5. NEOPLATONISTICKI POKRET U FIRENCI 1 (BANDE Cinjenica da je jedi bio Lukas Kranah, ‘otiju, pruda na osnovu plate platonistick © popularno: Sesnaestog veka. U Kran: putem brojnih simpatiénih SEVERNOS ITALUI INELI 1 TICUAN) ‘ickog tet ki neizbezan predmet pomodnih diskusija. Medutim, u prv« nom i nerazvodnjenom obliku ona je bila deo jednog teorije ljubavi u prvoj éetvrtini ‘ovo doba ova teorija bila je vee NFOPLATONISTICKI FOKRET U FIRENCT 10 |, nesumnjivo spada medu najsmel judski duh ikad izgradio, njenom, ‘Ovaj “Philosophus Pla fogus, Medicus” . a Jot modelirao po ugledu na ja. u Karedi (dar Kozima ba, Stva", koje je predstavlj ; nodernom istrazivackog serninara i sek smmislu te reti. Clanovi drut su: Kristoforo Horacija i Dantea i autor pozni Lorenco Veli¢anstveni; Piko dela Mirand Jektualne horizonte ,platonistiéke porodice”, izuéavanjem orijentalnih izvora i, uopSte wzev, yadriag_relativno nezayisan stav uw odnosu na Figina; Fran eesko Katani di u tom pogledu, sus nost prethodnom), kao i Andelo Policijano" Zadatak koji je Fidino uzeo da ostvari bio jc uz sazete izvode i komer pre neku kombinaciju nego akademi a, pored mnogi + isac komentara na lan koherentan ‘avom_kulturnom na10 ERVIN PANOFSKL ultova misterija)® jednoj platonisti¢ko} interpretacist, Osi” toga, Kao osnovni problem hriséanskih misilace postavijalo teepitanje uklapania, sve vece Kolicine klasiénih ideia 9 opsti Sklop njihove misli, Medutim, nikada ranije nije bio MAC? pokusal da se spoji hriséanska teotogia, ovako potpune TZ fena, sa jednom velikom paganskom filozofijer, 2 da se pri sere narusi individualnost i celovitost ni jedne ni drugs Sam naslov Fitinovog najbolie Jnrazava njegovu ambiciju da obnov Sijenja i dokaze njegovu .potpunu sag coreti, Fitinov sistem’ zauzima sredisnu poziciju samedu skolasticke koncepeij, prema Kojo} se bow nalazt Haat aanetina vasione, i Kasnijih pantestickih teorija, prema Kojima je vasiona beskonaéna, a bog istovetan sa njom_Fieno konci- vera boga skoro na isti nagin na koj je Plotin koneipinie En. Peiskazivo Jedno. Kad je reé, medutim. od i ci, pokusavajuci da definisu neiska- se iio jest 0 negaciji svih predikata (Plotin) i karakier\- ih kontradikeija (Kuzanova coi Fitino prihvata oba; njegov bog je « i ne i mors. Bog je stvorio svet eape sama’, jer su kod njega ,,postojanje, milienje 1 Menke edna te ista stvar; on se ne nalazi_u vasion, Koja |je neogra- serv ali ne | powpuno beskonaéns, vet se, vasiona.nalazi ‘a-da-sam nije ispunjen PFO- vada sam nije prozet; i ukljuzuje, a da sam nije ukljucen’ ‘Ovaj univerzum, koji je tako neobitno razlit ngodvojiv od bog, ja se_u éetiri_ hijers Koji pokazuju postepeno opadanje savrsenstva ‘Um.(na grékom: Noas, na Jatinskom: m ve angelicus), koji predstavija jednu Cisto + sli¢no bogu, ona je postojana- i je, za razliku od njega, mnogostruka, s ‘obzi- 1 nema dra idee 1 pojmove (andele), Koy! su prototipoyt svega Sto postoji U nizim zonama; (2) Kosmitka.Dusa (na grckom: Psyché, na Jatinskom: anima ‘mundana), koja je j08 njemu; vasionu bog ..ispunia i nenarusivi NEOPLAYONISTICKI POKRET U FIRENC avek pean lest potniane; oe sets eb same (per se mobili) i nije vise oblast & vee Se eaten Po leljenom na poznatih devet sfera ili nebesa: najviga nebesa, sfera zvezdn nekrenica i sedam sfera 3 @) Oblast rirode, to jest su zemall i . P zemaljski svet, koji je Obaittim di se sastoji od forme i malerif, pase mote kada se ove dve Komponenteruzdvoje; on se ne ois pe 1e¢ zajedno sa svojim pokretaéem,nebeskim svetom., st kojim ie poveran putem jednog poral nejasno dein r ma, nazvanog 5 @ Oblast Materije, koja je bezobliéna i be bli, ream, postojane fak, samo utliko Ho pr ‘ona sama, pa ulazi u zajednicu s formom, Oblasti Prirode ae hee ae obivjava | nlggowe