UA

D.O.O. Fabrika komposta www.ucadoo.com

Tekst pred vama ima zadatak da Vas upozna, da vam pomogne, da Vas podseti na neke
osnovne principe uspenog gajenja ampinjona. Namenjen je i onima koji su ve dugo u
ovom poslu (da ih podseti), i onima koji su nedavno poeli da gaje ampinjone, (da im
pomogne), i onima koji ele da gaje ampinjone ali su neodluni, (da ih upozna i pomogne u
donoenju odluke).
Da bismo se odluili za pisanje ovog uputstva umnogome su pomogli gotovo svakodnevni
susreti i razgovori naih kupaca sa strunom slubom koja postoji u Fabrici komposta UA
u Vranovu. Struna sluba ili zluba za podrku kupcima komposta-odgajivaima,
svakodnevno je na terenu, bilo po sopstvenom planu ili po pozivu kupaca, i tokom poseta
raznim gajilitima, fokusirala je probleme koji su najee prisutni na terenu, kao i pitanja
koja odgajivai najee postavljaju. S obzirom da kod nas, ali ni u naem bliem ili daljem
okruenju, ne postoji odgovarajua kola u kojoj bi se sticala znanja (pa makar i minimalna)
o gajenju ampinjona, ak ni neka adekvatna i konkretna literatura ne postoji, odluili smo
da pomognemo svima koji su napred pomenuti jer smo ubeeni i sigurni da imamo dovoljno
znanja i iskustva, da smo dovoljno kompetentni da dajemo savete iz oblasti gajenja
ampinjona.
Struna sluba kompostare UA u Vranovu vrlo esto je prinuena da odgajivaima
ampinjona, kupcima komposta, objanjava i daje uputstva kako i ta da urade u odreenim
momentima odgajanja, pa ak i onima koji su dugo u ovom poslu, jer su odreene detalje
zaboravili ili su popustili pod pritiskom navodnih Prijatelja koji su nekada gajili ampinjone
a sad se pojavljuju i nastupaju kao samozvani strunjaci i spasioci. Vrlo esto, neki od tih
Spasilaca svoje savete i naplauju. Na komentar na sva ta deavanja i te pojave je sledei:
svako moe savete da Vam deli i da Vas ui kako, kada i ta treba da uradite, ali ako Vi imate
lo rod i gubitke, ni jedan Savetnik nee da stavi ruku u svoj dep i da vam namiri tetu. To
se samo trai od proizvoaa komposta, a nas pitate za savet ili kaete da ste loe proli i to
na kraju, kada je turnus zavren i kada vie nema pomoi. Proizvoa komposta prvi treba
da sazna, prvo nas treba da informiete o postojeim problemima, jer je nama do Vaeg
uspeha stalo isto koliko i Vama. Mi elimo da Vi, kupujui na kompost, napredujete i rastete
i da vau produkciju stalno uveavate, da budete zadovoljni jer, Vae zadovoljstvo je najbolja
i najjeftinija reklama za nas. Zato nas ne zaobilazite, ve, i kada je loe i kada je dobro, prvo
to javite nama. Ako nam na vreme javite da postoji problem, verujte nam, a i proverite nae
tvrdnje, garantujemo da emo problem reiti na vae, a i nae zadovoljstvo.
Fabrika komposta UA Vranovo ima viziju da u najskorije vreme postane lider na
Balkanu u proizvodnji komposta. To je razlog vie da nam se veruje jer smo ubeeni u
ispravnost narodne izreke da se dobar glas daleko uje a lo jo dalje. Zato inimo sve, pa i
ovo uputstvo ima istu funkciju, da loih glasova o nama ne bude. Zato od Vas traimo da
nam u svemu verujete. U ovom poslu nemate veeg, boljeg i iskrenijeg prijatelja od nas.
Uporeujui broj stanovnika na zemlji sa brojem ljudi koji poznaju tehnologiju gajenja
ampinjona, dolazimo do poraavajueg podatka da je ta dva broja gotovo nemogue
porediti. Vrlo, vrlo mali broj ljudi zna, ume i moe da odgaji ampinjon. Ovo nae kratko

1 | P a g e U P U T S T V O Z A G A J E N J E A M P I N J O N A

UA D.O.O. Fabrika komposta www.ucadoo.com

uputstvo ima i tu ulogu da vei broj ljudi upozna, obui i osposobi da mogu samostalno gajiti
ampinjone, da pokae kako ampinjoni nisu bauk za vredne, aurne i preduzimljive ljude.
Vie od trideset godina prolo je od kada je gajenje ampinjona poelo intenzivno da se
razvija i iri. Kod nas od tada do danas mnogo se to-ta izdogaalo. Od jedne drave nastalo
je est zemalja koje imaju jako mnogo slinosti, koje su meusobno povezane dobrom
putnom mreom, koje vezuje isti ili slian jezik i ija je privreda izuzetno kompaktibilna. Svi
zajedno, preiveli smo ratove od 1991. godine pa do 1996. godine, preiveli smo mnoga
politika deavanja i previranja. Sve se u zadnjih tridesetak godina promenilo, samo je
gajenje ampinjona ostalo na istim granama, na istom nivou i sa istim shvatanjima iz 70-80
godina prolog veka. ak je u nekim segmentima i stagniralo.
Objekti, odnosno gajilita i dalje su adaptirane tale, adaptirani svinjci, kokoinjci, garae,
podrumi, naputene kue, itd. Isto tako, i oprema koja se u gajilitima koristi za kontrolisanje
uslova neophodnih za gajenje ampinjona, veoma je siromana, negde na nivou 80-tih,
negde ak i ispod tog nivoa, a malo je gajilita koja od opreme imaju i neto vie od
ventilatora, termometra u vazduhu, termometra u kompostu. Neki se hvale da imaju
automatiku a to su ustvari digitalni termometri kod kojih se temperatura oitava na displeju
u nekom hodniku ili ispred vrata gajilita. Naravno, i tajmeri za ukljuivanje i iskljuivanje
ventilatora spadaju u omiljenu savremenu opremu naih gajilita. Ima i onih koji su
znaajna sredstva potroili da naprave objekte od skupih i savremenih materijala, kao to su
namenski graeni objekti montanog tipa (od sendvi panela, plastenici), ali bez ikakvih
prethodnih tehnolokih projekata koji bi obezbedili optimalne uslove za ivot ampinjona.
Da se razumemo: ampinjonima je svaki prostor isti, njima je svaka kua odgovarajua, samo
je vano da prostor pravilno iskoristimo, da obezbedimo opremu koja e omoguiti
pravovremeno i u dovoljnoj meri sinhronizovanje i doziranje uslova za njihov ivot. Na
osnovu ove konstatacije tvrdimo da je unosnije potroiti pare na kupovinu opreme za
kontrolu nego iste pare potroiti na gradnju skupih objekata. Naravno, slaemo se sa sa
onima koji kau da treba graditi funkcionalne objekte sa opremom za kontrolu.
Mi znamo da je vama najvanije da proizvedete to vie ampinjona. Upravo i sve na
kompostari inimo kako bismo vae elje ispunili. Osavremenjena je tehnologija proizvodnje
komposta, svaki segment je stavljen pod kontrolu, svaka aktivnost propraena hemijskim
analizama. I to daje rezultate. Imamo prinose ali se pojavio problem kvaliteta. U uslovima
naih gajilita veoma je teko proizvesti i mnogo ampinjona i da budu visokog kvaliteta. Tu
se javlja neto to moemo nazvati sukob interesa. Otkupljivai ampinjona trae lep,
kvalitetan ampinjon koji ne prati i odgovarajua cena. Trai se kvalitet ali se taj kvalitet ne
plaa. A proizvesti kvalitetan ampinjon u naim uslovima inicira povlaenje rizinih poteza
koji mogu umanjiti rod, to se esto i deava. Osnovni i jedini razlog ovih redova jeste:
upoznati odgajivae sa osnovnim zahtevima, uslovima i faktorima koji utiu na prinos, a
njihovim usklaivanjem i prilagoavanjem, i na kvalitet.
Pored komposta, za odgajanje ampinjona znaajni su jo i:

