977 - Tipologije Pranja Novca U Republici Srbiji 13 09 2011 PDF

TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA
U REPUBLICI SRBIJI
Tipologije pranja novca u Republici Srbiji
SADRAJ
TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA U REPUBLICI SRBIJI

TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA U BANKARSKOM SEKTORU
- Tipologije
- Primer
- Trendovi
TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA PREKO MENJAKIH POSLOVA
- Tipologije
- Primer
- Trendovi
TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA KOD ADVOKATA I ADVOKATSKIH
ORTAKIH DRUTAVA
- Tipologije
- Primer
- Trendovi
TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA U SEKTORU RAUNOVODSTVA
- Tipologije
- Primer
- Trendovi
TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA U SEKTORU REVIZIJE
- Tipologije
- Primer
- Uticaji
TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA NA TRITU KAPITALA
- Tipologije
- Primer
- Trendovi
TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA U SEKTORU OSIGURANJA
- Tipologije
- Primer
- Trendovi
TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA U SEKTORU NEKRETNINA
- Tipologije
- Primer
- Trendovi
POJMOVNIK
TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA U REPUBLICI SRBIJI
Postoji mnogo definicija pranja novca, ali bez obzira na raznolikost definicija, bilo da su one
jednostavne poput: legalizacija nelegalnog kapitala ili sloene, poput one koja je definisana
Varavskom konvencijom1 i implementirana u Krivini zakonik Republike Srbije, celokupna
struna i praktina javnost se slae u jednom:
Pranje novca je proces prikrivanja nezakonitog porekla novca ili imovine steenih
kriminalom.
Kada je imovinska korist steena izvrenjem krivinog dela, izvrilac trai nain da novac
koristi tako da ne privlai panju nadlenih organa. Stoga vri niz transakcija koje slue da
novac prikau kao zakonito steen. Pranje novca ima tri osnovne faze:
1. Prva faza: faza ulaganja je prekidanje direktne veze izmeu novca i nezakonite
aktivnosti kojom je on steen. U njoj se nezakonito steeni novac uvodi u finansijski sistem.
Novac se uplauje na bankarske raune, najee u vidu neke zakonite aktivnosti u kojoj se
plaanje vri u gotovom novcu. Jedan od naina je osnivanje fiktivnog privrednog drutva
koje nema poslovnih aktivnosti, ve slui iskljuivo za polaganje prljavog novca ili
usitnjavanje velikih suma novca a potom njegovo polaganje na raune u iznosima koji nisu
sumnjivi i nisu predmet prijavljivanja nadlenim organima.
2. Druga faza: faza raslojavanja ili prikrivanja. Nakon to je novac uao u legalni
finansijski sistem, prebacuje se sa rauna na koji je poloen na druge raune privrednih
drutava sa ciljem da se prikae neka fiktivna poslovna aktivnost ili da se i obavi neki legalan
posao (trgovina ili usluga) sa privrednim drutvom koja legalno posluju. Glavni cilj tih
transakcija je prikrivanje veze izmeu novca i kriminalne aktivnosti od koje potie.
3. Trea faza: faza integracije, u kojoj se prljav novac javlja kao novac koji potie
od dozvoljene delatnosti. est metod integracije prljavog novca u legalne finansijske
tokove je kupovina nekretnina ili kupovina kontrolnih paketa akcija akcionarskih drutava, to
predstavlja primer koncentracije prljavog kapitala velikih razmera, a to i jeste cilj peraa
novca. Integracija se koncentrie na trine vrednosti tj. na ono to se moe kupovati i
prodavati. Davanje u zakup nekretnina je zakonito, a prihod od zakupnine nije sumnjiv.
Novac se esto investira i u privredna drutva sa poslovnim tekoama, koja nakon toga
nastavljaju uspeno da rade, a rezultati poslovanja predstavljaju zakonite prihode. Kada novac
doe u ovu fazu, vrlo je teko otkriti njegovo nezakonito poreklo.
Nezakonito sticanje imovine je glavni, ako ne i jedini, motiv organizovanog vrenja krivinih
dela. Da bi se uivalo u koristi steenoj kriminalnom, mora se lano prikazati da je ta imovina
zakonita.
Posledice pranja novca su: podrivanje stabilnosti, transparentnosti i efikasnosti finansijskog

sistema zemlje, ekonomski poremeaji i nestabilnost, ugroavanje programa reformi,
smanjenje investicija, gubljenje ugleda drave i ugroavanje nacionalne bezbednosti.
1
Konverzija ili prenos imovine, uz znanje da ta imovina predstavlja prihod od krivinog dela, u svrhu sakrivanja ili prikrivanja nezakonitog
porekla imovine ili pomaganje bilo kom licu koje je umeano u izvrenje krivinog dela u sticaju da izbegne zakonske posledice svojih
radnji; sakrivanje ili prikrivanje prave prirode, izvora, lokacije, raspolaganja, kretanja, imovinskih prava ili prava vlasnitva nad imovinom,
uz znanje da ta imovina predstavlja prihod steen od krivinog dela.
Pranje novca je globalan fenomen, pa vrlo esto pranje novca prelazi granice jedne drave.
Pranje novca je postalo i svetski problem. Naime, postoje podaci koji ukazuju na to da se
godinje opere oko 1000 milijardi dolara, a zapleni se svega 1% od ukupne vrednosti opranog
novca.
Uprava za spreavanje pranja novca (u daljem tekstu Uprava) je finansijsko-obavetajna

sluba Republike Srbije, koja je centralni organ u sistemu borbe protiv pranja novca i
finansiranja terorizma. Njoj obveznici po Zakonu o spreavanju pranja novca i finansiranja
terorizma dostavljaju izvetaje o sumnjivim transakcijama i licima, koje zatim Uprava za
spreavanje pranja novca dalje analizira, prikuplja dodatne informacije, i ako nae da u
konkretnom sluaju postoji osnovana sumnja da neko lice pere novac, podatke o tome
prosleuje nadlenim organima, a pre svega, nadlenim tuilatvima i policiji. Uprava moe,
bez prethodne prijave sumnjive transakcije, sama uoiti da postoji sumnja da neko lice ili
organizovana grupa pere novac, pa onda zatraiti podatke od obveznika i drugih dravnih
organa. Takoe, Uprava moe formirati sumnjiv predmet i na osnovu inicijative drugog
dravnog organa, kao to su: sudovi, tuilatva, Bezbednosno-informativna agencija, Agencija
za privatizaciju, Komisija za hartije od vrednosti i dr.
Uprava za spreavanje pranja novca, iako jedina u svom nazivu ima spreavanje pranje
novca nije jedini organ koji se bavi borbom protiv pranja novca. Osim Uprave za
spreavanje pranja novca, celokupan sistem za spreavanje pranja novca se sastoji od:
Obveznika, odnosno svih onih predstavnika finansijskog i nefinansijskog sektora koji

su duni da primenjuju propise za spreavanje pranja novca. Njihov cilj je da kroz primenu
radnji i mera propisanih zakonom, stvore nepovoljnu klimu za pranje novca u jednoj dravi.
Obveznici su propisani lanom 4. Zakona o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma
i to su:
1) banke;
2) ovlaeni menjai;
3) drutva za upravljanje investicionim fondovima;
4) drutva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima;
5) davaoci finansijskog lizinga;
6) drutva za osiguranje, drutva za posredovanje u osiguranju, drutva za zastupanje u
osiguranju i zastupnici u osiguranju, koji imaju dozvolu za obavljanje poslova ivotnog
osiguranja;
7) lica koja se bave potanskim saobraajem;
8) brokersko-dilerska drutva;
9) organizatori posebnih igara na sreu u igranicama;
10) prireivai igara na sreu koje se organizuju putem interneta, telefona ili na drugi nain
putem telekomunikacionih veza;
11) preduzea za reviziju;
12) ovlaeni revizori.
Obveznicima se smatraju i pravna lica i preduzetnici koji se bave: posredovanjem u prometu

nepokretnosti; pruanjem raunovodstvenih usluga; poreskim savetovanjem; posredovanjem
u sklapanju kreditnih poslova i davanju zajmova; faktoringom i forfetingom; davanjem
jemstava; pruanjem usluga prenosa novca.
Iako nisu nazvani obveznicima, i advokati su duni da primenjuju radnje i mere propisane
Zakonom o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
Nadlenih nadzornih organa, koji kontroliu primenu propisa o spreavanju pranja

novca i finansiranja terorizma kod obveznika, te na taj nain osiguravaju pravilnu primenu
propisa i funkcionisanje sistema u ovom delu. Nadleni nadzorni organi su: Narodna banka
Srbije, Komisija za hartije od vrednosti, Devizni inspektorat, Uprava za spreavanje pranja
novca, Ministarstvo trgovine i usluga i ostali.
Policije, tuilatva i sudova, odnosno organa koji ine represivni deo sistema za
spreavanje pranja novca, na nain to gone uinioce krivinog dela pranja novca. Rad ovog
dela sistema je od sutinske vanosti: kroz gonenje peraa novca, njihovo otro kanjavanje
i oduzimanje imovine utie se na generalnu prevenciju, odnosno, alje se poruka drutvu da se
pranje novca u Srbiji ne isplati, i na taj nain se potencijalni perai novca odvraaju od
vrenja ovog dela.
U prolosti su bili esti sluajevi tzv. samopranja, odnosno pojave koja se deava kada
odreeno lice uini neko nezakonito delo, npr. utaji porez, pa onda tako steenom novcu
prikriva trag i lano ga prikazuje kao legalno steen.
U poslednje vreme, kako u svetu, tako i u Srbiji, situacija je neto drugaija. Tendencija je da
kriminalna oranizacija unajmi profesionalnog peraa novca, obino advokata ili
raunovou, ili obojicu, da osmisle itav niz sloenih aktivnosti u cilju prikrivanja
nezakonitog porekla novca. Postoje podaci koji ukazuju na to da se vrbuju najtalentovaniji
finansijski strunjaci (pogotovo mladi zbog ambicije brzog bogaenja) od strane
organizovanog kriminala kako bi se sakrio trag tokova novca i porekla. Uoena je
tendencija udruivanja, postoje nacionalne i regionalne grupe koje profesionalno peru
novac, tako da je pranje novca postalo meunarodni biznis. Dakle, pranje novca je daleko
sofisticiranije i mnogo tee kako za detektovanje tako i za dokazivanje.
I dalje je za oekivati da e se nastaviti sa zloupotrebom of-or (off shore) destinacija. Razlozi

za to su ve dobro poznati: veoma jednostavno osnivanje firmi, bez obaveze utvrivanja
osnivaa, polaganje novca bez obaveze utvrivanja porekla su svakako prednosti koje e
perai i ubudue koristiti.
Predvia se da e u budunosti industrija osiguranja, koja u prethodnom periodu nije bila

naroito zanimljiva peraima, dobiti na znaaju, usled novih proizvoda ije se plasiranje
oekuje. Osim navedenog, rizik za pranje novca proizilazi od spornih identifikacija, uplata
premija od treih lica i dr.
Proces privatizacije u Srbiji privodi se kraju. To je i razlog zbog koga privatizacija u

budunosti nee biti primarni kanal za prljav novac. Ipak, ne treba zaboraviti injenicu da
se radi o enormnim koliinama novca neproverenog porekla.
Cilj ovih tipologija je edukativni: treba da pokau obveznicima, od banaka, menjanica i

drugih predstavnika finansijskog sektora, pa do posrednika u prometu nepokretnosti,
raunovoa, revizora i advokata, koji su sve mogunosti da se opere novac uoene u
razliitim sektorima, gde su to sektori kojima se svako od njih bavi ranjivi i na koje oblike na
izgled legalnog poslovanja treba najvie da obrate panju.
TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA U BANKARSKOM SEKTORU
U poslednjih deset godina bankarstvo u Republici Srbiji pretrpelo je velike izmene. Dolo je
do gaenja etiri velike dravne banke i Slube drutvenog knjigovodstva, koja je u sveoptoj
transformaciji finansijskog i privrednog sistema ukinuta. Poetak rada Uprave karakterie
postojanje velikog broja finansijskih institucija. U to vreme poslovalo je preko ezdeset
banaka koje su se u mnogome razlikovale meu sobom, ne samo po veliini, ve i po
osnivaima i komitentima.
Broj banaka od poetka rada Uprave do danas se prepolovio. Neke banke su otile u steaj,
neke su se spojile, neke pripojile drugim bankama a neke su kupljene, od strane inostranih
banka. Dolaskom na nae trite, strane banke su donele i svoje procedure kada je u pitanju
spreavanje pranja novca i finansiranja terorizma, tako da se do donoenja Zakona o
spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma 2009. godine, deavalo da banke sa
veinskim stranim kapitalom primenjuju pravila i procedure svoje grupe, koja su bila stroa
nego to je tadanji Zakon propisivao. Kontrola banka od strane NBS doprinela je da danas
imamo jedan ureen sektor kada je u pitanju spreavanje pranja novca i finansiranja
terorizma.
Zbog znaaja koju banke imaju kao faktor ekonomske i finansijske stabilnosti svake zemlje,
vano je da spree dolazak prljavog kapitala koji bi mogao da ugrozi njihovu reputaciju.
Bankarski sektor, u poslednjih nekoliko godina, preivljava velike turbulencije. Banke u
pokuaju da prevaziu ekonomsku krizu nude veliki broj novih proizvoda i usluga koji
potencijalno mogu biti iskorieni radi ubacivanja ilegalno steenog novca u finansijske
tokove. Postoje tendencije da e kriminalci, ilegalno steena sredstva pokuati da uloe u
bankarski sektor kroz kupovinu akcija banaka i da na taj nain, posredno ili neposredno,
uestvuju u upravljanju bankom i kreiranju njene poslovne politike. Ovakve pojave treba
spreiti striktnom primenom zakonskih reenja koja se tiu vlasnitva nad bankom i uea u
upravljakoj strukturi.
Kada govorimo o pranju novca, uvek se podrazumeva da bar u jednoj od faza, sredstva
moraju proi kroz neki bankarski raun. Samim tim, velika ponuda bankarskih usluga i
razliitih instrumenata plaanja prua i vei broj razliitih mogunosti njihovih zloupotreba.
U dosadanjem periodu, prema iskustvu Uprave, najei naini da se zakonom predviene

bankarske usluge i ifre osnova po kojima se vre transakcije, iskoriste da se prljavi novac
integrie kroz bankarski sistem bili su:
krediti sa 100% depozitom kao obezbeenjem ili prevremena otplata kredita,
velike gotovinske uplate bez realnog osnova ili neuobiajene za klijenta (esto se kao
osnov prilikom uplata navodi - druge transakcije ili ostale transakcije za ubacivanje
nelegalno steenog novca),
plaanja po osnovu prometa robe, a naroito usluga sa of or kompanijama (esta
sukcesivna plaanja po osnovu pruanja usluga istaivanja trita, konsaltinga,
marketinga, advokatskih i raunovodstvenih usluga, kupovine nekretnina i dr.),
plaanja po osnovu usluga novootvorenim domaim firmama,
gotovinske uplate po osnovu pozajmice osnivaa za likvidnost preduzea (za
integraciju prljavog novca, osnivai pravnih lica zloupotrebljavaju ovaj zakonom
dozvoljen osnov plaanja jer se, prilikom uplata ne trai poreklo sredstava, nema
ogranienja koja se odnose na visinu iznosa gotovinske uplate i ne oporezuje se).
TIPOLOGIJE
Kada je re o tipologiji pranja novca, kao naroito znaajne moemo istai sledee aspekte
rizika:
rizik transakcija (fiktivne, podizanja novca po raznim osnovama, depoziti, krediti,

hipotekarne transakcije, razni plasmani, uslune transakcije, zaloge itd)
rizik ponuenih proizvoda banke (kartice, hipoteke, krediti za razne namene, sertifikati
o depozitima, kastodi usluge, sefovi),
rizik klijenata (odnos, poznavanje, identifikacija, otkrivanje stvarnog vlasnika)
rizik banke finansijske institucije (u vlasnikoj strukturi banke, preko of-or
kompanija, kastodi rauna ili investicionih fondova uestvuju lica koja mogu uticati
na njenu politiku vezano za primenu zakonom predvienih standarda koji se odnose
na spreavanje pranja novca i finansiranja terorizma)
Imajui u vidu navedene aspekte i dosadanje iskustvo kao najznaajnije tipologije istiu se
sledee:
Uplate gotovine nelegalnog porekla po osnovu pozajmice osnivaa za likvidnost za

