.
Mujaci moljaca pronalaze enke po mirisu
feromona i lako nasedaju na zamku, sle-
ui na lepljivu plou. Uklanjanje mujaka
nema veliko dejstvo na brojnost populaci-
je, poto preiveli primerci spremno na-
doknauju uinak ubijenih insekata, ali u
manjim batama nekoliko takvih zamki
esto moe da ili uniti znatan broj muja-
ka da bude uoljivo dejstvo, ili da poreme-
ti proces parenja u dovoljnoj meri da se
smanji brojnost sledee generacije molja-
ca.
Hranjenje tetoina
Kad se mlado povre i druge biljke pre-
sade u nove leje, postaju privlaan izvor
hrane za pueve. Privucite ih sasvim mla-
dim ili starijim listovima zelene salate koje
ete nekoliko dana ranije staviti ispod cigle
i crepova. Zamenite listove, sklanjajui za-
jedno s njima i pueve nakon nekoliko da-
na.
Gomila iseckanog lia gaveza takoe
pomae u raiavanju leja od pueva pre - Prskajte samo kad je neophodno, direk-
setve. Potrebno je da se listovi, i puevi
koji se njima hrane, ostave na mestu ne-
koliko dana, a potom uklone nou. Okru-
ite mlade biljke zatitnim prstenovima od
iseckanog lia gaveza da biste zadrali
pueve dok se biljke ne uvrste.
ORGANSKA BATA
PeStiCiDi U ORganSkOj
Bati
Kao krajnje sredstvo, organski batovani
mogu da koriste nekoliko insekticida i fun-
gicida. Iako su esto manje tetni i imaju
kratkoronije dejstvo od mnogih sintetikih
pesticida, organski pesticidi su i dalje ot-
rovi koji mogu da, kao i sintetiki, imaju
tetna dejstva na korisne organizme. Nji-
hova upotreba je pod stalnim nadzorom
organizacija koje postavljaju organske
standarde.
Bezbednosni aspekt
esto se smatra da je svaki pesticid pri-
rodnog porekla - a to obino znai biljni
ekstrakt - prihvatljiv u organskoj bati. Ia-
ko su neki od tih proizvoda delotvorni i
srazmerno bezopasni po ivotnu sredinu,
njihovo korienje se ne preporuuje bez
prethodnog ispitivanja uspenosti i bez-
Sumporni prah na grou
(videti sliku u boji na str. 462)
Tradicionalni lek, sumpor u prahu, prime-
njuje se na grou zbog suzbijanja pepel-
nice.
akO mORate Da PRSkate, RaDite
tO BezBeDnO
- Ne koristite prskanje kao preventivnu
meru.
- Paljivo proitajte uputstvo za upotre-
bu.
- Koristite kvalitetnu prskalicu.
tno po tetoinama ili celu biljku, ako joj
preti opasnost da bude pojedena.
- Rastvorite samo potrebnu koliinu sred-
stva i nikad ga ne uvajte.
- Prskajte samo po mirnom vremenu.
- Nikad ne prskajte kad su pele van ko-
nice - najsigurnije je predvee.
- Nosite zatitnu opremu - gumene ruka-
vice, masku i naoare.
- Uvek operite ruke posle prskanja.
ZDRAVLJE BILJAKA 101

DOzvOljeni PeStiCiDi
Sredstvo Izvor / poreklo Koristi se protiv Napomena
irokog spektra tetoina, uk-
Iz semena Azadirachta Moe da bude tetno po neke
Nim ljuujui biljne vai, larve lisnih
indica vrste korisnih insekata.
muva, bube, tripse i bele vai.
Ekstrakt iz cvetnih gla-
Moe da kodi korisnim insektima,
Buha vica Chrysanthemum Biljnih vai
ali nema dugotrajno dejstvo.
cinerariaefolium
Masne kiseline Biljnih vai; belih vai; grinje
Insekticidni Uklanja tetoine, ali ih ne
ekstrahovane iz biljnih crvenog pauka; titastih vai;
sapun povreuje.
materija pueva
Moe da oteti osetljivije biljke.
Ulja od Biljnih vai; belih vai; tripsa;
Ne koristite na fuksijama, begoni-
Povrtarske kulture titastih vai; grinje crvenog
povra jama ili sadnicama biljaka, jer
pauka
moe da oteti lie.
Krastavosti jabuke; ukovrda- Opasno po ribe, stoku i gliste
Bordoska Jedinjenje bakra i
nosti breskvinog lista; plame- (zbog nagomilavanja bakra u
orba sumpora
njae krompira zemljitu)
Moe da nakodi grinjama grablji-
Sumpor Prirodni mineral Pepelnice; crne pegavosti rua vicama; ne koristite na mladim
jabukama i ogrozdu.
Protein izaziva paralizu usta i
Bakterijske spore koje
Bacillus creva organizma domaina; razla-
proizvode proteine Gusenica tetoina
thuringiensis e se na suncu; obino je potreb-
otrovne za insekte
no ponavljanje primene.

bednosti i zvaninog odobrenja za upo- sredstva, kao to je rotenon, umereno su

trebu. Poto su trokovi ispitivanja i zva- otrovna za ljude i dobar deo ivotinja, a
ninog odobrenja visoki, to se retko doga- veoma otrovna za ptice i ribe. Druga, kao
a. Neki proizvodi kune izrade, kao to je to su nim ili buha, mogu da se upotrebe
aj od koprive ili kuvano lie rabarbare ako postoji opasnost da odreene tetoi-
relativno su nekodljivi, ali drugi biljni pre- ne nanesu ozbiljnu tetu usevima.
parati spravljeni kod kue mogu da budu Prskajte biljke samo u krajnjem sluaju i
ekstremno otrovni. razmiljajte o tome da ubudue spreite
U ponudi postoji vie sredstava za prska- pojavu problema zbog kojih to radite!
nje na biljnoj osnovi (obino pod nazivom
botaniki) koje dananji batovani mogu
da kupe. Mnoga od njih su insekticidi s
dejstvom irokog spektra, to znai da uni-
tavaju vie vrsta insekata, a oznaavaju
se kao prirodni ekvivalenti sintetikim pes-
ticidima. Meutim, ova jaka jedinjenja ubi-
jaju i korisne insekte ime ozbiljno remete
prirodnu ravnoteu koju svi organski ba-
tovani tee da ostvare. Neka botanika
 gajenje biljaka
Sejanje i uzimanje reznica za organskog batovana je
prirodno koliko i kompostiranje i prekrivanje zemljita.
Gajenje biljaka fascinantno je i viestru-
ko korisno, naroito za organske batova-
ne. Razmnoavanje, kao to je poznato,
moe da se vri u raznim razmerama i
situacijama. Veina potrebne opreme sraz-
merno je jeftina i lako pristupana ili dos-
tupna. Moete da idete i korak dalje u tom
poduhvatu i sami proizvedete seme za
svoju batu.
Postoje dva glavna metoda razmnoava-
nja biljaka. Vegetativnim putem - pomou
reznica, na primer - proizvode se biljke ko-
je su genetski identine roditeljima; one
su, u stvari, njihovi klonovi. Sejanjem se
dobijaju raznovrsniji rezultati, naroito ako
sauvate seme iz sopstvene bate, ali raz-
novrsnost biljaka spada u zabavni deo ga-
jenja.
Tajna uspenog razmnoavanja lei u ra-
zumevanju njegovih osnova. Obezbedite
semenu i reznicama najbolje mogue uslo-
ve i oni e vam uzvratiti dobrim rastom.
Veoma vani faktori su odgovarajua tem-
peratura, koliina svetlosti, vlanost vaz-
alatke i tehnike
Za uzimanje reznica potrebna je vetina,
ali nju nije teko savladati. ist, otar no
koji dobro lei u ruci bie vam najbolji
saveznik. Obian depni noi savreno Za sopstvene potrebe moete da proizve-
odgovara nameni.
Seme uspeha
Oni koji se upuste u razmnoavanje bilja-
ka, ubrzo e imati svaki kutak bate i sta-
klenika ispunjen eksperimentima u raz-
nim fazama razvoja. Briga o svima njima
ponekad zahteva puno radno vreme.
duha i provetravanje. Staklenici i zagreja-
ne klupe (videti str. 218) pruaju mnotvo
mogunosti, ali odline rezultate moete
da postignete i u osunanim sobama i na
prozorskom simsu - a mnoge vrste seme-
na i reznica mogu da se gaje i na otvore-
nom.
zato da razmnoavamo sopstvene
biljke?
- Fascinantno je. Razmnoavanje biljaka
produbljuje razumevanje batovanstva i
uivanje u njemu. Postoji neto beskrajno
zanimljivo u vezi sa sejanjem, uzimanjem
reznica i deobom biljaka. Moete ak i da
otkrijete ili razvijete sopstveni varijetet ne-
ke biljke.
- Izbei ete tetoine i upotrebu pesti-
cida. U kupljenim biljkama, bilo u zemlji ili
na samoj biljci, esto se kriju tetoine,
kao to su ici. Mnoge komercijalno proiz-
vedene biljke su redovno prskane hemika-
lijama koje ne elite u vaoj bati ili kui, a
i zemlja iz saksija esto sadri pesticide.
Gajenjem sopstvenih biljaka biete sigurni
da ne unosite neeljeno zagaenje u or-
gansku batu.
- Utedeete novac. Smanjite izdatke ta-
ko to ete posvetiti malo vremena i truda
proizvodnji sopstvenog semena i biljaka.
dete tano koliko vam je potrebno, ili ne-
to vie ako imate prostora. Seme iz jednog
ploda paradajza dae desetine novih bilja-
ka; jedna tikva dae vie semena nego to
je potrebno za prosenog batovana. Od
jedne biljke moe da se uzme mnotvo
reznica. Viak biljaka nikad ne morate da
GAJENJE BILJAKA
bacite. Gajite biljke za prijatelje, za kole,
komije ili za dobrotvorne akcije.
- Poveaete raznovrsnost. Organski
proizvedeno seme i biljke mogu da se ku-
pe, ali je raznovrsnost ponude ograniena.
Gajenjem sopstvenih biljaka, poveaete
raznovrsnost. Mnogi retki i neobini varije-
teti voa, povra i ukrasnih biljaka ne mo-
gu da se nabave od preduzea za proiz-
vodnju semena i u rasadnicima. U takvim
okolnostima, potrebno je da se oslonite na
sopstvene vetine u razmnoavanju da bis-
te dobili biljke koje elite.
- Da biste vodili rauna o lokalnoj sredi-
ni. Smanjite izdatke za transport gajei
ono to vam treba i tamo gde vam treba,
umesto da se oslanjate na skupe isporuke
izdaleka kojima samo nanosite tetu ivot-
noj sredini.
vegetativnO
RazmnOavanje
Razmnoavanje podrazumeva gajenje
cele biljke iz jednog njenog dela. Moe da
se primenjuje na svim biljkama osim jed-
nogodinjih i dvogodinjih, koje se uvek
gaje iz semena. Ipak, ne zaboravite da su
mnoge vrste biljaka iz leja, koje gajimo
kao jednogodinje i odbacujemo svake go-
dine, u stvari osetljive viegodinje biljke
koje zimi mogu da se razmnoavaju pomo-
u reznica, ako im obezbedite toplotu i
sklonite.
Za razmnoavanje mogu da se koriste
stabljike, korenje, pa ak i listovi, zavisno
od vrste biljke. Prednost ovog naina raz-
mnoavanja je u tome to su izdanci iden-
tini roditeljskoj biljci, bez genetskih vari-
jacija do kojih moe da doe kad uvate
seme biljaka. Takoe, to je jedini nain
razmnoavanja besemenih biljaka koje ne
stvaraju klijavo seme - primer je kamilica
za travnjak trenejg, gajena tako da ne
cveta.
Deoba biljaka
Deoba - isecanje ili upanje biljaka koje
rastu u grupama na delove, od kojih je
103
svaki s korenom i izdankom - najbri je i
najlaki nain razmnoavanja zeljastih vi-
egodinjih biljaka (videti str. 175), koji za
kratko vreme daje krupne biljke u cvetu.
Takoe, to je nain da se biljke podmlau-
ju. Veina vrsta moe da se deli u prolee
ili jesen. Deoba je delotvorna i za biljke
kao to su ioka i narcis koje ispod povr-
ine formiraju grupe mesnatih organa za
skladitenje - lukovice, gomolje ili krtole.
One mogu krajem sezone da se iskopaju,
podele, uskladite i zasade narednog pro-
lea.
Delovi veliine pesnice ili potpuno formi-
rane lukovice mogu da se sade bez potre-
be za dodatnom toplotom ili zatitom. Ma-
njim delovima biljaka, ukljuujui i lukovi-
ice koje lie na enjeve belog luka, a for-
miraju se oko grupa lukovica, vie odgova-
ra da budu izvaeni iz saksija na godinu ili
dve.
Odsecanje stabljika
Vrhovi i delovi stabljika mogu da se sta-
ve u saksije s kompostom ili u zemlju da bi
se iz njih razvilo korenje. Iako se sve rez-
nice bre ukorenjuju ako se zemljite do-
datno zagreva, veini to nije neophodno.
Sklanjanje u staklenik ili stavljanje na pro-
zorski sims potrebno je samo reznicama
uzetim s mekih delova izdanaka, koje bi se
brzo isuile i uvenule na otvorenom. Iako
takvim reznicama treba vlana atmosfera,
ne treba ih previe zalivati jer e meko
tkivo istruliti. Zbog toga kompost koji ko-
ristite mora da bude dobro oceen i izme-
an sa ljunkom ili peskom (videti Zemlja
za saksije, str. 113).
Hormoni u prahu za ubrzan rast korenja
ne smatraju se odgovarajuim organskim
dodatkom. Veina biljnih vrsta dobro se
ukorenjuje bez posebnih tretmana.
vrste reznica sa stabljika
Iako nije loe da eksperimentiete ako
vam se za to ukae prilika, u naelu uzi-
majte odgovarajuu vrstu reznica u odgo-
varajue vreme i da biste poveali izglede
104 ORGANSKA BATA

za uspeh, uzimajte ih vie nego to vam je
potrebno.
- Meke reznice su izdanci uzeti uglavnom
sa otpornih viegodinjih biljaka i osetljivih
biljaka iz leja u prolee i poetkom leta,
dok iz biljaka izrastaju jaki, meki, mesnati
delovi. Vrhovi stabljika najlake se odseca-
ju i ukorenjuju. Meu najpogodnijim za
poetnike su ukrasna kopriva, geranijum i
maja metvica. Poto njihovi izdanci aktiv-
no rastu, potrebno je da obezbedite odgo-
varajue koliine vlage, svetlosti i toplote
kako biste podstakli ukorenjivanje, a rezni-
ce morate da izvadite iz saksije i drite pod
pokrivaem.
- Poluzrele reznice uzimaju se neposred-
no pre nego to u tekuoj sezoni rasta bilj-
ke ponu da odrvenjuju pri osnovi. Dobre
su za gajenje svih vrsta drvenastih biljaka,
ukljuujui male bunove kao to su lavan-
da i patuljasti imir, to ih ini idealnim za
stvaranje veeg broja biljaka za ivice.
Takoe, iz poluzrelih reznica dobro se uko-
renjuju etinari i mnoge vrste penjaica.

Uzimanje mekih reznica s vrha stabljike. Odaberite jak izdanak koji ne cveta, dugaak
8-10 cm i odsecite ga neposredno iznad kolenca (1). Odsecite reznicu neposredno ispod ko-
lenca (2) i uklonite listove s donje polovine svake reznice (3). Stavite reznicu u saksiju koja
sadri meavinu krupnog peska i tresetne mahovine u srazmeri 1:1, tako da prvi list bude tik
iznad zemljita (4). Sadraj saksije treba da bude vlaan, ali ne previe. Prekrijte saksiju pla-
stinom vreom da bi se zadrala vlanost. Od dva komada savijene ice napravite tit koji
e drati vreu tako da ne dodiruje reznice, jer bi inae poele da trule. Sklonite je s direk-
tne suneve svetlosti. Kad se reznice ukorene, postepeno im poveavajte otpornost (videti
str. 112 i 231) pre nego to ih izvadite iz saksije, da bi se navikle na smanjenu vlagu i jau
svetlost.
GAJENJE BILJAKA 105

Reznice s listopadnih vrsta obino se uzi-

maju od poetka do kraja leta; reznice sa
zimzelenih vrsta esto se bolje ukorenjuju
ako se uzmu poetkom jeseni. U nekim
sluajevima, pravo vreme uzimanja rezni-
ca presudno je za uspeno ukorenjivanje.
Tretirajte ih isto kao i meke reznice.
Skoranja istraivanja pokazala su da
reznice due od uobiajenih mogu da budu
veoma uspene i daju vee biljke za krae
vreme. Poluzrele reznice veine bunova,
due od 30 cm, mogu da se ukorenjuju. U
sluaju penjaica, mogu da se koriste rez-
nice duine i do metra. U saksiju se stav-
ljaju oba kraja, i esto se oba ukorenjuju.
Iz luno savijene stabljike izbija vie izda-
naka, ime se dobija mnogo gui rast
nego od uobiajenih reznica.
- Drvenaste reznice uzimaju se s drvea
i bunja dok su u fazi mirovanja. Kad se
uzimaju sa otpornih biljaka koje se ukore-
njuju - na primer sa crne ribizle, ogrozda,
vrbe i drena - potrebno im je vrlo malo
panje. Pripremite za njih posebnu leju (vi-
deti str. 319) u prohladnom, senovitom de-
lu bate. Ove reznice najee se uzimaju
krajem zime.

Oiljavanje
Mnoge drvenaste biljke i penjaice razvi-
jaju korenje na mestima gde dotiu zem-
ljite (neke vrste penjaica, kao to je br-

Uzimanje drvenastih reznica (slika

desno). Odsecajte jake izdanke, formirane
tokom leta, na duinu od 25 cm. Uklonite
lie ako ga ima (1). Potkreite otrim noem
donji kraj svake reznice neposredno do ispod
pupoljka. Odsecite meke delove na vrhu ne-
posredno do iznad pupoljka (2). Na zaklo-
njenom mestu napravite aovom uski usek ili
useke u zemljitu i ispunite dno krupnim
peskom. Stavite reznice tako da vire najma-
nje 7,5 cm iznad zemljita (3). Vratite zemlju
i ostavite da tako stoje godinu dana, zaliva-
jui i plevei tokom sezone po potrebi. Uko-
renjene reznice trebalo bi da budu spremne
za presaivanje naredne jeseni.
106
UkORenjivanje RezniCa U
PlaStinim vReama
To je zamena za ukorenjivanje mekih rez-
nica u saksijama ili na otvorenom, koja
naroito dobre rezultate daje kod karan-
fila i fuksija. Isecite neprozirnu plastinu
vreu tako da napravite dugaku traku i-
roku oko 25 cm i presavijte je napola uz-
du, da napravite prevoj. Du prevoja si-
pajte meavinu zemlje i ljunka. Poloite
reznice na meavinu tako da njihove gor-
nje treine vire iz zemlje, a potom urolaj-
te plastiku kao palainku i veite je gumi-
com. Paljivo zalijte, poto nema rupa za
drenau, i ostavite na toplom mestu, iz-
van direktne suneve svetlosti. Kad rezni-
ce puste koren, skinite gumicu, odmotaj-
te plastiku i zasadite ih u saksije.
ljan, razvijaju ak nadzemno korenje). Tu
osobinu moete da iskoristite - a kod nekih
drugih drvenastih vrsta da podstaknete -
da biste proizveli nove biljke, tako to ete
od biljke roditelja odsei ukorenjene ivice
i, ako su dovoljno razvijeni, zasaditi u sak-
sije ili zemlju. Oiljavanje je naroito koris-
no za razmnoavanje paviti, rododendro-
na, kamelija i magnolija, koje se teko
ukorenjuju iz reznica.
bunove oiljavajte u prolee, a penjai-
ce poetkom leta. Ukorenjivanje obino
traje najmanje godinu dana, ponekad i du-
e. Iskopajte rupu pored biljke roditelja i
savijte stabljiku u nju, ostavljajui da oko
15 cm viri iznad zemljita. Pribijte izdanak
nadole komadom savijene ice, vratite
zemlju u rupu i stavite kamen odozgo da
dri izdanak na mestu i zadrava vlagu.
Zasecanje zakopane stabljike ubrzava uko-
renjivanje. Zareite stabljiku ili je uvrnite
tako da pocepate koru. Kada iz stabljike is-
pod kamena ponu da rastu novi izdanci,
to je znak da se ukorenila i da moe da se
odvoji od biljke roditelja.
ORGANSKA BATA
POinjanje OD Semena
Seme je proizvod oploenog cveta. Ono
sadri embrion biljke smeten u zatitnom
omotau. Takoe, seme sadri rezerve
hranljivih sastojaka potrebnih embrionu u
klijanju, sve dok ne postane sposoban za
samostalnu ishranu.
Proizvodnja organskog semena na veliko
relativno je novijeg datuma. Danas putem
standardnih kataloga moe da se kupi og-
ranien, ali stalno rastui izbor semena,
uglavnom povra. Takoe, postoje predu-
zea koja isporuuju iskljuivo organski
proizvedeno seme. Ako ne moete da na-
bavite organsko seme koje traite, najbo-
lje je da kupite seme koje nije tretirano
hemikalijama ili da ga proizvedete sami.
ta je potrebno semenu
Da bi seme uspeno proklijalo, potrebna
mu je vlaga, vazduh i odgovarajua tem-
peratura. Veini semena vie odgovara kli-
janje u mraku, iako je nekim vrstama, na-
roito sitnog semena, potrebno da budu
izloene svetlosti. Uspeh zavisi i od ivotne
sposobnosti semena. Svee seme i ono ko-
je je bilo skladiteno u dobrim uslovima
(videti str. 122) bre e klijati i dae jae
ponike nego staro ili loe skladiteno se-
me.
Seme moe da se seje direktno u zemlju
ili u naroito pripremljenu meavinu, kao
to je zemlja za saksije. Na taj nain ono
dobija neophodnu meavinu vlage i vazdu-
ha. Odgovarajua temperatura zemljita ili
saksije presudna je za klijanje. Seme ima
tvRDi OmOtai Semena
Mnoge vrste graka, kao to su eerac,
utilovka (Cytisus) i glicinija imaju tvrde
omotae semena, koji im omoguuju du-
gotrajan opstanak dok ekaju odgovara-
jue uslove za klijanje. Podstaknite klija-
nje tako to ete zagrebati semenke - za-
secite omota noem ili blago protrljajte
seme mirgl-papirom.
GAJENJE BILJAKA 107

specifine potrebe, koje uslovljavaju gde i Takoe, krupnije seme moete i da sta-
kada odreenu vrstu treba sejati. vite u vlaan pesak i ostavite u friideru
Zavisno od vrste biljaka, klijanje moe nekoliko meseci. Ovaj postupak naziva se
da uspori previe niska, ali i previe visoka stratifikacija.
temperatura. Faza klijanja, kada seme prvi Ako se ponici ne pojave, osim neuspelog
put upija vodu, najosetljivija je na tempe- klijanja uzrok moe da bude i neto drugo,
raturu. Rast nekih osetljivijih biljaka, kao na primer tetoine, bolesti ili loi uslovi za
to su kukuruz eerac ili boranija, moe rast (videti str. 112).
da bude trajno naruen ako je u toj fazi
temperatura preniska. Klijanje crnog luka,
zelene salate i celera, s druge strane, mo- Sejanje na OtvORenOm
e da bude usporeno kad je temperatura PROStORU
previsoka.
Najjednostavniji i najneposredniji nain
gajenja mnogih vrsta biljaka jeste sejanje
Poseban tretman
na otvorenom prostoru. Klju uspeha je da
Povre i mnoge vrste ukrasnih biljaka obezbedite da uslovi za sejanje u zemljitu
godinama se gaje tako to im seme klija - temperatura i koliina vlage - budu ba
brzo i pravilno. Poljsko cvee, bunje i dr- kakvi su potrebni. Tu vetinu stei ete sa
vee esto klija nepravilno ili nee da pro- iskustvom.
klija dok ne dobije poseban tretman.
- Tvrdi omota semena treba zagrebati Priprema zemljita
tako da voda i vazduh mogu da prodru
Nekoliko sedmica pre planiranog datuma
kroz njega (videti okvir Tvrdi omotai se-
sejanja, pripremite zemljite prema potre-
mena).
bama biljaka koje nameravate da poseje-
- Mnogim vrstama drvea, bunja i polj-
te. Ako je izvodljivo, prethodne jeseni pre-
skog cvea koje rastu u hladnijim predeli-
krijte zemljite kompostom od lia na
ma, kao to su glog, imela i jagorevina,
mestima gde ete da sejete. Time ete po-
potreban je period niske temperature pre
boljati strukturu njegovog povrinskog
nego to im seme proklija. Posle sejanja,
sloja iz kog klijaju ponici. Od koristi e biti
ostavite posude napolju preko zime.
i opalo lie, koje pre sejanja moete da
skupite grabuljama.
temPeRatURe klijanja Ne obraujte zemljite ako je previe
vlano - jer ete pokvariti strukturu, to e
Seme Raspon temperature
usporiti klijanje i rast. Ako vam se za izme
Kupus 5-32C lepi blato, to je znak da treba da obustavi-
Praziluk i crni luk 7-21C te radove dok se zemlja ne prosui.
Celer 10-19C Ukoliko se zbog klimatskih uslova na
Kukuruz eerac 10C zemljitu stvara pokorica, spreie prokli-
Boranija 12C javanje semena, ali postoje mere koje u
Zelena salata (puterka) 25C tom sluaju pomau klijanju posle sejanja
Paradajz 15C (videti okvir Mere protiv pokorice, na sle-
Mak 15-21C deoj strani).
Kadifica 18-25C
Begonija 18-25C Stvaranje leje
Nedirak (lepi jova) 20-25C
Izgrabuljajte zemlju da postignete finu
Ladole 18-24C
rastresitost. Ponekad se preporuuje sabi-
Dragoljub 15-21C
janje leje, ali bolje je da pustite da se zem-
Bob 5C
ljite samo slegne tokom nekoliko sedmi-
108
ca, nego da rizikujete oteenje strukture.
Dodatna prednost je to ete tako stvoriti
takozvanu leju na odmoru. Obradom
zemljita seme korova dospeva blizu povr-
ine gde poinje da klija. Poto korov brzo
klija i raste, moe lako da ugui ponike. Da
biste to spreili, ostavite pripremljenu leju
neposejanu nekoliko sedmica, okopajte
korov koji u meuvremenu proklija i od-
mah posle toga posejte seme biljaka koje
ste planirali. Tako e ponici dobiti prednost
kad se pojavi sledei talas korova.
temperatura zemljita
Ne podleite iskuenju da sejete suvie
rano u prolee. Ako je temperatura zemlji-
ta ispod 7C, veina semena e klijati ve-
oma sporo ili uopte nee klijati, i bie us-
poren i rast ponika. to due seme ostane
u hladnom, vlanom zemljitu, to je vero-
vatnije da e istruliti ili da e ga tetoine
unititi. Seme koje se poseje u toplije zem-
ljite najee prestigne rastom ono koje
je sedmicama ranije posejano u hladnije
zemljite. Termometar za zemljite je ne-
zamenljiva alatka koja e vam pokazati ko-
liko brzo se zemljite zagreva. Taj proces
moete da ubrzate prekrivanjem zemljita
zatitnim zvonima ili crnom ili providnom
plastikom mesec dana pre planiranog da-
tuma sejanja.
kako da sejete
Veinu semena ne morate da sejete du-
boko; sasvim, dovoljno je i 3 mm. Krupnije
seme moe da se seje na dubinu koja je
dvostruko vea od njegovog prenika. Gra-
ak moete da sejete na dubinu od 2,5 do
4 cm, a pasulj na 4 do 5 cm dubine. Seme
moe da se seje u redove, na kuice ili
da se seje omano, iz ruke, na veoj povr-
ini.
- Sejanje u redove. Seme se seje u plit-
ke brazdice, koje se stvaraju vrhom moti-
ke ili tapom. Moe da se posipa du rova,
ako planirate da biljke proredite kasnije, ili
da se odmah rasporeuje na odreeni raz-
mak. Pre sejanja zalijte dno brazdice; kad
ORGANSKA BATA
termometar za zemljite
Razliite vrste zemljita zagrevaju se raz-
liitom brzinom; termometar e vam dati
tane podatke kada je zemljite dovoljno
toplo za sejanje.
mere protiv pokorice
Pokorica je pojava vezana za zemljita s
loom strukturom. Kia izaziva sjedinja-
vanje estica zemljita, posle ega se po
suvom vremenu na povrini formira tvrda
kora. Ako je vae zemljite sklono stvara-
nju pokorice, prekrijte seme meavinom
zemlje i komposta od lia, ili sejte u sak-
sije, umesto direktno u zemlju. Pre seja-
nja zalijte leju jednom i ne zalivajte pono-
vo sve dok ponici ne izniknu. Prekrijte
zemljite obogaivaem niske klase plod-
nosti, naroito preko zime, da biste po-
boljali strukturu povrinskog sloja. Sma-
njite uestalost obrade - ili je potpuno
obustavite (videti Tehnika bez obrade,
str. 332).
zavrite sejanje, grabuljama vratite zemlju
da pokrijete seme.
- Sejanje na kuice. Seme se seje na
kuice, sa odreenim razmakom. Na sva-
kom mestu mogu da se poseju dva ili tri
semena, a naknadno da se ostavi samo je-
dan ponik. Moete da sejete na odree-
nom razmaku u redu, ili da kopate pojedi-
nane male rupe. Ovim nainom smanjie-
te potronju semena naroito za biljke ko-
je treba da budu iroko razmaknute.
- Sejanje omake. Seme se razbaca po
zemljitu i blago grabulja. Pogodan nain
za sejanje trave, zeleninih ubriva i dru-
gih vrsta malog i srednjeg semena koje
treba ravnomerno rasporediti po veoj
povrini. Poto je veoma teko prekriti sve
seme, potrebno ga je zatititi od ptica.
Prekriva redova je pogodan jer i ubrzava
klijanje grejui zemljite. Zalijte zemljite
posle sejanja ako nije predviena kia.
GAJENJE BILJAKA 109

zemlju u predelima s kratkom vegetacio-

Sejanje s gelom
Sejanje s gelom (slika dole) je pogodan
nain ubrzavanja klijanja u zatvorenom
prostoru i sejanja semena napolju bez
opasnosti da se osetljivi korenii otete
pri klijanju.
Ovako posejani ponici esto niknu 2-3
sedmice ranije nego oni iz suve podloge.
Sejanje sa gelom daje vee prinose sporo
klijajuih biljaka, kao to su rana argare-
pa, patrnak i crni luk. Paradajz koji raste
na otvorenom moe da se seje direktno u
nom sezonom.
Proreivanje
Kad ponici niknu, obino je potrebno da
se prorede. Borba za svetlost, vodu i hran-
ljive sastojke je estoka i, ako ne uklonite
viak, na kraju ete dobiti gomilu zakrlja-
lih biljaka. Najpre iupajte slabe, tanke
ponike, tako da postignete da se ponici ne
dodiruju. Moda ete morati da ponovite
postupak jednom ili dvaput poto ponici
usled rasta guraju jedni druge. Na veini

Sejanje s gelom. Stavite seme na vlaan papirni ubrus u plastinoj kutiji (1). Poklopite kuti-
ju i drite je na temperaturi od oko 21C dok korenje ne pone da se razvija. Kad klice poras-
tu do oko 5 mm duine (2), paljivo ih sperite sa ubrusa u plastinu cediljku s finom reet-
kom. Napravite smesu od lepka za tapete koji ne sadri fungicide tako to ete ga razrediti
na polovinu uobiajene jaine. Kad se zgusne, dodajte seme (3) i blago promeajte, nasto-
jei da ne dodirujete osetljive semenke. Sipajte smesu lepka i semena u plastinu vreu i
veite vor na vrhu. Napravite plitku brazdu u zemljitu vrhom motike i nakvasite je. Odsecite
oak plastine vree i istisnite seme u brazdu (4). Za tu svrhu moete da koristite i kesu za
ukraavanje torti. Prekrijte seme i blago ga utapkajte u zemlju ravnom stranom grabulja.
Odravajte brazdu vlanom po suvom vremenu.
110
pakovanja semena naznaen je idealan
konaan razmak za biljke koje sejete. U
povrtnjaku on varira u zavisnosti od nai-
na na koji gajite povre (na primer, u uza-
nim lejama ili tradicionalnim redovima) i
veliine korena, lukovica ili lisnatih glavica
koju elite da postignete za branje.
Problemi sa tetoinama
Ponekad se dogodi da seme proklija, a
ponik ne nikne. Puevi, korenove muve,
mievi i stonoge esto unitavaju ponike
pre nego to ugledaju svetlo dana. Pre-
krivai, zamke i prepreke (str. 97) odvraa-
ju neke vrste tetoina.
Sejanje U zatvORenOm
PROStORU
Gajenje mladica u saksijama u stakleni-
ku, plasteniku ili na prozorskom simsu
omoguuje biljkama da ponu da rastu
ranije nego to bi to bilo mogue na otvo-
renom i pomae im da se sauvaju od te-
toina. To je naroito pogodno za osetljivi-
je vrste, ali je korisno i za otporne biljke.
Mladice mogu da se gaje u saksijama dok
na zemljitu na kom e biti posejane rastu
druge kulture.
gde da sejete
Staklenici ili zatitni sanduci najbolja su
mesta za gajenje biljaka, ako su dobro i
ravnomerno osvetljeni. Zagrevanje odozdo
najekonominiji je nain pruanja toplote
biljkama - bilo putem grejaa s termosta-
tom ili zagrejanih klupa (videti str. 218).
Kao izvor toplote mogu da se koriste i pre-
krivai s grejaima ili kablovi za zagrevanje
koji se ukopavaju u pesak u kutijama. Za
veinu biljaka dovoljna je temperatura od
18 do 21C.
Mladice mogu da se gaje i u kui, iako
esto nije lako da im se obezbedi dovoljna
koliina svetla koja im je neophodna da ne
bi postale previe izduene. Ako je seme-
nu potrebna dodatna toplota da bi prokli-
jalo, korisno je da imate greja, mada je
ORGANSKA BATA
esto dovoljno da saksije stavite na vrh fri-
idera ili iznad radijatora. Proveravajte
temperaturu nekoliko dana pre nego to
posejete seme da biste bili sigurni da je u
prihvatljivim granicama. im biljke niknu,
prebacite saksije na osunani prozorski
sims. Okreite saksije svakog dana da se
biljke ne bi iskrivile na onu stranu s koje im
dolazi sunce. Obloite kutiju aluminijum-
skom folijom, odsecite stranu koju ete
okrenuti ka prozoru i dobiete reflektor
suneve svetlosti koji e osvetljavati mla-
dicu sa svih strana i tako joj obezbediti
pravilniji rast.
U emu da sejete
Moete da sejete u raznim vrstama po-
suda, od kupljenih ili recikliranih do onih
za kunu upotrebu. Osnovni uslovi su da
posuda ima drenau, da je dovoljno vrsta
i nezagaena bolestima i hemikalijama
opasnim po biljke.
- Saksije. Glinene saksije su porozne, to
znai da omoguuju da vazduh prodire do
korenja, a vlaga isparava kroz glineni zid,
ime se smanjuju eventualni problemi
zbog preteranog zalivanja. Meutim, one
su skuplje od plastinih i mnogo tee se
iste. Plastine saksije smanjuju koliinu
zalivanja, to je prednost kad koristite
smesu za saksije bez zemlje, koja se bre
sui. Bioloki razgradljive saksije, od papi-
ra i slinih materijala, presauju se zaje-
dno s biljkom da bi se smanjilo remeenje
korena.
- Plitice za seme. Plitice duboke 5-7 cm
razliitih dimenzija. Drvene su danas retke.
Plastine su jeftinije i lake se iste.
- Vieelijske plitice. Plitice s vie elija -
takozvane modularne - proizvode se od
plastike i stiropora. Iz plastinih se lake
vade biljke i mogu da se koriste vie-
Savrena za razmnoavanje
Masivna radna klupa smetena u arenoj
hladovini, na podu koji se lako isti, ideal-
no je mesto za sejanje i gajenje biljaka u
saksijama.
GAJENJE BILJAKA
kratno. Mladice rastu u pojedinanim mi-
ni-pliticama, zbog ega im se koren manje
remeti prilikom presaivanja. Trenaeri
korena, koji su dublji od vieelijskih pliti-
ca, podstiu razvoj zdravog korenskog sis-
tema i idealni su za graak eerac, pasulj
i kukuruz eerac.
- Saksije i plitice kune izrade. Moete
da iskoristite posude za hranu od alumini-
jumske folije, kutije od sladoleda i marga-
rina, olje za kafu od stiropora i ae od
jogurta. Temeljno ih oistite i napravite ru-
pe za drenau na dnu. Kartoni za jaja mo-
gu da se iskoriste kao modularne plitice.
Prazne rolne od toalet papira i kartonske
cevi kune izrade korisne su za biljke koji-
ma smeta pomeranje korena. Njih zasadi-
te direktno u zemlju kad su biljke sprem-
ne.
Sejanje semena
Koristite kupovne meavine zemlje za
sejanje ili vienamenske organske meavi-
ne zemlje (videti Zemlja za saksije, str.
113). to je seme sitnije, potrebna je fini-
ja meavina. Kad napunite saksije ili pliti-
ce, blago utapkajte zemlju pre nego to
posejete seme, jer se tako nee zbiti kad
je zalijete. Za blago i ravnomerno porav-
navanje zemlje u pliticama idealna je drve-
na letvica. Sitno seme moete da sejete po
povrini i prekrijete zemljom koju ete
Prekrivanje semena. Prekrivanje saksija i plitica plastikom pomoi e u odravanju vla-
nosti za vreme kritine faze klijanja. Kad klijanje pone, uklonite prekriva da bi ponici mogli
da izniknu.
111
zaklon od sunca
Mlade biljke na prozorskom simsu moe-
te privremeno da zatitite od jakog sunca
jednostavnim lepljenjem lista papira na
prozorsko staklo. Po toplom vremenu ot-
vorite prozore da se biljke ne bi guile u
toplom, nepominom vazduhu.
paljivo posuti po njemu. Krupno seme
moete pojedinano da zabadate u zemlju
prstom ili da sputate u rupice koje ste
napravili olovkom ili manjim tapom.
Odravanje zdravlja ponika
Sredinu u kojoj biljke rastu nadgledajte s
puno panje da biste odrali mladice zdra-
vim. Dobar rast je najbolja odbrana od
tetoina i bolesti. Obavezno sejte zdravo,
svee seme; koristite iste saksije bez pre-
nosilaca bolesti i zemlju za saksije dobrog
kvaliteta. Pranje korienih saksija vodom
i sapunom obino je dovoljno da otkloni
potencijalne opasnosti. Sastruite svu sta-
ru zemlju iz njih pre nego to ih isperete i
osuite.
- Temperatura. Drite ponike na propi-
sanoj temperaturi. Ona varira u zavisnosti
od vrste i na nju utie koliina svetlosti
koja dopire do biljaka. Po pravilu, to je
via temperatura, to je jaa svetlost koja
112 ORGANSKA BATA

je biljkama potrebna. Brze promene mogu
da izazovu zakrljavanje, pa ak i da ubiju
biljke. Nemojte da sejete vrste kojima prija
toplota rano, osim ako nemate uslove da
ponicima obezbedite dovoljne koliine
toplote i svetlosti kad proklijaju.
- Svetlost. Premalo svetlosti uzrokuje iz-
duivanje i klonulost biljaka. Ipak, pazite
kad osetljive ponike izlaete direktnim
sunevim zracima. Oni vrlo lako mogu da
izgore na suncu, naroito ako su neko vre-
me rasli na difuznom svetlu.
- Zalivanje. Obavezno odravajte zemlju
u saksiji vlanom, ali ne preterujte sa zali-
vanjem. Zemlja s puno vode uskrauje ko-
renju ponika kiseonik, a omoguuje orga-
nizmima koji izazivaju bolesti da napredu-
ju. Koristite istu, nezagaenu vodu. Za
ponike je najbolja voda iz slavine. Jak rast
moete da podstaknete povremenim prs-
kanjem ekstraktom morske trave. Efikasan
nain zalivanja ponika bez kvaenja listova
jeste da saksije ili plitice postavite u posu-
de s vodom. Izvadite ih kad se povrina
zemlje ovlai i ostavite da se ocede.
- Glaenje. Blago glaenje ponika koje
se gaje u zatvorenom prostoru pomae da
oni izrastu u jake, vrsto ukorenjene biljke.
ako noge klupa premaete mau ili ako ih
postavite u posude s vodom, pod uslovom
da nijedan deo klupe ne dodiruje zid, jer to
mravima i mokricama prua zaobilazni put
do biljaka.
Prostor
Dajte ponicima dovoljno prostora za
rast. Gusto posejane biljke takmie se za
ograniene koliine svetlosti, vode i pros-
tora, a u takvim uslovima bolesti se brzo
ire. Biljke koje se otete u ovoj fazi esto
se nikad ne oporave. Pravilan razmak iz-
meu biljaka prilikom saenja jedan je od
najboljih naina da izbegnete probleme
koje izaziva prenatrpanost. Takoe, mora-
te intenzivno da proreujete ponike, to
pre to bolje. Ostavite najzdravije, najjae
jedinke, a ostale uklonite.

Problemi
Problem s truljenjem, poznat pod nazi-
vom poleganje, est je kod ponika i moe
da se brzo proiri na sve posejane biljke.
Njega uzrokuju gljivice koje uspevaju u
postojanim hladnim i vlanim uslovima.
Ponici koji su inae zdravi, poleu na zem-
ljite dok stabljike i koren postaju crni i
istanjeni. Da biste izbegli poleganje:
- sprovodite higijenske mere (videti str.
227-228); glaenje mladica. Ponici gajeni u zatvore-
- ne zalivajte previe; nom prostoru uglavnom su vii i slabiji od
- obavezno obezbedite dobro provetra- onih koji se gaje na otvorenom. Da bi posta-
vanje ponika, bez izlaganja hladnoj pro- li krai i jai, moete da ih gladite, bez boja-
maji; zni da e ih to na bilo koji nain otetiti.
- ne dozvolite da ponici izrastu suvie Biljke ne morate da gladite pojedinano. Sve
gusto. to vam treba je komad kartona kojim ete
Mravi i mokrice, koji inae nisu tetoi- 10-20 puta blago prevlaiti preko plitice s
ne, mogu da stvore haos meu ponicima. ponicima. Biljke najbolje reaguju na glae-
Draete ih podalje od klupa u stakleniku nje rano ujutro.
GAJENJE BILJAKA
PReSaivanje
Kineski tapi za jelo ili tapi za meanje
koktela odline su alatke za presaivanje
ponika. Pre presaivanja dobro zalijte
zemlju u saksiji. Izvadite paljivo ponik i
drite ga za jedan od klicinih listova dok
ga sputate u rupu koju ste izdubili u no-
voj posudi. Postarajte se da klicini listovi
ostanu znatno iznad povrine, jer e u
suprotnom verovatno istruliti.
Ponike u pliticama treba da presadite
kad se na njima, posle klicinih, pojavi prvi
par pravih listova (slika na prethodnoj
strani). Ako su ponici u vieelijskoj plitici,
nema potrebe da to radite.
kaljenje
Mlade biljke moraju postepeno da se na-
viknu na hladnije i manje vlane uslove za
rast. Taj proces se naziva kaljenje (videti
str. 231). Najbolje je da to radite u zatit-
nom sanduku. Takoe, moete biljke da
prekrijete zatitnim zvonom ili prekrivaem
za redove, koji ete postepeno sklanjati
tokom nekoliko dana.
zemlja za SakSije
Da biste proizveli zdrave ponike i uspe-
no gajili biljke u saksijama i drugim posu-
dama, koristite razne meavine zemlje - za
sejanje, za presaivanje ili vienamensku.
Batensko zemljite esto daje slabe rezul-
tate. Sloena ravnotea mikroorganizama,
vazduha i hranljivih sastojaka lako se re-
meti u ogranienim, vetakim uslovima
posuda za biljke. Organske meavine zem-
lje moete da kupite ili da ih sami pravite.
idealna zemlja za saksije
- Istovremeno zadrava vlagu i ima do-
voljnu koliinu vazduha u sebi.
- Sadri odgovarajue koliine hranljivih
sastojaka.
- Omoguuje razvoj jakog korenskog sis-
tema.
113
kOmPOSt U SakSijama
Zreli, pokriveni batenski kompost odli-
an je dodatak meavinama zemlje, ali,
suprotno od oekivanog, ist kompost se
ne preporuuje kao zemlja za saksije. On
je suvie bogat hranljivim sastojcima za
veinu ukrasnih biljaka, ali u kombinaciji
sa zemljom iz gornjih slojeva zemljita,
peskom i drugim sastojcima, ini idealnu
meavinu. Kompost prua sve hranljive
sastojke biljkama koje se gaje u saksija-
ma i poboljava drenau i aeraciju mea-
vine. U njemu ima i organizama koji suz-
bijaju gljivina oboljenja.
- Ima ujednaenu konzistenciju i predvi-
dljivo reaguje.
- Nema patogenih elemenata.
meavine sa zemljom i bez nje
Bilo da je kupljena ili kune proizvodnje,
zemlja za saksije obino sadri kabaste
materije bogate ugljenikom i dodatne sas-
tojke za poboljavanje drenae, kao to je
pesak. Veina kupovnih meavina koje su
danas u prodaji ne sadre crnicu i ilovau
(koja u ovom kontekstu znai sterilizovano
ili pasterizovano zemljite fine teksture iz
gornjeg sloja zemljita). One su zbog toga
lake za rukovanje, mada ne i za odrava-
nje. Na primer, veoma teko ih je ponovo
navlaiti kad se osue.
Nekim biljkama, kao to su hrizanteme i
fuksije, vie odgovaraju meavine sa crni-
com i ilovaom. One su korisne i za biljke
koje se gaje na poploanim delovima ba-
te i u saksijama, zbog vee specifine tei-
ne, koliine hranljivih sastojaka i kapacite-
ta zadravanja vode.
Na kupovnim meavinama obino je jas-
no obeleena vrsta upotrebe. Meutim,
pojava meavina za vie namena, koje
mogu da se koriste i za sejanje i za gaje-
nje, delimino je ukinula jasnu razliku. Evo
osnovnih pravila.
- Meavine za sejanje bez crnice; sasto-
je se od jednakih delova kabastih materija
fine teksture (kao to je treset) i liskuna,
114
koji osigurava delotvornu drenau i aeraci-
ju za klice. Ove meavine ne sadre mno-
go dodatnih ubriva; vee koliine hranlji-
vih sastojaka nisu neophodne i ak mogu
da uspore klijanje.
- Meavine za ukorenjivanje veoma su
sline meavinama za sejanje. esto se
umesto peska koriste hortikulturalni lju-
nak ili perlit, koji u meavinu ubacuju jo
vie vazduha i tako smanjuju opasnost da
reznice istrule umesto da se ukorene.
- Meavine za saksije koriste se za rezni-
ce koje su se ukorenile ili za biljke koje su
prerasle fazu ponika. Po teksturi i sastojci-
ma sline su meavinama za sejanje, ali s
Pitanje tReSeta
U poslednjih 50 godina proizvodi bez cr-
nice i ilovae gotovo potpuno su potisnu-
li klasine meavine zemlje za saksije.
Oni su manje specifine teine, laki za
rukovanje i svestraniji za upotrebu od
svojih prethodnika. Glavni razlog njiho-
vog uspeha bilo je korienje treseta: is-
trulelih ostataka bele mahovine ili drugih
movarnih biljaka. Meutim, zbog vae-
nja treseta unitena su mnoga retka sta-
nita - jedinstveni i osetljivi ekosistemi
movare - zato se njegova upotreba ne
podstie u organskom batovanstvu.
Meavine za saksije s tresetom uobia-
jene su u komercijalnoj organskoj horti-
kulturi, ali batovanima uglavnom nisu
potrebne. Zbog zabrinutosti organskih
batovana i organizacija za zatitu ivot-
ne sredine razvijeni su proizvodi bez tre-
seta. Oni se proizvode od raznih kabastih
materija, ukljuujui kompostirane ot-
padne materije kao to su kora od drve-
ta, ostaci useva i gradski kompost. Ko-
rienjem ovih recikliranih proizvoda
smanjuje se zagaenje ivotne sredine.
Treba voditi rauna da meavine na bazi
razliitih kabastih materija imaju posebne
karakteristike. Ne treba zaboraviti da se
one ne ponaaju isto, naroito kad se
radi o zalivanju. Pre nego to ponete da
koristite novu meavinu za gajenje na
veliko, eksperimentiite s manjom kolii-
nom.
ORGANSKA BATA
dodatkom ubriva koje je neophodno za
rast biljaka u duem periodu.
- Vienamenske meavine sline su me-
avinama za saksije ali imaju manje kolii-
ne ubriva, pa mogu da se koriste za sa-
enje i ukorenjivanje reznica. Zbog toga
starijim biljkama treba vie ubrenja nego
kad su u meavini za saksije.
napravite sami zemlju za saksije
Meavine zemlje za saksije moete da
pravite sami od lako dostupnih sastojaka.
Tako su, uostalom, radili batovani genera-
cijama pre nas. S take gledita organskog
batovanstva to ima vie koristi - smanju-
je se korienje kupovnih sastojaka i proiz-
voda, a time i potreba za transportom te-
kih materija; podstie se reciklaa i ponov-
na upotreba batenskih materija i otpada i
omoguuje se batovanima da bolje razu-
meju zemljite i potrebe biljaka. Cilj je da
se uspostavi ravnotea izmeu kabastih
materija, hranljivih sastojaka, aeracije i
drenae koja odgovara biljkama. Za sas-
tojke meavina i recepte videti str. 115-
116.
PaSteRizOvanje zemljita
Metod 1 (standardna penica)
Stavite vlanu, ne mokru, zemlju u pliticu
u sloju od oko 10 cm. Prekrijte je alumini-
jumskom folijom. Stavite u penicu pret-
hodno zagrejanu na 180C i ostavite 30
minuta. Izvadite pliticu, sklonite foliju i
ostavite zemlju da se ohladi. Ovaj postu-
pak esto ostavlja miris zemlje u kuhinji.
Metod 2 (mikrotalasna penica)
Stavite vlanu zemlju u polupoklopljenu
iniju. U zemlji ne sme da bude kamenja
jer ono u mikrotalasnoj penici eksplodi-
ra. Podesite regulator temperature na
maksimum i ostavite 2,5 minuta za 900 g
zemlje, 7 minuta za 4,5 kg. Rairite zem-
lju po plitici da se ohladi.
Sterilizatori na paru mogu da se kupe od
snabdevaa hortikulturnom opremom, a
koriste se za obradu veih koliina zem-
lje.
GAJENJE BILJAKA
SaStOjCi kOji SU POgODni za zemljU za SakSije
Kompostirana kora
- pH 5-6,5
- Nizak nivo hranljivih sastojaka
- Suzbija bolesti korenja
- Dobra izolacija od prevelike koliine hranljivih sas-
tojaka
- Nepodesna za kapilarne sisteme navodnjavanja
- Preterano drenirana ako se koristi sama, najbolje je
da se izmea s finijim materijalima
- Nepodesna za manje vieelijske plitice
Kokosova vlakna
- pH 5,8-6,5
- Poveavaju zapreminu
- Visok sadraj kalijuma
- Dobra aeracija i kapacitet za zadravanje vode
- Podstie rast korenja
- Povrina se brzo isuuje, a sloj ispod nje ostaje vla-
an - tako da lako dolazi do prevelike vlanosti
Piljevina
- Niska pH vrednost
- Dobra kao kabasta materija kombinovana sa ilova-
om u meavinama za saksije
- Veoma dobra drenaa
- Zadrava hranljive sastojke
- Potrebno je temeljno kompostiranje pre upotrebe
Treset
- Nizak nivo hranljivih sastojaka
- Niska pH vrednost
- Teko se ponovo vlai kad se osui
- Izaberite neku drugu materiju kad god moete
Kompost od lia (star 2 godine)
- Nizak nivo hranljivih sastojaka
- Dobra konzistencija i zadravanje vlage
- Sadri mikroorganizme koji suzbijaju bolesti
- Dobar kad se koristi samostalno kao zemlja za se-
janje
- esto u njemu izrastaju ponici korova
- Odlian kao dodatak meavinama za saksije, po-
mae u odravanju rastresite strukture
ubriva ivotinjskog porekla
- Nepodesna za biljke kojima prija kiselo zemljite
- Visok sadraj hranljivih sastojaka
- Najbolje je kad se kompostiraju sa slamom ili dru-
gim kabastim materijama
- Korisna su za biljke kojima treba mnogo hrane, kao
to je paradajz
115
Perlit i liskun
- Veoma laki materijali koji poboljavaju drenau
Batenski kompost
- Poveava zapreminu i koliinu hranljivih sastojaka
- Najbolje je kad se koristi u meavinama za saksije
- Pomae u suzbijanju bolesti
- esto sadri seme korova
- Varira u kvalitetu i konzistenciji
Gradski kompost (dobijen preradom organskog
gradskog otpada)
- Promenljiva pH vrednost od 6 do 9
- Poveava zapreminu i koliinu nekih hranljivih sas-
tojaka (ima visok sadraj kalijuma)
- Pomae u suzbijanju bolesti
- Dobra izolacija
- Nepodesan za biljke kojima prija kiselo zemljite
- Potrebno je da mu se dodaju inertne materije da bi
se uspostavila ravnotea hranljivih sastojaka
Kompost od peuraka
- Visoka pH vrednost
- Nepodesan za biljke kojima prija kiselo zemljite
- Poveava zapreminu i koliinu hranljivih sastojaka
Kompost od lia gaveza (videti str. 207)
- Kabasta materija bogata hranljivim materijama, na-
roito kalijumom
Kompost s glistama
- Idealan za biljke kojima treba mnogo hranljivih sas-
tojaka
- Dobar je kao gornji sloj za biljke u saksijama
- Sadri velike koliine vode, to je korisno za upo-
trebu u viseim korpama
Pesak
- Najbolji je ispran pesak, bez soli i zagaenja
- Za meavine sa crnicom i ilovaom koristite krupni-
ji pesak (veliine estica od 0,2 do 2 mm)
- Za meavine bez crnice i ilovae koristite finiji pe-
sak
Ilovaa
- Kvalitetan gornji sloj zemljita
Krenjak
- Koristi se za podizanje pH vrednosti
Organska ubriva (videti str. 61)
- Pruaju hranljive sastojke biljkama u saksijama

meavine za gajenje i Sejanje
vrsta upotrebe Sastojci
Samo kompost od lia
Meavine za
Kompost od lia : ilovaa
sejanje
Kompost od lia gaveza : pesak
Samo vlakna od kokosa
Ilovaa : kompost od lia : batenski kompost
Treset : pesak : ilovaa : batenski kompost
Kompost od lia : kompost s glistama
Meavine za Ilovaa : staro ubrivo : kompost od lia 3:1:1
gajenje u
saksijama Samo kompost od lia gaveza
Kompost od lia gaveza : pesak
Kompost od lia : ilovaa
Ilovaa : vlakna od kokosa
Meavine za Treset : pesak ili perlit
ukorenjivanje Prosejani kompost od lia : krupni pesak
116
Odnos
zapremine napomena
Ako je prosejan, dovoljan je kao jedini sastojak.
Daje dobre rezultate. Sadri dovoljno hrane dok se ponici ne presade. Suvie
1:1
gruba meavina za sitno seme. Iziskuje briljivo zalivanje.
4:1 Sadri dovoljno hranljivih sastojaka potrebnih do faze presaivanja.
Presadite mladice na vreme da biste izbegli nedostatak hranljivih sastojaka.
1:1:1 Dobra, drenirana i plodna osnovna meavina.
2 : 1 : 3 : 0,5 Bogata hranljivim sastojcima.
3:1 Bogata hranljivim sastojcima.
Veoma bogata meavina za biljke kojima treba puno hrane, kao to su para-
dajz i paprika.
Dobar za biljke koje se gaje u saksijama zbog cvetova i plodova.
Na svakih 35 litara dodajte 144 g univerzalnog organskog ubriva i 28 g kae
4:1
od morske trave.
Dobra za trajne zasade u saksijama. Ilovau nije neophodno pasterizovani.
1:1 Za obogaivanje meavine koristite kompost od lia gaveza.
Na svakih 35 litara dodajte 225 g kae od morske trave, 110 g mlevenih kos-
1:1 tiju, 85 g mlevenih kopita i rogova i 55 g mlevenog krenjaka. Bogata hranlji-
vim sastojcima.
1:1
1:1 Koristite dobro istruleli kompost od lia.
ORGANSKA BATA
GAJENJE BILJAKA 117

Pravljenje gornjeg sloja zemljita od busenja. meajte zemlju sami. Ako pravite
Nikad ne bacajte busenje koje ste uklonili prilikom meavinu s batenskim zemljitem,
raskrivanja zbog poveanja povrine za gajenje ili prvo je prosejte da uklonite kamenje
poploavanja. Ako ih naslaete, oni e se razloiti i (slika gore). Sastojke treba da izme-
pretvoriti se u mrviastu ilovau ujednaene teksture, ate temeljno. Vodite rauna da su
idealnu za upotrebu u meavinama zemlje za gajenje sastojci (osim ubriva) vlani, ali ne i
biljaka. Prevrnite gomilu i prekrijte je crnom plastikom mokri. ubrivo je najbolje najpre u
ili starim tepihom i drite tako 6-12 meseci. Ilovaa kofi izmeati s peskom, to e olak-
koju ete dobiti treba da bude mrviasta i spremna za ati da se ravnomerno rasporedi u
prosejavanje. Ako elite da je koristite u meavinama meavini. Rasprostrite sastojke u slo-
za sejanje, pasterizujte je (videti str. 114) da biste jevima preko stola ili klupe, ili ih
unitili patogene elemente i seme korova. Ne sterilii- nagomilajte na nekoj tvrdoj povrini,
te je, jer ete unititi korisnu mikrofloru i poremetiti a potom ih ravnomerno pospite pes-
nain na koji reaguju hranljivi sastojci. kom i ubrivom. Dobro izmeajte sa-
stojke rukama. Za vee koliine, ko-
ristite aov ili mealicu za beton. Ne
Uvanje Semena iz Bate uvajte meavinu dugo; pravite ma-
nje koliine u redovnim intervalima.
uvanje semena je neto to svaki ba-
tovan moe da uini. Moete jednostavno
da sauvate nekoliko semenki omiljenog
cveta ili povra za narednu sezonu, ili mo- koji ostaju u semenu, spremni da izrastu u
ete da se prihvatite zadatka da odravate novu biljku.
specifian varijetet od semena iz banke ili - Samooplodne biljke. Samooprauju se
kolekcije semena. Tehnika koju ete pri- biljke s cvetovima koji to obave sopstve-
menjivati zavisi od vrste biljke i od toga nim polenom. To moe da se dogodi i pre
koliko je vano da ostane verna osnovnom nego to se cvetovi otvore, pa zato nema
tipu. mnogo opasnosti da se jedna vrsta ukrsti
s drugom.
kada je seme spremno? - Biljke koje se oprauju ukrtanjem
Da bi cvet proizveo seme, mora da bude (stranooplodne biljke). Biljci koja se opra-
opraen. Polen se prenosi s mukog dela uje ukrtanjem sa drugim biljkama potre-
cveta, pranika, na enski deo, tuak. Na- ban je polen s drugog cveta, ponekad i s
kon toga zrna polena rastu nadole kroz druge biljke, da bi proizvela zdravo, ivot-
stubi tuka do plodnika, gde oplouju jaj- no seme. Polen prenose insekti i/ili vetar.
ne elije. One se onda razvijaju u zametke, Odravanje istoe vrste ovakvih biljaka je
mnogo tee jer njih moe da oprai pred-
118 ORGANSKA BATA

stavnik iste sorte, blizak roak te vrste ili

divlja biljka srodne vrste.
Treba da vodite rauna i o tome da li je
biljka jednogodinja, dvogodinja ili vie-
godinja. Jednogodinje biljke cvetaju i
proizvode seme u roku od nekoliko mese-
ci, dok je dvogodinjim, kao to su arga-
repa i patrnak, za to potrebno i do 18 me-
seci. Mnoge viegodinje biljke ne daju se-
me i nekoliko godina posle sejanja.
Seme F1 hibrida se retko uva. Oni nas-
taju ukrtanjem dve specifine biljke-rodi-
telja; seme iz tako nastalog hibrida F1 ne
daje biljku vernu odlikama vrste, iako mo-
e da izgleda veoma zanimljivo!
Opraivanje pomou insekata
Podstiite prisustvo korisnih insekata u
bati jer oni pomau biljkama da proizve-
du seme. Dok prelaze s cveta na cvet, s
njima putuje polen.
izbor zbog zdravlja i istote vrste
Vano je da seme bude bez bolesti (koje
se njime prenose) i, zavisno od vaih zah-
teva, verno odlikama vrste.
- uvajte seme od biljaka koje imaju ti-
pine odlike varijeteta.
- Birajte biljke koje su zdrave, snane, i
dobro raaju. Ne odabirajte biljke koje su
prve proizvele seme, jer ete dobiti nove s
tom osobinom, a to obino nije ono to e-
lite. Ako vam je vaan koren dvogodinje
kakO Se OPRaUjU
Samoopraive biljke
- Boranija i pasulj
- Cinija
- Dan i no
- Graak
- Graak eerac
- Paradajz
- Zelena salata

DOBRi RazlOzi za Uvanje Biljke koje se oprauju vetrom

Semena - Cvekla
- uvanje semena daje novu dimenziju - Kukuruz eerac
batovanstvu. To je fascinantan proces - Lenik
koji e vam proiriti znanje o funkcionisa- - Spana
nju biljaka. - tir (Amaranthus)
- Ne moete da kupite organski proizve-
deno seme svih vrsta biljaka. uvanje Biljke koje oprauju insekti
sopstvenog semena u organskoj bati - Bob
osigurae zalihe onih vrsta koje elite. - Bosiljak
- Mnoge stare i manje komercijalne sorte - Celer
izbaene su iz kataloga semena i na putu - Jagorevina
su da potpuno nestanu. Neke od njih - Kadifica
imaju odline osobine, koje naroito od- - Kandilka
govaraju batovanima, ili su jednostavno - Kupus
vae omiljeno cvee ili povre. uvanjem - Mak
semena ugroenih sorti i njihovim delje- - Naprstak
njem s drugim batovanima, pomoi ete - Paprika
ouvanju genetskog naslea biljaka. - Potoarka
- Ostavite li nekoliko biljaka da procveta- - Praziluk
ju i daju seme, dobiete mnogo vie se- - Rotkvica
mena nego to biste ikad dobili u kupov- - Suncokret
nom pakovanju, doslovno besplatno, a i - areni pasulj
svee. Seme iz sopstvene bate esto us- - Tikva i bundeva
penije klija i daje jae ponike. - Tikvica
GAJENJE BILJAKA 119

biljke, kao to je sluaj s argarepom, on- - Na primer, u sluaju samoopraivih bi-

da izvadite biljke u jesen da odaberete
najbolju. Nakon toga ete morati ponovo
da ih zasadite, da bi sledeeg leta procve-
tale i dale seme.
Povadite sve biljke koje su bolesne, sla-
be ili nemaju odlike vrste.Taj postupak se
naziva izdvajanje kukolja.
ljaka, pasulj s mahunama pogrene boje ili
graak s visokom stabljikom meu jedin-
kama patuljastog varijeteta treba ukloniti
pre sazrevanja semena. Biljke koje se op-
rauju ukrtanjem, a nisu verne odlikama
vrste, treba ukloniti pre cvetanja, da nji-
hov polen ne bi oplodio druge cvetove.

Runo opraivanje tikve zbog uvanja semena. Cvet tikve oprauju insekti. Ukrtanje
je uobiajeno jer se insekti kreu od biljke do biljke. Da bi biljke ostale verne originalu, mora-
te osigurati da muki cvetovi oprauju enske cvetove istog varijeteta.
Kad padne vee, odaberite cvetove oba pola pre nego to se potpuno otvore (1). enski
cvetovi prepoznaju se po ispupenju na stabljici ispod latica: to je plodnik koji e se razviti u
plod. Prekrijte biljku najlonom preko noi (ili joj veite cvetove, kao na slici 4). Narednog jut-
ra, uberite muki cvet, otkinite mu latice (2) i ubacite ga u enski cvet (3), trljajui polen s
pranika o ig tuka. Odmah posle toga veite latice likom ili kanapom (4) kako biste osigurali
da insekti ne mogu da uu i unesu polen s drugih biljaka. Ostavite cvet uvezan sve dok lati-
ce ne otpadnu.
120
- Ne gajite razliite sorte iste biljke jedne
pored drugih ako nameravate da uvate
seme. Veoma je lako pobrkati seme razli-
itih varijeteta, naroito ako biljke uvenu
pre uzimanja semena.
- Sauvajte seme od nekoliko biljaka da
biste odrali genetsku raznovrsnost. Iako
sve biljke jednog varijeteta lie jedna na
drugu, male mutacije se dogaaju iz gene-
racije u generaciju, to za posledicu ima
varijacije u visini, boji, vremenu sazreva-
nja i rodnosti. Da biste varijacije zadrali,
treba da uvate seme od nekoliko biljaka.
Ako elite da varijetet odrite na dui rok,
bie vam potrebno seme od vie biljaka.
vernost originalu
Ako se varijeteti ukrste, ishod moe da
bude nepredvidljiv. U naelu, u bati je
vanije odravanje karakteristika varijeteta
povra - jer elite da budete sigurni da e-
te imati dobar rod - nego ukrasnih biljaka,
kod kojih razliitost od originala moe da
bude prednost.
Ako uvate seme biljaka koje se oprau-
ju ukrtanjem, obavezno proverite da ni-
jedna srodna vrsta, ukljuujui korove, ne
ienje semena paradajza. Izgnjeite paradajz i dodajte malo vode, pa smesu ostavite
na toplom mestu da fermentira. Postepeno e pulpa formirati sloj bui na povrini, a seme
e potonuti na dno (leva slika). Ocedite seme (desna slika) i isperite ga veom koliinom hla-
dne vode, potom ga to pre ocedite i osuite.
ORGANSKA BATA
cveta u isto vreme. Naravno, polen moe
da dospe i sa susednih bata i polja. Raz-
daljina koju polen moe da pree varira od
vrste do vrste. ivice, ograde i druge prep-
reke mogu da smanje opasnost od nee-
ljenog ukrtanja. U sluajevima kad je va-
no da se odri apsolutna istota vrste - na
primer, kad gajite biljke zbog razmene se-
mena - moda ete morati da biljke koje
se oprauju ukrtanjem, kao to su kupus,
argarepa i crni luk, gajite ispod zatitnih
kaveza (videti str. 12-13).
U naelu, drite varijetete iste vrste bi-
ljaka koje se samooprauju na razmaku od
2 m, da biste bili sigurni da e seme koje
od njih uvate ostati verno originalnim
osobinama.
Ubiranje i skladitenje semena
Seme postoji u mnogo oblika i veliina, a
sazreva takoe u mnotvu razliitih mahu-
na i plodova. Za potrebe uvanja, seme
moe da se podeli u dve osnovne katego-
rije: ono koje moe da se uva u suvom
stanju i ono koje propada ako se osui. U
potonju kategoriju, koja se ponekad opi-
suje kao neposluno seme, ubraja se
GAJENJE BILJAKA
krupno, masno seme drvea, kao to su
hrast i mnoge tropske vrste. U njihovom
sluaju uvanje je ogranieno na prohlad-
ne, vlane uslove, kao u saksijama ispu-
njenim peskom koje se dre u friideru, a
sejanje mora da se obavi u roku od neko-
liko meseci.
Sreom, veina semena batenskih bilja-
ka moe da se uva u suvom stanju. Pos-
toje dve glavne podgrupe, na osnovu nai-
na sazrevanja semena: seme koje sazreva
u mekim plodovima, kao to su paradajz i
tikva, i seme koje je suvo kad sazri. Suvom
semenu treba omoguiti da sazri na biljka-
ma dok se mahune ili zrele cvasti ne osu-
e. Mahune treba da budu krte kad se stis-
nu i da ne sadre nimalo soka, vlage ili ze-
lenog pigmenta kad se zagrebu noktom. U
predelima gde na vreme ubiranja semena
utie kia, biljke berite kad se priblie to
je mogue vie zrelosti i okaite ih naopa-
ke u suvom, dobro provetrenom prostoru
da biste omoguili dodatno sazrevanje se-
mena. Meko voe berite kad sazri. Biljka-
ma iz porodice bundeva potrebno je do-
datno sazrevanje posle branja da bi seme
postiglo maksimalan kvalitet, jer ono nas-
tavlja da zri i posle sazrevanja ploda.
ienje semena
- Biljke s mekim plodovima (na primer,
tikva, paradajz i krastavac) Izvadite seme
iz ploda, stavite ga u posudu i isperite od
pulpe (mesa ploda). Takoe, seme mo-
ete da ostavite u vodi da fermentira neko-
liko dana (slika na prethodnoj strani), ime
ete aktivirati bakterije i gljivice koje e
pomoi u njegovom ienju i ukloniti
eventualne nosioce bolesti. Ocedite pulpu
i sve seme koje pluta, ostavljajui na dnu
posude zdravo.
Da biste spreili buanje ili klijanje se-
mena, potrebno je da ga brzo osuite. Ra-
irite oprano seme po ravnoj povrini od
plastike, stakla ili metala. Stavite ga na do-
bro provetreno mesto, izvan jake suneve
svetlosti. Promeajte seme svakih nekoliko
sati da ubrzate proces suenja. Druga mo-
gunost je da stavite seme pored ventila-
121
tora ili grejalice koju ste podesili da duva
hladan vazduh; topao vazduh bi ga ote-
tio. Za krupnije seme, napravite posude za
suenje od iane mree.Tako ete dobiti
odline uslove za brz gubitak vlage.
- Biljke ije seme sazreva suvo (na pri-
mer, pasulj, kupus, kosmos, zelena salata,
makov brk, graak i mak) Zrele cvasti i
mahune beru se s biljaka kad potpuno saz-
ru i mlate da bi se odvojilo seme. Postoje
razliite tehnike vaenja semena.
- Stavite semene glavice u vreu, a onda
gazite po njoj ili je udarajte tapom.
- Lomite manje mahune izmeu dasaka ili
drvenih ploa.
- Otvarajte krupnije mahune pojedinano i
rukom vadite seme.
Vejanje, odvajanje semena od pleve,
mogue je izvesti tako to se seme stavi u
posudu i paljivo se duva u njega - pleva
je laka od semena i leti izvan posude. Bo-
lji rezultat postie se fenom podeenim da
duva hladan vazduh. Kad vejete seme, bilo
bi dobro da nosite zatitnu masku. Neki
finiji otpaci mogu da nadrae plua, grlo i
nozdrve.
Seme koje sazreva suvo. Biljke iz porodi-
ce argarepe (titonoe) daju seme u pljos-
natim glavicama, titastim cvastima. Odabe-
rite najkrupnije cvasti - u njima je najkvali-
tetnije seme. Oberite ih kad seme sazri i os-
tavite da se osue. Posle toga mogu da se
veju.
122 ORGANSKA BATA

Jedan od najboljih naina odvajanja se-

mena jeste pomou dva reeta ili sita, s
razliitim promerima otvora. Prvo sito, koje
treba da je dovoljno krupno da kroz njega
prolazi seme, zadrava svu plevu koja je
krupnija od semena. Drugo, sa otvorima
manjim od semena, proputa preostalu
plevu i ostavlja oieno seme.
Suzbijanje tetoina i bolesti
Poto ste dobili odvojeno seme, paljivo
ga pregledajte i uklonite sve semenke koje
su bolesne, ubuale ili oteene od teto-
ina. Nema svrhe da uvate seme koje je
oslabljeno napadima tetoina ili bolesti.
Seme, kao i drugi delovi biljaka, moe
da bude domain tetnim organizmima.
Oni mogu da unite i seme i biljku koja se
razvija iz njega. Prethodno je opisan me-
tod fermentacije, koji se koristi za para-
dajz. Ako je seme dobro osueno, moe i
da se ostavi u zamrzivau nekoliko dana.
To e ubiti neke, a moda i sve vrste ia-
ka i njihovih jaja.
tretman vruom vodom
Potapanjem semena u vodu zagrejanu
na 50C na 25 minuta, oslobodiete ga od
mnogih bolesti. Meu nijma su suva trule,
crna trule i crna pegavost listova kod ku-
Nema svrhe da uvate seme koje je os-
labljeno napadima tetoina ili bolesti.
pusa; pegavost i bakterijska gare kod pa-
radajza i pepelnica kod spanaa. To uini-
te odmah posle vejanja semena. Da biste
postigli tanu temperaturu koristite termo-
metar i posudu za grejanje s dvostrukim
dnom, i postarajte se da temperatura bude
nepromenjena pre nego to stavite seme u
vodu. Meajte ga sve vreme tretmana. Iz-
vadite, ocedite i osuite seme kao i obino.
Skladitenje semena
Bilo da imate kupovno ili sopstveno se-
me, treba da ga skladitite u odgovaraju-
im uslovima, kako bi zadralo sposobnost
klijanja i trajalo to due. to su uslovi
suvlji i hladniji, to bolje. Seme koje se
skladiti u poroznim omotima ili pakovanji-
ma, u hladnoj, suvoj prostoriji dae mnogo
bolje rezultate nego ono koje se uva u
toplim, vlanim uslovima. Nikad ne drite
seme u stakleniku. Sadraj vlage obino je
presudan faktor u odreivanju perioda
upotrebljivosti semena. Ono koje je skla-
diteno u vlanim uslovima ima razoara-
vajue kratak vek. Reenje je da se seme

ivOtni vek Semena

1-3 godine Do 5 godina Due od 5 godina

Begonija Bob Artioka
Boranija Bosiljak Boraina
Crni luk Celer Bundeva
Delfinijum Cvekla Cikorija ili radi
Graak Dan i no Endivija
Kukuruz eerac Karfiol Kosmos
Ljiljan Kupus Krastavac
Patrnak Paprika Ladole
Perun Paradajz Lubenica
Praziluk Potoarka Lupina
Rukola Repa Neven
Ruzmarin Rotkvica Slez
areni pasulj Suncokret Tikva
argarepa Zelena salata
GAJENJE BILJAKA 123

dodatno isui, na 8% vlanosti, u vakuum- o uvanju semena i ak da ponete da ga

ski zatvorenim posudama. Za to su najpo- razmenjujete tako to ete se pridruiti lo-
godnije staklene tegle sa zatvaraima s kalnom batovanskom klubu ili drutvu - ili
gumenim obodom. One mogu da se dre u to ete postati lan neke od organizacija
friideru ili zamrzivau, to e dodatno koje sarauju sa Bankom gena zaduenom
produiti ivotni vek semena, esto i deset za uvanje i umnoavanje retkog, origina-
puta vie nego kad se dri na sobnoj tem- lnog semena domaeg porekla.
peraturi i u vlanoj atmosferi. Proces isui-
vanja semena veoma je jednostavan i uk-
ljuuje upotrebu silicijumskog gela kao hi-
groskopne supstance (agensa isuivanja). OkviRni vODi za lakOU
Poto granule silicijumskog gela upiju vla- Uvanja Semena
gu, menjaju boju od plave do ruiaste;
Seme koje se lako uva
kad postanu zasiene mogu da se isue i
Bob
ponovo koriste. Vlagu iz njih ukloniete u
Boranija
penici podeenoj na vrlo nisku tempera-
Bosiljak
turu (95C) ili u mikrotalasnoj penici,
Facelija
posle ega e vratiti prvobitnu boju. Pono-
Graak
vite postupak kad god treba da osuite sili-
Kandilka
konski gel.
Korijander
isuivanje semena silikonskim Mak
gelom Neven
Paradajz
Stavite suvo seme u porozno pakovanje Potoarka
ili koverat, izmerite ga i oznaite. Stavite Rukola
ga u teglu s vakuumskim zatvaranjem za-
jedno sa suvim silikonskim gelom iste tei- Seme koje se umereno teko uva
ne i zatvorite teglu. Posle sedam dana se- Crni luk
me e dostii eljeni sadraj vlage i moi Kadifica
ete da ga prebacite u drugu teglu s va- Krastavac
kuumskim zatvaranjem i odloite na dui Kupus
rok u zamrziva ili friider. Pre nego to ot- Paprika
vorite teglu i izvadite seme, ostavite je da Perun
joj se temperatura izjednai sa sobnom, Praziluk
jer ete tako smanjiti koliinu vlage koja se Rotkvica
kondenzuje unutar tegle i na semenu. Ta- Suncokret
koe, poeljno je da saekate da se nivo areni pasulj
vlanosti veoma suvog semena izjednai s argarepa
trenutnim uslovima pre nego to ga pose- tir
jete - ostavite ga da stoji u sobi nekoliko Tikva
dana. Zelena salata
kako da ponete Seme koje se teko uva
Na spisku s desne strane su neke vrste Cvekla
semena koje je najlake sauvati - na os- Kukuruz eerac
novu lakoe opraivanja, odrivosti istote Patrnak
osobina i lakog branja i ienja - kao i one Repa
koje su zahtevnije. Moete da nauite vie Spana
 DOBaR
izgleD
PRiRODna lePOta U ORganSkOj UkRaSnOj Bati
 Okvir za batu
Organski pristup moe da se primeni
na sve aspekte pejzanih radova u bati

Dok sve vee povrine zemlje ostaju
uguene pod asfaltom i betonom ili nesta-
ju u industrijalizovanoj poljoprivredi, ivi
pejzai naih bata postaju sve vaniji. Na
potencijal naih bata kao uspenih eko-
sistema utiu i izgled i kompozicija njihovih
okvira.
kupovna mo
Bate su obino sredine s vie namena,
a da bi ih sve ostvarile, potreban im je od-
govarajui okvir. On podrazumeva sve as-
pekte planiranja bate ili graevinskih pej-
zanih radova - izradu poploanih delova,
staza, kolovoza, ograda, zidova, pomonih
zgrada i posebnih zdanja. Da biste prime-
nili filozofiju organskog batovanstva na
graevinske pejzane radove, potrebno je
da detaljno i kritiki prouite materijale,
ukljuujui one koje ete iskopavati, nain
njihove obrade, transporta i korienja u
bati, kao i njihov uticaj na ekologiju bate
i na kraju, mogunosti recikliranja. Organ-
ski batovani treba da trae naine izgrad-
nje i odravanja batenskog okvira od faze
sadnje (i setve) biljaka nadalje, nepresta-
no imajui u vidu i to kako e odluke koje
donose uticati na zeleni ivi svet bate.
Potrebno je da se razmotri ne samo dizajn
bate i izbor materijala, nego i potrebe
koje iziskuje odravanje.
Danas postoji vei izbor graevinskih
materijala za bate nego ikad. Televizijski
programi i asopisi posveeni batovan-
stvu inspiriu nas na korienje novih ma-
terijala u rasponu od izgradnje staza i og-
rada do iskazivanja kreativnosti.
Formulisanje smernica
Procena uticaja koji na okolinu imaju
graevinski materijali i tehnike njihove pri-
mene u bati, relativno je nova oblast u

Dugotrajni materijal.
Ponovnim korienjem materijala
kao to su ove ploice za ivice
staza, uva se njihova upotrebna
funkcija i lepota za naredne
generacije.
126
korienje drveta. Odaberite odrive iz-
vore i izbegavajte potencijalno otrovna sred-
stva za zatitu kad birate drvenu grau.
kojoj se situacija stalno menja, jer predu-
zea koja ih proizvode poboljavaju svoj
odnos prema ivotnoj sredini. Do danas
nisu uspostavljeni organski standardi za
graevinske radove u bati, jer je to rela-
tivno nov koncept.
U Srbiji postoji kurs organske proizvod-
nje na poljoprivrednom fakultetu, posled-
njih godina i dosta literature o ovoj temi,
te ovlaeni inspektori za edukaciju proiz-
voaa ili izdavanje sertifikata za organske
proizvode.
U meuvremenu, treba primenjivati os-
novna naela organskog batovanstva -
odrivost i to manji uticaj na ivotnu sre-
dinu. Neki materijali, kao to je dobro odr-
avana drvna graa iz lokalnih izvora, uvek
e biti visoko vrednovani u smislu trajnosti
i ekoloke pogodnosti. Neke druge materi-
jale treba izbegavati, zbog toksinosti,
pretpostavke da iskopavanje moe da o-
teti prirodna stanita ili injenice da njiho-
va proizvodnja zagauje okolinu. Ponekad
je neophodno da se napravi kompromis;
neki materijali, kao to je staklo, nalaze se
izmeu ova dva ekstrema. U ovom poglav-
lju pokrenuta su pitanja koja bi trebalo da
ORGANSKA BATA
vam pomognu pri pravljenju odrivih, or-
ganskih izbora, bilo da gradite novu batu
ili nadograujete postojeu.
PROCenjivanje UtiCaja na
ivOtnU SReDinU
Graevinski materijali i proizvodi imaju
uticaj na ivotnu sredinu koji ste moda
prevideli. Podaci na ovoj strani i u tabeli
pomoi e vam da napravite izbor koji je
usklaeniji sa ivotnom sredinom. Naa-
lost, proizvodi retko ispunjavaju sve elje-
ne kriterijume, pa su kompromisi neizbe-
ni. Neophodno je uspostaviti ravnoteu.
Na primer, iako je prirodni kamen neob-
novljiv, izuzetno je trajan i moe da bude
u upotrebi generacijama.
napravite dobar izbor
Podaci na osnovu kojih ete doneti do-
bru odluku nisu uvek dostupni ili lako pri-
stupani, ali se uvek isplati da ih potraite.
PROBlemi S PlaStikOm
Postoje mnoge vrste plastike. Neke od
njih izazivaju velika zagaenja ivotne
sredine zbog ega je u nekim dravama
njihova upotreba ograniena. Laicima je
teko da razlikuju najtetnije i najmanje
tetne vrste plastike. Na meti organizaci-
ja za zatitu ivotne sredine naroito je
PVC, bilo nov ili recikliran. On sadri diok-
sin, teko razgradljiv organski zagaiva,
koji se nagomilava u lancu ishrane, a os-
lobaa se za vreme industrijske proizvod-
nje i odlaganja otpada. PVC sadri i ftala-
te, plastifikatore koji materijale ine flek-
sibilnim. Oni su povezani s nastajanjem
kancera, oteenja bubrega i problema
reproduktivnog sistema. tavie, veina
vrsta plastike ne razgrauje se, ve zavr-
ava na deponijama smea ili u peima
za spaljivanje gde esto proizvodi toksi-
na isparenja i taloge. Sve dok proizvoa-
i ili druge organizacije ne budu garanto-
vali bezbedno odlaganje ili recikliranje
proizvoda od plastike, oni e ostati eko-
loki problem.
OKVIR ZA BATU
Odakle potiu sirovi materijali? Da li proiz-
voa ima atest da ne oteuje ivotnu voja proizvoda koji zamenjuju treset, raz-
sredinu? Koje korake preduzima da popra-
vi tetu koju nanosi ivotnoj sredini?
kako moete da pomognete
Ako na pitanja niste dobili zadovoljava-
jue odgovore, stavite proizvoaima do
znanja da se neete odluiti za njihove
proizvode. Tokom poslednje decenije zah-
tevi potroaa doveli su do ogromnog po-
veanja izbora organske hrane i proizvoda
koji garantuju potene cene i proizvoai-
ma.
UtiCaj
- Ekstrakcija sirovih materijala. Vaenje
materijala iz kamenoloma i drugi procesi
ekstrakcije oteuju prirodna stanita,
vodene povrine i ivi svet. Proces ek-
strakcije esto zagauje okolinu. Predu-
zea koja se njome bave esto ne preuzi-
maju odgovornost za nanoenje tete.
Proces je esto tetan i po ljudsko zdrav-
lje, a proizvodi se ne plaaju po realnoj
ceni.
- Transport. Transport na vee razdaljine
troi velike koliine energije i izaziva za-
gaenje.
- Obrada. Industrijski procesi troe fosil-
na goriva i uzrokuju zagaenje vazduha,
zemlje i vode.
- Odrivost. Materijali su esto iz neob-
novljivih izvora i koriste se na neefikasan
nain. Tehnike primene esto zahtevaju
velike koliine energije.
- Odlaganje (deponovanje, skladitenje).
Ako proizvod ne moe da se kompostira
ili ponovo koristi u drugom obliku, njego-
vo odlaganje e dodatno kotati i uticati
na okolinu.
- Trajnost i odravanje. Materijali esto
ne slue svrsi na najbolji nain, to zahte-
va dodatno odravanje.
- Toksinost. Drvo tretirano sredstvima
za zatitu i neki graevinski materijali is-
putaju u okolinu tetne supstance, opa-
sne za ljude koji ih koriste. Potraite ne-
toksine alternative.
127
Ekoloka svest dovela je do visokog raz-
voja kompostiranja zelenih ostataka (otpa-
da) i zamene batenskog nametaja i sli-
nih proizvoda od tropskih vrsta drveta.
Situacija moe da se pobolja ako postoji
interesovanje i pritisak javnosti.
Reenje
- Planirajte paljivo. Projektujte okvir za
batu tako da ispunjava vae potrebe, ali
i da stvori stanita za divlje ivotinje.
- Raunajte na odravanje. Batenski
pejza moe da se projektuje tako da
zahteva minimalno odravanje, kao to je
koenje trave, i smanji probleme s koro-
vom. Na taj nain e se smanjiti korie-
nje fosilnih goriva, buka zbog upotrebe
mehanizacije i vreme utroenog rada.
- uvajte zemljite. Koristite iskopanu
zemlju na licu mesta. Ne meajte je s ne-
organskim otpacima.
- Izbegavajte nanoenje tete. Prouite
proizvode i metode koji mogu da budu
opasni po ljudsko zdravlje i prirodnu sre-
dinu.
- Koristite materijale iz obnovljivih izvora.
Uzimajte drvenu grau koja potie iz
dobro odravanih uma i bambus koji se
gaji lokalno.
- Koristite materijale iz neobnovljivih iz-
vora tedljivo i efikasno. Na primer, koris-
tite metal samo kad je to neophodno
zbog njegove vrstine i lakoe.
- Ponovo koristite i reciklirajte materijale.
Mogu li postojei materijali iz bate opet
da se upotrebe? Da li na lokalnom nivou
mogu da se nabave reciklirani graevin-
ski materijali? Mogu li kupljeni materijali
da se recikliraju ili kompostiraju kad im
istekne rok upotrebe?
- Koristite lokalne resurse. Lokalno na-
bavljeni materijali smanjuju zagaenje
uzrokovano transportom.
- Opredelite se za fiziki rad umesto in-
dustrijskih procesa ili mehanizacije. Fizi-
ki rad i zanatske vetine su obnovljivi iz-
vor energije.
 128

gRaevinSki mateRijali i ivOtna SReDina

materijal Odrivost Primena trajnost mere opreza Recikliranje
Proverite da li potie iz ob-
Odrivo ako je iz dobro Praktino za sve graevin- Moe da se reciklira ili da se
Drvo Zavisno od vrste novljivih uma; izbegavajte
odravanih uma ske radove u bati ostavi da istruli u kompost
otrovna sredstva za zatitu
Izrauju se od mineralnih
Prefabrikovani Izbegavajte velike povrine Koristite reciklirane table ako je
sirovina, koje imaju ograniene
betonski blokovi i Poploavanje Veoma trajni neprekinutog, sterilnog mogue; nove su esto proizve-
rezerve; proizvodnja cementa
table poploavanja dene od recikliranog materijala
zagauje okolinu
Izrauju se od mineralnih sirovi-
Blokovi i cigle od Mogu ponovo da se koriste i
na, proizvodnja troi velike kolii- Zidovi ili poploavanje Veoma trajni
peene gline recikliraju
ne energije
Prirodni kamen i Izrauje se od mineralnih sirovi- Veoma trajan, Moe ponovo da se koristi i
Zidovi ili poploavanje Koristite lokalne izvore
lomljeni kamen na, ograniene rezerve zavisno od vrste reciklira
Reciklirani Sekundarna sirovina, od recikli- Moe da sadri smolu ili Moe ponovo da se koristi i
Zidovi ili poploavanje Veoma trajan
kamen ranih sastojaka cement reciklira
Izrauje se od mineralnih sirovi- Izbegavajte udisanje
Cementni malter,
na, proizvodnja zagauje okolinu Zidovi ili poploavanje Veoma trajan cementnog praha i kontakt Moe da se reciklira
beton
i troi velike koliine energije s koom
Izrauje se od mineralnih Poploavanje, malterisanje
Pesak ili ljunak Veoma trajan Moe da se reciklira
sirovina i betoniranje
Moe da se proizvede od prirod- Trajna, ali zavisno Izbegavajte PVC ija je Plastika moe da se reciklira, ali
Poploavanje, ojaavanje
Plastika nih materijala; veina vrsta su od vrste; neke su reciklaa skupa; nikad ne ima malo pogona za bezbednu
zemljita ili zidovi
derivati petroleja nafte krte spaljujte plastiku reciklau
Reciklirana plastika i otpaci od Ograde, poploavanje, Ne razgrauje se; nikad ne Moe da se reciklira u proizvo-
Reciklirana stiropora kontejneri za kompost, Veoma trajna spaljujte; proverite od ega dnji istog materijala, ali se to
plastika retko ini
obrubi leja, zamena za je reciklirana
drvo
ORGANSKA BATA
materijal Odrivost Primena trajnost mere opreza Recikliranje
Izbegavajte kontakt s Stari kreni malter moe ponovo
Izrauje se od mineralnih sirovi- Koristi se za proizvodnju Veoma trajan ako
Kre da se upotrebi kao materijal za
na, ograniene rezerve cementa i krenog maltera se pravilno koristi koom, jer veoma nagriza
temelje
OKVIR ZA BATU

Izrauje se od mineralnih sirovi- Proverite da li su boje za

Ograde, ukrasni zakloni i Moe ponovo da se koristi ili
Kovano gvoe na, proizvodnja troi velike kolii- Prilino trajno metal bezopasne po ivo-
kapije reciklira
ne energije tnu sredinu
Izrauje se od mineralnih sirovi- Ponekad se koristi za ba- Koristite samo kad su spe- Moe ponovo da se koristi i
elik i drugi
na, proizvodnja troi velike kolii- tenske prepreke, armature, Prilino trajni cifina svojstva elika reciklira; metal presvuen plasti-
metali
ne energije eksere itd. neophodna kom teko se reciklira
Sredstva za Neka sredstva za zatitu ispu-
Zatita drveta koje ne traje Koristite samo netoksine
zatitu drveta Neki proizvodi su veoma toksini taju otrovna isparenja kad se
dugo proizvode
drvo spaljuje
Izrauje se od mineralnih sirovi-
Staklenici, staklene cigle i Sve vrste stakla mogu da se
Staklo na, krenjaka, kalijuma i oksida Prilino trajno
mozaici recikliraju
metala
Mogu da se proizvedu od plasti- Membrane za suzbijanje Plastika je trajna, Ne reciklira se u znaajnijoj meri
Pejzane tkanine ke ili prirodnih razgradljivih korova; odvajanje zemljita razgradljivi materij. (bioloki razgradljiva plastika je
materijala od poploanih delova bate zavisno od vrste bezopasna po okolinu)
Oblagai bazena, Zadravanje vode u jezer-
Izrauju se od mineralnih sirovi- Veoma trajni, Geotekstil moe da se odvoji od
bentonitne cima, filterima s trskom i u
na i geotekstila od polipropilena samozatvarajui bentonita
membrane movarnim delovima bate
Ne mogu da se recikliraju, ali
Butil je bolji od PVC-a jer ne Traju do 20 godina
Sintetiki mogu da se pretvore u granuli-
sadri kancerogene plastifikatore Jezerca i movarne bate i mogu da se Izbegavajte PVC
oblagai bazena rane materijale (mada to zahte-
i ne zagauje hlorom popravljaju
va veliku potronju energije)
Odriv, ali skup zbog transporta; Pritke, zakloni, pergole i Zavisno od
Bambus Moe da se kompostira
moe da se gaji lokalno jarci veliine i vrste
Konopac od pri-
Zavisno od Moe da se kompostira
rodnih vlakana Odriv Pritke i granini koevi
129

veliine
(konoplje i lana)
130
izBOR DRvne gRae za
BatU
Od svih graevinskih materijala drvo je
ekoloki najpogodnije i od njega mogu da
se naprave trajne i lepe ograde, zakloni,
daske za podlogu i pritke. Za organsku
batu vano je da drvo potie iz uma koje
se obnavljaju, bez obzira na vrstu i zemlju
porekla. Drvo iz meovitih estara sa ume-
renih predela (videti str. 139) takoe se
smatra obnovljivim izvorom. Dobro odra-
vani estari su izvor neverovatno raznovrs-
nih stanita za biljke i ivotinje.
Prirodna otpornost
Da biste izbegli upotrebu drveta tretira-
nog sredstvima za zatitu, koristite vrstu
koja je prirodno otporna na truljenje. Gra-
a od otpornijih vrsta, kao to je hrast,
moe da se koristi bez zatite. Pored hras-
ta, to su ari (Larix decidia) i dinovska
tuja (Thuja plicata), koji traju oko 10 godi-
na ako su u kontaktu sa zemljom, a do 20
godina ako nisu, kao i bagrem (Robinia
pseudoacacia), koji se tradicionalno koristi
za pritke i koeve. Bor koji nije tretiran
sredstvima za zatitu moe da traje oko 5
godina. Pogledajte tabelu u nastavku.
Starije drvo koje se ravnomerno osuilo
skuplje je od nedavno iseenog i neosue-
nog, a traje due i manje se krivi pod uti-
cajem vremenskih prilika.
Kad malo bolje razmislite, i vaa bata
moe da bude dragocen izvor materijala za
pritke i zaklone (videti str. 139-143).
Sredstva za zatitu drveta
Drvena graa, koevi i mnogi gotovi pro-
izvodi od drveta, kao to su ploe za ogra-
du i kontejneri za kompost, obino su ob-
raeni nekim sredstvom za zatitu. Or-
Staro drvo
Prirodno otporno drvo, kao to su hrast i
kedar, moe da traje godinama bez ikak-
vih sredstava za zatitu.
ORGANSKA BATA
ganski batovani trebalo bi da izbegavaju,
kad god je mogue, upotrebu takvog drve-
ta i proizvoda, osim ako se ne radi o sred-
stvu koje je nekodljivo za prirodnu sredi-
nu. Imajte u vidu da drvena graa esto
nema nikakvu oznaku da li je tretirana
sredstvima za zatitu ili ne.
Predmeti koji su u kontaktu sa zemlji-
tem, kao to su koevi i kontejneri za kom-
post, najvie su u opasnosti od truljenja,
zbog ega se esto proizvode od drveta
koje je presovano s toksinim supstanca-
ma, kao to su bakar i hrom arsenat
(C.C.A.), koje su veoma efikasne za dugo-
trajno ouvanje drveta.
Proizvoai tvrde da supstance za zati-
tu drveta, koje su veoma toksine, ako se
pravilno nanesu, ostaju vrsto vezane za
biljna vlakna. Meutim, postoji sumnja da
one ipak cure i isparavaju iz drveta. Tak-
vim supstancama nije mesto u organskoj
bati. Ako ne moete da izbegnete upotre-
bu presovanog drveta zatienog sa
C.C.A., uvek nosite zatitne rukavice kad
rukujete njime i masku za lice ako ga tes-
teriete. Nikad ne spaljujte ovu vrstu drve-
ta, jer isputa veoma otrovna isparenja.
zamene klasinim sredstvima za
zatitu drveta
ipke od bora (elementa) se smatraju
alternativnim sredstvom za zatitu drveta
koje je bezbedno po ljude i ivotnu sredi-
nu. Izraene su od jedinjenja bora koja se
na visokim temperaturama oblikuju - ipke
sline staklu, a rastvorljive su u vodi. One
se stavljaju u rupe izbuene u drvetu na
mestima gde je najverovatnije da e doi
do truljenja, gde se potom uvruju. Kad
se drvo pokvasi, oslobaa se borna kiseli-
na koja spreava gljivinu trule. Slino
dejstvo imaju i paste na bazi bora. I ipke
i paste u sve veoj su ponudi, jer su odli-
an nain zatite drveta.
Drvo koje nije u direktnom kontaktu sa
zemljitem manje je podlono truljenju i
zato se obino titi manje otrovnim sred-
stvima. Sve dok naini zatite drveta koji
nisu tetni po okolinu ne postanu standard
 tRajnOSt PRiRODnOg DRveta U Bati
OKVIR ZA BATU

vrsta trajnost Upotreba

Bagrem
Veoma trajno Veoma jako i tvrdo; odlino za stubove za ogradu.
(Robinia pseudoacacea)
Trenja Umereno trajno; moe da traje oko 10 Nema ga u iroj prodaji, ali ako se nae iz lokalnih izvora
(Prinus avium) godina moe da se koristi za lake batenske konstrukcije.
Duglazija
Umereno trajno; moe da traje 10 godina Moe da se koristi za ograde i kontejnere za kompost.
(Pseudotsuga menziesii)
Ari Umereno trajno - 10 godina u kontaktu sa U irokoj upotrebi za ograde i pergole; klade od aria koriste
(Larix decidua) zemljitem, do 40 godina iznad zemljita se za poploavanje.
Idealno drvo za stubove u ogradi kontejnere za kompost,
Hrast Trajno - 20 godina u kontaktu sa
ograde, staze i batenske zgrade; takoe, koristi se za
(Quercus robur) zemljitem, do 40 godina iznad zemljita
poploavanje (stare grede i klade).
Moe da se koristi za sve vrste batenskih objekata, od ogra-
Veina vrsta nije trajna, traje oko 5
Bor da do kontejnera za kompost i ivinjaka za staze, ali planirajte
godina; primorski bor je umereno trajan
(vrste roda Pinus) da zamenite drvo posle 5 godina ili koristite sredstva za zati-
(10 godina)
tu koja nisu tetna po okolinu da mu produite vek trajanja.
Dinovska tuja esto se koristi za ograde, senice i lake objekte koji ne nose
Trajno
(Thuja plicata) veliku teinu; nije jako kao hrastovina.
Grbiavi paempres Trajno Ograde, nametaj, senice.
(Chamaecyparis thyoides)
NAPOMENA: Trajnost je odreena na osnovu suve grae - praktino svako sirovo drvo se smatra kvarljivom robom.
131
132
vetakO DRvO
Otpadni stiropor i plastika mogu da se re-
cikliraju u materijal koji veoma lii na dr-
vo. Od njega se proizvode ograde i na-
metaj, kao i ploe, daske i grede od ko-
jih moete da pravite sopstvene objekte.
Nije savitljiv kao drvo (proverite kod
snabdevaa da li materijal koji kupujete
odgovara svrsi), ali ima prednost to mu
nije potrebna nikakva zatita od truljenja.
Iako je poeljno da u organskoj bati ne
koristite nikakvu plastiku, ovaj materijal
ipak pomae u recikliranju otpadnih ma-
terija. Meutim, budite na oprezu, jer ne-
ki proizvodi sadre samo mali deo recikli-
ranog materijala. Proverite pre kupovine.
u drvnoj industriji, moda je bolje da na
stovaritima grae traite drvo koje nije
zatieno. Moete da ga zatitite sami, ko-
ristei proizvode na bazi biljnih ulja, smola
i manje otrovnih materijala, koji su bezo-
pasni po ivotnu sredinu. Kreozot se pone-
kad prodaje kao organsko sredstvo, po-
to je derivat materija ivog porekla (katra-
na od uglja), ali se ne smatra pogodnim za
organsku batu jer je njegova upotreba
rizina.
ORGANSKA BATA
Razmislite kako da koristite drvo pre ne-
go to donesete konanu odluku da li da
kupite drvo tretirano sredstvima za zatitu
(poeljnija, organska opcija je nezatieno
drvo). Ako je to apsolutno neophodno,
razmotrite koliko je potrebno da drvo
traje. Pritke uglavnom treba da traju neko-
liko godina, posle ega drvo moe da stoji
samostalno - zato je potpuno nepotrebno
da za to koristite drvo tretirano sa C.C.A.,
koje moe da traje 25 godina. Drvo za oivi-
avanje leja i kontejnere za kompost moe
da bude nezatieno. Ono e istruliti posle
izvesnog vremena, ali onda ete ga jed-
nostavno zameniti.
elezniki pragovi uglavnom nisu pogod-
ni za upotrebu u organskoj bati jer su im-
pregnirani katranom koji pod odreenim
uslovima moe da iscuri iz drveta. Postoje
i pragovi koji su proizvedeni od nezatie-
nog drveta.
tvRDe POvRine
Za tvrde povrine, kao to su unutranja
dvorita, staze, kolovozi i radne povrine,
utroi se veliki deo graevinskih materijala
koji se koriste i u bati. Za njihovu izgrad-
nju esto su potrebni duboki temelji, to
zahteva iskopavanje gornjeg sloja zemlji-
ta.
kamene linije. Upotreba
kamenja u batama izgle-
da veoma upeatljivo.
Neki zatitinici prirodne
sredine smatraju da je
prirodan kamen je ograni-
en resurs koga je najbo-
lje uvati za graevinske
svrhe. Moe se razmisliti
o upotrebi recikliranog
kamena ili kamena izlive-
nog od kamene praine.
Takoe, dobra podloga za
gajenje biljaka za kamenu
batu su i delii kamena
ili lomljena cigla.
OKVIR ZA BATU
Planiranje
Smanjite to vie povrine koje su pot-
puno poploane. Iako su one odgovaraju-
a podloga za biljke u saksijama, ipak ne
omoguuju istu raznovrsnost kao zemljane
leje.
Meutim, poploavanje lomljenim kame-
nim ploama, s biljkama koje rastu u pros-
toru izmeu njih, omoguuje stvaranje
stanita za batenski ivotinjski svet. Ka-
men upija toplotu leti i slui kao mesto za
sunanje guterima i drugim manjim ivo-
tinjama, dok okolne biljke pruaju bezbe-
dan zaklon. Ako se poloe na plitak temelj
od otrog peska, kamene ploe e biti
sklonite i za beskimenjake kao to su
bube.
Smanjivanje korova na poploanim
delovima
Ako elite urednu batu, postoje naini
da smanjite koliinu korova. Prvo, nainite
nepropusni sloj temelja: postavite pejza-
nu tkaninu ispod ljunka ili napravite deblji
sloj temelja. Ako izmeu ploa postoji
prostor od oko 1 cm irine, popunite ga
malterom umesto peskom, koji je idealna
sredina za ukorenjivanje korova. Cement i
beton nisu ekoloki najprihvatljiviji materi-
jali (videti deo Cement ili kre? na sledeoj
strani) i zato razmislite o drugim mo-
gunostima. Umesto cementnog, moete
133
da koristite kreni malter na mnogim mes-
tima, ukljuujui temelje za poploavanje i
prostor izmeu ploa.
Skidanje povrinskog sloja zemlje
Poploavanje nekog dela bate esto
zahteva uklanjanje gornjeg sloja zemljita.
Vodite rauna, jo u fazi planiranja, kako
ete skinuti sloj zemlje i ta ete uiniti s
njom. Moete li da je iskoristite negde
drugde u bati - na primer za izdignute le-
je, nasipe - ili negde u blizini? Ako ovo ini-
te uz pomo maina, obavezno koristite
najlake i najmanje. Imajte na umu gorivo
koje troe, kao i buku i zagaenje koje
prave pri radu.
korienje kamena
Prirodan kamen, kao to je granit, pe-
ar, krenjak ili kriljac, ubraja se u sirovi-
ne ije su zalihe veoma ograniene, ali je
veoma trajan kao graevinski materijal.
On moe da se reciklira povezivanjem ka-
mene praine iz kamenoloma cementom ili
sintetikom smolom. Sintetiki (obino ko-
ristimo ovaj termin od engleskog synthetic
- vetaki) kamen pravi se od mineralnih
materija kao to su pesak ili pepeo, koje se
povezuju sintetikom smolom. Za proiz-
vodnju recikliranog ili sintetikog kamena
troi se vie energije nego za vaenje pri-
rodnog kamena, a proizvodnja sintetike
smole stvara zagaenje.
kamen za poplo-
avanje. Malter za
temelje i spojeve
poploanih delova
bate moe da se
pravi s kreom
umesto cementa.
134
Dobar izbor za poploavanje bate je
kamen iz lokalnih izvora. On daje specifi-
an izgled predelima kojima se ponosimo.
Svako vaenje kamena podrazumeva
odreeni industrijski proces koji je poten-
cijalno opasan po ivotnu sredinu, zavisno
od toga kako se vodi i odrava kameno-
lom. Taj uticaj delimino se smanjuje zbog
injenice da prirodan kamen traje genera-
cijama. Ako se koristi u izvornom obliku,
njegovom obradom bavie se lokalne za-
natlije, a utroak energije je minimalan.
materijali koji mogu ponovo da se
koriste
Graevinski materijali kao to su cigla,
kamen, betonske ploe, drvo i ploice od
kamena mogu ponovo da se koriste za po-
kORienje kRenjaka za
RaDOve U kamenU
Uvek koristite kreni malter sve vreme
dok gradite od kamena; ne koristite ce-
ment za delove projekta ili popravke, jer
on ima drugaija svojstva poroznosti, i-
renja i skupljanja.
Osnovna smesa za temelje poploavanja
i druge tvrde povrine
3,5 dela krupnog peska
1 deo gaenog krea
25% pozolana
Sastav maltera za temelje zidova zavisi
od njihove visine i konstrukcije. Sledee
meavine mogu da se koriste za poploa-
vanje ili zidove.
Malter temelja za granit
3 dela peska
1 deo gaenog krea
20% pozolana
Malter temelja za pear
3,5 dela peska
1 deo gaenog krea
10% pozolana
Malter za zavrne radove na kamenu
3 dela peska
1 deo gaenog krea
20-30% pozolana
ORGANSKA BATA
ploavanje u batama. Proverite da li su
polovne cigle koje nameravate da koristite
na otvorenom prostoru vodootporne. Tee,
punije cigle, obino traju due od fasad-
nih, iako neke vrste fasadne cigle od pee-
ne gline mogu da budu izuzetno trajne.
Ako niste sigurni, pitajte snabdevaa za
savet. Moete da kombinujete razliite ma-
terijale, kao to su ploice od kamena,
cigle i delovi dna flaa. Ako elite da taj
Cement ili kRe?
Borci za ouvanje ivotne sredine estoko
kritikuju korienje cementa, kako zbog
troenja energije i isputanja tetnih ga-
sova u procesu proizvodnje, tako i zbog
neadekvatne upotrebe. U vreme kad je
ova knjiga napisana, najmanje 7% ug-
ljen-dioksida (CO2) u svetu isputeno je u
atmosferu iz pogona za proizvodnju ce-
menta, a ta koliina stalno raste.
Umesto cementa, za malter i temelje za
graevinske radove u bati, moe da se
koristi kre. Iako se i cement i graevin-
ski kre proizvode od kalcijum-oksida (i-
vog krea) koji se dobija peenjem kre-
njaka u peima, proizvodnja cementa
zahteva vie temperature i veu potro-
nju energije. Druga vana razlika jeste
to kad se u kalcijum-oksid doda voda,
on se pretvara u kalcijum-hidroksid, ga-
eni kre, koji upija CO2 iz atmosfere da
bi ponovo postao kalcijum-karbonat. Taj
ciklus se ponavlja neogranieno, za razli-
ku od cementa, iji sastojci se ponaaju
drugaije.
Kreni malter moe da se kupi, da se
napravi meanjem gaenog krea i peska
ili ivog krea i vlanog peska. Poslednji
je tradicionalan, takozvani vrui malter. U
kreni malter dodaje se pozolan, sup-
stanca koja pomae proces karbonizacije,
ojaava ga i ini otpornijim na mraz.
Kao i cement, graevinski kre nagriza
kad je vlaan, zbog ega treba obavezno
da nosite debele zatitne rukavice dok
radite s njim. Za razliku od cementa, ne-
ma opasnosti od udisanja silicijum-dioksi-
da.
OKVIR ZA BATU
Sakupljanje razliitih materijala
Male koliine materijala koji se ponovo
koriste mogu da se skupljaju i uvaju dok
se ne pronae dovoljna koliina istih ili
komplementarnih. Cigle i crep poreane
u nekom uglu mogu da ine minijaturno
stanite za odmor divljih ivotinja; mno-
gim stvorenjima prija toplota koju crepo-
vi zadravaju kad sunce prestane da oba-
sjava to mesto.
deo bate bude u harmoniji sa okolinom,
neki njegov aspekt, kao to je boja ili vrsta
cigle, treba da se slae sa okolnim zgrada-
ma. Ako koristite kombinaciju materijala,
ponavljanje po obrascu stvorie utisak
dobrog planiranja. To moe da se postigne
jednoobraznim obodom kojim ete obrubi-
ti nasumino rasporeene materijale. Iz-
borom materijala sline debljine i palji-
vom pripremom temelja lake ete postii
ravnomernost povrine koju poploavate.
Razliiti materijali zahtevaju razliite teh-
nike polaganja. Za deo koji se sastoji samo
od ponovo korienog granita potreban je
nosei sloj od krupnog peska umesto mal-
tera. Za temelj moe da se koristi dobro
nabijen kamen. U uobiajenim uslovima u
bati s prosenim zemljitem, za polaganje
kamena, cigle ili ploa potreban je temelj
dubine 7-10 cm. Za glinasta zemljita, du-
bina treba da se povea na 15 cm. Nosei
sloj maltera za fiksiranje povrinskih mate-
rijala treba da bude debeo najmanje 1,5
cm. Cementni malter obino se koristi za
nosei sloj i spajanje povrinskih delova, a
beton za temelj. Kreni malter smatra se
ekoloki prihvatljivijom alternativom (vide-
ti str. 134).
ljunak i rizla
ljunak i lomljeni kamen, rizla - nuspro-
izvodi su iz kamenoloma. ljunak se dobi-
ja i vaenjem s dna vodenih povrina, i-
me se unitavaju ivotna stanita. Postoje
i sekundarne sirovine, kao to je lomljeni
materijal od sruenih zgrada (ut), koji se,
135
kao zamena za materijale iz kamenoloma,
upotrebljava za trajne i lepe povrine u
mnotvu boja i tekstura.
Za razne namene u bati, dovoljno je
postaviti sloj ljunka ili kamena debljine od
2,5 do 5 cm preko pejzane tkanine koja
suzbija korov. Za delove preko kojih se
esto gazi ili prelazi vozilima, poloite te-
melj od nabijenog uta, debljine 10 cm za
staze, a dvostruko vee za kolovoze. Re-
dovno korienje staza i kolovoza pomae
u spreavanju uvrivanja mladica koro-
va. Da bi se ljunak drao na mestu, upo-
trebite ivinjake od drvenih dasaka ili cigle
i crepove koji se ponovo koriste. Za ivi-
njake kolovoza potrebni su jai materija-
li: deblje drvo, na primer ili cigle povezane
malterom na odgovarajuem temelju.
Hogin
Hogin je meavina gline, peska i ljunka,
koja se poravnava valjkom da bi se dobile
trajne povrine unutranjih dvorita, staza
i kolovoza. Glina slui kao vezivna materi-
ja. Povrine od hogina najtvre su po su-
vom vremenu i zahtevaju odlinu drenau
da bi se izbeglo podlokavanje i erozija. Kad
se dobro poloi i nabije, ova meavina
spreava rast korova.
Neke vrste zemljita iz donjih slojeva s
visokim postotkom ljunka ili krupnog pes-
ka mogu ponovo da se koriste kao materi-
jal za trajne i otporne povrine. Da bi povr-
ina bila stabilna, potrebno je da se doda
deo novog materijala, ali u mnogo manjoj
koliini nego kad bi se cela povrina poplo-
avala njime.
Drvo kao materijal za poploavanje
Od svih graevinskih materijala drvo je
ekoloki najpogodnije i od njega mogu da
se naprave trajne i lepe povrine u bati.
Meutim, ono moe da bude klizavo kad je
mokro, zato povrinu treba izbrazdati. Po-
vrine mogu da se poploavaju daskama,
dugim oblicama, gredama (novim ili pono-
vo korienim), kockama ili piljevinom. (Za
opte savete o izboru drveta i sredstvima
za zatitu videti str. 130.)
136
Drvene povrine mogu da se izgrade od
novog ili ponovo korienog drveta, po
mogustvu trajnog, kao to je hrast, kome
nisu potrebna sredstva za zatitu. Ako dr-
vena povrina treba da ima noseu funkci-
ju, obavezno se posavetujte s graevin-
skim inenjerom da biste proverili i plan
izgradnje i vrstu odgovarajueg drveta.
Teka drvena graa moe da se koristi
za unutranja dvorita, staze i kolovoze.
Ona se u stvaranju privlanih ara dobro
kombinuje s drugim materijalima kao to
su ukrasni agregati ili reciklirani kriljac.
Kolutovi od stabala su dobri za staze i
DRvO za BatenSke Staze i
POvRine
Daske
Daske mogu da se slau na mnogo raznih
naina. Mogu da se postave tako da budu
iznad ili u nivou sa okolnim povrinama.
Izmeu dasaka treba ostaviti 5 mm raz-
maka zbog drenae.
Daske se prodaju i u prethodno sloe-
nim kvadratima, ali pre kupovine proveri-
te da li je drvo tretirano sredstvima za
zatitu.
Prekrivai zemljita
Kora ili strugotina od drveta moe da bu-
de razliite finoe, boje ili izgleda, a mo-
ete da ih birate da bi bili u skladu s mes-
tom na kom e biti postavljeni. Kora za
igralita dovoljno je meka da po njoj deca
mogu bezbedno da padaju. Preporuena
dubina sloja kore za kuna igralita bez
visoke opreme je 30 cm. Za staze je do-
voljan sloj od 10 cm. esto je potrebno
da se povrina nasuta korom oivii das-
kama. Jednom godinje dopunite sloj.
Kolutovi od drveta
Kolutovi od stabala koriste se s korom ili
bez nje. Koriste se na stazama od trave ili
prekrivaa zemljita, a poreani jedan
pored drugog slue kao materijal za ne-
formalno poploavanje. Koristite kolutove
debljine od 10 do 15 cm za peake delo-
ve. Za povrine koje su izloene veem
optereenju potrebni su deblji kolutovi od
20 cm.
ORGANSKA BATA
neformalno poploavanje, a trebalo bi da
se oivie kako bi stajali na mestu. Na vla-
nom, glinastom zemljitu potrebno ih je
postaviti na nosei sloj. Prostor izmeu
kolutova moete da iskoristite kao depo-
ve za saenje, da ih ispunite ljunkom ili
sitnim peskom, koji je dovoljno mek da je
po njemu mogue hodati bos.
Za najmeke povrine koristite koru ili
strugotinu u debelom sloju poloenom
preko tkanine koja suzbija korov. To je
istovremeno ekonomian i lak nain poplo-
avanja.
tRavnate kOCke
Da biste ojaali travu po kojoj se hoda ili
prelazi vozilima, poloite na zemlju kocke
od reciklirane plastine trave, preko njih
pospite zemlju i posejte travu. Takve po-
vrine izgledae i odravae se isto kao i
obina trava, ali nee erodirati od estog
prelaenja peaka ili vozila. Travnate koc-
ke pozitivno deluju na ivotnu sredinu jer
su to mali ekosistemi. ak i kad im je
potreban temelj, kad povrine trpe vee
optereenje, za njih je potrebno manje
graevinskog materijala nego za klasine
staze ili kolovoze. Mnogi proizvoai nu-
de plastinu travu od 100% recikliranog
materijala.
Betonske kocke za travnate povrine
odlian su kompromis izmeu trave i tvr-
dih povrina. One mogu da se postavlja-
ju direktno na donji sloj zemljita, tako
da nema potrebe za postavljanjem teme-
lja ili noseeg sloja u veini bata. Trava
brzo prorasta iz prostora izmeu kocaka.
Povrina se odrava kao i obian trav-
njak.
OKVIR ZA BATU
ziDOvi, OgRaDe i zaklOni
Granini zidovi i zakloni imaju istu funk-
ciju kao i ograde, ali su zidovi obino deblji
i masivniji, to znai da su im potrebni jai
temelji. Ako se dobro sazidaju, zidovi su
jai i trajniji. Oni apsorbuju vie toplote
nego ograde; otputaju je postepeno to-
kom noi, ime stvaraju topliju mikroklimu
za okolne biljke. Puni, izdvojeni zidovi nisu
dobar zaklon od vetra; oni stvaraju vie
vrtloenja nego propusne prepreke koje
smanjuju jainu vetra.
Batenski zidovi
Za zidove u batama troe se tone mine-
ralnih sirovina, koje su ogranien prirodni
resurs, zato koristite reciklirane materijale
kad god je mogue. U idealnom sluaju,
podiite kamene zidove samo kad je njiho-
ta tReBa Da imate U viDU kaD
PROjektUjete
- Odluite ta vam je prioritet. Da li pre-
gradu pravite zbog bezbednosti, privat-
nosti, zaklona, definisanja granica, ukras-
ne ili arhitektonske vrednosti, ili podupi-
ranja biljaka?
- Imajte u vidu osobine terena. U vetro-
vitim predelima ograde treba da budu
propusne. Ukoliko su one od drvenih let-
vica s razmakom lake odolevaju vetru
nego pune ograde. Senice od vrstog
materijala s finom reetkom istovremeno
proputaju vetar i zaklanjaju od neelje-
nih pogleda.
- Razmislite i o odravanju koje vas eka.
Da li ete zid ili ogradu morati redovno da
farbate ili popravljate?
- Stvorite stanita za divlje ivotinje. Suvi
kameni zid (bez maltera) odlino je sklo-
nite za niz ivotinjskih vrsta, ukljuujui
gutere, abe i bube.
- Razmislite o postavljanju kuica za ptice
na drvene ograde, ako u bati nemate
dovoljno drvea i drugih prirodnih stani-
ta za njih.
137
Batenski zid
Izgradnja niskih zidova ne zahteva naro-
ito poznavanje zidarskog zanata, a po-
veava mogunosti za saenje u bati.
Mali potporni zid stvara izdignutu leju s
dobrom drenaom, za biljke kojima prija
sunce. Ostavite praznine u sloju maltera
ili dok je vlaan olovkom izbuite u njemu
rupe dubine oko 15 cm. Tako ete pod-
stai solitarne pele i korisne insekte da
se gnezde.
va jaina i trajnost neophodna. Debeli zi-
dovi mogu da se podignu i od ponovo ko-
riene grube drvene grae, a za njihove
temelje se ne troi mnogo mineralnih siro-
vina.
Zidovi su esto stanita za divlje ivoti-
nje u bati. Gusto zimzeleno rastinje i zid
obrastao brljanom pruaju zatitu ptica-
ma koje se gnezde ili odmaraju i mnogim
vrstama insekata. Suvi kameni zidovi ide-
alno su stanite za male sisare i gmizavce.
zamene za ciglu i kamen
U podrujima gde ima malo drveta i ka-
mena, ili su skupi, zidovi se tradicionalno
prave od erpia - meavme blata i slame.
Dobro sazidan zid od erpia moe da traje
godinama. On je obino manje otporan na
vremenske prilike nego kameni zid, a da bi
bio trajniji neophodni su mu temelji koji ne
proputaju vlagu i nadstrenica - minija-
turni krov koji natkriva zid sa obe strane, a
tradicionalno se pravi od trske ili kriljanih
ploa. Strane zida tite se slojem krenog
maltera. Blato se koristi i za nepeene ci-
gle, ali ako nemate odgovarajuu glinu,
morate mu dodati kre ili cement da bi
cigle bile trajnije.
Zidovi od nabijene zemlje prave se od
slojeva zemlje bogate glinom koji se rea-
ju jedan na drugi u kalupima. Druga vari-
janta su zidovi koji se prave tako to se
mrea od prua prekriva blatom i slamom
ili meavinom blata, slame i kravlje balege.
138
Efikasna i ekoloki pogodna zvuna izo-
lacija postie se ramom od isprepletenih,
nedavno orezanih vrbovih grana, koji se
ispunjava zemljom u koju se ukorenjuju
grane. Prave se i ramovi od suvih grana vr-
be, a zatim se ispunjavaju zemljom u kojoj
rastu biljke za prekrivanje zemljita. Ta-
koe, buku smanjuju i zidovi od gusto uve-
zane trske.
U ekolokom smislu, nesumnjivo najpo-
godnija batenska pregrada je ivica (vide-
ti str. 148-149). Meutim, za njeno izrasta-
nje (razvie, formiranje) treba mnogo vre-
mena, treba da se redovno potkresuje i
zauzima mnogo prostora. Ograde su prak-
tina zamena kad u batama ima manje
prostora, a jasno definisanje granica je pri-
oritet.
Ograde
Drvo je najee korien materijal za tokom 3 do 6 meseci, posle ega se uve-
ograde, koji je u ekolokom smislu i naj-
prihvatljiviji. Naalost, veina ograda pravi
se od amovine koja nije dugotrajna, pa se
za njenu zatitu koriste jaka sredstva (vi-
deti str. 130). U stvari, poto su ploe za
ogradu retko kad u kontaktu sa zemljom,
to za drvo predstavlja najvei rizik od tru-
ljenja, za njihovu zatitu dovoljan je sloj
vodootporne boje. Stubovi za ograde izlo-
Poeljan izbor ograda
- Ploe od presovanih ostataka orezivanja
kune izrade ili od lokalnih proizvoaa.
- Drvo iz obnovljivih uma, neobraeno
sredstvima za zatitu.
- Ploe od prirodnih materijala kao to su
vrbove grane, trska ili bambus.
- Drvo iz obnovljivih izvora, obraeno
ekoloki prihvatljivim sredstvima zatite.
- Reciklirano ili otpadno drvo.
Izbegavajte
- Drvo obraeno C.C.A. pod pritiskom.
- Drvo obraeno kreozotom.
- Tropske vrste drveta i drvo iz neobnov-
ljivih uma.
- Plastiku i reciklirani PVC.
ORGANSKA BATA
eni su truljenju najvie u nivou zemljita,
gde se spajaju drvo, vazduh i zemlja. Za
njihovu izradu preporuuju se kedar i bag-
rem zbog prirodne trajnosti. Betonski te-
melji produavaju vek drvenim stubovima i
ine ih lakim za zamenu.
Standardne drvene ograde prave se od
stubova i poprenih greda, punih ploa i
letvica. Ploe mogu da se prave i od pre-
sovanih ostataka orezivanja i drugih mate-
rijala, kao to su trska i vrbove granice.
Takve ploe moete da kupite ili da ih sami
napravite. Naroito su pogodne za lagane
zaklone u bati, isto kao i senice i zakloni
od bambusa.
tapovi bambusa esto putuju preko po-
la sveta da dou do vas. Ekoloki prihvat-
ljiva alternativa je gajenje sopstvenog
bambusa za pritke, lake konstrukcije i za-
klone. tapovi moraju da se sue polako
zuju kanapom. U njima mogu da se bue
rupe, ali ne i da se zakivaju ekseri, jer se
cepaju.
Drugi materijali
Ograde, pregrade i stubovi od veta-
kog drveta (videti str. 132) mogu da budu
korisni; jer dugo traju i nikad ne trule. Me-
utim, postoji problem njihovog odlaga-
nja. Proizvodi od plastike ili kombinacije
plastike i ice teko se recikliraju i trenutno
BamBUS za taPOve
Na prostoruma Balkana mogu da se gaje
mnoge otporne vrste bambusa. Da bi iz-
rasli tapovi duine 2-3 m, potrebno je
oko 3 godine. Secite ih iznad kolenaca,
gde su puni, da kia ne bi prodrla do os-
nove biljke, to bi izazvalo njeno trulje-
nje. Potraite:
- Phyllostachus aureosulcata var. aureo-
caulis, P. nigra i P. vivax
- Pseudosasa japonica
- Semiarundinaria fastuosa
- Yushania anceps
Imajte u vidu da neke vrste imaju rizome
koji se brzo ire.
OKVIR ZA BATU
samo poveavaju probleme deponija i spa-
ljivanja smea.
Metal, koji je neobnovljiva sirovina za i-
ju proizvodnju se troe ogromne koliine
energije, treba koristiti samo u specijalnim
sluajevima, na primer, oko balkona ili kro-
va nad batom, gde je vrstina i lakoa
konstrukcije neophodna. Ukrasi od gvoa
ponekad su neophodni da bi se sauvao
arhitektonski stil zgrade, a esto mogu da
se nau na otpadima.
PROizvODi OD PRUa
Obnovljivo i odrivo, prirodno i svestra-
no, prue je nezamenljiv graevinski ma-
terijal za organskog batovana.
Prue je granje koje izrasta iz panjeva
koji se svakih nekoliko godina seku do ni-
voa zemljita. Oni nastavljaju da ive i po-
sle svakog orezivanja isteruju mladice. Na
slian nain izrasta i okresano drvo, osim
to se grane seku na veoj visini.
Veina listopadnog drvea pogodna je za
proizvodnju prua koje moe da se see u
ciklusima, u rasponu odjednom godinje
za vrbu, do svakih 20 godina za vee pa-
njeve jasena ili bagrema.
U mnogim delovima sveta, ali i u naoj
zemlji, postoji komercijalna proizvodnja
Prue. Levo: seenje prua leske kosirom, s panja koji se redovno potkresuje. Sredina: ise-
eno prue naslagano za suenje. Desno: jedna od najjednostavnijih vrsta zaklona pravi se
od iseenog prua povezanog kanapom. Ovaj na slici posluie kao nosa za areni pasulj.
139
predmeta od prua. Naravno, batovani na
srednjim ili velikim posedima proizvode
prue u kunoj radinosti.
Drevni zanat
Rast prua obino prevazilazi ivotni vek
drveta. Jasen po pravilu ivi oko 200 godi-
na, ali ako mu se prue s panja redovno
see, moe se oekivati da nastavi da ivi
i vie od 1.000 godina.
U Evropi se prue najee gaji na leski,
jasenu, pitomom kestenu, hrastu, jovi, ja-
vorolisnom platanu, vrbi, grabu, javoru i li-
pi. Ako se pravilno gaji, povrina pod pru-
em moe da bude jedno od najbogatijih
stanita umerenih predela, s najraznovrs-
nijom florom i faunom.
korienje grana iz bate
Grane koje se orezuju u bati mogu da
se koriste isto kao i prue. Orezivanjem dr-
vea i bunja u bati dobijaju se grane
manjeg prenika, razliite trajnosti, savit-
ljivosti, jaine i boje. Isplati se da eksperi-
mentiete s vrstama iz vae bate.
Ukrasni dren (sorte Cornus alba), vrba
(vrste roda Salix) i jasen (vrste roda Fra-
xinus) imaju najbogatije boje kore za uk-
rasne ploe u pletenim zaklonima. Za pas-
140
telnije tonove, treba da se oljuti kora s
grana. Koristan materijal su i odseene do-
nje grane krupnijih vrsta drveta, kao to
su kedar i empres. Oni, kao i neki drugi
etinari, esto imaju prirodno savijene do-
nje grane, od kojih, kad se odseku, mogu
da se naprave senice. etinari uglavnom
nisu pogodni za prue. Mnoge vrste uvenu
kad im se grane poseku do stabla. Me-
utim, tisa i kleka (Juniperus communis)
isteruju mladice posle rezanja grana, ako
se ono ne obavlja previe esto. Ako mora-
te da poseete stabla ove dve vrste, od
njih ete dobiti dragoceni graevinski ma-
terijal.
Mnoge vrste drveta koje je inae krto,
mogu da se koriste ako se grane, naroito
mlade, poseku u prolee, kad ih biljni sok
ini savitljivijim i pogodnijim za pletenje.
Uobiajeno vreme za seenje prua je zi-
ma, kad je drvee pasivno.
Odseeno granje ivih ograda od biljaka
kao to je kalina (Ligustrum) dovoljno je
savitljivo za manje senice i oiviavanje le-
ja. Starije, deblje grane koje se seku kad
se ive ograde obnavljaju, korisne su za
ramove za vee ploe.
Sve vrste grana koje se orezuju, naroi-
to one s granicama koje su suvie male
za drugu namenu, mogu da se koriste za
presovane ploe.
Potpore za biljke
Potpore za penjanje biljaka mogu da se
prave od prua ili orezanih grana bunja i
ivih ograda koje su dovoljno dugake.
One traju godinu ili dve, ako su u kontak-
tu sa zemljitem, a due ako nisu. Potpora
od krivog granja najbolja je za biljke kao
to je graak eerac koji se penje pomo-
u raljika ili vitica. Prave grane dobre su
za isprepletene penjaice.
Kad koristite vrbove grane, ogulite im
koru s donjeg dela (ili sa cele grane) da
biste spreili ukorenjivanje.To je lako ako
se uradi odmah posle seenja.
Od savitljivih grana moete da pravite
kupaste potpore u obliku indijanskog ato-
ra. Da biste im obezbedili veu stabilnost,
ORGANSKA BATA
da mogu da nose tee penjaice kao to su
rue, oko osnove spiralno opletite tanje
grane vrbe. Za to moete da koristite i du-
e, jae grane penjaica kao to su orlovi
nokti i glicinija.
Da biste napravili lune senice od savije-
nih grana, koristite veu klupu ili vrsto
zemljite kao osnovu za postavljanje ra-
ma: dve uspravne i nekoliko poprenih
grana. icom uveite vrhove uspravnih
grana da napravite luk. Da biste ga ojaa-
li, izmeu uspravnih grana uvrstite pop-
rene, ekserima ili kanapom. Zatim una-
krsno postavljajte manje grane da prekri-
jete ram.
korienje lejlandovog paempresa
Dobro je poznato da Lejlandov paem-
pres (x Cupressocyparis leylandii) veoma
brzo raste, ili se malo zna da se od njega
zaklOn OD leSkOvOg i vRBOvOg
PRUa
Zabodite nosee uspravne grane u zem-
lju. Za zaklon do visine od 1,2 m, one tre-
ba da budu prenika oko 4-5 cm. Po-
bodite ih na 30 cm dubine u zemlju, s
razmakom od 60 cm.
Izmeu noseih, postavite jo usprav-
nih grana. One su obino manjeg preni-
ka (oko 2,5 cm) i zabijene u zemlju tek
toliko da budu stabilne da bi oko njih
moglo da se plete prue.
Za pletenje, isecite zelene grane preni-
ka oko 1,5 cm. Pletite ih oko uspravnih
grana, vodei rauna da se svaka nova
grana vrsto oslanja na prethodnu i da su
redovi gusto zbijeni. Krajevi poprenih
grana treba da prelaze preko krajnjih us-
pravnih za oko 5 cm zbog stabilnosti. Mo-
ete da pletete s jednom granom po redu
kao na slici, ili, ako imate fino leskovo ili
vrbovo prue, s po tri ili vie grana po
redu.
Za vie zaklone potrebne su nosee gra-
ne od 7,5 do 10 cm u preniku, s razma-
kom od 1,2 do 2 m i uspravnim granama
izmeu, kao to je opisano.
OKVIR ZA BATU 141

dobija izuzetno trajno drvo za upotrebu na
otvorenom prostoru.
Ono ne moe lako da se nabavi, zato ako
ste kojim sluajem nasledili stari, prerasli
zaklon od Lejlandovog paempresa, znajte
da ima mnogo veu vrednost nego tek
samo kao materijal za seckanje. Ako mo-
ete, osuite stubove u garai ili upi godi-
nu dana pre nego to ih upotrebite. Tra-
jae due nego ako ih koristite odmah po-
sle seenja.
Zavisno od veliine, stabla mogu da se
koriste za stubove ograda i pergola ili za
lukove. Krupnije grane koje su prirodno
zakrivljene korisne su za vrhove lukova i
pergola, a manje mogu da se pletu u seni-
cama. Naalost, panj ne isteruje mladice
kad se stablo posee.
zakloni i konstrukcije od ive vrbe
Elegantna reetkasta ograda moe da se
napravi od tek iseenih grana vrbe, koje se
posle izvesnog vremena ukorenjuju i izras-
taju, pretvarajui ogradu u zeleni, ivi za-
klon. Za to se najee koriste bujnije vrs-
te kao to su Salix daphnoides, Salix pur-
purea i hibridi vrste Salix alba, mada mogu
da poslue i sve druge vrste vrbe sa savit-
ljivim granama dovoljne duine i jaine.
Savitljivost grana vrbe omoguuje da se
od njih prave razne konstrukcije, ukljuu-
jui senice, tunele, kupole i skulpture. Za-
kloni od ive vrbe su veoma jaki i veoma
delotvorni kao vetrobrani tamo gde drugi
materijali nisu. Grane se seku i koriste zimi
da bi se osiguralo njihovo ukorenjivanje.
Kad se grane uvrste, svake godine daju
nove bujne izdanke. Zbog toga je neop-
hodno da se zimi orezuju, da bi struktura
zadrala oblik. Kad od vrbe birate mesto za
zaklon, koji je neto izmeu ograde i ivi-
ce, ne zaboravite da se novi izdanci leti
ire i do metra sa svake strane.
jednostavan zid od vrbe
Potreban vam je izbor vrbovih grana,
sortiranih po duini u svenjeve, i mem-
brana za suzbijanje korova iroka otprilike
metar, a dugaka koliko i zid, kao i metal-
ni tap, eki, makaze za orezivanje i ka-
nap.

konstrukcija od ive vrbe. Od ive vrbe moe da se napravi neverovatan spektar zaklo-
na, tunela, kupola i drugih objekata. Ako se oni zapuste, vrba e izrasti u pravo drvo. Na-
alost, neete moi da ih odravate veno, zato vodite rauna da na glinastom zemljitu koje
se slee ne postavljate konstrukcije od vrbe do kue u manjoj udaljenosti nego to je kona-
na visina vrste vrbe koju koristite.
142 ORGANSKA BATA

- Prvo prostrite membranu i uvrstite je

Sve vrste, tradicionalno za ograde, moe da se cepa u tanke tapove ili gredice

Pogodna za gusto pletenje i ive zaklone, u kojima moe da opstane znatno due
ili ukopavanjem ivica ili koristei velike i-

Lak za rad kad su grane mlade i zelene; mladi tapovi koriste se za vezivanje
ane spajalice.
- Metalnim tapom napravite rupe za sa-

Sve vrste pravih ili savijenih grana za senice; ploe od pletenog prua
enje po sredini membrane, na razmaku
od 15 do 20 cm, dubine 30 cm, pod pra-
vim uglom. Za nosae odaberite deblje,
prave grane i zabijte ih u rupe.

Moe da oslabi kad se osui; koristi se za manje ploe

- Od tanjih grana napravite dijagonale.

Oble grane za okvire i stubove - mladice su savitljive

Iza svakog nosaa izbuite rupe pod ug-
lom od 45. Zabijte grane u rupe i opletite
ih dijagonalno preko etiri nosee grane.
Ponovite postupak s druge strane, buei

vRSte kOje SU POgODne za Pletenje PRUa

rupe u suprotnom pravcu, s druge strane
svakog nosaa.
- Od dugakih, tankih grana napravite

Primena / napomena
gusto isprepletenu traku preko vrha. Ko-
nano, veite slobodne krajeve tako da
formiraju ukrasne lukove preko vrha.

Odlina za pletenje
UPOtReBa kOeva i ORezaniH za vezivanje
gRana U Bati
- Potpore (oslonci, pritke) za graak i
visoke viegodinje biljke.

Slaba do umerena 1-4

- Stubovi, zakloni i kupaste potpore za
Umerena 2-3 godine

Umerena 3-5 godina

penjue vrste pasulja.
Dobra 3-8 godina

Dobra 3-8 godina

Slaba 1-3 godine

- Ukrasne tronone potpore za ukrasne

trajnost

penjaice.
2-3 godine

- Pletene korpe i zakloni - uzmite asove godine

pletenja da nauite kako da pravite jed-
nostavne predmete.
- Ivice za leje - ekserima privrstite deb-
Dobra, dok su grane mlade

lje tapove za koie, ili prepletite savitlji-

vije grane izmeu blie postavljenih koi-
Samo mlade grane

a da biste stvorili mini ogradu.