2 | P a g e U P U T S T V O Z A G A J E N J E A M P I N J O N A

UA D.O.O. Fabrika komposta www.ucadoo.com

- Pokrivka
- Temperatura
- Voda
- Vazduh (odnos ugljen-dioksida (CO) i kiseonika (O))
- Preventivna higijena u objektima i oko njih
- Aurnost i disciplina odgovornog lica u gajilitu
O svim ovim elementima ili faktorima, moe se napisati po jedna dobra, debela knjiga. Ali,
na cilj nije da piemo udbenike iz kojih e uiti studenti, ve da kupcima komposta,
odgajivaima ampinjona, kako onima koji tek poinju tako i onima koji su ve dugo u ovom
poslu, ukaemo na neke momente koji, po nekome mogu biti i sitnice, ali su u ovom poslu
vrlo bitne. Neka osnovna pravila iz ivota i jesu sitnice, ali od njih ivot zavisi.
POKRIVKA
Pod terminom POKRIVKA, podrazumeva se masa koja se stavlja preko komposta, onog
momenta kada se micelijum u dovoljnoj meri inkubirao u kompostu, odnosno, 15-18 dana
od postizanja temperature 24-25C u kompostu. Uloga ili funkcija pokrivke jeste:
- Da omogui micelijumu stvaranje plodonosnih tela
- Da pridrava formirane sitne i krupne ampinjone
- Da obezbedi dovoljnu koliinu vode za rast ampinjona
- Da omogui pazmenu gasova izmeu komposta i spoljne sredine
Pokrivka nije obina zemlja. To je masa kombinovana od vie komponenti koje imaju
osobinu da prime u sebi mnogo vode, da tu vodu ne propuste u kompost, da vodu ne zadre
na povrini u obliku bare. Sve te komponente, izmeane u odreenoj razmeri, ili odnosu, sa
dobro podeenom vlagom, sa podeenom Ph vrednou i dobro dezinfikovani-ine pokrivku.
Pogreno je, obian, crn treset, bilo odakle da potie, nazivati pokrivkom. Prema tome, u
naim gajilitima se obian treset, ni kriv ni duan, naziva pokrivkom. S obzirom da
ampinjoni u sebi sadre 90-92% vode, vidi se da je najvanija osobina i uloga pokrivke ta da
obezbedi dovoljnu koliinu vode za ampinjone.Komponente od kojih se priprema pokrivka
najee su: crni treset, beli treset, saturacioni mulj, kalcijum karbonat (kre u prahu), itd.
Da se razumemo: ovde govorimo kako treba da izgleda prava pokrivka i ove redove
nikako ne treba shvatiti kao nau izriitu preporuku za njeno pripremanje. Moe se za
pokrivku iskoristiti i samo crni treset (to je sluaj u naim gajilitima). Meutim, ako se ele
postii dobri rezultati u proizvodnji, (i kvantitet i kvalitet), treba pristupiti pripremi prave
pokrivke. Upravo je to nain da se iz komposta izvue maksimum. Napre je reeno da se za
dobru pokrivku koriste i dobre sirovine. Mi ne elimo da preporuimo koji treset treba
koristiti jer se ne elimo zamerati onima koji ga prodaju, ali tvrdimo, bilo od kojih
komponenata da napravite masu koja moe da primi mnogo vode, a u sebi nema bolesti i
parazite, reili ste problem. Kad ste izmeali odabrane komponente, kad ste podesili vlagu
pokrivke (treba da bude izmeu 70 i 80%), treba uraditi dezinfekciju iste. Zato?
U svakoj pokrivci ive razliiti organizmi, vidljivi i nevidljivi, pokretni i nepokretni,
bakterije, gljivice, pa i virusi, koji e naneti velike tete micelijumu i kompostu. Iz tog razloga,

3 | P a g e U P U T S T V O Z A G A J E N J E A M P I N J O N A

UA D.O.O. Fabrika komposta www.ucadoo.com

pre nego to se pokrivka nanese na kompost, treba je dezinfikovati. Iz navedenog se vidi da