rachis sbozansko dejstvo koje zravi iz boga, prod : : ie prozima nebesa, s See eee catavd eure ete bina oe natprirodne energije. koja tee odozg0 nadole i ae fa taj nagin jedan” cies 0 amo Fitinov omilj Ko uh neprestano siremi bogu i obozava ga, au i s h neprestano str ozava ga, aU ist reme naidzire Kosmi¢ku Dusu ispod sebe. Kosmnitka Dus, = nok Aaa statitne ideje i pojmove od kojih’ se sastoji Kosmigki Duh u igne stvari_koj i wari koje se kreéu oplodavaj sublunarni svt ina a nan pods pirodu - styar vile predinete, dos Kowniskog Dubs proms bogs iste ae fons Dusi, s druge strane, moze se upo- ‘odnosom Saturna vom oc pant prema svom ocu Uranu i svom 1 ported sve svoje narusivosti 1 wv , sublunarni svet ima udel dejo". Medutim, nt som put kro nebeska cartvo ,.siaj,” yranske dobrote™, kako neoplatonisti definisu lepot rasuo se u onoliko zraka koliko ima sfera na zemiji nema savriene lepote. Svako ludsko bi¢e, Zivotizmedu vuka i lava dejstvo sunca i Juy bez materije ne bi mogla da p Spor u odnost na sim bezobliéna i sklonayje: Ovim se objanjava nesavrsen forme ne samo da et jodlozne brojnim strast bore jedna s drugom’ beskonatne borbe, ruzn nist nije_nedosled anja nerazdvojno pove- mnosti i jada onoga ‘artarom (ovo drugo ime je, izvedeno od gitkog fardttein, 80 7 nadnebeskog carst cije, ostaje svestan svom odnosu prema tel Figino i njegovi sledbenici delili su onu ‘onu vekovnu veru u struk- Inu analogiju izmedu makrokosmosa i piece v na jedan poseban ii malo da pojasnim upotrebom jednog 0 se svemir sastoji od materijalnog sveta telom i sastoji se od on ravaju i zavise od fi a sposobnosti z vanja, ishrane i Pe ean generationis, nutritionis,augn i, to jest pet Gula koja primaju i prenose signale iz spoljnog sveta (sensus partes quique divisus), i unutrasnje perce ignale objedi Dusa nije slobodna, vee je odreden: deja. Dok je Razum diskurzivan i reflek: a povezan sa iskustvima, move vetnosti i beskonatnosti kada ne i beskonagnoj sutin Za razliku od Nize Duse Razum je slobodan, to ¢e re¢i moze da dopusti da ga ponesu nizi oset: ocije, i To znati borbu; im moze da odnese pobedu nad zahtevima govekove niske prirode jedino ako se obrati za prosvetenje nekoj v Duh ij nagin prisiljen da esto baca poglede na nemir ispo umesto da e, Sto predstavlja njegovu pravu duznost prema nadnebeskom carstvu koje se nalazi iznad nije Sve ovo objanjava jedinstven polozaj Goveka u sistemu neo- sma, nide viste ¥ odnosu na Gistu inteligenciju boga i ipak sposobna da se okreée u oba pravea. To je zna- ¥ ije Coveka kao ,,razumne duse, koja ima . la u bozanskom duhu, stuze azuje ni me izmedu boga i Piko ae nCovek se uz moze da se spust I pored svega tog i poéne ma koliko n isku Yaju njegovu aktivnost roku svog na zemiji, izvesno Govekov R; ov Duh moze i lepote. U prvom sh aeeseva) sadrane pod imenom sa biblijskim ‘om i Marto ezuje se za Jupitera. L mal odaje teoloske Kontemplacije, pri ovih dveju moguénosii sti postoje i - medu &lanovima ,Platonistiche Aker, n 0. u svom éuvenom dijaiogu © a Fhotu kontemplacie,nasioj da bude neprstnacen: One ia i religio, principe akcije i kontemplacije. sa dve ter116 [ERVIN PANO NEOPLATONISTICK! FOKRET U FIRENCI koja oba ..uzdiéu duiu u vise sfere'"0: on citira Vere! uy potrrdu uverenja da su ne samo pobozni mudract | WAIST [deja ljubavi je, u stvari, osnova Fitinovog filozofskog siste- veé i pravedni udi od akeije vredni hval seni ma, Ljubav je ona pokretacka snaga koja nagoni boga — ili, lie svoje bide U jegova stvorenja da teze 1 najzad, pokuSava da napravi kompromi a bolje, kojom bog nagoni samog sebe — da Maria i Marija bile sestre i Ziv svet i koja, s druge strane, nagoni suobe bile ugadne bogu. Medutim, on Cak i tada ponoyni Dréimo se Marte da ne bismo zapust rugo ime za