proirenje poslovnih aktivnosti.
Fiziko lice vri polaganja gotovine u veim iznosima, po osnovu pozajmice osnivaa, u
korist pravnog lica. Poreklo novca koji se na ovaj nain ulae u legalan posao a pri tome
je osloboen plaanja poreza, moe biti iz prodaje robe i usluga na crno koje spadaju u
delatnost za koju je pravno lice registrovano. Iznos pozajmica moe biti vraen fizikom
licu na raun ili trajno uloen u posao kao depozit kao obezbeenje za dobijanje kredita,
otplata kredita, kupovina robe, nekretnina, HOV i dr.
Uplate gotovine nelegalnog porekla po osnovu pozajmice osnivaa za likvidnost koje

se transferiu na druga pravna lica
Fizika lica vre sukcesivno polaganje gotovine nelegalnog porekla u manjim iznosima,
po osnovu pozajmice osnivaa, u korist pravnog lica koje zatim zbirni iznos, transferie
takoe po osnovu pozajmice na raun drugog pravnog lica u vlasnitvu bliskog srodnika.
Sredstva se mogu podizati gotovinski ili ulagati u robu.
Uplate gotovine nelegalnog porekla po osnovu poveanja osnivakog uloga koje

prethode prodaji pravnog lica
Fizika lica vre polaganja gotovine nelegalnog porekla u manjim iznosima, po osnovu
poveanja osnivakog uloga, u korist pravnog lica koje se zatim prodaje poznatom kupcu.
Uplate gotovine nelegalnog porekla po osnovu pozajmice osnivaa za likvidnost za

otplatu hipotekarnih kredita
Lica povezana sa organizovanim kriminalom koja poseduju hotelsko ugostiteljski objekat
vre gotovinske uplate pozajmica na raun svoje firme. Sredstva sa rauna koriste se za
otplatu hipotekarnog kredita, koji se koristi za proirenje kapaciteta i kupovinu novih
objekata. Prikazivanjem veeg obima poslovanja po osnovu hotelsko ugostiteljskih usluga
mogue je ubacivati gotovinu nelegalnog porekla u legalno poslovanje pravnog lica.
Otplate kredita od strane jemca izvrene uplatama gotovine nelegalnog porekla

Lice povezano sa organizovanim kriminalom, ugovorom o odobrenom kreditu predvieno
je kao da bude jemac. Ukoliko korisnik kredita ne izvrava ugovorom predviene
obaveze, otplatu kredita preuzima jemac i vri gotovinske uplate dospelih rata. Kredit je
iskorien za kupovinu zemljita tako da korisnik kredita, po osnovu duga, prenosi
vlasnitvo nad zemljitem, na lice koje otplauje kredit.
Transferisanje sredstava u korist of or kompanija po osnovu uveanih uvoznih

faktura
Pravna lica iz Republike Srbije, u cilju izbegavanja plaanja poreza na dodatu vrednost,
daju naloge da se, po osnovu koliinski ili vrednosno uveanih faktura za uvoznu robu,
sredstva transferiu u korist of or kompanija istih stvarnih vlasnika koje zatim robu
plaaju po trinim cenama stvarnom prodavcu. Ostvarenom razlikom u ceni, of or
kompanije raspolau sa nerezidentnih rauna koji su otvoreni u susednim zemljama, tako
to ulau novac u nekretnine, HOV, investicione fondove, antikvitete, jahte i robu.
Transferisanje sredstava po nalogu of or kompanija po osnovu umanjenih izvoznih

faktura
Of or kompanije koje robu, poreklom iz Srbije, naplauju od stvarnog ino kupaca po
realnim trinim cenama, transferiu sredstva u korist srpskih izvoznih firmi po osnovu
umanjenih faktura. Isti stvarni vlasnik pravnog lica u Srbiji i of or kompanije, ostvarenu
razliku u ceni koja ostaje na raunu of or kompanije a na koju ne plaa porez, koristi za
kupovinu proizvodnih postrojenja i nekretnina u Srbiji i inostranstvu.
Transferi izvreni po nalogu of or kompanija po osnovu kupovine firmi i nekretnina

Lica povezana sa organizovanim kriminalom poseduju vie of or kompanija sa ijih
rauna se nelegalno steena sredstva transferiu po osnovu kupovine novoosnovanih
firmi i nekretnina u Srbiji koje su, jednim delom, u vlasnitvu lanova porodice ili
poslovnih saradnika.
Transferi izvreni po nalogu of or kompanija u korist pravnih lica po osnovu kredita

Of or kompanija u vlasnitvu lica povezanog sa organizovanim kriminalom sa svog
rauna transferie nelegalno steena sredstva po osnovu kredita u korist pravnog lica u
Srbiji a kao obezbeenje, ugovorom je predvien zalog na udelima korisnika kredita.
Kredit se ne otplauje i of or kompanija preuzima veinsko vlasnitvo nad privrednim
drutvom u Srbiji.
Transferi izvreni po nalogu of or kompanija u korist pravnih lica po osnovu usluga

Of or kompanije kojima su stvarni vlasnici lica povezana sa organizovanim kriminalom,
nelegalno steena sredstva sa svojih rauna transferiu u manjim iznosima, po osnovu
pruanja usluga istraivanja trita, konsaltinga, marketinga, advokatskih i
raunovodstvenih usluga, u korist firmi u Srbiji koje su u vlasnitvu poslovno ili rodbinski
povezanih lica.
10
Investiranje of or kompanija preko kredita ino banaka odobrenim pravnim licima u

Srbiji.
Of or kompanija u stvarnom vlasnitvu lica koje je povezano sa organizovanim
kriminalom, poseduje investicioni raun kod ino banke, na koji se polau ili transferiu
sredstva koja potiu od prodaje narkotika. Banka od tako uplaenih sredstava, formira
fondove za investicije razliitog stepena rizika koje koristi za kupovinu dravnih
obveznica, akcija drugih banaka, pravnih lica ili za plasiranje kredita kao to je projektno
finansiranje. Projektno finansiranje se odobrava novoosnovanim firmama (SPV - Special
Purpose Vehicle) za izgradnju stambeno poslovnih prostora a kao obezbeenje otplate
kredita predvia hipoteku nad objektom u izgradnji i zalog nad udelima preduzea.
Ukoliko se kredit ne otplauje, banka aktivira hipoteku i postaje vlasnik veeg dela
objekta ijom prodajom se ostvaruje velika zarada za korisnika kredita (SPV), banku, i sve
vlasnike investicionih rauna srazmerno ueu u finansiranju.
Gotovinske transakcije fizikih lica u veim iznosima

Fizika lica koja su ostvarila finasijsku korist zloupotrebom slubenog poloaja ili po
osnovu korupcije, vre polaganja ili isplate veih iznosa efektivnog novca koji znatno
odstupaju od uobiajenih transakcija klijenta i nisu u skladu sa prihodima ili statusom
klijenta.
Transferi iz inostranstva u korist fizikih lica, bez jasnog osnova

Fizika lica koja su ostvarila finasijsku korist zloupotrebom slubenog poloaja ili po
osnovu korupcije, primaju uplate iz inostranstva od fizikih i pravnih lica sa kojima nisu
u poslovnom odnosu.
Veliki broj gotovinskih uplata vie fizikih lica u korist rauna jednog fizikog lica
Veliki broj gotovinskih uplata u kratkom vremenskom periodu, izvrenih po nalogu vie
lica, ispod zakonskog minimuma za prijavljivanje, na raune jednog fizikog lica, sa kojeg
se sredstva u kratkom roku transferiu u inostranstvo po osnovu isplata efektive na ATM
ureajima u inostranstvu.
11
Jedno lice ovlaeno za raspolaganje sredstvima po raunima vie lica na koje se vre
este gotovinske uplate.
Veliki broj gotovinskih uplata u kratkom vremenskom periodu, izvrenih po nalogu vie
lica, ispod zakonskog minimuma za prijavljivanje, na raune vie lica po kojima je isto
lice ovlaeno za raspolaganje, sa kojih se sredstva u kratkom roku prenose na druge
raune ili transferiu u inostranstvo po osnovu potronje po kartici plaanjem robe i usluga
putem interneta.
12
Posedovanje veeg broja rauna u razliitim bankama

Fiziko lice otvara vei broj dinarskih i deviznih rauna, namenskih rauna i rauna
oroenih sredstava u razliitim bankama i vre este transfere sredstava sa jednog rauna
na drugi.
PRIMER
Osoba X je nelegalno steena sredstva uplaivao na raun svojih of or kompanija na

Britanskim Devianskim Ostrvima i Sejelima koje su osnovale firmu u Lihtentajnu. Sve tri
kompanije su otvorile investicione raune kod ino banke Y.
Ino banka Y je sredstva sa investicionih rauna klijenata iskoristila, u skladu sa procenom
isplativosti, za projektno finansiranje poslovno stambenog objekata u Novom Sadu. Za
obezbeenje otplate kredita ugovorom je predviena hipoteka nad objektom u izgradnji.
Korisnik kredita-investitor je graevinska firma Z u vlasnitvu osobe XX koja je, da bi dobila
kredit, osnovala novu firmu SPV ija je jedina delatnost izgradnja odreenog objekta uz
obavezu da uestvuje sa minimalnim iznosom od 20% u celokupnoj investiciji.
Graevinska firma Z je novoj firmi SPV, za osnivanje i poslovanje, transferisala sredstva od
gotovinskih uplata izvrenih po osnovu pozajmice osnivaa a koja potiu od prodaje stanova
na crno. Nova firma SPV, koja je imala obavezu da obezbedi vlasnitvo nad lokacijom,
projekat i graevinsku dozvolu, kupila je zemljite od roaka osobe XX i platila izradu
projekta bliskim poslovnim saradnicima, po uveanim fakturama to je ukalkulisano u
obavezno uee u investiciji od 20%. Kredit je korien za kupovinu potrebnog materijala za
gradnju i plaanje usluga vie podizvoaa takoe u vlasnitvu roaka i prijatelja.
Korisnik kredita nije otplaivao kredit tako da je banka aktivirala hipoteku i postala vlasnik
veeg dela stambeno poslovnog objekta a sredstva od prodaje su podeljena u skladu sa
ueem u finansiranju izmeu korisnikan kredita i banke Y, to ukljuuje vlasnike
investicionih rauna u inostranstvu.
13
Indikatori na osnovu kojih se transakcije mogu okarakterisati kao sumnjive:

Klijent vri gotovinske uplate na raun svog preduzea sa svrhom plaanja pozajmica
osnivaa a sredstva se zatim transferiu na novoosnovanu firmu.
Znaajano poveanje iznosa uplata na raun preduzea ija je delatnost pruanje
arhitektonskih i inenjerskih usluga.
Klijent podie velike sume novca sa rauna na koji su transferisana znaajna sredstva po
osnovu kredita odobrenog u inostranstvu.
Transakcije koje ukljuuju vie posrednika ili vei broj rauna, naroito ako su uesnici
takvih kompleksnih transakcija iz zemalja u kojima se ne primenjuju standardi u oblasti
spreavanja pranja novca i finansiranja terorizma ili iz zemalja u kojima su na snazi strogi
propisi o poverljivosti i tajnosti bankarskih i poslovnih podataka.
TRENDOVI
Sve ira ponuda usluga i proizvoda koje banke danas pruaju menjae se u budunosti.
Razvoj tehnike i tehnologije dovee do primata elektronskog bankarstva nad konvencijalnim
bankarstvom. Elektronsko bankarstvo predstavlja paket savremenih servisa koji klijentima
banke omoguava jednostavno korienje bankarskih usluga upotrebom nekog od
najrasprostranjenijih kanala komunikacije Internet, mobilni telefon, fiksni telefon. Osnovne
prednosti ovih usluga su nii trokovi, znaajna uteda vremena i mogunost obavljanja
transakcija u bilo koje doba dana i noi ali ba zbog tih karakteristika, gde se klijent
prostorno distancira od banke i oteava postupak identifikacije, prua nove mogunosti za
pranje novca koje treba, na vreme, predvideti, spreiti ili prepoznati.
Korienjem usluge M-commerca bie mogue korisniku, da u svakom trenutku, putem

mobilnog telefona izda nalog svojoj banci da izvri prenos sredstava u manjem iznosu, sa
njegovog rauna, na neki drugi raun sa kojeg se sredstva mogu dalje transferisati ili podizati
u gotovini ili korienjem platne kartice. Prognozira se da e mobilno bankarstvo doiveti ak
i snaniju ekspanziju od Internet bankarstva, s obzirom na to da broj korisnika mobilnih
telefona daleko prevazilazi broj korisnika Interneta.
14
Pitanje je kako e se banke boriti protiv alternativnih naina plaanja putem Interneta a koje
ve postoje kao to su cyber cash. Kartica koja sadri ip ima u sebi gotovinu koja se moe
podizati telefonom ili na bankomatima a moe i da se prenosi i sa jedne kartice na drugu. Ne
postoji nain da se ue u trag transakcijama preko kartica jer ne postoji registrovanje
transakcija, kao to postoji kod kreditnih kartica Visa ili MasterCard. Postoje dva kljuna
razloga zbog kojih su banke zainteresovane za Internet bankarstvo:
1. Korisnici Interneta su uglavnom mlai ljudi sa veim stepenom obrazovanja i veim

prihodima od prosenog klijenta
2. Internet je veoma efikasan i jeftin distribucioni kanal.
Banke e, u borbi za klijente, proirivati usluge i nuditi proizvode koji se sve vie oslanjaju na
Internet pa se oekuje i vea ponuda usluga preko tzv.virtuelnih altera koja se sada koristi
prilikom podnoenje zahteva za on line kredit.
Platni sistem PayPal postoji u naem okruenju i oekuje se da e uskoro biti prisutan i u
Srbiji. PayPal sistem omoguava da se, putem Interneta ili korienjem kartica, vre
transakcija direktno sa PayPal rauna koji ne podleu strogim procedurama identifikacije
klijenata i utvrivanja porekla sredstava kao i slanje novca svakome ko ima e-mail adresu.
Oekuje se da e finansijske institucije u Srbiji, proirujui svoju ponudu, preuzeti trendove

koji postoje u ekonomski razvijenim zemljama a odnose se na ulaganje sredstava preko
investicionih fondova i trgovinu novim finansijskim proizvodima to oteava utvrivanje
vlasnitva i legalnosti porekla sredstava krajnjeg ulagaa - investitora.
Treba pomenuti i da je velika ekonomska kriza, koja je dovela do drastinog pada vrednosti
akcija u svetu, dovela do poveanja potranje za zlatom i drugim plemenitim metalima koji
su trenutno veoma interesantni za ulaganja i trgovinu.
Ve sada postoji miljenje, koje zastupaju velike banke, da budunost pripada ogromnim
finansijskim institucijama koje e pruati investitorima razliite usluge od osiguranja, preko
kredita za kupovinu automobila, do aviokarata. Sa druge strane predstavnici, koga predvode
softverske firme, veruju da e budunost pripasti kompanijama koje e razvojem i primenom
novih tehnologija, investitorima pruiti maksimalnu kontrolu nad njihovim finansijama
putem sofisticiranih proizvoda koji balansiraju rizik i zaradu. Ideja koja je u osnovi revolucije
u tehnologizaciji bankarstva jeste da su tehnologija i finansije postali jedno te isto i da nestaje
razlika izmeu softvera i novca.
Uprava za spreavanje pranja novca, u okviru kontrole primene vaeih propisa kod domaih
banaka, vezano za spreavanje pranja novca, posebno insistira na vanosti stalnog
usavravanja i specijalizacije kadrova i tehnike i tehnoloke opremljenosti, to svakako utie
na kvalitet same analitike i prepoznavanje potencijalnih rizika. Na taj nain se obezbeuje
raspolaganje kvalitetnim i tanim informacijama o sumnjivim transakcijama a to je jedan od
preduslova da se uspostavi itav sistem koji efikasno deluje na spreavanje pranja novca i
finansiranje terorizma.
Uprava e nastaviti da, kao i u dosadanjem periodu, aktivno prati nove trendove u ponudi i
zloupotrebi finansijskih instrumenata banaka u svetu i kod nas i razmenjuje iskustva sa
drugim finansijsko obavetajnim slubama na meunarodnim seminarima i konferencijama.
15
TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA PREKO MENJAKIH POSLOVA
Jedan od naina za ubacivanje prljavog novca u legalne novane tokove je i preko