Savitljivost

- Metle od prua - vrsto uveite kana-

Vinova loza (vrste roda Vitis) Veoma dobra

pom tanje prue od breze ili utilovke,

Umerena

potom provucite zailjen tap kroz vrh

Odlina
Dobra

Dobra

zaveljaja.
Jasen (Fraxinus excelsior)
Leska (Corylus avellana)

Brest (vrste roda Ulmus)

Javorolisni platan (Acer

Vrba (vrste roda Salix)

Hrast (Quercus robur)

pseudoplatanus)
vrsta
vrsta Savitljivost trajnost Primena / napomena
Topola (vrste roda Populus) Dobra Umerena 1-3 godine Tradicionalno se koristi za izradu metli
Dobra, dok su grane mlade,
Breza (vrste roda Betula) Slaba Metle od prua; ploe za manje ograde
postaju krte kad se osue
OKVIR ZA BATU

Kalina (vrste roda Ligustrum) Dobra Umerena do dobra 3-5

Smreka i kleka (vrste roda
Dobra
Juniperus)
Bambus (videti str. 137)
Dren (vrste roda Cornus)
Jabuka (vrste roda Malus)
Breskva, trenja, ljiva (vrste
roda Prunus)
Ruj (vrste roda Rhus)
Lipa (vrste roda Tilia)
Zelenika (vrste roda Ilex)
Eukaliptus
Lovor (Laurus nobilis)
Dunjarica
utilovka (vrste roda Cytisus) Dobra
Orlovi nokti (vrste roda
Lonicera)
Glicinija
Pavit
Senice od savijenih grana
godina
Dobra Sve vrste senica i lakih konstrukcija
Savitljiv kad je zelen 4-8 godina, zavisno od Ne moe da dri eksere - povezuje se buenjem rupa ili kanapom
prenika
Dobra, vrlo savitljive grane Umerena 3-5 godina Zadrava boju kad se osui
Dobra Slaba 1-3 godine Pogodna za manje senice
Slaba do dovoljna Slaba 1-3 godine Pogodne kao potpora za biljke
Umerena do dobra 3-5 Veoma savitljiv to je pogodno za sloenije pletenje - radite s rukavicama
Veoma dobra
godina jer vie vrsta imaju sok koji nadrauje kou
Dovoljna Slaba Ploe od pletenog prua za vee konstrukcije
Dovoljna Slaba Pogodna za pletenje
Dobra Umerena Pogodan za sve vrste savijenih konstrukcija ili ploa od pletenog prua
Dobra Umerena Dobar za pletenje
Dobra, naroito tanki izdanci Umerena Dobra za pletenje
Dovoljna Dobra za pletenje i metle od prua
Dobra 2-3 godine Korisni za pletenje oko ramova od drugog drveta
Dobra 2-3 godine Korisna za pletenje
Dobra 2-3 godine Tanke grane su korisne za ukrasno pletenje oko ramova od drugog drveta; krup-
nije, starije grane pogodnije su za ramove za senice
143
 Drvenaste biljke i penjaice
Kao kulise na sceni, drvee, bunje i
penjaice stvaraju pozadinu za cvee.
Drvee i bunje stvaraju trajnu sceno-
grafiju bate. Drvee daje strukturu i visi-
nu, senku, dubinu i izraz batenskom pej-
zau. ive ograde se sade da bi oiviile
batu ili je podelile na zasebne celine.
bunje je strukturni element bate, kojoj
daje zanimljiv sezonski izgled, kao i trajnu
pozadinu za cvee. Ova tri batenska ele-
menta zahtevaju relativno malo panje,
delotvorno prekrivaju velike povrine, suz-
bijaju rast korova, a ako se paljivo oda-
beru, pruaju bati raznovrsnost i zanimlji-
vost tokom cele godine.
DRvee za male Bate
Acer griseum, A. campestre, i A. palma-
tum i sorte
Amelancheir (mnoge vrste)
Cornus kousa var. chinensis
Crataegus (mnoge vrste)
Labumum anagyroides
Uauidambar styraciflua
Malus zlatna zolja (i druge vrste)
Oxydendrum arboreum
Prunus (mnoge vrste)
Sorbus (mnoge vrste)
Stewartia (mnoge vrste)
Styrax japonicus
Boja i oblik
Crvene grane Cornus alba ispunjavaju
zimsku batu sjajnim bojama. Uska kro-
nja Liquidambar styraciflua, ini ga ideal-
nim za male bate, jer raste u visinu, a ne
zauzima mnogo prostora. U jesen, lie
ovog drveta dobija fantastine nijanse
crvene boje (videti slike u boji na kraju
knjige, str. 467).
Drvenaste biljke odlino su sklonite za
ptice, sisare i insekte, kao i vaan izvor
hrane i materijala za gnezda. Za to to im
bata prua smetaj i hranu, ivotinje za-
uzvrat igraju kljunu ulogu u njenom or-
ganskom odravanju. Drvenaste biljke naj-
sporije se razvijaju, ali zato ive najdue.
Tokom prvih nekoliko godina napredak se
slabo primeuje, ali onda iznenada shvati-
te da se mladica koju ste zasadili pre neko-
liko godina pretvorila u divno drvo.
znaaj drvea
Postoji stara izreka Plevi korov kao da
e sutra umreti, sadi drvee kao da e
veno iveti, koje bi trebalo ee da se
pridravamo. Mnogi ljudi su neodluni kad
treba saditi drvee, jer misle kako ga nikad
nee videti u punoj zrelosti. Ako kao pri-
mer zrelosti zamiljate stari, vornovat
hrast, onda ste u pravu. Ako biste, s druge
strane, bili zadovoljni stablom koje je do-
voljno iroko da moete da ga obuhvatite
rukama, i kronjom koja e vam obezbedi-
ti popodnevnu hladovinu, onda treba od-
mah da izaete napolje i iskopate rupu za
njega. Saenje drveta je uvek poseban in
i savren nain da obeleite neki vaan do-
gaaj kao to su roenje ili venanje.
Zasadite drvo u ast drage osobe ili va-
nog dogaaja.
Drvee ima kljunu ulogu u ivotnoj sre-
dini. Ono isti vazduh koji udiemo, upija
prainu i buku, prua hranu i sklonite div-
ljim ivotinjama i funkcionie kao klimatski
termostat. Tokom leta stvara dobrodolu
DRVENASTE BILJKE I PENJAICE 145

hladovinu u kojoj je nekoliko stepeni nia ma konkretnog zemljita i klime kao i nje-
temperatura nego u senci koju stvaraju gova konana veliina. Postoji velik izbor
zgrade. Tokom hladnih zima, granje drve- malog drvea koje je pogodno za male
a stvara vazdune depove koji zadrava- bate, kao to su vrste roda Sobus i
ju toplotu i stvaraju blau mikroklimu. Cornus, mnoge vrste javora, divlje jabuke
i Amelanchier lamarckii. U maloj bati na-
izbor pravog drveta roito je vano da drvee bude izuzetno
Glavni kriterijumi prilikom sadnje drveta zanimljivo tokom cele godine. Tome e do-
treba da budu njegova odrivost u uslovi- prineti lep izgled kore, boja lia, jesenje

kORa PRivlanOg Hydrangea quercifolia Sambucus nigra

izgleDa
Acer capillipes, A. griseum,
A. pensylvanicum Arbutus
unedo
Betula (veina vrsta)
Comus alba sorte, C. stob-
nifera
Flaviramea Prunus sargentii
Eucalyptus gunnii
Euonymus alatus
Hydrangea aspera sorte
Lagerstroemia indica
Pinus bungeana
Prunus serrula
Rosa glauca
Rubus cockburnianus, R.
thibetanus
Srebrna paprat Amelanchier lamarckii
Salix alba Britzensis Arbutus x andrachnoides*,
Stewartia (veina vrsta)
za jeSenje BOje
Acer (mnoge vrste: npr.
javor, Acer campestre)
Amelanchier lamarckii
Aronia melanocarpa
Berberis thunbergii
Cercidiphyllum japonicum
Cercis canadensis
Cornus alba, C. controver-
sa,
C. Edijevo belo udo, zolja,
C. kousa var. chinensis
Cotinus coggygria
Crataegus monogyna
Ginkgo biloba
Hamamelis mollis
Laburnum anagyroides Skimmia japonica* **
Uquidambar stryraciflua Symphoricarpos (bele bobi-
Malus zlatna zolja, M. ce)
tschonoskii Sorbus aucuparia
Nyssa sylvatica Vaccinium
Oxydendrum arboreum Viburnum betulifolium, V.
Parrotia persica opulus (crvene bobice)
Vitis
Quercus coccinea, Q. pa- *zimzelene **enske biljke
lustris, Q. rubra
Rhus typhina za HlaDOvinU
Sorbus alnifolia, S. Dozef
Aesculus parviflora
Rok
Alnus glutinosa, A. incana
Viburnum opulus, V. plica-
Amelanchier lamarckii
tum Mariesii
Aralia elata
Berberis
UkRaSni PlODOvi
Camellia japonica*
Cornus (mnoge vrste)
Corylus maxima Purpurea
A. unedo* Euonymus europaeus, E.
Aucuba japonica** fortunei*
Berberis (naroito listopad- Hedera*
ne vrste) Hydrangea quercifolia
Callicarpa dichotama Ilex*
Chaenomeles Juniperus x pfitzeriana*
Cornus (mnoge vrste) Mahonia aquifolium*
Cotoneaster* (neke vrste) Pieris japonica
Daphne mezereum Prunus laurocerasus*, P.
Ilex aquifolium sorte* lusitanica*
Mahonia aquifolium* Rhododendron*
Malus Adams, M. zlatna Robinia pseudoacacia
Frisia
M. straar Sarcococca*
Photinia davidiana* Skimmia*
Primus laurocemsus* Stephanandra incisa
Pyracantha Viburnum davidii*
Rosa glauca, R. moyesii, R.
*zimzelene
rugosa
146
lie i plodovi - kako ukrasni, tako i jestivi.
Na izbor drveta utie i mesto na koje ste
planirali da ga posadite.
Drvo mora da odgovara vaoj bati.
Moda iz detinjstva imate divna seanja na
alosne vrbe pored jezera u parku, ali toj
vrsti drvea neophodna je vlaga, koja pos-
toji pored jezera, i dovoljno prostora koga
ima u parku, ali ni jednog ni drugog nema
u prosenom dvoritu iza kue s jezerce-
tom.
Smetanje drveta
Postoje mnoge strane prie u kojima se
drvee okrivljuje za oteivanje kua - ko-
renje koje razbija temelje ili blokira kanali-
zaciju i slino. Meutim, samo korenje ret-
ko kad oteuje graevine. Veina proble-
ma nastaje u glinastim zemljitima, koja se
ili sleu posle veoma sunog vremena ili
podiu (ire), obino posle vaenja drveta.
Zdravo drvo uzima velike koliine vode iz
zemlje i za vreme izuzetno jakih sua zem-
ljite se isuuje i tone. Kad se drvo izvadi,
ono vie ne vue vodu iz zemlje, to kod
glinastog zemljita uzrokuje podizanje.
Korenje drvea ponekad prodire u kana-
lizacione cevi, u kojima se tokom vremena
proiri i izaziva njihovo pucanje. Brezu,
trenju, jabuku, kruku i ljivu treba saditi
na udaljenosti veoj od 4 m od kue, naro-
ito u tekim zemljitima. Jasen, bagrem,
kesten, lipu, platan, javorolisni platan i vr-
bu treba saditi na najmanje 7 m od kue,
a hrast i topolu najbezbednije je drati
dalje od 12 m od kue ili veih pomonih
zgrada.
Kad sadite drvee oslonite se na logiku
zdravog razuma. Pogledajte poloaj sunca
tokom dana i zamislite gde e padati sen-
ka drveta. Pazite da va omiljeni kutak za
doruak ne padne u duboku hladovinu. Ne
zaboravite, korenje se iri po povrini koja
je vea nego ona koju natkriljuje kronja,
to znai da smanjuje nivo vlage i hranlji-
vih sastojaka u zemljitu koje okruuje
drvo.
ORGANSKA BATA
Proreivanje i pletenje grana i
prua
Redovnim orezivanjem i usmeravanjem
rasta grana moe se postii prilino velik
rast drveta u ogranienom prostoru. Bre-
za, lipa, platan i grab mogu da se koriste
za ive ograde koje izgledaju kao ivice na
visokim panjevima, sa slobodnim prosto-
rom izmeu njih. Takoe, grane mogu da
im se prepletu tako da rastu du vodorav-
nog rama, a da se boni izdanci orezuju.
Oba stila postiu rast u visinu bez zauzi-
manja mnogo prostora, ali bie uspeni
samo ako se drvee redovno orezuje jed-
nom godinje da bi dobilo potkresan, ure-
dan izgled.
U starijim batama, ljudi se esto bore s
velikim drveem koje baca iroku senku i
dominira pejzaom. Mnoge vrste visokog
drvea, kao to su lipa i breza, mogu da se
okresuju, to znai da im se oreu sve gra-
ne i stablo do visine oveka. To treba da se
radi svakih 7 do 10 godina. Po tradiciji, dr-
vee se okresuje da bi se dobilo drvo za
kunu upotrebu, a mladi izdanci se tite od
ivotinja koje bi da ih jedu. Slian postu-
pak je uzgajanje prua, zbog kog se drvo
odsee do panja. Leskovo prue je popu-
larno jer je savitljivo i viestruko korisno u
bati.
Eukaliptus se esto gaji kao panj ili pot-
kresan bun u bunastim ili meovitim ru-
bovima (ivicama) bata u umerenim pre-
delima. Njegovo plaviasto-belo lie veo-
ma je lepo kao pozadina za druge biljke i
naroito je popularno meu aranerima
cvea.
izbor pravog bunja
Zanimljiv oblik i boja lia, lepo granje,
cvetovi i plodovi, kao i ptice koje se gnez-
de, neki su od kvaliteta koje bunje unosi
u batu. Ono moe da bude pozadina, pre-
kriva zemljita ili glavna biljka u bati,
zavisno od toga kako i gde se koristi. bu-
nje moe da bude zimzeleno, s liem ne-
uobiajenih boja, raznobojno ili da ima i-
DRVENASTE BILJKE I PENJAICE 147

vopisno jesenje lie. Neki bunovi veoma
su mali, kao sunanica, pogodni za prednji
deo leja ili kamenite bate, dok neke vrste
rododendrona mogu da izrastu do veliine
kue.
Postoji ogroman izbor bunja, za sve us-
love i ukuse. Uz malo prouavanja otkrie-
te pravu biljku za svoju batu. Tih nekoli-
ko sati utedee vam mnogo vremena koje
ete posvetiti gajenju bunja u narednim
godinama. Raskoni rododendroni, koji vo-
le kiselo zemljite, u svim bojama i velii-
nama, cvetaju od kraja zime do poetka
leta; hortenzije najavljuju dolazak jeseni
svojim ljupkim ipkastim, snenobelim
cvetnim glavicama; udikovina koja prelepo
mirie cveta doslovno u svim godinjim
dobima; kurika koja prekriva zemljite jaka
je i pouzdana. Viburnum tinus moe da se
sadi kao zimzelena iva ograda ili bun za
poslednji red leje, dok je V. plicatum Ma-
riesii, sa elegantnom, slojevitom kronjom
i belim ipkastim cvetnim glavicama prizor
sam po sebi i zasluuje istaknut poloaj u
bati.
Vrste drena kao to su Cornus alba Si-
birica i C. stolonifera Flaviramea ne nu-
de mnogo to se cvetova tie, ali zato uje-
sen njihovo lie postaje ruiasto i crve-
no, a potom stabljike dobijaju naizmenino
tamnocrveni i zeleni odsjaj. U tom efektu
moe da se uiva do kraja zime, kad biljke
treba ponovo orezati. Dren moe da se sa-
di pojedinano, ali je efekat mnogo jai
ako se sadi u grupama od pet ili vie, ako
ima prostora.
Deo bate pod bunjem
Kad se uvrsti, bunje, naroito zimzele-
no, veoma uspeno suzbija korov, ali dok
ne dostigne tu fazu razvoja, postoji vie
naina kako da se rasporedi po golom

DRvee i BUnje PRema vRSti zemljita

glinasto zemljite Suvo zemljite Bazno zemljite
Acer platanoides ** Acer negundo, A. tataricum podv. Acer campestre, A. platanoides
Aesculus ** ginnala Aesculus glabra
Betula pendula Betula Arbutus unedo *
Chaenomeles ** Calluna vulgaris Catalpa speciosa
Cornus ** Catalpa speciosa Cornus mas
Corylus avellana Enkianthus campanulatus Cotoneaster * (neke vrste)
Cotinus coggygria Erica Euonymus
Cotoneaster * (neke vrste) ** Fothergilla monticola Forsythia
Euonymus alatus Gaultheria * Fuchsia magellanica
Hedera helix * Genista Hypericum *
Hypericum calycinum * ** Gleditsia Lonicera * (neke vrste)
Hex aquifolium sorte * ** Ilex aquifolium * Morus nigra
Laburnum x watereri Vossii ** Juniperus * Paeonia delavayi, P. lutea
Mahonia * Pieris Philadelphus
Philadelphus (neke vrste) ** Pinus * Prunus (japanska trenja)
Prunus Rhododendron * Pseudosasa japonica
Ribes sanguineum ** Robinia Quercus macrocarpa
Rue Rosa pimpinellifolia Sophora japonica
Salix (mnoge vrste) Santolina * Sorbus aria, S. intermedia
Viburnum lantana **, V. opulus ** Syringa Syringa
Weigela Vaccinium * Tilia
* zimzelene * zimzelene Vinca *
** naroito pogodne za bazna Weigela
zemljita * zimzelene
148
zemljitu. bunje moete da sadite gue
nego to je potrebno, a da ga proreujete
kada je potpuno razvijeno. Ako se paljivo
vadi za vreme sezone mirovanja, moe da
se presauje u druge delove bate. Tako-
e, prostor oko bunova moe da se ispu-
ni zeljastim viegodinjim biljkama koje
prekrivaju zemljite, kao to su medunika i
mrtva kopriva (Lamium), koje e postepe-
no nestati usled irenja bunova. Jo jedna
mogunost je da sadite kroz propusnu
membranu za spreavanje rasta korova,
koju ete prekriti ljunkom ili seckanom
korom od drveta da se ne vidi. (Videti
Prekrivanje zemljita zbog suzbijanja koro-
va, str. 74-75. Za sadnju, odravanje i ore-
zivanje bunja videti str. 154-159.)
bunje za prekrivanje zemljita
Biljke za prekrivanje zemljita postale su
veoma popularne od sredine 20. veka, jer
znatno smanjuju koliinu rada u bati. Ako
se uspeno rasporede, trebalo bi da zahte-
vaju vrlo malo ili nimalo odravanja posle
uvrivanja, to ih ini zasadom koji omo-
guuje najveu utedu u batenskom ra-
du. Ako ponete od dela bate bez korova,
ak i mladim biljkama nee biti potrebno
mnogo panje u periodu uvrivanja. Naj-
bolje biljke za prekrivanje zemljita su zim-
zelene, s gustim granicama i niskom, i-
rokom kronjom, kao to su Stephanandra
incisa Crispa i dunjarica. One spreavaju
svetlo da proe do zemljita, to onemo-
guuje rast korova.
Nekoliko etinara, kao to su sorte Juni-
perus communis, sorte J. horizontalis i
Tsuga canadensis Kolova ispruena, jes-
te delotvorno, ali im se ponekad zamera to
to se ne menjaju tokom godinjih doba.
Kantarion, s druge strane, cveta nekoliko
meseci, mada neki primerci kratko traju,
naroito u hladnijim predelima. Pojedine
vrste rua koje prekrivaju zemljite, kao
to je Maks Graf izrastaju u ivopisni pre-
kriva koji odbija ivotinje i neeljene gos-
te, ali kad zimi ostanu bez lia, nisu delot-
vorne u spreavanju rasta korova, a njiho-
vo trnje moe da zagora plevljenje!
ORGANSKA BATA
ive OgRaDe i vetROBRani
Kad je u bati potreban nizak zaklon ili
vetrobran, za tu svrhu idealna je iva ogra-
da. Ona e biti lepa pozadina, a istovreme-
no izvor hrane i sklonite za divlje ivoti-
BUnje za PRekRivanje
zemljita
Calluna vulgaris *
Cotoneaster horizontalis *,
C. mycrophyllus *
Erica *
Euonymus fortunei i sorte * **
Gaultheria * **
Hedera * **
Hypericum calycinum * **
Leucothoe walteri i sorte * **
Mahonia aquifolium * **,
M. repens * **
Microbiota decussata * **
Pachysandra terminalis * **
Rubus calycinoides *
Sarcoccoa hookeriana var. humilis * **
Skimmia japonica * **
Stephanandra incisa Crispa
Vinca * **
* zimzelene
** dobro podnose senku
Saveti za SaDnjU PRekRivaa
zemljita
- Mlade biljke najbre postiu eljeni efe-
kat.
- Razmaknite biljke neto manje nego to
je njihova maksimalna irina.
- Dobro pripremite zemljite da biste
podstakli brz rast.
- Prekrijte zemljite da biste spreili rast
korova dok se biljke ne uvrste.
- Izbegavajte napadne (konkurentne, ag-
resivne) biljke tamo gde mogu da stvara-
ju probleme.
- Ako meate biljke, neka se slau po buj-
nosti.
- Suzbijajte korov runo ili motikom dok
biljke ne prekriju zemljite.
DRVENASTE BILJKE I PENJAICE
nje. Na mestima koja su veoma izloena
vetru, ako ima dovoljno prostora isplati se
sadnja zatitnog pojasa, koji se sastoji od
nekoliko redova izmeanog drvea i bunja
koje e zadrati i razbiti vetar zatiujui ti do ogromne visine ako ga ne potkresu-
batu. Najbolja je meavina listopadnog i
zimzelenog drvea i bunja, od kojih ete
one najnie saditi okrenute na stranu s
koje duva vetar. Tako e se sila vetra uma-
njiti dok on prolazi kroz biljke i biva poti-
snut nagore.
koje biljke da koristite
Za ive ograde moete da koristite i dr-
vee i bunje. Izbor ne zavisi samo od iz-
gleda i naina na koji elite da odravate
ivu ogradu - na primer, kao uredno pot-
kresanu ili preplavljenu cveem - nego i od
toga da li biljke odgovaraju zemljitu i kli-
mi, i da li je iva ograda na izuzetno vetro-
vitom mestu. Kao najbolji izbor za mesta
izloena hladnim vetrovima smatraju se
bukva, kalina i Cornus mas. Biljke koje bi-
rate za primorske krajeve moraju da pod-
nose vetrove koji nose morsku so. Ako je
svrha ive ograde da spreava ulazak ra-
doznalih ivotinja kao to je jelen, oigled-
no morate da izaberete biljke koje takve
ivotinje ne jedu, ali nisu otrovne, kao to
je (na primer) tisa.
Formalne ive ograde
Zimzelene biljke su klasian izbor za pot-
kresane ive ograde, jer imaju postojanu
boju i strukturu tokom cele godine. Tisa
(Taxus baccata) i imir (vrste roda Buxus)
tradicionalno se koriste za ive ograde s
pravilnim linijama; imir je idealan za nie
ograde jer raste sporije od tise. Zanimljiva
zamena za imir je Ilex crenata, zimzele-
na zelenika s malim, okruglim liem, ta-
koe pogodna za precizno potkresivanje.
esto se sadi i kalina (vrste roda Ligus-
trum). Ona je jaka, ali samo delimino
zimzelena, a zimi je pomalo jednolina.
Bukva (Fagus silvatica) i grab (Carpinus
betulus) su listopadni, ali zadravaju suvo
lie, koje uti na vetru i presijava se ba-
149
karno-narandastim sjajem na zimskom
suncu. Brz efekat postie Lejlandov pa-
empres (x Cupressocyparis leylandii), ali,
poto je visoko umsko drvo, brzo e izras-
jete redovno od ranog uzrasta. Pustite ga
da izraste do 30 cm iznad eljene visine, a
onda ponite da ga potkresujete od vrha.
Da bi iva ograda imala izgled kakav eli-
te, potrebno je da je potkresujete najma-
nje dvaput godinje.
Saveti za SaDnjU ive OgRaDe
- Najjeftinije su biljke sa ogoljenim kore-
nom. Kupite meavinu domaih vrsta, ili
gajite sopstvene biljke iz drvenastih rez-
nica (videti str. 105).
- Sadite zimzelene biljke ujesen, a listo-
padne od jeseni do poetka prolea.
- Ne kopajte pojedinane rupe, pripremi-
te rov irine 60-90 cm.
- U vetrovitim oblastima obezbedite za-
klon u poetnoj fazi rasta.
- Prekrijte zemljite radi suzbijanja koro-
va i zadravanja vode. Tokom prve godi-
ne zalivajte po suvom vremenu.
POtkReSivanje ive OgRaDe
Sa izuzetkom vrsta koje brzo rastu, kao
to su kalina i Lonicera nitida koje treba
potkresivati dvaput ili ak triput godinje
da bi se postigao uredan izgled, veina
ivih ograda, kao to je ova od bukve, na
slici desno, moe da se potkresuje jed-
nom godinje. Ako potkresujete dvaput
godinje, neka prvi put bude posle pos-
lednjeg mraza, jer osetljivi izdanci imi-
ra, na primer, mogu da se otete. Inae,
najbolje je da potkresujete krajem leta,
kad se zavri glavna sezona rasta. Na taj
nain, uivaete u urednoj, doteranoj i-
voj ogradi do narednog prolea. Potkre-
sujte na kratko, tako da doete gotovo
do duine prethodnog potkresivanja, ili
e iva ograda brzo postati preiroka ili
previsoka. Samo ive ograde koje cveta-
ju, kao to je forsitija, mogu da se pot-
kresuju na due, pratei prirodne kontu-
re koje formira bun.
150
Biljke za ive OgRaDe
Aucuba * **
Berberis gagnepainii #, B. thunbergii #,
B. thunbergii f. atropurpurea #
Buxus (imir) * ** #
Chamaecyparis sorte *
Cornus mas ** #
x Cupressocyparis sorte *
Elaeganus x ebbingei *-
Euonymus fortunei sorte * #-
Fagus sylvatica (bukva)
Forsythia #
Hippophae rhamnoides * #-
Ilex sorte (zelenika) * **
Kolkwitzia amabilis
Laurus nobilis (lovori) *
Ligustrum (kalina) * ** -
Lonicera nitida i sorte * **
Nandina domestica *
Nerium oleander * #
Potentilla fruticosa sorte *
Prunus laurocerasus sorte * **,
P. lusitanica * **
Rhododendron (neke vrste) * ** #
Rosa rugosa i sorte Taxus baccata
(tisa) * ** #
Thuja *
Viburnum *
* zimzelene
** podnose senku
# bezbedne od zeeva i jelena
podnose so u vazduhu
Poluformalne ive ograde
Ne moraju sve ive ograde da budu ure-
dno podiane, a one koje cvetaju i raa-
ju plodove ubrajaju se u najbogatije izvo-
re hrane za divlje ivotinje (videti str. 194-
197). Za oputeniji utisak, probajte Vibu-
rnum tinus, koji moe da se oblikuje tako
da lii na oblake. U toplijim predelima,
lepu ivu ogradu formira Oleander, kao i
nebeski bambus. Neke vrste bunova koji
cvetaju pogodne su za ive ograde, bilo
formalne ili neformalne. Za zanimljiv izgled
krajem zime, tu su nenouti cvetovi Cor-
nus mas, iz kojih krajem leta nastaju sjaj-
ORGANSKA BATA
ne, crvene, jestive bobice. I forsitija koja
cveta u prolee dobra je za ive ograde.
utika svojim bodljama odbija neeljene
posetioce bate, a takoe dobra je kao
cvetna granica.
Jo jedan nain stvaranja neformalne
ive ograde je ivi zaklon od vrbe. Zelene
vrbove grane pobodu se u zemlju u zim-
skim mesecima i prepletu tako da formira-
ju zaklon. Do prolea e se ukoreniti i po-
eti da rastu. Novi izdanci se upliu u pos-
tojeu strukturu. (Videti Okvir za batu,
str. 141)
PenjaiCe (PUzaviCe)
Gajenje penjaica (puzavica) praktian
je nain da se povea visina i raznovrsnost
zasada, jer one ne zauzimaju mnogo pros-
tora. Tradicionalno, penjaice se gaje uza
zidove, ograde, senice, pergole i potpore
(oslonce) za biljke.Takoe, mogu da se
gaje tako da prolaze kroz druge biljke. Na
primer, moete da pustite ruu penjaicu
kao to je Sombrai da izraste kroz granje
drveta ili buna.
Penjaice na biljkama-domainima
Kad penjaice sadite zajedno s drveem
ili bunjem, najbolje je da izaberete vrste
koje nee zadaviti svoje domaine, koje
e cvetati kad biljke-domaini nisu u cve-
tanju, i koje nemaju plodove ili jesenje li-
e. Na taj nain jedna vrsta nee smetati
drugoj i one e uspostaviti dugorono par-
tnerstvo.
Da biste izbegli da penjaica ugui bun,
odaberite neku koja nije bujna i moe re-
dovno da se orezuje. Odgovarajue vrste
ukljuuju hibride paviti koji cvetaju leti,
kao to su sorte C. viticella i C. texensis,
koji mogu da se oreu na 30 cm visine
mirisni slapovi
Zasadite gliciniju, jednu od najlepih pe-
njaica, na mesto na kom ete moi da
uivate u njenom divnom mirisu kad se
poetkom leta okiti cvetovima.
DRVENASTE BILJKE I PENJAICE
zimi, ili potpuno zeljaste penjaice kao to
je zlatni hmelj (Humulus lupulus Aure-
us).Takoe, moete da koristite i jedno-
godinje penjaice, kao to su fantastini
plavi ladole ili mirisni graak eerac.
Osetljivije viegodinje biljke kao to je
Eccremocarpus mogu da se gaje i kao jed-
nogodinje. Vodite rauna da jednogodi-
njim biljkama koje sadite blizu osnove dr-
venastih biljaka ostavite dovoljno prostora
jer e im se korenje meusobno estoko
boriti za vodu.
Zasadite penjaice to dalje od korena
drveta ili buna - i ne zaboravite da e rasti
u pravcu suneve svetlosti.
Bujne penjaice kao to je glicinija mogu
da se gaje uz potpore (oslonce), ako ih
orezujete na kratko. Ako izbegavate da to
inite, bolje je da ih gajite uz jae, stabil-
nije pergole ili kuni zid - negde gde ete
moi da uivate u njihovom mirisu. Meu
penjaice s najjaim mirisom, za lukove i
senice, ubrajaju se glicinija, orlovi nokti,
mnoge vrste rua i Jasminum officinale.
tehnike penjanja
Penjaice imaju razliite tehnike uspinja-
nja uz podlogu. Najlake za odravanje su
vrste kao to su brljan i Parthenocissus,
koje imaju korenie ili jastuie kojima
prianjaju za podlogu, to ih ini idealnim
za povrine bez mogunosti postavljanja
potpora. Vodite rauna da takve biljke ne
otete stare cigle, malter ili gips. Ako ivi-
te u staroj kui, bezbednije je da u malter
urafite okaste kukice, kroz njih provuete
voice od galvanizovane ice za penjaice
kojima treba potpora. Neke vrste, kao to
je glicinija, rastu uz konopce, stubove ili
grane. Druge, kao to je graak eerac,
dre se uz podlogu pomou malih pipaka,
a pavit se lisnim peteljkama omotava oko
granica, kanapa ili ice. Biljke s trnjem,
kao to su rue, uspinju se kaei se za
podlogu. To je efektno kad se bore za
prostor u bujnoj vegetaciji, kakav je sluaj
u divljini, ali ih u bati treba vezivati, ako
elite da ih usmeravate uz zidove ili stubo-
ve.
151
bunje koje se penje uz zidove obino se
sadi zajedno s penjaicama, ali je esto
osetljivo na mraz i potrebna mu je zatita
koju prua zid. Neke druge vrste imaju
razgranatu kronju i potrebna im je potpo-
ra (na primer, Pyracantha coccinea). One
se obino orezuju i privruju za zid, tako
da mogu da rastu na zatienom, osuna-
nom mestu.
Usmeravanje penjaica
Isplatie vam se da u prolee i poetkom
leta, kad penjaice brzo rastu, posvetite
malo vremena njihovom usmeravanju. Kod
mnogih vrsta, naroito rua, cvetni pupolj-
ci nastaju iz vrnih pupoljaka, dok iz bo-
nih pupoljaka nastaje samo lie. Kad gra-
ne penjaica usmerite da rastu vodoravno,
boni pupoljci e poeti da rastu uspravno
i iz njih e, isto kao iz vrnih pupoljaka, iz-
rasti cvetovi. Tako ete, vezivanjem grana
uz postojeu potporu i usmeravajui ih da
rastu popreko umesto uvis, obezbediti
stvaranje mnogo veeg broja cvetova koji
e biti u nivou oiju.
Nikad ne koristite plastiku ili metal za ve-
zivanje, jer e se usei u grane koje rastu,
presecajui tok biljnih sokova i stvarajui
slabu taku. Vezice od prirodnih vlakana
posle izvesnog vremena e istrunuti i pui,
oslobaajui penjaicu koja se iri. Do ta-
da se ona obino ve uvrstila na vioj ta-
ki, to znai da e ostati u eljenom polo-
aju. Ipak, poeljno je da redovno prove-
ravate penjaice, olabavljujete suvie vrs-
to vezana mesta i vezujete nove izdanke.
to su mlai, lake ete ih saviti u elje-
nom pravcu.
Ako ste odluili da pustite penjaicu da
se probije do teko dostupnog mesta, oba-
vezno odaberite vrstu kojoj nije potrebno
redovno orezivanje.
Privezivanje
Vezice od prirodnih vlakana vremenom
istrunu i ne steu granje. Ipak, redovno
proveravajte biljke iji izdanci brzo rastu i
otputajte veze ako je potrebno.
152
klaSian izBOR
vrste kojima nije potrebno orezivanje
Clematis montana jedna je od bujnijih vrsta paviti
koja cveta u prolee. Tamnozeleno lie lepo se sla-
e s plaviastoruiastim cvetovima koji izrastaju
krajem prolea. Iako joj ne prija orezivanje, bujnu
kronju neophodno je povremeno potkresati na krat-
ko. To treba da se uini posle cvetanja.
Hydrangea petiolaris e se lako uspenjati uz zid
okrenut severu, to je idealno ako treba da kamufli-
rate garau ili upu. Iako joj treba nekoliko godina da
se uvrsti, njene ljuspaste grane crvenosmee boje
brzo e vas oarati kad u prolee iz njih izrastu zele-
ni listovi, a ubrzo potom i beli, ipkasti cvetovi ne-
nog mirisa.
Parthenocissus quinquefolia je listopadna penja-
ica kojoj ne treba potpora, s veoma lepim liem,
koje u jesen dobija fantastine boje. Poto je bujna,
idealna je za prekrivanje zida ili rast kroz visoko drvo
kao to je bor, jer njeno jesenje lie stvara divan
kontrast.
RUe
Mnogi batovani vole rue, koje se esto
smatraju najplemenitijim batenskim cve-
em. One mogu da budu teke za gajenje
i na njih se troi najvea koliina pesticida
u neorganskim batama. Meutim, uz pa-
ljiv izbor i dobre uslove gajenja, rue mo-
gu uspeno da se proizvode organski. Ma-
lo vrsta je potpuno otporno na bolesti, ali
su neke vrste i sorte manje podlone (po-
gledajte kolonu na sledeoj strani). Stva-
ranje dobrih uslova pomoi e da rue os-
tanu zdrave.
izbor rua za gajenje
Neke vrste rua su manje pogodne za
organsku proizvodnju od drugih. bunas-
tim vrstama, kao to su hibridne ajevke i
floribunda (sa grozdovima cvetova), ne
prija konkurencija u nivou korena i zato se
esto u ruinjaku gaji samo jedna vrsta.
Potrebno im je mnogo prostora, ne prija
im saenje ispod drvea i, zbog injenice
ORGANSKA BATA
vrste kojima je potrebno orezivanje
Clematis viticella je pavit koja cveta leti, i ima mno-
go sorti hibrida kojima prija godinje orezivanje na
30 cm. Time se podstie bujniji rast novih izdanaka,
koji potom mogu da se usmeravaju kako bi dali cve-
tove u visini oiju.
Rue penjaice treba orezivati jednom godinje, uk-
lanjajui starije grane sa cvetovima i proreujui ih
tako da bi se podstakao rast novih pri osnovi. Grane
sa cvetovima treba odsecati sve do glavne stabljike,
ostavljajui otprilike dva pupoljka, koje, kad izrastu,
treba vezati u to vodoravnijem poloaju.
Wisteria sinensis orezuje se u dve faze. Leti, kad
se zavri glavna sezona rasta, treba odsei otprilike
polovinu novih izdanaka. Zimi se ponovo reu tako
da ostanu samo dva. To izgleda kao velik posao, ali
se isplati kad narednog prolea izrastu buketi ne-
nih, bledoljubiastih cvetova jakog mirisa.
da se gaje u gomili, podlonije su napadi-
ma bolesti i tetoina.
Divlje i bunaste rue pogodnije su za
organske bate. Manje su osetljive na kon-
kurenciju drugih biljaka i esto manje pod-
lone bolestima i napadima tetoina. Ve-
ina je privlana za divlje ivotinje i zahte-
va mnogo manje rada, jer im je potrebno
manje orezivanja i uklanjanja uvelih cveto-
va. Potraite rue koje raaju ipak. One
privlae insekte za opraivanje, odlian su
izvor hrane pticama i sisarima i daju bati
zanimljiv sezonski izgled. Neformalne
kronje divljih i bunastih rua bolje izgle-
daju u meovitim lejama. Divlje rue, kao
to su R. glauca ili R. moyesii, mogu da se
gaje u meovitoj leji sa bunjem ili viego-
dinjim biljkama. Veina rua vrste rugosa
pogodna je za bodljikave ive ograde i ra-
a sjajan ipak.
kako i gde da sadite rue
Rue najbolje uspevaju na otvorenom,
osunanom prostoru. Dobra cirkulacija va-
zduha i ocedito zemljite koje zadrava
DRVENASTE BILJKE I PENJAICE 153

vlagu spreavaju razvijanje bolesti. Izbe-

gavajte sadnju na mestima koja su sklona OtPORne RUe
podlokavanju (prevlaenosti), kao i u izra- Stare i engleske rue
zito kiselom, baznom, peskovitom ili gli- arl de Mil
nastom zemljitu. Gertruda Dekil*
Kad god je mogue, gajite rue u meo- Redut*
vitim lejama. Niske biljke zasadite po obo- Vinesterska katedrala*
du leje sa bunastim ruama - koje ne vole Derivati vrste rugosa*
konkurenciju - radi raznovrsnosti i da biste Blank dubl de Kuber
privukli prirodne neprijatelje tetoina. F.J. Grutendorst
Ako ne moete da izbegnete presaivanje Roseraj de lHej
na istom mestu, nanesite zemlju iz drugog Hibridne rue*
dela bate, s najmanje 45 cm dubine. Bledouta lepotica
Pripremite duboku rupu i stavite dobro Penelopa
zgorelo ubrivo ili batenski kompost po-
moderno bunje i rue koje prekri-
sut s malo mlevenih kostiju za bri rast. vaju zemljite
Sadite u periodu mirovanja biljaka. Ako sa- Bonika*
dite rue u saksije, moete to da uinite Seoska plesaica
dok jo imaju listove. Potkreite korenje, Mari Pejvi
uklonite mu oteene krajeve i potopite ga
Divlje rue i hibridi
u vodu dok pripremate rupu (videti str.
R. filipes Kiftsgejt
155). Sve bunaste rue treba orezati na R. pimpinellifolia hibridi
kratko prilikom sadnje, odsecajui grane R. sericea f. pteracantha
do drugog ili treeg pupoljka, zavisno od
Hibridne ajevke i floribunde*
toga gde pronaete pupoljak koji je usme-
Pravini Doi
ren ka spolja.
Nokaut
kasnija nega Patuljaste rue
Sneni ilim
Svakog prolea prekrijte zemljite. Zavis- Suneva prskalica
no od njegove jaine, koristite obogaiva-
Penjaice (sorte) i puzavice
e srednje do visoke klase plodnosti (vide-
Penjaica Cecilija Briner
ti str. 41). Po potrebi zalivajte rue koje
Felicite Perpetue
rastu uza zid ili drvo, u zemlji koja je suva Maigold* (sorte)
u prolee i poetkom leta. Redovno otki- Polova himalajska
dajte uvele cvetove sa bunastih rua kao R. banksiae Lutea
to su floribunda ili hibridne ajevke, da
biste podstakli stalno cvetanje. Orezujte * viekratno cvetajue
grane sa cvetovima sve do listova potpuno
okrenutih ka spolja. Ne otkidajte uvele
cvetove iz kojih e sazreti plodovi lepog
izgleda. Obratite panju na biljne vai, na-
roito poetkom sezone. Druge tetoine Orezivanje rua
na koje treba da pazite su penue i japan- Orezujte rue u periodu mirovanja. U ok-
ske bube, a najee bolesti su crna pega- viru optih higijenskih mera, uklanjajte
vost, pepelnica i ra (videti Zdravlje bilja- uvenule ili obolele drvenaste delove. Oba-
ka, str. 82-101 i Problemi s biljkama, od A vezno unitite sve grane i ostatke posle
do , str. 397-439). Uklanjajte opalo lie i orezivanja. Uvek reite iznad pupoljaka ok-
obnavljajte prekriva zemljita poetkom renutih ka spolja (videti str. 157). ak i ako
prolea, pre poetka rasta pupoljaka.
154
Plodovi za ptice
Rue koje cvetaju samo jednom tokom
leta, kao to su Rosa glauca, R. moyesii,
i R. rubiginosa, raaju u jesen ivopisne
plodove ipka koji privlae ptice.
se pupoljak ne vidi na mestu gde je otpao
list, on e se formirati ako se grana odse-
e na tom mestu. Rue se podmlauju i
ine bujnijim potpunim odsecanjem naj-
starijih stabljika na svake 3-4 godine.
Svake godine treba da uklonite jednu ili
dve najstarije stabljike pri osnovi. To je
jedini vid orezivanja koji je potreban div-
ljim ruama. Sve vrste bunastih rua ne
treba orezivati prvih nekoliko godina. Rue
koje cvetaju vie puta, treba potkresivati
na jednu polovinu do dve treine visine.
to se manje orezuje, bun e imati pri-
rodniji oblik; a to se vie i na krae ore-
zuje, izrastae lepi cvetovi. Rue koje
cvetaju jednom godinje treba orezivati
to manje, ako ih uopte treba orezivati,
skraujui ih za jednu treinu visine. bu-
naste rue, ukljuujui floribunde, hibridne
ajevke, grupu polyantha i patuljaste rue,
treba odravati kompaktnim, skraujui ih
na jednu polovinu ili ak jednu etvrtinu
prirodne visine.
nega DRvenaStiH Biljaka
Svim biljkama prija da budu zasaene
na dobro pripremljenom mestu. to je
zemljite bolje, to e se bre biljke uvrsti-
ti. Uklonite sav korov, naroito viegodinji
(videti Korov i njegovo suzbijanje, str. 71).
Poetak na istom terenu znai da nema
nepotrebne borbe za vodu i hranljive sas-
tojke.
Sadnice s golim korenom
Nikad ne ostavljajte sadnice s golim kore-
nom da se osue. Odmotajte zaveljaje,
odvojte mlae drvee i zasadite ih to
pre.
ORGANSKA BATA
Ako sadite novu leju, pripremite celo
podruje - okopajte ga i dodajte obogai-
vae, zavisno od stanja zemljita i vrste bi-
ljaka koje nameravate da zasadite. Bilj-
kama kojima odgovara kiselo zemljite,
kao to su azaleje, prija kompost od lia
ili batenski kompost. bunju koje brzo
raste i biljkama koje vie puta cvetaju, kao
to je bunasti slez, potrebno je mnogo
energije da ispune svoj zadatak. Njima
odgovara obogaiva visoke klase plod-
nosti kao to je dobro zgorelo ubrivo. Do-
maim vrstama, kao to su breza i glog ni-
su potrebni dodatni hranljivi sastojci.
Kad sadite meavinu vrsta s razliitim
potrebama, prekrijte deo bate na kom
planirate sadnju materijalom niske plod-
nosti kao to je kompost od lia, potom
dodajte kompost ili dobro zgorelo ubrivo
u pojedinane rupe za biljke.
Kad sadite pojedinano drvo ili bun, na-
roito na posnom zemljitu, pripremite ru-
pu prenika 1-1,5 m i dubine 30 cm, od-
nosno dubine korena. Ako sadite na trav-
njaku, odvojte busenje i stavite ga na dno
rupe. Kod plodnog zemljita, paljivo ras-
tresite dno i strane rupe da bi korenje lak-
e prodiralo.
izbor i nabavka sadnica
Poto jo uvek ne postoje zvanini stan-
dardi organske proizvodnje ukrasnih bilja-
ka u svetu, kao ni kod nas, snabdevanje
organski gajenim drveem i bunjem je vr-
lo ogranieno. Moete da se snalazite s
konvencionalno gajenim biljkama ili da ih
sami gajite organski.
Drvenaste biljke gaje se ili u saksijama ili
na otvorenom prostoru. Ove poslednje su
obino krupnije i jae od onih u saksijama,
to znai da dobijate vie za isti novac.
Osim ako biljke nisu izvaene sa zemljom
oko korena, koja se obino omotava gru-
bom tkaninom - korenje odmah mora da
se prekrije zemljom, bilo privremenim
stavljanjem u plitki rov ili saenjem, da se
ne bi osuilo.
Sadnja razvijenog drveta predstavlja is-
kuenje, jer se oekuje da e brzo sazreti.
DRVENASTE BILJKE I PENJAICE 155

U stvari, mlado drvo se bre uvruje,
zahteva manje nege posle saenja i brzo
sustie pa ak i prestie krupnije primerke.
Ipak, ako postoji potreba da se brzo zaklo-
ni neeljeni vidik, onda je to opravdanje da
se vie plati za razvijenije drvo.
kada da sadite
Iako biljke iz saksija mogu da se sade u
bilo kom dobu godine, idealna sezona sad-
nje za sve drvenaste biljke, s golim ili za-
tienim korenom, jeste izmeu jeseni i
prolea. Drvee zasaeno poetkom jese-
ni imae koristi od toplote koja se zadra-
la u zemljitu, putajui korenje pre zime.
Biljke zasaene u prolee verovatno nee
moi da se ukorene pre poetka suve se-
zone, to ih ini podlonim isuivanju. U
predelima s blaom klimom, moete da sa-
dite tokom cele zime ako zemljite nije za-
mrznuto ili prevlano.
Saenje drvenastih biljaka
Dobro nakvasite zemlju oko korena pre
nego to zasadite biljku. Dok je stavljate u
rupu, odmaknite se da proverite da li stoji
uspravno i da li ste okrenuli stranu koja
bolje izgleda u eljenom pravcu. Rairite
korenje, ako je golo, ili blago prodrmajte
korenje koje viri iz zemlje ako je biljka iz
saksije. Ako joj je potrebna pritka (videti
sliku), stavite je odmah da biste izbegli
oteivanje korena. Napunite rupu zem-
ljom koju ste iskopali, utabajte je i dobro
zalijte.
Novozasaenom drveu i bunju po tra-
diciji se orezivala polovina novoizraslog de-
la, jer se verovalo da se tako uspostavlja
ravnotea izmeu nadzemnog dela biljke i
korena. Meutim, noviji podaci pokazuju
da ova praksa nije korisna po biljku - a
moe ak i da joj nanese tetu. Orezivanje
na kratko podstie rast novih izdanaka, a
bujni mladi izdanci optereuju smanjeni
korenski sistem prevelikim potrebama za
vodom. Ograniite orezivanje tek zasae-
nih biljaka na uklanjanje polomljenih, uve-
lih ili obolelih grana, ili na ulepavanje obli-
ka kronje.
Da biste ubrzali uvrivanje, odravajte
nivo vlage koji je potreban mladim biljka-
ma i istite ih od korova ili trave. Prekrijte
zemlju u preniku od otprilike 1 m oko sva-
ke biljke rastresitim prekrivaem ili prostir-
kom (videti na slici dole, kao i str. 74-76).
Ako ne elite da ulaete mnogo napora u
odravanje, posadite biljku kroz pejzanu
tkaninu preko koje ete prostrti prekriva
ili ljunak.
Pritke i zakloni
Drveu niem od 1,5 m nisu potrebne
pritke (oslonci), osim ako se ne zasadi na
veoma vetrovitim mestima. Viem drveu i
bunju obino su potrebne pritke (vidu
sliku) ili ak uvrivanje prilikom sad-

Saenje na travi. Ako sadite drvo ili bun na travnjaku, raskrite busenje na najmanje 1 m
od rupe da biste smanjili konkurenciju. Suzbijajte korov u tom delu bate rastresitim prekri-
vaem zemljita ili saenjem kroz pejzanu tkaninu ili prekriva (videti str. 74-76).
156
nje.To se radi da bi se spreilo da vetar lju-
lja biljku, jer to ometa uvrivanje kore-
na, kao i da bi se izbeglo obaranje biljke
na zemlju. Krupno, poluformirano drvo s
velikim korenom moe da se uvrsti pomo-
u etvorougaonog ili trouglastog drvenog
rama oko korena, vezanog za stubove po-
bodene u zemlju. Takva podzemna struk-
tura vrsto dri koren na mestu.
Krupnijem drvetu pridravanje pritkama
moe da bude potrebno 3-5 godina, sve
jednostruke i dvostruke pritke. Koristite
krae pritke i njima poduprite stablo na ot-
prilike etvrtini visine, umesto da podupirete
celo stablo do kronje. Nie pritke omoguu-
ju da se gornji deo drveta savija pod vetrom,
to ojaava koren koji se uvruje i celo sta- usmeri na rast. Kad se uvrste, to vie nije
blo. Dvostruke pritke su korisne u situacija-
ma kad velika koliina zemlje oko korena
spreava postavljanje pritke tik uz stablo.
ORGANSKA BATA
dok se korenje potpuno ne uvrsti, ali u
veini sluajeva pritke mogu da se uklone
posle godinu ili dve. Koristite pritke koje
odgovaraju nameni; nema svrhe da za njih
koristite drvo tretirano sredstvima za zati-
tu koje traje 25 godina kada pritke treba
da stoje u zemlji samo nekoliko godina.
Priveite stablo za pritku gumom ili vezi-
com od prirodnog materijala. Da biste
spreili trenje, veite vezicu na vrhu pritke
i stavite odstojnik, ili veite vezicu u obliku
osmice.
Proveravajte vezice na drvetu bar jed-
nom godinje, i po potrebi ih olabavljujte
ili uklanjajte. Ako se stegnu oko stabla,
smanjie protok biljnih sokova i usporiti
rast.
Ako je neophodno, mladim stablima mo-
e da se prui dodatna zatita zaklonima.
To su iroke cevi od plastike, iane mree
ili drvenih traka. One tite biljke od zee-
va, jelena i eventualnih oteenja od kosi-
lice s plastinom niti.
nega posle zasaivanja
Zalivajte nove zasade tokom sunih
perioda. Kad sadite krupnije drvee, pre-
poruuje se da oko korena omotate speci-
jalnu izbuenu plastinu cev za navodnja-
vanje i aeraciju, s tim da jedan njen kraj
ostavite iznad zemljita i zatvorite poklop-
cem. Kad zalivate, moete da sipate vodu
pravo u cev tako da odmah doe do kore-
na, ime izbegavate njeno rasipanje.
Prekrivanje zemljita organskim oboga-
ivaima (pogledaj str. 41-42) tokom go-
dina razvoja pomoi e da biljke zadre
vodu i odupru se korovu, to e dovesti do
breg rasta. Ako su drvo ili bun zasaeni
u travu, drite povrinu od 1 m2 oko njih
pod prekrivaem i bez korova. Jak rast
trave moe da ugui novozasaeno drvo.
Rododendronima treba ukloniti glavice
posle cvetanja dok su mladi ili ako su ug-
roeni, tako da biljka moe svu snagu da
potrebno.
DRVENASTE BILJKE I PENJAICE 157

Orezivanje drvea, bunja i rua

U sklopu optih higijenskih mera redov-
no proveravajte da li biljke imaju mrtve ili
obolele drvenaste delove. Njihovo odseca-
nje pomoi e u spreavanju izbijanja bo-
lesti.
Formativno orezivanje obino se prime-
njuje na mlade biljke, kojima se na taj na-
in po potrebi ispravlja oblik. Takoe, mo-
e da se primeni kad odrasle biljke izrastu
izvan predvienog prostora ili kad se uklo-
ne biljke koje su stajale pored njih, a one
ostanu asimetrine.
Potkresivanjem radi podmladivanja pod-
stie se bun ili drvo da daje jake mlade
izdanke.
Dobro razmislite pre orezivanja, kako
biste bili sigurni da ete time poboljati
oblik buna. U naelu, to znai da treba da
seete samo iznad pupoljaka okrenutih ka
spolja. Ako seete iznad pupoljaka okrenu-
tih ka unutra, novi izdanak e rasti kroz
sredinu buna, to e mu pokvariti izgled i
uiniti ga suvie gustim, smanjiti protok
vazduha i poveati rizik od bolesti.
Takoe, izdanci koji rastu ka unutra ne
dobijaju dovoljno svetla, to ih ini slabim
gde sei. Reite pod uglom (gornja slika),
i neusmerenim. neposredno iznad pupoljaka okrenutih ka
spolja. bunje s pupoljcima okrenutim ka
kada da orezujete unutra (donja slika) treba sei ravno, to bli-
Ako niste sigurni kada je najbolje vreme e pupoljku.
za orezivanje bunja, orijentiite se prema
vremenu cvetanja. bunje koje cveta u
prolee, kao to je forsitija, pupi du stab- zadravati vazduh, stvarajui tako zatitni
ljika tokom prethodne jeseni. Ti pupoljci u sloj koristan za hladno vreme.
prolee se razvijaju u cvee. Kad se cveta-
nje zavri, bun poinje da raste; to je tre- kako da orezujete
nutak kad treba da oreete bun. bunje Uopteno govorei, bezbedno je da na
koje cveta krajem prolea i leti, kao to je kratko orezujete drvee i bunje koje raste
meksika naranda (Philadelphus), poinje vie od 30 cm u toku sezone. to ih krae
da raste poetkom prolea, kada mu izbi- orezujete, to e jae ponovo izrasti. Biljke
jaju novi izdanci, to znai da se cvetni pu- koje rastu sporo, manje od 30 cm godi-
poljci javljaju poetkom leta. Njega treba nje, ne podnose ba najbolje orezivanje na
orezivati u periodu od opadanja lia uje- kratko, zato ga izbegavajte osim ako nije
sen, sve do kraja zime. Ako ste zabrinuti apsolutno neophodno. Svako seenje na
zbog otpornosti biljke, bolje je da orezuje- takvim biljkama treba da bude oprezno,
te krajem zime, jer e tada mrea granja formativno potkresivanje.
158 ORGANSKA BATA

ORezivanje BUnja
bunje kom prija godinje orezivanje na bunje kom treba samo blago
kratko potkresivanje
- Buddleia davidii, B. alternifolia - Aucuba japonica i sorte
- Kariopteris - utika
- Cornus alba i C. stolonifera sorte - Buxus sempervivens
- Cotinus coggyria sorte - Dunjarice
- Deucije - Likovci
- Eukaliptusi - Magnolije
- Forsitije - Potentilla fruticosa sorte
- Fuksije (otporne) - Kotuniavo voe
- Hortenzije (neke) - Rododendroni
- Kantarioni - Taxus baccata
- Meksike narande - Udike
- Rue (neke) Ovo bunje moe da se orezuje na kratko radi
- Kupine i maline podmlaivanja, ali mu treba nekoliko godina da
- Vrbe (neke) potpuno povrati oblik.

Regenerativno orezivanje starog vanje nego na leenje. Izborom odgovara-

bunja
U formiranim batama ponekad je neop-
hodno da se oreu stari, potpuno razvijeni
bunovi koji su prerasli prostor predvien
za njih. Ako elite da vam biljke lepo na-
preduju, oduite im se za napor koji e
uloiti da povrate svoju bujnost. Posle ore-
zivanja nahranite ih i odravajte zemljite
vlanim, naroito posle sunih perioda, a
zavisno od vrste biljaka i nanoenjem deb-
ljeg sloja organske materije srednje do vi-
soke klase plodnosti, kao to je batenski
kompost ili dobro zgorelo ubrivo.
Neke vrste bunja dobro reaguju na ore-
zivanje na kratko, dok druge moraju da se
orezuju paljivije. Biljke koje se redovno
orezuju bolje podnose skraivanje na krat-
ko od onih koje nikad nisu potkresivane.
Ako niste sigurni koje bunove da orezuje-
te, ceo proces regeneracije moe da se
rasporedi na 2-3 godine, tako to ete sva-
ke godine ukloniti jednu polovinu ili jednu
treinu najstarijih grana. Takav tretman
nee podneti svi stari bunovi, zato se pri-
premite da ete ostati bez nekih.
tetoine i bolesti
U organskom batovanstvu, suzbijanje
tetoina i bolesti svodi se vie na sprea-
juih biljaka i sadnjom na optimalnim mes-
tima obezbediete jak, uravnoteen rast, a
time smanjiti verovatnou od podleganja
bolestima. Dobro pripremite zemljite i
mere za negu posle saenja, drei se
uobiajenih higijenskih pravila, kao to je
uklanjanje i unitavanje uvelih i obolelih
delova biljaka i omoguavanje dobre cirku-
lacije vazduha (videti Zdravlje biljaka, str.
80-82).
neke vrste tetoina i bolesti
drvenastih biljaka i penjaica
- Biljne vai
- Bakterijska gare
- Gusenice (raznih vrsta)
- Uvenue paviti
- Bakterijska plamenjaa
- Medna gljiva
- Japanske bube
- Ukovrdanost lista breskve
- Plamenjaa korena
- Pepelnica
- Crna pegavost rue
- titaste vai
- Bela trule
- iak vinove loze
Za vie informacija, videti Problemi s biljkama,
od A do , str. 397.
DRVENASTE BILJKE I PENJAICE 159

Savetujemo i malo tolerancije. Biljke su tom, tako to se s glavne grane iupa

deo prirodnog sveta i neizbeno e biti ne- novi izdanak s malim drvenastim delom na
savrene; poneka pega na listu ili izgrickan kraju. Inae, sa etinara uzimajte reznice s
list ne ugroavaju biljku u celini. vrha grana. bunovi kao to su dren ili
vrba lako se ukorenjuju iz drvenastih rez-
Razmnoavanje nica koje se odsecaju krajem zime.
Iako se radi o sporom procesu, ima ne- - Raslojavanje. Ako nameravate da za-
eg duboko ispunjavajueg u gajenju dr- sadite samo jednu ili dve biljke, kod mno-
veta iz semena. Bilo koja vrsta drvenastih gih vrsta drvenastih biljaka moete da ih
biljaka (bez sorti) moe da se uzgaja iz se- dobijete oiljavanjem (videti str. 105).
mena, ali e protei godine dok ne izraste
do primetne veliine. Biljke koje se gaje
putem vegetativnog razmnoavanja dosti- vrste otporne na zeeve i jelene
u fazu cvetanja mnogo bre, ali i njima je - Azaleje*
potrebno nekoliko godina da dostignu zna- - Bambusi*
ajniju veliinu. Ne zaboravite da ako eli- - Berberis (*)
te da reprodukujete posebne karakteristi- - Letnji jorgovani
ke sorte, kao to su boja cveta ili lia, - imiri (Buxus) *
jedrost ploda i oblik kronje, biljku morate - Paviti
da razmnoavate vegetativnim putem. - Cornus sanguinea
- Seme. Na mnogim drvenastim biljka- - Pampas trave (Cortaderia) *
- Likovci*
ma seme ne sazreva do pred kraj leta ili do
- Mleike*
jeseni, koja je prilino nepovoljno godinje
- Gaulterije*
doba za klijanje i opstanak mladica. Tvorac
- Hortenzije
je zato u seme ugradio odbrambeni meha- - Kantarioni*
nizam, koji ga ini otpornijim na hladnou, - Vrste roda Lonicera, ukljuujui
tako da je potrebno da provede dui pe- orlove nokte*
riod na hladnom pre nego to pone da - Myrica pensylvanica (*)
klija. Moete da simulirate taj proces tako - Bouri
to ete seme drati u friideru (videti str. - Divlji jasmini
106). Ako niste sigurni kakvi uslovi odgo- - Rododendroni*
varaju semenu, posle branja biljaka posej- - Tise (Taxus) *
te ga odmah u saksije, pa ih drite na - Zimzeleni*
hladnom, senovitom mestu. Ako seme ne * zimzelene
proklija posle prve zime, ne oajavajte; (*) samo neke vrste su zimzelene
nekim vrstama potrebna su dva perioda NAPOMENA: ak i ove vrste mogu da budu
hladnoe da bi seme oivelo. Odravajte napadnute u veoma hladnim zimama.
zemlju u saksijama vlanom sve vreme. Za
vrste koje sporo klijaju koristite zemlju za
viestruke namene. Prekrijte seme slojem
komposta debljine jednake njegovom
preniku.
- Reznice. Veina drvenastih biljaka
razmnoava se pomou poluzrelih ili drve-
nastih reznica (videti str. 103-106). Odse-
cite reznice krajem leta, naroito s viego-
dinjih bunova, kao to je Prunus lauro-
cerasus Oto Lajken, i sa etinara. Kod
njih mogu da se naprave reznice s pe-
 Batensko cvee
Dok drvee i bunje stvaraju trajnu pozadinu,
zeljaste biljke pruaju sezonsku raznovrsnost.
Izraz zeljaste odnosi se, u botanikom
smislu, na biljke koje ne formiraju trajnu
drvenastu stabljiku. Meutim, on se pone-
kad koristi za viegodinje zeljaste biljke
kao to su hoste, delfinijumi i sline vrste,
koje zimi venu, a ponovo niu svakog pro-
lea. Za njih se esto koristi i izraz trajni-
ce. U ovom poglavlju opisan je itav spek-
tar zeljastih biljaka - jednogodinjih, dvo-
godinjih, lukoviastih i poluotpornih vie-
godinjih biljaka koje se gaje kao jednogo-
dinje, kao i zeljaste viegodinje biljke,
ukljuujui trave.
Otporne jednogodinje biljke i biljke za
leje ispunjavaju batu bojama koje dugo
traju, dok se viegodinje biljke smenjuju
kao glumci na sceni, dajui svaka od njih
doprinos spektakularnoj predstavi.
Postoji irok izbor biljaka iz ove grupe,
od siunih do dinovskih, koje cvetaju od
zime sve do jeseni. One mogu da se gaje
zbog lia, cvetova ili i jednog i drugog.
Spektar boja je neprevazien, u svim za-
mislivim nijansama. Odgovarajue biljke
mogu da se pronau za sve vrste bata,
od suvih do vlanih, od sunanih do seno-
vitih.
zeljaste viegodinje biljke
Iako nekoliko vrsta ranih viegodinjih
biljaka, kao to je Doronicum orientale,
vreme za ou
Nita ne stvara tako jak utisak u bati kao
biljke koje cvetaju. Sjaj orijentalnog ma-
ka moe da privue panju na izvesno
vreme, ali viegodinje biljke cvetae iz
godine u godinu.
cveta poetkom prolea, glavnina poinje
svoj nastup u bati poetkom leta, a zavr-
ava ga ujesen, s tim da neke vrste kao
to je Aster pringeli Monte Kasino svoju
lepotu pokazuju sve do poetka zime.
Mnoge rubne viegodinje biljke, kao to
je suncokret, potiu iz prerije i dobro pod-
nose vrela leta. Neke druge vrste porek-
lom su iz uma i prija im prohladna senka.
Mnoge od ovih vrsta zavravaju cvetanje
pre leta, jer do tada drvee u zemljitu
ostavlja malo vode za viegodinje biljke s
prilino plitkim korenjem. Zdravac (otporni
geranijum), ukrasna mrtva kopriva (Lami-
um) i tiarela pouzdane su biljke kojima
prija senovitost. Neke vrste viegodinjih
biljaka potiu iz predela pored reka i jeze-
ra, i njima treba vlano zemljite. Mnoge
vrste imaju krupne listove s kojih isparava
velika koliina vlage. Vrste rodova Gunne-
ra i Rodgersia, kao i ukrasna rabarbara
(Rheum) ostavljaju veoma jak utisak i ba-
tensku scenu upotpunjavaju dramatino-
u.
jednogodinje i dvogodinje biljke
Otporne i poluotporne biljke koje klijaju,
cvetaju, daju seme i venu u roku od jedne
godine, kao to je neven, nose naziv jed-
nogodinje. One kojima su potrebne dve
godine da zavre ceo proces, kao to je
Prirodan stil
Naturalistiki zasad od izmeanih prekri-
vaa zemljita i biljaka koje daju sezon-
ske boje. Radi jaeg utiska, one su u gru-
picama ili ostrvcima razbacane po zasa-
du.
BATENSKO CVEE
naprstak, nazivaju se dvogodinje. Obe
grupe zahtevaju vie nege od lukoviaste
biljke, trajnica i drvenastih biljaka, jer mo-
raju da se seju svake godine - mada, ako
im uslovi odgovaraju mogu same da se
razmnoavaju semenom iz godine u godi-
nu.
Osetljive viegodinje biljke
Viegodinje biljke koje ne preivljavaju
jake zime obino se svrstavaju, zajedno s
jednogodinjim biljkama, u grupu biljaka
za leje, poto i one moraju da se sade sva-
ke godine. Biljke kao to je zonalni gerani-
jum mogu da prezime u stakleniku, tako
to se oreu i presade iz saksije poetkom
prolea.
lukoviaste biljke
Veina lukoviastih biljaka cveta krajem
zime i u prolee, ali postoje i vrste koje
cvetaju u leto i jesen. umske lukovice
kojima prija senka, kao to su ciklama i
visibaba (Galanthus), bude se znatno rani-
je, u periodu kad zbog golih zimskih grana
voda i svetlo u umi lake prodiru do zem-
ljita. One tada listaju, cvetaju i daju seme
pre poetka prolea. Druge vrste, kao to
je lala, potiu iz predela gde leti vladaju
gotovo pustinjski uslovi. I one oivljavaju u
periodu izmeu jeseni i kraja prolea. Iz-
begavajte krupne, hibridne lale i narcise,
jer njima treba mnogo vie energije da bi
odravali svoje ogromne cvetove. Umesto
toga, izaberite divlje vrste ili one koje su
im najblie.
trave
Striktno govorei, trave su ili zeljaste vi-
egodinje ili jednogodinje biljke, ali za-
sluuju da imaju sopstvenu kategoriju. Po
nainu nege i saenja vrlo su sline vie-
godinjim biljkama. Neke vrste, kao to je
zloglasna tokavica (zvana jo i trstika)
(Phalaris arundinacea var. picta) nametlji-
ve su i treba ih saditi sa oprezom, ali mno-
ge druge, kao to je veina vrsta i sorti
Stipa, Miscanthus i Calamagrostis dobro se
161
ponaaju i dobrodole su u bati. Stipa
arundinacea i S. tenuissima mogu same da
se rasejavaju, ali neeljene mladice lako se
uklanjaju motikom.
Trave imaju vanu ulogu u batama.
Cvetni vrhovi viih vrsta, kao to su Molinia
caerulea podv. arundinacea transparen-
tna i Stipa gigantea, daju izgledu bate vi-
sinu, a ne zaklanjaju vidik, stvarajui uti-
sak providne zavese. Vitki, elegantni listo-
vi i paperjasti cvetovi daju zasadu utisak
mekoe. Takoe, trave u batu unose pok-
ret, ako se zasade u veim gomilama, ot-
varajui talase koji ute na povetarcu.
Mnoge vrste dobijaju tople tonove ute i
smee boje kad se osue, inei skulptu-
ralni element u zimskom pejzau, naroito
u jutrima s mrazom, kad se sorte vrste
Miscanthus, kao to je M. sinensis Male-
kakO Biljke RaStU
Jednogodinje
Zavravajui ivotni ciklus od sejanja do
raanja semena za godinu dana, jedno-
godinje biljke ispunjavaju batu inten-
zivnim bojama tokom vie meseci.
Dvogodinje
Ovim biljkama potrebno je godinu dana
da narastu i ovrsnu, da bi naredne godi-
ne procvetale, dale seme i uvenule. Neke
vrste trajnica esto se gaje kao dvogodi-
nje biljke da bi se izbegle bolesti (na pri-
mer, trandafil, koji je podloan ri).
Viegodinje
Vraajui se verno svake godine, viego-
dinje biljke bati daju trajne boje, lepo
lie i semene glavice, ako se odaberu
prave vrste.
Lukoviaste
Lukoviaste biljke koje cvetaju krajem zi-
me i poetkom prolea (kao to je lala)
idealne su za meovite zasade s viego-
dinjim biljkama, prolenim biljkama za
leju i zasade ispod listopadnog drvea i
bunja. Ako ih zasadite izmeu drugih vr-
sta niskih biljaka, izbei ete da se vidi
njihovo uvelo lie onda kad ponu da
venu.
162
partus usprave i ukrute. Zbog svoje jed-
nostavne elegancije i upadljivosti, trave iz-
gledaju fantastino kad su u gomili. U ma-
njim batama, sadite ih pojedinano, bilo
ponavljanjem kroz zasad drugih biljaka, ili
kao usamljene biljke. Veina vrsta ima do-
voljnu izraajnost da moe da stoji potpu-
no usamljeno. Samo jedna jedinka vrste
Molinia Vindspil stvara iskriavu fontanu
finih vrnih cvetova, koji bez muke dostiu
2 m visine. Oni se ljupko savijaju u luk pod
teinom rose, da bi se ispravili kad se
osue, a u jesen dobijaju bakarnonaran-
dastu boju koja se presijava kao plamen
na kasnom popodnevnom suncu.
StilOvi zaSaDa
Viegodinje biljke mogu da se sade u
lejama ili rubovima (ivicama) samostalno
ili izmeane s drugim biljkama, bunovima
ili ruama. Mogu da se rasporede u vee ili
manje grupe ili razvuene nizove, zavisno
od vrste, njenog karaktera i utiska koji po-
kuavate da stvorite. Moete da se odlui-
te za emu s jednom, dve, tri ili vie boja,
po vaem ukusu i uslovima u bati.
tradicionalni rubovi (ivice)
Velika Britanija uvena je po raskonim
batenskim rubovima s viegodinjim bilj-
kama. Oni se sade po paljivo usklaenim
emama boja, koje se pretapaju jedna u
drugu s pramenom godinjih doba. Rubovi
s viegodinjim biljkama, koji su imali veli-
ku popularnost poetkom 20. veka, obino
su bili delovi veih bata, za ije odrava-
nje je bila potrebna prava mala vojska
batovana, a imali su sjajan izgled samo 6
do 8 sedmica godinje. Danas mnogi vlas-
nici bata oekuju isti utisak, na mnogo
manje prostora. Meoviti rubovi su ree-
nje, jer u njih mogu da se smeste buno-
vi, rue i razne vrste zeljastih biljaka, tako
da batenski pejza zbog raznolike visine i
strukture bude zanimljiv cele godine. Pos-
toje viegodinje i jednogodinje penjaice
koje naroito upeatljivo izgledaju jer se
ORGANSKA BATA
penju kroz bunje i drvee (videti Penja-
ice, str. 150). Jednogodinje biljke i biljke
za leje mogu da se iskoriste za produenje
sezone i popunjavanje praznine posle za-
vretka sezone ranih lukoviastih i viego-
dinjih biljaka.
Tradicionalni viegodinji, a i meoviti
rubovi zahtevaju mnogo rada na odrava-
nju, jer je neophodno ispuniti veoma viso-
ke standarde da bi oni izgledali upeatlji-
vo. Tajna je u paljivom planiranju (videti
str. 164-169) i redovnoj nezi, kako bi sve
izgledalo besprekorno (videti str. 170-
171).
naturalistiki pristup
Ako elite da smanjite koliinu rada i
drugih potreba za odravanje tradicional-
nih viegodinjih rubova, moete da prih-
vatite novi, naturalistiki, ekoloki prihvat-
ljiv pristup zasadima viegodinjih biljaka
koji se razvio u Nemakoj tokom 20. veka.
Kasnije je usavren u Holandiji i drugim
evropskim zemljama, pa se zato danas
najee naziva novi evropski stil. Ovaj
stil se obino primenjuje na velike zasade,
a naroito je pogodan za javne zelene po-
vrine, mada nema razloga da se njegova
osnovna naela ne primenjuju i u manjim
batama.
Stvaranje izgleda
Naela naturalistikog saenja mogu
lako da se shvate jer su zasnovana na logi-
ci zdravog razuma. Biljke se biraju tako da
odgovaraju prirodnom stanitu. Za razliku
vodite rauna o ivotnoj sredini
Stil zasada u velikoj meri diktiraju lokaci-
ja bate i vrsta zemljita. Biljkama kojima
je potrebno vie vlage, kao to su krabu-
ljaa, perunika i paprat, mora se obezbe-
diti odgovarajua vlanost da bi napredo-
vale i izgledale kao da su kod kue. Kad
se osue i dobiju smeu boju, mnoge
biljke, naroito trave, ispunjavaju zimsku
batu nezaboravnom lepotom.
BATENSKO CVEE
od tradicionalnih rubova (ivica) u kojima
se biljke grupiu samo po estetskim meri-
lima, cilj naturalistikog pristupa je da se
stvore zajednice biljaka kojima nee biti
potrebno odravanje, nego samo nadgle-
danje. Takve zajednice razvijaju se i na-
preduju. Biljne vrste mogu da se sele, a
njihov broj se poveava ili smanjuje u za-
visnosti od promena okolnosti, ba kao da
su u prirodnom okruenju.
Potraite biljke koje odgovaraju staniti-
ma i zasadite ih onako kako je priroda
odredila.
Iz viegodinjeg prekrivaa zemljita
rastu viegodinje i lukoviaste biljke i tra-
ve, zasaene u nizovima, gomilama ili po-
jedinano. Biljke se kategorizuju po vrsti
stanita, bez obzira na njihovo geografsko
poreklo. Zavisno od toga da li potiu iz u-
me, livade, kamenjara, sa oboda vodene
povrine ili iz vode, bie zasaene u odgo-
varajui deo bate.
tavie, prouavanjem rasta biljke u pri-
rodi, mogue je stvoriti iste uslove za rast
u bati. Izvesne vrste, kao to je divizma,
razmnoavaju se izbacivanjem semena da-
lje od biljke. Druge, kao to su zvezdan i
kostri, imaju iroko korenje i najbolje ih je
saditi u nizovima ili gomilama. Oponaa-
njem prirodnih uslova za umnoavanje u
bati, postii e se znatno prirodniji utisak
nego kad se viegodinje biljke sade u
gomilama na tradicionalan nain. Kona-
no, da bi se suzbio korov, zemljite treba
prekriti (kao to je sluaj u prirodi) trajnim
prekrivaem kao to je ljunak ili lomljeni
kamen, ili biljkama za prekrivanje zemlji-
ta. Za naturalistiki utisak, poeljno je da
zasadite gue nizove jedne ili vie izme-
anih vrsta, ponavljajui kljune biljke.
Smanjivanje koliine rada
Naturalistiki stil zasada ne zavisi od re-
dovnog odravanja. Poetnom pripremom
zemljite e biti osloboeno od viegodi-
njih korova. Ako se biljke pravilno odabe-
163
ru, tako da odgovaraju mestu, nema po-
trebe da se zemljite obogauje ili ubri.
Prekrivanjem zemljita koliina korova
smanjuje se na najmanju moguu meru u
periodu kad se biljke uvrste. Poto biljke
ne dobijaju ubrivo, hranljive sastojke iz
prekrivaa zemljita ili dodatnu vodu, kom-
paktnije su i jae, te im nisu potrebne prit-
ke. Ne raunajui selektivno uklanjanje
uvelih cvetova, biljke treba orezivati samo
jednom godinje, krajem zime. Mnoge vrs-
te imaju privlane semene glavice koje
preko zime postaju dom za korisne insek-
te. Mraz istie njihove strukturne crte, a
snene kape koje se na njima formiraju
stvaraju prijatan utisak u zimskoj bati.
Potrebno je da nadgledate napredak
bujnijih biljaka i onih koje se same raseja-
vaju u veim koliinama. Po potrebi ih pro-
reujte, da ne bi potpuno zauzele batu.
PRivlane jeSenje i zimSke
SilUete
- Allium cristophii, A. sphaerocephalon
- Zvezdan
- Calamagrostis x acutiflora Karl
Foerster *, C. brachytricha *
- Eremurus robustus
- Foeniculum vulgare Purpureum
(komora)
- Oman
- Iris sibirica sorte
- Miscanthus sinensis sorte*
- Molinia caerulea sorte*
- Oenothera sorte
- Phlomis russeliana
- Rudbeckia fulgida var. sullwantii
Goldsturm
- Sedum Herbstrreude, S. spectabile
sorte, S. telephium Matrona
- Kostri
- Stipa arundinacea *,
S. calamagrostis *, S. gigantea *,
S. tenuissima *
- Hajduka trava
* trava
164
PlaniRanje leja i RUBOva
(iviCa)
Za koji god stil zasada da se odluite,
vano je da ga prilagodite prostoru. Du-
gake ili duboke leje i rubove koji se gle-
daju izdaleka treba zasaivati upadljivim,
velikim gomilama, tako da se vrsta jasno
raspoznaje, ak i s velike daljine. Ako se to
ne uini, raspored e izgledati haotino,
kao male mrlje boja koje se pretapaju jed-
na u drugu. Mali zasadi na ogranienom
prostoru posmatraju se izbliza, pa ih treba
saditi u skladu s tim. Da biste postigli opti-
malnu raznovrsnost, zasadite po nekoliko
biljaka od to vie vrsta.
Najpraktinija su mesta na kojima nema
senke od drvea ili visokih zgrada, jer na
njima biljke dobijaju maksimalnu koliinu
suneve svetlosti tokom dana, kako leti,
tako i zimi. ive ograde su tamnozelena
pozadina za cvee, a zidovi i ograde pot-
pora za penjaice. Takoe, oni stvaraju
topliju mikroklimu to osetljivijim biljkama
koje bi se obino svrstale u grupu poluot-
pornih (na primer, Melianthus major ili eg-
zotinije vrste mleike) omoguuje da pre-
zime bez dodatne zatite. Takoe, zaklo-
njeni delovi bate smanjuju potrebu za
postavljanjem pritki za visoke vrste viego-
dinjih biljaka kao to je delfinijum.
Biljke koje se istiu
Da biste izbegli da leja izgleda prenatr-
pano, ponovite jednu ili dve vrste prepoz-
natljivih istaknutih biljaka na redovnim
razmacima. Za to su naroito pogodne bilj-
ke s krupnim ili uspravnim listovima ili
upadljivim, dugotrajnim cvetovima. ed-
njak, trave i dnevni ljiljan (Hemerocallis)
dobri su primeri za to. Takve biljke daju
raznolikost izgledu bate, a njihovim pona-
vljanjem svi delovi se spajaju u celinu.
Paljivo odabrane biljke koje se istiu - na
primer, trave ili hoste - mogu da stoje i
same, stvarajui sredinju taku u zasadi-
ma u malim lejama ili u dobro odabranoj
saksiji.
ORGANSKA BATA
Cvee za branje
ak i u najmanjoj bati, moe se uzga-
jati cvee koje e se brati. Neke vrste, kao
to je ljiljan, ispunjavaju celu kuu miri-
som. Potoarka, neven, dnevni ljiljan (He-
merocallis) i ljubiica su jestivi i odlini su
za ukraavanje salata (za jo vrsta jestivog
cvea videti str. 336). Mnoge vrste cvea
za branje koje su u prodaji proizvode se uz
upotrebu pesticida. Postoji irok izbor vrs-
ta koje moete da gajite organski, da biste
dobili sopstveno cvee za vaze, koje moe-
te da koristite svee ili sueno.
Saenje jednogodinjih i ukrasnih
biljaka
Neki batovani vole da imaju posebne
leje za ukrasne biljke, ali sa ekoloke take
gledita njih je najbolje izmeati s drugim
vrstama, ak i u povrtnjaku. Osim to ba-
tu ispunjavaju bojama, njihovo cvee pri-
Cvee za vaze
Viegodinje
- Acanthus mollis i A. spinosus, Anaphalis
triplinervis,* rimska kamilica, kresnica,
zvezdan, Bergenia cordifolia, Centaurea
dealbata,* kandilica, dikino oko, Diant-
hus (karavilje), jasenak, Doronicum ori-
entale, glavo,* kotrljan,* Gypsophila
paniculata,* naprstak, oman, Helianthus
(suncokret batenski), hojhera, hosta,
Lathyrus latifolius, Liatris spicata, Limoni-
um platyphyllum, lanilist, srebrno cvee
(Lunaria annua),* rumenika, metvulja,
bour, mak: Papaver nudicaule aure,*
floks, zevalica, pupavica, alfija, udovii-
ca, Trollius europaeus, kala
Lukovice i krtole
Agapant, luk,* alstroemerija, krokosmija,
georgina, Dierama pulcherrimum, Galto-
nia candicans, ljiljan, narcis, Schizostylis
coccinea
Trave
Pampas trava,* metluica,* kovilje*
* pogodno za suenje
vlai korisne insekte kao to su osolike
muve i mreokrilci koji se hrane tetoina-
ma. Kratkotrajne biljke kao to su spome-
nak, razliak (Centaurea cyanus) i eolcija
(Eschscholtzia) savrene su za popunjava-
nje praznina oko novozasaenih viegodi-
njih biljaka, drvea i bunja.
Pripremanje plana sadnje
Pripremite plan u razmeri dela bate koji
nameravate da zasadite. Po istoj razmeri
isecite krugove od papira koji e predstav-
ljati oekivano irenje svake biljke, da
biste znali koliko biljaka moe da stane na
planiranu povrinu. Prvo rasporedite klju-
ne biljke, bunove i rue, zatim krupnije
viegodinje biljke koje su esto kasne let-
nje, postepeno rasporeujui manje biljke
blie prednjem delu bate.
izbegavajte praznine
Viegodinje i lukoviaste biljke umskog
porekla kojima prija senka, kao to su lju-
biica (Viola odorata) i medunika (Pulmo-
naria) rasporedite blizu osnove listopadnih
bunova na zadnjem kraju ruba. Mnoge
vrste koje cvetaju poetkom prolea, kao
to su Doronicum orientale i lukovice, uve-
nu znatno pre poetka leta. Iako e vas
njihova mala veliina i rano cvetanje do-
vesti u iskuenje da ih rasporedite blizu
prednjeg dela, na taj nain ete ostvariti
prazninu na tom mestu tokom ostatka go-
dine. Ako ih rasporedite malo dalje ka zad-
njem delu, vie biljke e izrasti ispred njih,
popunjavajui praznine i skrivajui uvelo
lie. Isto vai i za orijentalni mak. Kad
zavri cvetanje poetkom leta, on potpuno
uvene. Pored njega rasporedite biljke koje
se ire, a cvetaju sredinom leta, kao to je
lajer cvee, koje e popuniti prazninu ko-
ja ostaje iza maka. Ne zaboravite da vam
je cilj da imate ravnomerno rasporeene
boje i zanimljiv izgled tokom cele godine.
Koristite biljke koje se gaje zbog lia da
dopunite cvee.
Domai zadatak
Kad se suoite sa izborom izmeu vie
sorti, postoji nekoliko kriterijuma koji e
vam pomoi da se odluite. Polazni su
otpornost i odrivost na konkretnom zem-
ljitu. Vanu ulogu ima i boja. Razmatranje
vremena i duine cvetanja omoguie vam
da u bati imate boje u periodima kad se
malo ta dogaa.Visina biljaka zavisi od
toga na koji nain elite da se one uklapa-
ju sa susednim. Ako visina nije vana, op-
redelite se za niske biljke kojima nee biti
potrebne pritke (oslonac).
Otpornost na bolesti je jo jedan vaan
faktor u svakoj bati, a kamoli u organskoj.
Neke vrste su podlonije bolestima kao to
su pepelnica ili ra. Uzgajivai su se godi-
nama trudili da proizvedu otpornije sorte.
Ako niste sigurni, odaberite starije, dobro
poznate sorte koje su dokazale svoju vred-
nost. Privlanost biljaka za divlje ivotinje
takoe je vana u organskoj bati. Odabe-
rite biljke koje raaju jestivo seme ili bobi-
ce jer mogu da se koriste kao materijal za
gnezda i pogodne su za sklonite (videti
str. 189-197).
Poboljavanje postojeih rubova
(ivica)
U mnogim batenskim rubovima tokom
godina nagomila se vie zanimljivih bilja-
ka. Uspomene na bate koje su poseiva-
ne i pokloni od prijatelja i rodbine smeta-
ju se na pogodna mesta, a malo panje se
posveuje susednim biljkama. Najbolje na-
mere da se one kasnije premeste na bolje
poloaje, brzo padaju u zaborav. Ishod je
esto neusklaena zbirka biljaka nepove-
zanih po boji ili teksturi, i nekontrolisano
cvetanje tokom godinjih doba. Dobro je
da razmislite o potpunom reorganizovanju
takve zbirke.
Za vreme sezone napravite spisak bilja-
ka, beleei im visinu, boju i period kad su
najzanimljivije. Procenite spisak kako biste
utvrdili u kojim godinjim dobima ima naj-
manje zanimljivosti, i potraite biljke koje
166 ORGANSKA BATA
BATENSKO CVEE
e popuniti te periode. Mnoge bate izgle-
daju fantastino od poetka do sredine
leta, posle ega postepeno blede kako
dolazi jesen. Postoje mnoge prelepe vie-
godinje biljke, naroito iz porodice belih
rada - glavoika (Compositae ili Astera-
ceae) koje imaju izvanredne boje krajem
leta i u jesen. Oman, suncokret, pupavica
i ehinacea su samo neke od njih.
Da biste izbegli da od kraja jeseni do
poetka prolea gledate samo u uredno
poseene stabljike, zasadite viegodinje i
lukoviaste biljke koje cvetaju poetkom
prolea (videti Izbegavajte praznine, pret-
hodna strana), kao i neke zimzelene vie-
godinje biljke (vidi spisak na str. 169) ili
one koje posle cvetanja imaju privlane
tRaDiCiOnalni meOviti RUB (iviCa)
Na ovom planu (str. 166) prikazan je tradicionalni rub bate, okrenut ka jugoistoku, s drve-
nom ogradom iza sebe. Penjaice prekrivaju ogradu, a nekoliko drvenastih biljaka oznaava
trajnu granicu. Viegodinje biljke zasaene su u nizovima. Lukoviaste biljke treba saditi u
pozadini, poto cvetaju dok su viegodinje biljke jo niske, tako da e uvelo lie lukovica
biti sakriveno kad u prolee trajnice ponu da rastu.
KLJU ZA ZASAENE BILJKE
Penjaice / zidno bunje
1. Ceanothus x delileanus gloar de Versaj
2. Chaenomeles speciosa Nivalis
3. Clematis armandii cvet jabuke
4. Clematis aurni biser
5. Rosa Maigold
6. Schizophragma integrifolium
bunje
7. Artemisia zamak Povis
8. Caryopteris x clandonensis nebeskopla-
va x 2
9. Perovskia atriplicifolia plavi toranj
10. Rosmarinus offidnalis
11. Salvia officinalis Purpurascens
viegodinje biljke
12. Alchemilla mollis x 4
13. Agapanthus campanulatus x 3
14. Aster pringlei Monte Kasino
15. Campanula lactiflora Priardov varije-
tet x 3
16. Coreopsis verticillata x 5
17. Doronicum orientale x 3
167
zrele cvasti. Ptice vole seme, a insekti se
preko zime naseljavaju u upljim stabljika-
ma i semenim aurama. I najmanji mraz
pretvorie batu u arobni zimski pejza
(videti Privlane jesenje i zimske siluete,
str. 163).
Poto ste nacrtali plan, preite na posao.
Tokom jeseni, zime i poetkom prolea,
bavite se postojeim biljkama. Kad zem-
ljite nije previe vlano i nema mraza, iz-
vadite biljke koje treba da budu premete-
ne ili podeljene. Privremeno ih smestite u
plitki rov, prekrijte vlanim prekrivaem ili
stavite u trap, ako ete ih uskoro presadi-
ti. Budite strogi i odbacite sve biljke koje
nisu lepo napredovale ili vam se jednos-
tavno ne sviaju. Iskoristite priliku da isko-
18. Echinacea purpurea beli labud x 4
19. Geranium x magnificum x 2
20. Helenium komad putera x 3
21. Helianthus kraljica limuna
22. Hemerocallis citrina x 5
23. Nepeta racemosa Vokerova niska x 2
24. Papaver orientale crno i belo
25. Pulmonaria saccharata gospoa Mun x
3
26. Rudbeckia fulgida Goldsturm x 7
27. Salvia x sylvestris majska no x 4
28. Sedum jesenja radost x 3
lukoviaste biljke
29. Allium cristophii x 20
30. Cyclamen hederifolium x 6
31. Muscari azureum x 50
32. Narcissus tet-a-tet x 50
33. Scilla siberica x 100
elementi projekta
A Gomila komposta
B iva ograda od bukve
C Terasa
D Ivica travnjaka od cigle
E Travnjak
168 ORGANSKA BATA
BATENSKO CVEE 169

pate i sav viegodinji korov. Pre presai-

vanja, podelite kronje biljaka koje ste od-
luili da zadrite (videti str. 175); tako ete
ih podmladiti, a dobiete jo primeraka
iste vrste.
zimska ljupkost
Neke vrste viegodinjih biljaka, kao ed-
njak, veoma lepo se sue, stvarajui priv-
lane siluete koje ostaju do duboko u zi-
mu.

zimzelene viegODinje Biljke i tRave

- Acanthus mollis, A. spinosus - Geranium x cantabrigiense,
- Achillea zlatna za krunisanje, G. macrorrhizum
A. meseina, A. Taygetea - Helktotrichon sempervirens
- Agava - Kukurek
- Ajuga reptans - Hojhera
- Anihemis punctata podv. cupaniana - x Heucherella
- Anthemis tinctoria - Iris foetidissima
- Armeria maritima - Kniphofia (tritoma - krupnije sorte)
- Artemisias (mnoge vrste) - Lamium galeobdoloii, L. maculatum
- Asarum europaeum - Limonium platyphyllum
- Bergenija - Liriope muscari
- Campanula latiloba, C. persicifolia - Luzula sylvatica
- Carex pendula - Sisyrinchium striatum
- Cerastium tomentosum - Stachys byzantina
- Dianthus (karavilje - karanfili) - Stipa arundincea, S. gigantea
- Dierama pulcherrimum - Tellima grandiflora
- Doronkum orientale - Verbascum olympicum, V. phoeniceum
- Epimediums (mnoge vrste) - Veronica gentianoides Variegata
- Eryngiums (neke vrste) - Viola riviniana grupa Purpurea
- Euphorbia amygdaloidts var. (sin. V. labradorica)
robbiae, E. characias, E. x martinii

PlaniRajte SUvO, OSUnanO meStO

Plan zasada na slici na str. 168, nadahnut naturalistikim pokretom, pogodan je za suv, osun-
an prednji deo dvorita. Za njegovo odravanje nije potrebno mnogo truda, a ispunjava
batu zanimljivim izgledom tokom cele godine. Niske, drvenaste biljke, kao to su lavanda,
blagovan i titrica (Santolina) daju zasadu trajnu strukturu. Kljune biljke, kao to su komo-
ra, trave i kotrljan, doprinose zanimljivosti izgleda koji se menja s godinjim dobima. Celu
povrinu treba prekriti propusnom pejzanom tkaninom pre, a ljunkom posle saenja.
KLJU ZA KORIENE BILJKE 7. Hyssopus officinalis x 7
1. Aurinia saxatilis x 3 8. Lavandula angustifolia Hidcote x 12
2. Crocosmia x crocosmiijlora Solfatare x 9. Lavandula x intermedia holandska grupa
39 x 14
3. Eryngium alpinum x 11 10. Molinia caerulea podv. arundinacea
4. Eryngium variifolium x 14 Vindspil x 4
5. Euphorbia characias podv. wulfenii x 4 11. Santolina chamaecyparissus x 33
6. Foeniculum vulgare Purpureum x 2 12. Sisyrinchium striatum x 17
13. Thymus serpyllum x 18
170
RaSPOReD BOja
Opaanje i korienje boja veoma su li-
ni. Ono to neko vidi kao tamnoplavu, dru-
gom izgleda kao tamnozelena. Neko voli
ruiastu, dok je neko drugi ne voli, a voli
narandastu. Vi provodite najvie vremena
u svojoj bati, pa zato izaberite kombinaci-
ju boja koja vama odgovara. Iako je stva-
ranje zasada po odreenom rasporedu bo-
ja veliki izazov, jednako zadovoljavajue
iskustvo je da jednostavno sledite raspo-
red boja koji diktira promena godinjih
doba.
teorije boja i njihova primena
Kad se bela svetlost propusti kroz priz-
mu, ona se razlama (razlae ili prelama!)
na dugin spektar boja - crvenu, naranda-
stu, utu, zelenu, plavu, indigo i ljubiastu.
Sa izuzetkom indiga, isti spektar boja mo-
e da se dobije kombinacijama osnovnih
boja, ute, crvene i plave. uta i crvena
daju narandastu, crvena i plava proizvode
ljubiaste i smee nijanse, a plava i uta
stvaraju zelenu boju. Ove boje, kad se
poreaju, formiraju krug boja. Sve teori-
je boja zasnivaju se na ovom konceptu.
Suprotstavljene boje (kontrastne
boje)
Koristei boje koje se nalaze na suprot-
nim stranama kruga, mogu da se dobiju
sledee kombinacije: crvena i zelena, pla-
va i narandasta ili uta i ljubiasta. U ba-
tama se ove kombinacije najee svode
na utu i ljubiastu i plavu i narandastu.
Njihov efekat je upadljiv i ivopisan kad se
koriste jake, a suprotan ako se koriste pas-
telne nijanse.
Od presudnog znaaja je prava srazme-
ra ovih meavina. Iako je divna boja za
cvee, plava odbija vrlo malo svetlosti i za-
to treba da se koristi u kombinaciji s vie
svetlonarandastih tonova, da bi se posti-
gao dobar kontrast. Takoe, tamnoljubia-
sta je jaka boja, ali e najvie doi do izra-
ORGANSKA BATA
aja samo ako se okrui s dvostruko vie
osveavajue ute.
Susedne boje
Suptilniji aranman postie se korie-
njem suseda na krugu boja. uta, naran-
dasta i crvena poznate su kao tople, a ru-
iasta, ljubiasta, plava i ruiasto-ljubi-
asta kao hladne boje. Mnogi batovani
klone se toplih boja, birajui meke pastel-
ne tonove iz hladnog spektra. Tople boje
osvetljavaju prostor po tmurnom vreme-
nu, unosei u sunce batu kad vreme nije
lepo. Kad koristite crvenu i utu, vano je
da im dodate nijanse koje su izmeu njih -
od svetlo do tamnoute, preko narandas-
te do tamnocrvene - i da taj spektar repro-
dukujete kroz cvee i lie u bati gde god
je mogue. Ako to ne uinite, stvoriete
jak kontrast, jer e u ukupnom utisku ne-
dostajati boje koje povezuju dve osnovne.
Ishod je slian kao kad biste sobu uredili
samo sa crnom i belom bojom. Sivi tonovi
bi uneli harmoniju u prostor, otklanjajui
jaku suprotnost.
kakO Se BOje menjajU S
gODinjim DOBima
Prolee poinje gomilama svetlozelene.
Do poetka leta sve i dalje izgleda svee,
s belom, svetloruiastom, plavom i crve-
nom bojom koje dominiraju scenom.
Kako leto odmie, a vrelina treperi na
horizontu, vreme je za tople nijanse ute,
barunastocrvene i mrkonarandaste
tonove. Do dolaska jeseni izbledele boje
zvezdana i hrizantema najavljuju da se
godina blii kraju.
Tokom cele godine, ni u jednom periodu
ne treba potcenjivati znaaj zelene boje.
Zimzelene biljke daju bati neophodnu
strukturu zimi, a za vreme sezone rasta,
promenljivo zelenilo je savrena pozadina
za viebojno cvee. Korienjem mnogih
nijansi lia moe da se stvori prava tapi-
serija boja, kako upadljivih, tako i suptil-
nih.
BATENSKO CVEE
jednobojni zasadi
Jednobojni zasad moe da bude veoma
uzbudljiv ako se naini kako treba, ali i da
deluje bezlino ako se ne uskladi paljivo.
Tajna korienja jedne boje je u tome da
se i za lie i za cvee koristi to vie nijan-
si, kako bi se stvorila neophodna raznovrs-
nost i kontrast. Na primer, ako sadite batu
u beloj boji, koristite lie srebrne, sive i
plave boje, kao i zeleno, u bledim, sred-
njim i tamnim nijansama. Osim isto bele,
ukljuite u zasad i kremkasto i zeleno
oseneno cvee, kao i belo s plavim, rui-
astim, ljubiastim ili utim prelivom. Vari-
jacije boja, u kombinaciji sa zanimljivim
oblikom lia, ispunjavaju batu raznovrs-
nou i pitomou koje je ine zanimljivom
i uzbudljivom.
Sve boje osim jedne
Iako je mogue napraviti razliit raspo-
red boja za svako godinje doba, ipak je to
teko uskladiti, naroito na prelazu izmeu
njih. Zavisno od vremenskih uslova, neke
biljke procvetavaju ranije nego inae, to
remeti paljivo isplaniranu smenu boja.
Ljubiteljima biljaka naroito teko moe da
bude da se striktno pridravaju rasporeda
boja u malim batama. Moda vam se do-
padaju hladne boje, pa elite da koristite
plavu, ruiastu i ljubiastu, a istovremeno
ste slabi prema orijentalnom maku, koji
ima ogromne, plamenocrvene cvetove. Po-
kuajte da izostavite jednu boju iz spektra,
stvarajui raspored od svih ostalih. Boje
koje su nezgodne za meanje su naran-
dasta i ruiasta - uvene svaalice. Ako
uklonite nijanse ruiaste i crvenkastorui-
aste, ostaju vam plava, ljubiasta, uta,
narandasta i crvena. Uklanjanjem naran-
Plava koja se slae
Metalnoplava boja kotrljana unosi harmo-
niju u zasad s hladnim, prelivajuim bo-
jama ili ivahan kontrast, ako se smesti
izmeu narandaste i crvene boje.
171
daste i narandastocrvene ostaju vam
plava, ljubiasta, uta i ruiasta.
SaDnja i nega BatenSkOg
Cvea
Kad sadite novu leju ili rub s viegodi-
njim biljkama, najvanije je da ponete od
istog zemljita, bez viegodinjeg korova.
Ako je taj deo bate prethodno bio trav-
njak, poupajte busene i ukopajte ih u ze-
mlju. Ako imate vremena, posejte zeleni-
no ubrivo (videti str. 55-57) jednu sezonu
pre sadnje, da biste popravili kvalitet zem-
ljita.
Za tradicionalne rubove (ivice) s viego-
dinjim biljkama, dodajte u zemlju organ-
ski obogaiva srednje do visoke klase
plodnosti, kao to je kompost ili dobro
zgorelo ubrivo u fazi obrade zemljita - ili
ga rairite po povrini pre kopanja. Ako je
zemljite posno, moete da dodate i ubri-
vo opte namene kao to je kaa od lucer-
ke, koje e pomoi uvrivanju i rastu bi-
ljaka. Trave i lukovice bolje uspevaju na
manje plodnom zemljitu, zato pre sadnje
dodajte obogaiva niske do srednje klase
plodnosti ili nemojte dodavati nikakav obo-
gaiva zemljita. Ako ste planirali natura-
listiki stil bate s viegodinjim biljkama
koje ste odabrali tako da odgovaraju pos-
tojeem zemljitu, ne treba dodavati ni-
kakve obogaivae.
Jednogodinjim biljkama potrebno je ze-
mljite koje zadrava vlagu, a ne prija im
visok sadraj azota, jer on podstie rast
listova umesto cvetova.
kupovina biljaka
Veina vrsta zeljastih biljaka presauje
se na mesta na kojima e ostati do kraja
ivotnog ciklusa; otporne (i neke poluot-
Prelepe lukovice
Lukoviaste biljke kao to je Allium gi-
ganteum godinama ispunjavaju batu
bojom, a ne zahtevaju mnogo nege.
172
porne) vrste mogu da se seju direktno u
zemlju.
Bilo da su kuno gajene ili kupljene, sa-
dite bujne, zdrave primerke koji e imati
poetnu prednost. Organski proizvedene
biljke i lukovice mogu da se nau, ali i da-
lje nisu u irokoj ponudi.
Danas vrlo malo rasadnika prodaje vie-
godinje biljke s golim korenom, mada je
takav nain prihvatljiviji i sa ekonomske i
sa ekoloke take gledita. Kad kupujete
biljke gajene u saksijama, one koje su u
manjim, obino su isplativiji izbor. Viego-
dinje biljke u saksiji mogu i da se podele
pre presaivanja, ime dobijate vie bilja-
ka za cenu jedne.
Neke osetljive viegodinje biljke, kao
to su F1 hibridi geranijuma i nedirka, mo-
gu da se gaje iz semena, ali veina ih se
razmnoava vegetativnim putem (videti
str. 103-105). Ako je leja ili rub na svetlom
mestu koje ne zahvata mraz, kupite poet-
kom prolea sadnice i gajite ih u zatvore-
nom prostoru dok ne porastu dovoljno da
moete da ih presadite napolje. Kad kupu-
jete jednogodinje biljke kao to je lobeli-
ja, izaberite mlade primerke koji nisu pre-
rasli saksiju ili pliticu. Kad se rast korenja
ogranii u saksiji, biljke esto poinju da
cvetaju pre nego to potpuno izrastu.
Poinjanje od semena
Poinjanje od semena je isplativ nain
da dobijete veliku koliinu biljaka, naroito
jednogodinjih za leje, a istovremeno vam
osigurava da su proizvedene organski. Ve-
ina otpornih i mnoge poluotporne jedno-
godinje biljke, naroito one s krupnim se-
menom, kao to su kadifica (Tagetes) i po-
toarka, jeftine su i lako se gaje iz seme-
na. Ako sami gajite biljke, imaete priliku
da isprobate neke neobinije vrste jedno-
godinjih biljaka, kao to su Trachymene
coerulea i petunija sa zelenim cvetovima
(Nicotiana lansdorffii).
Viegodinjim biljkama koje se gaje iz
semena treba godinu ili dve da dostignu
veliinu koja im je potrebna da procvetaju.
Gajenje iz semena uglavnom je ogranie-
ORGANSKA BATA
no na iste vrste; ako se seju sorte, naj-
ee se ne dobijaju primerci koji su iden-
tini biljkama-roditeljima. Neke vrste vie-
godinjih biljaka, kao to je kandilica, lako
se same rasejavaju. Boja cvetova ponekad
nema veze s biljkom-roditeljem, ali to nije
nuno loe.
Na veini pakovanja semena postoji
uputstvo koje preporuuje odgovarajui
period za sejanje jednogodinjih biljaka,
ali e vam se isplatiti da eksperimentiete
s kasnijim sejanjem, jer tako moete da
popunite praznine koje ostaju posle cveta-
nja ranih viegodinjih i lukoviastih bilja-
ka. Zanimljiv izgled krajem prolea ili po-
etkom leta moe da se postigne jesenjim
sejanjem otpornih jednogodinjih biljaka
kao to je makov brk (Nigella), koje mogu
da se seju direktno, ili da se uzgajaju u
vieelijskim pliticama i presade kasnije,
kad se zemljite raskri.
Mnoge otporne jednogodinje biljke, kao
to su neven, Phacelia tanacetifolia (face-
lija) i Limnanthes douglasii, same se rase-
javaju. Takve biljke su uglavnom jae i ra-
nije cvetaju nego kad ih vi posejete. Ne-
eljene ponike moete jednostavno da uk-
lonite motikom ili presadite na mesto koje
vam vie odgovara.
Priviknite mlade biljke na otrije uslove
znatno pre presaivanja. Ako je potrebno,
zatitite ih od pueva i kasnih mrazeva.
Saenje viegodinjih biljaka i
trava
Sadnice s golim korenom mogu da se
nabave samo u odreeno doba godine, ali
mladice gajene u saksijama mogu da se
zasade u bilo kom periodu. Pre saenja,
dobro nakvasite biljku u kofi vode, tako da
zemlja u saksiji postane potpuno mokra.
Iskopajte rupu koja e biti dovoljno velika
da u nju stane zemlja oko korena, rastre-
site zemlju na dnu kako biste olakali kore-
nju da prodre u dublje slojeve. Uvrstite
biljke posle saenja i zalijte ih ak i ako je
zemlja vlana. Time ete ukloniti depove
vazduha i obezbediti korenju bolji kontakt
sa zemljitem.
BATENSKO CVEE
Saenje lukoviastih biljaka
Lukovicama prija ocedito zemljite boga-
to humusom. Ako se brinete da li je zem-
ljite previe vlano ili prejako, dodajte mu
otrog peska ili stavite ljunak ili krupan
pesak na dno rupe za saenje. U naelu,
sadite lukovice na dubini koja je dvostruko
vea od njihovog prenika.
Izbegavajte saenje lukovica na pred-
njem kraju leje ili ruba. Njihovo uvelo lie
nije lep prizor, a veoma je vano da osta-
vite lie da uvene prirodnim putem, to
se dogaa otprilike 6 sedmica posle cveta-
nja, umesto da ga odsecate ili vezujete u
vor.
Lukovice se obino sade kad su u fazi
mirovanja. Samo vrlo male lukovice, kao
to su visibaba i crvljivaa, treba presai-
vati dok su jo u listu, neposredno posle
cvetanja, jer veoma lako venu. Ako mora-
te da ih sadite kao suve lukovice, natopite
ih u mlakoj vodi 24 asa pre saenja. Za
zanimljiv izgled u prolee, lukovice morate
zasaditi ujesen; one koje cvetaju u leto i
jesen sadite u prolee.
zalivanje biljaka
Kad god je mogue, birajte biljke koje
odgovaraju vrsti zemljita kako biste sma-
njili potrebu za zalivanjem. Dobro pripre-
mite zemljite pre saenja, rastresajui
OtPORne jeDnOgODinje Biljke
kOje Se lakO RaSejavajU
Mnoge otporne jednogodinje biljke se
lako rasejavaju i produavaju svoju vrstu
iz godine u godinu. U njih se ubrajaju
mak, neven, potoarka, lanilist i makov
brk, ije paperjasto lie ukraava krajem
leta leju koju ine Salvia patens kejm-
brisko plava i gorua ljubav. Ove mladi-
ce, koje su nastale samorasejavanjem bi-
ljaka koje cvetaju leti, preivee zimu i
naredne godine procvetati ranije. Moda
e biti potrebno da ih proredite.
173
Razlozi za prekrivanje zemljita
Posle saenja, prekrijte zemljite. Dublji
sloj pomae u zadravanju vlage i u suz-
bijanju korova. Odaberite prekriva zem-
ljita koji se po stilu slae sa zasadom.
sve zbijene delove kako biste podstakli
ukorenjivanje. Ako je izvodljivo, poveajte
kapacitet zemljita za zadravanje vode
dodavanjem kabastih organskih obogai-
vaa (videti str. 41-42) pre saenja i drite
zemljite prekrivenim posle saenja (vide-
ti str. 174). Ako je potrebno zalivanje, na-
topite zemljite temeljno, nemojte samo
da ga nakvasite. Da biste smanjili ispara-
vanje, zalivajte rano ujutro. Takoe, moe-
te da zalivate i uvee, iako tako poveava-
te rizik od napada pueva.
viegODinje Biljke kOje SU
OtPORne na zeeve
- Aconitum (jedi)
- Astilba
- Campanula lactiflorae, C. latifolia
- Cortaderia (pampas trava)*
- Crinum
- Krokosmija
- Naprstak (Digitalis)
- Epimedium
- Mleika (*)
- Otporni geranijumi (*)
- Helianthus (suncokret)
- Hosta
- Hypericum (*)
- Perunika
- Tritoma (Kniphofia)
- Leucojum
- Melissa
- Nepeta (maja metvica)
- Bour
- Mak (*)
- Veratrum
- Vinca (zimzelen) *
* zimzelene
(*) neke vrste su zimzelene
174
Pritke za viegodinje biljke
Cvetovima viih vrsta viegodinjih bilja-
ka, kao to je delfinijum, potrebna je pot-
pora (oslonac) da bi se zatitili od vetra i
da ne bi padali preko svojih suseda. Velika
koliina hranljivih sastojaka i vode podsti-
e rast u visinu i smanjuje otpornost, zbog
ega su biljkama potrebne pritke. Ta po-
treba moe da se smanji izborom niih,
stamenijih varijeteta i sorti ili, u sluaju
boura, biljaka s lakim, pojedinanim cve-
tovima.
Viegodinje biljke se po tradiciji podupi-
ru pritkama od grana bunova koje se po-
badaju u zemlju kad biljke ponu da niu.
One su vrsta i neupadljiva potpora, a na
kraju sezone mogu da se uklone i kompos-
tiraju. Zabodite grane u zemlju oko osno-
ve biljke i presavijte ih na taki koja je na
dve treine visine, stvarajui gustu mreu
grana koje podupiru stabljiku dok raste
kroz njih. U veini bata sasvim dovoljna
koliina pritki moe da se dobije od orezi-
vanja krajem zime i u prolee. Drugi nain
podupiranja jeste da biljku okruite tapo-
vima bambusa, a potom izmeu njih isple-
tete mreu od batenskog kanapa.
U prodaji je i irok spektar industrijski
proizvedenih pritki. U one koje se brzo i
lako postavljaju ubrajaju se galvanizovani
metalni ili plastini krugovi s mreom ili
plastificarana ica u obliku slova L, s kuki-
cama za povezivanje. Ovakva vrsta potpo-
re odgovara viegodinjim biljkama koje
rastu u grupama, kao to su oman, floks i
hrizantema. Vee gomile koje se naginju
na jednu stranu i prete da polegnu po ze-
mljitu, mogu lako da se podupru pritkama
od metalnih tapova savijenim u polukrug.
Nekim izrazito visokim biljkama, kao to
je delfinijum, potrebne su pojedinane
pritke. Svaka stabljika treba da ima svoju
pritku, koja je podupire veim delom visi-
ne.
Uvek koristite prirodne materijale za ve-
zivanje biljaka za pritke. Oni e manje ste-
zati biljke, a mogu da se kompostiraju pos-
le upotrebe, u kontejneru ili na gomili. Da
ORGANSKA BATA
biste izbegli povrede oiju vrhovima pritki,
zatite ih kapicama koje moete da kupite
ili sami napravite.
Prekrivanje i ishrana zemljita
Ne bi trebalo dodatno da hranite jedno-
godinje i dvogodinje biljke. U odravanju
vlage u zemljitu pomoi e vam kratko-
trajni prekrivai kao to su kompost od li-
a ili sitno seckana kora od drveta. Za jed-
nogodinje zasade pogodne su i ljuske od
kokosa, ali ih zbog velike hranljive vred-
nosti ne treba koristiti na plodnom zemlji-
tu.
Mnogo iri spektar prekrivaa moe da
se koristi za viegodinje biljke, zbog zadr-
avanja vlage, suzbijanja korova i ishrane
zemljita (videti str. 74-77). Izaberite one
koji odgovaraju zasadu. Na primer, ljunak
odgovara suvoj leji u prerijskom stilu, a
kora od drveta ili kompost od lia um-
skom stilu bate. Uvek prekrivajte zemlji-
te kad je vlano i raskreno od korova.
Plodna zemljita treba prekrivati korom
od drveta, kompostom od lia ili kompos-
tom od zeleninog otpada, a posnija mate-
rijalima srednje do visoke klase plodnosti
kao to su batenski kompost, kompost od
peuraka ili dobro zgorelo ubrivo, dok mu
se ne podigne nivo plodnosti. Takoe, mo-
ete da nanosite na zemljite organsko u-
brivo opte namene.
Izbegavajte korienje iste vrste prekri-
vaa iz godine u godinu da ne biste izme-
nili pH vrednost. Na primer, kompost od
peuraka ini zemljite baznim, a borove
iglice kiselim.
Uklanjanje uvelih cvetova i
orezivanje
Redovno uklanjanje uvelih cvetova odr-
ava dobar izgled jednogodinjih i dvogo-
dinjih biljaka, a esto i produava cveta-
nje. Izbegavajte da to inite s biljkama kao
to su srebrno cvee i makov brk (Nige-
lla), ako elite da sauvate njihove privla-
ne zrele cvasti.
BATENSKO CVEE 175

Uklanjanje cvetova s nekih vrsta viego-

dinjih biljaka kao to je floks, podstie Proleno ienje
cvetanje bonih izdanaka, a delfinijum, lu- Uveli ili osueni delovi biljaka preko zime
pina i hajduka trava mogu da cvetaju po obezbeuju divljim ivotinjama hranu,
drugi put ako se oreu. Meutim, oduprite sklonite i materijal za gnezda. U prolee
se iskuenju da uklanjate cvetove im po- poistite stare stabljike i lie, podelite i
nu da blede. Budite strpljivi i saekajte da presadite biljke po potrebi, a zatim uklo-
vidite da li e iz cvetova nastati zrele cvasti nite sav korov pre nego to prekrijete ze-
koje mogu da poslue kao ukrasni element mljite.
tokom zimskih meseci, kao hrana za ptice
i male sisare ili sklonite za insekte. Uvele
stabljike i lie takoe tite biljke od otrih
zima. Neke vrste, kao to je ednjak, zadr- Drugi naini za dobijanje vie
avaju privlaan izgled tokom cele zime. biljaka
Druge poinju da trule pri osnovi i venu Meke reznice s vrha stabljika (videti str.
pod uticajem vlanog i vetrovitog vreme- 104) mogu da se uzimaju od poetka pro-
na. Povremeno uklanjajte delove biljaka lea do poetka leta s mnogih vrsta vie-
koji kvare izgled bate. godinjih biljaka, ukljuujui penstemon i
estoslavicu.
Bokorenje viegodinjih biljaka Kod nekih viegodinjih vrsta, ukljuuju-
Dok jednogodinje i dvogodinje biljke i delfinijum i georginu, moete da uzme-
moraju da se gaje iz semena, viegodinje te reznice sa osnove stabljike; u prolee,
mogu da se razmnoavaju i vegetativnim paljivo izvucite nove izdanke iz osnove
putem - deobom (bokorenjem) i reznica- biljke kad dobiju etiri ili pet listova, pod-
ma. Deobom se ojaavaju biljke i proizvo- secite im osnovu i pobodite u male saksije
de primerci koji su identini biljci-roditelju. sa oceditom zemljom.
Delite zeljaste viegodinje biljke kad po-
nu da venu u sredini leje ili izgledaju nago-
milano i manje bujno.
Delite biljke tokom jeseni, zime ili poet-
kom prolea, kad zemljite nije previe
vlano i nema opasnosti od mraza. Trava-
ma odgovara bokorenje u prolee. Sa izu-
zetkom biljaka s drvenastom osnovom,
kao to je Achillea meseina, druge vie-
godinje vrste se lako dele. Iskopajte bu-
sen s vie biljaka i zabodite u sredinu dvo-
je vile okrenute poleinom. Pomeranjem
dralja napred-nazad korenje se postepe-
no razdvaja. Ponavljajte postupak dok ne
dobijete onoliko biljaka koliko vam treba.
Veoma tvrdo korenje isecite.
Lukovice manje cvetaju kad su nagomi-
lane. Iskopavajte ih kad ponu da venu ili
kad postanu neaktivne. Busen obino mo-
e da se razdvoji rukom, posle ega moe-
te da presadite zdrave lukovice.
 travnjaci i njihova nega
Od engleskog travnjaka do meovite livade, sve vrste
travnatih povrina mogu da se odravaju organski
Uprkos novim trendovima poploavanja
povrina u bati, za mnoge batovane
travnjak ostaje osnovni deo kunog pejza-
a, kako zbog estetskih, tako i zbog prak-
tinih razloga.
Travnjaci razliitim ljudima predstavljaju
razliite stvari. Oni su vaan deo strukture
bate, u kojoj mogu da budu pozadina za
ivopisne zasade, prolaz izmeu leja i ru-
bova ili jednostavno deo za igru i oputa-
nje. Travnjak stvara oseaj slobodnog
prostora s puno prirodne svetlosti i pogle-
dom na prostor u pozadini. Ako se odra-
va na organski nain, taj zeleni tepih do-
prinee i biolokoj raznovrsnosti bate.
Za organskog batovana, travnjak je
ekosistem u istoj meri koliko i jezerce ili
iva ograda. Meutim, priroda ne podnosi
monokulture, pa e zato korov vrlo brzo
temeljno ienje
Jesenje lie treba sakupiti grabuljama i
ukloniti s travnjaka da bi on ostao zdrav,
ali ga nikad ne treba spaljivati; umesto
toga napravite gomile ili ga potrpajte u
vree i pravite kompost od lia (videti
str. 49). Sami moete da napravite metlu
od prua, vezujui snop prua za drvenu
drku. Ako lia nema mnogo, moete i
njega da pokosite i ostavite iseckanog,
kao laki prekriva zemljita. Ubrzo e
nestati, jer e ga gliste i drugi organizmi
razloiti i apsorbavati u zemlju.
Osnovni nivo
Organski travnjak koji sadri vie vrsta
trave i cvea postaje privlano stanite za
insekte i hranilite za ptice.
pokuati da prodre u novi travnjak. Moete
da se odluite za formalan travnjak u ko-
me gotovo da nema korova, ili za opute-
niju zelenu povrinu, sastavljenu od vie
raznih vrsta biljaka. Obe vrste travnjaka
mogu da se gaje organski, iako je za prvu
potrebno vie panje i nege.
Organski travnjaci su veoma privlana
stanita za insekte, ptice i druge divlje
ivotinje. Prihvatajui da u travnjaku moe
da postoji itav niz raznih biljnih vrsta
pored trave, organski batovani stvaraju
bogata stanita za irok spektar insekata i
drugih ivotinja. Usklaivanjem reima ko-
enja i kultura stvaraju se livade ili polja-
ne, u kojima se cvee rasejava samo, in-
sekti se slobodno hrane i razmnoavaju, a
ptice biraju hranu i materijal za gnezda.
kOenje tRave
Uestalost i visina koenja u organskom
travnjaku treba da budu prilagoeni svrsi
koju ste mu namenili. Njihovom prome-
nom, travnjaku moete da date formalniji
naela ORganSke nege
tRavnjaka
- Izaberite seme trave za travnjak koji
odgovara vaim potrebama i lokaciji.
- Odravajte dobru strukturu zemljita da
biste podstakli rast trave.
- to trava vie raste, to je ee kosite,
ali nikad prekratko.
- Tokom leta ostavljajte pokoenu vlati na
travnjaku, radi ishrane trave.
- Razgrabuljajte mahovinu pre nego to
se nagomila i pone da gui travu.
TRAVNJACI I NJIHOVA NEGA
ili prirodniji izgled. Poto na tritu postoji
ogromna ponuda kosilica, vano je da oda-
berete onu koja odgovara vama i vaem
travnjaku. U donjoj tabeli opisana su tri
glavna tipa, sa cilindrinim i krunim sei-
vima ili s plastinom niti. Za manje, ravne
travnjake idealna je runa kosilica, ali za
vee povrine pod travom motorna kosili-
ca ima vie prednosti.
izBOR kOSiliCe
Rune
Koriste cilindrino seivo koje se oslanja
na plou na osnovi. Jeftine su, efikasne i
praktine za manje, formalne travnjake,
a odline su i za rekreaciju. Dobar su iz-
bor za organske batovane koji ne ele
da koriste struju ili benzin. Rune kosilice
ne mogu da kose visoku travu, zato kosi-
te ee. Otrite i podeavajte seiva.
Rotacione
Rotacione kosilice imaju jedno seivo
koje se okree velikom brzinom. Jeftiniji
modeli ne sakupljaju pokoenu travu;
obino se isplati kupiti model koji ima i tu
mogunost. Rade na benzin ili struju, a
postoje i modeli koji rade pomou aku-
mulatora.
kosilice sa seckalicom
Ova vrsta rotacionih kosilica je odlian
izbor za organske batovane koji imaju
velike travnjake. Pokoena trava sitno se
secka, a zatim raspruje po travnjaku.
Poto dospeva blizu zemljita, brzo se
razlae ili je gliste unose u zemlju i tako
je hrane. Kosilice sa seckalicom podstiu
rast trave, reciklirajui hranljive sastojke
iz travnjaka, i smanjujui potrebu za do-
datnom ishranom.
kosilice s plastinom niti (trimeri)
Trimeri koriste nit od najlona ili tvrde
plastike koja je privrena na rotacionu
glavu. Modeli s dva toka obino rade na
benzin i pogodni su za koenje visoke tra-
ve i korova, kamenitih delova i padina
travnjaka. Nisu idealne za visokokvalitet-
ne travnjake.
177
koenje travnjaka
Ako ima dovoljno toplote i vlage, trava
moe da raste cele godine, ali moraete
redovno da je kosite samo od prolea do
Saveti za kOenje
Kosilice su najopasnije maine koje se
redovno koriste u bati, zato sprovodite
sve mere bezbednosti koje preporuuju
proizvoai. Nosite zatitnu odeu i cipe-
le, raskrite travnjak od kamenja i otpa-
daka, i udaljite decu i kune ljubimce sa
travnjaka kad ga kosite. Na elektrinim
modelima pre koenja uvek proverite is-
pravnost kabla i utikaa, i koristite utini-
cu sa uzemljenjem (uko). Ako se kabl
oteti prilikom koenja, odmah iskljuite
struju u kutiji sa osiguraima. U gradskim
podrujima buka predstavlja sve vei
problem. Kupite tii model motorne kosi-
lice ili pak runu. Kosite imajui obzira
prema susedima.
- Redovno otrite seiva i menjajte ih ako
se otete od kamenja.
- Pre koenja proverite da li se abe ili
male ivotinje ne kriju oko ivica travnjaka
ili u delovima s viom travom.
- Proverite visinu seiva pre koenja.
- Ponite koenje od ivica travnjaka, ra-
unajui i izolovane leje.
- Za formalne travnjake odredite najdui
pravac i kosite u pravoj liniji od jednog do
drugog kraja travnjaka. Vratite se u su-
protnom smeru, blago preklapajui liniju
kretanja s prethodnom, sledei zapoeti
pravac.
- Ne optereujte kosilicu koenjem veo-
ma visoke, vlane ili grube trave. Visoku
travu pokosite u nekoliko faza, poinjui
sa visoko podignutim seivom, da biste
ga postepeno sputali do eljene visine
trave.
- Da biste izbegli oteivanje drvea i
drugih elemenata na travnjaku, travu oko
njih nemojte da kosite, nego preko nje
rasprostrite prekriva zemljita.
- Servisirajte motornu kosilicu pre nego
to je preko zime odloite.
178
jeseni. Uestalost koenja zavisi od brzine
rasta trave. Tokom prolea, dovoljno je da
to inite jednom sedmino, ali ako elite
uredniji travnjak i igralite, od kraja prole-
a treba da poveate uestalost na dva
puta sedmino. Rast trave smanjuje se
ujesen, to znai da je travnjaku dovoljno
manje koenja. Zimi trava i dalje raste
sporo, ali je vreme uglavnom suvie vlano
za koenje, tako da je najbolje da ga izbe-
gavate, osim u duim toplim, suvim perio-
dima. Duina na koju treba da kosite travu
zavisi najvie od kvaliteta trave i od toga
koliko koristite travnjak. Via trava bolje
podnosi suu od krae, i bolje se nosi s
korovom. Veina travnjaka moe da se ko-
si na 6 cm visine. Travnjaci koji se koriste
za porodina okupljanja i igru, mogu da se
kose i na krae, oko 5 cm, u prolee i je-
sen, a leti jo malo krae. Na ravnim, kva-
litetnim travnjacima, trava leti moe da se
kosi i na sasvim kratko (4 cm), da bi se
postigao potpuno uredan izgled. Pazite da
ne ogolite travnjak na mestima gde je ne-
ravan i uvek, ako je vreme suvo, ostavljaj-
te veu visinu trave da bi lake podnela
suu.
ta da radite s pokoenom travom
Pokoena trava je dobar izvor azota koji
se oslobaa dok se ona razlae. Kad god
moete, ostavljajte je na travnjaku da bis-
te ishranili travu; u suprotnom, reciklirajte
ORGANSKA BATA
je. Tokom glavne sezone koenja, od kraja
prolea do leta, kosite redovno da bi se
kraa pokoena trava, koju ostavljate na
travnjaku, prirodno razlagala. Razmislite o
kupovini kosilice koja istovremeno sitno
secka travu i vraa je na povrinu travnja-
ka.
Poetkom prolea i ujesen, kad je trava
visoka, najbolje je da pokoenu travu sku-
pljate u vreu na kosilici. Ako je ostavite
na travnjaku, moe da ugui rast, izazove
obezbojenost i podstakne bolesti. Pokoe-
na trava je materijal koristan za reciklira-
nje i upotrebu u drugim delovima bate,
zato je nikad ne spaljujte i ne bacajte.
- Koristite je kao aktivator komposta.
- Dodajte je na gomilu komposta (videti
str. 45).
- Izmeajte je sa opalim liem u gomili
komposta od lia.
- Koristite je kao prekriva zemljita oko
drvea, bunja, bunastog voa i povra.
eme koenja
Zanimljivost travnjaka poveava se tako
to se na velikim povrinama neki delovi
kose na razliitim visinama i tako se dobi-
ju sloene travnate are. Ako ostavite ne-
pokoene delove, stvoriete stanita za
divlje ivotinje. Koenje trave leti posao je
koji mora da se obavlja redovno, a ako
vam predstavlja obavezu koja zahteva
mnogo vremena, moete da kosite samo
jasan kontrast.
Ove travnate sta-
ze nisu bespre-
korno odravane,
ali izgledaju ve-
oma negovano u
sveukupnosti
travnjaka, formi-
rajui uredne
trake zelenog
tepiha izmeu
leja od grube
trave i poljskog
cvea.
TRAVNJACI I NJIHOVA NEGA
staze ili formalne delove da bi lepo izgle-
dali, a da ostavite neke delove travnjaka
nepokoene kao stanita.Trimeri su odlini
za stvaranje staza kroz visoku travu i liva-
de. Da biste odrali staze prohodnim i
urednim, dovoljno je da ih kosite jednom u
nekoliko sedmica. Takoe, moete i da
menjate pravce staza - svake godine poko-
site novu, po sopstvenoj elji.
Oiviavanje travnjaka
Uredno pokoene ivice dodatno istiu
travnjak, a redovno koenje odrava ih u
dobroj formi. Ponite tako to ete aovom
obeleiti jasnu ivicu. Koristei batenske
makaze s dugakom drkom za potkresi-
vanje ivica, izbei ete saginjanje. Oivia-
vanje travnjaka bie vam jo lake ako ko-
ristite mainu kao to je trimer s najlon-
skom niti na rotacionoj glavi s tokovima,
kojim moete da seete travu i vodoravno
i uspravno. On je brz i efikasan, ali vei
modeli su esto preteki za duu upotrebu.
Veina radi na struju, a postoje i modeli sa
akumulatorom na punjenje koji su prakti-
niji jer nemaju kabl, ali su tei. Paljivo se
pridravajte saveta za bezbednost i nosite
zatitne naoare, jer moe da se dogodi da
vas neki komad otpada pogodi u lice. De-
lovi ivica travnjaka koji se otete mogu la-
ko da se poprave.
Popravljanje oteenih ivica
Aovom isecite oteeni deo travnjaka u
obliku pravougaonika, tako da sa unutra-
179
ianje po
mustri.
Batenskim
makazama obli-
kujte i odravajte
ove komade
nametaja od
zemlje prekrive-
ne travom.
nje strane bude prava linija. Podignite
iseeni deo i okrenite ga za 180, tako da
na mesto oteene ivice doe prava linija.
Popunite oteeni deo meavinom zemlje i
semena (str. 184-186) i prekrijte provid-
nom plastikom dok seme ne proklija.
OPlemenjivanje tRavnjaka
Travnjak se sastoji od miliona pojedina-
nih biljaka za iji su rast, kao i u drugim
delovima organske bate, od presudnog
znaaja dobra struktura i adekvatna plod-
nost zemljita. Dobar rast trave spreava
uvrivanje korova, odbija tetoine i bo-
lesti i poveava otpornost na suu. Trav-
njaci su jedan od nekoliko delova bate
koji su stalno prekriveni biljkama, to znai
da u njih ne mogu da se ukopavaju kabasti
organski obogaivai zemljita. Ipak, oni
mogu da se na travnjake nanose kao gor-
nji sloj zemljita, da bi se odravala i
popravljala njihova struktura i zdravlje.
esto je potrebna i dodatna ishrana.
ishrana travnjaka
Ishrana nije potrebna svake godine. Ako
trava dobro raste i zelena je, nemojte do-
datno da hranite zemljite jer ete u tom
sluaju samo podstai jai rast, to znai
vie koenja! Ako je rast slab, onda dodaj-
te organsko ubrivo opte namene (videti
str. 59) ili poetkom prolea po celoj povr-
ini rasprostrite organsku hranu za trav-
njak. Moete da koristite i batenski kom-
180
post, rasprostrt u tankom sloju. Nanoe-
njem kae od morske trave ili njenog ek-
strakta tokom leta, pojaaete rast i boju
trave. Ako rast i dalje bude slab, hranite
zemljite ponovo u letnjem periodu, a raz-
mislite i o nanoenju gornjeg sloja ujesen,
radi poboljanja strukture zemljita.
nanoenje krea
Kiselo zemljite podstie stvaranje mrt-
vog sloja i uzrokuje slab rast trave. Tako-
e, kiselo zemljite prija mahovini i nekim
vrstama korova, kao to je kiseljak. Ako je
pH vrednost ispod 6, dodajte zemljitu
kre da biste je podigli do otprilike 7. Od-
govarajui organski tretman je ravnomer-
no posut i blago pograbuljan mleveni ili
dolomitski krenjak (videti str. 61). Ponav-
ljajte postupak svake godine dok ne pos-
tignete potrebnu pH vrednost.
Uklanjanje mrtvog sloja
Mrtav sloj sastoji se od vlaknastih mate-
rija i organskog otpada koji se gomilaju na
povrini zemljita i dubljim slojevima trav-
njaka. On spreava prodiranje vode do ze-
mljita, podstie bolesti i zaustavlja gui
rast trave. Uklanjajte ga temeljnim grabu-
ljanjem, uz pritiskanje o zemljite. Postoje
i maine za uklanjanje mrtvog sloja koje
tRavnjaCi i njiHOva nega
alatke za negU tRavnjaka
Batenske grabulje
Korisne su za uklanjanje nakupljenog ot-
pada i mahovine, koja moe da se nago-
mila tokom vremena. Takoe, odline su
za skupljanje opalog lia.
Metle od prua
Koriste se za ienje izmeta od glista,
rasprostiranje gornjeg sloja zemljita i
uklanjanje rose pre koenja.
Batenski usisivai i sakupljai lia
Olakavaju sakupljanje opalog lia s ve-
likih povrina. Za tu svrhu moe da se ko-
risti i kosilica, kojom se lie isee pre ne-
go to se doda na gomilu komposta.
ORGANSKA BATA
mogu da se kupe ili iznajme. Najbolje je da
mrtvi sloj uklanjate u jesen, jer ete tada
podstai gui rast trave. Ako se posle to-
ga pojave vee povrine gole zemlje, po-
sejte seme trave po njima.
aeracija
Ovim procesom prave se rupe kojima se
poboljava prodor vazduha i vode u
zemljite. To je veoma korisno za zbijene
delove travnjaka. Meutim, poto zahteva
znaajno ulaganje fizikog rada, sprovodi-
te proces samo kad je zbijenost zemljita
ozbiljan problem. Najbolje je da aeraciju
travnjaka vrite poetkom jeseni, kad je
zemljite vlano. Ako koristite aerator sa
upljim iljcima, koji prodire na oko 10 cm
dubine, onda je dovoljno da to radite jed-
nom u tri godine. Umesto toga moete na
manjim povrinama jednostavno da travu
bodete vilama, ili na veim travnjacima uz
pomo maina. Meutim, bodenjem se
zbija zemljite oko rupa koje se prave, za-
to je poeljno da koristite aerator sa up-
ljim iljcima, naroito za tea zemljita.
mateRijali za gORnji SlOj
zemljita
Meavina za gornji sloj zemljita pravi se
od kabastih organskih materija, crnice
i/ili krupnog peska ili sitnog ljunka. Za
jesenji gornji sloj idealne kabaste organ-
ske materije su kompost od lia ili grad-
ski kompost. Bogatije materije, kao to je
batenski kompost, pogodnije su za pro-
lee. Recept koji sledi moe da se prila-
godi konkretnoj vrsti zemljita. Koliine
se odnose na zapreminu.
Za teka, prevlaena zemljita, ili ona ko-
ja imaju problem s mahovinom potrebno
je:
- 3 dela krupnog peska,
- 1 deo crnice,
- 1 deo kabastih organskih materija.
Za laka, ocedita, peskovita zemljita pot-
rebno je:
- 2 dela crnice,
- 3 dela kabastih organskih materija.
TRAVNJACI I NJIHOVA NEGA
gornji sloj zemljita
Razne vrste obogaivaa posipaju se po
travnjaku kao gornji sloj zemljita. Oni se
nanose u sloju koji je dovoljno tanak da
trava moe da proraste kroz njega. Da bi
proces bio delotvorniji, naroito na zbije-
nim delovima travnjaka, pre nanoenja
gornjeg sloja izbuite zemlju aeratorom sa
upljim cevima, a potom ga ubacujte u ka-
nale. Dobra struktura zemljita podstie
aktivnost glista, koje poboljavaju njegovu
oceditost. Takoe, gliste unose otpatke s
povrine u zemlju.
nanoenje gornjeg sloja zemljita
Za nanoenje gornjeg sloja zemljita po-
godni su i jesen i prolee. Ponite tako to
ete pokositi travu na oko 2,5 cm visine.
BRz vODi za SezOnSkU negU tRavnjaka
Prolee
- Dobro izgrabuljajte da biste uklonili ma-
hovinu i mrtvi sloj.
- Aerirajte slabo ocedit travnjak; u rupe
ubacite pesak da stvorite kanale za drena-
u.
- Na poetku sezone podesite otrice kosi-
lice na visoko, da biste ostavili viu travu.
Uestalost koenja prilagodite brzini rasta
trave.
- Kosite nove i popravljajte oteene ivice
travnjaka.
- Popunjavajte ogolele delove.
- Hranite travnjak organskim ubrivom ili
kompostom.
leto
- Nastavite redovno da kosite sputajui vi-
sinu seiva ako trava brzo raste. Pazite da
ne ogoljujete delove travnjaka, jer e na
njima izrasti korov i mahovina.
- Ostavite travu neto viom u toplijim, su-
vim periodima, kao i ako se predvia sua.
- Podsecite ivice travnjaka posle koenja.
- Nastavite da izbacujete mahovinu grabu-
ljama.
- Runo upajte korov, popunjavajui rupe
zemljom za saksije.
181
Ne kosite je na nie, jer gornji sloj moe
da je ugui. Ako na travnjaku ima delova s
mrtvim slojem, mahovinom ili visokim ko-
rovom, izgrabuljajte ga pre koenja. Ako
nameravate da tretirate zemljite aerato-
rom sa upljim iljcima, uinite to pre na-
noenja gornjeg sloja.
Pospite ravnomerno meavinu gornjeg
sloja preko cele povrine travnjaka u sloju
do 1 cm debljine. Rupe od aeracije mogu
da budu napunjene malo debljim slojem, a
redovnim nanoenjem gornjeg sloja tokom
godine, one e se popuniti i postepeno iz-
jednaiti s nivoom povrine travnjaka.
vrstom metlom rastresite gornji sloj
kroz travu do povrine zemljita. U tome
vam moe pomoi obilna kia, zato plani-
rajte postupak u vreme kad je vremenska
prognoza najavljuje.
- Ako trava slabo raste, dodajte joj organ-
sko ubrivo da podstaknete bujnost i boju,
kao i otpornost na prodiranje korova.
jesen
- Skupljajte opalo lie.
- Aerirajte zbijene delove.
- Grabuljama uklanjajte mrtvi sloj i mahovi-
nu.
- Proredite koenje i podignite visinu seiva
kosilice.
- Nanesite meavinu gornjeg sloja da biste
popravili strukturu zemljita.
- Popunite rupe u travnjaku posipanjem
zemlje za saksije ili gornjeg sloja zemljita.
- Zasadite patuljaste lukovice i afran ispod
busena da bi procvetali u prolee.
zima
- Nastavite da skupljate opalo lie da ne bi
uguilo travu.
- Ako je zemljite kiselo, pospite mleveni
krenjak da smanjite kiselost.
- Izbegavajte da hodate po zamrznutom
travnjaku.
- Ako trava izgleda neuredno, pokosite je u
periodima toplog vremena.
- Oistite i servisirajte kosilicu pre nego to
je preko zime sklonite na suvo mesto.
182
PROBlemi S tRavnjakOm
Travnjak sa samo jednom biljnom vrs-
tom (monokultura) veoma je neprirodna
pojava. Kad se prepusti samom sebi, takav
travnjak vrlo brzo postaje znatno raznovr-
snija zajednica biljaka, ukljuujui grublje
vrste trave i poljsko cvee, kao i znatno iri
spektar divljih ivotinja. Neki batovani ut-
roe mnogo vremena da bi u svom trav-
njaku spreili rast bilo ega drugog osim
trave. Drugi prihvataju uravnoteeniji pris-
tup i rado toleriu korov kao to su dete-
lina i bela rada.
Neki korovi su u potpunosti korisni. Ko-
renje deteline (videti donji tekst) fiksira
azot iz vazduha u zemljitu, obezbeujui
biljkama izvor ovog ivotno neophodnog
hranljivog sastojka i smanjujui potrebu za
ubrivom. Trava koja raste zajedno s dete-
linom uzima deo azota koji ona isputa u
zemljite. Sitnolista detelina dobro podno-
si suu i odrava zelenu boju travnjaka kad
se ona pojavi. A kako da napravite venac
od belih rada ako ih nema na travnjaku?
znaaj Deteline
Organski batovani nikako ne bi trebalo
da tretiraju detelinu kao problem, ve na-
protiv da aktivno podstiu njen rast. To-
kom sunih perioda, najzeleniji deo trav-
njaka je onaj na kom ima deteline koja
zadrava boju i kad okolna trava potpuno
pouti.
Umesto da ekate da divlja detelina
prodre u travnjak, moete po njemu da
posejete belu holandsku detelinu. Najpre
ga izgrabuljajte da uklonite otpatke i ras-
tresete povrinu zemljita. Zatim posejte
seme retko, u koliini od 7,5 do 15 g na
kvadratni metar. Tako ete dobiti lep, rav-
nomeran prekriva od sitnolisne deteline
koja e rasti zajedno s travom.
Cvetovi deteline su bogat izvor nektara
za pele, a sposobnost deteline da uzima
azot iz vazduha i u korenju ga pretvara u
dragoceno azotno ubrivo, omoguuje
joj da raste i na siromanom zemljitu,
bez potrebe za dodatnom ishranom.
ORGANSKA BATA
Suzbijanje korova
Ako ste sledili uputstva za negu travnja-
ka izneta u ovom poglavlju, trebalo bi da
budete nagraeni travom koja dobro raste
i otporna je na prodiranje korova. Ako ko-
rov ipak postane problem, postoji vie na-
ina na koje moete da mu se suprotstavi-
te.
- Runo uklanjajte korov koji raste poje-
dinano, kao to su bela rada, bokvica i
maslaak, koristei stari kuhinjski no ili
specijalne alatke kao to su vile za parglu.
- Rupe koje ostaju posle upanja korova
popunite zemljom za saksije i posejte u
njih seme trave.
- Izbegavajte da kosite travu suvie nis-
ko, jer takva trava je slabiji protivnik koro-
vu, koji onda lake prodire na travnjak.
- Grabuljanjem uklanjajte ostatke da bis-
te podstakli rast trave.
- Poboljajte drenau zemljita aerato-
rom sa upljim iljcima da biste spreili
prevlaenost koja je tetna za travu, a
podsticajna za korov i mahovinu kojima
prija vlaga.
najee vrste korova na
travnjacima
Na razliitim vrstama zemljita, u razlii-
tim uslovima, rastu i razliite vrste korova.
Na primer, dobriica se brzo iri na vla-
nim, senovitim mestima. Ptija trava dobar
je pokazatelj da je zemljite bazno. Mas-
laak raste u veem broju na zbijenom
zemljitu i na travnjacima koji se nisko ko-
se. Detelina bolje napreduje na siroma-
nom zemljitu i njeno prisustvo najee
moe da se smanji dodatnom ishranom
zemljita (videti Znaaj deteline, levo). Ki-
seljak postaje problem na zemljitu koje je
kiselo. U tom sluaju pomae nanoenje
krea da bi se pH vrednost vratila na ne-
utralnu. Bokvica i iak rastu na mestima
gde je trava proreena.
U tetoine na travnjaku ubrajaju se
mravi, umski crvi i krtice (za savet videti
Problemi s biljkama, od A do , str. 397-
439).
TRAVNJACI I NJIHOVA NEGA
kako da suzbijate mahovinu
Mahovina se razvija iz vie razloga. Njoj
prijaju vlana mesta s loom drenaom ze-
mljita, mada raste i na suvljem, kiselom
zemljitu slabe plodnosti. Mahovina se iri
u senovitim delovima travnjaka i na mesti-
ma gde je trava pokoena prenisko. Sva-
kog prolea i jeseni redovno je uklanjajte
batenskim grabuljama ako je problem oz-
biljan. Na golim delovima ponovo posejte
travu. Ako je zemljite travnjaka siroma-
no, dodatno ga hranite da pojaate rast
trave, a otricu kosilice podignite na oko 5
cm, da biste izbegli suvie nisko koenje.
Takoe, prisustvo mahovine ete smanjiti
poboljanjem drenae i smanjivanjem ki-
selosti zemljita, dodavanjem mlevenog ili
dolomitskog krenjaka (videti str. 180).
Ne zaboravite da je mahovina dragoce-
na pticama kao materijal za gnezda, zato
namenite jedan deo travnjaka za njih ili
OBnavljanje tRavnjaka
1. Pokosite visoku travu. Za to e vam ve-
rovatno biti potrebna jaa kosilica, ije se-
ivo treba da podesite na najvii nivo. Kad
zavrite, sakupite sve to je pokoeno.
Spustite seivo malo nie i pokosite parce-
lu ponovo. Nastavite tako sve dok trava ne
bude visoka oko 5 cm.
2. Izgrabuljajte travnjak kako biste uklonili
ostatke i busenje. Poto e posle toga par-
cela izgledati neuredno, pokosite je pono-
vo.
3. Iupajte krupan korov rukama. Pro-
verite pH vrednost zemljita pomou kom-
pleta za merenje. Ako je ispod 5,5 dodaj-
te kre da biste poveali pH vrednost na 7.
4. Popunite eventualne rupe zemljom za
saksije, zatim po njima pospite po prstoh-
vat semena trave. To e biti dovoljno da
trava izraste i popuni rupu.
5. Rasprostrite ravnomerno po celoj povr-
ini odgovarajue ubrivo za travnjak.
6. Ako vam se ini da u zemljitu ima pre-
vie vode, upotrebite aerator sa cevima da
183
ostavljajte gomile pograbuljane mahovine
na pristupanom mestu s kog mogu da je
uzimaju.
Obnavljanje zaputenog travnjaka
Ako je potrebno da obnovite travnjak,
nekoliko jednostavnih koraka (videti okvir
sa desne strane) trebalo bi da bude dovolj-
no da ga vratite u dobru formu. Iako obna-
vljanje moe da se izvede u gotovo bilo
kom trenutku tokom sezone rasta, najbo-
lje je da to bude u prolee, kad trava raste
najaktivnije. Ne oekujte odmah rezultate,
ali vremenom moete da povratite kontro-
lu nad celim travnjakom. Svakako e vam
to biti lake i jeftinije nego da prekopava-
te stari travnjak i sejete ili postavljate novi.
Izuzetak je sluaj kad je stari travnjak izu-
zetno neravan, s busenima i rupama po
celoj povrini. U takvim okolnostima naj-
bolje je poeti iz poetka.
napravite rupe dubine 15-20 cm, koje ete
popuniti otrim peskom i tako stvoriti ka-
nale za odvod vode.
7. Preite batenskim grabuljama preko
golih delova, uklanjajui kamenje, uvelu
travu, korov i ostatke i rastresite povrinu
zemljita. Dodajte zemlju iz saksije da po-
ravnate zemljite ako je potrebno. Posejte
odgovarajuu meavinu semena i zalivajte
te delove dok trava ne proklija.
8. Travnjak kosite ee u narednim sed-
micama, najmanje jednom sedmino, a
ako je mogue i dvaput.
9. Pridravajte se godinjeg reima nege,
datog na str. 176-178 da biste odrali vr-
hunsku formu travnjaka, podstiui jak
rast trave i suzbijajui rast korova. Poste-
peno popunjavajte rupe i uklanjajte buse-
nje, a svake jeseni na ceo travnjak nane-
site fini sloj kvalitetnog zemljita kao prek-
riva.
184
PROBlemi U tRavnjakU
Mnogi problemi u travnjaku mogu da se
ree primenom metoda tretiranja kultura
bez hemikalija.
1. Gliste podstiu rast trave, ali njihove
kouljice mogu da uzrokuju probleme ako
se nagaze i sabiju u zemlju. Uklanjajte ih
etkom kad se osue.
2. Stajaa voda posle obilne kie moe da
bude znak sabijanja zemljita ili loeg od-
voenja vode. Pokuajte da reite prob-
lem aeracijom sa cevima.
PRavljenje nOvOg
tRavnjaka
Temelj za zdrav travnjak ini dobra prip-
rema. Proverite strukturu i plodnost zem-
ljita (videti Zemljite i briga o njemu, str.
32-38) i izvrite sva neophodna pobolja-
nja jedan ili dva meseca pre postavljanja
travnog pokrivaa. Mnogo je lake da zem-
ljite popravite u toj fazi, nego kad se trav-
njak ve uvrsti.
Teren treba da bude vrst, ravan, bez iz-
boina, rupa i viegodinjeg korova. Ako je
prekopan, utabajte ga hodanjem na peta-
ma. Pograbuljajte parcelu da biste uklonili
kamenje i grumenje, poravnavajui povri-
nu odoka. Istovremeno moete grabulja-
ma da prostrete gornji sloj od organskog
ubriva opte namene.
Buseni ili seme?
Seme je jeftinije od busena, zahteva
manje rada i prua veu mogunost izbora
meavine trava, ali:
- korov moe da ugui ponike trave;
- potrebno je da proe i do godinu dana
da bi travnjak mogao u potpunosti da se
koristi;
- seme vie zavisi od vremenskih prilika;
Busenje postie neposredan efekat i
travnjak moe da se koristi posle nekoliko
sedmica; nema potrebe da se titi od ptica
ORGANSKA BATA
3. Spreite nagomilavanje debelih slojeva
mahovine grabuljanjem ili struganjem. Ot-
krijte uzrok da biste spreili ponovno po-
javljivanje.
4. Korov koji raste u rozetama, kao to je
bokvica, veto izbegava da bude oteen
kosilicom tako to se priljubljuje uz zemlji-
te. Najbolje reenje je da biljke pojedi-
nano upate rukom. Stari kuhinjski no
bie vam idealna alatka.
ili maaka, kao kod zasejanih povrina.
Meutim:
- busenje mora da se poloi najkasnije
48 sati od dopremanja u batu;
- izbor trave je ogranien;
- kvalitetno busenje ne nalazi se lako i
skupo je.
novi travnjak od busena
Polaganje busena je najbri nain da na-
pravite travnjak. Moda neete moi da
pronaete organski proizvedene, ali uvek
se isplati da proverite kod dobavljaa, jer
se ponuda organskih proizvoda stalno po-
veava. Isplatie vam se da investirate u
Projektovanje u praksi
Delovi travnjaka koji se koriste za prela-
enje ubrzo poinju da pokazuju znake
ugaenosti, zbog ega je potrebno da na
njih postavite kamene ploe po kojima e
se hodati. Ivice travnjaka mogu da se
zatite od oteenja postavljanjem ivi-
njaka. To su obino savitljive ipke od
plastike ili metala, koje se utisnu u zem-
lju du ivice, vodei rauna da ne ostanu
iznad povrine, kako ne bi otetile kosili-
cu. Na mestima gde biljke iz rubova pre-
laze na travnjak, poeljno je da postavite
ivicu od cigle ili da poloite kamene ploe
po travnjaku. Tako ete moi da hodate
po travnjaku kad je mokar, kao i da kosi-
te travu i preko ivice travnjaka.
TRAVNJACI I NJIHOVA NEGA
kvalitetno busenje gajeno od semena,
osim ukoliko ne nameravate da gajite pri-
rodnu livadu na kojoj vam nee smetati
grublja trava i poljsko cvee. Danas se bu-
seni isporuuju ee u rolnicama nego u
kockama. Poloite ih to pre, svakako istog
dana kad vam stignu; ako ih ostavite za
kasnije, vrlo brzo e propasti.
kako da polaete busene
Buseni mogu da se polau gotovo cele
godine, ali najbolje je da to uinite tokom
vlanih perioda u prolee ili u jesen, kad
toplije temperature podstiu rast, a kie
smanjuju potrebu za zalivanjem. Ponite
tako to ete odmotati rolnice na drvenu
plou ravnih ivica. Stavite busen na zemlju
i utabajte ga poleinom grabulja da dobro
nalegne. Kad postavite jedan red, stavite
plou na njega da biste ravnomerno raspo-
redili svoju teinu. Radei s ploe, odmota-
vajte red po red rolnica. Pripijajte tesno
busene jedan uz drugi, jer se skupljaju i
mogu da ostave prazninu izmeu. Nastavi-
te, rasporeujui ivice busena tako da ne
dobijete liniju koja se prostire du celog
travnjaka.
Kad morate busene da polaete po krivi-
nama, ne rasteite ih i ne savijajte, jer e-
te tako dobiti neravnu povrinu. Isecite
oblik krivine dugakim, otrim noem. Da
biste sekli pravilno, koristite batensko
crevo za krive, a dasku za prave linije. Vo-
dite rauna da nivo busena treba da bude
malo iznad staza ili poploanih delova s
kojima se granie, kako biste mogli kosili-
com da prelazite preko ivice travnjaka. Na
kraju, podignite mali rub od zemlje du
ivica da biste spreili isuivanje busena
dok se ne ukorene i ne uvrste. Posle toga
moete da izravnate rub.
nega posle polaganja
Busenima je potrebno nekoliko sedmica
da se ukorene u zemlju. Do tada e im biti
potrebno redovno zalivanje prskalicom,
kako bi se spreilo isuivanje ili skupljanje,
osim ukoliko vam ne pomognu svakodnev-
185
ne kie. Ako se dogodi da se buseni ipak
skupe, popunite prostor izmeu njih zem-
ljom za sejanje i posejte seme trave.
Kad se buseni uvrste, trava e poeti da
raste i moraete da je kosite. Saekajte da
se buseni ukorene pre nego to ponete
da hodate po njima s kosilicom. Moete da
proverite da li se to dogodilo tako to ete
blago cimati busene da vidite da li se dre
za zemljite. Podesite seivo kosilice na vi-
soko za prvih nekoliko koenja, skidajui
samo vrh trave, da bi izgledala uredno.
Kad se uvrsti, spustite seivo nie.
novi travnjak od semena
Sejanje trave je najjeftiniji nain pravlje-
nja travnjaka. Moete da izaberete mea-
vinu semena koja odgovara uslovima u va-
em travnjaku i svrsi koju ste mu nameni-
li. Istovremeno s travom, moete da seje-
te i poljsko cvee i detelinu da biste stvo-
rili bogatiju sredinu koja e biti privlanija
za divlje ivotinje. Sejte u vlanijim mese-
cima u prolee ili jesen, a u vlanijim pre-
delima moete da sejete i leti. U sklopu
priprema terena, neophodno je da on bu-
de vrst i ravan.
Zavrite pripreme znatno pre sejanja,
kako biste stvorili ugar. Ostavite parcelu
golu nekoliko sedmica da bi seme korova
koje je blizu povrine proklijalo. Ako je to-
kom tog perioda vreme suvo, zalivajte
zemlju da biste podstakli klijanje korova.
Prekopajte korov neposredno pre sejanja
trave, ostavljajui fino obraenu povrinu.
Tako ete ukloniti mnoge ponike korova
koji bi inae smetali travi.
kako da sejete
Da biste sejali ravnomerno, podelite par-
celu na kvadratne metre kanapom ili du-
gakim tapovima. Odmerite potrebnu ko-
liinu za jedan kvadrat, pa je podelite na-
pola. Pospite jednu polovinu ravnomerno
po zemlji u jednom pravcu, a zatim drugu,
u suprotnom pravcu. Ako pomeate seme
s peskom, bie vam lake da ga sejete rav-
nomerno, jer ete videti gde je seme palo.
186
Blago izgrabuljajte seme po povrini da ga
malo prekrijete zemljom i sakrijete od pti-
ca. Manje povrine moete da zatitite od
ptica mreom, dok seme ne proklija. Uvek
sejte koliinu koja je predloena u uput-
stvu za upotrebu. Ako sejete suvie gusto,
dobiete slabu, zbijenu travu; ako sejete
suvie retko, dobiete praznine kroz koje
moe da proraste korov.
nega posle sejanja
Ako je vreme suvo, zalivajte prskalicom
za travnjak da bi povrina bila vlana. Po
toplom vremenu seme bi trebalo da prokli-
ja za 14-21 dan. Tada moete da sklonite
mreu koja titi od ptica, ali nastavite da
zalivate ako vreme ponovo postane suvo.
Nastojte da izbegavate hodanje po novoj
travi dok ne naraste do 2,5 cm. Redovno
proveravajte da li se pojavio korov i upaj-
te ga rukom ako jeste. Kad nova trava na-
raste do otprilike 6-7,5 cm moete blago
da je podseete. Ako imate kosilicu s valj-
kom, preite njime po travnjaku da blago
sabijete travu i poravnate zemljite. Otpri-
like posle tri dana, trava e ponovo narasti
i moi ete da je pokosite. Kosite sa sei-
vom podeenim na visoko, kako biste uk-
lonili samo vrh trave. Tokom narednih sed-
mica kosite ee i sputajte seivo nani-
e. Redovnim koenjem iz osnove ete
podstai rast trave, zbog ega e travnjak
biti gui i otporniji.
livaDe i POljSkO Cvee
Za organskog batovana koji eli u batu
da privue divlje ivotinje, povrina pod
grubom travom i poljskim cveem pred-
stavlja bogato stanite za leptire, pele,
paukove, druge vrste insekata, beskime-
njake i male sisare. Uporedite livadu sa
uredno pokoenim travnjakom i videete
koliko ona vrvi od ivota, dok je travnjak
lien vidljivih aktivnosti.
Moete jednostavno da ostavite parcelu
s travom nepokoenu i pratite ta e da iz-
raste. Razvie se trave i cvee koji se inae
ORGANSKA BATA
meavine Semena tRave
Lepi travnjaci sastoje se od vie vrsta
trave, od kojih svaka ima razliite karak-
teristike rasta, a zajedno ine gustu zele-
nu celinu. Izbor prave meavine trava ve-
oma je vaan u organskoj bati. Ako seje-
te novi travnjak od poetka, moete da
odaberete meavinu koja e odgovarati
uslovima podruja, svrsi travnjaka i nje-
govom konanom izgledu. Za travnjake
predviene za sport i rekreaciju moete
da odaberete meavinu otpornijih vrsta,
a za senovita mesta ili oblikovani travnjak
razne druge meavine. Trave koje su ga-
jene na livadi ili ostavljene na dui period
da procvetaju i daju seme privlae niz in-
sekata i leptira.
engleski ljulj (engleska trava)
Otporna viegodinja trava koja je dobra
za travnjake posebne namene, prilino
dobro podnosi suu i izgleda odlino.
Crveni vijuk
I tanki i puzavi varijetet brzo rastu i daju
gust travnjak. Trava je otporna i prilino
dobro podnosi suu.
livadske trave
Varijeteti s glatkom stabljikom pogodni
su za meavine za fine travnjake.
Druge vrste
Festuca nigrescens i livadarka su samo
dve od mnogih vrsta trava koje se koriste
u meavinama za travnjake. Izborom me-
avine koja kombinuje trave s vie razlii-
tih karakteristika, stvoriete travnjak koji
izgleda lepo i dobro reaguje u datim okol-
nostima.
smatraju korovom, procvetae i dae se-
me. U nekom trenutku moraete da poko-
site travu, inae e u nju poeti da prodiru
bunaste biljke. Koenjem u pravo vreme
ostvarujete mogunost da su se biljke ra-
sejale i da e izrasti naredne godine. Da
biste podstakli vrste koje cvetaju u prole-
e, zaponite koenje sredinom leta; da
biste podstakli vrste koje cvetaju leti, odlo-
ite koenje do poetka jeseni.
TRAVNJACI I NJIHOVA NEGA
Ostavite pokoenu travu na travnjaku 2
ili 3 dana da se iz nje oslobodi sve seme
koje je sazrelo, zatim je pograbuljajte i
kompostirajte. Uklanjanjem pokoene tra-
ve smanjujete plodnost zemljita, to po-
goduje napredovanju poljskog cvea.
Udeo cvea u ovim grubim, zakorovljenim
travnjacima moe da se povea tako to
ete raskriti manje povrine na koje ete
posejati ili zasaditi odreene vrste polj-
skog cvea. Na tritu je irok spektar cve-
a, od udovice (Knaufia arvensis) do ja-
gorevine, preko hajduke trave do deteli-
ne, za razne vrste zemljita, uslove i cve-
tanje u raznim godinjim dobima.
Sejanje livade s poljskim cveem
U prodaji su brojne meavine semena
koje sadre izbor poljskog cvea i trava,
pogodne za razne uslove i vrste zemljita.
U idealnom sluaju, odaberite vrste koje
postoje u vaem kraju. Ne sakupljajte se-
me iz divljine. Moete da upotrebite seme
s livade vaih prijatelja, jer takvo, svee
seme, esto mnogo bolje klija nego seme
iz kupovnih paketa.
Poljsko cvee najbolje uspeva na siro-
manijem zemljitu, ne na kultivisanom i
obogaenom batenskom. to je zemljite
siromanije, to bolje, jer se tako smanjuje
prodiranje bujnijih korova kao to su kalj
i konjsko zelje, kao i bujnost trave, koja
takoe moe da bude nametljiva. Ako se-
jete novi travnjak s poljskim cveem, po-
nite tako to ete prekopati parcelu, prevr-
ui bogati gornji sloj i ukopavajui ga is-
pod siromanijeg podsloja. Ako je gornji
sloj deblji, uklonite ga i zamenite siroma-
nijim zemljitem. Utabajte zemljite i po-
ravnajte ga grabuljama kao kad priprema-
te novi travnjak, ali bez dodavanja kom-
posta ili ubriva. Ostavite parcelu da stoji
nekoliko sedmica posle pripreme, zatim
motikom uklonite sav korov koji je prokli-
jao da biste stvorili ugar (videti str. 185) na
kom ete sejati. Seme poljskog cvea i
trave moe da se baca u irokom luku po
celoj povrini, a potom grabuljama prekri-
je tankim povrinskim slojem zemlje. Ta-
187
vanOSt kOenja
Uvek nastojte da livadu kosite po suna-
nom danu, posle perioda suvog vremena.
Koenje i odnoenje pokoene trave ima
za cilj da to vie semena dospe u zem-
lju. Suvo vreme olakava koenje i osigu-
rava da e cvasti veine vrsta biti zrele i
otvorene.
Manje povrine moete da poseete
batenskim makazama. Na veim koristi-
te kosu. Za korienje tradicionalne kose,
s dugakim, zakrivljenim seivom, pot-
rebna je izvesna vetina koju moete br-
zo da steknete. Danas batovani vie ko-
riste trimer s najlonskom niti. Modeli na
benzin mogu da se kupe ili iznajme i ve-
oma su korisni za podsecanje ivica i ne-
ravnih delova, iako im je velika mana to
su buni.
koe, moete da zasadite ostrvca poljskog
cvea izmeu delova s posejanom travom.
Nove livade najbolje je praviti u prolee,
sejui seme u odreenoj koliini i zalivaju-
i parcelu dok seme ne proklija i ponici ne
niknu.
alternative tradicionalnoj livadi
Ako imate veoma plodno zemljite, liva-
da s poljskim cveem verovatno nee us-
pevati na njemu. Da biste postigli eljeni
utisak, moete da posejete meavinu jed-
nogodinjeg livadskog cvea kao to su
razliak, bulke i brati, u kombinaciji sa ov-
som i jemom (videti str. 195).Tako ete
dobiti velianstven izgled tokom prolea i
leta, ali e zemlja ostati gola tokom zime.
Ako omoguite biljkama da se slobodno
rasejavaju i blago prekopavate zemljite
svake godine poetkom prolea, jedno se-
janje bi trebalo da bude dovoljno za vie
godina.
Jo jedan nain da postojei travnjak
obogatite cveem jeste da zasadite male
lukoviaste biljke.
 gajenje poljskog cvea kao zaseb-
nih biljaka
Seme cvea moe da bude skupo, naro-
ito ako planirate veliku povrinu za livadu.
Iako su osnovne meavine semena dovolj-
ne da postignete dobar utisak, isplati se da
odaberete i neko ree poljsko cvee, koje
moete da gajite zasebno u vieelijskim
pliticama. Ono treba da raste dok ne dos-
tigne odgovarajuu veliinu pre nego to
ga presadite. Saenje u skupinama ili iro-
kim nizovima dodatno e istai karakter
livade, iako je privlanost za divlje ivotinje
vea to je vie razliitih vrsta na njoj.
Dobro je da uvek u rezervi imate nekoliko
biljaka, za popunjavanje praznina na mes-
tima gde je seme slabo proklijalo. Nikad
ne iskopavajte biljke iz divljine.
Pokoena livada
Ostavite pokoenu travu na povrini da
se osui, zatim je dobro rastresite dok je
skupljate da biste izbacili iz nje sve seme.
lUkOviaSte Biljke U tRavi
Jesen je idealno doba da u vaem trav-
njaku zasadite lukovice koje e procveta-
ti u prolee. One e obogatiti travnjak
cvetovima koji privlae mnoge vrste inse-
kata. afran, visibaba, koutica i patuljas-
ti narcis lepo uspevaju izmeu trave koju
upotpunjavaju ivopisnim bojama. Neke
lukovice sade se pomou posebne alatke
kojom se kroz travu bui rupa u zemlji,
potom se u nju sputa lukovica koja se
zatim zatrpava zemljom. Manje lukovice
mogu da se rasprostru po povrini s koje
ste oljutili sloj trave u debljini od oko
2,5 cm. Blago rastresite zemlju, raspore-
dite lukovice, vratite sloj trave i zalijte ga.
Kad u prolee biljke procvetaju, ostavite
ih 6 sedmica pre nego to im poseete
listove. Oni e vam biti potrebni kao izvor
hrane za lukovice da biste osigurali da e
procvetati i naredne godine.
Nastojte da pokosite travnjak krajem je-
seni ili ak zimi, ako vam uslovi dozvolja-
vaju, da bi lukovice prorasle kroz uredan,
pokoen zeleni tepih.
 Batovanstvo za ivotinjski svet
Organske bate su u prednosti kad je re
u pripremanju i negovanju divljih ivotinja
Bata koja vrvi od divljih ivotinja je pri-
jatno, oputajue mesto koje e vam initi
dobro budei u vama oseanja postojanos-
ti i povezanosti sa irom ivotnom sredi-
nom. U leptirima i pticama moete da ui-
vate isto kao i u cveu i vou, ali i manja
stvorenja, koja su kljuni deo lanca ishra-
ne, mogu da budu jednako fascinantna.
Sklonita
Uz stalno irenje gradskih zona i intenzi-
viranje savremenih metoda zemljoradnje,
koji se u velikoj meri oslanjaju na upotre-
bu pesticida, privatne bate dobile su veli-
ki znaaj kao sklonita za divlje ivotinje.
Procenjuje se da je ukupna povrina ku-
nih bata, na primer, u Velikoj Britaniji,
dvostruko vea od postojeih prirodnih re-
zervata. Za sve vie divljih ivotinja bate
nisu samo utoite ve i jedina prilika za
dugoroan opstanak.
Organske bate imaju prednost kad je u
pitanju privlaenje divljih ivotinja jer je u
njima koliina pesticida minimalna. Grablji-
vice i paraziti koji se hrane tetoinama i
nosiocima bolesti, istovremeno su hrana
za krupnije ivotinje. Korienje kabastih
organskih ubriva podstie bujanje mikrof-
lore i mikrofaune u zemljitu - a one su pr-
va, kljuna karika u lancu ishrane. Nema
potrebe da se brinete da li e vei broj div-
ljih ivotinja u bati znaiti i vei broj te-
toina: izuavanja su pokazala da na or-
ganskim farmama postoji vea raznovrs-
nost i brojnost ivotinjskih vrsta nego na
konvencionalnim farmama, a svakako ma-
nji broj tetoina.
Stvaranje pravih uslova
Uz malo dodatnog planiranja lako moe-
te da poveate spektar vrsta koje poseu-
ju vau batu ili ive u njoj. Ako zaista eli-
te da stvorite uslove koji e privui divlje
ivotinje, moete da napravite minijaturni
rezervat u kom e svaka biljka biti paljivo
Pozivanje gostiju
Stvaranjem odgovarajuih stanita i uslo-
va u vau batu moete da privuete niz
lepih posetilaca kao to su ptice i leptiri.
velika i mala StvORenja
Ptice i male ivotinje predstavljaju pravo
zadovoljstvo za organskog batovana, ali
i manja bia mogu da budu jednako lepa
i oaravajua za posmatranje. Navee-
mo samo nekoliko beskimenjaka koji leti
esto poseuju bate.
Vilin konjic i vodena devica lete i na vee
udaljenosti od vodenih povrina. Posmat-
rajte kako mujaci brane teritoriju od
drugih insekata - ak i od leptira.
titaste vai hrane se travom, divljim ma-
hunarkama i bunjem. esto su brini ro-
ditelji.
Barunaste grinje, siuna crvena stvore-
nja, prijatelji su bate. Skupljaju se na
toplim, suvim stazama, a hrane se teto-
inama kao to je grinja crveni pauk.
Truljak je jedan od najinteresantnijih
tvrdokrilaca, s ljubiastim odsjajem na
obodima crnih krila.
Pauci-krabe raznovrsni su po bojama isto
koliko i ptice. enke su esto blede, ali
oba pola mogu da menjaju boje u skladu
sa sredinom.
190
odabrana po tom kriterijumu.Takoe, u
postojeu batu moete da unesete niz
elemenata koji su privlani za ivotinje, a
da pri tom bata ne mora da izgleda ne-
uredno ili podivljalo. Takva bata moe da
izgleda isto, ili ak i bolje nego bilo koja
druga.
Osnovni uslovi da bi bilo koja ivotinja
dola u vau batu su uvek isti: hrana,
mesto za ivot i bezbedno razmnoavanje,
voda za pie i kupanje. U ovom poglavlju
opisano je kako moete da stvorite te i-
votne uslove u vaoj bati da bi ona mogla
da bude stanite za irok spektar ivih bi-
a.
Ne oekujte previe u kratkom roku; na
vama je da stvorite najpogodnije uslove za
ptice, ivotinje i insekte - ne moete na
silu da ih dovuete u batu. Uprkos najve-
em naporu, ponekad se dogaa da se u
bati pojave sasvim druge vrste od onih
koje ste prvobitno nameravali da privue-
te.
StvaRanje USlOva kOji
POgODUjU Divljim
ivOtinjama
Svakom ivom biu potrebno je mesto
na kom e moi bezbedno da se odmara,
spava i razmnoava se, zato je logino da
u bati napravite neko sklonite za divlje
ivotinje. To mogu da budu specijalna pre-
bivalita, kao to su kuice za ptice (videti
str. 192-193), ali veina ivotinja je sasvim
zadovoljna da stanuje u gomilama kom-
posta i seenog drveta, ispod prekrivaa
zemljita, kao i u ivoj ogradi ili ispod nje.
Pre nego to ponete da kopate jezerce
ili pravite kuicu za slepe mieve, pogle-
Sklonite za divlje ivotinje
Iako je nemogue da se razume sva is-
prepletanost ivog sveta, jasno je da ete
odravanjem bate bez tetnih hemikalija
i stvaranjem odgovarajuih stanita pos-
tii da mnotvo stvorenja nastavi da deli
batu s vama.
ORGANSKA BATA
dajte okolo i procenite koji delovi bate su
ve privlani za ivotinje. Zatim oznaite
ona mesta koja bi uz malo promena u
nainu odravanja mogla da postanu priv-
lanija.
ive ograde i rubovi bate
iva ograda za ivotinje je odlino sklo-
nite od grabljivica i vremenskih neprilika,
kao i mesto za parenje, ishranu i izgradnju
gnezda. Po vetrovitom zimskom vremenu
ona je toplija i ostaje suva pri osnovi. Tu
se zadrava velika koliina opalog lia ko-
je je bogat izvor hranljivih sastojaka za
Biljke kOje SU PRivlane za
Divlje ivOtinje
ive ograde, kao sklonite i izvor hrane
za ivotinje
- Bukva (Fagus sylvatica)
- Bekovina (Viburnum trilobum)
- Divlja jabuka (vrste roda Malus)
- Zova (Sambucus nigra)
- Glog (Crataegus crus-galii)
- Leska (Corylus avellana)
- Visokobunasta borovnica (Vaccinium
corymbosum)
- Zelenika (Ilex opaca)
- Grab (Carpinus betulus)
bunje, kao sklonite i izvor hrane za
ptice
- Cotoneaster
- Ilex verticillata
- Ligustrum
- Prunus Oto Lajkens
- Pyracantha
- Rubus phoenicolasius
Penjaice, kao sklonite i izvor hrane za
ptice
- Kupina (vrste roda Rubus i
njihovi hibridi)
- ipak (Rosa canina) i druge
srodne vrste
- Vinova loza (Vitis)
- Orlovi nokti (Lonicera periclymenum)
- Brljan (Hedera helix)
- Petolista loza (Parthenocissus
quinquefolia)
BATOVANSTVO ZA IVOTINJSKI SVET
vrste koje se hrane insektima - ne samo
ptice ve i voluharice i rovice.
Da ne biste uznemiravali ptice koje se
gnezde, odloite ianje ive ograde do
sredine ili kraja leta. Vrste s plodovima
mogu da se ostave neoiane dok ptice ne
pojedu bobice. Osnova ive ograde ne tre-
ba da se dira; nema potrebe da se grabu-
lja opalo lie.
Ako vam je bata mala, pokuajte da
stvorite zaklon gajei du rubova brljan,
orlove nokte i pavit uz ogradu od mreaste
ice ili prekrijte zidove i ograde penjaica-
ma. Gajite biljke tako da potpuno prekriju
potpornu osnovu i ne potkresujte ih suvie
kratko. Najprivlanija sklonita za divlje i-
votinje su guste zimzelene penjaice. Mno-
ge male ptice, kao to je cari, sakrivaju se
u gustom brljanu tokom hladnih zimskih
noi. Krupnije vrste vole visoko drvee
prekriveno brljanom, a ako su neke grane
UReDnO ili PRiRODnO
Jedan od teih zadataka u bati jeste
uspostavljanje ravnotee izmeu ured-
nosti i prirodnog izgleda. Zlatnu sredinu
ini pristup koji je kombinacija dobrona-
mernog zaputanja i bezbrinog entuzi-
jazma prilikom saenja - na primer, divlja
rua puzavica koja prua stabljike po vi-
sokoj travi, grupa suncokreta koja je os-
tavljena da se sama rasejava ili niz jagor-
evina koje slobodno izviruju iz travnja-
ka.
Meutim, nostalgini seoski stil negova-
nja bate nije jedina mogunost za priv-
laenje divljih ivotinja: nema potrebe da
vam bata izgleda zaputeno ili staro-
modno. Savremeniji stil livadskog zasa-
da s nizovima zeljastih trajnica koje se
probijaju kroz travu (videti str. 162-163)
ne samo da izgleda velianstveno, nego
je i veoma koristan za divlje ivotinje.
Cvetovi i cvasti su izvor hrane za leptire,
eljugare i druge vrste ptica koje se hra-
ne semenom, a ostavljanjem zrelih cvasti
da prezime obezbediete pticama dugo-
trajan pajz i utedeti sebi vreme za
druge poslove.
191
trule, one su za detlia istovremeno izvor
hrane i mesto za gnezdo. Ne uklanjajte
osuene grane ako nisu sklone otpadanju
da bi bile izvor hrane za insekte i sklonite
za ptice.
Prolazi za divlje ivotinje
Stvaranjem prolaza za divlje ivotinje
kroz vau batu omoguiete manjim stvo-
renjima da sakrivena od grabljivica dolaze
i odlaze iz nje. Gusto bunje i osnove ivih
ograda odlina su zatita za njih, kao i pre-
krivai zemljita povezani s delovima bate
pod visokom travom i viegodinjim leja-
ma. Ako podiete ogradu, nastojte da je
izdignete malo iznad zemljita kako bi ma-
nje ivotinje mogle da se provuku ispod
nje.
travnjaci
Da biste imali to raznovrsnija stanita u
bati, kosite travnjak tako da se smenjuju
delovi s visokom i nisko pokoenom tra-
vom. Pticama, kao to su crvenda i vo-
rak, potreban je otvoren prostor s niskom
travom na kom se hrane, dok je vodozem-
cima potrebna via trava. Potrudite se da
gde god moete ostavite nepokoenu tra-
vu, a da travnjak ne izgleda neuredno - na
primer, du osnova neformalne ive ogra-
de, ili ispod drvea. Uredna, nisko pokoe-
na travnata staza koja vodi kroz neto viu
travu, pored dela s nepokoenim rasti-
njem, daje strukturu delovima bate koji bi
inae delovali neuredno i zaputeno. Ne
kosite istog dana sve delove pod visokom
travom. Ako morate da pokosite veliku po-
vrinu pod grubom travom, ponite s jed-
nog kraja i nastavite ka sredini kako biste
omoguili ivotinjama da se sklone od
kosilice. Nikad ne kosite ukrug - mievi i
abe upae u klopku kao zeevi na njivi.
upe i gomile komposta
Batenske upe su dragoceno sklonite
za mnoge ivotinjske vrste. U njih se zav-
lae leptiri da bi prezimili, zato po suna-
nim jesenjim popodnevima ostavljajte ot-
192
vorena vrata, a zatvarajte ih kasno uvee.
Ne zaboravite da se ptice ponekad gnezde
na najneoekivanijim mestima; moda e
im upa znaiti isto koliko i vama!
Ako redovno pravite gomilu komposta ili
komposta od lia, moda e vam se ba
tu nastaniti oposum ili neka druga ivotinja
koja e u njoj spavati bar delom godine.
Ako ne elite da privuete takve goste,
proverite da iani kontejneri za kompost
nemaju rupe ili koristite kontejnere s pu-
nim stranicama.
Belouka povremeno polae jaja i pre-
zimljuje u gomili komposta. Ako ste poas-
tvovani da vam zmije poseuju batu i eli-
te da tako ostane, napravite veliku gomilu
komposta na osunanom mestu. Zmije se,
kao i laste, esto iz godine u godinu vra-
aju na isto mesto da se gnezde, ali im je
za leenje jaja potrebna toplota koju proiz-
vodi rastinje koje se razlae, zato ete mo-
rati ponovo da pravite gomilu komposta
svake godine. Najbezbednije vreme za po-
meranje gomile je poetak oktobra, ili sre-
dina aprila do sredine maja kad zmije izla-
ze iz nje.
ispod prekrivaa
Male ivotinje vole da vrebaju ispod
prekrivaa zemljita. Prekriva od strugoti-
ne ili kore drveta titi bube, stonoge i sli-
ne vrste, dok se ispod debljih prekrivaa
od slame i sena esto nalaze abe, rovi-
ce, pauci i dadevnjaci. Nastojte da zimi
ostavite malo prekrivaa da bi ivotinje
imale gde da prezime.
Svaki kutak
Ako elite da u batu privuete ivotinje,
napravite gomilu komposta od lia ili go-
milu cepanica od drveta na zaklonjenom
mestu da bi imale gde da se gnezde. a-
be, bube i osolike muve vole prohladna,
tamna, prilino vlana mesta. Za razliku
od njih, rovicama, umskim mievima,
abama, paucima, leptirima i leptiricama
u stadijumu lutke privlane su pukotine u
osunanim kamenim zidovima i nasipima.
ORGANSKA BATA
Na osunanim delovima bate pravite
gomile od kamenja koje ste izmeali s gor-
njim slojem zemljita. Takva uzvienja su
ne samo odlina mesta za biljke kojima
treba dobra oceditost zemljita, kao to su
timijan, pucavac (Silene maritima) i suna-
nica (Helianthemum), nego i najbolje sta-
nite za vodozemce koji spavaju zimski
san ili za gutere koji se izleavaju na let-
njem suncu. Lasice vole da se skrivaju iza
kamenja, kao i u kraim odvodnim cevima
u suvljim, skrovitijim delovima bate.
Mnogim malim sisarima najvie odgova-
raju velike gomile drva, pogotovo ako su
cepanice u osnovi poreane s najmanje 10
cm razmaka. Napravite gomilu na zaklo-
njenom mestu, ispod drveta ili gustog
buna. Neke ivotinje e na gomilu dono-
siti opalo lie za gnezda, zato se pobrini-
te da ga bude u blizini.
kUPOvina i izgRaDnja
SklOnita
U prodaji je vie tipova kuica izraenih
po meri za mnoge ivotinjske vrste, koje
im slue kao zaklon i mesto za podizanje
potomstva. Bilo da su jednostavne ili slo-
ene konstrukcije, vano je da ispunjavaju
potrebe ivotinja koje elite da privuete.
Malo je verovatno da e se stanari buniti.
kuice za abe
Kuice za abe posebno su vane u
gradskim podrujima, gde ima malo sklo-
nita. Pronalaenje odgovarajueg skloni-
ta za zimu nije lako u urednim batama,
zato usreite abe smetajui kuicu ispod
ive ograde ili gustog buna, gde e biti
bezbedna. Kuice za abe su korisne i za
batu: smestite ih na senovito mesto okre-
nuto severu, zaklonjeno od vetra.
kuice za ptice
ak i kad u bati ima vie pogodnih mes-
ta za gneenje, kuice za ptice privui e
stidljivije vrste ptica da ostanu u vaoj
bati. Izrauju se od drveta koje nije obra-
BATOVANSTVO ZA IVOTINJSKI SVET 193

eno sredstvima za zatitu ili meavine be-

tona i piljevine. Ove druge su sigurnije ako
u bati imate veverice ili detlie koji se hra-
ne mladuncima ptica. Sve kuice za ptice
treba da budu postavljene tako da lako
moe da im se pristupi radi povremenog
ienja. Smestite ih na topao, zaklonjen
zid, deblo ili upu, izvan domaaja grablji-
vica, kie i direktne suneve svetlosti. Ma-
ke, ali i sive veverice, mogu na neverovat-
ne naine da se popnu do kuice, zato
pazite kako ih postavljate. Ako u okolini
ima mnogo maaka, isplati se da u bati
postavite nekoliko razliitih tipova kuica
za gneenje. Grabljivice esto naue da
odreeni tip kuice sadri hranu - mladun-
e i jaja. U idealnom sluaju, kuice za
ptice treba istiti svake jeseni. Uklonite sav
materijal za gnezdo i operite kuicu toplom
vodom i sapunom da je pripremite za na-
redne goste. Ptije vai ne prelaze na o-
veka, ali je ipak bolje da nosite rukavice.
Ostavite kuicu da se temeljno osui pre
nego to je ponovo zatvorite.
Hoteli za insekte
Insektima takoe treba mesto na kom
e da provedu zimu. Bubamare, uholae i
kakva kuica za koje ptice?
Veliina ulaznog otvora odreuje koja
vrsta moe, a koja ne, da ue u kuicu.
- Kuica sa ulazom koji je vei od 2,5 cm
u preniku pogodna je za senice.
- Ulazi koji su vei od 3 cm pogodni su za
detlie, senice, brgljeze i carie.
- Ulazi prenika 4 cm privui e plave pti-
ce, laste, slavuje i detlie.
gotova kuica
Kuice za jeeve se mogu kupiti u raznim
oblicima i veliinama. Postavite jednu is-
pod ive ograde ili meu nisko granje. U
kasno leto stavite u nju komade nesolje-
nog mesa kako biste time privukli jeie.
drugi insekti provode zimski san u buseni-
ma grube trave, uvelom liu i upljim
stabljikama biljaka, zato odloite seenje i
raskrivanje rubova bate do prolea.
Moete da kupite drvene kutije za hiber-
naciju mreokrilaca ili da sami napravite
jednostavan hotel za insekte od plastine
boce i talasastog kartona (slika na sledeoj
strani). Plastine kutije takoe mogu da se