je dezinfekcija pokrivke vrlo vana radnja pa emo joj zato posvetiti i vie vremena i vie
panje.
Dezinfekciju pokrivke treba uraditi na vreme. A kad je vreme? Odgovor: odmah po
dovoenju komposta. Znai, sredili ste kompost u gajilitu, otvorili brikete, oistili i oprali
prostoriju, sada odmah pristupite pripremi pokrivke. Imajte uvek na umu: to bolje pokrivku
pripremite i dezinfikujete, to ete imati manje problema u toku trajanja turnusa i imaete
manje izdataka oko naknadne kupovine i korienja drugih hemikalija. Morate imati u vidu
da proizvodite hranu-to neko treba da jede pa i decu da hrani.
Pokrivku treba obavezno dezinfikovati formalinom. To je 40% rastvor formaldehida i
moe se kupiti u poljoprivrednim apotekama kao tenost u kojoj ima razliitih procenata
formaldehida (od 25-37%). Rukovanje formalinom moe biti tetno po zdravlje, pa makar
njegov miris bio prisutan i u najmanjim tragovima. Najpre treba zatititi oi i disajne organe,
a zatim i ruke koristei gumene rukavice. Oi i disajne organe zatititi maskom za lice na
kojoj se nalazi i gasni filter. Isto tako, prisustvo formalina utie i na micelijum. Naime,
micelijum ne raste dok se osea miris formalina.
Pre upotrebe formalina treba znati da je za njegovo korienje potrebna temperatura od
najmanje 17-18C. Neki kau da je dovoljno i 12C ali je isparavanje na tim temperaturama
vrlo sporo. Dezinfekciju pokrivke najbolje i najsigurnije je raditi napolju, ali ako su
temperature nie od 17C treba raditi u zatvorenim prostorijama. Naravno uz predloene
mere zatite.
U kojim koncentracijama treba koristiti formalin?
Za 1m pokrivke potrebno je pripremiti 2,5l formalina i istu koliinu tople vode. Vodu i
formalin meati u odnosu 1:1. Planirani postupak dezinfekcije pokrivke treba uraditi na
istom i dezinfikovanom betonu. Ako ne postoji mogunost da se betonski plato opere,
preko njega treba staviti istu, novu, najlonsku foliju. Preko folije staviti pripremljenu
koliinu pokrivke ija debljina ne sme biti vea od 40cm. Drkom od lopate izbuiti rupe do
2/3 dubine pokrivke i u te rupe sipati meavinu formalina i tople vode. Topla voda se koristi
da bi isparavanje formalina zapoelo odmah, a isto tako da bi se formalin potpuno razredio
jer je na niim temperaturama sklon kristalisanju. Temperatura vode treba da bude oko
40C. Rupe u pokrivci bue se na razdaljini od 25-30cm jedna od druge u cik-cak rasporedu.
Kad je u svaku rupu sipana odreena koliina vode i formalina, gomila se pokrije istom
najlonskom folijom i dobro zadihtuje i uuka.
I jo jednom da ponovimo: za svaki m pokrivke potroiti 2,5l formalina i 2,5l tople vode
(40C).
Ovako dezinfikovana pokrivka treba da odstoji 7-8 dana a zatim se mora otkriti i
promeati (prelopatati) kako bi zaostali formalin bio izmean i lake isparavao. Tokom
meanja i lopatanja dezinfikovane pokrivke, treba iskoristiti priliku i popraviti vlagu iste,
dodavanjem odreene koliine vode.

4 | P a g e U P U T S T V O Z A G A J E N J E A M P I N J O N A

UA D.O.O. Fabrika komposta www.ucadoo.com

Kada je zavreno lopatanje i vlaenje, gomilu koja sada moe biti i u obliku kupe, ponovo
pokriti najlonskom folijom i dobro zadihtovati
Posle 3-4 dana od prvog meanja, gomilu ponovo otkriti, promeati i dodati opet
odreenu koliinu vode da bi se dobila eljena vlaga. Ovoga puta se moe iskoristiti prilika i
dodati neko sredstvo za zatitu od Mikogone, Verticilijuma i Daktilijuma, kao i insekticid
protiv muica. Preporuka je naa da se protiv Daktilijuma, Verticilijuma i Mikogone koriste:
sporgon, ili oktave, ili mira u koncentraciji od 3ml/m proizvodne povrine rastvoreno u
koliini vode od 2l/m. Primer: na 1m stane 5 briketa komposta. Za svakih 5 briketa treba
potroiti rastvor od 2l vode i 3g odabranog hemijskog sredstva (fungicida). Znai, za 100
briketa (to je povrina od 20m) treba potroiti 60g odabrane hemikalije i 40l vode. Za 500
briketa (100m proizvodne povrine) treba utroiti 300g odabrane hemikalije i 200l vode.
Podseamo : za dezinfekciju koristiti samo jedno od navedenih hemijskih sredstava a
nikako od svih po 3g/m. Takoe, dobro bi bilo da se uz jedan fungicid iskoristi i insekticid
ali uz prethodnu proveru mogunosti njihovog meanja. To pie u uputstvu za upotrebu.
Ako je sve ovako korektno uraeno, mirno se moe ekati vreme za stavljanje pokrivke, a
to je ono vreme kada se micelijum dovoljno inkubirao u kompostu.
Kompost, pre stavljanja pokrivke, a to nikako ne initi pre 15. dana, treba otkriti (skinuti
sa komposta ve ranije iseen najlon), i preko njega staviti pokrivku. Pre stavljanja pokrivke
treba imati u vidu koju temperaturu ima ista. Izbegavati nanoenje hladne pokrivke jer e
takva okirati micelijum, usporiti njegov rast, ohladiti kompost, to e neminovno produiti
vreme do poetka berbe, a sve nagle promene parametara negativno utiu na razvoj i
micelijuma i ampinjona. Zato se uvek treba truditi da temperaturna razlika izmeu pokrivke
i komposta bude to manja (maksimalno 3-4C).
Taj dan kada je stavljena pokrivka, treba iskoristiti i za prvu dezinfekciju insekticidom.
Pokrivku treba isprskati rastvorom Dimilina u vodi, u koncentraciji od 3g/m, odnosno, 3g na
5 briketa, u 2l vode za 1m, znai, za 100 briketa (20m) treba utroiti 3g x 20=60g Dimilina
plus 2l vode x 20m=40l vode. Takoe, ako ima krilatih insekata-muica, treba iskoristiti i
neki sprej-insekticid, ili neki drugi kontaktni insekticid koji se moe nabaviti u naim
poljoprivrednim apotekama (Nuvan 500EC, Fastak 500EC, Dihin, Fumigan E50, Decis 2,5EC,
Ocis EC 2,5, Poljodec EC 2,5, Fastak 10 EC, Mospilan, Aktelikt-50,). Protiv nematoda
obavezno koristiti Vajdat. Protiv muica se mnogo dobro pokazao sprej-insekticid pod
nazivom PAF. Proizvodi ga Veterinarski zavod Subotica.
Napominjemo i podvlaimo: zatitu hemijskim sredstvima treba uraditi tokom pripreme
pokrivke pa sve do momenta prekopavanja. Za vreme plodonoenja-berbe ne koristiti
nikakve hemikalije!
U nekim momentima, kada su uslovi za pripremu pokrivke i dezinfekciju formalinom
ekstremno nepovoljni (niske temperature), dezinfekcija se moe uraditi i Peralom S (Peral S).
Peral S reaguje, odnosno, oksidira i na niim temperaturama. To nije tako kvalitetna
dezinfekcija, ali, bolje i tako uraditi nego nikako. A to treba uraditi na sledei nain i u
sledeim koncentracijama: za 100(sto) briketa, a to je 20m proizvodne povrine, treba

5 | P a g e U P U T S T V O Z A G A J E N J E A M P I N J O N A

UA D.O.O. Fabrika komposta www.ucadoo.com

utroiti 2l vode na 1m. Peral dodati u koncentraciji od 6%. Za 20m utroiti: 20m x 2l
vode=40l vode. U tu koliinu vode rastvoriti 6% perala, tj. 2,4l. Dezinfekcija pokrivke na
ovakav nain radi se 2-3 dana pre stavljanja pokrivke na kompost, s tim to se ostale
hemikalije dodaju u naknadnim meanjima i naknadnom dodavanju vode do dobijanja prave
vlage pokrivke.