menjakih poslova.
Meutim, menjanice nisu finansijske institucije preko kojih se direktno pere novac, ve se
one koriste za raslojavanje prljavog novca kome je to samo deo puta ka legalizaciji i ulasku
u finansijski sistem neke drave. Taj prljavi novac moe poticati od korupcije, trgovine
opojnim drogama, prostitucije, trgovine ljudima, trgovine orujem, prodaje robe na crno, kao
i od mnogih drugih kriminalnih radnji.
U Srbiji je 90-ih godina prolog veka postojalo crno trite koje je bilo veoma pogodno tle za
sve vrste nezakonitih radnji. U tom periodu su menjake poslove obavljali ulini dileri koji su
kod sebe uvek imali velike koliine gotovog novca bez ikakvog dokaza o njihovom poreklu.
Naime, u to vreme na finansijskom tritu su kursevi po kojima su se menjale devize bili
razliiti u bankama i na ulici i dileri su ostvarivali veliku zaradu na razlici izmeu ova dva
kursa.
Poetkom 21. veka poelo se sa ureenjem ovog dela finansijskog trita donoenjem veeg
broja uredbi i zakona. Ovlaenje za obavljanje menjakih poslova u Republici Srbiji danas
izdaje Narodna banka Srbije a menjake poslove mogu obavljati banke i ovlaeni menjai.
Do donoenja novog zakona o Deviznom poslovanju, Narodna banka Srbije je vrila i
kontrolu rada menjanica.
Prema postojeoj zakonskoj regulativi u Srbiji, menjanice mogu da posluju samo sa fizikim
licima i to iskljuivo sa gotovim novcem. Takoe, menjanice ne mogu da vre platni promet,
kako u zemlji tako i sa inostranstvom. Iz ovog razloga je rizik od pranja novca posredstvom
menjanica manji nego u drugim finansijskim institucijama, to ne znai da menjanica ne
moe biti iskoriena u svrhu pranja novca.
Prema podacima Narodne banke Srbije, u Srbiji danas ima registrovano 3017 ovlaenih
menjaa. U velikoj veini radi se o bivim ulinim dilerima koji su tako legalizovali svoj
posao. Nisu retki sluajevi da su menjanice i otvorene kako bi pomogle prikrivanju stvarnog
porekla prljavog novca. Naime, obavljanje menjakih poslova poinje unoenjem gotovine
u blagajnu menjakog mesta, i to iskljuivo podizanjem gotovine sa tekueg rauna
ovlaenog menjaa koji je otvoren u poslovnoj banci. Unoenje efektivnog stranog novca u
blagajnu moe se vriti iskljuivo kupovinom tog novca od poslovne banke. Na kraju radnog
dana novac koji je otkupljen od fizikih lica mora da se vrati na tekui raun te menjanice
kod banke. Ukoliko postoji odreena disproporcija izmeu koliine podignutog novca na
poetku dana i uplaenog novca na kraju dana, to je jedan od signala koji moe da ukazuje da
menjanice nelegalno posluju.
16
TIPOLOGIJE
Na osnovu dosadanjeg iskustva Uprave moe se izdvojiti nekoliko tipologija raslojavanja

prljavog novca kroz menjanice:
Konverzija velikih koliina novca

Postoji mogunost da novac koji se konvertuje potie od organizovanog kriminala. Naime,
fiziko lice koje kod sebe ima veliku koliinu gotovog novca, koji je proistekao iz neke od
kriminalnih aktivnosti, nee taj novac odneti u banku i tamo ga uloiti, ve mu je
najjednostavniji nain da novac odnese u menjanicu i konvertuje ga u drugu valutu. esta je
situacija da lice zaposleno u menjanici i ne identifikuje takve klijente.
Konverzija kroz vie manjih gotovinskih transakcija

Uoeno je da se najee menjaki poslovi velikih iznosa obavljaju kroz vie manjih
transakcija. Svrha ovih transakcija je da se izbegne prijavljivanje Upravi za spreavanje
pranja novca i zato se oni trude da transakcije ne prelaze EUR 5.000,00 to predstavlja
granicu za prijavljivanje. esto se takve transakcije obavljaju u vie menjanica. Za izvrenje
ovakvih transakcija veoma esto se angauje vei broj pojedinaca koji pristaju da za
minimalnu nadoknadu obavljaju ove poslove za neko lice koje ima novac sumnjivog porekla.
Ovaj proces poznat je pod nazivom trumfovanje.
17
Vie transakcija u veoma kratkom vremenskom periodu

Odreene menjanice prikazuju da su obavile veliki broj tranakcija u veoma kratkom periodu
ako je poznato da je to tehniki neizvodljivo. Svrha ovoga je da se prikrije konverzija velikog
iznosa pa je on prikazan kao vei broj manjih transakcija ali prema vremenu koje je
prikazano kao vreme izvrenja transakcije bilo je nemogue to izvesti.
Konverzija sredstava iz jedne strane valute u drugu

U Srbiji, da bi se ova transakcija obavila, sredstva se najpre konvertuju u dinare pa se zatim ti
dinari konvertuju u drugu stranu valutu. Ove transakcije nemaju ekonomsku opravdanost i
njima vlasnik sredstava najee gubi odreeni iznos sredstava ali za perae novca to nije
bitno ve im je jedini cilj da na bilo koji nain sakriju pravo poreklo sredstava.
Konverzija apoena koji se vezuju za kriminalne radnje

Pojedine drave svojim menjanicama preporuuju da vie ne prodaju novanice od EUR
500,00 jer njihovo korienje ide na ruku organizovanom kriminalu. Ova novanica je
omiljena meu kriminalcima zato to velike sume novca mogu da se peru kroz relativno male
transakcije a i zbog veeg apoena pogodne su za transport koji je znatno jednostavniji nego
kada bi se transportovale novanice manjih apoena.
18
Konverzija oznaenih novanica

Prilikom rukovanja stranim novanicama posebnu panju treba obratiti na oznaene
novanice koje mogu da ukau na vezu sa osobama umeanim u pranje novca i finansiranje
terorizma. Te oznake ne moraju uvek biti vidljivi golim okom, jer se veoma esto ispisuju
supstancama koje se vide iskljuivo pod ultraljubiastim svetlom.
Obavljanje menjakih poslova van menjakog mesta

Pojedini vlasnici menjanica ili zaposleni kod njih rade na terenu, tj. izvan menjakog mesta i
ta sredstva kasnije predaju banci kao legalno konvertovana sredstva iz menjanica.
Konverzija oteenih novanica

Mora se voditi rauna o vrsti i nainu oteenja novanica koje se konvertuju jer mogu da
potiu iz neke kriminalne aktivnosti. Moe se desiti da su novanice namerno oteene. Ove
novanice se zamenjuju uz plaanje velikih provizija ali je bitno samo sakriti njihovo pravo
poreklo.
19
PRIMER
Organizovana kriminalna grupa se u Srbiji bavi trgovinom narkoticima. Oni preko vie dilera,
narkotike prodaju fizikim licima irom zemlje. Koliina novca koja se dobija od svake
pojedinane prodaje narkotika nije velika ali je uestala. Kako bi se izbegla rigorozna
kontrola u bankama trae se alternativni naini da se novac konvertuje u drugu valutu i dalje
dopremi do konanog odredita j. do proizvoaa narkotika. Sredstva dobijena prodajom
narkotika odnose se u menjanicu i konvertuju u strane valute (EUR, USD, CHF). Novac se
zatim razliitim kanalima prenosi u drugu dravu gde se kupuju narkotici za dalju distribuciju
u Srbiji.
Napomena: Kao to se iz navedenog primera moe videti, menjaki posao, tj. konverzija
sredstava iz jedne valute u drugu, moe predstavljati samo jedan mali deo u procesu
integracije nelegalno steenog novca u legalne novane tokove. Dakle, menjaki posao, u
ovom sluaju, samo prua mogunost da se kroz vie manjih transakcija jo vie sakrije pravo
poreklo novca, to predstavlja jedan od osnovnih indikatora za prepoznavanje sumnjivih
transakcija u menjakim poslovima.
TRENDOVI
U budunosti se moe oekivati da pojedini vlasnici menjanica, koje slue za konverziju

prljavog novca, otvaraju vie menjakih mesta, u cilju to veeg raslojavanja transakcija
koje se obavljaju prljavim novcem.
Postoji trend da e se perai novca sve vie udaljavati od banaka, koje su postale
najorganizovaniji sektor kada je u pitanju spreavanje pranja novca i finansiranja terorizma,
ka sektoru nebankarskih finansijskih institucija kao to su menjanice i kompanije za
elektronski transfer novca.
S obzirom da se ovaj sektor finansijskog trita sve vie zakonski regulie i da mu se

posveuje sve vie panje kako kroz rigoroznije kontrole menjakih mesta tako i kroz
edukaciju zaposlenih u njima, treba oekivati da se sumnjive transakcije koje se tiu pranja
novca i finansiranja terorizma prepoznaju u to veem broju i na taj nain koliko toliko sprei
20
pranje odreenog dela prljavog novca koji u svakoj zemlji cirkulie u veoma velikom
iznosu i predstavlja ozbiljnu pretnju privredi svake zemlje.
Trend pranja novca preko menjanica koji potie od organizovanog kriminala, nastavie se i
dalje. U kom obimu e se odraziti na kretanje kurseva i tranju najpopularnijih valuta u Srbiji
(EUR, USD, CHF) zavisi od monetarne politike Narodne banke Srbije ali i svetske
ekonomske krize koja utie na ekonomsku i finansijsku situaciju u zemlji.
21
TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA KOD ADVOKATA

I ADVOKATSKIH ORTAKIH DRUTAVA
Advokat, kao lice koje odlino poznaje zakon, treba da ima sposobnost da rei probleme,
odnosno unapredi interese osobe koju predstavlja, ali advokat mora biti i drutveno
odgovoran i da svojim delovanjem sprei vrenje krivinih dela. Pojedini advokati, osim to
odlino poznaju zakone koriste i sve rupe u zakonima kako bi, kada posluju sa
kriminalcima, svim takvim poslovima dali privid legaliteta. Tekoe u otkrivanju pranja
novca su i u tome to se perai esto slue ljudima koji nemaju kriminalnu prolost kao to
su advokati.
Sve ee u sredstvima javnog informisanja moemo da proitamo vest: da je po nalogu

Tuilatva za organizovani kriminal privedeno nekoliko osoba koje su osumnjiene za
direktnu vezu sa narko dilerom. Meu uhapenim je i advokat koji se sumnjii da je kao
pripadnik organizovane kriminalne grupe, imao zadatak da novac steen kriminalnim
aktivnostima klana, investira kupujui preduzea u procesu privatizacije. Ni na jednog
pripadnika organizovane kriminalne grupe ne vode se nekretnine i preduzea, ve na njihove
srodnike i na njihove advokate.
U emu se ogleda opasnost po sistem o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizima od

strane advokata? Da li je etiki kodeks dovoljan da sprei pojedine advokate da pomau
kriminalcima da operu milione dinara, dolara, evra steenih vrenjem krivinih dela kao to
su trgovina opojnim drogama, trgovina orujem ili ljudima? Svaka drava mora da izgradi
sopstveni mehanizam borbe koji e da onemogui da advokati, kao i drugi obveznici budu
upotrebljeni za pranje nelegalno steenih sredstava.
I u svetu a i u Republici Srbiji advokati i advokatske kancelarije obezbeuju celokupnu

dokumentaciju neophodnu za otvaranje i registrovanje firmi, prenos prava vlasnitva,
otvaranje, rezidentnih i nerezidentnih rauna kod poslovnih banaka a takoe se javljaju i kao
lica ovlaena za raspolaganja sredstvima po navedenim raunima. Advokati se javljaju kao
uesnici u transakcijama: kao lica kao lica ovlaena za raspolaganje sredstvima po raunima
lica sa kriminalnom prolou ili lica koja se dovode u vezu sa trgovinom narkoticima ili kao
lica koja daju naloge bankama za transfere prema inostranstvu, obino za plaanje firmama
na of-or destinacijama a plaanja se obino vre na osnovu fiktivne dokumentacije.
Advokati smiljaju itave eme plaanja koja pretpostavljaju osnivanje vie firmi na of-or
destinacijama i otvaranje bankarskih rauna tih firmi, obino u zemljama sa strogom
bankarskom tajnom, pri emu advokati i advokatske kancelarije obezbeuju celokupnu
dokumentaciju o osnivanju firme i ugovore na osnovu kojih se vre transferi. U procesu
privatizacije, advokati su uestvovali u kupovini preduzea, krijui na taj nain prave
vlasnike kapitala. Uprkos Odluci NBS o uslovima pod kojim i nainu na koji rezidenti mogu
drati devize na raunu kod banke u inostranstvu, po kome nije dozvoljeno, otvaranje rauna
fizikih lica u inostranstvu, veliki iznosi se, po razliitim osnovima, transferiu sa rauna
advokata koji su otvoreni u inostranstvu, na njihove raune u Srbiji sa kojih se sredstva
podiu u gotovini.
Razvojem informacionih tehnologija mogue je osnovati firmu i kontrolisati njeno poslovanja

iz virtuelnih kancelarija putem Interneta, odnosno mogue je otvarati tj. osnivati kompanije
irom sveta, a naroito je to lako u of-or zonama, kojih ima na desetine irom sveta. Postoji
teza da je san svakog peraa novca da plati porez, meutim put koji treba da se pree od
22
prljavog novca do plaanja poreza nije ni lak ni jeftin. Isto tako je uvreeno miljenje da
novac ne moe da se opere bez saveta raunovoe i advokata. Postoji opasnosti da pravni
savetnik, odnosno advokat, uestvuje u aktivnostima pranja novca ili finansiranja terorizma,
ukoliko se pravni savet daje u svrhe pranja novca ili finansiranja terorizma koji podriva same
temelje naeg drutva. S druge strane, ukoliko advokat zna da klijent trai pravni savet u
svrhe pranja novca ili finansiranja terorizma, a zbog opasnosti da tokovi prljavog novca
mogu da nanesu tetu stabilnosti i reputaciji finansijskog sektora i ugroze jedinstveno trite,
zajedno s primenom krivinog prava uinjeni su preventivni napori u pogledu zatite
finansijskog sistema. Ako advokati na vreme upozore na neregularne i sumnjive transakcije i
aktivnosti svojih klijenata i prijave ih Upravi za spreavanje pranja novca, to je onda prva
stepenica u celom procesu spreavanja pranja novca, u kome jo nema novca ali ima
dokumenata (npr. Ovlaenje dato advokatu da raspolae sredstvima po raunu, Ugovori o
kupovini nepokretnosti ili privrednog drutva, Ugovor o osnivanju kompanije na of-or
destinaciji, Ugovori o prenosu udela i sl.) na osnovu kojih treba da se realizuju odreene
novane transakcije.
Spreavanje pranja novca nije samo borba protiv kriminala ve i nastojanje da se ouva
integritet finansijskih ustanova i finansijskog sistema u celini. Primena procedura, obuka
advokata ali i adekvatan nadzor nad radom advokata od strane Advokatske komore moe da
unapredi sistem spreavanja pranja novca i finansiranja terorizma.
TIPOLOGIJE
Kupovina ili prodaja nepokretnosti

Advokat pomae u izvravanju transakcija za stranku u vezi sa kupovinom ili prodajom
nepokretnosti isti advokat se javlja kao zastupnik i kao lice ovlaeno po raunima obe
strane, i kupca i prodavca nepokretnosti
23
Prodaja ili kupvina privrednog drutva