Sobe s pet zvezdica. Ove sloene fabriki proizvedene kutije projektovane su za mreo-
krilce, solitarne pele i slepe mieve (sleva nadesno). Iako neke ptice koriste kutije za pele
kao hranilice, ne paniite - nee moi da dohvate jaja u elijama koja su dublje u kutiji.
Kuice za slepe mieve podignite na 3 m ili vie od tla, na drvee, bandere ili zidove zgrada.
Ako ivite u kraju sa starinskim natrijumskim ulinim lampama, moi ete da gledate slepe
mieve kako se hrane insektima koje privlai njihovo svetlo.
194
iskoriste za kuice za bubamare i druge
insekte-grabljivice. Iglom za pletenje na-
pravite niz malih rupa na poklopcu kutije
od margarina koju ste napunili slamom, pa
je postavite postrance ispod nekog buna
ili vee viegodinje biljke, da bi ostala na
suvom preko zime.
Dodatna sklonita su od pomoi i pela-
ma, naroito solitarnim (Osmia), koje po-
etkom sezone oprauju biljke. One e se
rado naseliti u rupama izbuenim u drve-
nim balvanima ili u slamicama za pie
naslaganim u vodootpornu kutiju, a moe-
te i da kupite specijalnu kutiju za pele.
Solitarne pele dolaze u batu rano tokom
godine, zato pripremite kutije pre nego to
jabuka procveta. Vano je da ih postavite
na otvoreno, osunano mesto.
napravite sami hotel za mreokrilce
- Odsecite dno s prazne dvolitarske boce (ne
morate da je operete).
- Isecite komad talasastog kartona duine
oko 80-100 cm, savijte ga i ubacite u bocu.
- Provucite komad tanke ice kroz osnovu
boce da bi drao karton da ne ispadne.
- Veite kanap oko grlia boce, ne skidajui
ep i okaite je krajem leta ili poetkom jese-
ni da visi u blizini bate.
ORGANSKA BATA
legla za slepe mieve
Slepi mievi su esti u naseljenim mesti-
ma, ak i velikim gradovima. Neke vrste
mogu za sat vremena da pojedu i do 2.000
malih insekata, kao to su muice, zato je
dobro da ih imate u bati!
Kuica za slepe mieve treba da bude
napravljena od drveta koje nije tretirano
sredstvima za zatitu i da unutra ima gru-
bo drvo, s kog mogu da vise naglavce. Tre-
ba je postaviti to vie - najmanje na 3 m
iznad tla, dalje od jake svetlosti i vetra. Ta-
koe, potrebno je da ispred nje bude do-
voljno slobodnog prostora. Ako u blizini za-
sadite jednogodinje biljke iji se cvetovi
otvaraju nou, privui ete none leptire i
druge insekte, a to e za uzvrat privui sle-
pe mieve. Probajte s nonom frajlom
(Matthiola bicornis) ili ukrasnim duvanom
(Nicotiana).
HRana za Sve
Ptice u bati esto zavise od hrane koja
im se ostavlja, jer je za veu populaciju
potrebna dodatna ishrana pored one koju
prua prirodno stanite. Kad ponete da
hranite ptice, ne smete da prekinete, jer
e u kratkim zimskim danima one nastavi-
ti da dolaze kod vas umesto da same trae
hranu.
Hranite ih semenkama suncokreta, kug-
licama od ostataka hrane i meavinom se-
mena (ne i kikirikijem, koji moe da sadri
tetne aflatoksine). Odravajte to istijim
hranilice za ptice - trovanje hranom ne do-
gaa se samo ljudima! Ako moete, pre-
metajte hranilicu svakih nekoliko meseci
da biste izbegli gomilanje tetnih bakterija.
Bolje je, ako moete, da gajite biljke ko-
je e pticama obezbeivati dovoljno hrane,
umesto da kod njih razvijate zavisnost od
ljudi. bunovi s bobiastim plodovima priv-
lae vie vrsta, kao i biljke sa cvastima i
trave; ostavite neke zeljaste biljke da daju
seme. Suncokret, pupavica i ehinacea od-
lini su kao batenske biljke i kao izvor
BATOVANSTVO ZA IVOTINJSKI SVET
hrane za mnoge vrste ptica - okaite osu-
ene zrele cvasti za crvendae, na primer.
Kad se ptice naviknu da imaju dovoljnu
koliinu hrane, dolazie redovno, to je ve-
lika prednost za svakog batovana. Pro-
cenjuje se da jedna ptica moe da pojede
vie od 10.000 gusenica, muva, pueva i
drugih tetoina u samo jednoj sezoni pa-
renja. Ipak, imajte u vidu da su i mnoge
vrste voa jednako privlana hrana ptica-
ma kao i ljudima.
Ptice nisu jedine ivotinje koje dolaze u
batu da se hrane. Organska bata je bo-
gat izvor hrane za biljojede i mesodere
svih vrsta i veliina. Uz malo dodatne pa-
nje moete da im obezbedite jo bolju po-
nudu. U prirodnu hranu koju lako moete
da ponudite ivotinjama ubrajaju se cvetni
nektar, polen, biljne vai, gusenice, pue-
vi, bobice i seme.
Cvetna hrana
Cvee nije prijatno samo za gledanje,
ono privlai i mnoge vrste insekata koji se
hrane energetski bogatim polenom i nek-
tarom. Tim insektima hrane se ptice, slepi
mievi i druge grabljivice. Cvee koje gaji-
te radi ishrane divljih ivotinja ne mora da
bude poljsko - kultivisani cvetovi esto su
bogatiji nektarom i imaju duu sezonu
bunje s plodovima ili semenom za
ptice
- Kotiavo voe (Prunus): crvenda, pla-
va ptica, detli, makulja, drozd, crven-
da, kos, vuga, kugara.
- Dren (Cornus): makulja, ptica rugalica,
crvenda, drozd, detli, vrabac peva,
plava ptica, kardinal, kugara.
- Zova (Sambucus): plava ptica, crvenka,
vrabac, drozd, makulja, zeleni, zeba,
detli, una, kugara.
- Smreka (Juniperus): plava ptica, ma-
kulja, rumenka, ptica rugalica, drozd, ku-
gara.
- Udika (Viburnum): crvenda, makulja,
drozd, raznopojac, kardinal, plava ptica,
kugara.
195
cvetanja. Mnogi od cvetova najpogodnijih
za ishranu insekata pripadaju grupi sitni-
jih, starinskih seoskih batenskih varijete-
ta; izbegavajte krupne, razmetljive udvos-
truene cvetove. Razliiti cvetovi odgova-
Poljsko cvee za divlje ivotinje
Livada je jedno od najbogatijih stanita
za divlje ivotinje, ne samo zbog cvea,
nego i zbog trava koje imaju kljunu ulo-
gu u ivotnom ciklusu mnogih vrsta lepti-
ra.
Brojna populacija insekata privlai male
sisare-grabljivice, kao to su voluharice i
rovice, koje se mirno snabdevaju hra-
nom u visokoj travi. Nikad ne ostavljajte
izolovane delove livade usred travnjaka ili
potpuno okruene stazama ili tvrdim po-
vrinama. Uinite da se livada stapa s
guim delom bate, kako bi ivotinje
imale bezbedan prolaz.
Jednogodinje livade
Livadi ne treba mnogo vremena, kao ni
poseban reim koenja da se razvije. Ako
elite da brzo stvorite ivopisnu livadu ko-
ja e brujati i zujati od ivota, posejte
meavinu livadskog jednogodinjeg cve-
a. Za potpuno autentian efekat, ume-
ajte i ovas, jeam ili penicu.
Sejte u jesen ili prolee, na zemljite
koje ste oistili od korova. Kad se biljke
raseju krajem leta ili u jesen, uklonite nji-
hove ostatke na gomilu komposta. Pre-
kopajte zemlju krajem zime i posmatrajte
ta e da nikne u prolee. Neke vrste e-
te verovatno morati ponovo da sejete,
ako se nisu dovoljno rasejale ili ako su im
ptice pojele seme.
Ako elite malo drugaiju meavinu,
probajte puinu, upavi kukolj, razliak,
brati, dan i no, vidovicu i bulku, Papa-
ver rhoeas.
Za razliku od mnogih livadskih vrsta,
ove jednogodinje biljke odlino uspeva-
ju na zemljitu koje se obrauje svake
godine, pa tako moete po potrebi da
premetate divlje ivotinje - to je ideal-
no kad postepeno proirujete livadu na
veu povrinu.
196
raju razliitim nainima ishrane, zato gaji-
te vie vrsta da biste zadovoljili sve ukuse.
Na primer, bumbari imaju znatno krai je-
zik od leptira crvenog admirala, ali dui od
pela iz konice. Za bumbare gajite cvee
s dubokim grliem, kao to su alfija, ma-
joran, naprstak i potoarka. Nemeziju, ma-
tinjak, mahoniju i udiku gajite za pele iz
konice, a ednjak i letnji jorgovan za lep-
tire. Jednostavni cvetovi s plitkim otvorom,
kao to je komora, najbolji su za osolike
muve, parazitske ose i druge male insekte.
Veini insekata odgovaraju razliite biljke
u raznim fazama ivotnog ciklusa, pa ak i
u raznim dobima dana. Razne vrste cvea
lue najvie nektara u razliito vreme to-
kom obdanice. Bie vam zanimljivo da pra-
tite let leptira od jednog do drugog izvora
hrane, dok se koliina nektara smanjuje i
poveava.
Biljke kao jaslice
Leptirima treba i mesto gde e da pola-
u jaja. Gusenice se ne hrane nektarom i
polenom, ve liem, i mogu da budu vrlo
probirljive u pogledu biljaka koje jedu; ne-
ke vrste imaju vrlo ogranien izbor izvora
hrane. Najbolje je da utvrdite koji leptiri
dolaze u vau batu pre nego to zasadite
odreenu vrstu hrane za gusenice. Mnoge
vrste leptira i nonih leptiria hrane se tra-
vom, zato je vano da ostavite deo bate
na kom trava moe slobodno da raste u
visinu. Neke gusenice hiberniraju, a neke
se na stabljikama trave tokom zime pret-
varaju u lutke, zato saekajte do kraja pro-
lea pre nego to pokosite visoku travu.
Larve i gusenice su hrana za ptice, in-
sekte-grabljivice, parazitske ose, voluhari-
ce i vodozemce. Mnoge ivotinjice za koje
se smatra da su batenske tetoine, u
stvari su vredan izvor hrane za druge ivo-
tinje. Na primer, par livadskih eva moe
da nahrani mladune s 10.000 skakavaca i
jo mnotvom drugih vrsta buba. Biljne
vai i lutke jabukinog smotavca omiljena
su zimska hrana za nekoliko vrsta ptica.
Pruite prirodi priliku pre nego to preduz-
mete mere protiv tetoina; moda ete
ORGANSKA BATA
otkriti da je ona ve obavila taj posao
umesto vas. Na primer, grozdovi biljnih va-
i koje ste ostavili na jakim, dobro uvr-
enim biljkama koje ih podnose, bie jasli-
ce za parazitske ose i druge grabljivice,
kao i izvor hrane i mesto za razmnoava-
nje.
abe e iveti u bati tokom cele godine
ako mogu da pronau dovoljno hrane, a
lokalne vrste
Veina ivotinjskih vrsta - mada ne i sve
- prilagodila je ishranu lokalnim biljnim
vrstama. Ako elite da ih gajite, pre nego
to ponete sadnju otkrijte koje biljke pri-
rodno rastu u vaem kraju - te vrste e
imati najbolje anse da privuku najvie
ivotinja, kao i da izvrsno napreduju, a ne
samo opstaju, na vaem zemljitu.
Sreom, neki rasadnici su se prilagodili
eljama za lokalnim vrstama i postali odli-
an izvor semena i rasada. U mnogim dr-
avama postoje drutva koja neguju lo-
kalne biljne vrste. Raspitajte se u lokalnoj
botanikoj bati ili potraite na internetu
drutvo koje vam je najblie.
Biljna hrana za gusenice
Mnoge gusenice leptira i nonih leptiria
ograniene su u ishrani na samo jednu
biljnu vrstu. Evo nekoliko primera.
- Lucerka (Medicago sativa): marinsko-
plavi, plavi s narandastim obrubom i na-
roito, jarko sumporno-narandasti leptir
(poznat i kao lucerkin leptir)
- Zvezdan (Aster): zvezdanov arenac i
drugi arenci; poljski takasti i drugi ta-
kasti leptiri
- Miroija (Anethum graveolens): crni
lastin rep
- Vuja stopa (Aristolochia): lastin rep
- Hristov venac (Passiflora incarnata):
Agraulis vanillae
- Svilenica (Asclepias): monarh
- Papaja (Asimina triloba): zebrasti lastin
rep
- areni grah (Phaseolus coccineus):
Strymon melinus
- Ljubiica (Viola): veina narandastih i
crnih vrsta roda Agraulis
BATOVANSTVO ZA IVOTINJSKI SVET
njihov apetit za male beskimenjake - na-
roito pueve - ini ih prijateljima svakog
batovana. Crvi branari i crvi za pecanje
odlina su dodatna hrana za vodozemce -
moete da ih kupite u prodavnicama ku-
nih ljubimaca ili prodavnicama opreme za
pecanje. abe mogu da se naue da uzi-
maju hranu iz ruke i vrlo brzo se navikava-
ju da dolaze na isto mesto u uobiajeno
vreme hranjenja.
Cvee za medonosne pele
- Arabis
- Bob (Vicia faba)
- Boraina, borac (Borago officinalis)
- Kupina, malina i hibridno bobiasto
voe
- argarepa
- Goruina (Iberis)
- ipak (Rosa canina, desno)
- Vres (Erica)
- Katanac (Reseda odorata)
- Patrnak (Pastinaca sativa)
- Ruska alfija (Perovskia atriplicifolia)
- Ruzmarin (Rosmarinus officinalis)
- Nourak (Epilobium angustifolium)
- Divizma
- Ljutovnica (Verbena officinalis)
- Petolista loza (Parthenocissus
quinquefolia)
- unjarica (Erysimum)
- Sa (Isatis tinctoria)
Cvee za bubamare
- Agastache anisata
- Metvulja (Monarda)
- Smiljkita (Lotus corniculatus)
- Detelina, crvena i bela (Trifolium)
- Artioka (Cynara scolymus)
- Kostri (Solidago)
- Oajnica (Marrubium vulgare)
- Orlovi nokti (Lonicera, naroito
L. peridymenum)
- Kozja brada (Centaurea scabiosa
i C. nigra)
- Lobelia cardinalis
- Medunika (Pulmonaria saccharata)
- Viegodinji razliak (Centaurea
montana)
197
- Facelija (Phacelia tanacetifolia)
- Ostrugica (Centranthus ruber)
- Volovsko oko (Leucanthemum
x superbum)
- Zmijoglavka (Echium vulgare)
- Hajduka trava (Achillea vulgaris)
Cvee za osolike muve i druge
korisne insekte
- Kupina (vrste roda Rubus)
- Heljda (Fagopyrum esculentum)
- Kalifornijski mak (Eschscholzia
californica)
- Ladole, jednogodinji (Convolvulus
tricolor)
- Brati (Chrysanthemum segetum)
- Razliak (Centaurea cyanus)
- Korijander (Coriandrum sativum)
- Livadska krbuljica (Anthriscus sylvestris)
- ipak (Rosa canina)
- Komora (Foeniculum vulgare)
- Strupnik (Scrophularia)
- Beli glog (Crataegus monogyna)
- Brljan (Hedera helix)
- Facelija (Phacelia tanacetifolia)
- Primorska elika (Lobularia maritima)
- Hajduka trava (Achillea millefolium)
Cvee za odrasle leptire
- Zvezdan, levo (naroito Aster
x frikartii Monk)
- Aubrieta
- Buddleia (naroito B. x weyeriana
i B. x weyeriana sunano zlatna)
- Ognjica (Iberis umbellata)
- Udovica (Knautia arvensis)
- Konopljua (Eupatorium cannabinum)
- Srebrno cvee (Lunaria annua)
- Miloduh (Hyssopus officinalis)
- Brljan (Hedera helix)
- Lavanda (Mansted je najbolja)
- Majoran (Origanum, divlje vrste su
najbolje)
- Nana (vrste roda Mentha, naroito
M. rotundifolia)
- Ranjenik (Sedum spectabile)
- Udoviica (Scabiosa columbaria)
- Jari jorgovan (Hesperis matronalis)
- Turski karanfil (Dianthus barbatus)
198
jezeRCa za Divlje ivOtinje
Jezerce, ak i najmanje, moe da bude
srce oaze za ivotinje u vaoj bati. Ko-
ristie ga mnotvo vrsta u razliite svrhe.
Neke ivotinje e iz njega piti vodu, druge
e u njemu loviti hranu. Neke e u jezer-
cetu provesti itav ivot, druge e ga koris-
titi samo u nekom delu svog ivotnog cik-
lusa.
Jezerce nije samo dragoceni rezervoar
vode u bati. ak i najmanja vodena povr-
ina je akvarijum na otvorenom, odlian
za ptice i vodozemce. Pticama je voda pot-
rebna za svakodnevno kupanje isto koliko
i za pie. One dolaze na istu, slatku vodu,
ak na plitke vodene povrine kao to je
prevrnuti poklopac kante za smee ispu-
njen vodom. Utisnite poklopac u zemlju ili
napravite rub od cigle, da bi bio pristupa-
an i ednim ivotinjama.
Ako imate malu decu zbog koje nije
zgodno da posedujete otvorenu vodenu
povrinu, razmislite o fontani ili zidnom ba-
zeniu, ili prekrijte jezerce zatitnom re-
etkom ili vrstom mreom dok vam deca
ne porastu.
jezerca za divlje ivotinje
Najbolji poloaj za jezerce je osunano
mesto, dalje od drvea koje se nadvija, s
novi prijatelji
ivotinje koje nastanjuju ili poseuju
batensko jezerce:
- abe
- Dadevnjaci
- Slepi mievi
- Vrtoglavci
- Stenice gazivode
- Stenice vodomerke
- Stenice veslaice
- Vodeni puevi
- Kozaci
- Vilini konjici i vodene device (neke vrste
su veoma radoznale i istrauju ljude!)
- Laste
ORGANSKA BATA
grubom travom du bar jedne strane, koja
bi posluila kao sklonite i izvor hrane za
vodozemce. Neke vrste mogu da ive i u
jezercetu koje je u senci, ali e njihova raz-
novrsnost biti znatno vea ako je ono na
suncu. Ako se jezerce vidi iz kue, naini-
te sa strane koja je najblia prozoru deo s
kratkom travom da biste mogli da posmat-
rate ta se na njemu dogaa.
Stvaranje jezerceta sa ivotinjama
Veliina jezerceta zavisi, oigledno, od
raspoloivog prostora - ali trebalo bi da
bude povrine od najmanje jednog kvad-
ratnog metra. Bar jedna strana trebalo bi
da bude pod blagim nagibom, koji malim
ivotinjama omoguuje bezbedan pristup
vodi. Veina ivotinja naselie pliak oko
ivice. Jezerce bi trebalo da ima i dublji deo
u sredini, najmanje 60 cm, koji nee mrz-
nuti tokom zime, a bie prohladan leti.
Postoji vie materijala koji su pogodni za
podlogu jezerceta - moete da birate izme-
u betona, bentonitne gline, plastinih
materijala ili butilena (videti Okvir za ba-
tu, str. 128). Podloga od butilena je naj-
fleksibilnija i najlaka za postavljanje kod
jezeraca nepravilnog oblika. Najtrajnija je
podloga od gline. Podlogu treba da preba-
cite preko ivice u dovoljnoj irini da bi se
vrsto drala - prodavci e vam pomoi da
odredite veliinu na osnovu planiranih di-
menzija jezerceta. Jezerce moete da na-
punite kinicom ili vodom iz vodovoda. Ako
koristite ovu drugu, saekajte najmanje 48
sati da hlor ispari, pre nego to ponete da
stavljate plutajue (flotantne) ili potoplje-
ne (submerzne) biljke. ivotinje e ubrzo
doi same, i za godinu dana jezerce e biti
potpuno naseljeno.
Nova jezerca esto iznenada dobijaju
jarkozelenu boju, koju uzrokuje naglo ire-
nje sitnih algi. Voda e se posle izvesnog
vremena razbistriti, ali ako elite da ubrza-
te proces, stavite jemenu slamu ili secka-
nu lavandu u finu mreastu vreu, odme-
rivi koliinu tako da pluta po povrini. Ko-
risni mikroorganizmi brzo e kolonizovati
slamu ili lavandu i unititi alge.
BATOVANSTVO ZA IVOTINJSKI SVET
zasaivanje jezerceta
Dobar izbor biljaka obezbedie hranu i
sklonite za irok spektar ivotinjskih vrs-
ta. Zasadite meavinu plutajuih, potoplje-
nih i plitkovodnih biljaka. Suneva svetlost
podstie rast algi, zato drite jednu polovi-
nu do dve treine povrine prekrivene bilj-
kama da bi voda bila bistra. Koristite to
vie lokalnih vrsta. Izbegavajte strane vrs-
te koje su nametljive - a takve se esto
prodaju u batenskim centrima - naroito
ako postoji i najmanji rizik da grekom
kopanje i oblaganje jezerceta
Poetak prolea je najbolje vreme da iz-
gradite novo jezerce. Tako ete biljkama
i ivotinjama dati dovoljno vremena da se
nasele pre naredne zime.
- Iskopajte rupu neto veu nego to
elite da bude povrina jezerceta, da bis-
te imali prostora za zatitnu podlogu. Bar
jedna obala trebalo bi da bude pod bla-
gim nagibom (15-30), a jedan deo je-
zerceta, ija povrina zavisi od otrine zi-
me, trebalo bi da bude dubok 60 cm da
se voda na hladnoi ne bi zamrzavala. Ta-
koe, korisno je da pored ivice postavite
policu s biljkama u saksijama.
- Uklonite sve otro kamenje, korenje i
ostalo to moe da probui podlogu. U-
vrstite strane i ivice i obavezno proverite
da li su poravnate. Za dodatnu zatitu,
pospite sloj zidarskog peska debljine 10
cm po unutranjosti rupe. Postavite za-
titni sloj podloge, za koji moe da poslu-
i stari tepih, karton, ili gotov materijal za
tu namenu.
- Uz neiju pomo (butilen je teak ma-
terijal), poloite podlogu preko rupe, tako
da 30 cm prelazi preko ivice. Privrstite je
kamenjem i pustite neka visi sa ivica do
polovine stranica rupe. U sredinu rupe si-
pajte zemlju, ako nameravate da sadite
biljke direktno.
- Napunite jezerce. Teina vode obliko-
vae podlogu tako da prianja uz stranice
rupe. Ivice podloge prekrijte travom ili
kamenjem da ih zatite od sunca.
199
dospeju u divljinu. Meu vrste koje poseb-
no treba da se izbegavaju ubrajaju se
vodena kuga (Hydrilla verticillata), vodeni
zumbul (Eichhornia crassipes), vodeni ku-
pus (Pistia stratiotes) i krocanj (Myriophy-
llum spicatum). Ako sadite i biljke u saksi-
jama, koristite posebnu meavinu zemlje
za vodene biljke, s niskim sadrajem hran-
ljivih sastojaka, ili donji sloj batenskog
zemljita.
Odravanje jezerceta
Kad je jezerce izgraeno, ne zahteva
mnogo odravanja to se ivog sveta u
njemu tie. Nekim vrstama insekata odgo-
vara zaraslo, muljevito jezerce, a ni aba-
ma sigurno ne smeta korov. Vama e se
moda vie svideti urednije jezerce, ali
nastojte da ga ureujete samo kad je ne-
ophodno.
Tokom leta, uklonite viak korova s povr-
ine; namotajte ga oko tapa ili izgrabu-
ljajte. Slobodne plutajue biljke kao to je
soivica mogu da se uklone pomou sita.
Sve biljne otpatke ostavite preko noi na
ivici jezerceta da biste omoguili ivotinja-
Biljke za jezerca
Submerzne (potopljene)
- Vodena kuga (Egeria densa)
- Krocanj (Myriophyllum)
- abovlasica (Callitriche)
- Divlji celer (Vallisnera americana)
Flotantne (plutajue)
- Lokvanje (Nymphea) za manja jezerca
treba paljivo izabrati, jer su lokalne vrste
suvie bujne. Probajte sitnije sorte, kao
to su Chromatella i hermelin, ili N.
pygmaea i N. tetragona.
Plitkovodne
- Vodena kana (Canna)
- Strelica (Sagittaria sagittifolia)
- Razgon (Veronica beccabunga)
- titkasti vodoljub (Butomus umbellatus)
- Ljiljan (Iris)
- Iirot (Acorus calamus)
- Taro (Colocasia)
- Vodena bokvica (Alisma)
200
ma da se vrate u vodu, a zatim ih dodajte
gomili komposta.
Bujne, nametljive biljke moete da ise-
ete ili da ih postepeno uklanjate; sma-
njujte koliinu lia potopljenih biljaka, kao
to je vodena kuga, za jednu treinu. Naj-
bolje vreme za to je krajem leta, pre nego
to ivotinje ponu da hiberniraju. Izbe-
gavajte da ureujete travnjak poetkom
godine ili po izuzetno hladnom vremenu.
Druge vodene biljke moete po potrebi da
razmnoavate deobom na svake 2 ili 3 go-
dine.
Ujesen mreom prekrijte jezerce na ne-
koliko sedmica, ako u njega pada velika
koliina lia, ili uklanjajte lie runo. Ta-
koe, uklanjajte uvelo lie vodenih bilja-
ka, da se ne bi poveala koliina hranljivih
sastojaka u vodi, to bi podstaklo rast algi.
Meutim, uvek ostavite malo biljnih ot-
padaka na dnu jezerceta.
Ostatak bate
Vodozemci vie vremena provode na
kopnu nego u vodi, zato ako elite da ove
ivotinje poseuju vau batu, obavezno
im obezbedite bezbedan zaklon. Delovi
bate koji se ne obrauju, kao to su oni
pod visokom travom, debelim slojem prek-
rivaa zemljita, gomilama kamenja ili dr-
va, za abe i dadevnjake su sklonita i
mesta gde mogu da hiberniraju. Bar deo
ivice jezerceta treba da bude pod biljkama
koje pruaju sklonite ivotinjama. Na dru-
gom delu trava moe da bude pokoena,
kako biste imali pogled na jezerce. Da bis-
te izbegli da povredite abe, kosite travu
redovno, poevi od sredine prolea, pre
nego to mlade jedinke ponu da naputa-
ju jezerce. Posle kie uvek proverite da li
na travnjaku ima mladunaca aba.
Cvetanje algi
Jedan od najeih problema u jezerce-
tu je cvetanje" algi, kada voda dobija bo-
ju supe od graka ili se zagui gomilama
konastih algi. To je obino simptom u
toploj vodi bogatoj hranljivim sastojcima.
ORGANSKA BATA
Fenomen se javlja u prolee, a nestaje kad
potopljene biljke zaponu proleni rast i
snabdevanje vode kiseonikom. Konaste
alge su upornije; a moete ih ukloniti gra-
buljama ili namotavanjem oko tapa. Mo-
ete da koristite i jemenu slamu ili secka-
nu lavandu (str. 199), a sledee e vam
pomoi da izbegnete probleme:
- neka vam potopljene (submerzne) bilj-
ke zauzimaju oko 25-33% zapremine vo-
de;
- neka lie plutajuih (flotantnih) bilja-
ka pokriva najmanje jednu polovinu, a naj-
vie dve treine povrine vode, radi zakla-
njanja od sunca;
- ako je potrebno da povisite nivo vode,
koristite kinicu umesto vode iz vodovoda
koja je bogata mineralima;
- kad sadite vodene biljke u saksijama,
koristite za to namenjenu meavinu zemlje
umesto obine ili je sami napravite, s malo
hranljivih sastojaka;
- istite jezerce svake godine.
Saveznici jezerceta
1. Punoglavci
abe koje migriraju nastanjuju jezerce
koje im odgovara za godinu ili dve. Ako ih
nema, to znai ili da jezerce nije pogodno
za njih, ili da nije na pravcu njihovog mi-
gratornog kretanja. U tom sluaju, uzmi-
te ablju ikru (jajaca) iz drugog jezerce-
ta, po mogustvu nekog koje nije udalje-
no vie od 1 km. Ne uzimajte ikru iz div-
ljine.
2. Plutajui listovi
Prekriva od plutajuih listova spreava
da alge zague jezerce. Odravajte 50-
60% povrine jezerceta pod prekrivaem.
3. Biljke s potopljenim i polupotopljenim
stabljikama i listovima
Ove biljke (kao vodena zevalica, Oronti-
um aquaticum) izvor su hrane i sklonite
za stvorenja koja ive u vodi, kao i mesto
za polaganje jaja punoglavaca.
4. Tanjirasti barski puevi
Ovi puevi iste vodu hranei se algama i
biljnim otpacima.
BATOVANSTVO ZA IVOTINJSKI SVET
Spisak neeljenih gostiju
1. Barski pu
Ovaj pu (Lymnaea stagnalis) jede alge i
organske otpatke, ali oteuje i vodene
biljke. Ako se previe namnoi u jezercetu,
predvee ostavite listove zelene salate da
plutaju po povrini. Ujutro ih uklonite za-
jedno s puevima na njima.
2. Nametljive biljke
Izbegavajte da sadite nametljive biljne vrs-
te i one koje nisu lokalne (kao to je kro-
canj). Naalost, neki batenski centri pro-
daju neadekvatne vrste, zato uvek proveri-
te biljke pre nego to ih kupite.
201
3. Alge
Konaste i druge alge rastu na osvetljenim
delovima jezerceta, u vodi koja je bogata
hranljivim sastojcima. Cvetanje" algi pre-
ko noi moe da pretvori bistru vodu u ze-
lenu supu.
4. Ribe
Ne unosite ribe u batensko jezerce - pore-
metie ravnoteu ekosistema. Neke vrste,
kao to je koljuka, mogu da dospeju u je-
zerce u obliku jaja, na nogama ptica. Pus-
tite ih da preive samo u broju odgovara-
juem za jezerce.
 Batovanstvo u saksijama
Biljke u saksijama u batu unose dodatne
boje, mirise i zanimljivost
Gajenje biljaka u saksijama omoguie
vam da stvorite batu u bati pa ak i na
mestima gde uopte nema zemljita. Ako
elite samo da maksimalno iskoristite
prostor, onda su vam dovoljne najobinije
plastine kadice. Meutim, s raznovrsnijim
izborom saksija, urni, korita i improvizova-
nih posuda, moete da stvorite niz razlii-
tih stilova i utisaka u bati - moda bujni
tropski, egzotini istonjaki ili starinski se-
oski izgled. Korienjem saksija moete da
pustite mati na volju, da pratite vaa naj-
novija interesovanja, znajui da uz samo
malo truda sve to moete da promenite
ve naredne godine.
kako da odluite ta da gajite
U saksijama moete da gajite gotovo sve
vrste biljaka - ukrasne ili jestive, jednogo-
dinje ili viegodinje, patuljaste ili penja-
ice. bun ili penjaica u velikoj saksiji (vi-
deti str. 207) mogu da budu privlana sre-
dinja taka bate, a ivopisan izbor saksi-
ja i drugih posuda oivee dvorite ili ne-
privlaan kutak u kom nita drugo ne mo-
e da raste. Takoe, moete da gajite zele-
nu salatu u saksiji na unutranjem dvoritu
(videti str. 209) ili da ispunite prostor sla-
povima letnjih mirisa i boja s viseih korpi
ili saksija na zidovima (videti str. 213). Mo-
ete ak da stvorite i minijaturnu batu za
ivotinje u saksiji koja stoji na prozoru.
Zemlja za saksije moe da se napravi tako
da u njoj uspevaju vrste koje inae ne bi
rasle u batenskom zemljitu. Glavno pra-
vilo gajenja u saksijama jeste da izaberete
biljke koje najvie odgovaraju uslovima
mesta na kom ete ih postaviti.
Saksije i organski pristup
Jedno od osnovnih naela organskog
batovanstva jeste stvaranje zdravog,
plodnog zemljita koje biljkama prua sve
to im je potrebno - zato gajenje u ograni-
enom saksijskom prostoru ne moe u
pravom smislu da se smatra organskim.
Meutim, saksije imaju znaajnu ulogu u
batama - naroito u gradovima - a na njih
svakako mogu delimino da se primenjuju
organska naela, uz odgovarajui izbor
zemlje i bez upotrebe mineralnih ubriva i
pesticida.
kreativno korienje prostora
Zimzelene biljke upadljivog oblika veoma
su pogodne za mali prostor, a izborom
saksija od jednog materijala postie se
utisak urednosti. Poploan, zaklonjen ku-
tak ili unutranje dvorite pogodni su za
gajenje osetljivijih biljaka kao to su ole-
ander ili agrumi; prijae im dodatna top-
lota koju zadravaju i reflektuju kamene
ploe.
gradska oaza
Batovane koji su posveeni gajenju u
saksijama ponekad sopstveni entuzija-
zam ponese toliko da njihova zbirka bilja-
ka pone da prekriva zidove, stubove,
prozorske simsove, pa ak i batenske
klupe. Uvoenjem raznovrsnosti u grad-
sku sredinu, posebno cvetajuih biljaka,
ublaava se grubost pejzaa, a i najma-
nje poploano dvorite, balkon ili krov
pretvaraju se u dobrodolo sklonite za
divlje ivotinje.
BATOVANSTVO U SAKSIJAMA
ta tReBa Da imate U viDU
PRilikOm gajenja U
SakSijama
Biljke mogu da rastu praktino u bilo
emu, od saksija od peene gline do starih
kanti. Saksija moe da bude nova, ponovo
koriena ili reciklirana, sve dok ima rupu
za oceivanje i dovoljnu vrstinu da moe
da se napuni zemljom. Tamo gde ima mra-
zeva, treba da se koriste one od materija-
la koji ne puca na temperaturama ispod
nule.
Izaberite saksiju tako da odgovara mes-
tu i izgledu koji ste zamislili. Bure presee-
no napola ili kamena urna izgledaju sasvim
drugaije nego kofe sa cveem ili jarko
obojena drvena kutija. Ne morate da pot-
roite mnogo novca da biste postigli dobar
stil. Jednostavne posude, kao to su ba-
ve, mogu da se koriste u formalnoj bati
ako se zasade istom vrstom i paljivo ras-
porede.
Oceivanje
Sve saksije moraju na dnu da imaju rupu
za oceivanje. Da biste poboljali drenau,
stavite na dno saksije grublji materijal pre
nego to sipate meavinu zemlje. Za do-
datnu teinu, koristite krupan (3 cm) lju-
nak. Iscepkana ambalaa od stiropora je
izuzetno laka alternativa, a takoe pogod-
na za reciklau. Za veinu saksija dovoljan
je sloj od 4 cm debljine. Ako su saksije od
kamena ili peene gline, a u bati ima mra-
za, zatitiete ih slojem za drenau koji e-
te postaviti do jedne petine dubine saksi-
je. Oceivanje ete poboljati i postavlja-
njem saksija na cigle ili specijalno naprav-
ljene stope.
veliina saksija
Veliina koju treba da odaberete zavisi
od vrste biljaka koje nameravate da gajite.
to se tie lakoe odravanja - ishrane i
zalivanja - to je vea saksija, to bolje.
Ipak, nemojte da stavljate male biljke koje
203
materijali za saksije
Drvo i prue
Grubo seeno drvo daje prirodan izgled
bati i odbija pueve. Hrastovini i kedro-
vini nije potreban tretman zatitnim sred-
stvima. Od lepo ofarbanih dasaka mogu
da se prave kutije za prozorske simsove.
Korpe od prua iznutra moete da obloi-
te plastikom.
Kamen i peena glina
Rasprodaje i otpadi dobro su mesto za
nabavku starih kamenih korita, bazenia
i saksija od peene gline. Nove saksije
moete da uinite starijim tako to ete
ih premazati jogurtom i drati na vla-
nom, senovitom mestu. Prefarbajte fab-
riki proizvedene saksije bojom za kera-
mike ploice ili kolske table. Glaziranim
saksijama potrebno je manje zalivanja
(videti str. 65), a izgledaju odlino kao
pozadina za uskrnje dekoracije ako su
zasaene bambusom ili japanskim javo-
rom.
Plastika
Saksije od kvalitetne plastike dugo traju i
lake su za pomeranje. Mogu ponovo da
se koriste i prefarbavaju.
Metal
Za moderan izgled bate iskoristite galva-
nizovane kofe - ili reciklirajte velike kon-
zerve - izgledae zanimljivo.
sporo rastu u prevelike saksije. Lake je
odravati veliku saksiju s nekoliko biljaka
nego vie manjih saksija s po jednom bilj-
kom. Svaka saksija trebalo bi da bude du-
boka najmanje 15-20 cm; veini biljaka
prija dublja saksija. Ne zaboravite da u
saksijama koje se suavaju ka vrhu sae-
nje moe da bude oteano. Ako treba pov-
remeno da premetate saksiju, na primer,
zbog zime, ne zaboravite da ete morati
da je podiete. Za one velike improvizujte
kolica: na jaku dasku montirajte tokie.
204
zemlja za saksije
Za punjenje saksija i drugih posuda, ko-
ristite organsku, vienamensku zemlju -
kupovnu ili kune izrade. Ne tedite na
kvalitetu; imajte u vidu da biljke rastu u
ogranienom prostoru i da im treba najbo-
lja nega. Zemlja treba da odgovara biljka-
ma koje gajite. Vrstama koje dobro uspe-
vaju u suvim uslovima potrebna je siro-
manija, oceditija meavina nego za saksi-
ju s biljkom bujnog lia. Za posudu s jed-
nogodinjim biljkama posluie viena-
menska meavina, dok je voki, koja e u
saksiji provesti vie godina, potrebna bo-
gatija meavina, po mogustvu na bazi cr-
nice ili batenske zemlje. Takve meavine
imaju prednost to su tee, jer dodatna te-
ina osigurava da se saksija s visokim bilj-
kama nee prevrnuti. Meavine bez zem-
lje, koje su lake, korisne su za visee kor-
pe, saksije na balkonima i na mestima s
kojih treba da se premetaju. Recepte za
vie vrsta meavina zemlje kune izrade
nai ete na str. 115-116.
ishrana i zalivanje
Biljke u saksijama i drugim posudama
hranite istim organskim kompostiranim
materijalima i organskim ubrivima kao i
biljke koje rastu u zemljitu (videti Zem-
ljite i briga o njemu, str. 32-61). Nanosite
ih kao gornji sloj u saksijama. Pored toga,
moete da koristite i tena ubriva (videti
str. 206), koja snabdevaju biljke hranljivim
sastojcima u lake dostupnom obliku. Nji-
me moete da zalivate biljke ili da ga prs-
kate po liu. Koliina i uestalost hranje-
nja biljaka zavisi od sastava zemlje u sak-
siji, zapremine saksije i vrste biljaka. U
ovom poglavlju date su neke smernice za
to.
Uestalost zalivanja zavisi od vrste bilja-
ka, veliine u odnosu na saksiju, vrste sak-
sije (peena glina sui se bre od plastike),
mesta na kom se nalazi (na vetrovitom
mestu biljka ima veu potrebu za vodom),
vremenskih prilika i godinjeg doba. Nikad
ORGANSKA BATA
ne dozvolite da se saksije osue - biljke
imaju mnogo vie problema ako nemaju
dovoljno vode, a osueno zemljite je te-
ko ponovo uiniti vlanim. Redovno navod-
njavanje naroito je vano za voe i povr-
e.Veini biljaka u saksijama ak i posle
kie potrebno je svakodnevno zalivanje to-
kom leta, a vrlo retko zimi. Uvek zalivajte
zemlju, ne lie. (Videti Voda i zalivanje,
str. 66.)
tetoine i bolesti
Odravanje zdravlja biljaka je najbolja
odbrana od tetoina i bolesti. Ako biljke
Suzbijanje tetoina
Puevi su manji problem za biljke u saksi-
jama nego za one na otvorenom; ipak,
ako se popnu do saksija, nita ih nee za-
ustaviti da ne krenu na biljke. Probajte da
ih u tome spreite postavljanjem prepre-
ka oko saksija: masne trake, lepka koji se
ne sui ili trake od bakra, kao na slici.
Posuda od lanog kamena kune
izrade
1. Odaberite dve jake kartonske kutije,
jednu manju od druge za 5 cm sa svih
strana.
2. Izmeajte 3 dela peska s po jednim
delom grubih kokosovih vlakana i cemen-
ta. Dodajte vodu i napravite vrst malter.
3. Prekrijte dno vee kutije slojem malte-
ra debljine 5 cm, sabijte ga da isterate
sve mehurie vazduha i utisnite 5 pluta-
nih epova da napravite rupe za drenau.
4. Stavite manju kutiju u veu.
5. Ispunite prostor izmeu kutija malte-
rom u sloju od 15 cm dubine i paljivo ga
sabijte.
6. Ostavite kutije sedam dana da se mal-
ter uvrsti.
7. Izvadite kutije i epove. Ietkajte po-
sudu ianom etkom.
8. Premaite stranice jogurtom ili tenim
ubrivom. Na povrini e se uhvatiti zele-
ne alge.
BATOVANSTVO U SAKSIJAMA
prerastu saksije, ili su prenatrpane u nji-
ma, ili su neredovno zalivane, bie podlo-
nije napadima tetoina kao to su grinja,
crveni pauk ili biljne vai. Saksije i druge
posude esto su na toplim, suvim mestima
gde su biljke izloene tetoinama koje ih
ne bi napadale na otvorenom prostoru.
Korienjem iste zemlje izbei ete
mnoge vrste tetoina i bolesti, ali organiz-
mi koji se hrane korenjem i pored toga
mogu da dospeju u saksije, gde mogu da
imaju razorno dejstvo. Larve ika vinove
loze lako mogu da unite biljke u saksija-
ma ili korpama; protiv njih koristite biolo-
ke agense suzbijanja (videti str. 95). Gajite
cvee privlano za grabljivice koje e sma-
njiti broj tetoina (videti str. 93) i reavaj-
te probleme kad se jave; redovno pregle-
dajte biljke i runo uklanjajte tetoine i
obolele izdanke ili listove im ih primetite.
Uklanjajte cele biljke ako su bolesne ili
jako zaraene.
zimska zatita
Osetljive biljke zimi unesite ili ih prekrij-
te. Umotajte saksije da se ni one, ni biljke
ne bi smrzle.
ORganSka tena UBRiva
Tena ubriva biljkama pruaju hranljive
sastojke u lake dostupnom obliku. Iako je
to protivno organskom naelu ishrane
zemljita, a ne biljaka, postoje situacije
kad je teno ubrivo neophodno u organ-
skoj bati. Odgovarajua ubriva dobijaju
se od stajnjaka, biljnih i ivotinjskih otpa-
daka i kamenih minerala. U sutini, to su
iste materije koje se koriste za ishranu
zemljita, ali u drugaijem obliku. Na njih
treba primeniti iste mere opreza u pogledu
porekla.
Odgovarajua tena ubriva mogu da se
kupe u veini boljih batenskih centara ili
od specijalizovanih snabdevaa, a moete
i sami da ih napravite. To je lako isto koli-
ko i gajenje njihovih glavnih sastojaka, ga-
veza i koprive.
205
kada da koristite teno ubrivo
Biljke u saksijama, kojima je na raspola-
ganju ograniena koliina zemlje, glavni su
kandidati za tenu ishranu. Mladim biljka-
ma koje se gaje u vieelijskim pliticama
takoe je potrebna dodatna ishrana ako se
presaivanje odloi. Tena ubriva u bati
treba da budu samo privremeno reenje:
kada je zemljite siromano ili kada uslovi
ili oteenja korena spreavaju biljke da
uzimaju dovoljno hranljivih sastojaka. Ta-
da je najbolje da koristite teno ubrivo
rasprivanjem po listovima. Nikad ne koris-
tite teno organsko ubrivo kao zamenu
za negu zemljita.
ishrana biljaka u saksijama
Koliina tenog ubriva i uestalost ko-
rienja zavise od vrste biljke, veliine u
odnosu na zapreminu saksije, bujnosti ras-
ta, veliine koju elite da postignete i kvali-
teta zemlje u saksiji. Kljuni faktori za pra-
vilno korienje su posmatranje i iskustvo.
gajenje gaveza u bati
Gavez je otporna viegodinja biljka koja
brzo narasta do 1 m visine. Sortu Boking
14 izabrao je Lorens Hils, osniva Istra-
ivake asocijacije Henri Dabldej i jedan
od pionira organskog batovanstva. Bo-
king 14 daje visoke prinose i ima izrazi-
to visok sadraj kalijuma. Ne rasejava se
i nema puzee korenje - to su odlike
drugih vrsta gaveza koje im omoguuju
da se brzo ire i postanu nametljive.
Zasadite Boking 14 u prolee i leto,
kao reznice s korena ili reznice gajene u
saksijama. Kad se prime, listove moete
da seete tri ili etiri puta godinje. Pos-
lednje seenje treba da bude najkasnije
poetkom jeseni. Svake ili svake druge
godine biljke hranite obogaivaem zem-
ljita visoke klase plodnosti ili ubrivom s
visokim sadrajem azota. Dodavanje po-
koene trave u prolee i seckanog granja
od orezivanja u jesen, moe da bude de-
lotvoran reim ishrane.
206
Na primer, rasad paradajza koji je nedavno
presaen u zasebnu saksiju ne treba da se
hrani, dok je biljci na kojoj su rodili plodo-
vi potrebno da bude hranjena tri puta sed-
mino. bunu koji sporo raste nije potreb-
no hranjenje, a jednogodinje biljke koje
dele jednu posudu imae koristi od redov-
ne sedmine doze.
Ne zaboravite i mogunost preterivanja.
Na primer, kod paradajza ili saksije s jed-
nogodinjim cveem, podsticanje veeg
rasta lia ima nepovoljno dejstvo; njime
ete samo odloiti cvetanje i sazrevanje
plodova. Sporiji rast nije uzrokovan samo
nedostatkom hrane. Njega mogu da uspo-
re i hladno vreme, oteenja korena ili pre-
terano zalivanje, naroito kod mladih bilja-
ka. U tim sluajevima, tena ubriva mogu
samo da pogoraju problem.
kupovna tena ubriva
Kad kupujete teno ubrivo, proverite
sastav da biste bili sigurni da mu nisu do-
dati neorganski sastojci. Odaberite ono ko-
je je obeleeno simbolom za organske pro-
izvode ili ima atest. Kupovna tena ubri-
va esto sadre meavinu sastojaka, radi
uravnoteenijeg dejstva - bilo da su vie-
namenska ili za ishranu paradajza i drugih
plodonosnih biljaka, kada obino imaju vi-
sok postotak kalijuma. U sastojke koji se
koriste u proizvodnji komercijalnih organ-
skih tenih ubriva ubrajaju se:
- Teni stajnjak. Obino kravlji, ivinski
ili oviji (ne iz farmi sa intenzivnim nai-
nom proizvodnje);
- Riblja emulzija. Nusproizvod industrije
prerade ribe, ne nuno one koja je lovlje-
na za tu namenu;
- Kameni fosfat. Samleven u prah, tako
da moe da se rastvara;
- Biljni ekstrakt. Na primer, od lia ga-
veza i morske trave.
ekstrakt od morske trave
Ekstrakt od morske trave podstie rast
biljaka na slian nain kao tena ubriva;
on sadri malo osnovnih hranljivih sastoja-
ORGANSKA BATA
ka za biljke, ali zato sadri irok spektar
mikroelemenata, kao i sastojaka kao to
su biljni hormoni i specifini ugljeni hidrati
koji podstiu rast biljaka.
Ekstrakt morske trave moe da se koristi
na vie naina, u raznim fazama biljnog
rasta, s razliitim dejstvima. Smatra se da
najbolje deluje ako se primeni na zemljite
ili korenje na poetku ivotnog ciklusa bilj-
ke, a na lie u kasnijem periodu. Da biste
primenili ekstrakt, potopite u njemu seme
na nekoliko sati pre sejanja da biste pod-
stakli nicanje ponika ili ga pospite po zem-
ljitu oko mladica da biste pojaali rast ko-
renja (dva puta u razmaku od 4 sedmice);
ili ga nanesite na zemljite ili listove poni-
ka, ime ete poveati koliinu hlorofila u
njima. Ekstrakt morske trave moe da se
nanosi i na zemljite kao sredstvo za spre-
avanje nekih bolesti korenja, ili da se nji-
me prska lie da bi se odbili insekti koji se
hrane biljnim sokom i poveala otpornost
na mraz.
tena ubriva kune izrade
Tena ubriva od lia gaveza ili koprive
mogu lako da se naprave, ali imaju jak mi-
ris.
Gavez se brzo razlae i oslobaa za bilj-
ke hranljive sastojke, kojima je njegovo
lie veoma bogato. Moe da se koristi i
kao prekriva zemljita ili aktivator kompo-
sta. Uglavnom je blago bazno ubrivo,
zato nemojte da ga koristite za biljke koji-
ma prija kiselo zemljite. Tenost od lia
gaveza ima visok sadraj kalijuma i prilino
visok sadraj azota i fosfata; pogodna je
za plodonosne biljke, mada nivo azota nije
dovoljan i za potpuno razvijene biljke u vi-
seim korpama.
Ekstrakt koprive je vienamensko ubri-
vo koje ima neto manju koliinu fosfata,
ali zato sadri magnezijum, sumpor i gvo-
e. Najvee koliine makroelemenata sa-
dri mlada kopriva koja se pokosi u prole-
e.
BATOVANSTVO U SAKSIJAMA 207

Recepti za tena ubriva

Gavez
- Namoite 3 kg lia gaveza u 45 l vode.
- Poklopite posudu.
- Koristite nerazreenu tenost posle 4
sedmice.
Kopriva
- Namoite 1 kg lia u 10 l vode.
- Poklopite posudu.
- Koristite tenost razreenu u vodi u raz-
meri 1:10, posle 2 sedmice.

kompost od lia gaveza

Kompost od lia gaveza moe da se ko-
risti samostalno kao zemlja za saksije ili
kao jedan od sastojaka za nju. Napunite
plastinu kofu ili kantu za smee naizme-
ninim slojevima vlanog komposta od
lia starog 2-3 godine (videti str. 49) i
seckanog lia gaveza. Dok se ono razla-
e, kompost od lia upija hranljive sas-
tojke. Kad se lie gaveza potpuno razlo-
i (obino posle 2 do 5 meseci), kompost
je spreman za upotrebu.
Sakuplja koncentrata. Napunite cev li-
em gaveza i skupljajte koncentrat koji kap-
lje. Za manje koliine postavite na dno cevi
koncentrat od gaveza plastinu bocu sa odseenim dnom kao le-
vak.
Od lia gaveza moe da se napravi i
koncentrat. Naslaite ga u plastinu posu-
du s rupom na dnu (bure za vodu, kofu ili
cev sa zatvaraem na jednom kraju) i UkRaSne Biljke U SakSijama
prekrijte poklopcem. Ispod rupe stavite
posudu za skupljanje, u koju e posle 2 do Pored uobiajenih jednogodinjih biljaka
3 sedmice poeti da kaplje tamna tenost. za leje, bunja, viegodinjih biljaka i tra-
Da biste koristili koncentrat, morate da ga va, ak i manje drvee moe da se gaji ako
rastvorite u 10-20 delova vode. Na primer, ga paljivo odaberete. Dobro pogledajte
paradajz u saksiji moe da se hrani kon- mesto na kom planirate da postavite saksi-
centratom koji je rastvoren u razmeri (od- ju; biljke e vidno napredovati sve dok se
nosu) 1:15, tri puta sedmino, kad plodo- nalaze na pravom mestu. Sumrano, seno-
vi ponu da se formiraju. Koncentrat moe vito mesto nije odgovarajue za geraniju-
da se uva nekoliko meseci na prohlad- me kojima prija sunce, dok e paprati po-
nom, suvom mestu. uteti i postati slabane ako su na jakom
suncu i bez vode. Veina biljaka za kame-
nite bate, sukulenti kao to je uvarkua
i bunovi koji podnose suu kao to su la-
vanda i ruzmarin, lepo uspevaju u toplim,
208
suvim uslovima na osunanom poploa-
nom delu bate. U bunove kojima prija
senka ubrajaju se hortenzija, Mahonia
dobroinstvo, skimija i udika. Patuljasto
drvee i bunje idealno je za saksije, ali i
druge vrste dobro uspevaju, ak i ako bi u
prirodi izrasle do veih dimenzija. Poto
saksija ograniava korenje, i nadzemni deo
biljke ima ogranien rast. Postoji veliki iz-
bor malih etinara u zelenoj, sivoj i zlatnoj
boji, koji su atraktivni tokom cele godine.
Mnogi od njih prodaju se kao biljke za ka-
menite bate, ali i krupnije vrste dobro iz-
gledaju: probajte Chameocyparis pisifera
bulevar ili Abies balsamea nana. zan prostor sveom zemljom. Ukoliko ne
Najbolje viegodinje biljke za saksije su
one koje su zanimljive tokom dueg perio-
da - biljke sa upadljivim liem kao to su,
na primer, paprati i hoste ili s dugim perio-
dom cvetanja kao to su otporni geraniju-
mi. U senovitom kutku bate, elegantna
minuica i astilba izgledae upeatljivo. pospite organsko ubrivo opte namene ili
veliina saksije
Velikim biljkama kao to su penjaice i
malo drvee potrebno je mnogo prostora
za korenje koje se razvija; one nee nap-
redovati ako budete tedeli na veliini sak-
sija. to je vea, u nju moete da zasadite
vie biljaka. Na primer, u posudu dimenzi-
ja 1 m x 30 cm x 30 cm mogu da stanu tri
manja buna (na primer, kurkovine ili suru-
ice) i jo par brljana. Ispod njih zasadite
lukovice da biste imali zanimljiv izgled zimi
i u prolee; leti uz ivice posude moete da
zasadite biljke za leje. Sasvim drugaija si-
tuacija je s biljkama za kamenite bate,
ednjakom i uvarkuom, koje uspevaju u
manjim, pliim posudama.
zemlja za saksije
Odaberite zemlju koja odgovara potre-
bama biljaka. Mnogi bunovi dobro napre-
duju u meavini na bazi crnice, bogatoj
hranljivim sastojcima. Dodajte joj 20%
ljunka za biljke kojima je potrebna dobra
oceditost zemlje. Za biljke kojima prija ki-
selo zemljite dodajte sumpor koji smanju-
ORGANSKA BATA
je pH vrednost ispod 6. Meavine zemlje
za saksije na bazi crnice, kao i vienamen-
ske meavine bez crnice odgovaraju veini
jednogodinjih biljaka, travama i lukovi-
astim biljkama. Koristite prekrivae zem-
ljita kao to su gruba kora od drveta ili
kamena rizla kao ukrasni gornji sloj, koji
e istovremeno sluiti da zadri vlagu.
ishrana i zalivanje
U prolee presadite bunove i druge vi-
egodinje biljke koje elite da gajite do
veih dimenzija. Koristite saksije koje su za
5-7,5 cm ire od prethodnih i popunite pra-
presaujete, svake godine u prolee u sak-
siji pospite po povrini zemlje u sloju od
2,5 cm debljine, organske materije bogate
hranljivim sastojcima, kao to je batenski
kompost. Ako su biljkama tokom sezone
rasta potrebni dodatni hranljivi sastojci,
tenim ubrivom redovno hranite zemlju u
saksiji. Nikad ne dozvolite da se biljke osu-
e.
Penjaice u saksijama
Penjaice u saksijama mogu da se veu
za postojei zid, ogradu ili senicu, a moe
da im se postavi i posebna potpora u sak-
siji. Za to moete da koristite, na primer,
granice iz bate koje ete menjati svake
godine ili, kao trajnije reenje, icu, tapo-
ve ili reetkasti ram. Sorte paviti sa zbije-
nom kronjom, koje svake zime mogu da
se potkresuju do zemlje, sasvim e lepo
napredovati u saksiji prenika 35 cm; is-
probajte Clematis florida Flore Pleno ili
Sieboldii, ili C. grofica de Buo. Sadite
ih u dobro oceditu meavinu zemlje na ba-
zi crnice, tako da kruna (mesto gde se
spajaju koren i stablo) bude 7,5 cm ispod
povrine. Postavite dugake granice kao
pritke. Na mladim izdancima ostavljajte po
dva lista (ostale otkidajte) sve dok cvetni
pupoljci ne prekriju celu biljku. Jo jedan
dobar izbor za saksije su miriljave penja-
ice kao to su jasmin i orlovi nokti ili jed-
BATOVANSTVO U SAKSIJAMA
Fantastian izgled
Istraujte mogunosti i prilagodljivost
saksije. Gajite drvo ili bun u velikoj sak-
siji, kao sredinju taku u delu bate bez
zemlje; za jak utisak na prvi pogled zasa-
dite kombinaciju jednogodinjih i lukovi-
astih biljaka ili napravite meavinu zem-
lje na bazi komposta da biste u saksijama
mogli da sadite to vie vrsta, na primer
uvarkuu.
nogodinje penjaice kao to su graak e-
erac i potoarka.
trave u saksijama
Gajite plavosive vrste Festuca glauca i
Koeleria glauca, ili bronzanu Carex comans
u sopstvenim saksijama, ili kao pozadinu
biljkama sa cvetovima. Bouteloua gracilis,
s karakteristinim ljubiastosmeim cveto-
vima zanimljiviji je izbor za saksije. Trava-
ma je potrebno manje hranljivih sastojaka
nego mnogim drugim biljkama.
Otporne jednogodinje i dvogo-
dinje biljke
Mnoge otporne jednogodinje biljke cve-
taju kratko. One se ubrajaju u biljke koje
najvie privlae pele i korisne insekte u
batu. Probajte utenicu, ladole (Convol-
vulus tricolor), patuljastu pupavicu, neven
ili ak neke od modernih sorti patuljastog
suncokreta. Dvogodinje biljke kao to su
unjarica, bela rada i spomenak daju pre-
lepe cvetove narednog prolea.
Saksija puna lukovica
Odaberite lukovice koje cvetaju u razlii-
tim periodima i sade se na razliitim dubi-
nama. Zasadite najmanje dve od svake
sorte. U sredinu saksije posadite mali, i-
vopisni bun koji cveta leti da biste joj pro-
duili zanimljiv izgled.
209
POvRe i zainSkO Bilje U
SakSijama
Gotovo sve vrste povra mogu da se ga-
je u saksijama. Tikvice, paradajz, krompir
i patlidan lepo uspevaju u velikim zaseb-
nim posudama na odgovarajuem mestu.
Zelena salata, mladi luk, blitva, boranija,
cvekla, argarepa, rotkva i kineski kupus
mogu da se gaje u meovitim saksijama ili
samostalno u veim koliinama. Izbega-
vajte povre s dubljim korenom kao to je
patrnak; s dugom sezonom sporog rasta,
kao to su karfiol i prokelj; ili ono koje zah-
teva mnogo hranljivih sastojaka i vode,
kao to je bundeva.
korisno i lepo
Ne zaboravite da i povre moe da bude
dekorativno, a saksije s jestivim biljkama
jednako privlane kao i one sa ukrasnim
cveem. Takoe, moda ete poeleti da
dodate i zainsko bilje i jestivo cvee. Ga-
jenje u saksijama naroito je korisno kada
uslovi zemljita u bati ne odgovaraju bilj-
kama. Ako je u bati teka glina, na pri-
mer, dobro oceena meavina zemlje za
saksije omoguie vam da gajite zainsko
bilje kao to su ruzmarin, alfija i timijan.
U hladnijoj klimi, saksije s bosiljkom moe-
te da zasadite u stakleniku, a kad se vre-
me prolepa, premestite ih napolje na top-
la i osunana mesta.
Gajite jednogodinje cvetnice kao to su
neven (koji je jestiv) ili ladole da biste pri-
vukli prirodne neprijatelje tetoina.
Potrebe nekih vrsta povra sa
koliinom zemljita
- Patlidan: 10 litara po biljci
- Boranija: 2,5 litara po biljci
- Cvekla, keleraba: Najmanja dubina
zemlje u saksiji 20 cm; (razmak
izmeu biljaka 7,5-10 cm)
- Tikvice 30-40 litara po biljci
- Slatke paprike 5 litara po biljci
- Paradajz 15 litara po biljci
210
veliina saksija i meavina zemlje
Povre ima razliite zahteve za svoj rast.
Sadnice zelene salate (pogledajte str. 337)
mogu da uspevaju u zemlji koja je ve bila
koriena, dok je biljkama kojima treba vi-
e hrane neophodna jaa meavina (pog-
ledajte Zemlja za saksije, str. 114-117). Po
pravilu, to vea saksija to bolje, jer povr-
u da bi napredovalo treba dosta hrane i
stalan izvor vode. Gajenje nekoliko biljaka
u jednoj velikoj saksiji moe da da bolje
rezultate nego u pojedinanim saksijama,
a bie vam i lake da brinete o biljkama.
Poto saksije postoje u svim oblicima i
veliinama, lake ih je opisivati po zapre-
mini nego po dimenzijama. Izmerite prib-
linu zapreminu saksije tako to ete je
napuniti zemljom iz kofe kojoj znate zapre-
minu. U naelu, koristite saksije koje su
duboke najmanje 20 cm. Sadnice zelene
salate mogu da se gaje i u pliim saksija-
ma ili pliticama, dokle god ih redovno zali-
vate. Biljkama koje zahtevaju vie hrane,
kao to su paradajz i tikvice, potrebne su
saksije duboke najmanje 25-30 cm. arga-
Saveti za gajenje
- Za bri poetak rasta, gajite biljke u ma-
njim posudicama umesto da ih zasejete
direktno u saksije.
- Nikad ne dozvolite da se saksija osui.
Mnoge biljke prerano prorastu ili se raz-
dvoje ako je snabdevanje vodom nere-
dovno.
- Saksije u koje ete staviti glinastu zem-
lju obloite plastikom, kako biste smanjili
gubitak vode.
- Birajte patuljaste ili minijaturne sorte.
- Koristite obina tena ubriva ili ona s
visokim sadrajem kalijuma (pogledajte
str. 205) po potrebi. Ekstrakt morske tra-
ve podstai e rast biljaka.
- U katalogu Povre i salatne biljke, od A
do , str. 341, date su koliine hranljivih
sastojaka koje su potrebne odreenim
biljkama. Moete da ih prilagodite gaje-
nju u saksijama.
ORGANSKA BATA
jestive lepotice
Visoki kukuruz eerac koji se probija do
sunca ostavlja dovoljno prostora da ma-
nje biljke koje su se usukale oko njega
rastu i prerastaju ivicu saksije.
meavine jestivih biljaka u saksijama
Biljke sa ovog spiska treba da sadite u
saksije duboke 40 cm. ak i cvee im je
jestivo!
Da bi se sve biljke uklopile, potrebno je
da ih redovno negujete, proreujete (i je-
dete) viak biljaka koje izrastaju, vezuje-
te ih i podupirete po potrebi, i sve biljke
jedete to mlae.
Koristite visokokvalitetnu, bogatu mea-
vinu zemlje, dobro zalivajte saksiju i ub-
rite saksije s paradajzotn im se pojave
prvi plodovi.
Jednostavne salate
- 1 x paradajz slatki 100 ili druge pro-
verene visoke (ali ne i bunaste) sorte
- 12 x eerna ipka" polubezlisnog gra-
ka
- 4 x zelena salata crveno jedro ili slina
sorta sa oputenim listovima
- 4 x zelena salata hrastov list" ili druga
sorta sa zbijenom glavicom i oputenim
listovima
- 4 x rukola
- 6 x potoarka s raznobojnom zbijenom
glavicom
Lepi ljubiasti tonovi
- 5 x boranija s ljubiastim mahunama
kraljevska
- 5 x kineski lisnati celer
- 8 x cvekla loptica
- 4 x krbuljica
- 1 x puzei zlatni timijan
- 3 x trobojna ljubiica
Asteka poslastica
- 5 x minijaturni kukuruz eerac patu-
ljasti plavi ad
- 6 x ljubiasta keleraba beka"
- 3 x korijander (zbog lia)
- 3 x perun
- 3 x puzei paradajz kralj korpi
- 4 x ubar
BATOVANSTVO U SAKSIJAMA
repe dobro uspevaju u saksijama, gde ih
je prekrivanjem lako zatititi od muica.
Gajite rane, kratke ili zaobljene varijetete,
kao to su mali prst, palica i planeta ljite bez obzira na lokaciju bate. Ogrozd
u saksijama dubokim najmanje 15 cm. Va-
dite najpre vee argarepe, ostavljajui
sitnije da jo rastu.
vOe U SakSijama
Iako veina voa moe da se gaji u
saksijama, ono zahteva redovnu panju da
bi napredovalo i loe reaguje na zapostav-
ljanje tokom letnjeg odmora. Berba voa-
ka iz saksija laka je nego onih zasaenih
na zemljitu, ali je njihov produktivni ivot-
ni vek znatno krai.
koje voe da gajite
Smokve, koje uspeno raaju samo kad
im je korenje ogranieno, dobro uspevaju
u saksijama. Jabuke, ljive, kruke i tre-
nje mogu dobro da raaju i lepo izgledaju
u saksijama. Osetljivijim vrstama, kao to
su kajsije, nektarine i limun, odgovara
pokretljivost u saksijama, jer mogu da
budu premetene u staklenik koji ih titi od
zime, a vraene napolje u odgovarajuim
uslovima leti. Proverite za svaku vrstu voa
kad joj je vreme opraivanja; ako se ne
oprauje sama, moda ete morati da za-
sadite vie od jedne biljke da biste osigu-
rali raanje. Nema potrebe da gajite voke
na patuljastim korenskim podlogama; og-
ranien prostor saksije ograniie i veliinu
drveta. U stvari, jaa podloga je bolji izbor
jer e iz nje izrasti otpornije drvo. U pro-
daji mogu da se nabave i patuljaste bres-
kve i nektarine, koje su idealne za poplo-
ane delove bate.
Desertna jabuka
Za uspeno gajenje u saksiji, odaberite
kompaktnu sortu jabuke. Za veinu sorti
jabuka i kruaka, moraete da zasadite
dva ili vie varijeteta da biste osigurali us-
peno opraivanje.
211
Od mekih vrsta voa, jagode su najpo-
godnije za saksije. I borovnice lepo uspe-
vaju jer moete da im dodate kiselo zem-
i ribizla, koji se gaje da rastu samo na jed-
noj stabljici (kao standard), izgledaju priv-
lano u saksijama i lako se beru. Na takav
nain moe da se gaji i vinova loza (videti
str. 262), ali daje malo grozdova. Ako eli-
te da gajite maline, odaberite sorte koje
raaju ujesen, poto one rastu na novim
stabljikama, ali treba da ih menjate svake
godine. Kupine su suvie bujne za saksije,
kao i hibridno bobiasto voe.
Saksije i kompost
Sadite voe isto kao i bilo koje druge
biljke, u saksije koje su 5-8 cm ire od ko-
renja. Po potrebi poveajte veliinu saksije
prilikom sledeeg presaivanja. Za veinu
voa, nije potrebna saksija vea od 45 cm
u preniku i dublja od 38 do 45 cm. Jago-
de lepo uspevaju u znatno manjim saksija-
ma. Njih moete da gajite po nekoliko u
veim saksijama, da ih sadite u specijalne
kule sa depovima za saenje sa strane
ili ak u kutijama na prozorskim simsovi-
ma.
Za voe u saksijama koristite meavinu
zemlje na bazi crnice, bogatu hranljivim
sastojcima. Kad plodovi ponu da rastu,
hranite biljke tenim ubrivom s visokim
sadrajem kalijuma. Krajem leta u saksije
dodajte ubrivo bogato azotom. Svakog
prolea prekrijte zemlju novim gornjim slo-
jem od batenskog komposta, uklanjajui
prethodno sloj od 2,5 do 5 cm debljine.
Svake druge zime presaujte biljke: izvadi-
Saveti za gajenje
- Nikad ne dozvolite da se zemlja osui.
- Postavite saksije s vokama na osuna-
na, zaklonjena mesta.
- Okreite saksije svake sedmice ili za dve
ako su postavljene pored zida.
- Potkresujte voke jer u saksijama one
mogu da daju samo relativno malu kolii-
nu plodova.
212 ORGANSKA BATA

vOe za SakSije
Voe Uslovi gajenja u saksijama
Jabuka Odaberite kompaktne sorte na podlogama M26 ili MM106; orezujte
ih u obliku piramide ili buna.
Kruka Kompaktne sorte na podlogama dunje A ili C; orezujte u obliku pira
mide ili buna.
Trenja Samoopraujue sorte trenje na podlozi Colt; oblikujte kao piramidu.
ljiva Samoopraujue desertne sorte na podlogama Pixy ili St. Julien A;
oblikujte kao piramidu.
Breskva i Prirodne patuljaste sorte za poploane delove bate ili tradicionalne
nektarina sorte na podlozi St. Julien A; oblikujte kao piramidu ili bun.
Smokva Potrebna je saksija irine 38 cm; orezujte bunastu kronju s vie
stabljika, uklanjajui stare grane da podstaknete rast novih.
Borovnica Potreban je dobro dreniran kompost s pH vrednou od 4 do 4,5.
Ribizla i Lepo izgleda kad se gaji da raste samo na jednoj stabljici (kao
ogrozd standard).
Vinova loza Gajite kao standard; menjajte svake tri godine.
Jagode Koristite saksije irine 15 cm za svaku biljku, ili sadite nekoliko
biljaka u veoj saksiji; sadite krajem leta; drite saksije napolju preko
zime; raaju samo jednu godinu. Posle toga moete da ih presadite
na otvoreno.

te ih iz saksije i paljivo odvojte to vie bez odlaganja, trebalo bi da obezbedi dob-

stare zemlje od korena. Odsecite zadeblja-
le, odrvenele delove korena, pazei da ne
otetite zdravo tkivo, i prebacite biljke u
saksije s novim kompostom.
Ovaj okvirni raspored, u kombinaciji s
redovnim zalivanjem (to povremeno znai
dva puta dnevno) i reavanjem problema
ro napredovanje voa. Ipak, poto su or-
ganski metodi usmereni na gajenje na ot-
vorenom prostoru, iskustva organskog ga-
jenja voa prilino su ograniena; esto
ete postii bolje rezultate eksperimentisa-
njem.

Citrusno voe u saksijama

Zbog sjajnog lia i plodova jarkih boja,
citrusno voe privlano je za unutranja
dvorita. Gajenjem u saksijama moi ete
da mu pruite odgovarajue uslove i leti i
zimi.
- Koristite meavinu zemlje na bazi crnice,
bogatu hranljivim sastojcima, kojoj ste do-
dali 20% hortikulturalnog peska radi boljeg
oceivanja.
- Leti iznesite saksije na toplo, zaklonjeno
mesto. Zalivajte ih obilno, ali obavezno
proverite da li se dobro oceuju. Od prole-
a do sredine leta redovno hranite biljke
tenim organskim ubrivom s visokim sa-
drajem azota, a posle toga, do jeseni, u-
brivom opte namene (videti str. 206??).
- Zimi unesite saksije u staklenik ili osun-
anu prostoriju - minimalna temperatura
varira zavisno od vrste voa, ali je uglav-
nom oko 7C nou, a neto via danju. Ne
zalivajte esto, dozvoljavajui zemlji da se
delimino osui izmeu dva zalivanja.
- U prolee, oko uvrenih biljaka prekrij-
te zemlju gornjim slojem.
BATOVANSTVO U SAKSIJAMA
viSee kORPe
Visee korpe odlian su nain ukraava-
nja zidova i stubova, kojima upotpunjava-
ju boju i zanimljivost. Takoe, one povea-
vaju prostor za gajenje biljaka u stakleni-
ku. U njima uspeno mogu da se gaje uk-
rasne i zainske biljke, pa ak i paradajz.
Uzimajte to vee korpe. Kupite dra
koji e moi da podnese njihovu teinu i
vrsto ih okaite za njega. Korpa prenika
40 cm nije laka za postavljanje, ali jeste za
kasnije odravanje. Za skoro sve vrste od-
govarae vam korpa prenika 35 cm, ali je
korpa od 30 cm ve premala. Ako koristite
okvir od reetkaste ice, imaete veu po-
vrinu za saenje, a i zanimljiviji izgled.
Meutim, okvir mora da bude obloen iz-
nutra, ali i bre se sui nego klasina kor-
pa.
Obloge i zemlja za korpe
Izbegavajte tresetnu mahovinu, tradicio-
nalnu oblogu za korpe, jer se njenim skup-
ljanjem nanosi teta ivotnoj sredini. Ob-
loge od alternativnih, esto recikliranih
materijala, mogu da se kupe, a moete i
sami da ih napravite. Moete da iseete
stari demper tako da stane u korpu, ili ko-
ristite seno upleteno u konopce. Iz njega
mogu leti da niknu zanimljiva iznenaenja;
neeljene dodatke lako ete odsei maka-
zama.
Zamena pravoj mahovini koja joj je naj-
slinija je lana mahovina, koja se pravi
od vune ili kokosovih vlakana i esto se
boji u zeleno. Moe da se kupi rastresita ili
u obliku presovanih ploa. Zimske korpe
mogu da se obloe i odseenim granama
etinara, dugakim 15-20 cm, uz popunja-
vanje praznina konopcem.
Za korpe su najbolje meavine zemlje
bez crnice jer su lake. Poveajte kapacitet
zadravanja vode dodavanjem organskih
materija na bazi krupno mlevene kae od
morske trave. Takoe, dodajte meavini
kompost s glistama (do 25% ukupne zap-
213
remine), radi poveanja plodnosti i ka-
paciteta zadravanja vode.
Biljke za korpe
Korpe s kombinacijom puzavih i usprav-
nih biljaka najbolje izgledaju, kao i one s
Biljke za viSee kORPe
lisnate puzave biljke
- Helichrysum petiolare
- Plectranthus australis
- Plectranthus amboinicus
- Razne vrste brljana (Hedera)
Sve ove vrste lako se gaje iz reznica
(videti str. 106??).
Biljke sa cvetovima
- Convolvulus major P
- Convolvulus minor U
- Crnooka suzana (Thunbergia data) P
- Minuica T/U
- Dianthus chinensis U
- Begonija T/U
- Geranijum T/U
- Petunija T/U
- Impatiens walleriana U
- Erigeron obilje P
- Puzava lobelija P
- Sanvitalia procumbens P
- Scaevola aemula P
(P - puzava, U - uspravna)
Biljke za zimske korpe
Visea korpa s biljkama koje cvetaju zimi
moe da se zasadi poetkom jeseni, kad
letnje cvetnice preu svoj zenit. Odlino
izgledaju patuljasti etinari okrueni lala-
ma i patuljastim lukoviastim biljkama
koje cvetaju u prolee. Zasadite etinar u
prolee da biste ostavili mesta biljkama
koje cvetaju leti. U druge vrste koje su
pogodne za zimu ubrajaju se:
- areni zimzelen (Vinca major arena)
- brljan (Hedera)
- mali bunovi kao to su
Euonymus fortunei i
x Chamaeycyparis pisifera
vrste vresa koje cvetaju zimi.
Ako moete, uzimajte raznobojne vari-
jetete jer e izgledati ivopisnije na slaboj
zimskoj svetlosti.
214 ORGANSKA BATA

biljkama koje imaju dugu sezonu cvetanja.

Izaberite biljke prema godinjem dobu i Saveti za gajenje u korpama
mestu na kom ete postaviti visee korpe. - Biljke koje ste predvideli za korpe gaji-
Poluotporne vrste, kako lisnate tako i one te u trenaerima korena (videti s. 111).
sa cvetovima, obino se koriste u korpama - U hladnijim predelima korpe sa zasae-
leti. Puzave biljke treba saditi oko oboda nim biljkama okaite u staklenik ili na za-
korpe i kroz rupe na ianom okviru. Ne klonjeno mesto na nekoliko sedmica da
tedite na broju biljaka ako elite zaista biste im dali poetnu prednost.
dobar izgled. Ukrasne biljke sadite s raz- - Unutranji rub iane korpe obloite ko-
makom od 5 do 10 cm u svim pravcima. nopcem ili mahovinom da biste spreili
da zaseca stabljike.
- Izbegavajte vetrovita mesta, kao to je
nega korpi
ugao zgrade; na njima e se korpa bre
Zalivajte korpe svakodnevno, ak i po osuiti.
vlanom vremenu. Po toplom, suvom i vet- - Da biste spreili da se korpa njie na
rovitom vremenu potrebno je da ih zaliva- vetru, veite joj zadnju stranu za nosa.
te dva puta dnevno. Ako se korpa osui,
bie vam veoma teko da je ponovo navla-
ite. Iskoristite priliku kad zalivate da preg-
ledate ima li tetoina i znakova bolesti i
odsecajte sve lie koje je zaraeno. Ako
cela biljka nije zdrava, uklonite je i zame-
nite novom. Redovnim uklanjanjem uvelih
cvetova produiete zanimljiv izgled korpe.
Za paradajz i biljke s cvetovima jednom
sedmicno neophodna je ishrana organskim
tenim ubrivom s visokim sadrajem kali-
juma (videti str. 205). Za zainsko bilje ko-
ristite svake dve sedmice teno ubrivo
opte namene. Korisno je dodati i ekstrakt
morske trave.
improvizovana obloga. Odseene grane
etinara jeftina su obloga za korpe, kao i sta-
ri vuneni demperi.
 Batovanstvo u staklenicima
Staklenici, plastenici, zatitni sanduci i zvona -
svi oblici zaklona proiruju batenske horizonte
Uite u staklenik ili plastenik (polietilen-
ski tunel) i osetite drugaiju atmosferu -
uivajte u drugaijem mirisu i divite se buj-
nom rastinju. U zatvorenom prostoru mo-
ete da uivate u organskoj bati bez obzi-
ra na vremenske prilike. Naii ete na no-
ve, zanimljive biljke o kojima treba brinuti,
osetljive biljke zatiene od mraza i sadni-
ce koje se gaje zbog cvea ili plodova, ka-
ko niu sedmicama ranije nego inae.
Staklenici i plastenici zadravaju sune-
vu energiju, podiui temperaturu i stvara-
jui atmosferu u kojoj biljke napreduju. U
ovom poglavlju opisan je izbor i nain ko-
rienja struktura bez grejanja, koje, uz
dodatak klupe s grejanjem i zimske izola-
cije po potrebi, mogu da se koriste tokom
cele godine uz minimalnu potronju ener-
gije.
Zatita od vremenskih neprilika moe da
se postigne i na manjem prostoru, pomo-
u sanduka, zvona i prekrivaa. Zatitni
sanduk korisna je dopuna stakleniku kao
prostor za ovrivanje osetljivih biljaka i
sadnica. Moe da se koristi i samostalno,
Puna kua
I skroman staklenik moe da bude na-
dahnue da gajite sopstvene biljke - or-
ganski, naravno.
za gajenje osetljivih biljaka kao to je dinja
leti ili zelena salata zimi. Takoe, preko zi-
me prua zatitu od kie, bez grejanja, za
biljke iz kamenite bate, reznice i seme
posejano ujesen.
Zvona su pokretne strukture namenjene
takoe za ovrivanje i gajenje osetljivih
biljaka kojima prija dodatna toplota na po-
etku i kraju sezone, kao i za zagrevanje
zemljita radi davanja poetne prednosti
direktno posejanom semenu ili postizanja
ranog roda jagoda. Iako se prvenstveno
koriste u gajenju voa i povra zvona su
korisna i kao oblik zatite za ukrasne bilj-
ke.
Prekrivai su najjednostavniji oblik zati-
te biljaka - to su izuzetno laki materijali ko-
ji se postavljaju direktno preko biljaka da
bi ih zatitili od loeg vremena i tetoina.
Prenosiva zvona. Prelepa
zvona od runo duvanog
stakla danas imaju vred-
nost kao antikviteti, ali u
organskom batovanstvu
imaju praktinu upotrebu
umesto da skupljaju prai-
nu na policama. Nai preci
smatrali su da alat i opre-
ma treba da traju ceo ljud-
ski vek i u skladu s tim
odnosili su se prema njima.
216
Prednosti pokrivenog prostora
- Biljke se gaje dok ne procvetaju ili se ne
presade na drugo mesto.
- Uteda novca na biljkama, naroito za
leje.
- Mogunost gajenja zelene salate tokom
cele godine, kao i drugih vrsta van sezo-
ne.
- Gajenje voa i povra kojem je potreb-
na duga vegetaciona sezona da bi uspe-
no nastavilo napolju.
- Gajenje egzotinog i osetljivog voa,
povra i cvea koje ne bi preivelo napo-
lju.
- Zatita biljaka od vremenskih nepogo-
da.
- Obezbeivanje visokokvalitetnih, organ-
ski proizvedenih biljaka za kuu.
U ovom poglavlju opisan je niz struktura
i materijala koji su u prodaji - od stakleni-
ka do prekrivaa biljaka, kao i naini kako
da ih najbolje iskoristite.
StakleniCi i PlaSteniCi
Najvea razlika izmeu staklenika i plas-
tenika je cena. Tamo gde ogranien pros-
Poloaj i prostor
U idealnom sluaju, staklenik ili plastenik
treba da budu:
- postavljeni na ravnom mestu,
- potpuno osunani,
- lako dostupni iz kue,
- blizu vodi i struji,
- zaklonjeni od jakog vetra,
- duom stranom okrenuti ka suncu u
podne.
Ovi kriterijumi navedeni su po vanosti.
U praksi se retko postie da svi budu za-
dovoljeni, a da se odri sklad sa ukupnim
izgledom bate.
Standardnim plastenicima potrebno je
najmanje 1 m slobodnog prostora sa svih
strana zbog nametanja i zamene najlo-
na.
ORGANSKA BATA
tor uslovljava postavljanje samo malih ob-
jekata, staklenik je najbolji izbor. Bie pri-
jatniji za gledanje, trebae mu manje odr-
avanja, pruae biljkama najvie svetla, a
na malim veliinama manja je i razlika u
ceni. Plastenik je najbolji izbor za velike
objekte, preko 20 m2, zbog jeftine proiz-
vodnje hrane.
Staklo je prozirno, proputa vie svetlos-
ti od plastike, bre greje unutranjost i du-
e zadrava toplotu. Biljke, naroito one
kojima treba puno svetlosti, kao to je pa-
radajz, bolje rastu ispod stakla nego ispod
plastike. Staklo je trajno, dok plastika s
godinama postaje krta i lomi se.
koje veliine treba da bude
staklenik?
Koliki god da vam je staklenik, doi e
trenutak kad nee biti dovoljno velik. Po-
pularna dimenzija je 1,8 m u irinu i 2,4 m
u duinu. Staza kroz sredinu, irine 60 cm,
ostavlja sa svake strane 60 cm prostora za
biljke. Bolji raspored postie se u stakleni-
ku koji je irok 2,4 m, a dugaak 1,8 m. U
njemu ete imati po 90 cm sa svake stra-
ne krae staze, to znai vie prostora za
biljke.
U uslovima ogranienog prostora, mogu-
e reenje je naslonjeni staklenik (vidi sli-
ku na sledeoj strani). Problem nedostatka
svetlosti s jedne strane delimino moe da
se ublai farbanjem zida sa unutranje
strane u belo. Osunan zid je najbolji za
staklenik opte namene. Staklenik naslo-
njen na zid bez direktne suneve svetlosti
dobar je za oiljavanje reznica i gajenje
paprati i biljaka ije prirodno stanite je
uma.
materijali za kostur staklenika
Najee se koriste aluminijum i drvo.
Aluminijum je lak i vrst i ne zahteva mno-
go odravanja. Staklenici sa aluminijum-
skim kosturom su veoma razliitog kvalite-
ta. Ramovi za okna izrauju se od T pro-
fila kod staklenika slabijeg kvaliteta; H
profili koriste se u vrim, kvalitetnijim
BATOVANSTVO U STAKLENICIMA
objektima, koji se preporuuju na vetrovi-
tim mestima.
Drvo za staklenike moe da bude raznih
vrsta. Kedar je veoma trajan i nije mu pot-
reban tretman otrovnim sredstvima za
zatitu. On je dobar izbor ako ste sigurni
da potie iz obnovljivih uma. Drvo je bolji
izolator od aluminijuma, ali deblji ramovi
za okna vie blokiraju svetlost.
Okna za staklenike
Staklo je najei materijal za okna, po
potrebi je ojaano iz bezbednosnih razlo-
ga. Zamena je polikarbonatna plastika -
izuzetno lak, vrst, dvoslojni materijal koji
prua dobru izolaciju. Mana mu je to nije
potpuno providan, jer proputa samo 85%
svetlosti, za razliku od stakla, koje propu-
ta 97%. Neophodni su otvori za dobro pro-
vetravanje i regulisanje temperature (vide-
ti sledeu stranu). Ako esto provodite
vreme van kue, automatski sistem za os-
lobaanje otvora za provetravanje bio bi
dobra investicija. ak i u prolee, iznenad-
no sunce moe, ako su otvori zatvoreni,
brzo da podigne temperaturu, to moe da
nakodi biljkama.
izbor plastenika
Plastenik ini kostur od galvanizovanih
metalnih lukova. Pogodniji je krai i irok
od dueg i uskog tunela koji prekriva istu
217
povrinu, jer je u njemu provetravanje bo-
lje. U plastenicima je atmosfera znatno
vlanija nego u staklenicima, zato je kvali-
tetno provetravanje presudno. Postavite
velika vrata (ili dvostruka vrata) na oba
kraja, radi maksimalnog protoka vazduha.
Takoe, moete da postavite stranice koje
mogu da se smotaju do visine od oko jed-
nog metra, ako je ispod njih mrea.
koja vrsta prekrivaa?
Plastenik se preko lukova kostura prekri-
va jednim slojem plastike koja moe da
bude razliite debljine, roka trajanja, pro-
vidnosti i cene. Neke vrste su s jedne stra-
ne presvuene slojem koji spreava kapa-
nje kondenzovane vode i pojaava izolaci-
ju. ivotni vek plastike je izmeu 3 i 7 go-
dina, zavisno od kvaliteta. On moe da se
povea za otprilike godinu dana ako se pre
postavljanja lukovi oblepe termoizolacio-
nom trakom.
Drugi oblici prostora pokrivenog
plastikom
Solarni tunel ima prekriva od PVC-a,
ojaanog tkaninom, sastavljenog od delo-
va. Laki je za prekrivanje, a zelena boja
izgleda prijatnije. Ako vie volite tradicio-
nalni izgled, a niste spremni da platite vi-
soku cenu za trajnost staklenih okana, u
katalozima batenske opreme moete da
naslonjeni staklenik.
Biljkama u naslonjenom
stakleniku prijae toplota
koju zid tokom dana upija,
a potom isputa nou, kad
temperatura opadne.
218
pronaete veliki izbor malih staklenika s
jednoslojnim, dvoslojnim ili troslojnim poli-
karbonatnim oknima. Neki proizvoai nu-
de kombinaciju batenske upe i stakleni-
ka, koja funkcionie kao veliki zatitni san-
duk.
OPRemanje Staklenika i
PlaStenika
Spektar namena i sezona korienja
staklenika i plastenika moe znatno da se
proiri dodatnom opremom. Dobar raspo-
red stalaa, vodootporni izvor elektrine
energije (kog treba da postavi kvalifikova-
ni elektriar), klupa ili propagator s greja-
njem i odvodi koji usmeravaju vodu s kro-
va u bure, mogu da daju dragoceni dopri-
nos.
U ovom poglavlju polazi se od pretpos-
tavke da u stakleniku ili plasteniku nema
drugog izvora toplote osim klupa ili propa-
gatora s grejanjem, uz dodatnu zimsku
izolaciju. To je najefikasniji nain utede
energije u veini staklenika. Dodatno gre-
janje moe da se uvede po potrebi.
ORGANSKA BATA
Provetravanje staklenika. Provetravanje
je presudno za regulisanje temperature i
suzbijanje bolesti. Za razliku od provetrava-
nja, koje moe da se kontrolie, promaja
kodi biljkama i treba je eliminisati, naroito
pri dnu i vrhu staklenika. U idealnom slua-
ju, otvori na krovu treba da budu povrine
jedne petine osnove, ali vrlo malo staklenika
ispunjava taj standard. Dodatni otvori mogu
da se kupe, i isplativa su investicija. aluzine
(levo) smetene naspram vrata, blizu zem-
ljita, delotvornije su nego klasini krovni ot-
vori, jer kroz njih ulazi vie sveeg vazduha
koji menja onaj zagrejani koji izlazi kroz ot-
vore na krovu.
Po letnjim vruinama okna moete da pre-
maete rastvorom krea radi zatamnjivanja.
Klizna vrata su pogodnija od klasinih jer
vetar ne moe da ih pokree i mogu da se
koriste kao otvor za provetravanje.
Pitanje strana
Plastenik moe da ima uspravne ili zakriv-
ljene strane. Ako treba da bude ui od 7
m, izaberite model sa uspravnim strana-
ma, da biste to bolje iskoristili prostor.
Stalae
Da bi se prostor u stakleniku ili plasteni-
ku iskoristio na najbolji nain, neophodan
je neki oblik stalaa. Stalae od gredica
obezbeuju dobar protok vazduha, to je
dobro zbog spreavanja gljivinih bolesti,
ali ne obezbeuju zadravanje toplote zi-
mi. Kompromisno reenje je da ih koristite
leti, a zimi postavite stranice od stiropora i
prekrijete ih plastikom. Za tu svrhu idealne
su ploe s rupama za izolaciju zidova, koje
mogu da se kupe u prodavnicama kune
opreme.
Biljke mogu da se zatite od mraza
postavljanjem saksija na stiropor i prekri-
vanjem jednoslojnim ili dvoslojnim najlo-
nom.
Uske police iznad stalae pruie vam
dodatni prostor za saksije i plitice. Naro-
BATOVANSTVO U STAKLENICIMA
ito su korisne za mlade biljke (na primer,
paradajza) kojima je potrebno puno svet-
losti. ire police ne bi trebalo postavljati
jer zaklanjaju svetlost biljkama koje su is-
pod njih. Postavite tacne ispod saksija na
viim policama, da voda iz njih ne bi kapa-
la na biljke na niim nivoima.
klupe s grejanjem
Klupa s grejanjem je izvor toplote koji
tedi energiju i novac. Blago zagrevanje
koje ona proizvodi blizu nivoa zemljita
ubrzava klijanje semena poetkom sezone,
po hladnom vremenu pojaava rast biljaka
u saksijama i titi ih od slabijih mrazeva.
Da biste napravili takvu klupu, ukopajte
kablove za grejanje u vlaan pesak, u san-
duku s vlanim peskom dubine 10 cm. Klu-
pa treba da bude dovoljno jaka zbog tei-
ne peska. Laka alternativa je aluminijum-
ski sanduk ili klupa, ili elektrini pokriva
sa ugraenim grejaima. Temperaturu tre-
ba regulisati termostatom koji moe nak-
nadno da se ugradi.
219
Kutija od providne plastike s poklopcem
sa arkama, koja se postavlja na klupu s
grejanjem, prua dodatnu zatitu od mra-
za. Umesto plastike moete da koristite
najlon, mada je plastika bolja.
Za manji prostor moete da kupite pro-
pagator, kojem jedino treba izvor struje da
bi proizvodio toplotu.
izolacija
Tokom zime i poetkom prolea izolacija
smanjuje opasnost od oteenja uzrokova-
nih mrazom i odrava najviu moguu
temperaturu u stakleniku. Ploe od stiro-
pora najbolja su izolacija za donji nivo sta-
klenika. Gornji deo moe da se obloi plas-
tikom s jastuiima koja se koristi za am-
balau. Najbolja je dvoslojna plastika s
jastuiima od 5 cm u preniku. Veina
aluminijumskih ramova za okna ima leb
sa unutranje strane. U njega mogu da se
ubace nosai koji dre plastiku na mestu.
Ako ramovi za okna nemaju lebove, preko
sredinje grede i ivice nadstrenice moe
Biljke za pokazivanje.
Iako se retko postavljaju u
ovako malim dimenzijama,
stalae su odlian nain is-
koriavanja prostora i izla-
ganja biljaka u najboljem
svetlu.
220
da se razvue ica za zavesu koja dri
listove plastike s jastuiima. U staklenici-
ma s drvenim kosturom izolacione zavese
mogu lako da se privrste ekseriima.
Kad se izolacija ukloni, oznaite sve delove
kako biste ih u jesen lake ponovo names-
tili. U plasteniku postavite ice koje e dr-
ati listove plastike s jastuiima.
zatamnjivanje
Leti u stakleniku moe da bude suvie
toplo. Biljke e venuti; sunce moe da spr-
i listove paradajza i da uzrokuje takozva-
nu zelenu kragnu na plodovima. Zatamnje-
nje smanjuje koliinu suneve svetlosti u
stakleniku i spreava pregrevanje - ali uko-
liko ne moe lako da se ukloni, po obla-
nom vremenu potpuno e biljkama uskra-
titi sunce. Ako je staklenik dobro provetra-
van, bie dovoljno minimalno zatamnjenje,
a moda uopte nee ni biti potrebno.
Najjednostavniji nain zatamnjivanja je
prefarbavanje spoljne strane stakla rastvo-
rom krea. Delotvornije je da se zatamni
krov nego stranice. Kad zatamnjujete stra-
nice, prvo zatamnite onu koja je okrenuta
suncu sredinom dana, pa proverite koliko
je to delotvorno pre nego to nastavite da-
lje. Najbolji nain zatamnjivanja su roletne
koje mogu da se sputaju i podiu zavisno
od vremena. One se postavljaju sa unut-
ranje strane, pa ponekad mogu da zas-
metaju visokim biljkama koje doseu do
krova. Da bi se zatitile pojedinane, oset-
ljive biljke i ponici, mogu da se postave ze-
lena plastika, najlon za prekrivanje ili za-
titna mrea na nosaima sa unutranje
strane staklenika. Zatamnjivanje nije pot-
rebno u plastenicima.
leje u stakleniku
Staklenik na zemlji umesto na betonu,
preporuuje se za biljke koje e ceo ivot
provesti u zatvorenom prostoru. Biljke je
mnogo lake gajiti kad rastu u zemljitu,
nego u saksijama ili vreama, naroito one
koje imaju velike potrebe za hranom i vo-
dom, kao to je paradajz. Zemljite u stak-
ORGANSKA BATA
zemljane leje u zatvorenom
prostoru
Biljke koje se gaje u lejama u stakleniku
ili plasteniku mnogo su lake za odrava-
nje i zahtevaju mnogo manje panje ne-
go one koje se gaje u ogranienom pro-
storu saksija i vrea.
Odgovarajuim obogaivanjem zemlji-
ta, po organskim naelima, izbegava se
potreba za ishranom tenim ubrivom.
Izdignute ivice omoguavaju da se zem-
ljite prekrije kabastim obogaivaima.
Takoe, zemljite kao osnova stakleni-
ka, umesto betona odrava atmosferu
hladnijom po toplom vremenu.
leniku treba odravati na isti nain kao i na
otvorenom prostoru - koristei organska
ubriva, kompost i zelenina ubriva po
potrebi, da bi mu se podigla plodnost.
Zemljane leje, za razliku od betonskog
poda, odravaju vazduh u stakleniku vla-
nim. Isparceliite povrinu osnove u leje,
po mogustvu u dimenzijama koje e
omoguiti da ne morate da gazite po zem-
lji.
Sistem plodoreda (videti str. 305-309)
mora da se primenjuje da bi se u zemljitu
spreilo razmnoavanje tetoina i preno-
silaca bolesti. To moe da bude teko, jer
je prostor u stakleniku ogranien, a biljke
mnogih vrsta su srodne. Ponekad je neop-
hodno da jednostavno preskoite odree-
nu vrstu na godinu ili dve, ili da je gajite u
saksiji koju ste postavili na plastini prekri-
va zemljita. Ako se problemi nastave,
moraete da poveate dubinu zemljita na
najmanje 30 cm.
BATOVANSTVO U STAKLENICIMA
ta Da gajite U StaklenikU
i PlaStenikU
Staklenik ili plastenik mogu da budu po-
kretai kuhinjske bate, dajui mnotvo
mladih sadnica za parcele na otvorenom
(videti str. 107-110). Neke vrste se, meu-
tim, tradicionalno gaje iskljuivo u zatvore-
nom prostoru - naroito osetljivije plodo-
nosno povre kao to su paradajz, krasta-
vac, paprika i patlidan (videti str. 223-
224). Otporne vrste mogu da se gaje i van
sezone - bilo ranije ili kasnije nego to bi
se gajile napolju. Takozvana gladna sezo-
na izmeu kraja zime i leta, kad na otvo-
renom prostoru ima malo biljaka, moe da
se popuni spanaem, prolenim kupusom,
brokulama, grakom, karfiolom, krompi-
rom i drugim tradicionalnim vrstama, koje
su posejane sredinom zime. Izaberite sor-
te koje su pogodne za gajenje u zatvore-
nom prostoru (videti desno). Biljke mogu
da se seju direktno u zemlju ili da se prvo
gaje na klupama ili u propagatorima s gre-
janjem, pa da se potom presade u zemlju
ili saksije. Po potrebi zatitite ih od mraza.
Na kraju sezone, od kraja leta nadalje
moete da sejete zeleni koji e biti drago-
cen za jesenje i zimske salate i brza jela.
inite to i do 4 sedmice posle preporue-
nog vremena za sejanje na otvorenom.
Biljke pogodne za to su krbuljica, rukola,
kiseljak, sarepska slaica, ovja voljica,
endivija, urevica i cvekla. Ne treba vam
puno prostora da van sezone proizvedete
svee povre u koliini koja je dovoljna za
nekoliko obroka. Svi projekti koji su opisa-
ni na stranama 225-226 predvieni su za
mali prostor.
Cvee
U stakleniku ili plasteniku gotovo cele
godine moe da se proizvodi raznobojno
cvee za kuu i batu. Biljke za leje, korpe
i saksije, dvogodinje i poluotporne vie-
godinje biljke za rubove, kao i cvee za
vaze, laki su i zahvalni za gajenje u zatvo-
renom prostoru. Uz biljke koje e cvetati
221
Sorte povra za gajenje u
zatvorenom prostoru
U katalozima potraite sorte koje se pre-
poruuju za gajenje u zatvorenom pros-
toru. Ako elite da eksperimentiete, po-
traite sorte:
- koje su kompaktne; biljke e narasti do
veih dimenzija u zatvorenom prostoru;
- koje se penju - da biste i uspravno isko-
ristili prostor;
- koje bre sazrevaju, jer su korisne za
rano i kasno sejanje;
- koje ponovo niu kad se poseku;
- koje su otporne na bolesti.
Neke proverene sorte
- Cvekla Forono
- Kupus Hispi
- Karfiol celogodinji
- Krastavac arija, diva i otmeni ad
- Zelena salata puterica, galaktika i
Lolo Roso
- Rotkva bela ledenica
na nekom drugom mestu, gajite i cvee
koje e uneti boju i u staklenik ili plastenik.
Graak eerac posejan sredinom jeseni
obilno e cvetati u prolee. Poluotporne
penjaice kao to su ladole i pupavica
(Rudbeckia hirta) odlino uspevaju u zati-
enim uslovima. Otporne jednogodinje
biljke kao to je neven mogu da se seju
ujesen u saksijama ili lejama; one e po-
etkom prolea procvetati i proizvesti hra-
nu za korisne insekte koji se hrane tetoi-
nama. Kadificu vredi gajiti izmeu paradaj-
za i drugih biljaka, jer je delotvorna u od-
bijanju belih leptirastih vai.
voe u stakleniku
U hladnijim predelima u staklenicima se
tradicionalno gaje slatka dinja i groe,
ali oni mogu da se koriste i kao zimsko
sklonite za osetljivo voe u saksijama,
kao to su breskve i nektarine, i da ne
pominjemo zainsko bilje kao to je lovor.
Staklenici ili plastenici mogu da se koriste
i za ubrzano sazrevanje ranih jagoda (vi-
deti str. 221).
222 ORGANSKA BATA

kalenDaR gajenja*
Godinje doba Proizvodnja / Radnja Vrsta
Prolee Biljke se beru 4-8 sedmica Kupus, karfiol, brokule, zelena salata (1); Graak (2);
pre onih koje se gaje napolju Krompir, spana, krstovnik (3); Rotkva, potoarka (4)
argarepa (3 ili 4); Jagoda (u saksijama ili vreama)
Cvee za vaze Turski karanfil, eboj, prolene lukovice (6);
graak eerac (2)
Biljke koje se gaje za Paradajz, paprika, patlidan (1); Kukuruz eerac (2);
presaivanje unutra Krastavac, tikvica, dinja (5)
Biljke koje se gaje za Biljke za leje, korpe, unutranja dvorita i staklene
presaivanje napolju bate (1); Kupusnjae (1); Graak i pasulj (2);
Tikvica, bundeva, tikva (6)
Biljke koje se gaje iz reznica Biljke za visee korpe ; Biljke za saksije i ardinjere
Leto Voe za berbu Kao i kad se seju u prolee: patlidan, tikvica,
krastavac, dinja, paprika, kukuruz eerac, paradajz
Umnoavanje biljaka Otporne dvogodinje biljke gajene iz semena
Poluotporne viegodinje biljke iz semena i reznica
Otporne viegodinje biljke iz semena i reznica
Jesen Plodovi za berbu Kao i leti: patlidan, tikvica, krastavac, dinja, paprika,
kukuruz eerac, paradajz
Cvee za vaze Hrizantema, lanilist, eboj
Sejanje i saenje zimskih argarepa (4, posejati poetkom jeseni); Zelena
biljaka ispod pokrivaa salata, endivija, radi, keleraba, azijski zeleni, druge
zimske salate; gajite u vieelijskim pliticama ili sejte
direktno, zavisno od raspoloivog prostora.
Sadite perun u uglovima leja
Zima Jestive biljke spremne za Perun zasaen u jesen; Biljke posejane u jesen;
branje argarepa, keleraba, zimske salate, zeleni
Cvee za vaze Hrizantema, narcis, anemona; Graak eerac
Gajenje biljaka Bob i graak ; Crni luk, rani karfiol, kupus; posejte
u saksije ili vieelijske plitice na klupi s grejanjem;
prebacite na stalau, rasporedite na odreenu
razdaljinu ako je mogue; zatitite od mraza
Zatita biljaka od zimske Poluotporne biljke za saksije kao to su kana, fuksija,
hladnoe bugenvileja; Osetljive viegodinje biljke, kao to su
ivanica i geranijum
* Ove biljke mogu da se gaje u stakleniku ili plasteniku povrine od 72 m2. Mogu da se prilagode i manjem prostoru.
Legenda 3 Posejane direktno u leje
1 Posejane u vieelijske plitice i presaene u leje; 4 Gajene u saksijama od semena do zrelosti
mogu da se seju u saksije poetkom sezone, a zatim 5 Posejane zasebno u saksijama
rasporede u vieelijske plitice 6 Presaene u leje prethodne jeseni, posle zavretka
2 Posejane u trenaere korena, zatim presaene u leje sezone letnjih biljaka
Krajem prolea, okaite zasaene visee korpe unutra da bi dobile poetnu prednost. Prebacite ih napolje kad vre-
menski uslovi postanu povoljni.
Posejte u trenaere korena, ostavite da klijaju na klupi s grejanjem, pa prebacite na obinu klupu im uoite da su
nikle.
BATOVANSTVO U STAKLENICIMA
PlODOnOSne Biljke U
zatvORenOm PROStORU
Paradajz je popularna biljka za prohlad-
ne staklenike ili plastenike. I patlidan i
paprika daju odline rezultate, iako im je
potrebna neto via temperatura i nemaju
toliko visoke prinose. Sve tri vrste pripada-
ju istoj botanikoj porodici (videti str. 310-
319), to oteava plodored biljaka. Me-
njajte ih s biljkama iz drugih porodica - na
primer, krastavcem i dinjom - ili koristite
saksije i vree za saenje.
zapoinjanje
Rasad moe da se kupi od kraja prolea
- ali da biste imali najbolji izbor sorti i or-
ganskih biljaka, gajite sopstveni na klupi ili
u propagatoru s grejanjem. S paradajzom
moete da ponete ve sredinom zime,
ako ga zatitite od mraza. Ako ne moete,
posejte ga u prolee, 8-10 sedmica posle
poslednjeg mraza.
U prodaji postoje sorte paradajza koje
su posebno namenjene za gajenje u zatvo-
renom prostoru, ali i veina sorti za gaje-
nje na otvorenom dobro napreduje u stak-
leniku bez grejanja. Neodreene sorte
najbolje koriste ogranien prostor, rastui
u visinu jednom uspravnom stabljikom,
koja se naziva kordon. bunaste i puzave
vrste dobro uspevaju u saksijama i korpa-
ma. Patlidan i paprika su kompaktnije,
bunaste biljke koje rastu najvie do 30
cm.
Ostavite seme da klija na toplom mestu
i presadite rasad u saksije prenika 7,5-10
cm. Ostavite ga da raste na toplom mestu
(12-16C, zavisno od vrste). Kad se poja-
ve prvi cvetovi, moete da presadite biljke
u leje, vee saksije ili vree sa zemljom.
leje, saksije ili vree?
Da biste gajili biljke u lejama u stakleni-
ku ili plasteniku, zemljitu dodajte oboga-
iva srednje klase plodnosti, kao to je
batenski kompost ili kompost s glistama i
223
Fino voe
Staklenik ili plastenik bez grejanja savr-
ena su sredina za gajenje plodonosnih
biljaka kojima prija toplota, kao to su
paradajz, patlidan, krastavac i paprika.
proverite da li je temperatura na 10 cm is-
pod povrine iznad 14C. Ako nije, preba-
cite biljke u veu saksiju i ekajte. Ako su
previe izduene, zasadite ih u zemlju na
2,5 cm dublje nego to su bile u saksiji.
Razmak izmeu biljaka zavisi od sorte. Pri-
dravajte se uputstva na pakovanju seme-
na. Nikad ne nagomilavajte biljke, jer time
podstiete razvijanje bolesti.
Koristite saksije prenika 8-10 cm, napu-
njene bogatom organskom meavinom
zemlje. Rasporedite ih na razmaku koji od-
govara vrsti i sorti.
Drugo reenje su vree za gajenje. Dve
biljke po vrei lake su za odravanje i da-
ju vee prinose nego tri, to je broj koji se
obino preporuuje.
zalivanje i ishrana
Zalivanje i ishranu treba prilagoditi rastu
biljaka. Na poetku sezone, nikako ne pre-
terujte ni s jednim ni s drugim, jer posle-
dice mogu biti katastrofalne. Meutim, kad
se biljke dobro prime i ponu da rastu, ne
ostavljajte ih da se osue. Napredovanje
se usporava, a kod paradajza i paprike mo-
e da doe do pojave vrne trulei pupo-
ljaka (videti str. 85). Po toplom vremenu,
biljkama u saksijama i vreama potrebno
je zalivanje dva puta dnevno. Kad se poja-
ve prvi plodovi, ponite sa ishranom te-
Pridravanje stabljika
Stabilnost paradajza, osim pridravanja
pomou kanapa, tapa ili rama, moe da
se povea i podsticanjem putanja kore-
nja iz stabljike, ako se u saksijama bez
dna zemlja napuni sve do osnove biljke.
Na taj nain postie se i delotvornije us-
meravanje vode do korenja.
224
nim organskim ubrivom (videti str. 205-
207). Biljkama u lejama ne treba toliko za-
livanja ako je zemljite dobrog zdravlja.
Potpore i drai
Da biste poduprli izdvojene uspravne
stabljike (kordone) paradajza, veite iznad
svake biljke za ram staklenika kanap, iji
drugi kraj labavo omotajte oko osnove bilj-
ke. Kako biljka raste, omotavajte vrh oko
kanapa.Takoe, moete da veete stablji-
ku za pritku. I viim biljkama patlidana i
paprike potrebno je pridravanje.
Boni izdanci koji rastu iz glavne stablji-
ke paradajza moraju da se otkinu dok su
mali, da bi glavna stabljika narasla u visi-
nu. Ne uklanjajte bone izdanke sa bu-
nastih sorti paradajza, paprike i patlida-
na.
zaustavljanje rasta
Nedeterminantne sorte paradajza rae
sve dok su uslovi za to povoljni, ali se u
hladnijim predelima i staklenicima bez gre-
janja, rast obino zaustavlja posle formira-
nja 4-5 grozdastih cvasti. Jednostavno od-
secite vrh biljke koji raste. Tako ete pod-
stai razvoj i sazrevanje postojeih plodo-
va, a spreiti rast novih izdanaka koji bi
procvetali prekasno da bi dali plodove.
Rast patlidana i paprike ne treba zaustav-
ljati, ali ograniavanjem broja plodova
postie se vei rast preostalih.
Berba
Berite paradajz kad sazri. Paprike mogu
da se beru dok su zelene, pre nego to
sazru, ili da se ostave da sazru, ali u tom
sluaju e rod biti manji. Patlidan berite
dok mu je kora sjajna i zategnuta.
ORGANSKA BATA
krastavac iz staklenika
Modernim sortama krastavca iz stakleni-
ka prijaju topliji, vlaniji uslovi nego para-
dajzu, zato ih gajite dalje od vrata ili bo-
nih otvora za provetravanje. One su pod-
lone trulei korena i stabljike, zato ih ro-
tirajte s drugim vrstama ili gajite u vrea-
ma ili saksijama prenika 30 cm. U stak-
lenicima u kojima je nou temperatura za
vreme sezone rasta stalno ispod 20C,
koristite sorte za gajenje na otvorenom.
- Sejte seme sorti za staklenike postran-
ce, po jedno na saksiju prenika 7,5 cm.
- Temperatura za klijanje treba da bude
najmanje 20C pri dnu saksija.
- Drite rasad na temperaturi od oko
20C; presadite ga u saksije prenika 12
cm po potrebi.
- Odravajte zemlju u saksijama vlanom,
ali ne previe.
- Presaujte biljke kad minimalna nona
temperatura dostigne 20C.
- Sve enske biljke krastavca F1 raaju
plodove na glavnoj stabljici, pa mogu da
se gaje poduprte tapom ili vezane za ka-
nap, s razmakom od 45 cm izmeu bilja-
ka, kao kordoni paradajza. Vrlo su rodne
kad se gaje na taj nain i zauzimaju ma-
nje prostora. Uklonite sve cvetne pupolj-
ke i bone izdanke s prvih 30 cm glavne
stabljike; posle toga, uklanjajte bone iz-
danke, ali ostavljajte cvetne pupoljke -
trebalo bi da imate po jedan plod kras-
tavca na svakom lisnom spoju sa stablji-
kom.
Ako imate prostora, usmerite bone iz-
danke da rastu vodoravno, po mrei ili i-
ci, uklanjajui sekundarne izdanke i vrh
iznad drugog lista.
- Zalivajte redovno. Kad plodovi ponu da
bubre, sipajte teno ubrivo u saksije i
vree jednom sedmino.
- Po toplom vremenu jednom ili dvaput
dnevno vodom prskajte pod staklenika
da biste odravali vlanost unutar njega.
- Berite plodove redovno da biste produ-
ili plodonoenje.
BATOVANSTVO U STAKLENICIMA
DRUge Biljke kOje Se gaje U
zatvORenOm PROStORU
ak i ako raspolaete ogranienim pros-
torom, ima naina da uivate u ukusu do-
maeg sveeg voa, povra, zelene salate,
pa i cvea za vaze, znatno pre ili posle pe-
rioda kad su lokalni batenski proizvodi
dostupni.
Potoarka
Potoarka se gaji brzo i lako. Stavite se-
me da klija na klupi ili u propagatoru s gre-
janjem, u saksiji napunjenoj vienamen-
skom meavinom, koja je do polovine po-
topljena u posudu s vodom. Rasad, poni-
ke, klijance presadite u vieelijske plitice
ili trenaere korena, koje ostavite do pola
potopljene u posudu s vodom.
Zatvorite izolacionom trakom male rupe
na vrei za gajenje. Uklonite plastine de-
love s vrha vree tako to ete isei tri veli-
ke etvrtaste rupe. Natopite zemlju. Zasa-
dite u svaku rupu, na jednakom razmaku
po pet biljaka. Ponite da ih berete im iz-
danci dovoljno izrastu i berite ih redovno.
jagoda
Jagode koje se gaje u zatvorenom pros-
toru daju samo jedan rod, ali ete zato ui-
vati u njihovoj slasti mesec dana pre nego
kad se gaje napolju. Krajem leta, pobodite
ivie (videti str. 245) s batenskih biljaka
u pojedinane saksije prenika 15 cm, na-
punjene vienamenskom meavinom, ili ih
privrstite na povrinu zemlje u saksijama
pomou kanapa koji ste provukli kroz dve
rupe za oceivanje. Kad se ukorene, odse-
cite ih od biljke-roditelja i cele saksije uko-
pajte u leje od ljunka ili komposta od li-
a, da biste zatitili korenje od mraza. Ja-
godama je potreban period hladnoe da bi
cvetni pupoljci poeli da se formiraju. Sre-
dinom zime prebacite biljke u staklenik ili
plastenik. Kad pupoljci ponu da rastu,
prihranite ih jednom organskim tenim
ubrivom (videti str. 205-207). Nou pokri-
225
Biljke u zatvorenom prostoru
Kukuruzu eercu potrebna je cela visina
staklenika za rast; potoarka koja se gaji
u vlanoj vrei moe da se bere u vie
navrata; teko ete odoleti da ne berete
kratkotrajan ali sladak rod jagoda, jednu
po jednu. Kompaktne glavice zelene sala-
te koja brzo raste i mladi zeleni za brza
jela savreni su za popunjavanje prazni-
na, a mnoge vrste mogu da se gaje zimi
(videti str. 337); mladi krompir moe da
se gaji u ardinjeri ili vrei sa zemljom, do
sredine zime; u ponudu kasnih vrsta iz
staklenika i plastenika ubrajaju se jo i
vae sopstvene hrizanteme - s krupnim,
upadljivim cvetovima, ili ivopisnim sla-
povima manjih cvetova.
vajte biljke u cvetu ako je najavljen mraz.
Preko dana sklonite prekriva da biste
omoguili insektima koji ih oprauju da do-
u do cvetova. Moete i sami da ubrzate
opraivanje pomou pamunih tapia za
ui. Posle berbe, uklonite biljke.
zeleni za brza jela i meavine
salata
Iskoristite sav slobodan prostor na klu-
pama gajei biljke koje brzo sazrevaju. Po-
vre za brza jela i salate (videti str. 337-
338) moe da se gaji na klupi u saksiji du-
bine 15 cm, napunjenoj vienamenskom
organskom meavinom zemlje. Sejte seme
vrlo proreeno u redovima, na svakih 8
sedmica, od poetka prolea do sredine je-
seni. Zalivajte zemlju u saksijama tako da
ne kvasite listove. Berite pojedinane listo-
ve po potrebi.
kukuruz eerac
Kukuruz eerac odlino uspeva kad se
gaji u zatvorenom prostoru. Ako se zasadi
najmanje devet biljaka, postie se gotovo
stopostotno opraivanje. Biljke brzo sazre-
vaju i mogu da koriste isti prostor na kom
su rani krompir ili druge rane vrste. Neke
sorte narastu i do 2 m visine, zato birajte
226
nie sorte, osim ako imate dovoljno visok
svod staklenika. Sejte seme pojedinano u
dubokim saksijama ili trenaerima korena
krajem prolea. Presadite mladice u leje,
razmaknute na 30 cm, rasporeene u et-
vorougao.
Ako biljke napadne grinja crveni pauk,
koristite bioloke agense suzbijanja (videti
str. 95).
mladi krompir za kraj decembra
Sauvajte nekoliko krtola roda mladog
krompira, od sorti kao to su rani crveni
norland ili skroz crveni. Ostavite ih na
suncu da pozelene, zatim uskladitite do
kraja leta. Posadite ih potom u ardinjere
od 15 litara s rupama za oceivanje. Na
dno stavite sloj od 15 cm vienamenske
meavine zemlje za saksije i na njega
smestite tri krtole, s pupoljcima nagore.
Prekrijte ih slojem zemlje od 7,5 cm i dob-
ro zalijte. Kako izdanci izrastaju, nastavite
da punite ardinjeru zemljom, uvek ostav-
ljajui vrhove iznad povrine. Da biste u-
tedeli, moete da upotrebite ve korienu
zemlju iz vrea ili saksija.
Zalivajte krompire redovno, pazei da se
zemlja ne osui - odmeravanje teine ar-
dinjere dobar je nain da procenite kolii-
nu vode u njoj. Lie moete da podupre-
te sa etiri pritke (s kapicama na vrhu, da
biste zatitili oi) koje ste poboli uz unu-
tranji rub ardinjere i preko njih omotali
dva kruga kanapa, ili moete da pustite iz-
danke da ispuu iz ardinjere. Zatitite ih
od mraza. Prestanite sa zalivanjem kad ci-
ma uvene. Na kraju decembra ispraznite
ardinjeru i izvadite mlade krompire.
Hrizantema
Hrizanteme koje se gaje u saksijama le-
po se uklapaju s letnjim biljkama u stakle-
niku i daju ivopisne, dugotrajne cvetove
za vazu od sredine do kraja jeseni, kad je
batensko cvee retko. Ako se posade u
zatvorenom prostoru u prolee, mogu da
se prebace napolje leti, taman u vreme
kad je zatvoren prostor potreban za para-
ORGANSKA BATA
dajz i druge plodonosne biljke; kad one
sazru, hrizanteme e biti u punom cvetu.
Za poetak ete morati da kupite rasad ili
ukorenjene reznice. Najvei izbor postoji u
specijalnim rasadnicima. Posle toga, mo-
ete sami da razmnoavate biljke svake
godine, iz krunica biljaka koje su prezi-
mile, ako su zdrave. Uzmite reznice u pro-
lee (videt str. 103) i ostavite ih da se uko-
rene na klupi ili u propagatoru s greja-
njem, na temperaturi od 13 do 18C. Kad
se dobro ukorene, presadite ih pojedina-
no u saksije prenika 9 cm, i gajite na poli-
ci u stakleniku.
Kad biljke porastu do visine od 15 do 20
cm, otkinite im vrhove, ostavljajui etiri ili
pet listova ispod njih. Tako ete postii
bunast rast. Kad prerastu saksije, preba-
cite ih u vee, prenika 23 cm, napunjene
zemljom koja je bogata hranljivim sastojci-
ma, na bazi batenskog komposta (videti
str. 43-49 i 50-55). Postepeno ih ovruj-
te, privikavajui ih na spoljanje uslove pre
nego to ih prebacite napolje.
Kako biljke budu rasle, tako im vezujte
stabljike za pritke. Vrhove pritki poveite
icom da biste spreili povijanje na vetru.
Zalivajte ih po potrebi, a hranite jednom
sedmino tenim organskim ubrivom. Pa-
zite se ranih mrazeva, pribliavanjem jese-
ni; prekrijte cvetne pupoljke po potrebi.
Sredinom jeseni, prebacite biljke u zatvo-
ren prostor zbog cvetanja.
Secite cvee kad se spoljne latice proi-
re, a sredinje su i dalje vrsto zbijene.
Zgnjeite vrh odseene stabljike pre stav-
ljanja u vodu. Posle cvetanja odsecite sve
delove biljke vie od 15 cm i stavite saksi-
je ispod klupe. Tokom zime zalivajte tek
toliko da biljke ne dehidriraju. U prolee
pomerite saksije na mesto s vie svetla i
pojaajte zalivanje. Zatim uzmite reznice s
novih izdanaka i uklonite biljke-roditelje.
BATOVANSTVO U STAKLENICIMA
Saveti za ODRavanje
PlaStenika i Staklenika
Biljke ispod plastenika i staklenika zati-
ene su od nekih surovijih uslova ivota na
otvorenom, ali zato u potpunosti zavise od
vas, batovana, to se tie vode, hrane i
zatite od tetnih organizama kojima tako-
e prija zatita unutranjeg prostora, gde
na raspolaganju imaju obilje mladih biljaka
i udobnih mesta za sakrivanje. Biljke su
ugroene i drugim vidom zatite ispod
stakla ili plastike - vikom toplote i vlage -
koji se stvaraju ako ne interveniete. Uz
dobro odravanje moete da stvorite uslo-
ve u kojima e napredovati biljke, a ne te-
toine i bolesti.
kontrola klime
- Kontroliite temperaturu putem izolaci-
je i ventilacije - koristite zastore samo kao
krajnje sredstvo.
- Neka vam prekriva bude iseen tano
po veliini reda. Za vreme jakih mrazeva,
osetljive biljke prekrijte jednim slojem ili
pomou vie slojeva.
- Kupite termostat za kontrolu minimal-
ne/maksimalne temperature.
- Po blagim zimskim danima otvorite
sasvim vrata i ventilacione otvore, ali ne
zaboravite da ih sredinom poslepodneva
zatvorite.
- Kada posle toplih dana uslede hladne
noi, dobro zatvarajte plastenik pre sutona
da bi se na prekrivau stvorio sloj konden-
zovane pare.
zdrava ivotna sredina
- Odravajte staklenik ili plastenik ured-
nim - sklanjajte saksije i ostalu opremu na
neko drugo mesto.
- Odravajte staklo ili plastiku istim -
perite ih i po nekoliko puta godinje.
- Oistite i oribajte strukturne elemente
bar jednom godinje. Koristite toplu vodu
sa sapunicom, a isperite jakim mlazom vo-
de iz creva.
227
Prirodno suzbijanje tetoina
Zatvoren, zatien prostor staklenika ili
plastenika prua idealne uslove za mik-
roskopske neprijatelje tetoina, takozva-
ne bioloke kontrolore. Moete da ih na-
bavite da biste se borili protiv bele lepti-
raste vai, grinje crvenog pauka, biljnih i
titastih vai, tripsa, iaka vinove loze i
pueva. Za vie detalja, pogledajte
Zdravlje biljaka, str. 82.
Sloj vlage
Poto se spoljni vazduh predvee hladi,
ako pre toga zatvorite vrata plastenika,
na unutranjoj strani plastike stvorie se
sloj kondenzovane pare koji e ublaiti
nagli pad temperature unutar plastenika.
- Nemojte da puite u stakleniku ili plas-
teniku.
- Orezujte uvele i obolele delove biljaka
- oistite makaze pre nego to preete na
drugu biljku.
- Uklanjajte odmah uvele biljke i one ko-
je su zahvaene bolestima i tetoinama.
tetoine i bolesti
- Gajite biljke iz semena i sadnica iz sop-
stvene bate kad god je mogue.
- Proverite biljke koje ste kupili i zemlji-
te na kom su gajene. Izdvojte ih u karan-
tin na sedam dana pre nego to ih unese-
te u staklenik ili plastenik.
- Primenjujte plodored biljaka da biste
izbegli koncentrisanje tetoina i bolesti u
zemljitu.
- Pregledajte biljke svakodnevno da bis-
te uoili eventualne tragove tetoina ili
bolesti. Problemi se bre gomilaju u zatvo-
renoj sredini.
- Leti rasprujte vodu po biljkama koje
su podlone napadu grinje crvenog pauka.
- Koristite lepljivu traku za suzbijanje
tetoina.
- Koristite bioloke agense za suzbijanje
tetoina (videti str. 95) ako problemi s nji-
ma uestaju. Uklonite lepljive trake pre ne-
228
go to uvedete letee bioloke agense u
staklenik ili plastenik.
zemljite, kompost i hranljivi
sastojci
- Kad god je mogue, uzgajajte biljke u
lejama umesto u saksijama ili vreama.
- Koristite organske tehnike da biste odr-
ali zemljite plodnim i zdravim.
- Presadite biljke iz saksija na vreme, pre
nego to iscrpe zemlju iz njih ili ih preras-
tu. Takoe, tako ete smanjiti opasnost od
tetoina.
zalivanje
- Izgled povrine zemlje u leji nije uvek
dobar pokazatelj nivoa vlanosti; proverite
i ispod povrine. Proveravajte koliinu
vlanosti u saksijama odmeravajui im te-
inu.
- Na vreama za uzgajanje napravite
kontrolnu rupu kroz koju ete moi da opi-
pavate zemlju vrhom prsta.
- Kad god je mogue, zalivajte ujutru.
- Vodu polivajte po zemlji, ne po biljka-
ma.
- Koristite kantu dobrog kvaliteta, s izdu-
enom cevi i reetkom koja moe da se
skine.
- Koristite kinicu kad god je mogue, ali
seme i mlade sadnice zalivajte vodom iz
slavine; one su osetljivije na bolesti i zato
im treba istija voda.
- Pre upotrebe ostavite vodu iz slavine
da odstoji nekoliko sati u stakleniku, kako
bi se zagrejala i kako bi iz nje ispario viak
hlora.
- Zalivajte seme i mlade sadnice odozdo,
drei saksije u posudi s vodom. Izvadite
ih kad se povrina zemlje ovlai.
- Povremeno proveravajte efikasnost za-
livanja - odmeravajte teinu saksija koje
su na prednjem delu, u sredini i na zad-
njem delu klupa. Proverite obode leja -
mogue je da dobijaju manje vode nego
sredina.
- Po toplom vremenu nakvasite ujutru
staze i druge povrine da biste poveali
vlagu.
ORGANSKA BATA
korienje bala slame
Bale slame pruaju dodatni prostor za
rast korena i rezervoar vlage stabljikama
paradajza. Koristite organsku slamu - pa-
radajz je veoma osetljiv na ostatke hemi-
kalija. Nakvasite bale vodom i dodajte or-
gansko ubrivo s visokim sadrajem azo-
ta. Drite ih tako dve do tri sedmice dok
ne ponu da se razlau. Umotavanje u
plastiku pomoi e balama da zadre vla-
gu i toplotu, ali pazite da leti ne postanu
pretople za korenje. Potom zasadite stab-
ljike paradajza pojedinano, u gomilicu
zemlje za saksije na povrini bale slame.
ubrite ih istovetno kao to biste ubrili
biljke u saksijama ili vreama.
- Ujesen, drite kronje to suvljim.
- Zimi koristite male kante za zalivanje
da biste lake sipali manje koliine vode na
biljke u stakleniku ili plasteniku.
zatitni SanDUCi, zvOnaSti
i DRUgi PRekRivai Biljaka
Zatitni sanduci, zvonasti i drugi prekri-
vai biljaka pruaju dragocenu kratkoro-
nu ili dugoronu zatitu jestivim i ukrasnim
biljkama. Oni su jeftiniji, zahtevaju manje
prostora i prilagodljiviji su u primeni od
staklenika i plastenika.
zatitni sanduci
Tradicionalni zatitni sanduk je niska
struktura od drveta ili cigle s krovom pod
nagibom od zastakljenih drvenih ramova,
takozvanih svetlarnika. Oni mogu da se
privrste arkama i formiraju poklopac koji
moe da se podie, ili da se postave na
lebove, tako da mogu da se potpuno
uklone, ime se postie razliit nivo venti-
lacije, zavisno od biljke koja je u sanduku.
Zatitni sanduci nisu danas u iroj prodaji,
ali mogu relativno jeftino da se naprave u
kunoj izradi, naroito ako koristite ve
upotrebljene daske ili cigle. Za zastakljiva-
nje moete da koristite tvrdu plastiku ako
BATOVANSTVO U STAKLENICIMA
Popunjavanje sanduka
Velika prednost zatitnog sanduka je ta
to biljkama omoguuje istovremeno
dobru zatitu i ventilaciju. To je naroito
korisno dok se biljke uvruju. Sanduci
se koriste i za zatitu drvenastih odsea-
ka i posuda u kojima preko zime klija se-
me drvea i drugih otpornih biljaka, a ta-
koe i kao sklonite od zimskih kia za
biljke iz kamenite bate i patuljaste luko-
vice.
morate da vodite rauna o teini ramova ili
bezbednosti. Kad sami pravite sanduk,
moete tano da ga uklopite u prostor koji
vam je na raspolaganju. Drvene ramove
postavljajte na cigle da biste spreili tru-
ljenje drveta.
Savremeni zatitni sanduci su izuzetno
lake, aluminijumske strukture sa staklom
na svim stranama - i veoma lie na velike
zvonaste prekrivae. Oni su poeljniji za
upotrebu, poto se lake pomeraju, ali ne
pruaju isti stepen izolacije i nisu tako ot-
porni kao njihovi staromodni suparnici.
Postavite zatitni sanduk na mesto gde
e imati dobro osvetljenje zimi i u prolee.
Leti moete da dodate zaklon koji pravi
senku, a zimi izolaciju, po potrebi. Ako u
sanduku gajite neku biljku, pripremite
zemljite u njemu tako da odgovara biljci.
kako da na najbolji nain iskoristite
sanduk
Koristite zatitni sanduk da:
- okalite ponike i rasad;
- zatitite saksije i druge posude sa spo-
roklijajuim semenom biljaka kao to su
drvee i poljsko cvee;
- gajite osetljive biljke kao to je lubeni-
ca;
- gajite ranu i kasnu zelenu salatu;
- napravite leje za gajenje rasada kupus-
njaa;
- zatitite drvenaste odseke preko zime;
- zatitite biljke iz kamenite bate u saksi-
jama od zimskih kia.
229
Ako ga koristite za zatitu saksija ili drugih
posuda, ljunak e biti dobra podloga. Sta-
vite ga preko vodootporne membrane koju
ste privrstili oko osnove sanduka, to e
pomoi u spreavanju pueva da uu u
njega.
zvonasti prekrivai
Zvonasti prekrivai prave se tako da mo-
gu da se po potrebi pomeraju po bati.
Postoje u raznim oblicima i veliinama, a i
cene im variraju. Tunelski prekrivai imaju
kostur od ianih ili plastinih lukova i na-
menjeni su zatiti celih redova biljaka; ire
verzije mogu da prekriju celu irinu (1,2
m) leje za povre. Tamo gde je glavna svr-
ha zatita od tetoina, preko tunelskih
prekrivaa moe da se postavi mrea
umesto plastike. Drugi tipovi zvonastih
prekrivaa koriste se pojedinano, ili u
grupi, ako treba da se prekrije ceo red
biljaka. Tradicionalni dizajn u obliku zvona
(koji se danas izrauje od providne plasti-
ke) namenjen je prekrivanju pojedinanih
biljaka.
Kada birate zvonasti prekriva, vodite ra-
una o obliku, visini, irini, ventilaciji, ste-
penu zatite od mraza, pristupanosti zbog
zalivanja i lakoi premetanja. Oni koji su
u obliku slova A ostavljaju malo prostora
biljkama koje su blizu ivice; praktiniji su
iri zvonasti prekrivai sa uspravnim ili go-
tovo uspravnim stranicama.
izbor zvona
Tradicionalna staklena zvona lepo izgle-
daju, proputaju vie svetla i pruaju bolju
zatitu od mraza od plastinih. Kroz njih se
bez pomeranja lako vidi ta se dogaa s
biljkama. Meutim, plastina zvona su pri-
lino jeftinija, laka i ne lome se. Nedosta-
tak im je i to manje tite od mraza (osim
ako nisu s dvostrukim zidovima) i lake se
prevru na vetru. Takoe, plastika ima
znatno krai rok trajanja. Zbog izloenosti
suncu postaje neprozirna i krta. Kvalitetni-
ja zvona izrauju se od plastike koja je
otpornija na oteenja od sunca.
230 ORGANSKA BATA

rajue provetravanje - da se biljke ne bi

Praktini saveti za zvona
Veina zvona mora da se pomeri da bi se
biljke ispod njih zalivale. Postoji nekoliko
modela koji imaju mogunost zalivanja bez
pomeranja, ali je pomeranje ipak neop-
hodno zbog redovne provere stanja bilja-
ka. Takoe, zvona treba da imaju odgova-
pregrevale, da bi se omoguilo njihovo ka-
ljenje ili pristup opraivaa biljkama kao
to su jagode. Neka zvona imaju rupe sa
strane, prekrivene diskovima sa otvorima.
Da bi funkcionisale, rupe treba da budu
velike srazmerno povrini osnove. Isto ta-
ko, vano je da zvono moe da se zatvori

zvonasti prekrivai. Zvonasti prekrivai postoje u svim oblicima i veliinama; ak i plete-

ne korpe mogu da prue zatitu od ptica, zeeva i nonog mraza (1). Jednostavna mini-zvo-
na (2) zatitie pojedinane mlade biljke. Proverite da li je neki pu zaostao ispod zvona.
Viktorijanska staklena zvona (3) su atraktivan dodatak u svakoj bati. U dananje vreme pre-
kriva od polikarbonata je u velikoj meri zamenio zastakljene ramove koji su se tradicionalno
koristili za zvona u obliku slova A (4), izuzetno dobra za niske, bunaste biljke.
BATOVANSTVO U STAKLENICIMA
sa obe strane, inae e postati vazduni
tunel za sprovoenje vetra.
lebdei pokrivai redova
Pokrivai redova su izuzetno laki sinteti-
ki materijali koji se postavljaju direktno
preko biljaka. Oni proputaju vazduh,
svetlo i vodu. Mogu lako da se otete i
traju samo nekoliko sezona, mada deblji
mogu da potraju i due. Na otvorenom
prostoru pokrivai mogu da se koriste za
privremenu zatitu osetljivih biljaka od
vremenskih neprilika i tetoina dok ne o-
vrsnu dovoljno da preive bez zatite. Radi
zatite od tetoina, preporuljivo je da se
biljke prekriju od poetka, odnosno odmah
posle sejanja semena. Kad doe vreme da
se otkriju, ne zaboravite da pokriva skla-
kaljenje
Biljke koje su u zatitnim sanducima ili is-
pod zvona moraju postepeno da se na-
viknu na hladnije, suvlje uslove koji vla-
daju na otvorenom prostoru, iako taj pro-
ces ne traje koliko za biljke iz staklenika
ili plastenika, naroito kad sezona od-
makne. Prvo podignite ili pomerite u stra-
nu poklopac sanduka tokom dela dana,
zatim na ceo dan, potom nou, kao i ne-
koliko dana pre vaenja biljaka.
Biljke gajene ispod zvona mogu da bu-
du posebno osetljive, jer rastu u vrlo og-
ranienom prostoru. Period oblanog vre-
mena idealan je za njihovo kaljenje, jer ih
sunce nee spriti. Tokom nekoliko dana,
uklonite zvono nakratko predvee, vraa-
jui ga pre nego to padne mrak.
nedostaci zvona
- Mogua su oteenja biljaka od mraza
kad temperatura padne ispod -2C.
- Ponekad biljke postanu suvie meke i
poleu po zemljitu kad se zvono ukloni.
- Ubrzavaju klijanje i rast korova.
- Zatvorena atmosfera ispod zvona pod-
stie bolesti koje mogu i da se ne prime-
te na vreme.
- Zalivanje je tee.
231
njate postepeno, vraajui ga u poetku
nou na mesto, da bi se biljke prekalile.
Za kratkoronu zatitu, na primer, kad se
predviaju mrazevi koji bi mogli da otete
mlade biljke u lejama, jagode u cvetu ili
osetljive biljke u staklenicima ili plastenici-
ma, pokriva moe da se postavi preko no-
i, a skloni danju. Takoe, moe da se ko-
risti kao vetrobran za mlade ili osetljive
biljke.
nedostaci pokrivaa redova
Pokrivai redova mogu da se koriste du-
gorono, za zatitu biljaka tokom celog i-
votnog ciklusa. Na primer, oni su odlina
prepreka za argarepinu muvu - ali imaju i
mane. Korov odlino uspeva ispod pokriva-
a, kao i bolesti koje se razvijaju u vlanoj
atmosferi. Takoe, poto su materijali od
kojih se izrauju neprozirni, neophodno je
viestruke koristi od zvona
- Greju zemljite u prolee, pre sadnje ili
sejanja.
- Pomau zasnivanje novih sadnica.
- tite biljke od ptica, zeeva i drugih si-
sara.
- tite biljke od tetnih insekata.
- tite poluotporne biljke od lakih mra-
zeva i hladnih vetrova.
- Okaljuju biljke gajene u stakleniku ili
plasteniku.
- Prekrivaju delove redova zelene salate
radi podeavanja vremena sazrevanja.
- tite jestive biljke kao to su perun i
kupus preko zime.
- tite tokom zime cvee posejano ujesen
(na primer, delfinijum i razliak).
- Podstiu rast lukoviastih biljaka kao to
je narcis poetkom prolea.
- Produuju sezonu zainskih biljaka i
zelene salate do poetka zime.
- tite cvetove jagoda od mraza - skla-
njajte zvona tokom dana da bi biljkama
mogli da priu insekti koji ih oprauju.
- Pokrivaju zainsko bilje krajem zime i
omoguuju rano sazrevanje.
- Omoguuju sazrevanje otpornih sorti
zelene salate tokom zime.
232
da se sklanjaju radi provere stanja biljaka
ispod njih. esto sklanjanje i vraanje ne-
ophodno je zbog plevljenja korova i nad-
gledanja eventualnih problema sa tetoi-
nama i bolestima. Neke od ovih mana mo-
gu da se izbegnu korienjem fine plasti-
ne mree umesto standardnih pokrivaa.
Privrivanje pokrivaa redova. Pritis-
nite krajeve pokrivaa vreicama napunje-
nim zemljom ili daskama, ili koristite kupo-
vne plastine klinove za tu namenu. Takoe,
krajeve moete i da zakucate na drvene
letve. Odmotajte plastiku da biste dobili
dovoljno materijala. Kod izdignutih leja s
drvenim ramom, moete da prikucate pokri-
va direktno na stranu rama (slika gore).
Ako elite da napravite zaklon od vetra, za-
vucite pokriva ispod vodoravno postavljenih
konopaca provuenih izmeu pobodenih ta-
pova (slika dole). Da biste spreili klizanje
pokrivaa, privrstite ga kanapom koji ete
omotati oko tapova.
ORGANSKA BATA
mreaste tkanine
Kao jo jedan vid zatite batenskih bi-
ljaka mogu da se nabave izuzetno lake, fi-
ne plastine mreaste tkanine. One su
mnogo vre od pokrivaa redova i mogu
da traju oko 10 godina. Mogu da se pos-
tavljaju direktno preko biljaka ili da se pre-
bace preko lukova zvonastog tunela. Ove
tkanine ne tite od mraza kao pokrivai re-
dova, ali tite od vremenskih neprilika i
tetoina. Veinu tetoina zadrava stan-
dardna veliina rupica na mrei, ali da bi
se biljke zatitile od siunih organizama
kao to su lisne buve, treba koristiti vrlo fi-
nu mreu (s rupicama od 0,8 mm).
Pokrivanje finom mreom ima prednost
jer se kroz nju vidi, tako da moete da
nadgledate napredovanje biljaka (i korova)
bez stalnog podizanja i vraanja pokrivaa.
Takoe, ispod mree je manje vlano, pa
je manja verovatnoa od izbijanja bolesti.
Mrea moe da se ostavi preko biljaka to-
kom celog ivotnog ciklusa ili dok ne pre-
rastu visinu draa pokrivaa i tunela - ali
je i tada uklonite samo ako je apsolutno
neophodno. U naelu, pokriva je najbolje
skloniti im biljka ovrsne dovoljno da mo-
e da preivi bez njega.
tetoine koje zadravaju pokrivai
Pokrivai redova i mree, ako su dobro
privreni, tite biljke od leteih tetoina
kao to su argarepina muva, lisne buve,
kupusna muva, leptir beli kupusar, biljne
vai i muva crnog luka. Takoe, odbijaju i
zeeve, ali ne i pueve i druge tetoine
koje ive u zemlji i napadaju biljke ispod
povrine zemlje.
Pokrivene biljke
Pokriva redova prua dobru zatitu od
mnogih prsta tetoina, ukljuujui kupu-
snu i argarepinu muvu, belu kupusnu
va i lisnu buvu. Poloite ga preko biljaka
i privrstite sa svih strana. Ostavite deo
materijala preko ivica koje ste privrstili,
da biste mogli, kako biljke budu rasle, da
poveavate pokrivenu povrinu.
gajite Sami
Uivajte U najSveijim i najUkUSnijim
ORganSkim PROizvODima
 gajenje voa
U prolee cveta, leti pravi hladovinu, u vreme berbe
daje obilje plodova - voe je pravo blago bate.
Voe je deo nae ishrane jo od davnih
vremena. Ono nudi trenutno zadovoljenje
potreba za hranljivim sastojcima, kao pre-
tea brze hrane - jede se pravo s biljaka.
Sve vrste voa imaju privlane cvetove;
neki od njih imaju i prijatan miris koji na-
govetava sone plodove koji e uslediti.
Voe je dovoljno raznorodno da i za naj-
manju batu moe da se nae vrsta koja
e joj odgovarati i koja se u njoj moe gaji-
ti - na primer, uza zid ili ogradu. U bata-
ma s vie prostora, meutim, kronja ja-
buke ili kruke stvara arenu hladovinu i is-
punjava srednju visinu u pejzanoj arhi-
tekturi bate. Konano, svaka berba boga-
ta je i lepa. Moda u nekim godinama bu-
de malo voa, ali ga uglavnom bude do-
voljno da podelite s prijateljima - i divljim
ivotinjama.
ta da gajite?
U ovom poglavlju opisano je mnogo vrs-
ta voa koje je pogodno za gajenje u ob-
lep izgled cele godine
Svaka bata trebalo bi da ima stablo ja-
buke - ona ne samo da je rodna biljka,
nego ima prelepo cvee, lie i plodove,
srebrnkastu koru na granama koje s go-
dinama postaju sve vornovatije i zanim-
ljivije. ak i kad joj se zavri ivotni cik-
lus, od nje se dobija miriljavo drvo za
loenje.
Bobiasto i jagodasto voe
Meki plodovi iz supermarketa ne mogu da
se porede sa onim koji su sazrevali na
suncu u vaoj sopstvenoj bati.
lastima sa umerenom klimom. U njih se
ubrajaju prizemne biljke kao to je jagoda,
bunasto bobiasto voe, kao i drvenasto,
kao to su jabuka, kruka, ljiva, smokva,
trenja, breskva, pa i lenik.
Svako ima omiljeno voe. Meutim,
vano je da znate koje voe moe da uspe-
va u uslovima vae bate i za koje vrste
imate dovoljno prostora. U ovom delu knji-
zato da gajite voe organski?
- Brza hrana. Voe je najbra hrana: mo-
ete da ga jedete direktno s biljaka.
- Proizvodnja bez pesticida. Organski ga-
jeno voe ne mora da se pere ili ljuti pre
jela.
- Veza s godinjim dobima. Jagode leti,
jabuke u jesen - branje vlastitog voa ve-
zuje vas za smenu godinjih doba.
- Beskrajan izbor. Spektar vonih vrsta je
fantastian, samo jabuka ima na stotine
sorti.
- Svee i ukusno. Domae voe moe da
se bere kad to odgovara vama, a ne pro-
davnicama.
- Manje rada, vie dobiti. Gajenje veine
vrsta voa ne oduzima mnogo vremena,
kad se uporedi s rezultatima rada.
- Proizvodnja na lokalnom nivou. Ne pla-
ate transport voa; u prilici ste da pro-
bate voe koje nikad ne bi ni stiglo do
prodavnica.
- Ulepavanje bate. Stabla i bunovi vo-
a sami po sebi su lepe batenske biljke.
- To moe svako. Voe moe da se zasa-
di i u najmanjem dvoritu.
- Moe da bude fantastino iskustvo. Ga-
jenje voa moe da bude izuzetno zanim-
ljiv hobi.
GAJENJE VOA
ge objanjene su potrebe raznih vrsta
voa, to e vam pomoi da napravite do- ti da je nekim sortama, na primer, jagodi,
bar izbor. Kad razmotrite sve prednosti i
mane vae bate, kao i lokalne klime, bie-
te u prilici da odluite gde ete i ta da ga-
jite. Mogue je da u bati imate zidove ili
ograde. Oni su moda okrenuti ka suncu
tokom veeg dela dana, samo deo dana, ili
su suncu okrenuti spoljanjom stranom.
Pretpostavimo da imate i veoma ogranien
prostor u bati. Za sve situacije postoje re-
enja i mogunosti.
Nekim vrstama voa prija gajenje uza
zid, naroito u manje povoljnim uslovima,
ali veini odgovara gajenje na otvorenom
prostoru. Slobodan protok vazduha sma-
njuje mogunost inficiranja bolestima.
Veina vrsta voa privlana je za ptice,
veverice i lisice, pa je potrebno da ga gaji-
te u bati ograenoj mreom, ili da svaku
voku ogradite pojedinano. To se odnosi
na sve vrste mekog voa - jagodasto i
bobiasto.
Borba s vremenskim neprilikama
Iako se veina voa koje je opisano u
ovoj knjizi ubraja u otporne vrste, gotovo
nijedna vrsta dok je u cvetu ili u vreme for-
miranja plodova ne moe da podnese
mraz. Od presudnog znaaja je da ne sadi-
te na mestima gde se mraz zadrava i da
izbegnete ovu nepogodu podizanjem ogra-
da i uspostavljanjem zasada koji zadrava-
ju mraz i spreavaju njegovo irenje. Bu-
dui da je hladan, mraz prodire nadole, do
zemljita. Drvenasto i bunasto voe tu
moe da se sadi jer zbog visine izmie
arktika malina
Ovo neobino voe veoma retko se via
u prodavnicama, ali se lako gaji i moe da
ima ukrasnu funkciju, kao i alpska jago-
da. Ukus plodova koji sazrevaju na ovoj
viegodinjoj zeljastoj biljci koja prekriva
zemljite pomalo se razlikuje od obine
maline. Biljke dostiu tek 15-20 cm visine
i venu zimi. Da biste osigurali uspeno
opraivanje, posadite vie od jedne sorte.
235
opasnosti od oteenja. Ne treba zaboravi-
potreban period mraza tokom zime da bi
podstakao cvetanje narednog prolea.
Vetar, sasvim oigledno, oteuje grane.
Manje nam je primetno dejstvo koje ima
na insekte-opraivae jer oni ne mogu da
obave svoj posao po jakom vetru, to za
posledicu ima manji rod. Neke bate su
prirodno zaklonjene od vetra, a ako vaa
nije, razmislite o podizanju zaklona.
Bez sumnje, najvei doprinos uspenoj
berbi daje sunce. Suneva svetlost je izvor
energije koja je potrebna da bi biljke rasle,
drvee sazrevalo, a plodovi bili intenzivni-
jih boja i ukusniji. Ako u vaoj bati nema
dovoljno sunca, biete znatno uskraeni u
vezi s brojem vrsta koje uspeno moete
da gajite.
Na izbor voa utie i geografski poloaj
bate. to ste dalje od ekvatora, to je u
vaem kraju leto krae, i jednostavno mo-
e da bude nedovoljno dugo da bi neke
vrste voa sazrele. Ako ivite u hladnom
predelu s kratkom vegetacionom sezo-
nom, mala je verovatnoa da ete, na pri-
mer imati zrelo desertno groe bez stak-
lenika. U druge vrste voa koje se esto
gaje u zatvorenom prostoru (videti str.
215-232) ubrajaju se smokva, breskva i
kajsija. U toplim krajevima ovo voe daje
obilan rod bez dranja u zatvorenom pros-
toru; s druge strane, u tim predelima sorte
jabuka iz hladnijih krajeva bore se s vrui-
nom.
Jo jedan vaan faktor za izbor vrsta vo-
a koje ete gajiti je nadmorska visina. U
viim predelima sezona rasta je kraa i
jednostavno nema dovoljno toplote tokom
dana da bi neke vrste sazrele. Na visinama
iznad 120 m, mogunosti su ograniene:
denarika, rane sorte jabuka i jabuke za
kuvanje, ribizla, jagoda i bobiasto voe
ine glavninu izbora.
koliko prostora?
Ako vam je bata mala, treba da prila-
godite voke prostoru koji vam je na ras-
polaganju. Mnoge vrste mekog voa vrlo
236 ORGANSKA BATA