Pokrivku preko komposta treba nanositi u debljini od 5 do 5,5cm. Mi preporuujemo
5,5cm jer, za mnogo peuraka treba obezbediti i dobar rezervoar za vodu. Napred je
pomenuto da pokrivci treba dodati odreenu koliinu vode da bi se napravila dobra vlaga
iste. To znai da u toku dezinfekcije i pripreme treba za 1m proizvodne povrine potroiti
najmanje 5l vode. Za 100 briketa, odnosno, 20m proizvodne povrine treba utroiti: 20m x
5l=100l vode. Za 500 briketa treba utroiti 500l vode.
Pokrivka se moe nanositi posebno na svaki briket ili kompletno preko cele stalae,
pravei leju. To preputamo vama da odluite a pomenuemo koje su dobre strane a i loe
strane i jednog i drugog naina pokrivanja.
Pokrivanjem svakog briketa posebno, utedi se malo na pokrivci ali je zato smanjena
rodna povrina. Na kraju turnusa manje se prosipa pokrivka i manje se prlja pod.
Pokrivanjem cele povrine stalae, poveava se rodna povrina, to omoguava
formiranje veeg broja ampinjona, a loa strana ovakvog naina je poveano prosipanje i
prljanje poda.
Kad je postavljanje pokrivke zavreno, uraditi dezinfekciju Dimilinom u koncentraciji od
3g/m i 2l vode na m (za 100 briketa rteba 60g Dimilina i 40l vode). Posle toga oprati pod,
isprskati sprej-insekticidom celu prostoriju, i preduzeti sve mere da temperatura komposta
bude 24-26C. Temperatura prostorije za sada jo nije mnogo vana. Nakon 2-3 dana, ako je
tC komposta 24-26C i ako pokrivka nije bila mnogo hladna, micelijum bi trebalo da ue u
pokrivku od 1-1,5cm. Tada smemo poeti sa zalivanjem. Mi Vam sada neemo davati
preporuke u vezi sa dodavanjem vode po 1m jer se one razlikuju za razliite sojeve, ali,
svaki odgajiva dobija uputstvo za zalivanje i ventilaciju u momentu zasejavanja i isporuke
komposta i to ona uputstva koja su karakteristina za zasejani soj micelijuma. estog dana,
t.j. 2-3 dana pre prekopavanja, uraditi dezinfekciju fungicidom za koji se odluite a koji e
biti karakteristian za bolesti koje ste imali u prethodnom turnusu. Grubo reeno, do
prekopavanja bi u pokrivku, raunajui i vodu upotrebljenu u toku pripreme i dezinfekcije,
trebalo utroiti od 12-16 litara vode za 1m (oko 4l po briketu).
Prilikom odreivanja dana za prekopavanje, ne treba se sluiti nekim ablonima da
prekopavanje treba uraditi 9. dana. To je najee pravi termin i pravo vreme, ali ako je
pokrivka prilikom nanoenja na kompost bila suva, ako se oseao miris formalina, ako je
mnogo hladna, vreme za prekopavanje e se sigurno pomeriti pa nee biti 9. dan ve deseti,
jedanaesti, dvanaesti. Najbolji pokazatelj kada je vreme za prekopavanje, jeste povrina
pokrivke na kojoj se vidi micelijum. Naime, micelijum bi trebalo da izae na 70-80% povrine
i to je najrealniji znak, i pravi znak da treba krenuti sa prekopavanjem.

6 | P a g e U P U T S T V O Z A G A J E N J E A M P I N J O N A

UA D.O.O. Fabrika komposta www.ucadoo.com

Meutim, nije ni to sve: jo jednom treba proveriti vlagu pokrivke i temperaturu

komposta. Dovoljno vlanom pokrivkom smatra se kada u pokrivci svetluca voda. Ako
procenite da to nije tako, ostavite jo jedan dan, a za to vreme dodajte nedostajau koliinu
vode, odnosno, popravite vlagu.
Kada je temperature u pitanju, nikada ne zapoinjite prekopavanje ako u kompostu
nemate bar 24C. Ako je temperature nia, odloite prekopavanje, podignite temperature na
24-25C i posle toga uradite prekopavanje. Naravno, u ovom period treba izbegavati nagle i
brze promene temperature komposta. Nikako vie od 1C na 24h (na dan).
Kada ste sve ove provere i korekcije uradili, treba pristupiti prekopavanju. Taj postupak
emo objasniti adekvatno uslovima koji vladaju u naim gajilitima kao i adekvatnoj opremi
koju koristimo u gajilitima. Znai, prekopavaemo rukama i prstima, naravno, koristei
zatitne rukavice, iste, neupotrebljavane. Mogu se kupiti u gotovo svim narodnim
apotekama.
Prekopavanje se radi na taj nain to se pokrivka, cela debljina pokrivke, prekopa, skupi
na gomilu u sredini briketa, lepo se izmea i ponovo rasporedi po celoj povrini briketa.
Micelijum slobodno pokidajte prilikom prekopavanja i meanja. Neete mu naneti nikakvu
tetu jer on ima veliku mo regeneracije (oivljavanja i razmnoavanja) i povezae se u roku
od 24-48 asova, pod uslovom da je pokrivka dovoljno vlana, da u vazduhu ima od 85-95%
vlage i da je temperature komposta 24-25C. Nakon 24-48 asova zapoinje nova etapa u
razvoju micelijuma kad on iz vegetativne faze prelazi u generativnu fazu, u fazu fruktifikacije
(formiranje ampinjona) i plodonoenja tj. berbe. Na ovaj nain smo zavrili poglavlje o
pokrivci.
Napomena: pri prekopavanju strogo treba voditi rauna o higijeni. Uvek posle izlaska i
ulaska u gajilite treba promeniti rukavice, ili ih dezinfikovati formalinom. Obuu
dezinfikovati u rastvoru formalina.
Posle prekopavanja pokrivke dolo je vreme da progovorimo nekoliko rei o faktorima ili
uslovima koji su neophodni za formiranje i rast ampinjona, za kvalitet i koliinu koja e se
ne samo formirati nego i izrasti u pravi, krupan i zdrav ampinjon to je i cilj bavljenja ovim
poslom.
Ako polazimo od konstantacije da su ampinjoni iva bia, moramo vas upoznati sa
faktorima koji su neophodni za njihov ivot. Izvori ivota na Zemlji, bez kojih ne bi mogao da
se zamisli ljudski ivot, ivot ivotinja i ivot biljaka jesu voda, vazduh, suneva svetlost i
toplota. Bez ovih faktora ne mogu ni ampinjoni. Jedino im nije potrebna suneva svetlost.
Obezbeivanjem odreenog odnosa ugljendioksida i kiseonika u vazduhu, obezbeivanjem
odreene koliine vode u pokrivci i vlage u vazduhu, obezbeivanjem odreenih
temperatura u vazduhu i kompostu, direktno utiemo na profit (zaradu) koji oekujemo od
ovog posla.
Prvih 15-18 dana, u vaem gajilitu imate samo kompost. Njemu treba obezbediti
temperature od 24-25C, neprestano kretanje vazduha, i vlagu u vazduhu od 90-95%. Za ovo
vreme Fabrika komposta garantuje da e se micelijum u optimalnoj koliini inkubirati