Advokat pomae u izvravanju transakcija za stranku u vezi sa prodajom ili kupovinom
privrednog drutva - isti advokat se javlja kao zastupnik i kao lice ovlaeno po raunima obe
strane, i kupca i prodavca privrednog drutva.
Planiranje ili izvravanje transakcija od strane advokata

Advokat pomae u planiranju ili izvravanju transakcija za stranku u vezi sa otvaranjem ili
raspolaganjem raunom kod banke (bankarskim raunom, tednim ulogom ili raunom za
poslovanje sa hartijama od vrednosti) advokat se javlja kao lice ovlaeno po raunu
pripadnika organizovane kriminalne grupe i umesto njega obavlja sve transakcije po raunu
Pomaganje u poslovanju ili upravljanju

Advokat pomae u poslovanju ili upravljanju lica stranog prava isti advokat se javlja na
razliitim funkcijama u stranim pravnim licima koja su osnovana u razliitim dravama (kao
vlasnik, kao zastupnik, kao direktor)
24
Obavljanje finansijskih transakcija

Advokat u ime i za raun stranke, vri finansijske transakcije u vezi sa nepokretnou
advokat po ovlaenju lica, koje se dovodi u vezu sa organizovanom kriminalnom grupom
Korienje rauna advokata ili njegove kancelarije

Korienje rauna advokata ili njegove kancelarije za transfer sredstava koji nema jasan
ekonomski osnov na raune advokata ili advokatske kancelarije, transferiu se sredstva za
koja se sumnja da potiu od organizovanog kriminala, bez jasnog ekonomskog osnova (po
osnovu marketinkih ili arhitektonskih usluga, nasledstva i sl.)
Korienje linih rauna advokata otvorenih u unostranstvu

Korienje linih rauna advokata, koji su otvoreni u zemlji i inostranstvu, za transfere novca
koji nemaju jasnu ekonomsku logiku transfer sredstava vri se sa linih rauna advokata,
koji su otvoreni na of-or destinaciji ili u zemljama sa strogom bankarskom tajnom, na lini
raun koji je otvoren u banci u Srbiji. Advokat sredstva sa svog rauna podie u keu i
predaje ga pravim vlasnicima
25
PRIMER
Da bi se u Srbiju transferisala sredstva steena na nelegalan nain, osnivaju se kompanije u

of-or zonama koje e posluiti u svrhu prikrivanja a radi integracije tih sredstava u platni
sistem zemlje. U kratkom vremenskom periodu, od svega nekoliko meseci, vri se fiktiva
prodaja kompanija povezanim licima, po cenama koje nemaju nikakvu ekonomsku logiku.
Lica koja se javljaju kao punomonici svih uesnika u prenosima udela kompanija, su takoe
povezana jer su zaposlena u istoj advokatskoj kancelariji.
Of-or kompanija Shell, BVI kupuje 95% udela u firmi Good Manager, Lihtentajn za
EUR 100.000,00. Kompanija Shell BVI posle nekoliko dana prenosi svoj udeo od 95% u
firmi Good Manager, Lihtentajn kompaniji Fokus BVI za EUR 50.000,00 koja, posle
izvesnog vremena, prodaje 90% uea u kompaniji Good Manager za EUR 7.000.000,00
kompaniji domaoj firmi Naa firma a.d. Na osnovu ugovora o prenosu 85% udela domaa
firma Naa firma a.d. prenosi kompanija D&P Belize za EUR 12.000.000,00. Na ovaj
nain, vidi se da skok vrednosti udela, koji je nekoliko puta uvean u kratkom vremenskom
periodu, nije trino uslovljen i ekonomski realan. U sutini, radi se nelegalno steenom
novcu koji je preko of-or firmi ubaen u platni promet zemalja u inostranstvu i na kraju
ubaen u platni promet nae zemlje.
Osniva of-or kompanije D&P Belize je of-or kompanija Shell, BVI sa 100% udela. U
svim transakcijama prenosa udela meu navedenim kompanijama kao punomonici,
zastupnici i lica ovlaena po nerezidentnim raunima javljaju se domai advokati J.J. i P.P.
Advokat J.J. je i jedan od vlasnika domae advokatske kancelarije J&V. Kompanije
Fokus BVI i Shell BVI nalaze se na istoj adresi. Oigledno je da se radi o povezanim
firmama, i to po vlasnikoj strukturi a takoe i po licima, odnosno advokatima, koji su
punomonici i lica ovlaena za raspolaganje po raunima kako kompanija osnovanih na of-
or destinaciji tako i domae firme Naa firma a.d.
Indikatori koji ukazuju na sumnju na pranje novca:
Stranka sklapa ili overava ugovore koji su neuobiajeni ili ekonomsko-poslovna pozadina
ne opravdava ovakav nain ugovaranja.
Stranka obavlja transakcije s nekretninama za fizika i pravna lica, rezidente i/ili
nerezidente koji su sa of-or destinacija ili za of-or firme
Prodajna cena nekretnine, koju je stranka odredila, nije u skladu s cenama nekretnina na
tritu.
Poslovni odnos nije usklaen finansijskim stanjem stranke, odnosno njenim uobiajenim
poslovanjem.
26
TRENDOVI
Trend kupovine privrednih subjekata, nekretnina i zemljita gde se kao stranke javljaju
advokati, advokatske kancelarije ili lica koja nemaju kriminalnu prolost, a da iza njih ostaju
skriveni pravi vlasnici sredstava, nastavie se i dalje. U ovakvim poslovima, pojedini
advokati e se truditi da uvedu to vie subjekata, fizikih ili pravnih lica, koja su obino
osnovana na of-or destinacijama, sa raunima otvorenim u zemljama sa strogom
bankarskom tajnom, kao i da e se kao posrednici, javljati pojedina advokatska ortaka
drutva koja posluju u vie zemalja. Takvi advokati e se javljati i kod realizacije poslova
vezanih za kupovinu imovine preduzea koja su u steaju.
Ukoliko se neto ne uini na globalnom nivou, to sigurno nije za oekivati u skorijoj

budunosti, nastavie se trend osnivanja firmi u poreskim rajevima, otvranja nerezidentnih
rauna u okruenju i upravljanja prljavim sredstvima iz odreenih advokatskih kancelarija,
27
koje e zahvaljujui novim tehnolokim dostignuima vie vremena troiti da osmisle celu
emu pranja novca nego da je realizuju kroz transfere novoosnovanih firmi.
Krediti e biti sve skuplji ali, uprkos tome, verovatno e se nastaviti trend podizanje kredita
sa 100% depozitom i njihovo prevremeno vraanje radi kupovine nekretnina ili privrednih
drutava. Advokati e se, kao i do sada, javljati kao lica koja uestvuju u ovakvim
transakcijama.
Transferi sredstava, na line raune advokata ili advokatskih kancelarija, po raznim

osnovama, nastavie se i u narednom periodu. Na ovaj nain, nakon to sredstva sa rauna
podigne u gotovini, advokat sredstva predaja pravom ili pravim vlasnicima, i na taj nain
krije identitet vlasnika sredstava.
Zavretak procesa privatizacije uticae na smanjenje krivinih dela pranja novca, zbog
mogunosti ulaganja prljavog novca u kupovinu privrednih drutava koja se privatizuju. I
dalje e postojati tendencija ulaganja prljavog novca u kupovinu poljoprivrednog zemljita.
Liberalizacija spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, takoe e uticati na poveanje rizika

od pranja novca. Kako je sve tee, sredstva steena kriminalom ubaciti u finansijske tokove,
potrebno je da advokati osmisle i kroz dokumentaciju proprate najsloenije transakcije koje
e ukljuivati firme osnovane u tzv. poreskim rajevima, domae firme, transfer novca u ili
iz zemalja sa strogom bankarskom tajnom, fizika lica i transfere po raznim osnovima
(krediti koje firme uzimaju od firmi u inostranstvu, marketinke usluge, avansno plaanje
robe i usluga, itd).
28
TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA U SEKTORU RAUNOVODSTVA
Sva pravna lica i preduzetnici duni su da vode poslovne knjige, vre procenu imovine,
obaveza, prihoda, rashoda i sastavljaju finansijske izvetaje u skladu sa zakonskom
regulativom i meunarodnim raunovodstvenim standardima. Finansijski izvetaji
podrazumevaju principe potpunosti, obuhvatanja svih raunovodstvenih kategorija
(sredstava, obaveza, sopstvenih izvora, prihoda i rashoda).
Odgovornost za sastavljanje finansijskih izvetaja, pored menadmenta lei i na

raunovoama. Raunovoe zaposlene u pravnim licima za koje sastavljaju finansijske
izvetaje, nisu obveznici po Zakonu o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
Ukoliko pravna lica ili preduzetnici povere na osnovu ugovora sa drugim pravnim licima ili
preduzetnicima, registrovanim za pruanje raunovodstvenih usluga i voenje poslovnih
knjiga, oni su obveznici i duni su da preduzimaju mere i radnje u skladu sa Zakonom.
Raunovodstveni sektor je veoma specifian jer je prisutan u svim oblastima i delatnostima

privrede. Kroz raunovodstvo svakog pravnog subjekta registruju se sve poslovne promene.
Zadatak raunovodstva je da evidentira te promene na osnovu raunovodstvenih isprava kao
to su ugovor, odluka, reenje, raun. Zato je raunovodstveni sektor veoma osetljiv na sve
manipulacije, jer bilo kakav pokuaj prikrivanja ili krivog prikazivanja stavki u poslovnim
knjigama moe dovesti do ozbiljnih posledica za poslovanje privrednog subjekta. Svi oblici
privrednog kriminala, ukljuujui pranje novca, korupciju, poreske utaje, investicione prevare
i slino u sebi sadre falsifikovanje dokumentecije i fabrikovanje lanih finansijskih
izvetaja. Raunovoi je veoma teko da proceni da li je poslovna dokumentacija, koja je
podneta na knjienje lana ili regularna, odnosno da li je na knjienje podneta celokupna
dokumentacija, to je osnovni zahtev meunarodnih raunovodstvenih standarda. To
podrazumeva opte i integralno ukljuivanje svih elemenata raunovodstvenih kategorija u
knjigovodstvo u cilju spreavanja raznih zloupotreba.
Angaovanje raunovodstvenog sektora je veoma atraktivno za potencijalne perae novca

iz razloga to svaka raunovodstvena isprava koja se daje na knjienje, ukoliko poseduje
formalnu ispravnost bie proknjiena bez obzira da li su se dogodile poslovne promene ili ne.
Zloupotrebe u raunovodstvu su zapravo rizik objektivnog finansijskog izvetavanja. Kroz

raunovodstvo pravnog subjekta mogue je izvriti knjienja lane dokumentacije (lanih
prihoda, lanih rashoda, prikrivanje obaveza i trokova) to e dovesti do lanih finansijskih
izvetaja. Sva ova krivina dela mogu prethoditi pranju novca to moe imati posledice po
celokupni drutveno ekonomski sistem drave.
Iskustva Uprave koja ima u radu na predmetima i drugih dravnih organa (tuilatava i
inspekcijskih organa) pokazuju da je raunovodstveni sektor bio jedna od kljunih poluga
kriminalnih struktura u pojedinim sluajevima pranja novca iz razloga to je nakon uinjene
kriminalne radnje bilo potrebno da se kroz knjigovodstvo napraviti privid legalnosti za
odreene transakcije.
29
TIPOLOGIJE
Fiktivni prihodi
Fiktivni prihodi podrazumevaju nepostojanje stvarnih kupaca. Prave se fiktivni rauni po
osnovu prometa roba i usluga, vri se njihovo knjienje a da nee doi do priliva sredstava na
raun klijenta. Na ovaj nain poveavaju se prihodi to ima za posledicu poveanje dobiti
koja nema pokrie u novanim tokovima. U finansijskim izvetajima iskazuju se i
potraivanja za koja se unapred znalo da su nenaplativa i da e u nekom narednom periodu
biti otpisana.
Prodaja proizvoda i usluga povezanim licima po cenama znatno viim od trinih i

zaraunavanja nerealno visokih kamata
Fakturiu se i knjie proizvodi i usluge povezanim licima po neralano visokim cenama koje
su znatno vie od trinih, i na taj nain se stvara pogrena slika o uspenosti u poslovanju
pravnih lica. Iskazuju se uveani prihodi i dobit kod svih povezanih lica to u finansijskim
izvetajima stvara lane slike o uspenosti poslovanja, pri emu se stvara mogunost uea
na tenderima za odreene poslove ili za podizanje kredita kod komercijalnih banaka.
Najee se ova tipologija koristi kod podizanja kredita Fonda za razvoj, jer su uslovi
kreditiranja najpovoljniji. Po pravilu, ove firme se posle dobijenog kredita koji se podie sa
rauna u gotovini, veoma brzo gase ili se sele u druge pravne jurisdikcije (najee na KiM) a
krediti se nikada ne vrate.
Precenjivanje ili umanjenje neto imovine

U zavisnosti od potreba i interesa esto se deava da privredni subjekti precene ili podcene
neto imovinu i poslovne rezultate. Naime, lano se prikazuju prihodi, rashodi, potraivanja,
trokovi i imovina.
Viestruke isplate za isti proizvod ili uslugu

Za isti proizvod koji je nabavljen ili uslugu koja je izvrena, vri se plaanje vie puta istom
ili drugom dobavljau. U ovom sluaju postoje novani tokovi koje u celosti ne prati promet
roba i usluga ve samo fiktivna dokumentacija.
30
Neevidentiranje poslovnih transakcija

U ovakvim sluajevima dolazi do prometa roba i usluga, ali se transakcije neevidentiraju u
poslovnim knjigama i nema novanih tokova koji prate nastale transakcije. Na ovaj nain se
dolazi do gotovog novca, koji se koristi za razne nezakonite svrhe.
Otpisi proizvoda
Usled fiktivnog uveanja rashoda, putem otpisa proizvoda, koji nastaju kao posledica raznih
faktora kao to su: via sila, manjkovi koji nastaju kao posledica kraa, propadanja proizvoda
zbog atmosferskih uticaja, kvara zbog neadekvatnog smetaja, loma i slino dolazi do
poveanja rashoda, smanjenja prihoda i dobiti. Otpisana roba se prodaje za gotov novac.
Prodaja imovine po cenama znatno niim od trinih

U ovim sluajevima se razlika plaa u gotovini ili se kompezuje za odreena materijalna
dobra kao to su trajna potrona dobra, roba iroke potronje, umetnika dela, nakit i sl.
31
Uveane fakture u spoljnotrgovinskom prometu

- Uvoz: Roba od proizvoaa u inostranstvu dolazi direktno do kupca u zemlji a fakturu
ispostavlja druga firma, najee sa of or destinacija, uveanu za odreeni iznos.
Najee je of or firma vlasnitvo firme u naoj zemlji, koja vri uvoz ili je isti
osniva za obe firme. Kasnije se of or firma javlja kao investitor u naoj zemlji gde
investira novac koji je uplaen preko uveanih faktura, pri emu koristi pogodnosti
koje drava daje stranim investitorima.
- Izvoz: Roba koja se izveze u inostranstvo fakturie se po uveanim cenama, sa

namerom da se prilikom plaanja iz inostranstva u platni sistem ubace sredstva koja
su steena na nelegalan nain. Meanjem sa legalnim sredstvima legalizuju se i
nelegalna sredstva.
- Usluge: Po raunima iz inostranstva, najee ispostavljenih od strane of or firmi,

plaaju se neizvrene usluge, najee na nerezidentne raune tih fimi otvorenih u
zemljama u okruenju. Novac se podie u gotovini i umanjen za proviziju vraa
vlasnicima firmi u zemlji, koje su ga i uplatile po osnovu neizvrenih usluga.
Ulaganje gotovog novca kroz nabavke repromaterijala

