ISPOVEST ZATOENIKA SEKTI

Pred boginjom Kali

JEDAN drug odveo me je u hram boginje Kali na uburi. Iako sam znala ta ona simbolie,
seam se da je moja prva reakcija bila panian strah, zapoela je svoju ispovest Marina,
studentkinja Filozofskog fakulteta u Beogradu. Drugo je bilo ono kada sam itala knjige i gledala
fotografije, ali sada je preda mnom bio kip Crne boginje koji me je okirao neim izvan domaaja
racionalnog poimanja. Izgled gole boginje Kali, zatitnice tantrizma, sa jasno izraenim enskim
atributima (u emu sam ja oskudevala), koja oko vrata nosi ogrlicu od lobanja i skeleta (to me je
ispunjavalo strahom), te pogleda koji kao da prodire kroz mene...
Osetila sam uznemirenje, a ve sledeeg trenutka potrebu da joj se poklonim i pokorim njenoj
volji. Tada sam mislila da je to zbog toga to sam u proloj reinkarnaciji bila tibetanski svetenik.
To mi je rekla jedna drugarica sa fakulteta, koja se bavi regresijom. Jedva sam ekala da je
sretnem i da joj ispriam moj doivljaj boginje Kali i zamolim za "struno" miljenje. Ona mi je
rekla da je kod mene glavni problem intelektualna frustracija i da treba da pustim na volju
emocijama, tj. da krenem putem leve ruke - da uspavanu energiju probudim uz pomo tantrike
(seksualne) prakse. Od nje sam saznala da se time bavi guru Devananda (Boja nada), koji je,
inae, Jugosloven.
Upoznavi se sa Devanandom, nisam mislila da ulazim u sektu. Ta malobrojna grupa, mahom
mladih ljudi, tvrdila je da oni samo rade na sebi i na svom duhovnom usavravanju. To mi je bilo
dovoljno. Osetila sam duhovnu bliskost sa njima.
Porobljivanje due
U toj zajednici mi je najpre izraen "oti" (horoskop), i tani i precizni podaci iz moje prolosti
u njemu su me nagnali da poverujem da sam zaista u drutvu "posveenih" u svete tajne. Knjige
koje sam dobijala, na engleskom i srpskom jeziku, ispunjavale su sve moje slobodno vreme.
Drogirala sam se njima. A onda je dola na red hatha joga, vebe koje se rade u odgovarajuim
poloajima (asanama). Neko je rekao da je joga filozofski sistem, a ne samo fizika praksa, a ja
bih dodala da je to, pre svega, religijski sistem za porobljavanje due. Upala sam u paukovu
mreu. Sve moje aktivnosti su bile obuhvaene hinduistikim pravilima ponaanja - nain
ishrane, razmiljanja, moljenja, voenja ljubavi... Definitivno sam se potpuno promenila, a da
toga uopte nisam bila svesna, jer sam razmiljala u skladu sa sistemom koga sam postepeno,
nenasilno usvojila, a sve u nadi da u postii svoj duhovni cilj.
Nisam imala griu savesti to sam zanemarila svog momka, drugarice sa fakulteta, roditelje. Oni
su bili eho ivota u kome nije postojao smisao - mislila sam. U sekti su mi rekli da se Kundalini
jogom bave samo osobe kod kojih je duhovnost ve jako izraena, pa su, prema tome, sledbenici
tante "ljudi boanskog tipa". Zaista sam verovala da sam iznad ostalih. A da mi je neko tada
rekao: Umrla ti je majka, odgovorila bih: Pa dobro, ta s tim! Neka je umrla, ona mi je bila
samo fizika majka u jednoj od mnogobrojnih reinkarnacija!
Izgubila sam svaki emotivni odnos prema ljudima koji su bili izvan nae zajednice.
Pojednostavljeno - nisam nita oseala prema njima. Moj angaovani emotivni odnos zadran je
jedino prema guruu Devanandi, kao duhovnom uitelju. Vremenom sam bila tako istrenirana, pa
sam bez ikakvog kritikog rasuivanja (jer to teti duhovnom razvoju), usvajala stavove
Devanande kao sutinsku mudrost, sutinsko dobro. Da mi je u takvom stanju rekao da skoim
kroz prozor viespratnice, ja bih to, bez razmiljanja, uradila, ubeena da je to "dobro" u
karmikom smislu za mene.
Sve u crnom
Promenila sam radikalno i svoj izgled, nain odevanja. Svi poklonici Kali joge vole crnu boju, pa
sam je volela i ja, jer ona izraava kosmiko prostranstvo. Crna boja je vie od simbola, ona je
sutina tantrizma, jer "sve boje iezavaju u crnom, a na isti nain sva imena i sve forme
iezavaju u njoj". Postii spoznaju nitavila je korak ka blaenstvu, tako su nas u sekti uili i sve
je bilo u funkciji toga.
Ja sam bila u grupi od petnaestoro mlaih ljudi, ali postojala je i starija Devanandina grupa i
svako od nas je trebalo da se odrekne odreenih materijalnih dobara, navodno za dobrobit
aarama u kome bismo radili na sebi. Do tada smo se okupljali u privatnim stanovima. Na primer,
za inicijaciju sam, kao student, platila 100 maraka, a meseno sam davala jo po pedeset maraka.
Na kraju se ispostavilo da je Devananda od tih para adaptirao stan, ugradio erkondin, kupio
umetnike slike i sl. To sam saznala tek kasnije, kada sam napustila sektu.
Dakle, poto smo inicirani i dobili smo svoju mantru, guru nas je primao na individualne asove i
na asove kolektivne vebe meditacije. Naravno, bilo je i kolektivnih molitvi sa muzikom,
kirtana, kada su mudre (komplikovani pokreti rukom, gde poloaj prstuju simbolie neko
boanstvo ili princip, stanje svesti, percepciju, strast) dolazile do izraaja. Mantra je bila tu da
pobudi uspavane energije u nama i verovalo se da su rei koje smo mi u sekti koristili poreklom
iz arhainog vremena, pre pojave pismenosti. Jer, "na poetku bee samo zvuk, sloga, vibracija u
kojoj je bio sadran itav svet u nastajanju".
Kada vas uitelj uvodi u sektu on bira slog (mantru) koji treba da bude adekvatan vaem tipu
linosti, kako bi se stimulisali psihiki centri te osobe. Pored toga postoji i "njasa", to je
ezoterijska tehnika i koristi se radi oslikavanja (posveenja) pojedinih delova tela, pre seksualnog
sjedinjavanja. Veruje se da se time izbegavaju individualni otpori i frustracije, jer se ponitava
sopstvena linost i vi imate oseaj da ste boanstvo koje personifikujete, recimo Druga, koje se
spaja sa drugim boanstvom, recimo Krinom, a ne sa stvarnim partnerom.
Seks sa guruuom
Sam seksualni odnos mukarca i ene se zove "maithuna". Cilj je da mukarac sprei izlivanje
semena, pa je to seksualni odnos bez orgazma. Taj ritual koji je ponekad trajao i po nekoliko sati,
sve dok se ne savladaju sve barijere, i probuena Kundalini savijena tri i po puta, ne krene
centralnim putem (suumna) do akre koja se nalazi na vrhu lobanje, kako bi se postiglo
prosvetljenje.
Bar jednom nedeljno je svaka od nas izvodila maithunu sa guruom. To nisu bile orgije, grupni
seks, kako to neki zamiljaju, ve pojedinani odnos partnera koji nadilazi njihove linosti. ak,
pravilo je da guru "ne sme imati voljenu enu", a pouzdano znam da je on imao mnogo ena,
meu kojima su bile i neke koje su samo prolazile kroz njegov stan, spavale sa njim, i nisu
ostajale u sekti.
Pored odnosa sa guruom, praktikovali smo seksualne odnose i sa drugim pripadnicima sekte, jer
je seks bio tehnika, sredstvo, a ne cilj. Rekli su nam da bi bilo idealno "vebati" svakog dana, jer
se tako razgolite sve ljudske strasti i oslobode nepotrebnog romantinog ili emotivnog sadraja.
Jer je cilj bio da se seks oslobodi svakog stida i oseanja zadovoljstva.
(nastavlja se)