7 | P a g e U P U T S T V O Z A G A J E N J E A M P I N J O N A

UA D.O.O. Fabrika komposta www.ucadoo.com

(razmnoiti) u kompostu (pod uslovom da odgajiva bude korektan i odrava neophodne

uslove) i da se posle toga moe nanositi pokrivka. U momentu kad se odluite da izvrite
pokrivanje, znai da ste utvrdili dobru inkubaciju komposta. Do momenta pokrivanja Fabrika
komposta UA uvaava reklamacije na kvalitet komposta, posle pokrivanja-NE. Kad ste
izvrili pokrivanje, sad je za uspeno gajenje kompost odgovoran 50%. Zato? Pa zato to je
kvalitetna pokrivka 50% uspeha. Kompost je samo uslov da e biti ampinjona. A koliko, i
kakvog kvaliteta, zavisi od ostalih faktora: pokrivke, ventilacije(vazduha), vlage(vode) i
temperature. Iz navedenih razloga i istiemo da je kompost briga i problem proizvoaa
komposta. Vau panju usredsredite na obezbeenje kvalitetne pokrivke i maksimalno
kvalitetnu dezinfekciju iste, dobru ventilaciju, dovoljno vode i optimalne temperature.
Verujte, rezultati nee izostati.
U sledeem poglavlju govoriemo o vazduhu i ventilaciji koji su vrlo bitni, najbitniji posle
prekopavanja.
Za odravanje potrebnih parametara vazduha u gajilitu treba ugraditi ventilacioni sistem
koji e istovremeno obezbeivati dovod sveeg vazduha bogatog kiseonikom, meanje i
kretanje vazdune mase u gajilitu, i izlaenje, (izbacivanje), istroenog vazduha bogatog
ugljendioksidom (CO). Za ove operacije neophodno je imati jedan ventilator iji e kapacitet
odgovarati zapremini gajilita i koliini komposta (u tonama) koja se moe smestiti u to
gajilite. Najee se uzimaju podaci o koliini komposta i smatra se da je dobar odnos kada
se u gajilite stavi toliko komposta da za svaku tonu ima po 25m slobodnog prostora. Znai,
za 500 briketa komposta ija je teina oko 18kg po komadu, a to je ukupno oko 9 000kg (9t),
potrebno je gajilite ija e zapremina iznositi oko 225m. Dimenzije te prostorije bi trebalo
da budu sledee: duina=11m, irina=6m i visina 3,5m. Ovo je samo jedan primer koji se
odnosi na zapreminu gajilita. Dimenzije mogu biti i druge, ali bi trebalo da njihov proizvod
bude od 200 do 250m.
Ventilator za ovo gajilite trebalo bi da ima takve performanse (karakteristike) da za svaki
kvadratni metar proizvodne povrine bez velikih napora obezbedi po 22-25m vazduha. Ne
moemo biti precizni pa rei 22m jer uslovi nisu uvek isti u gajilitu. Situacija nije ista kada
je proizvodnja u fazi inkubacije i kada je u fazi berbe. ampinjoni znatno vie emituju,
oslobaaju ugljendioksid (CO) pa je u tom period potrebno vie SVEEG vazduha a to znai i
jai ventilator koji e za ampinjone obezbediti dovoljno kiseonika. Pri kupovini ventilatora
uvek treba traiti jai za oko 30% iz razloga to ispred ventilator vredi postaviti filter koji
nee proputati razne mehanike primese koje se mogu nai u vazduhu (praina), spore,
insekte (muice) itd. Taj filter e sigurno smanjiti kapacitet ventilator pa ako je njegov
kapacitet knapiran, nee imati dovoljno snage da obezbedi sve vazduh za ampinjone.
Takoe posle ventilator treba postaviti najlonsko crevo-tubus-koje e smanjiti kapacitet
ventilator pravei vei pritisak.
U gajilitu je , pored sveeg vazduha potrebno ostvariti i stalno kretanje vazdune mase,
tj. vriti recirkulaciju koja e, pre svega, nivelisati temperature izmeu komposta u gornjim
redovima stalaa i u donjim redovima, kao i za odravanje CO na odreenom nivou. Za