Gotov novac koji potie iz neke nelegalne aktivnosti se neevdentira kao ulaz gotovine ve se
mea sa legalnim sredstvima prilikom nabavki repromaterijala koji slui za proizvodnju. Ovaj
nain meanja sredstava je posebno zastupljen u graevinarstvu gde se i jedan deo usluga
plaa gotovinom koja je steena na protivzakonit nain.
Evidentiranje uplata gotovine koja nema pokrie u prodatoj robi i izvrenim

uslugama
Nelegalna gotovina se uplauje kroz pazare maloprodaje, restorana, prireivaa igara na
sreu, kockarnica, preduzetnika koji plaaju paualne poreze i slino. a da nije prodata roba
ili izvrene usluge.
Stvaranje lanih obaveza

Putem lanih nabavki roba, usluga i fiktivno zaposlenih radnika stvaraju se lane obaveze
koje ne prate novana plaanja ve se samo u finansijskim izvetajima iskazuju lani rezultati
poslovanja. Na ovaj nain se poveavaju rashodi i trokovi poslovanja, a umanjuje dobit i
obaveze prema dravi.
32
Podizanje gotovine sa rauna preduzea radi lanog otkupa poljoprivrednih

proizvoda i sekundarnih sirovina.
Odreena pravna lica uplauju novac po osnovu fakturisanih usluga koje nisu izvrene, na
raune preduzea koja su osnovana sa ciljem da posluju u kratkom vremenskom periodu.
Novac se sa rauna tih firmi podie po osnovu otkupa poljoprivrednih proizvoda i
sekundarnih sirovina pri emu se prave lani otkupni blokovi, kojima se dokazuje da je otkup
izvren. Novac, koji je podignut u svrhu otkupa, vraa se vlasnicima firmi koje su izvrile
uplate po osnovu usluga, umanjen za proviziju.
33
PRIMER
Osniva of or firmi stupa u kontakt sa vlasnicima i direktorima odreenih pravnih lica

kojima je potreban gotov novac u privatne svrhe (kupovina nekretnina, automobila, hartija od
vrednosti i slino). Dogovaraju se da na osnovu profaktura, koje e ispostaviti of or firme,
izvre uplate na njihove raune po osnovu usluga koje nee biti izvrene. Novac sa rauna of
or firmi se podie u gotovini i umanjen za proviziju isplauje se vlasnicima i direktorima
firmi koje su izvrile uplatu tog novca.
Indikatori koji navode na sumnju:
Nabavka usluga koje nikada nisu bile predmet poslovanja firme, bez jasnog
ekonomskog opravdanja;
Fakturisane usluge, za koje se ne moe sa sigurnou rei da su izvrene.
34
TRENDOVI
Iskustva iz ranijeg perioda govore da su mnoge fantom i regularne firme uz pomo pojedinih
raunovoa pravile lanu dokumentaciju u irokom spektru poslovanja, od koenja travnjaka
do izrade softvera i ipova koji se koriste u avio industriji. Zbog toga e se strunost i znanje
raunovoa koristiti od strane potencijalnih peraa u svrhu fabrikovanja lane
dokumentacije, koja se evidentira kroz poslovne promene i stvara lanu sliku o poslovanju
pravnog subjekta, izraenoj kroz finansijske izvetaje.
Zbog realnih mogunosti da se kroz raunvodstveni sektor struno prikriju tragovi

prljavog novca angaovanje sektora e i dalje biti atraktivan za potencijalne perae
novca. Pojedine raunovoe i dalje e obavljati neke od veoma korisnih poslova za svoje
klijente perae kao to su potencijalna ulaganja nelegalno steenog novca ili sklanjanje tih
sredstava van domaaja radi izbegavanja buduih obaveza, obavljanja finansijskih transakcija
u ime klijenta iz oblasti platnog prometa u zemlji i inostransvu, vriti valutnu konverziju i
konverziju imovine, vriti kupovinu i prodaju akcija, savetovati klijente o izbegavanju
poreskih obaveza, savetovati kako stvoriti lane prihode i rashode.
Pojedine raunovoe e biti glavni kreatori zametanja tragova prljavom novcu koji je
steen na nelegalan nain tako to e taj novac prebacivati to vie sa jednog na drugi raun,
kako bi se odvojio od svojih izvora i na kraju dobio prividan legalitet.
Jedna od mera za kreiranje povoljne etike i profesionalne klime u pravnom subjektu jeste
usvajanje i kontrolisana primena etikog kodeksa ponaanja i licenciranja raunovoa.
Licenciranje raunovoa je neophodnost, jer samo licencirani raunovoa moe snositi
odgovornost za lana knjienja koja nemaju svoju logiku.
Poveanju broja zloupotreba u raunovodstvenom sektoru pogoduje mali broj otkrivenih

krivinih dela, blaga kaznena politika i nejasna zakonska regulativa, koja je podlona estim
promenama. U prilog ovome govori injenica da je samo Zakon o akcizama, u periodu od
2001. do 2009. godine menjan tridesetdevet puta. Samo jedan deo kriminalnih radnji se
procesuira, a i kada sluajevi dospeju na sud, ti postupci dugo traju i u znatnom broju
sluajeva dolazi do zastarevanja krivinog gonjenja.
35
TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA U SEKTORU REVIZIJE
Pravna lica koja imaju status srednjeg i velikog preduzea, imaju obavezu da vre reviziju
raunovodstvenih izvetaja najmanje jedanput godinje, u cilju pruanja objektivog dokaza
da finansijski izvetaji nepristrastno predstavljaju finansijsko stanje i rezultate poslovanja
pravnog lica u svakom bitnom pogledu.
Finansijske izvetaje prikazuje klijent, a ne revizor, koji u ime klijenta daje miljenje, pa je za
finansijske izvetaje odgovorno poslovodstvo, a ne revizor. Revizor treba da prui odreenu
panju koja se od njega oekuje kao od strune osobe, i snosi pravnu odgovornost za svoju
reviziju i miljenja.
Budui da se od revizije oekuje da postane sredstvo za poveanje sigurnosti informacija koje

koriste donosioci odluka, revizija postaje jedan od nezaobilaznih instrumenata otkrivanja i
spreavanja greaka i prevara.
Savremene finansijske tokove karakterie brzo obavljanje ogromnog broja poslovnih

promena uz upotrebu raunarske tehnologije i uz smanjeno korienje gotovog novca i
papirnih dokumenata. Kriminalne radnje u finansijskim izvetajima, stalni su pratioci
revizorske prakse po pitanju odgovornosti revizora za njihovo otkrivanje. Obzirom da se u
nezavisnoj reviziji provere vre na osnovu uzorka, ne moe se od revizora oekivati da otkrije
sve sluajeve nepridravanja zakona. Njegova profesionalnost, znanje, iskustvo i poznavanje
poslovanja klijenta moe pruiti dobru osnovu za prepoznavanje odreenih radnji i aktivnosti
koje nisu u skladu sa zakonom.
Revizor ima i zakonsku odgovornost koja se moe posmatrati sa stanovita odgovornosti za

otkrivanje i nepridravanje propisa pravnih lica i raunovoa kod sastavljanja finansijskih
izvetaja i odgovornosti za pogreno izraeno miljenje o finansijskim izvetajima.
Tipologije potencijalnog pranja novca revizije i raunovodstva su potpuno iste (vidi

raunovoe) s tim da se kroz raunovodstveni sektor pokuavaju prikriti kriminalne radnje i
da se te radnje pokuavaju ozakoniti kroz finansijske izvetaje a zadatak revizije je da otkrije
sluajeve manipulacije izvetajima u cilju prikazivanja boljih ili loijih poslovnih rezultata,
koji su posledica kriminalnih radnji.
Retko se kriminalna radnja odmah i u potpunosti otkrije kao jedna celina sastavljena od
povezanih transakcija, koja je potkrepljena dokumentacijom. Ona je prikrivena i njeno
otkrivanje i razumevanje je u najveem broju sluajeva teko i moe se porediti sa
pravljenjem mozaika ili slagalica odreenih slika.
Uloga revizije u otkrivanju zloupotreba u privredi je umanjena i zbog mogunosti odustajanja

od revizije i angaovanja druge revizorske firme kao i zbog injenice da nezavisne revizore
plaa klijent. Kako revizora plaa klijent, a pri vrenju revizije finansijskih izvetaja potrebna
je bliska saradnja sa poslovodstvom, jasno je da je potpuna nezavisnost revizora teko
ostvarljiva. Veza revizora sa klijentom je stoga osetljiva i komplikovana i zato za razliku od
revizije, druge uslune delatnosti skoro iskljuivo imaju obavezu samo prema klijentima.
36
Situaciju kod revizije dodatno komplikuje postojanje tri suprotstavljene strane i to: revizori
(revizorska firma), menaderi i vlasnici kapitala kao korisnici revizorskih miljenja.
U revizorskoj praksi mogui su odreeni uticaji, pa se u odreenom momentu moe

posumnjati u objektivnost revizorskog miljenja.
Ti uticaji mogu biti sledei:
Pritisci
Pritisci koji utiu na nezavisnu poziciju revizora su iz razliitih aktivnosti, odnosa i okolnosti
koji mogu uticati na pristrasnost u reviziji.
Strunost revizora
Nestruan ili manje struan revizor je spremniji da prihvati tue miljenje.
Sukob interesa
Revizor moe biti u situaciji da proverava finansijske izvetaje klijenta kome istovremeno
pomae u voenju finansijskih poslova.
Nerevizijski prihodi
U poslednje vreme poraslo je uee nerevizijkih prihoda od nerevizijskih usluga u strukturi
prihoda revizijskih firmi. Ne moe se oekivati da e revizor obelodaniti greke i
nepravilnosti, koje su nastale obavljanjem njegovih nerevizijskih usluga.
Postojanje bliskih odnosa iz prethodnog perioda

Prelazak revizora na radno mesto u kompaniju, nad kojom je obavljao reviziju, moe imati
loeg uticaja na nezavisnost revizije u narednom periodu.
Porodini i lini odnosi

Kada na poslovima raunovodstva i finansija radi blizak roak, brani drug, deca, roditelji
moe se oekivati da revizorski izvetaj i miljenja budu pristrasni.
Klijent ima znaajno uee u strukturi prihoda revizijske firme

Ukoliko revizor ima svoje uee u strukturi prihoda revizorske firme, mogu se oekivati
direktne ili indirektne ucene koje mogu naruiti nezavisnost revizije
Revizor ima finansijskog interesa u kompaniji u kojoj obavlja reviziju

Revizor koji poseduje akcije (akcionarsko drutvo) nema interesa da iskae objektivan prikaz
finansijske pozicije preduzea.
Zastraivanje
Pretnja rukovodstva i zaposlenih kod klijenta revizije mogu da utiu da revizorki izvetaj i
miljenje budu nekorektni.
37
PRIMER
Vlasnik graevinske firme poseduje u gotovini odreenu sumu nelegalno steenog novca. Da
bi taj novac, bar prividno legalizovao vri nabavku graevinskog materijala, plaanjem delom
u gotovini nelegalno steenim sredstvima, a drugi deo plaa sredstvima iz kredita, koji je
podigao kod jedne komercijalne banke. Kredit je obezbeen sa 100% depozitom, takoe
nelegalno steenim sredstvima. Vlasnik ove firme u poslovnim knjigama iskazuje obaveze za
fiktivno zaposlene radnike po osnovu plata, poreza i doprinosa.U sutini, radnu snagu plaa
nelegalno steenom gotovinom, bez poreza i doprinosa. Trokove nabavke graevinskog
materijala u poslovnim knjigama iskazuje samo u delu koji je plaen bezgotovinski, iz
kreditnih sredstava. Izgraene stambene jedinice se prodaju po trinim cenama, i tako se
nelegalna sredstva legalizuju.
Indikatori koji navode na sumnju:

Knjienje promena na osnovu neverodostojne dokumentacije
Prijemnice repromaterijala se dre odvojeno i ne spajaju sa ulaznim fakturama
Velika fluktuacija radne snage
38
TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA NA TRITU KAPITALA
Trite kapitala u Republici Srbiji je relativno mlado, s obzirom da je ozbiljno trino

trgovanje zasnovano na priznatim standardima prometa hartija od vrednosti poelo u 2001.
godini uvoenjem nove zakonske regulative, a time i razvoja novih pravila koja do tada nisu
vaila. Samim tim i uloga posrednika (brokersko dilerskih drutava) je dobila novu i
kvalitetniju dimenziju u trgovanju hartijama od vrednosti na berzanskom i van berzanskom
trgovanju.
Osnovna karakteristika srpskog trita kapitala je da se trgovanje hartijama od vrednosti

odvija u uslovima plitkog i nerazvijenog trita, informacione asimetrije i niskog nivoa
korporativne kulture. Tome u prilog govore i podaci da je na Beogradskoj berzi listirano
svega nekoliko preduzea, a da su brojne kompanije listirane po sili zakona i to su
uglavnom preduzea koja su privatizovana u prethodnom periodu.
Uspesi koje je Trite kapitala ostvarilo, a pre svega nagli rast prometa Beogradske berze i
nagli rast vrednosti akcija do sredine 2007. godine je za nama usled pojave globalne
ekonomske krize od druge polovine iste godine. Kriza je prouzrokovala nagli i velik pad
obima trgovanja na Berzi, a time i pada vrednosti indeksa akcija.
Objektivno gledajui, trite kapitala je u padu u poslednje etiri godine i trenutno se ne

nazire ubrzan oporavak. Trite nije likvidno i nema pojaanog interesovanja za trgovanjem
HOV od strane domaih i stranih investitora.
Iako nerazvijeno i neatraktivno ono nije bilo imuno na pranje novca i pokuaje pranja
novca o emu svedoe iskustva Uprave gde su uoeni primeri tokova novca na tritu
kapitala koji ukazuju da je bilo pranja ili bar pokuaja pranja novca.
Osetljivost i povredljivost trita kapitala na pretnje od pranja novca
Pre nego to navedemo iskustva u borbi protiv pranja novca i trendove koji su bili aktuelni na
tritu kapitala, ukratko moemo navesti zato je trite kapitala u Srbiji bilo kanal i veliki
potencijal za pokuaje pranja novca.
Osnovni razlozi povredljivosti trita kapitala mogli bi se svesti na sledee:
ponuen je novi rastui sektor investiranja slobodnog kapitala, a time i

nezakonito steenog kapitala iji vlasnici su vrlo rado prihvatili nove mogunosti
plasiranja u legalne tokove;
perai novca vole sloene tehnike i brojne mogunosti plasiranja kapitala, a
investiranja u hartije od vrednosti im je omoguilo slojevito prikrivanje i tee
identifikacije tokova novca;
razvoj trita kapitala je pratilo, a i dalje je to trend, da je ira javnost prilino
neobrazovana po pitanju participacije u vlasnitvu privrednih drutava putem
akcionarstva. Kultura i svest o tome su u procesu razvoja i tu se pokazuju
postepeni pomaci. Kriminalcima takav ambijent i svest odgovara jer im daje vei
manevar iz razloga to manji broj ljudi razume ta oni to rade i kako peru
novac;
39

kada pogledamo istoriju razvoja trita kapitala u Republici Srbiji, vidimo da je

nae akcionarstvo nastalo dobrovoljno ili stihijski (besplatne podele akcija
radnicima do 2001.godine). Ti isti mali, nelikvidni akcionari u veini sluajeva
su kasnije vrbovani i manipulisani da prodaju svoje akcije za, uglavnom,
gotovinske nadoknade. Prljav kapital je vrlo brzo prepoznao svoju ciljnu grupu.
nivo znanja istranih organa koji se bore protiv kriminala prisutnog na tritu
kapitala sigurno nije bio dovoljno razvijen. I dalje se postavlja pitanje nivoa
njihovog kvalitetnog obrazovanja, kao i mogunosti da se na brz i efikasan nain
suprotstave kriminalcima i peraima novca to je kriminalcima jako dobro bilo
poznato, pa je i to jedan od motiva koji ih je ohrabrivao da iskoriste trite
kapitala kao jedan od sektora u svojoj strategiji pranja novca.
bitna je i odrednica da regulatorno telo koje regulie trite kapitala, Komisija za
hartije od vrednosti nije imala zadovoljavajuu zakonsku samostalnost, a time i
kvalitetan nadzor (kontrolu) koja bi joj dala automatsko pravo efikasnog dejstva u
spreavanju nepravilnih i nedozvoljenih radnji.
kriminalci (perai novca) su prepoznali trite kapitala kao izvanredan i sloen
kanal da veto integriu prljav novac i time legalizuju svoje poslovanje
kupovinom i sticanjem likvidnih i zdravih trinih akcionarskih kompanija, kao
jednog od najjaih motiva za plasiranje nelegalno steenog novca. Sama
zakonska regulativa ih je upuivala na trite kapitala (Zakon o preuzimanju
akcionarskih drutava).
Iskustva Uprave za period od 2002. godine do 2010. godine kada su pokuaji pranja novca u
pitanju mogu se grupisati u sledee sumnjive aktivnosti koje su se odvijale na tritu kapitala:
dematerijalizacija obveznica koje su glasile na donosioca (obveznice za razvoj