Potraga za crnom braom

MNOGO je mladia i devojaka iz nae sredine koji eksperimentiu, izvode rituale po
recepturama Alistera Krolija i ivorada Mihajlovia Slavinskog i drugih. Za njih je to tek
bezazlena igrarija, sve dok se ne suoe sa "duhovno bliskim" osobama koje e ih uvesti u sektu.
Momak, koga emo nazvati Denis, izbeglica je u Vojvodini, poreklom iz Belog Manastira.
Okultizmom u praksi je poeo da se bavi kada je imao samo 15 godina. Iz radoznalosti. Dokle ga
je ona odvela, saznaemo iz njegove prie:
- Godine 1990. poeo sam intenzivnije da se bavim sakupljanjem knjiga, iseaka iz novina,
filmova koji govore o crnoj magiji. Dosta teko sam pronaao svoje istomiljenike, ljude eljne
neega do sada nedostinog. Uz malo muke, naiao sam na Miljenka Salihua iz Belog Manastira,
koji mi je postao najbolji prijatelj. Nas dvojica imamo vikendice na..., gde se nalazi jedna stara
katolika crkva, sagraena jo 1722. godine. Iz materijala koga smo sakupili, saznali smo da je
upravo 1722. godine u Italiji jedan svetenik svetio crkvu, iako je te godine napravio dete, koje
mu se tajno rodilo, te je poinio greh. Kada su u tu crkvu stupila tri deaka, koja su nosila
rekvizite za osveenje, oltar je pukao i uo se glas: "Pogreio si (odnosi se na svetenika) ove
godine svaka crkva (katolika) koja se otvori bie prokleta i svakih 12 godina kasnije!"
Prokleta apa
POTO smo mi pronali crkvu koja je upravo te godine sagraena, odluili smo da 17. 06. 1990.
godine prizivamo avola u njoj, tim pre jer je bila stara i naputena. Ritual smo "skinuli" iz
filmova, knjiga i ostale literature koja se odnosi na to prizivanje.
Uhvatili smo jednu mladu maku i njenom krvlju napravili obrnuti pentagram, zatim smo stavili
tri svee, oko tog znaka i u svaku urezali broj 6. Tri estice (666) su broj avola. Potom smo
izgovorili rei: "avole, uvaru crkve svetog Petra, javi se." Za vreme prizivanja drao sam
prednju levu zeju apu u levoj ruci (ona priziva zlo, za razliku od desne ape koja tera zlo). Jo
smo stavili jednu staklenu posudu u centar pentagrama i par kapi benzina, a potom jedan kamen
na vrata kako bi bila stalno otvorena, u sluaju da se neto desi, da bismo mogli da pobegnemo.
Zbog promaje u crkvi (vrata su bila otvorena, a prozora nema), plamen svee se savijao do samog
benzina, ali se nije upalio. Sledei dogaaj me je fascinirao: vrata su se zatvorila, plamen se
smirio i odjednom je buknuo benzin na posudi. Ve sledeeg trenutka smo nas dvojica pojurili iz
crkve ka svojim vikendicama, gde smo nemirno prespavali tu no. Kada smo se ujutru videli,
dogovorili smo se da se vratimo u crkvu. Bilo je oko sedam sati. Na tom mestu prizivanja nije
vie bilo niega, samo je stajala staklena posuda prerezana izuzetno precizno po polovini.
Miljenko je nogom odstranio taj ostatak i neto je zagroktalo potmulim glasom na tavanu i lupilo
poput udarca cigle o ciglu. Pobegli smo iz crkve i vratili se u Beli Manastir.
apa je ostala kod mene, pa sam je poneo kui. Roditeljima sam sve ispriao o tom dogaaju, ali
me oni nisu shvatili, a apa je bila tu!!! Ta prokleta apa se, igrom sluaja nala na televizoru, i on
je tokom tog dana pregoreo. Doneli smo, potom, moj televizor iz sobe i nesvesno prebacili apu
na njega, pa je on ve sledeeg dana pregoreo. Moj brat Igor je iz fazona okaio tu apu za
retrovizor.
Magija bez granica
OTILI smo u Maarsku i doiveli udes. Zabili smo se kod Mohaa u zid od groblja!!! Doli smo
kui i mama je rekla da bacim apu na smetlite, to sam i uinio. Nakon tri meseca smo dobili
ugalj i apa je bila u njemu! Moja mama ju je zatim zamotala u papir i