8 | P a g e U P U T S T V O Z A G A J E N J E A M P I N J O N A

UA D.O.O. Fabrika komposta www.ucadoo.com

ovakav rad ventilatora nije dovoljno imati pravilno odabrani ventilator, sa pravim
kapacitetom, ve treba napraviti i kutiju za meanje vazduha koja e omoguiti da ventilator
moe da uzima vazduh iz spoljne sredine a i iz unutranjosti. Odreenim klapnama ili
regulatorima mogu se napraviti nekoliko opcije rada: da ulazi samo vazduh iz spoljne
sredine, samo vazduh iz unutranjosti (iz gajilita), i kombinacija spoljni-unutranji vazduh.
Ovo neprestano kretanje vazdune mase u gajilitu posebno je vano u periodu
fruktifikacije, rasta ampinjona i berbe. Upravo, kombinacijom sveeg vazduha spolja i
recirkulacije unutranjeg vazduha, u gajilitu se odrava potreban odnos CO i O (kiseonika).
O tome emo govoriti u sledeem poglavlju, tj. nastavljamo priu od momenta kada smo
zavrili prekopavanje, ne menjajui ni jedan parameter u vremenu od 24-48 sati.
Za to vreme, 24-36-pa nek bude i 48h, micelijum koji smo pokidali tokom prekopavanja,
povezao se, sastavio se, i spreman je za formiranje sitnih ampinjona (primordija). Meutim,
da bi se to dogodilo, moramo promeniti uslove u gajilitu. Nagovetene promene odnose se
na parametre, ili vrednosti: ugljendioksida, vlage i temperature. Do ovog momenta mnogo
nam je bila vana temperatura u kompostu, dok je temperatura u gajilitu bila gotovo
marginalna. Sada, kada elimo da formiramo ampinjone, ova temperatura upravo postaje
presudna.
Najee je, posle prekopavanja, temperatura u kompostu 24C a u gajilitu izmeu 21-
22C, koncentracija CO treba da ima vrednost od 3 000ppm do 5 000ppm. Vlaga vazduha
od 85-90%. Da bismo micelijum naterali, praktino primorali, da pree iz vegetativne u
generativnu fazu moramo temperaturu u gajilitu svesti za 2 do 4 dana, sa 21-22C na 16-
17C. U jesenjem, zimskom i prolenom periodu to nije teko i zavrava se ventilatorom
unosei hladan vazduh iz spoljne sredine. U periodu toplijeg vremena, za to se moraju
iskoristiti ureaji za hlaenje, bilo kog tipa, izgleda, oblika, od bilo kog proizvoaa. Vano je
samo da su funkcionalni i da mogu da zadovolje i obezbede potrebne temperaturne
parametre. Evo naeg predloga kako bi taj proces trebalo da se odvija:
- I dana sa 22C na 20-21C
- II dana sa 20-21C na 18-19C
- III dana sa 18-19C na 17-18C
I eventualno IV dana na 16-17C
Napominjemo da se ovi parametri odnose na temperature u gajilitu. Temperatura
komposta vie ne treba mnogo da vas interesuje jer nju ionako moete regulisati samo
izmenama temperature u gajilitu.
Vrlo je vano, u stvari, od presudne vanosti za koliinu ampinjona i njihov kvalitet, da
paralelno sa smanjivanjem temperature u gajilitu, smanjujete i koncentraciju CO. To se
radi uz pomo one kutije za meanje spoljanjeg i unutranjeg vazduha. Poveava se dotok
spoljanjeg vazduha bogatog kiseonikom(O) a smanjuje vazduh iz gajilita. Dobro je imati
jedan ureaj za merenje koncentracije CO, gotovo da je neophodno imati ga. Savremeno
trite trai kvalitetan ampinjon, a za kvalitet, garantujemo, nije vie dovoljan samo na
nos.

9 | P a g e U P U T S T V O Z A G A J E N J E A M P I N J O N A

UA D.O.O. Fabrika komposta www.ucadoo.com

Znai, paralelno sa smanjivanjem temperature treba smanjivati i CO. Za taj postupak

predlaemo sledee parametre i dinamiku:
- I dan sa 3000ppm na 2500ppm
- II dan sa 2500ppm na 2000ppm
- III dan sa 2000ppm na 1500ppm
Savetujemo i predlaemo da Vae tajmere koji su sluili za ukljuivanje i iskljuivanje
ventilatora, spakujete u neku fijoku i da na njih zaboravite. Njihovo vreme je prolo.
Takoe, savetujemo i predlaemo da ni jedno gajilite ne bude bez razvoda vazduha kroz
gajilite. ta to znai? Svaki ventilator pravi odreeno strujanje vazduha, to strujanje prija
ampinjonima, ali ako je kretanje vazduha mnogo brzo, onda to nanosi tetu: isuuje
pokrivku, tu ampinjona nema, a ako ih ima, onda su oni sa ispucalom povrinom i braon
boje.
Razvoenje vazduha se najjeftinije, a i vrlo efikasno, moe uraditi plastinim crevom,
tubusom, koji ima prenik ventilatora i prua se celom duinom gajilita. Prednji deo se
navue na okvir ventilatora i dobro se uvrsti lepljivom trakom ili na neki drugi nain. Drugi
kraj tubusa se zalepi ili vee kanapom tako da, kada ventilator radi, naduvava tubus i u
njemu stvara pritisak. Sa donje strane tubusa treba napraviti otvore prenika oko 5cm i tih
otvora treba da ima dvadesetak. Na taj se nain obezbeuje dovoljno strujanje vazduha, a
istovremeno i snabdevanje kiseonikom najudaljenijih delova gajilita bez isuivanja pokrivke
i oteenja ampinjona.
Ventilacija, odnosno, izmena vazduha u gajilitu vrlo je bitna stavka u procesu gajenja
ampinjona. Tokom inkubacije, koncentracija CO u gajilitu moe biti via i od 15000ppm.
To nije dobro, i ne sme se dozvoliti da u gajilitu ima toliko CO. Normalno je da se CO u
gajilitu kree od 3000-5000ppm, preporuujemo 5000ppm. Poveana koncentracija ugljen-
dioksida (CO) stimulativno deluje na rast i razmnoavanje micelijuma, ali sve preko 5
000ppm je i za oveka opasno. Normalna koliina ugljen-dioksida u prirodi iznosi od 300-
500ppm.
Kako se aktivnost micelijuma tokom inkubacije poveava, tako raste i temperatura, tako
se i CO poveava. Da bi se u gajilitu odrala neka normalna koncentracija, treba
iskombinovati ulaz sveeg vazduha spolja i vazduha iz prostorije i nekoliko puta u toku dana
premeriti aparatom. Naravno, ako se neto menja treba korigovati odnos sveeg vazduha i
vazduha iz prostorije.
U vreme fruktifikacije, formiranja ampinjona, morate znati da naglim obaranjem
temperature vazduha sa 21-22C na 16-17C i naglim smanjenjem koliine CO dolazi do
formiranja mnogo ampinjona, i moe se dogoditi da itava rodna povrina bude popunjena
sitnim ampinjonima. Koliko e od toga da poraste i postane krupan ampinjon, zavisi od
daljeg toka ventilacije i koliine CO. Ugljen-dioksid je mnogo vaan za formiranje
ampinjona ali posle toga, koliko e ampinjona porasti, zavisi od koncentracije O
(kiseonika). Oni odgajivai koji za sobom imaju viegodinje iskustvo, sigurno znaju da se
preko leta ume formirati million ampinjona, ali ako se ventilacija radi samo u hladnijim