Republike Srbije prvobitni vlasnici obveznica gotovinski isplaeni od kasnijih
donosioca i buduih vlasnika elektronskih obveznica);
kupovina obveznica stare devizne tednje za poloenu gotovinu na namenske raune
kod banaka. Pored prinosa, motivacija kupovine je bila i mogunost uea na
aukcijama za kupovinu preduzea na osnovu Zakona o privatizaciji;
vanberzansko trgovanje (otkup) stare devizne tednje uz gotovinske isplate klijenata
od strane investitiora;
kupovina hartija od vrednosti za poloenu gotovinu na tekue raune i raune
neoroene tednje otvorenih kod banaka (raslojavanje na namenske raune);
kupovina akcija od strane ovlaenih lica (advokati) od malih akcionara za gotovinu
i provlaenje akcija kroz berzu u korist davalaca ovlaenja (stvarnih investitora)
preknjiavanje HOV;
davanje akcija u zalog za kratkorone pozajmice isplaene u gotovini, a potom
provlaenje kroz Berzu i kupovina istih u Blok trgovanju (preknjiavanje u
korist davalaca pozajmice);
otuenja akcija malih akcionara u vidu davanja akcija kao poklon direktorima
spasiocima preduzea bez zvanino ikakve nadoknade, iako se u stvarnosti vre
isplate novca na ruke malim akcionarima;
kupovina i prodaja visoko kotiranih akcija od strane vrlo mladih investitora u
kratkom periodu, a u velikim iznosima;
40
kupovina i prodaja visoko kotiranih akcija od strane fizikih lica koja esto i brzo
menjaju banke za otvaranje namenskih rauna na koje polau gotovinu za
kupovinu HOV, a potom se brzo povlae sa trita;
investitori - of-or kompanije sa nepoznatom vlasnikom strukturom i kapitalom koji
uestvuju u preuzimanju srpskih preduzea kupujui kontrolni paket akcija;
paravan lica kupovina kontrolnog paketa akcija od strane nesolventnih
investitora u korist drugih fizikih lica stvarnih investitora sa kriminalnim
dosijeima. (tzv. prodaja biografije za novani procenat)2
kupovina HOV i formiranje portfelja od strane osoba koja se gone za razna krivina
dela iz oblasti privrednog i organizovanog kriminala;
ponude za preuzimanje preduzea (kontrolnih paketa akcija) od strane novonastalih
(tek registrovanih preduzea) ili fizikih lica koja nisu likvidna za takve
poduhvate (paravan lica stvarnih investitora)
specifina trgovanja FOP transakcije (preknjiavanje HOV), naroito primamljivi
za perae novca jesu pokloni HOV, zaloge i unosi akcija AD radi osnivanja
novih privrednih drutava (DOO) u cilju kasnije prodaje istih akcija (ulog u DOO)
bez nekih vrstih poslovnih razloga.
TIPOLOGIJE
Nepoznato poreklo novca na namenskim raunima

Polaganje novca nepoznatog porekla na namenske (novane) raune za kupovinu HOV;
Preknjiavanje HOV u korist rukovodilaca

Pokloni HOV od strane malih akcionara u korist svojih rukovodilaca, a postoji sumnja da se
akcionari isplauju gotovim novcem (preknjiavanje HOV) ;
2
Mlad investitor sa visokim obrazovanjem, cenjen i bez kriminalne prolosti, nastupa u ime lica povezanih sa kriminalnim aktivnostima u
situacijama kada se u postupku trgovanja trai ispunjenje odreenih zakonskih uslova (npr. kada je kao uslov propisano da uesnik ne
prolazi kroz kaznene evidencije nadlenih organa u proteklih 6 meseci). Investitor pristaje na ovaj vid zamene uz odreenu novanu
nadoknadu ili proviziju. Ovaj sluaj u praksi je poznat kao prodaja biografije
41
Preknjiavanje HOV u korist nesrodnih lica

Preknjiavanje HOV u vidu poklona, kada se HOV poklanjaju nesrodnim licima ili pravnim
licima;
Kastodi rauni
Trgovanje sa HOV preko kastodi rauna za koje je teko utvrditi identifikaciju stvarnog
klijenta, a pogotovo se to odnosi na klijente koji se kriju iza inostranih kastodi banaka i
rauna;
Podizanje indikativne cene

Simulovano (povezana lica) i uestalo (svakodnevno) podizanje indikativne cene akcije
(fiktivna tranja) od strane kastodi kupaca koje se odvija bez trgovanja (kupovine), u nameri
da se enormno uvea cena akcije kako bi se na taj nain uneo kapital sumnjivog porekla;
Preuzimanje preduzea
Preuzimanje preduzea (akcionarskih drutava) ponude za kupovinu akcija od strane tek
registrovanih preduzea ili preduzea koja nemaju finansijsku snagu (bonitet);
42
Akcije kao osnivaki ulog

Unos akcija kao osnivaki ulog u pravima u novo registrovanom pravnom licu i potom brza
prodaja udela (akcija) pravnim ili fizikim licima, za koje postoji sumnja da se bave
nezakonitim poslovnim aktivnostima.
Akcije kao predmet zaloge

Preknjiavanje akcija koje su bile predmet zaloge po osnovu odobrenih kratkoronih
gotovinskih pozajmica, a za koje je teko utvrditi poreklo novca.
Trgovanje nepoznatih investitora preko ovlaenih lica

Nepoznati investitori koji trguju hartijama od vrednosti preko ovlaenih lica (koji obino
nisu kvalifikovani brokeri ili investicioni savetnici) i kojima su data ira ovlaenja
upravljanja portfolijem i poverenim novanim sredstvima, a ije poreklo je teko
identifikovati.
Manipulacije na tritu kapitala

Pokuaji investitora, za koje se sumnja da izvori novca potiu iz nelegalnih aktivnosti, da
raznim nedozvoljenim radnjama na tritu kapitala - manipulacijama na tritu kapitala
plasiraju, raslojavaju i integriu prljav novac, a pri tome posebnu panju treba obratiti na
pojave:
- simulovano i povezano delovanje vie investitora sa spornom poslovnom i linom

reputacijom (povezana lica i teko se mogu identifikovati stvarni vlasnici ako se radi
43
o pravnim licima) u formiranju nerealne trine cene akcije ciljnog akcionarskog

drutava sa oiglednom namerom da se kasnije izvri preuzimanje tog ciljnog
akcionarskog drutva;
- oblici gde se obmanjuje trite kapitala transakcije ili nalozi za trgovanje u kojima
se upotrebljavaju fiktivni postupci, kao i svaki drugi oblik obmane ili prevare u kojima
lice, odnosno lica koja deluju zajedniki, odravaju cenu hartije od vrednosti na
nerealnom ili vetakom nivou, a pogotovo se to odnosi na lica za koje postoji
reputaciona sumnja kao investitora i sumnja u poreklo investicionog kapitala.
PRIMER
Opis sluaja: Fiziko lice X u kratkom vremenskom periodu na namenske raune za

kupovinu HOV kod 5 razliitih banaka polae novana sredstva. Investitor X je relativno
mlad, starosne dobi od 28 godina, bez stalnog zaposlenja i redovnih prihoda. Polaganja novca
na namenske raune vri proraunato, ispod zakonskog minimuma za prijavljivanje, u
iznosima od EUR 10.000 do EUR 14.000,00. Za mesec dana investitor je izvrio ukupno 32
polaganja (uplate) gotovine. Odmah nakon uplata na raune, posredstvom agenta - brokersko
dilerskog drutva, investitor X iz dana u dan kupuje vrlo likvidne akcije (akcije za kojima
postoji konstantna ponuda i tranja). Nakon kupovine, u vrlo kratkom vremenskom periodu,
investitor portfelj istih akcija, iako cena akcija iz dana u dan raste, prodaje na tritu kapitala i
ostvaruje znaajan prihod. Prihod od prodaje akcija X je usmerio na svoj novootvoreni
namenski raun sa koga je zatim, sukcesivno podizao sredstva.
Uprava je preduzela radnje i mere iz svoje nadlenosti i nakon prikupljanja dodatne

dokumentacije prosledila je sluaj nadlenim organima. Utvreno je da je fiziko lice
povezano sa kriminalnim grupama.
44
U ovom sluaju mogu se prepoznati brojni indikatori koji ukazuju na sumnju pranja novca:
relativno mlad investitor bez stalnog zaposlenja i redovnih prihoda (paravan lice),
brza prodaja akcija odmah nakon kupovine iako vrednost akcija raste,
meusobno povezane transakcije (32 transakcije u roku od mesec dana),
sukcesivna polaganja gotovine ispod zakonskog minimuma na raune,
svi namenski rauni otvoreni su kod razliitih banaka.
TRENDOVI
Na osnovu sadanje analize trita kapitala, moe se predvideti da nas ne eka pojaana
ponuda dodatnih emisija akcija ili nastanak akcionarskih drutava putem javne emisije akcija.
Ono to se moe oekivati u narednom periodu jeste dominacija stranih investitora. Oni su u
velikoj meri dominirali na domaem tritu kapitala i u prethodnom periodu i imali su
znaajan uticaj na vrednost indeksa Beogradske berze. Sa aspekta pranja novca naroito e
biti znaajni razni investicioni fondovi sa domicilom na of-or destinacijama, ija e se
aktivnost redovno pratiti.
Ukoliko doe do pokuaja da se trite oivi putem emisije korporativnih obveznica

(obveznice preduzea) i lokalnih samouprava, kao i emisije dravnih hartija od vrednosti
moemo oekivati pojaanu aktivnost investitora, a sa tim i ulazak sumnjivog kapitala.
U kontekstu borbe protiv pranja novca kao novitet, bitno je istai da obveznici - Brokersko
dilerska drutva novim Zakonom o tritu kapitala mogu da vode novac klijenata na svom
raunu kod kreditne institucije (banke). To e ih dodatno obavezati da bolje upoznaju i prate
svoje klijente i njihove izvore sredstava.
45
U narednom periodu videe se da li e novi finansijski instrumenti (finansijski derivati -

fjuersi, opcije) prodirati na srpsko trite kapitala. Oni e sigurno dovesti do porasta
interesovanja peraa novca u elji da uu na nova trita. Naroito, ako su ta trita slabo
regulisana. Uloga regulatornog tela, kao i dobra preventiva mogu doprineti spreavanju
prodora prljavog kapitala i njihova uloga bie sve vea.
Ono to dosadanje isksutvo ukazuje sa jedne strane i svetski trendovi sa druge strane jeste,
da buduem periodu moemo oekivati pojaane sledee aktivnosti:
unos akcija kao udela radi osnivanja novih preduzea i prodaja udela (akcija) licima iji
je kapital sumnjivog porekla;
Preuzimanje akcionarskih drutava i unosi akcija radi osnivanja novih preduzea (u
smislu formiranja udela u DOO) koja se kasnije prodaju i to uglavnom po daleko veim
cenama kupcima ije je poreklo kapitala sumnjivo. Na ovaj nain se veto izbegava
transparentnost trita, tanije izbegava se regularnost trgovanja akcijama na
organizovanom tritu (berzanskom i vanberzanskom).
masovni pokloni akcija matinog preduzea radnika svojim rukovodiocima ili treim
licima za gotovinske naknade;
Trend koji je postojao do sada - prenos HOV putem poklona od strane malih akcionara
svojim rukovodiocima uz gotovinsku nadoknadu trebalo bi da krene silaznom putanjom
jer je taj oblik ustupanja akcija uglavnom zavren, ali sigurno je da nee biti potpuno
iskorenjen.
pokloni akcija visoke vrednosti treim licima

Sa druge strane, pokloni akcija izmeu nesrodnih lica, gde nema finansijskih transakcija
u platnom prometu i dalje ostavljaju prostor za sumnju (poravnanje dugova, prenos po
osnovu zaloge kod banaka, fiktivni prenosi u cilju pranja novca putem gotovnskih isplata
u korist poklonodavaca hov) i oekuje se da e i u budunosti ii uzlaznom linijom.
investitori na tritu kapitala ije pokrie na novanim raunima potie od gotovine

(ke uplate)
Ono to je bilo i to e uvek biti trend to je problem sa investitorima u HOV fizikim
licima za koje e postojati sumnja u poreklo novca koja su gotovinski uplaena na
raune.
of-or investitori (posebno fondovi) iju je identifikaciju krajnjeg vlasnika teko otkriti;
I u narednom periodu, ostaje sumnja kada su u pitanju investitori sa of-or zona zbog
oteane ili u nekim sluajevima i nemogue identifikacije stvarnih vlasnika i porekla
novca. Naroitu pretnju predstavljaju investitori koji dolaze sa podruja zatite podataka
(bankarska tajna i poreskih olakica)
investitori koji se kriju iza kastodi rauna i ija je identifikacija nepoznata;

Jedan od vidova vetog i skrivenog pranja novca koji e i dalje ostati aktuelan je sluaj
kada se aktivno trguje hartijama od vrednosti preko kastodi rauna, sa posebnim
akcentom na grupu klijenata koji stoje iza rauna kod stranih kastodi banaka u kojima se
primenjuje naelo stroge poslovne tajne.
46
Takoe se moe oekivati da e se i dalje koristiti razne tehnike manipulacija na tritu

kapitala, koje imaju za cilj da se aktivira prljavi kapital, kao to su na primer povezana
delovanja vie investitora u cilju sticanja ili otuenja odreenih ciljnih akcija ili na primer
lana fiktivna trgovanja akcijama sa ciljem da se tzv. razigra trite. 3
Ako doe do inovacija na tritu kapitala u smislu uvoenja novih finansijskih instrumenata
moe se oekivati i prodor prljavog kapitala, jer to je za sve perae novca nova ansa
kako bi transferisali nezakonito steen novac. Zato je bitno da ne zataji regulativa u smislu
zatite trita kapitala i investitora.
3
U situacijama kada trite ne belei visoke obime trgovanja HOV i kada je bez velikih promena i oscilacija, kao to je sluaj u Srbiji, u
cilju lakeg plasiranja prljavog novca, vie povezanih investitora iz dana u dan ispostavlja naloge za trgovanje akcijama stvarajui fiktivno
tranju i situaciju da se neto na tritu deava, tj. da je ono aktivno. Ovaj sluaj u praksi je poznat kao razigravanje trita.
47
TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA U SEKTORU OSIGURANJA
Generalno se moe rei da trite osiguranja u Republici Srbiji nije pod udarom pranja
novca, odnosno plasiranja nezakonito steenog novca u kupovinu polisa ivotnog osiguranja.
Industrija osiguranja je grana finansijske industrije koja se naglo razvija u Srbiji i verovatno
e u budunosti sa razvojem novih proizvoda i bogatom paletom ponuda privlaiti sve vie
novih klijenata.
Treba da napomenemo, da kada govorimo o osiguranju onda pre svega mislimo na poslove u
vezi sa ivotnim osiguranjem, jer je ovaj vid osiguranja pod stalnom lupom Uprave za
spreavanje pranja novca u borbi protiv pranja novca.
Osiguranje kao privredna delatnost, a pogotovo ivotno osiguranje, tokom 90-tih godina
dvadesetog veka moe se rei da je skoro zamrlo. Tek 2004. godine novim zakonskim
propisom, kao i nizom novih zakonskih dopuna kasnijih godina, ova oblast ureena je u
skladu sa razvijenim i ureenim dravama Zapadne Evrope. Samim tim i strana
osiguravajua drutva su prepoznala svoju ansu za novim tritima i uz nekoliko domaih,
znaajno su podstakla razvoj ivotnog osiguranja.
Moramo istai da strani osiguravai bitno dominiraju na tritu Srbije. Takoe, drava
znaajno podrava ovu granu finansijske industrije, a kako i ne bi, kada se radi o prikupljanju
znaajnih slobodnih sredstava graana i stvaranje njihove sigurnije ivotne budunosti.
Uporeujui uee premije ivotnog osiguranja u DBP zemlje, Srbija sa 0,3% viestruko
zaostaje za razvijenim zemljama (uee i do 10%). Prema vrednosti kapitala ukupna premija
osiguranja za 2010. godinu iznosila je 536 miliona evra, tako da se osiguranje prema
vrednosti kapitala u svom portfelju nalazi iza lizinga, banaka i trita kapitala. Od 536
miliona evra svega 16,5% se odnosilo na premiju ivotnog osiguranja, to je potpuno razliito
u odnosu na razvijene zemlje gde dominira premija ivotnog osiguranja uz uee od preko
50% u odnosu na neivotnu premiju.
Ako govorimo o dosadanjim iskustvima u radu Uprave kada je re o poslovima ivotnog