zapalila. Miljenko i ja smo se uli telefonom. Kopkalo nas je ta je ono to smo uli u crkvi i
nakon 15 dana, ponovili smo ritual u njegovom stanu. Otili smo na groblje i ja sam uzeo zemlje
sa sveeg groba i jednu travku koja je tek izrasla. Napravili smo pentagram od zemlje i pustili
malo svoje krvi na taj papir sa pentagramom. Miljenko je poeo da komunicira sa zlim silama i
dobio je odgovor da je 17. 06. 1990. u crkvi bio "Gospodar".
esto sam prizivao duhove sa iglom i koncem. Napravi se krug i oko njega napiu slova, u sredini
se nacrta prilika oveka i njegovo srce. Zabijao sam iglu u nacrtano srce i drao je pod uglom od
45 stepeni. Onda bih duhove pitao ono to me je zanimalo i igla bi ila od slova do slova i tako
sam dobijao odgovor. Moji prijatelji nisu mi vrovali da ja tako dobijam sve odgovore za stvari
koje me interesuju. Pozvao sam ih kod mene da provere da li laem. Ja u kui imam oko 1.000
ploa. Rekao sam im da u biti okrenut leima, a oni neka izaberu bilo koju, a ja u im, uz pomo
duhova, odgovoriti koja je tano u pitanju. Oni su izvadili najpre album "U2", a zatim album
"TOTO" i ja sam oba puta pogodio.
Moj drug Dejan Zrni priao mi je o "ienju" devojaka u Bjelovaru da bi bile primljene u sektu.
Imali su diskoteku "Zagreb" u Bjelovaru, zapravo to je bila jedna stara crkva koja je pretvorena u
diskoteku. On je sedeo na balkonu i gledao taj ritual. Devojku su stavili na krst okrenutu naopako
i razapeli joj noge umesto ruku. Taj njen poloaj je predstavljao "antihrist", a zatim se nekoliko
"istitelja" koje je odredio Crni Mag, seksualno zadovoljilo na njoj.
Dejan me je povezao sa grupom naih istomiljenika u Baji. Praktikanti Crne magije ne znaju za
granice, mi nemamo svoju dravu, naa je drava cela planeta.
Redovne orgije
ODLAZILI smo na seanse nae brae u Beogradu, Trsteniku Vrcu, Niu, Smederevu, ali i u
Segedinu, Budimpeti, Mariboru, Zagrebu, Zadru, Vinkovcima, Sarajevu, Mostaru, Zenici, Tuzli i
Metkoviu. Rituali su bili slini i, u veini sluajeva, ulaz na te urke se plaao od 50 do 100
maraka. U Mariboru, Zadru i Segedinu, ta molitva se izgovarala na latinskom. Onda Crni Mag
poziva dve devojke da pred svima izvedu lezbijski seksualni odnos. Neretko su u pitanju
devojice, od 14-15 godina. To nije samo prizor za napaljivanje publike, ve Mag objanjava da
su te dve devojke, zdravim seksom koji proiava, uravnoteile svoje linosti. Potom sledi seks
izmeu dvojice mukaraca. Scene su iste kao u tvrdim porniima. Iza toga, se prinosi "krvna
rtva". O "praznicima" se rtvuje krv nevine devojke, koju obino deflorie Mag uz "ritualno
ubistvo", tj. imitaciju ubistva, tako to Mag dri bode kojim po njenim grudima crta znak
obrnutog pentagrama, a pomonik mu sasluuje, tako to krvlju od defloracije crta stvarno taj
znak. Potom sledi grupni seks. Sve vreme se koriste teke droge i estoka pia. Moj problem je u
tome to sam se iskreno zaljubio. Devojka koju volim, nee ni da uje za Crnu magiju, a sekti ne
smem da priznam svoju slabost. Mislim da sada toliko ljudi poznajem, znam gde rade i koliko su
moni, da se plaim da izaem iz tog kola.
Pokuao sam Sunici da objasnim da ne bi trebalo da se ubudue viamo, ali mi je ona rekla da
me stvarno voli i da e ostati sa mnom ma ta mi se deavalo. Nakon toga, u sekti se nekako
proulo da sam se ja zbliio sa Sunicom i Crni Mag me je, posle jednog sastanka pozvao na
stranu i rekao: "Ili e je ti dobrovoljno rtvovati avolu, ili emo je mi na silu privesti. Biraj."
Ostavljen mi je kratak rok. Ne znam.. Zaista ne znam ta da radim.
(nastavie se)