10 | P a g e U P U T S T V O Z A G A J E N J E A M P I N J O N A

UA D.O.O. Fabrika komposta www.ucadoo.com

jutarnjim satima, od tog velikog broja ampinjona poraste samo po neki ili nita ne raste.
Zato? Zato to ima previe CO, pa jo ako je i temperatura visoka (preko 16-17C), obino
odgajivaima neki prijatelj apne da kompost nema snagu. Znai, CO=1200-1700ppm,
temperature vazduha=16-17C, dovoljno vode u pokrivci i vlaga vazduha oko 90% i nee se
dogoditi da kompost nema snage. I kad je najtoplije, morate ubacivati sve vazduh i u
najtoplijem delu dana. Jer, ventilator mora da radi svoj posao (da vri izmene vazduha), a
klima taj vazduh mora da ohladi id a temperaturu dri pod kontrolom.
Ali, da se zadrimo na trenutku kada smo videli da se isformiralo dovoljno ampinjona.
Redovno, vie puta u toku dana kontrolisati CO i vriti korekcije. Drati CO na
1200-1700ppm. Preporuujemo 1400-1500ppm. Ako svakog dana vrite merenja CO
primetiete da se, kako se broj ampinjona poveava, kako ampinjoni postaju sve krupniji i
krupniji, koliina CO stalno poveava. Zato? Zato to ampinjoni tokom rasta diu, troe
kiseonik a oslobaaju CO. Zato skoro svakog asa treba vriti merenja, korigovati protok
sveeg vazduha i vazduha iz gajilita i CO drati na 1400-1500ppm.
Kada ste zavrili berbu prvog talasa (vala), primetiete da je CO manje od 1000ppm.
Zato? Zato to nema ampinjona koji oslobaaju CO. Zato, opet treba vriti korekcije rada
ventilatora, odnosno protoka sveeg i istroenog vazduha. Tako e biti i tokom drugog
talasa (vala), pa i tokom treeg talasa (vala).
ZAPAMTITE, dovoljno sveeg vazduha u prostoriji vrlo je vano. TO JE NAJVANIJE.
Prenesimo to na ivot ljudi: bez hrane moemo mnogo dana da ivimo, bez vode 2-3 dana, a
bez vazduha-ne moemo ni malo. Ako bi nam neko zatvorio usta i nos, neko bi izdrao 1
minut, neko drugi bi izdrao moda 2-3-4 minuta. Posle toga, smrt je neminovna. To se
dogaa i ampinjonima. Najvanije je da uspostavite pravi odnos izmeu:
- TEMPERATURE
- VAZDUHA
- VODE
Kada je ovo u redu, problema nema. I to treba raditi uvek i u svakom turnusu. Ne smete
dozvoliti da vam propadne ni jedan turnus. Ako ove savete posluate, videete da kompost
uvek ima snagu, samo mu treba dozvoliti da je pokae i iskoristi.
Dovoljno smo govorili o temperaturama, takoe, dovoljno smo govorili i o vazduhu, tj.
ventilaciji. Ne mislimo da smo vam sve rekli. Mnogo toga e te nauiti kroz rad i stei lina
iskustva, jer svako gajilite ima svoju mikro-klimu, ali uvek imajte na umu da su ampinjoni
iva bia i da su im za ivot neophodni oni elementi koji su potrebni i nama: temperatura,
vazduh, voda.
Da kaemo nekoliko reenica i o vodi. Naveli smo u prethodnom delu teksta da
ampinjoni u sebi sadre 90-92% vode. Znai, kad prodajete ampinjone, prodajete vodu. Ne
treba zbog toga da vas grize savest. Lubenice, krastavci, paradajz-koliko li tek oni imaju vode
u sebi. Za vas je vano da znate da bez vode i vlage u vazduhu nema ni ampinjona. Kada
neto raste brzo i neoekivano, narodna poslovica kae da to raste kao peurke posle kie.
Dovoljno je.

11 | P a g e U P U T S T V O Z A G A J E N J E A M P I N J O N A

UA D.O.O. Fabrika komposta www.ucadoo.com

Najbolje bi bilo kada bismo mogli da u pokrivku sipemo dovoljno vode za ceo turnus.
ampinjoni bi bili beli, isti, bez tamnih mrlja. Meutim, mi nemamo tako dobru pokrivku da
bismo u nju mogli dati toliko vode pre berbe. Za 1kg ampinjona potrebno je skoro 3l vode:
- 1litar je u 1Kg ubranih ampinjona
- 1 litar je ispario
- 1 litar mora da ostane u pokrivci kako bi mogao da ivi micelijum i neubrani
ampinjoni.
Iz tih razloga mi moramo ampinjone da zalivamo svakog dana nakon berbe. Deava se da
posle zalivanja ampinjoni poute. Da li to utilo izaziva voda? Odgovor je NE. Pa zato
ampinjoni poute posle zalivanja? Poveana koncentracija CO u gajilitu i ostale primese u
vazduhu u kombinaciji sa vodom, stvaraju takve reakcije ili takva jedinjenja koja oteuju
finu i nenu pokoicu ampinjona. Znai, da bi ampinjoni ostali beli posle zalivanja, morate
dobro izventilirati gajilite pa nakon toga zalivati. Koliko vode treba dodati pre berbe, posle
prvog talasa (vala) itd.? Obeali smo da e prilikom isporuke komposta kupac dobiti i
uputstvo za zalivanje. To je preporuka koju daju proizvoai micelijuma.
Meutim, uvek imajte na umu da naa pokrivka nije toliko kvalitetna da bi mogla da primi
predloenu koliinu vode a da ne izazove neka oteenja komposta, to bi bilo katastrofalno
za dalju berbu i dobre prinose. Iz tih razloga neemo vam davati neke konkretne savete o
koliinama, vode ali zapamtite da za dobre prinose i dobar kvalitet ampinjona, za svaki
ubrani kilogram treba TRI LITRA VODE!
esto smo do sada pominjali HIGIJENU, pa PREVENTIVNU HIGIJENU, pa HIGIJENU U
OKOLINI GAJILITA, itd. ta je to i zato je vano?
ampinjoni su nena iva bia ija su ula istanana i organi prefinjeni, tako da ono to mi
oseamo u gajilitu, ampinjoni to oseaju jo snanije i na primese u vazduhu i vodi i u
svojoj okolini, reaguju na odreene naine: ispucala i perutava pokoica govore o brzom
strujanju vazduha, govore o suvom vazduhu ili nekim neprijatnim gasovima u vazduhu.
utilo, odnosno, ute mrlje preko pokoice govore o prisustvu velike vlage i velike koliine
CO u vazduhu, itd. esta pojava bolesti, pojava tetoina, da li u pokrivci ili u vazduhu,
govore samo o tome da sve mere zatite treba preduzeti do poetka berbe, kako biste svu
panju i vreme posvetili prinosima i kvalitetu, a ne borbi protiv raznih bolesti i tetoina.
Stari kompost nikada ne treba drati u gajilitima due nego to je potrebno. I leti i zimi,
nakon zavretka turnusa, odmah treba uraditi dezinfekciju tog starog komposta i izneti ga iz
prostorije. Dezinfekciju treba raditi 2-2,5% rastvorom formalina i vode. Isprskati sve brikete,
saekati jedan dan, i zatim kompost izneti napolje. Izmeu pranjenja i ponovnog punjenja,
gajilite treba da bude prazno najmanje 7-10 dana.
Izneti napolje ne znai izneti ga ispred gajilita i spakovati na gomilu, ve ga treba odneti
to dalje od objekta za gajenje, a najmanje 1Km. Prilikom odlaganja starog komposta na
deponiju koju smo odabrali, stari kompost treba istresti, izbaciti, iz najlonske folije u koju je
bio upakovan, prazne najlonske folije spakovati u vreu i to odneti na deponiju za najlon.