su privlane za ptice i bie im potrebna

zatitna mrea. To je lake izvesti ako bilj- Oblici za utedu prostora
ke rasporedite tako da su zajedno. Moda Kordoni i biljke za osmanluke mogu da se
ete odluiti da je bolje da gajite makar i gaje uza zidove i ograde, kao i samostal-
samo dve maline sa svake strane pojedi- no, poduprti vrstim sistemom direka i
nanog koca, nego nijednu. ak i u najma- ica. Takoe, formiraju atraktivne zaklo-
njoj bati, meutim, moete da gajite obi- ne.
lje jagoda du ruba leje ili staze, ili u saksi-
jama. I mnoge vrste plodova koje rastu na
vrednost iznad 6,5. Mlado lie na novim
drveu mogu da budu uspene u saksija-
izdancima poinje da uti, a potencijalni
ma (videti Batovanstvo u saksijama, str.
ivotni vek biljke smanjuje se s 12-14 na
211-212).
svega 8 godina. Ipak, u tom periodu ete
Samo jedno drvo moe da, kad sazri,
moi da berete plodove, te tako nije sve
prui obilan rod voa, ali je nekim sortama
izgubljeno. Veoma je teko da poveate ki-
potrebno drugo drvo u blizini zbog oprai-
selost baznog zemljita, ali velika kiselost
vanja i formiranja plodova. Na primer,
zemljita moe da se smanji dodavanjem
usamljeno drvo kruke sorte komis ili
mlevenog ili dolomitskog krenjaka. Kise-
slap u vaoj bati, verovatno nee dati
lost zemljita nije jedini vaan faktor. Va-
plodove - osim ako va sused nema sortu
na je i njegova struktura. U zemljitu koje
s kojom moe da se oprauje.
je rastresito, korenje moe da se iri slo-
Meutim, ne zaboravite da, zahvaljujui
bodno i duboko i da dobro iskoristi posto-
razvoju korenskih podloga za mnoge patu-
jee hranljive sastojke.
ljaste sorte drvea, kao i mogunosti da se
Verovatno nije nikakvo iznenaenje da
ono gaji uz naslone (videti str. 241-243),
vou vie odgovara duboka, bogata ilova-
nije neophodno da samo dva ili tri stabla
a, koja je dobro ocedita, ali i dobro zadr-
dominiraju batom. Ako posebno volite ja-
ava vlagu. Moda u bati nemate takve
buke, elite da zasadite nekoliko sorti ali
uslove, ali moete da uinite mnogo toga
imate ogranien prostor, moete da koristi-
da popravite strukturu zemljita, uinite
te zid ili ogradu za gajenje kordona kojima
zbijeno zemljite rastresitijim i poveate
treba samo 75 cm razmaka izmeu staba-
kapacitet zadravanja vode lakih zemljita
la.
(videti Zemljite i briga o njemu, str. 32-
61). Ako imate izrazito siromano zemlji-
Da li e voe rasti na vaem
te, ponite da ga obogaujete godinu dana
zemljitu?
pre sadnje voa.
Sreom, veina vrsta zemljita savreno
je pogodna za gajenje voa. Meutim, plit- Drenaa, odvodnjavanje
ka zemljita i ona s visokom pH vrednou
Voe se velikim delom sastoji od vode,
stvaraju probleme koje nije lako reiti, zato
zato je odgovarajue navodnjavanje od
to je gornji sloj suvie plitak za dobro
presudnog znaaja. S druge strane, u ve-
ukorenjivanje ili je previe bazan. Neke
oma vlanim predelima glavna briga ba-
vrste mogu da se gaje i u takvim uslovima,
tovana je drenaa ili odvodnjavanje (videti
ali e, na primer, maline imati muku s nji-
str. 63). Ako je ono loe, korenje truli, a
ma.
patogene gljivice napadaju biljku. Najtee
Borovnici i brusnici treba veoma kiselo
posledice vide se kod malina, gde trule
zemljite (pH 5,5 ili manje), a veini dru-
korena brzo napreduje kroz prevlaeno
gih vrsta voa prija blago kiselo zemljite.
zemljite, unitavajui jednu stabljiku za
Meutim, veina podnosi i bazno zemljite.
drugom.
Izuzetak je malina, kod koje se javlja ne-
dostatak gvoa ako zemljite ima pH
GAJENJE VOA
Priprema zemljita
Voe je dugorona investicija. Za drvee
moe da se oekuje i do 50 godina raa-
nja, zavisno od korenske podloge koja je
zasaena (videti str. 240). Svako bi pomis-
lio da odravanje takve biljke zahteva re-
dovnu primenu organskih ubriva, stajnja-
ka i komposta. Meutim, to nije neophod-
no. S druge strane, dobar poetak za voe
je od presudnog znaaja. Posle saenja
teko mogu da se poprave uslovi, a pre
saenja ima dovoljno mogunosti da se
pobolja struktura i povea plodnost zem-
ljita, da bi se drveu, bunju i stabljikama
dala poetna prednost. Biljka koja se dob-
ro primila ima irok korenov sistem koji je
delotvorno snabdeva hranljivim sastojci-
ma, za razliku od slabih biljaka. Detalji o
obogaivanju zemljita dobro zgorelim
stajnjakom i batenskim kompostom dati
su kod predstavljanja pojedinanih vrsta
voa. Za alternative i dodatne informacije,
voe za osunane i senovite delove
bate
Vrste kojima je neophodno sunce
- Jabuka
- Kajsija
- Smokva
- Groe
- Hibridno jagodasto voe
- Breskva
- Kruka
- ljiva
- Nektarina
- Jagoda
- Trenja
Vrste koje podnose blagu ili deliminu
senku
- Kupina
- Crna ribizla
- Denarika i okrugla ljiva
- Ogrozd
- Morsko groe
- Malina
- Crvena i bela ribizla
- Vinja
237
pogledajte Kabaste organske materije za
obogaivanje zemljita, str. 41.
Dodatno ubrenje - prihranjivanje
Prskanje razreenim ekstraktom morske
trave (videti str. 206) izuzetno je korisno
za voe, naroito u prolee i poetkom le-
ta. Ako se redovno prskaju, vona stabla i
bunje efikasnije crpe hranljive sastojke,
dobijaju ceo spektar mikroelemenata i po-
jaavaju otpornost prema mrazu.
Potrebe za zalivanjem
Ako imate malo vonih stabala i buno-
va, moi ete da ih zalivate kantom ili cre-
vom. Ukoliko to nije praktino, najbolje re-
enje je da instalirate trajne linije navod-
njavanja pomou creva za natapanje (vi-
deti str. 66). Prekriva zemljita od slame
ili drugih organskih materija rasprostrt kra-
jem prolea pomoi e u ouvanju vode.
Velikim, razvijenim stablima nije potrebno
zalivanje.
Prekrivai zemljita
Na stranicama koje slede date su kon-
kretne preporuke za saenje i ishranu sva-
ke vrste voa. Meutim, sa izuzetkom ja-
gode i nekih drugih vrsta, po pravilu nee-
te morati da dodajete kompost ili ubrivo
ee odjednom u 2 ili 3 godine. Korie-
nje organskih prekrivaa zemljita vaan je
dodatak tom delu posla.
Najei materijali koji se koriste za
prekrivanje voa su slama i seno, mada je
odlino i delimino kompostirano seckano
granje od orezivanja, kao i drvene strugo-
tine, ako ih ima u dovoljnoj koliini. Moe-
Prekrivanje zemljita
Vou koje raste na drveu prija debeli
slamnati sloj kojim se zemljite oko njih
prekriva krajem prolea, ali ga treba dr-
ati malo dalje od samog stabla. Zimi po-
grabuljajte i kompostirajte slamu kako
biste uklonili sve tetoine i uzronike bo-
lesti koji u njoj vrebaju.
238
te da koristite sopstvene strugotine ili da
ih kupite kao gotov, pakovan proizvod.
Prekrivae zemljita treba da nanosite u
debelom sloju, na vlano zemljite, krajem
prolea, kad se ve zagrejalo. Slamu i seno
nanosite u sloju debljine 10 cm, a seckano
granje u sloju debljine 5 cm, ostavljajui
slobodan prostor od oko 15 cm u preniku
oko stabla i osnove biljaka, da biste odvra-
tili voluharice i mieve da grizu koru. Pre-
krivai ne samo da suzbijaju korov i zadr-
avaju vlagu, nego sadre i znaajnu koli-
inu hranljivih sastojaka. Na primer, slama
i seno tokom sezone oslobaaju u zemlji-
te znaajnu koliinu kalijuma. Strugotine
sadre manje hranljivih sastojaka, ali po-
veavaju nivo organskih materija u zem-
ljitu i popravljaju mu strukturu. Izbledeli
prekrivai treba da se sklone zimi, da bi se
omoguilo tamnijem zemljitu da poet-
kom prolea upija toplotu tokom dana, a
nou je otputa do granja, titei osetljive
pupoljke koji se pomaljaju. Takoe, skla-
njanjem prekrivaa oistiete zemlju od
spora koje prenose bolesti, ali i tetoina
koje su u njemu prezimile.
zdravlje biljaka
Najbolji pristup odravanju zdravog voa
jeste da budete na oprezu i redovno pro-
veravate kako biljke napreduju. Na taj na-
in, pravovremeno ete uoiti znake even-
tualnih problema, koje ete moi da rea-
vate pre nego to postanu ozbiljni. Delove
biljaka koji su u poetnoj fazi infekcije bo-
lestima otkidajte ili orezujte, a kolonije
tetoina moete da uklonite gnjeenjem
palcem. Pogledajte okvir desno u vezi s
optim smernicama za odravanje zdravlja
voa. tetoine i bolesti koje napadaju vo-
e, uz detaljne savete kako da se borite
protiv njih, opisane su u poglavlju Proble-
mi s biljkama, od A do (videti str. 397-
439).
korov - tolerisati ga ili ne
Suzbijanje korova jednako je vano za
voe koliko i za povre, osim u sluajevima
ORGANSKA BATA
kad vona stabla rastu na jakom korenju.
Ako prihvatimo da su mnoge vrste korova,
u stvari, poljsko cvee, odmah moemo da
mu damo sasvim drugaiji status. Mnoge
vrste korova privlae korisne insekte i zau-
zimaju vano mesto u vonjacima. Meu-
Uvezena larva insekta koji jede
ribizle
Ova tetoina velikom brzinom moe da
uniti lie ogrozda i ribizle. Dok su
mlade, larve su veoma male i odgovara
im da se hrane u sredini biljke. Treba
paljivo i redovno da pregledate unutra-
njost bunova da biste otkrili i uklonili
tetoine pre nego to nanesu ozbiljnu
tetu.
Prva linija odbrane
- Sadite sorte koje su otporne na tetoi-
ne i bolesti.
- Izaberite pravu lokaciju.
- Nikad ne sadite voe na mestima gde
ve rastu sline vrste.
- Orezujte voe da biste stvorili otvorene
kronje drvea, zbog dobrog protoka vaz-
duha izmeu grana.
- Ne preterujte u ishrani zemljita azo-
tom.
- Uklanjajte oteene i obolele plodove,
izdanke i listove.
- Sklanjajte prekriva zemljita preko zi-
me.
- Koristite ekstrakt morske trave u obliku
rasprivaa za prskanje lia.
- Zatitite biljke od ptica mreama ili ka-
vezima.
- Priutite sklonite i odgovarajue vrste
biljaka i cvea ivotinjama koje se hrane
tetoinama. Nastojte da privuete slede-
e vrste korisnih insekata:
- vrste iz porodice Anthocoridae (videti
str. 96),
- uholae (videti str. 90 i 194),
- mreokrilce (videti str. 90 i 194),
- bubamare i njihove larve (videti str. 91
i 194),
- larve osolikih muva (vid str. 90 i 194).
GAJENJE VOA
tim, ako je korov blizu bunastom i nisko-
rastuem vou, kao to su jagoda i alpska
malina, manje je koristan, jer se takmii s
biljkama za svetlost, vodu i hranljive sas-
tojke. Ako postane izuzetno bujan, sma-
njuje protok vazduha i poveava verovat-
nou javljanja gljivinih oboljenja.
Okopavanje motikom i runo plevljenje i
dalje su najdelotvorniji naini uklanjanja
korova na otvorenom prostoru. On esto
raste u naletu, pre stavljanja prekrivaa
zemljita u prolee. Kad se prekriva ras-
prostre, obino najdelotvornije obuzda
rast korova. Meutim, neke viegodinje
vrste probijaju se kroz prekriva; njih ete
morati da uklanjate runo.
Poto viegodinje korove nije lako uklo-
niti oko voa, isplati se da pre sadnje to
temeljnije raskrite zemljite (videti str.
76-77).
Veini njih sasvim je dovoljno da batu
ne prskate pesticidima, ali u nekim slua-
jevima bie mnogo bolje ako im obezbedi-
te stanite i biljke kojima se hrane (videti
Batovanstvo za ivotinjski svet, str. 189-
201).
izBOR SORti
Biranje sorti predstavlja mnogo vie od
same injenice da li vam se svia naziv ili
ne. Postoje sorte voa za razna godinja
doba, klimatske uslove, ukuse. Takoe,
poznate su i sorte koje su otporne na neke
vrste tetoina i bolesti. Kad birate, i sle-
dee savete treba da imate u vidu.
- Sezona berbe i korienja. Ako imate
dovoljno prostora, moete da produite
sezonu berbe sadnjom sorti ije se vreme
sazrevanja sukcesivno nadovezuje ili voa
koje je pogodno za skladitenje. Postoje
sorte jabuka i kruaka koje ne sazrevaju u
potpunosti sve dok plodovi ne provedu iz-
vesno vreme uskladiteni.
- Otpornost na bolesti i tetoine. Ako
imate konkretan uoen problem, kao to je
gare jabuke, treba da nabavite sortu koja
je otporna ili manje osetljiva.
239
- Pogodnost za lokalne klimatske uslove.
Sorte koje dobro uspevaju u toplim prede-
lima daju slab rod kad se zasade u bati s
kraom, hladnijom sezonom rasta i obrat-
no. Neke starije sorte jae su vezane za
lokalitet; isplati se da ih potraite jer su u
naelu otpornije i pouzdanije.
- Ukus. Nemaju sve sorte voa lep ukus,
a lini ukusi su razliiti. Ako moete, pro-
bajte voe pre nego to kupite sadnice.
- Uslovi za opraivanje. Za detaljnije in-
formacije pogledajte donji tekst kao i teks-
tove o pojedinanim vrstama voa.
Opraivanje
Voe ne moe da formira plodove dok se
cvetovi ne oprae. Mnoge vrste, ukljuuju-
i veinu mekog voa, oplouju se same:
nije im potreban polen s drugih biljaka da
bi oplodile cvetove. Samooplouje se vei-
na sorti ljive i neke sorte trenje; mnoge
sorte jabuke delimino se samooplouju,
ali im je korisnije ako se ukrtaju s drugim
sortama. Neke sorte ne mogu da formira-
ju plodove samostalno i potrebno je da se
zasade na dometu pelinjeg leta od drugih
sorti, koje su kompatibilne i cvetaju u isto
vreme. Ako nemate dovoljno prostora,
susedno dvorite je obino dovoljno blizu.
Neke sorte jabuka su triploidne. To je
izraz koji se odnosi na njihovu genetsku
strukturu i znai da su cvetovi muki i ste-
rilni, odnosno da proizvode vrlo malo ili ni-
malo polena. Da bi takve sorte imale dobar
rod, obino su im potrebne dve razliite
sorte za opraivanje.
Trenje su naroito komplikovane, jer,
osim nekoliko samooplodnih sorti kao to
je stela, svima su potrebni opraivai, a
po pravilu su izuzetno probirljive u pogle-
du izbora polena. Postoji nekoliko osnova
potpune inkompatibilnosti i iz takvih spoje-
va ne mogu da nastanu plodovi.
Poto se voe koje raste na drveu razli-
kuje po vremenu cvetanja i koliini polena
koje proizvodi, paljiv izbor sorti je od pre-
sudnog znaaja. U katalozima preko kojih
se prodaju voke nai ete predloge o od-
240
govarajuim opraivaima za sorte kojima
su potrebni.
korenske podloge
Veina voa koje raste na vonim stabli-
ma ne gaji se na sopstvenom korenju.
Umesto toga, ono se kalemi u rasadnicima
na korenje drvea koje je kompatibilno,
obino iste vrste. Meutim, kajsija se kale-
mi na ljivu, a kruka na dunju. Korenske
podloge omoguuju razmnoavanje sorti
koje se ne ukorenjuju iz reznica i pomau
da se odredi veliina drveta. Na primer,
zavisno od korenske podloge, ista sorta
jabuke moe da naraste 2,4 ili 9 m. De-
taljniji podaci o korenskim podlogama dati
su u opisima pojedinanih vrsta voa.
ORGANSKA BATA
voke sa sopstvenim korenom
Smokve se uvek gaje samo na sopstve-
nom korenu, a sve druge vrste drvenastog
voa mogu da rastu na sopstvenom kore-
nju, ali i drugaije. Potrebno im je paljivo
odravanje, jer korenje moe da bude ve-
oma bujno, to za posledicu ima rast drve-
a do visine i preko 10 m, kom treba 5 do
8 godina da pone da raa. Ako se bujnost
korena kontrolie, poboljava se zdravlje,
produava ivot stabla i smanjuje potreba
za pedantnim suzbijanjem korova, poto,
kad se primi, voka snano raste, uprkos
konkurenciji.
Otvara se jo prostora za eksperimenti-
sanje i inovacije s drveem gajenim na
kordoni u
drutvu. Red kor-
dona jabuka ili kru-
aka, koji se gaji
uz naslon od direka
i ice, moe da se
sastavi od razliitih
sorti, da bi se omo-
guilo opraivanje.
GAJENJE VOA
Porodina stabla
Dve ili vie sorti moe da se nakalemi na
istu korensku podlogu da bi se dobilo
jedno drvo na kom raa razliito voe. To
ne samo da je nova tema za razgovor,
nego i praktian nain da gajite sorte ko-
je su neophodne zbog meusobnog op-
raivanja na malom prostoru.
nedavno nakalemljeno voe
U specijalizovanim rasadnicima voa sva-
ke godine se kalemi na stotine mladih vo-
aka, povezivanjem izdanaka probranih
sorti na korenske podloge drugog drvea
koje e odrediti visinu i bujnost. Biljno
tkivo prirodno se spaja na mestu kalem-
ljenja.
sopstvenom korenju. Vonjaci s takvim
stablima pruaju mogunost za matovito
saenje cvea ispod voaka, jer takmie-
nje za vodu i hranljive sastojke kontrolie
prirodnu bujnost voa.
ORezivanje i USmeRavanje
RaSta
Sve voe treba da se orezuje da bi dalo
to bolji rod. Njime se postie vie ciljeva:
- uklanjaju se uveli, oboleli i oteeni de-
lovi;
- stvara se ravnotea izmeu prodiranja
i zaklanjanja svetlosti. Kroz previe lia,
sunce ne moe da prodre u kronju i plo-
dovi ne mogu da sazru; ako je premalo li-
a, nee biti dovoljno fotosinteze;
- otvara se struktura granja radi boljeg
protoka vazduha i smanjivanja opasnosti
od gljivinih infekcija;
- uklanjaju se kolonije tetoina;
- oblikuje se kronja drvea;
- kontrolie se bujnost rasta.
Pre nego to ponete da orezujete, va-
no je da razumete kako drvee i bunje
raste. Postoje dve osnovne faze rasta. U
prolee poinje talas novih izdanaka jer
svako drvo nastoji da sebi obezbedi to
241
bolju poziciju u odnosu na svetlost. Sredi-
nom leta taj rast se usporava, a energija
se usmerava na sazrevanje plodova koji su
ve na drvetu, kao i na stvaranje novih
plodova za sledeu sezonu. Krajem leta
mogua je kratkotrajna, druga faza rasta
listova. Ovaj raspored moete da iskoristi-
te tako to ete orezivati zimi, ako elite da
biljka vie raste, a leti ako elite da kon-
troliete bujnost. Formalno gajena stabla
voaka - lepeze, osmanluci, piramide, kor-
doni i palmete - orezuju se leti da bi se to
bolje kontrolisao oblik kronje. S druge
strane, mlada stabla se zbog oblikovanja
uglavnom orezuju zimi, izuzimajui bres-
kve, koje su veoma podlone infekciji glji-
vom citosporom.
Veoma je vano da na stablima voaka
razlikujete pupoljke cvetova i plodova od
pupoljaka listova i izdanaka. Ovi drugi po
pravilu su prilino pljosnati i zailjeni, i lee
blizu stabljike. Pupoljci plodova obino su
obliji i deblji i vie okrenuti na suprotno od
grane. Kod nekih vrsta voa, plodovi se
formiraju na stablima starim jednu godinu,
kod drugih na starijim. Za vie detalja pog-
ledajte stranice sa opisima pojedinanih
vrsta.
Oblikovanje voaka
Umetnost oblikovanja stabala s voem u
arhitekturalne oblike potie iz Francuske i
Belgije. U Britaniji, viktorijanci su sa odu-
evljenjem prigrlili ideju formalnih oblika,
stvarajui amce, pehare, krilate piramide
i kandelabre, razraujui jo vie tehniku
oblikovanja. Najei i najkorisniji oblici za
savremene bate su kosi ili uspravni kor-
doni (pojedinana stabla), lepeze i osman-
luci. Ovi oblici pogodni su i za mnoge vrste
mekog voa. Osim to su veoma privla-
nog izgleda, oni omoguuju gajenje voa
uza zidove ili iane naslone, ime tede
prostor u bati. Odlini su za male bate, a
zidovima i ogradama daju potpuno nove,
produktivne i ukrasne funkcije.
242
Oblici kroanja drvea
Otvorena sredina (gore levo)
Zaobljen ili peharast oblik sa otvorenom sre-
dinom: nema sredinjeg stabla iznad take
na kojoj kronja poinje da se grana. Og-
raniena visina olakava branje. Pogodno je
za jabuke, azijske kruke i breskve, kao i vi-
nje u toplim krajevima ili mestima.
Sredinja vodilja (gore desno)
Drvo sa sredinjim stablom i granama raspo-
reenim u redove, odozgo do dole, ima po-
malo piramidalan oblik. Pogodno je za jabu-
ke, kruke, ljive i trenje.
ORGANSKA BATA
Voe u saksiji (dole levo)
Mali bunovi i standardi (malo drvee sa
stablom ograniene visine i kronjom pri vr-
hu) mogu da se gaje u saksijama, to je ko-
risno kod mekog voa koje preko zime mora
da bude u zatvorenom prostoru. Ovaj nain
moe da se primeni na veinu vrsta voa,
ukljuujui ribizlu i ogrozd.
Standard
Tradicionalan nain oblikovanja jabuka i kru-
aka u vonjacima. Kronja moe da bude iz-
nad visine oveka pa su u tom sluaju za bra-
nje i orezivanje neophodne merdevine. Nije
pogodno za male bate.
GAJENJE VOA
voke oblikovane u jednoj ravni
Za podupiranje svih oblika ove kategorije ko-
risti se sistem paralelnih vodoravnih ica.
Kordon (gore levo)
Pojedinano stablo s mnotvom kratkih plo-
donosnih izdanaka, ili sistemom kraka celom
duinom. Moe da bude uspravno, ali je obi-
no pod uglom. Kordoni koji se oblikuju s dve
ili vie paralelnih glavnih grana nazivaju se
dvostrukim ili viestrukim kordonima. Pogod-
ni su za jabuke, kruke i ijive.
Osmanluk
Sredinje stablo s naspramnim parovima vo-
doravnih grana, najee u 3, 4 ili 5 redova.
243
Niski osmanluk sa samo jednim redom nazi-
va se finta. Pogodan je za jabuke i kruke.
Palmeta (dole levo)
Slina osmanluku, ali grane su usmerene na-
gore pod uglom od 45.Vrlo formalan oblik,
popularan u viktorijanskoj Britaniji. Pogodan
za jabuke i kruke.
Lepeza (dole desno)
Grane se dele i usmeravaju zrakasto nagore,
na visini od 60 do 75 cm iznad tla. Nisu para-
lelne, ve se ire kao prsti i prekrivaju zid na
koji se oslanjaju. Najpogodnija je za ljive,
trenje, smokve, breskve i kajsije, ali moe
da se koristi i za jabuke i kruke.
244
OBnavljanje PReRaSliH
StaBala
Staro stablo voa sa isprepletanim gra-
nama uobiajen je prizor u batama. Bilo
da je zasaeno rukom vrednog batovana
ili je ostatak starijeg vonjaka, esto osta-
je zaputeno i neorezivano godinama. Tak-
vo drvee na monoj osnovi nekad naraste
u visinu i irinu, a nekad je slabo, zakrlja-
lo i boleljivo. U tom sluaju retko kad ra-
a i obino je puno bolesti.
Odluke koje treba da donesete
Poto je obnavljanje stabala voa zahte-
van posao, isplatie vam se da unapred
procenite da li je vredno truda. Odgovorite
na sledea pitanja.
- Koliko je stablo bolesno? Vie delova
zahvaenih garei, pepelnicom ili krastavo-
u nisu dobar znak.
- Ima li znakova vitalnosti i bujnosti? Ako
je godinji rast zanemarljiv, orezivanjem
moe da se podstakne rast novih izdanaka
(ali to nije uvek sluaj).
- Da li voka raa i da li su plodovi dob-
rog ukusa? Ne pripada svako staro stablo
voa retkoj ili traenoj sorti. Ukus je pita-
nje line prirode i svaki batovan mora
sam da se opredeli.
- Da li stablo doprinosi optem utisku o
bati? Bata postaje sve manja, a ponekad
se dogaa da u njoj bude ostavljeno veli-
ko stablo koje nije u srazmeri s parcelom i
stvara preveliku senku. Tada je moda bo-
lje da se pone ispoetka s novim drvetom
na patuljastoj korenskoj podlozi ili s neko-
liko stabala gajenih u kordonu.
jabuke i kruke
Uz nekoliko izuzetaka, velika stara stabla
prvobitno su imala kronju u obliku peha-
ra sa otvorenom sredinom. Cilj obnavljanja
je da im se vrati taj oblik, sa osnovnom
strukturom od est do osam trajnih grana
ravnomerno rasporeenih oko stabla. Taj
posao treba da se obavi zimi.
ORGANSKA BATA
- Ponite tako to ete ukloniti sve grane
ispod nivoa na kom poinju glavne grane.
Isecite ili iupajte sve sekundarne izdan-
ke koji su izrasli oko osnove.
- Odsecite testerom sve jake uspravne
grane, sve one koje rastu kroz sredinu,
kao i sve oteene ili obolele grane.
- Sredina kronje treba da bude otvore-
na za protok vazduha i svetlosti. Uklonite
sve grane iz sredine da biste oslobodili
glavne grane u duini od 60 cm od stabla.
- Potom uklonite sve druge velike grane
koje nisu potrebne za osnovnu strukturu, a
izrastaju iz stabla ili su blizu sredine kro-
nje.
- Du svake grane koju ste ostavili, tes-
tericom ili makazama za orezivanje skra-
ujte bone izdanke i proreujte sistem
krakova (isprepleteni grozdovi kratkih iz-
danaka) kako biste ostavili tri do etiri raz-
maknuta, deblja zametka plodova na sva-
kom ravanju krakova i uklonili sve grane
koje se taru, ukrtaju ili rastu jedna suvie
blizu druge.
- Grane se vremenom veoma izduuju.
Ako se dugaka grana povije, rast na vrhu
e se usporiti ili zaustaviti. Vraanje buj-
nosti starim stablima spada u brigu o
zdravlju. Ako se dogodi da se grane povi-
ju, oreite ih tako da ostavite samo one ja-
ke glavne koje su usmerene nagore. Dok
orezujete, uklonite i sve obolelo tkivo.
Narednog leta, oko rezova bi trebalo da
nikne znaajan broj novih izdanaka. Oni
moraju da se odravaju ili e se drvo za
nekoliko godina vratiti u prvobitno stanje.
- Sredinom leta uklonite sve nove izdan-
ke u sreditu kronje ili ispod nivoa odakle
kreu glavne grane.
- Zimi proredite nove bone izdanke koji
su nikli oko mesta veih rezova ostavljaju-
i pojedinane mlade bone grane na koji-
ma e za 2 godine nii novi plodonosni
krakovi.
Nakon toga orezujte stablo voke kao
bun sa otvorenom sredinom (videti str.
266-267).
GAJENJE VOA
korisna oprema
Kad odluite da obnovite stablo, bie vam
potrebna odgovarajua oprema, u koju
se ubraja:
- luna testera - za grane deblje od 4 cm
u preniku;
- runa testera - za grane tanje od 4 cm
u preniku;
- makaze za orezivanje - za skraivanje
bonih grana. Poto ete se verovatno
penjati na drvo ili merdevine, bie vam
veoma korisna futrola za makaze.
- merdevine - dvokrilni modeli opasni su
za ovakvu vrstu posla. Bie vam neop-
hodne merdevine koje mogu da se pro-
duavaju, s kanapom za privrivanje za
grane radi spreavanja klizanja. Ako ima-
te vie stabala voa, veoma korisna in-
vesticija e vam biti specijalne voarske
merdevine koje se suavaju k vrhu i ima-
ju treu, potpornu nogu.
Uvek je preporuljivo da radite s jo ne-
kim, za sluaj nezgode, i da vam pomog-
ne kad treba da vuete upletene grane.
Ako drvee koje obnavljate orezujete
pravilno, rezovi e savreno zarasti i bez
premazivanja isto kao i na onom vou ko-
je redovno orezujete.
ljive
Obnavljanje preraslih ljiva ne zahteva
obimno orezivanje. Kronje ne moraju da
budu toliko otvorene i razreene kao kod
jabuka i kruaka. Posao mora da se obavi
u prolee pre nego to se pupoljci otvore,
da bi se to vie smanjilo irenje bolesti.
Idealno vreme je neposredno posle formi-
ranja plodova.
- Smanjite visinu i irinu stabla na velii-
nu koja moe lako da se odrava odseca-
njem velikih grana testerom do mesta na
kom izrastaju izdanci ili grane usmereni ka
spolja.
- Uklonite sve oteene, obolele i ukrte-
ne grane, kao i one koje se taru.
- Proredite ostatak kronje po potrebi,
da bi svetlost mogla da prodire kroz nju i
da se izdanci ne dodiruju.
245
jagODe
Ukus prvih jagoda u godini bez sumnje
je uzbudljiviji nego prizor prvog crvendaa
u bati. Prvi rod moi ete da uberete 12
meseci posle sadnje.
Najranije sorte poinju da raaju krajem
prolea - ak i ranije ako se gaje u zatvo-
renom prostoru. Glavna sezona potom se
produava tokom leta, a kasne, stalne
sorte nastavljaju da raaju do jeseni. Iz-
borom pravih sorti (videti tabelu na slede-
oj strani) moete da imate berbu na otvo-
renom prostoru od poetka leta do prvih
jesenjih mrazeva. Meutim, u maloj bati
ograniite se na jedan ili dva varijeteta, jer
manje od 12 biljaka svakog od njih daje
razoaravajue mali rod. Zdrava, rodna ja-
goda ivi otprilike 3 godine. Jagode su ug-
lavnom otporne u zonama od 3 do 10.
Plodovi jagode nisu pogodni za zamrza-
vanje, osim za voni pire, i ne mogu da se
skladite. Jedite ih odmah po branju ili dr-
ite dan-dva u friideru.
lokacija i zemljite
Jagodama je potrebna zimska hladnoa
da bi im zapoelo cvetanje i letnje sunce
da bi plodovi narasli i sazreli. Za to je naj-
bolji otvoren, potpuno osunan poloaj
parcele. Poto nemaju velike prohteve u
pogledu zemljita, uspevaju ak i na kise-
lom zemljitu ija je pH vrednost 5,5. Naj-
vie im odgovara dobro ocedita, blago ki-
sela peskovita ilovaa sa znaajnim sadr-
ajem organskih materija. Visoka plodnost
nije poeljna jer e podstai rast velikih,
mesnatih listova na utrb plodova. Meu-
tim, dobra oceditost od najveeg je znaa-
ja, kao i odgovarajue zalivanje u veini fa-
za rasta. Ako vae zemljite nije peskovita
ilovaa, i dalje moete da gajite dobre ja-
gode tako to ete mu popraviti strukturu
i oceditost (videti str. 38-43). Jagode mo-
gu da se gaje i u saksijama (videti str. 211-
212).
246 ORGANSKA BATA

izbor sorti Podmetanje slame ispod plodova

Rane Ako plodove odravate istim i suvim,
Rani sjaj, rana crvena, hanioj, nor- smanjiete opasnost od trulei i pepelni-
tister, osvit, urkrop ce.
Srednje
Privrivanje ivia
Olstar, uvar, dragulj, midvej, cr-
veni poglavica, crveni mundir Nekoliko ivia moete da privrstite u
saksije da se u njima ukorene, ime ete
Kasne
poveati broj biljaka, pod uslovom da
Obilje, robinson, iskra
biljke-roditelji nisu bolesne.
Stalnoraajue
Fort Larami, ogalala, lepotica iz Ozar-
ka lea, ako vremenski uslovi nisu pogodni.
(Napomena: stalnoraajue vrste uglav- Ako ste biljke kupili zimi, drite ih na hlad-
nom se gaje zbog kasne berbe. Da biste nom da biste osigurali cvetanje. Moete da
to postigli, morate da sa biljaka uklonite im dopustite da raaju ve u prvoj godini.
sve cvetove koji se formiraju do kraja
iviima skladitenim na hladnom ve-
prolea. U suprotnom, gotovo svi plodovi
taki se zaustavlja rast. Oni se prodaju po-
e se formirati leti.)
etkom leta da bi se odmah sadili, poto
Sorte otporne na pepelnicu naglo rastu i daju rod krajem sezone. Na-
ambli, dragulj, crveni poglavica, rednih godina raaju uobiajeno.
sveta klara, tristar
Sorte otporne na zeleno uvenue Priprema i sadnja
Olstar, kasni sjaj, crveni poglavica,
Pre saenja, prekrijte leje kompostom
poast, tristar
od lia u sloju debljine 2-3 cm, i blago ga
Sorte otporne na crvenu trule korena zagrnite zemljom. Ako vam je zemljite ve-
Olstar, kevendi, rani sjaj, kasni oma siromano, dodajte mu dobro zgoreli
sjaj, kvinolt, crveni poglavica, po-
stajnjak - jedna kolica na 8-10 m2 - ili ba-
ast, tristar
tenski kompost u dvostruko veoj koliini.
- Razmaknite biljke na 30-45 cm u redu,
s razmakom od 75 cm izmeu redova.
kupovina biljaka
- Iskopajte rupe dovoljno velike da rai-
Jagode mogu da se kupe u raznim obli- rite golo korenje ili korenje sa zemljom iz
cima: kao goli ivii, biljke iz saksija i saksije.
ivii skladiteni na hladnom. Raznovrs- - Posadite biljke tako da im kruna osta-
nost oblika omoguuje fleksibilnost u vre- ne iznad zemlje (ne zagrite sredinu biljke)
menu sadnje. i prstima ili pesnicama utabajte zemlju.
Jagode se razmnoavaju putanjem du- - Zalijte biljke obilno.
gakih ivia, na ijim se krajevima formi-
raju mlade biljke. Oni se ukorenjuju dok su nega zasada
jo vezani za biljku-roditelja. Tradicional-
Budite spremni na probleme i preduzmi-
ne, gole izdanke najbolje je saditi leti im
te mere predostronosti da spreite ote-
se pojave. Mogu da se sade sve do kraja
enje plodova (tekst u okviru na sledeoj
jeseni, ali tada prve godine s njih treba da
strani). Po suvom vremenu obilno zalivajte
se skinu cvetovi, jer e biti oslabljeni ako
biljke, naroito kad plodovi ponu da se
na njima prevremeno izrastu plodovi.
nalivaju. Ako je zemljite dobro pripremlje-
Biljke u saksijama mogu da se sade uje-
no, jagodama nee biti potrebna dodatna
sen ili poetkom zime, pa ak i krajem pro-
ishrana tokom sezone. Uklanjajte sve ko-
GAJENJE VOA
zatita biljaka
Sadite samo biljke koje su atestirane i ne-
maju bolesti ili ivie od biljaka za koje
pouzdano znate da su zdrave. Kad god
moete, birajte sorte koje su otporne na
tetoine i bolesti.
Sadite na odgovarajuem mestu, gde
jagode ili maline nisu gajene najmanje 6
godina. To je potrebno da bi se izbegle
bolesti, kao to su crvena trule korena i
zeleno uvenue, iji uzronici ive u zem-
ljitu.
Ne sadite suvie gusto; vlana atmosfe-
ra podstie sivu plesan (botritis), koja
kvari plodove. Da bi plodovi bili isti i su-
vi, poloite sloj slame debljine 5 cm oko
biljaka, uukavajui ga ispod lia. Ukla-
njajte obolele plodove i lie im ih ugle-
date. Simptomi pepelnice na listovima
ee se javljaju po suvom vremenu. Da
ne biste tada kvasili lie, zalivajte cre-
vom sa sistemom kap po kap ili crevom
za natapanje.
Prekrijte biljke mreom pre nego to
plodovi sazru. Tako ete ih zatititi od pti-
ca, ali ne i od veverica i lisica koje mogu
da uzimaju plodove i kroz mreu. I pue-
vi vole zrele jagode. Privucite u batu nji-
hove prirodne neprijatelje, postavite
zamke za pueve ili koristite bioloke
agense suzbijanja (videti str. 95) ako je
neophodno.
Redovno proveravajte da li na biljkama
ima biljnih vai i grinja crvenog pauka.
Ove poslednje ee se javljaju na top-
lim, suvim mestima i u zatvorenom pros-
toru. Bioloki agensi mogu da se koriste
protiv grinje crvenog pauka i ika vinove
loze, koji uzrokuje iznenadno uvenue bi-
ljaka jer im jede koren.
Virusi i crvena trule korena izazivaju
zakrljali rast. Ako doe do zaraze, uklo-
nite sve biljke; ne sadite ponovo jagode
ili maline na istom mestu.
Za vie informacija, videti Problemi s
biljkama, od A do (str. 397), i Zdravlje
biljaka (str. 82).
247
renske izdanke koji se formiraju; meutim,
na svakoj zdravoj biljci moete da zadrite
do tri, ako elite da proizvedete nove bilj-
ke.
Berite plodove kad potpuno pocrvene i
jedite ih odmah - na ta vas verovatno ne
treba podseati! Kad oberete plodove, uk-
lonite sve lie, ostavljajui oko 2,5 cm
stabljike da biste zatitili nove listove. Za-
jedno sa slamom, stavite lie na gomilu
komposta. Tako ete ukloniti sve tetoine
ili bolesti i smanjiti opasnost od ponovne
zaraze.
Nanoenjem tankog sloja batenskog
komposta neposredno po uklanjanju lia,
u koliini od 10 litara na 1 m2, podstai e-
te razvoj zdravih, novih izdanaka.
Planiranje unapred
Trebalo bi da planirate da leju s jagoda-
ma premetate na novo mesto svake 3 go-
dine. U idealnom sluaju, treba da proe 6
godina pre nego to ih vratite na isto mes-
to ili na njemu zasadite maline, jer one
imaju mnogo zajednikih bolesti iji uzro-
nici ive u zemljitu. U manjim batama,
moraete da se zadovoljite sa 3 godine. Za
to vreme u leji moete da gajite jednogo-
dinje cvee, zelenu salatu i druge kratko-
trajnije biljne vrste. To znai da ete mora-
ti da pronaete najmanje dva mesta za
jagode tokom dueg perioda.
maline
Maline imaju sezonu koja se savreno
nastavlja na jagode. Obino se gaje u re-
dovima, ali ak i u malim batama moe
da se nae prostora za dve ili tri biljke gru-
pisane oko pritke visoke 1,5 m. Kao i sorte
koje produavaju letnju sezonu, moete da
kupite i vrste koje sazrevaju ujesen. Njiho-
ve stabljike daju plodove iste godine kad
se posade, a beru se od kraja leta do prvih
jesenjih mrazeva. Letnje maline rastu na
stabljikama posaenim prethodne godine,
to znai da im je prva berba u drugoj
sezoni posle sadnje. Vrste koje sazrevaju u
jesen daju mali rod prve godine.
248 ORGANSKA BATA

na ako se dobro odravaju, a oko 8 godi-

izbor sorti na ako imate bazno zemljite.
Crvene, koje sazrevaju leti
Algonkvin, bojn, kenbi, festival, Priprema zemljita i sadnja
gatino, hilton, latam, sloboda, Maline, kupine i jagode dobijaju neke
njuburg, vilamet neprijatne bolesti iji uzronici ive u zem-
Crvene, koje sazrevaju u jesen ljitu. Zbog toga ove vrste voa ne treba
Prijateljstvo, jesenje blaenstvo, da se smenjuju na istom mestu. Ako mali-
naslee, crveno krilo, vrhunac ne sadite na prethodno obraenom zem-
Crne maline ljitu, neete morati da uradite mnogo vie
,,Alen, crni jastreb, bristol, kamber- osim da dodate batenski kompost ili dob-
lend, haut, loden, manger ro zgoreli stajnjak u preporuenoj koliini
Ljubiaste maline (videti str. 41). Uklonite sav viegodinji
Brendivajn, klajd, kraljevska, korov pre saenja, zatim podignite naslon
uspeh od direka i ice. Sistem dvostrukog naslo-
ute maline na omoguuje vie stabljika, ali zauzima
Jesenje zlato, zlatni vrhunac vie prostora. Posadite biljke s razmakom
od 35 do 45 cm (ili oko 50 cm, za bujnije
sorte, kao to je jesenje blaenstvo) u
Plodovi maline mogu da se zamrzavaju, redovima ispod ica, do nivoa do kog je
ali u friideru se obino sauvaju samo dan stabljika prethodno bila u zemlji.
ili dva. U prolee, najpre e se na stabljici poja-
viti pupoljci, pre nego to ona pone da
lokacija i zemljite raste iz zemlje. im se to dogodi, odsecite
Maline rastu u prohladnim krajevima s stabljiku do zemlje.
kratkim letima, ali i u toplijim predelima.
Odgovara im plodno, dobro ocedito zemlji- nega biljaka
te s pH vrednou ispod 6,5. Ne prija im Reavajte to pre probleme s korovom,
bazno zemljite, zato ne pokuavajte da zalivanjem, tetoinama i bolestima (vide-
ga popravite kreom. Patie od hroninog ti okvir na sledeoj strani). Ishrana tokom
nedostatka gvoa (str. 87), koji ne moe sezone nije neophodna. Godinji sloj kom-
lako da se ispravi. Potrebno im je sunce posta koji se nanosi posle berbe i ubrivo
najmanje tokom polovine dana, a podnose u prolee, trebalo bi da budu dovoljni. Ako
vetrovita mesta pod uslovom da su vezane se uoi slab rast, to e pre biti posledica
za pritke. zaraze virusima nego nedostatka hranljivih
Dobra oceditost je presudna, jer su mali- sastojaka. U tom sluaju treba da se uklo-
ne osetljive na trule korena koja buja u ne i spale.
prevlaenom zemljitu. Isto tako je vano Do poetka leta, nove stabljike trebalo bi
zalivanje leti, jer je koren malina blizu po- da dobro napreduju i da se pojavi prava
vrine i brzo ostaje bez vode. mala uma adventivnih izdanaka. Uklanjaj-
te motikom ili odsecajte sve izdanke koji
kupovina biljaka se formiraju izvan reda dok je zemljite
Maline se obino prodaju kao biljke s dovoljno toplo za deblji sloj prekrivaa. Ko-
golim korenom za saenje zimi. Veoma je ristite slamu ili seno. Sloj od est do sedam
vano da kupite biljke koje su atestirane redova starih novina ispod prekrivaa zem-
da su bez virusa, od proverenog snabde- ljita uguie neeljene izdanke i korov, ali
vaa, jer su maline veoma osetljive na vi- e istovremeno zaustaviti prodiranje kie u
ruse. Kvalitetne biljke raaju i do 14 godi- zemlju.
GAJENJE VOA 249

zatita biljaka
Ponite sa zdravim biljkama bez virusa,
na mestu gde najmanje 6 godina nisu bi-
le saene maline, kupine ili jagode. U
prodaji su sorte koje su otporne na biljne
vai. Veoma je vano da zemljite ima pH
vrednost 6,5 ili manju i da bude dobro
ocedito. Tokom sezone proveravajte ima
li biljnih vai; gnjeite ih rukom ili prskaj-
te rastvorom sapuna. Plodove koji sazre-
vaju mreom zatitite od ptica.
U zrelom vou esto se javljaju mali crvi
- zato poprskajte cvetne pupoljke piretri-
nom. Uklanjanje prekrivaa i plitko obra-
ivanje zemljita oko stabljika tokom zi-
me doprinee suzbijanju ovih i drugih lar-
vi. Rupe koje prave crvi mogu da budu
put ulaenja za bolesti.
Tokom cele sezone proveravajte da li na
biljkama ima znakova plamenjae i pega-
vosti. Odsecite i spalite obolele stabljike.
Kad pupoljci ponu da izbijaju, preventiv-
no poprskajte maline bordoskom or- letnje maline. Stabljike s plodovima veza-
bom. ne su za ice, a izmeu njih rastu nove, koje
Za vie informacija, videti Problemi s se vezuju kad se starije oreu.
biljkama, od A do , str. 397 i Zdravlje bi-
ljaka, str. 82.

tar reda, i veite ih vrsto za ice. Vrste ko-

Proreujte nove stabljike tako da ih bu-
de 10 do 12 na 1 m kad narastu do visine
od 75 cm, uklanjajui prethodno slabe ili
obolele stabljike. Ne morate da proreuje-
te vrste koje sazrevaju ujesen. Ograniite
irinu reda na oko 30 cm. Priveite stablji-
ke za icu, dovoljno labavo da bi mogle ne-
ometano da rastu.
Posle berbe
Neposredno posle berbe, posecite sve
stabljike letnjeg roda do zemlje. Nastojte
da ne ostavljate neuredno poseene stab-
ljike, jer su one ulazna vrata za tetoine i
bolesti. Rasprostrite batenski kompost
du reda da biste ubrzali kompostiranje
odseenih stabljika.
Proredite nove stabljike po potrebi, tako
da ostane oko osam do deset na svaki me-
je sazrevaju ujesen veite labavo, ak i
posle berbe. Ujesen, prebacite omu preko
vrha svake stabljike i veite je za gornju
icu. Tako e one biti stabilnije po vetrovi-
tom vremenu. Krajem zime, odveite vrho-
ve i oreite stabljike do pupoljaka koji su
neposredno iznad ice. Istovremeno, od-
secite sve stabljike biljaka koje sazrevaju u
jesen do zemlje i prekrijte ih batenskim
kompostom da bre istrule. Prethodno uk-
lonite stari prekriva zemljita od slame i
kompostirajte ga. Svakog drugog prolea
dodajte zemljitu hranivo od morskih algi
u koliini od 125 g na 1 m2 i organsko ub-
rivo opte namene, prema uputstvu za
upotrebu, da biste podstakli rast biljaka.
250
kUPine i njiHOvi HiBRiDi
Kupine rastu u divljini, ali ako elite da
imate redovno snabdevanje ovim rodnim,
sonim, kasnim letnjim voem, gajite ih
sami.
U 20. veku stvoreno je mnotvo zanim-
ljivih hibrida, uglavnom izmeu kupine i
maline. Ovo voe uglavnom ranije sazreva
i slae je od kupine, ali ima slian oblik
stabla.
Prvi rod bere se drugog leta posle sad-
nje, a pun rod godinu dana kasnije.
lokacija i zemljite
Veina kupina i njihovih hibrida raste
bujno, ak neobuzdano, i zahteva puno
prostora. Idealno je da ih gajite uza zid,
ogradu ili ice razapete izmeu direka, kao
za maline (videti str. 249). Vano je da
dugakim stabljikama ostavite dovoljno
prostora da bi mogle da budu vezane. Leje
koje pripremate ispred zidova ili ograda
trebalo bi da budu iroke najmanje 1 m.
Kupine se lako gaje i nemaju velikih
prohteva u pogledu zemljita. Hibridima
uglavnom treba vie toplote i uslovi slini-
ji onim za gajenje malina - dobro ocedito,
blago kiselo zemljite.
Kupine mogu da se gaje u deliminoj
senci ili na mestu koje je okrenuto od sun-
ca, ali hibridi najbolje rastu na potpuno
osunanim mestima.
izbor sorti
Kupine
- Helena (B)
- Loh Nes (B)
- Merion
- Valdo (B) (O)
Hibridi kupina
- Boysenberry (B)
- Tayberry
O - otporne na bolesti
B - bestrne
ORGANSKA BATA
kupovina biljaka
Kupine se prodaju kao stabljike s golim
korenom, isto kao maline. Ako imate malu
batu, potraite neke od manje bujnih sor-
ti, kao to je Merion. Veina sorti ima tr-
nje, ali ih ima i bestrnih.Te sorte su, u ne-
kim sluajevima, i manje bujne, ali izgleda
i manje ukusne od sorti s trnjem. Sezona
za ovo jagodiasto voe traje od sredine
leta do kraja jeseni.
Priprema i sadnja
Pripremite zemljite isto kao i za maline
(videti str. 248). Za svaku biljku bie pot-
rebno i to 7 m prostora da bi stabljike, za-
visno od sorte, mogle da se veu. Posta-
vite direke isto kao i za maline, a ice
rastegnite s razmakom od oko 25 cm, u
rasponu od 60 cm do 1,5 m iznad tla. Ako
sadite uza zid ili ogradu, bie vam potre-
ban slian raspored ica.
Posadite jednu biljku u sredinu naslona,
a ako sadite vie biljaka rasporedite ih po
bujnosti (videti Izbor sorti na dnu strane).
Svaku biljku ukopajte do nivoa do kog je
prethodno bila u zemlji i utabajte zemlju
oko nje.
U prolee e se na stabljici formirati pu-
poljci, a kasnije e iz zemlje izbiti novi iz-
danci. im se to dogodi, odsecite staru
stabljiku do zemlje.
Orezivanje i usmeravanje rasta
U prvoj godini rae samo nekoliko stab-
ljika. Veite ih sve na jednu stranu dok se
razvijaju. Do sredine leta moraete time
da se bavite svake sedmice jer kupine brzo
rastu.
Postoje tri naina vezivanja: kao uad,
kad se stabljike dele na jednak broj i laba-
vo vezuju kao konopci du svake ice;
preplitanjem, kad se svaka stabljika poje-
dinano prebacuje s jedne, pa s druge
strane ice, i lepezasto vezivanje koje se
koristi za krue sorte kao to je oregon-
ska bestrna, kad se stabljike vezuju preko
naslona po rasporedu koji lii na lepezu.
GAJENJE VOA 251

naizmenino vezivanje. Najjednostavniji nain gajenja kupine jeste da se rodne stabljike

vezuju na jednu, a novi izdanci na drugu stranu. Menjajte strane s nekoliko biljaka, tako da
rodne stabljike budu jedne pored drugih, kao i novi izdanci.

Ako vrhovi stabljika dodiruju zemljite,

mogu da se ukorene i proizvedu nove bilj- zatita biljaka
ke. Sadite zdrave biljke, bez virusa, na
Druge godine, stare stabljike cvetaju i odgovarajuem mestu. Zatitite ih od
raaju, a novi izdanci niu. Njih vezujte na ptica mreom, po potrebi. Nove izdanke
drugu stranu, primenjujui jedan od opisa- vezujte dalje od starih stabljika (videti
nih naina. To je takozvani naizmenini sliku gore), da se bolesti kao to su ra ili
sistem (videti sliku gore). Ostavite do 30 ljubiasta pegavost ne bi prenosile sa
novih izdanaka po biljci, mada ih kod nekih starog lia na mlado. Prekrivajte pose-
sorti nikne mnogo manje. ene stabljike kompostom da ubrzate nji-
Posle berbe, posecite sve stabljike koje hovo razlaganje.
su raale do zemlje i prekrijte ih baten- U jesen uklonite prekriva zemljita da
skim kompostom da biste im ubrzali razla- biste omoguili pristup pticama koje e
ga oistiti od stenica i malinine bube.
ganje.
tetoine i bolesti e biti manji problem
kad se biljke gaje na zemljitu koje je
nega biljaka
dobro odravano, u bati koja privlai
Nakon nekoliko godina biljke e izbaciti grabljivice.
dolazee izdanke na veu daljinu od os- Za vie detalja, videti Problemi s biljka-
novne grupe. Njih treba rukom upati kako ma, od A do , str. 397.
se pojavljuju.
Kupinama ne treba mnogo ishrane. Ako
im se bujnost smanji, dodajte zemljitu
batenski kompost, dobro zgoreli stajnjak
ili kau od lucerke. Hibridima kupina odgo-
vara nanoenje batenskog komposta sva-
ke 2 do 3 godine.
Redovno zalivajte biljke. Poetkom leta,
prekrijte zemljite slamom ili senom, kao
za maline (videti str. 248). Korenje raste u
veliku irinu, zato treba da prekrijete zem-
ljite oko biljke u preniku od najmanje 1
m.
252
CRne RiBizle
Crne ribizle imaju jaku aromu i hranljive
su. Otporne su i pouzdane, iako kasni
mraz moe da oteti pupoljke i smanji rod.
Bobice mogu da se jedu sirove, kuvaju ili
cede za sok. Crne ribizle imaju naroito vi-
sok sadraj vitamina C, i, kao i sve meko
voe, najbolje je da se jedu neposredno
posle branja da bi se maksimalno iskoristi-
li hranljivi sastojci. Meutim, one su po-
godne i za zamrzavanje, a odline su za
zimnicu.
Crne ribizle uvek se gaje kao bunovi.
Prvi rod, koji je skroman, daju posle 2 go-
dine, a punu rodnost dostiu posle 3 ili 4
godine.
lokacija i zemljite
Poto se crne ribizle orezuju na kratko,
uglavnom im je potrebno plodnije zemlji-
te, ali nisu probirljive u pogledu njegove
vrste. Narastaju u prilino iroke bunove igliavih borova (videti Zatita biljaka na
ak i pored orezivanja, i nisu pogodne za
oblikovanje u lepezu kao crvene ribizle.
Pojedinaan bun moe da bude izuzetno aja vitamina C.
izbor sorti
Rane
Boskup dinovska (veoma bujna) ko ste planirali. Razmaknite ih na 1,5-1,8
Srednje
- Ben Konan (O)
- Ben Lomond
- Ben Sarek (O)
- Kova (veoma bujna)
- Pratilja
- Krendal
- Velington XXX
Kasne
- Boldvin
Pogodne za male bate
- Ben Konan
- Ben Sarek
O - otporna na pepelnicu ogrozda i smotavca
ribizle
ORGANSKA BATA
rodan, tako da crne ribizle moete da gaji-
te i ako imate malu batu. Za najbolje re-
zultate, odaberite mesto koje je potpuno
osunano tokom veeg dela dana. Na
mestima s previe senke bunovi postaju
zakrljali i slabi. Biljke je u naelu najbolje
gajiti u zonama 3 do 6.
kupovina biljaka
Crne ribizle uglavnom se prodaju kao
jednogodinje biljke. Dobra biljka ima ne-
koliko grana i jak, iliast korenov sistem.
Neki rasadnici prodaju mladice gajene u
saksijama, koje mogu da se sade u bilo
koje doba godine kad zemlja nije smrzla, i
kad se dovoljno zaliva da bi se biljke pri-
mile. Meutim, uvek je poeljnije da ih
sadite poetkom zime ili, ako to nije mogu-
e, na samom poetku prolea, kad je
zemljite meko, a ne previe vlano.
Postoje sorte koje su otporne na neke
vrste tetoina i bolesti crnih ribizla, naro-
ito na pepelnicu ogrozda i ru kore peto-
sledeoj strani). Druge sorte posebno se
cene zbog ukusa i izuzetno visokog sadr-
Priprema i sadnja
Priprema zemljita je veoma vana.
- Obeleite povrinu koja je dovoljno ve-
lika da na nju stane onoliko bunova koli-
m, osim ako ne primenjujete sistem ive
ograde (videti sledeu stranu). Ako sadite
samo jedan bun, ostavite 1,5 m slobod-
nog prostora oko njega.
- Raskrite zemljite od viegodinjeg
korova i, ako je oceditost loa, dvaput izri-
ljajte parcelu (videti str. 327). Ako pravite
leju na travnjaku, ukopajte busene, palji-
vo uklanjajui korenje maslaka i drugih
viegodinjih korova.
- Neposredno pre saenja, unesite u
zemlju dobro zgoreli stajnjak u koliini od
5 litara na 1 m2, ili batenski kompost u
dvostruko veoj koliini. Ako je nivo organ-
skih materija nizak i ne ukopavate busene,
GAJENJE VOA 253

nanesite i sloj komposta od lia debljine

2-3 cm i, takoe ga blago zagrnite.
- Rasporedite biljke da budu na razmaku
od 1,5 do 1,8 m (ili primenite metod ive
ograde s manjim razmakom, opisan na
sledeoj strani) i sadite ih dublje oko 5 cm
od nivoa na kom su prethodno bile u zem-
lji da biste podstakli dodatno oiljavanje iz
ukopane stabljike. Oreite grane, ostavlja-
jui po jedan ili dva pupoljka na svakoj.

ishrana
ubrite bunove batenskim kompos-
tom, dobro zgorelim stajnjakom ili organ-
skim ubrivom najmanje svake 3 godine, u
preporuenoj koliini, ili svake godine, ako
je zemljite siromano. Dobro odravani
zasad trebalo bi da ivi due od 20 godina.
Krajem prolea prekrijte slamom ili senom
zemlju oko bunova.

Orezivanje
Crna ribizla raa uglavnom na stabljika-
ma od prethodne godine. Zato je cilj sva-
kog odravanja da se to vie podstie rast
novih izdanaka koji e raati naredne go-
dine. Nije neophodno da se stvara otvore-
na sredina u bunovima. U prvoj godini, iz
novih biljaka izbijaju grane iznad i ispod
zemlje i na njima nema roda. Nije potreb-
no da se orezuju. U drugoj godini, postoje-
e grane raaju i daju izdanke. Novi izdan-
ci izbijaju i ispod zemlje. Njih treba oreza-
ti ujesen, tradicionalno uklanjajui do tre-
inu starih grana, to blie zemlji (videti
prethodni tekst). Taj proces ne treba da se
zapoinje pre jeseni tree godine. Ponite
od grana koje su najblie zemlji. U nekim Destruktivni metod orezivanja crne
sluajevima, pored osnova starih grana ribizle. Ovaj metod funkcionie samo ako
mogu da se nau kvalitetni mladi izdanci. imate tri biljke ili broj biljaka mnoiv s tri. Po-
Ako zauzimaju dobar poloaj, oreite sve delite bunove u tri grupe s jednakim brojem
do njih. biljaka. U jesen, posle berbe prvog roda,
oreite sve grane na biljkama u jednoj grupi.
zamene za tradicionalno orezivanje Ostavite druge dve grupe neorezane. U na-
Tradicionalno orezivanje zamenjuju rednim godinama rotirajte orezivanje po gru-
destruktivni metod (videti sliku desno) pama, tako da svake godine imate jednu
grupu biljaka iz koje rastu novi izdanci i dve
orezivanja po grupama od tri, u ciklusu ko-
grupe koje raaju. Sistem je veoma efikasan
ji traje tri godine, i metod ive ograde.
u smanjivanju obolevanja biljaka.
254
kalendar ribizle
Osim berbe slatkih, sonih plodova, za
ribizle je kljuni period u godini zima, kad
treba da se oreu. Tradicionalnim meto-
dom orezivanja, debele, stare grane reu
se do osnove, da bi iz njih nikli mladi
izdanci koji e bolje raati tokom nared-
nih godina.
zatita biljaka
Sadite na odgovarajuem mestu zdrave
bunove bez virusa. U prolee pogledajte
da li ima biljnih vai na mladim izdancima
i listovima. Gnjeite ih rukama, ispirajte
mlazom vode ili prskajte insekticidnim sa-
punom. Posejte u blizini cvee koje priv-
lai njihove prirodne neprijatelje (videti
str. 93-97).
Smanjite opasnost od pepelnice ogroz-
da tako to ete saditi sorte koje su ot-
porne na nju. Odsecite sve izdanke na
kojima se pojave znaci bolesti.
Ra kore petoigliavih borova je gljivi-
no oboljenje koje prelazi s belog bora (i
drugih petoigliavih vrsta) na razne vrste
ribizle i ogrozda i obrnuto. Bolest ima ra-
zorno dejstvo na borove, pa je zato u
krajevima gde oni imaju ekonomski zna-
aj, zabranjena sadnja ribizle.
Njegovom primenom moe da se postigne
vei rod na poetku ivotnog ciklusa bilja-
ka, saenjem na 90 cm razmaka. Kad bu-
novi popune meusobni prostor, moete ili
da tokom zime uklonite svaki drugi i nakon
toga primenjujete tradicionalni metod ore-
zivanja, ili da odravate raspored tako to
ete svake jeseni uklanjati sve plodonosne
grane.
ORGANSKA BATA
CRvene i Bele RiBizle
Prizor koji ini crvena ribizla u punom
rodu stvarno je fantastian. Njene bobice
nisu slatke kao jagode, ali su jedna od
osnovnih letnjih poslastica, od kojih mogu
da se naprave odlian ele i vino, a zbog
visokog sadraja pektina veoma su korisne
za meanje s drugim vrstama voa koje se
slabije uvruje u demovima. Takoe,
dobre su za zamrzavanje. Ne postoje sorte
ribizle koje bi omoguile neprekidnu sezo-
nu berbe tokom letnjih meseci. Iako crve-
na ribizla ima upeatljivije plodove, pozna-
vaoci vie vole belu, jer ima slai ukus. Svi
saveti koji su ovde dati za crvenu, odnose
se i na belu ribizlu. Obe vrste najbolje re-
zultate daju u zonama od 3 do 6.
Za razliku od crne ribizle, koja raa goto-
vo iskljuivo na stabljikama od prethodne
godine, crvena ribizla raa na kratkim
izdancima koji izbijaju iz trajnog spleta
grana. Zbog toga ne samo da mogu da se
gaje kao bunje, nego i kao kordoni, pa
ak i kao standardi (videti str. 263).
Crvena ribizla poinje da raa im ima
dovoljno grana koje su stare 2 godine. Rod
se poveava svake godine, a vrhunac dos-
tie posle otprilike 5 godina. Dobro odra-
van bun moe da poivi i do 30 godina, a
period od 15 do 20 godina je uobiajen.
lokacija i zemljite
Iako u bliskom srodstvu sa crnom ribiz-
lom, crvena ribizla ima drugaiju kronju i
izbor sorti
Rane
Jonker van Tets, Lakstonova prva
Srednje
Savrenstvo, crveno jezero
Kasne
Rovada, vajlder
Bele ribizle
Belo groe, bela carska, beli ver-
saj (sve sorte raaju sredinom sezone)
GAJENJE VOA
znatno razliite potrebe, jer joj odgovaraju
manje plodni uslovi. Ona je potpuno ot-
porna, jaka i pouzdana biljka koja uglav-
nom nema velike prohteve u pogledu zem-
ljita. Pogodna je za gajenje u obliku kor-
dona ili lepeze, a raa i na hladnim mesti-
ma s kratkim periodima direktne suneve
svetlosti.
Ako planirate da ovu vrstu ribizle gajite
kao kordone ili lepeze, bie vam potrebna
ograda ili zid s poprenim icama ili naslon
od direka i ice (videti Kupine, str. 250).
Ptice oboavaju ovo voe, zato ete mora-
ti da ga zatitite mreom.
kupovina biljaka
Biljke se obino prodaju s golim kore-
nom ili gajene u saksijama, kad napune 1,
2 ili 3 godine. Da biste ih gajili kao buno-
ve, potraite one s dobrim, iliastim kore-
novim sistemom, kratkom stabljikom i naj-
manje tri mlade grane koje su pri osnovi
debljine otprilike kao olovka. Ako elite da
oblikujete bunove, ponite s biljkama sta-
rim godinu dana.
Priprema i sadnja
Ako ribizle gajite kao bunove, obeleite
prostor koji je dovoljan za planirani broj
bunova izmeu kojih ostavljate 1,2 do 1,5
m razmaka. Kordone razmaknite na 40-45
cm. Lepeza e narasti do oko 2 m u irinu.
Prilikom pripreme zemljita pridravajte
se saveta koji su dati za crne ribizle. Ne-
posredno pre saenja, unesite batenski
zatita biljaka
Ribizlina va moe da se nastani na do-
njoj strani listova od trenutka izbijanja
pupoljaka. Privucite u batu njihove pri-
rodne neprijatelje. Otkidajte izuzetno za-
raene listove ili ih prskajte uljem od ulja-
ne repice ako se zaraza proiri. Od sredi-
ne prolea proveravajte da li ima ribizlinih
crva, koji mogu da obrste sve lie s bilj-
ke. Otkidajte zaraene listove ili ih prskaj-
te sapunom od repiinog ulja. U jesen
skupite opalo lie.
255
kompost ili bilo koji organski obogaiva
zemljita srednje klase plodnosti, osim
dvorinog stajnjaka, u koliini od 10 litara
na 1 m2. Za crvenu ribizlu se ne preporu-
uje deblje prekrivanje stajnjakom, jer on-
da biljke suvie bujno rastu i grane se lo-
me pri jakom vetru.
Biljke s golim korenom sadite zimi; bilj-
ke iz saksija moete da sadite u svim go-
dinjim dobima ali e se i one bolje primi-
ti ako se zasade zimi. Iskopajte rupu koja
je dovoljno velika da komotno primi koren
koji ete ravnomerno rairiti po njoj. Vrati-
te zemlju na mesto, vodei rauna da bilj-
ka ostane u zemlji do visine na kojoj je pr-
vobitno bila. Ako biljka koja je stara godi-
nu dana ima vie izdanaka koji izbijaju iz
osnove, ostavite samo jedan koji je najbo-
lji. Razgranati bun star 2 ili 3 godine tre-
balo bi da ima jednu nogu, odnosno
stablo, ispod take na kojoj poinje grana-
nje.
Orezivanje i usmeravanje rasta
Za razliku od crnih, crvene ribizle raaju
na stabljikama koje su stare najmanje 2
godine. Bilo da ih gajite kao oblikovane
biljke ili kao bunje, treba da ih orezujete
da biste podstakli rast kratkih, zdepastih
plodonosnih izdanaka, takozvanih krakova.
Zimskim orezivanjem (videti tabelu na sle-
deoj strani) oblikuju se i odravaju osnov-
ni oblik i veliina biljke, a dodatnim letnjim
orezivanjem ograniava se rast jer se skra-
uju svi izdanci na glavnim granama kos-
tura. Takoe, letnjim orezivanjem uklanja-
ju se bolesti i biljne vai.
letnje orezivanje
Najpre treba da identifikujete vodei iz-
danak na svakoj grani (to je onaj na vrhu,
koji produava duinu grane) i da ga ne
orezujete. Ako je izuzetno dugaak, izabe-
rite krai koji je ispod pa taj ostavite ne-
orezan. Oreite sve bone izdanke tako da
im ostavite po pet listova. Ovo orezivanje
vano je jer se njime:
256
- uklanjaju kolonije tetoina na vrhovi-
ma izdanaka;
- uklanjaju meki, nejaki izdanci koji su
najpodloniji pepelnici ogrozda i drugim
gljivinim infekcijama;
- poboljava protok vazduha i smanjuje
opasnost od zaraze pepelnicom i drugim
bolestima, kojima pogoduje ustajao vaz-
duh izmeu gusto zbijenog granja;
- smanjuje bujnost, ograniavanjem ras-
ta stabljika i lia, a podstie razvoj pupo-
ljaka i plodova.
zimSkO ORezivanje i OBlikOvanje CRvene RiBizle
bun
Prilikom saenja
Odsecite sve grane na polovinu, do pupolj-
ka okrenutog ka spolja. Skratite sve bone
izdanke na dva ili tri pupoljka.
Prva i druga godina
Ponavljajte postupak narednih godina dok
se ne formira bun sa osam do deset glav-
nih grana od kojih svaka ima jak vodei
izdanak i sistem krakova ispod njega. Odr-
avajte sredinu buna otvorenom tako to
ete orezivati izdanke koji rastu ka unutra.
Ponite letnje orezivanje (videti tekst gore
na prethodnoj strani).
Naredne godine
Kad se bun formira, svake zime orezujte
vodee izdanke na pola duine i nastavite
da skraujete sve bone izdanke tako da
im ostanu do dva ili tri pupoljka. Uklanjajte
sve stare, zbijene i slabe krakove.
kordon
1. Treba da odravate samo jednu usprav-
nu stabljiku. Zimi, posle saenja, oreite je
na polovinu duine, a bone izdanke tako
da im ostanu dva ili tri pupoljka.
2. Ponovite postupak svake zime dok biljka
ne dostigne eljenu visinu. Ponite s let-
njim orezivanjem od tree godine (videti
tekst na prethodnoj strani).
3. Posle toga, zimi orezujte vodei izdanak
tako da mu ostanu dva ili tri pupoljka ili ga
odsecite do prvog novog izdanka na stab-
ljici. Uklanjajte stare, zbijene i slabe krako-
ve.
ORGANSKA BATA
nega biljaka
Krajem prolea prekrijte sve biljke sla-
mom ili senom.Tako ete im sauvati vlagu
i spreiti rast korova. Ne preterujte sa is-
hranom crvene ribizle. Sloj batenskog
komposta koji nanosite jednom u tri godi-
ne trebalo bi da bude sasvim dovoljan za
njene potrebe. Uklonite dolazee izdanke
(one koji izrastaju oko osnove biljke) upa-
njem ili seenjem, najbolje dok su mali.
Da biste stvorili dvostruke ili trostruke
kordone, ostavite dve ili tri stabljike da ras-
tu uspravno, paralelno jedna s drugom.
lepeza
1. Posle saenja, neka ostane samo jedna
stabljika, a orezujte je tako da ostavite
kratku nogu od oko 25 cm duine.
2. Nakon prve sezone izrae vie grana.
Uklonite sve koje rastu ka unutra ili na
suprotnu stranu od zida ili naslona. Veite
etiri grane s najboljim poloajem, koriste-
i tapove da ih odrite pravim, u obliku
lepeze. Ostavite sredinu otvorenom. Skra-
tite sve etiri grane na polovinu. Uklonite
sve ostale.
3. Sledee godine, ostavite po dve jake
grane da rastu iz pupoljaka blizu vrha sva-
ke od postojee etiri grane i veite ih. Zimi
skratite sve krakove koji izrastaju ispod
njih na dva ili tri pupoljka.
4. Nastavite postupak sve dok grane ne is-
pune sav prostor, ostavljajui najmanje 15
cm razmaka izmeu vrhova grana sa spolj-
ne strane lepeze. Ne dozvolite da izrastaju
jake uspravne grane jer e one dominirati
biljkom i smanjiti bujnost grana koje rastu
pod uglom. Ponite s letnjim orezivanjem
(videti tekst na prethodnoj strani) kad se
formira lepeza.
5. Posle toga, svake zime orezujte nove
krakove kao to je opisano, povremeno ih
proreujui ili potpuno uklanjajui. Nakon
nekoliko godina, dve najnie grane mogu
da postanu slabe. Njih moete da uklonite,
a spustite sledei red da ih zameni.
GAJENJE VOA
OgROzD
Ako tvrdite da vas ogrozd ne zanima, sva
je prilika da nikad niste probali ovo fino
desertno voe bogatog ukusa.
Ogrozd moe da se gaji kao bun, kor-
don, lepeza i standard. Dobro odravan
bun moe da poivi od 15 do 20 godina,
a poinje da raa drugog leta posle sae-
nja. Ogrozd je pogodan za zamrzavanje,
ali inae ne moe dugo da stoji.
lokacija i zemljite
Ogrozd i crvena ribizla u bliskom su
srodstvu, tako da saveti za lokaciju i zem-
ljite koji su dati za crvenu ribizlu (videti
str. 254) vae i za ogrozd. I ogrozd moe
da se gaji s malo direktne suneve svetlos-
ti, iako desertne sorte bolje uspevaju kad
imaju sunca bar polovinu dana.
kupovina i sadnja
Kupite, sadite i pripremajte zemljite pri-
dravajui se saveta koji su dati za crvene
ribizle (videti str. 254). Grane ogrozda mo-
gu prilino da se opuste, pa je vano da ne
dozvolite da se plodovi zaraze gljivicama iz
zemljita ili da ih ne napadaju puevi. Za-
sadite biljke na mestima s dobrim proto-
kom vazduha, orezujte bunove tako da im
sredina bude otvorena, a pobodite etiri
izbor sorti
Ameriki ogrozd (O)
- Dauning (zeleni)
- Hoton (crveni)
- Oregonski ampion (zeleni)
- Piksvel (ruiasti)
- Siromah (crveni)
- Dobrodolica (crveni)
Evropski ogrozd
- atakva (zeleni)
- Fredonija (tamnocrveni)
- Hinomaki uti (uti) (O)
- Vajtsmit (bledozeleni do beli)
O - otporan na pepelnicu ogrozda
257
zimsko orezivanje
Ogrozd se orezuje isto kao crvena ribizla:
boni izdanci skrauju se na kratke plo-
donosne krakove.
pritke oko svakog od njih, okrenute od
buna pod malim uglom, na oko 30 cm od
stabljike. Spojite ih kanapom ili tankom i-
com na visini od oko 40-45 cm, tako da
nove grane budu primorane da rastu us-
pravno. Narednih godina moete dodatno
da nakrivite pritke, a ice da podignete ili
uklonite. Druga mogunost je da biljke ga-
jite kao kordone.
nega biljaka
Ishrana i zalivanje. Pridravajte se uput-
stava za prekrivanje zemljita i ishranu
koja su data za crvene ribizle (videti str.
254).
tetoine i bolesti. Ogrozd napadaju iste
tetoine i bolesti kao i crvenu ribizlu (vi-
deti str. 254). Najvei problem predstavlja-
ju pepelnica ogrozda i ribizlin crv. Delot-
voran nain da izbegnete pepelnicu jeste
da nabavite sorte koje su otporne na nju.
U prolee potraite i odsecite izdanke i li-
e zahvaeno boleu, a potom i plodove
koji se formiraju. Od sredine prolea pro-
veravajte da li ima ribizlinog crva, koji mo-
e potpuno da obrsti lie s biljke. Otki-
Bliski roaci
Morsko groe (Ribes nigridolaria) je hib-
rid ogrozda i crne ribizle. To je bujan
bun bez trnja, sa okruglim, otroslatkim
plodovima. Morsko groe je najbolje da
se jede kad potpuno sazri, odmah posle
berbe.
Sadite ga na potpuno osunanim ili deli-
mino senovitim mestima, s razmakom
od 2,4 m izmeu bunova. Svake zime
orezujte sve izdanke koji su stariji od 3
godine i proreujte ih tako da ih ostane
samo 6 po bunu. Morsko groe otpor-
no je na pepelnicu ogrozda i ru kore pe-
toigliavih borova.
258
dajte listove gde moete, ili ih prskajte sa-
punom od repiinog ulja. Konano, pos-
matrajte da li su se u prolee na mladim
izdancima pojavile biljne vai; gnjeite ih
rukom, ispirajte vodom ili prskajte sapu-
nom.
Orezivanje
Ogrozd se orezuje i oblikuje isto kao cr-
vena ribizla (videti str. 254), osim to se
zimi krakovi ostavljaju dui i orezuju na tri
ili etiri pupoljka umesto na dva da bi bilo
vie plodova.
BOROvniCe
Za razliku od mnogih drugih vrsta voa,
borovnice su autohtona amerika biljka.
Batovani mogu da biraju izmeu visoko-
bunastih, niskobunastih, srednje visokih i
sorti zeje oko. Naalost, borovnice us-
pevaju samo na vrlo kiselom zemljitu, to
za mnoge od nas znai velike izmene sas-
tava zemljita ili gajenje u saksijama.
Borovnice poinju da raaju drugog leta
posle saenja, a pun rod dostiu posle 5 ili
6 godina. Sezona traje od sredine do kraja
leta.
lokacija i zemljite
Borovnicama treba vlano, ali ne i prev-
laeno zemljite, s visokim sadrajem or-
ganskih materija i pH vrednou izmeu 4
i 5,5. Odaberite osunano mesto, iako i
malo senke nee predstavljati problem.
Potrebno je da biljke zatitite od kasnog
mraza.
kupovina biljaka
Pojedinana biljka e raati, ali bolji rod
ete postii s dva ili vie bunova, zbog
ukrtenog opraivanja. Kupite biljke koje
su stare 2 ili 3 godine. Poto se obino ga-
je u saksijama, proverite da li im je koren
prerastao.
ORGANSKA BATA
Priprema i sadnja
Nikad ne zaboravite da borovnicama tre-
ba veoma kiselo zemljite. Treba da prove-
rite pH vrednost komposta ili stajnjaka koji
nameravate da koristite. Batenski kom-
post esto je bazan, a stajnjak nije obave-
zno kiseo. Za zalivanje koristite samo ki-
nicu. Ako nemate odgovarajue zemljite,
gajite borovnice u velikim saksijama ili ar-
dinjerama.
Sadite bunove krajem jeseni ili poet-
kom zime, s razmakom od 1,5 m. Prekrijte
zemljite oko njih kompostiranom korom
od drveta ili borovim iglicama.
nega biljaka
Ishrana i zalivanje. Svake godine prekri-
vajte zemljite. Ne zaboravite da za zaliva-
nje biljaka ne koristite vodu iz vodovoda.
tetoine i bolesti. Retko su problem.
Berba. Plodovi sazrevaju tokom nekoliko
sedmica, a treba da se beru kad postanu
meki, potpuno plavi i lako otpadaju s gra-
na. Pogodni su za zamrzavanje i zimnicu.
Orezivanje
Borovnice raaju na granama koje su
stare 2 i 3 godine. Cilj orezivanja je da se
obezbedi dovoljna koliina novih grana,
uklanjanjem onih koje su stare 4 ili vie
godina i to svake godine. U prve 2 ili 3 go-
dine, orezujte sve slabe izdanke ili grane
koje rastu vodoravno, blizu tla.
Tokom narednih godina nastavite da uk-
lanjate slabe izdanke; odsecajte ukrtene
grane i one koje su prestale da raaju.
Orezujte grane koje rastu blizu zemljita ili
su usmerene nadole.
izbor sorti
Rane Srednje
- Blukrop - Berkli
- Rana plava - Herbert
- Ajvanho
Kasne
- Kovil
GAJENJE VOA
gROe
Groe je divna poslastica koja moe da
se jede pravo s vinove loze ili da se kon-
zervira kao ele, sok ili vino. Ono uspeva
na potpuno osunanim mestima, s dobrom
oceditou zemljita i zatitom od kasnog
mraza.
izbor
Postoje etiri osnovne vrste groa koje
se gaje u Severnoj Americi: evropsko ili
vinsko (Vitus vinifera); ameriko, kao to
je konkord (V. labruscana); hibridi ev-
ropskog i amerikog i muskatno (V. rotun-
difolia).
Prvi doseljenici u Severnu Ameriku naili
su na domae vrste groa koje su rasle
divlje. Mnoge kvalitetne amerike vrste za
jelo i sok nastale su od autohtonih vrsta,
ukljuujui konkord i nijagaru. Ameri-
ko groe ima jak ukus i koicu koja se la-
ko odvaja od ostatka ploda.
Evropsko groe u svetu ini veinu vrs-
ta stonog groa, groa za vino i suvog
groa. Ono nije otporno koliko ameriko,
mnogo je podlonije bolestima pa zahteva
vie rada da bi se dobila uspena berba.
Uzgajivai su esto ukrtali evropske i
amerike vrste, stvarajui groe koje za-
dovoljava gotovo svaiji ukus i potrebe.
Mnogi od hibrida su izdrljivi koliko i ame-
rike vrste-roditelji i imaju dobru otpornost
na bolesti.
izbor sorti
Ameriko groe
Kanadis (crveno), konkord (crno),
delaver (crveno), mars (crno), nija-
gara (belo), poverenje besemeno
(crveno)
Evropsko i hibridno groe
Aurora (crveno), himond (belo),
interlejken besemeno (belo), Madlena
Anevin (belo), pino noar (crno),
tompsonovo besemeno (belo)
259
Veina nas volela bi da gaji slatko groe
bez semenki, kao to je tompsonovo be-
semeno ili plameno besemeno koje mo-
e da se nae u prodavnicama. Naalost,
gajenje besemenog groa nije jednostav-
no. Te sorte rastu samo u toplim, suvim
predelima. Takoe, komercijalni uzgajivai
prskaju lozu vetakim regulatorima rasta
i podvezuju grozdove da bi im zrna bila ve-
a. Bez takvog tretmana, ove sorte daju
razoaravajue male grozdove. Ako i dalje
eznete za besemenim groem koje vam
raste u dvoritu, probajte da posadite
amerike sorte kao to su mars (crno),
himrod (belo) ili kanadis (crveno). Ako
ivite duboko na jugu, moda ete moi da
gajite samo muskatno groe. Od njega se
prave odlini ele i sok, kao i posebno,
slatko vino.
Amerike i hibridne sorte groa mogu
da se gaje na sopstvenom korenju. Evrop-
sko groe ima korenje koje je veoma
podlono filokseri, insektu koji isisava bilj-
ne sokove, a inae potie iz istonog i ju-
nog dela SAD, ali je danas rairen po ce-
lom svetu. Odaberite lozu koja je kalem-
ljena na korensku podlogu amerikih vrs-
ta. Neke od tih sorti otporne su na valjkas-
te crve i virusne bolesti koje oni prenose.
kupovina biljaka
Vinova loza moe da se kupi kao biljka s
golim korenom ili biljka gajena u saksiji,
obino stara godinu dana. Ameriko, hib-
ridno i muskatno groe moe da se gaji ili
kalemi na sopstvenom korenju. U veini
krajeva, evropsko groe mora da se kale-
mi na korensku podlogu koja je otporna na
filokseru. U junim krajevima, odaberite
korenske podloge ili sorte koje su otporne
na Pirsovu bolest. Sve vrste groa same
se oprauju, to omoguuje da gajite sa-
mo jednu lozu, a da ipak dobijete dobar
rod.
Sadnja i nega
Pripremite mesto godinu dana pre sad-
nje vinove loze. Uklonite viegodinji korov
260
i dajte uzorak zemljita na analizu. Pre-
kopajte parcelu duboko, dodajui mnogo
batenskog komposta, kao i sve druge do-
datke koji su potrebni da bi se nadoknadi-
li nedostaci. Groe najbolje uspeva na
zemljitu pH vrednosti od 5 do 6. Azot,
kalijum i magnezijum su elementi koji naj-
ee nedostaju. Ako nemate rezultate
analize, dodajte zemljitu kau od morske
trave u koliini od 125 mg na 1 m2.
Sadite u prolee okote stare godinu da-
na, u stanju mirovanja, pre nego to pu-
poljci ponu da bubre i otvaraju se. Nato-
pite korenje u kofi vode na sat ili dva pre
saenja. Oreite svaki okot tako da osta-
vite dva pupoljka. Takoe, potkreite du-
gako korenje da bi lake, bez savijanja,
stalo u rupu. Ostavite iznad zemljita od
2,5 do 5 cm stabljike i napravite oko nje
malo udubljenje koje e zadravati vodu.
Ako sadite kalemljene loze, obavezno os-
tavite spoj kalema iznad zemlje.
ubrenje i zalivanje
U veini sluajeva, paljiva priprema
zemljita pre sadnje otklanja potrebu za
baci. Ako dva ili sva tri izdanka propadnu, zadrite prologodinje grane, a oreite uspravne
plodonosne izdanke tako da im ostanu dva ili tri pupoljka.
ORGANSKA BATA
obilnijim ubrenjem. Svake godine krajem
zime prekrijte zemljite tankim slojem
komposta. Kompostirani aj i rastvor ek-
strakta morske trave dobri su za prskanje
lia radi ishrane. Imajte u vidu da previe
ubriva uzrokuje isuvie bujan rast loze i
manju rodnost.
U letnjem periodu dobro navodnjavajte
lozu, ali prestanite sa zalivanjem kad groz-
dovi ponu da zru krajem leta. Prekriva
od slame koji ste stavili krajem prolea, a
sklonili ujesen, trebalo bi da obuzda rast
korova i zadri vlagu, kao i da bude izvor
kalijuma.
Usmeravanje rasta i orezivanje
Postoji vie naina orezivanja vinove lo-
ze. Dva najea koja se primenjuju u ku-
nim batama su orezivanje na prutove i na
krakove. Na oba naina loza moe da se
usmeri da raste uz ogradu ili zid. Ako pla-
nirate da zasadite nekoliko loza verovatno
ete morati da sagradite armaturu. Sva-
kom okotu treba otprilike 2,4 m irine na
armaturi. Da biste je sagradili, pobodite
stubove od kedra ili bagrema u zemlju na
Dvostruki gijot
Ova tehnika daje dob-
re rezultate kod ev-
ropskog groa. Us-
meravajte grane o-
kota tako da ostavite
dosta razmaka izme-
u uspravnih plodo-
nosnih izdanaka, da bi
to vie sunca padalo
na grozdove. Ostavite
grupu od tri jaka izda-
nka u sredini. Kad ih
potkreete, dva moe-
te da veete uz donju
icu, da biste formirali
strukturu za sledeu
godinu. Trei ostavite
kao rezervu, za sluaj
da jedan izdanak pod-
 OBlikOvanje vinOve lOze
okoti orezani na prut okoti orezani na krak
Oreite okote krajem zime, kad prou najhladniji dani. Ako okot nije narastao do visine ice
GAJENJE VOA

na vrhu armature, oreite ga tako da ostanu dva pupoljka, isto kao i kad ste ga sadili. Ako dosti-
Prva zima gne tu visinu, vreme je da odaberete glavni prut. On treba da bude potpuno prav, najstameniji, U ovoj fazi usmeravanje rasta je isto kao i kod orezivanja na prut.
visok najmanje koliko ica na vrhu armature. Odsecite sve druge prutove koji su u istoj visini sa
izabranim. Veite taj prut labavo za armaturu, pa ga potkreite tik do iznad gornje ice.
Ostavite pet najviih pupoljaka da se razviju u bone izdanke i izrastu popreko du armature.
Oblikovanje
Paljivo otkinite sve nie bone izdanke, ali ne i listove koji se formiraju na glavnom prutu. U ovoj fazi usmeravanje rasta je isto kao i kod orezivanja na prut.
drugog leta
Uklonite sve cvasti koje se formiraju.
Krajem zime, odaberite dva stamena pruta debljine olovke, koji rastu ka suprotnim krajevima
Orezivanje armature. Labavo ih veite za ice na svakih 30 cm. Uklonite viak pupoljaka du njih, ostavlja-
druge zime U ovoj fazi usmeravanje rasta je isto kao i kod orezivanja na prut.
jui po jedan na svakih 10-12 cm. Zatim ih podsecite tako da svaki ima samo deset pupoljaka.
Odsecite sve druge prutove koji su u istoj visini s glavnim.
Svaki od pupoljaka na prutovima koje ste ostavili prilikom zimskog orezivanja pretvorie se
Orezivanje tokom treeg leta u plodonosni izdanak. Uklonite veinu cvasti, ostavljajui samo pet na svakom
treeg leta U ovoj fazi usmeravanje rasta je isto kao i kod orezivanja na prut.
prutu. Takoe, uklonite sve izdanke koji se pojave ispod gornjih 5 cm na glavnom prutu. Na
kalemljenim okotima uklonite sve izdanke koji izbijaju ispod spoja kalema.
Krajem zime, odsecite veze koje su drale prologodinje glavne grane uz armaturu. Ispitajte Krajem zime, obnovite veze koje su drale glavne grane za
prutove koji su izrasli du njih. Na svakoj glavnoj grani odaberite jedan prut debljine olovke koji armaturu. Podsecite svaki od prutova koji su nikli iz ovih grana
Orezivanje je blizu glavnog pruta i koji e ga zameniti. Odsecite sve druge prutove, ukljuujui i prologo- tako da im ostanu po dva pupoljka. Kad to zavrite, ostae po
tree zime dinje glavne grane. Reite u visini s glavnim prutom ili novim glavnim granama. Veite nove gla- jedan krak s dva pupoljka na svakih 10-12 cm du glavnih grana.
vne grane labavo za ice na svakih 30 cm. Uklonite pupoljke s grana, ostavljajui po jedan na Odsecite sve krakove koji su viak, u visini s glavnim prutom.
svakih 10-12 cm. Podsecite grane tako da svaka ima samo deset pupoljaka.
Orezivanje Iz svakog pupoljka koji ste ostavili posle zimskog orezivanja izrae novi izdanak. Uklonite sve
U ovoj fazi usmeravanje rasta je isto kao i kod orezivanja na prut.
etvrtog leta izdanke koji niu ispod spoja kalema na kalemljenim okotima.
U toj i narednim godinama, orezujte rodnu vinovu lozu krajem zime, kao to je opisano za treu Krajem zime, obnovite veze koje su drale glavne grane za
Orezivanje zimu. Ako su prutovi iz prethodne sezone debljine olovke i duine od 1,5 do 1,8 m, zadrite isti armaturu. Odaberite po jedan izdanak debljine olovke, koji su
etvrte zime broj pupoljaka kao i prethodne godine. Ako su prutovi krai, ostavite etiri pupoljka manje nego blizu osnove svakog kraka s dva pupoljka, i podsecite ga tako da
prole godine. Ukoliko su dui, ostavite etiri pupoljka vie. mu ostanu dva pupoljka. Odsecite druge izdanke koji izbijaju iz
krakova u istoj visini s njima. Odsecite i viak izdanaka u visini
mesta iz kog izbijaju.
261
262
dubinu od 60 cm, meusobno razmaknute
7,2 m. Prvi i poslednji stub uvrstite za
zemlju ianim kablovima da se ne bi kri-
vili. Razvucite galvanizovanu icu debljine
3 ili 2,5 mm izmeu stubova, na 80 cm iz-
nad zemljita, drugu preko vrha stubova i
jednu ili dve ice izmeu njih.
Proreivanje grozdova
Proreivanje nije neophodno za groe
koje se gaji zbog vina. Da bi stono groe
imalo bolji prinos treba ga prorediti dok zr-
na nisu vea od zrna graka. Koristite mali
zailjeni tap i vinogradarske makaze. Iz-
begavajte da dodirujete grozdove prstima
jer tako uklanjate ,,pepeljak, kvarite iz-
gled zrna i poveavate opasnost od zaraze
sivom plesni (botrytis). Odsecite otprilike
polovinu grozdova da biste ostavili dovolj-
no prostora izmeu preostalih, u iroko
rasporeenoj grupi. Sredinom leta moda
e biti potrebno dodatno proreivanje ako
su grozdovi i dalje gusto rasporeeni.
letnja nega
Koristite male papirne kese da biste za-
titili grozdove od insekata, bolesti i ptica.
Standard vinove loze
Vinova loza odlino uspeva u saksijama i
moe da se oblikuje na vie naina - ali je
sasvim dobar i obian standard. Glavnoj
stabljici potrebna je vrsta pritka, visoka
otprilike 1,2 m, zabodena do dna saksije.
Na vrh pritke okaite naopake ianu vi- zdravog pupoljka u visini pritke. Ako je sla-
seu korpu (moe i mali drveni toak s pa-
ocima); tako ete obezbediti dodatnu pot-
poru plodonosnim izdancima i omoguiti
im da padaju u obliku fontane.
Veoma je vano da saksija bude dovoljno
velika i napunjena meavinom na bazi ilo-
vae, s dodatkom peska (videti str. 204 i
str. 113-117), radi vee stabilnosti. Potreb-
no je da okot dodatno hranite (videti
Batovanstvo u saksijama, str. 202) i re-
dovno, obilno zalivate tokom leta.
ORGANSKA BATA
Poetkom leta isecite rupicu u donjem ug-
lu kese da biste omoguili da voda tuda
otie. Prebacite otvor kese preko grozdova
i savijte ga vrsto oko stabljike. Obavezno
proverite da li u kesi ima dovoljno mesta
za rast grozdova, a zatim zaheftajte otvor,
pazei da ne zakaite stabljiku. Druga mo-
gunost je da krajem leta preko grozdova
prebacite mreu kao zatitu od ptica koje
kljucaju zrna u periodu sazrevanja.
Ako ste ranije imali problema sa tetoi-
nom Maconellicoccus hirsutus, ovo je do-
bar period da sastruete svu izljuspanu ko-
ru sa okota, kako biste tetoine izloili
letnjem suncu i toploti koji e ih ubiti.
Krajem leta poupajte ili odsecite lie
oko grozdova radi boljeg protoka vazduha,
ime ete smanjiti opasnost od bolesti kao
to je siva trule. Obavezno ostavite jedan
list preko svakog grozda da biste spreili
oteenja od prejakog sunca. Takoe, mo-
ete na okot da zakaite trake od nepro-
vidnog najlona, tako da prekrivaju grozdo-
ve i tite zrna od jakog sunca.
Berba
Vinova loza raa u treoj ili etvrtoj ve-
getacionoj sezoni. Berite grozdove kad zr-
Da biste okot oblikovali kao standard, pr-
ve godine usmeravajte jednu stabljiku da
raste uspravno, kao kod metoda dvostruki
Gijot. Ako zimi stabljika bude jaka i naraste
iznad visine pritke, oreite je do prvog
ba, oreite je na polovinu visine, a pret-
hodno opisani postupak sprovedite nared-
ne zime. Uklonite sve pupoljke sa stabljike
osim gornja tri ili etiri, a istovremeno i sve
bone izdanke. Svake naredne godine us-
meravajte izdanke da rastu preko naslona
(do 12 komada, kad se loza razgrana), a
na svakom ostavite jedan ili dva grozda.
Potom ih zimi oreite tako da im ostanu
dva ili tri pupoljka.
GAJENJE VOA
zatita biljaka
Prevencija i dobra higijena najbolji su
naini da izbegnete probleme s groem.
Odaberite sorte koje su pogodne za kli-
matske uslove u vaoj bati. Temeljno
prekrivajte zemljite pod vinovom lozom
da biste spreili irenje spora na biljke i
suzbijali korov, radi odravanja dobrog
protoka vazduha oko loze.
Gljivine bolesti - pepelnica i siva plesan
- glavni su problemi vinove loze. Potraite
sorte koje su otporne na njih. Ako je ne-
ophodno, prskajte ili praite lozu sumpo-
rom da biste spreili irenje bolesti.
Groani moljac polae jaja na cvasti.
Njegove zelenkaste ili ljubiaste larve
pletu srebrnkastu mreu i hrane se pu-
poljcima i cveem. Mnoge druge guseni-
ce hrane se liem. Suzbijajte ih prska-
njem insekticidom na bazi bakterije Baci-
llus thuringiensis. Japanske bube ukla-
njajte rukom i bacajte u vodu sa sapuni-
com; mesta koja su vie zaraena prskaj-
te piretrinom.
Berba stonog groa
Za svaki grozd napravite drku odseca-
njem stabljike sa svake strane, tako da
ne morate da dotiete grozd i kvarite mu
izgled.
na dobiju zreo ukus. Uhvatite grozd jed-
nom rukom i odsecite peteljku vinogradar-
skim makazama. Drite ih paljivo i odlai-
te u korpu. Ako berete vee koliine, naj-
bolje je da to radite ujutro; manje koliine
moete da uberete u bilo kom delu dana.
Obrano groe to pre sklonite na proh-
ladno, zaklonjeno mesto. Groe moe da
stoji i u friideru. Neke evropske sorte kao
to su imperator i Ribier mogu da stoje
i do 6 meseci. Druge vrste mogu da stoje
najvie 2 meseca.
Muskatno groe berite grozd po grozd,
jer sazreva vrlo neujednaeno, a grozdovi
esto otpadaju kad sazru. To je najosetlji-
263
vije groe, jer kad se obere ne moe da
stoji due od 3 sedmice, ak i u friideru.
zimska zatita
Postoje sorte groa koje podnose otru
zimsku hladnou. Moete da gajite sorte
iznad njihove uobiajene geografske irine
ako okote usmeravate da rastu na samo
30 cm iznad tla i prekrivate ih preko zime,
ili ako lozu savijete do zemlje i preko zime
ukopate.
Kad u prolee ponu da rastu pupoljci,
groe postaje osetljivije na mraz. Nijedna
vrsta nije otporna na oteenja od mraza
na temperaturama ispod nule. Ako vre-
menska prognoza najavljuje kasni mraz,
pokrijte lozu najlonom. Jesenji mraz gro-
u retko nanosi tetu jer visok sadraj e-
era titi zrna od smrzavanja, a spoljni
sklop titi i lie i grozdove koji su ispod
njega. Ako ivite u kraju s kratkom vegeta-
cionom sezonom, sadite sorte koje rano
sazrevaju.
jaBUke
Zbog velikog broja sorti, od kojih se
neke beru sredinom leta, a plodovi drugih
mogu da se uvaju do narednog prolea,
jabuke imaju jedan od najduih perioda
ponude sveeg voa. Interesovanje za njih
je toliko da se broj sorti meri hiljadama, uz
mnoge starinske sorte koje se i dalje uva-
ju u specijalnim rasadnicima.
Tokom mnogih vekova, broj vrsta jabuka
se poveao putem selekcije i naina gaje-
nja, tako da uspeva u veoma irokom ras-
ponu uslova. Danas postoje sorte za tople
i hladne predele, sa odgovarajuim koren-
skim podlogama. One odreuju (videti
tabelu na sledeoj strani) konanu veliinu
drveta, vreme formiranja plodova i duinu
produktivnog ivotnog veka.
lokacija i zemljite
U naelu, jabuke najbolje uspevaju na
plodnom, dobro oceditom zemljitu s pH
vrednou 6,5. Ako je vae zemljite ma-
264 ORGANSKA BATA

nje plodno, moete da ga obogatite i da

koristite korenske podloge koje bujnije
rastu ili da gajite drvo na njegovom kore-
nu. Sadite jabuke na otvorenim, potpuno
osunanim mestima, zaklonjenim od vetra.
Izbegavajte mesta na kojima se zadrava
mraz. Jabuke ne uspevaju dobro na nad-
morskim visinama iznad 120 m u hladnim
predelima.
Ove voke pogodne su za formalno obli-
kovanje kronje uza zidove i ograde, ili,
radi boljeg protoka vazduha, uz naslone
od direka i ice. Idealni su zidovi koji su
okrenuti ka zalazeem suncu; jabuke za
kuvanje mogu da se gaje i na neosuna-
nom zidu. Izbegavajte da ih gajite u izu-
zetno toplim uslovima.
kupovina biljaka
Idealno vreme za kupovinu sadnica je
kraj jeseni ili rano prolee ako planirate da
ih sadite odmah. Obino se prodaju s go-
lim korenom. Sadnice gajene u saksijama
takoe mogu da se nau tokom veeg de-
la godine (iako sa ogranienim izborom
sorti).
izbor sorti
Letnje
Lodi, erligold, ,,dersimak, polared,
drevna, redfri
Jesenje
Kortland, carska, zlatni delies,
greni smit, mutsu, severnjaki izvid-
nik, vajnsap
Koje se jedu svee
Hanikrisp, hanigold, jonagold,
,,liberti, mekinto, rident
Za kuvanje
Kortland, sloboda, ajdared,
Rod Ajland grining, rimska lepotica
Koje su dobre za konzerviranje
Enterprajz, ajdared,
jonatan, liberti, njutaun pipin
Prilikom izbora sorti jabuka vodite rauna
da je veini potrebno ukrteno opraiva-
nje i da ete zato morati da izaberete naj-
manje dve sorte. Snabdevai koji isporu-
uju robu putem pote dae vam podatke
o tome koje se sorte oprauju izmeu se-
be.

kORenSke PODlOge jaBUke

Korenska Rast Visina Razmak Napomena
podloga
M27 Veoma patuljast 1,5 - 1,8 m 1,2 - 1,8 m Potrebne su trajne pritke; raa vrlo rano u
toku ivotnog ciklusa
M9 Patuljast 1,8 - 3 m 2,5 - 3 m Potrebne su trajne pritke i plodno zemljite;
raa vrlo rano u toku ivotnog ciklusa
M26 Patuljast 2,4 - 4 m 3-5m Dobro uspeva na lakem zemljitu; ima jak
korenov sistem; raa posle 2 ili 3 godine
MM 106 Polupatuljast 4 - 5,5 m 4 - 5,5 m Pogodna za siromano zemljite ili tradicionalne
vonjake; ima jak korenov sistem; raa posle 2
ili 3 godine
MM111 Bujan; polubujan 6-9m 5,5 - 7,5 m Ima jak korenov sistem; raa posle 2 ili 3
na siromanom godine; pogodna za tradicionalne vonjake
zemljitu
Sopstveni Bujan Preko 9 m, Najbolje je da se Ima veoma jak korenov sistem;
koren osim ako se gaje kao kordoni potrebno je letnje orezivanje da bi se
gaji na malom na 75 cm razmaka smanjila bujnost; raa posle 3 ili 4
razmaku ili kao vodilje na godine.
2,5 m razmaka.
GAJENJE VOA
Da biste osigurali da sadnice budu zdra-
ve i dobrog kvaliteta, kupujte samo one
koje imaju garanciju da su bez virusa.
Uzmite sadnice stare godinu dana, takoz-
vane device (nerazgranata, uspravna
stabla) ili paperjaste device (s nekoliko
manjih bonih izdanaka). Biljke tog uzras-
ta prilino su jeftine i mogu od poetka da
se orezuju na eljeni oblik. Takoe, moe-
te da kupite skuplje mlade bunove ili sad-
nice za osmanluke, stare 2 ili 3 godine.
Oblik stabala
Usamljeno stablo moe da se gaji kao
sredinja vodilja (najpopularniji oblik, lako
se formira i odrava). Standardi, odnosno
voke s visokim stablom bez bonih grana
danas mogu da se vide samo na velikim
imanjima i u tradicionalnim vonjacima, a
zbog visine ih je teko orezivati i brati.
Sredinje vodilje oblikuju se tako da pri-
lino lie na novogodinje jelke (glavno
stablo s mnogo bonih grana). Tokom pr-
vih nekoliko godina rasta, cilj treba da bu-
de da drvo razvije strukturu od jakih, dob-
ro rasporeenih grana. To podrazumeva
usmeravanje rasta grana tako da ugao
izmeu njih i stabla bude izmeu 45 i
60. Da biste proirili manje uglove, moe-
te izmeu grane i stabla da umetnete raz-
ne predmete, kao to su akalice (za mla-
de izdanke), tipaljke za ve ili komadi dr-
veta sa zailjenim krajem. Druga mogu-
nost je da na granu okaite teg koji e je
vui do odgovarajueg poloaja.
Takoe, jabuke mogu da se usmeravaju
da rastu u jednoj ravni. Kordoni i osman-
luci (videti str. 243) najpogodniji su za ob-
likovanje kronje i potrebu za orezivanjem,
iako su odgovarajue i lepeza i palmeta.
Stablima oblikovanim u jednoj ravni pot-
rebni su jaki nasloni koji ih podupiru i dre
grane na mestu. Kupite fabriki izraene
metalne naslone ili napravite sistem od di-
reka i ice. ice mogu da se razapnu i pre-
ko zida ili ograde. Postavite gornju icu na
visinu od oko 2 m. Na zidu moe da bude
i vie. Ostale ice rasporedite s razmakom
265
Divlje jabuke
Ove jabuke sitnih plodova mogu da se
gaje kao kordoni, ali obino se gaje kao
drvee neformalne kronje. Na ceni su
zbog cvetova, lepog lia i plodova koji
imaju ukrasnu funkciju. Divlja jabuka je
dobar opraiva; Malus x zumi zlatni str-
ljen je popularna sorta u vonjacima.
Od sorte Malus Don Dauni pravi se
naroito dobar ele.
od 30 cm, poevi prvom na 75 cm iznad
tla.
Kordoni se obino sade pod uglom od 45
do 60, okrenuti uzbrdo na kosom terenu,
jer im se tako ograniava bujnost. Koristite
korenske podloge M26 ili MM106 i posadi-
te ih na razmaku od 75 cm. Za bujnije sor-
te kao to je zlatni delies koristite ko-
rensku osnovu M27.
Ako jabuku oblikujete u osmanluk, mo-
ete da formirate nekoliko redova grana
koje rastu uvis koliko im prostor i ugao
dozvoljavaju, ali se najee gaje tri reda
na razmaku od 45 cm. Takoe, moete da
oblikujete samo jedan red grana (fintu)
na 75-90 cm iznad tla. Za osmanluk s tri
reda, podignite naslon od direka i ice koje
ete postaviti na 60 cm, 1,1 m i 1,5 m od
tla.
Razmak izmeu stabala u osmanluku
zavisi od korenskih podloga (videti str.
263). Pogodne su sve podloge osim M9;
ako planirate osmanluk s jednim redom
grana (fintom), koristite samo podlogu
M27.
Dobri susedi
Osim to lepo izgledaju, kordoni su pogo-
dan nain gajenja nekoliko sorti jabuka
na malom prostoru, gde nema mesta za
voke. Da bi se postiglo uspeno oprai-
vanje, a time i dobar rod, neophodno je
da se uskladi vreme cvetanja razliitih
sorti.
266
ORezivanje i OBlikOvanje
kada bun
Prilikom Prilikom sadnje Odsecite glavno stablo do pupolj-
sadnje ka, na visinu od oko 75 cm za sve biljke na patuljas-
(devica ili tim korenskim podlogama, 1,2 m za MM106 i na 1,5-
paperjastih 1,8 m za MM111. Potraite taku neposredno iznad
devica) i u najmanje etiri zdrava pupoljka okrenuta u razliitim
prvoj pravcima. Za paperjaste device, oreite tako da
godini ostavite etiri jaa bona izdanka. Ako su pod uglom
koji je vei od 30 u odnosu na horizontalu, usmerite
ih nadole pomou privrivaa zatitnih zvona ili
tegova.
Posle 1 Zimi etiri pupoljka (ili pera) izrae u mlade grane.
godine Odsecite ih na polovinu, do pupoljka okrenutog na-
(prva dole. Uklonite sve bone izdanke koji iz ovih grana
godina) rastu direktno nagore ili nadole. Moete da ostavite
sve izdanke iz glavnog stabla koji rastu ispod nivoa
glavnih grana, ali ih skratite za polovinu. Oni e po-
moi da se kronja progusti, a mogu da se uklone
kad daju plodove. Odsecite sve izdanke koji rastu
nagore u samoj sredini kronje.
Posle 2 Zimi Odsecite vodilje grana (glavne izdanke koji ras-
godine tru u irinu) za polovinu rasta od prethodne godine,
(druga do pupoljka koji je okrenut nadole. Oreite sve izdan-
godina) ke blizu vrha grana koji se takmie s vodiljom.
Uklonite sve jake uspravne izdanke, sve bone iz-
danke koji rastu neposredno ispod grana i sve koji
rastu kroz sredinu buna. Uklonite najnie bone iz-
danke na granama tako da ih oistite u duini od 45
do 60 cm od take iz koje su nastale. Tako ete stvo-
riti otvorenu, prozranu, svetlu sredinu.
U Leti Poupajte ili otkinite sve nove izdanke koji rastu
narednim ispod zemlje, u sredini kronje ili iz glavnog stabla.
godinama Zimi Tretirajte vodilje kao u drugoj godini. Te grane
e, posle oko osam godina, postati prilino dugake.
Ako je neophodno, skratite ih do nivoa dobro raspo-
reenih grana koje rastu vodoravno ispod njih. Os-
tavite sve bone grane da se prirodno razgranaju.
Na njima e raati plodovi. Kad napune 4-5 godina,
sve ih uklonite. Uklonite sve jae uspravne izdanke,
grane koje rastu ka sredini, oteene ili obolele delo-
ve. (Ako zrelo stablo ne raa dobro, moete da na
silu podstaknete jae uspravne izdanke da daju plo-
dove tako to ete ih podvui ispod drugih grana ili
vezati nadole da formiraju luk.)
ORGANSKA BATA
kordon
Prilikom sadnje Za svaku stabljiku veite
pritku, a potom nju za ice naslona pod
uglom od 45 do 60 (videti str. 243). Skra-
tite stabljiku za oko polovinu duine, do
prvog krupnijeg pupoljka koji je okrenut ka
pritki.
Krajem leta Veite drvo za pritku.
Zimi Skratite prologodinje izdanke na
glavnoj stabljici za otprilike treinu ili polo-
vinu duine. Potkreite i sve bone izdan-
ke koji izrastaju direktno iz stabla tako da
im ostanu po tri pupoljka.
Krajem leta Priveite izrasli deo vodilje za
pritku.
Sredinom leta Kad se rast novih izdana-
ka uspori i kad oni ponu da dobijaju sme-
u boju pri osnovi, potkreite sve izdanke
koji izrastaju direktno iz glavne stabljike ta-
ko da im ostanu tri lista iznad lia nepos-
redno pri osnovi. Oreite izdanke due od
25 cm koji izbijaju iz prologodinjih bo-
nih grana, tako da im ostane po jedan ili
dva lista. Sredinom jeseni Podsecite iz-
danke koji su dui od 25 cm tako da im
ostanu po jedan ili dva lista. Sve izdanke
koji su se pojavili posle letnjeg orezivanja
treba ukloniti od osnove. Zimi Skratite vo-
dilju za otprilike treinu duine.
Zimi Nastavite sa zimskim orezivanjem
vodilje sve dok ne dostigne eljenu visinu.
Posle toga moete leti da je orezujete na
3-5 cm iznad lista. Kad krakovi postanu
zapleteni ili predugaki, skratite ih ili uklo-
nite.
Leti Oreite sve bone grane svakog leta
kao u drugoj godini (videti gore).
GAJENJE VOA
jaBUka i kRUaka
Osmanluk
Prilikom sadnje Oreite do take neposredno iznad
najnie ice, tako da ispod nje ostanu tri dobro
rasporeena pupoljka, a potom veite stablo za icu.
Veite pritke pod uglom od 45 u odnosu na ice,
okrenute jedna od druge da bi podupirale grane koje
rastu. Ostavite da tri pupoljka izrastu.
Krajem leta Veite po jedan izdanak za svaku pritku,
ostavljajui sredinji da raste uspravno. Njega veite
za drugu icu.
Zimi Povucite nove grane u vodoravan poloaj, ali
ostavite vrhove da budu blago okrenuti nagore. Po-
merite pritke do visine ovih vrhova, ali zadrite ugao
od 45. Oreite do pupoljka koji je neposredno iznad
druge ice kao i prilikom sadnje i pod uglom prikai-
te pritke za ice da napravite drugi red.
Leti Veite nove izdanke iz oba reda kao u prvoj go-
dini. Ponovite zimsko usmeravanje rasta i orezivanje
u treem redu. Ponite da orezujete bone grane
kao kod kordona (videti drugu kolonu).
Leti Kad grane narastu do vrha ica, pritke mogu da
se uklone, a da se potom letnje orezivanje izvodi kao
kod kordona. Posle 10 godina donji red e biti znat-
no manje bujan od gornjeg. To moete da ispravite
tako to ete potpuno ukloniti gornji red i u naredne
dve godine na njegovo mesto usmeravati dve nove
grane. Stari i zbijeni krakovi mogu da se obnavljaju
kao kod kordona.
267
Piramida
Prilikom sadnje Ako su pera (boni izdanci) pos-
tavljena na odgovarajui nain, skratite svako za
polovinu i oreite vodilju do pupoljka, na 20-25 cm
iznad najvieg pera ili grane. Uklonite sva loe
rasporeena pera.
Zimi Oreite sredinju vodilju (glavno stabio) na
20-25 cm novoizrasle duine, odsecajui je do pu-
poljka koji je okrenut na suprotnu stranu u odnosu
na poloaj od prethodne godine. Odsecite sve
bone grane na 20 cm novog rasta, do pupoljka
koji je okrenut nadole. Uklonite sve bone izdanke
na najniim granama, na 30 cm od sredinjeg sta-
bla. Oreite sve druge bone izdanke na svim gra-
nama do pupoljka na 15 cm.
Zimi Odravajte piramidalni oblik orezivanjem
sredinje vodilje i bonih grana svake zime kao u
prvoj godini. Kad dostignu eljenu visinu i obim,
orezivanje treba da se sastoji od seenja do bolje
rasporeenih bonih grana dublje u kronji ili skra-
ivanja vodilje na 2-3 cm, sa ostavljenim pupolj-
kom.
Leti Odravajte sredinu kronje, blizu stabla, bez
izdanaka - koliina svetla u tom delu je mala i rast
je slab.
Zimi Nastavite odravanje piramidalnog oblika
kao u drugoj godini (videti gore).
Leti Odravajte sredinu kronje bez izdanaka kao
u drugoj godini (videti gore).
268
SaDnja jaBUke
- Pripremite rupu iroku najmanje 1 m u
preniku, na lakom zemljitu, a dvaput toli-
ku u slabo oceditom, tekom glinastom ili
muljevitom zemljitu. Bie vam potrebne
pritke dugake 1 m, eki ili malj, vezice za
drvo, dobro zgoreli stajnjak, kompost od
lia ako je zemljite izrazito teko ili lako,
kaa od mlevenih kostiju, kaa od morske
trave i organsko ubrivo radi dopune ne-
dostataka zemljita (videti str. 60).
- Obeleite krug eljene veliine.
- Ako sadite na travi, odsecite busenove i
sloite ih na stranu.
- Iskopajte gornji sloj u dubini jednog ao-
va i odloite zemlju na zasebnu gomilu.
- Rastresite zemlju na dnu rupe baten-
skim vilama. Na tekom zemljitu blago
rastresite i bone strane rupe.
- Ukucajte pritku malo dalje od sredine ru-
pe, sa strane s koje duva vetar.
nega biljaka
Vano je da oko stabala suzbijate korov,
naroito u prvim godinama dok se formira.
Za slabije korenske podloge, M27 i M9, us-
peno suzbijanje korova ispod kronje od
sutinskog je znaaja tokom celog ivot-
nog ciklusa drveta. Debeli sloj slame (8-10
cm) gui korov i uva vlagu zemljita.
Prostrite ga krajem prolea, a uklonite zimi
na gomilu komposta (videti str. 240). Tra-
vu moete da pustite da raste oko dobro
formiranog standarda na korenskoj podlo-
zi MM111.
Voke koje pokazuju znake slabljenja
hranite dobro zgorelim stajnjakom ili ba-
tenskim kompostom, kojim treba da prek-
rijete zemljite poetkom prolea. Za drve-
e na korenskoj podlozi M26, to e vero-
vatno biti potrebno jednom u tri godine, a
ee za ono na podlogama M9 i M27. Dr-
veu na podlogama MM106 i MM111 nije
potrebna dodatna ishrana posle prvih 10
godina, osim ako ne raste na izrazito siro-
manom zemljitu.
ORGANSKA BATA
- Busenove trave okrenute naopake baci-
te na dno i iseckajte ih aovom. Ako nema-
te travu, dodajte kofu komposta od lia.
- U desetolitarsku kofu do pola sipajte dob-
ro zgoreli stajnjak, u koji ete umeati po
135 g kae od morske trave i mlevenih
kostiju kao i drugih ubriva koja su potreb-
na, pa sve to izmeajte s gomilom zemlje
pored rupe.
- Postavite sadnicu u rupu i veite je laba-
vo za pritku, tako da ne bude u zemlji dub-
lje od nivoa na kom je prethodno bila. Tu
dubinu moete da odredite ako preko rupe
postavite vodoravnu pritku i gledate da se
trag nivoa zemlje na stablu poklopi s njom.
- Vratite polovinu zemlje s gomile u rupu,
odveite sadnicu i blago je prodrmajte da
se zemlja slegne oko korena. Dodajte jo
malo zemlje i blago je utabajte da uvrsti-
te sadnicu.
- Vratite ostatak zemlje u rupu, utabajte je
i veite sadnicu za pritku.
Orezivanje
Kad se formiraju razliiti oblici kroanja,
svima e biti potrebno zimsko orezivanje
iji je cilj da se odri ravnotea izmeu sta-
rijih plodonosnih grana i novih, bujnih iz-
danaka. Oblikovanom drveu - kordonima,
osmanlucima i lepezama - potrebno je
dodatno orezivanje leti, radi odravanja
oblika.
Proreivanje plodova
Leti je uobiajeno da mnogi plodovi pri-
rodno otpadaju s grana, ali to nisu ba oni
koje biste vi odabrali. Da biste postigli naj-
bolji kvalitet i veliinu voa, vano je da na
vreme proredite plodove. Ponite otprilike
6 sedmica poto su sve latice otpale.
- Uklonite kralja u sredini grozda
(skupine plodova). To je plod koji je obino
malo vei i izoblien.
- Proredite ostale plodove tako da osta-
ne po jedan u grozdu i da meu njima
bude 10-15 cm razmaka. Ostavljajte naj-
GAJENJE VOA
zatita biljaka
Insekti i bolesti veliki su problem za or-
ganskog uzgajivaa jabuka, pa su otpor-
ne sorte velika pomo.
Najee tetoine jabuka su jabuni
crv (larve insekta Rhagoletis pomonella),
jabukin smotavac i ljivin surla. Male mr-
lje bez boje i rupice na plodovima prvi su
znaci prisustva crva; kod teih sluajeva,
ceo plod je izoblien. Larve smotavca iz-
bue tunele u plodovima, esto ostavlja-
jui velike, jasno vidljive ulazne oiljke.
ljivin surla pravi polukrune oiljke na
nezrelim plodovima. Svakog dana skup-
ljajte i unitavajte opale plodove. Posa-
dite belu detelinu kao prekriva zemljita
da biste privukli grabljivice tetoina. Prs-
kajte nezrele plodove kaolinom tako da
preko njih stvorite zatitni sloj.
Da biste izbegli probleme s bolestima,
spaljujte ili uklanjajte sve orezane grane,
kao i opalo lie i plodove. Plamenjaa
izaziva iznenadno uvenue mladih izda-
naka, na kojima listovi izgledaju kao da
su spaljeni. Odsecite po suvom vremenu
obolele grane najmanje 30 cm ispod
mesta zahvaenih plamenjaom. Krasta-
vost jabuke pokazuje se na liu u obliku
maslinastozelenih mrlja s grubim, paper-
jastim ivicama. Izdignute, tamnozelene ili
crne povrine javljaju se na jabukama ko-
je sazrevaju; zreli plodovi se deformiu.
Da biste spreili krastavost, prskajte ja-
buke sumporom im pupoljci pozelene.
Ako je suvo, inite to svake sedmice do
sredine leta. Ako je vlano - do 30 dana
pre berbe.
bolje, a odbacite sve koji su zahvaeni te-
toinama, oteeni ili izoblieni.
- Ako je rod slab, ostavite po dva ploda
u nekim ili svim grozdovima.
Berba
Prvi znak zrelosti je kad kora ploda po-
ne da dobija boju i vetar obori prve plodo-
ve na zemlju. Proverite zrelost tako to e-
te dlanom blago podii i otkinuti pojedi-
269
nane plodove. Ako lako otpadnu, znai da
je stablo spremno za berbu. Plodovi ranih
sorti mogu da se jedu s drveta; kasnijim
sortama je potrebno vie vremena da raz-
viju ukus posle branja.
uvanje voa
Plodovi kasnih sorti ne dozrevaju dok ne
provedu izvesno vreme uskladiteni. Frii-
der je idealan za uvanje jabuka, ali su
dobri i upa u kojoj ne mrzne, podrum ili
tavan. Nastojte da ih uvate na prohlad-
nim, tamnim i vlanim mestima. Skladitite
samo savrene plodove.
- gajbe Jabuke se tradicionalno pakuju
u plitke gajbe. Poloite jabuke u jedan red,
tako da se ne dodiruju.
- Pojedinano pakovanje Umotajte
svaku jabuku u salvetu ili novine, pazei
da budu potpuno pokrivene. Potom moe-
te da ih poreate u gajbu u nekoliko redo-
va.
- Plastine vree Koristite velike polie-
tilenske vree, prethodno olovkom nai-
nivi etiri male rupe na donjem kraju. Na-
punite svaku vreu sa oko 2 kg plodova i
blago presavijte vrat vree; nemojte da ga
vezujete. Ne pakujte razliite sorte u istu
vreu ili gajbu; etilen koji isputaju ranije
sorte uticae na kasnije sorte. Redovno
proveravajte uskladiteno voe i odbacujte
ili iskoristite sve plodove koji pokazuju
znake propadanja.
kRUke
Meka i puterasta ili hrskava i aromatina,
kruka je posebna poslastica. Ovo raznoli-
ko voe pogodno je za skladitenje, moe
da se sui, zamrzava i konzervira. Kruka
je otporna, lepo izgleda s belim prolenim
cvetovima, sjajnim liem i ivim bojama
ujesen. Ima dug ivotni ciklus i manje je
ugroena od tetoina i bolesti nego druge
vrste voa.
Kruke su prilino dugoveno voe, ali
kvalitet i veliina plodova poinju da opa-
daju posle 30 ili 40 godina. Najranije sorte
270
sazrevaju sredinom leta i mogu da se jedu
odmah s drveta. Veina sorti bere se od
poetka do sredine jeseni, a plodovima je
potrebno najmanje 2 ili 3 sedmice posle
branja da dozru. Plodovi kasnih sorti mogu
da stoje do duboko u zimu. Za razliku od
azijskih vrsta, veinu evropskih kruaka ne
treba ostavljati da sazru na drvetu, jer e
biti manje ukusne.
lokacija i zemljite
Sadite kruke poetkom prolea ili jese-
ni na osunanom mestu s dobrim proto-
kom vazduha. Zasadu kruke odgovara
umereno plodno zemljite s pH vrednou
izmeu 6 i 6,5. Dobro uspevaju u istim us-
lovima kao i jabuke, a malo bolje podnose
slabo ocedito zemljite.
kupovina sadnica
Nama su najpoznatije evropske kruke
(Pyrus communis). Njihove roake, azijske
kruke (hibridi P. pyrifolia, P. ussuriensis i
P. bretschneideris) tek stiu popularnost, a
jednako su lake za gajenje. Plodovi ovih
vrsta esto su okrugli, hrskavi, slatki i so-
ni.
Krukama treba druga srodna sorta zbog
opraivanja, zato gajite najmanje dve sor-
te. Nekoliko sorti ne proizvodi ivotno spo-
soban polen; ako odaberete neku od njih,
moraete da posadite i tri druge sorte da
biste osigurali formiranje plodova. Snabde-
vai e vam dati informacije o zahtevima
za opraivanjem sorte koje planirate da sa-
dite.
Orezivanje i usmeravanje rasta
Ponite da usmeravate rast kronje im
posadite sadnice. Obavezno rairite grane
(videti str. 263-265) jer kruke, ako se pre-
puste same sebi, rastu nagore, ne u stra-
nu. Ako razvijete jaku, iroku strukturu, bi-
e vam lake da orezujete i imaete raniji
rod. Oblikujte evropske kruke kao sredi-
nje vodilje, kordone ili osmanluke, isto kao
i jabuke (videti Orezivanje i oblikovanje ja-
buka i kruaka, str. 266-267).
ORGANSKA BATA
izbor sorti
Evropske kruke
- Anu
- Bartlet
- Bela di uno
- Bosk (OP)
- Butira prekoe moretini
- Komis (OP)
- Goram
- Harou poslastica (OP)
- Gorje
- Kifer (OP)
- Meseev sjaj (OP)
- Sekel (OP)
- Spolding (OP)
- Voren (OP)
Azijske kruke
- Koduro (stari svet)
- Iiban
- Korejski din
- Miirasu
- Nidiseiki (dvadeseti vek)
- inseiki
- Jakumo
- Jongi
OP - otporna na plamenjau
Azijske kruke najbolje se oblikuju sa ot-
vorom u sredini kronje. Prilikom sadnje,
odsecite glavno stablo na 60-75 cm i pot-
kreite sve bone grane za treinu ili polo-
vinu duine. Tokom sezone rasta, kad novi
izdanci dostignu duinu od 30 do 45 cm,
odaberite etiri glavne grane koje rastu u
razliitim pravcima, a udaljene su du sta-
bla jedna od druge 10-20 cm. Odsecite sve
ostale grane i potkreite stablo neposred-
no do iznad najvie grane koju ste ostavi-
li. Moete i da ostavite stablo neorezano
jo jednu sezonu, ako elite da baca senku
na sredinu kronje. Skratite grane za oko
treinu duine da biste podstakli razgrana-
vanje. Po potrebi ih dodatno rairite. U tre-
oj i etvrtoj godini odsecite vrhove grana
krajem zime ili poetkom prolea da biste
podstakli rast manjih bonih grana. Posle
toga, svakog leta odsecite po nekoliko
GAJENJE VOA
kORenSke PODlOge za kRUke
korenska podloga Rast
Dunja C Patuljast; pogodna za
sve oblike kroanja
Dunja A Polupatuljast; pogodna
za bunove, oblikovane
kronje na siromanom
zemljitu i tradicionalne
vonjake
Kruka Bartlet Bujan; pogodna za
tradicionalne vonjake
OH x F (kruka Omoguuje otpornost
Old Home x na plamenjau
Farmingdale)
bonih grana da biste oblikovali strukturu
kronje i uklonili zbijene ili kratke i slabe
grane. Uvek orezujte obolele grane, odse-
cajui ih sve do zdravog tkiva.
I evropske i azijske kruke osetljive su
na plamenjau, bakterijsku bolest koja se
iri kroz vaskularni sistem biljaka. Ako bak-
terija dospe do stabla i korena, celo drvo
moe da uvene. Tamo gde je plamenjaa
veliki problem, pokuajte da oblikujete
kruke tako da imaju vie jakih stabala.
Ako se jedno ili dva zaraze, moete da ih
odseete i sauvate ostatak drveta.
Da biste stvorili drvo s vie stabala, pus-
tite etiri ili pet razmaknutih grana da iz-
rastu uspravno tokom prvog leta posle
sadnje. (Ne koristite pomagala za irenje
grana.) Te grane e postati stabla. U dru-
goj godini odaberite na svakom stablu
bone grane koje su usmerene ka spolja i
rairite ih. Uklonite sve bone grane koje
su usmerene ka unutranjosti kronje.
Posle toga tretirajte drvo isto kao da ima
samo jedno stablo i orezujte ga po uput-
stvima za oblikovanje sredinje vodilje (vi-
deti str. 266-267).
nega biljaka
Krukama je potrebna ista ishrana, zali-
vanje i prekrivanje zemljita kao jabukama
(videti str. 268). Na voki esto raa vie
271
konana visina Razmak izmeu drvea
2,4 - 3 m 3 - 4,5 m
3,6 - 4,5 m 3,6 - 4,5 m
9 - 12 m 10 - 12 m
3,6 - 4,5 m 3,6 - 4,5 m
plodova nego to ona moe da izdri. Ako
ih ne proredite, bie sitni, a teak rod mo-
e da polomi grane ili sprei cvetanje na-
redne godine. Jedan ili dva meseca posle
cvetanja, proredite plodove tako da ostavi-
te jedan ili dva po skupini.
Berba i uvanje
Boja kore ploda nije izrazita kod svih vrs-
ta kruaka, zbog ega nije lako procenjiva-
nje zrelosti plodova. Kad se priblii vreme
branja, ponite da ispitujete pojedinane
plodove. Drite iri kraj ploda u aci tako
da vam kaiprst bude na peteljci ili blizu
nje. Cimnite paljivo kruku nagore. Ako je
spremna za branje, lako e otpasti. Osim
kod vrlo ranih sorti, plodovi kruke dozre-
vaju tek posle branja.
Kruke se tee uvaju od jabuka. Vano
je da znate vreme sazrevanja sorte jer
spoljni znaci nisu pouzdan pokazatelj. Uo-
ava se samo blaga promena boje kore u
utu. Da bi dozreli, obrane plodove unesite
u prostor sa sobnom temperaturom - doz-
revanje moe da traje od 2 do 3 sedmice.
Kad potpuno sazru, kruke su meke na
gornjem kraju i gnjee se pod blagim pri-
tiskom.
Sorte finijeg ukusa najbolje je gajiti uz
topli zid.
272
zatita biljaka
Kruke imaju jedinstven problem sa te-
toinama: krukinu buvu. Takoe, osetlji-
vije su na plamenjau nego jabuke i dru-
go voe.
Krukina buva je siuan, crven ili zelen
insekt koji sisa biljne sokove. Dok se hra-
ni, isputa lepljivu medljiku koja podstie
irenje gljivine bolesti crne aavice. Po-
java crne plesni obino je prvi simptom
bolesti.
aavica pomalo lii na crnilo koje nas-
taje zbog plamenjae. Da biste tano di-
jagnostikovali uzrok crnila na listovima,
protrljajte zaraeno tkivo navlaenim vr-
hom prsta: aavica se otire, ali ne i pla-
menjaa.
Meki, soni izdanci pogoduju obema bo-
lestima, zato smanjite stablima kruaka
koliinu ubriva. I orezivanje moe da
podstakne sonost izdanaka. Kad god
moete, umesto orezivanja koristite po-
magala za irenje grana da biste drali
kronju otvorenom za svetlost i vazduh.
Sadite sorte koje su otporne da biste
smanjili opasnost od plamenjae. Ako dr-
vee ipak pretrpi tetu, po suvom danu
odsecite najmanje 30 cm ispod otee-
nog mesta grane zahvaene plamenja-
om. Oistite alatke za orezivanje izmeu
dva seenja.
Ako za vreme sezone rasta na drveu
pronaete krukine buve, poprskajte ga
insekticidnim sapunom. Naredne sezone,
poetkom prolea i ponovo kad pupoljci
ponu da zelene, poprskajte drvee hor-
tikulturalnim uljem.
ljive
Osim ukoliko ne ivite u izrazito hladnim
ili u tropskim predelima, moi ete da pro-
naete ljivu koja odgovara vaoj bati.
Iako postoje mnoge vrste, s take gledita
batovana najvanije su evropska ljiva
(Prunus domestica), denarika (P. inisti-
tia), japanska ljiva (P. salicina) i razne
vrste amerike divlje ljive (vrste roda Pru-
ORGANSKA BATA
nus). Amerike ljive su najotpornije na
hladnou, posle njih su evropske i dena-
rike, a potom japanske ljive.
Hibridi izmeu amerikih i japanskih lji-
va poseduju otpornost na hladnou prvih i
kvalitet plodova drugih vrsta. Uz toliko i-
roku genetsku osnovu, gajene ljive nude
obilje razliitih odlika: od slatkih, mekanih
desertnih do kiselih, vrstih plodova za ku-
vanje, u bojama od ute do plave i gotovo
crne.
lokacija i zemljite
ljivama je potrebno potpuno osunano
mesto da bi ostale zdrave i raale plodove
vrhunskog kvaliteta. Cvetovi im se otvara-
ju rano, pa su blage padine idealan prostor
za sadnju. Najbolje je da mesto bude ok-
renuto ka severu, jer se zagreva krajem
prolea to odlae cvetanje za nekoliko da-
na. Izbegavajte mesta na kojima se zadr-
ava mraz. Zemljite treba da bude prilino
dobro ocedito, ali ljive bolje podnose sla-
biju oceditost nego breskve i trenje. Ja-
panskim i amerikim sortama odgovara
zemljite na bazi ilovae ili peska, dok ev-
ropske dobro uspevaju na glinastom zem-
ljitu.
kupovina sadnica
Ako planirate sadnju japanske ljive,
odaberite sadnicu staru godinu dana pre-
nika 1 cm. Ako elite evropsku, kupite sad-
nicu staru 2 godine. Birajte sorte koje od-
govaraju zimskim temperaturama u vaoj
bati i koje su otporne na uobiajene bo-
lesti u vaem kraju. Veina evropskih ljiva
raa i bez ukrtenog opraivanja, ali goto-
vo sve daju vei rod kad ih oprai neka
druga evropska sorta. Japanskim ljivama
neophodno je ukrteno opraivanje, bilo s
japanskim ili amerikim sortama. I ameri-
kim ljivama treba ukrteno opraivanje da
bi bolje raale.
Na rodnost stabla utie i izbor korenskih
podloga. Odaberite vrste damas, miro-
balan ili marijana koje su najotpornije
na hladnou, za zbijena ili loe ocedita
GAJENJE VOA 273

izbor sorti Dve korenske podloge ljiva

Evropske ljive Mala vila
- Gejdova kembrika Patuljasta; pogodna za sve bate. Raa
- Kouova zlatna kap posle 3 godine.
- Rana Lakston
Konana visina: 2,1-2,5 m.
- Francuska mala (so)
- Gejdova zlatna providna (so) Razmak: 2,5-3 m za sredinje vodilje ili
- Gejdova zelena (so) bunove; 5 m za lepeze.
- Kirkova plava (so) Sv. Julijan A
- Long Don Polupatuljasta; pogodna za vee stabljike
- Seneka i vonjake. Raa posle 3 ili 4 godine.
- Stenli (so)
Konana visina: 3-4 m.
- Smelost (so)
- Viktorija (so) Razmak: 4-5 m za bunove ili sredinje
vodilje; 5,5 m za lepeze.
Japanske ljive
- Lepotica (so)
- Burbank
- Holivud (so) kom leta izvesna koliina plodova prirodno
- Santa Roza (so) otpadne, preostale proredite makazama,
- iro tako da budu na razmaku od 5 do 10 cm,
Japansko-ameriki hibridi da biste spreili lomljenje grana pod tei-
- Metli (so) nom roda.
- Crvena glina - Berba Zrele ljive imaju ravnomernu
- Izvanredna boju (ali postoje u mnotvu boja, ukljuu-
- Toka jui i zelenu) i meke su. Plodovi se lako ot-
- Andervud kidaju s grana.
so - samooplodna sorta (formira plodove kad - Skladitenje ljive ne mogu dugo da
je posaena sama, iako veina sorti daje bolji stoje, ali mogu da se zamrzavaju i koriste
rod kad se sadi s kompatibilnim opraivaima) za zimnicu. Kad se oberu, do upotrebe ih
drite na hladnom.

zemljita. Za peskovita zemljita bolje su

korenske podloge breskve. Ako elite ve-
oma malo stablo, kupite ono koje je ka-
lemljeno na korensku osnovu mala vila.
nega biljaka
- Priprema, sadnja i nega Pridravajte se
optih saveta koji su dati za jabuke (videti
str. 268). Za lepeze i kordone pripremite
naslone od ice kao i za jabuke.
- Orezivanje Za formiranje sredinjih vo-
dilja, kordona ili lepeza, pogledajte tekst
na sledeoj strani. Japanske ljive dobro
rastu ako se oblikuju sa otvorenom sredi-
nom kronje (videti str. 269-272).
- Proreivanje Ako je godina dobra, ne-
ke sorte e dati obilan rod. Poto poet-
zatita biljaka
Uobiajen problem ljiva je gljivino obo-
ljenje koje uzrokuje Apiosporina morbo-
sa. Simptomi su nateene, vornovate
gale na granama. Zaraene grane orezuj-
te zimi, zatim u prolee prskajte pupoljke
koji bubre meavinom krea i sumpora i
za nedelju dana ponovite.
Bakterijsko oboljenje lisna pegavost
manifestuje se u obliku sitnih, okastih
crnih pega na listovima, zbog ega oni
mogu da poute i opadnu pre vremena.
Prskajte kre-sumporom na svakih 10-21
dan dok lie opada ako je vreme vlano
ili ako se pege ire.
 274

ORezivanje i OBlikOvanje
Sredinja vodilja ljiva kao kordon (od device) ljiva kao lepeza (od device)
Posle sadnje Ako device imaju bone grane, oreite Potkreite glavno stablo za otprilike U prolee skratite mlado stablo da mu ostanu dva bona izdanka ili dva
sve osim etiri jae, dobro rasporeene, jednu treinu, do pupoljka, i smanjite pupoljka na 75 cm od zemljita. Veite ih za pritke zakaene za ice na
na visini od 90 cm. Uklonite sva ostala sve bone izdanke na tri pupoljka. naslonu, pod uglom od 45 sa svake strane. Dva sledea izdanka vei-
pera. Ako ih nema, oreite do odgova- te pod uglom od 60.
rajueg pupoljka na istoj visini.
U prvoj godini Krajem leta Odsecite grane za polovinu novog rasta, do listova i veite
ih za pritke. Postavite po jednu pritku ispod, a po dve iznad svake grane
i ponite da formirate lepezu. Uklonite izdanke koji rastu preko sredine.
Posle jedne Krajem prolea Skratite nove grane za Poetkom leta Otkinite sve novo Leti Ostavite da iz tih grana izrastu tri bone grane i veite ih, po jednu
godine polovinu, do pupoljka koji je okrenut ka tkivo na bonim izdancima i ostavite na svaku pritku. Uklonite sve ostale grane. Na kraju leta, skratite nove
spolja. po est listova. grane za polovinu dela koji je izrastao.
Krajem leta Skratite bone izdanke
tako da na njima ostanu po tri lista.
Krajem jeseni Veite novu vodilju
za tap pod uglom od 45 ili je usme-
rite da raste uspravno.
U narednim Krajem prolea ili krajem leta Svakog leta Orezujte kao to je Dozvolite bonim granama da se formiraju; orezujte svake godine isto
godinama Orezujte pomalo, tek da uklonite ote- prethodno opisano. Kad vodilja kao i kordone (videti prethodnu stranu). Podsecajte vodilje kad dostignu
ene, obolele, predugake ili loe dostigne eljenu visinu, podsecite je eljenu duinu. Pustite da nove grane popune prazan prostor i veite ih
rasporeene izdanke. Plodovi e roditi svake godine tako da ostane jedan za pritke, ali ostavite sredinu otvorenom. Ako uspravni izdanci izrastu u
na granama starim dve i tri godine, kao list ili novi izdanak. Njega veite za sredini kronje, dominirae prostorom i slabiti rast na drugim prstima
i na samoj osnovi jednogodinjih izda- tap. Ako kraci postanu predugaki, lepeze.
naka. Ako kronje denarika i ljiva na zbijeni ili isprepleteni, proredite ih,
korenskoj podlozi vila postanu pregu- skratite ili uklonite.
ste, proredite ih.
ORGANSKA BATA
GAJENJE VOA 275

izbor sorti
tRenje i vinje Rane trenje
Trenje se jedu pravo s drveta, a plodo- - Crni Tatarin
vi imaju belo ili crveno meso. I boja kore - Sem
im varira od bele, koja je u stvari prska- Srednje trenje
no grimizna, do sasvim tamne. Trenje - Bing
sazrevaju sredinom leta, vinje malo kas- - Car Franja
nije. Vinje se gaje uglavnom zbog kuva- - Lapins
nja i vrlo su kisele kad se jedu sirove. - Napoleon (Kraljevska Ana)
Poetno orezivanje radi oblikovanja - Ranijer
kronje slino je za obe vrste. Kasnije se - mit
- Stela (samoopraujua)
veoma razlikuje, poto vinje raaju na
- Van
granama od prethodne godine, a trenje
na starijim granama koje treba da se pot- Kasne trenje
kresuju kao i kod ljive. - Crna republikanka (Crni Oregon)
Veina sorti vianja su samoopraujue, - Hedelfingen
kao i nekoliko sorti treanja. Meutim, - Lambert
- Vindzor
trenje po pravilu nisu samoopraujue i
imaju veoma komplikovanu kompatibilnost Vinje
za opraivanje. (Zamolite snabdevaa da - Rana rimondska
vam preporui sorte.) Trenje poinju da - Meteor
raaju u treoj godini. - Monmorensi
- Severnjaa
trenje Sorte vianja iz grupe marela, ukljuujui
ranu rimondsku, meteor i monmo-
- Lokacija i zemljite Trenje cvetaju pre
rensi, imaju bezbojan sok i svetlo meso
ljiva. Cvetovi su neotporni na mraz, zato
plodova. Sorte iz grupe griote, kao to je
je preporuljivo da ih sadite na najtoplijem severnjaa, imaju crven sok i tamno
mestu u bati. Trenje ponekad mogu da meso plodova.
se gaje kao lepeza uza zid koji je osunan
tokom veeg dela dana. Za to su potrebne
ice, postavljene na razmaku od 30 cm. U oprauju jedna drugu ili su samooprauju-
predelima gde nema kasnih prolenih mra- e. Vinje mogu da oprauju trenje u gru-
zeva, trenje mogu da se gaje u neformal- pama koje cvetaju u istom periodu.
nom obliku, sa otvorenom sredinom kro- - Priprema i sadnja Isto kao i za jabuke
nje. Potrebe za zemljitem sline su kao (videti str. 268).
kod ljiva (videti str. 272). - Orezivanje i usmeravanje rasta Sredi-
- Korenske podloge Kvalitetne patuljaste nje vodilje oblikuju se isto kao i kod jabu-
korenske podloge za trenje sve vie se ka (str. 268), a lepeze kao kod ljiva (str.
prodaju (videti tabelu na sledeoj strani). 274).
To je vano jer je visoka stabla veoma te- - Opta nega Pridravajte se saveta koji
ko ili nemogue zatititi mreom - a ptice su dati za jabuke (videti str. 268). Ukla-
oboavaju trenje. Dobro oblikovano stab- njajte korov s najmanje 1 m prostora oko
lo lako se titi mreom i idealno je za ba- svakog drveta.
te. - Proreivanje Trenjama nije potrebno
- Kupovina sadnica Za uoptene zahteve proreivanje.
videti delove o ljivama i jabukama (str. - Berba Trenje treba da se beru im
265 i 272). Obavezno izaberite sorte koje sazru. Vucite ih za peteljke, ne za plodove.
276 ORGANSKA BATA

Jedite ih odmah ili uvajte u friideru. Ne
mogu dugo da stoje, ali mogu da se zamr-
zavaju.
vinje
- Lokacija i zemljite U pogledu potrebe
za zemljitem, vinje se ne razlikuju mno-
go od treanja. Meutim, one cvetaju kas-
nije i zato mogu da se gaje uz hladne zido-
ve, iako je poeljno da su na toplijem mes-
tu. U toplim krajevima mogu uspeno da
se gaje kao bunovi na otvorenom prosto-
ru, ali im je neophodna zatita mreom
isto kao i za trenje. Kasni mrazevi oteu-
ju cvetove. Za oblikovanje u lepezu pot-
rebne su ice na razmaku od 15 cm.
- Kupovina sadnica Isto kao i za trenje.
Najea sorta je monmorensi, koja je
samoopraujua, kao i veina drugih sorti.
- Korenske podloge Vinje rastu na istim
podlogama kao i trenje.
- Priprema i sadnja Isto kao za jabuke
(videti str. 268).
- Orezivanje i usmeravanje rasta Iako je
veoma slina trenji, vinja ima sasvim
razliitu kronju. Za razliku od trenje, ona
raa na granama od prethodne godine.
Poetno oblikovanje slino je kao kod lji-
va, ali se kasnije veoma razlikuje.
Oblikujte drvee sa otvorom u sredini
kronje, kao kod azijskih kruaka (videti
str. 269-272). Kad se trenje koje gajite
kao bunove prime, orezujte ih tako to
ete u korist mlaih bonih grana ukloniti
deo grana starih 3 ili 4 godine.
U procesu oblikovanja lepeze, poetno
orezivanje i usmeravanje rasta slino je
kao za ljive. Cilj je da se posle 2 ili 3 godi-
ne stvori osnovna struktura od trajnih krat-
kih grana koje ispunjavaju polovinu pros-
tora kronje, i sredina kronje koja je polu-
prazna. Sledee godine dozvolite novim iz-
dancima da rastu iz takve strukture i ispu-
ne preostali prostor, vezujui ih tako da
formiraju lepezu s vrhovima na razmaku
od otprilike 12-15 cm.
lepeza od trenje
Trenja koja se oblikuje u lepezu mnogo
lake se pokriva mreom radi zatite od
ptica nego stablo koje slobodno stoji.
zatita biljaka
tetoine i bolesti uvek su manji problem
kad se biljke gaje na zemljitu koje je
odravano na odgovarajui nain i u ba-
tama koje privlae njihove prirodne ne-
prijatelje.
Crvi u plodovima trenje bue kanale i
hrane se tkivom blizu kotice. Zaraeni
plodovi smanjuju se i ranije otpadaju. U
maju okaite loptaste zamke s lepkom za
odrasle muve, a uklonite ih kad plodovi
dobiju boju. Sadite belu detelinu kao pre-
kriva zemljita da biste privukli grabljivi-
ce tetoina.
Ako prebrzo dobiju isuvie vode, plodo-
vi trenje pucaju. Neke sorte su osetljivi-
je od ostalih. Zrele trenje oberite odmah
posle kie i sklonite ih u friider.
Pre nego to sazru, plodove zatitite od
ptica prekrivanjem voke mreom. Dok je
drvo bez plodova, dozvolite pristup ptica-
ma da bi uklanjale tetoine.

kORenSke PODlOge
Korenska podloga Rast Konana visina Razmak
izela 5 Patuljast; moderna, uspena podloga, 2 - 2,5 m 2,5 - 3 m
koja je prvi put omoguila zaista
patuljasto drvee trenje.
Mahaleb Blago patuljasta; otporna na hladnou; 8 - 11 m 10 m
otporna na gale na kronji.
Mazard Bujan, dobro ukorenjen; otporna na 10 - 12 m 11 m
valjkaste crve koji napadaju korenske
kvrice.
GAJENJE VOA
Narednih godina na tim izdancima formi-
rae se plodovi. U isto vreme, novi izdanci
e izrasti na bonim granama. Od njih
odaberite po dva koja su blia osnovi na
svakoj grani, na razmaku od oko 15 cm.
Uklonite sve ostale izdanke. Posle berbe,
od sredine do kraja leta, oreite grane koje
su rodile tako da ostavite bolji od dva iz-
danka, po mogustvu donji. Ako ima pros-
tora, zadrite oba.Veite nove izdanke.
Posle vie godina, grane kostura e se
izduiti, jer se novo tkivo nikad ne formira
na potpuno istoj osnovi. Nekim granama
bie potrebno vie orezivanja do nivoa pu-
poljaka u stanju mirovanja. Na taj nain
orezujte grane sukcesivno tokom vie go-
dina.
- Opta nega Kao za trenje.
- Berba Vinje se ne otkidaju tako lako s
drveta. Koristite obine ili batenske ma-
kaze za odsecanje peteljki, blizu grane.
Plodovi su zreli kad izrazito potamne i pos-
tanu meki na dodir. Mogu da se koriste za
pravljenje dema i soka, da se konzervira-
ju u tegli s brendijem ili da se odmah ku-
vaju. Skuvane vinje mogu da se zamrza-
vaju.
BReSkve i nektaRine
Breskve i njihove bezdlake roake nek-
tarine, popularno su voe. Veini batova-
na poznate su breskve sa utim mesom
plodova i koticama koje se odvajaju, ali
postoje i druge vrste koje dobro uspevaju
u dvoritima. Breskve s belim mesom izu-
zetno su slatke, a vrste s vrstim zlatnou-
tim mesom i koticom koja je s njim spo-
jena aromatine su i dobre za konzervira-
nje.
Najbolji izbor za veinu batovana je dr-
vo koje je orezano na 3 - 4,2 m visine.
lokacija i zemljite
Odaberite mesto s puno sunca, na plod-
nom zemljitu ija je pH vrednost izmeu
6 i 7. Bazna zemljita esto e izazvati po-
277
izbor sorti
Breskve
Erliglo, harbel, peregrin, redhej-
ven, roester, ilibarska terasa
(patuljasta), dijamantska terasa (patu-
ljasta), vaterlo
Nektarine
Batenska lepotica (patuljasta),
hardired, junski sjaj, nekta zi
zatita biljaka
Ukovrdanost lista breskve zahvata nove
listove u prolee, uzrokujui crvene pliko-
ve i izoblienje. Otkidajte i unitavajte za-
raene listove im se pojave simptomi.
Prskanje drvea pepelom morske trave
jednom meseno, za vreme sezone rasta,
smanjuje oteenja. Potraite sorte koje
su otporne na bolest.
Gumasti sloj na nezrelim plodovima i ru-
iaste gusenice unutar plodova znaci su
prisustva breskvine leptirice. Otkidajte i
unitavajte plodove sa znacima otee-
nja. Pogledajte i Kajsije (sledea strana).
utelost listova (hlorozu). Izbegavajte
mesta koja su nia od okoline.
kupovina biljaka
Veina bresaka i nektarina se samoopra-
uju. Svakoj sorti breskve potreban je od-
reeni period hladnog vremena pre nego
to pone da raste i cveta u prolee. Kad
se taj uslov ispuni, stablo e otvoriti cveto-
ve prvog toplog dana. Zbog toga je neop-
hodno da sorte paljivo prilagodite duini i
otrini zime u vaem kraju. Odaberite sor-
te kojima je dovoljan krai period hladno-
e, kao to je pustinjsko zlato. Obratite
se lokalnom odeljenju Ministarstva poljo-
privrede da biste dobili podatke koje sorte
su najbolje za va kraj.
Svako drvo breskve koje kupujete ka-
lemljeno je na korensku podlogu. Veina je
kalemljena na mladice breskve. Ako u va-
em kraju postoji problem s valjkastim cr-
278
vima, odaberite drvee koje je kalemljeno
na podloge nemagard ili okinava. Ako
su zime hladne, podloga sibirska C uini-
e drvee otpornijim na hladnou. Meu-
tim, ako vreme zimi varira od toplog do
hladnog, drite se podloga na mladicama.
Priprema i sadnja
Ponite da pripremate zemljite celu go-
dinu pre planirane sadnje mlade sadnice
breskve. Dajte uzorak zemljita na analizu
i prilagodite pH vrednost po potrebi. Uklo-
nite sav viegodinji korov. Posejte prekri-
va zemljita, kao to je heljda, preko cele
povrine na kojoj ste planirali da sadite.
Ako sadite samo jednu sadnicu, pripremite
zemljite u krugu prenika 3 m i na njemu
posejte prekriva. Tokom pripremne godi-
ne kosite prekriva im dostigne visinu od
20 do 23 cm.
Sadite mlade sadnice breskve i nektarine
poetkom prolea ili jeseni. Pridravajte se
optih saveta koji su dati za jabuke (videti
str. 265). Ako niste sigurni kakva je ocedi-
tost zemljita, napravite izdignutu leju.
Sadnice uobiajene veliine razmaknite na
4,5 - 6 m, sadnice na patuljastim koren-
skim podlogama na 3 m, a genetski patu-
ljaste sadnice na svega 90 cm.
Opta nega
Breskve se oblikuju da imaju otvorenu
sredinu kronje. Pridravajte se uputstava
za formiranje osnovne strukture i odrava-
nja, koji su dati za azijske kruke.
nega biljaka
- Opta nega Kao za jabuke (videti str.
269).
- Proreivanje Proreivanje je od klju-
nog znaaja. Treba da ga obavite u dve fa-
ze: kad su plodovi veliine zrna groa,
proredite ih tako da ostane jedan po sku-
pini plodova; kad narastu do veliine ora-
ha, ostavite po jedan plod na svakih 15
cm.
- Berba Zreli plodovi su meki i potpuno
obojeni. Lako se gnjee.
ORGANSKA BATA
kajSije
Iako su veoma ukusne, kajsije se ne ga-
je toliko esto kao breskve. To je verova-
tno zato to im je potrebno odgovarajue
zalivanje i duga, topla sezona rasta, to
znai mnogo rada. Ako moete da ispunite
te uslove, isplatie vam se. Lako moete
da gajite i samo jedno stablo kajsije. Se-
zona traje od sredine do kraja leta.
Za razliku od veine voa o kom je dosad
bilo rei, kajsijama odgovara blago bazno
zemljite. Dobra oceditost je neophodna,
naroito na teim zemljitima. Prevremeno
izumiranje stabla, vrsta bolesti kajsije, e-
e napada u hladnim, vlanim zimama i na
prevlaenom zemljitu.
Kajsije cvetaju krajem zime. Zato je
uobiajeno, osim u toplim predelima, da se
gaje kao lepeze uz osunani zid koji titi
cvetove od mraza. Tamo gde su mrazevi u
vreme cvetanja retki, mogu da se gaje kao
izdvojena stabla sa otvorenom kronjom.
kupovina sadnica
Pridravajte se optih saveta za jabuke i
ljive (str. 263 i 272). Sve sorte kajsija se
samooprauju. U prodaji je vie korenskih
podloga (videti tabelu na sledeoj strani).
Priprema i sadnja
Kao za breskve (videti stubac sa leve
strane).
Oblikovanje drvea
Za formiranje kronje sa otvorenom sre-
dinom, pridravajte se saveta koji su dati
za azijske kruke (videti str. 269-272) da
biste stvorili osnovnu strukturu i odravali
zasad. Za lepeze, drite se uputstava za
ljive (videti str. 273). Plodovi se formiraju
na osnovi jednogodinjih izdanaka, kao i
na starijim granama.
Lepeze Kad se lepeza formira, pridr-
avajte se saveta za ljive u vezi s oreziva-
njem i usmeravanjem novih i bonih izda-
naka koji rastu iz osnovne strukture. Uk-
GAJENJE VOA 279

lonite sve izdanke koji rastu u smeru ogra-
de ili zida. U hladnim predelima prilino je
esta pojava bolesti prevremenog izumira-
nja stabla. im je uoite, oreite stablo do
zdravog tkiva i leti usmeravajte rast novih
izdanaka.
Posle vie godina, dugaki i zbijeni kra-
kovi treba da se skrate, prorede ili uklone,
rezanjem ukoso nagore.
Opraivanje
U hladnijim predelima, runo opraiva-
nje e pomoi formiranju plodova.

izbor sorti nega biljaka

- Alfred
- Farmingdejl
- Harglou
- Murpark
zatita biljaka
Kajsije imaju sline tetoine i bolesti kao
breskve, ali su po pravilu zdravije i ne
obolevaju od kovrdavosti listova.
Najei problem kajsija je preuranjeno
izumiranje stabla, gljivino oboljenje koje
je ee u hladnijim predelima i na prev-
laenom zemljitu. Cele grane se sue i
otpadaju, posle ega sok curi iz rane na
osnovi grane. Izbegavajte zimsko orezi-
vanje i ostavite drvo da raste to vie da
biste smanjili dejstvo bolesti. Oreite sve
zaraene grane do zdravog tkiva.
Smea i siva plesan (botritis) uzrokuju
truljenje plodova. Uklonite zahvaene
plodove i oreite grane da biste pobolja-
li protok vazduha. Smea plesan izaziva
uvenue cvetova i prevremeno izumiranje
stabla.
tetoine i bolesti manji su problem na
zemljitu koje je dobro odravano, u bati
koja privlai njihove prirodne neprijatelje.
Opta nega Pridravajte se saveta o zali-
vanju, ishrani i uklanjanju korova koji su
dati za druge voke.
Proreivanje U toplijim predelima pone-
kad se javlja preobilno cvetanje. Ukoliko
se plodovi ne prorede, stablo e raati
svake druge godine. Posle prirodnog opa-
danja u prolee, uklonite sve preostale o-
teene plodove. Proredite skupine plodova
tako da ostavite po jedan plod u njima, na
razmaku od 7 do 10 cm od drugih, ako su
gusto rasporeeni.
Berba Plodovi se lako odvajaju od grane
i meki su na dodir kad sazru. Nisu pogodni
za skladitenje.
SmOkve
Iako izgledaju egzotino, smokve nisu
teke za gajenje. Glavni problem u hladni-
jim predelima jeste da im se ogranii buj-
nost i podstakne raanje plodova. U sre-
dozemnoj klimi smokve mogu da raaju
dvaput godinje, ali u hladnijim uslovima
raaju jednom. Ako su leta kratka i hlad-
na, rod nije uspean. Nije im potrebno op-
raivanje, jer se cvetovi formiraju u em-
brionima plodova i samooplouju se.