Posrnue verske prirode

JAVILA mi se jedna gospoa iz Novog Sada i predstavila lanim imenom. Kasnije se ispostavilo
da je razlog bio vrlo prozaian - ona je bila profesor na Univerzitetu, a njen otac je bio istaknuti
filozof, pa se stidela da prizna da je njena kerka, iako je i sama intelektualka, nastradala od
raznoraznih "vraara".
Verina kerka Irena dola je u dodir sa islamskom magijom, tokom studija prava u Sarajevu, kada
joj je jedna koleginica, muslimanka, predloila da odu kod jednog Crnog dervia, da vide ta e
dobiti na ispitu, koga su dugo i s mukom spremale. Prihvatila je, jer joj se to uinilo bezazlenim.
Sve joj je bilo vrlo tajnovito i orijentalno, nita nije razumela, ali je zapis primila i stavila ga je u
vodu, da je pije ujutro ne bi li bolje pamtila. Od tog dana je izgubila apetit, strano je smrala,
postala je nervozna. Na ispitu je stvarno dobila osmicu, kako je i prorekao onaj Crni dervi. Ali,
sve je to bilo nategnuto, a o "boljem pamenju" nije bilo ni govora. Poverila se drugarici, a ova
joj je priznala da i ona ima strahovitih glavobolja od boravka u onoj tekiji, te je bolje da te ini
to ih je bacio dervi, skine hoxa.
ta kae Hoda
ONDA njih dve ponovo, ruku pod ruku, zajedno odu hoxi na istinu, kau mu takva i takva stvar,
moe li im pomoi. - [ejtanovo je to delo - promrmljao je hoxa i nije bio ba siguran da e
njegova molitva i zapis pomoi "nevernikoj" Ireni. Tako je i bilo. NJenoj drugarici je bilo bolje,
a njoj sve gore i gore...
NJena majka je primetila da joj se sa detetom neto dogaa, ali je to pripisala napornom radu na
studijama. Uostalom, sama je bila svedok da njeno dete ne izlazi puno i da, do dugo u no, ui.
Bunilo ju je to to izostaju rezultati. - Sigurno je premorena - mislila je majka i posavetovala
Irenu da bi najbolje bilo da se malo odmori i da pije vitamine. Meutim, Irena je imala
vrtoglavice, esto je povraala i bila je bleda kao smrt. Potraile su pomo lekara. Irena je,
naravno, pred lekarima sve preutala. Dijagnoza je bila hronina iscrpljenost i malokrvnost,
preporuen je odmor i drugaiji reim ishrane. Ali kada ni to, nakon dve nedelje, nije dalo
rezultate, Irena je odluila da se poveri svojoj majci.
Majka je sve sluala, ali nije verovala. Ona je bila ateista, kao i Irena i nije joj bilo jasno o kakvoj
magiji govori njena kerka. - To je bila tek nota u sociologiji, religijski recidivi politeistikih,
primitivnih zajednica, pa nee, valjda, njih dve u to da veruju!? - mislila je Vera. Ali, vremenom,
poela je sve vie da veruje... [to kae na narod, muka ju je naterala. NJena kerka sada vie nije
mogla ni da pamti.
Opet lekari, opet pregledi i na kraju im jedna medicinska sestra preporui neku vidovitu Branku
iz Banjaluke. Spakuju se i pravo tamo. Uostalom, u Sarajevu je ve postajalo prilino vrelo, a
Vera je u Banjaluci, gde je nekada radila, imala mnogobrojne prijatelje. Mislile su da e spojiti
dobro sa korisnim. Prodale su trosobni stan u Sarajevu i kupile dvosobni u Banjaluci. "Vidovita"
Branka im je uzela oko 2.500 DEM, pre nego to su shvatile da su vie one kratkovide i naivne,
nego to je ona "vidovita". Prestale su da odlaze kod nje, ali je njenoj kerki bivalo sve gore i
gore.
Mag ili siledija
JEDNOG dana, u novinama su nale podui lanak o Boeviu. Delovao je kao pustinjak.
Novinar je napisao da je on pomogao dravnim organima da pronau stradale ruske novinare, da
je mnoge izleio, reio misteriozna ubistva... Pomislile su, eto konano nekog ko nije prevarant,
nego raspolae isceliteljskim moima. Javile su se telefonom, zakazale prijem. Kau da je taj
susret bio straan. Boevi
je iskolaio na njih one svoje velike oi i dubokim glasom naredio: "Gledaj meee!" Zvualo je
kao da im se pravo iz pakla obratio Satana lino.
Toliko su bile prestravljene, da su pola od onoga to im je rekao, zaboravile. Vie su obraale
panju na njegov izgled, nego na ono to im je govorio. Danima nisu mogle da se smire, stalno
im se javljala ta slika i glas. I on je, naravno, neto vraao i zadao im da urade neke rituale, pa da
mu se ponovo jave. Nisu se vie javile.
Vera se, u meuvremenu, preselila u Novi Sad. Tu je, mislila je, njena kerka bezbednija i moi
e da zavri fakultet. Prolazile su kroz veoma stresan period. - Izae Irena na ispit, dugo se
pripremala, trebalo bi da sve bude u redu - kae gospoa Vera. - izvue pitanja, kad - tap!
Blokada! Ne moe niega da se seti! U glavi joj samo nepregledno belilo. Tako jedanput, dvaput,
triput... Irena gubi samopouzdanje. Pred ispit dobije temperaturu, izae joj groznica ili naprasno
dobije grip.
Samo zahvaljujui stalnoj podrci i potpori majke, Irena je uspela da nekako studije privede
kraju. Poela je i da staira u jednoj advokatskoj kancelariji. Ali, ve je prevalila 27. i ulazi u 28.
godinu ivota, a momka niotkuda. U glavi joj se stalno vrzma Brankino proroanstvo da nee
imati dece i jo neke crne stvari... Rezultat? Zapada u teko psihotino stanje. ivot nema
nikakvog smisla! Treba da se ubije. Kada joj ve predstoji takva budunost, bolje je da to odmah
uradi. Stalno plae. Sada joj utehu vie ne prua ni majina briga i podrka...
U manastiru elije
DOK je Irena bila u bolnici, javlja se pomenuta gospoa i pria mi, najpre selektivno, o emu je
re i izraava sumnju da je to, moda, prouzrokovala magija. Veru sam zamolila da bude iskrena i
otvorena do kraja, jer samo tako moe pomoi svom detetu. Ona mi se, posle nekoliko dana
ponovo javila, izvinila i otkrila svoj pravi identitet i imena svih onih kod kojih je njena kerka
bila. Sluam je paljivo i iznenada pitam - [ta ste po veroispovesti? - Molim? - Osetila sam
zateenost i iznenaenje u Verinom glasu. - Znate ja sam bila profesor fizike, nisam bila vernik,
bila sam ateista i u tom duhu sam podizala svoje dete. - A sada? - pitam je. - [ta sada oseate? -
Pa, mislim da smo pogreili. Svi su negovali svoju veru, samo smo se mi Srbi busali u grudi to
smo ateisti. - Ne pitam vas to... I nemojte me pogreno shvatiti, ne elim da vas povredim, cenim
vaa ubeenja, ali ako sam dobro iz vae prie shvatila - uzroci duhovnog posrnua vae kerke
su verske prirode, pa je onda logino da na tom planu i traite lek za njenu duu, zar ne?
Vera se odmah sloila. Preporuila sam joj da porazgovara sa svojom kerkom o mogunosti da
se krste i vrate u krilo matine crkve. Sutradan Vera me je pozvala i rekla da je njena kerka sa
oduevljenjem prihvatila taj predlog. - Odlino - rekla sam - budui da ste obe ateisti, potrebna
vam je duhovna poduka i pravi pastir. Predloila sam im da se obrate za pomo mati Glikeriji,
igumaniji manastira ]elije i da tamo, u manastirskoj tiini, provedu izvesno vreme.
Vera mi se, nedugo iza toga, sa osetnom sreom u glasu, javila i rekla da su se i ona i kerka
krstile u Novom Sadu i da su naile na dobrog svetenika, koji im je obeao pomo. Zatim su
obe, na moju preporuku, posetile dr Cvetanovia. Irena je tako dobro napredovala da je za samo
tri meseca bila potpuno zdrava. Sada ima samostalnu advokatsku kancelariju i ubeena sam da e
pomoi onima koji su nastradali poput nje, da pronau pravi put.
(nastavie se)