osiguranja uoeno je da se uglavnom prodaju polise ivotnog osiguranja na dui vremenski
period i sa godinjom uplatom premije u proseku ispod 1.000,00 evra. Zastupljenost
jednokratno uplaenih polisa nije velika.
Sa takvom strukturom izdatih polisa moe se zakljuiti da perai novca nemaju veliki
interes da polau novac preko kupovine polisa i tako ga dugo raslojavaju godinama.
Ipak to ne iskljuuje mogunosti da industrija osiguranja nije primamljiv sektor za prljav

novac i kanal za pranje novca.
Sektor osiguranja je tradicionalno smatran kao nisko osetljiva industrija na pranje novca u
odnosu na bankarski sektor koji je bio i ostao primarni put pranja novca i legalizacije
nezakonito steenog novca.
48
Ono na ta moramo naroito ukazati, jeste da ivotno osiguranje nije primaran kanal kroz koji
se vri pranje novca, ali prijave i izvetaji osiguravajuih drutava (obveznika) su jako
znaajne jer su posredno dovele do lica koja su povezana sa kriminalnim radnjama i ukazale
kroz dalje analize na krivino delo pranja novca.
Analize i sprovedene ankete Uprave ukazuju da je daleko vea opasnost da se kroz sektor
neivotnog osiguranja opere novac jer su rizici kojima su izloeni osiguravai kada su u
pitanju prevarne radnje vei, a velika je verovatnoa da iza stoji prljavi novac (fiktivna
osiguranja i namerne paljevine, lane auto nesree itd.) Sama vrednost uplaenih premija u
neivotnom osiguranju daleko prevazilazi vrednost uplaenih premija u ivotnom osiguranju.
Postoje izvesne karakterisitike industrije osiguranja zbog kojih je kriminalnim licima

interesantno osiguranje, a to su :
nedostatak, kako se to uobiajeno kae dobre ili naroite panje posrednika i agenata,
neprepoznavnaje proizvoda osiguranja koji su posebno interesantni za pranje novca,
kao i propusti u identifikaciji transakcija koje dovode do pranja novca posledica su
slabog znanja obveznika o pranju novca u osiguranju.
preteno fokusiranje osiguravajuih drutava na prevare i isplaene naknade po osnovu
prevarnih radnji (paljevina, kraa,...);
mogunost investiranja i tednje (mnogi proizvodi imaju element investiranja i tednje:
polise imaju depozitne mogunosti (kolateral) koriste se kao zaloge za dobijanje
kredita i kupovinu nekretnina);
gotovinski depoziti koji se naroito podstiu u situacijama kada se premije koriste kao
tednja ili penzioni podsticaj;
uloga posrednika (brokera, agenata, zastupnika).
Ukoliko bi za period od 2002. godine do 2011. godine sublimirali iskustva Uprave, stanja
koje je vladalo na tritu ivotnog osiguranja i same poslovne politike koju su vodila
osiguravajua drutva sa namerom da privuku klijente, izdvojile bi se kao naroito znaajne
sledee aktivnosti:
uplata visokih premija ivotnog osiguranja, jednokratnih ili na vie rata, od strane
fizikih lica za koje je teko utvrditi profesionalnu delatnost. Za ova lica je uoeno da
nemaju stalno zaposlenje, a sumnja se da se bave nezakonitim poslovima;
kupac polise osiguranik kao korisnika u polisi navodi tree lice (est je sluaj da su u
pitanju nesrodna fizika lica);
isplata polise (naknada, teta,...) se upuuje na tree lice;
kupovina polisa ivotnog osiguranja hartijama od vrednosti (obveznice stare devizne
tednje) za koje je teko utvrditi nain sticanja obveznica;
49
TIPOLOGIJE
Visoke premije osiguranja

Uplata visokih premija osiguranja, jednokratnih ili na rate od strane fizikih lica koja nemaju
stalno zaposlenje i za koje se sumnja da se bave nezakonitim poslovnim aktivnostima;
Korisnik polise nesrodno fiziko lice

Kupac polise osiguranik kao korisnika u polisi navodi nesrodno fiziko lice;
Isplata polise u korist treeg lica

Isplata polise (naknada, teta, istek) se upuuje na tree lice (fiziko ili pravno);
Kapital sumnjivog porekla

Kupovina polise ivotnog osiguranja u cilju raslojavanja i integracije novca sumnjivog
porekla;
Kratak otkazni rok

Kupovina polisa sa jednokratnom uplatom premije na vee iznose sa kratkim otkaznim
rokom
50
PRIMER
Opis sluaja: Fiziko lice - osiguranik kupilo je vie polisa ivotnog osiguranja kod
osiguravajueg drutva za neuobiajeno visoku sumu novca (poznato je da su prosene uplate
polisa po osiguraniku u Republici Srbiji niske). Neke od polisa bile su sa kratkim otkaznim
rokom, a uplate premija osiguranja vrene su u gotovini sukcesivno i redovno. U istom
periodu osiguranik je, osim kupovine polisa, uplaivao i znaajne sume novca na line
raune.
Poreklo novanih sredstava osiguranika nije poznato.
Uprava je prikupila dodatne podatke za osiguranika i kroz brojne neuobiajene transakcije sa

kompanijom A otkrila da postoji veza izmeu navedene kompanije i osiguranika. Naime,
za samo tri meseca izvren je veliki broj transfera u znaajnim iznosima sa rauna kompanije
A na raun osiguranika. Kao osnov transfera naveden je promet robe i usluga. Osiguranik
je odmah nakon izvrenih uplata od strane kompanije A, podizao novac sa linog rauna.
Daljim analizama utvreno je da su stvarni vlasnici kompanije A lica povezana sa
kriminalnim aktivnostima.
Na osnovu prijave sumnjive transakcije osiguravajueg drutva, pratei tokove novca, dolo
se do saznanja da je poreklo novca koji je korien za kupovinu polisa ivotnog osiguranja
neregularno i nezakonito. Deo prljavog novca osiguranik je pokuao da integrie u legalne
tokove, kroz kupovinu polisa ivotnog osiguranja, sa namerom da polise u relativno kratkom
vremenskom periodu otkupi.
Sluaj je prosleen nadlenim organima.
Brojni su indikatori koji ukazuju na sumnju pranja novca u navedenom sluaju:

neuobiajena i velika uplata polisa ivotnog osiguranja (ako se zna da prosene uplate
polisa po osiguraniku iznose oko EUR 1.000,00)
neke od polisa imaju kratak otkazni rok,
uoena su brojna gotovinska polaganja efektive na line raune osiguranika u visokim
iznosima,
oteana identifikacija stvarnih vlasnika kompanije A.
51
TRENDOVI
Pretpostavka je da e se u budunosti kada je re o oblasti osiguranja sumnja svoditi na

sporne identifikacije klijenata (nezaposlena lica, sumnjiva delatnost, prikrivenost izvora
sredstava za vee uplate premija), na polise kod kojih se razlikuju osiguranici i na uplate
premija od treih lica u korist osiguranika.
Posebnu panju treba obratiti na razvoj novih investicionih proizvoda koja postaju vrlo
interesantna peraima novca. Tu se pre svega misli da se ivotne polise mogu iskoristiti
kao stimulativna tednja ili kao kolateral za dobijanje kredita.
Perspektiva razvoja industrije ivotnog osiguranja u Srbiji je uvoenje novih proizvoda,

kupovina polise ivotnog osiguranja po kojima postoje investicione mogunosti
investicione polise (hipotekarni i ostali krediti) i kupovina polise koja imaju elemente tednje
(nude se vii prinosi nego kod uobiajenih polisa).
Ukoliko industrija osiguranja nastavi rastui trend moemo oekivati da e sledee

karakteristike predstavljati motiv za ulazak prljavog kapitala:
kupovina polisa ivotnog osiguranja kao investicionih proizvoda (ta to praktino znai
ivotno osiguranje sa investicionim rizikom posredno ulaganja u investicione
fondove i preko toga ulazak na trite kapitala sa ciljem da se ostvari vea vrednost
polise itd.)
kupovina polisa ivotnog osiguranja sa depozitno - tednim karakteristikama ili
kupovina polisa raznih vrsta ivotnog osiguranja tzv. grupisanje polisa
(osiguranje ivota, rentno osiguranje, dopunsko osiguranje, dobrovoljno penzijsko
osiguranje, riziko osiguranje ivota). Ovaj vid osiguranja po svojim karakteristikama
stimulie plasiranje prljavog novca;
kreiranje prevarnih radnji u osiguranju iza kojih se moe kriti pranje novca kao to je:
osiguravanje rizine populacije koja esto menja adrese ili vri radnje prikrivanja
stvarnog identiteta i boravita, bliska povezanost zastupnika i osiguranika ili
menadmenta i osiguranika, a sve u cilju oteane identifikacije prljavog novca koji
se plasira u kupovine polisa.
Ponavljamo da osiguranje nije primaran kanal kroz koji se vri pranje novca, ali inostrana
iskustva govore da je naroita panja peraa novca usmerena na osiguravajue kompanije
koje nude proizvode koji su investicionog karaktera, kao to su tednja ili investiranje u
trite kapitala to omoguava peraima novca da kroz brojne legalne i nove proizvode
legalizuju nezakonito steen novac i to daleko bre i efikasnije i sa daleko veim plasiranjem
kapitala za razliku od kupovina polisa ivotnog osiguranja klasinog tipa.
52
TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA U SEKTORU NEKRETNINA
Gledajui situaciju u svetu i u Republici Srbiji, nekretnine su sektor za koji se moe rei da se
upravo tu u velikoj meri integrie prljav novac. O tome govore i injenice koje ukazuju na
to da je stepen pranja u svetu toliko visok, da je otkriveno da se i celi kompleksi vredni
stotine miliona dolara grade od prljavog kapitala. Iskustva govore da ni Srbija nije
poteena od pranja novca kroz trite nekretnina.
Prljav novac steen devedesetih godina, kada je privredni kriminal ojaao, dobio je svoj
puni zamah poetkom 21. veka, usled ekonomskog oporavka Srbije i naglog rasta tranje za
stanovima.
U periodu nakon 2000. godine, primeen je nagli rast stambene izgradnje. Svaki pojedinac je
mogao doi do zemljita, do graevinske dozvole i izgraditi poslovni ili stambeni prostor. S
druge strane, ono to se moglo uoiti je sumnjivo poreklo ogromne koliine novca koji se
pojavljivao u sektoru nekretnina. Ulaganje u izgradnju nekretnina, pa zatim raspolaganje tim
nekretninama je veoma interesantno pojedincima iz struktura organizovanog kriminala, kao i
organizovanim kriminalnim grupama. Ovde je veoma bitna veza izmeu kriminala i
politikih struktura. Da bi se dobile dozvole za atraktivne lokacije prljav novac, tj. oni koji
ga poseduju su se naroito sluili koruptivnim metodama.
Investitor u Srbiji moe biti svako lice za ije potrebe se gradi objekat i na ije ime glasi
graevinska dozvola. To praktino znai da se svako fiziko lice vrlo jednostavno moe
baviti graevinarstvom.
U prethodnom periodu, Uprava je intenzivno radila sama, a i u saradnji sa drugim dravnim

organima na sluajevima u kojima se sumnja na pranje novca. Kroz sektor nekretnina,
naroito su bile zanimljive transakcije u velikim iznosima, za koje je osnov bio kupovina
zemljita (lokacije za izgradnju) ili graevinskog materijala. Nije redak sluaj da perai
koriste vie povezanih transakcija u cilju zatiranja pravog porekla novca.
Oteavajue okolnosti koje sektor nekretnina ine ranjivim za pranje novca su indicije o
povezanosti organizovanog kriminala i politike, posebno kada je re o kupovini atraktivnih
lokacija za izgradnju objekata, kao i u delu dobijanja graevinskih dozvola. Sve to oteava
borbu protiv organizovanog kriminala i pranja novca koji je njegov sastavni deo.
Ono to se sa sigurnou moe rei je da je pranje novca kroz nekretnine veliko. Novac,
odnosno imovina se veoma esto pere kroz kupovinu nepokretnosti. injenica koja doprinosi
ovakvom stanju stvari je, kao to smo ve rekli, svakako neregulisano trite nekretnina.
Dosadanja iskustva nam kazuju:
prljav novac integrie se u sektor nekretnina kroz kupovinu zemljita, izgradnju

stanova, kua i poslovnog prostora;
osnivaju se brojne graevinske firme iji su osnivai kriminalci;
53
velika koliina gotovog novca plasira se preko banaka i drugih finansijskih institucija
(pota) u kupovinu nekretnina ili graevinskog materijala;
u cilju prikrivanja prljavog novca, isti se raslojava preko vie kompanija kako bi se
prikrilo kriminalno poreklo takvog novca;
takoe su primeeni visoki iznosi gotovinskih uplata na raun institucija koje se bavi
graevinskim zemljitem;
Iskustva nam govore da su se pojavili vrlo moni sumnjivi investitori, koji se mogu
kategorizovati:
Of-or kompanije sa kojih stie novac za izgradnju nepokretnosti, a ne moe mu se
utvrditi ni poreklo, ni stvarni vlasnici;
Pojedinci (fizika lica) sa kriminalnim dosijeom;
Start up - novonastala ciljna drutva iji je prevashodni zadatak da plasiraju
prljav novac u sektor nekretnina i graevinarstvo;
Paravan lica - odnosno lica koja imaju istu prolost, a rade u ime i za raun
kriminogenih investitora.
TIPOLOGIJE
Iz svega reenog, moe se doi do tipologija pranja novca kroz sektor nekretnina:
Investitor fiziko lice

Polaganje visokih iznosa gotovine sa nepoznatim poreklom na vlastite bankarske
raune investitora (fiziko lice) u cilju kupovine nepokretnosti - gotovina za koju se
sumnja da je nezakonita se polae na raun investitora - prodavca nepokretnosti, i na
taj nain se prljav novac pretvara u imovinu - kuu ili stan. Dalje se nepokretnost
moe prodati i zatim se novac dobijen prodajom ulae u hartije od vrednosti, ili se
jednostavno ponovo kupuje nova nepokretnost. Cilj ovakvog niza transakcija je
prikrivanje nezakonitog porekla novca;
Visoki iznosi gotovine

Uplate visokih iznosa gotovine nepoznatog porekla od strane investitora (fizikih lica)
nadlenoj instituciji za prodaju lokacija i zemljita;
Investitor plaa gotovinom

Kao investitor se pojavljuje fiziko lice, koje gotovinom nepoznatog porekla plaa
graevinske radove, prodaje novoizgraene stanove i tako dolazi do istog novca;
Trea lica
Uplate preko treih lica - ovlaeno lice bez kriminalne prolosti, uzoran graanin,
sa malim primanjima ili bez redovnih primanja uopte za raun peraa novca
kupuje nepokretnost;
54
Bezgotovinske transakcije
Bezgotovinske transakcije preko pravnih lica za koje postoji sumnja da novac potie
iz nelegalno steenih sredstava ili je teko identifikovati stvarnog vlasnika;
Of-or investiciona sredstva