12 | P a g e U P U T S T V O Z A G A J E N J E A M P I N J O N A

UA D.O.O. Fabrika komposta www.ucadoo.com

Znai, nikako ne treba bacati stari kompost zajedno sa najlonom. To je i kanjivo jer
ugroava ivotnu sredinu i ekologiju.
Objekte ne treba graditi pored stoarskih i ivinarskih farmi, ne treba ih graditi ni pored
smetlita i deponija, pored proizvodnih objekta koji emituju gasove (dim) i prainu.
Jo jedan nain da svoje objekte zatitite od uticaja iz spoljne sredine je i ugradnja pred-
filtera i filtera ispred ventilatora, na ulazu u gajilita postaviti posude sa sunerom
potopljenim u formalin u koji e te, uvek pri ulaenju u gajilite gaziti i dezinfikovati obuu.
Takoe, jedan od najvanijih naina preduzimanja i sprovoenja mera preventivne
higijene jeste i dezinfekcija pokrivke pre nanoenja na kompost kao i dezinfekcija starog
komposta pre izbacivanja i detaljno pranje i dezinfekcija gajilita nakon izbacivanja
komposta. Pod detaljnim pranjem i dezinfekcijom gajilita podrazumeva se pranje vodom
pod pritiskom i: plafona, i zidova i poda, i stalaa, ulaza, predsoblja, usisnog dela ventilatora,
tubusa, odnosno, najlonskog kanala koji razvodi vazduh du celog gajilita (njega
najjednostavnije i najjeftinije zameniti nakon svakog turnusa). Gajilite pre svakog ponovnog
punjenja treba okreiti gaenim kreom, po mogustvu dok je topao.
Jedan od vrlo vanih postupaka u toku turnusa, jeste svakodnevno pranje podova gajilita
(i ispod stalaa), kao i polivanje podova varikinom (izmeu stalaa)
Primenom navedenih mera iz prethodnog dela uputstva, umnogome moete zatititi vae
gajilite od bolesti, parazita i tetoina. Meutim, sve to moete pokvariti, i znaaj
dezinfekcije znatno umanjiti, ako ne dezinfikujete ambalau koju vam Vai kupci ampinjona
vraaju. U jednoj dubljoj posudi treba imati rastvor formalina u vodi i svu ambalau koja vam
se vraa sa terena, potopiti u taj rastvor. Nakon toga, ambalaa se sui i ponovo koristi. Ova
mera predostronosti vrlo je znaajna jer ne moete znati odakle vam je ambalaa vraena i
kojih se higijenskih mera vlasnici i radnici pridravaju ili ne pridravaju. Sve to u cilju
preventivne higijene uradite, pomogli ste sebi i svoja gajilita zatitili. Istovremeno, olakali
ste sebi posao i pojeftinili proizvodnju. Takoe, i prinosima e te biti zadovoljniji.
Isto tako, posle berbe i ienja ampinjona, ostatke treba odneti isto tako daleko kao i
stari kompost, istresti iz najlonskih vrea i prazne vree sauvati za sledeu priliku ili ih
odneti na deponiju za najlon. Na vree najlonske, na flae, ae, praznu ambalau od
hemijskih sredstava moramo da Vas podsetimo i upozorimo na opasnost za sve nas. Najlon,
najlon i plastika se obino koriste za jednokratnu upotrebu (za jedan dan), a raspadaju se i
razlau itavih 300 godina. Moramo uvati prirodu iji smo i mi deo, vodu i vazduh bez kojih
ne moemo da ivimo. Zato, stare vree, najlon od briketa i svu ostalu ambalau nemojte
spaljivati. Ne troimo kiseonik uzalud.
I nekoliko reenica o Vama koji sav posao oko organizacije proizvodnje i prodaje
ampinjona, nabavke komposta i pokrivke, i svih ostalih radnji, treba da sprovedete u delo i
da u tome profitirate.
Ako ste se odluili da gajite ampinjone, u potpunosti se posvetite tome. ampinjone
treba ili raditi kako treba ili ne raditi nikako. Sredina ne postoji. A to znai sledee:
1. Zaboravite TV serije, dobre filmove i utakmice.

13 | P a g e U P U T S T V O Z A G A J E N J E A M P I N J O N A

UA D.O.O. Fabrika komposta www.ucadoo.com

2. Zaboravite svakodnevno sedenje sa komijama, prijateljima i gostima.

3. Zaboravite na redovno odlaenje u goste.
4. Zaboravite na bezbrian ivot i godinje odmore.
5. Zaboravite da je gajenje ampinjona lak i unosan posao.
6. Zaboravite sedenje u kafani do kasno u no, i kasno ustajanje.
Ako se posvetite ovom poslu, zapamtite: svuda e te stii zadnji, i na svadbu, i na
krtenje, i na roendan i ...
... jer ampinjoni mogu da vas podignu do zvezda, a isto tako mogu da vas dovedu do
prosjakog tapa.


Rekapitulacija:
1. Istovar komposta i pakovanje na stalae.
2. Ravnanje komposta.
3. Otvaranje briketa (1.-2. dan-najkasnije).
4. Praenje temperatura i redovno voenje evidencije.
5. Priprema i dezinfekcija pokrivke.
6. Stavljanje pokrivke.
7. Prekopavanje.
8. Ventilatori i ventilacija
9. Formiranje talasa.
10. Obaranje temperature i smanjenje CO.
11. Zalivanje.
12. Higijenske mere.

14 | P a g e U P U T S T V O Z A G A J E N J E A M P I N J O N A