Hipnotiki trans fanatika

KAKO sam "upao" u sektu - pita se sada 48- -godinji Radia Ivkovi iz Beograda? - Na moju
veliku alost, ja sam bukvalno "upao" u Pentekostnu crkvu. To je poelo ovako: Na jednoj
sedeljci, krajem 1995. godine, kod mog prijatelja Dejana, razgovaralo se o svemu, a najvie o
politici.
Ba tih dana bio je potpisan Dejtonski sporazum i svako je to, na svoj nain, komentarisao. Jedan
komentar je bio u stilu: "Tako je to, kada smo mi Srbi postali duhovno slabi i bezboni, pa nije ni
udo to nam se ovakve istorijske nedae dogaaju". U jednom trenutku u razgovor se umeao,
do tada utljivi, Sveta i vrlo elokventno branio svoje stavove citirajui Sveto pismo.
Moram da priznam da me je te veeri, u tom trenutku, taj govor zaista impresionirao. Ali,
odjednom, na domain Dejan kvari utisak koji je ostavio njegov prethodnik, reima: "Dosta je
Sveto, nemoj da ovde vrbuje ljude i prevodi ih u svoju sektu! Ti dobro zna da mi imamo svoju
Crkvu i svoju pravoslavnu veru!"
Moram da priznam da su te veeri moje simpatije bile na strani ovog neobinog gosta. Odmah
sam upitao Dejana ko je Sveta i zato je bio tako grub prema njemu. Dejan mi je odgovorio da je
to njegov kolega sa fakulteta, koji je, inae, revnosni pripadnik Pentekostne crkve. Bio je grub,
kae, jer je postao izuzetno napadan u propagiranju svoje verske zablude, a on to u svom domu
nee dozvoliti jer je to bogohuljenje.
"Prava" crkva
OTIAO sam kui razmiljajui usput sve vreme o Svetinom nastupu i Dejanovim reima. Sveta
me je fascinirao svojim znanjem, a opet, s druge strane, i Dejan je bio u pravu govorei da mi
imamo svoju Srpsku pravoslavnu crkvu. I zato sam odmah sutradan otiao u jedan poznati
pravoslavni hram sa velikom eljom da pronaem nekog svetenika koji bi mogao da mi
odgovori na mnoga znaajna pitanja vezana za nau veru. Naalost, nisam pronaao nijednog
svetenika jer su bili zauzeti u parohiji. To me je razljutilo. Okrenuo sam se i otiao.
Iz ljutnje, ili iz inata, otiao sam na adresu pentekostalaca, koju mi je sino doapnuo Sveta. Bilo
je to na prelepoj lokaciji, u samom centru Beograda, Simina 8, a na ulazu je pisalo "hram Sv.
trojice". Uao sam unutra i zaprepastio se koliko je zgrada velika. Pitao sam gde mogu da
pronaem Svetu, pa mi je ljubazni N.N. rekao da uem u jednu oveu prostoriju i da ga tu
saekam, a on e ga, ve, obavestiti. Sveta je doao nasmejan, rukovao se i rekao mi "da se raduje
novopridolom hrianinu koji je spoznao istinu i samim tim pronaao pravu Crkvu". LJubazno
me je zasuo hrpom asopisa i broura, koje su bile besplatne i sugerisao mi da ih prouim.
Kao da sam se opio i izgubio mo zdravog rasuivanja. Kod kue sam proitao celokupni
materijal i doao do zakljuka da su pentekostalci jedina prava vera, a da svi ostali, a najvie
Srpska pravoslavna crkva, plivaju u zabludama. Poto sam sada bio na "pravom putu" jedva sam
doekao sledei dan da se ponovo vidim sa Svetom.
Preneo sam mu svoje pozitivne utiske o Pentekostnoj crkvi, a Sveta se vidno obradovao.
- Znao sam - kae - da e ti znati ta je "pravo". Prepoznao sam to jo one veeri, jer ti zna ta
hoe, za razliku od Dejana. - Nije bilo razloga da sada potee svoj sukob sa Dejanom, ali sam
mislio da je to ljudski i da se moe i razumeti i oprostiti.
Mnogo znaajnije je bilo sluati njegovo tumaenje Biblije, istorijskih
i aktuelnih dogaaja. Govorio je u pravom verskom zanosu i vrlo esto je u negativnom
kontekstu pominjao SPC. Ja sam mu priznao svoje razoaranje u SPC, jer nedavno nisam naao
svetenika u hramu, a on kao da je samo to ekao, otpoeo je priu, bolje rei napad na SPC. Ja
sam tada toliko bio zaslepljen njegovom reitou i sugestibilnou, da nisam ni primetio da je on
mnogo vie priao protiv srpskog naroda i SPC, nego o Hristu i hrianstvu.
Opasna zamka
NEKOLIKO meseci kasnije pozvao me je telefonom Dejan i izgrdio me zato mu nisam javio da
sam se preselio i da sam promenio broj telefona. Vrlo otro mi je prebacio i da sam zanemario
svoje roditelje, koji su mu se, u meuvremenu, javljali jako zabrinuti.
- Pravi je verski fanatik koji ne eli da shvati pravu istinu, iako je ona oigledna - zakljuio je
Sveta optuujui Dejana. Pozvao me je na veernje predavanje u tom hramu, koje je trebalo da
odri gost iz SAD, koji e nam pomoi da upoznamo Svetog duha. Predavanje je bilo
katastrofalno! Predava je napadao i omalovaavao sve to je srpsko i pravoslavno, i ja, kao da
sam se probudio iz nekog sna, tek sada sam postao svestan toga i kritiki sam posmatrao
fanatinu grupu "vernika" u hramu u hipnotikom transu. Te veeri sam iz hrama u Siminoj 8
izaao u uasnom raspoloenju.
Sve vie sam poeo da shvatam da sam upao u opasnu zamku, koja sa iskrenom verom u Boga
nema mnogo veze. Shvatio sam da mi je pravi prijatelj bio Dejan, koji me je upozoravao
pravovremeno i iskreno da u zastraniti od svoje vere. Konano sam, ipak, smogao snage da
pozovom Dejana i zamolio ga da porazgovaramo. Sreli smo se i razgovarali satima. Ali, ja i dalje
nisam znao kako da pronaem sebe u pravoj veri. Dejan me je pozvao da sutra, tj. u subotu,
poem na jedno predavanje u hram sv. Aleksandra Nevskog o svetom Vladiki Nikolaju
Velimiroviu i pravoslavnom patriotizmu, koje je odrao gospodin Neboja Krsti.
Jednom reju, te veeri sam, u najpozitivnijem smislu, bio iznenaen ivom reitou i ogromnim
znaenjem gospodina Krstia. On je dva i po sata govorio rei istine o svojoj veri i o naem
duhovnom i istorijskom idenitetu. Dejan me je posle predavanja predstavio predavau, a ja nisam
mogao da izdrim, nego sam ga odmah zamolio da porazgovaram sa njim o onome to me mui.
Iako umoran, gospodin Krsti je ljubazno prihvatio da razgovara sa mnom o svim mojim
duhovnim nedoumicama. Razgovor je okonao tako to mi je preporuio da obavezno potraim
sveteniki savet od stareine crkve Sv. Aleksandar Nevski. Stareina me je primio oinski, iz
prave ljubavi kao zabludelog sina i izveo me na pravi, hrianski put. Bogu hvala to mi je poslao
Dejana, Neboju Krstia i oca LJubu Petrovia. Bez njih ja bih sigurno bio u kaljugi
pentekostalne jeresi - zakljuuje Radia Ivkovi.
Grube optube
NEKOLIKO dana kasnije, u Pentekostnoj crkvi susreem Svetu i ispriam mu ta sam
razgovarao sa Dejanom. Sveta je, za mene, tada neoekivano reagovao. Grdio je Dejana da je
srpski nacionalista i pravoslavni fundamentalista, netolerantan prema drugim nacijama i
religijama. Pokuao sam da odbranim svog prijatelja jer sam ga dugo poznavao i rekao da je on,
moda, grub, jer uvek kae ono to misli, ali da nije ni nacionalista ni fundamentalista.
(Nastavie se)