kORenSke PODlOge
Korenska podloga Rast Konana visina Razmak
Sv. Julijan A Polubujan; pogodna je za 4,2 - 4,5 m 4,5 - 5,5 m za
lepeze i bunove bunove i lepeze
Mladica breskve Bujan; bolje podnosi vlanije 6-8m 5-6m
uslove od mladice kajsije;
pogodna za izdvojena stabla
Mladica kajsije Bujan; pogodna za izdvojena 7,5 - 9 m 5,5 - 7 m
stabla
280
Smokve se gaje na sopstvenom korenju i
ne kaleme se na korenske podloge.
lokacija i zemljite
Smokve najbolje uspevaju na toplim, su-
vim, osunanim mestima s dugom sezo-
nom rasta. U hladnijim predelima najbolje
je da se gaje uza zid koji dobija maksimal-
nu koliinu suneve svetlosti. Zid treba da
bude visok najmanje 3 m, jer je drvo
smokve bujno, a svaka lepeza koja se obli-
kuje zauzima 3-4 m irine. Za oblikovanje
su potrebne vodoravne ice na razmaku od
30 cm. Smokvama vie prija bazno zem-
ljite, ali nije neophodno dodavanje krea,
osim ako je pH vrednost nia od 6.
Jedan od naina ograniavanja rasta ko-
rena, a time i bujnosti drveta, jeste da se
smokva gaji u etvrtastoj rupi irine i dui-
ORezivanje i OBlikOvanje
Smokva kao bun
Prilikom Osnovna struktura formira se kao za Saveti za lepeze u zatvorenom ili na otvorenom prosto-
orezivanja ljivu oblikovanu kao sredinju vodi- ru gotovo su identini, ali smokvama koje se gaje u sta-
lju (videti str. 273).
U narednim Prolee Uklonite sve grane koje
godinama rastu ka sredini kronje da bi ostala
otvorena. Odsecite one grane koje
su oteene mrazom i proredite
ostale da biste spreili zbijenost.
Najrodnije su mlade, kratke i debele
grane, a sve izuzetno tanke treba da
se uklone. Cilj orezivanja je da se
stvori otvorena ili pljosnata struktura
kronje da bi se omoguio maksima-
lan prodor svetlosti. U toplijim kraje-
vima, gde je vrelina sunca vei pro-
blem od mraza, cilj je da se stvori
uspravnija kronja koja e zaklanjati
sredinu.
Posle izvesnog vremena, na stablu
e se formirati dugake, gole grane.
Oreite ih u prolee tako da im osta-
ne jedan pupoljak iz kog e nastati
nova grana.
ORGANSKA BATA
ne 60-90 cm, ije su strane obloene be-
tonskim blokovima ili ciglom. Dubina treba
da bude 60 cm, a dno prekriveno kame-
njem u sloju od 30 cm. S takvim ogranie-
njem, drvo raa mnogo obilnije. U toplim,
suvim predelima takav postupak nije pot-
reban. Smokve mogu da se gaje kao iz-
izbor sorti
- Smea turska
- Bela marsejska
Smokve koje sazrevaju
Novi zameci plodova, veliine zrna gra-
ka, formiraju se dok plodovi iz tekue se-
zone sazrevaju. Oni e prezimiti i poeti
da bubre sledeeg prolea.
Smokva kao lepeza
klenicima potrebna je otvorenija struktura vie rairenih
grana. Poetno orezivanje radi stvaranja osnovne struk-
ture isto je kao za breskve i vinje (videti str. 275), ali
treba da se ostavi oko 30 cm razmaka izmeu grana.
Prolee Poto potpuno proe opasnost od mraza, po-
nite sistematski da uklanjate oteene, ukrtene ili loe
rasporeene grane i slabe i tanke izdanke. Uklonite sve
adventivne izdanke u nivou tla. Bez izuzetka oreite
stare grane koje su raale, tako da im ostane po jedan
pupoljak i podsecite vie jednogodinjih izdanaka blizu
sredine lepeze da biste podstakli rast novih grana.
Veite preostale neorezane bone izdanke u oblik lepe-
ze, popunjavajui prostor na zidu, ali ostavljajui sredi-
nu otvorenom. Ne dozvolite uspravan rast izdanaka u
sredini.
Do sredine leta Novi izdanci e izrasti du grana. Osim
na mestima gde je potrebno da se grane zamene, skra-
tite sve izdanke tako da im ostane po pet listova. Na
skraenim izdancima formirae se zameci plodova koji
e narasti i sazreti sledee godine.
Jesen Uklonite sve nepotpuno formirane i nezrele plo-
dove i na drvetu ostavite samo zametke plodova velii-
ne zrna graka.
GAJENJE VOA 281

dvojeni bunovi, bez ograniavanja rasta - jednu kofu od 10 litara batenskog

korenja. Konana visina moe da bude 8
m. Smokve su vrlo pogodne za gajenje u
saksijama (videti str. 211-212).
kupovina biljaka
Potraite biljke gajene u saksijama koje
su stare 2 godine, s dve jake grane ako
elite lepezu, a tri ili etiri ako planirate
bun, na oko 60 cm iznad zemljita. Birajte
rane ili srednje sorte, osim ako ne ivite u
toplini krajevima ili ako ste u mogunosti
da gajite smokve u stakleniku.
Priprema i sadnja
Ako gajite izdvojene bunove, pridra-
vajte se saveta za jabuke. Za gajenje na
otvorenom prostoru, vano je da obezbe-
dite dovoljno hranljivih sastojaka da bi
smokva imala dobar poetak. Kad pripre-
mite rupu za saenje, u gomilu zemlje ko-
ju ste iskopali dodajte:
komposta;
- jednu manju lopatu iseckanog, dobro
zgorelog stajnjaka (ili kae od heljde ako
sadite u prolee);
- 75 g kae od mlevenih kostiju;
- 75 g kae od morske trave;
- mleveni krenjak, ako je pH vrednost
zemljita ispod 6.
Razdvojte korenje od zemlje iz saksije.
Postavite stablo smokve u rupu i sipajte
zemlju s gomile oko korenja, pazei da
stablo bude u nivou u kom je prethodno
bilo u zemlji. Za oblikovanje u bun ili lepe-
zu, videti tabelu sa leve strane.
ishrana i suzbijanje korova
Stabla koje gajite uza zid sve vreme odr-
avajte bez korova. Izdvojena stabla pone-
kad rastu bujno, pa moete da ih okruite

zatita biljaka
Smokve koje se gaje na otvorenom pro-
storu nemaju mnogo problema. Potrebna
im je zatita od ptica. U jesen zatitite za-
metke plodova od mraza ako je vremen-
skom prognozom najavljen. Uklonite sve
obolele plodove i listove; oreite sve uve-
le grane do zdravog tkiva.
Smokve koje se gaje u zatvorenom
prostoru ili na veoma toplim mestima -
na primer, uza zid - esto napadaju grinja
crveni pauk, titaste vai i druge tetoi-
ne iz staklenika. Redovno kontroliite bilj-
ke i unesite u staklenik odgovarajue bio-
loke agense suzbijanja tetoina. Ore-
zujte grane i usmeravajte im rast tako da
formiraju otvorenu kronju koja e sma-
njiti opasnost od razvoja sive plesni.
Pokupite opalo lie i otpatke s drveta
krajem sezone i uklonite sve plodove koji Smokva u stakleniku. Grane smokve tre-
nisu sazreli (ali ne i zelene zametke plo- ba da rastu na velikoj udaljenosti jedne od
dova koji e sazreti naredne godine). drugih, jer prevelika zbijenost meu njima,
Za vie detalja, videti Problemi s biljka- usled ustajalog vazduha, pogoduje razvoju
ma, od A do , str. 397. bolesti; osim toga treba voditi rauna da li-
e ne baca senku na plodove.
282
travom kad se prime. Stablima koja rastu
neogranieno nije potrebna dodatna ishra-
na. Meutim, primercima koji se gaje u
ozidanim rupama, potrebna je godinja is-
hrana jer im je rast korenja ogranien.
Svakog drugog prolea po povrini prostri-
te 1 kofu od 10 litara batenskog kompos-
ta ili pola kofe dobro zgorelog stajnjaka, a
u naizmeninim godinama dodajte organ-
sko ubrivo s dodatkom 75 g kae od mor-
ske trave.
Redovno zalivanje neophodno je stabli-
ma koja se gaje u zatvorenom prostoru, u
saksijama ili ukoliko se gaje uza zid u su-
vim uslovima.
Berba
U umerenim predelima plodovi e na ot-
vorenom prostoru sazreti krajem leta.Tada
se opuste nadole i postanu meki na dodir.
esto im puca kora. Smokve je najbolje
jesti dok su svee, a mogu i da se sue.
leniCi
lokacija i zemljite
Lenici najbolje rastu na potpuno osun-
anim mestima i dobro oceditom zemljitu
s pH vrednou od 6 do 7. Iako je plodnost
zemljita neophodna, ako je prekomerna,
stabla postaju prevelika i ne raaju. Leska
je potpuno otporna, ali cveta izuzetno ra-
no. Zato je neophodno da na mestu gde
ete gajiti lenik nema mraza. Plantae se
esto formiraju na obroncima i padinama
da bi se obezbedilo oticanje mraza.
Iako se leska oprauje vetrom, potrebna
joj je zatita od jakog vetra i prijaju joj ive
ograde koje funkcioniu kao vetrobrani.
kupovina sadnica
Zasadu (leskama) treba irok razmak;
kad dostigne konanu veliinu, jedna sad-
Ako elite kvalitetne lenike koji se lako
beru, gajite drvo sa jednom formiranom
stabljikom.
ORGANSKA BATA
nica zauzima prostor od 3,5 m. Kupite
dobro ukorenjene sadnice stare 2 ili 3 go-
dine.
Leske se ne oprauju same, ve uz po-
mo drugih sorti, ali nisu sve sorte meu-
sobno kompatibilne. Ako u blizini vae ba-
te postoji divlja leska ili ona koja se gaji u
ivoj ogradi, ne bi trebalo da imate proble-
ma sa opraivanjem. Izbor sorti (videti na
sledeoj strani) prua podatke o kompati-
bilnosti sorti.
Priprema i zemljite
Pridravajte se optih saveta za jabuke
(videti str. 265) i odravajte bez korova
povrinu od najmanje 1 m u preniku oko
svakog stabla.
- Ujesen pripremite zemljite da bi bilo
spremno za sadnju ubrzo po opadanju li-
a.
- Neposredno pre saenja dodajte kau
od mlevenih kostiju u koliini od 125 g na
1 m2.
- Ako imate problem sa zeevima, posta-
vite zatitnu spiralu na drvo.
- Posadite sadnicu na istu dubinu na ko-
joj je bila u rasadniku i dobro utabajte
zemlju oko nje.
Oblikovanje stabla i kronje
Leska moe da raste s vie stabala, kao
u divljini. Meutim, voka s jednim stab-
lom ili standard, sa otvorenom, peharas-
tom kronjom raa kvalitetnije plodove ko-
ji se lake beru.Takoe, uklanjanje korova
i prekrivanje zemljita laki su kad voka
ima samo jedno stablo. Da biste oblikovali
standard potrebno je da uradite sledee.
Posle saenja
- Uklonite sve izdanke koji rastu ispod
povrine kako bi ostalo samo jedno glavno
stablo. Oreite sve izdanke na visinu od 45
cm iznad zemljita. Posle toga kruna e se
prirodno formirati iznad tog nivoa.
U narednim godinama
- Svake godine krajem leta prelomite
napola sve bone grane koje rastu tokom
tekue sezone i due su od 30 cm. Osta-
GAJENJE VOA 283

izbor sorti Odlomljene grane

Ameriki lenik (Corylus americana) Lomljenje ili brutiranje grana lenika
- Vinkler: umereno rodna sorta, otpor- smanjuje bujnost rasta i pomae sazre-
na na istonu plamenjau. Oprauju je vanju plodova. Takoe, podstie formira-
druge amerike sorte. nje enskih cvetova.
Evropski lenik (C. avellana)
- Barselona: dobar ukus i pouzdan rod.
Delimino otporna na istonu plamenja- - Zimi orezujte sve jake uspravne, ote-
u. Meusobno se oprauje sa sortama ene i brutirane grane na tri do etiri pu-
bader i halov dinovski. poljka.
- Batler: krupni plodovi, dobar rod. Me- - Orezivanjem dugakih grana i usmera-
usobno se oprauje sa sortama barse- vanjem njihovog rasta ka spolja odravaj-
lona i halov dinovski. te visinu drveta koja je pogodna za branje.
- Halov dinovski: dobar ukus, krupni Nega biljaka
plodovi, delimino otporna na istonu Uklanjajte korov oko zasada i poetkom
plamenjau. Meusobno se oprauje sa jeseni prekrivajte zemljite slamom. Pre-
sortama barselona i batler. kriva sklonite zimi. Svakog treeg prolea
dodajte dobro zgoreli stajnjak u koliini od
jednih kolica na 10 m2, a ee ako je rast
vite prelomljene delove da vise kao dodat-
slab. Lenicima nije potrebno proreiva-
na zatita od zime. Ovaj postupak, koji se
nje.
naziva brutiranje, smanjuje bujnost ras-
ta, podstie formiranje enskih cvetova i
Berba
pomae sazrevanju plodova.
- Redovno orezujte sve izdanke koji iz- Berba traje od kraja leta, kad su ljuske
rastaju oko osnove stabla. plodova jo zelene, a jezgra sona, do sre-
dine jeseni kad ljuske potamne, a jezgra
se uvrste i dobiju pun ukus. Plodovi koji
zatita biljaka se poslednji oberu mogu da se uvaju do
Leti se na liu javljaju gljivine pege i sredine zime. Lenici ne mogu dugo da se
pepelnica. Prekrijte zemljite temeljno i uvaju jer se sue bre od drugih vrsta jez-
zalivajte leske po veoma suvom vreme- grastog voa. Za krae periode, drite ih u
nu. Otkidajte i odsecajte jako zaraene friideru.
listove i izdanke; u jesen pokupite sve ot-
patke s biljaka.
Obe vrste plamenjae lenika (istona i
zapadna) sasuuju grane. Zapadna uzro-
kuje male, etvrtaste pege na listovima,
koje u poetku izgledaju kao da su nato-
pljene vodom, a kasnije postaju crven-
kasto-smee. Na granama se formira i
gare. Zimi oreite zaraene grane. Stari-
je biljke ree obolevaju od mladih.
Veliki problem lesaka u mnogim krajevi-
ma su veverice, koje beru zrele plodove.
Mlade lenike napadaju i crvi, koji u zre-
lim plodovima stvaraju okrugle rupe.
Obino je postotak napadnutih plodova
mali, pa ne zahteva posebnu panju.
 gajenje zainskog i lekovitog bilja
Zainsko i lekovito bilje, koje je poznato po mirisu, ukusu
i lekovitim svojstvima, lako se gaji na organski nain
Uite u bilo koju batu sa zainskim i
lekovitim biljem i doiveete kompletno
ulno iskustvo - biljke u njoj su izabrane
zbog mirisa, ali i zbog izgleda. Mnoge od
njih imaju neraskidive veze s istorijom o-
veka.To su biljke koje su vekovima poma-
gale ljudima da zaspu, ublaavale bol, od-
bijale insekte, umirivale bebe i zainjavale
pia. Zainsko i lekovito bilje i danas se ga-
ji kako zbog korisnih osobina, tako i zbog
lepote. U ovom poglavlju bie rei o organ-
skoj proizvodnji zainskog i lekovitog bilja,
uz podatke o berbi, uvanju i korienju
raznih vrsta. U njemu su i detaljni podaci o
tome koje biljke su pogodne za razliite
vrste zemljita i uslove, kao i o tome kako
da spreite nametljive vrste da zauzmu ce-
lu batu.
ta je zainsko i lekovito bilje?
Najira definicija zainskog i lekovitog
bilja jeste da su to biljke koje se koriste za
konkretne svrhe zbog svojih kulinarskih,
medicinskih, aromatinih i ukrasnih svoj-
stava. U ranijim periodima, ljudi su ih ko-
ristili za mnotvo potreba: neke su upot-
rebljavane za bojenje i ienje tkanina,
druge su imale uloge u ceremonijama i ri-
tualima. Mnoge su se koristile u svakod-
izbor biljaka
Sadite biljke po sopstvenom ukusu. Biraj-
te ih zbog mirisa, lia, kulinarskih svoj-
stava ili jednostavno zbog lepote, pored
drugih ukrasnih biljaka u bati. Za mnoge
lekovite biljke treba veoma paljivo birati
mesto u porodinoj bati.
nevnom ivotu kao zaini za hranu i pie,
za poboljanje zdravlja i leenje bolesti.
Jednogodinje, dvogodinje, lukoviaste
i bunaste biljke, penjaice i drvee - sve
biljke mogu da imaju zainska i lekovita
svojstva. U mnogim sluajevima, upotreb-
ljavaju se listovi, ali isto tako i drugi delo-
vi biljaka, kao to su koren, plod, seme,
cvet, pa ak i kora drveta.Veina vrsta (ali
ne i sve) zainskog i lekovitog bilja bez-
bedna je za rukovanje i konzumiranje. Ne-
ke vrste su otrovne za ljude i ivotinje ak
i u malim dozama, zato se prema njima
treba odnositi s dunom panjom. Nikad
ne koristite nijednu biljku za koju niste
potpuno sigurni da je bezbedna i uvek se
posavetujte s lekarom ili drugim medicin-
skim radnikom pre nego to je upotrebite
u medicinske svrhe.
Organska proizvodnja zainskog i
lekovitog bilja
Zainsko i lekovito bilje lako se gaji, pre-
lepo izgleda i, u mnogim sluajevima, ne-
ma problema sa tetoinama i bolestima.
To to ga gajite sami, znai da ete pri ruci
imati svee biljke kad god vam zatrebaju,
a primena organskih metoda znai da mo-
ete da budete sigurni da biljke nisu treti-
rane pesticidima.
Gajenje zainskog i lekovitog bilja pove-
ava raznovrsnost bate, to je jedno od
kljunih naela uspenog organskog siste-
ma. U velikom izboru biljaka, gotovo sigur-
no moe da se pronae odgovarajua za
svaku situaciju. Zainsko i lekovito bilje
moe da se penje, kotrlja, da puzi, formira
guste prekrivae zemljita ili da se gaji uza
zidove. Neke vrste dobro uspevaju na
GAJENJE ZAINSKOG I LEKOVITOG BILJA
movarnom zemljitu, druge na vrhu zida,
u pukotinama izmeu ploa za staze, ispod
drvea ili na livadama - uspenost zavisi od
prilagoenosti vrste odreenim uslovima.
Biljke variraju i u veliini: od siune, pri-
zemne korzikanske nane (Mentha requie-
nii) do dinovskih, kao to su anelika ili
miloduh, koje dostiu 2 m visine. Zainsko
i lekovito bilje gaji se i samo zbog izgleda.
Neke vrste imaju fantastine cvetove, dru-
ge su na ceni zbog lia, a sve imaju neto
ime mogu da obogate batu.
Mnoge vrste privlae divlje ivotinje: pti-
ce jedu seme i bobice, leptiri i pele uiva-
ju u nektaru i polenu, a korisni insekti po-
lau jaja blizu mesta na kojima su biljne
vai i druge tetoine. U tekstu gore levo
dati su neki primeri. Gusti zasad biljaka ko-
je prekrivaju zemljite, kao to je timijan,
stvara stanite za mnoge korisne vrste, uk-
ljuujui bube, paukove i abe.
gajenje biljaka zbog ukusa
Zainsko bilje je izvor brojnih raznovrs-
nih ukusa, kako za slatka, tako i za slana
jela. Moe da se dodaje supama, sosovi-
ma, paprikaima, salatama, pitama, hlebu
i svemu to se jede! Iako se zainske bilj-
zainsko i lekovito bilje koje
privlai divlje ivotinje
Pele
Boraina, vlaac, medunika, alfija, timi-
jan, eljika, nana
Korisne insekte
Neven, komora, hajduka trava, masla-
ak, anelika, korijander, povrati, vrati
Leptire i moljce
Nourak, maja metvica, konoplja, petro-
vac, odoljen, lavanda, podbel, potonjak
Ptice
Mak, rua, eljika, zova, glog
Indeks obinih i botanikih naziva nalazi se na
str. 290.
Plavi kao nebo
Cvetovi boraine su karakteristino plavi,
ali ponekad mogu da budu i beli.
285
ke lako nabavljaju u suenom obliku, ukus
im je daleko bolji kad su svee. Recepti u
kojima se trae sueni zaini mogu lako da
se prilagode sveim biljkama, udvostrua-
vanjem navedenih koliina. Uz malo prak-
se, moi ete po ukusu da procenite pot-
rebne koliine. Dobar savet je da ponete
samo s jednom ili dve zainske biljke po
receptu, dok se ne upoznate sa ukusom i
nauite kako da kombinujete vie biljaka
za savren utisak.
Preparati i ukraavanje
Aromatine biljke tradicionalno se koris-
te za odbijanje moljaca i insekata i odra-
vanje sveeg mirisa sloene odee i poste-
ljine. Njihove meavine i danas su popu-
larne i prodaju se u vreicama ili kutijama.
Lekovito bilje ini vaan deo kozmetike
industrije, u kojoj se koristi za proizvodnju
ulja za kupanje, ampona, krema i losiona.
Mnoge starinske preparate moete i sami
da napravite, to e biti mnogo jeftinije
nego da ih kupujete.
Uloga biljaka u ritualima i ceremonijama
bila je uoljivija u drevnim vremenima, ali
postoji i danas, u primerima ukraavanja
domova imelom, brljanom i zelenikom
pred novu godinu. Neke vrste biljaka da-
nas se cene samo zbog ukrasnih kvaliteta,
bilo u batama, u sveim ili suenim cvet-
nim aranmanima.
gDe Da gajite zainSkO i
lekOvitO Bilje
Zainsko i lekovito bilje raste u razliitim
uslovima, od svega nekoliko zaina koje
moete da gajite u saksiji na prozorskom
simsu do bujne divlje bate pune eljike,
koprive i kupine. Sadite prema linom uku-
su i planovima za upotrebu: nekoliko bilja-
ka moe nasumino da se rasporedi po ce-
loj bati, ali ako planirate veu proizvodnju
biljaka za kuvanje ili suenje, bie vam lak-
e da za to odvojite zasebnu parcelu. Naj-
bolje rezultate postii ete ako grupiete
biljke prema potrebama za njihov uspean
rast umesto prema svrsi.
286 ORGANSKA BATA

Stvaranje bate sa zainskim i

lekovitim biljem Biljke za razliita mesta
Formalna bata sa zainskim i lekovitim Za formalne ive ograde
biljem zasniva se na sistemu staza i leja, - imir
esto obrubljenih niskim ivim ogradama. - Dupac
- Podubica
Da biste je odravali urednom, bie pot-
- Gorska metvica
rebno da joj posvetite mnogo vremena, da
- Ruzmarin (izaberite sortu Rosmarinus
potkresujete ivu ogradu dva do tri puta
officinalis uspravni gospoice Desop)
godinje i paljivo ukljanjate korov. Te-
- Lavanda (naroito Lavandula anguisto-
meljna priprema leja i staza pre poetka folia Mansted i Hidkot)
sadnje neophodna je ako elite da kasnije
Za neformalne rubove
izbegnete probleme s korovom. Neformal-
- Alpska jagoda
na parcela s biljem veoma je privlana, a
- Vlaac
zainsko i lekovito bilje moete da meate
- Perun
i sa cveem, bunjem i povrem. Sadite ga - Timijan
u leje i rubove, uza zidove i ograde - u - empresolika santolina
stvari, bilo gde gde imate slobodnog pros-
Za senovita mesta
tora!
- Ivica
- Metiljka
Biljke koje podnose senku
- Patuljasti gavez
Zainsko i lekovito bilje kom prija arena - Zelenika
hladovina odlino uspeva u blizini bunova - Ljubiica
ili pored manjeg drvea. Zemljitu na kom - Medunika
ga sadite jednom godinje treba da doda- - Lazarkinja
te obogaiva niske klase plodnosti, da - Ljiljan
biste postigli dejstvo slino liu koje tru- - Naprstak
ne, a koje postoji u umama. Biljke prekri- Za sune predele
vai zemljita koje bujno rastu mogu da se - Pelin (pelen)
otmu kontroli ako su u povoljnim uslovima, - Lavanda
zato ih redovno kosite, uklanjajte dolazee - Ruzmarin
izdanke da biste im ograniili irenje ili ih - alfija
sadite u saksijama. - Timijan
- empresolika santolina
Biljke koje podnose suu - Kari
Vrste zainskog i lekovitog bilja koje Za vlana zemljita
podnose suu izgledaju fantastino kad - Konopljua
rastu zajedno na potpuno osunanom - Suruica
mestu i dobro oceditom zemljitu. Za njih - Vodena metvica
- Valerijana (maja trava)
je idealan deo bate koji je prirodno suv.
Za prekrivanje zemljita oko biljaka koristi- Za staze
te ljunak da biste lake suzbijali korov i - Vrkuta
odravali zemljite pri osnovi biljaka su- - Korzikanska metvica
vim. Ove biljke dobro uspevaju i u saksija- - Puzavi ubar
ma, u kojima moete da im stvorite ideal- - Puzavi timijan
ne uslove zemljita, kao i da ih pomerate Indeks obinih i botanikih naziva nalazi se na
str. 290.
po bati da biste najbolje iskoristili osuna-
na mesta.
GAJENJE ZAINSKOG I LEKOVITOG BILJA
Biljke za vlana zemljita
Zainsko i lekovito bilje kom prija vlano
zemljite dobro uspeva na prirodno mo-
varnim mestima, a njih moete da stvorite
i pored batenskog jezerceta (videti Jezer-
ca za divlje ivotinje, str. 198-201). Tokom
toplog leta bie potrebno da odravate
nivo vode u jezercetu.
Biljke za staze
Za saenje izmeu ploa na stazama
odaberite niske biljke koje uspevaju u su-
vim uslovima. Napunite prostor izmeu
ploa kompostom i u prolee posejte seme
direktno u zemlju. Zalivajte i izbegavajte
da hodate po biljkama dok se ne prime.
Biljke za povrtnjake
Lisnatim biljkama kao to su krbuljica,
korijander, ubar i miroija, prija plodnije
zemljite koje je uobiajeno u povrtnjaci-
ma. Ove vrste zainskog bilja najbolje je
sejati u prolee, direktno, kad se zemlja
dovoljno zagreje.
Biljke u saksijama
Mnoge vrste zainskog i lekovitog bilja
dobro uspevaju u saksijama (videti Bato-
vanstvo u saksijama, str. 209). Moete da
koristite bilo koju vrstu posuda dubine naj-
manje 30 cm, s rupom za oceivanje.
Na dno saksije stavite malo kamenja,
zatim je napunite organskom meavinom
zemljita opte namene (videti str. 113-
114). Za ruzmarin, kom vie odgovara si-
romano zemljite, umeajte malo sitnog
ljunka da biste obezbedili bolje oceiva-
nje. Ne stavljajte vie od 1 dela ljunka na
5 delova meavine zemlje, u zavisnosti od
potreba biljke. Najmanje jednom dnevno
po sunanom vremenu proveravajte nivo
vlage i zalivajte po potrebi.
287
nega zainSkiH i lekOvitiH
Biljaka
Veina vrsta zainskih i lekovitih biljaka
prilino lako se gaji organski. Sledite smer-
nice koje su ovde date da biste osigurali
uspeno gajenje biljaka koje ste odabrali.
Priprema zemljita i saenje
Pre saenja proverite koji uslovi zemlji-
ta odgovaraju biljkama koje ste odabrali
(videti str. 289). Mnoge vrste odlino uspe-
vaju na dobro oceditom zemljitu bez
mnogo hranljivih sastojaka. Ako je vae
zemljite plodno, dodajte mu obogaiva
niske klase plodnosti da biste poboljali
oceditost. Pomoi e i izdizanje leja. Kao
kratkorono reenje, dodajte nekoliko a-
ka peska ili ljunka na dno rupe za sae-
nje. Vrstama kojima odgovara plodnije
zemljite koristie dodavanje obogaivaa
srednje klase plodnosti. Uklonite sav ko-
rov, naroito viegodinji, kao to je paja
trava.
Odravanje
Sa bunastih biljaka, kao to su lavanda
i alfija, uklonite stabljike koje cvetaju.
Uinite to posle cvetanja. Oreite ih u pro-
lee da biste im ograniili veliinu i sprei-
li da ogole i odrvene pri osnovi.
jak i osetljiv
Poznat po raznovrsnosti, otporni neven
(Calendula) raste bujno na veini vrsta
zemljita, iako mu odgovara fina ilovaa.
Obilno se rasejava sam, zato ukoliko eli-
te to da spreite uklanjajte sve uvele
cvetne glavice. Za razliku od nevena,
osetljivom bosiljku potrebna je toplota,
sunce i zatita od vetra, mraza i ege.
Gajite rasad u zatvorenom prostoru, a
presadite ga tek kad bude dovoljno toplo.
U hladnijim predelima, najbolje je da se
bosiljak gaji u stakleniku ili plasteniku.
288 ORGANSKA BATA

Uvek uklanjajte cvetove ako elite da oceivanje i posadite nametljivu biljku u

uberete maksimalnu koliinu najkvalitetni- nju. Oreite sve bujne i puzave izdanke ko-
jeg lia. Otkidajte vrhove bilja da biste ji se ukorenjuju i delite biljku svake 2 do 3
podstakli bunast rast i odsecajte sve jed- godine. Neke nametljive vrste bogato se
nobojne izdanke na arenim biljkama. rasejavaju. Uklanjajte cvasti pre nego to
Grupe viegodinjih biljaka najbolje je deli- se seme formira ili posecite u prolee moti-
ti svake 2 do 3 godine, u prolee ili jesen kom mladice.
(videti Deoba viegodinjih biljaka, str.
175). Isplatie vam se da svake godine Bujne vrste zainskog i lekovitog
uzimate reznice s mekih bunastih biljaka bilja
kao to su neke sorte lavande koje esto
Nametljive vrste
ne mogu da preive zimu. - Ljoskavac
- Gavez
Razmnoavanje - Metljika
Mnoge vrste zainskog i lekovitog bilja - Nana
lako se gaje u bati. Jednogodinje i dvo- - Sapunjaa
godinje biljke kao to su perun i bosiljak - Metvulja
gaje se iz semena. Neke viegodinje vrs- - Ren
te, kao to su komora i vlaac, takoe se - Vrati
lako gaje iz semena i same se rasejavaju. Bujne vrste koje se same rasejavaju
Ne zaboravite da gajeni varijeteti ne rastu - Vlaac
uvek iz semena niti proizvode seme. U tom - Nourak
sluaju, jedino reenje je vegetativno raz- - Vrkuta
mnoavanje - pomou reznica, oiljava- - Matoina
njem ili deobom, zavisno od vrste. - ehulja
- eljika
nametljive vrste - Podbel
- Jurnica
Ako se prepuste same sebi, vrste koje - Povrati
imaju bujan rast esto prekriju batu. Tak- - Neven
ve vrste odline su za gajenje u divljini. U - Boraina
drugim uslovima, treba da im se ogranii
Indeks obinih i botanikih naziva nalazi se na
rast. Ukopajte veliku saksiju ili kofu sa uk- str. 290.
lonjenim dnom ili sa dodatnim rupama za

Osvajaica rubova
Boraina, s krupnim,
jakim rozetama listova,
nametljiva je biljka koja
se sama rasejava. Iako je
veoma lepa, gui manje
susede.
GAJENJE ZAINSKOG I LEKOVITOG BILJA 289

POPUlaRne vRSte zainSkOg i lekOvitOg Bilja

(vidi kolorne slike na str. 466-467)

VLAAC mestima koja su izloena vetru i mrazu. Napadaju

Otporna viegodinja biljka, visoka 30 cm. Koriste ga titaste vai.
se i listovi i cvetovi. Ruiasti cvetovi privlae pele.
KOMORA
Idealna lokacija Osunano, vlano, plodno zemlji-
Otporna viegodinja biljka, visoka 2 m. Koriste se
te, ali podnosi i senku i veinu drugih vrsta zemljita.
listovi, stabljika i seme. Cvetovi privlae mnoge vrs-
Gajenje Dodajte zemljitu pre sadnje obogaiva
te korisnih insekata. Sorta purpureum ima listove
srednje klase plodnosti. Posle cvetanja oreite na 5
bronzane boje.
cm da biste podstakli nove izdanke. Sejte krajem
Idealna lokacija Osunano mesto, na dobro ocedi-
prolea. Podelite grupe koje su se primile u prolee
tom, plodnom zemljitu.
ili jesen.
Gajenje Prilikom sadnje dodajte zemljitu obogai-
PERUN va srednje klase plodnosti. U prolee odsecajte
Dvogodinja biljka. Prilino otporan, ali mu je zimi uvele stabljike sa cvetovima. Sejte u prolee; sam
potrebna zatita u hladnijim predelima. Visok je do se rasejava. Biljke koje su se primile delite u prole-
30 cm. Postoje sorte s kovrdavim i ravnim listovi- e ili u jesen.
ma.
LAVANDA
Idealna lokacija Delimina senka i vlano, plodno
Otporan zimzelen bun, visok 60-100 cm. Cvetovi
zemljite. Dobro uspeva u saksijama.
su vrlo privlani za pele i leptire. Ima mnogo sorti,
Gajenje Sejte u vieelijske plitice na blagoj tempe-
od osetljive puzave, preko patuljaste, do ruiaste i
raturi (idealno 18 C) ili direktno u zemlju, kad se za-
bele.
greje. Sejte u prolee i leti ako elite letnju berbu, a
Idealna lokacija Osunano, zaklonjeno mesto na
krajem leta ako elite da ga gajite zimi u zatvorenom
siromanom, dobro oceditom zemljitu. Ne podnosi
prostoru. Napadaju ga argarepine muve i virusi.
prevlaenost.
BOSILJAK Gajenje Orezujte u prolee. Uklonite cvasti posle
Osetljiva viegodinja biljka koja se gaji kao jedno- cvetanja. Biljkama je potrebna zamena na svakih 3-
godinja. Visina joj je 30-45 cm. Sorte variraju u veli- 5 godina. Uzimajte reznice u prolee ili leto, ili oi-
ini listova, boji i ukusu. ljavajte u prolee.
Idealna lokacija Staklenik, plastenik ili osunano,
NANA
zaklonjeno mesto na otvorenom. Siromano, dobro
Otporna viegodinja biljka, visoka 3-100 cm. U pro-
ocedito zemljite. Uspeva i u saksijama.
daji su mnoge sorte, ukljuujui Mentha x gracilis,
Gajenje Sejte u zatvorenom prostoru krajem prole-
Mentha spicata i Mentha x piperita. Nametljiva je i
a i poetkom leta na 13C. Dodajte zemljitu pre
iri se pomou sekundarnih izdanaka i semena. Sa-
sadnje obogaiva srednje klase plodnosti. Otkidaj-
dite je u saksijama da ograniite rast.
te vrhove bunastih izdanaka; uklanjajte cvetove da
Idealna lokacija Delimina senka; vlano, ali ne
biste podstakli rast listova
prevlaeno zemljite.
LOVOR Gajenje Prilikom sadnje ili deobe dodajte zemljitu
Zimzeleni bun ili malo drvo. Osetljiv na mraz, naro- obogaiva srednje klase plodnosti. Oreite do zem-
ito dok je mlad, a posebno sorta sa zlatnim listovi- lje u jesen. Delite svake 2-3 godine. Razmnoavajte
ma, aurea. Visine je 3-6 m. Moe da se orezuje. pomou korenskih reznica ili deobom biljaka koje su
Dobar je za topijarne forme. se primile.
Idealna lokacija Zaklonjeno, osunano mesto na si-
RUZMARIN
romanom, dobro oceditom zemljitu. Uspeno se
Zimzelen bun. Visok je 1-1,5 m. Postoje mnoge
gaji u saksijama.
sorte, razliite otpornosti, ukljuujui patuljaste,
Gajenje Svakog prolea kad sadite i prekrivate
puzave i arene. Patuljaste sorte mogu da se ore-
zemljite dodajte zemljitu obogaiva srednje klase
zuju kao iva ograda.
plodnosti. Orezujte leti po potrebi. Zatitite biljku na
(nastavak na sledeoj strani)
290
(nastavak sa prethodne strane)
Idealna lokacija Zaklonjeno, osunano mesto.
Dobro ocedito zemljite niske plodnosti. Ne podnosi
prevlaeno zemljite.
Gajenje Orezujte u prolee. Osetljivim sortama zimi
je potrebna zatita. Uzimajte meke reznice u prole-
e, poluzrele leti. Oiljavajte grane koje su se primi-
le u prolee.
KORIJANDER
Jednogodinja biljka. Visok je do 70 cm. Gaji se
zbog listova i semena. U prodaji su specijalne sorte
koje se gaje zbog listova.
Idealna lokacija Osunano mesto na lakom, ali
plodnom zemljitu. Koriste mu zatitna zvona ili pla-
stenik.
Gajenje Sejte direktno u zemlju od prolea do jese-
ni da biste imali neprekidnu proizvodnju listova. Po
toplom vremenu brzo proizvodi seme. Pre sadnje
dodajte zemljitu obogaiva srednje klase plodno-
sti. Redovno berite listove, ako elite da ih koristite,
ili ostavite biljke da cvetaju da bi proizvele seme.
TIMIJAN
Zimzelen bun. Visok je do 30 cm. Postoje mnoge
sorte, ukljuujui one sa aromom limuna, listovima
zlatne boje i arene. Puzavi timijan je dobar za pre-
krivanje zemljita.
Idealna lokacija Suvo, osunano mesto na siro-
manom, dobro oceditom zemljitu. Ne prija mu
zimska vlaga. Dobro uspeva na ljunku, stazama i u
kamenitim batama.
OBini i BOtaniki nazivi
Specijalizovani rasadnici zainskog i lekovi-
tog bilja obino prodaju vrste pod njihovim
botanikim nazivima. I u veini batenskih
centara, osim nekolicine biljaka za kuva-
nje, vrste su rasporeene po botanikim
nazivima. Mnoge biljke koje se koriste kao
zainske ili lekovite, lepe su same po sebi
kao batenske biljke. Pogledajte spisak u
nastavku i verovatno ete shvatiti da ve
gajite neke takve vrste (ili njihove bliske
srodnike). Uvek pre upotrebe proverite da
li je odreena biljka jestiva.
- Alpska jagoda Fragaria vesca
- Anelika Angelica archangelica
- Pelin, pelen Artemisia
ORGANSKA BATA
Gajenje Orezujte posle cvetanja. Oiljavajte u pro-
lee ili uzimajte reznice poetkom leta. Puzavi timi-
jan moe da se deli.
ALFIJA
Zimzelen bun. Visoka je 60-90 cm. Postoje mnoge
sorte, ukljuujui ljubiaste i arene. Cvetovi privla-
e pele.
Idealna lokacija Osunana. Siromano, lako, dobro
ocedito zemljite.
Gajenje Orezujte u prolee. Ne preivi uvek zimu,
zato uzimajte reznice. Osetljiva je na pepelnicu. U
prolee i poetkom leta uzimajte reznice od novih
izdanaka.
ESTRAGON
Viegodinja biljka. Visoka je 60 cm. Popularan je
kao dodatak vinskom siretu. Ima blai ukus od
ruskog estragona, koji je nametljiv.
Idealna lokacija Osunana, na lakom, dobro ocedi-
tom, siromanom zemljitu. Ne podnosi prevlae-
nost.
Gajenje Uklanjajte cvasti da biste podstakli rast
listova. Zimi zatitite koren od vlage. Ne moe da se
gaji iz semena. U prolee ga delite ili uzimajte
korenske reznice.
- Bosiljak Ocimum basilicum
- Lovor Laurus nobilis
- Metvulja Monarda
- Boraina Borago officinalis
- imir Buxus
- Ivica Ajuga reptans
- Maja metvica Nepeta cataria
- Kamilica Chamaemelum nobile
- Krbuljica Anthriscus cerefolium
- Kineski vlaac Allium tuberosum
- Ljoskavac Physalis alkekengi
- Vlaac Allium schoenoprasum
- Podbel Tussilago farfara
- Gavez Symphytum officinale
(nastavak na sledeoj strani)
GAJENJE ZAINSKOG I LEKOVITOG BILJA
- Patuljasti gavez Symphytum grandiflorum
- Korijander Coriandrum sativum
- Korzikanska nana Mentha requienii
- Metiljka Lysimachia nummularia
- Kari Helichrysum italicum
- Maslaak Taraxacum officinale
- Miroija Anethum graveolens
- Zova Sambucus nigra
- Nourak Oenothera biennis
- Komora Foeniculum vulgare
- Povrati Tanacetum parthenium
- Naprstak Digitalis
- Beli luk Allium sativum
- umbirova nana Mentha x gracilis
- Glog Crataegus monogyna
- Konopljua Eupatorium cannabinum
- Srebrno cvee Lunaria annua
- Oajnica Marrubium vulgare
- Ren Armoracia rusticana
- Blagovan Hyssopus officinalis
- Jurnica Polemonium caeruleum
- Vrkuta Alchemilla mollis
- Lavanda Lavandula
- Matoina Melissa officinalis
- urevak Convallaria majalis
- Miloduh Levisticum officinale
- Medunika ili plunjak Pulmonaria officina-
lis
- Bro Rubia tinctorum
- Majoran Origanum majorana
- Beli slez Althaea officinalis
- Suruica Filipendula ulmaria
- Nana Mentha
- Origano Origanum
- Florentinska perunika Iris germanica
podv. florentina
BeRBa i Uvanje zainSkOg
i lekOvitOg Bilja
Male koliine zainskog i lekovitog bilja
mogu da se beru tokom cele sezone rasta
i da se koriste svee. Berba veih koliina,
za suenje ili korienje na neki drugi na-
in, zahteva drugaiji postupak. Kako god
da odluite, uvek berite paljivo, tako da
ne ostavite biljku golu. Po pravilu, nikad ne
berite vie od treine biljke odjednom.
291
- Perun Petroselinum crispum
- Metvica Mentha pulegium
- Paprena nana Mentha x piperita
- Zelenika Vinca major, V. minor, Mentha
suaveolens
- Mak Papaver
- Neven Calendula officinalis
- Ljubiasta poljska iarka Echinacea pur-
purea
- Rua Rosa
- Ruzmarin Rosmarinus officinalis
- Rutvica Ruta graveolens
- alfija Salvia officinalis
- Santolina Santolina chamaecyparissus
- Kotrljan Eryngium
- Sapunjaa Saponaria officinalis
- Boje drvce Artemisia abrotanum
- Batenska nana Mentha spicata
- ubar Satureja hortensis
- ehulja Myrrhis odorata
- Ljubiica Viola odorata
- Vrati Tanacetum vulgare
- Estragon Artemisia dracunculus
- Ruski estragon Artemisia dracunculus
podv. dracunculoides
- eljika Dipsacus fullonum
- Timijan Thymus vulgaris
- Puzavi timijan Thymus serpyllum, T. pra-
ecox
- Valerijana, maja trava Valeriana officina-
lis
- Podubica Teucrium chamaedrys
- Vodena metvica Mentha aquatica
- Gorska metvica Satureja montana
- Lazarkinja Galium odoratum
- Hajduka trava Achillea millefolium
Bujne vrste, kao to su nana ili gavez, mo-
gu da se orezuju do zemlje dva ili tri puta
u toku sezone, bez bojazni da e im to
smetati.
kada da berete
Ne berite viegodinje biljke pre nego
to se prime. To je obino tokom ili posle
druge godine rasta. Nikad ne berite biljke
koje izgledaju slabo ili se bore da narastu.
292 ORGANSKA BATA

Veina lisnatih zainskih i lekovitih bilja- biljke van direktnog sunca, jer e tako
ka dostie najjai ukus neposredno pre ot- izgubiti manje boje i ukusa.
varanja cvetova. Posle toga, tekstura i
ukus listova menjaju se jer biljka usmera- Suenje u buketima
va energiju na razvoj cvetova i semena. Pravite male bukete. Neka vam mera bu-
Uklonite sve cvetove da biste produili pro- de da skupite onoliko stabljika koliko moe
izvodnju novih listova, osim ako ne gajite komotno da vam stane u aku. Okaite
biljku zbog cvetova ili semena. biljke naopake; tako e sauvati izgled
Zainsko i lekovito bilje koje se sui tre- ako planirate da ih koristite kao ukras. Ko-
ba da se bere sa to manje vlage. U ideal- ristite gumice za vezivanje jer e se one
nom sluaju, to treba da bude po suvom,
toplom, ali ne i previe sunanom vreme-
uvanje semena
nu. Idealno doba dana je posle isparava-
nja none vlage, ali pre nego to sunce Veite buket ubranih biljaka, umotajte ga
izazove isparavanje osetljivih eterinih paljivo u novine ili papirnu kesu i suite
ulja. U veini sluajeva to je otprilike sre- okaen naopake da biste sakupili seme.
dina prepodneva, zavisno od klime i vre-
menskih uslova.
Uvek kad seete koristite otre makaze zainsko i lekovito bilje za uvanje
za orezivanje da biste izbegli nepotrebno Biljke za kuvanje koje se dobro sue
oteivanje ostatka biljke. Ono to obere- - Lovor
te skupljajte brzo, i odmah unesite u pro- - Nana
storiju da biste smanjili slabljenje ukusa i - Ruzmarin
kvaliteta. - alfija
- Estragon
Priprema zainskih i lekovitih - Timijan
biljaka za uvanje Biljke koje se sue za ukraavanje
Suenje je odlian nain uvanja zain- - Ljoskavac
skog i lekovitog bilja izvan sezone. Mnogi - Srebrno cvee
listovi i seme savreno zadravaju ukus - Mak
- Kotrljan
kad se osue, a ako se pravilno uskladite
- eljika
mogu da traju do godinu dana. Obezbei-
- Hajduka trava
vanje idealne temperature i provetravanja
za suenje pojedinanih biljaka nije lako u Biljke za zamrzavanje
kunim uslovima, a moda e i delimino - Bosiljak
- Boraina (cvetovi)
izgubiti ukus i boju. Neke biljke ne zadra-
- Krbuljica
vaju dobar ukus kad se osue, i najbolje ih
- Vlaac
je koristiti svee ili konzervirane na neki
- Komora (listovi)
drugi nain (videti sledeu stranu). Sav
- Perun
materijal proverite paljivo pre suenja i - ubar
odbacite sve obolele ili oteene delove.
Biljke za zainjavanje vinskog sireta
Postoje dva glavna naina suenja bilja-
- Zova (cvetovi)
ka: vezane u bukete ili rasprostrte po rav-
- Vlaac (cvetovi)
nim povrinama. U prodaji su i elektrine
- Estragon
suilice. Koji god nain da primenjujete, - Beli luk
najbolje je da svaku vrstu suite zasebno, - Lavanda (cvetovi)
jer se ne sue za isto vreme. Odaberite za-
Indeks obinih i botanikih naziva nalazi se na
tamnjeno, isto, suvo, dobro provetreno str. 290.
mesto, bez praine i insekata. Uvek suite
GAJENJE ZAINSKOG I LEKOVITOG BILJA
skupiti zajedno s biljkama. Imajte u vidu
da e posle izvesnog vremena gumice pui
i da ih treba zameniti. Ako elite da skup-
ljate seme, labavo veite veliku papirnu
kesu ili novine preko zrelih cvasti (videti
prethodnu stranu).
Suenje na reetkama ili pliticama
Da biste biljke suili na ravnoj povrini,
otkinite listove sa svake stabljike i poreaj-
te ih u jednom sloju na reetku ili pliticu.
Nastojte redovno da proveravate da li se
biljke dobro sue i okreite esto krupnije
listove da bi se ravnomerno osuili.Takoe,
pogledajte da li ima znakova plesni ili tru-
ljenja i uklonite ih. Biljke su spremne za
upotrebu kad postanu krute na dodir, ali
ne i krte. Kad ih zgnjeite treba da se mr-
ve, ali ne i raspadaju.
Kad se biljke osue, spakujte ih u posu-
de s hermetikim zatvaranjem da biste
spreili da ponovo upijaju vlagu iz vazdu-
ha. Za to su pogodne staklene tegle, kon-
zerve ili posude s poklopcem koji se zavr-
e. Drite ih na zatamnjenom, prohlad-
nom, suvom mestu. Veina suenih biljaka
zadrava ukus do godinu dana, ali najbolje
je da pre toga roka obnovite koliine.
zamrzavanje
Zamrzavanjem se uva ukus, ali ne i iz-
gled biljaka. To je odlian nain uvanja
biljaka iji se listovi ne sue dobro, kao to
su bosiljak, perun, komora i vlaac. Da
biste ih zamrznuli, operite ih, iseckajte i
stavite u posudu za kockice leda. Sipajte
vodu i stavite u zamrziva. Kad se kockice
zamrznu, izvadite ih i stavite u plastinu
kesu ili kutiju i drite u zamrzivau dok
vam zain ne zatreba. Dodajte ih jelu pri
kraju kuvanja. Naroito su pogodne za su-
pe, paprikae i sosove.
aure maka
Suve aure maka izgledaju odlino kao
ukras. Kad im se otvori vrh, seme moe
da se istrese kao iz posude za biber.
293
vinsko sire sa zainskim biljkama
Neke biljke tradicionalno se koriste za
zainjavanje vinskog sireta. Takvo sire je
odlian zain majonezu, prelivima za sala-
te i drugim jelima za ije pripremanje je
neophodno. Koristite blago vinsko sire,
kao to je jabukovo ili belo; balzamiko nije
pogodno, jer mu je ukus ve dovoljno jak.
Recepti sa suenim biljkama
Jednostavna meavina
- Ruine latice
- Cvetovi i listovi lavande
- Listovi matoine
- Latice nevena
Koristite jednake koliine ovih suenih bi-
ljaka. Izmeajte ih i ostavite u iniji ili zat-
vorenoj posudi. Kako aroma polako slabi,
dodajte po nekoliko kapi aromatinog
ulja po vaem izboru da biste obnovili
miris.
Vreica za oputajuu kupku
- 1 kaika cvetova kamilice
- 1 kaika cvetova lavande
- 2 kaike ovsene ili kukuruzne prekrupe
Dobro izmeajte sastojke pa ih stavite na
sredinu etvrtastog komada pamune
tkanine ili velike platnene maramice. Sku-
pite ivice i veite trakom ili kampom.
Okaite vreicu tako da je preliva mlaz
tople vode kojim punite kadu. Takoe,
moete da je koristite i kao suner za ku-
panje, koji isputa oputajui, mleni sok
od ovsene ili kukuruzne kae.
Vreica za osveavanje posteljine ili
odee
Napravite malu vreicu od fine pamune
tkanine. Napunite je jednakom koliinom
suenih biljaka koje moete da birate sa
ovog spiska po sopstvenom ukusu (mo-
ete da koristite i cvetove i listove).
- Lavanda
- Pelen
- Ruzmarin
- Santolina
- alfija
- Metvica
- Matoina
294
Stavite iseckane ili izgnjeene biljke u i-
niju i sipajte vinsko sire preko njih. Prek-
rijte iniju i ostavite da stoji oko 2 sedmi-
ce da bi sire upilo aromu, vodei rauna
da biljke sve vreme budu potopljene. Pro-
cedite meavinu kroz pamunu tkaninu ili
filter za kafu i proverite kakav joj je ukus.
ORGANSKA BATA
Ako nije dovoljno jak, ponovite postupak s
novom koliinom biljaka. Ako je prejak,
razblaite meavinu istim siretom. Sipaj-
te u istu flau ili teglu, ali pazite da sire
ne doe u kontakt s metalnim poklopcem
jer e izazvati ranje.
 gajenje povra
Povre je logian poetak za sve koji ele
da preuzmu kontrolu nad onim ime se hrane
Nema snanije veze sa ivim zemljitem,
zemljom i godinjim dobima od hrane koju
ste sami posejali, proizveli i ubrali. Povre
moe da se gaji maltene svuda - nije ne-
ophodno imati tradicionalnu batu da bi se
proizvodila sigurna, zdrava hrana. Gajenje
nekih vrsta povra daje brze rezultate - na
primer naklijala semena - i moe se jesti
ve posle nekoliko dana. Veina moe da
se ubere za nekoliko sedmica ili meseci,
mada nekim vrstama treba vie vremena
da ponu da raaju. Kako se znanje i is-
kustvo u gajenju povra poveavaju, logi-
no, sledi elja za gajenjem voa. Ako vam
je i jedno i drugo novo, pametno je poe-
ti neim manjim i postepeno iriti vidike o
ishrani.
Organsko gajenje povra je pozitivno,
snano, ispunjavajue i (za neke) duhovno
iskustvo. Ono nam, pre svega, prua du-
boko zadovoljstvo, uitak i predstavlja te-
melj naeg postojanja, a uz to je veoma
korisno za zdravlje. Zajedniko uivanje u
proizvodnji hrane predstavlja najlaki put
prevazilaenja klasnih, rasnih i kulturolo-
kih prepreka. Biljke bilo koje vrste mogu
da zblie ljude i njihove zajednice, ali ni-
jednoj vrsti to ne uspeva tako dobro kao
biljkama koje jedemo. Koliko god hrane
odluite da proizvedete i sa kojim se god
ogranienjima sretnete, organsko gajenje
Hrana za duu
Ako gajite povre u privatnosti svog dvo-
rita, to praenje rasta sopstvenih proiz-
voda sve do berbe pruie vam mir, zado-
voljstvo i zdrav predah od stresa i proble-
ma iz svakodnevnog ivota.
barem malog dela povra koje jedete za-
dovoljava i vie od fundamentalne ljudske
potrebe da se hranite zdravim, sveim i
nezagaenim proizvodima. Ovo je takoe
jedan vid vaeg sopstvenog uticaja na iru
okolinu.
ira slika
Mnoge vrste voa i povra putuju hilja-
dama kilometara du planete pre nego to
stignu do cilja. Transport se esto vri avi-
onom, potom motornim vozilima i pri tom
se troe velike koliine fosilnih goriva koja
doprinose zagaenju atmosfere i dovode
do globalnog zagrevanja.
Kilometraa koju preu navodno svei
proizvodi moe biti ogromna, to dovodi
do toga da se velika koliina hrane jede
daleko od mesta na kojem je proizvedena.
Biljne vrste koje se gaje da budu otporne
na dugo putovanje - a ne zbog hranljive
vrednosti i ukusa - direktan su nusproizvod
zato da proizvodite sopstvene
organske proizvode?
- Proizvodi su sveiji.
- Dobijate proizvode koje ne moete da
kupite.
- Bolji ukus i vea hranljiva vrednost.
- Pozitivna aktivnost koja vas ispunjava i
doprinosi zdravom ivotu.
- Pomae da se budue generacije podu-
avaju o poreklu hrane.
- Pomae da se izgrade zajednice.
- Viestruke prednosti za ivotnu sredinu.
- Kontrola nad onim to jedete.
- Moete to da radite bilo gde.
- Bolje je za prirodu.
296
irenja monokultura po svetu, ali i globali-
zacije. Ovi rastui sistemi skoro potpuno
zavise od visokog utroka neobnovljivih iz-
vora energije, mineralnog ubriva i sin-
genetski modifikovani organizmi
(g.m.O.)
Svi organizmi sadre gene koji prenose
model tog odreenog organizma s jedne
generacije na drugu. U prirodi, vrste koje
nisu srodne ne mogu da se razmnoavaju
i stoga riblji geni nikad ne bi mogli da
postanu deo neke biljke, ali ova bizarna
ideja danas je stvarnost. Genetski ine-
njering (G.I.) omoguio je prenos genet-
skog materijala s jedne vrste na drugu.
Karakteristike koje nosi novi gen postaju
deo novog organizma. Na pnmer, pirina
obogaen vitaminom A ima gene zelen-
kade.
Vana etika i bezbednosna pitanja pro-
istiu iz upotrebe G.M.O. Iako su oni koji
ih razvijaju, kao i neki drugi, zadovoljni
bezbednou ove tehnologije za ljudsko
zdravlje i ivotnu sredinu, mnogi se ne
slau s tim. Zbog toga genetski modifiko-
vane biljne i ivotinjske vrste nisu prih-
vatljive u organskom gajenju.
Genetski modifikovani proizvodi poeli
su da se upotrebljavaju veoma brzo, bez
opsenog testiranja, na osnovu pretpos-
tavke da su slini nemodifikovanim vrsta-
ma. Meutim, ovaj proces podrazumeva
stvaranje genetskih kombinacija koje ne
bi mogle nastati prirodnim putem. Kad se
te kombinacije nau u prirodnoj sredini
geni e bespovratno pobei s genetski tupe proizvodnji hrane i razvijamo nove,
modifikovane vrste preko bakterija u
zemljitu ili uz pomo opraivanja. Kakav
e biti ishod kad ti geni postanu deo div-
ljih biljnih vrsta, moemo samo da naga-
amo.
Dok piemo ovaj tekst genetski modifi-
kovani proizvodi su postali dostupni ba-
tovanima, a na pomolu su novi mirisi i
biljne vrste udnih boja, kao to su plavi
karanfili i rue, kao i trava koja ne mora
da se kosi. Ove novine mogu da nas ko-
taju vie nego to moemo i da zamisli-
mo.
ORGANSKA BATA
tetikih hemijskih pesticida. Zabrinutost
zbog bezbednosti hrane je sve vea, od
problema s taloenjem pesticida, do mno-
gih nereenih pitanja u vezi sa irokom
upotrebom genetski modifikovane hrane.
Dobrobit za ivotnu sredinu
Proizvodnja sopstvenog povra, naroito
organskog, obezbeuje sigurnu, nezaga-
enu hranu, a ima i mnogo prednosti za i-
votnu sredinu. Skoro potpuno se eliminie
prevoenje hrane, organski otpad moe da
se reciklira tehnikama kao to je kompos-
tiranje, dok se opasnost po zdravlje sma-
njuje. Sve vea panja poklanja se lokali-
zaciji hrane, to podrazumeva da se pro-
izvodi koji se gaje lokalno, organskim teh-
nikama koje ne ugroavaju ivotnu sredinu
i koriste obnovljive izvore, prodaju direk-
tno stanovnitvu tog regiona. Takva inici-
jativa pomae ljudima da se upoznaju s
poreklom proizvoda koje uzimaju, ali pro-
izvodnja sopstvene hrane i dalje je vrhu-
nac ovog naina gajenja.
Prolost, sadanjost i budunost
Organsko batovanstvo nije samo osvr-
tanje na prolost i nostalgija za onim to je
bilo nekad, naroito kad je u pitanju povr-
e. Uspene tehnike organskog gajenja
razvijaju se generacijama uz pomo pos-
matranja, pokuaja i greaka. Rad u har-
moniji s prirodom omoguava nam da
posmatramo prirodne sisteme izbliza i stal-
no uimo od njih dok otkrivamo nove pris-
esto inovativne, tehnike. Organsko gaje-
nje podrazumeva primenu najnovijih nau-
nih istraivanja u praksi, odabir kultivisa-
nih vrsta koje su prirodno otporne na te-
toine i bolesti, koristei pored novih i
eksperimentalnih i dokazane postupke,
kao i pomaganje i ouvanje mehanizama
za odravanje prirodne ravnotee.
GAJENJE POVRA
Bogata batina
Ouvanje i odravanje onog to je naj-
bolje iz prolosti za budue generacije ne-
raskidivo je povezano s organskim bato-
vanstvom. Mnogo nasleenih kultivisanih
vrsta povra rezultat je selektivnog ukrta-
nja vie generacija unazad i naroito su
pogodne za gajenje u jedinstvenim uslovi-
ma odreenog lokaliteta. Ouvanje ovakve
genetske raznolikosti osigurava bogat i
raznovrstan genetski materijal za budue
ukrtanje, dok nam istovremeno daje i za-
divljujui uvid u globalnu povrtarsku bati-
nu.
napravite mesta za hranu
Organsko povre moe da se gaji prak-
tino na bilo kom osunanom mestu. U
razvijenom svetu veina ljudi ivi i radi u
gradovima gde je prostor obino veoma
skup, ali to ne mora da bude prepreka za
proizvodnju sopstvene hrane. Gajenje po-
vra u ogranienom prostoru ponekad
zahteva odreen stepen snalaljivosti i do-
vitljivosti, ali uspeete uz pomo strplje-
nja, iskustva i volje da nauite neto novo.
Ideja o zadovoljavanju svih potreba i da-
lje je neostvaren san. Potpuna samodo-
voljnost, osim to se doivljava kao osobe-
njatvo i ekscentrinost, za veinu nije
praktina.
Bilo da gajite sveu salatu u saksiji na
prozoru, ili ste posadili obilje jestivih bilja-
ka u svojoj bati, napravili ste vaan korak
koji je dobar i za vas i za svet koji vas ok-
ruuje.
kakO Da POnete Da gajite
POvRe
Moete da itate knjige, razgovarate s
drugim batovanima i beskonano dugo
razmiljate, ali najbolji nain da ponete
da gajite povre jeste da to stvarno i ura-
dite. Prvi uspesi pruie vam samopouzda-
nje i ubrzo ete stei pravi oseaj za ono
to uspeva u vaim uslovima.
297
kako da odluite ta da gajite
Kad tek poinjete da gajite povre izbor
je veoma velik i stoga je korisno da posta-
vite sebi nekoliko pitanja, odredite priori-
tete i na osnovu toga napravite plan. Da li
elite da gajite osnovno povre, ili ono
retko koje ne moe lako da se nae u pro-
davnicama? Imate li tokom zime gde da
smestite povre? Ako imate, razmotrite
gajenje onih vrsta koje mogu dugo da sto-
je ili da se zamrznu. Koliko vremena imate
na raspolaganju? Neko povre zahteva da
mu se posveti vie panje. Pogledajte deo
o familijama povra (str. 310-319) kako
biste saznali ta sve moe da se gaji. U
delu Povre i salatne biljke, od A do nai
ete vie detalja o pojedinanim vrstama.
gde da gajite povre
Idealno mesto za gajenje povra esto
se opisuje kao plodno, vlano zemljite,
otporno na gubitak vlage na ravnom,
osunanom, zaklonjenom mestu. Veina
batovana nema ovako idealne uslove,
ali i pored toga gaji povre odlinog kvali-
teta koristei ono to ima na najbolji mo-
gui nain. Sledee savete uzmite u obzir
kad birate mesto za povre.
- Sunce i hlad Debela hladovina znatno
e usporiti rast povra, ali neke vrste, kao
to su zelena salata, blitva, cvekla i kelera-
ba, dobro podnose delimian hlad. U hlad-
nim podnebljima, povre koje raste visoko
postavite tako da ne baca senku na ono ni-
e, dok ga u toplim podnebljima treba ko-
ristiti za dobrodoao hlad.
- Drenaa Povre nee bujati na zemlji-
tu natopljenom vodom koje moe bolje da
se iskoristi za neto drugo, na primer za
jezerce ili za gajenje movarnih biljnih vrs-
ta. Poboljajte natopljeno zemljite doda-
jui mu postepeno organske materije nis-
ke hranljivosti i razmotrite mogunost ga-
jenja u podignutim lejama (videti str. 327).
- Zaklon Zatitite otvoreno zemljite traj-
nim ili privremenim zaklonom od vetra kao
to je ivica, ograda ili mrea. Zatitite po-
298
jedinane biljke ogradicom, staklenim ili
plastinim zvonom ili nekim drugim zaklo-
nom, naroito dok su mlade.
- Na padini Napravite nivoe kako biste
spreili eroziju zemljita. Postavite leje i
redove popreko, umesto niz padinu. Imaj-
te na umu da se u podnoju padine esto
skuplja mraz.
- Prostor Izaberite povre koje odgovara
prostoru koji vam je na raspolaganju. ak
i male povrine mogu da budu izuzetno
produktivne kad se za rast koristi i hori-
zontalni i vertikalni prostor. Ne zaboravite
da ostavite prostor za kompost od lia i
drugi kompost kad pravite plan bate.
- Psi i lopte U zavisnosti od toga za ta
jo koristite batu, moda ete zakljuiti iseckanih grana drvea) koji onemoguava
da gajenje povra jednostavno ne ide uz
ostale aktivnosti za koje se bata koristi.
metodi gajenja
Ima mnogo naina da se gaji povre: u
redovima, lejama ili u saksijama; zasebno;
zajedno s cveem i bunastim biljkama.
Povre i podneblje
Na narednim stranicama odrednice toplo
podneblje i hladno podneblje slue kao
opta naznaka koja e vam pomoi da
odluite koje povre da gajite u kom delu
bate i da li mu je potrebna neka vrsta
zatite. Informacije odgovaraju umere-
nim podnebljima gde nije isuvie velika
razlika izmeu najnie i najvie tempera-
ture. Hladno podneblje odnosi se na
podruje gde se letnji meseci kreu od
umereno toplih do sveih, a zimski od
sveih do hladnih, padavina ima cele go-
dine, a letu i zimi prethode prolee i je-
sen. Toplo podneblje odnosi se na ono
gde se letnji meseci kreu od toplih do
vrelih, leta su esto duga, a zime svee.
Termini pod zaklonom i nezagrejan
zaklon oznaavaju da povre moe us-
peno da se gaji ispod neke vrste zaklo-
na koji se ne greje - staklenog ili plasti-
nog zvona, ramova, plastenika, stakleni-
ka (videti Batovanstvo u staklenicima,
str. 215).
ORGANSKA BATA
Ponite s malom parcelom
Mala parcela laka je za odravanje, a na
njoj moe da se proizvede dosta povra.
Prevelike ambicije mogu da dovedu do
razoaranja zbog toga to imate vie po-
vra nego to moete uspeno da gajite.
Priprema zemljita
Moda ve imate raskreno pare zem-
ljita pogodno za gajenje povra, ali ako to
nije sluaj, postoje razne organske meto-
de za pripremu zemljita. Moete da raskr-
ite deo travnjaka, povadite biljke iz cvet-
nih leja ili upotrebite mal (nanos od sitno
prodor svetlosti kako biste raistili parce-
alat i oprema
Isprobajte alat pre nego to ga kupite ka-
ko biste procenili ta vam najvie odgo-
vara. Sledee osnovne alatke e vam ola-
kati poslove u bati.
- Posude za kompost i kompost od lia -
za reciklau zelenog otpada i proizvodnju
poboljivaa zemljita.
- Batenske vile - za negu, vaenje kore-
nastih biljaka, rastresanje zemljita, kao i
pomeranje i meanje krupnog organskog
materijala sa zemljitem.
- Motika - za povrinsku obradu, pravlje-
nje rupa za seme, nasipanje zemljita,
povrinsko okopavanje u zavisnosti od
vrste zemljita.
- Ploice za natpise - za obeleavanje vrs-
ta i datuma.
- Grabulje - za razbijanje i ravnanje zem-
ljita, pripremu rupa za sejanje, zatrpa-
vanje zasejanih rupa.
- Aov - za kopanje, negu, dubinsko rilja-
nje. Koristite aov s manjom glavom ako
imate problema s leima.
- tapovi, ica - za formiranje redova.
- Aovi - za runo plevljenje i pravljenje
rupa za sejanje.
- Kanta - za zalivanje.
- Runa kolica - za skupljanje i prenoe-
nje krupnog materijala.
GAJENJE POVRA
lu zaraslu u korov (za vie detalja videti
Korovi i zatita od korova, str. 77 i Gajenje
bez obrade str. 332).
Pre nego to ponete, saznajte vie o
svom zemljitu i ponite da ga tretirate or-
ganskim metodima. Koristite ubriva i or-
ganske poboljivae zemljita koji su ne-
ophodni za poboljanje plodnosti (za sve
potrebne informacije videti Zemljite i bri-
ga o njemu, str. 32-61).
Planovi i beleke
ak i ako za poetak gajite samo nekoli-
ko vrsta povra, pametno je da napravite
jednostavan plan plodoreda (videti str.
305-309). Paljivo pratite ta se deava to-
kom cele godine kako biste mogli da rei-
te sve probleme i prilagodite uslove prema
potrebi.
Vodite beleke. Najosnovnije beleke uk-
ljuuju zapisivanje na plastinoj ploici ko-
ja se koristi za oznaavanje redova, naziva
biljne kulture i datuma kad je posejana.
Ubrzo ete moi da zabeleite informacije
o rodu, tetoinama i bolestima, vremen-
skim uslovima i ta je dobro rodilo i gde.
Ne brinite ako se sve ne odvija po planu!
ak e vam i iskusni batovani rei da se
ponekad iznenade.
PlaniRanje RODa tOkOm
Cele gODine
Planiranje unapred moe da vam po-
mogne da postignete najbolje rezultate u
gajenju povra, primenite svoju matu u
praksi i ubirate svee plodove itave godi-
ne. Razmiljanje o celoj godini unapred ta-
koe pomae da se poslovi dobro raspore-
de. Omoguava vam da odvojite vreme za
vane poslove kao to je pravljenje kom-
posta, skupljanje jesenjeg lia, meanje
zeleninog ubriva sa zemljitem i prime-
nu poboljivaa zemljita, pored ostalih
uobiajenih poslova kao to su sejanje, sa-
enje i berba.
299
Rasporedite berbu
Veina povra posejanog na prolee
spremna je za berbu od poetka leta do
kasne jeseni. Izbor useva i vrsta, kao i raz-
liito vreme sejanja i saenja, pomae
vam da izbegnete preobilnu berbu leti i
rasporedite vreme berbe na dui vremen-
ski period. U hladnim podnebljima gajite
povre pod zaklonom i koristite zatitne
ograde kako biste produili period berbe.
(Videti Batovanstvo u staklenicima, str.
215-232).
gladni period
U hladnim podnebljima period od kraja
zime do kraja prolea tradicionalno je poz-
nat pod nazivom gladni period jer u to
vreme u bati nema mnogo ta da se bere.
Kako biste obogatili ovaj neplodan period,
gajite povre koje je dovoljno otporno da
izdri zimu uz pomo zaklona, na primer
praziluk ili kelj, ili povre koje izuzetno br-
zo sazreva ako ga posejete poetkom pro-
lea, na primer rotkvice i rasad zelene sa-
late.
Jedna od tekoa je ta to povre kojim
treba da ispunite gladni period mora da
bude u zavrnoj fazi rasta polovinom leta,
kad je zemljite jo pod letnjim usevima. U
tom sluaju posadite letnje useve na ma-
njem prostoru, ili pokuajte da posejete
manje letnje useve kao meuuseve u
kombinaciji sa zimskim usevima (za vie
informacija o meovitoj sadnji videti str.
324).
izbor kultivisanih vrsta
Neke vrste povra, kao to su kupus (vi-
deti okvir na sledeoj strani), argarepa,
karfiol, praziluk, zelena salata, crni luk i
graak imaju razliite varijetete za razliita
godinja doba; neke vrste raaju tokom
cele godine. Kulture za koje se kae da su
brze ili rane naroito su korisne za se-
janje poetkom ili krajem sezone rasta jer
su spremne za berbu bre od obinih vrs-
300 ORGANSKA BATA

ta. Druge se ukrtaju tako da budu otpor-

ne na hladne zimske uslove.
Uzastopno sejanje takoe je uspean
nain da se rasporedi berba, naroito je
pogodno za povre koje brzo dospeva. To
podrazumeva da se seju male koliine iste
vrste povra u intervalima od 2 do 3 sed-
mice. Dobro je da se sledi pravilo da se
sledea grupa poseje kad prethodna po-
ne da izrasta u mladice. Biljke pogodne za
ovakav vid setve su: rukola, motovilac, ke-
leraba, zelena salata, rotkvice, spana,
mladi luk i repa.
uvanje
Povre kao to je krompir, bundeva i crni
luk moe da ostane u dobrom stanju neko-
liko meseci preko zime (videti str. 339-
340). Zamrzavanje je takoe od pomoi
kako bi se produio period jestivosti od-
reenog povra.
Povre za gladni period
- Kelj pupar - Perun
- Blitva - Salata iz rasada
- Kelj - Brokule
- Praziluk - Zimski kupus
- Zimske i dugu- - Zimski karfiol
ljaste rotkvice - Zimski spana
taBela za PlaniRanje USeva
POvRa i Salata
(vidi na narednih nekoliko strana)
Organsko povre, salate i zeleni mogu
da se beru svei - iz bate, ispod staklenog
ili plastinog zvona ili hladnog staklenika i
plastenika - skoro cele godine, osim u pod-
nebljima s veoma nepovoljnim klimatskim
uslovima. Dodajte tome povre koje uva-
te (ne u zamrzivau) i izbor nesezonskih
proizvoda se poveava.
Klju za svee povre tokom cele godine
lei u dobrom planiranju, a ova tabela e
vam pomoi da uradite upravo to. U njoj
moete da vidite kada usevi treba da se
poseju, koliko dugo rastu i kada e oslobo-
diti prostor za drugi usev. Korisna je i kao
pregled razliitih vrsta i kultivisanih useva
koje moete da gajite u bati.
Naravno, tabela vam daje opti pregled,
a ne odreene datume i vreme za odree-
na podneblja. Tano vreme zavisie od us-
lova za gajenje u mestu gde ivite (kao i
od odreene godine), od vrsta koje gajite
i faze u kojoj berete plodove.

kupus tokom cele godine

- Proleni kupus Posejte ga u kasnu je-
sen; rasadite ga i stavite u zatien pros-
tor tokom zime; uberite ga krajem prole-
a ili poetkom leta. Pogodne sorte: rani
dersi vejkfild, grenadin.
- Letnji kupus Posejte ga sredinom ili kra-
jem prolea; rasadite ga poetkom leta;
uberite ga krajem leta ili poetkom jese-
ni. Pogodne sorte: danski okrugli, zlat-
no jutro.
- Zimski kupus Posejte ga sredinom ih
krajem prolea; rasadite ga sredinom le-
ta; u podnebljima s umerenom klimom,
uberite ga od kraja jeseni do kraja zime.
Pogodne sorte: brzi okrugli, sanibel,
savojski as.
GAJENJE POVRA 301
302 ORGANSKA BATA
GAJENJE POVRA 303
304 ORGANSKA BATA
GAJENJE POVRA 305

PlODOReD
Plodored je praksa koja podrazumeva
gajenje srodnog povra na razliitom
mestu na parceli iz godine u godinu. Povr-
e iz iste botanike familije (detaljan opis
sledi) podlono je istim bolestima i tetoi-
nama. Na primer, patrnak pripada istoj
familiji - Apiaceae - kao argarepa, i tako-
e je omiljena poslastica argarepinoj mu-
vi.
Neke vrste srodnog povra mogu lako
da se prepoznaju: sve vrste graka i pasu-
lja pripadaju istoj familiji, kao i crni luk,
kozjak i beli luk. Ali delovi biljke koji se
jedu - njihov oblik i ukus - nisu uvek dobar
pokazatelj za odreivanje. Na primer, pro-
kelj oigledno pripada, zajedno s kupu-
som, familiji Brassicaceae, ali istoj familiji
pripadaju i broskva, rotkvica i repa. S dru-
ge strane, cvekla je srodna spanau i blit-
vi. Ponekad se porodina pripadnost vidi
tek kad biljke procvetaju; cvetovi familije
Solanaceae - paradajza, krompira, paprike
i patlidana - veoma su slini (videti str.
317).
Ako se lanovi iste familije gaje na istom
mestu iz godine u godinu, poveava se
mogunost da se tetoine i bolesti u zem-
ljitu trajno nastane. Na malim parcelama
pomeranje povra samo nekoliko metara
dalje moda nee imati uticaj na suzbija-
nje tetoina i bolesti, ali ipak je korisno
zbog drugih prednosti.
- Raspoloivost hranljivih materija Raz-
liite vrste povra imaju drugaije potrebe
za hranljivim materijama i stoga njihovo
pomeranje spreava siromaenje zemljita
na jednom mestu, to omoguava da se
ono najbolje to je mogue iskoristi.
- Nega zemljita Za neke useve, da bi
uspeli, potrebno je da se prihranjuje zem-
ljite; drugi dobro koriste hranljive materi-
je koje su ostale posle prethodnog useva.
Gajite useve koji imaju sline potrebe za-
jedno kako biste mogli na odgovarajui
nain da tretirate zemljite za njih. To zna-
306
i da svi delovi povrtnjaka imaju isti tret-
man dok traje jedan plodored.
- Suzbijanje korova Neke vrste povra,
kao to su bundeva i krompir, imaju lie
koje odbija korov i lako se pleve. Druge,
kao to su crni luk i argarepa, tee je ple-
viti jer nemaju prednosti u borbi protiv
korova. Naizmenino sejanje ovakvog po-
vra pomae da se korov dri pod kontro-
lom.
- Struktura zemljita Korenje biljaka na-
lazi se na razliitim nivoima u zemljitu.
Naizmenino sejanje povra sa plitkim i
dubokim korenjem pozitivno utie na
strukturu zemljita.
koliko traje plodored?
Tri do etiri godine uobiajeni su prepo-
rueni minimum za plodored, ali svakako
moe da traje i due. Ako znate da vae
zemljite ima ozbiljan i dugotrajan prob-
lem, kao to su nematode, trule korena ili
kupusna kila, moda e biti potreban znat-
no dui plodored da bi se osetljive vrste
uspeno gajile.
Planiranje plodoreda
Isplanirajte plodored prema vrstama
povra koje elite da gajite, ili za poetak
koristite primere na str. 307-309. Zapam-
tite da ne morate da gajite iste vrste povr-
a svake godine, iako ete sigurno imati
omiljene kulture koje ete eleti da pono-
vite.
- Napravite spisak povra koje elite da
gajite preko cele godine i grubo odredite
koliinu.
- Grupiite povre prema botanikoj fa-
miliji (videti detalje na str. 310-318).
- Nacrtajte plan parcele. Podelite parce-
lu na jednake delove prema duini trajanja
plodoreda. Ako gajite povre na vie mes-
ta u bati, tretirajte svako mesto posebno
menjajui usev svake godine dok traje plo-
dored. Rasporedite povre po podeljenoj
parceli vodei rauna da pripadnici iste fa-
milije ostanu zajedno. Ako jedna familija
ne moe da ispuni oznaen prostor, poku-
ORGANSKA BATA
ajte da je kombinujete s drugom koja
zahteva sline uslove i zemljite. Usevi koji
brzo sazrevaju, kao i oni koji pripadaju raz-
nim familijama (videti okvir dole), mogu
da popune prazan prostor.
- Budite fleksibilni i spremni da prilago-
dite svoje planove dok se drite principa
plodoreda. Na vae planove mogu da utiu
neodgovarajui vremenski uslovi i druge
nepogode koje ne prijaju usevima.
- Vodite beleke o onome to ste plani-
rali i o onome to se stvarno desilo.
nega zemljita za vreme plodoreda
- Kompost i ostali poboljivai srednje do
visoke hranljivosti Koristite ih za vrste koje
iziskuju mnogo hranljivih materija iz zem-
ljita, na primer krompir, praziluk, kupus-
njae i tikve. Nanesite ih u prolee pre se-
janja.
- Kre Dodajte ga ujesen, pre saenja, u
deo parcele na kom se nalaze kupusnjae,
Bez plodoreda
Sledei usevi ne pripadaju nijednoj od
glavnih familija povra i mogu da popune
prazan prostor pri planiranju plodoreda.
- Kineska artioka (Lamiaceae)
- Motovilac (Valerianaceae)
- Novozelandski spana (Aizoaceae)
- Kukuruz eerac (Poaceae) Veliki broj
zeleninog ubriva sastoji se od kupus-
njaa ili mahunarki, ali sledee vrste pri-
padaju meovitim familijama:
- heljda (Polygonaceae);
- ozima ra (Poaceae).
Viegodinje povre ne ukljuuje se u
plodored iz prostog razloga to ostaje na
istom mestu nekoliko godina. Pojedine
vrste pripadaju nekoj od glavnih familija
povra.
- pargla (Liliaceae)
- Karda (Asteraceae)
- Artioka (Asteraceae)
- Divlji spana (Chenopodiaceae)
- Viegodinji brokule (Brassicaceae)
- Rabarbara (Polygonaceae)
- Ratan (Brassicaceae)
- Zelje (Polygonaceae)
GAJENJE POVRA
kako biste suzbili kupusnu kilu, ali samo
ako je neophodno da se podigne nivo pH
vrednosti. Ne stavljajte ga tamo gde gaji-
te krompir jer doprinosi krastavosti.
- Kompost od lia i drugi poboljivai
zemljita niske hranljivosti Korisni su pre
setve korenastog povra; stavite ih bilo
gde kao vrstu mala za poboljanje zem-
ljita, naroito za vreme zime.
- Zelenina ubriva Proverite kojoj fami-
liji zelenino ubrivo pripada i upotrebite
ga posle useva iz iste familije. Na taj nain
e se problem koji moe pogoditi tu fami-
liju prvo pojaviti kod zeleninog ubriva
umesto kod useva. Koristite ga zimi, za
setvu krajem leta ili na jesen. Ne koristite
ozimu ra pre neposredne setve sa zdru-
enim usevom jer pri razlaganju spreava
klijanje drugog semena.
gajenje viegodinjeg povra
Viegodinje povre koje moe da stoji
na istom mestu mnogo godina oigledno
ne uestvuje u uobiajenom plodoredu.
Najbolje je da pargli i rabarbari namenite
zasebne leje. Druge vrste, kao to su arti-
oka i ratan, idealne su za ograniavanje
parcele. Divlji spana i kiseljak takoe mo-
gu da se udenu na krajeve parcele.
Kao za sve viegodinje biljke, odgova-
rajua priprema zemljita, koja obuhvata
uklanjanje svih viegodinjih korovskih bi-
ljaka, neophodna je pre sejanja (videti str.
171, kao i Povre i salatne biljke, od A do
, str. 341). Kad odluite da ih obnovite,
nemojte da ih sejete na istom mestu.
Proveravajte bolesti i tetoine na viego-
dinjim biljkama, naroito na onim koje su
iz jedne od veih familija, na primer vie-
godinje brokule. tetoine i bolesti koje
se dugo zadre na viegodinjim biljkama,
mogu da zaraze i druge biljke.
307
Osnovni plodored za umerena
podneblja
Svake godine pomerajte grupe useva u
smeru suprotnom od kazaljke na satu
Parcela 1: Solanaceae, cucurbitaceae
Stavite kompost na prolee, potom gajite
krompir, paradajz i tikvice. Nakon berbe,
posejte/posadite beli luk, praziluk i osta-
vite zelenino ubrivo za poboljanje
zemljita.
Parcela 2: Alliaceae, Papillionaceae
Posle berbe belog luka i praziluka poseja-
nog prethodne godine (videti parcelu 1),
gajite graak i pasulj. Posejte grahoricu
za zelenino ubrivo preko zime, ali do-
dajte kre jer ete nastaviti s kupusnja-
ama.
Parcela 3: Brassicaceae
argarepa, patrnak, celer, cvekla, spa-
na, blitva (dole), zelena salata kao
meuusev. Preko zime ostavite ozimu ra
ili heljdu kao zelenino ubrivo.
Parcela 4: Apiaceae, Chenopodiaceae
Gajite letnje kupusnjae, a potom posa-
dite jesenje kupusnjae, zelenu salatu i
druge vrste kao meuusev. Dodajte kom-
post na prolee i leto. Malirajte jesenje
kupusnjae kompostom od lia preko
zime.
Plodored za topla podneblja
Parcela 1: Dodajte kompost na prolee.
Gajite paradajz, patlidan i papriku, a po-
tom beli luk ili crni luk preko zime.
Parcela 2: Posle crnog i belog luka pret-
hodne godine (videti parcelu 1) gajite sa-
latu preko zime. Dodajte kompost od li-
a na prolee.
Parcela 3: Dodajte ubrivo na prolee,
potom gajite bundeve, tikve i tikvice.
Parcela 4: Kukuruz eerac uz salatu kao
meuusev poetkom sezone. Posle do-
dajte zelenino ubrivo.
308 ORGANSKA BATA

etvorogidinji plodored za hladna podeblja

(Razmera: 1:50)
Ovaj plan e obezbediti dobar izbor sezon- etvrta godina
skog povra, sveeg i skladitenog. Cvee 4 3
je za branje, a zainsko bilje za kuhinju. I 1 2
jedno i drugo e privui korisne insekte. Usevi iz grupe 1 (gore levo)
Usevi ostaju grupisani i pomeraju se u Usevi iz familije Solanaceae i Cucurbitace-
pravcu kazaljke na satu svake godine. ae koriste mnogo hranljivih materija. Na
Prva godina prolee dodajte ozimu ra (videti grupu 4),
1 4 a zatim stavite kompost. Posle vaenja ra-
2 3 nog krompira posadite Alliaceae preko zi-
Druga godina me; nije im potrebno prihranjivanje.
2 1 Usevi iz grupe 2 (na sledeoj strani, gore
3 4 levo)
Trea godina Mahunarke, kao to su graak i pasulj,
3 2 hrane se same, ali koristie im mal od li-
4 1 a. Povadite deo crnog luka preko zime...
GAJENJE POVRA
... kako biste napravili mesta za pasulj prit-
ka. Luk posejan na prolee sustii e svo-
je zimske roake. Posle posejte grahoricu
kako bi naredne godine bilo dovoljno azota
za kupusnjae; stavite na jesen kre ako je
potreban zemljitu.
Usevi iz grupe 3 (gore desno)
Kupusnjae i salate. Dodajte grahoricu ili
batenski kompost na prolee. Na jesen
malirajte kompostom od lia da biste na-
redne godine imali dobro klijalite za kore-
naste useve.
309
Usevi iz grupe 4 (na prethodnoj strani, go-
re desno)
Veinom korenasti usevi kojima nije pot-
rebno dodatno prihranjivanje jer koriste
prologodinje ostatke. Na mesto gde e
rasti celer, blitva i kukuruz eerac dodajte
kompost. Preko zime prekrijte ozimom ra-
i.
310
BRaSSiCaCeae Familija
kUPUSnjaa
Predstavnici familije
- Bela slaica* (Sinapsis alba)
- Rukola** (Eruca vesicaria)
- Brokule (Brassica oleracea grupa italica)
- Prokelj (Brassica oleracea grupa gemmi-
fera)
- Kupus (Brassica oleracea grupa capitata)
- Karfiol (Brassica oleracea grupa botrytis)
- Kineski kupus (Brassica rapa grupa peki-
nesis)
- Krecava salata* ** (Lepidium sativum)
- Brassica napus
- Ratan (Brassica oleracea grupa acepha-
la)
- Keleraba (Brassica oleracea grupa gon-
gylodes)
- Mizuna** (Brassica rapa var. nipposinica)
Brassica hirta **
Brassica juncea **
zatita useva. Kupusnjae e verovatno
imati veliki udeo u usevima koje gajite i stoga
je vano da napravite dobar plodored kako bi
se spreila kupusna kila (1), najozbiljnija
bolest koja napada kupusnjae. Bez biljke
domaina spore kupusne kile mogu da prei-
ve u zemljitu 20 godina. Trudite se da ne
zarazite biljke i zemljite. Larve kupusne
muve napadaju korenje biljaka iz ove familije
to dovodi do toga da biljka propada i vene
(2). Mladice mogu da se zatite kragnom pro-
tiv kupusne muve (5) ili pokrivanjem redova.
Pokrivanje redova moe da se koristi da bi se
mladice zatitile od lisnih vai, a mrea je
dobra zatita od nekih vrsta ptica.
ORGANSKA BATA
- Kineski kupus** (Brassica rapa grupa
chinensis)
- Rotkvica** (Raphanus sativus)
- Broskva (Brassica napus grupa napobra-
ssica)
- Divlji karfiol (Crambe maritima)
- Brassica oleracea (grupa italica)
- Repa ugarnjaa (Brassica rapa grupa ra-
pifera)
- Diak (Barbarea verna)
* Zelenina ubriva
** Pogodne za dobijanje mladica
Predstavnici velike i raznolike familije ku-
pusnjaa gaje se zbog listova, glavica, ko-
rena, stabla ili izdanaka. Odgovaraju im
hladni, vlani uslovi i veoma su hranljivi i
bogati mineralima i vitaminima. Mnogo po-
vra koje se konzumira i dobro je poznato
u zapadnom delu sveta, na primer karfiol
i kupus, pripada familiji kupusnjaa; tu
spada i povre orijentalnog porekla kao
to su kineski kupus i mizuna. Neke vrste,
na primer lisnati kelj, brokule s mnogo gla-
Od kraja prolea razni moljci i leptiri, kao
to je leptir kupusar, polau jaja (3) na kupu-
snjae. Gusenice (4) koje se razviju mogu da
se otklone runo ako ih pre toga ne uklone
korisne ose.
Poto preko cele godine moe da se gaji
neka od brojnih kupusnjaa, postoji opasnost
da se namnoe kupusni moljci i lisne vai.
Isplati se jednom godinje da se uklone iz
bate sve kupusnjae - na primer u rano pro-
lee - kako bi se zaustavilo razmnoavanje
tetoina.
Vie informacija i saveta nai ete u delu
Problemi s biljkama, od A do , str. 397.
GAJENJE POVRA
Upoznajte familiju
Svi lanovi ove raznolike grupe, u koju
spadaju jednogodinje, dvogodinje i vi-
egodinje biljke, na kraju e razviti isti
karakteristian cvet sa etiri latice raspo-
reene u obliku krsta.
Neke vrste kupusnjaa mogu da se beru
skoro u bilo koje doba godine. Ovi lisnati
usevi podrazumevaju lisnati kelj (1) i zim-
ski (2), proleni (3) i letnji kupus (videti
str. 300). Jedu se mlade glavice brokula
kalabreze, karfiola (4) i brokula s mnogo
glavica. Kelj pupar du visokog stabla
razvija male glavice koje lie na kupus.
Krecava salata, slaica, rotkvica i brassi-
ca napus koriste se kao izdanci i mnoge
mogu da se jedu jo kao mladice. Vie-
godinja kupusnjaa ratan gaji se zbog
vrstih izdanaka koji se beru od sredine
do kraja zime. Keleraba ima vrstu sonu
debelu stabljiku. Rotkvica moe da se ga-
ji i zbog njenih pikantnih mahuna.
Usevi koji se gaje zbog korena ukljuu-
ju broskvu, repu i rotkvice. Prolene i let-
nje rotkvice obino imaju mali koren,
osim dugih belih japanskih rotkvi. Zimske
rotkvice su mnogo vee.
Orijentalne kupusnjae kao to je kines-
ki kupus i smea slaica rastu brzo i daju
ukusne hranljive listove i izdanke koji su
dobri za salatu i brzo prenje.
Neke kupusnjae imaju karakteristian
ukus koji podsea na senf, ali druge, kao
to su keleraba i brokule imaju neniji
ukus. Mnoge mogu da se jedu presne,
kao i kuvane ili iz turije.
Kupusnjae moda nisu pravi izbor za
ukrasnu batu, ali neke izgledaju veoma
atraktivno. Crveni, kovrdavi i reckavi
lisnati kelj moe zimi da izgleda veoma
upeatljivo. Keleraba, zelena ili ljubiasta,
esto predstavlja interesantan dodatak
bati, dok pepeljastozeleni kupus ili kar-
fiol mogu da budu savrena pozadina za
jednogodinje biljke jarkih boja. Orijen-
talna vrsta brassica juncea i neke vrste
minijaturnog kupusa mogu da se upot-
rebe za oiviavanje leja.
311
vica i kelj, dugo se razvijaju, ali veoma su
otporne i slue kao odlina hrana tokom
zime. Prazno zemljite koje ostaje izmeu
veih zimskih kupusnjaa moe da se isko-
risti za useve koji se brzo razvijaju i meu-
useve. Meutim, paljiv izbor sorti vrsta
kao to su kupus i karfiol i mali razmak pri-
likom njihovog sejanja moe da proizvede
manje glavice, pogodne za jedan obrok.
Neke kupusnjae imaju odline mladice
kojima moe da se osvei uobiajena sala-
ta od zelenia (videti str. 337).
Obrada zemljita i plodored
Kupusnjaama je potrebno plodno zem-
ljite koje dobro zadrava vlagu. U plodo-
redu ova porodica sledi mahunarke, kao
to su graak i pasulj, koje fiksiraju azot
(str. 314). Usevi od kojih se pravi zelenino
ubrivo, na primer, grahorica ili detelina,
obezbeuju lisnatim kupusnjaama sav
potreban azot. Ako nemate zelenino
ubrivo, u leje kupusnjaa moete da do-
date srednje hranljiv poboljiva zemljita,
kao to je kompost. Kiselom zemljitu tre-
ba da se doda kre pre gajenja kupusnja-
a.
Kupusnjae se lako gaje iz semena ili
saenjem rasada. Zapadne vrste obino se
seju na prolee i leto; orijentalne vrste
najbolje je sejati kad dani postanu krai u
drugoj polovini leta - na taj nain ete
dobiti korisne jesenje useve. Usevi koji br-
zo rastu, na primer rukola i rotkvice, brzo
e biti spremni za berbu ako se seju direk-
tno u zemljite; keleraba i brokule mogu
biti spremni za berbu ve posle 8 sedmica.
Uzastopno sejanje obezbedie stalan priliv
plodova. Meutim, velikom broju kupus-
njaa potrebni su meseci do punog zrenja.
Izbegnite da vam zemljite dugo bude za-
uzeto tako to ete ove vrste posejati u kli-
jalite ili u elije i presadite ih kad zemlji-
te bude slobodno.
312 ORGANSKA BATA

alliaCeae Familija lUkOva

Predstavnici familije
- Beli luk (Allium sativum)
- Praziluk (Allium porrum)
- Crni luk (Allium cepa)
- Kozjak (Allium cepa grupa aggregatum)
- Aljma (Allium fistulosum)
- Egipatski luk (Allium cepa grupa prolife-
rum)
Biljke iz familije lukova imaju otar ukus
i mnoge razvijaju tipine izduene cvetne
glavice ukoliko se ostave da procvetaju.
Usevi ukljuuju sitni luk za turiju, razno-
bojni kozjak, vitki mladi luk, pikantni beli
luk snanog ukusa i crveni, beli i uti lop-
tasti luk. Sve su to vrsti usevi kojima od-
govara hladno podneblje.
Mladi luk, usev koji se brzo gaji, jede se
kao mladica zajedno s liem. Crni luk,
kozjak i beli luk obino se vade kad su sas-
vim zreli; u suvim uslovima mogu da se
skladite vie meseci (videti str. 340). Pra-
ziluk, koji ne daje lukovicu, gaji se zbog
duge cilindrine stabljike. Moe da se os-
tavi u zemlji i vadi tokom zime.
Zainske trave kao to su vlaac i kineski
vlaac (videti str. 290) takoe pripadaju
ovoj familiji; konzumirajte lie i cvetove.
Viegodinji egipatski luk umesto cveta
daje nadzemne lukovice iz kojih mogu da
izbiju izdanci koji e se razviti u zemljitu.
Cvetovi praziluka i belog luka takoe mogu
da proizvedu male lukovice umesto seme-
na. zatitite useve. Bela trule (u sredini) na-
pada lukovice i ponekad se zadrava u zem-
gajenje useva ljitu vie od 20 godina. Pokuajte da ne za-
Predstavnici ove familije lako se gaje. razite zemljite i biljke i koristite plodored.
Odabirom vrsta i varijeteta moete da ih Kod lukove muve crvi se uvlae u lukovice.
jedete cele godine, bilo svee bilo skladi- Zatitite useve laganim prekrivaem.
tene. Mladi luk i praziluk gaje se iz seme- Razliite gljivice mogu da napadnu lie lu-
na; praziluk se stavlja u rasadnik pa se ka. Plamenjaa luka (gore) esta je kada su
vlani uslovi; od njenih tamnih spora listovi
presauje poetkom leta (str. 321). Crni
pocrne. Oistite zaraene delove i koristite
luk i kozjak gaje se iz semena ili mladih lu-
plodored. Narandaste mrlje od re luka
kovica, dok se beli luk iskljuivo sadi u e-
(dole) javljaju se leti. Moe da deluje opas-
novima. Beli luk mora da proe kroz period no, ali biljke obino prerastu bolest na jesen
hladnog vremena da bi dobro rodio i zbog (videti slike u koloru na str. 463).
GAJENJE POVRA
toga se obino sadi na jesen. Kozjak tako-
e moe da se seje na jesen, a za ranu
berbu kasno leto je vreme za setvu japan-
skih varijeteta crnog luka.
zemljite i planiranje prostora
Pripadnici ove familije vole vlano, rela-
tivno plodno zemljite. Izbegavajte obilno
prihranjivanje koje pospeuje razvoj boles-
ti i smanjuje trajanje skladitenja. Dovolj-
no je zemljite koje je prihranjeno za pret-
hodne useve kao to su krompir ili kupus-
njae. Na siromanijem zemljitu praziluku
e koristiti ubrivo srednje do visoke hran-
ljivosti.
Crni luk i praziluk dobro podnose razlii-
te varijante rasporeivanja biljaka (videti
st 321), to moete da iskoristite da biljka
dostigne veliinu koja vam odgovara. Tan-
ki, ukusni praziluk moe da se gaji na ras-
tojanju od samo 5 cm.
CUCURBitaCeae - Familija
tikava
Predstavnici familije
- Tikvica, bundeva, letnja tikva (Cucurbita
pepo)
- Krastavac, kornion (Cucumis sativus)
- Lufa (Luffa cylindrica)
- Dinja (Cucumis melo)
- Bundeva, muskatna bundeva, zimska
tikva (Cucurbita maxima, C. moschata ili
C. Pepo)
- Lubenica (Citrullus lanatus)
Predstavnici familije tikava obino su
bujne biljke velikog upadljivog lia i utih
cevastih cvetova. Potrebno im je mnogo
prostora. Varijeteti koji imaju vree mogu
Oaravajui plodovi
Sve tikve, ak i obine batenske tikvice
upeatljivo izgledaju. Tikve se javljaju u
najrazliitijim oblicima, od blistave svetilj-
ke kao to je atlantski din, do osobe-
ne, prema unutra zamotane Turinove
kape.
313
da se usmere i da se penju po luno pos-
tavljenim granicama ili uz mreu. bunas-
ti varijeteti se manje granaju.
Ova familija najvie se gaji zbog plodova
koji mogu da se jedu i dok su mladi i kad
sazru. Plodovi su predivnih boja, oblika i
veliina. Jestivi su i cvetovi i semenke. Sve
vrste su osetljive jednogodinje biljke koji-
ma su potrebni topli uslovi da bi se razvi-
jale. U hladnim podnebljima tikvice, bun-
deve, tikve i krastavci mogu raati na ot-
vorenom ako rastu na toplom i presauju
se u toplo zemljite, posle mrazeva. U top-
lijim regionima mogu da se seju direktno u
zemljite na otvorenom. Dinjama su pot-
rebni topli uslovi i nekad treba da se gaje
u hladnom stakleniku ili ramu. Krastavcima
takoe prijaju topli vlani uslovi u stakleni-
ku ili plasteniku. Krastavci, tikvice i letnje
tikve jedu se mladi i redovno se beru kako
bi biljke nastavile s raanjem. Obino su
blagog ukusa. Dinje se beru kad su zrele,
a bundeve i zimske tikve ostavljaju se da
sazru na biljci kako bi dobile debelu koru
zbog skladitenja. Neke su sone i blagog
ukusa, dok su druge mesnate i imaju sna-
zatitite useve. Neke sorte krastavca po-
kazuju otpornost na mozainu proaranost
lista (gore). Zatitite mladice od pueva go-
laa. Pepelnica moe da bude znak da je
zemljite suvo; ako se javi krajem godine ne-
e ugroziti rod. Pod zaklonom se mogu kori-
stiti bioloke metode za kontrolu obinog pa-
uinara. Plodored, dobra ventilacija i higijena
najbolja su odbrana od bolesti kao to su ga-
re i trule (vidi sliku u koloru na str. 462).
314
an slatkast ukus - odline su za supe i
orbe.
gajenje useva
Svim predstavnicima ove familije koristi
primena srednje hranljivog poboljivaa
zemljita kao to je kompost. Ako ih ne
gajite u posudama nije potrebno dodatno
prihranjivanje. Kod plodoreda na otvore-
nom mogu da se ukljue u leje na kojima
se gaji krompir ili kupusnjae, ili moe da
im se dodeli posebna parcela.
Kad se poseju, veini tikava ne treba
mnogo panje i dobre su za suzbijanje ko-
rova. Dinje i krastavci u stakleniku zahte-
vaju vie oblikovanja, zalivanja i prihranji-
vanja.
U veini sluajeva cvetovi - koji su ili
enski ili muki - moraju da se oprae da
bi proizveli plod. Meutim, krastavci iz
plastenika e biti gorki ako se oprae. Upo-
trebom enskih hibrida izbegava se ukla-
njanje mukih cvetova da bi se spreilo
opraivanje.
PaPiliOnaCeae - Familija
lePtiRnjaa
Predstavnici familije
- Lucerka* (Medicago sativa)
- Povrtarski zvezdan (Lotus tetragonolo-
bus)
- Bob (Vicia faba)
- Detelina* (Trifolium spp.)
- Grahorica* (Vicia sativa)
- Piskavica* (Trigonella foenum-graecum)
- Krmni bob* (Vicia faba)
- Ukrasni graak (Dolichos lablab)
- Plava lupina* (Lupinus angustifolius)
- Graak (Pisum sativum)
- Mnogocvetni pasulj (Phaseolus coccine-
us)
- Boranija (Phaseolus vulgaris)
- Dunjica* (Medicago lupulina)
* Zelenino ubrivo
Povre iz ove familije, nekad poznate
pod nazivom Leguminosae (mahunarke), i
ORGANSKA BATA
dalje se obino tako naziva. Gaji se pre
svega zbog jedrih mahuna i zrna. Za ma-
hunarke je tipino da u korenu imaju kvri-
ce koje fiksiraju azot iz vazduha. Kad kvri-
ce istrule, azot se razlae u zemljite i zbog
toga je zelenino ubrivo od ovih biljaka
veoma korisno.
Graak i bob su vrsti usevi kojima pogo-
duje hladno podneblje jer se najbolje raz-
vijaju na temperaturi ispod 15C. Boranija
i mnogocvetni pasulj manje su otporni na
mraz i potrebni su im topliji uslovi za rast.
Mlade mahune boba i vrhovi izdanaka
mogu da se jedu, ali glavni usev su zele-
na, bela ili crvena zrna. Zrno graka tradi-
cionalno se vadi iz mahuna, ali kod graka
eerca i slatkog graka jedu se cele ma-
hune.
zatitite useve
Primenjujte plodored kako biste izbegli
trule korena.
Seme graka i pasulja posejano u rano
prolee mogu da pojedu mievi. Ukoliko
postavite zamke ispod iane mree, kas-
nija setva e verovatno biti sigurna.
Grakov i pasuljev iak bui lie od ra-
nog prolea. Biljke koje dobro napreduju
obino mogu da prevaziu pretrpljenu
tetu; mladice mogu da se zatite prekri-
vaem koji se stavlja odmah posle setve.
Crna pasuljeva va prvo se pojavljuje na
vrhovima boba. Otkinite zaraene izdan-
ke. Rana setva manje podlee napadu.
Rana i kasna setva graka mogu da po-
mognu da se izbegne grakov smotavac
ije larve jedu zrno.
Siva plesan je rana bolest, esta kad je
zemljite vlano. Pepelnica se obino po-
javljuje na graku kasnije u sezoni kad je
zemljite suvo.
Mlada boranija i mnogocvetni pasulj
privlae pueve i pueve golae. U hlad-
nijim podnebljima bolje je da prve useve
presadite nego da ih sejete direktno u
zemlju, a za dodatnu zatitu stavite sta-
klena ili plastina zvona.
Vie saveta nai ete u delu Problemi s
biljkama, od A do , str. 397.
GAJENJE POVRA
Graak moe da bude razliite visine, od
60 cm do 3 m i veina biljaka se podupire
granicama ili mreom za graak. Varijeteti
bez listova, koji imaju vie vrea nego
lia, podupiru se sami kad se gaje u blo-
kovima.
Patuljasti bunasti graak idealan je za
mali prostor i gajenje u posudama. Varije-
tet koji spada u penjaice (poznat kao gra-
ak pritka) uspuzae uz prut, tap ili prit-
ke postavljene oko leje ili s obe strane re-
da. Najbolje uspeva u umereno toplim ili
veoma toplim podnebljima i mnogo bolje
podnosi suve vremenske uslove od mno-
gocvetnog pasulja.
Mnogocvetni pasulj uglavnom je penja-
ica, iako postoje i patuljaste kultivisane
vrste. Crveni, beli, roze, ili crveno-beli jes-
arene mahunarke
Iza boranije krije se neto vie od zelenih
mahuna. Mahune mogu da budu i ljubi-
aste, ute, zelene s crvenim pegama i
jo u mnogo raznih kombinacija. Ako se
ostavi da se razvije, debeljukasta svea
boranija dobija mahune kao graak, ili
moe da da suvi pasulj - veoma hranljiv
usev za zimske dane. Raspon boja i ara
osuenog zrna otkriva nam istinsku raz-
nolikost. uvanje zrna je lako - to je ve-
rovatno dovelo do toga da se sauva
mnogo starih kultivisanih vrsta.
Pasulj pritka nekad se gajio kao ukras-
na biljka, to i danas moe da bude slu-
aj. Na primer, Trionfo Violetto ima lju-
biasto stablo, jestive tamnoljubiaste
mahune i izgleda izvanredno pored jed-
nogodinjih ukrasnih puzavica ili jarkih
grozdastih, cvetova vrste Ipomoes lobata
(mina lobata). Visoki graak moe da bu-
de i atraktivna ukrasna biljka. Razmetljivi
crveni mnogocvetni pasulj pruie vam
mnotvo boja tokom itavog leta.
Ukrasna boranija sa bledoljubiastim
cvetovima naspram zelenog i bronzanog
lia spada meu najlepe. Tu su i smee
mahune jestive kad se skuvaju. Meutim,
to je nena biljka kojoj je potrebna tem-
peratura ne nia od 18 C.
315
tivi cvetovi deluju atraktivno kad se biljka
uspenje uz ianu mreu ili pritke. Mahune
su zelene i dugake.
zemljite i plodored
Mahunarke dobro uspevaju u vlanom
zemljitu koje dobro zadrava vlagu i koje
je prihranjeno za prethodni usev kao to je
krompir. U plodoredu mogu da ih slede ku-
pusnjae, koje e iskoristiti azot iz kvrica
mahunarki pod uslovom da se korenje
ostavi u zemlji.
CHenOPODiaCeae Familija
lOBODa
Predstavnici familije
- Cvekla (Beta vulgaris podvr. vulgaris)
- Blitva (Beta vulgaris grupa cicla)
- Divlji spana (Chenopodium bonus-hen-
ricus)
- Lisnata cvekla (Beta vulgaris grupa cicla)
- Loboda (Atriplex hortensis Rubra)
- Spana (Spinacea oleracea)
Ova familija obuhvata i lisnate i korenas-
te useve kojima pogoduju topla i hladna
podneblja. Spana i loboda su pogodni
meuusevi koji se brzo razvijaju. Spana
je najbolje sejati na niim prolenim i jese-
njim temperaturama jer po vrelom suvom
vremenu brzo precveta. Za stalan prinos
sejte po malo i esto.
Cvekle
Cvekla se gaji zbog sonog mesnatog
korena koji je obino tamnocrven, ali ima
vrsta sa zlatnoutim, belim i arenim kore-
nom. Tamnozeleno i purpurno lie je de-
korativno i moe da se koristi za jelo dok
je mlado, presno ili delimino obareno. Sit-
na cvekla koja brzo raste jede se kad dos-
tigne veliinu 2,5 - 5 cm u preniku. Vei
Snane boje
Jake, tamne boje korena i lista (kao kod
ljubiaste blitve i spanaa) obeleje su
ove familije.
316
koren glavnog useva skladiti se za upot-
rebu tokom zime. Kultivisane vrste koje ne
precvetavaju koriste se za ranu setvu.
lisnate cvekle
Lisnata cvekla i blitva esto se meaju.
Prva ima velike listove umerenozelene bo-
je; druga obino ima sjajne tamnozelene
listove s irokom istaknutom sredinjom
ilom koja se moe jesti kao zasebno povr-
e. Boja centralne ile moe biti bela, uta,
narandasta, svetloljubiasta i jarkocrve-
na. Lisnata cvekla i blitva lako se gaje; ma-
nje su podlone precvetavanju od spana-
a, nekoliko meseci mogu neprestano da
se beru i dobro podnose niske zimske tem-
perature. Dve setve, jedna na prolee i
jedna na jesen, trebalo bi da budu dovolj-
ne za rod preko cele godine.
Divlji spana, malo poznata viegodinja
biljka, stara je salatna biljka. Listovi mogu
da se beru poetkom godine; jedu se i
cvetni izdanci. Pogoduje joj kvalitetno bo-
gato zemljite i delimino trpi hlad.
gajenje useva
Usevi iz ove familije vole plodno zemlji-
te koje se ne isuuje lako. esto su uklju-
eni u plodored zajedno s korenastim po-
vrem, na zemljitu koje je poboljano za
prethodne useve. Na siromanijem zem-
ljitu prijae im mal od ubriva srednje
hranljivosti. Lisnata cvekla i blitva mogu da
se gaje u elijama za presaivanje, a za
cveklu je poeljno da se seme seje u grupi,
na jednom mestu (videti str. 323). Sve vrs-
te mogu da se gaje u hladnom stakleniku
van sezone.
zatitite useve
S usevima iz ove familije ima manje prob-
lema, iako neki hoe da precvetaju u lo-
im uslovima. Repina muva malo utie na
koren, ali e otetiti lisnati usev. Otkinite
oteeno lie i izgnjeite larve u tuneli- oko centralne cvasti.
ma. Kad je visoka vlanost, plamenjaa
moe da bude problem za mladi spana.
ORGANSKA BATA
aSteRaCeae Familija
glavOika
Predstavnici familije
- Karda (Cynara cardunculus)
- Cikorija (Cichorium intybus)
- Endivija (Cichorium endivia)
- Artioka (Cynara scolymus)
- ioka (Helianthus tuberosus)
- Zelena salata (Lactuca sativa)
- Beli koren (Tragopogon porrifolius)
- Crni koren (Scorzonera hispanica)
Povre iz familije glavoika obuhvata
razliite biljke, od jedre jednogodinje ze-
lene salate, do velianstvene viegodinje
artioke koja moe izrasti i do 2,5 m. U za-
visnosti od useva, mogu da se jedu izdan-
ci, lie, cvetne glavice, koren ili gomolji.
Zelena salata je verovatno najraspros-
tranjeniji pripadnik ove familije i konzumi-
ra se zajedno s cikorijom i endivijom kao
salata. Sve tri vrste, raznolikih listova i bo-
ja, mogu da deluju izuzetno dekorativno.
Neke kultivisane vrste zelene salate daju
listove skupljene u glavicu; pojedinani lis-
tovi mogu i do nekoliko sedmica da budu
pogodni za branje kod vrsta iji su listovi
slobodni. Cikorija i endivija esto se blan-
iraju kako bi im se umanjila gorina, a ko-
ren cikorije moe se izvesti da proizvede
svetle mlade izdanke poznate pod nazivom
ikoni. Odabirom kultivisanih vrsta i gaje-
njem pod zatitom staklenog ili plastinog
zvona ovi usevi obezbedie vam lisnatu sa-
latu cele godine. Takoe, dobro napreduju
u hladnom stakleniku i mogu da poslue
kao koristan rasad za naizmenino saenje
i za gajenje u posudama.
ioke se jednostavno gaje. One proiz-
vode vrste jestive gomolje, a rastu i do
2,5 m visine. Neke kultivisane vrste imaju
pomalo neoekivan cvet koji lii na prepoz-
natljiv cvet suncokreta - brojne sitne latice
Kad se ostave da procvetaju viegodi-
nja artioka i karda, veoma slinog izgle-
da, imaju velike cvetove koji lie na cvet
GAJENJE POVRA
Samo zelena salata
Familija glavoika pored useva obuhvata
i ukrasne biljke, na primer lepe kate i hri-
zanteme i korove kao to je maslaak.
ika. Koren karde blanira se na jesen;
veliki jo neotvoreni cvetni pupoljci artio-
ke jedu se poetkom leta.
Beli koren i crni koren malo su poznati
korenasti usevi. Beru se na jesen, a zimi
se, po potrebi, vade. Narednog prolea iz-
danci mogu da se jedu blanirani ili se os-
tavljaju da bi dali jestive cvetne pupoljke.
zemljite i raspored
Biljke iz ove porodice vole vlano zem-
ljite. Lisnati usevi ukljuuju se u plodored,
ili mogu da se stave meu ukrasne biljke.
Karda i artioka trae mnogo mesta i ne bi
odudarale meu ukrasnim biljkama po ivi-
cama parcele. Korenasti usevi mogu da se
ukljue u plodored zajedno s ostalim kore-
nastim biljkama, dok ioke pruaju dobru
zatitu od vetra.
zatitite useve
Meu glavoikama zelena salata je naj-
podlonija tetoinama i bolestima. Uobi-
ajene tetoine ukljuuju pueve golae, 226). Neke vrste krompira proizvode pravo
sovice, lisne vai i korenove vai. Mlade
biljke mogu da se zatite od pueva gola-
a preprekama i zamkama. Slomljena
ljuska od jajeta ima kratkorono zatitno
dejstvo.
U zatienom prostoru problem pred-
stavljaju plamenjaa i siva plesan (botry-
tis), naroito u hladnim, vlanim uslovi-
ma. Plodored, odravanje higijene i dob-
ra ventilacija mogu da umanje problem.
Postoje kultivisane vrste otporne na va-
i, plamenjau i razne fizioloke proble-
me.
317
SOlanOCeae Familija
POmOniCa
Pripadnici familije
- Krompir (Solanum tuberosum)
- Paradajz (Lycopersicon esculentum)
- Paprika (Capsicum annuum grupa gros-
sum)
- Ljuta paprika (Capsicum annuum grupa
Longum)
- Ljuta papriica (Capsicum frutescens)
- Patlidan (Solanum melongena)
Iako nije otporan na mraz, krompir dob-
ro uspeva u hladnim podnebljima. Ostalim
pripadnicima ove familije - paradajzu, pat-
lidanu i paprici - potrebni su topli uslovi i
dosta svetlosti. Ovo su popularni usevi za
gajenje u hladnom stakleniku ili plasteniku
(str. 223-224), ali seju se i u zatvorenom,
a potom presauju napolju kad uslovi bu-
du primereni.
Uvek dosta krompira
Krompiru treba dosta mesta, ali se lako
gaji. Dobar je za skladitenje preko zime.
Krompir se sadi u vidu krtola. Uvek ko-
ristite proverene semenske krtole. Obi-
no se seje na prolee; setva krajem leta uz
zatitu moe dati zimski usev (videti str.
seme u malim plodovima koji lie na para-
dajz, ali ono se retko koristi za gajenje (i
otrovno je ako se jede).
Osetljivi plodovi
Samostalno gajen paradajz koji se osta-
vi da sazri na biljci boljeg je ukusa od svih
koje moete da kupite u prodavnici. Raz-
nolikost vrsta koje su na raspolaganju ba-
tovanima opet je neverovatna - od bu-
naste biljke umerenog rasta koja se lako
gaji, do neodreenih vrsta koje mogu da
izrastu vie metara; od malenih plodova
veliine trenje, do onih koji sami mogu da
poslue kao itav obrok, crveni, uti, na-
randasti i zeleni. Paradajz moe da se gaji
318
zatitite useve
Setva otpornih kultivisanih vrsta dobar je
nain da se krompir i paradajz zatite od
brojnih problema. Plamenjaa krompira,
koju izaziva gljivica, napada i paradajz i
moe da predstavlja veliki problem u
vlanim uslovima. Malo ta moe da se
uini kako bi se spreila. Rani usevi krom-
pira izbei e je, ali uklanjanje svih po-
tencijalnih izvora moe da odloi poetak
bolesti. Biolokim sredstvima mogue je
suzbijanje belih vai, obinog pauinara i
korenove vai. Videti takoe Problemi s
biljkama, od A do , str. 397.
u saksijama, korpama i vreama za gaje-
nje povra. Otpornije vrste lake se gaje i
kad se seju direktno u zemlju.
Paprika moe da bude slatkasta, ljuta, ili
vatreno ljuta. Slatka paprika bere se dok je
zelena, ili zrela, kad dobije crvenu, utu,
narandastu ili ljubiastu boju. Ljute papri-
ice obino imaju sitnije, due i iljatije nalno korenasto povre; hamburki per-
plodove.
Plod patlidana obino je sjajan, tamno-
ljubiast, ali prvobitno je bio beo kao jaje.
Moderne kultivisane vrste ne daju vie od
etiri do pet plodova po biljci, zbog ega je
rod pouzdaniji. I patlidan i paprika dobro
napreduju u posudama, kao i u zemljitu,
a najvie im pogoduje zatien prostor u
hladnom podneblju.
zemljite i plodored
Svim vrstama najvie pogoduje plodno
zemljite bogato organskim materijama u
koje je umean kvalitetan kompost. Dobro
je da ih sadite posle zeleninog ubriva od
ozime rai.
ORGANSKA BATA
aPiaCeae Familija
titOnOa
Pripadnici familije
- argarepa (Daucus carota)
- Korenasti celer (Apium graveolens var.
rapaceum)
- Celer (Apium graveolens)
- Komora (Foeniculum vulgare var. dulce)
- Hamburki perun (Petroselinum crispum
var. tuberosum)
- Perun (Petroselinum crispum)
- Patrnak (Pastinaca sativa)
- Vodena drezga (Sium sisarum)
- Krbuljica (Chaerophyllum bulbosum)
Ovo je grupa razliitih useva zasebnih
karakteristinih ukusa. Porodina slinost
vidi se kad procvetaju - sitni pojedinani
cvetovi formiraju cvetne glavice u vidu
mlenobelih kiobrana nalik na titove.
Cvetovi privlae korisne insekte.
argarepa i patrnak spadaju u tradicio-
un, krbuljica i vodena drezga manje su
poznati. Celer, lie i stablo korenastog ce-
lera imaju isti karakteristian ukus, kao i
kvrgavi koren korenastog celera koji se vi-
e jede kao korenasti usev. Lukovice
(zapravo donji deo stabla) firentinskog ko-
moraa su vrste kad su presne i ukusom
podseaju na sladi. Njegovo lepo meko
lie koristi se umesto obinog komoraa.
Najbolje je da se seje u drugoj polovini
leta jer raste najbre od ovih useva. Veini
ostalih useva treba mnogo vremena da
sazru. Perun se, kao zainsko bilje, esto
gaji s ovim vrstama povra.
gajenje useva
argarepa i patrnak su vrsti usevi koji
se seju direktno i preko zime mogu da os-
tanu u zemlji ili se skladite. Rana arga-
repa, koja bre zri, jede se presna. Oba
useva vole neto siromanije zemljite ko-
je je prihranjivano za prethodne useve, na
primer kupusnjae. Ako je zemljite teko
GAJENJE POVRA
zatititi useve
Korenasti usevi nekad se ravaju u kame-
nitom zemljitu. Najvea tetoina za ovu
familiju je argarepina muva; njena larva
se hrani korenom svih pripadnika porodi-
ce. Bledi listovi obino se primete pre
nego to doe do oteenja korena.
Prepreke i pokrivanje redova najbolja su
zatita.
Itersonilia pastinaceae, bolest koja na-
pada samo patrnak, pogorava se ako je
biljku napala i argarepina muva. Sprea-
vaju je malo rastojanje izmeu biljaka i
dobra vlanost zemljita.
Trule korena napada ovu i nekoliko
drugih familija, naroito kad je zemljite
previe vlano. Na tom mestu bar etiri
godine nemojte gajiti biljke podlone tru-
lei.
ili kamenito, razmiljajte o gajenju rane
argarepe u posudama (videti str. 209).
Celer i korenasti celer e precvetati ako
se ne vodi rauna o rastu. Najbolje je da ih
sejete u elijama i presadite kad se zem-
ljite ugreje. Zemljite treba da bude bo-
gato organskim materijama kako se ne bi
isuilo, a dodaje mu se poboljiva srednje
do visoke hranljivosti.
Iako je pripadnicima ove familije potreb-
no razliito zemljite, dre se zajedno u
uobiajenom plodoredu jer su podloni is-
tim problemima. U sistemu leja, kad je
parcela izdeljena na vie od etiri jasno
podeljena dela, mogu da im se dodele za-
sebne leje.
319
Sejanje i Saenje POvRa
U ovom delu baviemo se gajenjem po-
vra na otvorenom. Biljke mogu da se gaje
i u stakleniku ili nekom drugom zatie-
nom prostoru kako bi se izbegli nepovoljni
spoljanji uslovi, ili jednostavno zato to je
pogodnije. Vie detalja pronai ete u delu
Gajenje biljaka, str. 102; Batovanstvo u
staklenicima, str. 215; i Povre i salatne
biljke, od A do , str. 341.
izbor semena
Organsko seme proizvodi se prema prih-
vaenim organskim standardima bez upot-
rebe mineralnog ubriva i pesticida. Kon-
vencionalno seme proizvodi se uz pomo
mineralnog ubriva i pesticida i moe da
se koristi ako ne postoji organska alterna-
tiva.
Kad god je mogue, koristite kvalitetno
organski proizvedeno seme proverenog
porekla, ili ga sami proizvodite. Ako ne
postoji organsko seme proverite na pako-
vanju semena u ponudi da li je posle berbe
tretirano pesticidima.
Tradicionalne sorte (videti str. 12) mogu
da se nabave razmenom semena. Kultivi-
sane vrste dobijene tehnikama genetske
modifikacije (G. M., videti str. 296) nisu
primerene za organsko gajenje.
Oblici semena
U prodaji obino moe da se nae osu-
eno seme u rinfuzu, zapakovano u najlon
ili papir. Razliiti tretmani i naini olakava-
ju sejanje i doprinose boljim rezultatima.
- Obloena/peletirana semena Svaka se-
menka oblae se glinom ili dijatomejskom
zemljom kako bi rukovanje i sejanje bilo
lake. Prvo se uverite da u oblozi nema
pesticida.
- Prajmirano seme Seme se naklijava u
idealnim uslovima i potom se sui pre
pripreme za sejanje ili uvanje na 5C.
Biljke niu veoma brzo i ujednaeno bez
obzira na fluktuaciju temperature zemlji-
320
ta. Naklijava se seme argarepe, celera,
praziluka, peruna i patrnaka.
- Trake Seme se stavlja na biorazgradive
papirne trake koje se polau u redove.
Zahvaljujui ovim trakama sejanje je brzo
i lako, a redovi stalno savreni. Nije pot-
rebno proreivanje.
Seme uvek drite na hladnom, mranom
mestu. Vie detalja o uvanju i roku traja-
nja semena videti na str. 120.
Umesto semena
Neke vrste povra razmnoavaju se ve-
getativno - na primer iz krtola i izdanaka.
To se deava zato to retko daju seme, ili
su biljke koje se gaje iz semena veoma
raznovrsne, ili zato to je vegetativno raz-
mnoavanje bre. ak i kad je mogue
gajenje iz semena, moda e vam vie
Hibridi F1
Seme nekih sorti povra ima oznaku F1.
To znai da spada u hibride F1 - potom-
stvo dobijeno ukrtanjem dve odabrane
biljke-roditelja. Hibridi Fl generacije obi-
no su veoma bujni, ujednaeni i daju ve-
e prinose. esto su otporni na odreene
tetoine i bolesti i neki mogu da se nau
kao organski proizvedeno seme. Jedan
od glavnih nedostataka hibrida F1 je to
to biljke posejane u isto vreme obino i
raaju u isto vreme. Ovo moe da se iz-
begne uzastopnim ili ponovljenim seja-
njem tokom dueg vremenskog perioda.
zamena za seme
Isto kao to e krtole krompira ostavljene
na suncu poeti da klijaju, tako se i druge
vrste razmnoavaju vegetativnim putem.
ioke se gaje iz krtola, isto kao krompir;
ratan se gaji iz delova mesnatog korena.
Crni luk i kozjak mogu da se gaje iz se-
mena, ali i iz malih lukovica koje slue
kao podloga iz koje rastu. Beli luk se uvek
gajio na ovaj nain. pargla, artioka i ra-
barbara raaju mnogo bre ako se gaje iz
pelcera ili izdanaka koji se uzimaju s od-
rasle biljke (videti takoe str. 103) nego
iz semena.
ORGANSKA BATA
odgovarati da kupite rasad. To e vam
omoguiti da utedite vreme - na primer,
pargla ne raa sve do tree godine i sto-
ga se obino sade jednogodinje biljke,
odnosno izdanci.
Usevi kao to su paradajz i krastavac
najbolje niu u toplim uslovima koje ne
moete uvek da obezbedite. Kupovinom
rasada izbei ete ovaj problem, a verovat-
no ovakav nain gajenja nee biti mnogo
skuplji ukoliko vam je potreban mali broj
biljaka. ak i najobinije povre kao to je
kupus ili kelj pupar moe da se kupi u ob-
liku namenski gajenih ponika ili rasada.
To je korisno ako imate ogranien prostor,
vreme i uslove za gajenje. Rasad verovat-
no moete da kupite u mestu u kom ivite
ili da poruite potom. Ako poruujete
potom, paket otvorite im ga dobijete,
zalijte biljke i stavite ih na dobro osvetlje-
no mesto. Kad god je mogue, kupujte or-
ganski gajene biljke, izdanke ili krtole.
Sejanje povra
Ako sejete na otvorenom, seme moete
sejati direktno u zemljite u kojem e bilj-
ke rasti i zreti, ili u posebne posude ili kli-
jalita odakle ete ih kasnije presaditi. Po-
sude se esto koriste za kupusnjae koje
zauzimaju mnogo mesta u relativno du-
gom vremenskom periodu. Biljke mogu da
se odgaje u stakleniku, na osunanom
prozoru ili u nekom drugom zatienom
prostoru kako bi se izbegli nepovoljni spo-
ljanji uslovi ili jednostavno zbog ostalih
pogodnosti.
grejanje zemljita
Povre koje uspeva u hladnim podneblji-
ma proklijae na prolee im temperatura
zemljita dostigne 5C ili vie. Usevima ko-
jima pogoduje toplije podneblje, na pri-
mer, cvekli, potrebno je najmanje 13C i
ne sme se sejati ili saditi dok ne proe
period mrazeva. Zemljite moe da se ug-
reje pre sejanja uz pomo staklenog ili
plastinog zvona, prekrivaa za redove ili
crnog najlona. Crni mal takoe se brzo
GAJENJE POVRA
zagreva na prolee. Nepromoivi materija-
li, najlon, odrava zemljite suvim - u vla-
nim uslovima seme truli.
Ako sejete u leje (videti str. 327), cela
leja moe se ugrejati za ranu prolenu set-
vu pomou prekrivaa za redove (videti str.
231). Pokriva se podigne, seme se pose-
je u zagrejano zemljite (ili se posade mla-
de biljke) i potom se pokriva vrati na
mesto.
Proreivanje
Neke mladice moraju se ukloniti kako bi
druge mogle da se razvijaju. Proreujte
malo-pomalo i ostavljajte mladice jednu
do druge dok ne postignete eljeno rasto-
janje. Zalivajte pre i posle proreivanja. I
biljkama u rasadniku esto je potrebno
proreivanje pre presaivanja.
Presaivanje iz rasadnika
Dobro zalijte mladice pre presaivanja
kako biste to manje otetili koren. Biljke
Proreivanje argarepe
Veina biljaka treba da se proreuje ako
je seme uspeno proklijalo. argarepa se
seje na to veem razmaku kako bi se iz-
beglo proreivanje i tako spreio rizik od
napada argarepine muve. Biljke izvae-
ne prilikom proreivanja (ali ne i argare-
pa) mogu da se iskoriste kao salata ili da
bi se popunili slobodni delovi parcele.
Presaivanje praziluka
Povre koje sporo raste, moe da se seje
u saksije ili elije dok se na parceli ne
oslobodi prostor posle berbe ranih useva.
Praziluk se moe gajiti u saksijama, plit-
kim koritima, ili gusto posejan u leju na
slobodnom paretu zemljita. Dobro ga
zalijte pre presaivanja u pojedinane ru-
pe duboke 15 cm, na rastojanju od 15 do
23 cm. Stavite jednu biljku u svaku rupu,
ali nemojte da ispunjavate rupu zemlji-
tem. Umesto toga najpre zalivajte biljke
kako bi se zemljite oko korena polako
sleglo.
321
uvek drite za listove. Rastresite zemljite
aoviem i trudite se da na korenu osta-
ne to vie zemlje. Podignite biljke i od-
mah ih presadite u rupe, ali tako da donji
listovi budu tik iznad zemljita. Utabajte
zemljite, zalijte ga i odravajte vlanim.
Biljke esto klonu posle presaivanja, ali
se obino brzo oporave. Ako su tempera-
ture izuzetno visoke, prekrijte mladice la-
ganim materijalom, kao to je pokriva za
redove, koji e im pruiti zaklon od sunca.
Sklonite pokriva posle nekoliko dana, kad
se biljke oporave.
kakO najBOlje Da
iSkORiStite PROStOR
Ako koristite tehnike za planiranje pros-
tora u kombinaciji s pogodnim sortama i,
ako je to mogue, lejama (videti str. 327),
iskoristiete svaki prostor za gajenje na
najbolji mogui nain. Ako i nema potrebe
da se prolazi izmeu redova, povre moe
da se gaji na manjem rastojanju nego to
je uobiajeno. Praksa gajenja povra u du-
gim redovima uz redovno okopavanje
zemljita izmeu njih nastala je zajedno s
promenama u poljoprivrednoj praksi u 18.
veku. Ovaj sistem i danas ima svoje pred-
nosti kad se koristi na manjim parcelama,
ali u veini bata postiu se bolji rezultati
saenjem biljaka u blokovima, pravilno
rasporeenim na prostoru za gajenje, ko-
ristei tehniku jednakog rastojanja ili kvad-
ratnu mreu.
- Jednako rastojanje Biljke se seju u cik-
cak redove na jednakom meusobnom
rastojanju. Razmak izmeu biljaka odreu-
je se uzimanjem proseka izmeu preporu-
enog rastojanja biljaka u redu i rastojanja
izmeu redova. Na primer, biljke koje se
Dobro iskorien prostor
U uskim lejama ne treba da se gubi pro-
stor na staze izmeu redova. Povre
moe da se gaji u redovima na manjem
rastojanju, ili na jednakom rastojanju u
kvadratnim ili cikcak formacijama.
322
obino gaje na rastojanju od 15 cm u re-
du, u redovima izmeu kojih je razmak 30
cm, mogu se gajiti na jednakom meu-
sobnom rastojanju od 23 cm. Biljke prima-
ju jednaku koliinu svetlosti, vlage i hran-
ljivih materija i brzo iznad zemljita stvara-
ju pokriva od lia, to doprinosi suzbija-
nju korova.
- Kvadrat Biljke se gaje na istom rasto-
janju u redu i izmeu redova i kao rezultat
dobijamo kvadratnu emu. Ova ema je
korisna kad na irinu leje mogu da stanu
samo dve-tri biljke. Kvadratna mrea
moe lako da se napravi uz pomo vinkle
koju treba utisnuti u zemljite kako bi se
ocrtale linije s jednakim rastojanjem i pod
pravim uglom. Sejte ili sadite tamo gde se
linije seku.
kako postii pravu emu
Da biste dobili posle presaivanja elje-
ni rezultat, jednostavno sadite biljke na
potrebnom rastojanju. Kod povra koje se
seje direktno u zemljite moete staviti ne-
koliko semenki na svako mesto gde treba
da izraste biljka i kasnije prorediti ponike
ostavljajui jednu biljku, ili moete sejati u
redove i paljivo proreivati ponike u sva-
kom redu. I kod useva kao to je cvekla
takoe moe na jedno mesto da se seje
nekoliko semenki direktno prema eljenoj
emi.
Uticaj gustine biljaka
Rastojanje meu biljkama kao to su cr-
ni luk i kupus utie na njihovu veliinu; do
odreene granice, vie prostora omogui-
e da lukovice i glavice budu vee. Nasu-
prot tome, gajenje na manjem rastojanju
s manje mesta za rast znai da ete dobi-
ti manje povre, esto prikladnije veliine.
U veini sluajeva kad je rastojanje manje
poveava se ukupan prinos. Postoji grani-
ca za minimalno potrebno rastojanje ispod
koje su biljke jednostavno suvie blizu da
bi dostigle veliinu poeljnu za berbu. Jed-
nako rastojanje meu biljkama obino je
najbolji nain da se utie na veliinu bilja-
ORGANSKA BATA
ka i moe da se menja kako bi se prilago-
dilo razliitim vrstama povra.
Primer lukovica crnog luka ilustruje uti-
caj rastojanja na veliinu. Da biste dobili
velike lukovice idealno rastojanje je 20 x
20 cm. Ako smanjite rastojanje na 15 x 15
cm, dobiete lukovice srednje veliine. Na
jednakom rastojanju od 60 cm glavice let-
njeg kupusa dostii e najveu moguu
veliinu, ali ako se rastojanje smanji na 30
cm ukupan prinos manjih glavica, koje su
uglavnom pogodnije za upotrebu u kuhinji,
bie vei. Preporueno rastojanje u redovi-
ma ili kuicama za svaku pojedinanu vrs-
tu povra moete da vidite u delu Povre i
salatne biljke, od A do , str. 341.
mini-povre
Ekstreman primer uspene upotrebe ve-
oma malog rastojanja jeste mini, bebi
ili veoma gusto sejano povre. U pitanju
su sorte koje se biraju zato to dobro rea-
guju na gajenje na malom rastojanju. Ko-
risne su za izuzetno male leje, kao to je
kvadratna bata (videti sliku na sledeoj
strani) i gajenje u posudama (videti str.
210). Razmak izmeu biljaka za usev kao
to je praziluk moe da bude samo 13 mm.
Ako se seje po malo i esto, mini-povre
daje malu berbu, pogodnu za jedan obrok,
u duem vremenskom periodu.
kvadratna bata
Uz pomo ove tehnike imaete skromnu
berbu razliitih vrsta povra u duem vre-
menskom periodu. Ideja kvadratne ba-
te razvijena je u SAD. Za nju je potrebno
malo mesta i vremena i moe da pred-
stavlja dobar poetak za dete ili odraslu
osobu koja nikad nije gajila povre. Dobra
berba moe da se postigne na prostoru ne
veem od 1,2 x 1,2 m. Parcela se uz po-
mo ice izdeli na najvie 16 kvadrata veli-
ine 30 x 30 cm. U svakom kvadratu gaji
se drugo povre na malom, jednakom ras-
tojanju. Za ovakvo gajenje pogodne su
razliite sorte, ukljuujui mini povre.
Vii usevi i penjaice gaje se na kraju leje,
GAJENJE POVRA 323

godina u kvadratnoj bati. Ovi planovi

prikazuju na koji nain se koristi kvadratna
bata cele godine. Na vrhuncu sezone treba
da obezbedi sedmino bar tri do etiri manje
berbe razliitih useva, dok ete u najmanje
produktivnom periodu imati salate, zelenia,
zainskog bilja i trava. Na parceli moe da se
gaji ak i jestivo cvee.
- Visoke biljke i penjaice gajite na mestu
najudaljenijem od sunca kako ne bi bacale
senku na druge useve.
- Proreujte biljke kad ponu da popunjava-
ju kvadrat i koristite ih za ishranu.
- Berite plodove to je mogue ranije.
- Kad god zasadite novi usev dodajte kom-
post ili lie prema potrebama useva.
- Malirajte krompir kompostom.
Dole
- Treba da imate na raspolaganju biljke koje
Sredina i kraj jeseni, vrst lisnati zeleni i sa-
gajite u elijama kako biste popunjavali pra-
late; beli luk i crni luk zasaeni da prezime.
zna mesta i imali stalne prinose.
Preporuene sorte
Gore levo
- Bob akvadule i slatka loren
Za berbu na prolee i leto, saenje biljaka
- Kupus arman
koje su ovde prikazane poinje krajem zime i
- Celer korenja brilijant
traje do kraja prolea.
- Praziluk kralj riard
*Za kasniju berbu proredite lisnatu cveklu
- Slatki graak ugar en
ostavljajui samo jednu biljku.
- Krompir jukonsko zlato
Gore desno - Rotkvica uskrnje jaje II i francuski doru-
Parcela na leto i poetkom jeseni; novi usevi ak
rastu u skoro svakom kvadratu. - Kukuruz eerac dvorf blu dejd
*Za kasniju berbu ostavite etiri biljke japan- - Repa tokio kros
skog kupusa mizune da izrastu.
324
u delu najudaljenijem od sunca, kako ne bi
bacali senku na druge useve. Prate se
principi plodoreda (videti str. 305).
grupna setva
Grupna setva podrazumeva sejanje,
direktno ili u elijama od po 5 cm, po ne-
koliko semenki na isto mesto. Sve biljke se
ostavljaju da potpuno porastu, ponici se
ne proreuju, a ako se gaje u elijama,
sade se kao jedna celina na otprilike dvos-
truko veem rastojanju od uobiajenog.
Na ovaj nain dobija se nekoliko manjih
korenova ili lukovica umesto jedne velike.
Usevi pogodni za ovakvo gajenje ukljuuju
cveklu, praziluk, crni luk (4-5 semenki na
jedno mesto ili u jednu eliju), okrugle sor-
te argarepe (4 semenke), zelena salata,
mladi luk i vlaac (10 semenki).
meusetva i podsejavanje
Meusetva je sejanje (ili saenje) ma-
njeg povra ili povra koje brzo raste, u re-
dovima ili lejama, na neiskorienom zem-
ljitu izmeu glavnih useva koji sporije ras-
tu. Osnovno pravilo je da nikad ne sme da
se dozvoli da se meuusev razvija na
utrb glavnog useva i mora da se obere
pre nego to usevu koji sporije raste bude
potreban prostor. Mladi luk, male salate i
mnogi drugi letnji i jesenji salatni usevi
veoma su dobri meuusevi. Prostor izme-
u kupusnjaa koje dospevaju kasno moe
dobro da se iskoristi za veliki broj meuu-
seva. Visoke biljke, kao to je kukuruz e-
erac koji baca malu senku, mogu da se
podseju niskim biljkama kao to su pasulj
uavac, zelena salata ili japanski kupus
mizuna, ili povrem koje se iri po zemlji-
tu, kao to su tikvice i bundeve, kako bi
se najbolje iskoristio prostor. Povre koje
tolerie hlad, kao to su zelena salata i
spana, moe da se seje izmeu redova
mahunarki penjaica.
Pokrovni i zdrueni usevi
Pokrovni usevi obuhvataju povre koje
brzo raste i dospeva, pa se seje na praz-
ORGANSKA BATA
nom zemljitu izmeu dva razliita glavna
useva. Pogodni usevi su zelena salata, rot-
kvice, rukola, izdanci, i zelenino ubrivo
koje brzo raste. Kod zdruenih useva, se-
me vrsta koje brzo zru seje se izmeu onih
koje sporije rastu, na primer patrnak, i
beru se pre nego to glavnom usevu bude
potreban prostor.
Uzastopna setva
Sejanje povra koje brzo zri, na primer,
zelene salate i rotkvica, po malo i esto, u
intervalima od 2 do 3 sedmice, spreava
preobilnu berbu i obezbeuje stalno dos-
pevanje sveeg povra tokom vie meseci.
Usevi pogodni za ovakvu setvu su jo
rukola, brokule, motovilac, keleraba, sala-
ta iz rasada (videti str. 337), spana, mladi
luk i repa.
grupna setva
Crvene lukovice crnog luka mogu se seja-
ti tehnikom grupne setve, odnosno po
pet semenki u svaku pojedinanu eliju,
a potom da se presade u leju. Kad se raz-
vije vie biljaka, svaka lukovica nai e
prostor za sopstveni rast i dostii e
skromnu veliinu.
Usevi pogodni za meusetvu i
podsejavanje
- Rukola
- Cikorija ili radi
- Motovilac
- Endivija
- Zelena salata
- Japanski kupus mizuna
- Kineski kupus
- Rotkvice
- Rasad
- Spana
- Mladi luk
Tikvice, tikve i bundeve pogodne su i za
suzbijanje korova, kao podusevi ispod vi-
ih biljaka kao to su kukuruz eerac i
mnogocvetni pasulj.
GAJENJE POVRA
nega POvRa
Kad se prime, mnoge vrste povra ne
zahtevaju intenzivno odravanje. Redovno
ih obilazite i obezbedite sve dodatne mere
nege koje e osigurati visok prinos.
zalivanje
Stres izazvan nedostatkom vode moe
da dovede do precvetavanja, manjeg pri-
nosa, kao i vee podlonosti tetoinama i
bolestima. Rasad i presaene biljke nikad
ne smeju da ostanu bez vlage. Kad se bilj-
ke prime, obilno ali ree zalivanje efikasni-
je je od slabog i estog. Voda koja prodre
duboko u zemljite pomae da se bolje
razvije koren i prua biljkama rezervnu
vlagu u vreme sue. Nekim biljkama zali-
vanje koristi u odreenim fazama razvoja
(videti dole). Ne preterujte sa zalivanjem;
preobilno nepotrebno zalivanje kod nekih
useva, kao to je paradajz, moe dovesti
do gubitka ukusa.
Zalivajte podnoje stabla biljke predve-
e, kad je manje isparavanje (ili rano ujut-
ru ako imate problem s puevima golai-
ma). Za rasad koristite kantu s finim rupi-
cama na vrhu, ili cev privrenu za crevo.
kljune faze za zalivanje
Ako je vreme suno u kritinim periodima
rasta (videti dole), biljke moraju da se za-
livaju.
- Boranija, bob: kad ponu da cvetaju;
kad ponu da se formiraju mahune.
- Zelena salata: 7-10 dana pre berbe.
- Letnji kupus, letnji i jesenji karfiol: 2-3
sedmice pre berbe.
- Tikvice: im pone da se formira plod.
- Graak: kad se formira cvet i mahuna.
- Krompir: kad krtole dostignu veliinu
klikera.
- Kukuruz eerac: kad pone da cveta i
kad klipovi ponu da bubre.
- Mnogocvetni pasulj, paradajz: od cveta-
nja nadalje.
- Brokule, celer, spana: kad je suno.
325
Usevima kojima je potrebno mnogo vode,
na primer mnogocvetnom pasulju, moete
da sipate punu kantu oko korena ili koristi-
te crevo (videti, Voda i zalivanje str. 62-
63).
Prihranjivanje
Ako je zemljite unapred dobro priprem-
ljeno, veini useva nee biti potrebno prih-
ranjivanje. Usevima koji se due razvijaju
odgovara maliranje ubrivom srednje ili
visoke hranljivosti.
maliranje i suzbijanje korova
Maliranje golog zemljita smanjuje gu-
bitak vlage putem isparavanja i spreava
klijanje semena korovskih biljaka. Ako se
koristi ubrivo srednje ili visoke hranljivos-
ti, poveava se koliina hranljivih sastoja-
ka za biljke. Mal stavljajte na toplo, vla-
no zemljite na prolee i leto.
Korov se bori za hranu, svetlost i vlagu -
stoga se potrudite da u povru bude to
manje korova. Sejte seme u redove ili ku-
ice kako biste razlikovali povre od jedno-
godinjeg korova; omake sejte samo ono
povre koje lako moete da prepoznate u
fazi mladica, kao na primer argarepu.
Bujnom povru obino je potrebno samo
jedno plevljenje pre nego to preraste
konkurenciju. Za informacije o malu i teh-
nikama pogodnim za povrtnjak vidite Ko-
rov i njegovo suzbijanje (str. 71-81).
Okopavanje
Otra motika koristi se za povrinsko oko-
pavanje zemljita, uklanjanje ponika ko-
rova, koji se potom sue i venu na suncu.
Dok se usevi razvijaju i prekrivaju zem-
ljite pokrivaem od lia, smanjuje se
potreba za okopavanjem.
gust zasad
Lisnate rozete ovog gustog zasada zelene
salate formiraju pokriva i bacaju senku
na zemljite smanjujui na taj nain gubi-
tak vlage, a samim tim i potrebu za zali-
vanjem. Takoe, suzbijaju korov.
326
Problemi s biljkama
Zdrave, bujne biljke otpornije su na na-
pade tetoina i bolesti. Kad imate prob-
lem, koristite sorte otporne na tetoine i
bolesti. tetoine napadaju biljke i u zem-
ljitu i iznad njega. Razlikuju se, od velikih
ivotinja kao to su zeevi, koji nanose
tetu celom povrtnjaku, do mikroskopski
sitnih nematoda koje napadaju odreene
useve kao to je krompir. Poznavanje i-
votnog ciklusa tetoina doprinosi boljoj
kontroli nad njima, a vreme setve pomae
da se izbegne doba godine kad ima teto-
ina. tetoine se suzbijaju na razliite na-
ine, od runog uklanjanja pueva i pue-
va golaa, do upotrebe prirodnih biolokih
sredstava za suzbijanje. Fizike prepreke
mogu pomoi u spreavanju nekih tetoi-
na da poloe jaja blizu useva. Uradite sve
to moete kako biste spreili bolesti, jer
mogu da se proire veoma brzo. Rizik od
infekcije nekim gljivinim oboljenjima mo-
e se smanjiti podizanjem nivoa pH vred-
nosti (videti str. 59, 307). Plodored (videti
str. 305) igra vanu ulogu u spreavanju
ozbiljnih bolesti iz zemljita kao i nekih
tetoina.
Pojedine probleme izazivaju loe navike
prilikom gajenja ili nedostaci minerala u
Privucite korisne insekte
Gajite cvee u jednom delu povrtnjaka
kako biste privukli korisne insekte koji e
poboljati opraivanje i suzbijati tetoi-
ne.
Podupiranje biljaka
Bob se lako podupire uz pomo kanapa
koji se privee za koie oko biljke. Pasulj
pritka brzo e pokriti otvorenu kulu od
vrbovog prua i kanapa. Kratke granice
zabodene u zemlju idealne su za podupi-
ranje graka. Tikve se penju uz tapove
privezane kanapom. Vreastom paradaj-
zu potrebna je vrsta potpora kao to su
bambusovi tapovi. Mnogocvetni pasulj
e spiralno uspuzati uz bambusove ta-
pove.
ORGANSKA BATA
zemljitu. Do proraslica dolazi kad biljke
pre vremena proizvedu seme, a izazivaju
ih sua, iznenadne velike promene tempe-
rature vazduha, setva u pogreno vreme ili
kad se spoji korenje mladica koje se gaje
zajedno u paketu. Lo kvalitet plodova ili
mahuna mogu da izazovu sua, nedosta-
tak opraivanja ili loe zalivanje.
zatita biljaka
Manje otporno povre koje se seje na
prolee izloeno je hladnoi i mrazu. Moe
da se zatiti staklenim ili plastinim zvoni-
ma, ili pokrivaima za redove. Poetkom
jeseni moe se zatititi i povre koje se gaji
na otvorenom, na primer paradajz, ako e-
limo da obezbedimo kasniju berbu.
Usmeravanje i podupiranje
Povre kao to je pasulj pritka uspuza-
e se uz tapove, ali i pored toga potrebno
ga je usmeriti i privezati dok ne pone da
se penje. Graak ima vitice kojima e se
uhvatiti za granice ili krupnu mreu za
graak. Bundeva, krastavac i tikva iskoris-
tie vree uspinjui se uz reetku od letvi-
ca, preko ograde i uz drvee.
Povre koje raste visoko, ali ne spada u
penjaice, na primer neke sorte kelja pup-
ara, boba i cordon paradajza, treba podu-
preti vrstim koiima.
izbeljivanje i podsticanje
Neke vrste povra, na primer endivija i
celer, imaju bolji ukus ako se izbeljuju -
deo biljke, ili cela biljka, na odreen vre-
menski period skloni se od sunca, to do-
vodi do toga da listovi budu bledi i ukas-
ti. Kovrdava endivija ima slai ukus ako
se izbeljuje desetak dana. Rabarbara, ci-
korija i ratan podstiu se iz stanja miro-
vanja kako bi proizveli nene listove i iz-
danke. Kada redovno podstiete viegodi-
nje useve kao to je rabarbara, gajite vie
biljaka kako bi se one koje su dospele od-
morile jednu do dve sezone pre novog
podsticanja. Ratan moe da se bere sva-
GAJENJE POVRA
ke godine. Kad se poberu ikoni, cikorija
treba da se baci.
Berba
Praziluk, krompir i neke sorte povra
raznih vrsta ostae u dobrom stanju vie
sedmica. Druge vrste, na primer rani ku-
pus i brokule, treba da se beru im su
spremne. Graak i mnogocvetni pasulj
prestae da proizvode nove mahune ako
se ne beru redovno. Dobro upoznajte svo-
je useve kako biste iz njih izvukli ono naj-
bolje. ta god da berete, pokuajte to to
pre da iskoristite za ishranu. Najbolji ukus
i hranljivu vrednost imaju svei proizvodi.
Kukuruz eerac verovatno je najekstrem-
niji primer jer je najboljeg ukusa ako se
skuva do 15 minuta posle branja. Povre
poput muskatne tikve i crnog luka moe
mesecima da se uva. Videti uvanje po-
vra, str. 339.
gajenje U lejama
Gajenje povra u uskim lejama razdvoje-
nim stazama koje omoguavaju prilaz po-
vru ima mnogo prednosti u odnosu na
tradicionalno gajenje u redovima. U tradi-
cionalnom povrtnjaku poboljivai zemlji-
ta i ubriva stavljaju se preko cele parcele
i potom se parcela prekopava kako bi se
sjedinili sa zemljitem. Zemljite izmeu
redova se sabija dok se usevi zalivaju,
prihranjuju, pleve i beru. Sistem leja pre-
kida ovaj neprekidni ciklus sabijanja i ob-
raivanja zemljita.
Kad pravite leje za gajenje povra naj-
bitnije je da moete lako da dohvatite sre-
dinji deo leje bez previe istezanja i gae-
nja po zemljitu. Iako je veoma lako na-
praviti i koristiti pravougaone leje, one mo-
gu da budu bilo kog oblika sve dok je lako
da se sa staze dohvati sredinji deo leje.
Leje mogu da budu u nivou zemljita ili
podignute, oiviene ili bez ivice, mogu da
budu prekopane ili dubinski izriljane, a
moe da se koristi i tehnika bez kopanja.
Izaberite kombinaciju koja vam odgovara.
327
Ravne leje, ili leje u nivou zemljita
Najjednostavnija leja koja zahteva naj-
manje truda jeste ravna, neoiviena leja.
Uglove leje oznaite stubiima i izmeu
njih razapnite icu kako biste definisali ivi-
ce leje. Meutim, visina leje e se povea-
ti u odnosu na stazu ako je zemljite sred-
nje teine ili teko i ako je dobro prekopa-
no (videti dole). Poboljivai zemljita ta-
koe podiu visinu leje, dok se staze spu-
taju usled sabijanja. Ravne leje su najpo-
godnije za lako zemljite koje bi se brzo
isuilo kad bi se podiglo.
Podignute i oiviene leje
Ivice daju jasnu, precizno definisanu
granicu izmeu leje i staze. One zadrava-
ju zemljite i materijal za maliranje u leji.
Ivice se preporuuju kod srednje tekog i
tekog zemljita koje se obino izdie iz-
nad nivoa staze. Kad je gornji sloj zemlji-
ta tanak, ivice omoguavaju da se leja
obogati zemljitem koje moe da se isko-
pa sa staze ili donese s nekog drugog
mesta. Podignute leje naroito su korisne
kad je zemljite teko i drenaa loa.
Ivica visoka 10-30 cm pogodna je uglav-
nom za sve prilike. Leje podignute na visi-
nu od 60 cm korisne su ako imate problem
materijal za ivice pogodan za
podignute leje
- Flae okrenute naopako
- Cigle
- Betonski blokovi ili ploe
- Panjevi*
- Krovni crep
- Ploe od kriljca
- Drvene daske*
- Vetako drvo (videti str. 132)
- Upleteno granje vrbe ili lenika (videti
str. 142)**
*Ne treba tretirati, ili treba koristiti sredstvo za
zatitu koje ne zagauje prirodnu sredinu (vi-
deti str. 130)
**Zemljite du ivica leje moe brzo da se
isui
328
sa savijanjem lea, ako se obrada vri iz
invalidskih kolica ili ako postoji ozbiljan
problem sa zadravanjem vlage. Glavni
nedostatak podignutih leja su poetni tro-
kovi za potreban materijal, uloeno vreme
i isuivanje uz ivice leja. Izaberite materi-
jal kako biste dobili eljeni izgled (videti
okvir na prethodnoj strani).
Bez obrade ili dubinsko riljanje?
Zemljite u leji tretira se isto kao zemlji-
te na otvorenoj parceli. Ako se zemljite
redovno obrauje to treba da se radi sa
irokih drvenih dasaka kako ne bi dolo do
Prednosti sistema leja
- Leje pomau da se maksimalno iskoristi
i najmanji prostor za gajenje.
- Leje mogu da izgledaju veoma atraktiv-
no jer daju povrtnjaku uredan i dobro or-
ganizovan izgled.
- Sav posao obavlja se sa staza usled e-
ga se izbegava sabijanje zemljita i ote-
ivanje njegove strukture.
- Poboljivai zemljita, ubriva i voda
usmereni su na delove na kojima se povr-
e uzgaja, ne troe se na staze.
- Poboljava se vlanost, a zemljite se
na prolee bre zagreva.
- Okrugle leje konveksnog profila mogu
da poveaju povrinu za gajenje.
- Potreba za riljanjem smanjuje se jer ne-
ma sabijanja zemljita - i treba da se ri-
ljaju samo delovi zemljita za gajenje, ali
ne i staze.
- Povre moe da se gaji na malom, jed-
nakom rastojanju, to dovodi do povea-
nja prinosa.
- Rastojanje se lako menja kako bi se do-
bila eljena veliina povra kao to je crni
luk.
- Malo, ujednaeno rastojanje pomae da
se stvori gust pokriva od lia koji suzbi-
ja korov.
- Plodored (videti str. 301?) se mnogo
lake planira i sprovodi.
- Usevi mogu da se beru po svim vre-
menskim uslovima bez remeenja zemlji-
ta.
ORGANSKA BATA
Primeri leja
(slika na sledeoj strani)
itave leje mogu lako da se prekriju pok-
rivaem za redove, ili lakom mreom, nis-
kim najlonskim tunelima, ili staklenim i
plastinim zvonima kako bi se zagrejalo
zemljite, sauvale i gajile nenije vrste
povra, produila sezona, obezbedila za-
tita preko zime i zatitili usevi od odree-
nih tetoina.
sabijanja. Leje su naroito pogodne kad se
koristi tehnika bez obrade (videti str. 332).
Nasuprot ovom je duboka leja koja se
intenzivno obrauje - priprema se dvostru-
kim riljanjem i unoenjem poboljivaa
zemljita na dubinu od oko 60 cm.
Poboljiva zemljita niske hranljivosti, kao
to je humus sa liem moe da se unese
u zemljite kad se leja prvi put prekopava.
Ovakva dubinska obrada korisna je kad je
zemljite sabijeno. Obezbedie duboku
plodnu zonu otvorene, vlane strukture
kroz koju korenje moe lako da prodre.
Ako je potrebno, materijali srednje do vi-
soke hranljivosti mogu da se umeaju
samo u gornjih 15-20 cm zemljita. Pove-
anje prinosa je primetno, a biljke bolje
podnose suu. Rastresitost zemljita i do-
datak poboljivaa mogu da dovedu do
primetnog poveanja visine leje i potrebe
za ivicama.
Planiranje sistema leja
etvrtaste ili pravougaone leje iroke
90-120 cm obezbedie lak pristup sredi-
njem delu leje, iako e tana irina zavisi-
ti od vae visine i mogunosti dosezanja.
Uz prosenu duinu leje od 3 m izbei ete
dugu etnju do njenog suprotnog kraja.
Leje mogu da se grupiu formalno kad je
proizvodnja glavni cilj, ili prema odreenoj
emi da bi se dobio efekat dekorativne
bate.
GAJENJE POVRA 329
330
Staze
Staze treba da budu iroke najmanje 30
cm, a neke i do 60 cm da bi se omoguio
prilaz kolicima. Gole staze zahtevae oko-
pavanje da bi se suzbio korov. Podloga od
prirodnog materijala, koja ne privlai svet-
lost, prekrivena isitnjenim drvetom ili pilje-
vinom, dobra je i ista za hodanje. Moe
da se koristi i porozna membrana prekri-
vena ljunkom, borovim iglicama, korom
drveta ili nekim slinim materijalom. Tra-
dicionalne staze od kamena ili cigle izgle-
daju elegantnije, ali su skuplje. Travnate
staze izmeu leja s povrem dobre su za
sve vremenske prilike i lepo izgledaju. Ako
koristite travu prilagodite irinu staze kosi-
lici za travu i oiviite leje ciglom ili nekim
drugim trajnim materijalom koji e ujedno
drati kosilicu na odstojanju i spreiti travu
da prodre u leju. Pokoena trava moe da
se upotrebi kao mal.
Poloaj i orijentacija
Leje treba da se nalaze na otvorenom
osunanom mestu. Kad god je mogue,
pravougaone leje treba da budu postavlje-
ne u pravcu sever-jug kako bi senka koju
bacaju vii usevi bila to manja. U drugim
prilikama visoke useve stavite uz ivicu leje
na najveoj udaljenosti od sunca.
Sejanje i saenje
Uvek radite sa staze ili iroke drvene
daske postavljene preko leje. Dugaka
daska, postavljena od jedne do druge ivice
leje, odlina je za oznaavanje rupa i pozi-
cija za sejanje. Vie informacija o tehnika-
ma za pravljenje rastojanja pogodnog za
leje vidite u delu Kako najbolje da iskoris-
tite prostor, str. 321.
Ako vie razliitih useva gajite u istoj leji,
sejte ih odvojeno u kuicama na jednakom
rastojanju, ili u poprenim redovima. Viso-
ki usevi koje treba podupreti, kao to je
pasulj pritka, mogu da se gaje u redovi-
ma kroz sredinu leje u pravcu sever-jug,
dok se ostali usevi seju s obe strane. U le-
ORGANSKA BATA
male leje sa stazama od cigle
Staza od cigle iroka oko 45 cm obezbe-
uje pristup svim usevima u svim vre-
menskim prilikama i pogodna je za koli-
ca. Uz to i dobro izgleda.
jama koje se pruaju u pravcu istok-zapad
visoke useve je bolje gajiti u odvojenim
lejama ili u kuicama s poprenim redovi-
ma kako bi se to je mogue vie smanjila
senka. Povre koje zahteva dosta prostora,
na primer kelj pupar, sejte u uzdunim
cikcak redovima, a drugo povre sejte iz-
meu ovih redova.
zalivanje
Zalivajte runo ili koristite poluautomat-
ski sistem creva za zalivanje (str. 66) ako
sve povre u leji ima iste potrebe za zali-
vanjem. Zemljitu uz ivice leja obino je
potrebno vie zalivanja.
gajenje PeURaka
Peurke razliitih vrsta, od poznatih belih
ampinjona, do egzotinijih vrsta kao to
su bukovae i itake mogu relativno lako
da se gaje u bati. Neke raaju cele godi-
ne. Jedu se sirove ili termiki obraene, a
neke se i sue. Razliite vrste mogu uspe-
no da se gaje u zaklonjenim hladnim delo-
vima bate, kao i u upi ili podrumu. Zem-
ljite i svetlost nisu potrebni, ali proizvod-
nja moe biti sporadina i nepouzdana ako
ne postoje odreeni uslovi.
ta je peurka?
Peurke su gljive - biljke koje zbog nedo-
statka hlorofila ne mogu same da proizvo-
de hranu. Oslanjaju se na druge organiz-
me - ive ili mrtve biljke, pa ak i ivotinje
- da bi zadovoljile svoje potrebe. Odgova-
rajui materijali ili supstrati na kojima se
gaje peurke podrazumevaju neobraenu
piljevinu, panjeve, isitnjeno drvo, talog ka-
fe, slamnata ubriva, pa ak i novinsku
GAJENJE POVRA
hartiju ili karton. Dok se hrane supstratom,
gljive ga razlau u kompost.
Vei deo svog ivota gljiva postoji kao
mrea finih vlakana - micelijuma - koja
rastu kroz supstrat. Jestivi deo peuraka
jeste plodonosno telo koje proizvodi spo-
re. Sve ovo deava se kad su uslovi ishra-
ne, vlage, temperature i svetlosti odgova-
rajui.
gajenje peuraka
Da biste gajili svoje peurke nabavite i-
vo mrestilite- micelijum - koji raste na
odgovarajuem supstratu. U nekim slua-
jevima supstrat mora da se stavi na tano
gajenje na organskom materijalu
Livadska peurka (Agaricus campestris)
Bela kapa, crvenkastosmei listii s donje
strane.
Pravi smrak (Morchella esculenta) Si-
vosmea, sferna kapa; jakog aromati-
nog ukusa.
Sunanica (Lepiota procera) Velika kapa
ima smee ljuske na svetloj pozadini.
Kaluerka (Coprinus comatus) Izdue-
na, jajasta, upava kapa; prilikom raspa-
danja postaje crna ili tamnoplava. Veoma
ukusna kad se jede mlada.
itake (Lentinus edodes) esto se gaji;
jakog ukusa, kao da je dimljena.
ampinjon (Agaricus bisporus) Poznata
vrsta koja se esto gaji.
Uklenjaa (Clytocube nuda) Mesnata;
kad je mlada, kapa je plavoljubiaste bo-
je, ljubiasta s donje strane.
gajenje na panjevima ili piljevini
Vrbovaa (Laetiporus sulphureus) ute
lepeze; tekstura i ukus piletine.
Bukovaa (Pleurotus ostreatus) Veliko
plodonosno telo u obliku ostrige. esto
se gaji.
Igliar (Hericium erinaceum) Mnotvo
belih resa nalik ledenicama; blagog, slat-
kastog ukusa.
Nameko (Pholiota nameko) Narandas-
to-smea kapa; veoma ukusna japanska
peurka.
331
odgovarajuu lokaciju da bi rastao; druga
mogunost je da iskoristite micelijum za
inokulaciju supstrata, na primer panjeva,
gomile komposta, ili ak rolni papirnih ub-
rusa.
Lako moete da naete organsku opre-
mu za proizvodnju poznatih vrsta peura-
ka koja se sastoji od posude u kojoj je ino-
kulisan kompost. Oprema za manje pozna-
te vrste moe da se nae kod specijalizo-
vanih proizvoaa.
gajenje na panjevima i piljevini
Panjevi listopadnog drvea, 5-15 cm u
preniku, iseeni u sezoni mirovanja, ino-
kuliu se na prolee. Breza, bukva i hrast
daju najpouzdanije rezultate. Mali drveni
klinovi ve inokulisani micelijumom ubacu-
ju se u unapred izbuene rupe. Panjevi se
dre u toplim, vlanim uslovima dok se mi-
celijum iri po drvetu. Od inokulacije do ni-
canja peuraka moe proi i 6-12 meseci,
a potom peurke mogu da nastave s nica-
njem i nekoliko godina.
Peurke u bati
Kao deo bate, peurke mogu da daju
ukusan rod. Na primer, rasprostranjeni
beli ampinjon (Agaricus bisporus) moe
sam od sebe da se pojavi u bati, naroi-
to ako ste poboljavali zemljite kompos-
tom koji je ve korien za gljive. On nie
na jesen i moe da se bere i do nekoliko
godina ako su uslovi odgovarajui. Ivice
ili uglovi podignutih leja mogu da se za-
mene panjevima od listopadnog drvea i
potom inokuliu supstratom gljiva. Gomi-
la komposta koji se sporo razgrauje mo-
e da se koristi za gajenje kaluerke. Ova
vrsta, pored slamnatice (Stropharia rugo-
so-anulata) takoe raste blizu ivica mali-
ranih iverjem ili slamom.
Upozorenje
Peurke se esto pojavljuju na mestu
koje je dosta udaljeno od onog gde su se
prvi put pojavile. Svaka peurka nepoz-
natog izgleda mora se identifikovati pre
jela. Mnoge vrste su otrovne.
332
Vlana piljevina od netretirane drvne
grae u dakovima moe da se pomea sa
supstratom micelija, a potom se uva na
toplom mestu dok micelijum raste. Da-
kovi se potom pomeraju na svetlo, hladno
mesto gde peurke poinju da niu.
gajenje na krupnom organskom
materijalu
Metode gajenja razlikuju se kod svake
vrste peuraka, ali uopteno, supstrat mi-
celija se umea u vlano, dobro raspadnu-
to ubrivo, kompost, slamu ili drugi organ-
ski materijal (u kojem ne sme da bude
drugih gljiva) i stavi u dakove. Razvoj mi-
celijuma potom se pospeuje u vlanim
uslovima na temperaturi oko 20C. Peur-
ke se razviju nekoliko sedmica kasnije.
gajenje Bez OBRaDe
Gajenje bez obrade je tehnika organ-
skog gajenja koja moe da se koristi za
sve vrste povra. Pri korienju ove tehni-
ke zemljite se nakon prve neophodne ob-
rade ne dira. Sredstva za obogaivanje
zemljita, koja u sistemu gajenja bez ko-
panja esto imaju dvojnu ulogu mala i
ubriva, ravnomerno se rasporeuju po
zemljitu, ali se ne meaju sa njim - to se
ostavlja glistama i drugim organizmima.
Gliste svojom aktivnou poboljavaju dre-
nau, dok njihov razgradivi otpad oboga-
uje sastav zemljita. Organizmi u zemlji-
tu dalje razgrauju ono to gliste unesu s
efekti obrade
Prekopavanje zemljita moe da povea
koliinu korova izvlaenjem neproklijalog
semena na povrinu, gde e proklijati. Na
goloj parceli zemljite s jedne strane je
obraeno, dok je ono s druge strane ne-
taknuto. Tri sedmice kasnije mnogo vie
korova proklijalo je na prekopanom zem-
ljitu nego na netaknutom delu parcele.
Manje korova, a samim tim i manje plev-
ljenja, jedna je od najveih prednosti
tehnike gajenja bez prekopavanja.
ORGANSKA BATA
povrine formirajui na taj nain humus i
hranljive sastojke za biljke. Ne moe da se
izbegne delimino prevrtanje zemljita pri-
likom sejanja, saenja i berbe, ali to je mi-
nimalno u poreenju s prekopavanjem. Na
due staze prekopavanje je tetno za sas-
tav zemljita i pospeuje gubitak vlage i
organskih materija.
Glavni nedostatak ove tehnike je to to
je potrebno vie vremena da se siromano
zemljite obogati, dok su tetoine u sa-
mom zemljitu zatiene. Najpraktinije je
da se kombinuju najbolji elementi ove teh-
nike s okopavanjem. Zemljitu je esto
potrebna osnovna obrada pre primene ove
tehnike - ako je, na primer, suvie sabije-
no - i povremeno moe da se okopa, reci-
mo kad se dodaje zelenino ubrivo. Ova
tehnika je naroito uspena kad se kombi-
nuje sa gajenjem u lejama (vidite str.
327).
Nasuprot uvreenom miljenju, parcela-
ma koje se ne prekopavaju nije neophod-
na velika koliina mala. Zemljitu se do-
daje ista koliina komposta i ubriva kao
prilikom prekopavanja. Krompir (videti ok-
vir na narednoj strani) je jedini usev kojem
je neophodan deblji sloj mala kako bi se
spreilo da krtole pozelene.
Priprema
Da bi tehnika gajenja bez kopanja dala
najbolje rezultate, struktura zemljita od
poetka mora da bude dobra. To e moda
iziskivati da se zemljite izrilja kako bi se
poboljala drenaa i rastresitost. Ako niste
sigurni u stanje zemljita, informacije u
poglavlju Zemljite i briga o njemu (str. 32-
61) pomoi e vam da odredite da li je
prekopavanje potrebno i koji su jo pos-
tupci neophodni.
Tamo gde nema veih problema sa zem-
ljitem, ova tehnika moe odmah da se
primeni. Ako na parceli ima korova, ili uko-
liko deo travnjaka pretvarate u parcelu,
zemljite moe da se raskri pomou slo-
jeva mala (videti str. 334). Pre sejanja ili
saenja materije za obogaivanje zemlji-
ta treba ravnomerno rasporediti po parce-
GAJENJE POVRA
Prednosti sistema gajenja bez
obrade
- Zahtevno i naporno neprekidno okopa-
vanje vie nije neophodno.
- Sastav zemljita se uva i vremenom
poboljava.
- Organizmi u zemljitu razvijaju se u sta-
bilnim uslovima netaknutog zemljita.
- Znaajno se smanjuje gubitak organ-
skih materija i vlage.
- Seme korova se u manjem broju izvlai
na povrinu.
li, ili ih staviti na mesta odreena za sae-
nje useva, kao to su tikvice, kojima treba
vie prostora. Ako je potrebno, organsko
ubrivo i kre mogu blago da se izgrabu-
ljaju pre nego to se rasporedi krupnije
ubrivo.
Sejanje i saenje
Veina useva uzgaja se isto kao to bi se
gajila u prekopanoj leji. Dobro pripremlje-
no zemljite za tehniku gajenja bez preko-
pavanja uvek je rastresito i idealno za se-
janje. Seme se seje u rupe ili kuice. Sad-
nice se stavljaju u rupe iskopane pomou
aova. Sve slojeve ubriva i mala treba
ukloniti s mesta gde se seje ili sadi, a po-
tom ga ponovo ravnomerno naneti im
biljke ponu da rastu.
korov i plevljenje
Na parcelama koje se ne prekopavaju
koliina korova znaajno je manja jer se
neproklijalo seme korova ne izvlai na po-
vrinu. Organski mal dodatno smanjuje
koliinu korova i zadrava vlagu, ali nije
neophodan.
Lagano okopavanje pomae na golom
zemljitu i postepeno smanjuje koliinu se-
mena korova. Sve viegodinje korovske
biljke batenskim vilama treba polako da
se rastresu oko korena i izvuku vodei ra-
una da se prevrne to je mogue manje
zemljita.
333
gajenje krompira bez kopanja
U klimatskim uslovima u kojima je lie
krompira izloeno mrazu obino je dobro
da se usev poseje malo kasnije nego to
je uobiajeno. Mal sniava temperaturu
zemljita i biljka moe da bude podloni-
ja oteenjima usled mraza.
Saenje
1. Iskopajte, isecite ili pokosite svu vege-
taciju na parceli.
2. Dobro natopite zemljite ako je suvo.
Ravnomerno rasporedite ubrivo, kom-
post ili organsko ubrivo bogato azotom
(videti str. 41).
3. Poloite krtole na zemlju na predvie-
nom rastojanju. Ako postoji opasnost od
mraza, stavite ih u rupe koje ste iskopali
aovom.
4. Prekrijte svaki red slojem sena ili stare
slame debelim 7,5 cm. Oznaite svaki red
kako ne biste stali na krtole.
Rast
1. Redovno proveravajte izdanke koji iz-
bijaju kroz mal i oslobodite one koji po-
diu mal umesto da ga probiju.
2. Dodajte jo mala dok biljke rastu i
prekrijte prostor izmeu redova.
3. Kad biljke u susednim redovima skoro
ponu da se dodiruju, prekrijte mal de-
belim slojem busenova trave kako biste
spreili prodiranje svetlosti od koje krtole
pozelene.
4. Dodajte jo trave ukoliko je potrebno.
Ptice vole da razgru mal, ali su istovre-
meno korisna zatita od tetoina.
Berba
Da biste izvadili nekoliko krompira, jed-
nostavno razgrnite mal i uzmite onoliko
krtola koliko vam je potrebno. Krtole e
leati na povrini zemlje.Vratite mal i os-
tavite preostale gomolje da dalje rastu.
Da biste izvadili sav krompir, razgrnite
mal. Pokupite sve krtole i proverite da li
ima nekih koje su se razvile u zemlji.
334
Berba
Korenaste useve verovatno ete moi da
iupate iz zemlje. Ako to nije mogue, po-
lako ih rastresite batenskim vilama uz mi-
nimalno prevrtanje zemljita.
zelenino ubrivo i tehnika bez
obrade
Usevi za zelenino ubrivo (videti str.
55), koji se obino ukopavaju u zemljite,
mogu da se gaje i na parceli na kojoj se ne
kopa. Jednogodinja zelenina ubriva kao
to je slaica kose se i ostavljaju kao mal.
Viegodinja zelenina ubriva, kao to su
detelina i ozima ra (koja zahvaljujui bo-
korenju korena esto ponovo izrastu kad
se pokose, iako su jednogodinje biljke),
kose se i suzbijaju malom koji ne propu-
ta svetlost ili gajenjem krompira tehnikom
bez obrade.
Slojevito maliranje
Maliranje u slojevima razliitim materi-
jalima (videti okvir desno) je lak, veoma
efektivan nain raiavanja zemljita po-
put parcele obrasle u korov ili travnjaka.
Naroito je korisno ako se primeni tehnika
bez kopanja. Prvu berbu moete da dobi-
jete bez ikakvog kopanja. Ako su sredstva
ograniena, prvo raistite malu povrinu
laku za obradu.
Postavljanje slojeva mala
Prvo posecite svu vegetaciju i iskopajte
drvenaste korovske biljke. Postavite prvi
sloj preklapajui ivice kartona ili papira po
30 cm. Najbolje je raditi kad nema vetra, a
zemljite je toplo i vlano.
Da bi se ovaj sloj zadrao i suzbio korov,
dodajte jo jedan sloj, ne deblji od 10 cm,
naroito na mestima gde se ivice prekla-
paju. Izbor materijala za ovaj sloj zavisi od
onoga to vam je dostupno, kao i od plod-
nosti zemljita. Zemljite koje neko vreme
nije obraivano, ili ono na kom je bio trav-
njak esto je veoma plodno i usevi e us-
pevati iznenaujue dobro bez dodatnog
ORGANSKA BATA
prihranjivanja. Ako je zemljite siromano,
drugi sloj treba da bude obogaiva zem-
ljita srednje ili visoke hranljivosti, kao to
su dobro ubrivo ili batenski kompost.
Sloj svee ili usitnjene slame debljine do 5
cm moe da se stavi odozgo kako bi se
sauvala vlaga, a parcela delovala lepe i
urednije. Zalivanje cele povrine pomoi
e slojevima da se slegnu i da se odupru
vetru.
Dok se prvi sloj razgrauje, gornji sloj
pada na povrinu zemljita gde ga crvi
unose u zemljite.
gajenje kroz slojeve mala
Prve godine krtole krompira i sadnice
kupusnjaa, tikvica i bundeva mogu da se
sade kroz mal direktno u zemljite, u rupe
koje ste napravili aoviem; dodajte i ma-
lo komposta, ako ga imate. U poetku e
biljkama biti potrebna bolja zatita od
materijali za slojevito maliranje
Slojeviti mal sastoji se od dva ili tri sloja.
Osnovni sloj
(Biorazgradiv; ne proputa svetlost)
- Veliki kartoni
- Rasklopljene kartonske kutije
- Novine, u debelom sloju
Srednji sloj
(Poboljiva zemljita; dri osnovni sloj)
- Batenski kompost
- Pokoena trava
- Kompost od lia ili opalo lie
- ubrivo
- Kompost za gljive (obratite panju: s vi-
sokim nivoom krea)
- Usitnjene orezane batenske biljke
- Slama ili seno
Gornji sloj (nije obavezan)
(Zadrava vlagu; dobro izgleda)
- Slama
- Seno
Malirajte kad je zemljite toplo i posle
jake kie. Maliranje hladnog zemljita
odloie njegovo zagrevanje, usporiti rast
biljaka i poveati rizik od tete koju nano-
se puevi golai.
GAJENJE POVRA
mraza nego obino jer mal spreava sun-
evu radijaciju koja obino nou zrai iz
zemljita. Koristite pokrivae za redove ili
sadite biljke malo kasnije.
Sitno seme i korenasti usevi prve godine
nisu pogodni za slojevito maliranje, ali
naredne godine povrinski sloj zemljita
treba da bude veoma rastresit i pogodan
za sejanje svih vrsta semena. Trebalo bi da
se nastavi s maliranjem zemljita kako bi
se spreilo klijanje semena korovskih bilja-
ka, zatitilo zemljite od stvaranja pokori-
ce posle jakih kia i sauvala vlaga.
Viegodinje korovske biljke, kao to su
tavelj i iak, mogu da se probiju kroz
slojeve mala. Da biste ih uklonili, rastresi-
te zemlju oko njihovog korena i polako ih
iupajte. Za njihovo potpuno suzbijanje
verovatno je potrebna i druga godina slo-
jevitog maliranja.
Kad se zemljite raisti, zahvaljujui
slojevima mala moe da se koristi tehnika
gajenja bez kopanja.
UkUSna i lePO UReena
Bata
Mnoge vrste povra nisu samo veoma
ukusne, ve su izuzetno prijatne za oko.
Ureenje bate jestivim biljkama, pored
praktine vrednosti, podrazumeva i njiho-
ve dekorativne strane. To takoe znai da
moete da gajite jestive biljke u bati bez
potrebe za odvojenim povrtnjakom.
Bata ureena jestivim biljkama moe
biti velika ili mala, formalno ili neobavezno
ureena, i moe da ukljui voe, povre,
zainsko bilje i cvee. Poznati primer ima-
mo u Francuskoj gde su bate dvorca Vi-
landri osmiljene tako da se uklapaju u
opti plan dvorca, dok zapravo povre daje
boje u okviru formalne eme staza i leja
oivienih podianom ivicom. Drugi eks-
treman primer je meovita bata u kojoj se
i jestive i ukrasne biljke susreu u veseloj
raznovrsnosti.
335
kuhinjska bata
Kuhinjska bata je bata ispunjena jesti-
vim biljkama odabranim iskljuivo zbog
svojih ukrasnih i jestivih kvaliteta. Odra-
vanje ravnotee izmeu izgleda i prinosa
moe da predstavlja tekou i potrebno je
paljivo planiranje da bi ova bata dobro
izgledala cele godine. Planiranje za leto ili
zimu je lake, jer bata miruje u jedno ili
drugo godinje doba.
kreativno saenje
Jestiva i lepo ureena bata daje krea-
tivnom batovanu priliku da isproba sve
mogue neuobiajene kombinacije biljaka.
Povre se ceni zbog svojih boja, oblika lis-
tova, teksture, opteg izgleda i vizuelnog
stava. Moe da se usmeri kako bi se penja-
lo uz paravane, mree ili druge biljke i isto-
vremeno dobilo na visini, ili moe da se
koristi u postizanju ivopisnih oblika i ema
na nivou zemljita. Ako dopustite nekim
Povre i zainsko bilje za ivice
bate
Od leta do jeseni
- Glaviasta salata, naroito sorte lolo
roso i lolo verde
- Kovrdava endivija
- Kovrdavi perun
- Crvenolisna bokvica (plantago atropur-
purea)
- Red rasada
- Patuljasti kelj
Od kraja jeseni do zime
- Motovilac
- Mizuna
- Ukrasni kupus i kelj
- Kineski kupus
Viegodinje biljke
- Vlaac
- Kineski vlaac
- Majoran
- Dinjica
- alfija, ljubiasta i zelena
- Timijan
- Vresak
336
lepo povre
Upadljive boje
- Povrtarski zvezdan (crveni cvetovi)
- Cvekla volujska krv (tamnocrveno lie)
- Brokule romanesko (utozeleni cvetovi)
- Bob grimiznih cvetova
- Patlidan (ljubiasti cvetovi i tamnoljubi-
asti plodovi; ili probajte sortu uskrnje
jaje koja ima bele plodove)
- Velika crvena slaica (crveno/zeleno li-
e)
- Lisnati kelj crveni rus (rozesivo lie)
- Lisnati kelj toskano (zelenocrno lie)
- Praziluk sv. viktor (ljubiast/plav)
- Bundeva (narandasti plodovi)
- Pasulj pritka s ljubiastim i utim mahu-
nama
- Radi (crveno/belo lie)
- Blitva duginih boja (uto, belo, crveno,
roze i narandasto stablo)
- Crveni kupus (ljubiasto/plavo lie)
- Rubincrvena blitva (gore levo)
Visina i dramatian izgled
- Karda
- Krastavac pritka
- Artioka
- Crveni i bronzani komora
vrstama povra da precvetaju, esto vas
eka predivan prizor; na primer, zelena sa-
lata se pretvara u elegantne kupaste tor-
njeve visoke i do 1,2 m. U toj fazi nije za
jelo, ali izgleda predivno! Ako ostavite crni
luk i praziluk da procvetaju dobiete ok-
ruglu cvetnu glavicu na vrhu visokog stab-
la: upeatljivo, ivopisno i privlai pele.
lepe biljke su zdrave biljke
Jestive biljke u bati moraju da budu
zdrave i bujne. Obratite panju na odra-
vanje zemljita i, kao i u tradicionalnom
povrtnjaku, da biste postigli najbolje rezul-
tate, vodite rauna o principima plodoreda
(videti str. 305) kad planirate na godinjem
nivou. Drite u rezervi biljke koje e u raz-
liitim fazama razvoja zameniti postojee,
ORGANSKA BATA
- Pasulj pritka
- Bundeva i tikva, usmerenog rasta
- Rotkvice koje se gaje zbog plodova
- Mnogocvetni pasulj
- Ratan
Dobar oblik i tekstura lia
- Kovrdava endivija
- Naborani lisnati kelj
- Zelena salata, bez glavice ili reckava
- Mizuna
- Kovrdavi perun
- Bundeva
- Tikvica
Jestivo cvee
- Boraina (plava, ree bela)
- Neven (narandast)
- Vlaac (roze ili ljubiasti)
- Jagorevina (uta)
- Lavanda (svetloljubiasta, bela ili roze)
- Dragoljub (dole desno; uti/narandas-
ti/crveni)
- Rua (najboljeg ukusa su roze/crveni
cvetovi)
- alfija (ljubiasta/roze)
- Ljubiica (ljubiasta, ree bela)
ili zauzeti mesto oteenih ili bolesnih bi-
ljaka i odravati dobar izgled bate.
kako da jedemo iz ureene bate
Berba neizbeno ostavlja prazna mesta
u ureenoj bati. Reite ovaj problem tako
to ete koristiti sorte koje mogu da se be-
ru u duem vremenskom periodu, na pri-
mer kelj i salate koje ne formiraju glavicu.
Pored toga, birajte useve koji dobro izgle-
daju posle berbe, na primer crveni ili mno-
gocvetni pasulj i tikvice. Od pomoi je i
ako gajite privremene biljke pored onih
koje e porasti i popuniti prazan prostor.
Gajite u saksijama ili elijama biljke kojima
ete zameniti one koje pojedete.
GAJENJE POVRA 337