Kupovina investicionim sredstvima koja potiu sa of-or destinacija, a ije se poreklo
ne zna;
Podizvoai
Investitor prljavim novcem plaa izvoau radova usluge u veem iznosu od
realnih, a zatim izvoa radova raslojava novac ponovo po osnovu usluga na vie
pravnih lica (podizvoai), kojima nakon toga investitor izdaje fiktivne fakture, i tako
mu vraaju opran novac.
55
PRIMER
Uprava je na osnovu obavetenja od Uprave carina, dola do saznanja da je fiziko lice X u

kratkom vremenskom periodu, u razmaku od nekoliko meseci, unelo u Republiku Srbiju
gotov novac u iznosu od EUR 1.400.000. Poreklo novca je nepoznato, ali se sumnja da potie
iz nezakonite trgovine orujem. Fiziko lice X je nerezident, bavi se izgradnjom i prodajom
kua, nije vlasnik firme, niti je registrovan kao preduzetnik. Novac, unet u Republiku Srbiju,
je zatim polagan na vie rauna otvaranih kod banaka. Osnovi za polaganje su bili razliiti:
kupoprodajni ugovor, polaganje na raun, oroavanje dinara, devizna tednja i dr. Sa jednom
bankom je zakljuen ugovor o namenskom kreditu bez depozita u iznosu od skoro EUR
1.000.000. Namena kredita je bila zavretak gradnje nepokretnosti na atraktivnoj lokaciji.
Kao obezeenje kredita je upisana hipoteka na drugoj nepokretnosti. Kredit je vraen vrlo
brzo nakon dobijanja, daleko pre isteka roka otplate.
Indikatori koji ukazuju na sumnju da se radi o pranju novca:

Polaganje veeg iznosa gotovine kao depozita za dobijanje kredita a potom neoekivani
zahtev klijenta da kredit otplati pre roka;
uestali transferi stranke na velike i zaokruene iznose.
56
TRENDOVI
Poslednjih nekoliko godina, usled uticaja svetske ekonomske krize na privredu u Srbiji,
bavljenje graevinarstvom jenjava.
U narednom periodu se oekuje trend opadanja pranja novca kroz nekretnine, zbog svetske
ekonomske krize, sa jedne strane, a sa druge strane zbog sve budnijeg oka javnosti koje
pomno prati deavanja. Kriminalci tee za pronalaenjem sofisticiranijih naina za pranje
novca, kao to su trgovina hartijama od vrednosti, osiguranje, koje trae vee znanje i umee,
ali i pruaju veu sigurnost da se prljavo poreklo novca nee otkriti.
Meutim, bez obzira na sve, ukoliko doe do oporavka trita nepokretnosti, prljavi novac
e ponovo krenuti, jer je ovaj sektor uvek veoma primamljiv, a posebno kada se radi o
integraciji, treoj fazi pranja novca, kada se novac, za koji je ilegalan, predstavlja kao
zakonito steen, te je najtee dokazati njegovo poreklo. Naroito se oekuje prodor stranog
kapitala, koji potie sa of-or zona, pa e biti veoma teko utvrditi stvarnog vlasnika.
Ocenjuje se da e meta ovog kapitala biti atraktivne lokacije. Oekuje se da e koruptivni
elementi i dalje biti prisutni.
S druge strane, opadajuem trendu svakako e doprineti primena Zakona o oduzimanju

imovine steene kriminalom, koji je za svega godinu i po dana primene (na snazi od marta
2009. godine) dao dobre rezultate.
57
POJMOVNIK
CyberCash je platni sistem koji obezbeuje bezbedan prolaz preko Interneta za

podatke o transakcijama putem platnih kartica ali ne vri obradu platnih kartica.
Dematerijalizacija HOV - konverzija HOV iz materijalnog oblika (papirnog) u
elektronski zapis koji se vodi kod Centralni registar, depo i kliring hartija od
vrednosti
E-Banking je servis u ponudi banaka, koji obezbeuje da putem Interneta, lica mogu
raspolagati sredstvima sa svojih rauna. U Srbiji, korienjem usluge E-bankinga,
fizika lica mogu raspolagati sredstvima samo sa svojih dinarskih rauna, a pravna
lica sa svojih dinarskih i deviznih rauna.
Fjuers (eng. futures) Fjuers je finansijski derivat koji predstavlja obavezu da se
kupi ili proda odreena roba ili finansijska aktiva kao to su npr. ito, zlato ili hartije
od vrednosti odreenog dana, po unapred odreenoj ceni.
Grupisanje polisa Osiguranici kupuju razliite polise osiguranja, kao na primer
dugorone ivotne sa otkazom, ivotne sa kratkim rokovima raskida, polise gde se
osiguravaju trea lica na vee iznose sa klauzulom raskida, polise investicionog
karaktera, polise penzionog i zdravstvenog karaktera, itd. Praktino znai da
osiguranik pravi portfolio polisa.
Indikativna cena akcija - Cena hartija od vrednosti za prvo trgovanje
Investicione polise - Polise koje vlasniku polise osiguranja omoguavaju da odabere
investicioni fond u koji e osiguravajue drutvo uloiti njegov novac. Iz tog razloga
ove polise osiguranja imaju investicioni karakter.
Kastodi raun (eng. custody account) Raun hartija od vrednosti koji otvara i vodi
kastodi banka kod Centralnog registra HOV, moe biti pojedinani i zbirni.
Konverzija imovine - pretvaranje jedne vrste imovine u drugu.
Listirane kompanije - Kompanije koje su ispunile uslove i kriterijume da njihove
HOV budu kotirane na Berzi
M-Commerce (eng. mobile commerce) predstavlja svaku transakciju novane
vrednosti koja je realizovana preko mobilne telekomunikacione mree.
Nerevizijske usluge - u nerevizijske usluge ubrajaju se sve ostale usluge osim
revizijskih.
Nerezidentni raun - raun otvoren u zemlji iji je vlasnik fiiko ili pravno lice koje je
nerezident te zemlje.
Of-or (eng. off shore) pravno lice - jeste strano pravno lice koje ne obavlja ili ne sme
da obavlja proizvodnu ili trgovinsku delatnost u dravi u kojoj je registrovano.
Opcija Opcija finansijski derivat koji podrazumeva pravo, ali ne i obavezu, da se
kupi odnosno proda odreena aktiva, po unapred ugovorenoj ceni u okviru odreenog
vremenskog perioda.
Paravan lice lice bez kriminalnog dosijea koje deluje u ime i za raun drugog lica
kriminalca.
PayPal je kompanija koja prua uslugu posredovanja u plaanju tako to omoguava
da se transferi sredstava obavljaju u potpunosti preko Interneta odnosno da svako ko
ima imejl adresu poalje novac drugoj osobi koja takoe poseduje imejl adresu.
Proces podrazumeva otvaranje korisnikog rauna na koji se sredstva transferiu sa
tekueg rauna u banci ili putem platne kartice.
58
Platne kartice su instrument bezgotovinskog plaanja koji korisniku omoguava

plaanje robe i usluga kao i podizanje gotovine bez odlaska u banku.
Polisa osiguranja - Osnovna pismena isprava koja prati posao osiguranja, odreujui
dunosti i obaveze uesnika. U nekim sluajevima polisa predstavlja oblik ugovora o
osiguranju.
Poreski raj - zemlje gde je olakano ulaganje novca, nii porezi i striktna pravila o
uvanju bankarske tajne.
Preknjiavanje (eng. free of payment FOP) akcija - akcije se prenose bez naknade, na
osnovu ugovora o poklonu.
Preknjiavanje HOV po osnovu Ugovora o poklonu Prenos vlasnitva HOV sa
jednog lica (prvobitnog vlasnika) na drugo lice (novog vlasnika) bez novane
nadoknade (novanih transakcija). Ovaj vid transakcija definie se i kao FOP
transakcija (engl. free of payment).
Premija osiguranja - Novana svota koju je ugovara osiguranja, odnosno osiguranik
duan platiti kao naknadu za obezbeenje osiguravajue zatite.
Prljav novac - novac koji je steen vrenjem krivinih dela.
Prodaja biografije - Fizika lica bez kriminalne prolosti, zastupaju poslovne interese
lica povezanih sa kriminalnim aktivnostima u situacijama kada se trai ispunjenje
odreenih zakonskih uslova. Fiziko lice pristaje na ovaj vid zamene uz odreenu
novanu nadoknadu ili proviziju.
Projektno finansiranje je vrsta kredita koji se, pod odreenim uslovima, odobrava
novoosnovanim firmama za izgradnju stambeno poslovnih prostora a kao
obezbeenje otplate kredita predvia hipoteku nad objektom u izgradnji i zalog nad
udelima preduzea.
Raunovodstvene isprave - predstavljaju svu dokumentaciju kojom se dokazuju
poslovni dogaaji.
Raunovodstveni izvetaj - oznaava pismenu prezentaciju o finansijskom stanju u
odreenom pravnom subjektu. Osnovni finansijski izvetaji su: bilans stanja, bilans
uspeha, izvetaj o novanim tokovima, izvetaj o promenama na kapitalu i napomene
uz finansijske izvetaje.
Razigravanje trita Pokuaj da se aktivira trite, tj. da se vetakim putem kreira
ponuda i tranja za odreenom hartijom od vrednosti.
Rupa u zakonu je pravna praznina koja se deava kada neki drutveni odnos nije
regulisan pravnim normama.
SPV - Special Purpose Vehicle je naziv za novoosnovane firme kojima se odobrava
projektno finansiranje.
Srednja preduzea u srednja preduzea razvrstavaju se ona pravna lica koja na dan
sastavljanja finansijskih izvetaja ispunjavaju najmanje dva od sledeih kriterijuma:
- da je godinji prihod od 2.500.000 EUR do 10.000.000 EUR u dinarskoj
protivvrednosti;
- da je prosean broj zaposlenih u godini za koju se podnosi godinji izvetaj od 50 do
250;
- da je prosena vrednost poslovne imovine (na poetku i na kraju poslovne godine)
od 1.000.000 EUR do 5.000.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.
59
trumfovanje konverzija velikog iznosa novanih sredstava kroz veliki broj

transakcija manjih iznosa a sve u cliju izbegavanja prijavljivanja Upravi za
spreavanje pranja novca
Valutna konverzija - zamena jedne valute za drugu.
Velika preduzea - u velika preduzea razvrstavaju se pravna lica koja imaju vee
iznose od najveih u pokazateljima srednjih preduzea kod najmanje dva od
navedenih kriterijuma razvrstavaju se u velika pravna lica.
SWIFT sistem je sistem komunikacije izmeu finansijskih institucija kojim se

razmenjuju sledei podaci:
103 MT 103 Single Customer Credit Transfer

Correspondent Input Reference
Sender : banka nalogodavca ili korespodentska banka
Receiver : banka korisnika ili korespodentska banka Date:
-------------------------------------------------------------------------------------------
STP
:20: Sender's Reference:
:23B: Bank Operation Code:
CRED
:32A: Value Date/Currency/Interbank Settled Amount ...
Date: datum | Currency: valuta | Amount: iznos
:50K: Ordering Customer:
nalogodavac
:52A: Ordering Institution:
banka nalogodavca
:53A: Sender's Correspondent:
korespodentska banka, banke nalogodavca
:57A: Account with institution
banka korisnika naplate
:59: Beneficiary Customer:
korisnik naplate
:70: Remittance Information:
po kojem osnovu je izvrena transakcija
:71A: Details of Charges:
ko snosi trokove
60

977 - Tipologije Pranja Novca U Republici Srbiji 13 09 2011 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

977 - Tipologije Pranja Novca U Republici Srbiji 13 09 2011 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA

TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA U REPUBLICI SRBIJI

Tipologije pranja novca u Republici Srbiji

TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA U REPUBLICI SRBIJI

Posledice pranja novca su: podrivanje stabilnosti, transparentnosti i efikasnosti finansijskog

Tipologije pranja novca u Republici Srbiji

Uprava za spreavanje pranja novca (u daljem tekstu Uprava) je finansijsko-obavetajna

Obveznika, odnosno svih onih predstavnika finansijskog i nefinansijskog sektora koji

Obveznicima se smatraju i pravna lica i preduzetnici koji se bave: posredovanjem u prometu

Tipologije pranja novca u Republici Srbiji

Nadlenih nadzornih organa, koji kontroliu primenu propisa o spreavanju pranja

I dalje je za oekivati da e se nastaviti sa zloupotrebom of-or (off shore) destinacija. Razlozi

Predvia se da e u budunosti industrija osiguranja, koja u prethodnom periodu nije bila

Proces privatizacije u Srbiji privodi se kraju. To je i razlog zbog koga privatizacija u

Cilj ovih tipologija je edukativni: treba da pokau obveznicima, od banaka, menjanica i

Tipologije pranja novca u Republici Srbiji

TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA U BANKARSKOM SEKTORU

U dosadanjem periodu, prema iskustvu Uprave, najei naini da se zakonom predviene

Tipologije pranja novca u Republici Srbiji

rizik transakcija (fiktivne, podizanja novca po raznim osnovama, depoziti, krediti,

Uplate gotovine nelegalnog porekla po osnovu pozajmice osnivaa za likvidnost za

Uplate gotovine nelegalnog porekla po osnovu pozajmice osnivaa za likvidnost koje

Tipologije pranja novca u Republici Srbiji

Uplate gotovine nelegalnog porekla po osnovu poveanja osnivakog uloga koje

Uplate gotovine nelegalnog porekla po osnovu pozajmice osnivaa za likvidnost za

Otplate kredita od strane jemca izvrene uplatama gotovine nelegalnog porekla

Tipologije pranja novca u Republici Srbiji

Transferisanje sredstava u korist of or kompanija po osnovu uveanih uvoznih

Transferisanje sredstava po nalogu of or kompanija po osnovu umanjenih izvoznih

Tipologije pranja novca u Republici Srbiji

Transferi izvreni po nalogu of or kompanija po osnovu kupovine firmi i nekretnina

Transferi izvreni po nalogu of or kompanija u korist pravnih lica po osnovu kredita

Transferi izvreni po nalogu of or kompanija u korist pravnih lica po osnovu usluga

Tipologije pranja novca u Republici Srbiji

Investiranje of or kompanija preko kredita ino banaka odobrenim pravnim licima u

Gotovinske transakcije fizikih lica u veim iznosima

Transferi iz inostranstva u korist fizikih lica, bez jasnog osnova

Tipologije pranja novca u Republici Srbiji

Tipologije pranja novca u Republici Srbiji

Posedovanje veeg broja rauna u razliitim bankama

Osoba X je nelegalno steena sredstva uplaivao na raun svojih of or kompanija na

Tipologije pranja novca u Republici Srbiji

Indikatori na osnovu kojih se transakcije mogu okarakterisati kao sumnjive:

Korienjem usluge M-commerca bie mogue korisniku, da u svakom trenutku, putem

Tipologije pranja novca u Republici Srbiji

1. Korisnici Interneta su uglavnom mlai ljudi sa veim stepenom obrazovanja i veim

Oekuje se da e finansijske institucije u Srbiji, proirujui svoju ponudu, preuzeti trendove

Tipologije pranja novca u Republici Srbiji

TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA PREKO MENJAKIH POSLOVA

Jedan od naina za ubacivanje prljavog novca u legalne novane tokove je i preko

Tipologije pranja novca u Republici Srbiji

Na osnovu dosadanjeg iskustva Uprave moe se izdvojiti nekoliko tipologija raslojavanja

Konverzija velikih koliina novca

Konverzija kroz vie manjih gotovinskih transakcija

Tipologije pranja novca u Republici Srbiji

Vie transakcija u veoma kratkom vremenskom periodu

Konverzija sredstava iz jedne strane valute u drugu

Konverzija apoena koji se vezuju za kriminalne radnje

Tipologije pranja novca u Republici Srbiji

Konverzija oznaenih novanica

Obavljanje menjakih poslova van menjakog mesta

Konverzija oteenih novanica

Tipologije pranja novca u Republici Srbiji