"Vanzemaljska" magija u Vojvodini

Ona je uvek bila "naj naj", najbolji uenik, najbolji student, najbolja supruga i majka. A onda, u
novembru 1995. godine Olga je poela da ispoljava naprasnu brigu o nama. Stalno je zapitkivala
da li smo zdravi. Tada jo uvek nismo nita sumnjali, ali kada mi je rekla da u se u svojoj
69.godini ivota ponovo zaljubiti i da e se neto loe desiti mom ocu, a njenom dedi, vidim ja da
tu nisu ista posla! Da stvar bude jo gora, dve noi je kod nas istila i spremala kuu, jer, kae
ako deda umre, treba da bude sve spremno i isto. Bogami, tu se ja i mu ozbiljno zabrinemo.
Reimo da sa njom taktino porazgovaramo, a se ne naljuti na nas. Ali, pre nego to smo i smislili
kako da, sledeom prilikom, navedemo razgovor na tu temu, ona nas je preduhitrila predlogom da
kod nas doe sa jednom bivom profesorkom engleskog u penziji, koja sada daje privatne asove
i puno pomae ljudima. Nekako sam kao majka odmah naslutila da bi to mogla biti ta osoba koja
utie na nau erku da se udno ponaa. Da sam bila u pravu, potvrdila mi je i erka najavom da
treba da budem jako ljubazna i fina prema njoj, jer ju je ta gospoa zaduila!
Od onog dana, kada nam je ta gospoa bila u kui, kerka je uporno ponavljala, na svakom
susretu samnom da mom ocu nije dobro.
- Pa, kako ti to zna - pitam je ja - zasad se tata ne ali da ga neto boli? - Znam - kae Olga -
rekla mi je gospoa Kaja.
- A kako to ona moe znati?! - udim se ja. - Zna, zna, jer je ona bolji psiholog i psihijatar od
mnogih lekara. Ona je vanzemaljsko bie koje poseuje i druge svetove. - O, Boe, shvatih ja da
je mom detetu potreban doktor, a ona nastavlja - Kao via inteligencija ona puno pomae ljudima.
Uvee ide na groblje da bi napunila baterije, a zna da pria sa makama i gavranima. - Taj
razgovor smo vodile u februaru 1996. godine i ja sam poela da sumnjam da je moje dete u
mnogo veoj opasnosti nego to mi se, u poetku inilo. Moj savet da ode lekaru nije posluala.
Ponem malo da se raspitujem po komiluku i kod pozannice o toj profesorki engleskog. Njezin
stalni pacijent je bio i sin efa stanice policije i ja odem kod njega, da kao roditelj sa roditeljem
popriam, i da ga upozorim da pazi da i njegov sin ne zavri kao moje dete. Kae mi - Znamo mi
za nju, i meni je bila sumnjiva, jer su se jo neki roditelji javljali, a i na grobu svog sina Kaja je
ugravirala belog goluba i neke udne stihove. - Kakve stihove? - pitam. - Nebuloze. Neto u stilu
da je morao da ode na nebo, kako bi se vratio na zemlju i spasao svet. - Pa ta ete preduzeti? -
pitam, a on mi kae - Nita. Ona ne remeti javni red i mir, svi kod nje idu dobrovoljno i ta mi tu
moemo...
Kada sam videla da od MUP nema vajde, reim da
stvari uzmem u svoje ruke. Odem na groblje i pronaem grob njenog sina i utvrdim da je tano
sve to su mi u policiji rekli.
Tada nisam znala da se Olga, posle samo nedelju dana, ponovo vratila kod Kaje. Dakle, dolazi mi
dete u kuu i ja poinjem razgovor glasnim razmiljanjem da sam, moda i ja kriva...i ne stignem
ni da zavrim misao, a Olga ve nastavlja - Naravno da si kriva! Dobro je da to uvia. Samo sam
ekala kada e to da kae. - Javi se i ona gospoa Kaja da me "pohvali" to uviam svoje
greke. Kada je moja kerka dola, napala sam je - Odakle Kaja zna zato! Ti se ponovo via sa
njom! Ti joj govori ono to ti se majka poveri!? - A Olga mi kae da to Kaja zna i sama, jer joj to
make govore(!?) Mislim da je moja kerka bila pod hipnozom.
Kod Kaje je od nedavno i asistent - sin od njenog brata od tetke - Miroslav, koji zastrauje i preti
neposlunim lanovima sekte, a moja kerka kae da je to jedno "slatko dete koje voli plavo". Tu,