mogu da se beru cele zime. Tamo gde su

vremenski uslovi surovi, gajite rasad useva
gajenje zelenia unutra, na prozoru, u plitkom koritu ili sak-
Mnoge vrste povra mogu da se koriste sijama.
za pripremanje ukusnih salata, ali za ba-
tovane izraz salatne biljke obino ozna-
ava lisnati zeleni koji moe da se jede lisnate salatne biljke
presan. Sve ove vrste razlikuju se po po- Sve ove vrste mogu da se gaje kao mladi
reklu, ukusu, boji i teksturi. Postoji i jesti- izdanci. Vrste pored kojih stoji znak **
vo cvee koje moe biti ivopisan dodatak najbolje su iskljuivo kad se koriste za sa-
salati od meovitog zelenia. latu kao mladi izdanci; sve druge mogu
da se gaje kao mladi izdanci do poluzre-
Salata cele godine losti i do pune zrelosti.
Uz malo planiranja skoro cele godine Blagog ukusa
moi ete da berete neto svee i lisnato. - Karda**
Zimi su salatne biljke dobrodole vie nego - Krbuljica
u bilo koje drugo doba godine jer tada ima - Kineski kupus
manje sveeg povra. - Korijander
Prolee i jesen Birajte sorte koje brzo - Motovilac*
napreduju i koje e izrasti nekoliko sedmi- - Miroija
- Lisnata cvekla**
ca posle setve. Zatitite ih staklenim ili pla-
- Zelena salata
stinim zvonima, ili pokrivaima za redove,
- Pak oi (pekinki kupus)
ili ih gajite u stakleniku ili plasteniku da
- Spana**
biste produili proizvodnju.
- irokolisni tut
Leto Najvie razliitih vrsta salata, kako - Tut*
mladih tako i odraslih biljaka, moe da se
Gorkog ukusa
gaji leti. Potrudite se da u to doba godine
- Radi
uvek imaju dovoljno vode kako biste spre-
- Maslaak
ili prorastanje. Neke salatne biljke imaju
- Endivija
blag ukus, a druge intenzivniji. Gajite raz-
liite vrste da biste dobili spoj svih ukusa. Ljutog ukusa
- Kres salata
Cikorija, endivija i maslaak prilino su
- Slaica (bela)
gorkog ukusa, ali izbeljivanjem zrelih listo-
- Grka kres salata
va dobiete nenije listove blaeg ukusa.
- Mibuna
Prekrijte niske sorte tanjirom, a vie teg-
- Mizuna
lom ili kantom - ili priveite listove zajed- - Kineska slaica
no. U zavisnosti od doba godine, potrebno - List rotkvice
im je od jedne do tri sedmice da dospeju - Rukola
za berbu. - Kineski kupus
Zima Salata posejana krajem leta bie - Diak
spremna za berbu poetkom zime, a uz - Potoarka
zatitu, ili ako je blaga zima, neke sorte *Dobre kao jesenji usevi u hladnim podneblji-
ma
**Najbolje je da se gaje kao mladi izdanci za
Berba salate salatu
Berite mladice zelene salate kad dostignu Vie detalja o proizvodnji ovih useva mo-
visinu od 10 do 15 cm ostavljajui kratku ete nai u delu Povre i salatne biljke,
stabljiku iz koje e rasti nova biljka. od A do , str. 341.
338
tehnike
Salatne biljke mogu da se gaje do pune
zrelosti, da se beru kao mladi izdanci, ili
kad su poluzrele. Mladi izdanci i poluzrele
biljke mogu da se beru mnogo ranije, ve
posle nekoliko sedmica i berba se moe
nastaviti dui vremenski period.
Rasad zelenia
Rasad zelenia bere se pre pune zrelosti.
Seme moe da se pomea pre sejanja i na
taj nain se dobija spremna meana sala-
ta. Korenje ovog rasada raste plitko i rae
u posudi minimalne dubine oko 10 cm jed-
nako dobro kao u zemljitu. Nije im neop-
hodno izrazito plodno zemljite, ali prija im
srednje plodno koje dobro zadrava vlagu.
Ovi usevi zahtevaju mnogo vlage i stoga
su vam potrebni uslovi u kojima ete uvek
moi lako da ih zalivate kad je sua. Vano
je da nema korova. Ako imate problem s
korovom koristite tehniku provociranja ko-
rova za njegovo suzbijanje (videti str. 72).
Sejanje radi dobijanja rasada
Sejte semenke direktno u lepo priprem-
ljenu leju ili posudu, omake ili u plitke ru-
pe iroke oko 10 cm. Trudite se da rastoja-
Francuska meavina lisnatih biljaka
i orijentalnog zelenia
Pomeano seme salatnih biljaka nekad se
prodaje kao mesklun, mistikanca ili sala-
dini. Ove meavine sadre razne sorte ra-
dia, endivije, zelene salate uz dodatak
rukole, lista rotkve, maslaka i slaice.
Veina meavina pogodna je za prolenu
ili letnju setvu.
Orijentalni zeleni sadri orijentalno po-
vre kao to su japanski kupus mizuna,
mibuna, kineska slaica, kineski kupus i
pak oi. Dobro uspevaju poetkom i kra-
jem godine u hladnijim podnebljima i uz
odreenu zatitu mogu da traju cele
zime.
Moete napraviti sopstvenu meavinu
prema ukusu i uslovima za gajenje.
ORGANSKA BATA
nje izmeu semenki bude oko 2 cm. Dobro
zalivajte da biste ubrzali klijanje. U toplim,
suvim ili vetrovitim uslovima pokriva za
redove ili mrea za zatitu od vetra pomo-
i e vam dok seme ne proklija.
- Meusadnja (meusetva) i pokrovni
usevi Mladice koje brzo rastu dobre su da
se iskoristi prostor izmeu biljaka koje se
sporo razvijaju i zauzimaju mnogo mesta,
na primer izmeu kupusa, krompira ili tik-
vica. Bie spremne za berbu mnogo pre
nego to veim usevima bude potreban
prostor. Pored toga, mladice moete priv-
remeno da sejete u prazno zemljite.
- Uzastopna setva Posejte novo seme
svake 2 - 3 sedmice da biste stalno imali
berbu.
Berba
Mladi izdanci salatnih biljaka mogu da se
beru kad dostignu visinu 10-15 cm, obino
ve posle nekoliko sedmica. Otrim noem
ili makazama secite lie, ili ga berite ru-
no ostavljajui iznad zemlje oko 2 cm stab-
ljike. Biljke mogu ponovo da izrastu i moi
ete da ih berete jo nekoliko puta nared-
nih nekoliko sedmica.
ivotni vek mladih izdanaka zavisi od
vremenskih uslova i doba godine. Kad se
uberu ne ostaju dugo svei i stoga ih je
najbolje brati neposredno pre pripreme.
Poluzrele salatne biljke
Posejte seme na veem rastojanju nego
za mlade izdanke ostavljajui razmak iz-
meu biljaka 15-20 cm. Osim toga, moe-
te da sejete seme u elije pa da ponik
posle presadite, ili da presadite nekoliko
mladica na pomenutom rastojanju. Dok
biljka raste berite jedan po jedan list po-
evi spolja i ne dirajte sredinji vrh koji
dalje raste.
GAJENJE POVRA
Uvanje POvRa
Neke vrste povra mogu da se uvaju
cele zime i da se jedu svee kad u bati
nema mnogo sveih plodova. Neke vrste
veoma otpornog povra, kao to su patr-
nak i ioke, mogu da se ostave u zemlji-
tu preko zime, ali i to ima svojih mana. Po-
veava se opasnost od napada tetoina i
irenja postojeih bolesti. Pored toga,
zemljite moe da zamrzne, to e oteati bedite staru ebad, dakove ili prostirke za
berbu ili vaenje.
Sve dok postoje odgovarajui uslovi,
mnoge vrste povra mogu uspeno da se
uvaju bez posebne opreme. Kad ponete
s uvanjem povra, morate redovno da ga
proveravate. Ako je potrebno, prilagodite
uslove i uklonite sve plodove koji pokazu-
ju znakove propadanja kako se ne bi pro-
irilo na ostale.
Berba za uvanje
Najbolje rezultate postii ete s glavnim
usevima koji su zreli za berbu krajem sezo-
ne i beru se u hladnim uslovima.
- Berite povre im sazri Prerana berba
spreie plodove da dostignu svoj pun
ukus; ako zakasnite s berbom postae
vlaknasti i drvenasti.
- uvajte samo najkvalitetnije proizvode
Sve to je oteeno ili zaraeno nastavie
da se kvari, a moe da pokvari i ostale plo-
dove.
- Odnosite se prema plodovima s pa-
njom ak i veoma vrsti usevi kao to je
krompir mogu lako da se otete. Oteenje
se moda nee primetiti odmah, ali plod
moe poeti da propada kad se odloi na
uvanje.
Suenje i uvanje pasulja
Izaberite sorte preporuene za uvanje,
na primer areni italijanski pasulj. Ostavi-
te mahune na biljci dok ne postanu suve
i hrskave. Povadite zrna iz mahuna i u-
vajte ih u posudi koja ne proputa vaz-
duh.
339
gde uvati povre
Idealni uslovi za uvanje razlikuju se od
jedne do druge vrste povra. Uopteno,
najbolje je da se uva na hladnom, suvom
mestu gde nema promena temperature,
mieva i drugih tetoina. Idealno mesto
je podrum ili ostava, ali pogodni su i hlad-
na upa, garaa ili neka prostorija u kui.
Podignite posude u kojima uvate povre
na kutije ili palete i ako je potrebno obez-
dodatnu izolaciju.
Uslovi
Na narednoj strani videete detalje u ve-
zi s uvanjem povra koje moe da se za-
titi za korienje preko zime. Neke druge
vrste povra takoe mogu da se uvaju, ali
krai vremenski period.
- Paradajz Krajem sezone sazrevanja,
pre prvih mrazeva, uberite zelene plodove.
Moete da izvadite celu biljku i da je oka-
ite da se sui na suvom hladnom mestu,
gde e plodovi nastaviti polako da zru.
Druga mogunost jeste da uberete plodo-
ve, umotate ih u papir i stavite na tacne ili
u kutije. Da biste pospeili zrenje, stavite
plodove paradajza u zatvorenu papirnu ke-
su ili kutiju zajedno sa zrelom jabukom ili
bananom.
- Kupus vrsti crveni ili beli zimski kupus
moe da se uva nekoliko meseci ako se
skine pre prvog mraza. Neophodno je da
se sauva koren, ili ostavi stablo duine 15
cm. Glavice stavite na palete ili police i u-
vajte na temperaturi 0 - 4C. Ako tempe-
ratura padne, prekrijte glavice slamom,
dakovima ili debelim slojem novina.
- Praziluk i kelj pupar Obino obe vrste
povra mogu da se ostave u zemljitu pre-
ko zime, ali ako se predvia izuzetno hlad-
no vreme pogodno je da se privremena
zaliha unese unutra. Iskopajte cele biljke
zajedno s korenom i stavite ih u kante s
vodom da prekrije korenje. Na hladnom
mestu ostae svei i do sedam dana.
340
Usevi za uvanje
1. Krompir
Izvadite krtole i ostavite ih nekoliko sati na
zemlji da se osue. uvajte ih u debelim
papirnim dakovima lagano privezanim ili
presavijenim pri vrhu. Krompir mora da se
uva na mranom mestu kako ne bi poze-
leneo i dobio visok nivo solanina, otrovnog
alkaloida. Neophodna je zatita od mraza.
Idealna temperatura za uvanje je 5-10C.
2. Crni luk, kozjak i beli luk
Vadite beli luk kad prvih 4-6 listova pouti.
Crni luk i kozjak ostavite dok sve lie ne
otpadne prirodnim putem. Paljivo izvadite
lukovice i ostavite ih na toplom, suvom
mestu nekoliko sedmica. Ako je vreme le-
po, ostavite ih napolju podignute na pale-
te ili kutije. U suprotnom, pokrijte ih da bi
se osuile do kraja. Lukovice su spremne
za odlaganje kad ljuska postane suva i u-
kava na dodir. Upletite lukovice uz pomo
kanapa ili ih okaite u mreaste dakove
na mesto gde nema cirkulacije vazduha.
Idealna temperatura za uvanje je 2-4C.
ORGANSKA BATA
3. argarepa, patrnak, cvekla, korenasti
celer i broskva
Neno uklonite zemlju s korenova; nemoj-
te ih prati ni ribati, jer moete otetiti koru.
Otkinite lie lagano ga uvrui to blie
krunici. Stavite korenove u plitka korita ili
kutije razdvajajui slojeve vlanim peskom,
netretiranom piljevinom, suvim liem ili
prosejanom zemljom. Idealna temperatura
za uvanje je 0-4C.
4. Bundeve i muskatne tikve
Potrebno im je nekoliko sedmica sunanog
vremena krajem sezone kako bi razvile
vrstu koru za optimalno uvanje. Berite ih
pre prvog mraza. Ostavite dugaku stablji-
ku i deo lia kad ih seete. Suenje lia
titi i jaa stabljiku. uvajte ih na suvom,
provetrenom mestu, ako je mogue, na
policama ili u mreama zbog cirkulacije
vazduha. Ako su potpuno zrele, mogu da
se uvaju i 6-9 meseci. Idealna temperatu-
ra za uvanje je 10-15C; ako se uva na
vioj temperaturi, meso postaje vlaknasto.
 Povre i salatne biljke, od a do
Objanjenje odrednica
- Botaniki naziv i porodica Pre svega
govore o povezanosti medu biljkama - ka-
ko se usev uklapa, ako se uklapa, u plan
plodoreda i da li ima iste prednosti i nedo-
statke kao drugi usevi (videti takoe str.
305-319). Potom sledi opis useva.
- Od sejanja do berbe Uobiajen vre-
menski period potreban da se ostvari rod.
Kod useva koji se razmnoavaju vegetativ-
no - od saenja do berbe.
- Razliite sorte U nekim sluajevima ne
postoje, naroito kod useva koji se ne gaje
u komercijalne svrhe i kod onih koji su na
korak od divljih, kao to su neke salate.
Ostali usevi su zbunjujue - ili uzbuujue
- raznoliki, uz veliki broj kultivisanih sorti u
ponudi; u nekim sluajevima date su pre-
poruke.
- Mesto Svi usevi e se bolje razvijati u
uslovima i na zemljitu koje im odgovara.
- Obrada zemljita Predlozi koje smo dali
odnose se na proseno zemljite, ako
takvo uopte postoji. Ono stoje zaista ne-
ophodno zavisie od brojnih faktora. Ako
vae zemljite ima dovoljno organskih ma-
terija i ako gajite zelenino ubrivo, moe-
te da smanjite upotrebu poboljivaa zem-
ljita i ubriva - ukoliko ne nameravate da
gajite neuobiajeno velike primerke. Suvo,
siromano zemljite treba obogatiti vie
nego to je navedeno, naroito ako treba
da se pobolja zadravanje vlage. Videti
takoe Zemljite i briga o njemu, str. 32-
61, i Gajenje povra, str. 295-297; kao i
pojedinane porodice povra (str. 303-
318).
- Idealna pH vrednost Vie informacija
na str. 38 i 59.
- Sejanje Preporuke o vremenu i nainu
sejanja na otvorenom terenu i u zatie-
nom prostoru. Detalji mogu da se nau u
poglavlju Gajenje povra, str. 297-300 (uk-
ljuujui i tehnike kao to su grupna setva
i zdrueno sejanje) i u Gajenje biljaka, str.
102-123. Najnia temperatura pogodna za
klijanje pokazatelj je kada i gde odreeni
usev moe da se seje - direktno u zemlju,
ili u toplini rasadnika, ili pod svetlom. Da
biste znali kada je zemljite napolju dovolj-
no toplo za sejanje potrebno je iskustvo,
ali ako ste novajlija u gajenju povra, ili
ste se preselili u novu sredinu, dobro e
vam doi toplomer za merenje temperatu-
re zemljita.
- Rastojanje Za redove je najpre nave-
deno preporueno rastojanje izmeu bilja-
ka u redu, a potom razmak izmeu redo-
va. Sejanje u kuicama odnosi se na setvu
na jednakoj udaljenosti i oznaava prostor
koji e svakoj biljci biti potreban. Za dalje
informacije o gajenju u lejama i redovima
videti str. 327.
- Mere nege Videti takoe str. 325-327.
Problemi koji se navode u ovom delu de-
taljno su objanjeni u poglavlju Problemi s
biljkama, od A do , koje poinje na str.
397.
- Berba Ponekad lini ukusi igraju vanu
ulogu u odluivanju kada e se vriti ber-
ba, ali ovde su date opte preporuke, kao
i saveti da li je usev bolje jesti sve ili mo-
e krae ili due da se uva.
voenje beleaka
Napomene su odlina polazna taka za
proizvodnju povra, ali imajte na umu da
se uslovi za gajenje veoma razlikuju i sto-
ga svi saveti nee biti korisni u vaem pod-
neblju. Kako biste poboljah ve uspenu
proizvodnju, najbolje je da vodite detaljne
beleke o svemu to radite u svom povrt-
342
njaku, kao i da beleite vreme kada ta ra-
dite. Dobre beleke su od neprocenjive
vrednosti za batovane koji ozbiljno shva-
taju zemljite, useve i svoje vreme. Ako
budete znali ta je polo naopako jedne
godine, to e vam pomoi da izbegnete is-
tu greku ubudue. Beleke e vam pomo-
i i da poveate uspehe iz prethodne godi-
ne. Pomisliete da nema potrebe da zapi-
sujete jer ete sve zapamtiti, ali iznenadi-
ete se koliko korisnih lekcija ete na kraju
nauiti iz drugog puta, jer ste ih prvi put
zaboravili.
Neki batovani imaju blok ili svesku koju
dre s batenskim alatom i tu zapisuju
svoja zapaanja i misli. Drugi koriste ka-
lendar. Vae beleke mogu da budu for-
malne ili neformalne, kako god elite, ali
pokuajte da ih vodite redovno. Dobar na-
in je da jednom sedmino proetate kroz
batu, ne da biste plevili korov ili brali po-
vre, ve samo da posmatrate, udiete i
dodirujete. Primetiete vie detalja kad
nita ne radite i to moe da se pretvori u
najprijatnije vreme koje provodite u bati.
aljma (zimSki lUk)
Allium fistulosum ALLIACEAE
Viegodinja aljma raste u bokoru kao
vlasac, a njeni uplji listovi rastu do 45 cm
visine. Osnova lista je zadebljala pri nivou
zemljita i ispod njega. Ovo je koristan
zimski usev koji se jede prean ili termiki
obraen i moe da preivi temperature i
do -10C. Japanski ili orijentalni bokorasti
luk nastao od ove vrste danas je poznato
istonjako povre. Ova, inae viegodi-
nja biljka obino se gaji kao jednogodinja
ili dvogodinja i moe da se bere u svim
fazama rasta, od mladih izdanaka do odra-
sle biljke. Obino je otpornija i produktiv-
nija od aljme.
RAZLIITE SORTE Japanski luk: jedno ili
vie stabala, beli ili crveni.
MESTO Videti Crni luk. Moe da se gaji u
posudama. Procvetala aljma dobro izgleda
u saksiji i moe biti atraktivna kao zelena
ORGANSKA BATA
ivica oko povrtnjaka. Izmeu redova ja-
panskog luka mogu se sejati meuusevi.
IDEALNA pHVREDNOST 6-7,5
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 5C
Orijentalni luk moe da se seje u elije
za presaivanje, ili direktno u zemljite.
U ZATIENOM PROSTORU Posejte alj-
mu u elije u aprilu; prilagodite je uslovi-
ma sredine i presadite oko 6 sedmica kas-
nije.
NA OTVORENOM Posejte seme na prole-
e ili leto. Sejte u plitke redove po 3-4 se-
menke na svakih 5 cm ostavljajui po 20
cm razmaka izmeu redova. Presadite u
redove 23 x 30 cm, ili u kuice 20 x 20 cm.
Kad se obrazuju bokori, izdelite ih i pono-
vo posadite mlae spoljne delove bokora.
Berba
Da biste brali mlade lisnate izdanke, sej-
te seme u zatienom prostoru cele godi-
ne; na otvorenom od prolea do jeseni.
Sejte gusto u iroke redove. Vadite luk kad
dostigne visinu oko 15 cm, 30-40 dana
posle setve.
Da biste brali manje bokore, cele godine
sejte seme u zatienom prostoru; na ot-
vorenom od prolea do poetka jeseni.
Sejte retko u iroke redove pa proreujte
ostavljajui rastojanje od 4 cm, ili posejte
po 6 semenki u jednu saksijicu za presai-
vanje. Vadite luk kad dostigne visinu oko
30 cm, posle 60-80 dana.
Da biste brali vee bokore, sejte u elije
na prolee i poetkom leta. Presadite posle
4-8 sedmica za kasnu letnju/jesenju ber-
bu. Da biste imali rod narednog prolea
posejte seme krajem leta i presadite biljke
poetkom jeseni. Rastojanje izmeu redo-
va 7,5 x 30 cm, u kuicama 20 x 20 cm.
Spremanje za berbu za 3-4 meseca. Za is-
hranu koristite debelu belu stabljiku i zele-
no lie.
mere nege
Za zimsku berbu u hladnim podnebljima
zatitite aljmu zvonom ili ramom. Delite
bokore svake 4 ili svakih 5 godina. Uklonite
POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO
cvetne glavice kod sorti koje obrazuju
cvet.
PROBLEMI Trips; nematode stabljike i
lukovica; plamenjaa; bek trule
aRtiOka
Cynara scolymus ASTERACEAE
Ova viegodinja biljka - visoka 1,2-1,5
m, iroka 90 cm - lako se gaji, ali rod je
relativno mali za prostor koji zauzima,
zbog ega je pogodnija za vee parcele.
Moe da bude lep dodatak ukrasnom bilju.
U ishrani se koriste velike iljate glavice
(cvasti). Kad se rascvetaju postaju nejesti-
ve, ali pele vole velianstvene bletavo-
plave bodljikave cvetne glavice. Artioku u
hladnijim uslovima treba gajiti kao jedno-
godinju biljku.
OD SADENJA DO BERBE Prve godine
vegetaciom period traje 28 sedmica. Posle
toga rada na leto.
RAZLIITE SORTE Glavica je obino ze-
lena, ali postoje i sorte s ljubiastom glavi-
com.
MESTO Sunano, zaklonjeno. Izbegavaj-
te teko i vlano zemljite u kojem vero-
vatno nee preiveti zimu.
OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva
zemljita visoke hranljivosti ili niske hran-
ljivosti ako je zemljite suvo.
IDEALNA pHVREDNOST 6,5-7
Sejanje
Moe nii iz semena ili rasti iz izdanaka
(pelcera) koji se uzimaju sa biljke u aprilu.
Koristite samo najbolje izdanke, a ostale
bacite.
Artioka
343
Rastojanje
Najmanje 1 x 1,5 ni
mere nege
Zalivajte dok se koren ne primi. Mali-
rajte senom ili kompostom. Zatitite biljku
od mraza prekrivajui glavice slamom. Uk-
lonite slamu na prolee pre nego to biljka
pone da raste. Artioka daje rod 3-4 godi-
ne, stoga uzmite izdanke s treine biljaka
svake godine kako biste odrali proizvod-
nju.
PROBLEMI Obino nema problema. Mo-
gu daje napadnu biljne vai, ali njih speri-
te pomou creva.
Berba
Artioka razvija nekoliko velikih glavica
od jula do septembra. Berite ih kad posta-
nu jedre, ali dok su jo mekane i skuplje-
nih listova. Jedite ih dok su svee. Uklanja-
njem sporednih pupoljaka poveaete
centralnu glavicu. Kuvajte celu glavicu i
konzumirajte i mesnato dno cvetne loe.
Pre nego to pojedete srce glavice, skinite
vlaknastu opnu.
izbor sorti
zelena lopta; ljubiasta lopta; roma-
nesko
Beli kORen
Tragopogon porrifolius ASTERACEAE
Korenasto povre lako za gajenje, poz-
nato pod nazivom kozja brada. Dugo ras-
te, ali moe da se vadi cele zime i zauzima
relativno mali prostor. Moe se izbeljivati
da bi dao proleni usev.
OD SEJANJA DO BERBE 20 sedmica
RAZLIITE SORTE Ima ih veoma malo
MESTO Dobro obraeno zemljite bez
kamenja na otvorenom, sunanom mestu.
Obrazuje kompaktne bokore koji mogu da
se smeste meu druge useve ili uz ivice. U
drugoj godini biljke koje ostanu u zemljitu
obrazovae velianstvene svetloljubiaste
cvetove nalik maslaku - omiljena hrana
leteih insekata.
344
OBRADA ZEMLJITA Na relativno dob-
rom zemljitu prihranjenom za prethodni
usev nije potrebno dodatno prihranjivanje.
IDEALNA pHVREDNOST 6-7,5
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 7C Na otvorenom seme posejte u
aprilu. Svake godine koristite novo seme.
Semenke su velike i lako ih je sejati u grupi
od 2 do 3 na jednom mestu, na dubinu od
1 cm. Druga setva moe se obaviti u sep-
tembru. Klijanje je nekad neujednaeno,
ali obino traje 20 dana.
Rastojanje
REDOVI 20 x 30 cm
KUICE 23 cm
mere nege
Nema ih mnogo. Runo plevite ili mali-
rajte za suzbijanje korova. Okopavanje
moe da oteti koren.
Berba
KOREN Vadite ga na jesen kad lie uve-
ne. Dugaak koren je lomljiv pa ga palji-
vo vadite. Moe se drati u friideru sedam
dana. Obino moe da prezimi u zemljitu.
IZDANCI Iz korena ostavljenog u zem-
ljitu na prolee niu izdanci. Uklonite uve-
lo lie i zagrnite izdanke do 15-20 cm
zemljom, ili ih pokrijte slamom ili liem.
Pokrijte izdanke kantom ako imate samo
nekoliko biljaka. Izbeljem izdanci imaju
ukus slian izdancima cikorije i kad se
iseku nicae jo 2-3 puta.
izbor sorti
beli mamut; ostrvo sendvi
Beli lUk
Allium sativum ALLIACEAE
Iznenaujue otporan usev lak za gaje-
nje. Potrebno mu je dugo vremena da se
razvije, ali zauzima malo mesta u bati.
Beli luk se ne proizvodi iz semena ve iz
enova. Bolje je da kupite sadnice belog
luka nego da sadite enove koji se koriste
za ishranu. Cenovi za ishranu mogu biti
nosioci bolesti i mnoge sorte esto nisu
prilagoene regionu u kom ivite. Meu-
ORGANSKA BATA
tim, beli luk se vremenom prilagoava lo-
kalnoj duini dana i temperaturi, tako da
moete da odgojite sopstvenu sortu uva-
jui enove za saenje (samo sa zdravih
biljaka).
OD SADENJA DO BERBE 16-36 sedmica.
Ne gaji se iz semena
RAZLIITE SORTE Brojnost razliitih sor-
ti je neverovatna. Postoje ljubiaste i bele
sorte. Neke sorte imaju kratak period mi-
rovanja i mogu da se uvaju samo do kraja
decembra. One obino imaju vee enove
i lukovice od sorti s duim periodom miro-
vanja, koje se obino uvaju do narednog
prolea ili due. Neke sorte dobro raaju
kad se sade na prolee, ali veina se sadi
na jesen. Beli luk koji se prodaje u prodav-
nicama obino je mekog lista i ne obrazu-
je cvetonosno stablo. Zahvaljujui tome
odlian je za pravljenje venaca. Beli luk
vrstog lista - takode poznat pod nazivom
rokambol - obrazuje cvetonosno stablo, ali
rod zbog toga nije slabiji.
MESTO Otvoreno. Beli luk se obino gaji
zimi i stoga mu je potrebno zemljite koje
nee postati blatnjavo. Lako moe da se
uvrsti u dekorativnu batu, a takode i da
se gaji u posudama.
OBRADA ZEMLJITA Idealno je zemljite
prihranjeno za prethodni usev. Ne sadite
ga u svee nadubreno zemljite.
IDEALNA pH VREDNOST 6-7,5
Saenje
Podelite lukovicu na enove pre samog
saenja. Da bi razvile dovoljno velike luko-
vice, veini sorti potrebno je 1-2 meseca
na temperaturi zemljita nioj od 10C i
stoga je najbolje da se beli luk sadi krajem
jeseni. Neke sorte mogu da se sade u feb-
ruaru. Posadite enove tako da iljati vrh
bude na dubini 2,5-10 cm - ako je zemlji-
te teko onda plie - ispod povrine zem-
ljita, okrenute ka gore. Ako je zemljite
zimi jako vlano, sadite enove u posude
sa oceditim supstratom baziranim na ilova-
i i stavite ih napolje.
Rastojanje
REDOVI 7,5-10 cm x 25-30 cm
POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO
KUICE 18 cm
mere nege
Zalivajte na prolee ako je suno. Da bi
se popravio prinos belog luka koji obrazu-
je cvetno stablo, odsecite pola cvetnog
stabla 2-3 sedmice pre vaenja.
PROBLEMI Bela trule; ra belog luka
Berba
Vadi se u julu i avgustu, kad lie pone
da uti. Paljivo vadite beli luk pre nego
to lie sasvim uvene kako biste sauvali
ljusku oko lukovice. Ostavite da se sui na-
polju, ili u hladnoj, suvoj upi. Stavite ga
na police ili okaite. Kad se osui upletite
ga u venac ili uveite.
izbor sorti
termidorm; printanor; kristo
Blitva
Beta vulgaris grupa Cicla
CHENOPODIACEAE
Ovaj bliski srodnik cvekle, lak za gajenje,
a gaji se zbog lisnih drki i lia. Daje pri-
nose nekoliko meseci. Lie ima debele i-
le esto jarkih boja. Izgleda atraktivno i
moe da se gaji kao ukrasna biljka.
OD SEJANJA DO BERBE 8-12 sedmica
RAZLIITE SORTE Blitva obino ima bele
ile, ali kod nekih sorti ile su rubincrvene
ili raznobojne.
MESTO Podnosi slane vetrove (korisno
za primorske bate) i delimino zasenjiva-
nje. Dobar je zimski usev u hladnom stak-
leniku ili plasteniku.
OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva
zemljita niske hranljivosti ako je zemljite
prihranjivano kompostom za prethodni
usev. U suprotnom, dodajte poboljiva
srednje hranljivosti ili poboljiva niske
hranljivosti s ubrivom bogatim azotom.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5 - 7,5
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 8C
U ZATIENOM PROSTORU Posejte se-
me u elije u martu i aprilu. Seme je poli-
germno i nekoliko ponika nie iz jednog
345
semena. Proredite ostavljajui najjae kli-
jance ili posadite ceo bokor ako elite da
berete mlade izdanke. Pre presaivanja
prekalite biljke. Da biste imah zimsku ber-
bu, posejte seme u zatienom prostoru u
avgustu.
NA OTVORENOM Za berbu na leto i je-
sen sejte po nekoliko semenki u jednu ru-
pu u martu i aprilu. Za berbu preko zime i
narednog prolea sejte seme u julu i avgu-
stu.
Rastojanje
REDOVI 23 x 45 cm
KUICE 30 cm
mere nege
Ako je neophodno, zalivajte za vreme
sue. Malirajte da bi zemljite zadralo
vlagu. Koristite poboljiva zemljita sred-
nje plodnosti ako treba da pospeite rast.
Usevi ostavljeni da prezime nekad mogu
da izdre bez zatite, ali ipak obezbedite
onim nenijim zatitu ispod plastinog ih
staklenog zvona.
PROBLEMI Repina muva
Berba
Ponite da berete spoljne listove im do-
voljno porastu. Ako listovi postanu grubi,
podmladite starije biljke tako to ete od-
sei sve listove malo iznad povrine zem-
ljita. Mladi listovi e se brzo razviti; secite
ih kad dostignu visinu od 5 cm. Sledei put
ih pustite da jo malo izrastu.
izbor sorti
Blitva s belim ilama: blistava svetla -
crvenkaste, crvene, ute, narandaste ili
bele ile; arlot - crvene ile
BOB
Vicia faba PAPILIONACEAE
Bob je otporan usev kojem prijaju hladni
uslovi. Moe se sejati na jesen (u zatie-
nom prostoru) ili na prolee za berbu sre-
dinom leta. Patuljasti bob i nie sorte mo-
gu da se gaje u velikim posudama. Bob
obogauje zemljite azotom i esto se gaji
kao biljka za maliranje.
346
OD SEJANJA DO BERBE Jari usevi: 12-16
sedmica. Ozimi usevi: 28-35 sedmica.
RAZLIITE SORTE Visoke i patuljaste
sorte imaju zeleno, belo (bledozeleno) ili
crveno zrno. Kae se da su biljke koje ras-
tu iz zelenog zrna ukusnije od drugih. Sor-
te s dugakim mahunama obino su otpor-
nije od onih sa kraim, kao to su sorte
vindzor. Veina sorti boba ima bele cve-
tove.
MESTO Otvoreno sunano mesto; ozi-
mim usevima potreban je zaklon. Ne uspe-
vaju dobro na suvom ili previe vlanom
zemljitu. Dobro podnose kre.
OBRADA ZEMLJITA Lakom zemljitu
dodajte poboljiva niske hranljivosti.
IDEALNA pHVREDNOST 6-7
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 5C
U ZATIENOM PROSTORU Pred kraj je-
seni posejte ekstraotporne sorte u ram ili
plastenik. Da biste imali ranu berbu posej-
te seme u kutije ili biorazgradive tube;
presadite kad biljka dobije 3-4 odrasla lis-
ta. Brz rast spreava mieve da pojedu
seme, a isto tako jaanje pomka spreava
oboljenja korena.
NA OTVORENOM Na prolee, od marta
do aprila. Biljke prestaju intenzivno da ras-
tu kad temperatura pree 15C.
Rastojanje
REDOVI Obino se gaji u dvostrukim re-
dovima na rastojanju 15-20 cm izmeu bi-
ljaka i 60 cm izmeu redova.
KUICE 20-30 cm
mere nege
Da biste spreili pojavu crne vai otkini-
te vrhove im se otvore donji cvetovi. Ra-
nije setve obino su otpornije na napade
ove tetoine. Visoke sorte najee treba
podupreti koiima i kanapom kad mahu-
ne porastu, naroito na vetrovitim mesti-
ma.
PROBLEMI Mievi; grakov i pasuljev i-
ak; crne vai; siva plesan; rda, trule
korena
ORGANSKA BATA
Berba
Berite mahune kad zrno u njima jedva
moe da se oseti pod prstima, pre nego
to jako porastu i otvrdnu. Mlade mahune
mogu da se jedu ele. Bob moe da se
zamrzava.
izbor sorti
Akvadule Klaudija; super akvadule
- najotporniji, za jesenju setvu; zeleni vin-
dzor; beli vindzor - samo za prolenu
setvu; vitkiem manita - rano stie, belog
semena; crveni epikur - crvenkastog zr-
na koje zadrava boju na pari; purpurno-
cvetni - bob koji proizvodi HDRA, dostu-
pan u UK samo za lanove Heritage Seed
Library; futura - sorta otporna na sivu
plesan; saton - patuljasta sorta
BORanija
Phaseolus vulgaris PAPILIONACEAE
Boranija uvek ima dobar prinos (esto je
pouzdanija od mnogocvetnog pasulja) na
relativno malom prostoru, ali su joj potreb-
ni topli uslovi da pone uspeno da se raz-
vija. Obino se jedu mlade svee obrane
mahune, a u suvim podnebljima mahune
se mogu koristiti da se proizvede zrno.
OD SEJANJA DO BERBE 7-13 sedmica.
Patuljaste sorte najbre stiu. Od 16 do 18
sedmica za zrno.
RAZLIITE SORTE Postoje penjaice i
patuljaste sorte, s okruglim ili ravnim ma-
hunama. Svetloljubiasti, ljubiasti i beli
cvetovi mogu biti dekorativni; mahune
mogu biti na pruge, ljubiaste i ute, kao i
zelene. ute mahune su malo meke i
ukusnije. Za gajenje u zatienom prosto-
ru izaberite patuljastu sortu koja se malo
grana, ili ako imate dovoljno mesta gajite
penjaice koje su manje podlone bolesti-
ma jer je cirkulacija vazduha oko biljaka
bolja.
MESTO Toplo mesto i zemljite, sunano
i zaklonjeno. Moe se gajiti u hladnom
stakleniku ili plasteniku, ili u posudama.
OBRADA ZEMLJITA Na relativno plod-
nom zemljitu, ili zemljitu obogaenom za
prethodne useve nije potrebna posebna
POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO
obrada. Ako to nije sluaj, dodajte pobolj-
iva zemljita srednje hranljivosti pre
sejanja.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7,5
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 13C
U ZATIENOM PROSTORU Da bi biljke
iz kojih elite da proizvedete zrno poele
rano da se razvijaju, i da biste imali ranu
berbu, posejte seme u maju u zatienom
prostoru u duboke drvene kutije postavlje-
ne novinskom hartijom ili u biorazgradive
tube, kalupe za koren ili saksije duboke 9
cm. Prilagodite biljke spoljanjim uslovima
pre presaivanja, ali posle poslednjeg
mraza.
NA OTVORENOM Sejte poetkom leta
kad je zemljite dovoljno toplo i sve do
kraja juna. Zagrejte zemljite staklenim ili
plastinim zvonom ili crnim najlonom da
biste poboljali uslove za raniju setvu. Kas-
nija setva, koja treba da obuhvata patu-
ljaste sorte, moda e zahtevati zatitna
zvona. Sejte na dubini od 5 cm. Oekujte
da klijavost bude oko 75 % - na kraju reda
uvek posejte nekoliko biljaka vie da biste
ih presadili na prazna mesta.
Rastojanje
REDOVI Patuljaste sorte: 5-7 cm x 45-60
cm, u zavisnosti od sorte.
Penjaice: gajite ih uz kruno postavlje-
ne tapove ili u dvostrukim redovima na
rastojanju od 60 cm u redu, i 1,5 m izme-
u redova. Sejte po 2 semenke kod svakog
potpornog tapa na razmaku od 10 do 12
cm izmeu potpornih tapova. Ako se gaje
u posudama, biljke mogu biti na manjem
rastojanju, ali se poveava rizik od bolesti.
KUICE Patuljaste sorte: 15-20 cm. Malo
rastojanje odlae berbu za oko sedmicu
dana.
U ZATIENOM PROSTORU Rastojanje
treba da bude vee da bi se smanjio rizik
od bolesti.
mere nege
Koristite flae ili tegle kao staklena zvo-
na da biste spreili tetoine da jedu seme
347
i ponike. Postavite koie ili tapove kao
potporu za penjaice. Viim patuljastim
sortama dobro e doi granice kao pot-
pora. Zalivanje u periodu kad ponu da se
formiraju mahune poveae prinos.
PROBLEMI Mievi; Epilachna varivestis;
puevi golai; pauinar; crne vai; oreolna
pegavost; virusi
Berba
Berite mlade mahune im porastu. Pro-
veravajte biljke barem svaki drugi dan jer
brzo rastu i moe se desiti da prestanu da
obrazuju mahune ako se desi da ijedna
mahuna potpuno sazn. Ljubiaste i ute
mahune je lake primetiti od zelenih. Bo-
ranija se moe zamrzavati i moe se koris-
titi za atni (vrsta umaka). Ne berite svezu
boraniju s biljke koja je poela da vene jer
ete usporiti zrenje. Ostavite mahune da
se sue na biljci sve dok ne postanu lom-
ljive. Ako je lose vreme suenje se moe
dovriti u zatvorenom. Okaite cele biljke
naopako i ostavite na toplom provetrenom
mestu dok se ne osue.
izbor sorti
Patuljasta: princ; tendergrin; mont
dor - ute mahune; ljubiasta kraljica -
ljubiaste mahune; aroza RZ - otporna
na obini mozaini virus. Penjaice: plavo
jezero; viola korneti
Za suenje: smea vojvotkinja - zlat-
nosmee seme; konjska glava - tamno-
crveno seme
BOStan
Cucumis melo CUCURBITACEAE
Bostan raste na vreama isto kao nje-
gov blizak srodnik krastavac. Bostan je
tropska biljka i neophodna mu je tempera-
tura 25-30C da bi se lepo razvio.
OD SEJANJA DO BERBE 12-20 sedmica
RAZLIITE SORTE Bostan koji nazivamo
kantalup-dinja zapravo je desertna dinja.
Kora joj je prekrivena tankim ilama, a bo-
ja aromatinog mesa kree se od svetlo-
narandaste do zelene. Medna rosa ima
vee, ovalne plodove i votanu koru. Lu-
348
benica spada u drugu botaniku klasifika-
ciju, ali dobro uspeva u istim uslovima kao
i ostale vrste bostana.
MESTO Gajite ga ispod zvona, u hlad-
nom ramu ili u stakleniku/plasteniku na
toplom, vlanom zemljitu bogatom or-
ganskim materijama, ali ne previe plod-
nom.
OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva
zemljita srednje hranljivosti ili poboljiva
niske hranljivosti sa organskim ubrivom.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 18C
U ZATIENOM PROSTORU Posejte se-
me na prolee, obino krajem aprila ili u
maju, oko 6 sedmica pre poslednjeg mra-
za. Sejte u saksije dubine 6-9 cm i postav-
ljajte semenke na bok. Poto je seme hib-
rida F1 skupo, stavljajte samo po jedno u
saksiju. Ako je potrebno, proredite ostav-
ljajui jednan ponik, klijanac po saksiji.
Kad proklija, drite saksije na svetlosti, na
temperaturi od 13 do 16C. Nemojte seja-
ti prerano da se biljke ne bi prilagodile sak-
sijama. Ako je potrebno, presadite ih u
saksije duboke 13 cm.
Saenje
Nekoliko sedmica pre rasadivanja stavite
zvona na zemljite da bi se ugrejalo. Rasa-
dite biljke u junu na malu gomilu zemlje
visoku oko 4 cm da bi koren ostao malo iz-
nad povrine zemljita, jer e tako ostati
suv i nee truliti. Bolje je da se rupa popu-
ni vodom nego da se uvruje zemlja oko
biljke.
Rastojanje
NA ZEMLJITU 1 m x 1-1,5 m
USMERENA UZ KOIE ILI MREU 38
cm izmeu koia u jednom redu, 60 cm u
dvostrukom redu.
mere nege
Zatitite biljke od hladnog vremena. Kad
ponu da se formiraju listovi zaklonite ih
od sunca. U periodu cvetanja omoguite
insektima, koji oprauju cvetove, pristup u
zatieni prostor ili opraite cvetove runo.
ORGANSKA BATA
Redovno zalivajte biljke. Kad procvetaju
prihranite ih u posudama ubrivom boga-
tim kalijumom.
PROBLEMI Biljne vai; kukuruzna zlati-
ca; pepelnica; bakterijsko uvenue; Meli-
ttia cuatrbitae.
Usmeravanje biljke
BILJKE KOJE SE GAJE NA POVRINI
ZEMLJITA Biljke moete ostaviti da se ra-
ire po zemljitu, moete ih staviti na plat-
formu ili usmeriti da se penju uz mreu.
Kad se razvije pet listova otkinite vrh bilj-
ke. Dozvolite da se razviju etiri bona iz-
danka i rasporedite ih da rastu u razliitim
pravcima. Ako nema dovoljno mesta, na
primer ispod zvona, ostavite samo dva
bona izdanka.
USMERENE BILJKE Ostavite na svakoj
biljci jedan do dva izdanka i usmerite ih da
rastu uz tapove ili mreu. Kad dostignu
duinu od 2 m, otkinite vrhove da bi se
formirali boni izdanci. Priveite bone iz-
danke i otkinite im vrhove kad razviju pet
listova, da bi se na njima razvijali novi bo-
ni izdanci; izdanci e procvetati. Poduprite
plodove viseom mreom kad dostignu ve-
liinu teniske loptice.
SVE BILJKE Otkinite vrh svakog procve-
talog izdanka ostavljajui 2 lista iznad cve-
ta. Na svakoj biljci ostavite 4-5 plodova
jednake veliine, a ostale otkinite kad bu-
du veliine zrna groa.
Berba
Bostan je zreo za branje krajem leta i
poetkom jeseni. Zreli plodovi imaju pre-
poznatljiv miris.
izbor sorti
Bostan uti nektar; ogen; svithart
F1.
BROkUla
Brassica oleracea grupa Italica
BRASSICACEAE
Brokula je ukusna povrtarska vrsta sa
zelenom glavicom koja brzo raste i daje
prinose od poetka leta do jeseni. Manje je
otporna od sitnoglaviaste brokule, ali raz-
POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO
vija vee, gue glavice. Sitnoglaviasta
brokula otporna je i laka za gajenje. Za-
uzima zemljite od sredine leta do nared-
nog prolea. Svaka biljka moe da zauzme
i do 1 m kvadratni zemljita, ali ovo nado-
meta time to daje prinos u periodu kad
nema mnogo drugog povra.
OD SEJANJA DO BERBE Obina brokula:
11-14 sedmica; sitnoglaviasta brokula: 8-
12 meseci.
RAZLIITE SORTE Sorte obine brokule
mogu da budu rane, srednje-sezonske i
kasne. Nekad je bilo malo izbora to se sit-
noglaviaste brokule tie, ali dananje sor-
te mogu da obezbede raniju berbu i vee
glavice.
MESTO Otvoreno mesto, ali zatieno od
jakog vetra. Brokula uspeva i na manje
plodnom zemljitu nego ostale kupusnja-
e; moe da se gaji i u zatienom prosto-
ru za ranu i kasnu berbu.
OBRADA ZEMLJITA Na prolee pre set-
ve dodajte poboljiva zemljita srednje
plodnosti ili poboljiva niske plodnosti sa
organskim ubrivom - ili sejte posle zele-
ninog ubriva koje obogauje zemljite
azotom.
IDEALNA pH VREDNOST Obina brokula
6,5-7,5; sitnoglaviasta brokula 6-7,5
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE Obina brokula 5C; sitnoglaviasta
brokula 7C
Brokula
349
U ZATIENOM PROSTORU Obina bro-
kula ne podnosi pomeranje korena i mora
da se seje u elije ili biorazgradive posude.
Za ranu berbu posejte seme u martu. Pri-
lagodite biljke spoljanjim uslovima i pre-
sadite ih 4-5 sedmica posle setve. Ostavite
ranu letnju setvu sorti koje stiu ranije da
prezimi u hladnom plasteniku ili stakleniku
do narednog prolea. Posejte sitnoglavi-
astu brokulu u elije ili korita od aprila do
sredine maja. Prilagodite biljke spoljanjim
uslovima pre presaivanja.
NA OTVORENOM Posejte seme obine
brokule, po 2-3 semenke u rupu, i kasnije
razredite tako da ostane po jedan ponik na
svakom mestu. Sejte od aprila do jula da
biste imali berbu od poetka leta do jese-
ni. Sejte sitnoglaviastu brokulu u korito
od sredine aprila do sredine maja. Seme
posejte u redove, omake ali na veem
rastojanju, otprilike 7,5 cm, na dubini 2-
2,5 cm. Presadite biljke u junu i poetkom
jula.
Rastojanje
Presadite biljke duboko (najnii list treba
da dodiruje zemljite) kako biste smanjili
opasnost od kupusne muve i pomogli da
se razvije dobar korenov sistem; uvrstite
zemlju oko biljaka posle presaivanja.
REDOVI Kod obine brokule malo rasto-
janje doprinosi razvijanju manjih glavica
koje stiu istovremeno. Vee rastojanje u
duem vremenskom periodu dovodi do
razvijanja veeg broja izdanaka i vee cen-
tralne glavice. Malo rastojanje: 8-60 cm.
Za maksimalan prinos: cikcak redovi 13-30
cm. Za veliku centralnu glavicu 20-45 cm.
Sitnoglaviasta brokula: rastojanje od 60
cm u redu i 75 cm izmeu redova radi lak-
eg branja.
KUICE Obina brokula: 20 cm; sitno-
glaviasta brokula: 60 cm.
mere nege
Zatitite mlade biljke od kupusne muve
(videti str. 377); koristite pokriva za redo-
ve ili mreu da biste spreili prilaz dragim
tetoinama. Zalivajte obinu brokulu re-
dovno za vreme sue. Ako nemate dovolj-
350
no vode, najbolje je da je dobro zalijete 2-
3 sedmica pre berbe. Nakon to odseete
centralnu glavicu, malirajte kompostom
da biste pospeili razvoj sporednih izdana-
ka. Sitnoglaviastu brokulu nekad treba
podupreti preko zime; nagomilavanje zem-
lje oko stabla u periodu rasta pospeuje
razvoj korenovog sistema.
PROBLEMI kupusna muva, kupusne va-
i, larve leptira kupusara, kupusna kila;
buva; ptice. Obina brokula moe da se
zarazi plamenjaom.
Berba
Isecite centralnu glavicu obine brokule
pre nego to se cvetovi otvore. Oekujte
jo 2-3 berbe manjih izdanaka. Otkinite
izdanke sitnoglaviaste brokule s mnogo
glavica kad se pojavi cvet, ali pre nego to
se otvori.
Redovno branje pospeuje razvoj novih
izdanaka. Vreme berbe moe da traje i do
dva meseca.
izbor sorti
Sitnoglaviasta brokula: rudolf - moe
se brati u decembru; rana sitnoglaviasta
- pouzdana, tradicionalna sorta; klare F1
- prvi hibrid; crvena strela F1 - nia, bu-
nastija biljka s mnogo izdanaka; bela zve-
zda - beli izdanci. Klabreze: triksi -
otporna na kupusnu kilu; emperor i
ogun - otporne na plamenjau
BROSkva
Brassica napus grupa Napobrassica
BRASSICACEAE
Veoma otporan korenasti usev koji se
dosta dugo razvija. Potrebni su mu hladni,
vlani uslovi. Narandasti mesnati koren
izuzetnog slatkastog ukusa moe da se
ostavi u zemljitu do kraja godine i vadi na
jesen i zimu.
OD SEJANJA DO BERBE 26 sedmica
RAZLIITE SORTE Mesnati koren obino
je ut, mada moe biti i beo. Kora je ljubi-
asta ili svetlosmeda, ili kombinacija obe.
Neke sorte otporne su na kupusnu kilu i
pepelnicu.
ORGANSKA BATA
MESTO Otvoreno mesto. Plodno, vlano
zemljite koje se ne isuuje.
OBRADA ZEMLJITA Ako je za prethodni
usev zemljite obogaeno kompostom, do-
dajte poboljiva zemljita niske hranlji-
vosti. Ako nije, dodajte i organsko ubrivo,
ili poboljiva zemljita srednje hranljivos-
ti. Uradite to na vreme da bi se zemljite
sleglo pre setve.
IDEALNA pH VREDNOST 5,5-7
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 5C
U ZATIENOM PROSTORU U februaru
posejte odgovarajue sorte u zatienom
prostoru za rano vaenje malih do srednjih
korenova.
NA OTVORENOM U hladnijim podneblji-
ma posejte seme poetkom maja, a u top-
lijim krajem maja i poetkom juna. Najpre
malo sabijte zemljite ako je suvie rastre-
sito. Posejte seme retko u redove na dubi-
nu 2 cm. Proredite izdanke kad dostignu
visinu najvie 2,5 cm. Ako je potrebno, se-
me sejte pod pokrivaem za redove ili gus-
tom mreom da biste zatitili biljke od bu-
vaa i kupusne muve.
Rastojanje
REDOVI 23 x 28 cm
KUICE Rani usev 15 cm; glavni usev 30
cm.
mere nege
U vreme sue redovno zalivajte, inae
koren moe da postane drvenast. Koren se
ponekad podeli, ako se naglo zalije posle
sunog perioda.
PROBLEMI Kupusna muva; buva, nedo-
statak bora; trule korena; kupusna kila;
plamenjaa, pepelnica
Berba
Vaenje moe da pone im koren do-
voljno poraste, obino od poetka do sre-
dine jeseni. Moe se ostaviti u zemljitu i
vaditi po potrebi, ali posle decembra obi-
no je drvenast. Broskvu moete drati u
kutijama (videti str. 340) na hladnom mes-
tu.
POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO
izbor sorti
ljubiasti iljati vrh; doan - za ranu ju duboku 9 cm; izvadite slabiju mladicu.
setvu, delimino otporna na kupusnu kilu i
pepelnicu; marian - delimino otporna
na kupusnu kilu i pepelnicu
BUnDeva i mUSkatna tikva
Cucurbita maxima, C. moschata, C. pepo
CUCURBITACEAE
Velike, izuzetno bujne, delimino otpor-
ne biljke s plodovima raznih oblika, boja i
veliina. Nije zahtevna i veoma je rodna.
Otporna na vruinu.
OD SEJANJA DO BERBE Spremna za bra-
nje 12-20 sedmica posle setve, u zavisnos-
ti od sorte.
RAZLIITE SORTE
tikva Plod koji ima nenu, glatku koru,
dostupan je u svim oblicima, od okruglih
patisona do zakrivljenih sorti. Obino se
jede dok je sve; letnja bundeva i tikvica
nisu dobre za uvanje. Postoje vitiaste i
bunaste sorte.
Bundeva Mogu biti bunaste ili vreas-
te. Plodovi mogu da budu toliki da ih stane
i po nekoliko u kilogram, ali ponekad jedan
plod moe da bude teak vie kilograma.
Boje se razlikuju od narandaste, preko
zelene do sive - ponekad je ijedan plod
raznobojan - dok kora moe da bude glat-
ka ili hrapava. Plod je esto soan, ali obi-
no je mesnat i sladak. Sve su dobre za
uvanje.
MESTO Zaklonjeno od vetra, potpuno
osunano. Sorte s malim plodom dobro iz-
gledaju kao puzavice uz pergolu ili luk.
OBRADA ZEMLJITA U zavisnosti od us-
lova zemljita dodajte poboljiva niske ili
srednje hranljivosti. Na zemljitu previe
bogatom hranljivim materijama lie se
razvija na utrb ploda. Moe se gajiti u
kompostitu (videti str. 48).
IDEALNA pH VREDNOST 5,5-6,8
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 13C
U ZATIENOM PROSTORU Seme se se-
je krajem prolea, 3-4 sedmice pre posled-
351
njeg mraza. Stavite dve semenke u saksi-
Biljke prilagodite uslovima sredine pre ne-
go to ih presadite na otvorenu parcelu, ali
tek kad proe opasnost od mraza. Paljivo
ih presadite da biste to manje pomerali
koren.
NA OTVORENOM U blagim klimatskim
uslovima sejte direktno u zemljite poet-
kom leta. U poetku zatitite zvonom da
biste biljkama obezbedili dodatnu toplotu.
Rastojanje
Ove bujne biljke obino ispune sav pro-
stor koji im je na raspolaganju. Obeleite
centar mesta gde ih presaujete da biste
kasnije znali gde da zalivate, ako je pot-
rebno. Sasvim lepo e rasti i ispod mnogo-
cvetnog pasulja i kukuruza eerca.
REDOVI bunaste sorte: 60-90 cm x 90-
120 cm.Vreaste sorte: 1,2-1,8 m x 1,8 m.
KUICE bunaste sorte: 90 cm. Vreaste
sorte: 1,2-1,8 m.
mere nege
Vreaste sorte moete da usmerite da
rastu uz oslonac, ili ih umotajte u krug da
bi bile pod kontrolom. Redovno ih plevite
dok se ne prime. Zalivajte biljke samo dok
se ne prime; imaju dubok korenov sistem
i skoro im nije ni potrebno dodatno zaliva-
nje. Ako se biljke dobro razvijaju, maliraj-
te ih slamom, senom ili poboljivaem
zemljita niske hranljivosti. Kod velikih sor-
ti bundeva ostavite samo po 3-4 ploda na
jednoj biljci. Ako je vreme vlano, plod
moe istruliti u dodiru sa zemljitem. Da
biste to izbegli, ispod plodova stavite kar-
ton.
PROBLEMI Biljne vai; kukuruzna zlati-
ca; Melittia cucurbitae; bakterijsko uvenu-
e; virus mozaika duvana; pepelnica
Berba
Mogu se jesti izdanci, mlado lie, cvet,
plod i seme. Bundeve i muskatne tikve za
uvanje treba da se ostave na biljci dokle
god je mogue da bi obrazovale tvrdu koru
pre prvog mraza. Kad je plod tvrd na dodir
i odzvanja uplje kad se udari, odsecite ga
sa vree, okrenite donju stranu gore i os-
352
tavite desetak dana da dozri na suncu.
Sasvim zreli plodovi mogu da se uvaju 6-
12 meseci u prostoriji u kojoj dobro cir-
kulie vazduh, na temperaturi 7-10C. Sve
vrste dobre su za pravljenje atnija (vrsta
umaka) i turiju.
izbor sorti
Muskatna tikva: beli krem; zelena viti-
asta; pagete od povra; trombonci-
no.
Bundeva: grumen zlata - bunasta;
plava kuri, pompeon; turinov tur-
ban; rani ir F1; uvar blaga F1
CeleR kORenja
Apium graveolens var. rapaceum
APIACEAE
Celer korenja razvija veliku lukovicu -
nabrekli koren, koji ima specifian ukus.
Lie takoe moe da se koristi kao zain.
Celer korenja blizak je rod celeru. Lake
se gaji, iako mu je potreban dug vremen-
ski period neometanog rasta da bi se dob-
ro razvio.
OD SEJANJA DO BERBE 26 sedmica
RAZLIITE SORTE Ima malo varijacija.
Neke sorte manje su sklone gubitku boje
prilikom kuvanja.
MESTO Potrebno mu je plodno zemljite
koje dobro zadrava vlagu da bi uspeno
rastao. Razvijae se na suncu i na delimi-
no zasenjenom mestu.
OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva
zemljita srednje do visoke hranljivosti, ili
poboljiva niske hranljivosti s organskim
ubrivom bogatim azotom.
IDEALNA pHVREDNOST 6,5-7,5
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE Najbolje klija na temperaturi 10-19C
U ZATIENOM PROSTORU Ako nije do-
voljno toplo, sejte na relativno visokoj
temperaturi (18C) u februaru i martu, ili
aprilu i maju. Seme sejte u korita ili elije,
proreujui ili presaujui u pojedinane
posude kad biljke budu dovoljno velike.
Prilagodite ih spoljanjim uslovima pre
ORGANSKA BATA
presaivanja, ali saekajte da proe pos-
lednji mraz. Vodite rauna da ne prekrije-
te zemljom krunicu lisne rozete.
Rastojanje
30-38 cm sa svih strana
mere nege
Zalivajte u sunim periodima. Malirajte
kako bi zemljite zadralo deo vlage. Od
sredine leta uklanjajte donje listove kako
biste oslobodili krunicu lisne rozete.
PROBLEMI Mogu da ga napadnu tetoi-
ne i bolesti koje napadaju celer, ali obino
nema problema.
Berba
Vadi se od kraja leta do narednog prole-
a, kad je koren dovoljno velik. Ako je mo-
gue ostavite ga u zemljitu uz zatitu od
suve slame. Moe se izvaditi i uvati unu-
tra, ali kvalitet e da se smanji.
izbor sorti
Celer korenja praki din; princ -
otporan na proraslice; predsednik
CeleR liaR
Apium graveolens APIACEAE
Celer razvija vrstu, hrskavu, sonu lisnu
drku. Tradicionalni celer prilino je zahte-
van po pitanju uslova zemljita i trai punu
panju sve vreme rasta. Samoizbeljujui
celer zahteva manje truda i lake se gaji,
ali nije toliko otporan ni ukusan.
OD SEJANJA DO BERBE Samoizbeljujui
i zeleni celer - 11-16 sedmica. Obian celer
- 9 meseci.
RAZLIITE SORTE Obian celer je tradi-
cionalni kasni jesenji usev sa belom, roe,
ili crvenom lisnom drkom koja se izbelju-
je pre upotrebe. Samoizbeljujue sorte
imaju svetlozutu stabljiku, svetliju kad se
gaji u kuicama. Amerike zelene sorte
imaju zelenu stabljiku koja se ne izbeljuje.
MESTO Mora imati plodno, vlano zem-
ljite koje dobro zadrava vlagu. Vie mu
prija otvoreno mesto, ali podnosi malo za-
senjenosti. Dobro uspeva u dubokim posu-
dama.
POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO
OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva
zemljita visoke hranljivosti, ili poboljiva
niske do srednje hranljivosti s organskim
ubrivom bogatim azotom. Za obian celer
poetkom prolea iskopajte rov 38-45 cm
irok i 30 cm dubok.
Iskopanom zemljitu dodajte pomenute
poboljivae zemljita, potom popunite rov
do dubine od 7,5 do 10 cm. Ostatak zem-
ljita iskoristite da izbeljujete celer dok
raste. Rovovi treba da budu na rastojanju
1,2 m. Ako je potrebno, dodajte organsko
ubrivo u rov pre saenja.
IDEALNA pHVREDNOST 6.5-7.5
Sejanje
U ZATIENOM PROSTORU Sejte ga u
korita ili elije na blagoj temperaturi u
martu ih poetkom aprila, ne vie od 10
sedmica pre poslednjeg mraza. Posejte se-
me po povrini komposta, ili delimino
prekrijte seme. Klijanje moe da bude
sporo i neizvesno. Setva s gelom (videti
str. 109) moe dati bolje rezultate. Presa-
dite ga u biorazgradive posude. Proredite
u elijama biljke to je bolje mogue, do
jednog klijanca. Kad uslovi budu dovoljno
topli presadite ih. Ako budu izloene tem-
peraturi nioj od 10C due od 12 sati dok
su mlade, biljke su esto sklone prorasta-
nju. Ako je neophodno, zatitite ih plasti-
nim ili staklenim zvonima. Ako mladice
rastu brzo, a vremenske prilike nisu povolj-
ne za presaivanje, skratite ih makazama
na visinu od 8 cm da biste usporili rast.
Drite biljke u zatienom prostoru dok
spoljanji uslovi ne budu odgovarajui.
GRUPNA SETVA Samo za samoizbelju-
jui celer. Posejte 6-8 semenki po eliji,
razredite ostavljajui 2-3 klijanca.
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE Najbolje klija na temperaturi 10-19C.
Rastojanje
REDOVI Obian celer - 30-45 cm izmeu
biljaka, 1,2 m izmeu rovova.
KUICE Za samoizbeljujui celer: 15-30
cm. Manje rastojanje daje visok prinos i
tanje stabljike.
353
GRUPNA SETVA Samo za samoizbeljuju-
i celer: 20 cm.
mere nege
Zalivajte esto i redovno dok raste. Uk-
lanjajte spoljne listove koji su izgubili boju.
Izbeljujte stabljiku obinog celera (videti
pod Karda) kad biljke dostignu visinu od
30 cm. Okruite kuice s odraslim samoiz-
beljujuim biljkama slamom kako bi i izbe-
leli i spoljni redovi.
PROBLEMI Trule krunice celera; jelero-
va muva; pegavost lia; nedostatak kalci-
juma izazvan povremenim nedostatkom
vode.
Berba
Berite obian celer na jesen, oko 9-10
sedmica posle poetka izbeljivanja. Izbe-
ljen celer moe da stoji u zemljitu u dob-
rom stanju oko mesec dana, ali privlai pu-
eve golae kao magnet. Samoizbeljujui
celer berite od jula do septembra. Celer
nije sasvim otporan na mraz i nee prei-
veti dug mrazni period. Ako se predvia
izuzetno hladno vreme, izvadite biljke i
uvajte ih u podrumu ili u hladnom, vla-
nom pesku. Mogu da se izvade i stave u
mraan hladni ram. U friideru se mogu
drati vie sedmica.
izbor sorti
hopkins fenlander; vrsti ruiasti -
sorta otporna na mraz, prvi put se gajila
1894.; vrsti beli Ameriki zeleni: visoki
jutski Samoizbeljujui celer: zlatni samo-
izbeljujui
CikORija
Cichorium intybus ASTERACEAE
Viegodinja biljka otporna na mraz,
obino se gaji kao jednogodinja. Cikorija
ima karakteristian, pomalo gorak ukus, a
predstavlja dobar, ivopisan salatni usev
za zimu. Lie moe da bude raznih oblika
i boja; neke razvijaju srce, a neke mogu da
se izvode ili izbeljuju da bi se smanjila gor-
ina. Dobra je kao ukrasna biljka kad se
gaji u posudama.
354
OD SEJANJA DO BERBE Razlikuje se u
zavisnosti od sorte.
RAZLIITE SORTE Francuska endivija
prvenstveno se gaji zbog izvoenja. Koren
se vadi i izvodi na mranom mestu, zimi,
kako bi razvio izbeljene sone izdanke poz-
nate pod nazivom ikoni (nazivaju se i bel-
gijska endivija). Crvena cikorija (poznata
pod nazivom radi) ima crvene ili proara-
ne listove. Neke sorte imaju srce, dok kod
drugih lie raste slobodno; neke sorte
mogu da se izvode. Mogu da se beru i po-
jedinani listovi. Nove sorte prirodno su cr-
vene, a najbolja boja dobija se u periodu
kad su dani krai i noi hladnije. Nije uvek
otporna na hladne zime. Seena cikorija ili
italijanski maslaak razvija male lisnate
rozete koje se seku. Kad sasvim poraste,
cikorija glava eera izgleda kao velika
rimska salata i bere se na jesen. Kad se
prime, biljke su otporne na suu i mogu
podneti blag mraz. Moe da se gaji zbog
mladih izdanaka.
MESTO Izbegavajte izuzetno laka ili te-
ka zemljita. Moe da podnese delimino
zasenjivanje. Francuskoj endiviji potrebno
je duboko zemljite da bi razvila snano
korenje zbog izvoenja. Sorte koje se ne
izvode moete da gajite preko zime kao i u
hladnom plasteniku ili stakleniku kao rane
ili kasne useve. Cikorija je dekorativna i
moe da se gaji u saksijama, kao i po obo-
du leje.
OBRADA ZEMLJITA Obino nije potreb-
na, naroito na zemljitu prihranjenom za
prethodni usev.
IDEALNA pH VREDNOST 5,5-7,5
Cikorija
ORGANSKA BATA
Sejanje
Vidite tabelu
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 10C
Klijavost je obino visoka; biljke koje iz-
vadite prilikom proredivanja koristite za
salatu.
mere nege
Za vreme sue zalivajte dok se ne primi,
posle toga obino preivi suni period i bez
zalivanja. Ako se najavljuje jak mraz, pot-
rebno je obino daje zatitite zvonom i po-
krivaem za redove. Sortama pogodnim za
izbeljivanje krajemjesem i na zimu iskopaj-
te koren da biste poeli izbeljivanje.
PROBLEMI Obino nema problema. Iz-
beljenoj i izvedenoj cikoriji problem mogu
da budu puevi golai.
Berba
IZVEDENA CIKORIJA Isecite akone kad
vrhovi probiju zemlju (ako ih zagrete
zemljom) ili kad dostignu visinu 10-13 cm
ako su u zatienom prostoru. Secite ih
2,5 cm iznad vrata. Iz korena e se moda
razviti jo jedan izdanak.
GLAVA EERA Secite glavice kad do-
voljno porastu. Iz korena e moda da se
razvije novi izdanak.
CRVENA CIKORIJA Isecite je kad se for-
mira srce i ostavite koren da se razvije no-
vi izdanak, ili berite pojedinane listove.
Prilino je otporna na mraz; da biste imali
prinose preko zime pokrijte je zvonom.
Mlade izdanke seene cikorije berite kad
dostignu visinu od nekoliko centimetara.
izbor sorti
briselska endivija F1 - za izvoenje;
grumolo verde - otporna na mraz, ima i-
roko zeleno lie i razvija lepu rozetu zimi;
pala rosa - radi, gaji se zbog listova i sr-
ca i ikona; crveno rebro - italijanski
maslaak, jarkocrvene ile i tamnozeleni
listovi (fantastino izgleda u salati); glava
eera - velike, kupaste, zelene glavice;
treviso - crvena, ne formira srce, izuzet-
no otporna na mraz, dobra za izvoenje
 vReme Setve CikORije i RaStOjanje izmeU Biljaka
Vrste cikorije Vrsta useva Vreme setve Mesto Rastojanje u redovima
Francuska endivija i druge Koren za izvoenje Od sredine juna do Na otvorenom 20 x 30 cm
vrste za izvoenje poetka jula
Glava eera Za zrele glavice na jesen U junu i julu Na otvorenom 25 x 30 cm
Glava eera Za manje glavice ili poluzrele U julu i avgustu U elijama za presaivanje 25 x 30 cm
POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO

mladice preko zime u leje ili u posudama u

zatienom prostoru
Glava eera Mladi izdanci U januaru i februaru, U zatienom prostoru Posejte seme omake ili u redove
septembru iroke 15-20 cm, na rastojanju
od 20 cm
Glava eera Mladi izdanci Od marta do avgusta (usevi Na otvorenom Posejte seme omake u grupicama
posejani sredinom leta esto
su veoma tvrdi)
Crvena cikorija, rane sorte Listovi i srce na leto Krajem aprila i u maju Na otvorenom, ili u elijama 20-35 cm
u zatienom prostoru
Crvena cikorija Listovi i srce na jesen U junu i poetkom jula Na otvorenom 20-35 cm
Crvena cikorija Zatien zimski usev U avgustu U elijama; presaivanje 20-35 cm
u zatieni prostor
355
356
CRni kORen
Scorzonera hispanica ASTERACEAE
Retka, otporna viegodinja biljka koja
se obino gaji kao jednogodinja. Jestivi
koren ima crnu koru i belo meso.
OD SEJANJA DO BERBE 18 sedmica
RAZLIITE SORTE Ima ih malo
MESTO Duboko, lako zemljite neophod-
no je da bi se razvio dugaak koren.
OBRADA ZEMLJITA Na relativno dob-
rom zemljitu nije potrebna dodatna obra-
da ako je prihranjeno za prethodni usev.
IDEALNA pHVREDNOST 6-7,5
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 7C Posejte seme u aprilu i maju
direktno u zemljite, im se ono ugreje.
Rastojanje
10 x 20 cm
mere nege
Runo plevite ili malirajte za suzbijanje
korova. Okopavanje moe da oteti koren.
Obino nema problema s bolestima i te-
toinama.
Berba
Ostavite koren da raste bar 4 meseca.
Vadite ga od jeseni do prolea. Koren koji
nije dostigao dovoljnu veliinu moe se os-
taviti da raste jo godinu dana. Poetkom
prolea pokrijte biljku slamom ih suvim li-
em da biste dobili sve zeleni. Na taj na-
in ete izbeliti mlade listove koje moete
brati kad dostignu visinu 10 cm. U drugoj
godini crni koren obrazuje cvet koji je jes-
tiv.
CRni lUk, aRPaDik i
glaviCe
Allium cepa ALLIACEAE
Popularan usev otporan na hladnou,
dostupan vei deo godine. Gaji se jednos-
tavno, iz arpadika, i nije zahtevan ako ga-
jite lukovice za upotrebu u kuhinji. U pod-
nebljima gde je blaga klima i koliina pa-
ORGANSKA BATA
davina mala leti, bolje je sejati ga na je-
sen.
OD SEJANJA DO BERBE Seme posejano
na prolee: 20-24 sedmice; seme poseja-
no na jesen: 42 sedmice; arpadik posa-
en na prolee: 18-20 sedmica; arpadik
posaen na jesen: 36-38 sedmica.
RAZLIITE SORTE Moe biti ovalnog i ci-
lindrinog oblika s crvenom, belom ili zlat-
nosmeom ljuskom. Sortama dugog dana
leti je potrebno 13-16 sati dnevne svetlosti
to je sluaj na severnoj hemisferi; crni luk
kratkog dana dobro uspeva u junim pod-
nebljima gde dan traje 12 sati. Sorte na
koje ne utie trajanje dana formirae luko-
vice u oba sluaja. Najvei izbor sorti je iz
semena.
MESTO Crni luk vie voli otvoreno suna-
no mesto, ali podnosi delimian zasenak.
Ova kultura posejana/posaena na jesen
zahteva potpuno osunano mesto i dobru
drenau. Moe dobro da izgleda medu dru-
gim biljkama, ali ne voli preveliku guvu.
OBRADA ZEMLJITA Nije potrebna ako
je zemljite prihranjeno za prethodni usev.
Ako nije, dodajte poboljiva zemljita nis-
ke do srednje hranljivosti, u zavisnosti od
stanja zemljita.
IDEALNA PHVREDNOST 6-7
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 7C Ako sejete na prolee, za kasnu
jesenju berbu
SEME, U ZATIENOM PROSTORU Po-
sejte seme u korita ili elije u febru-
aru/martu. Prilagodite biljke uslovima i ra-
sadite ih kad dostignu visinu 10 cm. Grup-
na setva: posejte 6 semenki po eliji i ne
proredujte.
SEME, NA OTVORENOM Posejte nekoliko
semenki po kuici, im se zemljite dovolj-
no ugreje, obino u aprilu. Proredite ostav-
ljajui po jednu mladu biljku; a ako ste ko-
ristili grupnu setvu ostavite po nekoliko
mladica zajedno.
ARPADIK Posadite arpadik u mar-
tu/aprilu. Potreban mu je hladan period da
bi poeo da se razvija koren i stoga ga po-
sadite to je ranije mogue, im uslovi
POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO
zemljita to dozvole. Stavite arpadik u
zemlju da vire samo picasti vrhovi. Ako
sejete krajem leta/na jesen za ranu letnju
berbu.
SEME Vreme setve treba da odgovara
geografskom poloaju, kako bi mlade bilj-
ke preivele zimu, a da ne doe do proras-
tanja poetkom prolea. Posejte seme u
avgustu - u severnim krajevima u drugoj
sedmici, a u junim u etvrtoj. Sejte u re-
dove vodei rauna da seme bude pravilno
rasporeeno. Proredite do 2,5 cm na je-
sen, a potom proreujte povremeno do
eljenog rastojanja na prolee.
ARPADIK Sadite ga od septembra do
novembra kad po zemljitu moe da se ho-
da. Posadite arpadik kao i kod prolene
sadnje.
Rastojanje
REDOVI Rastojanje utie na veliinu lu-
kovica. Da biste dobili lukovice srednje ve-
liine: 4 x 30 cm; za velike lukovice, 10 x
30 cm.
KUICE 10-15 cm
GRUPNA SETVA 25 cm
mere nege
Paljivo plevite jer je korenje veoma plit-
ko. Ako je potrebno, luku koji e ostati da
prezimi na prolee dodajte ubrivo bogato
azotom.
PROBLEMI Lukova muva; duvanov trips;
plamenjaa luka; trule glavice: bela tru-
le; prorastanje (esto ga izazivaju pro-
menljivi vremenski uslovi; naroito su mu
sklone crvene sorte).
Berba
Glavice vadite za ishranu kad dovoljno
porastu. Kad crni luk prestane da raste, li-
e klone i dobija smeu boju. Ostavite da
uvene prirodnim putem; nemojte ga savi-
jati. Polako izvadite glavice. Ako su vre-
menski uslovi suvi, rairite ih po koritima ili
platformama na suncu da bi ljuska ovrs-
nula. Ako je vlano, ostavite ga da se sui
ispod pokrivaa. Nemojte brisati glavice.
Kad je ljuska suva i ukava, okaite crni
luk u mreaste dakove ili ga upletite oko
kanapa. uvajte ga na hladnom mestu. Pr-
357
vo upotrebljavajte glavice sa debelim vra-
tom jer obino rusu dobre za uvanje. Crni
luk posejan na jesen ne treba dugo da se
uva.
izbor sorti
Iz semena: higro F1; ailsa krejg;
bedfordirski ampion; crveni brunsvik
- za prolenu setvu; dugaki crveni firen-
tinski - crveni, u obliku torpeda; uti sen-
i; uti ekspres - za jesenju setvu. Iz ar-
padika: det set; sturonska glavica;
crveni baron - sadi se na prolee; ra-
dar; uti seni - sadi se na jesen
Cvekla
Beta vulgaris podvr. Vulgaris
CHENOPODIACEAE
Gaji se lako i brzo i moe da se seje u
zatvorenom i raste dugo, od marta do ju-
na.
OD SEJANJA DO BERBE 7-13 sedmica
RAZLIITE SORTE Koren moe biti cr-
ven, ut ili beo i okrugao, cilindrian ili iz-
duen. Sorte otporne na prorastanje izaz-
vano hladnim vremenom u fazi mladica
dobre su za ranu setvu. Zeleno i crveno li-
e veoma je atraktivno i jestivo, naroito
stara sorta volujska krv sa tamnocrvenim
liem. Moe se gajiti kao mini-povre.
MESTO Otvoreno, sunano. Cvekla je ot-
porna na so - to je korisno u primorskim
batama - ali ne tolerie kiselo zemljite.
Okrugle loptaste sorte dobro uspevaju u
posudama.
OBRADA ZEMLJITA Na plodnom ili
prethodno obogaenom zemljitu nije pot-
rebna obrada. Kod lakog ili tekog zemlji-
ta dodajte poboljiva niske hranljivosti.
IDEALNA pHVREDNOST 6,5-7,5
Sejanje
Iz jednog semena obino izbija nekoliko
klica i razvija se nekoliko ponika. Sorte s
jednom klicom uzgajaju se posebno kako
bi iz svakog semena nikao jedan klijanac.
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 7C
358
U ZATIENOM PROSTORU Ponite da
sejete krajem februara ili poetkom marta.
Sejte u elije, 2 semenke (ili 2-3 semenke
s jednom klicom) po eliji. Proredite sve
osim najjaih klijanaca. Kod grupne setve
ostavite 4-5 mladih biljaka u jednom mo-
dulu. Birajte vrste s malim korenjem. Pre
presaivanja, kad razviju 3-4 odrasla lista,
prilagodite biljke spoljanjim uslovima.
NA OTVORENOM Ponite da sejete od
marta ili aprila, pa sve do kraja juna, ili 2
sedmice kasnije u podnebljima s blagom
klimom. Ako elite da uvate cveklu, po-
sejte okrugle ili izduene sorte u maju i
junu.
Rastojanje
Rastojanje moe da se prilagoava u
zavisnosti od sorte i veliine korena.
REDOVI Rani i brzi usevi: 10 x 23 cm.
Glavni usevi: 7,5 x 30 cm. Mini-cvekla: 2,5
x 15 cm. Grupna setva: 22 x 22 cm.
KUICE na rastojanju 12,5 - 15 cm
mere nege
esto zalivajte po toplom suvom vreme-
nu ili e koren postati drvenast.
PROBLEMI Obino nema problema.
Berba
Vadite koren im dostigne pravu velii-
nu. Za uvanje izvadite korenje na jesen.
Ono moe da se ostavi u zemljitu preko
zime, ali moe da postane previe tvrdo ili
da ga pojedu puevi golai. Bolje je da
gornji deo biljke otkinete uvrtanjem nego
da ga seete. Cveklu drite na hladnom,
mranom, vlanom mestu, na primer u ku-
tiji s vlanim peskom.
izbor sorti
boltardi; pronto; moneta (mono-
germna) - otporna na proraslice; forano
- za uvanje, cilindrinog oblika; monako
- mini-cvekla; zlatna - uto meso; i-
oga - crveno-belo meso
iOka
Helianthus tuherosus ASTERACEAE
Nepogodna za male bate, ova viego-
dinja biljka zauzima prostor brojnim ko-
ORGANSKA BATA
rovskim biljkama i leti titi od vetra. Obi-
no ima lepe cvetove nalik suncokretu. Jes-
tivi delovi su kvrgave gomolje koje rastu u
zemljitu.
OD SAENJA DO BERBE 16-20 sedmica
RAZLIITE SORTE Gomolje su glatke ili
kvrgave, ukaste ili crvene.
MESTO Sunano ili delimino senovito.
Izbegavajte zemljite sa malo vlage.
OBRADA ZEMLJITA Pre saenja dodaj-
te srednje hranljivo ubrivo. ubrivo viso-
ke hranljivosti daje vee krtole.
IDEALNA pHVREDNOST 6-7,5
Sejanje
Posadite gomolje na dubinu od 15 cm u
februaru ili martu.
Rastojanje
REDOVI 30 cm x 1 m KUICE 45 cm
mere nege
Poduprite ih koiima i icom, ili pojedi-
nanim tapovima u vetrovitim predelima.
Radi dodatne potpore poetkom leta nagr-
nite 4-10 cm zemlje oko korena. Zalivanje
za vreme sue i uklanjanje cvetnih pupo-
ljaka poveae rod. Kad lie pouti krajem
leta isecite stabljiku na 15 cm visine.
PROBLEMI Obino nema problema. Po-
nekad mogu da je napadnu puevi golai i
larve skoibuba.
Berba
Kad se izvade, krtole ne mogu da stoje
dugo, pa ih je stoga najbolje vaditi po
ioka
POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO
potrebi, poto lie biljke pouti. Ako je
potrebno, neke krtole ponovo zasadite za
sledeu godinu. Ako hoete da oistite
parcelu, izvadite sve krtole.
izbor sorti
fuso - sa glatkim krtolama; sanrej -
nia sorta, cvet joj obino lii na suncokre-
tov
Diak
Barbarea verna BRASSICACEAE
Otporna dvogodinja biljka jakog ukusa
koji podsea na potoarku. Brzo se razvija
i moe da se bere gotovo ele godine. Let-
njim usevima potreban je delimian zaklon
od sunca. Korisna zimska salatna biljka
prikladna je i za ukrasnu leju. Ako se osta-
vi da procveta rasue seme po bati. Do-
dajte poboljiva zemljita srednje hranlji-
vosti ako zemljite nije prihranjeno za
prethodni usev. Sejte u elijama ili direk-
tno u zemljite. Za berbu od zime do pro-
lea, posejte seme u julu i avgustu; za
zimski usev u zatienom prostoru posejte
seme u avgustu; za letnju berbu posejte
seme od marta do juna. Rastojanje u re-
dovima: 15 x 20 cm. Rastojanje u kuica-
ma 15 cm. Zalivajte u sunom periodu. Bu-
va moe da bude problem. Ponite da be-
rete pojedinane listove kad dovoljno po-
rastu. Dugo daje prinos.
Diak
359
Divlji SPana
Chenopodium bonus-henricus CHENO-
PODIACEAE
Stara viegodinja salatna biljka koja
raste do visine od 90 cm. Vie mu prija
vlano zemljite i dobro podnosi delimino
zasenjivanje. Posejte ga na prolee ostav-
ljajui razmak izmeu biljaka 40 cm. Dru-
ge godine berite mlado lie i cvetne iz-
danke. Stie rano. Razdeljujte biljke svake
2 do 3 godine.
enDivija
Cichorium endivia ASTERACEAE
Salatna biljka pomalo gorkog ukusa
srodna maslaku i radiu. Lako se gaji i
moe se brati vei deo godine. Dobro pod-
nosi slab mraz, ali zimskim usevima pot-
rebna je zatita. Konzumiraju se mladi
izdanci, beru se pojedinani listovi ili izbe-
ljene zrele glavice. Zimi, kad je koliina
suneve svetlosti manja, uspeva bolje od
zelene salate. Pogodna za gajenje u posu-
dama.
OD SEJANJA DO BERBE 7-13 sedmica da
glavice potpuno izrastu. Krae ako berete
mlade izdanke i pojedinane listove.
RAZLIITE SORTE Postoje dva tipa, es-
karola takode poznata kao batavijska endi-
vija, glatka irokolisna endivija otporna na
hladne uslove i kovrdava endivija, niska,
patuljasta biljka kovrdavih listova, otpor-
Endivija
360
nija na vruine, obino se koristi kao letnji
ili jesenji usev.
MESTO Nije zahtevna, ali zimskim usevi-
ma potrebno je vlano, zaklonjeno mesto
na relativno neplodnom zemljitu. Leti
podnosi delimino zasenjivanje. Kovrdave
sorte veoma su atraktivne. Koristan zimski
usev u hladnom plasteniku ili stakleniku.
OBRADA ZEMLJITA Nije potrebna ako
je zemljite prihranjeno za prethodni usev.
U suprotnom, dodajte poboljiva zemlji-
ta niske hranljivosti.
IDEALNA pHVREDNOST 5,5-7,5
Sejanje
Ako je temperatura ispod 5C 20 dana ili
due, mladice endivije e prorasti.
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 20C U ZATIENOM PROSTORU Za
gajenje u zatienom prostoru seme po-
sejte u aprilu, a u maju za presaivanje na
otvorenu parcelu. Najbolje je da se gaji u
elijama za presaivanje. Ponovo posejte
seme ujesen za zimske useve.
NA OTVORENOM Posejte seme u plitke
redove od juna do poetka jula da biste
imali jesenju berbu. Za zimsku berbu po-
sejte seme u avgustu (u ramu ili ispod zvo-
na). Za berbu mladih izdanaka ili listova
posejte seme od aprila do septembra. Ra-
no i kasno posejane useve zatitite zvo-
nom, ili ih gajite u hladnom plasteniku ili
stakleniku.
Rastojanje
REDOVI 30 x 35 cm
KUICE 30 cm
mere nege
U sunom periodu zalivajte. Zatitite
zvonom po hladnom vremenu. Odrasle
biljke mogu da se izbeljuju (videti str.
337).
PROBLEMI Puevi golai, biljne vai. Tru-
le baze rozete moe biti problem zimi -
gajite biljke u vlanom zemljitu i trudite
se da lie uvek bude suvo.
Berba
Isecite mlade izdanke kad dostignu visi-
nu 10-15 cm. Berite listove po potrebi ili
kad dovoljno porastu. Isecite zrele glavice,
ORGANSKA BATA
po elji izbeljujte. Iz poseenog stabla mo-
gu da se razviju novi listovi.
izbor sorti
Eskarola: en korne de bordo; strate-
go RZ; valone Kovrdava endivija: mo-
nako; kovrdava mahovina
gRaak
Pisum sativum PAPILIONACEAE
Graak dobro uspeva u hladnim podne-
bljima. Gajenjem razliitih tipova i sorti
obezbediete rod od maja do septembra.
Penjaice s jestivim mahunama dobro e
se uklopiti u svaku batu i obrazovati at-
raktivne cvetove i ukusne mahune. Kore-
nov sistem graka vezuje azot i poboljava
plodnost zemljita. U hladnim podnebljima
graak je bolji za suenje od pasulja.
OD SEJANJA DO BERBE Rane sorte: 11-
12 sedmica: Glavni usev: 13-14 sedmica.
RAZLIITE SORTE
Graak u zrnu Rani glavni usevi i glavni
usevi: uglavnom 45-120 cm visoki, ali jo
postoje stare sorte visoke 2,5 m i vie.
Mahune su obino zelene, a ponekad i lju-
biaste. Graak s okruglim zrnom je otpor-
niji, ali je manje rodan i nije toliko sladak
kao graak s naboranim semenom. Mali
batenski graak je sorta sitnijeg ploda.
Jestive mahune graka Zimski graak se
jede dok su mlade mahune pljosnate. Ma-
hune graka eerca beru se dok su debe-
le i sone. Obe vrste dostiu visinu 0,6-1,5
m.
MESTO Zemljite koje leti zadrava vla-
gu, ali zimi nije previe vlano. Letnji usevi
podnose deliminu zasenjenost. Visoke
vrste lepo izgledaju u redu, vrste bez listo-
va su dekorativne u manjim bokorima ili
saksijama.
OBRADA ZEMLJITA Pre sejanja dodajte
poboljiva zemljita niske hranljivosti.
IDEALNA pHVREDNOST 6-6,8
Sejanje
Gajite razliite sorte da biste imali stalan
prinos tokom celog leta. Rani i kasni usevi
POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO
e verovatno izbei napad grakovog smo-
tavca.
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 10C U ZATIENOM PROSTORU Prve
useve posejte u martu u duboke posude
za rasaivanje u zatienom prostoru. Pri-
lagodite biljke uslovima sredine i presadite
ih kad dostignu visinu 10 cm.
NA OTVORENOM Seme graka nee kli-
jati u hladnom, vlanom zemljitu i stoga
saekajte sa setvom dok se zemljite ne
ugreje, ili posejte seme ispod zvona. Seme
se seje do poetka juna; letnji usevi uspe-
vaju samo ako se zemljite ne isui. U pod-
nebljima s blagom klimom sorte s okruglim
zrnom sejte u novembru.
Rastojanje
REDOVI Posejte seme u redove iroke
23 cm, ili u dvostruke redove iroke 5 cm,
na rastojanju od 23 cm; jednako rastoja-
nje izmeu semena u redu treba da bude
5 cm. Ostavite izmeu dvostrukih redova
rastojanje 60-90 cm, u zavisnosti od visine
sorte.
KUICE Za nie sorte i polubezlisne sor-
te: rastojanje je 5-7 cm.
mere nege
Poduprite biljke im ponu da rastu. Gra-
ak ima vrtie kojima se hvata za granice,
icu ili mreu za graak. Bezlisne i niske
sorte treba delimino da se podupru kad
se seju u kuice. Malirajte da bi zemljite
sauvalo vlagu. U suvim uslovima redovno
zalivajte od kad se otvori cvet. Ranije zali-
vanje nee popraviti prinos, ve e samo
poveati rast lisnatih delova.
PROBLEMI Ptice (golubovi, fazani, av-
ke); mievi; grakov i pasuljev iak; gra- da se gaji u zaseni.
kov smotavac; grakov trips; trule kore-
na. , je zemljite prihranjeno za prethodni usev.
Berba
Zimski graak berite im dovoljno poras-
te. inite to redovno da bi nastavio da ob-
razuje mahune. Slatki graak berite kad
mahune nabubre. Mahune graka sa zr-
nom berite kad zrno moe da se oseti pod
prstima, pre nego to previe poraste.
Sve graak je dobar za zamrzavanje. Plod
361
za suenje treba ostaviti na biljci sve dok
mahune ne budu suve i ne ponu da zve-
ckaju. Oistite graak da biste dovrili su-
enje. uvajte ga u vrsto zatvorenim teg-
lama.
izbor sorti
Graak u zrnu: prvi feltamski; mete-
or - rani, okruglog zrna; dus provans -
veoma rana sorta, naboranog zrna; malo
udo; gradus; rani napredni - rani gla-
vni usev, prvi put se gajio 1890. pa 1908;
grinaft - jedna od najboljih sorti, otpor-
na na plamenjau i fuzariozo uvenue; al-
derman - jedna od poslednjih visokih sorti
glavnog useva; kelvedonsko udo - gla-
vni usev otporan na plesan; markana -
glavni usev, delimino bezlistan.
Graak s jestivim mahunama: karubi de
mosan - ljubiat cvet i duge, iroke mahu-
ne.
Graak eerac: ugar snep; ugar
re.
Graak za proizvodnju suvog zrna: kar-
lin - visoka sorta, smeeg semena. Moe
se nai kod uzgajivaa tradicionalnih sorti
Hamburki perun
HamBURki PeRUn
Petroselinum crispum var. tuberosum
APIACEAE
Gaji se zbog belog korena koji lii na
patrnak, vadi se krajem jeseni i na zimu.
Lie moe da se koristi kao zain.
OD SEJANJA DO BERBE 30 sedmica.
MESTO Zemljite koje dobro zadrava
vlagu i u kojem moe da pusti koren. Moe
OBRADA ZEMLJITA Nije potrebna ako
Prija mu maliranje preko zime poboljiva-
em zemljita niske hranljivosti.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 7C
U ZATIENOM PROSTORU Ne gaji se
362
NA OTVORENOM Posejte seme od marta
do aprila u redove na dubinu od 1 cm.
Klijanje je esto sporo. Pokrijte zvonom ili
providnom plastikom da biste ga ubrzali.
Moe se sejati i u julu za rani usev nared-
ne godine.
Rastojanje
REDOVI 20 x 30 cm
KUICE 20 cm
mere nege
Suzbijajte korov dok su biljke mlade -
setvom nekoliko brzorastuih useva, na
primer rotkvica, obeleiete redove pre
nego to perun nikne. Malirajte biljke da
bi zemljite zadralo vlagu i da biste suzbi-
li korov. Prekrijte slamom biljke koje ste
ostavili u zemljitu da prezime.
PROBLEMI Itersonilia pastinaceae
Berba
Vadite ga od poetka jeseni sve do ra-
nog prolea. Ukus je bolji ako se ostavi u
zemljitu nego ako se izvadi i uva unutra.
jaPanSki kUPUS mizUna
Brassica rapa var. nipposinica
BRASSICACEAE
Atraktivan lisnati usev blagog ukusa na-
lik slaici. Jede se prean ili kratko kuvan.
Zeleno paperjasto lie moe da se see u
fazi mladih izdanaka, bere se pojedinano
sa odraslih biljaka ili moe da se see cela
glavica. Lep je za oiviavanje bate. U za-
tienom prostoru moe da se gaji i zimi.
OD SEJANJA DO BERBE Mladi izdanci 3
sedmice; starije mladice 6-8 sedmica; od-
rasle biljke 8-10 sedmica.
RAZLIITE SORTE Postoje sorte sa zele-
nim i ljubiastim listovima.
MESTO Zemljite ne sme da se isui.
Letnji usevi mogu da podnesu senovito
mesto. Dobar meuusev ako se biljke beru
mlade. Pogodan za gajenje u zatienom
prostoru zimi.
OBRADA ZEMLJITA Nije potrebna ako
je zemljite prihranjeno za prethodni usev.
Na lakom zemljitu dodajte poboljiva
zemljita lake do srednje hranljivosti.
ORGANSKA BATA
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 7C
U ZATIENOM PROSTORU Posejte se-
me u elije u martu/aprilu za presaivanje
na otvorenu parcelu. Moe se presaditi di-
rektno ili u elijama. Od septembra do
marta ako se gaji u zatienom prostoru.
NA OTVORENOM Posejte seme od aprila
do avgusta.
Rastojanje
Mladi izdanci: sejte omake u iroke
kratke redove. Starije mladice: 10-20 cm.
Odrasle biljke: 30 cm.
mere nege
Zalivajte u sunom periodu.
PROBLEMI Kupusna kila; puevi golai;
(repin) buva. Ako je buva problem, gaji-
te biljke ispod pokrivaa za redove ili tanke
mree.
Berba
Mlade izdanke secite kad porastu nekoli-
ko centimetara. Berite pojedinane listove
kad biljke dovoljno porastu, ili secite elu
glavicu.
izbor sorti
mizuna zeleni; ljubiasta mizuna
kaRDa
Cynara cardunculus ASTERACEAE
Velika viegodinja biljka u bliskom srod-
stvu s artiokom, visoka 1,2-1,5 m, iroka
90 cm. Lako se gaji, ali prinos je mali za
prostor koji zauzima, lako je viegodinja
biljka, karda se za ishranu gaji kao jedno-
godinja biljka. Kad se izbeli, stablo je jes-
tivi deo karde. Ako se ne bere, druge godi-
ne je lepa kad procveta.
OD SEJANJA DO BERBE 34 sedmice
MESTO Sunano, zaklonjeno. Izbegavaj-
te teko i vlano zemljite. Moe da se gaji
u velikim saksijama i u meovitim lejama.
OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva
zemljita visoke hranljivosti i poboljiva
niske hranljivosti na suvom zemljitu. Mo-
e da se gaji na kuhinjskom kompostitu
(videti str. 48).
POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO 363

IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7

Sejanje

Rastojanje u kuicama
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 13C
U ZATIENOM PROSTORU Na prolee,
kad je umereno toplo, posejte 2-3 semen-
ke u saksiju duboku 9 cm u peskoviti kom-

12,5 cm
53 cm
53 cm
55 cm
63 cm
70 cm

63 cm
post. Proredite ostavljajui po jedan ponik
i prilagodite ga spoljanjim uslovima. Pre-

vReme Setve kaRFiOla i RaStOjanje izmeU Biljaka

sadite ga posle poslednjeg mraza kad bilj-
ka bude imala 3-4 lista.

Rastojanje u redovima
NA OTVORENOM Karda moe da se seje

70 cm sa svih strana
direktno u zemljite. U aprilu posejte po 3-
4 semenke u jednu rupu, na dubini od 2,5

45 cm x 60 cm
45 cm x 60 cm
50 cm x 60 cm
60 cm x 65 cm

60 cm x 65 cm
10 cm x 23 cm
cm.
Rastojanje
50 cm x 1,5 m
mere nege
Da bi razvila veliko sono stablo, kardu
treba redovno zahvati i malirati kompos-

U martu (samo zaklonjene parcele)

tom ili slamom. Kad su suni dani poet-
Sejanje na otvorenoj parceli

kom jeseni, izbelite stabljike tako to ete

ih skupiti i napraviti snop. Nosite rukavice.

Od aprila do poetka jula

Priveite stabljike mekim kanapom. Obmo-
tajte lie kartonom ili novinskim papirom
da biste ga sklonili od svetlosti. Dobro uve-
Krajem aprila

ite. Poduprite snopove na otvorenom.

Krojem maja

Krajem maja
Krajem juna

* Ove biljke treba da se gaje s veoma malo azota da bi preivele zimu.

PROBLEMI Obino nema problema. Po-
nekad je napadaju vai, ali one mogu da
se speru crevom.
Berba
Poetkom oktobra; poetkom februara

Karda je spremna za berbu oko mesec

dana posle izbeljivanja i ostae izbeljena
Sejanje u zatienom prostoru

sve do jakih mrazeva. Podignite biljku ba-

tenskim vilama, odsecite korenje i spoljne
Od aprila do poetka jula

listove. Ako zahladni, isecite biljke i uvaj-

te ih na mranom mestu zatienom od
mraza. Za ishranu koristite nene unutra-
Sredinom maja

nje stabljike i sredinje ile na listovima

Poetkom jeseni Krajem aprila

presne, dinstane ili pohovane.

Mart

tamo gde nemo mraza

kaRFiOl
Brassica oleracea BRASSICACEAE
Na zimu, samo
Poetkom leta

Karfiol moe da bude teak za gajenje.

Na prolee*
Krajem leta

Mini-karfiol

Potrebna mu je vlaga sve vreme rasta i

Na jesen
Berba

stoga je lake gajiti sorte koje formiraju

glavicu na jesen i prolee. Veina sorti su
364
velike biljke koje zauzimaju zemljite i do
godinu dana. Za malu batu najpogodniji
su rani letnji karfiol i mini-karfiol.
OD SEJANJA DO BERBE Letnji i jesenji
karfiol - 16 sedmica. Zimski karfiol - 40
sedmica. Mini-karfiol - 15 sedmica.
RAZLIITE SORTE Postoji irok izbor
sorti pogodnih za razliite uslove i vreme
gajenja, od leta do zime. Veina sorti ima
belu glavicu, ali postoje i sorte sa naran-
dastom, zelenom i ljubiastom glavicom.
Moe da se gaji kao mini-povre.
MESTO Otvoreno, sunano mesto; izbe-
gavajte mraz. Plodno zemljite koje dobro
zadrava vlagu.
OBRADA ZEMLJITA Pre saenja dodaj-
te poboljiva zemljita srednje hranljivos-
ti, ili poboljiva niske hranljivosti s obi-
nim organskim ubrivom - ili sadite posle
zeleninog ubriva koje obogauje zemlji-
te azotom.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5 - 8
Sejanje
Najbolje je sejati ga u elije ili saksije da
bi se izbegao stres prilikom presaiva-
nja.Vreme setve i rastojanje izmeu bilja-
ka videti u tabeli na sledeoj strani. Pri-
lagodite biljke spoljanjim uslovima i pre-
sadite ih to je pre mogue - oko 6 sedmi-
ca posle setve. Moe da se seje i na otvo-
renom u rasadnik, ostavljajui barem 5 cm
izmeu rasaa.
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 7C
Karfiol
ORGANSKA BATA
Rastojanje
Videti tabelu na prethodnoj strani.
mere nege
Karfiol ne podnosi bilo kakav prekid u
rastu. Malirajte ga i zalivajte tokom sue
da bi se kontinuirano razvijao. Uvrstite
zemlju oko biljaka za vreme mraza i vetra.
Na jesen zatitite glavice od mraza, kie i
jake rose privezivanjem lia oko glavica.
To e pomoi i da ostanu bele. Moderne
sorte esto imaju lie koje prirodno titi
glavice.
PROBLEMI Kupusna kila (videti str. 411).
Zatitite tankom mreom karfiol od kupus-
ne muve, titastog moljca i gusenica. Ma-
le, prevremeno izrasle i deformisane glavi-
ce obino su rezultat prekinutog rasta, naj-
ee usled presaivanja ili sue. Biasti
listovi (usko lie bez razvijene glavice)
izazivaju nedostatak bora, obino kad je
zemljite suvie kiselo.
Berba
Birajte kompaktne glavice s malim cve-
tovima. Kad cvetovi ponu da se razdvaja-
ju i ute ili dobiju smeu boju, to je znak
daje karfiol prezreo. Mini-karfiol ne moe
dugo da ostane u dobrom stanju. Karfiol
moe da se dri sedmicu dana u friideru,
ili okaen naopake u hladnoj, mranoj u-
pi do tri sedmice - povremeno ga poprs-
kajte sitnim kapljicama vode.
izbor sorti
Letnji i jesenji: celogodinji (stara, ali
pouzdana sorta); idol - za mini-povre;
marmelada - narandaste glavice; mek-
siko F1; valabi, romanesko - iljate
ukasto-zelene glavice; ljubiasta kralji-
ca. Zimski: sneni hleb, majska zvez-
da, ljubiasti plat
keleRaBa
Brassica oleracea grupa Gongylodes
BRASSICACEAE
Ovaj sitan lan porodice kupusnjaa br-
zo raste i neobino izgleda. Sferno nabrek-
lo stablo koje raste malo iznad povrine
zemljita bere se kad dostigne veliinu te-
POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO
niske loptice. Moe se sejati i brati skoro
lele godine. Dobar je kao pokrovni usev ili
interesantan dodatak ukrasnoj bati. Gaji
se i u posudama.
OD SEJANJA DO BERBE 5-9 sedmica
RAZLIITE SORTE Zelene sorte obino
se gaje kao proleni i letnji usevi, a otpor-
nije ljubiaste sorte kao jesenji i zimski.
Nove hibridne sorte su vee, ali nisu drve-
nastije.
MESTO Otvoreno. Pogodna za ranu i
kasnu proizvodnju u zatienom prostoru.
OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva
zemljita niske hranljivosti ili neki od sred-
nje hranljivih poboljivaa ako je zemljite
siromano.
IDEALNA pH VREDNOST 6-7
Sejanje
Da biste stalno imali prinos, sejte kelera-
bu svakih nekoliko sedmica jer ne ostaje
dugo u jestivom stanju kad sazri.
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 10C
U ZATIENOM PROSTORU Sejte seme
u elije od kraja februara pa do avgusta.
Presadite biljke kad dostignu visinu maksi-
malno 5 cm. Za gajenje u zatienom
prostoru posejte seme u septembru.
NA OTVORENOM Sejte seme direktno u
zemljite od marta do avgusta. Za kasnu
setvu koristite otpornije ljubiaste sorte.
Rastojanje
REDOVI 18 x 30 cm
KUICE 25 cm
Keleraba
365
mere nege
Zahvajte u sunom periodu. Keleraba br-
zo raste i obino s njom nema problema -
iako je podlona istim tetoinama i bole-
stima kao ostale kupusnjae.
PROBLEMI Buva; kupusna muva; kupu-
sne vai; kupusna kila
Berba
Brzo raste i stoga treba redovno da se
proverava i bere. Starije sorte secite kad
dostignu veliinu teniske loptice. Moderne
sorte kelerabe mogu porasti do 10 cm u
preniku, a da ne postanu drvenaste. Kas-
ne useve moete da ostavite u zemljitu,
ako se ne predviaju jaki mrazevi, ili mo-
ete do 2 meseca da ih uvate u kutijama
ili vlanom pesku. Keleraba je hrskava,
sona i osveavajueg ukusa bilo da se
jede presna ili kuvana.
izbor sorti
Keleraba zeleni delikates; aurna zve-
zda - ljubiasti; sindi F1 RZ - rano stie
kelj PUPaR
Brassica oleracea BRASSICACEAE
Usev otporan na mraz i hladne uslove,
pogodan za jesenju i zimsku berbu iz pro-
lene setve. Potreban mu je dug vegeta-
cioni period, ali dugo daje prinos. Odrasle
biljke izuzetno su otporne na mraz. Poto
je rastojanje izmeu biljaka veliko, ostav-
lja mesta za meuuseve (videti str. 324)
dok su biljke mlade.
OD SEJANJA DO BERBE 20 sedmica
RAZLIITE SORTE Sorte koje dospevaju
poetkom, sredinom i krajem sezone; pa-
tuljaste (35 cm) i visoke (5 cm) sorte. Mo-
derne sorte daju kompaktnije izdanke, bli-
e stablu. Postoje crvene i zelene sorte.
MESTO Otvoreno, potpuno osunano, sa
zbijenim zemljitem.
OBRADA ZEMLJITA Na prolee pre sa-
enja dodajte poboljiva zemljita sred-
nje hranljivosti, ili poboljiva niske hranlji-
vosti s obinim organskim ubrivom - ili
sadite posle zeleninog ubriva koje obo-
gauje zemljite azotom. Malirajte poko-
366
enom travom ili dodajte kompletno or-
gansko ubrivo sredinom ili krajem jula
ako biljke ne rastu dovoljno brzo.
IDEALNA PHVREDNOST 6,5-8
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 7C
U ZATIENOM PROSTORU Za najraniju
berbu posejte seme u martu u korito ili
kontejner s elijama. Prekalite biljke i pre-
sadite ih 6 sedmica posle setve.
NA OTVORENOM Od sredine marta do
sredine aprila posejte seme poevi s ra-
nim sortama. Seme posejte u korito, u re-
dove 4 x 20 cm ostavljajui rastojanje iz-
meu semenki. Presadite krajem prolea i
poetkom leta.
Rastojanje
Presadite biljke duboko (najnii list treba
da dodiruje zemljite) kako biste smanjili
Kelj
Kelj pupar
ORGANSKA BATA
opasnost od kupusne muve; uvrstite
zemlju oko biljaka posle saenja.
REDOVI Niske sorte sadite na rastojanju
od 45 cm, a visoke na 60 cm u redu; osta-
vite 75 cm izmeu redova radi lakeg bra-
nja. Manje rastojanje doprinee da sitniji
izdanci ujednaeno rastu.
KUICE 45-75 cm u zavisnosti od sorte.
mere nege
Na vetrovitim mestima biljke dobro po-
duprite. Dok rastu, nagrnite zemlju oko
stabljike. Uklonite zaraeno lie.
PROBLEMI Buva; kupusne vai; kupus-
na muva (moe napasti i izdanke); kupus-
ni titasti moljac; ptice; gusemce; kupusna
kila; plamenjaa; kupusna bela ra.
Berba
Glavice su najboljeg ukusa posle mraza.
Ponite berbu s donjeg dela stabla, ostav-
ljajui glavice na gornjem delu da se dalje
razvijaju. Ako vam je potrebna koliina za
celu sedmicu, izvadite biljku s korenom i
stavite je u kantu s vodom da bi ostala
svea. Moe se zamrzavati, ali najbolje je
da se jede sve.
izbor sorti
Oliver F1; per dint F1 - rana sorta;
noiset - ukusan, moe se dugo brati;
hrabro srce - kasno stie, otporan na
brojne bolesti; rubin - crveni izdanci
kineSka aRtiOka
Stachys affinis LAMIACEAE
Orijentalna korenasta povrtarska vrsta
koja se lako gaji, ali nije toliko poznata jer
se male, spiralne krtole teko iste. Rela-
tivno dugo se razvija, zauzima veliku povr-
inu, ponekad napada i okolne biljke, ali je
pogodna za gajenje u posudama. Raste do
visine od 45 do 55 cm.
OD SEJANJA DO BERBE 20-28 sedmica
MESTO Dobro podnosi deliminu zasenu
OBRADA ZEMLJITA Poboljiva zemlji-
ta niske hranljivosti
IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7
POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO
Saenje
Da bi to pre stigle, krtole se mogu po-
saditi u ramove s kompostom na toplom
mestu, ili pojedinano u saksije dok izdan-
ci ne porastu do 6 cm. Sadite direktno u
zemljite u aprilu na dubinu 10-15 cm.
Rastojanje
REDOVI 23 x 45 cm
KUICE 34 cm
mere nege
Zagrnite biljke zemljom da biste podupr-
li stablo. Plevite dok se ne zakorene; bujne
biljke e onemoguiti rast korova. Dobro
zalivajte u vreme sue da bi se krtole lepo
formirale. Ako se gaje u posudama prihra-
njujte biljke od sredine leta svake sedmice
rastvorom gaveza (1 jedinica gaveza na 15
jedinica vode).
PROBLEMI Nema mnogo problema. Po-
nekad je napadne korenova va salate
koja moe prouzrokovati uvenue.
Berba
Kad lie uvene vadite krtole. Posle sed-
micu dana stajanja u friideru krtole e se
sparuiti i stoga ih treba vaditi samo po
potrebi. Obino mogu da prezime u zem-
ljitu, ali u hladnim podnebljima zemljite
treba malirati da bi se zatitile od mraza.
Kineska artioka e ponovo nii i iz veoma
malih krtola i stoga posle vaenja treba
dobro prekopati zemljite ako elite to da
izbegnete.
kineSki kUPUS
Brassica rapa var. pekinensis
BRASSICACEAE
Kineski kupus ima uzdunu glavicu tam-
nozelene, ute i bledoute boje. To je kas-
ni letnji ili rani jesenji usev blagog ukusa,
brzo raste i dobar je za svee salate i brzo
prenje. Sklon je prorastanju ako se rast
poremeti presaivanjem ili usled sue.
OD SEJANJA DO BERBE 8-10 sedmica
RAZLIITE SORTE Glavice mogu biti
skupljene ili rairene, kratke i loptaste ili
visoke i izduene.
367
MESTO Zemljite bogato humusom koje
dobro zadrava vlagu. Moe da podnese
deliminu zasenu. Dobar za gajenje kao
kasni usev u zatienom prostoru.
OBRADA ZEMLJITA Pre sadenja dodaj-
te poboljiva zemljita niske do srednje
hranljivosti.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 10C
U ZATIENOM PROSTORU Posejte se-
me u elije od maja do avgusta; za setvu
pre sredine leta birajte sorte otporne na
prorastanje. Pre presaivanja prilagodite
biljke spoljanjim uslovima. Kasni usevi
mogu da se presade u zatieni prostor u
septembru.
NA OTVORENOM Od sredine juna do av-
gusta sejte vie semenki u jednu rupu ili
vodite rauna o razmaku izmeu semenki.
Rastojanje
REDOVI 30 x 45 cm
KUICE 35 cm
mere nege
Redovno zalivajte kad je sua. Malirajte
poboljivaem zemljita niske hranljivosti
kako bi zemljite zadralo vlagu. Gajite
biljke ispod pokrivaa za redove ili tanke
mree ako imate problem s buvaem.
PROBLEMI Buva; gusenice; puevi go-
lai, kupusna kila
Berba
Secite delimino pristigle ili zrele glavice.
Iz poseenog stabla mogu da se razviju
novi listovi.
izbor sorti
zelena raketa F1 - cilindrinog oblika,
za kasnu setvu; tip top F1 - otporan na
proraslice. Karda gigante di romana
kiSeljak, jeStivO zelje
Rumex acetosa POLYGONACEAE
Otporna viegodinja biljka s otrim lis-
tovima, ukusa limuna, koja se bere poet-
kom sezone. Posejte seme na prolee ili
jesen, direktno u zemljite ili u plitka kori-
368 ORGANSKA BATA

ta za presaivanje, ostavljajui 30 cm raz- hodni usev. Pre saenja dodajte pobolji-

maka izmeu biljaka. Uklonite cvasti da va zemljita niske hranljivosti.
biste pospeili formiranje lia. Zamenite IDEALNA pH VREDNOST 5,5-7,5
stare biljke svake 3-4 godine. Kiseljak je Sejanje
tako otrog ukusa da ga je najbolje mea- MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
ti s vrstama blaeg ukusa. NJE 15C
U ZATIENOM PROSTORU Ne prija mu
pomeranje korena i stoga je bolje da se
kOmaCUna seje u elije ili biorazgradive posude nego
Brassica rapa var. perviridis ili var. ko- u korita. Posejte seme od aprila do jula, a
matsuna BRASSICACEAE sorte otporne na prorastanje pre sredine
Ovaj raznovrsni lisnati japanski usev, juna. Za kasne useve koje ete gajiti u za-
poznat i kao slaica-spana, ima blai tienom prostoru posejte seme od sredine
mek od kineske slaice, ali je jaeg uku- jula do poetka avgusta. Proredite biljke
sa od kupusa. Seje se gotovo cele godine ostavljajui jedan ponik u eliji; presadite
i jede u svim fazama rasta, od mladica do ih kad razviju 3-4 odrasla lista, ali pre toga
odrasle biljke. Odrasle biljke mogu da bu- prilagodite biljke spoljanjim uslovima.
du visoke 15 cm i do 50 cm iroke. Moe NA OTVORENOM Posejte seme od maja
se sejati od poetka prolea do jeseni na do jula, a sorte otporne na prorastanje pre
otvorenom i od sredine zime do kasne je- sredine juna. Sejte seme u intervalima od
seni u zatienom prostoru. Uslovi zemlji- 2 sedmice stavljajui u svaku rupu dubine
ta i problemi s bolestima i tetoinama isti 1 cm onoliko semena koliko stane izmeu
su kao kod kineskog kupusa. tri prsta; imaete stalne prinose sve do
prvog mraza.
Rastojanje
kOmORa
REDOVI 30 x 30 cm
Foeniculum vulgare var. dulce
KUICE 30 x 30 cm
APIACEAE
GRUPNA SETVA Mladi izdanci komoraa
Neobina povrtarska vrsta koja se nekad
nekad se jedu brzo propreni s drugim jes-
teko gaji. Jestivi deo biljke je bujna, bela
tivim zeleniem. Kad gajite mlade izdanke,
osnova lisnate stabljike koja ima ukus sla-
stavljajte vie semenki u rupe dubine 5
dia. Fini paperjasti listovi takoe su izu-
zetno ukusni. Zbog kratkog vegetacionog
perioda komora, ili divlja miroija, koris-
tan je brzi usev, iako esto prorasta ako
mu rast prekine sua ili hladno vreme. Mo-
e da podnese slab mraz.
OD SEJANJA DO BERBE 10-15 sedmica
RAZLIITE SORTE Postoje moderne sor-
te za raniju setvu, otporne na prorastanje.
MESTO Toplo i sunano s vlanim zem-
ljitem koje dobro zadrava vlagu. Izbega-
vajte teko zemljite. Biljka je lepa i moe
da se gaji u cvetnoj bati. Pogodna za ga-
jenje u hladnom plasteniku ili stakleniku za
rane i kasne useve.
OBRADA ZEMLJITA Komorau prija
zemljite prihranjeno kompostom za pret-
Komora
POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO
cm, na rastojanju od 30 cm i ne proreuj-
te.
mere nege
Rana i kasna setva esto zahtevaju zati-
tu od mraza. Malirajte poboljivaem
zemljita niske hranljivosti. Redovno zali-
vajte da biste dobili maksimalno nene i
velike biljke, kao i da biste izbegli proras-
tanje. Kad glavice dostignu veliinu jajeta,
nagomilajte zemlju do polovine njihove vi-
sine da bi ostale bele i sone.
PROBLEMI Puevi golai; prorastanje.
Gajite sorte otporne na prorastanje; ne
presaujte biljke; redovno zalivajte.
Berba
Secite glavice malo iznad zemljita kad
dostignu veliinu spljotene teniske lopti-
ce. Iz poseenog stabla esto se razviju
ukusni novi listovi odlini za salatu. Komo-
ra moe stajati u friideru dve sedmice, i
neto due, ali ako se predugo uva poi-
nje da vene.
izbor sorti
Komora romanesko; argo RZ - otpo-
ran na proraslice
kOzjak
Allium cepa grupa Aggregatum
ALLIACEAE
Otporan usev, lak za gajenje, manje
zahtevan od crnog luka. Kozjak koji se
proizvodi iz arpadika obrazuje svenjeve
malih lukovica. Biljke koje se proizvode iz
semena obrazuju jednu lukovicu. Kozjak
dospeva u julu i moe da se uva i do godi-
nu dana.
OD SEJANJA DO BERBE Iz semena: 20
sedmica; iz arpadika: 20-24 sedmice.
RAZLIITE SORTE Sorte se razlikuju po
obliku, veliini i boji ljuske.
MESTO Vie voli otvorena, sunana mes-
ta, ali podnosi deliminu senku.
OBRADA ZEMLJITA Nije potrebna ako
je zemljite prihranjeno za prethodni usev.
Ako nije, dodajte poboljiva zemljita nis-
ke do srednje hranljivosti, u zavisnosti od
uslova zemljita.
369
IDEALNA pH VREDNOST 6-7
Sejanje
Kozjak se obino gaji iz arpadika, ali
ima nekoliko sorti koje se mogu gajiti iz
semena. Seme posejte u martu i aprilu.
Sejte omake, retko u iroke redove trude-
i se da razmak izmeu semena bude 2,5-
5 cm. Proredite po potrebi.
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 7C
gajenje iz arpadika
Posadite u februaru i martu, kad uslovi
zemljita budu odgovarajui. U blaim kli-
matskim uslovima s dovoljno vlanim zem-
ljitem, moe se posaditi u septembru i ok-
tobru za rani usev. Paljivo posadite arpa-
dik u lako zemljite. Ako zemljite nije la-
ko, napravite male rupe ili iskopajte red.
Vrh arpadika treba da bude u nivou
zemljita. Sorte kao to je vintergrin ne
vole hladno zemljite i bolje ih je saditi
kasnije, u aprilu.
Rastojanje
REDOVI 15 x 20 cm
KUICE 20 cm. Posadite male lukovice
arpadika na rastojanju od 2,5 cm na je-
sen da biste imali rani usev koji moete
brati kao mladi luk.
mere nege
Ne zahteva mnogo panje. Zalivajte u
sunom periodu kad lukovice nabreknu.
PROBLEMI Bolesti i tetoine koje napa-
daju crni luk mogu da napadnu i kozjak, ali
obino nema problema. esto dolazi do
prorastanja ako vremenski uslovi variraju.
Neke vrste rede prerastaju i treba ih birati
za ranu setvu.
Berba
Kozjak se vadi kad lie pone da vene,
obino od jula pa nadalje. Izvadite lukovi-
ce i ostavite ih da se sue. Kad se sasvim
osue, razdvojte ih i uvajte u mreastim
dakovima ili na policama na hladnom, su-
vom mestu.
izbor sorti
Iz arpadika: pikant - otporan na pro-
raslice; hativ di niort - omiljen kao ukras-
370 ORGANSKA BATA

na biljka; zlatni gurme - sadi se od feb- Sejanje

ruara; sante - sadi se od kraja aprila. Iz Posejte seme u zagrejano klijalite u
semena: kreacija F1; matador F1; at- zatienom prostoru i odravajte tempera-
las F1 - ruiasta ljuska i ljubiasto meso turu na minimum 20C dok seme ne prok-
lija. Kod sorti koje se gaje na otvorenom
ponici moraju da se dre na mestu gde se
kRaStavaC i kORniOn temperatura nou ne sputa ispod 16C,
Cucumis sativus CUCURBITACEAE dok kod sorti koje se gaje u stakleniku
Krastavac je nena jednogodinja vre- temperatura ne sme pasti ispod 20C. Ko-
asta biljka koja se gaji na otvorenom ili u ristite elije ili biorazgradive posude da ne
zatienom prostoru za letnju berbu. Kor- biste pomerali koren. Semenke postavite
nioni su sorte koje imaju male plodove postrance na dubini od 1,5 cm. U maju ili
koji se beru mladi i obino se kisele. junu posejte useve koji se gaje na otvore-
OD SEJANJA DO BERBE 12 sedmica nom, a najranije mesec dana pre posled-
RAZLIITE SORTE Krastavac koji se gaji njeg mraza. Useve koji se gaje u plasteni-
na otvorenom: tradicionalne sorte imaju ku ili stakleniku posejte u aprilu, ili u maju
vrst, bodljikav plod dugaak 10-15 cm; ako ne moete da obezbedite dodatno
novije sorte (obino hibridi F1) imaju glat- grejanje. Pre presaivanja na otvorenu
ku koru i dui plod. Postoje bunaste i vre- parcelu prilagodite biljke spoljanjim uslo-
aste sorte koje esto treba opraivati da vima; moda e im posle presaivanja biti
bi dale plod. Jabuasti krastavci su rebrasti potrebno zatitno zvono da bi se dobro
s okruglim utim plodovima. Gajite ih na primile. Kad presaujete biljke, ostavite
otvorenom ispod najlona ih zvona. Evrop- koren malo iznad povrine zemljita kako
ske sorte koje se gaje u staklenicima imaju biste smanjili rizik od trulei stabljike.
duge, glatke plodove i ne treba im oprai- MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
vanje. Kad se oprae, postaju gorki i zap- NJE 20C
ravo su sve enske sorte kultivisane tako Rastojanje
da se ne oprauju. Gaje se u zatienom REDOVI Uz drvenu reetku: 45 x 100
prostoru. cm. Na zemlji: 60-75 cm x 1,3-1,6 m u za-
MESTO Useve koji se gaje na otvorenom visnosti od sorte.
stavite na toplo zaklonjeno mesto s plod- KUICE oko 70 cm u zavisnosti od sorte
nim zemljitem koje dobro zadrava vlagu.
mere nege
Ovim sortama potrebna je prosena tem-
Usmerite vreaste sorte da se penju uz
peratura 18-30C, a ispod 10C dolazi do
mreu, icu, tapove, kanap; otkinite vrh
oteenja biljaka; leti podnose delimino
biljke kad dostigne vrh potpore uz koju se
zasenjivanje. Sortama koje se gaje u stak-
penje. Rebraste sorte uspevaju i na zemlji;
lenicima potrebna je visoka vlanost vaz-
otkinite vrh biljke kad se formira 5-6 listo-
duha i temperatura minimum 20C preko
va da bi ona rasla bunasto. Redovno zali-
noi. Mogu da se gaje na ivinim delovima,
vajte biljke dok rastu i malirajte slamom
u velikim posudama, dakovima za gajenje
one koje rastu na zemlji da bi plodovi osta-
biljaka i na balama sena. Krastavac moe
li isti. Uklonite, im se pojave, sve muke
da poslui kao neobina ukrasna biljka ako
cvetove na biljkama koje rastu u stakleni-
se usmeri da raste uz ogradu ili uz lukove.
ku. Sve enske biljke ponekad razviju mu-
OBRADA ZEMLJITA Pre saenja dodaj-
ke cvetove, naroito ako su doivele neki
te poboljiva zemljita niske do srednje
stres - odmah ih otkinite. Ne uklanjajte
hranljivosti, ili gajite na kompostitu (vide-
muke cvetove sa rebrastih sorti ni sa kor-
ti str. 48). Na tekom zemljitu napravite
niona. Na pakovanju semena proverite
gomilice zemlje u koje ete posaditi biljke.
koju sortu krastavca sejete.
IDEALNA pH VREDNOST 5,5-7
POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO
PROBLEMI Puevi golai i lisne vai
(obino kad se gaje na otvorenom); paui-
nar; kukuruzna zlatica; pepelnica; mozai-
na pegavost krastavca; trule stabla.
Berba
Berite plodove kad dovoljno porastu -
redovno proveravajte da vam neki plod ne
promakne. Bolje je uvati plodove u hlad-
noj prostoriji, umotane u plastinu foliju,
nego u friideru. Dobri su za turiju.
izbor sorti
Krastavac: Gajen na otvorenom: Mar-
ketmor - otporan na virus mozaika; bu-
nasti ampion F1 - kompaktna biljka. Na
otvorenom/u zatvorenom: kraljevski zalo-
gaj F1 - otporan na bolesti; ukusni zele-
ni F1 - otporan na plamenjau; pepineks
69 F1 - enske biljke za gajenje u hlad-
nom stakleniku i plasteniku; futura F1 -
otporan na plamenjau, enske biljke za
gajenje u hladnom stakleniku i plasteniku;
kristalna jabuka i kristalni limun - ok-
rugli, ukastozeleni plod; butbajska pla-
vua i belo udo - tradicionalna sorta sa vam se. Poto nije otporan na mraz, krom-
bledoutim plodom
Kornion: videti Krastavac
kRBUljiCa
Chaerophyllum bulbosum
APIACEAE
Neobino korenasto povre; iako jako
sporo klija, lako se gaji.
MESTO Sunano, otvoreno, plodno zem-
ljite.
OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva
zemljita srednje hranljivosti ili gajite na
zemljitu prihranjenom kompostom za
prethodni usev.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5 - 7,5
Sejanje
Posejte seme na otvorenoj parceli jer
mu je potrebna jarovizacija da bi proklija-
lo. Sejte krajem leta - poetkom jeseni i
pokrijte seme lakim pokrivaem. Seme ne-
e proklijati pre prolea.
REDOVI 15-20 cm x 30 cm
KUICE 20 cm
371
mere nege
Kad proklijaju, biljke relativno kratko da-
ju prinose; ne dozvolite da doe do preki-
da u rastu. Redovno ih zalivajte za vreme
sue i suzbijajte korov.
PROBLEMI Obino nema problema
Berba
Kad listovi uvenu krajem leta, koren je
skoro potpuno izrastao. Ponite da ga va-
dite kad lie skoro sasvim uvene i otkini-
te preostale listove. Kvalitet korena obino
se pobolja ako se ostavi u zemlji nekoliko
sedmica. Ako je zemljite lako i vlano, va-
dite koren po potrebi. U suprotnom, iz-
vadite sav koren i uvajte u vlanom liu
ili pesku. Koren se jede kuvan.
kROmPiR
Solanum tuberosum SOLANACEAE
Krompir se lako gaji. Treba mu dosta
prostora, ali zauzvrat prinos je obilan. Trud
uloen u raiavanje zemljita isplatie
pir se obino sadi na prolee za rani i kasni
letnji rod, ili na leto za jesenji rod. Obino
se proizvodi iz malih krtola koje se naziva-
ju semenski krompir. Uvek kupujte pro-
veren semenski krompir proizveden u skla-
du sa strogim standardima, da biste bili
sigurni da je zdrav.
Bacite smeurane, mekane ili oteene
krtole. Moe da se proizvodi i iz krtola po-
deljemh na vie delova - obino stare i ret-
ke sorte. Ukus krompira esto se razlikuje
u zavisnosti od toga gde je proizveden i
stoga isprobajte razne sorte da biste otkri-
li ta najvie odgovara vama i vaem zem-
ljitu.
OD SEJANJA DO BERBE 13-20 sedmica
od saenja
RAZLIITE SORTE - U SAD ima na dese-
tine sorti semenskog krompira. Rani, drugi
rani i glavni usev klasifikovani su prema
vremenu koje im je potrebno za sazreva-
nje. Ranom treba najmanje vremena, ali je
i prinos najmanji. Glavni usev je dobar za
uvanje. Boja koice moe biti roze, uta,
ljubiasta i crvena, dok je meso krtole
372
obino uto ili belo, ali postoje i sorte s lju-
biastim mesom. Tekstura varira od bra-
njavih sorti s mnogo suve materije (dobre
za prenje i pomfrit) do votanijeg krompi-
ra za salate. Postoje sorte otporne na pla-
menjau i nematode i korisno ih je gajiti
zbog toga.
MESTO Otvoreno, sunano mesto, mada
podnosi deliminu zasenu. Idealno zemlji-
te je duboko, plodno, bogato humusom i
po mogunosti kiselo. Izbegavajte nedo-
voljno vlano zemljite. Moe da se gaji u
velikim posudama. Izuzetno rani usevi koji
mogu da se vade krajem aprila ili u maju
gaje se u hladnom stakleniku/plasteniku ili
pod zvonom ako su dobro zatieni od
mraza.
OBRADA ZEMLJITA Dodajte zemljitu
poboljiva visoke hranljivosti ili, u zavis-
nosti od zemljita, srednje hranljivosti s or-
ganskim ubrivom bogatim azotom.
IDEALNA pH VREDNOST 5-6
Saenje
Semenski krompir treba da se naklija pre
saenja da bi to bre rastao. Da biste do-
bili vrste kratke izdanke, stavite krompir
krajem zime ili poetkom prolea u plitka
korita ih kartone za jaja okreui kraj s
najvie okaca prema gore. Drite ga na
svetlom toplom mestu (18C), ali ne na di-
rektnom suncu, sve dok izdanci ne ponu
da niu. Premestite ga na hladnije mesto
oko 6 sedmica pre sadenja na otvorenoj
parceli.
U ZATIENOM PROSTORU Sadite krto-
le sredinom februara. Zatitite ih od mra-
za.
NA OTVORENOM Sadite u brazde ili ru-
pe, na dubini 7-15 cm i prekrijte ih s ba-
rem 3 cm zemlje. Krompir moe da se gaji
i na povrini zemljita, pod malom, tehni-
kom bez obrade (videti str. 325). Sadite kr-
tole od sredine marta do maja. Krtolama
ne prija hladno, vlano zemljite; ako vre-
menske prilike variraju odloite saenje.
Ukoliko je potrebno, zatitite posaene kr-
tole od mraza.
Neki uzgajivai vie vole da gaje krompir
na bankovima. Da biste posadili krtole na-
ORGANSKA BATA
pravite gomile zemlje iroke 90-120 cm i
visoke 10-15 cm. Posadite semenski krom-
pir u centralni deo gomile na rastojanju od
15 cm i zatrpajte ga slojem zemlje deblji-
ne 10-13 cm. Nastavite da prekrivate krto-
le dok rastu. Druga mogunost je da na
jesen napravite gomile od lia. Narednog
prolea posadite semenski krompir na go-
milu koja je poela da truli i prekrijte ga 30
cm debelim slojem slame ili sena i nastavi-
te da ga prekrivate dok raste.
Rastojanje
REDOVI Rane sorte: rastojanje 28-35
cm i 38-50 cm izmeu redova. Drugi rani i
glavni usevi: 35-45 cm i 65-75 cm izmeu
redova.
KUICE Rane sorte: 30 cm. Druge rane
sorte i glavni usev 35 cm.
mere nege
ZATITA OD MRAZA Rani krompir je naj-
ugroeniji. Ako postoji opasnost od mraza,
nou pokrite biljke zemljom, slamom, no-
vinskom hartijom ili pokrivaem za redove.
ZAGRTANJE Dok raste, krompir zagrite
zemljom, podiui je oko izdanaka. To po-
mae da se suzbije korov, spreava krtole
da pozelene i delimino prua zatitu od
plamenjae. Ponite kad biljke dostignu vi-
sinu od 15 cm i ostavljajte neprekrivenim
malo listova. Ponovo zagrnite zemlju kad
lie iz susednih redova pone da se dodi-
ruje. Zagrtanje zemljom nije mogue ako
se krompir sadi na manjem rastojanju, ali
tada biljke same sebe pokrivaju. Biljke mo-
gu i da se maliraju debelim slojem sena,
slame, lia ili pokoene trave, to pomae
da se sauva vlaga.
VLANOST ZEMLJITA I ZALIVANJE Da
bi prinos bio to vei i krtole dostigle odgo-
varajuu veliinu, odravajte vlanost zem-
ljita od poetka do kraja sezone. Zalivanje
ima najvie efekta kad krtole dostignu veli-
inu klikera (to se obino poklapa sa cve-
tanjem). Zalivajte zemljite, ne biljke.
PROBLEMI Puevi golai (uglavnom na-
padaju krtole); krompirove nematode (kr-
tole); skoibube (krtole); plamenjaa (li-
e i krtole); obina krastavost (krtole); cr-
POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO
na noga; propadanje krtole; crna pegavost
lia (Altemaria solani), suva trule (Fusa-
rium sp.), crna noga (Envinia carotovora),
crna krastavost ili bela noga (Rhizoctonia
solani); nedostatak magnezijuma i kaliju-
ma (lie).
Berba
Rane sorte ponite da vadite krajem ju-
na i u julu. Cvetanje je znak da su krtole
dovoljno velike, ali ne cvetaju sve sorte.
Glavni usev treba da se vadi kad lie po-
ne da vene, obino u septembru. Drugi
rani se vadi otprilike izmeu prethodna
dva useva. Sve krtole treba da se izvade
da bi se smanjio rizik od bolesti. Ako je
mogue, vadite krompir po suvom vreme-
nu, i skinite viak zemlje s krtola pre nego
to ih umotate u papir ih stavite u dako-
ve. Drite krtole na hladnom, mranom
mestu na temperaturi od 7 do 10C, zati-
ene od mraza. Potrebna im je mala vla-
nost i cirkulacija vazduha.
izbor sorti
Krompir raketa i brzi - rane sorte, ve-
oma brzo stiu. Sorta svift ima kompak-
tno lie, pogodna za gajenje ispod zvona,
vojvoda od jorka; crveni vojvoda od
jorka; arpov ekspres - rani usev koji
sporije raste, ali je lepog ukusa. Sorta
vojvoda od jorka moe se ostaviti da
raste u zemljitu ako se sav rod ne izvadi
odmah, katriona; kestrel; edzel blu -
drugi rani usev. Sorta kestrel prlino je
otporna na nematode. ruiasta jabuas-
ta iarka; rat i ,,bel de fontene - sorte
za salatu, remarka, sante, kara i
valor - glavni usevi veoma otporni na
bolesti.
kUkURUz eeRaC
Zea mays POACEAE
Zrnasti usev koji nije srodnik nijednog
useva koji se inae gaji u bati. eerac je
poluotporan i lak za gajenje leti, ali loije
uspeva ako je godina hladna i vlana. Dos-
tie visinu od 1,7 m i svaka biljka formira
jedan do dva klipa. Ako se konzumira ne-
373
koliko minuta posle branja, ukus ne moe
da se poredi ni sa jednim koji se moe ku-
piti u prodavnici.
OD SEJANJA DO BERBE 10-15 sedmica
RAZLIITE SORTE Svee zrno tradicio-
nalnog kukuruza eerca sadri ugljene
hidrate u obliku eera, a ne kroba. Kad
se klip ubere, eer se pretvara u krob i
zbog toga eerac treba konzumirati ubrzo
nakon branja. Izuzetno slatke sorte manje
su otporne od tradicionalnog eerca. Izu-
zetno slatke sorte ne treba meati s obi-
nim jer se slatkoa gubi kad se biljke me-
usobno oprae. Mini-eerac se dobija
saenjem odabranih ranih sorti na malom
rastojanju.
MESTO Toplo, zaklonjeno, sunano na
vlanom zemljitu. Moe se gajiti i u zati-
enom prostoru. Mini-eerac moe da se
gaji u saksijama.
OBRADA ZEMLJITA Gajite ga na zem-
ljitu prihranjenom za prethodni usev, ili
dodajte poboljiva zemljita srednje hran-
ljivosti.
IDEALNA pH VREDNOST 5,5-7
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 10C Seme kukuruza eerca treba da
klija u toplim uslovima da bi se biljke lepo
razvijale.
U ZATIENOM PROSTORU Posejte se-
me u aprilu. Kukuruz eerac ne podnosi
da mu se pomera koren i stoga sadnice
gajite u posudama za poetno gajenje ili
biorazgradivim tubama. Pre presaivanja
prilagodite biljke uslovima sredine. Sae-
nje kroz crnu foliju ubrzae rast.
NA OTVORENOM U toplim podnebljima
posejte seme direktno u zemljite po pot-
rebi zagrejano ispod zvona ili crne folije.
Stavite 2-3 semenke u jednu rupu na dubi-
nu od 2,5 do 4 cm. Proredite ostavljajui
po jedan ponik.
Rastojanje
Kukuruz eerac se oprauje putem vet-
ra i stoga ga sadite u kuice ostavljajui 35
cm rastojanja izmeu biljaka. Za mini-e-
erac ostavljajte 15 cm, ili gajite 4 biljke u
374
saksiji dubine 30 cm. Izuzetno slatke sorte
sadite barem 8 m dalje od ostalih kako bis-
te izbegli meusobno opraivanje.
mere nege
Na otvorenoj parceli biljkama moe biti
potreban oslonac. Stabljika moe da se za-
grne zemljom da bi se razvili vazduni
korenovi kukuruza koji dre biljku. Ako je
potrebno, zalivajte kad kukuruz pone da
naliva zrno. Plevite ili malirajte da biste
suzbili korov.
PROBLEMI Mievi; ptice; puevi golai;
kukuruzna sovica; kukuruzni plamenac.
Berba
Kukuruz je sazreo kad svila poprimi
smeu boju. Pritisnite palcem zrno kuku-
ruza - mleni sok oznaava daje zreo. Mo-
e da se zamrzava ili marinira. Mini-kuku-
ruz berite kad klipovi dostignu veliinu 7
cm.
izbor sorti
Kukuruz eerac sandens F1; kelve- kupusa koji ete uvati preko zime. Ako je
donski velianstveni F1; irlivi F1 - nor-
malne slatkoe; severni ekstra-slatki F1 -
veoma sladak; minisvit F1 - pogodan za
mini-kukuruz; slatki grumen F1.
kUPUS
Brassica oleracea BRASSICACEAE
Usev otporan na mraz kojem prijaju
hladni uslovi i moe da raste cele godine.
Biljke mogu da budu veoma velike; ako su
vam potrebne manje glavice izaberite po-
godne sorte ili smanjite rastojanje izmeu
biljaka.
OD SEJANJA DO BERBE 20 sedmica
RAZLIITE SORTE Proleni kupus Posej-
te seme u zatienom prostoru na jesen,
jedite ga na prolee kao lisnati kupus -
proleni zeleni - ili kad se razvije srce.
Letnji i jesenji kupus Posejte seme na
prolee kako bi biljka sazrela za 4-6 mese-
ci. Postoje sorte sa okruglom i iljatom gla-
vicom. Zimski kupus moe da bude beli ili
holandski - sa veoma vrstim, belim, veli-
kim glavicama koje se beru na jesen ili zi-
mu posle prolene serve i uvaju meseci-
ORGANSKA BATA
ma posle berbe - ili kelj: naborane glavice
s tamnozelenim listovima, veoma otporan
na mraz i moe da izdri od prolene setve
do zime. Sorte dobijene ukrtanjem ove
dve vrste takoe su veoma otporne na
mraz. Crveni kupus, karakteristinog izgle-
da i ukusa, obino dospeva krajem leta i
na jesen. esto nije tako otporan kao zim-
ske vrste, ali moe da se uva ako se zati-
ti od mraza.
Mini-kupus Neke sorte mogu da se gaje
kao mini-povre.
MESTO Otvoreno sunano mesto. Dobro
podnosi sve uslove bez zatite. Neke vrste
kupusa, na primer kelj, lepo izgledaju u
cvetnoj bati.
OBRADA ZEMLJITA Pre saenja dodaj-
te poboljiva zemljita srednje hranljivo-
sti, ili poboljiva niske hranljivosti s obi-
nim organskim ubrivom - ili sadite posle
zeleninog ubriva koje obogauje zemlji-
te azotom. Ne preterujte s prihranjivanjem
previe bujan, moda nee preiveti mraz.
IDEALNA pH VREDNOST 6-8
Sejanje
Videti tabelu
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 7C
U ZATIENOM PROSTORU Da biste do-
bili veoma rani usev, uzmite ranu letnju
sortu pogodnu za setvu u elijama ili kori-
tima u februaru ili martu. Prilagodite biljke
spoljanjim uslovima im zemljite bude
pogodno za sadenje. Rani usevi mogu da
se gaje i u zatienom prostoru. Kasnije
useve moete da gajite u koritima ili eli-
jama u zatienom prostoru.
NA OTVORENOM Posejte seme u korito
ostavljajui razmak izmeu semenki. Pre-
sadite biljke posle 5-6 sedmica.
mere nege
Zatitite rasad i mlade biljke od kupusne
muve (videti str. 411). Zalivajte sadnice
dok se ne prime.
PROBLEMI Kupusna muva; kupusne va-
i; larve leptira kupusara; buva; kupusna
kila; kupusna bela ra
POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO 375

Sejanje i RaStOjanje izmeU kUPUSa

Vrsta Setva u Rastojanje u redovima i kuicama*
Proleni Avgustu 30 cm, ili 10 x 30 cm uz razreivanje na 30 cm;
proreene biljke mogu da se jedu kao proieni zeleni.
Rani letnji Februaru, martu 35-45 cm
Letnji Martu 35-45 cm
Jesenji Maju 50 cm
Zimski Maju 50 cm
* Rastojanje moe da se razlikuje u zavisnosti od sorte i eljene veliine glavice (videti str. 321).