izgleda boje i brojevi imaju neko zanenje. Na primer, shvatila sam da je boja moje kerke
"bela", a broj "tri". Zakljuila sam to po tome to od mene stalno trai tri stvari, a ja joj namerno
dajem dve ili etiri. Onda s ona na mene rasrdi i kae - Ti ne slua nareenja! Dosta! Pozvala
sam u pomo svoju drugu kerku, Branku, a ona mi je rekla da je i nju i njenog mua Olga htela
da odvede tamo i da i oni prmeuju da se udno ponaa, ali su mislili da je to posledica razvoda
braka. Obeali su mi pomo. Sada su stvari krenule sa mrtve take. Samo je alosno to puno
dece ide kod nje na asove engleskog, a ne znaju ko je u stvari ta gospoa.
Moja kerka je sada ospednuta itanjem i pisanjem. Kod nje sam videla sledee oznake "A, R,
E,O, " i jedan znak kao izlomljena munja. Decembra prole godine, preko njenog ramena uspela
sam da proitam i zapamtim ta pie. A ona napisala je, izmeu ostalog, sledee:"...boli me jako
glava, pomogni mi, samo ti moe da mi pomogne. Ima viziju u glavi. Rekla si da snevam, i ja
snevam. Rekla si da si ti u meni, dobro mi je kada me zagrli. Kae da utim i dignem glavu,
niko me nee prepoznati, pa ni roena majka. Glava boli jako, pomozi! Pomozi! Snevam
snevam...Svakako idem i utim, jer ti kae da tako, i samo tako, treba".
Eto, to sam pronala i uspela da upamtim. Posle toga, ona vie nje svesna, niti pria normalno,
niti slua nas ta govorimo. Ta Kaja ju je ubedila da e biti vladarka, pa se moja kerka, u zadnje
vreme, tako i ponaala. Ima li pomoi, ima li nade za moje dete? - pitala me je gospoa Radmila.
Uputila sam je na lekare koji mogu da joj pomognu. Posle toga se nismo vie ule.
(nastavie se)

Bolest posle
- U NOVEMBRU 1997. godine otiao sam na kurs transcendentalne meditacije (TM), na kome
su sve ukupno bila samo tri polaznika. Prvog dana uitelj nam je odrao predavanje u sobi u
prizemlju o ofektima TM i o ostalim prednostima koje ta tehnika nudi - zapoinje svoju ispovest
Milo i nastavlja:
Ve drugog dana bili smo u sobi i priali smo o tehnici meditacije. Uitelj nam je objasnio da se
ona bazira na kontemplaciji mantre. Taj zvuk koji proizvodi mantra - objasnio nam je uitelj -
bitno utie na nae psihiko stanje. On nam je rekao da sutra donesemo 44 marke, jabuku, pet
cvetova, belu maramicu ili belo platno iste veliine. Onda sam popunio obrazac sa linim
podacima, sa pitanjima o zdravlju, i na kraju saglasnost da nikom neu rei svoju mantru i neu
poduavati druge TM-u. Poto sam propustio da popunim upitnik o svom fizikom zdravlju, a
uitelj je insistirao da neto napiem, ja sam upisao "zubobolja". Potom nam je rekao da sledeih
etiri dana, posle inicijative, ne bi trebalo ni sa kim da razgovaramo.

MOLITVA NA HINDU JEZIKU

TAKO je ve treeg dana naeg poha|anja kursa TM-a dolo do inicijative, za koju nam je uitelj
rekao da je to samo "ceremonija zahvalnosti". U sobi na spratu je bila slika guru Deva, koji je
Mahariijev uitelj, stoi sa nekoliko bakrenih aica i slinih stvari. Posle nekoliko minuta
razgovora o tehnici TM-a, uitelju smo dali stvari koje smo mu doneli. On je upalio tri mirisna
tapia, dao nam da drimo po jedan cvet u ruci i okrenuo se ka stoiu, gde je neto radio sa
onim jabukama, cveem i platnom, a mi smo, za sve to vreme, stajali iza njega. Onda je on
unuo na belo platno (veliine, otprilike 1h1 metar), okrenut licem ka stoiu sa slikom i poeo
da se klanja i peva oko pet minuta, verovatno na hindu jeziku, koga nisam razumeo, posle toga
sam saznao da je to "pu|a" (vedska himna), molitva hinduistikim boanstvima. Nakon toga,
uitelj je posebno svakom od nas rekao mantru. Moja mantra je bila AIMA.

Posle dobijanja mantre, zapoeli smo meditaciju, uz uiteljeve instrukcije. Zatim smo
popunjavali obrasce u kojima je trebalo da iznesemo svoje utiske tokom meditacije i dobili smo
zadatak da do sutra meditiramo onoliko dugo koliko imamo godina. Ja sam tada imao 22 godine,
prema tome moja meditacija je trebalo da traje 22 minuta. A onda nam je uitelj dao po jedan cvet
da stavimo u vazu kod kue u sobi u kojoj spavamo, po jednu jabuku da pojedemo i belo platno
da ostavimo u kui na nekom skrovitom mestu.

Sledeih tri dana su se deavale gotovo iste stvari. Meditirali bi, uz uiteljevu asistenciju,
popunjavali bi obrazac o svojim utiscima. Tanije, najpre bismo sluali oko pola sata, zatvorenih
oiju, muziku sa kasetofona koga je neko putao u sobi ispod nas. Ta muzika se zvala
"Gandharva veda" i interesantno je spomenuti da se pored uobiajene indijske muzike u pozadini
mogao da uje zvuk tihe builice, koja je, imao sam takav utisak, probijala rupu na mojoj glavi.
Potom bismo meditirali, a uitelj bi na kraju apnuo neku re na hindu jeziku, za koju opet nisam
znao ta znai.

LETENJE U - SNU

U NAREDNIH 20 dana meditiranja nisam primeivao neke znaajne promene, s tim to sam
tada, a i kasnije, vi|ao ak po desetak puta dnevno svetloplave take u vazduhu. Nisam sanjao, bio
sam budan i otvorenih oiju, ali mi se to deavalo. Interesantno je da sam tada osetio da su mi u
prostoru izme|u oiju praznina i mekoa, ne znam kako bih to objasnio... Uglavnom, zapazio sam
da je posledica toga bila da nisam mogao da se naljutim
i razbesnim i to sam doivljavao kao dobru stranu praktikovanja TM-a. Ali, loa strana je bila to
to sam oseao da mi je, posle inicijacije, neko strano telo u glavi.
Dakle, da ponovim, nakon dvadesetak dana meditacije ja sam se oseao blaeno i ispunjeno.
Nikada u svom ivotu nisam pio, niti se drogirao, a ni zaljubljivao, ali mogue je da to stanje
moe da se poredi sa njihovim "blaenstvom" koje oseaju, s tim to sam ja bio ube|en da je kod
mene to stanje dobro, jer je postignuto "prirodnim putem", tj. meditacijom. Ali ve nakon tog
perioda, oseaj "blaenstva" bi tek blesnuo na trenutak, a sve vie sam upadao u bolesno stanje.
Naime, ve poetkom decembra 1997. oseao sam optu slabost organizma i dobio sam
temperaturu. U to vreme sam i dalje itao materijal u vezi sa meditacijom.

Najudnija stvar koja mi se, 19. decembra 1997. godine, desila vezana je za san koji sam usnio i
u kojem sam ja bio u naem predsoblju, ali je u njemu bilo jo mnogo ljudi, pa sam odjednom
postao svestan da je to san, ali nisam eleo da se probudim ve da kontroliem taj san. Dakle,
pomislio sam da mogu da radim ta hou, pa sam poeleo da letim i to sam, u snu, i uradio. Leteo
sam sve dok se iznad mene nije pojavila bela svetlost i ja sam osetio kako upadam u nju, pa sam,
moda i uplaen time, poeleo da se probudim, to sam i uradio.

SVET SAMO ILUZIJA

SVE u svemu, menjao se moj pogled na svet. Primera radi, poeo sam da verujem da je ovek
sam na svetu (budistiko ube|enje) i da ne treba da se plai te samoe, jer je ovaj svet samo
iluzija, san (hinduistiko ube|enje) i kada to ovek spozna, doivljava prosvetljenje (TM)!

I kao to sam od ljudi u TM uo, a iz knjiga proitao, poeo sam da verujem da je naa svest
mikrokosmos, a taj kosmos u meni i moje telo, pa i zemlja - su samo atomi makrokosmosa.
Nastojao sam da sve u mojoj svesti podredim takvom nainu razmiljanja. Jer, jo ranije sam
primetio da dok leim i spavam, meditacija traje sama od sebe.

Ve poetkom januara 1998. godine, poeo sam da doivljavam oseaj iste svesti, koja se moe
opisati kao oseaj da nikada ne spavate nego ste uvek budni. Taj "trenutak venosti" sam i ranije
u svom ivotu doivljavao, ali sam ga se plaio, tj. nisam mogao da kontroliem kada e se
pojaviti to oseanje. Povremeno su mi se javljale slike i doga|aji iz prolosti, ali i neke
neobjanjive slike i oseaji. Na primer, gledam televiziju, ali registrujem kako mi misli idu
ubrzano, tj. istovremeno mislim i dobijam informacije u vezi sa tim mislima. A onda mi se,
sredinom januara te godine, desilo da sanjam kako propadam (to sam i ranije sanjao), ali sam se
ovoga puta u snu uspravio i u tom stanju ostao nekoliko sekundi, oseajui da sam JEDINI na
svetu i onda sam se, snagom volje, na silu, vratio. U to vreme mi se deavalo da verujem da znam
ta znae neki simboli koje vidim. Oseao sam kako se moj um puni tim oseanjem znanja i
samouverenosti.
Moja svest je trenutno ni na nebu ni na zemlji. Oseam se kao da sam u nekom me|uprostoru.
Kada dodirnem stvari u stanu, oseam neki elektricitet. U srcu "oseam" sve zvukove, to izaziva
ubrzano lupanje srca i jake bolove. Disanje mi je haotino. Pokuavam ovih dana da se hrabrim,
tako to mislim pozitivno i ponavljam u sebi pozitivne reenice. Mislim da se sa tim samo
obmanjujem. Nije mi ao to sam do sada TM ostavio 500 i neto maraka, samo kada bih mogao
da se vratim u normalu, da budem ono to sam bio pre, da zaboravim sve to mi se, u me|
uvremenu, deavalo.

(KRAJ)