Berba OBRADA ZEMLJITA Ako je zemljite po-

Berite glavice po potrebi. Proleni kupus
na plodnom zemljitu moe dati i dve ber-
be: nakon to odseete glavicu, krstasto
zasecite preostalo stablo i izrae nekoliko
malih glavica. Jesenji i zimski kupus moe-
te da uvate (videti str. 339).
izbor sorti
Proleni kupus: proleni cvet; zimski
zeleni - za proleni zeleni; proleni ju-
nak F1 - okrugla glavica.
Rani letnji: grejhaund. Letnji kupus:
minikol F1 - kompaktna biljka, sedmica-
ma ostaje u dobrom stanju; kamena
glava.
Jesenji kupus: kur di bu; viningtat.
Zimski kupus: januarski kralj; tundra
F1; holandski kasni zimski.
Crveni kupus: crvena bubanj. Kelj:
vertus; virosa F1; kasni ormskirkski.
liSnata Cvekla
Beta vulgaris grupa Cicla
CHENOPODIACEAE
Lisnata cvekla ima jestiv koren i list. Mo-
e da se bere cele godine. Ima ukus slian
spanau, ali malo jai.
OD SEJANJA DO BERBE 8-12 sedmica
RAZLIITE SORTE Nema
MESTO Dobro podnosi slane vetrove i
delimino zasenjivanje. Dobar zimski usev
za gajenje u zatienom prostoru.
boljano kompostom za prethodni usev
dodajte poboljiva zemljita niske hranlji-
vosti. U suprotnom dodajte poboljiva
srednje hranljivosti ili organski materijal
niske hranljivosti sa organskim ubrivom
bogatim azotom.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7,5
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 8C
U ZATIENOM PROSTORU Posejte poli-
germno seme u elije u martu i aprilu.
Razredite sve dok ne ostanu najsnaniji
ponici ili zasadite ceo bokor ako elite da
berete mlade biljke. Pre nego to ih posa-
dite na otvorenu parcelu, prilagodite biljke
spoljanjim uslovima. Za zimsku berbu po-
sejte seme u avgustu u zatienom pros-
toru.
NA OTVORENOM Posejte po nekoliko se-
menki u istu rupu na dubinu pola palca u
martu i aprilu da biste imali prinos na leto
i jesen. Ukoliko elite berbu na zimu i pro-
lee, sejte u julu i avgustu.
MLADICE Da biste na zimu imali ponike
u zatienom prostoru, posejte seme na
veem rastojanju poetkom jeseni.
Rastojanje
REDOVI 23 x 28 cm
KUICE 23 cm
mere nege
Zalivajte za vreme sue. Malirajte da bi
zemljite zadralo vlagu; koristite pobolji-
va zemljita srednje plodnosti.
376
PROBLEMI Repina muva; pegavost lia
Berba
Berite prvo spoljanje listove im budu
dovoljno veliki za jelo. Mladice izrastu ve-
oma brzo; prvi put ih secite kad dostignu
visinu oko 5 cm. Sledei put ih ostavite da
malo vie izrastu. Da biste podmladili sta-
rije biljke odsecite sve listove tik iznad
zemljita.
liSnati kelj
Brassica oleracea grupa Acephala
BRASSICACEAE
Lisnati kelj je jedna od najotpornijih zim-
skih vrsta, laka za gajenje i otporna na i-
tav niz nepovoljnih uslova. Za ishranu je
najbolji poetkom godine, posle mrazeva,
kad ima malo sveih useva, ali moe se
brati od kraja leta. Koristan je za gajenje
posle ranih useva kao to su bob i graak.
OD SEJANJA DO BERBE 7 sedmica za
najbre sorte. Dugo ostaje u dobrom sta-
nju zbog ega moe da se bere dui vre-
menski period u toku godine.
RAZLIITE SORTE Visina lisnatog kelja
moe biti od 30 cm do 90 cm i vie. Lie
moe biti kovrdavo, glatko, hrapavo, rec-
kavo ili naborano, svetlo-zeleno, ljubiasto
ili i jedno i drugo.
MESTO Bolje uspeva u siromanom zem-
ljitu od ostalih kupusnjaa. Ne mora sas-
vim da izraste da bi bio dobar usev. Pod-
nosi otvorena mesta i deliminu zasenu, ali
ne i zemljite koje ne zadrava vlagu.
OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva
zemljita srednje hranljivosti ili poboljiva
niske hranljivosti sa organskim ubrivom -
ili ga sadite posle zeleninog ubriva koje
obogauje zemljite azotom. Ne preterujte
s obogaivanjem zemljita, inae bujni
kasni usevi nee biti dovoljno otporni na
mraz.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7,5
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 7C
ORGANSKA BATA
U ZATIENOM PROSTORU Posejte se-
me u korita ili elije u februaru da biste do-
bili letnju berbu, a u maju za zimsku ber-
bu.
NA OTVORENOM Od aprila do maja po-
sejte seme u rasadnik, u plitke redove.
Presadite biljke 6-8 sedmica kasnije. Pro-
leni kelj, brassica napus, moe da se seje
direktno u zemljite ak i u julu ili poet-
kom avgusta. Posejte po 3-4 semenke u
jednu rupu i proredite ostavljajui po jed-
nu mladu biljku kad porastu.
Rastojanje
Patuljaste sorte: 30-45 cm. Visoke sorte:
60-75 cm. Neke vie sorte mogu da se se-
ju na rastojanju od samo 45 cm ako se be-
ru dok su mlade.
mere nege
Zalivajte mlade biljke dok se ne prime.
PROBLEMI Larve leptira kupusara; ku-
pusni titasti moljac; kupusna muva; ku-
pusne vai; kupusna kila.
Berba
Berite lie s odraslih biljaka po potrebi,
ili s mladih biljaka za raniju berbu. Kelj je
obino ukusniji posle jakog mraza.
izbor sorti
kavalo nero; darkibor F1; zeleni ko-
vrdavi patuljasti; nero di toskana -
dugaki, trakasti, tamnozeleni, naborani
listovi; pentland brig - lisnati izdanci za
prolenu berbu; crveni rus; redbor F1 -
ljubiasti kovrdavi lisnati kelj; visoki zele-
ni kovrdavi
lOBODa
Atriplex hortensis CHENOPODIACEAE
Ova visoka, dekorativna jednogodinja
biljka, poznata je i kao planinski spana.
Sama rasipa seme. Posejte je na prolee i
leto ostavljajui izmeu biljaka rastojanje
od 20 cm. Za ishranu se koriste listovi bla-
gog ukusa, kratko kuvani.
POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO
matOvilaC
Valerianella locusta VALERIANACEAE
Sitna, otporna, jednogodinja salatna
biljka, poznata i pod nazivom poljska sala-
ta, ili matovilac, blagog ukusa. Obino se
gaji za upotrebu na jesen i zimu i moe se
gajiti u hladnom stakleniku ili plasteniku
preko zime. Listovi holandskih i engleskih
sorti veliki su i izdueniji od ostalih. Fran-
cuska sorta ima kompaktniju biljku i manje
listove. Veoma otporan na hladne uslove,
motovilac raste skoro svuda; nije potrebna
posebna obrada zemljita i uglavnom ga
ne napadaju bolesti i tetoine. Sejte ga u
redove, ili omake u iroke redove; prore-
ujte ostavljajui 10-15 cm razmaka izme-
u biljaka sa svih strana. Za letnju berbu
sejte u martu i aprilu; u julu i avgustu za
zimsku berbu; ili u avgustu i septembru
ako se gaji zimi u zatienom prostoru.
Berite pojedinane listove kad dovoljno
porastu, ili secite elu biljku. Dobar je kao
meuusev. Ako mu dozvolite da procveta,
motovilac e rasuti seme po bati. Mladi
izdanci mogu da se presauju.
izbor sorti
veliki lisnati; vit - francuska sorta
Matovilac
miBUna
Bliski srodnik japanskog kupusa mizune
(videti dalje u tekstu). Gaji se na gotovo
isti nain, ali zeljasta mibuna nije toliko
bujna ni otporna na hladnou i vruinu.
377
miCUBa
Cryptotaenia japonica APIACEAE
Zimzelena biljka otporna na hladnou,
poznata i pod nazivom japanski perun.
Listovi i stabljike prefinjenog ukusa koriste
se svei u salati. Micuba, koja raste u u-
mama, voli vlano zemljite i blagu senku.
Posejte seme direktno u zemljite na pro-
lee ili jesen ostavljajui izmeu biljaka
razmak od 15 cm, ili ih gajite u zatienom
prostoru kao zimski usev.
mlaDi lUk i lUk za tURijU
Allium cepa ALLIACEAE
Ove vrste luka vade se posle samo 8
sedmica. Evropski mladi luk formira tanku
biljku pogodnu za salatu, s belim ili crve-
nim stablom blagog ukusa. Luk za turiju
ili mini-luk ima male lukovice koje se koris-
te svee ili za turiju.
OD SEJANJA DO BERBE 8 sedmica
RAZLIITE SORTE Crvene i bele sorte.
Sorte mladog luka otporne na hladnou
gaje se i zimi.
MESTO Vie voli otvoreno mesto, ali
podnosi deliminu senku. Za rani rod obi-
no se gaji u zatienom prostoru. Mladi luk
moe da se gaji i zimi. Pogodan za gajenje
u posudama.
OBRADA ZEMLJITA Nije potrebna ako
je zemljite pohranjeno kompostom za
prethodni usev. Ako nije, dodajte pobolji-
va zemljita niske do srednje hranljivosti
u zavisnosti od zemljita. Luk za turiju bo-
lje podnosi siromanije zemljite nego dru-
ge vrste.
IDEALNA PHVREDNOST 6-7
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 5C
U ZATIENOM PROSTORU Posejte se-
me poetkom prolea ili krajem leta direk-
tno u leje.
NA OTVORENOM Mladi luk: za stalan rod
sejte seme na prolee i leto svake tri sed-
mice. Za raniji prolem rod posejte odgo-
378
varajue sorte u avgustu. Luk za turiju:
posejte seme u martu i aprilu.
Rastojanje
Sejte u redove na rastojanju od 10 cm ili
u skupine iroke 7-10 cm na rastojanju od
15 cm. Potrudite se da razmak izmeu se-
mena bude 1 - 2,5 cm.
mere nege
Zalivajte u sunom periodu. Zatitite
zimske useve ako su vremenske prilike
loe.
PROBLEMI Lukova muva; bela trule;
plamenjaa luka
Berba
Vadite mladi luk za ishranu kad dostigne
visinu od 15 cm. Luk za turiju vadi se kad
mu uvene lie, a moe se koristiti i sve.
izbor sorti
Mladi luk: beli lisabonski; crvenobra-
di; zimski vrsti beli lisabonski.
Luk za turiju: pariki srebrni; smei
za turiju; ljubiasti
mnOgOCvetni PaSUlj
Phaseolus eoceineus PAPILIONACEAE
Viegodinja biljka koja ne podnosi
mraz, obino se gaji kao jednogodinja
biljka. Obezbeuje obilnu berbu i ima at-
raktivne cvetove i duge mahune koje se
jedu mlade, pre nego to se razvije zrno.
Lako se gaji. Obino se penje na visinu do
3 m i moe da poslui kao upadljiv i lep pa-
ravan ako se gaji u redovima, ili kupasta
kula ako se penje uz tapove postavljene
oko kuice u kojoj se gaje biljke. Mnogo-
cvetni pasulj ima gomolje koje se mogu
uvati preko zime (ili mogu da prezime u
lakom zemljitu) da bi se iz njih gajile bilj-
ke naredne sezone. Biljke koje se gaje iz
gomolja manje su bujne od onih koje se
gaje iz semena.
OD SEJANJA DO BERBE 12-16 sedmica
RAZLIITE SORTE Cvetovi mogu da
budu grimiznocrveni, beli, dvobojni, ili
svetlonarandasti. Mahune su uvek zelene,
ali zrno moe da bude belo, crno ili ljubi-
ORGANSKA BATA
asto s takicama. Postoje patuljaste sorte
koje rastu do visine od 38 cm.
MESTO Zaklonjeno, sunano mesto sa
zemljitem koje dobro zadrava vlagu kako
bi biljke pustile korenje. Patuljaste vrste
mogu da se gaje u posudama.
OBRADA ZEMLJITA Gajite ga na zem-
ljitu prihranjenom za prethodne useve.
Kad je neophodno, dodajte poboljiva
niske hranljivosti kako bi biljke uvek imale
dovoljno vlage, ili koristite kompostite
(videti str. 48).
IDEALNA pH VREDNOST 6,5
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 12C
U ZATIENOM PROSTORU Posejte se-
me u maju u duboka korita, biorazgradive
tube ili razgradive saksije. Presadite biljke
u toplo zemljite nakon poslednjeg mraza.
NA OTVORENOM Sejte po 2 semenke u
jednu rupu, od kraja maja do poetka ju-
na, kad se zemljite zagreje; isplatie se i
druga setva za kasnu berbu.
Rastojanje
REDOVI Dvostruki redovi -15 x 60 cm, ili
uz kupasto postavljene tapove. bunaste
sorte 15 x 60 cm.
KUICE Samo patuljaste vrste, 30 cm.
mere nege
Sasvim odraslim biljkama koje su rodile
potrebna je snana potpora od bambuso-
vih tapova visokih 2,5 m. Kad se biljke
prime, dobro izmalirajte zemljite. Da bi
biljka razvila to vie cvetova redovno je
zalivajte za vreme sue im se pojave prvi
pupoljci. Da bi nastale mahune, biljka mo-
ra da se oprai.
PROBLEMI Ptice; puevi golai; koreno-
ve vai; pasuljeva muva; trule korena;
oreolna pegavost. Prazne mahune (videti
Prazne mahune, str. 427) mogu da se jave
zbog mrazeva u vreme cvetanja, nedostat-
ka vlage, loeg vremena usled koga se
smanjuje aktivnost insekata koji oprauju
cvet i ako je mesto preterano izloeno in-
sektima i pticama koji napadaju cvet.
POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO
Berba
Berite mlade mahune kad dostignu dui-
nu 17 cm. Redovno branje podstie rast
novih mahuna.
izbor sorti
grimizni imperator - tradicionalna sorta
od 1906; car - ima belo seme (moe se
ostaviti za dobijanje zrna); enorma elit -
tanke mahune; naslikana dama - manje
otporna sorta, dvobojnog cveta; hestija -
patuljasta, dvobojnog cveta
nOvOzelanDSki SPana
Tetragonia tetragonoides AIZOACEAE
Delimino otporna viegodinja biljka
neobinog izgleda, najee se gaji kao
jednogodinja. Za razliku od pravog spa-
naa, dobro uspeva u vruim, suvim uslo-
vima. Seme sporo klija i najbolje je da ga
potopite u vodu 24 sata pre sejanja.
Posejte ga u elije i presadite biljke pos-
le poslednjeg maza, ili posejte seme direk-
tno u zemljite kad proe opasnost od
mrazeva. Biljke su niske i ire se po zem-
ljitu; ostavite rastojanje najmanje 45 cm.
Debeli mesnati listovi i izdanci beru se po
potrebi, oko 6-7 sedmica posle setve.
Obino ga ne napadaju bolesti i tetoine.
Pak Oi
Brassica mpa var. chinensis
BRASSICACEAE
Lie ima iroku srednju ilu i formira
glavicu. Blizak srodnik kineskog kupusa,
jede se presan ili kratko prokuvan u svim
fazama rasta, od mladih izdanaka do od-
rasle biljke. Jestivi su lie, stabljika i cvet-
ni izdanci. U prolenoj setvi gajite kao mla-
de izdanke jer rana setva brzo izraste.
Podnosi blag mraz.
OD SEJANJA DO BERBE Odrasle biljke:
5-8 sedmica; mladi izdanci: 2-3 sedmice.
RAZLIITE SORTE Sorte sa belim, zele-
nim i ljubiastim stablom raznih veliina.
Neke su otpornije na precvetavanje.
MESTO Zemljite bogato humusom koje
dobro zadrava vlagu osigurae brz rast
379
potreban za dobru berbu. Zbog brzog ras-
ta pogodan je kao meuusev izmeu bilja-
ka koje sporije rastu. Pogodan za gajenje
kao kasni usev u hladnom stakleniku ili
plasteniku.
OBRADA ZEMLJITA Pre saenja dodaj-
te poboljiva zemljita srednje hranljivosti
ili poboljiva niske hranljivosti s organ-
skim ubrivom.
IDEALNA pHVREDNOST 6,5 - 7
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA
ZA KLIJANJE 10C
U ZATIENOM PROSTORU Sejte u eli-
je za rasaivanje od juna do avgusta. Ne-
ke sorte mogu se sejati i ranije. Kasna
setva moe da se obavi u zatienom pros-
toru.
NA OTVORENOM Sejte od juna do av-
gusta.
Rastojanje
Za berbu mladih listova: 13-15 cm. Za
biljke srednje veliine: 18-23 cm. Velike
biljke: 45 cm. Za mlade izdanke - sejte ret-
ko. Rastojanje do odreene mere zavisi i
od sorte.
mere nege
Ako je potrebno zalivajte u sunom
periodu. Ako imate problem s buvaem,
zatitite biljke pokrivaem za redove ili
mreom.
PROBLEMI buva; puevi golai; kupu-
sna kila
izbor sorti
Pak oi ,,oi oi - belo stablo, otporan
na mraz; ,,mei king oi F1 - zeleno stablo;
kantonski patuljasti - nizak, pogodan za
prolenu setvu
PaPRika
Capsicum annuum grupa Grossum (slat-
ka) i grupa Longum (ljuta) SOLANACEAE
Izbor razliitih sorti paprike - od sonih
slatkih, do vatrenoljutih, od velikih mesna-
tih, do dugih tankih - poveava se svake
godine. Samo je paradajz popularniji od
ove povrtarske kulture poreklom iz Ameri-
380
ke, a nain gajenja ove dve vrste skoro je
isti. Uvek drite slatku papriku na udalje-
nosti od ljute jer se esto deava da se
meusobno oprae.
OD SEJANJA DO BERBE 20-28 sedmica
RAZLIITE SORTE Slatka paprika Zreli
plodovi mogu da budu zeleni, crveni, uti
ili ljubiasti; ovalni ili iljati. Neke sorte su
mesnatije i sporije sazrevaju. Kompaktne
sorte dobre su za gajenje u posudama.
Ljuta paprika razlikuje se po stepenu ljuti-
ne, obliku i boji. Postoje narandaste, cr-
vene i ljubiaste sorte.
MESTO Paprici je potrebna minimalna
temperatura od 21C da dobro rodi. U
hladnijim podnebljima to znai da se pap-
rika obino gaji u hladnom stakleniku ili
plasteniku. U blaim klimatskim uslovima
gaji se na toplom zaklonjenom mestu. Ne-
ophodno je plodno zemljite koje se rano
zagreva.
OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva
zemljita srednje hranljivosti.
IDEALNA pHVREDNOST 6-6,5
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 20C U podnebljima s blagom klimom
seme posejte u saksije ili elije u aprilu ili
maju. Presadite u saksije duboke 8-9 cm.
im koren ispuni saksiju, presadite u sak-
sije duboke 10-13 cm. U ovom periodu dr-
ite biljke na temperaturi od 12 do 16C.
Rasadivanje
Kad se pojave prvi cvetovi, presadite
biljke u velike saksije ili dakove sa zem-
ljitem koje se koristi za staklenike. Pre-
sadite ih na otvoreno tek posle poslednjeg
mraza. Po potrebi, zatitite biljke da biste
odravali temperaturu na najmanje 15C,
ali ne vie od 30C.
Rastojanje
30-45 cm u zavisnosti od sorte
mere nege
Visoke biljke poduprite pritkama. U su-
nom periodu biljke u saksijama redovno
zalivajte i prihranite visoko-kalijumskim
tenim ubrivom. Odravajte visoku vla-
nost u stakleniku i ako je potrebno natopi-
ORGANSKA BATA
te biljke vodom - ako je mogue dva puta
dnevno kad su velike vruine.
PROBLEMI Biljne vai; pauinar; bela
va; trule vrha ploda
Berba
Papriku berite dok je jo zelena da biste
podstakli razvoj novih plodova, ili ostavite
plodove da jo malo potamne i budu slai.
Krajem sezone rasta, pre prvih mrazeva,
izvadite ele biljke i u upi zatienoj od
mraza okaite ih naopake. Plodovi e nas-
taviti da dozrevaju. Ljutu papriku treba os-
taviti da dozri na biljci. Moe da se uva
suva, najbolje u vrsto zatvorenoj tegli na
mranom mestu.
izbor sorti
Slatka paprika: jolonsko udo; duga-
ki crveni makaroni; crvena F1 - kom-
paktna biljka za posude.
Ljuta paprika: habenero - veoma ljuta;
maarski vosak - dugi, iljati uti plodo-
vi, slatki dok su mladi i sve ljui kako
sazrevaju
PaRaDajz
Lycopersicon esculentum SOLANACEAE
Popularna poluotporna letnja biljka krat-
kog vegetacijskog perioda koja se lako gaji
van staklenika u svim predelima gde pos-
toji relativno normalno leto. Za raniju ber-
bu i/ili vei prinos po biljci gajite ga u stak-
leniku ili plasteniku (vie informacija o ga-
jenju paradajza u zatienom prostoru vi-
deti na str. 223).
Postoji, doslovno, na stotine sorti para-
dajza. Sorte otporne na bolesti dobre su za
gajenje u stakleniku gde nije praktian du-
gaak plodored. ute sorte su otpornije na
plamenjau od drugih. Nabrojane sorte
pogodne su za gajenje na otvorenom, u
blaim podnebljima, kao i u zatienom
prostoru (osim ako nije drugaije navede-
no).
OD SEJANJA DO BERBE 7-12 sedmica
RAZLIITE SORTE S take gledita ba-
tovanstva, postoje dva glavna tipa sorti
paradajza.
POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO
Indeterminantne (ponekad se naziva
kordon ili visoki paradajz) sorte obrazuju
jedan glavni izdanak koji raste u visinu u
toplim uslovima i obino se usmerava uz
centralni oslonac. Boni izdanci se uklanja-
ju. Neke sorte ovog tipa gaje se u stakle-
nicima, ali veina se gaji na otvorenom.
Determinantne ili bunaste sorte nema-
ju centralni izdanak ve obrazuju mnogo
bonih grana formirajui iri bun - ovo je
najei oblik paradajza koji se gaji na ot-
vorenom. Sorte ekstrapatuljastog paradaj-
za nastale su od ovog tipa i gaje se u po-
sudama. Postoje i poludeterminantne sor-
te.
Plod paradajza moe biti okrugao, izdu-
en, i rebrast, od veliine trenje do plodo-
va tekih 450 g i vie. Boja je jo raznovrs-
nija i obuhvata crvene, bele, ute, naran-
daste, zelene, ljubiaste i plodove na
trafte. Sorte s velikim mesnatim plodom i
paradajz ljivar kasnije sazrevaju. Sorte
ljivara imaju debelo meso i dobre su za
pravljenje sosova. Postoje i sorte otporne
na razne tetoine, bolesti i poremeaje u
razvoju.
MESTO Topao, zaklonjen, potpuno osun-
an prostor na plodnom, vlanom zemlji-
tu. Na zatienom mestu paradajz se naj-
lake gaji u lejama, ali se moe gajiti i u
velikim posudama, bilo napolju ili unutra.
bunaste sorte mogu da se gaje ak i u
viseim korpama.
OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva
zemljita srednje hranljivosti u kombinaciji
sa organskim ubrivom.
IDEALNA pHVREDNOST 5,5-7
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 16C
Rasad moe da podnese niu tempera-
turu. U hladnim podnebljima setva u zati-
enom prostoru na blagoj temperaturi naj-
bolji je nain da uvek imate uspenu ber-
bu. Ako gajite paradajz u toplom stakleni-
ku ponite setvu u januaru. Ako ga gajite
u hladnom stakleniku/plasteniku, ili na ot-
vorenom, posejte seme 6-8 sedmica pre
poslednjeg mraza. Seme posejte u plitka
381
korita (pa rasadite u saksije), u elije, ili
saksije duboke 9 cm. Biljke pre presaiva-
nja na otvorenu parcelu esto treba da
premestite u vee saksije. Prilagodite bilj-
ke spoljanjim uslovima kad prou mraze-
vi.
Reznice paradajza
Boni izdanci lako putaju koren kad se
iseku s biljke i na taj nain se dobija vie
biljaka iz jednog semena. Isecite bone
izdanke kad dostignu visinu od 15 cm.
Stavite ih u saksije duboke 8 cm napunje-
ne meavinom trulog suvog lia i otrog
peska. Pokrijte najlonskom kesom ili teg-
lom. Poetkom sezone obezbedite tempe-
raturu na dnu saksija 15-16C. Reznice
putaju koren posle 10-14 dana. Posadite
ih u saksije ili na otvorenu parcelu. Ako
biljka nije dovoljno jaka, otkinite prve cve-
tove.
Presaivanje
Kad biljke obrazuju prve cvetove, treba
da ih presadite. Paradajzu je, da bi dobro
rodio, potrebna temperatura 21-24C. Ako
leti nije tolika temperatura, posadite biljke
u staklenik ili plastenik. Biljke s dugakim
korenom mogu da se posade u zemljite
neto dublje nego u saksiji. U zatienom
prostoru posadite kadificu kao meu-usev
kako biste smanjili opasnost od napada
bele leptiraste vai.
SAENJE NA OTVORENOM Ojaale bilj-
ke presadite kad proe opasnost od mra-
za. Temperatura zemljita treba da bude
barem 10C, a temperatura vazduha 7C.
Zatitite biljke pokrivaem za redove ili
zvonom, ako je neophodno. Da biste zag-
rejali zemljite i ubrzali zrenje ploda u
hladnijim podnebljima, sadite kroz crnu
mal foliju.
Rastojanje
REDOVI Visoki indeterminantni i polude-
terminantni tip: 38-45 cm x 45 cm; ostavi-
te 90 cm izmeu svakog drugog reda. Us-
merite visoke biljke. bunasti tip: 45-48
cm x 45-60 cm. Ekstrapatuljasti tip: 25-30
cm x 30-35 cm. bunasti tip se obino
ostavi da se iri.
382
BLOKOVI 45 cm
mere nege
Zatitite biljke od niskih temperatura i
mraza, ali vodite rauna da ostavite do-
voljno mesta za insekte koji ih oprauju
kad procvetaju. Malirajte da bi zemljite
zadralo vlagu. U periodu formiranja plo-
da, zalivajte biljke ako je izuzetno suan
period. Biljkama koje se gaje u posudama
neophodno je redovno zalivanje, ak i dva
puta dnevno kad su velike vruine, i do-
datno prihranjivanje visokokalijumskim
tenim organskim ubrivom. Biljkama koje
se gaje u dobro obraenom zemljitu obi-
no ne treba dodatno prihranjivanje. Mali-
rajte poboljivaem zemljita srednje
hranljivosti ili liem gaveza. Preterano za-
livanje i prihranjivanje umanjuje ukus plo-
dova. Usmerite visoke sorte da rastu uz i-
cu ili vrst oslonac. Kidajte bone izdanke.
Krajem leta, ili ranije u hladnijim podneb-
ljima, zakidajte vrh biljke da biste pospei-
li razvoj i zrenje ploda. Ne skidajte bone
izdanke bunastih sorti. Da bi plodovi osta-
li isti, poduprite biljke tapovima, ili mal-
irajte slamom. Zasenite staklenik leti.
PROBLEMI Plamenjaa U zatienom
prostoru: biljne vai; bela leptirasta va;
obini pauinar; gusenice leptira Manduca
quinquemaculata; fuzanozno uvenue;
siva trule (botrytis); virus mozaika duva-
na; aava plesnivost lista paradajza; zele-
no i uto uvenue; trule vrha ploda; ne-
dostatak magnezijuma.
Berba
Berite plodove kad sazru i dobiju boju
karakteristinu za tu sortu. Isecite peteljku
i ostavite zvezdastu aicu na plodu. Kra-
jem sezone, na otvorenom, izvadite celu
biljku s plodovima i okaite je za koren u
upu ili garau zatienu od mraza. Plodovi
e nastaviti da dozrevaju. Pored toga, kad
zapreti mraz, oberite sve plodove i stavite
jedan sloj jo zelenih plodova u fioku ili ku-
tiju na hladnom mestu da dozri. Zdrav
plod nastavie da zri sve do Nove godine.
Plod moe da se marinira, zamrzne ili ku-
va.
ORGANSKA BATA
izbor sorti
Visoke sorte: ailsa krejg - prvi put se
gajio 1925; vesnik - dobro uspeva na
otvorenom, prvi put se gajio 1910; veliki
deko F1 - veliki plodovi; irli F1 - otpo-
ran na bolesti, gaji se samo u stakleniku;
zlatno svitanje; batenska arolija -
sitni plodovi.
bunaste sorte: uzbuna; super mar-
mand - veliki plodovi, treba ga podupreti
i prorediti bone izdanke; totem F1 -
idealan za gajenje u saksiji; kotrljajui -
vitiast
PatRnak
Pastinaca sativa APIACEAE
Dug, ukusan beli koren patrnaka omi-
ljen je zimski proizvod. Izuzetno je otporan
na hladnou i lak za gajenje, ali veoma
dugo se razvija. Sporo klija - potrebno mu
je oko 3 sedmice - i svake godine mora da
se koristi novo seme. Vadite koren krajem
jeseni i zimi. Ostavite patrnak da prezimi
u zemljitu i naredne godine e obrazovati
predivne cvetove koji su magnet za kori-
sne insekte. Patrnak sejte pomean sa
semenom rotkvice da biste obeleili deo
bate u kom je posejan. Rotkvice e ve
biti spremne za berbu kad patrnak tek
pone da nie.
OD SEJANJA DO BERBE 16 sedmica
RAZLIITE SORTE Osim sorti s dugim i
kratkim korenom nema mnogo drugih va-
rijeteta. Moderne sorte obino su manje i
Patrnak
POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO
bre se razvijaju. Moe da se gaji i kao
mini-povre.
MESTO Da bi obrazovao dobar koren,
patrnaku je potrebno dobro strukturisano
zemljite bez kamenja, na otvorenom sun-
anom mestu.
OBRADA ZEMLJITA Patrnak najbolje
uspeva na zemljitu prihranjenom kom-
postom za predusev. Koristie mu organski
mal niske hranljivosti ako se stavi zimi pre
setve.
IDEALNA pHVREDNOST 6,5-8
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 1,5C; maksimalna 17,5C. Kad god je
mogue sejte na otvorenom.
U ZATIENOM PROSTORU Posejte se-
me u biorazgradive tube da ne biste pome-
rali koren.
NA OTVORENOM Prva setva moe da se
obavi u februaru, ali poto mu treba mno-
go vremena da proklija, kasnija setva na
toplijem zemljitu (do maja) moe dati bo-
lje rezultate. Tena setva, odnosno mea-
nje semena s gustom tenou moe da 20C prestaje da raste. Patlidan takode
ubrza klijanje. Sejte retko u plitke redove,
ili sejte po 3 semenke na jedno mesto pa
posle proredite ostavljajui po jednu mla-
du biljku.
Rastojanje
Veliina korena zavisi od rastojanja.
REDOVI Za manji koren: 10 x 20 cm. Za
vei koren: 15 x 30 cm.
KUICE 15-20 cm
mere nege
Plevite ponike dok se ne prime.
PROBLEMI argarepina muva; trule ko-
rena; Itersonilia pastinaceae - naroito ako
je zemljite bogato azotom i kiselo. Najpre
napada ranu setvu.
Berba
Ukus je bolji posle mraza. Vadite po pot-
rebi kad lie pone da vene. Moete da ga nost od mraza.
ostavite da prezimi u zemljitu, ali izvadite
ga krajem zime jer e stariji koren obrazo-
vati tvrdo, drvenasto srce.
383
izbor sorti
neni i iskreni; gladijator F1; avon-
rezister - otporan na rak; uplja kruna;
uenik - dugog korena; beli kralj - krat-
kog korena; lanser - za mini-povre
Plavi PatliDan
Solanum melongena SOLANACEAE
Osetljiva tropska biljka koju je najbolje
gajiti u zatienom prostoru. Kad je lepo
vreme moe se gajiti i na otvorenom, na
osunanom, toplom mestu, ali se mora po-
sejati u zatvorenom prostoru. Biljke su re-
lativno kompaktne i bunaste.
OD SEJANJA DO BERBE 16-24 sedmice
RAZLIITE SORTE Veina sorti ima ljubi-
aste okrugle, izduene ili ovalne plodove.
Neke sorte imaju bele, jajaste plodove.
MESTO Vlano plodno zemljite. Gajite
ga na veoma toplom zaklonjenom mestu ili
u hladnom plasteniku ili stakleniku. Da bi
dobro rodio patlidanu je potrebna tempe-
ratura 25-30C. Na temperaturi nioj od
dobro uspeva u posudama koje mogu sta-
jati napolju kad je lepo vreme.
OBRADA ZEMLJITA Pre sadenja u zem-
ljite dodajte poboljiva zemljita srednje
hranljivosti. U saksijama koristite bogat
dobro propusni supstrat.
IDEALNA PHVREDNOST 6,5
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 21C
Kad su blage temperature u februaru i
martu posejte seme u zatienom prosto-
ru. Kad se lie dovoljno razvije premesti-
te biljke u saksije duboke 10 cm i drite ih
na temperaturi 16-18C. Kad se pojave pr-
vi cvetovi posadite biljke u leju u zatie-
nom prostoru ili u saksije duboke 20 cm.
Izbacite biljke napolje tek kad proe opas-
Rastojanje
40-45 cm sa svih strana
384 ORGANSKA BATA

mere nege voljno poraste. Nastavie da raste nekoliko

Visoke biljke obino treba poduprti ta- sedmica.
pom. Da biste dobili plodove pristojne veli-
ine ostavite samo 4 do 6 komada na jed-
noj biljci. Dobro zalivajte. Kad pone da se POvRtaRSki zvezDan
formira plod prihranjujte biljke u posuda- Lotus tetragonolobus PAPILIONACEAE
ma organskim tenim ubrivom bogatim Atraktivna srednjeotporna jednogodinja
kalijumom. biljka koja ima male, jestive, lepezaste
PROBLEMI Pauinar i bela va; lisne vai mahune. Zahvaljujui svom jarkozelenom
Berba liu i grimiznim cvetovima moe da se ga-
Bere se kad plod dovoljno poraste i dok ji i samo zbog izgleda. Prija joj lako, plod-
mu je kora jo sjajna. no zemljite, otvorena osunana parcela i,
za razliku od ostalih mahunarki, uspeva na
izbor sorti
toplom, suvom zemljitu. Moe da se gaji
dugaki ljubiasti - prvi put se gaji
u posudama. Ako je zemljite poboljano
1905.; crna lepotica F1; belo jaje; ita-
za prethodne useve, nije potrebna dodat-
lijanski dvobojni ruiasti
na obrada. U suprotnom, dodajte pobolji-
va zemljita niske ili srednje hranljivosti,
u zavisnosti od kvaliteta zemljita. Posejte
PORtUlak
seme u zatienom prostoru u maju i junu,
Montia perfoliata PORTULACEAE
u korita ili elije; seme je potrebno jedva
Otporna jednogodinja biljka blagog
da se prekrije zemljitem. Prilagodite bilj-
ukusa, poznata takoe i kao poljska salata
ke spoljanjim uslovima i presadite ih 6
ili klejtonija. Za ishranu se koriste lie,
sedmica posle sejanja. Na otvorenom po-
stablo i cvet; koristan proleni i jesenji
sejte seme od sredine aprila do kraja maja
usev i zimska salata kad se gaji u zatie-
na dubini od 2 cm, ili u redove na jedna-
nom prostoru. Ima atraktivne, trouglaste,
kom rastojanju od 10 do 15 cm, ili u kui-
mesnate jarkozelene listove i beli cvet;
ce na jednakom rastojanju od 20 cm.
biljka je sitna i idealna kao meuusev ili za
Mahune e biti meke ako ponete da
oiviavanje. Ponegde raste i kao divlja bilj-
zahvate im biljke procvetaju. Berba poi-
ka. Najbolje uspeva na lakom peskovitom
nje 8-10 sedmica posle setve. Kad dostig-
zemljitu, ali nije previe zahtevna i moe
nu duinu od 2 do 3 cm ponite redovno
da raste i u deliminoj zaseni. Nije potreb-
da berete mahune; brzo e postati vlak-
na posebna obrada zemljita. Za letnji rod
naste i tvrde. Najlake se beru predvee,
posejte seme u martu i aprilu; za zimski u
kad se spusti lie.
julu i avgustu; a za zimski rod u zatie-
nom prostoru posejte seme u septembru u
plitka korita ili elije. Presadite biljke kad
PRazilUk
dovoljno porastu. Za mlade izdanke sejte
Allium porrum ALLIACEAE
retko omake, ili u redove. Ako ga ostavi-
Otporan usev, dobar za jesenju i zimsku
te da procveta, portulak e sam rasuti se-
berbu. Praziluk ne zauzima mnogo mesta i
me pa verovatno neete vie morati da ga
uglavnom se lako gaji. Dugo moe da se
sejete. Proredite biljke ostavljajui rastoja-
bere jer e u zemljitu ostati u dobrom
nje od 10 do 15 cm. Pokrijte ih zvonom da
stanju vie meseci. Njegov jak korenov sis-
biste imali rod sve do zime - iako verovat-
tem izuzetno dobro utie na strukturu
no mogu da preive i bez zvona. Obino ga
zemljita.
ne napadaju tetoine i bolesti. Pojedina-
OD SEJANJA DO BERBE 16-20 sedmica
no lie moete da berete im biljka do-
RAZLIITE SORTE Rane sorte: za berbu
krajem leta i na jesen. Obino su vie i ta-
POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO
nje ali i neotpornije od kasnijih sorti. Kas-
ne sorte: za zimsku berbu. Najee su
krae i deblje. Nekoliko sorti ima dekora-
tivna ljubiasta pera. Moe da se gaji i kao
mini-praziluk, zamena za mladi luk blaeg
ukusa.
MESTO Otvoreno, na plodnom zemljitu
koje zadrava vlagu ali se zimi ne zadra-
va voda.
IDEALNA pHVREDNOST 6,5-7,5
OBRADA ZEMLJITA Poboljiva zemlji-
ta visoke hranljivosti; poboljiva srednje
hranljivosti ako se seje posle graka; ili
poboljiva niske hranljivosti sa organskim
ubrivom bogatim azotom.
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 7C
U ZATIENOM PROSTORU Seje se is-
kljuivo vie semenki u jednu rupu. Od
februara sejte po 4 semenke u jednu eli-
ju. Presadite, bez proreivanja, kad dos-
tignu visinu 20 cm.
NA OTVORENOM Posejte seme u rasad-
nik od marta do poetka maja. Seme sejte
na dubinu od 2,5 cm, 2,5 x 15 cm. Presa-
dite. Mini-praziluk sejte direktno na mesto
predvieno za njega; ne presaujte.
Saenje
Rasadite biljke stare 10-15 sedmica, vi-
soke 20 cm - iako mogu da se presade i
kad su vee. Najbolje vreme za rasaiva-
nje je jun, ali moe se nastaviti do poetka
avgusta ako ekate da prou drugi usevi i
oslobode mesto. Dobro zalijte rasadnik pre
nego to izvadite sadnice; ne skraujte ko-
ren ili listove. Napravite rupe duboke 15
cm. Stavite po jedan praziluk u svaku rupu
i napunite je vodom (videti str. 320). Ne
popunjavajte rupu zemljom.
Rastojanje
REDOVI 7,5 - 15 cm x 30 cm
KUICE 15-23 cm sa svih strana
GRUPNA SETVA 23 cm
MINI-PRAZILUK 2 x 15 cm
mere nege
Po sunom vremenu zalivajte dok se ne
primi.
385
PROBLEMI Lukova muva; ra praziluka,
koja se manifestuje u vidu narandastih
plikova na liu. Ra esto nestane na je-
sen kad zahladni i povea se vlanost vaz-
duha.
Berba
Vadite praziluk po potrebi. Obino u
zemljitu ostaje u dobrom stanju sedmica-
ma, mada rane sorte esto ne preive izra-
zito loe vremenske uslove.
izbor sorti
Rani i srednjesezonski: kralj riard - za
ranu berbu, mini-praziluk i grupnu setvu;
prenora; lion - prvi put se gajio 1886.
Kasni: konora; veliki zimski - nastao
1905; maselbru - omiljena tradicionalna
sorta; sv. viktor - ljubiasti listovi
RaBaRBaRa
Rheum x cultorum POLYGONACEAE
Jedna jedina biljka obino zauzme mno-
go mesta, ali ona predstavlja dovoljnu ko-
liinu za celu porodicu. Jednostavno se ga-
ji, odgovaraju joj hladni uslovi i ne napa-
daju je tetoine i bolesti. Poto se za is-
hranu koriste mlade, ruiaste stabljike,
botaniki je klasifikovana meu povre.
Moe da bude i atraktivna ukrasna biljka.
Listovi rababare su otrovni za jelo, ali bez
bojazni mogu da se kompostiraju. Toksi-
na oksalna kiselina koja se nalazi u liu
razgrauje se u procesu kompostiranja i
postaje bezopasna.
RAZLIITE SORTE Neke sorte su pogod-
nije od drugih za vernalizaciju i ranu ber-
Rabarbara
386
bu. (Vernalizacija - sposobnost biljke da
cveta ili klija na prolee usled produene
hladnoe tokom zime.)
MESTO Plodno, teko zemljite osuna-
no ili u deliminoj zaseni. Podnosi sve vrs-
te zemljita osim blata.
OBRADA ZEMLJITA Duboko izriljajte.
Pre saenja dodajte poboljiva zemljita
srednje do visoke hranljivosti. Posle sae-
nja malirajte poboljivaem zemljita nis-
ke hranljivosti.
IDEALNA pH VREDNOST 5-6
Sejanje i saenje
Veina sorti lako se gaji iz rasada ili
krunice, ali moe se gajiti i iz semena -
iako e rezultati varirati i due e trajati.
MINIMALNA TEMPERATURA
ZA KLIJANJE 13C
Posejte seme u zatienom prostoru u
februaru, 2-3 semenke u saksiju dubine 9
cm. Prilagodite biljku uslovima sredine i
presadite kad prou mrazevi. Na prolee
sejte seme napolju, na dubini od 2,5 cm u
redove na rastojanju od 30 cm. Proredite
do 15 cm. Na jesen posadite biljku na stal-
no mesto.
SAENJE Kupite biljke koje nisu zarae-
ne virusima ili na zimu izdelite postojee
biljke, stare barem tri godine. Posadite ra-
sad u oktobru-novembru ili februaru-mar-
tu. Pupoljak treba da se nalazi odmah is-
pod povrine zemljita. Dobro utabajte
zemlju posle saenja. Rasad moete pre
saenja da stavite i u saksije na nekoliko
meseci da bi bolje krenuo. Biljke gajene u
saksiji mogu da se presade bilo kad, ako
im uslovi zemljita to dozvole.
Rastojanje
Barem 90 cm jednako rastojanje
mere nege
Zalivajte biljke dok se ne prime. Otkinite
cvetonosne stabljike im se pojave. Uvelo
lie redovno uklanjajte. Malirajte krajem
zime ili poetkom prolea poboljivaem
zemljita srednje do visoke hranljivosti.
PROBLEMI Obino nema problema. Mo-
gua je pojava trulei korena i virusnih
oboljenja, to se ne moe leiti. Izvadite
ORGANSKA BATA
zaraene biljke i nemojte saditi nove na is-
tom mestu.
vernalizacija
(Vernalizacija - sposobnost biljke da
cveta ili klija na prolee usled produene
hladnoe tokom zime.)
Biljke koje su se primile mogu se verna-
lizovati poetkom prolea da obrazuju ble-
doruiaste stabljike prefinjenog ukusa.
Moete da ih pokrijete zemljom, stavite
pod pokriva ili izbeljujete.
U ZATIENOM PROSTORU U novembru
ili decembru izvadite bokor biljaka starih
vie od dve godine i ostavite ih na povri-
ni zemljita da budu izloene hladnoi. U
januaru skupite bokore i stavite ih u dubo-
ke kutije ili saksije sa zemljom. Drite ih u
mranoj upi ili garai, ili ispod platformi u
stakleniku. Drite ih na vlanom, toplom
mestu i pokrijte kantom da biste ih zatiti-
li od svetlosti. Bacite ih kad uberete mlade
lisne drke.
NA OTVORENOM Od februara pokrijte
bokore kantom ili posudom za izbeljivanje.
Da biste ubrzali proces, nagomilajte oko
pokrivaa za izbeljivanje svee ubrivo po-
meano s liem ili polugotov kompost.
Uberite mlade lisne drke posle otprilike 6
sedmica. Ne koristite vernalizovanu biljku
kao usev barem dve godine.
Berba
Ponite berbu 12-18 meseci posle sae-
nja. U drugoj godini uberite samo nekoliko
lisnih stabljika. Posle toga berite do juna ili
jula. Ako dovoljno rano posejete seme,
obino ete imati dobru berbu od vika ra-
sada iz rane zimske setve. Bolje je da otki-
nete stabljike uvrtanjem nego da ih see-
te. Berite manju koliinu na jesen ako to
niste uinili u prolee.
izbor sorti
glaskinova vena - lako se gaji iz se-
mena; rana timperlejska - najbolja za
ranu vernalizaciju, tanko, ruiasto stablo;
viktorija - najkasnije stie; stokbridka
strela - veoma duga sezona berbe
POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO
Ratan
Crambe maritima BRASSICACEA
Ova viegodinja povrtarska kultura,
omiljena u viktorijanskom periodu, moe
se gajiti i s puno panje i oputeno. Iz-
beljeni izdanci beru se od sredine do kraja
zime. Sa svojim velikim sivim listovima i
slapovima belih cvetova, ratan je atraktiv-
na ukrasna biljka koja obino dobro raa
sedam godina.
OD SEJANJA DO BERBE 2 godine
RAZLIITE SORTE Ima ih malo
MESTO Otvoreno mesto koje ne treba da
se menja, na plodnom zemljitu.
Najbolje je duboko, vlano zemljite,
blago alkalno, bogato organskim materija-
ma.
OBRADA ZEMLJITA Uklonite sve korov-
ske biljke, naroite viegodinje, i dodajte
poboljiva zemljita srednje hranljivosti.
Stavite kre na jesen pre setve ako je zem-
ljite kiselo.
IDEALNA PHVREDNOST 6,5 - 8
Sejanje
Biljke koje se gaje iz semena obino su
bujnije od onih koje se gaje iz korenovih
izdanaka.
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 7C
U ZATIENOM PROSTORU Seme nekad
sporo klija; da bi bre proklijalo blago ga
istrljajte mirglom. Posejte seme poet-
kom prolea u saksije duboke 9 cm ili u
hladan rani. Izaberite najjae mladice, ne-
ka ojaaju, i kad obrazuju 3-4 lista presa-
dite ih na mesto s kog ih neete pomerati.
NA OTVORENOM Posejte sredinom mar-
ta seme u rasadnik u redove na rastojanju
od 30 cm na dubinu 2,5 cm. Proredite na
rastojanje od 15 do 20 cm.
Saenje korenovih izdanaka
Morski kelj esto se gaji iz korenovih
izdanaka. Izdanci se uzimaju krajem jese-
ni s biljaka starih najmanje 3 godine. Od-
secite bone izdanke dugake 7,5-15 cm.
Pupoljci e krenuti iz kraja blieg glavnom
korenu. Zasecite taj kraj ravno, a drugi ko-
387
so da biste mogli da ih razlikujete. Zabo-
dite pripremljene korenove izdanke u vla-
an pesak okreui ravno seeni kraj gore
i stavite ih u hladnu upu. Presadite na ot-
vorenu parcelu krajem marta, do kad tre-
ba da se formiraju pupoljci. Ostavite samo
najjae pupoljke i posadite ih u rupe koje
ste napravili sadiljkom tako da pupoljci
budu 2,5 cm ispod povrine zemljita.
Rastojanje
30-38 cm x 46-60 cm
mere nege
Krajem prolea, kad su korenovi izdanci
ve odseeni, zemljite na kom se gaje vi-
egodinje biljke obogatite poboljivaem
srednje hranljivosti ili ih prihranite mor-
skim algama. Uklonite poutele listove i
cvetne izdanke da bi biljka usmerila svu
energiju na koren.
PROBLEMI Puevi golai napadaju mla-
de izdanke; trule korena javlja se usled
prevelike vlanosti zemljita.
Od vernalizacije do berbe
Ostavite biljke da rastu bar godinu dana
pre prve berbe.
VERNALIZACIJA NA OTVORENOM U feb-
ruaru i martu uklonite ostatke lia sa bi-
ljaka i pokrijte ih prevrnutim kantama du-
bokim barem 38 cm ili posudom za verna-
lizaciju. Pokrijte suvim liem ili slamom da
biste zatitili mlade izdanke od hladnoe.
Kad dostignu visinu 10-20 cm isecite mla-
de izdanke zajedno sa malim delom kore-
na. Prestanite da ih berete u maju. Sa
svake biljke uzmite 3-4 izdanka - to moe-
te da uradite svake godine.
VERNALIZACIJA U ZATIENOM PRO-
STORU Vernalizacija u zatienom prosto-
ru produie period berbe. Krajem jeseni,
posle prvog mraza, izvadite biljke stare vi-
e od 18 meseci. Uklonite s korenovog
vrata sve bone korenove izdanke debljine
olovke da biste mogli da ih posadite na
prolee. Drite korenov vrat (biljke) u pes-
ku dok ne ponete s vernalizacijom na zi-
mu. Podstiite 2-3 biljke svake sedmice.
Posadite 3 korenova vrata biljaka u saksiju
duboku 27 cm tako da im vrhovi tek vire iz
388
meavine lia i ilovae. Pokrijte kantom ili
saksijom (zatvorite rupu). Drite u hladnoj
upi ili podrumu na maksimalno 10C; za
pet do est sedmica moi ete da seete
izdanke. Posle forsiranja biljke su iscrplje-
ne i stoga treba da ih bacite. Ratan se ne
uva preko zime.
RePa UgaRnjaa
Brassica rapa grupa Rapifera BRASSICA-
CEAE
Korenasto povre iz porodice kupusnja-
a, repa ugarnjaa zahteva vlane, hladne
uslove i podnosi blag mraz. Mlado lie re-
pe odlino je kao pikantan proleni zeleni.
OD SEJANJA DO BERBE Rane sorte 5
sedmica; glavni usev 6-10 sedmica.
RAZLIITE SORTE Meso moe biti belo
ili uto, a kora bela, uta, ruiasta ili crve-
na. Rane sorte su male i bele, brzo rastu i
mogu da se vade na prolee i leto. Glavni
usev je otporniji i koristi se sve na leto i
zimu; moe da se uva zimi.
MESTO Potrebno joj je vlano, hladno
zemljite; podnosi deliminu senku. Sorte
koje brzo rastu dobre su kao pokrovni
usev.
OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva
zemljita niske hranljivosti ako je zemljite
prihranjeno za prethodni usev. U suprot-
nom, dodajte poboljiva srednje hranlji-
vosti ili niske hranljivosti sa organskim
ubrivom.
IDEALNA pH VREDNOST 5,5-7,5
Sejanje
Ne pogoduje joj presaivanje.
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 5C
U ZATIENOM PROSTORU Najranija
setva pokrovnih sorti moe da se obavi is-
pod pokrivaa za redove ili zvona poet-
kom marta, im zemljite moe da se ob-
radi. Posejte seme retko u redove, ili stav-
ljajte vie semenki u jednu rupu. Sejanje
ispod pokrivaa ili lake mree zatitie
repu od buvaa i kupusne muve.
NA OTVORENOM U martu i aprilu na ot-
vorenom sejte uzastopno rane/pokrovne
ORGANSKA BATA
sorte svake tri sedmice. Ako je vreme
hladno i vlano, moe se sejati i u maju/
junu. Glavne useve sejte u julu i avgustu.
Da bi se koren lepo formirao, proredite
biljke to je mogue ranije na odgovaraju-
e rastojanje, pre nego to ponici dostignu
visinu 2,5 cm.
Rastojanje
REDOVI 10 x 23 cm pokrovne sorte; 15
x 30 cm glavni usev
KUICE 15 cm
mere nege
Redovno zalivajte kad je veoma toplo i
suvo vreme ili e doi do prerastanja.
PROBLEMI Repu napada crna repina pi-
pa, kupusna muva; buva (mladice), ku-
pusna kila, plamenjaa, pepelnica, trule
korena i nedostatak bora.
Berba
Izvadite rane sorte kad dostignu veliinu
4-5 cm u preniku. Glavni usev vadite kad
dostigne veliinu teniske loptice ili ga os-
tavite u zemljitu do Nove godine. Moe se
koristiti i kao zeleni odsecanjem vrhova
na visini od 10 do 15 cm. Vrhovi obino
ponovo izrastu nekoliko puta.
izbor sorti
Pokrovni usev, rani: snena grudva -
prvi put se gajila 1869; market kros F1 -
pogodna i za gajenje u zatienom prosto-
ru. Glavni usev: zlatna lopta; viska cr-
vena lopta - prvi put se gajila 1882; ha-
kurei
ROtkva i ROtkviCa
Raphanus sativus, Raphanus sativus
grupa Longipinnatus BRASSICACEAE
Raznovrstan usev kojem pogoduje hlad-
na klima. Obine rotkvice za salatu leti
dospevaju posle samo 4 sedmice. Otporne
jesenje i zimske rotkve imaju veliki koren
koji moe da ostane u zemlji dosta dugo,
a jede se presan ili termiki obraen. Ako
se koren ostavi da obrazuje cvetonosno
stablo, mogu se jesti i mlade mahunaste
ljuske koje su hrskave i ljute. Rotkvica
moe da se gaji i zbog mladih izdanaka
POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO 389

(videti str. 337). Ostavite rotkvicu da prec- KUICE Letnje sorte: sejte retko oma-
veta, jedna biljka obezbedie vam dovolj- ke; proredite do 10 cm razmaka. Daikon
nu zalihu semena. sorte: 23-25 cm. Zimske sorte: 20-30 cm.
OD SEJANJA DO BERBE Letnje sorte: 4 mere nege
sedmice. Daikon rotkve: 7-8 sedmica. Je- Ne dozvolite da se zemljite isui, ali ne
senje i zimske sorte: 20 sedmica i vie. preterujte ni sa zalivanjem jer ete tako
RAZLIITE SORTE Letnje sorte: sitan ru- pospeiti rast lia.
iast, crven, beo ili dvobojan koren; ok-
Berba
rugao, izduen ili dugaak. Daikon sorte:
LETNJE SORTE Vadite koren im dovolj-
velik, dugaak, ljut, beo koren koji se pot-
no poraste. Biljka brzo precveta i koren
puno razvija krajem leta i na jesen. Jese-
postane drvenast.
nje i zimske sorte: velik, okrugao ili izdu-
DAIKON SORTE Vade se sredinom ili
en koren s crnom, ruiastom ili crvenom
krajem leta. Mogu da izdre u zemljitu
koricom. Jesenje i zimske tikvice otporne
nekoliko sedmica.
su na mraz.
ZIMSKE SORTE Vade se na jesen ili rano
MESTO Generalno voli otvorena mesta,
prolee. Zatitite ih od mraza slamom ili ih
ali leti joj prija delimina senka. Izbega-
drite u pesku, u upi zatienoj od mraza.
vajte zemljite koje se lako isuuje. Letnje
Ostavite veliko korenje u zemlji da procve-
sorte su dobre za meusetvu, gajenje u
ta i naredne godine obrazuje ljuske. Ljuske
posudama i kao rani ili kasni usevi u zati-
berite dok su mlade i sone.
enom prostoru.
OBRADA ZEMLJITA Prija joj zemljite izbor sorti
koje je ve prihranjeno za prethodni usev. Letnje sorte: francuski doruak; lede-
Na lakom zemljitu dodajte poboljiva nica - duga, bela; crveno meso - crveno
zemljita niske hranljivosti. meso; siri RZ - pogodna za gajenje u
IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7,5 zatienom prostoru purpurna lopta -
prvi put se gajila 1896. Daikon: aprilski
Sejanje
krst Fl Jesenje i zimske sorte: crna pan-
Nije pogodna za presaivanje.
ska okrugla; crna panska dugaka -
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
pojavljuje se 1783; belrosa RZ; kineska
NJE 5C
rua; minhensko pivo - kae se da raa
U ZATIENOM PROSTORU Za ranu i
najsonije mahune
kasnu berbu posejte letnje sorte ispod
zvona ili pokrivaa za redove, ili u zemlji-
te u hladnom stakleniku ili plasteniku. Se-
RUkOla
me se seje u februaru i martu, septembru
Eruca vesicaria BRASSICACEAE
i oktobru. Daikon sorte seju se u avgustu
Usev koji brzo raste i ima pikantne sala-
za zimsku berbu.
taste listove koji mogu da se uberu ve 3
NA OTVORENOM Letnje sorte: posejte
sedmice posle sejanja. Cvetovi su takoe
seme retko u redove, ili omake. Sejte
jestivi. Zahvalna je kao meuusev i dobro
uzastopno od kraja februara do septembra
uspeva u posudama. Rukola takoe moe
svakih 10 dana. Izbegavajte suve, sune
da se gaji cele godine. Rano i kasno seja-
mesece. Daikon sorte: od sredine leta pa
nje moe se obaviti u zatienom prostoru,
nadalje. Zimske sorte: jul-avgust.
u plasteniku ili u stakleniku. Voli zemljite
Rastojanje koje zadrava vlagu i delimian zaklon od
REDOVI Letnje sorte: 2-2,5 cm x 10-15 sunca. Obino joj nije potrebna posebna
cm. Daikon rotkva: 10 x 25 cm. Zimske nega. Na lakom zemljitu dodajte ubrivo
sorte: 20 x 30 cm. niske hranljivosti. Redovno je sejte direk-
tno u zemlju od februara do juna i od kraja
390
Rukola
avgusta do oktobra. Biljke posejane usred
leta esto prorastu. Da biste dobili mlade
izdanke posejte ih u iroke redove. Ukoliko
elite vee lie, napravite rastojanje 15 x
15 cm. Berite ili secite listove po potrebi.
Zalivajte za vreme sunog perioda. Buva
je esto problem, ali rukola moe da se ga-
ji ispod mree ili u zatienom prostoru.
Poto spada u kupusnjae, rukola je pod-
lona kupusnoj kili i mora se ukljuiti u plo-
dored.
izbor sorti
salatna rukola; turska rukola; silve- peva u hladnim uslovima. Na vruinama
ta
RUSka (Smea) SlaiCa
Brassica juncea BRASSICACEAE
Lisnata biljka, uglavnom otporna na
hladnou, jakog ukusa slinog beloj slai-
ci. Berite pojedinane listove za salatu ili
za brzo prenje povra na jesen i zimu.
Moe se gajiti radi mladih izdanaka. Koris-
tan meuusev.
OD SEJANJA DO BERBE 6-13 sedmica
RAZLIITE SORTE Postoje razliiti oblici
i boje listova.
MESTO Otvoreno mesto. Moe da se gaji
kao kasni usev u hladnom stakleniku, pla-
steniku, ili u posudama.
OBRADA ZEMLJITA Nije potrebna ako
je ono prihranjeno za prethodni usev. Ako
nije, dodajte poboljiva zemljita niske ili
srednje hranljivosti.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 7C Najbolje je da se seje direktno u
ORGANSKA BATA
zemljite, ali moe se presaditi i iz elija.
Neke sorte mogu se sejati na prolee i kra-
jem leta; druge su samo za letnju setvu.
Rastojanje
Za berbu mladih listova: 15 x 15 cm. Ve-
e biljke: 35 x 35 cm. Mladi izdanci: sejte
omake.
mere nege
Zalivajte po potrebi u sunom periodu.
PROBLEMI Kupusna kila; buva - da bis-
te zatitili biljke od buvaa gajite ih ispod
mree ili pokrivaa za redove.
izbor sorti
zelenilo u snegu - veoma otporna; ve-
lika crvena - na hladnoi lie postaje
tamnocrveno; zeleni talas; ljubiasta
osaka
SPana
Spinacia oleracea CHENOPODIACEAE
Lisnati usev koji brzo raste i najbolje us-
brzo proraste.
OD SEJANJA DO BERBE 5-10 sedmica
RAZLIITE SORTE Nekim sortama pogo-
duje prolena i jesenja setva, dok se dru-
ge, otpornije na prorastanje, mogu gajiti
leti.
MESTO U letnjem periodu vie voli sen-
ku i stoga je dobar meuusev. Gaji se i na
otvorenom mestu. Na plodnom zemljitu
dobro zadrava vlagu. Moe da se gaji u
posudama u lakoj zaseni i u hladnom stak-
leniku ili plasteniku za ranu ili kasnu berbu.
OBRADA ZEMLJITA Na siromanom
zemljitu dodajte poboljiva zemljita nis-
ke ili srednje hranljivosti.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7,5
Sejanje
Uzastopna setva odgovarajuih sorti
obezbedie vam berbu u duem vremen-
skom periodu. Posejete seme kad prethod-
ni usev pone da nie.
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 7C. Ne klija na temperaturi vioj od
30C.
POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO
U ZATIENOM PROSTORU Posejte se-
me direktno u zemljite, ispod zvona ili u
plasteniku, poetkom prolea i jeseni.
NA OTVORENOM Seme posejte poet-
kom i krajem prolea retko u redove, po-
tom krajem leta i poetkom jeseni.
Rastojanje
REDOVI 7-15 cm x 30 cm
KUICE 15 cm
mere nege
Zalivajte u sunom periodu. Nekad ga
napada plamenjaa.
Berba
Ponite da berete pojedinano lie im
biljka dostigne visinu od 5 cm. Kad dostig-
ne visinu od 15 do 20 cm, izvadite elu
biljku ili je isecite 2,5 cm iznad zemljita.
Spana esto ponovo nie. Koristite sve ili
ga zamrznite. Poto brzo raste, uglavnom
ga ne napadaju bolesti i tetoine.
izbor sorti
avanti F1 - za gajenje na otvorenom i
u zatienom prostoru, otporan na plame-
njau; medania - seje se od prolea do
kraja jeseni, otporan na prorastanje; mo-
nopa - seje se na prolee i jesen
aRgaRePa
Daucus carota APIACEAE
argarepi ne prijaju sve vrste zemljita i
uspeno gajenje moe da bude problem.
Dobrim izborom sorti imaete prinose sko-
ro cele godine. Moe da se seje na malom
rastojanju i da se obezbedi dobar prinos
na maloj povrini.
OD SEJANJA DO BERBE Rane sorte: 9
sedmica. Glavni usev: 20 sedmica.
RAZLIITE SORTE Rane sorte koriste se
kao najbri usevi, seju se cele godine i u
zatienom prostoru i u posudama. Glavni
usevi, za letnju i jesenju berbu, imaju due
korenje; mogu da se uvaju zimi. Koren
moe biti raznih oblika, mali i okrugao, ta-
nak ili irok, kratak ili dug, cilindrian ili
picast. Veina je narandaste, crvene ili
ute boje; postoje i sorte s ljubiastim i
belim korenom, dobijene uglavnom ukr-
391
tanjem semena. Moe da se gaji i kao mi-
ni-povre.
MESTO Srednje teko ili lako zemljite
bez kamenja na osunanom otvorenom
mestu. Sorte s kratkim korenom dobro us-
pevaju u posudama. Rani i kasni usevi mo-
gu da se gaje u zatienonr prostoru.
OBRADA ZEMLJITA Na relativno plod-
nom zemljitu ili zemljitu poboljanom za
prethodni usev, nije potrebno dodatno
prihranjivanje. Maliranje poboljivaem
zemljita niske hranljivosti na zimu pre
setve moe da bude korisno. Nemojte se-
jati odmah posle ozime rai.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5 - 7,5
Sejanje
Klijanje je obino sporo i neujednaeno.
Pospeite ga koristei peletirana semena
(videti str. 319), ili sejanjem semena u ge-
lu (videti str. 109).
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 7C
U ZATIENOM PROSTORU argarepu
je najbolje sejati direktno u zemljite jer se
koren ne razvija dobro ako se pomera. Ga-
jenje sorti s okruglim korenom moe da se
zapone u elijama; sorte s kratkim kore-
nom mogu se gajiti u biorazgradivim tuba-
ma koje se cele presauju zajedno s bilj-
kom. Ako sejete u zatienom prostoru,
radite to od februara do avgusta, a od
februara do juna ako presaujete na otvo-
renu parcelu.
NA OTVORENOM Rane sorte ponite da
sejete u februaru ili martu im se zemljite
malo ugreje. Glavni usevi mogu se sejati
od aprila do juna. Za uvanje preko zime
posejte seme krajem maja ili u junu kako
na jesen, kad se bude vadio, koren ne bi
bio prevelik. Posejte u plitke redove na du-
bini od 2 cm vodei rauna o razmaku, ili
po 3-4 semenke u istu rupu.
Rastojanje
Rane (brze) sorte esto se gaje na ve-
em rastojanju od glavnih useva kako bi se
pospeio to bri rast.
REDOVI Posejte seme u redove na ras-
tojanju od 15 cm. Razredite prve biljke do
392
7 cm. Razredite glavni usev srednje velii-
ne do 4 cm ili do 7 cm za vee korenove.
KUICE Sejte omake; razredite na 7-15
cm.
MINI-POVRE 1 cm x 15 cm
mere nege
Suzbijajte korov dok su biljke mlade.
Dobro zalivajte kad je sua.
PROBLEMI Bolesti i poremeaji su retki.
Glavna tetoina je argarepina muva: da
biste je izbegli, gajite usev ispod pokrivaa
za redove ili tanke mree. argarepa pose-
jana poetkom juna izbei e napad prve
generacije argarepine muve i bie dovolj-
no velika da se odupre napadu druge
generacije. argarepinu muvu moe privu-
i miris pokidanog argarepinog lia, sto-
ga prilikom sejanja vodite rauna o razma-
ku kako biste izbegli proreivanje. Prore-
ujte argarepu predvee, a ne kad je
sunano jer je tada argarepina muva ak-
tivna. Luk moe zatititi argarepu. Gajite
4 reda luka na svaki red argarepe.
Berba
Vadite korenje dok je mlado. Glavni use-
vi mogu da se ostave u zemljitu da prezi-
me i da se vade po potrebi. U hladnim
podnebljima zatitite argarepu malom
od slame. Ostavljanje u zemljitu se ne
preporuuje ako je zemljite teko ili ako
je biljke napala argarepina muva. Za
uvanje vadite argarepu u oktobru i no-
vembru.
izbor sorti
argarepa sitan i flajavej - donekle
su otporne na argarepinu muvu; para-
bel, rondo - brzo rastu i imaju mali, ok-
rugao koren; amsterdamska, nant 2 -
brzo rastu; dejmsova srednja purpurna
i dugi crveni sari - sorte popularne u 19.
veku; jesenji kralj, berlikum - kasni gla-
vni usevi, dobri za uvanje; idela - za
mini-povre
ORGANSKA BATA
iROkOliSni tUSt
Portulaca oleracea PORTULACACEAE
Atraktivna poluotporna biljka sa sonim,
zelenim ili zlatnim listovima i stabljikom,
odlian dodatak letnjoj salati. Potrebni su
mu topli uslovi i stoga treba da se gaji na
toplom, zaklonjenom mestu na lakom,
vlanom zemljitu. Sejte seme direktno u
zemljite u maju i junu. Moe da se pose-
je u aprilu i u elije, pa da se potom pre-
sadi. Ostavite 15 cm razmaka izmeu bilja-
ka. Rani i kasni mladi izdanci mogu se gaji-
ti u zatienom prostoru. Mlade lisnate iz-
danke berite posle 4-8 sedmica, ali na bilj-
ci ostavljajte barem 2 lista. Novi izdanci
trebalo bi ponovo da niknu.
PaRgla
Asparagus officinalis LILIACEAE
Viegodinji usev koji se lako gaji kad se
primi. Daje rod gurmanski ukusnih izdana-
ka od aprila do juna. Rod je relativno mali
u odnosu na potreban prostor za gajenje,
ali jedna leja moe da daje rod i do 20
godina. Veoma je vano da se sve viego-
dinje korovske biljke uklone pre sejanja.
OD SEJANJA DO BERBE 2-3 godine
RAZLIITE SORTE Biljke su ili enske ili
muke. Tradicionalne sorte daju i jedne i
druge. Sorte hibrida F1 daju samo muke
biljke tanjih izdanaka, koji raaju u veem
broju i u duem vremenskom periodu od
enskih. Za enske izdanke kae se da su
pargla
POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO
pargla: etvorogodinji usev
Ako imate dovoljno slobodnog zemljita,
naroito s mnogo korova, i ako ne elite
deo povrtnjaka da veete za jednu biljku
deset i vie godina ovo je korisna tehni-
ka. Kad se ovaj sistem razradi, pargla
moe da se ukljui u normalan plodored,
a ekanje na berbu e se znatno skratiti.
1. GODINA pripremite leju i sejte u gru-
pama od po nekoliko semenki na rasto-
janju od 10 x 25 cm. Suzbijajte korov dok
biljke rastu i na jesen posecite paprat.
2. GODINA Pripremite drugu leju i posej-
te seme. Isecite nekoliko najdebljih izda-
naka (ne vie od jednog na svakih 45 cm
u redu) iz prve leje.
3. GODINA Posejte seme u treu leju.
Isecite oko jedne treine izdanaka, bira-
jui najdeblje, iz prve leje i nekoliko iz
druge.
4. GODINA Posejte seme u etvrtu leju.
Isecite sve izdanke iz prve leje, koja po-
tom moe da se izrilja i koristi za drugi
usev; secite izdanke iz druge i tree
leje kao i prethodni put.
soniji. Veina izdanaka je zelena, ali pos-
toji i sorta s ljubiastim izdancima.
MESTO Moe da se gaji na razliitim vrs-
tama ne preterano plodnog zemljita. Naj-
hitnije je da bude dovoljno vlage i da bilj-
ka pusti duboko korenje. Ako je pH vred-
nost ispod 6 dodajte kre. Biljka moe da
poraste do 90 cm i stoga izbegavajte vet-
rovita mesta.
OBRADA ZEMLJITA Dobro prekopajte
zemljite i uklonite sav korov. Na zimu pre
sadenja dodajte poboljiva zemljita
srednje hranljivosti.
IDEALNA pH VREDNOST 6,5-7,5
Sejanje
Moe da se proizvodi iz semena. Da
biste skratili proces proizvodnje kupite
godinu dana stare mladice, poznatije kao
izbojci.
U ZATIENOM PROSTORU Seme hibri-
da F1 je skupo i stoga je preporuljivo da
se gaji u zatienom prostoru. Posejte
393
seme u velike plitice (9 cm) ili saksije u
februaru. Odravajte temperaturu na 13-
16C sve dok biljke ne dostignu visinu 10-
15 cm. Polako prilagodavajte biljke spolja-
njim uslovima i presadite ih u junu.
NA OTVORENOM Od marta do aprila sej-
te u pripremljeni rasadnik seme biljaka
koje e se opraivati prirodnim putem. Se-
me treba da se seje na dubinu od 2,5 cm
u redove, na rastojanju od 45 cm. Prilikom
proredivanja ostavite rastojanje od 15 cm.
Za presaivanje jednogodinjih mladica
izaberite najbolje biljke i presadite ih na
prolee.
MINIMALNA TEMPERATURA NA KOJOJ
SEME KLIJA 10C
Saenje
SADNICE GAJENE U ELIJAMA Presadite
ih poetkom leta na dubinu od 10 cm
RASAD STAR GODINU DANA Sadite naj-
kasnije krajem marta ili poetkom aprila.
Iskopajte rov dubine 25 cm i irine 30 cm
i na dnu du sredine nagomilajte zemljite.
Kad postavite rasad na sredmu treba da
bude na dubini od 10 cm. Paljivo rairite
osetljivo korenje i potoni polako popunite
rov zemljom do izbojaka. Dok biljke rastu
nastavite da popunjavate rov zemljom ta-
ko da stabljika uvek bude 8-10 cm iznad
zemljita.
Rastojanje
REDOVI pargla koja se gaji u pojedi-
nanim redovima moe due da se proiz-
vodi jer je potrebno vie vremena da se
zemljite popuni. Rastojanje izmeu bilja-
ka treba da bude 30-40 cm x 2 m.
LEJE pargla se tradicionalno gaji u leja-
ma od po tri reda s razmakom od 30 cm
izmeu biljaka i redova i 1,3 ni izmeu le-
ja.
mere nege
Prve godine redovno zalivajte da bi se
biljke primile. Ako je prolee hladno, zati-
tite mlade izdanke pokrivaem za redove.
Leti nekada treba podupreti dobro izrasle
biljke. Plevljenje je najvanije - kad se
viegodinji korov rairi skoro ga je nemo-
gue suzbiti. Kad niknu ponici malirajte
394
poboljivaem zemljita srednje ili niske
hranljivosti (niske hranljivosti ako je zem-
ljite plodno) kako biste suzbili korov i na-
hranili zetene delove biljke. Ako je potreb-
no, runo uklonite korov; ne okopavajte
parglu jer korenje nije duboko. Lie koje
je blizu povrine zemljita odsecite na je-
sen kad pouti. Crioceris aspamgi moe da
prezimi u korenju i stoga je vano da se
brzo ukloni.
PROBLEMI Crioceris aspamgi, puevi
golai, plesan fuzarijum.
Berba
U poetku umereno secite izdanke dok
se ne formiraju izbojci. Hibridne sorte koje
se sade kao mladice ili presauju iz elija
mogu pomalo da se seku u drugoj godini.
U treoj godini imaete berbu do 6 sedmi-
ca, a posle toga do 8, ako biljke normalno
rastu. pargla moe da se see kad izdan-
ci dostignu visinu od 15 cm. Izdanke seci-
te na dubini 2,5 - 5 cm ispod povrine
zemljita. Sve izdanke posecite za vreme
trajanja berbe da biste imali stalan prinos.
parglu je najbolje jesti odmah posle bra-
nja. U friideru moe da se uva najvie 3- ponik. Pre sadenja, kad sasvim proe
4 dana.
izbor sorti
ljubiasti dambo vole kad se pomera koren.
Muke sorte: cito; tielim F1; venlim NA OTVORENOM U oblastima s blagom
F1
Tradicionalne sorte: velika konoverska;
meri vaington
tikviCa i letnja tikva
Cucurbita pepo CUCURBITACEAE
Velike, obino veoma bujne, poluotpor-
ne biljke s plodom raznovrsnih oblika, boja
i veliina. Lako se gaje i veoma su zahval-
ne. Otporne su na vruinu.
OD SEJANJA DO BERBE Tikvica: oko 6
sedmica posle sadenja na otvoreno. Tikva:
7-8 sedmica.
RAZLIITE SORTE Biljke se klasifikuju
prema obliku ploda; mnoge sorte su vie-
namenske. Tikvice su zapravo mlade tikve
uzgajane da daju veliki prinos: plod im je
ORGANSKA BATA
zelen ili ut s nenom, glatkom korom i je-
de se mlad. Obino su bunaste. Tikve
imaju izduen, cilindrian plod, ut, zelen
ili na pruge i imaju tvru, ponekad dlaka-
vu koru. Postoje vitiaste i bunaste sorte.
MESTO Zaklonjeno, potpuno osunano.
Lie i plodovi bunastih sorti izgledaju ve-
oma upeatljivo u ukrasnoj bati. Za ranu
berbu tikvice i letnje bundeve gaje se u
zatienom prostora.
OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva
zemljita niske ili srednje hranljivosti, u za-
visnosti od uslova zemljita. Zemljite bo-
gato hranljivim materijama i preterano
prihranjivanje podstai e biljke da obra-
zuju bujnije lie na utrb plodova. Moe
da se gaji i u kompostitu (videti str. 48).
IDEALNA pH VREDNOST 5,5-6,8
Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 15C
U ZATIENOM PROSTORU Posejte
seme krajem prolea, 3-4 sedmice pre
poslednjeg mraza. Stavite po dve semen-
ke u saksiju dubine 9 cm; izvadite slabiji
opasnost od mraza, prilagodite biljku spo-
ljanjim uslovima. Paljivo presadite jer ne
klimom sejte seme poetkom prolea di-
rektno u zemljite. U poetku zatitite teg-
lom ili zvonom radi dodatne toplote.
Rastojanje
Biljke iz familije tikava veoma su bujne;
ako raspolaete ogranienim prostorom,
birajte kompaktnije bunaste sorte. Viti-
aste sorte dobro uspevaju ispod visokih
useva, na primcr mnogocvetnog pasulja ili
kukuruza eerca.
REDOVI bunaste sorte: 60-90 cm x 90-
120 cm. Vitiaste sorte: 1,2-1,8 m x 1,8 m.
KUICE bunaste sorte: 90 cm. Vitiaste
sorte: 1,2-1,8 m.
mere nege
Suzbijajte korov dok se biljke ne prime.
Zalivajte samo dok se ne prime. Poto se
biljke dobro razviju malirajte slamom, se-
POVRE I SALATNE BILJKE, OD A DO
nom ili poboljivaem zemljita niske hran-
ljivosti. Vitiaste sorte mogu da se usmere
da rastu uz vrst oslonac, ili da se umota-
ju u krug. Poetkom sezone, ili kao pos-
ledica stresa, biljke povremeno mogu da
formiraju samo muke cvetove. Tikvicama
i drugim letnjim bundevama koje se gaje u
zatienom prostoru nekad treba runo
opraivanje (videti str. 119). Stavite karton
ispod velikih tikava da biste ih zatitili od
vlanog zemljita.
PROBLEMI Puevi golai, naroito kod
mladih biljaka kad je hladno i vlano vre-
me; virus mozaika; pepelnica.
izbor sorti
Tikvica: patriota F1 i branilac - otpor-
ne na virus mozaika; Demer F1 - ut
plod.
Letnja tikva: beli puding; zelena viti-
asta; pagete od povra; trombonci- sorte i godinjeg doba 4-14 sedmica.
no
Berba
Kad tikvica izraste u tikvu biljka prestaje
da daje plod i stoga ih stalno treba brati, i
kad imate viak plodova. Za uvanje osta-
vite tikve na stablu to je due mogue da
bi razvile vrstu koru pre prvih mrazeva.
Kad kora ovrsne i kad plod zazvui uplje
kad ga kucnete oberite ga i ostavite da
stoji napolju 10 dana okreui donju stra-
nu prema suncu kako bi dozreo. Zrele
tikve mogu da stoje 6-12 meseci na dobro
provetrenom mestu na temperaturi 7-
10C. Tikvica moe da se dri u friideru 2-
3 sedmice.
viegODinja BROkUla
Brassica oleracea BRASSICACEAE
Viegodinja vrsta kratkog vegetativnog
perioda koja razvija male glavice nalik kar-
fiolu. Posejte seme sredinom prolea. Pro-
redite biljke na rastojanje od 15 cm, po-
tom ih presadite u plodno, zbijeno zemlji-
te poetkom jeseni. Konano rastojanje iz-
meu biljaka treba da bude 90 cm. Svaka
biljka razvija 6-9 glavica koje se beru na
prolee. Poberite sve glavice, ak i ako ni-
395
su jestive, da ne bi prorasle. Svake godine
posle berbe dodajte poboljiva zemljita
srednje hranljivosti. Posle tri godine zame-
nite biljke. Suzbijajte bolesti i tetoine,
naroito kupusne vai i kupusnog titastog
moljca, jer mogu da se proire na druge
kupusnjae.
zelena Salata
Lactuca sativa ASTERACEAE
Ova univerzalna salatna biljka doivela
je pravu revoluciju poslednjih desetak go-
dina. Hrskava ili puterica, glaviasta ili lis-
nata, reckavih ili ravnih lisnih ivica, zelena
salata moe da se nae u svim godinjim
dobima i svakoj bati, a zadovoljie svaiji
ukus.
OD SEJANJA DO BERBE U zavisnosti od
RAZLIITE SORTE Puterice: glaviaste
salate nenih, skoro masnih listova. Bolje
podnose suu i vruinu od drugih tipova i
obino se gaje leti.
vrste glaviaste: jaki, hrskavi listovi koji
formiraju glavicu. Dobro podnosi vruinu
ako se gaji leti. Neke sorte mogu da se
gaje i zimi u hladnom stakleniku.
Rimska salata ili marula: raste uspravno
i ima deblje, vrste, ukusne listove koji for-
miraju srce. Raste sporije nego puterica i
vrste glaviaste salate. Bolje uspeva u
hladnijim uslovima na vlanom zemljitu
bogatom humusom. Otpornija je na mraz
od veine salata; neke sorte se gaje zimi
na otvorenom. Mnoge su pogodne za ga-
jenje mladih izdanaka.
Lisnata salata: Ne formira glavice, a lis-
tovi mogu biti razliitih boja i oblika. Poje-
dinani listovi mogu se brati nekoliko sed-
mica. Retko prorasta. Pogodna za gajenje
mladih izdanaka. Neke sorte zelene salate
mogu da se gaje zimi u hladnom stakleni-
ku ili plasteniku. Postoje i sorte otporne na
korenove vai i plamenjau.
MESTO Skoro sve vrste zemljita, osim
suvog ili poroznog. U leto joj prija zasenje-
no mesto. Pogodna kao meuusev izmeu
redova graka, kupusnjaa ili ispod mno-
396
gocvetnog pasulja. Takode, moe da se
gaji u posudama ili u ukrasnoj bati.
OBRADA ZEMLJITA Nije potrebna tamo
gde se ono redovno prihranjuje za gajenje
povra. Siromanom zemljitu dodajte po-
boljiva srednje hranljivosti.
IDEALNA pH VREDNOST 6-7
Sejanje
Izaberite odgovarajuu sortu za odree-
no vreme setve.
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJA-
NJE 5C Klijanje prestaje u pretoplim uslo-
vima iznad 25C.
U ZATIENOM PROSTORU Za letnje i
jesenje useve posejte seme u elije ili plit-
ka korita od februara do poetka jula. Kad
temperatura poraste, biljke obino bolje
uspevaju na otvorenom. Da biste stalno
imali prinos, sejte seme svake dve sedmi-
ce ili izaberite vie razliitih tipova i sorti.
Kad prilagodite biljke spoljanjim uslovima
i rasadite ih, zatitite ranu i kasnu setvu
zvonom - ili ih gajite u hladnom stakleniku,
ako je potrebno. Za biljke koje se gaje zi-
mi, bilo na otvorenom, bilo u hladnom
stakleniku, posejte seme krajem avgusta
ili poetkom oktobra, u zavisnosti od sorte.
NA OTVORENOM Sejte u intervalima od
dve sedmice po jedan red (1 m) svake sor-
te - od aprila, kad se zemljite dovoljno
zagreje, do septembra. Kad biljke dovoljno
porastu, proredite ih i ako je potrebno one
koje izvadite moete koristiti kao rasad.
Leti nije dobro saditi rasad s ogoljenim ko-
renom. Na temperaturama toliko visokim
da klijanje verovatno prestaje, sejte izme-
u 14 sati i 16 sati i dobro zalivajte. Kri-
tian period je nekoliko sati posle sejanja.
Mladi izdanci najkorisniji su poetkom i
krajem sezone. Ranu setvu obavite u zati-
enom prostoru u februaru i martu; a kad
su uslovi povoljni posejte seme na otvore-
nom. Izbegavajte letnje mesece i potom
ponovo posejte seme na otvorenom kra-
jem avgusta, a u zatienom prostoru u
septembru. Svake tri sedmice posejte
seme u kuice vodei rauna da bude
dobro rasporeeno.
ORGANSKA BATA
Rastojanje
REDOVI 15-38 cm x 20-35 cm, u zavis-
nosti od sorte.
KUICE 20-35 cm, u zavisnosti od sorte.
mere nege
Zalivajte dok se biljke ne prime, a u su-
nom periodu da lie ne bi postalo tvrdo i
gorko. Staklenik i plastenik treba da imaju
dobru ventilaciju da bi se smanjio rizik od
plamenjae i pepelnice kod zimskih useva.
PROBLEMI Puevi golai - ako priinja-
vaju problem - posejte zelenu salatu u e-
lije, presadite je tek kad doe u fazu sna-
nih mladica i zatitite zvonom; biljne vai;
korenove vai salate; sovice; pepelnica; si-
va plesan; proraslice, do kojih moe doi
kad su vruine i stoga leti za gajenje biraj-
te sorte otporne na prorastanje.
Berba
GLAVIASTA SALATA Secite je im for-
mira glavicu jer e brzo prorasti: rimska
salata moe da stoji malo due.
LISNATA SALATA Berite prvo spoljanje
listove
MLADI IZDANCI Berite ih kad dostignu
visinu 5 cm, oko 4 sedmice posle setve;
mogu da se beru 2-3 puta zaredom.
izbor sorti
Puterica: celogodinja - setva od pro-
lea do jeseni; udo etiri godinja doba
- crveni kovrdavi listovi, najbolja na pro-
lee i jesen; baterkran - dobro uspeva
na visokim temperaturama; trubadur RZ
- zimi u zatienom prostoru; zimski
usev - zimi na otvorenom.
vrsta glaviasta: ajsberg - letnja;
rokset - otporna na plamenjau; vebova
veliansvena.
Rimska salata: mali dragulj - brz, kom-
paktan usev, otporan na korenovu va;
rimska batska - velike glavice, prvi put se
gajila 1880; zimska gusta - za jesenju
setvu na otvorenom.
Lisnata salata: frizbi - kompaktna, brzo
stie, vrsta i moe se sejati u bilo koje
doba godine; inija salate - crvena i zele-
na hrastolika.
Zimska: zimska kraljevska - za prole-
nu berbu gaji se zimi na otvorenom
 Problemi s biljkama, od a do
Odrednice u ovom poglavlju, mada ne
mogu biti sveobuhvatne, pokrivaju najvei
broj problema s kojima moete da se
susretnete bilo da gajite biljke na otvore-
noj parceli, u zatienom prostoru, stakle-
niku ili plasteniku. Takoe, pomoi e vam
da prepoznate sline bolesti kod kunih bi-
ljaka i izborite se s njima.
Odrednice su poreane prema prihvae-
nim nazivima; ostali poznati nazivi navede-
ni su u dnu svake strane. Da bi se izbegla
svaka mogunost zabune, kod tetoina i
bolesti dati su i zvanini nauni nazivi. Sva-
ka odrednica ukratko opisuje problem, bilo
da je poremeaj, bolest ili tetoina. Po-
tom se navode biljke osetljive na taj prob-
lem; u nekim sluajevima problem je ka-
rakteristian za odreenu vrstu, dok u dru-
gim moe da napadne grupe srodnih bilja-
ka, ili bilo koju biljku koja se gaji u slinim
uslovima. Opisani su najei simptomi.
Potom su date mere prevencije i suzbi-
janja - ako su potrebne. elimo posebno
da naglasimo da mere nisu uvek preko
potrebne. Pre svega, nikad ne prskajte
biljke, pa ak ni organskim sredstvima,
osim ako nije zaista neophodno.
najbolja praksa za zdrave biljke
Koristite navedene opte mere kako bis-
te podstakli razvoj zdravih biljaka i smanji-
li potrebu za primenom mera za suzbija-
nje.
- Obezbedite odgovarajue hranljive ma-
terije i zaklon da biste privukli prirodne
neprijatelje tetoina (videti Batovanstvo
za ivotinjski svet, str. 189-201).
- Napravite dobro strukturisano zemljite
(videti Zemljite i briga o njemu, str. 32-
40).
- Prihranjujte zemljite organskim kom-
postiranim poboljivaima (videti Zemljite
i briga o njemu, str. 32-69).
- Gajite biljke kojima odgovaraju uslovi
vae bate.
- Nemojte sejati ni saditi kad su tempe-
rature niske.
- Odravajte higijenske uslove - uklanjaj-
te biljke napadnute bolestima i tetoina-
ma, i u bati i u zatienom prostoru (vide-
ti Saveti za gajenje u zatienom prostoru,
str. 227-228).
- Obezbedite dobru cirkulaciju vazduha
oko biljaka proreivanjem i orezivanjem.
- Ne preterujte s prihranjivanjem, naro-
ito materijama koje sadre azot, jer on
podstie bujan rast koji privlai tetoine.
- Primenjujte principe plodoreda za ga-
jenje povra (videti str. 305-309).
- Suzbijajte tetoine i bolesti im se po-
jave.
- Gajite sorte otporne na poznate prob-
leme.
Prskanje - najbolja praksa
NIKAD:
- ne prskajte ako postoji alternativa;
- ne meajte razliita sredstva za prska-
nje;
- ne prskajte po vetru.
UVEK:
- pravilno identifikujte problem da biste
koristili pravo sredstvo;
- proverite da li je sredstvo zvanino
odobreno i u skladu s organskim principi-
ma. Propisi se esto menjaju;
- prskajte predvee da ne biste ugrozili
pele;
- sledite uputstva na boci i pakovanju;
- nosite zatitnu odeu i koristite kvali-
tetna sredstva;
398
- izbegavajte prskanje grabljivica.
Drugi korisni saveti
Veina tehnika i sredstava za prevenciju
i suzbijanje navedena u ovom poglavlju
detaljno je opisana, a u delu Zdravlje bilja-
ka, str. 84-103 esto postoje slike - koje
obuhvataju i bioloke mere, zamke i prep-
reke, kao i organska sredstva. Ostale ko-
risne savete moete nai u:
- prekrivai za useve - prekrivai za re-
dove i zvona, str. 228-232;
- nedostatak minerala (hranljivih materi-
ja) i pH vrednost zemljita: str. 36-37 i str.
61;
- testiranje i analiza zemljita, str. 33-38.
antRaknOza vRBe
Marssonina salicicola
Spore ovog gljivinog oboljenja zimu
provode u oteenjima na stablu i opalom
liu. Vlani uslovi pogoduju irenju boles-
ti.
OSETLJIVE BILJKE Vrba
SIMPTOMI Male svetlosmee rane na
stablu; crvene pege na liu. Lie opada,
a vrhovi izdanaka se sue. U ozbiljnim slu-
ajevima alosna vrba ne sputa grane.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Oreite zara-
ene delove biljke. Ako je biljka ozbiljno
ugroena zamenite je otpornom sortom
Salix babylonica var. pekinemis, Salix
pendula ili hibridnom sortom Salix x
sepulcralis var. sepulcmli.
Fungicidi Bordovska orba, pre nego to
se pupoljci otvore poetkom prolea.
BakteRijSki Rak
kOtiaviH vOaka
Pseudomonas mors-prunorum
Na jesen i zimu bakterija koja se iri pre-
ko kapljica ulazi u grane kroz nezatvoreni
lisni oiljak izazivajui nekrotine rane. Na
prolee i leto napada ie, ali nema novih
nekroza.
OSETLJIVE BILJKE ljiva, vinja i trenja
ORGANSKA BATA
SIMPTOMI Krajem prolea na listovima
se javljaju tamnosmee pege. One otpa-
daju ostavljajui rupe na listovima. Nek-
roza se obino javlja na stablu ljive i gra-
nama vinje i trenje. U poetku, ukasta
smola izlazi iz malih ulegnua. Lie uti, a
kora odumire.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Nije lako
suzbiti bolest. Trudite se da ne otetite ko-
ru drveta. Pobrinite se da se stablo ne o-
teti o potporne tapove i vodite rauna kad
kosite travu. Ne ostavljajte orezane grane.
BatenSki tRiPS
Heliothrips haemorrhoidalis
Videti Trips
OSETLJIVE BILJKE Azaleja, citrusi, pap-
rat, fuksija, orhideja i kala; druge biljke
koje se gaje u stakleniku i u kui.
SIMPTOMI Na zaraenim biljkama pojav-
ljuju se kvrice ispunjene crvenom/sme-
om tenou.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Odravajte
vlanost vazduha. Pregledajte biljke pre
nego to ih unesete u staklenik ili kuu. Is-
tresite biljke iznad belog papira, trips e
pasti na papir.
Bioloke mere: Grinja grabljivica Ambly-
seius cucumeris; optimalna temperatura
25C.
Bela lePtiRaSta va
Trialeurodes vaporariorum
Ovi insekti cele godine hrane se u stak-
leniku ako u njemu ima biljaka. Leti mogu
da preu u batu, ali ne preivljavaju zimu
na otvorenom. Mogu biti prenosioci virusa.
Videti i Bela va
OSETLJIVE BILJKE Paradajz, krastavac i
mnoge druge kune i staklenike biljke
SIMPTOMI Na liu se pojavljuju ute
pege i promene boja. Biljka je zakrljala i
lepljiva. Na jakom suncu lie vene i sui
se.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Okaite ute
lepljive zamke blizu biljaka da biste suzbili
manju najezdu i da biste pratili prisustvo
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO
bele leptiraste vai tamo gde primenjujete
bioloke mere zatite. Pre nego to spro-
vedete bioloke mere sklonite zamke.
Unitite veoma zaraene biljke. Staklenik
detaljno oistite poetkom prolea. Ispe-
rite sve povrine, ukljuujui klupe.
Bioloke mere U zatienom prostoru
koristite parazitsku osu Encarsia formosa
(najbolje deluje na temperaturi 18-25C;
ne preporuuje se na temperaturi nioj od
10C) ili bubu grabljivicu Delphastus; opti-
malna temperatura 21-28C.
Pesticidi Insekticidni sapun. Belu lepti-
rastu va prskajte direktno rano ujutru kad
su temperature niske i odrasle jedinke ma-
nje pokretljive. Najbolji rezultati postiu se
primenom ovog insekticida jednom sed-
mino.
Bela Ra HRizanteme
Puccinia horiana
Ovoj gljivici odgovaraju vlani, topli uslo-
vi. Na zimskim usevima mogu da se javlja-
ju iz godine u godinu.
OSETLJIVE BILJKE Hrizantema, u stak-
leniku i napolju
SIMPTOMI ute i svetlozelene pege na
gornjoj povrini lista koje odgovaraju kvr-
icama s druge strane lista koje su u po-
etku smedeute, a kasnije bele. Pege
postepeno poprimaju smeu boju i odumi-
ru u sredini.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Birajte ma-
nje osetljive vrste i odmah unitavajte za-
raene biljke. Ne umnoavajte zaraene
biljke.
Bela tRUle DRveta
Chondrostereum purpureum
Ovo gljivino oboljenje najee se jav-
lja od poetka jeseni do ranog prolea, kad
je rast usporen. Spore ulaze u biljku kroz
oteenja na kori.
OSETLJIVE BILJKE ljiva i drvenaste
biljke iz familije Rosacea kao to su ba-
dem, jabuka, kajsija, trenja, vinja, glog i
399
rua; takoe ribizla, ogrozd, laburnum,
topola, rododendron i vrba.
SIMPTOMI Lie dobija srebrnkast sjaj,
u poetku esto samo na jednoj grani. Ta-
koe moe da pone da puca i uti po ivi-
cama i du glavne ile. Grane se sue i ako
se preseku vidi se smea kruna mrlja na
preseku. Od kraja leta na mrtvim granama
pojavljuju se sitne krune ili ravne gljive.
Kad je vlano gljive su obino meke i pod-
seaju na kou, a kad je suvo obino su
naborane i suve. Ova bolest moe se po-
meati sa poremeajem koji se javlja usled
nedostatka hranljivih materija jer su simp-
tomi na liu isti. Meutim, kod ovog pore-
meaja nema simptoma na drvenastim
delovima. Simptomi na liu ne javljaju se
kod svih osetljivih biljaka.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Orezujte lji-
ve i srodne vrste samo od poetka do kraja
leta. Brz rast u ovom periodu spreie bo-
lest da ue kroz oiljke na kori. esto se
biljke same oporave. Ako je bolest uporna,
odsecite zaraene drvenaste delove tamo
gde se javljaju smee mrlje, kao i oko
zaraenog dela. Spalite sve zaraene os-
tatke.
Bela tRUle lUka
Sclerotium cepivonim
Belu trule luka izaziva veoma uporna
gljivica iz zemljita. Moe da miruje u zem-
ljitu (sclerotia) i do 15 godina bez pogod-
ne biljke-domaina. Gljivice postaju aktiv-
ne na temperaturi zemljita od 10 do
20C. Beli luk posaen na jesen i ozimi cr-
ni luk naroito su podloni od sredine do
kraja prolea, kad je temperatura zemljita
idealna. Do tada biljke imaju dobro razvi-
jen korenov sistem koji je dovoljno veliki
da moe da stimulie gljivicu da pone da
se razmnoava.
OSETLJIVE BILJKE Lukovice crnog i be-
log luka; kao i mladi luk, praziluk, vlasac i
kozjak
SIMPTOMI Biljke iznenada poinju da
venu. Starije lie uti; koren prestaje da
raste i truli. Rasad klone; vee biljke lako
400
se vade iz zemlje, a stablo belog luka iz
lukovice. U poetku je obino zaraeno ne-
koliko biljaka u jednom delu, a potom se
bolest iri na ceo red. Kako bolest napre-
duje, oko lukovica mogu da se vide bele
paperjaste gljivice s crnim kuglicama, kao
seme maka. To je telo gljivice ili bela tru-
le poznata kao sklerocija.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite luk iz
semena umesto iz arpadika kako bi kore-
nov sistem bio mali u periodu kad je gljivi-
ca najaktivnija. Kupujte beli luk od prove-
renog proizvoaa i trudite se da ne zara-
zite isto zemljite. Dobro oistite alat i
obuu posle obrade zaraenog zemljita, ili
upotrebe u drugoj bati. Strogo se pridra-
vajte plodoreda, najbolje 8 godina ako se
pojavi bela trule. Ostavljajte veliko rasto-
janje izmeu biljaka; kad je biljke stimuli-
u, bela trule moe da se proiri kroz od boje; mogu biti krilate i bez krila, s du-
zemljite, a isprepletan korenov sistem
omoguava joj da se iri du reda. Crni luk
sejan tehnikom grupne setve treba da bu-
de na rastojanju od 30 cm. Ako je oblast u
kojoj se javila bolest mala, uklonite zara-
ene biljke i one pored njih zajedno sa
zemljitem. Na delovima zemljita gde je
prisutna bela trule pokuajte da gajite be-
li luk u rupama prenika 10 cm, ispunje-
nim nezaraenim zemljitem. Moete po-
kuati da gajite praziluk ak i na zarae-
nom zemljitu.
Bela va
Odrasle jedinke ove tetoine dugake
su 2 mm, imaju bela krila i lete s biljke na
biljku kad su ugroene. Na biljku-domai-
na polau ovalna jaja iz kojih se legu na
donjoj strani listova titaste nepokretne
larve. I larve i odrasle jedinke hrane se
biljnim sokom i lue lepljivu medljiku koja
pada na gornju povrinu lia ispod njih.
Na medljici se pojavljuje crna plesan. Veli-
ka najezda moe da ugrozi rast biljke. Vi-
deti i Bela leptirasta va
ORGANSKA BATA
Biljna zOlja
Odrasle jedinke biljne zolje su sitne, ne-
upadljive muve tamnog tela do 1 cm dui-
ne. Larve, koje oteuju biljke, razliitih su
boja, svetlosmee, zelene i smee i lie na
gusenice nonih leptiria ili leptira. Duina
im se kree od 1,5 do 3 cm (Videti i Guse-
nice, radi poreenja). Larve se hrane li-
em, stablom i plodovima velikog broja
razliitih vrsta divljih i gajenih biljaka. Ako
je najezda velika, od biljke esto ostane
samo golo stablo. Videti i Osa ogrozda.
Biljne vai
Mali neni insekti dugaki 1-3 mm koji se
hrane biljnim sokom. Nekad se nazivaju
zelene muice ili crne muice, u zavisnosti
gim nogama, antenama i isturenom struk-
turom nalik tubi na kraju abdomena. Telo
moe da bude crveno, narandasto, uto,
zeleno, smee ili crno, u zavisnosti od vrs-
te. U povoljnim uslovima enke posle sa-
mo sedmicu dana legu ive mlade i stoga
se mogu brzo da razviju kolonije.
OSETLJIVE BILJKE Biljne vai mogu da
napadnu veinu biljaka. Mnoge vrste na-
padaju samo odreene biljke, na primer
vujakova va, dok druge, kao to je bres-
kvina va, napadaju na stotine razliitih
vrsta biljaka. Biljne vai nekad provedu le-
to na jednoj vrsti biljaka, pa se posle preko
zime premeste na drugog domaina.
SIMPTOMI Najugroeniji su mladi izdan-
ci, ali biljne vai kolonizuju i na lie, stab-
lo, a u nekim sluajevima i koren. Lie i
izdanci se deformiu, a ozbiljna najezda
moe da uniti biljku. Lie esto postaje
lepljivo od smolaste supstance koju lue
biljne vai. Na smoli se obrazuje aava
plesan koja spreava fotosintezu i narua-
va izgled biljke. Korenove vai mogu da
prouzrokuju uvenue. Biljne vai esto
prenose viruse.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ostavite ko-
lonije biljnih vai ako ne nanose nikakvu
tetu. Posluie kao rasadnik za grabljivi-
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO
ce i parazite koji se hrane biljnim vaima.
Da biste ih suzbili, otkinite zaraene izdan-
ke, ili ih runo uklonite sa biljke. Gajite
cvee koje privlai tetoine i kreirajte sre-
dinu pogodnu za ptice, uholae, bubama-
re, osolike muve, paukove, truljke, para-
zitske ose, zlatooke i druge prirodne nepri-
jatelje biljnih vai. Ostavite prirodnim nep-
rijateljima vremena da se daju na posao.
Redovno pohranjujte i zalivajte biljke u po-
sudama i premetajte ih u vee saksije ako
je potrebno. Koristite plodored da biste iz-
begli biljne vai. Gajite sorte otporne na
njih.
Bioloke mere U zatienom prostoru
biljnim vaima aphidius i aphidoletes treba
minimalna temperatura 10C i barem dva
sata 18C svakog dana da bi zapoele svo-
ju aktivnost. Larve zlatooke idealna su po-
mo kad se napad biljnih vai otme kon-
troli. Koristite ih da biste na podnoljiv ni-
vo sveli brojnost tetoina, a potom prime-
nite i druge mere. Potrebna im je tempe-
ratura od najmanje 10C. Mogu da se ko-
riste na otvorenom od poetka maja; ili
koristite larve bubamare od aprila.
Pesticidi Insekticidni sapun; piretrin;
ulje uljane repice. Sva sredstva moraju na
vreme da se primene. Kad doe do kovr-
danja lia i tetoine ostanu sakrivene, se javlja do tri generacije.
pesticid verovatno nee imati efekta.
Videti takode Kupusna va; Korenova
va salate; Krvava va.
BUva
Phyllotreta spp.
Sitne, sjajne, crne bube dugake 3 mm
koje skau kad ih neto uznemiri. Zimu
provode u malu i biljnim ostacima. Poi-
nju da se hrane na prolee. Polau jaja u
zemljite blizu biljke-domaina krajem pro-
lea i poetkom leta. U toku jedne godine
izlei e se jedna generacija.
OSETLJIVE BILJKE Kupusnjae kao to
su rotkvice, broskva, repa, rukola i orijen-
talne kupusnjae, naroito mladi izdanci.
Takode i ukrasne biljke kao to su drago-
ljub, utenica, anemona i godecija.
401
SIMPTOMI Na prolee i leto odrasle je-
dinke prave male rupe na liu i stablu.
Ozbiljna najezda zaustavie rast i unititi
mlade biljke. teta je uvek vea kad je
suvo vreme. Larve se hrane korenom ili
liem.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Podstaknite
to bri rast rasada. Posejte setne u pravo
vreme, dobro obradite zemljite i ne doz-
volite da biljke ostanu bez vode. Sejte is-
pod pokrivaa za redove ili izuzetno guste
mree (0,8 mm). Neke useve moete da
otkrijete kad se prime; druge, na primer
kineski kupus, rotkvice i rukolu, esto tre-
ba ostaviti ispod pokrivaa sve do berbe.
Japanska rotkvica podnosi napad buvaa
do odreene mere i odvlai ovu tetoinu
od osetljivijili useva.
CeleROva mUva
Euleia heraclei (Philophylla heraclei)
Poznata i kao celerov lisni miner. Odrasli
insekti, dugaki do 5 mm, koji zimu provo-
de u zemljitu, izlaze iz aura od aprila do
juna. Jaja polau na lie. Bele ili svetloze-
lene larve bez nogu, dugake do 8 mm,
hrane se liem mesec dana pre nego to
se uaure na liu ili u zemljitu. Godinje
OSETLJIVE BILJKE Celer liar, celer ko-
renja, perun, selen i srodne biljke
SIMPTOMI Na listovima se pojavljuju
ukasto-braon mrlje. Mogu se opaziti lar-
ve koje se hrane u tunelima. Biljka slabije
raste, a kvalitet korena je loiji.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Odmah pos-
le sejanja ili saenja pokrijte biljke pokri-
vaem ili gustom mreom. Biljku sve vre-
me gajite pod pokrivaem. Uklonite svo
zaraeno lie i unitite sve larve koje pri-
metite.
CiStOlike nematODe
kROmPiRa
Heterodera spp.
Zlatne cistolike nematode (H. rostochi-
ensis) i bele cistolike nematode (H. palli-
402
da) su mikroskopski crvi koji se hrane ko-
renom paradajza i krompira. Preivljavaju
u zemljitu u vidu cista veliine glave iode
od kojih svaka sadri na stotine jaja. Ciste
mogu da miruju deset i vie godina, a legu
se u prisustvu izluevina iz korena krompi-
ra i srodnih biljaka. Nove ciste - koje mogu
biti bele, ute ili smee - mogu da se vide
na korenu od kraja juna do avgusta. Obi-
no je potrebna runa lupa da bi se ciste vi-
dele. Cesto se javljaju na zemljitu na ko-
jem se dugo godina gaji povre.
OSETLJIVE BILJKE Krompir i paradajz
SIMPTOMI Biljke ute i prerano se sue,
nekad samo mestimino. Prinos se sma-
njuje. U ozbiljnim sluajevima biljke slabo
rastu i rod je minimalan.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Sejte seme
od proverenog dobavljaa. Trudite se da
izbegavate zemljite s mesta koje moe bi-
ti zaraeno. Gajite otporne sorte. Prime-
njujte to dui plodored. Prihranjujte zem-
ljite krupnim, organskim materijama da
biste privukli prirodne neprijatelje nemato-
da. Na zaraenom zemljitu, tehnika gaje-
nja bez obrade (videti str. 332) moe dati
bolji prinos. Rane sorte obezbedie pris-
tojnu berbu pre nego to napad ove teto-
ine bude imao efekta.
CRna lOzOva PiPa
Otiorhynchus sulcatus
Odrasle, tamnosmee/crne jedinke ne-
maju krila, dugake su oko 9 mm i prekri-
vene malim ukastim tokicama. Pojavlju-
ju se u maju i junu i hrane se nou. Skoro
sve jedinke su enske i polau jaja oko bilj-
ke domaina od kraja jula. Larve su uka-
stobele u obliku slova C, sa smeom gla-
vom i mogu da porastu do 1 cm. Hrane se
korenom biljaka sve do narednog prolea,
kad se uaure u zemljitu. Veina odraslih
jedinki ugine do kraja godine, ali neke i
prezime. U stakleniku odrasle pipe mogu
da se pojave na jesen i due vreme da po-
lau jaja. Videti i iak.
OSETLJIVE BILJKE Razliite biljke u ba-
ti, stakleniku ili kui Najugroenije su bilj-
ke u saksijama.
ORGANSKA BATA
SIMPTOMI Odrasli insekti prave neujed-
naene rupe po ivici lia. teta vie naru-
ava izgled nego to ugroava opstanak
biljke. Najvei problem su larve jer se hra-
ne korenom biljaka. Ako se biljka sporo
razvija, ili iznenada uvene, proverite koren
i zemlju oko njega. Simptomi ne moraju da
se pojave na liu.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Redovno,
naroito nou, pregledajte biljke da biste
pronali odrasle insekte. Pregledajte rasad
pre nego to ga presadite.
Zatitite saksije i noge platformi u stak-
leniku lepljivom trakom premazanom vla-
nim lepkom i redovno menjajte ove prep-
reke.
Bioloke mere Na otvorenom i u zati-
enom prostoru koristite Heterorhabditis
megidis, parazitske nematode; minimalna
temperatura zemljita/komposta 12C. U
zatienom prostoru mogu da se koriste
cele godine, sve dok je temperatura zem-
ljita odgovarajua. Na otvorenom je naj-
bolje da se primene u aprilu/maju i u av-
gustu/poetkom septembra.
CRna nOga
Enwinia carotovora
esta bolest koju izaziva bakterija iz
zemljita. Izgleda da ne moe da preivi u
zemljitu, ali moe u trulim ostacima bilja-
ka. Prodire u biljke preko oteenja koja
ostavljaju puevi golai ili argarepina mu-
va.
OSETLJIVE BILJKE Kupusnjae, naroito
repa i broskva; celer, tikve, praziluk, zele-
na salata, crni luk, patrnak, krompir, pa-
radajz, ciklama.
SIMPTOMI Vlana udubljenja i oteenja
koja se brzo ire. Zaraeno stablo, peteljka
ili podzemni delovi biljke trule i pretvaraju
se u smrdljivu, sluzavu, smeu trulu masu.
Kora podzemnih delova nije oteena, ali
na njoj mogu da se pojave pukotine kroz
koje curi sluzava masa.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Potrudite se
da zemljite uvek ima dosta vlage. Kad ga-
jite povre strogo se pridravajte principa
plodoreda - minimum tri godine, ali bolje
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO
etiri ili pet. Suzbijajte tetoine koje ote-
uju biljke kao to su skoibube, puevi
golai i larve koje oteuju koren. Kad bilj-
ke ponu da trule, izleenje je nemogue.
Unitite ili zakopajte zaraene delove bilj-
ke.
CRna nOga kROmPiRa
Erwinia carotovora
Bakterija koja izaziva ovo oboljenje, zi-
mu provodi u krtolama krompira, ostacima
biljaka i u zemljitu. U krtole prodire kroz
oteenu koru. Loa drenaa, nedostatak
kalijuma ili viak azota pogoravaju bolest.
OSETLJIVE BILJKE Krompir
SIMPTOMI Prvi simptom su male, vlane
rane na stablu. Stablo postaje smee ili
crno i mekano 10 cm iznad i ispod zemlji-
ta. Lie se uvija, postaje naborano i pre-
kriveno plikovima. Donji deo stabla se ras-
pada i neprijatnog je mirisa. Moe da na-
padne krtole i izazove sivu, sluzavu trule.
Ova bolest nekad napada pojedinane bilj-
ke, pa ak i koren samo jedne biljke. Ako
vlani uslovi dugo traju, poveava se mo-
gunost da se bolest pojavi.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Odravajte
dobru drenau. Ako je mogue, vadite bilj-
ke po suvom vremenu da biste spreili
prenoenje bolesti na zdrave krtole za vre-
me tog posla. Trudite se da ne oteujete
krtole. Nikad ne ostavljajte seme zaraenih
biljaka. Odravajte temperaturu od 4C na
mestu gde uvate krtole kako biste sprei-
li novu zarazu.
CRna PegavOSt RUe
Diplocarpon rosae
Gljivino oboljenje koje se prenosi uz
pomo kie, preko ruku i batenskog alata.
Napad je najjai u toplim vlanim uslovi-
ma. Zimu provodi na stablima, opalom li-
u i u zemljitu.
OSETLJIVE BILJKE Rua
SIMPTOMI Na liu se pojavljuju male i
velike crne pege. Vremenom se spajaju i
obrazuju velike mrlje nepravilnog oblika.
403
Napada listove s obe strane. Ivice mrlja
esto poute. Lie prerano opada. Grm
slabi ako bolest uzme maha.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Skupljajte
opalo lie. Dobro oreite zaraene izdan-
ke na prolee. Gajite otporne sorte kao to
su vajlenblau, nova zora i nokaut.
Malirajte biljke kompostom ili trulim li-
em pre nego to se pupoljci otvore da
biste spreili spore koje preive zimu da
preko kinih kapi dou do biljke.
Fungicidi Sumpor. Moe otetiti mlado
lie. Proitajte uputstvo pre upotrebe.
CRna RePina va
Aphis fabae
Mala crna krilata va koja ivi u velikim
kolonijama. Videti i Biljne vai
OSETLJIVE BILJKE Bob, lisnata cvekla i
blitva, mak, dragoljub i druge ukrasne bilj-
ke. Zimi su joj domaini Euonymus (kuri-
ka), Philadelphus i Viburnum.
SIMPTOMI Videti Biljne vai
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ranije pose-
jan bob manje je podloan napadu. Otkini-
te vrhove biljaka u maju ili poetkom juna,
ili kada primetite tetoinu. Uklonite biljke
pod velikom najezdom. Videti i Biljne vai
CRna tRenjina va
Myzus cerasi
Sitna, sjajna, smeecrna va koja napa-
da lie trenje i vinje poetkom prolea.
Krajem leta se seli na brojne korovske bilj-
ke, a na jesen se vraa na vinju i trenju
da poloi jaja.
OSETLJIVE BILJKE Prunus avium i P. ce-
rasus naroito su podlone; P. serrulata i
P. x yedoensis nisu toliko podlone.
SIMPTOMI Lie je kovrdavo i deformi-
sano, prekriveno tamnom plesni i medlji-
kom.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Videti Biljna
va
404
CRvena vOna gRinja
Panonychus ulmi
Sitna stvorenja ovalnog oblika koja se
hrane biljnim sokom. Sitna okrugla crven-
kastosmea jaja u obliku grozdova zimu
provode na biljkama-domainima i legu se
od aprila do juna. U jednoj sezoni moe da
se izlee i pet generacija.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka i ljiva; tako-
e i dunjarica, glog, kruka i jarebika.
SIMPTOMI Lie tamni i dobija pege, po-
tom postaje bronzano i moe prerano da
opadne. Velika najezda u junu i julu moe
da smanji broj pupoljaka.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Privucite pri-
rodne neprijatelje ove tetoine. Ne prete-
rujte s prihranjivanjem biljaka.
Pesticidi Insekticidni sapun
aava PegavOSt liSta i
kRaStavOSt PlODa jaBUke
Venturia inaequalis
Ovo gljivino oboljenje preko zime se
zadrava u trulom liu i na prolee se iri
uz pomo vetra i kie. U teim sluajevima
moe da se zadri u ozleenim granama.
Krastavost jabuke pogorava se kad je
hladno, vlano, ili oblano na prolee i
poetkom leta, naroito u vreme cvetanja.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka
SIMPTOMI Tamnosmee/zelene mrlje
pojavljuju se na liu; mogu da se ire du
ila i mestimino spajaju. Lie e poeti
prerano da opada. Tamne mrlje koje se
pretvaraju u plutaste slojeve, pojavljujvi se
na kori ploda. Plod moe poeti da puca,
ali nee istruliti. Kod ozbiljnih sluajeva
grane se osipaju mehurima, bubre, pucaju
i na prolee se obrazuju smedezelene lezi-
je.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite otpor-
ne sorte. Na jesen prskajte ili zalijte opalo
lie tenou s visokom koncentracijom
azota (voda u kojoj je kuvana kopriva, ili
zelenino ubrivo) koja e pomoi da se
unite spore i da istruli lie. Prelazite kosi-
ORGANSKA BATA
licom za travu po zemljitu oko drvea ka-
ko biste usitnili lie i ubrzali truljenje, ili
sakupite lie i kompostirajte ga. Isecite i
spalite zaraene grane. Orezujte drvo ja-
buke da biste poboljali cirkulaciju vazdu-
ha.
DUvanOv tRiPS
Thrips tabaci
Videti Trips
OSETLJIVE BILJKE Crni luk i praziluk
SIMPTOMI Videti Trips
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Na otvore-
nom usevi mogu da podnesu slabiju najez-
du. Dobro zalivajte biljke u sunom perio-
du. Posle berbe uklonite i unitite ostatke
biljaka.
Pesticidi Ulje uljane repice
eDema
Poremeaj do koga moe da doe, naro-
ito u stakleniku, kod velikog broja razlii-
tih vrsta biljaka kao to su begonija, ku-
pusnjae, kaktusi i sukulenti, pomonice,
paradajz, mukatla, kamelija, capsicum
(paprika i ukrasni ljoskavac), biberovac i
vinova loza.
SIMPTOMI Sitni irevi pojavljuju se na
donjoj strani lia, a nekad i na stablu. Na
gornjoj strani lia javljaju se svetle mrlje.
irevi, koji su u poetku zelenkasti, posta-
ju narandasti i drvenasti.
UZROCI Do ovog poremeaja dolazi us-
led preobilnog zalivanja po oblanom, top-
lom i vlanom vremenu, kad biljka upija
vie vode nego to moe da ispusti preko
lia.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Smanjite
zalivanje. Poboljajte drenau i cirkulaciju
vazduha. Ne uklanjajte bolesne delove bilj-
ke, to e samo pogorati simptome. Nije
zarazno.
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO
FitOFtHORina tRUle
kORena i StaBla
Phytophthora spp.
Razliite vrste ovih gljivica iz zemljita
izazivaju trule korena i stabla biljaka. Naj-
podlonije su biljke na vlanom zemljitu.
Neke vrste gljivica napadaju samo jednog
domaina, dok druge napadaju vei broj
razliitih biljaka.
OSETLJIVE BILJKE Azaleja, rododen-
dron, paempres, bukva, vres, jabuka,
malina, tisa, lipa, ukrasne Prunus spp. egi-
patska smokva i druge drvenaste biljke.
SIMPTOMI Malobrojno ukasto lie,
delimino suenje izdanaka, celih grana ili
jedne strane buna ili drveta. Na plodo-
nosnom drveu plodovi su sitni i ima ih
malo. Zaraeno drvee slabo raste, ne iri
se i umire od 3 do 10 godina posle infek-
cije. Trake mrtve kore ire se uz stablo od
nivoa zemljita. Ako se u toj fazi pregleda
koren, ustanovie se daje mrtav. Na ma-
njem drveu nie lie opada i ela biljka
vene. Teko se dijagnostikuje. Moe da se
pomea s drugim, manje tetnim proble-
mima.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Nikad ne sa-
dite biljke na zemljitu za koje se zna da
sadri ove gljivice; zamenite zemljite.
Trudite se da ne raznosite zaraeno zem-
ljite na obui i opremi. Vodite rauna da
drenaa bude dobra. Neke biljke su manje
podlone: divlje jabuke i Quercus robur
(hrast lunjak) su izgleda otporni. Lek ne
postoji.
gRakOv i PaSUljev iak
Sitona lineatus
Odrasle jedinke, smeesive i duge 5
mm, zimu provode na ostacima biljaka i
vegetacije i poetkom prolea sele se na
biljke kojima se hrane. Jaja polau u zem-
ljite, a larve se hrane korenovim kvrica-
ma nekoliko sedmica i potom se uaure.
Odrasle jedinke pojavljuju se u junu ili ju-
lu. Svake godine pojavi se jedna generaci-
ja. Videti i iak.
405
OSETLJIVE BILJKE Graak, pasulj i osta-
le srodne biljke
SIMPTOMI Karakteristine reckave rupe
po ivici listova pojavljuju se na prolee i
leto. Mlade biljke mogu da pretrpe veliku
tetu poetkom sezone kad jo sporo ras-
tu. Generalno, odrasle biljke obino pod-
nose tetu.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Nemojte ko-
ristiti grahoricu kao zelenino ubrivo pre-
ko zime. Dobro pripremite zemljite pre
setve da biste podstakli brz rast. Odmah
posle setve prekrijte mlade biljke pokriva-
em za redove i mreom.
gRakOv SmOtavaC
Cydia nigricana
Gusenice ovog moljca ive u mahunama
graka i hrane se zrnom. Dugake su do 6
mm, imaju crnu glavu i beliasto telo, es-
to na sitne tamne tufne.
OSETLJIVE BILJKE Graak
SIMPTOMI esto se primete tek kad se
mahune otvore: zrno je oteeno i crvlji-
vo i mogu se videa larve i njihov izmet.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Smotavac
polae jaja kad graak cveta i stoga e ra-
no i kasno posejani usevi, koji cvetaju u
periodu kad smotavac ne moe da leti, iz-
bei tetu. Pokrijte graak u cvetu mreom
u periodu kad smotavac leti, naroito po-
etkom jula. Preko zime dobro prekopajte
zemljite na kojemje gajen zaraen gra-
ak.
Pesticidi Rotenon, samo ako je neop-
hodno
gRakOv tRiPS
Kakothrips pisivorus (K. robustus)
Odrasle jedinke, ukasto-smee, du-
gake oko 2 mm, aktivne su od kraja pro-
lea do sredine leta po toplom, vlanom
vremenu. Populacija je najbrojnija sredi-
nom leta. Larve su ute. Videti i Trips
OSETLJIVE BILJKE Graak; ponekad i
bob
406
SIMPTOMI Mahune graka i boba dobi-
jaju srebrnkastu boju i deformiu se; obi-
no se na mahunama javljaju smei oiljci.
Cesto se u mahunama ne razvije zrno.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Da biste iz-
begli ozbiljnu najezdu sejte graak i bob
rano. Zimi prekopajte zemljite na kojem
su gajene zaraene biljke.
Pesticidi Ulje uljane repice, rotenon
gRinja RiBizlinOg
PUPOljka
Cecidophyopsis ribis
Veoma sitna tetoina poznata i kao ri-
bizlina grinja. Odrasle i mlade jedinke hra-
ne se pupoljcima ribizle. U pupoljcima pro-
vode zimu i razmnoavaju se, a izlaze na
prolee kad se pupoljci otvore. Vetar, kia
i vee tetoine raznose je na mlade zdra-
ve pupoljke.
OSETLJIVE BILJKE Ribizla
SIMPTOMI teta koju nanose poznata je
i kao bolest krupnih pupoljaka - jer su
zaraeni pupoljci nabrekli i okrugli od juna
do septembra. Nabrekli pupoljci, koje je
najlake primetiti zimi i poetkom prolea,
ne razvijaju se normalno. Vie tete biljka-
ma nanosi virus reverzibilne inverzije koji
ova grinja prenosi.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uvek kupuj-
te biljke od proverenog dobavljaa. Uklo-
nite i unitite nabrekle pupoljke na jesen i
zimu. Unitite sve zaraene biljke pre nego
to zasadite nove na drugom mestu, to je
dalje mogue od prethodnog.
gUnDelj
U razliite vrste gundelja spadaju majski
gundelj (Melolontha melolontha), mramo-
rasti gundelj (Polyphylla fullo), i ruin gun-
delj (Centonia aurata). I larve i odrasle je-
dinke napadaju biljke. Najveu tetu nano-
se larve koje ive u zemljitu - meke, bele
gusenice dugake do 4 cm sa upadljivom
smeom glavom i tri para nogu. Jaja pola-
u leti u zemljite, naroito tamo gde su
ORGANSKA BATA
biljke gusto posejane. Larve se hrane do
pet godina.
OSETLJIVE BILJKE Ukrasne zeljaste bilj-
ke, travnjaci, zelena salata, krompir, mali-
ne i jagode veoma su podlone napadu.
SIMPTOMI Larve gundelja (grice) hrane
se korenom, lukovicama, rizomima, gomo-
ljama i stablom. Biljka esto iznenada ve-
ne. Napadnute travnjake jo vie oteuju
ptice i jazavci koji raskopavaju travu u pot-
razi za larvama. Sline simptome izazivaju
umski crvi i larve lozove pipe. Odrasli in-
sekti oteuju lie, pupoljke, cvetove i
plod jabuke, rue i drugih biljaka.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Obradom
zemljita i suzbijanjem korova ova tetoi-
na se uklanja iz zemljita. Krajem prolea
podignite travnjak kako biste unitili aure
i odrasle jedinke.
Bioloke mere Koristite Heterorhabdi-
tis megidis (parazitska nematoda) od sre-
dine jula do sredine avgusta. Zemljite
mora biti vlano, a temperature najmanje
12C.
gUSeniCe
Gusenice su larve leptira i moljaca. Telo
im je segmentirano. Prva tri segmenta
posle glave nose par spojenih nogu i for-
miraju toraks, dok preostalih deset segme-
nata sainjava abdomen, koji moe imati
do pet pari debelih nogu. Larve biljnih zo-
lja, koje slino izgledaju ali nisu u srod-
stvu, imaju barem est pari nogu na abdo-
minalnim segmentima.
Videti Gusenice leptira kupusara; Jabu-
kin smotavac; Sovica. Uporedite sa Biljna
zolja
gUSeniCe lePtiRa
kUPUSaRa
Veliki beli leptir kupusar (Pieris brassica-
ei) je ukastobeo s crnim obrubom na vr-
hu prednjih krila. Pojavljuje se u aprilu i
maju. Grozdove narandastih jaja polae
na gornju stranu lia osetljivih biljaka,
kao i na nalije. Karakteristine uto-crne
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO
gusenice dugake do 5 cm esto se nalaze
na gomili i hrane se oko mesec dana (vide-
ti str. 310). Godinje se izlegu dve ili tri
generacije. Proleni mali kupusar (Pieris
rapae) beo je s malo tamnijim obrubom na
vrhu prednjih krila. Letnji kupusar ima
tamnije vrhove prednjih krila i bele take
na krilima. Jaja polae pojedinano, ispod
lia. Gusenice, koje rastu do 3,5 cm dui-
ne, barunasto su zelene i teko ih je pri-
metiti, naroito kad lee uz lisne ile. esto
se mogu nai u srcu biljke gde se hrane.
Godinje mogu da se izlegu do tri genera-
cije, a najvea najezda je krajem leta.
OSETLJIVE BILJKE Kupusnjae; veliki
kupusar napada i dragoljub (Tropaeolum
spp.)
SIMPTOMI Pojedeno lie. Mogu veoma
brzo da obrste elu biljku do korena.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Redovno
pregledajte biljke kad primetite leptire.
Gnjeite jaja i skidajte gusenice. Ose su
naroito efikasne za suzbijanje ove teto-
ine. Gajite useve ispod guste mree da
biste ih odbranili od leptira.
Bioloke mere Prskajte napadnute bilj-
ke bakterijom Bacillus thuringiensis (BT).
HRizantemin liSni mineR
Chromatomyia syngenesiae (Phytomyza
syngenesiae)
Male, neupadljive crne muice koje u sit-
nim kanalima na liu leti polau do 100
jaja iz kojih se legu larve i hrane se liem;
najvea teta nastaje od kraja prolea do
sredine leta. U toplom stakleniku nastav-
ljaju da se razmnoavaju tokom veeg de-
la godine.
OSETLJIVE BILJKE Hrizantema, cinerari-
ja, neven, zelena salata, draguac, gori-
ka, i ostali srodni lanovi familije Asterace-
ae - i unutra i napolju
SIMPTOMI Prvi simptomi su bele pege
na listovima koje nastaju dok se odrasle
enke hrane. Izmeu gornje i donje povr-
ine lista javljaju se uski beli tuneli. Oni se
kasnije ire i kreu prema srednjoj lisnoj
ili. Posle otprilike dve do tri sedmice, mali
407
crni vorovi javljaju se na donjoj strani
lista.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Redovno
pregledajte biljke. Otkinite i unitite zara-
ene listove. Suzbijajte korov, naroito
draguac i goriku, jer se na njima esto
zadrava populacija hrizanteminih muva.
izvaljivanje
Poremeaj do kojeg esto dolazi kod
mladih stabala i bunova, kao i kod zeljas-
tih biljaka koje imaju mnogo vie zelenih
delova nego korenja.
SIMPTOMI Biljke se ljuljaju, ali koren se
delimino dri u zemljitu. Usled toga jav-
lja se udubljenje oko osnove stabla, a ono
e se ispuniti vodom koja, naravno, moe
da se zaledi. To oteuje osnovu stabla i
omoguava nastupanje bolesti.
UZROCI Snaan vetar
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uvrstite sve
biljke koje se ljuljaju pod naletima vetra
to je pre mogue. Ako je potrebno, podu-
prite biljke tapovima.
jaBUkin SmOtavaC
Cydia pomonella
Odrasli moljac, dugaak 8 mm, sa sivo-
smeim arama, polae jaja na plodove i
lie poetkom i sredinom leta. Jedna gu-
senica bui jabuku, obino pored peteljke,
ne ostavljajui uoljive tragove. Crvenkas-
to-bela gusenica s crnosmeom glavom
dostie duinu do 2 cm hranei se mesom
jabuke. Posle otprilike mesec dana guseni-
ca izlazi iz ploda da bi se uaurila ispod za-
cepljene kore, kanapa kojim je privezano
drvo i si. Kad su leta izuzetno topla mogu
da se izlegu dve generacije.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka; ree kruka
i dunja
SIMPTOMI Gusenice bue dugake tune-
le kroz plod i tako ga unitavaju. Napad-
nuti plodovi prerano sazrevaju i otpadaju.
Videti i Jabukina osa
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Okaite lep-
ljive feromonske zamke na drvee od sre-
408
dine maja do kraja jula, i poetkom sep-
tembra ako je veoma toplo leto. Zamke e
smanjiti tetu na izolovanom drveu - ili
mogu da se koriste za praenje prisustva
moljaca kako bi se odredilo vreme prska-
nja, pre nego to gusenice napadnu plod.
Prirodni neprijatelj jabukinog smotavca je
uholaa.
Bioloke mere Baccilus thuringiensis
(BT) je delimino uspena.
jaBUkina liSna BUva
Psylla mali
Nimfe (mlade jedinke) ove tetoine su
narandasto-smee ili zelene s istaknutim
crvenim oima. Jaja zimu provode na iz-
dancima voaka i legu se od poetka do
sredine prolea. Nimfe se od maja hrane i
razvijaju u pupoljcima. Odrasle jedinke
hrane se na drveu do zime, a potom
umiru. Videti i Lisne buve.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka
SIMPTOMI Nimfe oteuju pupoljke.
Cvetovi su deformisani i esto zakrljali.
Simptomi su slini oteenjima usled mra-
za.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Proveravajte
pupoljke poetkom prolea. Unitite jaja.
Ako teta nije velika, odmah uklonite i spa-
lite ugroene pupoljke i listove. Gajite cve-
e koje privlai grabljivice, na primer bra-
ti, poljski prstenak i razliak.
jaBUkina OSa
Hoplocampa testudinea
Mala bela larva s braon glavom izlee se
iz jaja poloenih na embrion ploda voke u
vreme cvetanja. Dok plod raste larve bue
tunele i esto promene nekoliko plodova
pre nego to padnu na zemlju s plodom
koji otpada pre vremena sredinom leta.
Ose zimu provode u zemljitu i izlaze na-
rednog prolea. Videti i Biljna zolja.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka
SIMPTOMI Plod opada pre vremena i
esto ima rupu na mestu gde je izala lar-
va. Unutranjost ploda puna je tunela i
ORGANSKA BATA
smeeg izmeta. Plodovi na drvetu esto su
deformisani uz karakteristina trakasta o-
teenja.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Skupite plo-
dove im opadnu i kompostirajte ih. Zimi
sklonite mal sa zemljita. Lagano preko-
pajte zemljite da biste izvukli larve na
povrinu gde e ih pronai ptice.
katRanaSta PegavOSt
lia javORa
Rhytisma acerinum
OSETLJIVE BILJKE esto se javlja na
platanima, ali i na mnogim ukrasnim vrsta-
ma javora.
SIMPTOMI Prvo se na gornjoj strani lia
pojavljuju ute pege, koje potoni sredinom
leta poinju da tamne i pretvaraju se u
tamne katranaste mrlje sa utim ivicama.
Ova bolest retko utie na snagu biljke, ali
joj naruava izgled.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Kod ukrasnih
javora uklonite zaraene listove i ostale
delove biljke. Kod velikog drvea nije prak-
tino preduzimati bilo kakve korake.
kORenOva va Salate
Pemphigus bursarius
Sitna, utobela biljna va bez krila sa
malim crnim takicama na abdomenu; leti
moe da se nae na korenu salate. Zimu
provodi uglavnom na crnoj topoli i u junu
se seli na zelenu salatu i poljsku goriku.
Kolonije na korenu mogu da se zadre sve
do zime koju provode u zemljitu do nare-
dne godine. Videti i Biljna va.
OSETLJIVE BILJKE Zelena salata, polj-
ska gorika. Crna topola je domain zimi.
SIMPTOMI Ako je najezda velika, zelena
salata e iznenada uvenuti i osuiti se.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite sorte
otporne na korenovu va, na primer dina-
mit.
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO
kOvRDavOSt liSta
BReSkve
Taphrina deformans
Spore ovog gljivinog oboljenja ire se
uz pomo kie. Bolest se pogorava posle
sveeg, vlanog prolea u hladnim, vla-
nim podnebljima.
OSETLJIVE BILJKE Breskva, badem,
nektarina i ponekad kajsija. Podlone su i
jestive i ukrasne vrste.
SIMPTOMI Poetkom prolea mladi listo-
vi dobijaju zadebljanja i poinju da se uvi-
jaju, poprimaju utu ili narandasto-crve-
nu boju. Crveni plikovi pojavljuju se na li-
u poetkom leta. Na zaraenim listovima
primetna je bela skrama, oni postaju sme-
i i prerano opadaju. Stalni napadi umanji-
e snagu biljke i formiranje plodova i naru-
iti izgled drveta.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Pokrijte dr-
vee koje se gaji u paliru od sredine zime
do sredine prolea da biste spreili irenje
bolesti, pomognuto kiom, na mlade pu-
poljke i lie. Konstruiite ram od drveta i
providnog najlona, kao vrata za pravou-
gaoni hladni ram u bati, ali vertikalne
daske treba da budu dovoljno dugake da
mogu da se zabodu u zemlju. Moete pri-
vrstiti ovaj pokriva za zid ili ogradu, kao i
u zemljite. Ne sadite u hladnim, vlanim
uslovima drvee podlono bolesti.. Izbega-
vajte mesta blizu vodene povrine. Pobe-
rite zaraeno lie. Dobro zalivajte i prihra-
njujte drvee da biste podstakli rast novog
mladog lia.
Fungicidi Prskajte drvee bordovskom
orbom na jesen, im lie opadne, i pono-
vo kad pupoljci ponu da pupe krajem
zime ili poetkom prolea.
kRaStavOSt kROmPiRa
Streptomyces spp.
Raireno bakterijsko oboljenje koje se
esto javlja na lakom, peskovitom, alkal-
nom zemljitu u vruim, suvim uslovima.
Ozbiljan napad moe da se pojavi na tek
raienom zemljitu koje je bilo pod tra- ju koenje trave.
409
vom. Posle prvobitne infekcije, u krastama
se dalje formiraju spore koje ostaju u zem-
ljitu. Bolest je obino prisutna u svakom
zemljitu, ali do infekcije dolazi samo u od-
govarajuim uslovima.
OSETLJIVE BILJKE Krompir
SIMPTOMI Krastave, nepravilne pege
pojavljuju se na kori krtole (slika na str.
88). Pege nekad prekriju itavu povrinu
krtole i mogu da budu povrinske, ili dubo-
ke. Bolest retko utie na prinos, ali do gu-
bitka dolazi zbog bacanja vee koliine
mesa krtole prilikom ljutenja.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Nemojte da
dodajete kre; poveae se javljanje kras-
ta. Zalivajte krompir u sunom periodu,
naroito dok cveta. Dodajte organska ub-
riva da biste popravili propusnost zemljita
za vlagu. Gajite otporne sorte.
kRaStavOSt kRUke
Venturia pirina
Gljivino oboljenje slino krastavosti
jabuke, ali se zaraza esto javlja i na spolj-
nom omotau pupoljka. Krastavost se po-
gorava u hladnim, vlanim uslovima na
prolee i poetkom leta.
OSETLJIVE BILJKE Kruka
SIMPTOMI Tamne krastave pege, sline
kao kod krastavosti jabuke, pojavljuju se
na izdancima, liu, plodu i pupoljcima.
Krastavost plodova esto je vea nego kod
jabuke, usled ega se plod deformie i for-
miraju se duboke pukotine. Na granama se
pojavljuju upadljive izboine koje kasnije
pucaju.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Videti
Krastavost lista i ploda jabuke
kRtiCe
Talpa europea
Odrasle krtice dugake su oko 15 cm i
imaju gusto, tamnosmede krzno. enke
jednom godinje okote do etiri mladunca.
Ne hrane se biljkama, ali ih ugroavaju
svojom aktivnou, utiu na rast i oteava-
410
SIMPTOMI Krtice prave gomilice rastre-
sitog zemljita (krtinjak) na obradivom
zemljitu, travnjacima i ledinama. Najug-
roenije je lako, vlano zemljite. teta je
obino najvea krajem zime i poetkom
prolea.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Zamke su je-
dini siguran nain da se suzbije ova teto-
ina. Najbolje vreme za hvatanje krtica je
krajem zime ili poetkom prolea, kad je
lake da se primete. Prvo pronaite krti-
njake paljivim posmatranjem, pregleda-
njem zemljita i iskopavanjem. Stavite
zamku u ravan tunel na dubinu 15-20 cm.
Pregledajte zamku barem jednom dnevno.
Ako se krtica ne uhvati u roku od etiri
dana, premestite zamku u drugi tunel. Kr-
tice je mogue oterati na neko vreme uz
pomo jakih, odbojnih mirisa ili sprave ko-
ja stvara vibracije u tunelima.
kRUkina BUva
Psylla pyricola
Odrasle jedinke ove tetoine zimu pro-
vode na granama i izdancima. Jaja polau
u aprilu na ogranke i izdanke. Nekoliko
sedmica kasnije legu se nimfe (mladi) koje
su narandaste ili ruiaste s ruiastim ljita, a sa drvea je oglodana kora. Naj-
(crvenim) oima. Hrane se pupoljcima i li-
em. Svake godine izlegu se tri generacije.
OSETLJIVE BILJKE Kruka i veliki broj
razliitih vrsta drvea i bunova.
SIMPTOMI Oteeno lie i pupoljci na
prolee. Leti se na drveu pojavljuje velika
koliina smole i aava plesan. teta na
pupoljcima koji se formiraju krajem leta
smanjuje prinos sledee godine. Velika na-
jezda uzrokuje prerano opadanje lia.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Oreite i
spalite najvie zahvaene izdanke. Gajite
cvee koje privlai grabljivice, na primer
brati i razliak.
kRvava va
Eriosoma lanigerum
Ova mala smea va ivi u kolonijama
na stablu i granama, zatiena belom sup-
ORGANSKA BATA
stancom koja lii na vunu. Najupadljivija je
krajem prolea i poetkom leta, ali ima je
cele godine. Mlade vai zimu provode u
pukotinama u kori i u galama.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka, dunjarica,
glog, ukrasna divlja jabuka, vatreni trn i
druge srodne biljke
SIMPTOMI Lie i plodovi se deformiu;
na granama mogu da se pojave gale. Kroz
oteenja na kori ulaze bolesti koje izazi-
vaju suenje.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE vrstom et-
kom uklonite kolonije. Odsecite i spalite
izuzetno oteene grane. Videti i Biljna va
kUnii
Oryctolagus cuniculus
ivotinje koje kopaju tunele ispod ivice
ili na slinim mestima. Hrane se nou, rano
ujutru ili kasno popodne velikim brojem
razliitih biljaka. Kuni moe da pojede 0,5
kg vegetacije dnevno i stoga brojna kolo-
nija moe naneti veliku tetu.
OSETLJIVE BILJKE Veliki broj razliitih
vrsta plodova, povra, trava i cvea
SIMPTOMI Kunii brste mlade izdanke.
Biljke su esto pojedene sve do nivoa zem-
vie tete poine na prolee i poetkom
leta.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ako je broj-
nost velika, oko vanih biljaka podignite
ogradu za zatitu od kunia. Koristite mre-
u sa rupama veliine 2,5 - 3 cm. Ograda
treba da bude visoka 1 - 1,2 m, ukopana u
zemljite dodatnih 30 cm i nagnuta napo-
lje pod uglom. Treba je dobro podupreti
stubovima i icom i stalno proveravati da
tetoine ne probue rupe u njoj. Takode,
da biste ih odbranili od kunia, okruite
biljke pokoenim bodljikavim biljem. Moe-
te upotrebiti i elektrinu ogradu. Ima bilja-
ka koje kunii manje vole (videti str. 159 i
173).
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO
kUPUSna Bela Ra
Albugo candida
Gljivina bolest koja se prenosi putem
vetra, insekata i kie. Moe da miruje i
prezimi u zemljitu nekoliko meseci.
OSETLJIVE BILJKE Povre i ukrasne ku-
pusnjae; jednogodinja korovska biljka
rusomaa
SIMPTOMI Na liu i korenu javljaju se
male glatke mrlje koje lie na kapi farbe.
Vremenom se na ovim mrljama pojavljuje
prah. Sledi deformisanje napadnutih delo-
va ili cele biljke. esto se dovodi u vezu s
plamenjaom kupusnjaa.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Unitite za-
raene biljke. Strogo se pridravajte plo-
doreda - najmanje tri godine, bolje etiri ili
pet godina.
kUPUSna kila
Plasmodiophora brassicae
Ovo gljivino oboljenje koje se prenosi
putem vazduha moe preiveti u zemljitu
bez odgovarajue biljke-domaina i do 20
godina. Kupusnoj kili odgovaraju jako vla-
ni, kiseli uslovi. Manji je problem na alkal-
nom zemljitu u veoma toplim, suvim uslo-
vima, kao i kod useva koji dospevaju na
prolee. Bolest se iri preko zaraenog bilj-
nog materijala i zemljita. Lako se prenosi
preko zemljita uz pomo batenskog ala-
ta, opreme, obue i zaraenog rasada koji
ne pokazuje simptome.
OSETLJIVE BILJKE Kupusnjae; eboj,
nona frajla i iberis
SIMPTOMI Biljke klonu kad je sunan i
topao dan, ali se obino oporave nou; ne-
kad su zakrljale, a na listovima se pojav-
ljuju crvene pege. Na korenu se formiraju
nabrekle guke - ili jedna velika, ili nekoliko
manjih. Rast i prinos biljaka je znaajno
smanjen.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Bolest se ve-
oma teko suzbija i stoga je posebno va-
no ne dozvoliti da do nje doe. Kupujte ra-
sad od proverenih proizvoaa ili gajite
sopstveni. Odravajte plodnost zemljita i
411
drenau. Dodajte kre u kiselo zemljite.
Ako se javi kupusna kila, dodavanje krea
do pH vrednosti 7 moe pomoi. Sve zara-
eno korenje uklonite to je pre mogue,
najbolje pre nego to guke puknu; ne
kompostirajte izvaene biljke. Zagrite za-
raene biljke novom zemljom da biste ih
podstakli da formiraju novo zdravo kore-
nje. Ako je kupusna kila ve u vaem zem-
ljitu, gajite biljke u podignutim saksijama
s nezaraenom meavinom zemlje za gaje-
nje u saksijama.
kUPUSna lePtiRaSta va
Aleyrodes proletella
Odrasla va veoma brzo polee kad je u
opasnosti. Mlade nimfe su pljosnati insekti
koji nepomino stoje na donjoj strani listo-
va. Velika najezda dovodi do stvaranja
plesni na listovima koja se hvata na leplji-
vu medljiku koju proizvode insekti. Videti i
Bela va
OSETLJIVE BILJKE Kupusnjae
SIMPTOMI Videti Bela va. Jaja polau
na donju stranu listova od sredine maja.
Potrebno je oko pet sedmica da se razviju
odrasle jedinke. Razmnoavaju se do jese-
ni. Jaja i odrasle jedinke zimu provode na
biljkama domainima.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Prekinite
neprestanu najezdu uklanjajui sve ostat-
ke zimskih kupusnjaa odmah posle berbe.
Zakopajte ih u kompostite ili prekrijte go-
milom komposta pre nego to posejete
nove kupusnjae. Uklanjajte nie listove
na kojima se nalaze mlade jedinke. Bri-
sanjem biljaka uznemiriete odrasle jedin-
ke i poremetiti im emu ishrane. Sperite
mlazom vode vai i medljiku koju lue.
Pesticidi Insekticidni sapun. Prskajte
ga direktno na tetoine rano ujutru kad
su temperature niske i odrasle jedinke ma-
nje pokretljive. Najvie uspeha imaete
ako prskate jednom sedmino, 3-4 sedmi-
ce.
412
kUPUSna mUva
Delia radicum
Odrasle jedinke ovih leteih insekata du-
gake su 6 mm i lie na male obade. Po-
lau jaja u zemljite blizu biljke-domaina,
a ponekad i na biljke. Bele larve bez nogu,
dugake 8 mm, hrane se korenom. Zimi se
uaure u zemljitu. teta je obino najve-
a krajem prolea i poetkom leta, ali dru-
ga, pa ak i trea generacija ovih insekata
moe da nastavi da oteuje biljke i na je-
sen. Rasad posaen u podignute leje, sak-
sije i elije takoe je podloan napadu.
OSETLJIVE BILJKE Kupusnjae, ali i
srodne ukrasne biljke kao to su eboj i
nona frajla.
SIMPTOMI Mlade biljke venu i slabo
rastu, lako se vade iz zemljita. Starije bilj-
ke esto ne pokazuju nikakve simptome.
Zbog tete koju im nanese kupusna muva
korenasti usevi (rotkvice, broskva, repa
ugarnjaa), esto nisu jestivi. Larve mogu
da se nau i u kelju puparu.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Pokrijte bilj-
ke providnim plastinim pokrivaem ili
gustom mreom odmah posle setve ili sa-
enja. Zatitite pojedinane biljke pokriva-
em protiv kupusne muve (videti str. 310)
- mekim materijalom povrine 12 kvadrat-
nih centimetara - gumenom podlogom za
tepih ili neim slinim. Posadite biljke u
malo udubljenje; u sluaju napada zagrni-
te ih zemljom da podstaknete nove kore-
nove izdanke. Posadite bunasti ili patu-
ljasti bob kao meuusev.
kUPUSna va
Brevicoryne brassicae
Odrasle jedinke ove tetoine su sivoze-
lene i prekrivene prakastom belom pepe-
ljastom materijom. Jaja polau na stablo i
lie kupusnjaa, gde prezime i izlegu se
na prolee. Napadaju biljke od sredine lete
nadalje, a najvea najezda je od poetka
do sredine jeseni. Videti i Biljne vai
OSETLJIVE BILJKE Kupusnjae
ORGANSKA BATA
SIMPTOMI Guste kolonije vai izazivaju
deformitet i pramenu boje lia. Ozbiljna
najezda moe da zaustavi rast i uniti vr-
hove izdanaka mladih biljaka.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklonite
zimske kupusnjae im zavrite sa ber-
bom, najkasnije do sredine prolea. Zako-
pajte ostatke biljaka duboko u gomilu
komposta ili u kompostite. Redovno preg-
ledajte mlade biljke od poetka leta do po-
etka jeseni i unitite sve kolonije jajaaca
ili mladih insekata.
Pesticidi Insekticidni sapun; piretrin;
ulje uljane repice
liSne BUve
Sitne tetoine koje sisaju biljni sok sa
cvetova, lia, mladih pupoljaka i izdanaka
dovodei do deformiteta biljaka. Biljke su
prekrivene lepljivom medljikom na koju se
hvata plesan. Mlade nimfe nanose najvie
tete. Nimfe su iroke i pljosnate sa izra-
enim zaecima krila i oima. Odrasle je-
dinke, dugake 2-3 mm, lie na biljne vai
s krilima; mogu da skau i lete. Videti i
Jabukina lisna buva; Lovorova lisna buva;
imirova lisna buva; Krukina buva
liSni mineRi
tetoine u obliku larvi koje bue tunele
u liu i prave karakteristine are u obliku
lavirinta. Moete da ih izgnjeite dok se
nalaze u tunelima ili da poberete zahvae-
no lie. teta je vie vizuelna nego to je
ozbiljna po ivot biljke, osim na lisnatim
usevima.
livaDSka PenUa
Philaenus spumarius
Ova tetoina koja se hrani biljnim soko-
vima postoji u raznim bojama, od ute do
zelenkasto-smee. Zatupastog, klinastog
oblika s velikim oima, raste do 6 mm du-
ine. Odrasle jedinke skau kad ih neko
uznemiri. Mlade nimfe nalaze se na stablu
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO
biljaka i prekrivene su karakteristinom
penom - pljuvakom radi zatite.
OSETLJIVE BILJKE Rua i rumarin;
brojne biljke koje se gaje na otvorenom i u
zatienom prostoru.
SIMPTOMI Mladi izdanci esto su defor-
misani i venu. Cvet moe da bude oteen.
Ako je ima mnogo, bela pena biljci kvari
izgled.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE teta je ret-
ko problem. Pena i nimfe mogu da se uklo-
ne vodom pod jakim pritiskom.
lOvOROva liSna BUva
Trioza alacris
Odrasle jedinke ove tetoine zimu pro-
vode u uvijenom lovorovom liu i biljnim
ostacima oko biljke. Hrane se mladim iz-
dancima na prolee. Godinje se pojavi
jedna do dve generacije.
OSETLJIVE BILJKE Lovor, naroito biljke
starije od pet godina.
SIMPTOMI Lie se kovrda, potom pop-
rima svetliju boju, zadebljalo je i prekrive-
no plikovima. Ako je najezda velika, lie
se esto sui i opada, a izdanci venu. Na
povrini je upadljiva lepljiva medljika na
kojoj se stvara crna plesan.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklanjajte,
orezujte i skupljajte zaraene listove.
lUkOva mUva
Delia antiqua
Odrasle jedinke ove tetoine izlaze iz
aura u maju posle zime provedene u
zemljitu. Jaja polau na mlado lie, stab-
lo ili zemljite blizu biljaka. Bele larve du-
gake do 8 mm hrane se stablom, kore-
nom i lukovicama 2 do 3 sedmice pre nego
to se uaure. Godinje ima tri do etiri
generacije.
OSETLJIVE BILJKE Crni luk; kao i koz-
jak, beli luk i praziluk
SIMPTOMI Mlade biljke venu, lie i
stablo starijih biljaka postaje meko i truli.
Larve bue lukovice koje potom trule. Na-
pad je najintenzivniji od poetka do sredi-
413
ne leta. teta se moe pomeati s koreno-
vim nematodama i belom trulei.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Prekrijte bilj-
ke odmah posle setve ili sadenja pokriva-
em za redove ili gustom mreom. Ukloni-
te zaraene biljke im otkrijete lukovu mu-
vu. Primenjujte plodored i zemljite riljajte
zimi da biste izvukli larve nadohvat grablji-
vicama.
lUPinina va
Macrosiphum albifrons
Velika, svetla, sivoplava va, dugaka do
5 mm, votanog izgleda. Zimu provodi na
odraslim lupinama (vujak). Videti i Biljne
vai
OSETLJIVE BILJKE Zeljasta i drvenasta
lupina
SIMPTOMI Velike kolonije pojavljuju se
krajem prolea i leti, na vrhovima biljaka i
na donjoj strani listova. Vrhovi cvetova su
deformisani i moe doi do uvenua biljke.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Redovno
pregledajte biljke krajem prolea i leti. Uk-
lonite zaraene biljke i unitite vai.
ljiljanOva BUBa
Lilioceris lilii
Odrasle bube su jarko crvene, dugake
do 8 mm. Larve su im crvenkastoute, gr-
bave i prekrivene crnom sluzi. Odrasle je-
dinke zimu provode u zemljitu i prelaze
na biljke poetkom prolea. U roku od ne-
koliko meseci svaka enka moe da poloi
200-300 jaja na lie i stablo. Larve se le-
gu posle deset dana i potom se hrane me-
sec dana pre nego to se uaure u zemlji-
tu. Svake godine javlja se samo jedna ge-
neracija.
OSETLJIVE BILJKE Ljiljan, naroito beli
ljiljan; takoe carska kruna, solomonov
peat.
SIMPTOMI I odrasle jedinke i larve hra-
ne se liem, stablom i semenom i u sta-
nju su da desetkuju biljke. tetu najee
nanose od aprila do septembra.
414
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Od sredine
prolea redovno pregledajte biljke. Ukloni-
te i unitite sve bube, jaja i larve im ih
spazite.
ljUBiaSta tRUle kORena
Helkobasidion purpureum
Gljivino oboljenje koje se moe zadra-
ti u zemljitu mnogo godina bez biljke do-
maina. Kiselo zemljite i temperatura oko
15C pogoduje irenju ove bolesti.
OSETLJIVE BILJKE Cvekla, argarepa,
patrnak, broskva i repa; takoe izaziva
ozbiljnu trule korena pargle, celera lia-
ra, ratana i mnogih ukrasnih biljaka. Moe
napasti i povre koje se uva na gomilama
ili u jamama.
SIMPTOMI esto oboljenje koje se javlja
u celoj Evropi, mada je rede u hladnim re-
gionima i u kotskoj. Tamno-ljubiaste tra-
ke sa tamnim pegama pojavljuju se na ko-
renu i krtolama. Moe se pojaviti i vunasta
masa na koju se lepi zemljite. Koren truli.
Nadzemni delovi biljke su zakrljali i ute.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklonite za-
raene biljke pre nego to se raspadnu u
zemljitu. Spalite zaraeno korenje. Ne
kompostirajte zaraen biljni materijal. Po-
boljajte drenau. Ne gajite korenaste
useve na istom mestu barem etiri godine.
malinina BUBa
Byturus tomentosus
ukasto-smee larve, dugake 6-8
mm, mogu se nai u zrelim plodovima.
Odrasle jedinke, sitne smee bube duga-
ke 3-4 mm, zimu provode u zemljitu, bli-
zu biljke-domaina. Izlaze na prolee da bi
se hranile cvetom jabuke i gloga i drugih
biljaka iz familije rua, a potom se u vreme
cvetanja sele na cvet maline, crvene kupi-
ne i kupine. Jaja polau leti u cvetove; lar-
ve se hrane oko mesec dana pre nego to
se uaure u zemljitu. Godinje se javlja
samo jedna generacija.
OSETLJIVE BILJKE Crvena kupina, mali-
na, kupina i srodne hibridne sorte
ORGANSKA BATA
SIMPTOMI Larve se hrane plodom koji
se razvija, usled ega su bobice mestimi-
no osuene i tvrde.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ako naete
larve u plodu krajem sezone uklonite mal
i prekopajte lagano povrinski sloj zemlji-
ta oko stabljika. Ako gajite bobiasto voe
ispod mree, uklonite je poto plod sazri
da biste omoguili pristup pticama, ili do-
vedite kokoke. Krajem godine posecite
stabljike do povrine zemljita. To bi tre-
balo da suzbije ovu tetoinu, iako ete
izgubiti godinji rod.
meDna gljiva
Armillaria spp.
Medna gljiva preteno ivi na mrtvim
panjevima. Siri se na zdravo drvee preko
spiralnih izraslina, iako do zaraze moe do-
i i u kontaktu s korenom. Retko dolazi do
infekcije putem spora gljiva (videti sliku na
str. 88). Ima mnogo vrsta ovih gljiva i ne
nanose sve tetu biljkama.
OSETLJIVE BILJKE Veliki broj drvea,
sve voke, grmovi i drvenaste penjaice.
Naroito su podlone breza, dunjarica, ri-
bizla, ljiljan, bor, kalina, vrba i visterija.
SIMPTOMI Prvi simptomi ukljuuju uve-
nue lisnatih grana ili nepojavljivanje listo-
va na prolee. Biljka moe brzo uvenuti, ili
vene 1 po nekoliko godina. Ako skinete ko-
ru zaraene biljke blizu korena ili osnove
stabla pronai ete tanak sloj svetle gljivi-
ne izrasline koja mirie na peurke. Ispod
kore i u zemljitu oko osnove stabla prona-
i ete dugake, crne, spiralne izrasline.
Izmeu jula i decembra nekad se mogu
pojaviti skupine peuraka boje meda. Mla-
do drvee podlonije je napadu.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Na mestu
gde se javljala medna gljiva trudite se da
gajite donekle otporne biljke: bambus, ja-
panska dunja, klematis, ruj, heba, pasiflo-
ra, tisa, bukva, hrast i katalpa. Jake biljke
su manje podlone. Uklonite zaraene bilj-
ke i to vei deo njihovog korena.
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO
mOkRiCa
Armadillidium vulgare, Oniscus asellus,
Porcellio scaber i druge spp.
Kopneni zglavkar dugaak do 2 cm sred-
njesive do tamnosive boje, vrstog seg-
mentiranog tela. Mlade jedinke su svetlije
boje, u zavisnosti od starosti, i mnogo ma-
nje. Danju se kriju ispod kutija, saksija,
kamenja i ubreta, dok nou izlaze da se
hrane. Odrasle enke polau do 20 jaja i
uvaju ih u torbama. Mladi se razmile na
sve strane i hrane se oko godinu dana pre
nego to dostignu punu zrelost.
OSETLJIVE BILJKE Rasad i mlade biljke
SIMPTOMI Glavni izvor hrane su im osu-
eni ili truli biljni ostaci, a ne ive biljke.
Meutim, nekad se hrane mladim biljkama
na povrini zemljita.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ova tetoi-
na je toliko rairena da ju je nemogue
suzbiti, a nije ni potrebno, osim u stakleni-
ku i u ramovima u kojima se na prolee
gaje mlade biljke iz semena. Velike koloni-
je moete unititi ako ih prelijete kljualom
vodom. Preivele jedinke suzbijte tako to
ete staviti mamce od mekinja, osuene
krvi, kuvanog krompira, ribanog sira ili e-
era ispod drvene daske ili kutije, ili na ne-
ko drugo mrano mesto. Pokupite bube i
unitite ih. Oistite staklenik od biljnih os-
tataka. Ne malirajte osetljive mlade bilj-
ke.
mRavi
Lasius i Myrmica spp.
Ovi crveni, ukasto-smei ili crni insek-
ti imaju jasno izraenu glavu, toraks i ab-
domen. ive u kolonijama u cvetnim leja-
ma, na travnjacima, u gomilama komposta
i saksijama. Mravi su pre napasti nego te-
toine.
OSETLJIVE BILJKE Ne postoje
SIMPTOMI Mravi retko kad oteuju bilj-
ke direktno, ali njihova aktivnost moe
ugroziti razvoj biljke i poveati tetu koju
prouzrokuju druge tetoine. Tuneli koje
prave mravi mogu ugroziti koren i izazvati
415
uvenue biljke. Neki mravi na travnjacima
iznad mravinjaka gomilaju zemlju, to na-
ruava izgled i oteava kretanje. Ponekad
kradu seme, naroito ono koje sadri visok
procenat ulja. Mnogi se hrane medljikom
koju lue biljne vai i drugi insekti. Mravi
ponekad pripitomljavaju te tetoine, vo-
de ih sa sobom i tite od grabljivica.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Mrave je
skoro nemogue unititi i stoga je najbolje
drati ih pod kontrolom tamo gde prave
tetu. Masne trake ili lepljiva farba koja se
stavlja na stablo voaka mogu spreiti
mrave da se penju po drveu, bunju ili
stakleniku. Kolonije koje vam prave prob-
leme na otvorenom dobro polijte hladnom
ili kljualom vodom. Mravinjak moete is-
prati vodom iz saksije.
Pesticidi Piretrin; proizvodi na bazi bilj-
nog ulja
neDOStatak azOta
Sve vrste povra osim mahunarki, koje
vezuju azot, osetljive su na ovaj poreme-
aj, kao i jabuka, ljiva, ribizla i mnoge
druge biljke.
SIMPTOMI Biljke slabo rastu; lie je
bledozeleno, dok u nekim sluajevima, na
primer kod kupusnjaa, ima ute, crvene ili
ljubiaste mrlje. Simptomi se prvo javljaju
na niem liu. Cvetanje i tormiranje ploda
moe da bude umanjeno ili odloeno.
UZROCI Nedostatak azota u zemljitu.
Mogu je na svakoj vrsti zemljita, ali je
verovatniji na lakom zemljitu siromanom
organskim materijama, u podnebljima sa
mnogo padavina. Hladno vreme, naroito
poetkom sezone, moe da izazove privre-
meni nedostatak. Dodavanje isitnjenog dr-
veta i slinog drvenastog materijala moe
prouzrokovati krau azota - kad organiz-
mi u zemljitu poiste sav azot da bi lake
razgradili drvenasti materijal.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Poboljajte
nivo organskih materija u zemljitu. Zimi
gajite zelenino ubrivo, kao to je ozima
ra, da biste smanjili gubitak azota iz zem-
ljita. Gajite zelenino ubrivo koje oboga-
416
uje zemljite azotom, na primer grahori-
cu. Obogatite zemljite kompostiranim ze-
lenim otpadom i dubnvom ivotinjskog po-
rekla. Malirajte biljke pokoenom travom.
Obogatite zemljite organskim ubrivom
bogatim azotom.
neDOStatak BORa
Korenasti usevi najosetljiviji su na ovaj
poremeaj; takoe kupus, karfiol, celer,
graak, kruka, jagoda i karanfil.
SIMPTOMI Vrni pupoljci venu, biljke su
bunaste i zakrljale.
Cvekla - na korenu se pojavljuju nekroz-
ne pege; moe izazvati smeu trule iznu-
tra.
Kupus - deformisani listovi; delovi kore-
na su uplji.
Karfiol - cvetne glavice slabo rastu i na
njima se pojavljuju smee mrlje. Stablo,
lisna drka i lisne ile postaju hrapave.
Celer liar - zadebljala lisna drka puca
po povrini; unutranje tkivo postaje cr-
venkastosmee.
Kruka - u mesu plodova formiraju se
tvrde smee pege; nekad se deformie.
Novi izdanci ponekad venu na prolee.
Broskva i repa ugarnjaa - u unutranjo-
sti donjeg dela korena formiraju se smee
ili sive zone, esto u koncentrinim krugo-
vima.
Jagoda - zakrljale biljke. Sitni listovi,
uti i naborani pri vrhu. Plodovi mali i ble-
di, formiraju struk blizu peteljke.
UZROCI Nedostatak u zemljitu je veo-
ma redak; moe da se desi kad je podloga
od granita koji sadri malo bora. Uzrok
nastaje i usled ispiranja lakog zemljita
posle velikih kia, preteranog dodavanja
krea/visoke pH vrednosti i izuzetno suvog
zemljita.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Poboljajte
zadravanje vlage lakog zemljita. Izmeri-
te pH vrednost pre nego to dodate kre;
odravajte pH vrednost ispod 7. Umeajte
grabuljama boraks u zemljite, 35 g po
metru kvadratnom. Kruke prskajte folijar-
ORGANSKA BATA
nim prskanjem (preko lista): 70 g boraksa
na 22 litara vode.
neDOStatak FOSFORa
Sve biljke su podlone ovom ne tako
estom poremeaju.
SIMPTOMI Slab rast. Lie postaje plavi-
asto-zeleno s ljubiastim mrljama, ali ne
uti. Plodovi su sitni i zeleni, kiselog ukusa.
Ovaj poremeaj nije lako ustanoviti i moe
da se pomea sa simptomima koji nastaju
usled sue, oteenja korena i nedostatka
azota.
UZROK Zemljite samo po sebi moe biti
siromano fosforom - naroito kiselo zem-
ljite, zemljite s malo krenjaka, kao i
zemljite u oblastima s mnogo padavina.
Hladno vreme moe izazvati privremeni
nedostatak.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Obogatite
zemljite organskim izvorima fosfora kao
to su fosfatni kamen ili kosti.
neDOStatak gvOa
Poznat i kao hloroza koju izaziva kre.
Simptomi su veoma slini kao kod nedos-
tatka magnezijuma i esto se javljaju za-
jedno.
OSETLJIVE BILJKE Kruka, malina; bilj-
ke koje vole kiselo zemljite, na primer
kamelija, azaleja na alkalnom zemljitu, ali
moe da se javi kod svih vrsta biljaka.
SIMPTOMI Lie dobija utu i smeu bo-
ju po ivicama a potom i du ila (videti str.
87). Mlado lie moe sasvim da pouti ili
pobeli i potpuno izgubi zelene delove. Kva-
litet i kvantitet ploda su loi.
UZROCI Prevelika pH vrednost zemljita
kod biljaka koje vole kiselu sredinu. Prev-
laeno zemljite. Preterana upotreba fos-
fata.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite biljke
kojima odgovaraju uslovi zemljita. Dodaj-
te dobro zgorelo ubrivo ili kompost.
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO
neDOStatak kalCijUma
Poremeaj do kog esto dolazi na kise-
lom zemljitu i kod biljaka koje se gaje u
posudama i nemaju dovoljno vlage.
SIMPTOMI Kovrdavost mladih listova ili
vrhova izdanaka, slab rast. Jabuka dobije
gorku pegavost. Kora ploda je pegava; u
mesu se javljaju smee take gorkog uku-
sa. Naroito su ugroeni veliki plodovi.
Simptomi mogu da se jave i dok se voke
uvaju.
Kelj pupar i kupus dobiju smeu unut-
ranjost.
argarepa - udubljenja. Ovalne pege
na korenu postaju pukotine i rupe. Koren
mogu da napadnu drugi organizmi i prou-
zrokuju truljenje.
Celer liar - centralno lie poinje da tno u zemljite jer je rastvorljiv.
crni, biljke su zakrljale.
Paradajz, paprika - trule vrha ploda
(videti sliku, str. 86). Tamno-smee/crne
mrlje pojavljuju se kod peteljke ploda. Ne
moraju svi plodovi na istoj grani da budu
pogoeni.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Pravi nedos-
tatak kalcijuma je redak, mada moe da se
javi na kiselom zemljitu. Simptomi su vie
posledica prekida u snabdevanju kalciju-
mom. Do toga moe da doe zbog nedos-
tatka vode, to usporava prenos kalcijuma
do biljke i zbog preterane upotrebe kaliju-
ma u ubrivu bogatom magnezijumom. Po
potrebi, dodajte kre kiselom zemljitu do
pH vrednosti 6,5. Dodajte organske mate-
rije zemljitu kako biste odrali uslove koji
omoguavaju stalno snabdevanje vodom
cele godine. Nikad ne dopustite da se
zemljite u posudama isui.
neDOStatak kalijUma
Poremeaj poznat i kao deficit kalijuma
izazvan manjkom ovog elementa u zem-
ljitu. Do njega najee dolazi na lakom,
peskovitom zemljitu, kao i na zemljitu s
niskim sadrajem gline ili visokim sadra-
jem treseta.
417
OSETLJIVE BILJKE Krompir, paradajz,
jabuka, ribizla, kruka i druge jestive i uk-
rasne plodonosne biljke
SIMPTOMI Smea pale na vrhu i ivica-
ma listova koji poinju da se uvijaju. Na
donjoj strani listova mogu da se pojave
ljubiasto-smee pege. Slabo cvetanje i
rod. Biljke su podlonije uticaju mraza i
bolestima.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Poboljajte
strukturu zemljita. Da bi se zemljite obo-
gatilo kalijumom mogu da se koriste kali-
jumova ubriva na biljnoj osnovi, hranivo
od morskih algi, lie gaveza i teni gavez.
Dodajte zemljitu zgorelo ubrivo koje je
stajalo ispod pokrivaa ili kompost. U kom-
post dodajte pepeo od drveta koji ima
visok nivo kalijuma. Ne dodajite ga direk-
neDOStatak magnezijUma
Poremeaj koji najvie pogaa krompir,
paradajz, crnu ribizlu, jabuku, ogrozd, ma-
linu i hrizantemu.
SIMPTOMI Simptomi se najpre javljaju
na starijem Uu, a kasnije se ire i na
mlado. Listovi poprimaju utu (ponekad
crvenu, ljubiastu ili smeu) boju izmeu
ila i oko ivica, dok ile ostaju zelene.
UZROCI Kiselo zemljite. Jaka kia lako
ispira magnezijum iz lakog zemljita. Pre-
terana upotreba ubriva bogatih kaliju-
mom moe da sprei biljke da uzimaju
magnezijum iz zemljita.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Da bi se
efekti odmah osetili, posle cvetanja prihra-
njujte lie svake druge sedmice magnezi-
jum-sulfatom (200 g na 10 litara). Smanji-
te upotrebu kalijumovih ubriva. Tretirajte
zemljite dolomitskim krenjakom (ako je
previe kiselo).
neDOStatak mangana
Poremeaj koji najvie pogaa pasulj,
graak, crni luk, jabuku, vinju, trenju i
malinu. Videti i Nedostatak gvoa
418
SIMPTOMI Lie uti, dok najmanje ile
ostaju zelene formirajui are na listu.
Simptomi se najpre javljaju na najmlaim
listovima, mada biljka moe da prevazide
problem pa je tada ovo lie manje ugro-
eno. Po povrini lista pojavljuju se smee
pege. Najugroeniji listovi postaju smei i
sue se.
UZROCI Najee se javlja na zemljitu
ija je pH vrednost vea od 7,5, kao i na
zemljitu s loom drenaom i velikom koli-
inom organskih materija.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite biljke
kojima odgovaraju uslovi postojeeg zem-
ljita. Poboljajte strukturu zemljita.
neDOStatak mineRala
Nije pametno da tretirate zemljite zbog
nedostatka minerala ako niste sasvim si-
gurni da ovaj problem postoji jer to moe
pogorati situaciju. Simptomi nedostatka
minerala esto se javljaju zbog prevelikog
dodavanja krea, preterane upotrebe ub-
riva ili loe strukture zemljita - pre nego
zbog stvarnog nedostatka minerala. Hlad-
no vreme, sua i previe vode takoe mo-
gu da izazovu privremeni nedostatak. Pra-
vi nedostatak minerala je veoma redak. Da
bi se on precizno ustanovio obino je pot-
rebna analiza biljaka i zemljita. Videti i
Nedostatak bora, kalcijuma, gvoa, kali-
juma, fosfora, azota, magnezijuma i man-
gana.
nekROza kORe liaRa
Nectria cinnabarina
Ovo gljivino oboljenje obino napada
bolesno drvo ili drvo koje umire. Biljke koje
su oteene usled mraza, imaju oteenja
na kori ili ive u vlanim uslovima u dubo-
koj travi na prolee, podlonije su od dru-
gih.
OSETLJIVE BILJKE Svo listopadno drve-
e i grmovi
SIMPTOMI Prvi simptomi javljaju se na
prolee. Iznad mesta gde je bolest ula,
gde se mogu videti smei pritevi veliine
ORGANSKA BATA
glave iode, dolazi do uvenua i suenja
kore. Jedna ili vie grana mogu uvenuti.
Na mrtvim granama pojavljuju se ruiasti
ili crveni pritevi (videti str. 158).
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Orezujte dr-
vee i ivicu samo kad je suvo vreme. Od-
secite sve zaraene grane im ih opazite i
spalite orezani materijal. Dezinfikujte ba-
tenski alat. Uklonite jako zaraene grmo-
ve.
nematODe
Crvi mikroskopske veliine, nevidljivi go-
lim okom. Neki su tetoine na biljkama,
dok su drugi korisni jer napadaju pueve
golae i larve iaka i drugih tetoina.
Videti i Cistolike nematode krompira
nezametanje PlODOva
Poremeaj do kojeg dolazi najee kod
voa, bundeva i pasulja.
SIMPTOMI Biljke ne formiraju plod, ili je
rod veoma mali. Plod maline i jagode je
deformisan i mestimino suv. Biljka se ina-
e normalno razvija.
UZROCI Mraz u vreme cvetanja. Nedos-
tatak odgovarajueg opraivaa u blizini
(jabuka i kruka). Nedostatak cvetova
zbog neadekvatnog orezivanja. Muki cve-
tovi se ne otvaraju u isto vreme kad i en-
ski (kod tikviastog povra). Loi vremen-
ski uslovi u vreme cvetanja koji spreava-
ju insekte da oprae cvet. Suvo zemljite.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Pronaite
uzrok i ako je mogue uklonite ga.
OBini kaRanFiliev
Savija
Cacoecimorpha pronubana
Odrasle jedinke su sitni, bledi, sivkasti
insekti s bakarnim zadnjim krilima. Guse-
nice su male, svetlozelene, dugake oko
1,8 mm. Kad ih neto uznemiri poinju da
se uvijaju unazad sve dok ne padnu osta-
jui da vise na svilenkastoj niti. Godinje
se javlja nekoliko generacija i gusenice se
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO
u zatienom prostoru mogu nai u bilo
koje doba godine. Izmeu listova predu
mreu u kojoj se potom uaure.
OSETLJIVE BILJKE Veliki broj bunastih
i zeljastih biljaka, i u zatienom prostoru i
na otvorenom.
SIMPTOMI Izmeu listova spojenih svi-
lenkastom mreom mogu se nai gusenice
kako se hrane. Hrane se povrinskim slo-
jem listova usled ega se lie sui i uti.
Moe doi do oteenja pupoljaka i cveto-
va.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Unitite gu-
senice i uklonite upredeno lie.
OBini PaUinaR
Tetranychus urticae
Ova sitna tetoina, dugaka do 0,5
mm, samo tokom jeseni i zime poprima cr-
venu boju. Poznata je i pod nazivom kopri-
vin pregalj. Vei deo godine je svetlozelen
ili ut s dve tamne pege na leima. Od-
govaraju mu topli, suvi uslovi a razmnoa-
va se za samo 8 dana na temperaturi od
26C. Pauinar zimu provodi u hibernaciji
u pukotinama i udubljenjima, ostacima
opalog lia i prua. U stakleniku se raz-
mnoava ele godine ako je temperatura
iznad 12C.
OSETLJIVE BILJKE Veliki broj razliitih
vrsta staklenikih i kunih biljaka. Kad je
vrue, suvo vreme, privlae ga i biljke na
otvorenom: jagoda, breskva, vinova loza,
krastavac, boranija, pasulj, patlidan, ka-
ranfil, fuksija i nedirak.
SIMPTOMI U poetku se na listovima po-
javljuju sitne pege. Kako se napad nastav-
lja lie poprima bronzanu boju, vene i
sui se. Pojavljuje se fina, tanka mrea
izmeu biljnih delova ili s donje strane lis-
tova. Uz pomo lupe na donjoj strani listo-
va mogu da se vide pauinar i jaja koja tu
polae. U hladnom stakleniku najvea na-
jezda pauinara je od juna do septembra,
ali esto su aktivni ele godine.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ako je pot-
rebno, prskajte biljke sitnim kapima vode
419
dva puta dnevno. Trudite se da sve biljke
imaju najbolje mogue uslove za rast.
Pauinar moe naneti veliku tetu biljka-
ma u saksiji ili izuzetno bujnim biljkama,
kao i onim koje se gaje u loim, vruim i
suvim uslovima. Unitite veoma zaraene
biljke. Na prolee oistite i izribajte plaste-
nik. Za pukotine i udubljenja koristite vodu
pod jakim pritiskom.
Bioloke mere U zatienom prostoru i
u toplini uslovima na otvorenom koristite
grinju grabljivicu Phytoseiulus persimilis;
optimalna temperatura 18-24C.
Pesticidi Insekticidni sapun; ulje uljane
repice
OBOljenje mlaDOg RaSaDa
Tani uzroci jo nisu poznati. Verovatno
su odgovorne nematode i gljivina obolje-
nja iz zemljita. Smatra se da se brojnost
ovih organizama poveava proporcionalno
veliini ili starosti biljke i da mogu da op-
stanu s jakim drvenastim korenovim siste-
mom starijih biljaka, ali mlade biljke s me-
kim korenovim tkivom ne mogu da podne-
su veliki broj ovih organizama u zemljitu.
OSETLJIVE BILJKE Trenja, vinja, rua,
ljubiica, letnji zvezdan, jabuka, breskva,
kruka, ljiva i jagoda.
SIMPTOMI Simptomi se javljaju kad se
mlada biljka posadi na mesto gde je pre
toga bila srodna biljka. Prve godine nova
biljka sporo raste. Korenov sistem je slab i
deava se da pone da tamni. esto ne
uspe da se primi.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Trudite se da
ne sadite biljke podlone oboljenju na
mesto gde je pre toga bila ista ili srodna
biljka. Ako ipak morate da posadite biljku
na isto mesto, iskopajte veliku rupu i za-
menite zemlju sveim zemljitem sa mesta
gde nisu uzgajane osetljive biljke. Biljke
koje se gaje u velikim kontejnerima i pre-
sauju se s velikim slojem zemljita oko
razvijenog korena imaju vie anse da
opstanu.
420
OSa
Paravespula vulgaris i P. germanica
Odrasle jedinke ove tetoine imaju kri-
la, upadljive ute i crne are a dugake su
do 2 cm. Prave velika gnezda teksture sli-
ne papiru u rupama u zemljitu, zidovima,
zgradama i gomilama komposta. Poet-
kom godine ose su korisne grabljivice koje
hrane svoje mlade gusenicama i drugim
tetoinama. Veina osa ugine na jesen od
mraza. Matica zimu provodi na suvom za-
tienom mestu kao to su spoljne prosto-
rije i upe, ili ispod kore drvea.
OSETLJIVE BILJKE Zreli plodovi jabuke,
kruke, vinove loze, breskve i ljive.
SIMPTOMI Rupe u zrelim plodovima na
leto i poetkom jeseni koje obino pogor-
avaju tetu izazvanu drugim faktorima.
esto oteuju koren georgina, a kad je
suvo vreme sleu na mahune pasulja stru-
ui ih svojim usnim aparatom.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ako je mo-
gue, ne dirajte ih. Zatitite plodove kesa-
ma od muslina, najlonskim navlakama ili
neim drugim. Ako je neophodno, unitite
gnezda koja ste pronali, osim ako ste
alergini na ujed ose. Gnezda je najbolje
unitavati kad padne mrak. Strogo vodite
rauna o bezbednosti; sklonite decu i ku-
ne ljubimce na udaljeno mesto. Morate
nositi punu zatitnu opremu koja prekriva
svaki deo tela. Ako gnezdo visi u vazduhu,
sruite ga u plastinu vreu. Dobro je uve-
ite i stavite u zamrziva gde e ose ugi-
nuti. Gnezda koja se nalaze u zemljitu ili
gomili komposta moete da unitite tako
to ete ih pokriti staklenom posudom i
potom je pritiskati da uroni u zemljite i
zablindira gnezdo. Posle nekoliko sedmica
ose e uginuti od gladi. Najsigurnije je da
pozovete strunjaka za suzbijanje tetoi-
na. Zamolite ga da koristi sapun ili piretrin,
umesto karbamata ili organofosfatnog
insekticida.
ORGANSKA BATA
OSa OgROzDa
Nematus ribesii
Larve ove tetoine su zelene s crnim
pegama i sjajnom crnom glavom, dugake
do 3 cm kad sasvim porastu. Jaja su zelen-
kasta/bela, dugaka oko 1 mm i tetoine
ih polau na donju stranu lia uz glavnu
ilu, obino nisko, u sredinjem delu biljke.
Godinje se izlegu dve do tri generacije, a
tetu poinju da nanose u aprilu ili maju.
Larve tree generacije zimu provode uau-
rene u zemljitu.
OSETLJIVE BILJKE Ogrozd, crvena i bela
ribizla
SIMPTOMI Prvi simptomi su sitne rupe u
liu koje prave mlade larve. Tek izlegle
larve hrane se u sreditu buna jednu do
dve sedmice, a potom se pomeraju ka
spoljanjosti biljke. Mogu brzo da pojedu
sve lie i ostave skelet od lisnih ila i
grana. Ukoliko se to ponovi, biljka e for-
mirati manje plodova.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite biljke
u nizu ili lepezasto da biste olakali locira-
nje i uklanjanje larvi. Paljivo pregledajte
bunove i traite rupice veliine glave io-
de sredinom prolea, od poetka do sredi-
ne leta i poetkom jeseni. Unitite sva jaja
i larve koje pronaete. Ako je najezda ja-
ka, uklonite ceo list. Savetuje se svakod-
nevno pregledanje. Uklonite mal krajem
jeseni/na zimu i lagano okopajte zemlju
oko bunova.
OSa SOlOmOnOvOg Peata
Phymatocera aterrima
Larva ove tetoine je svetlosiva, nabo-
rana, sa crnom glavom, dugaka do 2 cm.
Mlade larve su ukastosive. Jaja polae
na biljke krajem prolea i poetkom leta.
Larve se hrane obema stranama listova.
Kad sasvim porastu sele se u zemljite da
se uaure.
OSETLJIVE BILJKE Solomonov peat i
druge vrste Polygonatum spp.
SIMPTOMI tetoina veoma brzo jede
lie ostavljajui samo glavnu ilu.
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklonite i
unitite jaja i larve. Okopavajte biljke zimi
kako biste izvukli aure.
Pale
Poremeaj koji ugroava biljke s mekim
tkivom i dlaicama.
SIMPTOMI Listovi deluju kao da su izbe-
ljeni ili se na njima pojavljuju svetlosmede
mrlje. Oteeni delovi esto se sue. mainima. Na plodonosnom stablu javljaju
UZROCI Jako sunce. Pogorava se ako
se na listovima zadravaju kapi vode koje
privlae zrake sunca.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ne kvasite
lie po jakom suncu. Podlone biljke uvek
zalivajte od dole. Obezbedite biljkama za-
senjenost.
Pale izazvana vetROm
Poremeaj do kojeg dolazi kod mnogo
vrsta biljaka.
SIMPTOMI Lie tamni na strani okrenu-
toj prema vetru. Vrhovi i ivice listova esto
su znatno tamniji od sredine. Na povrini
jabuke i drugog voa pojavljuju se crven-
kasto-smee mrlje.
UZROCI Jak vetar, naroito slan. Grae-
vinski objekti mogu da formiraju tunel za
vetar ili izuzetno vetrovito mesto u bati.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite vrste
kojima odgovara vetrovito podruje - obi-
no su to primorske biljke, ali treba prove-
riti otpornost ovih vrsta kad se gaje u kop-
nenim ili severnim oblastima. Napravite
zaklon od vetra, prirodni ili vetaki.
Pela liStaRa
Megachile centuncularis
Mala pela koja ivi kao jedinka, svetlo-
smea do crna, dugaka 1 cm.
OSETLJIVE BILJKE Rua, laburnum, ro-
dodendron, ljiljan, kalina i druge ukrasne
biljke.
SIMPTOMI Ovalno, polukruno iseene
rupe po obodu listova.
421
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Nije potreb-
no. teta je retko ozbiljna i ne utie na raz-
voj biljke.
PegavOSt izDanaka maline
Elsinoe veneta
Ovo gljivino oboljenje napada mlade
stabljike maline od kraja prolea do kraja
leta. Spore zimu provode na biljkama-do-
se pukotine koje uzrokuje infekcija od
prethodnih godina.
OSETLJIVE BILJKE Malina; kupina, crve-
na kupina
SIMPTOMI Napada mlade izdanke. Na
drvenastim stabljikama, liu, cvetu, gra-
nama i zelenim granama pojavljuju se lju-
biaste pege. Lie poinje da opada, kora
puca i nastaju ranice. Prinos se smanjuje.
Ozbiljna infekcija izaziva deformitet i sue-
nje.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Odsecite i
spalite zaraeno stablo.
Fungicidi Deset dana nakon to se cve-
tovi na plodonosnom stablu otvore prskaj-
te biljke bordovskom orbom.
PegavOSt lia eeRne
RePe
Cercospora beticola, Ramularia beticola
Ovo gljivino oboljenje zimu provodi u
ostacima zaraenih biljaka ili u semenu.
Raznosi se uz pomo kie, vetra, insekata,
alata i runo. Visoka vlanost i temperatu-
re doprinose irenju bolesti.
OSETLJIVE BILJKE Cvekla, blitva; eer-
na repa
SIMPTOMI Na liu se pojavljuju male
okrugle pege, bledosive u sredini i smee-
ljubiaste linije.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklanjajte
ostatke biljaka; koristite dobro klijavo se-
me. teta obino nije velika.
Ovo gljivino oboljenje pojavljuje se u
vidu crnih ili zelenkastih nekroznih izrasli-
na na stablu. Divlja ljiva i trenja mogu
biti izvor zaraze.
422
PePelniCa
Erysiphe, Sphaerotheca i Podosphaera
spp.
Razliite vrste srodnih gljivica izazivaju
simptome karakteristine za pepelnicu.
Svaka vrsta napada samo odreenu grupu
biljaka. Najee se javlja kad su danju us-
lovi topli i suvi, a nou hladni, i posebno na
suvom zemljitu.
OSETLJIVE BILJKE Skoro sve: posebne
vrste napadaju jabuku, kajsiju, trenju,
vinju i ljivu; kupusnjae, tikve, ogrozd,
crnu ribizlu, vinovu lozu, ruu, jagodu i
malinu.
SIMPTOMI Na skoro svim delovima bilj-
ke pojavljuje se bela ili siva prainasta
skrama.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Na prolee i
krajem leta odsecite sve zaraene izdanke
ili biljke. Trudite se da biljke uvek imaju
potrebnu koliinu vode i hranljivih materi-
ja. Dobro pripremite zemljite pre saenja.
Malirajte biljke da bi zadravale vlagu. Ne
preterujte s ubrivima bogatim azotom jer
to pospeuje sadraj vode u biljkama koje
su tada podlonije bolesti. Stalno se kulti-
viu nove sorte donekle otporne na pepel-
nicu. Videti i Pepelnica jabuke
Fungicidi Sumpor. Moe otetiti mlade
listove i neke sorte ogrozda i jabuke. Pro-
itajte uputstva pre upotrebe.
PePelniCa jaBUke
Podosphaera leucotricha
Gljivino oboljenje koje zimu provodi u
pupoljcima. Zaraeni pupoljci otvaraju se
kasnije od zdravih. Videti takoe Pepelni-
ca.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka; kruka, du-
nja, breskva, Photinia (fotinija - zimzeleni
grm) i mumula
SIMPTOMI Pepeljasti beli sloj na pupolj-
cima, liu i stablu. Cvetovi otpadaju; lie
je deformisano, sui se i opada. Ako se
biljka rano zarazi, na plodu se pojavljuje
pauinasta ra.
ORGANSKA BATA
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite otpor-
ne sorte. Malirajte prostor oko drvea da
se zemljite ne bi isuivalo. Zalivajte drve-
e u sunom periodu. Na zimu oreite za-
raene grane. U prolee uklonite zaraeno
lie i grane. Prskajte ekstraktom morskih
algi da biste pospeili rast.
Fungicidi Sumpor, mada je tetan za
neke sorte. Proitajte uputstvo pre upotre-
be.
PePelniCa vinOve lOze
Uncinula necator
Ovo gljivino oboljenje zimu provodi u
pupoljcima i granicama. Mladi pupoljci
najugroeniji su na prolee. Najee se
javlja kad je zemljite suvo, a vazduh oko
biljaka vlaan. Spore raznosi vetar.
OSETLJIVE BILJKE Vinova loza
SIMPTOMI Bele gljivice pojavljuju se na
mladim izdancima koji su zakrljali i beli-
asti. Pepelnica se moe primetiti i na do-
njoj strani listova. Na grozdovima se jav-
ljaju suve, smee mrlje i sive pege. Zrna
pucaju, a potom se sue i trunu. Neke sor-
te, kao to su kaberne sovinjon i kari-
njan veoma su osetljive.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ogulite staru
koru sa stabljika vinove loze da biste otkri-
li mladu koru. Koristite tup no i vodite ra-
una da ne otetite novu povrinu. Zimi
oistite staklenik vrelom vodom i sapu-
nom. Sperite ga istom vodom. Ostavite
ga da se osui pre nego to ga zatvorite.
Obezbedite odgovarajuu ventilaciju (to
moe zahtevati uvoenje grejanja) i vlagu,
i na otvorenom i u stakleniku. Dobro zali-
vajte lozu koja raste uz zid, sve dok groe
ne pone da zri. Proredite guste grane da
biste obezbedili protok vazduha.
Fungicidi Sumpor. Prilikom primene
morate voditi rauna jer mnoge sorte ne
vole sumpor. Prvo ga stavite na jedan ili
dva nia lista i saekajte 24 sata da bi
videli da li e listovi otpasti.
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO
Plamenjaa
Bolest koju izazivaju razliite vrste srod-
nih gljivica koje napadaju odreene vrste
biljaka ili grupe biljaka. Obuhvataju Pero-
nospora destructor koja napada luk; Bre-
mia lacfucae koja napada zelenu salatu;
Peronospora sparsa koja napada ruu;
Plasmopara vificola na vinovoj lozi i Pe-
ronospora violae na ljubiici. Ove gljivice
ive u zemljitu, u ostacima biljaka i na za-
raenim biljkama koje ne pokazuju uvek
simptome.
OSETLJIVE BILJKE Veliki broj razliitih
vrsta, naroito dok su mlade.
SIMPTOMI ute mrlje na gornjoj strani
lista i plesan, u vlanim uslovima, s donje
strane lista. Moe da napadne velike povr-
ine lia i dovede do odumiranja. Crni luk
truli dok se uva. Bolest se najee javlja
u vlanim uslovima.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite otpor-
ne sorte zelene salate kao to su sangria
ili mali dragulj. Ako se pojavi na crnom
luku, koristite petogodinji plodored. Po-
boljajte ventilaciju i cirkulaciju vazduha.
Uklonite zaraeno lie ili pojedine zarae-
ne biljke. Ako se problem nastavi, uklonite
i unitite sve zaraene biljke. Videti Plame-
njaa luka
Plamenjaa jagODe
Phytophthora fragariae var. fragariae
Spore ovog gljivinog oboljenja ulaze u
zemljite sa trulog korenja zaraenih bilja-
ka. U zemljitu mogu da miruju najmanje
12 godina. Do infekcije zdravih korenova
dolazi u vlanim uslovima. iri se kroz za-
raene biljke, a sa njih i u zemljite preko
batenskog alata i obue.
OSETLJIVE BILJKE Jagoda
SIMPTOMI Listovi dobijaju smee-ljubi-
astu boju. Oko ivice listova pojavljuje se
crvena linija; moe da se proiri na itav
sredinji deo lia. Biljke neravnomerno
rastu, pojedine su slabane i male. Kore-
nov sistem je zakrljao, tamnosmee ili
crne boje, a spoljni sloj se lako skida. Kad
423
se koren rascepi uoava se najei simp-
tom - sredite korena je crveno. Najvie se
primeuje na prolee i jesen, a zimi je ma-
nje izraeno.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uvek sadite
zdrave biljke nabavljene od sigurnog proiz-
voaa. Trudite se da zemljite bude dob-
ro propusno za vlagu. Gajite biljke otporne
na odreene oblike ovog oboljenja. Potra-
ite pogodne sorte kod pouzdanog proiz-
voaa rasada. Ne gajite jagode na istom
mestu na kom su bile prethodnih godina;
spore miruju u zemljitu mnogo godina.
Plamenjaa kROmPiRa i
PaRaDajza
Phytophthora infestans
Ovo gljivino oboljenje zimu provodi u
zaraenim krtolama i biljkama. Biljke koje
se gaje iz krtola ostavljenih u zemljitu u
vreme vaenja est su izvor zaraze. Bolest
se brzo iri kroz useve po toplom, vlanom
vremenu. Kia spira spore sa lia i unosi
ih u zemljite gde dospevaju u krtole. Mo-
gu da se jave i otporne spore koje preiv-
ljavaju u zemljitu - ali jo nije poznato
koliko esto se to deava.
OSETLJIVE BILJKE Krompir i paradajz
SIMPTOMI esto i ozbiljno gljivino obo-
ljenje koje se javlja po toplom, vlanom
vremenu i brzo se iri. Krompir - tamne
mrlje po listovima, uglavnom po vrhovima
i ivicama, kao i na stablu. U vlanim uslo-
vima na donjoj strani listova javlja se bela
plesan. Biljka moe brzo da uvene. Na za-
raenim krtolama pojavljuju se tamna
udubljenja koja se sue i ovrsnu. Usled
napada bakterijske meke trulei, krtole
trule i pretvaraju se u kau neprijatnog mi-
risa. Paradajz - simptomi na liu slini kao
kod krompira, ali slabijeg intenziteta. Na
zelenim plodovima i stablu pojavljuju se
tamne mrlje, na zrelim plodovima ubrzo se
pojavljuje suva trule. Ovi simptomi esto
se javljaju tek nekoliko dana posle berbe.
Preko trulei se nekad javlja i beliasta
plesan.
424
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Sadite dobar
semenski krompir od proverenog dobavlja-
a. Gajite otporne sorte krompira kao to
su Katahdin i Kenebek. Unitite biljke
ponikle iz prologodinjih krtola kao i sa-
monikli krompir i paradajz ukoliko niknu na
gomili komposta i slinim mestima. Zagrni-
te krompir zemljom ili ga malirajte da bi
se smanjila mogunost da spore uz pomo
kie dopru do krtola. Poravnajte brazde da
spore ne bi ule u zemljite kroz pukotine.
Ako se plamenjaa pojavi na liu, odmah
unitite sve zaraene listove. Ako je napad
ozbiljan, posecite sve lie i stablo. Koris-
tite samo dobro zgoreli kompost. Ne vadi-
te krompir bar tri sedmice da ne biste za-
razili krtole sporama prilikom vaenja. Iz-
vadite sve krtole i nemojte ih ostavljati za
seme ako potiu od zaraene biljke a ne
uvajte ni seme zaraenog paradajza.
Plamenjaa lUka
Peronospora destructor
Gljivino oboljenje koje moe da preivi
i do 5 godina u zemljitu, kao i u ostacima
useva i zaraenim biljkama koje uvek ne
pokazuju simptome. Na primer, moe da
provede zimu u naizgled zdravom crnom
luku posejanom na jesen i potom da zara-
zi useve koji se sade na prolee.
OSETLJIVE BILJKE Crni luk, ljutika ili
vlasac i kozjak
SIMPTOMI Listovi dobijaju tamnosivu
boju, sue se i padaju. Skladitene lukovi-
ce trule. Bolesti najvie pogoduju hladni,
vlani uslovi.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ako se poja-
vi plamenjaa luka, primenite petogodinji
plodored. Ne uvajte seme zaraenih bilja-
ka. Prekinite krug - godinu ili dve dana ne
gajite luk koji se seje na jesen ili prolee.
Uklonite zaraene biljke im ih primetite.
Plevite korov da biste poboljali cirkulaciju
vazduha oko biljaka.
ORGANSKA BATA
PleSan
Cladosporium spp. i druge
Gljivice koje izazivaju plesan rastu na
slatkoj medljici koju lue insekti koji se
hrane biljnim sokom. Ne oteuju biljke di-
rektno, ali runo izgledaju i blokiraju svet-
lost neophodnu za fotosintezu. Lie esto
opada; u ozbiljnim sluajevima biljka ne-
retko oslabi.
OSETLJIVE BILJKE Kamelija, lovor, bre-
za, ukrasni citrusi, lipa, hrast, ljiva, rua,
paradajz, vinova loza, vrba i mnoge druge
i na otvorenom i ispod stakla.
SIMPTOMI Na gornjoj povrini lista i
drugim delovima biljke pojavljuje se crna
ili smea izluevina. Biljke su zaraene te-
toinama koje se hrane biljnim sokom kao
to su biljne vai, bele vai, titasti insekti
ili vunaste vai.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Suzbijajte
tetoine koje proizvode medljiku. Prskajte
biljke vodom ili ih briite sunerom. Plo-
dovi su jestivi kad se opere plesan.
PleSan BOURa
Botrytis paeoniae
Poznato i kao uvenue boura, ovo glji-
vino oboljenje ostaje u zemljitu i moe
da preivi na zaraenim ostacima biljaka.
Odgovaraju mu vlani uslovi.
OSETLJIVE BILJKE Bour i urevak
SIMPTOMI Na stablu, u nivou zemljita,
pojavljuju se tamno-smee mrlje. Siva ple-
san pojavljuje se na mladim pupoljcima i
cvetovima koji poinju da tamne. Stablo
vene i klone. Cvetovi se ne otvaraju.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Sadite biljke
na veem rastojanju da biste omoguili cir-
kulaciju vazduha. Zaraene biljke na jesen
treba isei u nivou zemljita. Uklonite sve
ostatke obolelih biljaka. Paljivo skinite
gornji sloj zemljita oko takvih biljaka i za-
menite ga novim.
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO
POleganje RaSaDa
Rhizoctonia solani i Pythium spp.
Postoji veliki broj ovih problematinih
gljivinih oboljenja iz zemljita. Neke gljivi-
ce preivljavaju na trulim ostacima biljaka,
dok se druge zadravaju u zemljitu u vidu
spora. Veoma brzo se razmnoavaju u
hladnim, vlanim uslovima gde nema cir-
kulacije vazduha.
OSETLJIVE BILJKE Seme, rasad, ponici,
koren i delovi povra u nivou zemljita ili
ispod, na primer kod argarepe i celera.
Veoma brzo se iri u mladom rasadu.
SIMPTOMI Seme ne klija. Rasad napada
u nivou zemljita ili nie; stablo postaje vo-
deno, tamno i tanko. Ponici poleu i odu-
miru. Crvenkasto-smei useci javljaju se
na korenu ponika i odraslih biljaka, u po-
etku odmah ispod povrine zemljita.
Boni korenovi izdanci starijih biljaka odu-
miru. Povre kao to je krompir, porodica
tikava i pasulj mogu da se zaraze ako vla-
ni uslovi dugo traju. To dovodi do stvara-
nja pauinastog belog micelijuma, a zatim
do truljenja unutranjosti povra i pretva-
ranja u meku vodenastu masu. Rhizocto-
nia takode izaziva smee mrlje na travnja-
cima i travi.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Pre nego to
sejete seme ili seete biljke, proverite da li
su saksije i posude sasvim iste. Koristite
sterilnu opremu za setvu. Obezbedite dob-
ru drenau - izuzetno vlani uslovi pogo-
duju napadu tetoina i bolesti. Ne sadite
rasad previe gusto - dobra ventilacija je
veoma vana za smanjivanje vlage koja
pogoduje bolesti. Sejte seme na prolee
kad se zemljite dovoljno ugrejalo. Biljke
e rasti brzo i bez zastoja. Videti Plamenja-
a krompira i paradajza Phytophthora spp.
PRevlaenOSt
Ovo je est poremeaj kod kunih bilja-
ka i drugih vrsta koje se gaje u saksijama;
takoe i kod biljaka koje se gaje na slabo
oceditom zemljitu.
425
SIMPTOMI Lie uti, na listovima se po-
javljuju suvi peati, biljka je zakrljala.
esto se pospeuje trule korena.
UZROCI Preterano zalivanje, naroito
kad je rast spor. Loa drenaa.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Prilagodite
zalivanje uslovima koji odgovaraju biljka-
ma i godinjem dobu. Poboljajte drenau
zemljita; trudite se da i u saksijama bude
dobra drenaa. Gajite biljke kojima odgo-
vara zemljite natopljeno vodom.
PROmRzline
Osetljive biljke najpodlonije su ovom
poremeaju. Obino i biljke otporne na
hladnou mogu da podlegnu ako jak mraz
usledi posle perioda toplog vremena koje
je podstaklo rast novih izdanaka, ili ako se,
na primer, mraz javi leti.
Ranjive su i biljke koje obasjava prvo
jutarnje sunce i brzo topi mraz.
SIMPTOMI Promrzline se javljaju nou i
mogu da otete razliite vrste biljaka koje
nisu iz iste familije. Cvetovi i pupoljci gube
boju, obino tamne. Moe se zaustaviti
formiranje ploda. Lie i stablo poprima
smeu ili crnu boju; mladi boni izdanci
obino pretrpe najveu tetu. Kora ploda
jabuke tamni, obino s kraja suprotnog od
peteljke. teta moe da se primeti tek kad
se formira plod.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE U rizinom
periodu zatitite osetljive biljke pokriva-
em za redove, novinskom hartijom ili ne-
kim drugim pokrivaem. Ojaajte biljke pre
nego to ih presadite. Osetljive biljke dri-
te unutra dok ne proe rizik od mraza. Bi-
rajte sorte koje kasnije cvetaju. Ne sadite
osetljive biljke na mesta gde je mraz naj-
jai, ili gde e ih obasjati prvo jutarnje
sunce.
PROPaDanje zRna gROa
Poremeaj karakteristian za vinovu
lozu.
SIMPTOMI Pojedina zrna, ili grupa zrna,
gube boju, ne razvijaju se, sparuena su i
426
vodenasta. Crno groe dobija crvenkastu
boju, a belo je prozirno. Zrna su kiselog
ukusa.
UZROCI Najverovatniji uzrok je nedo-
voljno ili preterano zalivanje, kao i nedos-
tatak hranljivih materija.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ne sadite vi-
novu lozu previe gusto jer e to optereti-
ti korenov sistem. Dobro je zalivajte, ali ne
preterujte. Poboljajte uslove zemljita
ako je potrebno. Ako primetite poremeaj
poetkom sezone uklonite smeurana zrna
i prihranite biljke tenim organskim hrani-
vom.
PUevi
Ova stvorenja imaju upadljivu tvrdu lju-
turu, u koju se uvlae kad su u opasnosti.
Kreu se uz pomo velikog, sluzavog mii-
avog stopala i ostavljaju za sobom karak-
teristian sluzav trag. Aktivni su od prole-
a do jeseni i danju se obino kriju ispod
ivice i na hladnim, vlanim mestima. Hra-
ne se nou, naroito po vlanom vremenu.
Batenski pu (Helix aspersa) sa sivosme-
om kuicom prenika do 3 cm najei je rupe nepravilnog oblika. Rasad ne raste, ili
meu ovim tetoinama. Puevi Cepaea je pojeden. Najvie tete nanose nou.
nemoralis obino nisu previe opasni. Nji-
hova kuica ima bele, ute, sive ili ruia-
ste prstenove s tamnijim prugama, ili po-
nekad sasvim svetloutim.
OSETLJIVE BILJKE Veliki broj razliitih
biljaka
SIMPTOMI Rupe nepravilnog oblika po-
javljuju se na korenu, stablu, lukovicama,
krtolama, pupoljcima, cvetovima i listovi-
ma. Biljka ne nie, a rasad je pojeden.
Najvie tete nanose nou.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Neke meto-
de predloene za suzbijanje pueva golaa
mogu i ovde da se koriste. Ne gajite naj-
osetljivije biljke blizu zidova, kamenja ili
gomila drveta jer se puevi esto kriju na
tim mestima.
ORGANSKA BATA
PUevi gOlai
tetoina mekog, sluzavog tela koja se
kree uz pomo sluzavog, miiavog sto-
pala i ostavlja iza sebe karakteristian slu-
zav trag. Ima ih raznih boja, od ruiaste
do crne, a dugaki su do nekoliko centi-
metara. Neki ive i hrane se najee na
povrini zemljita, na primer sivosmei
poljski pu gola; drugi ive u zemljitu.
Danju mogu da se nau u pukotinama i
udubljenjima, ili ispod nekog zaklona na
hladnom, vlanom mestu. Nou, naroito
kad je vlano vreme, puevi golai hrane
se i puze po biljkama. Jaja polau na go-
mili u rupama u zemljitu. Loptastog su
oblika, mogu biti prozrana ili neprozra-
na, bez boje.
OSETLJIVE BILJKE Veliki broj razliitih
vrsta biljaka podloan je napadu, naroito
rasad, mlade biljke, jednogodinje i zain-
ske viegodinje biljke. Takoe napadaju
krtole i plodove.
SIMPTOMI Na korenu, stablu, lukovica-
ma, krtolama, pupoljcima, cvetovima, plo-
du i liu velikog broja biljaka pojavljuju se
Uoljivi su karakteristini tragovi od sluzi.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ne postoji
jedan jednostavan nain za suzbijanje pu-
eva golaa. Koristite razne tehnike da
zatitite podlone biljke, naroito dok su
mlade. Kad sejete seme, na dno rupe si-
pajte vodu, pa zatim suvo zemljite. Pod-
stiite biljke da to pre proklijaju, a potom
izrastu. Bolje je da gajite krupne sadnice
ponikle u zatienom prostoru nego one
dobijene setvom direktno u zemljite. Bilj-
ke zalivajte ujutru; vlano zemljite i biljke
u veernjim asovima primamljiviji su za
pueve golae i obine pueve. Ne mali-
rajte mlade biljke. Zatitite pojedinane
mlade biljke zvonima od plastinih flaa.
Redovno okopavajte useve da biste ukloni-
li sluzave tragove koji drugim puevima
pokazuju put do jestivih biljaka. Zimi riljaj-
te zemljite da biste izvukli pueve i jaja
na povrinu, gde e ih unititi vremenske
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO
prilike i grabljivice. Gajite sorte krompira
manje podlone napadu pueva; izvadite
sve krtole krompira poetkom jeseni. Uve-
e skupljajte pueve golae runo i uniti-
te ih. Koristite zamke u koje ete stavljati
pivo, mleko ili sok od groa. Trudite se da
budu podignute 2-3 cm od zemljita da ne
biste hvatali korisne bube. Oko podlonih
biljaka pospite mekinje; unitite pueve
golae koje naete u mekinjama. Stavite
lie gaveza koje e namamiti pueve go-
lae oko osetljivih biljaka; ovo nema efek-
ta posle sredine leta. Obezbedite neku
drugu hranu za pueve - na primer listove
zelene salate (najbolje ispod cigle ili letava
da bi ostali vlani) - kad presaujete biljke
u praznu leju. Da biste zatitili ostale bilj-
ke posadite one koje ete rtvovati, na pri-
mer kadificu. Zatitite saksije i vee biljke
bakarnim trakama. Stvorite povoljne uslo-
ve za prirodne neprijatelje pueva golaa
kao to su abe, abe krastae, tvrdokrilci
i stonoge. Kokoke e vam pomoi da ois-
tite praznu parcelu ili staklenik od pueva
golaa.
Bioloke mere Na otvorenom i u zati-
enom prostoru koristite parazitske nema-
tode Heterorhabditis megidis; minimalna
temperatura zemljita 12C.
Rak jaBUke i kRUke
Nectria galligena
Ovo gljivino oboljenje iri se uz pomo
vetra i kie i prodire u biljke kroz oteenja
na kori, lisne oiljke ili oiljke posle orezi-
vanja. Zaraeno voe koje ostane na drve-
u takoe moe da bude izvor zaraze.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka, kruka, glog
i topola. Neke sorte jabuka, na primer
koksov narandasti pipin, elstar i gala
naroito su podlone. Otpornije sorte su
bramlijeve mladice, lejn princ albert i
njutnovo udo. Ova bolest je posebno
veliki problem na izuzetno vlanom zem-
ljitu ili u uslovima loe drenae.
SIMPTOMI Kora drveta se skuplja i puca,
esto u koncentrinim krugovima, dok
centralni deo kruga otpada.
427
Rak PatRnaka
Na granama se pojavljuju duboka ote-
enja. Oko rane mogu da se pojave ispup-
enja, a mlade grane esto se sue. Leti se
pojavljuju ukasti irevi, a na jesen se
ee javljaju crvene pege. Kora se nekad
raslojava. Nekontrolisana bolest moe da
prekrije celo stablo. Plodovima puca kora,
a neki se sue i ostaju mumificirani na
drvetu.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ne gajite dr-
vee na izrazito vlanom zemljitu ili na
glini sa loom drenaom. Poboljajte dre-
nau. Ako bolest napadne mlado drvee,
preporuuje se da ga izvadite. Kad se drvo
primi, posejte meavinu trave sve do stab-
la da biste smanjili rizik zaraze zbog erozi-
je zemljita izazvane kiom. Odsecite ote-
ene delove drveta i zaraene grane. Blizu
drveta jabuke ne koristite topolu i glog kao
zatitu od vetra.
Rak PatRnaka
Itersonilia pastinacae, Mycocentrospora
acerina i Phoma spp.
Postoje tri tipa ovog oboljenja: crni, na-
randasto-smei i ljubiasti. Sva tri tipa o-
teuju koren. Preterano vlani uslovi po-
goravaju ovo oboljenje. Crni se iri uz po-
mo kie sa zaraenih pega na listovima.
Spore potom ulaze u oteen koren. Bolest
moe da prodre kroz oteenja nastala de-
lovanjem argarepine muve. Smee-na-
randasti tip oboljenja verovatno izazivaju
organizmi iz zemljita. Ljubiasti tip javlja
se u zemljitu s visokim nivoom organskih
materija.
OSETLJIVE BILJKE Patrnak
SIMPTOMI Crni izaziva tamne rane, es-
to na bonim korenovim izdancima.
Smee-narandasti izaziva smee pege
na kori, u poetku pri vrhu glavnog kore-
na. Ljubiasti izaziva ljubiaste rane sa
smeim, vlanim ivicama.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Biljke gajite
na oceditom zemljitu. Opredelite se za ot-
porne sorte kao stoje gladijator. Leti za-
428
grite biljke zemljitem da biste spreili
spore da dou do korena. Ostavljajte ma-
nje rastojanje izmeu biljaka kako bi for-
mirale slabiji koren koji je manje podloan
nekim oblicima ove bolesti. Suzbijajte ar-
garepinu muvu. Koristite plodored.
RaSCePljenje
Poremeaj koji se javlja kod kupusa, ar-
garepe, trenje, vinje, crnog luka, patr-
naka, ljive, krompira, broskve i paradajza.
SIMPTOMI Plodovi, glavice, koren i stab-
lo pucaju, tj. rascepe se po duini.To omo-
guuje organizmima koji izazivaju trule ili
suenje da uu u biljku. Plod jabuke moe
postati upalj.
UZROCI Previe brz rast, naroito kad
posle jako sunog perioda padne kia, ili
se biljke zalivaju; takoe velika kolebanja
temperature vazduha.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE
Poboljajte sposobnost zemljita da uva
vlagu. Malirajte zemljite.
Ra BOBa
Uromyces viciae-fabae
Gljivino oboljenje koje se iri kad je
vlano vreme; prenose ga kia, insekti,
ivotinje i vetar. Moe da prezimi u biljnim
ostacima.
OSETLJIVE BILJKE Bob i graak
SIMPTOMI Na donjoj strani listova i na
stablu pojavljuju se narandasto-smei i-
revi. Simptomi su uoljivi, ali retko nanose
tetu biljkama.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklonite i
kompostirajte sve biljne ostatke. Da biste
spreili irenje spora trudite se da ne kva-
site lie prilikom zalivanja.
Ra lUka
Puccinia allii
Gljivino oboljenje koje ivi na ostacima
useva i divljim vrstama luka. Moe se po-
gorati ako je zemljite bogato azotom ili
ako je nivo kalijuma nizak.
ORGANSKA BATA
OSETLJIVE BILJKE Praziluk, crni luk, vla-
sac, beli luk i druge vrste luka; ukrasni luk
manje je podloan.
SIMPTOMI Leti se na listovima i stablu
pojavljuju prainasti crvenkasto-naran-
dasti irevi. Ako je napad ozbiljan listovi
e pouteti i uvenuti. Veliina biljke i prinos
se smanjuju. Kasniji usevi moda e izbei
bolest jer se opasnost smanjuje u hladni-
jim jesenjim uslovima. Ako je jesen blaga,
bolest nastavlja da se razvija.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Proverite ni-
vo azota i kalijuma u zemljitu. Ako je pot-
rebno, poboljajte drenau. Primenjujte
plodored - najmanje 3 godine, bolje 4 ili 5.
Raistite sve ostatke zaraenih biljaka.
Ra RUe
Phragmidium spp.
Spore ovog gljivinog oboljenja zimu
provode u opalom liu. Na prolee poi-
nju da se razmnoavaju i ponovo inficiraju
grmove uz pomo vetra i kie. Spore mogu
da preive i na povrini zemljita, stablu
biljaka, ogradi, koiima i ostacima biljaka.
OSETLJIVE BILJKE Rua
SIMPTOMI U poetku se na granama, ni-
im listovima, naroito du ila, i prologo-
dinjim plodovima - ipcima pojavljuju
jarko-narandasti irevi. Leti se ire po
povrini niih listova izmeu lisnih ila.
Kasnije se po njima pojavljuju crne spore
koje su zapravo zimska faza bolesti. Rosa
pimpinellifolia naroito je osetljiva na ovu
bolest.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite zdra-
ve biljke na oceditom zemljitu. Da biste
poboljali cirkulaciju vazduha, orezujte
biljke. Gajite otporne sorte. Uklonite sve
ostatke zaraenih biljaka, kao i opalo lie.
Na prolee oreite delove biljke koji poka-
zuju znakove bolesti im se pojave. Zajed-
no sa zaraenim mestima, odsecite i znat-
no vie iznad i ispod svakog zaraenog de-
la biljke.
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO
RePiCin Sjajnik
Meligethes aeneus
Odrasle jedinke ove tetoine su sitni ze-
leni/bronzani insekti dugaki 2-3 mm. Na
prolee i sredinom leta mogu se nai na
cveu i glavicama brokule i karfiola. U ba-
ti se esto pojavljuju u velikom broju sre-
dinom leta selei se sa useva uljane repi-
ce.
OSETLJIVE BILJKE Mnoge ukrasne biljke
i povre; glavice brokule i karfiola
SIMPTOMI Odrasle jedinke hrane se po-
lenom. U bati su vie napast nego teto-
ina, naroito na cveu. Mogu otetiti gla-
vice brokule i karfiola.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Smestite
cvetove, kao stoje cvet ukrasnog graka,
na mrano mesto blizu prozora ili lampe.
Insekti e se sa cvea premestiti na izvor
svetlosti. Gajite brokulu i karfiol ispod gus-
te mree (0,8 mm) ili pokrivaa, ako doe
do oteenja usled aktivnosti ove tetoi- vlani uslovi i gusto posaene biljke. Spore
ne.
RiBizlina zelena va
Cryptomyzus ribis
Zelenkaste vai koje se mogu nai na
donjoj strani listova na prolee i poetkom
leta. Zimu provode kao sjajna crna jaja na
grmovima ribizle i ogrozda i legu se kad
pupoljci ponu da se otvaraju. Na leto se
sele na umski istac.
OSETLJIVE BILJKE Crvena i bela ribizla;
ree crna ribizla i ogrozd
SIMPTOMI Na prolee i poetkom leta
na listovima se pojavljuju plikovi; crveni na
crvenoj i beloj ribizli, uti na crnoj ribizli.
Simptomi ostaju i nakon to se vai pre-
meste.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Videti Biljne
vai
429
Siva PegavOSt liSta
CeleRa
Septoria apiicola
Seme je glavni izvor zaraze ovim gljivi-
nim oboljenjem. Zaraeni su ponici; bolest
se iri na druge biljke uz pomo kie.
OSETLJIVE BILJKE Celer liar; celer ko-
renja
SIMPTOMI Smee pege s tamnijim ili
svetlijim rubom javljaju se na starijem li-
u. Pege se brzo ire na ostalo lie, a po-
nekad i na stabljike. Pege su esto brojne
i mogu da se spoje pa lie vene.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklonite za-
raeno lie i druge biljne ostatke. Nikad
nemojte da uvate seme zaraenih biljaka.
Siva PleSan BOBa
Botrytis fabae
Ovom gljivinom oboljenju odgovaraju
mogu da prezime na zaraenim biljkama i
trulim biljnim ostacima. Bolest se pre raz-
vija ako postoji nedostatak kalijuma u
zemljitu.
OSETLJIVE BILJKE Bob i konjski bob
SIMPTOMI Okrugle pege boje okolade
pojavljuju se na listu, stablu, mahunama i
omotau semena. Pege mogu da se spoje
dok sasvim crni delovi biljke ne uvenu.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ostavite do-
voljno mesta izmeu biljaka. Gajite biljke u
oceditom zemljitu. Ako je ova bolest stal-
na pojava, izbegavajte jesenju setvu. Bob
posejan na prolee pre e se oporaviti od
biljaka koje bolest napadne kasnije. Po-
veajte nivo kalijuma ako je nizak.
Siva PleSan ili Siva tRUle
Botrytis cinerea
Ova gljivica ivi na biljnim ostacima u
zemljitu. Spore se ire pomou vazdunih
struja, kie ili vode.
OSETLJIVE BILJKE Veina ivog ili osu-
enog biljnog materijala ukljuujui plod,
cvet i list.
430
SIMPTOMI Paperjasta sivkastobela ple-
san pojavljuje se na zaraenim delovima
(videti str. 87). Ako je stablo obolelo, deo
biljke iznad zaraenog mesta poutee i
poeti da vene. Na primer, cvet jagode
moe da bude zaraen, ali e se simptomi
pojaviti tek kad se formira plod.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Odravanje
higijene. Uklanjanje svih osuenih i uvelih
biljaka ili njihovih delova im se primeti da
je dolo do zaraze. Dobra cirkulacija vaz-
duha oko biljaka. Videti i siva trule; trule
glavice luka
Siva PleSan zelene Salate
Botrytis cinerea
Spore ovog gljivinog oboljenja ive u
semenu i u zemljitu, kao i na zemljitu iz-
meu useva. Takoe mogu da preive na
biljnim ostacima. Brzo se ire kad su leta
vlana.
OSETLJIVE BILJKE Zelena salata
SIMPTOMI Paperjasta siva plesan pojav-
ljuje se na listovima, a potom u osnovi bilj-
ke dolazi do narandasto-smede trulei us-
led ega biljka propada. Ponici ute i venu.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Ne sadite
biljke gusto. Uklonite sve biljne ostatke.
Trudite se da ne oteujete biljke i da ih
zatitite od stresa. Pre sive plesni esto se
javlja plamenjaa (videti str. 316). U stak-
leniku izbegavajte direktno zalivanje; osta-
vite vee rastojanje izmeu biljaka da bis-
te osigurali dobar protok vazduha.
Siva tRUle PaRaDajza
Botrytis cinerea
Gljivino oboljenje esto u periodima vi-
soke vlanosti. U hladnom stakleniku se
obino javlja krajem sezone. iri se sa lis-
tova paradajza uz pomo vode ili preko ru-
ku, batenskog alata i obue, a zimu pro-
vodi u ostacima biljaka i korovskim biljka-
ma. Moe se preneti i preko semena.
OSETLJIVE BILJKE Paradajz
SIMPTOMI Sitni svetli krugovi sa tamnim
mrljama u centru pojavljuju se na koi plo-
ORGANSKA BATA
da. Na listovima se mogu pojaviti svetlo-
smee, naborane pege, od ivice lista ka
sredini. Pege lie na plamen. Ako vlaan
period dugo traje dolazi do trulei ploda.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Smanjite
vlanost u stakleniku, poboljajte ventilaci-
ju i podignite temperaturu. Uklonite ostat-
ke biljaka. Ne uvajte seme zaraenih bi-
ljaka. Izbegavajte mesta gde je visoka
vlaga.
SkOiBUBa
Agriotes i Limonius spp. i druge
Skoibube su larve injaka. One su
vrste, tanke, cilindrinog oblika, dugake
2,5 cm i zlatne/ute ili narandaste/sme-
e. Imaju tri para nogu na prednjem delu
tela. Jaja polau od poetka do sredine le-
ta u travnjake ili na zemljite obraslo koro-
vom, tako da larve mogu da se hrane i do
pet godina. Poto ne vole nikakvo ometa-
nje, obino mogu da se nau na travnatim
povrinama i na tek raienom zemljitu.
OSETLJIVE BILJKE Krompir, jagoda, ku-
pusnjae, pasulj, cvekla, argarepa, zelena
salata, crni luk i paradajz; takoe ukrasne
biljke ukljuujui anemonu, karanfil, geor-
ginu, gladiolu i jagorevinu.
SIMPTOMI Napadaju koren, rizome, kr-
tole i stablo mnogih biljaka, najvie na
prolee i jesen, ali teta moe da nastane
tokom cele godine. Na krompiru se vide
ulazne rupice prenika 2-3 mm, a kad se
krtola presee moe da se zapazi mrea
tunela. Ove rupice kasnije poveavaju pu-
evi golai ili stonoge.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE teta je naj-
vea na tek obraenom zemljitu. Zimi ri-
ljajte zemljite da biste izvukli larve na po-
vrinu gde e posluiti kao hrana pticama
i drugim grabljivicama. Da biste smanjili
tetu, izvadite sve krtole krompira poet-
kom jeseni. U stakleniku napravite bodlji-
kave krtole i koren argarepe i stavite ih u
zemljite za hvatanje skocibuba. Redovno
skidajte tetoine i unitavajte ih. Ako u
kompostu koji ste sami pravili ima skoi-
buba, izloite ga pticama i drugim grablji-
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO
vicama pre upotrebe. Gajite slaicu kao
zelenino ubrivo na zaraenom zemljitu.
Smatra se da ona ubrzava ivotni ciklus
skoibuba.
SOviCe
Noctuidae
Gusenice razliitih vrsta nonih leptira
grupisane su pod zajednikim nazivom so-
vice. Ove larve koje ive u zemljitu obino
su debele i ako ih neto uznemiri skupe se
u obliku slova C. Mogu biti smee, ute
ili zelene s tamnim mrljama. Sovice se hra-
ne nou i mogu se nai u bilo koje doba
godine i napolju i u stakleniku.
OSETLJIVE BILJKE Mlado povre, naro-
ito salate i kupusnjae; takoe i argare-
pa, celer, cvekla, krompir, jagode i mnoge
ukrasne biljke.
SIMPTOMI Stablo mladog rasada i mla-
dih biljaka je pojedeno u nivou zemljita.
Korenje, rizomi, krtole i lie takoe mogu
da budu oteeni.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Zimi obra-
ujte zemljite u kom su prisutne sovice
da biste na povrinu izvukli larve za grab-
ljivice, ili pustite pilie da eprkaju po zem-
ljitu. Suzbijajte korovske biljke jer one
obezbeduju sovicama mesto za polaganje
jaja. U stakleniku dobro natopite zemljite,
pokrijte ga i ostavite tako preko noi. Lar-
ve e izai na povrinu i moete ih pokupi-
ti. U maloj bati, nou pronaite sovice u
zemljitu ili na biljkama i unitite ih. Za-
titite rasad kragnom - na primer kartonom,
plastinom tubom ili metalnom konzervom
bez dna - gurnite je u zemljite oko biljke.
SteniCe
Sitna, aktivna krilata stvorenja, dugaka
do 6 mm, koja se hrane biljnim sokom.
Nimfe (mladi) lie na odrasle jedinke, ali
nemaju krila. Boja im varira u zavisnosti od
vrste. Retko mogu da se vide jer brzo po-
begnu u zemljite ili odlete pri dodiru.
OSETLJIVE BILJKE Razliite vrste divljih
i kultivisanih biljaka, ukljuujui i mnogoc-
431
vetni pasulj, crnu i crvenu ribizlu, jabuku,
hrizantemu, daliju, fuksiju i ruu.
SIMPTOMI Veina vrsta hrani se biljka-
ma i pravi sitne nepravilne rupe u liu.
teta je karakteristina. Lie dobija pre-
poznatljiv iskrzan izgled dok raste. Pupoljci
i izdanci mogu da uvenu; cvet i plod se de-
formiu. Na plodu jabuke javljaju se voro-
vi i kraste. Neke vrste stenica su korisni
prirodni neprijatelji malih tetoina, naro-
ito kod voa.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Zimi kaite
torbe s jezgrastim plodovima na grane ja-
buka, kruaka, ljiva i gloga da biste navik-
li ptice da se tu hrane. Ako je teta velika,
istite zemlju ispod ivica i skupite suvo li-
e i sve ostatke biljaka. Suzbijanje nije
uvek lako i odrasle jedinke je teko prona-
i, ali teta najee nije velika.
SUenje CvetniH gRana
Sclerotinia laxa
Gljivino oboljenje koje uzrokuje i sue-
nje vrhova. Spore, koje se ire uz pomo
vetra ili insekata, napadaju list i cvet. Bo-
lest zimu provodi u gukama, na granama
ili u mumificiranim plodovima. esto se
dovodi u vezu s trulei ploda (sclerotinia
fructigena) i najezdom biljnih vai.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka, kruka, lji-
va, trenja, vinja, nektarina, breskva i
kajsija; takoe i ukrasni Prunus spp.
SIMPTOMI Cvetovi i listovi na granama
poinju da se sue, obino nekoliko sedmi-
ca posle cvetanja. Na izdancima na kojima
dolazi do suenja, ili tamo gde je plod za-
raen smeom trulei, esto se pojavljuju
rane. Bolest obino okrui elu granu koja
se potom sui.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Oreite zara-
ene izdanke i uklonite rane prilikom re-
dovnog zimskog orezivanja. Uklonite sve
mumificirane plodove sa drveta i zemljita.
Ne kompostirajte zaraeni biljni materijal.
Sorta jabuke bramlijeva mladica otporna
je na ovu bolest. Videti i Trule ploda
432
SUenje izDanaka maline
Leptosphaeria coniothyrium
OSETLJIVE BILJKE Malina, kupina, hib-
ridno jagodasto voe i jagoda
SIMPTOMI Lie se sui i vene. Na stab-
ljikama iznad zemljita javljaju se tamne
mrlje i kora puca. U pukotinama se pojav-
ljuje mnotvo ireva veliine glave iode.
Drvenasti delovi lako se lome.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Paljivo se
odnosite prema stabljikama kako ih ne bis-
te otetili. Ako se zaraze, posecite ih ispod
povrine zemljita. Spalite sve zaraene
delove. Dezinfikujte alat posle upotrebe.
SUenje PUPOljaka maline
Didymella applanata
Ovo gljivino oboljenje iri se u vlanim
uslovima uz pomo kie i vetra, naroito
ako je prolee vlano.
OSETLJIVE BILJKE Malina i crvena kupi-
na
SIMPTOMI Poetkom leta na liu se po-
javljuju tamnosmee rane. Krajem leta lju-
biaste mrlje pojavljuju se na stablu oko
pupoljaka, a zimi postaju smee-crne i
srebrne. Po zaraenom stablu pojavljuju se
sitni crni izrataji. Biljke se retko sue zbog
ove bolesti, ali prinos se smanjuje. Ako je
leto suno, stabljike mogu poeti da se su-
e.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Posecite i
spalite zaraene stabljike. Na prolee pro-
redite stabljike da biste izbegli prenatrpa-
nost. Sorte Bojn i Festival donekle su
otporne na navedenu bolest.
Fungicidi Ako imate problem s ovom
boleu na prolee, kad pupoljci dostignu
duinu 1 cm, prskajte biljke bordovskom
orbom svakih 14 dana.
SUenje PUPOljaka
RODODenDROna
Pycnostysanus azaleae
Gljivino oboljenje koje ivi na mrtvim
pupoljcima i do tri godine. Smatra se da
ORGANSKA BATA
bolest prenose cvrci koji polau jaja u pu-
poljke.
OSETLJIVE BILJKE Azaleja i rododen-
dron
SIMPTOMI Cvetni pupoljci poprimaju
srebrnkastu boju poetkom jeseni i ne ot-
varaju se. Na prolee su suvi i prekriveni
sitnim, crnim telacima veliine glave io-
de. Pupoljci i grane se sue.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklonite i
unitite zaraene pupoljke. Privucite koris-
ne insekte koji se hrane cvrcima uz po-
mo cvea kao to je poponac i iberis (vi-
deti str. 198-199). Nijedna sorta nije sas-
vim otporna.
aRgaRePina mUva
Psila rosae
Sitne, sjajne crne muve poetkom prole-
a polau jaja u malim grozdovima blizu
biljke-domaina. Larve su ukasto-bele,
dugake do 1 cm. aure, a nekad i larve,
prezimljavaju u zemljitu i korenu argare-
pe i patrnaka. Godinje se izlegu dve do
tri generacije, ali prva pravi najveu tetu.
OSETLJIVE BILJKE argarepa, celer, kr-
buljica, perun i patrnak
SIMPTOMI Mlade biljke mogu da uvenu.
Prvi znak napada na odrasle biljke esto je
crveno lie i zakrljalost. Na korenu, od-
mah ispod kore, javljaju se narandasto-
smei tuneli nepravilnog oblika. Larve se
esto vide.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Mrkvu ne-
mojte da gajite na zaklonjenom mestu,
omiljenom obitavalitu mrkvine muve. Sa-
ekajte sa setvom do juna da biste izbegli
napad prve generacije. Koren vadite do
kraja jeseni. Neke sorte su navodno manje
osetljive. Seme sejte retko da ne biste mo-
rali da proreujete; muvu esto privlai
miris oteenog lia. Ako je proreivanje
neophodno, odmah sklonite povaene bilj-
ke i zalijte preostale da biste uvrstili zem-
ljite. Gajite jedan red mrkve na svaka e-
tiri reda crnog luka da biste zamaskirali mi-
ris mrkve. To ima efekta samo do poetka
ili sredine leta, pre nego to luk pone da
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO
formira lukovice, a moda nee imati efek-
ta na malim povrinama. Pokrijte mrkvu
pokrivaem za redove ili gustom mreom
odmah posle setve. Neka bude u zatie-
nom prostoru sve vreme berbe. Moe da
se gaji i okruena gustom mreom viso-
kom maksimalno 90 cm x 3 m x 75 cm
otvorenom odozgo. Na zimu prevrnite
zemljite tamo gde se javio problem da
biste larve izvukli na povrinu zemlje.
amPinjOnSka mUiCa
Bradsysia spp.
Odrasle jedinke su tamnosmee muice
dugake do 4 mm i obino se mogu nai
na povrini komposta u posudama gde tr-
karaju i trepere krilima. Kad ih neko uzne-
miri, odmah polete pravo gore. Polau jaja
u posude za gajenje. Transparentne bele
larve dugake do 1 cm imaju sjajnu crnu ili
smeu glavu i legu se sedmicu dana kasni-
je. Hrane se korenom biljaka. Ceo ivotni
ciklus ove tetoine moe da se zavri za imir, naroito poetkom prolea, da biste
samo 4 sedmice na temperaturi od 20C.
U odgovarajuim uslovima nastavlja da se
razmnoava cele godine.
OSETLJIVE BILJKE Biljke u saksijama u
zatienom prostoru; gljive. Najugroeniji
su rasad, mladi izdanci i mladice.
SIMPTOMI Rasad i mladice esto klonu i
uvenu. Odrasle biljke slabo rastu ako je
najezda velika. Biljke koje se gaje na sup-
stratu sa visokim procentom kokosove ko-
re, treseta ili drugih organskih materija
osetljivije su na napad.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Zalivajte
uvek dole, ne velikom koliinom vode i ne
dozvolite da se zemljite isui. Ako je pot-
rebno, presadite biljke u vee saksije na
supstrat od ilovae. Pokrijte ga slojem pes-
ka ili ljunka da biste izbegli najezdu. ute
lepljive trake i biljke mesoderi, kao to su
neke vrste debeljaa (Pingucula caudata),
ulovie odrasle jedinke dok lete. Pregle-
dajte nove biljke da biste primetili prisus-
tvo ove tetoine pre nego to ih unesete
u kuu ili staklenik. Uklonite izuzetno ugro-
ene biljke.
433
Bioloke mere Koristite grinje grabljivi-
ce Hypoaspis miles na temperaturi iznad
11C. Parazitska nematoda Steinernema
feltiae zahteva vlano zemljite i tempera-
turu najmanje 14C.
imiROva liSna BUva
Psylla buxi
Ovi insekti polau jaja krajem leta u pa-
zuh lia i grana. Legu se sredinom prole-
a. Mladi se hrane vrhovima novih izdana-
ka od kraja prolea nadalje. Svake godine
izlee se jedna generacija.
OSETLJIVE BILJKE imir
SIMPTOMI Listovi na vrhu zaraenih iz-
danaka uviju se unutra i formiraju vrste
glavice, nalik kupusu. Ako je biljka ozbiljno
zaraena usporava joj se rast. Mogu se
pojaviti lepljiva smola i aava trule.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Suzbijanje je
potrebno samo kod mladih biljaka, ako
prestanu da rastu. Redovno potkresujte
uklonili zaraene izdanke.
ljivina va kOvRDaliCa
Brachycaudus helichrysi
Zelena va duga do 2 mm. Izlee se iz
jaja zimi, ve sredinom januara. Od maja
se seli na razliite zeljaste biljke i vraa se
na svog drvenastog domaina na jesen.
Videti i Biljne vai
OSETLJIVE BILJKE ljiva, trnoljiva, bela
ljiva
SIMPTOMI Poetkom prolea lie je sa-
vijeno i kovrdavo. esto je tamno i ples-
nivo od lepljive medljike koju lue vai.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Videti Biljne
vai
PaRglina zlatiCa
Crioceris asparagi
Odrasle jedinke dugake su oko 6 mm s
upadljivim uto-crnim krilima. Larve su si-
vocme i imaju grbu. Odrasle jedinke hiber-
niraju ispod kamenja, u zemljitu i u trulim
434
biljkama budei se na prolee da se hrane
liem pargle. Jaja polau u junu. U toku staklenicima koristite parazitsku osu Meta-
jedne godine izlegu se dve ili tri generaci-
je.
OSETLJIVE BILJKE pargla
SIMPTOMI Pojedeno lie. Moe doi do
zastoja u rastu.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Runo uklo-
nite larve i odrasle jedinke. Sklonite osta-
tke biljaka u kojima mogu da prezime.
Pesticidi Rotenon
titaSta va
titasta va hrani se biljnim sokom. Kre-
e se samo kad se izlee i gamie unaoko-
lo u potrazi za odgovarajuom hranom.
Ovi mladi gmizavci zaustavljaju se pored
lisnih ila ili na stablu gde se hrane i obra-
zuju lepljivu opnu (tit). Odrasle jedinke li-
e na siune prilepke i dok su mlade es- pusnjae, jagode, zelena salata i razliite
to izgledaju kao sitne smee pege. U stak-
leniku i u kui najee mogu da se nau
dve vrste. Poluloptasta titasta va (Sai-
ssetia coffeae) je tamno-smea, tela u ob-
liku polulopte, dugaka 3 mm. Lovorova
titasta va (Coccus hesperidum) je svetlo-
zelena/smea, tamnija u sredini; ovalna i
pljosnata, oko 5 mm dugaka. Ako toj
temperatura odgovara, razmnoava se ce-
le godine.
OSETLJIVE BILJKE Veliki broj razliitih
biljaka, naroito pod staklom i u zatvore-
nom prostoru.
SIMPTOMI Biljke slabe i lie poinje da
opada. Stitaste vai lue lepljivu supstan-
cu, koja se naziva medljika i koja sa mesta
gde se hrane pada na lie ispod. Po njoj
se nekad hvata aava plesan. Izgled bilj-
ke je naruen, a rast usporen.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Redovno
pregledajte biljke, naroito donju stranu
listova da biste uoili prisustvo stitaste va-
i. Ako najezda nije velika, vai lako mogu
da se uklanjaju s biljke noktom, ili pamu-
nom vatom. Paljivo pregledajte nove bilj-
ke pre nego to ih unesete u kuu ili sta-
klenik.
ORGANSKA BATA
Bioloke mere U toplim, osunanim
phycus helvolus. Optimalna temperatura
je 20-30C. Da bi imalo efekta potrebno je
dosta sunca.
Pesticidi Insekticidni sapun
UmSki CRvi
Tipula i Nephrotoma spp.
Larve velikog komara: bez nogu, smee
ili sivkastocrne, debele, mekane, dugake
do 5 cm bez izraene glave. Krajem leta
odrasle jedinke polau do 300 jaja u travu
ili zemljite blizu biljaka. Oko dve sedmice
kasnije legu se larve. Tokom jeseni i na-
rednog prolea i leta hrane se korenom.
Odrasle jedinke izlaze od kraja leta do po-
etka jeseni.
OSETLJIVE BILJKE Travnjaci; kao i ku-
ukrasne biljke.
SIMPTOMI Mestimino poutela trava
kad je suno vreme. Mogu da se primete
vorci kako eprkaju po travi u potrazi za
larvama. Na prolee larve se hrane kore-
nom mladih biljaka. Biljke ute, venu i mo-
gu da se osue. Simptome moete da po-
meate sa tetom koju nanose sovice i glji-
vice koje napadaju korenje.Veoma je va-
no tano ustanoviti prisustvo larvi velikog
komara pre preduzimanja mera.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE U poetku
gajite biljke u saksijama da bi razvile jak
korenov sistem. Ne sadite osetljive biljke
na tek raieno zemljite. Na travnjaci-
ma hvatajte larve u zamke tako to ete
natopiti poutele delove travnjaka vodom i
nou ih prekriti grubim platnom, nepromo-
ivom tkaninom ili nekim slinim materija-
lom. Larve e izai na povrinu ispod pok-
rivaa. Ujutru ih pokupite i unitite. Isti
ovaj metod moete koristiti na obraenom
zemljitu tako to ete ispod pokrivaa
staviti pokoenu travu, ostaviti 1 do 2 da-
na i potom pokupiti larve koje izau na po-
vrinu. Ponovite postupak i potom blago
prevrnite zemljite da biste izvukli preosta-
le larve na povrinu.
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO
Bioloke mere Na otvorenom koristite
parazitsku nematodu Steinemema feltiae.
Ubacite je u vlano zemljite sredinom
septembra.
UmSki mi
Apodemus sylvaticus
Poznat i pod nazivom dugorepi poljski
mi. Odrasle ivotinje su smee sa sivim/
belim trbuhom. Rep im je dugaak u odno-
su na telo. Pare se od sredine prolea do
kraja jeseni. umski mi je aktivan cele
zime.
OSETLJIVE BILJKE Graak i pasulj; luko-
vice i rizomi
SIMPTOMI Najveu tetu nanose od
jeseni do poetka prolea, naroito lukovi-
cama i rizomima ljiljana, narcisa i lala. es-
to iskopavaju i jedu seme graka i pasulja
posle setve. Nekad seme jedu posle klija-
nja ostavljajui samo izdanke. U lejama se
pojavljuju male rupe na mestima gde su
mievi iskopali tunele do semena. Ponekad
jedu zrno i klip kukuruza eerca. Na jesen
i zimu oteuju voe, povre i seme u skla-
ditima.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Deliminu
zatitu obezbedie zamke i prepreke. Pos-
toje humane zamke, ali ivotinje morate
pustiti na velikoj udaljenosti. Kao mamac
koristite argarepe, jabuke, krompir ili se-
me bostana. Pokrijte zamke staklenim zvo-
nom ili nekim drugim pokrivaem, da ne
biste ugrozili ptice i kune ljubimce. Zati-
tite seme i lukovice gustom mreom kojom
se prekriva zemljite. Rani zasad graka i
pasulja gajite unutra u saksijama ili kutija-
ma i presadite ga na eljeno mesto kad se
zemljite zagreje. Izbegavajte setvu na je-
sen i poetkom prolea.
tRiPS
tetoina koja napada veliki broj razlii-
tih biljaka na polju i u zatvorenom prosto-
ru. To su sitni, duguljasti, cilindrini insek-
ti dugaki do 4 mm. Obino su utobeli ili
smeecrni. Larve lie na odrasle jedinke,
435
ali nemaju krila. Hrane se najee gor-
njom stranom listova, cvetovima i pupolj-
cima razliitih biljaka, na polju i u zatvore-
nom prostoru, i izazivaju karakteristine
srebrnkaste are i delimine deformacije.
Mogu se razmnoiti za samo mesec dana,
a jaja polau na biljke. Odrasle jedinke i
jedinke u ranoj fazi razvoja zimu provode
u zemljitu, opalom liu i ostacima bilja-
ka. Videti i Batenski trips; Duvanov trips
tRUle glaviCe lUka
Botrytis allii
Gljivino oboljenje kojem pogoduju vla-
na, hladna leta. Glavni izvor je zaraeno
seme. Gljivice mogu da preive u zemljitu
i ostacima useva 3 do 4 godine. Zaraza se
iri meu lukovicama koje se uvaju, a
simptomi se ne javljaju u isto vreme.
OSETLJIVE BILJKE Crni luk
SIMPTOMI Biljke deluju zdravo dok ras-
tu, ali ljuska lukovica poinje da truli posle
8-12 sedmica uvanja. Smea udubljenja i
paperjasta siva plesan javljaju se na vrhu
lukovica. Kad se pritisne, gornji deo luko-
vice ie mekan, a ispod suve spoljne ljuske
javljaju se smeecrne mrlje. Gljivica se iri
ka dole kroz lukovicu, koja u najgorem slu-
aju potpuno istruli prekrivena paperjas-
tom sivom plesni. Retko napada spoljne
slojeve i osnovu lukovice, osim ako nisu
oteeni pre ili za vreme vaenja.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Kupujte se-
me i arpadik od proverenih proizvoaa.
Ostavljajte dovoljno veliko rastojanje iz-
meu biljaka da bi vazduh slobodno cirku-
lisao oko njih. Trudite se da ne otetite lu-
kovice pre ili za vreme vaenja i ostavite
gornji deo biljke da se savije prirodnim
putem. Dobro osuite lukovice na suvom,
toplom mestu sa dobrom cirkulacijom vaz-
duha. Ne uvajte oteene lukovice. Ukla-
njajte lukovice na kojima se pojave simp-
tomi. Primenjujte plodored najmanje etiri
godine.
436
tRUle kORenOvOg vRata
jagODe
Phytophthora cactorum
Oboljenje izaziva gljivica iz zemljita koja
uz pomo kie dospeva na plodove. Spore
u biljku ulaze i kroz oteene delove.
OSETLJIVE BILJKE Jagoda
SIMPTOMI Slini simptomima koje izazi-
va sua. Mlado lie vene, dok se na stari-
jem pojavljuju crvene mrlje. Biljka se sui.
Kad se rasee, korenov vrat je smee boje
i mrtav.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklonite za-
raene biljke. Da plodovi ne bi dodirivali
zemljite stavite debeo sloj slame ili nekog
drugog zatitnog materijala. Nove biljke
sadite daleko od mesta na kojem su pret-
hodno gajene jagode.
tRUle kRUniCe CeleRa
Mycocentrospora acerina
Ovo gljivino oboljenje ivi u vlanom
zemljitu bogatom organskim materijama.
Infekcija uvek ulazi kroz oteenja na bilj-
ci. Moe da preivi bez domaina i do ne-
koliko godina.
OSETLJIVE BILJKE Celer liar
SIMPTOMI Biljke su ukaste i zakrljale.
Na korenu, krunici i stablu pojavljuju se
tamne rane. Biljke koje se uvaju dobijaju
crvenkastu boju. Posle dva meseca moe
doi do ozbiljnog truljenja usled ega kru-
nica otpada.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite celer
liar na zemljitu sa dobrom drenaom.
Primenjujte plodored. Biljke berite dok su
jo mlade i uvajte ih na hladnom mestu
niske vlanosti. Kad se biljke izvade bolest
se ne iri dalje.
tRUle PlODa
Sclerotinia fructigena, S. Laxa
Gljivino oboljenje koje se prenosi vaz-
dunim putem i napada biljke kroz otee-
nu koru. Gusenice, ptice, potporni tapovi
ili zrna grada mogu da izazovu oteenje.
ORGANSKA BATA
Bolest se brzo iri kroz biljku i moe doi
do nekroza. Gljivice esto prezime u zara-
enim plodovima i nekrozama. Jedan oblik
ove gljivice izaziva suenje cveta.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka, breskva, ba-
dem, nektarina, vinja i trenja, dunja, lji-
va i kruka
SIMPTOMI Veoma rasprostranjen prob-
lem koji izaziva meke smee pege na plo-
du (videti str. 89). Na pegama se formira-
ju koncentrini krugovi od pauinaste bele
materije dok su plodovi na drvetu ili dok se
uvaju. Plod moe da pocrni. Neki plodovi
pre berbe se sasue, drugi se mumificira-
ju i ostanu na drvetu cele zime.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Oreite zara-
ene grane i poberite plodove s drveta. Po-
kupite plodove koje obori vetar. Ne kom-
postirajte nita od ovog biljnog materijala.
Vodite rauna da ne otetite plodove koje
ste planirali da uvate. Ne uvajte one koji
su zaraeni. Oreite nekroze i zaraene
grane prilikom redovnog zimskog oreziva-
nja.
UHOlaa
Forficula auricularia
U nekim sluajevima uholaa moe biti
tetoina, ali je i korisna grabljivica, naro-
ito kad su u pitaju tetoine koje napada-
ju jabuku kao to su jabukin smotavac i
biljna va, koje se hrane nou. Ima izdu-
eno crvenkastosmee telo dugako 2,5
cm i kleta na vrhu abdomena. Uholaa
krajem zime polae jaja u zemljite i mladi
se legu poetkom prolea. Moe imati i
drugu generaciju.
OSETLJIVE BILJKE Dalija, klematis, hri-
zantema, avornjak i drugo cvee
SIMPTOMI Uholaa jede mlade izdanke i
lie i ostavlja velike nepravilne rupe. es-
to mogu da se nadu u upljinama otee-
nih plodova na drveu, ali obino nisu uz-
ronici tete.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uholae
obino ne prelaze velike razdaljine i stoga
uklanjanje ostataka biljaka u kojima se kri-
ju i postavljanje zamki moe da pomogne
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO
lokalno. Zamke postavite tako to ete na-
puniti saksije slamom i staviti ih, okrenute
naopako, na tapove, na rastojanju duine
osuenog stabla boba, ili postavite hotel za
zlatooke (videti str. 193). Istresite zamke u
kantu vode sa sapunom da biste unitili
uholae.
UvenUe
Fusarium i Verticillium spp.
esta i rairena grupa gljivinih obolje-
nja sa slinim simptomima. Do tete obi-
no dolazi usled blokade tkiva koje provodi
vodu i na taj nain voda ne dolazi do listo-
va. Bolest moe da opstane u zemljitu ne-
koliko godina na odreenim organizmima
uzronicima bolesti i da dopre u biljke kroz
oteenja. Obino se dovodi u vezu s na-
padom nematoda. Neke vrste gljivica, na
primer one koje napadaju letnji zvezdan i
graak, ne napadaju druge biljke, dok dru-
ge napadaju veliki broj razliitih biljaka,
kako jestivih tako i ukrasnih.
OSETLJIVE BILJKE Voe, povre (naroi-
to mahunarke, paradajz i tikve), ukrasne
biljke
SIMPTOMI Uvenue esto poinje s do-
njim listovima koji se u poetku delimino
oporave tokom noi. Kad se stablo prese-
e visoko iznad zemljita, moe se uoiti
daje njegovo sredite tamno.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Zagrnite za-
raene biljke zemljom. Ako je infekcija oz-
biljna, uklonite sve zaraene biljke i zem-
ljite u kojem se nalaze. Ne kompostirajte
zaraeni biljni materijal. Ne gajite osetljive
biljke na istom mestu barem 6 godina.
Videti i Uvenue klematisa; Plesan boura
UvenUe klematiSa
Ascochyta clematidina
Ovo gljivino oboljenje potie iz zemlji-
ta ili sa drugih biljaka. Smatra se da do in-
fekcije dolazi u uslovima visoke vlanosti.
Gljivica ulazi kroz mala oteenja koja nas-
taju privezivanjem biljaka ili ih prave na
primer ptice i insekti.
437
OSETLJIVE BILJKE Klematis
SIMPTOMI Iznenadno opadanje lia
mladih izdanaka. Zaraeno lie pored
stabla poinje da tamni i na kraju vene. Na
stablu, u nivou zemljita ili blizu, mogu da
se zapaze tamni useci. Tamne mrlje pojav-
ljuju se na inae zdravom liu. Hibridi s
velikim cvetom najosetljiviji su prema ovoj
bolesti, naroito oni nastali od vrste Cle-
matis lanuginosa.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Kupljene kle-
matise sadite 15 cm dublje nego to su
dotad bili zasaeni. Smatra se da su sorte
Clematis viticella mnogo manje osetljive.
Trudite se da izbegnete mehanika otee-
nja stabla, naroito prilikom privezivanja.
Isecite zaraene delove biljke na nivou
zemljita i dublje. Odatle bi trebalo da nik-
nu novi zdravi izdanci. Ako se simptomi
vrate, uklonite zemlju do dubine od 30 cm
i unitite zaraenu biljku. Zamenite novom
zemljom i posadite novu biljku.
viRUS UtOg mOzaika
tikviCe
Virusno oboljenje koje prenose biljne va-
i.
OSETLJIVE BILJKE Tikvica, tikva i bun-
deva
SIMPTOMI ute mozaine are pojavlju-
ju se na listovima. Biljke su zakrljale i de-
formisane, a plodovi kvrgavi i izoblieni.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Uklonite za-
raene biljke im primetite simptome. Lek
do sada nije pronaen.
viRUS mOzaika kRaStavCa
Virusno oboljenje koje se iri pre svega
preko biljnih vai; moe da se prenese i
runo u dodiru sa zaraenim biljkama, kao
i preko batenskog alata. Do infekcije obi-
no dolazi kad su biljke stare 6 sedmica.
Videti i Virusi
OSETLJIVE BILJKE Krastavac, bundeva,
bostan; takoe celer, pasulj i paprika Od
ukrasnih biljaka anemona, kandilka, bego-
nija, zvoni, dalija, ljiljan i jagorevina.
438
SIMPTOMI Razlikuju se u zavisnosti od
vrste koju bolest napada. Kod biljaka iz fa-
milije tikava virus izaziva arene mrlje ili
mozainu proaranost (slika na str. 87) i
deformitet listova. Biljka manje cveta, za-
krljala je i moe da uvene. Plodovi su ma-
li, tamni i rupiasti i na njima se javljaju
ute mrlje.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Gajite otpor-
ne sorte. Uklonite zaraene biljke im se
bolest ustanovi. Lek dosada nije prona-
en.
viRUS ReveRziBilne
inveRzije RiBizle
Smatra se da ovaj virus prenosi grinja
ribizlinog pupoljka. Videti i Virusi
OSETLJIVE BILJKE Ribizla
SIMPTOMI Zdravi listovi su izrazito na-
zubljeni na etiri mesta i imaju pet glavnih
ila koje idu od peteljke ka vrhu lista. Za-
raeni listovi su tamniji i ui i manje su na-
zubljeni. Ponekad imaju samo jednu ili dve
glavne ile. Rod se znaajno smanjuje, ali
kako je ova bolest veoma rairena, rod se
ne moe sa sigurnou uporediti sa ideal-
nim rodom ribizle; zbog toga se bolest
esto ne primeuje u ranoj fazi.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Kupujte bilj-
ke od pouzdanog dobavljaa. Svake godi-
ne proveravajte lie da biste uoili simp-
tome virusa. Suzbijajte grinju pupoljka uk-
lanjajui sve krupne, okrugle, nabrekle pu-
poljke, drugaijeg oblika od ostalih pupo-
ljaka na grmu, pre nego to se otvore po-
etkom prolea. Uklonite i unitite zarae-
ne grmove. Ako se ribizima grinja esto
javlja, obnovite zasad svakih sedam do
osam godina na novom mestu.
viRUSi
Virusi, koji ne mogu da se vide golim
okom, postoje u ivom biljnom materijalu i
ne pokazuju uvek simptome. ire se uz
pomo insekata koji sisaju biljne sokove,
na primer biljnih vai, dodirom (rukama i
preko batenskog alata, naroito onog za
ORGANSKA BATA
orezivanje i seenje, kao to su makaze),
preko ptica i prenoenjem sa zaraenih bi-
ljaka. Neki virusi napadaju samo odreene
vrste biljaka, dok drugi napadaju vie raz-
liitih vrsta.
OSETLJIVE BILJKE Veoma veliki broj
razliitih biljaka podloan je nekom obliku
virusa.
SIMPTOMI Ima ih mnogo i razlikuju se
od vrste do vrste; obuhvataju zakrljalost,
are i mozaine are na liu, deformisane
plodove pa ak i suenje. Prinos viegodi-
njih biljaka se smanjuje.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Suzbijajte
prenosioce virusa. Gajite otporne sorte.
Sadite zdrave biljke nabavljene od prove-
renog proizvoaa. Koristite plodored za
viruse koje prenose organizmi iz zemljita.
Za zaraene biljke nema leka. Takve biljke
izvadite. Spalite one koje su drvenaste.
Videti i Mozaina proaranost lista krastav-
ca; Virus utog mozaika tikvice
vUnaSta va
Pseudococcus i Planococcus spp.
Odrasle enke ove tetoine su sitne,
dugake do 3 mm i sive. Jaja polau u go-
milama od 100 do 150 sa zatitnim pokri-
vaem od vunaste smole. Tek izlegle vu-
naste vai nekoliko dana puze po biljci, po-
tom se umire i poinju da se hrane. Od-
rasle jedinke imaju krila i u sezoni parenja
moe ih biti veoma mnogo. Populacija je
obino najvea na jesen i poetkom zime.
U veoma hladnim podnebljima najee
mogu da se nau samo u staklenicima, ali
u toplijim podnebljima su napolju. U stak-
leniku ili u kui mogu stalno da se raz-
mnoavaju.
OSETLJIVE BILJKE Nadzemni deo krom-
pira; kaktusi, sukulenti i mnoge vrste oset-
ljivih kunih biljaka; staklenike biljke kao
to su jasmin, asparagus i oleander.
SIMPTOMI Velika najezda na mlade iz-
danke moe da oslabi biljke. Kolonije po-
krivene smolom esto se mogu nai u pa-
zuhu listova i na bodljama kaktusa. Lie
je esto obavijeno lepljivom medljikom
koja je prekrivena crnom garei.
PROBLEMI S BILJKAMA, OD A DO
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Isecite i spa-
lite veoma ugroene izdanke i grane. Ja-
kim mlazom vode sperite one kolonije koje
ne moete da dohvatite ili ih uklonite et-
kicom, ako je mogue. Pregledajte biljke i
uklanjajte kolonije dva do tri puta sedmi-
no. Pregledajte sve nove biljke; idealno je
da se one dre u karantinu mesec dana.
Bioloke mere Bubamara grabljivica
Cryptolaemus montrouzieri; optimalna
temperatura 20-25C
Pesticidi Insekticidni sapun. Pre prska-
nja skinite smolotoinu sa kolonija.
zelena kRagna PaRaDajza
Poremeaj koji se javlja kod paradajza
koji se gaji u stakleniku. Obino ga izaziva
previe visoka temperatura. Poremeaju
doprinose nedostatak kalijuma i fosfora.
SIMPTOMI Tvrd prsten, ili poluprsten po-
javljuje se oko stabla. Plod ne sazreva i
ostaje ut ili zelen.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Odravajte
dobru ventilaciju u stakleniku i zaklonite
biljke kad su visoke temperature. Gajite
otporne sorte kao to su zlatno svitanje,
irli ili totem. Pre nego to kupite seme
proverite da li je otporno.
zelenikin liSni mineR
Phytomyza ilicis
Odrasle jedinke ove tetoine su sitne,
neupadljive muice. Poetkom prolea po-
inju da polau jaja na donju stranu listo-
va zelenike, kod sredinje ile. Kad se izle-
gu, larve bue listove i ostaju u njima do
narednog prolea. Svake godine izlee se
jedna generacija.
OSETLJIVE BILJKE Zelenika
SIMPTOMI Ne priinjava veliku tetu, ali
moe da narui izgled biljke. Prvi simptomi
su ravni, uski, svetlozeleni tuneli izmeu
gornje i donje strane lista. Dok se larve
hrane liem ovi tuneli pretvaraju se u mr-
lje ili potkope.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Kad je najez-
da mala, skinite i unitite zaraene listove.
439
zimSki mOljCi
Pod ovom odrednicom nalaze se guseni-
ce tri vrste moljaca - mali mrazovac (Ope-
rophtera brumata), martovski moljac (Al-
sophila aescularia) i veliki mrazovac (Era-
nnis defoliaria). Gusenice malog mrazovca
su zelene s tri ute pruge. Gusenice veli-
kog mrazovca su tamnosmee sa uzdu-
nim utim prugama, dok su gusenice mar-
tovskog moljca zelene sa svetlim pruga-
ma.
enke, koje nemaju krila, izlaze iz zem-
ljita zimi i poetkom prolea, pare se i po-
tom se penju na biljku-domaina gde pola-
u jaja. Martovski moljac polae jaja formi-
rajui prsten oko grana; mali i veliki mra-
zovac polau jaja pojedinano, ili u manjim
grupama, pored pupoljaka ili u udubljenja
na kori. Gusenice se hrane od marta do
kraja juna i potom padaju na zemljite da
se uaure. Pojavljuje se jedna generacija
godinje.
OSETLJIVE BILJKE Jabuka, kruka, lji-
va, trenja, vinja, dunjarica, vuji dren,
glog, lenik, rua i mnoge druge ukrasne
biljke
SIMPTOMI Rupe nepravilnog oblika po-
javljuju se na liu, esto jo u fazi pupolj-
ka. Glavna najezda je na prolee i poet-
kom leta, iako se simptomi zadravaju cele
godine. Moe doi do slabog roda ako na-
nesu ozbiljnu tetu cvetu; uporni napadi
oslabie biljku.
PREVENCIJA I SUZBIJANJE Postavite
lepljive trake oko stabala i grana osetljivih
biljaka od oktobra do marta. Redovno pro-
veravajte trake da ne spadnu.
iak
Bube s karakteristinim rilicom i ante-
nom. U zavisnosti od vrste dugake su od
2 mm do 2,5 cm. Larve imaju mekano belo
telo i izraenu glavu; nemaju druge karak-
teristike. Videti i Crna lozova pipa; Grakov
i pasuljev iak
 gajenje povra na naim prostorima

Na naim prostorima u proizvodnji je zastupljeno oko 50 vrsta (bata), a u iroj proiz-

vodnji (njiva) taj broj je manji, oko 25 vrsta, ali je znaajan broj onih koje se gaje na
pojedinim lokalitetima.

Tabela 1. Karakteristike semena, norme setve i debljina pokrivnog sloja zemljita u preciznoj
setvi povra. p - preteno; d - delimino; n - normalno seme
* Visina pokrivaa je kod piliranog semena priblino 10 mm manja.

Tabela 2. Sklop useva za runu berbu povra - prvi broj predstavlja razmak izmeu redo-
va, a drugi razmak u redu; slovo R predstavlja setvu u redove.
GAJENJE POVRA NA NAIM PROSTORIMA
U tabelama 1. i 2. prikazane su karakte-
ristike semena, norme setve i debljina
sloja zemlje koja pokriva seme pri preciz-
noj setvi, kao i podaci o sklopovima useva
za runu berbu povra. U tabelama se
nalaze podaci za odabrane vrste povra,
koje se sa vie ili manje uspeha mogu gaji-
ti i u naim uslovima.
Plodored povra u uslovima naih
prostora
Na osnovu dosadanjeg iskustva najbo-
ljim prethodnim usevima za pojedine povr-
tarske kulture smatraju se sledee biljke.
Paradajz: kupus, graak, boranija, kra-
stavci, korenasto povre, trave, ita.
441
Paprika: trave, krastavci, graak, kore-
nasto povre, ita.
Kupusnjae: trave, krompir, paradajz,
paprika, graak, boranija, ita.
Krastavac i bostan (dinje i lubenice):
paprika, krompir, trave, ita, lucerka, para-
dajz.
Crni luk: paprika, paradajz, krastavac,
bostan, ita.
Korenasto povre: paprika, paradajz,
krastavac, graak, boranija, ita.
Boranija i graak: kupusnjae, paradajz,
paprika, krompir, ita.
 Organski vodi za batovane
Organski vodi za batovane strogo se
pridrava organskih standarda za komerci-
jalnu organsku proizvodnju koje su posta-
vili Britanski organski pokret, vlada UK i
Evropska unija. Vodi je napravljen jer se
postojei komercijalni standardi ne prime-
njuju svuda i ne pokrivaju sve aspekte
batovanstva. U skoro svim sluajevima
ovaj vodi poklapa se sa organskim stan-
dardima Evropske unije.
Poto vremenom sve vie uimo i saz-
najemo, vodi e se menjati u skladu s
tim. Ovaj vodi nije pravno osnovan. Svrha
mu je iskljuivo savetodavna i moe da ga
koristi svako ko se zanima za metode or-
ganskog batovanstva. Saveti su pogodni
za sve tipove i veliine bate.
Vodi svrstava batovansku praksu i
materijale u etiri kategorije.
najbolje mere
Preporuuju se za organsko gajenje -
ideal kojem treba da se stremi.
Prihvatljive mere
Prihvatljive u organskoj bati, ali ne ide-
alne kao prethodne.
na granici prihvatljivog
Nisu prihvatljive za redovnu primenu u
organskoj bati.
ne preporuuje se
Smatraju se neprimerenim za primenu u
organskoj bati.
Fusnote na str. 450
zemljite
Zdravo, plodno zemljite je osnova efi-
kasnog organskog batovanstva. Prema
zemljitu se treba odnositi tako da se po-
boljava i titi njegova struktura i milioni
siunih stvorenja koja u njemu ive.
Briga o zemljitu uz pomo organskih
tehnika podrazumeva upotrebu organskog
otpada u vidu ubriva ivotinjskog porekla
i biljnih i ivotinjskih ostataka. To pobolja-
va strukturu zemljita i odrava nivo hu-
musa; hrani ive organizme u njemu ija je
aktivnost neophodna za zdravlje zemljita;
i obezbeuje hranljive materije za biljke.
Vodi se rauna o drenai i odgovarajuoj
pH vrednosti. Zelenina ubriva gaje se
kao pokrovni usevi da bi zatitila i prihra-
nila zemljite. Obrada je svedena na naj-
manju meru i tempirana tako da se izbeg-
ne oteenje strukture zemljita.
najbolje mere
- Zemljite uvek treba da bude pokrive-
no zatitnim pokrivaem od biljaka, na pri-
mer zeleninim ubrivom ili drugim biljka-
ma, ili povrinskim malem.
- ubrivo i biljni otpad dodajte samo
onako kako je navedeno u vodiu.
- Rastresite donje slojeve zemljita da
biste spreili sabijanje.
- Ako je potrebno, poboljajte drenau.
- Odravajte odgovarajuu pH vrednost.
- Koristite plodored za jednogodinje
biljke.
Prihvatljive mere
- Kad je neophodno, zemljite se obra-
uje, ali samo kad uslovi nisu ni previe
suvi ni previe vlani. Ne meajte unutra-
nje slojeve zemljita s gornjim slojem. Ob-
raujte samo onoliko koliko je neophodno
da ne biste otetili strukturu zemljita.
na granici prihvatljivog
- Rotaciona obrada zemljita1
ORGANSKI VODI ZA BATOVANE
ne preporuuje se
- Sve ostale mere
UBRivO i Biljni OtPaD
Organski materijal treba da se reciklira u
samoj bati da bi se na taj nain proizveo
kompost, kao i trulo lie, ime se po pot-
rebi prihranjuje zemljite. Koliina ovakvog
materijala moe da se povea, na primer
ubrivom i drugim otpadnim materija-
lom i kupovnim batenskim preparatima.
Idealno bi bilo da ovaj dodatni materijal
bude organskog porekla, ali ako to nije
mogue, moe da se koristi i materijal ne-
organskog porekla.
Nikad ne treba da se koriste ubriva
nastala u uslovima intenzivne proizvodnje.
esto sadre neeljene zagaivae, a pos-
tavlja se i etiko pitanje uslova u kojima se
dre ivotinje od kojih je nastalo ubrivo.
Svee ubrivo i drugi otpadni materijal
treba da se kompostiraju ili obrade na
drugi nain pre primene.
najbolje mere
- Biljni i ivotinjski otpad2 iz kue ili
bate, nakon kompostiranja3 ili, ako se
mesa s jesenjim liem, lisni kompost.
Prihvatljive mere
- Kompostirano ili zgorelo4 ubrivo or-
ganskog porekla, od slame s farmi, konja
ili ivine.
- Biljni otpadni materijal i nusproizvodi
nastali u industriji organske proizvodnje
hrane.
- Kupovno ubrivo i kompost koji imaju
oznaku organskog porekla.
- Slama i seno organskog porekla.
- Piljevma, strugotina i kora s drvea ko-
je nije hemijski obraivano posle see.
- Mikrobioloki i biljni ekstrakti za aktivi-
ranje komposta.
- Opalo jesenje lie iz parkova ili drugih
javnih povrina koje nisu blizu prometnih
puteva.
- Organski kompost za gljive.
443
- Vuneni materijal koji ne sadri organo-
fosfate.
- Perje iz prihvatljivih proizvodnih siste-
ma.3
na granici prihvatljivog
- Slama, seno, konjsko ubrivo i ubrivo
s farmi neorganskog porekla nakon stoje
kompostirano 3 meseca ili nakon to je
stajalo pod pokrivaem 6 meseci.6
- Kompostiran zeleni i kuni otpad iz fab-
rika za kompostiranje, ali samo ako ne sa-
dri neprihvatljiv nivo P.T.E. (videti fusnotu
12).
- ubrivo ivinskog porekla i ubrivo du-
boke prostirke sa manje intenzivnih neor-
ganskih farmi7 posle kompostiranja u tra-
janju od 6 meseci ili ispod pokrivaa 12
meseci.
- Morske trave sa nezagaene obale.8
- ubrivo sa farmi svinja koje se uzgaja-
ju neorganski uz korienje slame, posle 6
meseci kompostiranja ili 12 meseci ispod
pokrivaa.9
- Biljni otpad i nusproizvodi nastali neor-
ganskom proizvodnjom hrane u velikim
sistemima posle odgovarajueg perioda
kompostiranja.
- Kompost od gljiva i glista koji potie od
neorganskog ivotinjskog ubriva, osim
onog iz neprihvatljivih intenzivnih sistema
proizvodnje (videti fusnotu 17).
- Kupovni batenski proizvodi kao to su
pakovano ubrivo sa farmi i batenski
kompost neorganskog porekla, osim onog
koji potie iz neprihvatljivih intenzivnih sis-
tema proizvodnje (videti fusnotu 17), kao i
onog koji sadri treset.10
- Obraeni ivotinjski proizvodi iz klani-
ca, osim u sluaju kada su ivotinje puta-
ne na ispau.
- Obraen otpad nastao proizvodnjom
ribe.
- Kanalizacioni talog, kompost zasnovan
na otpadnim vodama i kanalizaciji, posle
odgovarajue obrade i bez potencijalno
toksinih elemenata.11
444
ne preporuuje se
- Materijal koji sadri potencijalno toksi-
ne elemente u veoj koliini od dozvolje-
ne.12
- Lie i lisni kompost sakupljen u umo-
vitim predelima.13
- Lie sakupljeno pored prometnih pu-
teva.14
- Treset i kokosov treset15 za komposti-
ranje.16
- Kupovno ubrivo i batenski kompost
koji sadre treset ili kokosov treset.
- Upotreba ivotinjskog otpada i ubriva
(osim obraenih ivotinjskih proizvoda iz
klanica i otpada nastalog proizvodnjom ri-
be) iz intenzivnih sistema proizvodnje ive
vage.17
Uvanje i PRimena
UBRiva i kOmPOSta
ubrivo, kompost i drugi materijali za
prihranjivanje biljaka treba da se uvaju i
primenjuju tako da ne dolazi do gubitka
hrane za biljke. Gubitkom hrane za biljke
troe se hranljive materije i zagauju vo-
deni putevi i podzemne vode.
najbolje mere
- uvajte i kompostirajte ubrivo i drugi
materijal koji sadri hranu za biljke u zat-
vorenom ili ispod pokrivaa koji ne propu-
ta voduls.
- Zemljitu dodajte maksimalno jedna
puna batenska kolica slamnatog ubriva
ili dvoja kolica komposta na 5 metara
kvadratnih zemljita svake godine19 (ekvi-
valentno 50 litara ubriva ili 100 litara
komposta na 0,3 metra kvadratna).
- Dodajte ubrivo i kompost samo zem-
ljitu na kojem se gaje biljke ili onom na
kojem e se ubrzo gajiti.
Prihvatljive mere
- Primena kompostiranog ubriva na je-
sen/rano prolee kad zelenino ubrivo
aktivno raste.
ORGANSKA BATA
- Primena komposta i kompostiranog
ubriva u stakleniku u bilo koje doba godi-
ne.
na granici prihvatljivog
- Ne postoji.
ne preporuuje se
- uvanje i primena koja izaziva zagae-
nje vodotokova.
- Primena ubriva na jesen na praznoj
parceli koja e ostati takva cele zime.
ubrivo i teno ubrivo
Organska ubriva mogu biti biljnog, i-
votinjskog i mineralnog porekla. Treba da
se tretiraju kao dodatak recikliranju hran-
ljivih materija iz same bate - na primer
gomile komposta - a ne kao zamena za re-
cikliranje, pored upotrebe drugog kuplje-
nog krupnog organskog materijala. Treba
da se primenjuju samo ako adekvatne zali-
he nisu dostupne iz drugih izvora.
Tena ubriva treba da se koriste samo
kod biljaka koje se gaje u ogranienim us-
lovima, na primer u saksiji, daku ili na ivi-
cama staklenika.
U odsustvu prihvatljivijih materijala, mo-
e se prihvatiti ograniena upotreba ras-
tvorljivih ubriva da bi se nadoknadio ozbi-
ljan manjak nekih elemenata. Preporu-
ljivo je da se uradi analiza zemljita kako
bi se utvrdilo koji elementi nedostaju.
Navedeni proizvodi nisu uvek lako
dostupni batovanima.
najbolje mere
- Ne postoje.
Prihvatljive mere
- Teno ubrivo koje ste sami napravili
od biljnog ili ivotinjskog ubriva.
na granici prihvatljivog
- Azot (N) ubrivo od isuene krvi, na-
menjeno podlozi za zimsko gajenje biljaka
i useva, samo na prolee; rona ubriva.
- Fosfor (P) (kao fosfat, P2O5) Prirodni
mineralni fosfati; obina ljaka; prirodni
ORGANSKI VODI ZA BATOVANE
aluminijum-kalcijum-fosfat; mesna i kota-
na ubriva. Nivo kadmijuma u fosfatnom
kamenu ne sme prei 90 mg/kg P2O5.
- Kalijum (K) Drvni pepeo koji se dodaje
samo u kompost ili ubrivo;20 otpaci od
eerne repe; kalijum-sulfat, samo ako
analiza zemljita pokae daje nivo kalijuma
(K) ispod indeksa 221, a sadraj gline ma-
nji od 20%.
- Kombinovana ubriva ubriva od isu-
ene krvi, ribljih otpadaka i kotana ubri-
va (obezbeuju N, P, Ca22), bez nedozvo-
ljenih supstanci; riblji otpaci (N)23; mesna
i kotana ubriva (P, Ca, N); ubriva od
morskih trava (K, N, drugi elementi u tra-
govima).
- Krenjaki materijal Dolomitski kre-
njak; mleveni krenjak; mlevena kreda.
- Sporedni minerali Magnezijumski kalcit
ili dolomitski krenjak (obezbeduje Mg22 i
Ca); gips ili kalcijum-sulfat (Ca); mlevena
kreda i krenjak (Ca); Epsom soli (Mg),
samo za akutni nedostatak; magnezijum-
ska stena; sumpor; kalcijum-hlorid za ne-
dostatak kalcijuma kod jabuke.
- Mikroelementi ubrivo od suvih mor-
skih trava; ekstrakt morskih trava; kre-
njak i kreda; kamena praina. Manjak bo-
ra, bakra; gvozda, mangana, molibdena,
kobalta, selena i cinka u tragovima, usta-
novljen analizom zemljita ili drugim doka-
zima nedostatka.
- Tena ubriva koja mogu da se kupe,
koja potiu od biljnog ili ivotinjskog ubri-
va, najbolje ako imaju oznaku organskog
standarda.
ne preporuuje se
- Sirova krv
- Sva druga mineralna i prirodna ubriva
ukljuujui i ilsku salitru, ureu, kalijum-
hlorid, superfosfate, kainit.
- Krena voda i gaeni kre.
- Upotreba nusproizvoda poreklom iz
klanica (kotano brano, ronato ubrivo,
itd.) kada se zna da su ivotinje bile na
ispai.
445
PlODOReD
Plodored je jedna od osnovnih mera za
obradu zemljita, suzbijanje korova, teto-
ina i bolesti. Kada gajite jednogodinje
biljke kao to su povre i zainske trave ili
kada presaujete voe, bunaste biljke i
druge viegodinje biljke, nije preporulji-
vo da sadite iste ili srodne biljke na isto
mesto. Biljke treba da zauzmu drugo mes-
to, to je dalje mogue od prethodnog i ne
treba da se vrate na isto mesto nekoliko
godina. Ova praksa, poznata kao plodo-
red, pomae u suzbijanju tetoina, bolesti
i korova, i odrava plodnost i strukturu
zemljita i nivo organskih materija.
najbolje mere
- Biljke koje su podlone slinim tetoi-
nama i bolestima ne ponavljaju se odree-
ni vremenski period.24
- Ravnotea izmeu odranja plodnosti i
upotrebnog gajenja useva.
- U plodored treba ukljuiti mahunarke
koje vezuju azot da bi se zemljite oboga-
tilo azotom tamo gde je to potrebno.
- Posle biljaka koje suzbijaju korov treba
saditi biljke koje su osetljive na korov.
- Plodored koji ostavlja zemljite prazno
najkrai vremenski period.
- Viegodinje biljke, naroito voe i ru-
e, ne treba da se sade na mesto na kojem
je donedavno rasla srodna biljka.
Prihvatljive mere
- Ako je prostor za gajenje ogranien, na
primer u stakleniku, primenjujte krai plo-
dored, ali trudite se da zemljite ostane
zdravo.
na granici prihvatljivih
- Ne postoje.
ne preporuuje se
- Gajenje jedne jednogodinje biljke na
istom mestu iz godine u godinu.
Informacije o zemljitu i pravljenju kom-
posta videti u delu Zemljite i briga o nje-
mu, str. 32-61.
446
tetOine i BOleSti
Prevencija je glavni oslonac organske
strategije za kontrolu tetoina i bolesti.
Radite u skladu s prirodom, ne pokuavaj-
te da dominirate. Podstiite zdrave biljke
obezbeujui im dobro strukturisano zem-
ljite i izbalansiranu ishranu, gajenjem bilj-
nih vrsta na odgovarajuem zemljitu i bi-
ranjem sorti otpornih na tetoine i bolesti.
Prirodni neprijatelji tetoina i paraziti po-
mau u kontroli tetoina i bolesti. Organ-
ska bata treba da bude osmiljena i orga-
nizovana tako da obezbedi meovito okru-
enje koje odgovara korisnim stvorenjima.
Organski batovani takoe treba da budu
svesni da prisustvo tetoina ili organiza-
ma koji izazivaju bolesti ne zahteva uvek
da se neto preduzme. Prskanje hemikali-
jama koje unitavaju bolesti i tetoine
treba svesti na minimum.
Dobra praksa, higijena, zatita, zamke i
rastresito zemljite dobra su dopuna tehni-
kama za kontrolu tetoina i bolesti.
Dalje navedeni proizvodi i postupci mo-
gu da se primenjuju i na otvorenom i u
stakleniku ili plasteniku.
najbolje mere
- Obezbedite dobro strukturisano zem-
ljite koje prua biljkama izbalansiranu is-
hranu.
- Odravajte higijenu da biste prenoe-
nje tetoina i bolesti sveli na minimum.
- Redovno obilazite i pregledajte biljke
da biste rano primetili mogui problem.
- Koristite zdravo seme i materijal za sa-
denje i ako je mogue materijal s potvr-
dom da nije zaraen virusom.
- Sadite sorte otporne na tetoine i bo-
lesti.
- Gajite biljke na odgovarajuem zemlji-
tu.
- Obezbedite stanita za prirodne nepri-
jatelje tetoina i bolesti i za parazite.
- Gajite biljke i cvee kojima se hrane
prirodni neprijatelji (predatori) i paraziti
tetoina.
- Primenjujte plodored.
ORGANSKA BATA
- Birajte vreme setve/sadenja tako da iz-
begnete odreene tetoine i bolesti.
- Rastresite zemlju kad god je potrebno.
- Obezbedite dobru cirkulaciju vazduha
oko biljaka.
- Balansirano navodnjavanje.
- Smee i zdruene biljke, izbegavajte
monokulture.
- Biorazgradive prepreke.
- Dostojanstveno priznajte poraz kad je
potrebno!
(Videti i Konzervacija, str. 449)
Prihvatljive mere
- Ubacivanje agenasa za bioloke mere
kontrole.
- Prepreke koje nisu biorazgradive i koje
se ponovo koriste kad je mogue.
- Sterilizacija objekata i opreme parom.
na granici prihvatljivog
- Lepljive prepreke i zamke, ukljuujui i
one s feromonskim mamcima.
- Sterilizacija zemljita parom.
- Biljna ulja.
- Dezinfekcija bazirana na limunskoj ki-
selini (iz prirodnih izvora) ili peroksiacetil-
na kiselina za dezinfekciju saksija, ramova,
opreme i staklenika.
- Za suzbijanje tetoina kad je ugroen
opstanak biljaka: kalijumski sapun (meki
sapun) i sapuni koji sadre masne kiseline
iz biljaka, Bacillus thuringiensis, piretrin,25
insekticidni sapun; takode nim, kvasija i vi-
rus granuloze tamo gde je dozvoljeno.26
- Za suzbijanje bolesti kad je ugroen
opstanak biljaka: bordovska orba, bakar-
sulfat, bakar-oksihlorid i bakar amonijum-
karbonat; sumpor.
ne preporuuje se
- Svi ostali pesticidi, ukljuujui nikotin,
fenole, aluminijum-sulfat i metaldehid.
ORGANSKI VODI ZA BATOVANE 447

nje zemljita i suzbijanje korova. U organ-

HemijSka SReDStva za skom batovanstvu ne koriste se hemijska
kOnzeRvaCijU DRvne sredstva za suzbijanje korova.
gRae
najbolje mere
Hemijska sredstva za konzervaciju drve-
- Plodored.
ta sama po sebi su dugotrajna i toksina.
- Naizmenino sadenje biljaka koje suz-
Kad god je mogue treba ih izbegavati u
bijaju korov i biljaka - koje ne mogu da se
organskoj bati. Upotrebu treba svesti na
brane od korova.
sluajeve kada truljenje drveta predstavlja
- Okopavanje, plevljenje, priprema leje
opasnost. Najugroenije je drvo koje je u
nekoliko sedmica pre setve.
kontaktu sa zemljitem i vazduhom.
- Manje rastojanje izmeu biljaka; biljke
koje se ire po zemljitu i pokrovni usevi.
najbolje mere
- Dobra, vrsta osnova za staze.
- Drvna graa koja nije tretirana hemij-
- Biorazgradiv mal organskog porekla.
skim sredstvima.
- Drvna graa od vrsta kao to su hrast,
Prihvatljive mere
kedar i bagrem koje su otpornije na trulje-
- Ukopavanje ili vaenje.
nje. Proverite da lije dobijena iz obnovljivih
- Biorazgradiv mal koji nije organskog
izvora.
porekla.
- Betonski stubovi.
- Fugovanje kamena, ploa cigala itd.
prilikom poploavanja staze.
Prihvatljive mere
- Vetako drvo od recikliranog polistire-
na granici prihvatljivog
na.
- Rotaciona obrada zemljita.1
- Tretiranje drveta koje ne dolazi u dodir
- Mal koji nije biorazgradiv, najbolje ako
sa zemljitem (kao to su daske za ogra-
proputa vodu i moe vie puta da se ko-
du) lanenim uljem ili slinim sredstvom ko-
risti.
je titi drvo od vode i omoguava mu da
- Propustljiv mal koji nije biorazgradiv
die.
ispod povrine staza ili oko viegodinjih
biljaka.
na granici prihvatljivog
- Spaljivanje korova
- Meavina bora (sa vodom).
ne preporuuje se
ne preporuuje se
- Sva hemijska sredstva za suzbijanje
- Kreozot.
korova, ukljuujui ona bazirana na glifo-
- Drvna graa tretirana hromiranim ba-
satu i prirodnim masnim kiselinama.
kar-arsenatom (CCA),27 esto se prodaje
Vie informacija o organskom suzbijanju
kao grada obraivana pod pritiskom.
korova videti u delu Korov i njegovo suzbi-
janje, str. 71-81.
SUzBijanje kOROva i
ienje zemljita SUzBijanje kOROva na
Korov obezbeuje hranu i stanite veli-
tRavnjaCima
kom broju stvorenja i koristan je izvor ma-
Travnjak od samo jedne ili dveju vrsta
terijala za kompostiranje. Tamo gde je mo-
trave, to je ekvivalentno monokulturi, nije
gue trebalo bi da se pusti da raste i da se
pogodan za organske principe. Meavina
uklanja samo ako ugroava gajene biljke.
trava i vrsta s irokim listovima pre e dati
Postoji niz prirodnih tehnika za raiava-
zdrav travnjak koji e ostati zelen cele go-
448
dine. Detelina e takoe pomoi u ishrani
trave. Sledite dobar vodi za odravanje
travnjaka. Ako se podstie bujnost trave,
problemi s korovom su minimalni.
najbolje mere
- Redovno kosite travu, ali samo kad je
potrebno. Da biste imali lep travnjak ne
kosite travu na visinu manju od 2,5 cm, ili
5 cm za vienamenski travnjak.
- Gde god je mogue, ostavite pokoenu
travu na travnjaku, ali ne kad je zemljite
hladno i vlano, ili kad je pokoena trava
predugaka.
- Rastresite zemlju i izloite je dejstvu
vazduha kad god je potrebno.
- Prilagodite pH vrednost i drenau i uk-
lonite zasenu po potrebi, ako travnjak ne
raste kako bi trebalo.
- Prihranjujte travnjak samo ako sporo
raste, ili ako je ut, suv ili prevlaen. Koris-
tite organsko ubrivo, kompost ili mineral-
no ubrivo.
- Na jesen rasporedite organski materijal
po povrini travnjaka.
Prihvatljive mere
- Ne postoje.
na granici prihvatljivog
- Ne postoji.
ne preporuuje se
- Unitavanje glista.
- Sva hemijska ubriva i pesticidi.
Vie informacija o organskom travnjaku
videti u delu Travnjaci i njihova nega, str.
176.
mateRijal za Saenje,
PODlOga za gajenje i
gajenje U POSUDama
Ideal kome stremimo prilikom gajenja
biljaka u posudama jeste gajenje sopstve-
nih biljaka iz organski dobijenog semena,
na organskoj podlozi. Kad god je mogue,
treba koristiti organski dobijeno seme, kr-
ORGANSKA BATA
tole, rizome, lukovice i drugi materijal za
saenje. Najmanje to moete da uinite
jeste da ne gajite biljke iz semena tretira-
nog hemikalijama posle berbe. Kad kupu-
jete seme divljeg cvea, uverite se da je
domaeg porekla, a ne uvezeno iz druge
zemlje. Lukovice i drugi materijal za sae-
nje nikada ne treba uzimati iz divljine. Pos-
toje proizvoai koji prodaju organsko po-
vre, voe i ukrasne biljke. Uvek kad ste u
prilici, koristite njihove usluge ili uzgajajte
sopstvene biljke.
Kad god je mogue, gajite biljke direk-
tno iz zemljita. Uslovi za gajenje u saksiji
ili daku uvek su ogranieni i zahtevaju do-
datnu panju i prihranjivanje rastvorljivim
hranivima. Za gajenje rasada i biljaka u
posudama treba da se koristi organska
podloga, po mogustvu bez treseta. Ako
kupujete podlogu, najbolje je da ima ozna-
ku organskog standarda. Kad sami pravite
podlogu za gajenje, treba da koristite sa-
mo ono to je navedeno u Vodiu.
Vie informacija o podlogama za gaje-
nje, semenu i meavinama za posude vi-
deti u delu Gajenje biljaka, str. 114-115.
Setva i mateRijal za
Saenje
najbolja praksa
- Gajenje biljaka po organskim standar-
dima.
- Organsko dobijanje semena, krtola i
drugog materijala za saenje.
Prihvatljive mere
- Seme, krtole i drugi materijal za sae-
nje dobijen na konvencionalan nain, ali
ako nije tretiran hemijskim sredstvima
posle berbe.
na granici prihvatljivog
- Biljke i materijal za saenje dobijeni
korienjem metoda koje nisu organske.
- Praak za oiljavanje bez fungicida.
ORGANSKI VODI ZA BATOVANE
ne preporuuje se
- Praak za oiljavanje sa fungicidima.
- Biljke i materijal iz divljine.
- Seme tretirano hemijskim sredstvima
posle berbe.
- Seme genetski modifikovanih sorti
(G.M.), dobijeno genetskim inenjeringom.
PODlOga za gajenje
najbolje mere
- Podloga za gajenje koju sami pravite
samo od materijala navedenih u ovom vo-
diu.
- Kupovna podloga za gajenje bez trese-
ta, ako ima prepoznatljivu oznaku za or-
ganski standard.
Prihvatljive mere
- Organska podloga za gajenje s recikli-
ranim tresetom, ako je mogue s prepoz-
natljivom oznakom organskog standarda.
na granici prihvatljivog
- Perlit, vermikulit, bentonit i zeoliti koji
nisu tretirani nedozvoljenim hemijskim
sredstvima.
- Organska podloga za gajenje koja sa-
dri treset, ako je mogue s prepoznatlji-
vom oznakom organskog standarda.
ne preporuuje se
- Podloga za gajenje koja sadri materi-
jale koji nisu navedeni u ovom vodiu.
gajenje U POSUDama
Isti principi organskog gajenja treba da
se primene za gajenje u saksijama, korpa-
ma, kutijama i drugim posudama.
najbolje mere
- Organska podloga za gajenje s recikli-
ranim organskim otpadom kao glavnim iz-
vorom plodnosti.
- Biljke i seme isto kao navedeno.
- Postava za visee korpe od vune ili dru-
gog recikliranog materijala.
449
- Saksije i posude primerene veliine.
- Ako je potrebno prihranjivanje, stavite
kompost, ubrivo ili sline kupovne proiz-
vode na povrinu zemljita.
Prihvatljive mere
- Organska podloga za gajenje s organ-
skim ubrivom kao glavnim izvorom hrane
za biljke.
- Prihranjivanje organskim ubrivom.
- Prihranjivanje tenim ubrivom koje
ste sami napravili od biljnog ili ivotinjskog
ubriva.
na granici prihvatljivog
- Kupovno organsko teno ubrivo, ako
je mogue s oznakom organskog standar-
da.
ne preporuuje se
- Postava od mahovine za visee korpe.
- Ostala tena ubriva.
konzervacija i ivotna sredina
Konzervacija ili zatita i organsko bato-
vanstvo neraskidivo su povezani. Ljudska
aktivnost zagauje zemlju; stanita i divlji
biljni i ivotinjski svet brzo nestaju. Gubi-
tak raznolikosti ivog sveta ima ozbiljne
posledice za organske batovane koji se
oslanjaju na prirodne odnose izmeu te-
toina i grabljivica da bi drali tetoine
pod kontrolom. Zatita i kreiranje raznolike
ivotne sredine, i u bati i van nje, od pre-
sudnog su znaaja. Ako je mogue, tako-
e, preporuuje se saenje razliitih biljnih
vrsta, ukljuujui upotrebu lokalnih vrsta i
sorti koje se rede gaje. Za aktivnosti koje
zagauju sredinu, na primer paljenje vat-
re, bacanje organskog otpada ili preterana
upotreba neobnovljivih resursa, nema
mesta u organskom batovanstvu.
najbolje mere
- Ouvanje i kreiranje tradicionalnih og-
rada kao to su jarak, ivice i kameni zido-
vi.
450
- Ouvanje i kreiranje stanita kao to su
ivice, jezera i nekoene travnate povrine
za ishranu i opstanak divljih vrsta.
- Tradicionalne vrste biljaka.
- Vrste biljaka koje nisu tradicionalne, ali
imaju odreene osobine koje pogoduju
divljim vrstama.
- Kreiranje prolaza za divlje vrste - pove-
zana stanita koja omoguavaju divljim
vrstama slobodno prolaenje.
- Ako je neophodan, reim orezivanja i-
vice koji ne ugroava ptija gnezda i koji,
po potrebi, omoguava ivici da cveta i
obrazuje plod.
- Korienje drvne grae iz obnovljivih
resursa.
- Recikliranje i ponovna upotreba.
Prihvatljive mere
- Ne postoje.
na granici prihvatljivog
- Vrua, suva lomaa za unitavanje za-
raenog biljnog materijala.
ne preporuuje se
- Paljenje vatre, osim na ve naveden
nain.
- Uklanjanje svih biljnih ostataka ispod
ivica, bunova itd. osim ako se to radi
zbog suzbijanja bolesti.
- uvanje nepokrivenog ubriva.
- Drvna graa iz neobnovljivih resursa.
- Biljke donete iz divljine.
- Korienje materijala koji je transpor-
tovan sa velike udaljenosti, kad postoji od-
govarajua lokalna alternativa.
FUSnOte
1. Oranje moe da uniti strukturu zem-
ljita; takoe moe da dovede do formira-
nja neprobojnog ona ili tvrdog sloja
zemljita.
2. ubrivo koje potie od kunia, koko-
aka, gerbila i veine drugih kunih ljubi-
maca biljojeda obino je bezbedno za
kompostiranje. ubrivo koje potie od pa-
sa i maaka moe da sadrti parazite te-
ORGANSKA BATA
tne za ljude. Ako elite da ih kompostirate
treba da obratite posebnu panju na higi-
jenu; nije preporuljivo da se upotreblja-
vaju ako deca mogu doi u dodir sa siro-
vim ili kompostiranim materijalom.
3. Kompostiranje je aerobni proces u
kojem se biljni i ivotinjski otpad pretvara
u mrki materijal slian zemljitu poznat
pod nazivom kompost. Najbolje je da se
gomila komposta prevre vie puta da bi
materijal doao u dodir s vazduhom.
4. Zgorelo znai da je ubrivo stajalo
na gomili ispod vodootpornog pokrivaa i
trulilo - zgorevalo najmanje mesec dana. U
tom procesu slobodan azot i kalijum u siro-
vom ubrivu prelaze u oblik koji se mnogo
tee ispira iz zemljita usled kie i ne moe
da oteti biljke.
5. Videti fusnotu 7.
6. Dodatno vreme potrebno je da bi se
razgradila hemijska jedinjenja koja mogu
biti prisutna.
7. ivinske farme sa kojih se moe uzi-
mati ubrivo za organsku proizvodnju bi-
ljaka:
a) farme za proizvodnju jaja (deflnisane
propisom Evropske unije br. 1274/91): slo-
bodne (maksimalno 400 ptica po aru); po-
luintenzivne (maksimalno 1.600 ptica po
aru); na dubokoj prostirci (maksimalno 7
ptica po metru kvadratnom);
b) dranje tovnih pilia na dubokoj pro-
stirci (maksimalna gustina ptica 17 kg po
metru kvadratnom);
c) farme za proizvodnju mesa (definisa-
ne propisom Evropske unije br. 1538/91);
slobodne, tradicionalne slobodne; eksten-
zivno gajenje u zatvorenom ivinarniku
(maksimalna gustina odraslih ptica: 12
kokoaka ili 17-25 kg po metru kvadrat-
nom).
8. Svea morska trava treba da se treti-
ra kao izvor iskljuivo za lokalnu upotrebu.
Sakupljajte morsku travu koju voda izbaci
na obalu, nemojte daje skidate sa stena.
Potronja izvora, ak i onih obnovljivih nije
preporuljiva.
9. Ne preporuuje se redovna upotreba
neorganskog svinjskog ubriva; ova ubri-
ORGANSKI VODI ZA BATOVANE
va esto sadre zagaivae kao stoje ba-
kar koji se taloi u zemljitu.
10. Upotreba treseta kao poboljsivaa
zemljita nije prihvatljiva u organskom
batovanstvu. Da bi se iskopao treset,
unitavaju se prirodna stanita neprocenji-
ve vrednosti.
11. Kanalizadoni otpad nije dozvoljen po
organskim standardima Evropske unije i
UK. Ovde se kanalizaconi otpad tretira kao
neiskorien resurs i stoga je ukljuen u
ovaj vodi - samo ako je u skladu s odre-
enim standardima. Trenutno verovatno
ne postoji pogodan, nezagaen kanaliza-
doni otpad.
12. Potencijalno toksini elementi (P.T.
E.) obuhvataju teke metale i druge ele-
mente koji su esto prirodni sastojci zem-
ljita. Neki su neophodni za ivot biljaka i
ivotinja kad ih ima u tragovima, ali su u
veim koliinama toksini. Postoji mnogo
razliitih standarda koji odreuju maksi-
malan dozvoljen nivo ovih elemenata u
zemljitu i materijalu koji mu se dodaje.
Varijacije koje mogu da se primete u ovim
standardima ukazuju na to da niko ne zna
taan odgovor.
13. Opalo lie je deo prirodnog ciklusa
obogaivanja zemljita u umovitim prede-
451
lima i stoga nebi trebalo da se skuplja na
ovim mestima.
14. Najverovatnije je zagaeno olovom i
kadmijumom.
15. Kokosova vlakna.
16. Za treset videti fusnotu 10. Poto
postoji mnogo razliitih materijala lokalnog
porekla upotreba kokosovog treseta - ma-
terijala koji se transportuje s udaljenih
destinadja - za kompostiranje nije prime-
rena za organsko batovanstvo.
17. Ukljuujui i inkubatore za proizvod-
nju ivine i brojlersku proizvodnju (gde je
gustina 25 kg po metru kvadratnom); pro-
izvodnja krmaa koje se vezuju u ograe-
nim boksovima u zatvorenom prostoru;
drugi sistemi u kojima ivotinje ne mogu
da se okrenu 360, gde su stalno u mraku
i nemaju na emu da spavaju.
18. Da biste spreili da kia ispere hran-
ljive materije.
19. Preterana primena ubriva ili kom-
posta moe da doprinese zagaenju vodo-
toka. Na velikim parcelama maksimalna
preporuena koliina je 50 tona po hekta-
ru. Iz toga sledi da su jedna puna baten-
ska kolica ubriva dovoljna za 10 metara
kvadratnih zemljita. Oigledno, ova kolii-
na je samo preporuena jer se ubriva i
kompost razlikuju po sastavu. Preporue-
452
na koliina je data kako bi se istaklo da
nije dobro preterivati s dodavanjem preve-
like koliine materijala koji sadri hranljive
supstance. Maksimalna preporuena koli-
ina manja je od one koju koristi veina
batovana.
20. Hranljive materije u drvnom pepelu
veoma su rastvorljive i brzo se ispiraju ako
se pepeo doda direktno u zemljite.
21. Ova cifra odnosi se na rezultat anali-
ze zemljita.
22. Ca - kalcijum; Mg - magnezijum.
23. Riblji otpaci koji nastaju prilikom
prerade ribe su prihvatljivi; nije prihvatljivo
hvatanje ribe za proizvodnju ubriva.
24. Za povre se obino preporuuje plo-
dored koji traje 3-4 godine. Kod upornih
problema, na primer nekih tetoina i bo-
lesti iz zemljita, verovatno je pogodniji
dui vremenski period.
ORGANSKA BATA
25. Najbolje je da se koristi ist piretrin
biljnog porekla. Trenutno postoji samo pi-
retrin koji sadri aktivne materije pipero-
nil-butoksid da bi imao bolji efekat. Ova
aktivna materija takoe ima insektidno
dejstvo. Ne preporuuje se sintetiki piret-
rin.
26. Upotreba kvasije, nima i virus granu-
loze je nelegalna u UK, jer nisu registrova-
ni pesticidi.
27. Izuzetno toksine hemikalije, kao to
je hromirani bakar-arsenat koji se koristi u
ovom postupku, nameu pitanja bezbe-
nosti radnika i bezbednog odlaganja. Tvrdi
se da je drvna graa nastala ovim proce-
som sigurna za upotrebu, ali postoje doka-
zi koji ukazuju da to moda nije taino.
Upotreba ovakve drvne grade u nekim
zemljama je ograniena. Ako se drvo zapa-
li, dim i pepeo su toksini.
 izvori

Seme, Biljke i OPRema www.fungi.com

Oprema za uzgoj peuraka
Adams County Nursery
P.O. Box 108 Gardener's Supply Company
Aspers, PA 17304 128 Intervale Rd.
www.acnursery.com Burlington, VT 05401
Oprema za voe i vonjake Oprema za batovanstvo
Bountiful Gardens Gardens Alive!
18001 Shafer Ranch Rd. 5100 Schenley Pl.
Willits, CA 95490 Lawrenceburg, IN 47025
www.bountifulgardens.org www.gardensalive.com
Batovanski pribor i oprema; kao i or- Veliki izbor opreme za organsko suzbija-
ganski gajeno povre i seme zainskog bi- nje tetoina i dobar izbor ubriva
lja Gempler's Inc.
The Cook's Garden 100 Countryside Dr.
P.O.Box 535 P.O.Box 270
Londonderry, VT 05148 Belleville, Wl 53508
www.cooksgarden.com www.gemplers.com
Specijalizovana za povre za sladokusce, Alat i oprema za borbu protiv tetoina
tradicionalne vrste povra i cvee Harmony Farm Supply & Nursery
DripWorks 3244 Hwy. 116 North
190 Sanhedrin Circle Sebastopol, CA 95472
Willits, CA 95490 www.harmonyfarm.com
www.dripworksusa.com irok izbor opreme za organsko gajenje
Oprema za zalivanje (ukljuujui i ubriva, sisteme za navod-
njavanje i seme nastalo slobodnim oprai-
Ed Hume Seeds, Inc. vanjem)
P.O.Box 1450
Kent, WA 98035 Henry Leuthardt Nurseries, Inc.
www.humeseeds.com P.O.Box 666
Specijalizovana za seme sezonskog bilja East Moriches, NY 11940
u hladnim podnebljima Specijalizovani za sitno voe i palir vo-
ke
Edible Landscaping
P.O.Box 77 Irish Eyes - Garden City Seeds
Afton, VA 22920 P.O.Box 307
www.eat-it.com Thorp, WA 98946
Specijalizovani za veliki izbor voa www.irish-eyes.com
Specijalizovani za krompir, beli i crni luk
Fungi Perfecti i ljutiku
P.O.Box 7634
Olympia, WA 98507
454 ORGANSKA BATA

J.L. Hudson, Seedsman Seme zainskog bilja i povra koje nije

Star Route 2, Box 337 tretirano hemijskim sredstvima
La Honda, CA 94020
Nourse Farms Inc.
www.jlhudsonseeds.net
41 River Rd.
Retko seme iz svih krajeva sveta
South Deerfield, MA 01373
Johnny's Selected Seeds www.noursefarms.com
184 Foss Hill Rd. Specijalizovani za sitno voe, kao i za
Albion, ME 04910 parglu i rabarbaru
www.johnnyseeds.com
Park Seed Co.
Seme za povre i zainsko bilje, plus op-
1 Parkton Ave.
rema za batovanstvo
Greenwood, SC 29649
Le Jardin du Gourmet www.parkseed.com
P.O.Box 75 Povre, zainsko bilje i seme za cvee
St. Johnsbury Center, VT 05863
Peaceful Valley Farm Supply Co.
Seme za povre u malim i povoljnim pa-
P.O.Box 2209
kovanjima; ljutika
Grass Valley, CA 95945
Logee's Greenhouses www.groworganic.com
141 North St. irok izbor opreme za batovanstvo
Danielson, CT 06239
Pinetree Garden Seeds
www.logees.com
P.O.Box 300
Zainsko bilje i sobne biljke
New Gloucester, ME 04260
Native Seeds/SEARCH www.superseeds.com
526 N. 4th Ave. Povoljni mali paketi semena i mnogo
Tucson, AZ 85705 drugih stvari za batovanstvo
www.nativeseeds.org
Raintree Nursery
Jugozapadne domae i tradicionalne vrs-
391 Butts Rd.
te povra i seme zainskog bilja
Morton, WA 98356
Natural Gardening Company www.raintreenursery.com
P.O.Box 750776 Specijalizovani za voe, jezgrasto voe i
Petaluma, CA 94975 jestive biljke
www.naturalgardening.com
St. Lawrence Nurseries
irok izbor opreme za organsko gajenje,
325 State Hwy#345
ukljuujui i seme, biljke, korisne insekte i
Potsdam, NY 13676
opremu za navodnjavanje
www.sln.potsdam.ny.us
New Earth Specijalizovani za voe otporno na mraz
9810 Taylorsville Rd. i jezgrasto voe
Louisvilie, KY 40299
Sandy Mush Herb Nursery
www.newearth.com
316 Surett Cove Rd.
Gajenje biljaka bez zemlje, svetla za
Leicester, NC 28748
rast, kao i oprema za organsko gajenje
www.brwm.org/sandymushherbs
Nichols Garden Nursery Specijalizovan za retko i neobino zain-
1190 Old Salem Rd NE sko bilje
Albany, OR 97321
Seeds Savers Exchange
www.nicholsgardennursery.com
3076 North Winn Rd.
Decorah, IA 52101
IZVORI 455

www.seedsavers.org The Urban Farmer Store

Godinja lanarina; tradicionalne vrste 2833 Vicente St.
voa i povra; takoe i sedite organizaci- San Francisco, CA 94114
je Flower and Herb Exchange www.urbanfarmerstore.com
Sistemi za navodnjavanje sa utedom
Seeds Trust
vode i druga oprema
High Altitude Gardens
P.O.Box 1048 W. Atlee Burpee Co.
Hailey, ID 83333 300 Park Ave.
www.seedsave.org Warminster, PA 18974
Specijalizovani za seme biljaka koje us- www.burpee.com
pevaju na velikim nadmorskim visinama i u Povre, zainsko bilje i seme za cvee
hladnim podnebljima
Whitman Farms
Renee's Garden Seeds 3995 Gibson Rd. NW
7389 W. Zayante Rd. Salem, OR 97304
Felton, CA 95018 http://whitmanfarms.com
www.reneesgarden.com Ribizle i ogrozd; takoe i neobino drve-
Povre za sladokusce, zainsko bilje i e i grmlje
cvee za seoske bate
Seeds of Change
DRUgi izvORi
P.O.Box 15700
Santa Fe, NM 87506 Evort, Suzan. Seed to seed. Decorah,
Organsko seme lowa: Seed Saver Publications, 1995.
Bartolomju, Mel. Square Foot Garde-
Southern Exposure Seed Exchange
ning. Emmaus, Pa.: Rodale Pres, 1992.
P.O.Box 460
Bredli, Fern Maral, i Barbara V. Elis, eds.
Mineral, VA 23117
Rodale's All-New Encyclopedia of Organic
www.southernexposure.com
Gardening. Emaus, Pa.: Rodale Press,
Vrste nastale slobodnim opraivanjem i
1992.
tradicionalne vrste povra, cvee i seme
Bredli, Fern Maral, ed. Rodale's Garden
zainskog bilja
Answers-Vegetables, Fruit, and Herbs.
Southmeadow Fruit Gardens Emmaus, Pa.: Rodale Press, 1992.
P.O.Box 211 Bubel, Majk i Nensi. Roof Cellaring. 2nd
10603 Cleveland Ave. ed. Pownal, Vt.: Storey Books, 1991.
Baroda, Ml 49101 Kolman, Eliot i Barbara Demro. Four-
www.southmeadowfruitgardens.com Season Harvest Organic Vegetables from
Gajenje neobinog voa Your Home Garden AH Year Long. Post
Mills, Vt.: Chelsea Green Publishing Co.,
Sunrise Enterprises
1999.
P.O.Box 1960
Kolman, Eliot. The New Organic Grower:
Chesterfield, VA 23832
A Master's Manual of Tools and Techniques
Specijalizovani za seme azijskog povra
for the Home and Market Gardener. 2nd
Territorial Seed Co. ed.
P.O.Box 158 Post Mills, Vt.: Chelsea Green Publishing
Cottage Grove, OR 97424 Co., 1995.
www.territorial-seed.com Krisi, Rozalind. The Complete Book of
Seme povra i voa za severozapadni Edible Landscaping. San Francisco: Sierra
Pacifik; takoe oprema za batovanstvo Club Books, 1982.
456 ORGANSKA BATA

Elis, Barbara W, ed. Rodale's lllustrated Post Mills, Vt.: Chelsea Green Publishing
Encvclopedia of Gardening and Landsca- Co., 1999.
ping Techniques. Emmaus, Pa.: Rodale Pauel, Ajlin. From Seed to Bloom: How
Press, 1990. to Grow Over 500 Annuals, Perennials, &
Elis Barbara W., ed., et al. The Organic Herbs. Storey Communications, 1995.
Gardener's Handbook of Natural Insect Rajh, Li. Uncommon Fruits Worthy of
and Disease Control. Rev. Ed. Emmaus, Attention. Reading, Mass.: Addison-Wes-
Pa., Rodale Press, 1996. ley Publishing Co., 1991.
Geruni, Grejs i Debra L. Martin, eds. Rodejl, D. I., ed. Hovv to Grovv Fruits
The Rodale Book of Composting. Emmaus, and Vegetables by the Organic Method.
Pa.: Rodale Press, 1992. Emmaus, Pa.: Rodale Inc., 1961, 1999.
Geruni, Grejs. Start with the Soil. (dopunjeno)
Emmaus, Pa., Rodale Press, 1993. Rodejl, Marija. Maria Rodale's Organic
Gilkson, Linda i Ana Kar. Insect, Disease, Gardening. Emmaus, Pa.: Rodale Press,
and Weed I.D. Guide: Find- it-fast Solu- 1998.
tions for Your Garden. Emmaus, Pa.: Ro- Rot, Seli. Attracting Birds to Your Back-
dale Press, 2001. yard. Emmaus, Pa.: Rodale Press, 1998.
Herington, Geri. Grow Your Own Chinese Rot, Seli. Attracting Butterflies & Hu-
Vegetables. Pownal, Vt: Storev Communi- mmingbirds to Your Backyard. Emmaus,
cations, Garden Way Publishing, 1984. Pa.: Rodale Press, 2001.
Hartman, Hadson T., et al. Plant Pro- ulc, Voren. The Organ/c Suburbanite.
pagation: Principles and Practices. 6th ed. Emmaus, Pa.: Rodale Press, 2001.
Englewood Cliffs, NJ.: Prentice Hali, 1996. Viver, Vilijem Vojs. Heirloom Vegetable
Hil, Luis. Secrets of Plant Propagation. Gardening: A Master Gardener's Guide to
Pownal, Vt.: Storey Communications, Planting, Seed Saving and Cultural History.
1985. New York: Henry Holt & Co., 1999.
Horst, R. Kenet. VVescoff's Plant Disease
Handbook. 6th ed. Boston: Kluwer Aca-
demic Publishers, 2001.
Hilton, Vilijem H., i Kler Kovalik, eds.
Rodale's lllustrated Encvclopedia of Herbs.
Emmaus, Pa.: Rodale Press, 1987.
Devons, Don. How to Grow More Ve-
getables: And Fruits, Nuts, Berries, Grains,
and Other Crops Than You Ever Thought
Possible on Less Land Than You Can Ima-
gine. 6th ed. Berkeley, Calif.: Ten Speed
Press, 2002.
Lenza, Pet. Lasagna Gardening. Emma-
us, Pa.: Rodale Press, 1999.
Larkom, Doj. Oriental Vegetables: The
Complete Guide for Garden and Kitchen.
New York: Kodansha America, 1994.
Lavdoj, En. Ann Lovejoy's Organic Gar-
den Design School. Emmaus, Pa.: Rodale
Press, 2001.
Ogden, epard. Straight Ahead Organic:
A Step-by-Step Guide to Growing Great
Vegetables in a Less-Than-Perfect-World.
KOLORI 457

VIEGODINJI KOROVI
(videti tekst na str. 78-79)

Kupina Njivski poponac Puzavi ljuti

Rubus fruticosus Convolvulus arvensis Ranunculus repens

Zlatica Konjsko zelje Pirevina

Ranunculus ficaria Vrste iz roda Rumex Elymus (Agropyron) repens

Sedmolist Maslaak Kopriva

Aegopodium podagraria Taraxacum officinale Urtica dioica
458 ORGANSKA BATA

VIEGODINJI KOROVI
(videti tekst na str. 78-79)

Rastavi Japanski troskot Bahorica

Equisetum arvense Reynoutria japonica Circaea lutetiana

Zeja soca Poljska gorika Njivska palamida

Oxalis stricta Sonchus arvensis Cirsium arvense

Divlji ladole
Calystegia (Convolvulus) sepium
KOLORI 459

UZROCI PROBLEMA S BILJKAMA

(videti tekst na str. 83)

POSTAVLJANJE TANE DIJAGNOZE

(videti tekst na str. 85)
460 ORGANSKA BATA

REDOVNO SNABDEVANJE VODOM (videti tekst na str. 86)

NEDOSTATAK MINERALA (videti tekst na str. 87)

KOLORI 461

BILJNE BOLESTI (videti tekst na str. 87)

Neki simptomi bolesti, sleva nadesno: gar na grani jabuke; ra na listu fuksije; gljivina pega-
vost lia; krastavost kruke; pepelnica jabuke; suenje pupoljaka; crne pege na rui; siva
plesan na pupoljku mukatle; smea bu; medna gljiva koja raste na kori drveta.

VRSTE BOLESTI (videti tekst na str. 88)

Sleva nadesno: gljivine bolesti, bakterijske infekcije, virusi.
462 ORGANSKA BATA

VRSTE TETOINA (videti str. 89)

Sleva u desno: Vrste koje sisaju biljni sok (vai); vrste koje se hrane korenjem (na primer,
injaci u krtoli krompira); vrste koje se hrane listovima (oteenja od livadske stenice i larva
lisne ose - neke vrste koje se hrane listovima jedu i stabljike); vrste koje se hrane cvetovi-
ma (japanske bube); vrste koje se hrane plodovima (ose na jabuci); tetoine koje stvaraju
gale (na primer, gale na grani hrasta moe da izazove osa iarua).

Zatitite useve
Neke sorte krastavca pokazu-
ju otpornost na mozainu pro-
Sumporni prah na aranost lista.
grou
(videti tekst na str. 100)
KOLORI 463

Tipini primeri cvea koje privlai korisne insekte (videti tekst na

str. 93): 1. Vrste roda Gaillardia, 2. Primorska elika, Lobularia maritima, 3. argarepa (ti-
tonoa), u drugoj godini cvetanja, 4. Limnanthes douglasii

Zatitite useve (videti tekst na str. 312)

Bela trule (u sredini), plamenjaa luka (levo), narandaste mrlje od re luka (desno).
464 ORGANSKA BATA

IVOTINJE KOJE SE HRANE BATENSKIM TETOINAMA

(videti tekst na str. 96-97)

Valjkasti crvi Stonoge Bube-grabljivice

Mreokrilci Osolike muve Muice-grabljivice

Muve guseniarke Ose Parazitske ose

KOLORI 465

IVOTINJE KOJE SE HRANE BATENSKIM TETOINAMA

(videti tekst na str. 96-97)

Tvrdokrilci Bubamare Guteri

Kosci Pauci abe i punoglavci

Grinje
466 ORGANSKA BATA

POPULARNE VRSTE ZAINSKOG I LEKOVITOG BILJA

(videti tekst na str. 289-290)

Kupina Njivski poponac Puzavi ljuti

Rubus fruticosus Convolvulus arvensis Ranunculus repens

Zlatica Konjsko zelje Pirevina

Ranunculus ficaria Vrste iz roda Rumex Elymus (Agropyron) repens

Sedmolist Maslaak Kopriva

Aegopodium podagraria Taraxacum officinale Urtica dioica
KOLORI 467

POPULARNE VRSTE ZAINSKOG I LEKOVITOG BILJA

(videti tekst na str. 289-290)

Kupina Njivski poponac Puzavi ljuti

Rubus fruticosus Convolvulus arvensis Ranunculus repens

BOJA I OBLIK. Crvene grane Cornus alba (slika desno) ispunjavaju zimsku batu sjaj-
nim bojama. Uska kronja Liquidambar styraciflua (slika levo), ini ga idealnim za male bate.
468 ORGANSKA BATA

PROBLEMI SA BILJKAMA, OD A DO
(vidi tekst na str. 397-441)

Antraknoza vrbe Bakterijski rak Batenski trips

kotiavih voaka

Bela leptirasta va Bela ra hrizanteme Bela trule drveta

Bela trule luka Bela va Biljna zolja

KOLORI 469

PROBLEMI SA BILJKAMA, OD A DO
(vidi tekst na str. 397-441)

Biljna va Buva Celerova muva

Crna lozova pipa Crna noga Crna pegavost rue

Crna repina va Crna trenjina va Crvena vona grinja

470 ORGANSKA BATA

PROBLEMI SA BILJKAMA, OD A DO
(vidi tekst na str. 397-441)

aava pegavost lista i Fitofthorina trule Grakov i pasuljev iak

krastavost ploda jabuke korena i stabla

Grakov smotavac Gundelj Jabukin smotavac

Jabukina osa Katranasta pegavost Kovrdavost lista breskve

lia javora
KOLORI 471

PROBLEMI SA BILJKAMA, OD A DO
(vidi tekst na str. 397-441)

Krastavost kruke Krtice Krukina buva

Kupusna bela ra Livadska penua Mokrica

Nekroza kore liara Pegavost izdanka maline Pepelnica jabuke

472 ORGANSKA BATA

PROBLEMI SA BILJKAMA, OD A DO
(vidi tekst na str. 397-441)

Plamenjaa Rak jabuke i kruke Repicin sjajnik

Siva plesan Skoibuba parglina va

Uholaa Vunasta va iak