ono samo-obrino strujanje us spiritualis) vanstvu; ali vige se vezujmo wz Mariju da bi se nas ‘od boga prema svetu i od sveta prema bogu*?. Covek koji Guh mogao hraniti nektarom i ambrozijom” Voli ukljuéuje se u ovo mistigno kruzenj Figino daleko_ radikalnije pris fa Ljubav je uvek Zelja (des Za niega je intuitivno poimanje, a ne racionalno ostieale ada nije poveza | 7a epeednosti, praktiéno jedini put ka zemaljskom blazen- rodna pobuda, “tau, Ova put otvoren je svakome Ko ..o7bilino posveti sv) kamen da pada‘ Duh traganju za istinitim, dobrim i lepim” ; medutim. potpane steca nastaje samo u onim iz kontempl: ye do ekstaze. Tada se Duh. netelesnim a ne samo od tela vee i od cula ‘mora definisati kao ,Zclia za. oplodenjem lepote’ nacije” i na taj naéin pretvara w instrument bozane desiderio di bellezza**. Ova lepota, setimo se, razasuta je po m svemiru, ali ona uglavnom postoji u dva oblika koja jevrejski proroci ih Dye Venere” Bliznakinje Venere”, Mojsije isveti Pavle kako ih desto nazivaju ‘0 Kojima se govori u pisuje kao sheia mania ili furor divinus Platonovo} Gozbi: Aphrodite Ourania i Aphrodite Péndemos majmo na umu da ona potpuno nest Aphrodite Ourania nebeska Venera, tenija, koja se odrazava u ovom izraza, vodi poreklo in Fi éerki je Urana i nema majku, sto znaci da pripada jednoj pot- were filozofije); zanos proroka; ushiGenje mistika i ekstava puno nem: feri, jer se reé mater (majka) povezivala Tjubavnika®*, Od ova éetiri oblika nadahnutog luda ‘medutim, sree ia boravi u najvisoj, nadnebesko} ostaje prosta pri- koja tera biljku da raste fa Zelja, upravljena od strane jednog Konacnog cilja, ona 'S obzirom da je ovaj krajnji Skog", Ovo neiskazivo blazenstvo, koje st iskusit prorotice* i primeri su ajenazniji i najuzvisenji je furor amatorius, .voljna s zoni svemita, 10 je Kosmitkog Duha, a lepota koju da upotrebimo Fiinove reti Ona simbolizuje predstavija iskonski i univerzalni sjaP bozan- Mislilac koji je smatrao Platona ,,Mojsijem koji gover natin ona se moze uporedti sa “Caritas”, posred- tinttaim grtkim jezikom"2 Koji je ekstaze svetog Pavia nicom izmedu Ijudskog duha i boga’®. ease wagedno sa amor Socraricus, nije bio w stanju da vidi ‘Ona druga Venera. Aphrodite Pandegos rckve sustinsku razliku izmedu platonisti¢kog éros hr éerka je Zevsa-Jupitera i Dione-Junone. Skog caritas®®. Kad je Fitino poklonio jednom prijately pene je zona koja se nalazi izmedu Kosmiékog Duha i sublunarnog wake svojih komentara na Platonovu Gozbu i primerak sole o jest oblast K osmicke Duse (u stvari, nije sasvim oprav- Traprave De Christiana Religione, pisao mul je w zn objas- dano prevoditi njeno ime kao ,,zemaljska Venera”, pre bi je njenja: ,Ovim vam Saljem Amor, kao Sto sam obeta i tako- trebalo nazvati _,.prirodna. Venera)”. Otuda lepota koju de vam aljem Religio da biste videli da mi je Kubav religiozna, ona simbolizuje predstavija jednu usitnjenu sliku primarne areligija ljubavna”™®. od materijalnog sveta, vee seus ERVIN PANOFSKI taj naéin Gini inteligi aginac Svaku od ovih Venera prati po jedan odgovarajuéi Eros ili Amor, koji se s pote proizvodi odgovarajuti ol or divinus doko to jest Duha ike Covekove sposobno: primorava ga da kontemplira inte- ‘one druge Venere, amor fa se onih stednjih sposobnosti u Goveku, to jest imaginacije i Culne percepeije, i nagoni ga da u fizitkom svelu stvara oblitje bozanske lepote. Za Figina su obe Venere i obe ljubav Jer obe teze stvaranju lepote, mada sv: nnadin®®. Pa ipal rasne i vredne . ‘aa SVOj Sopstveni i univerzalnom:”, Ooblika ljubavi, koja nalazi zadovoljenje w okviru vizuelne sfere; s druge strane, nikakva vrednost ne moze se pripisati obiéno} pozudi koja se spusta iz sfere vidljivog u sferu dodira; otuda Jatonisti Koji uvazavaju same sebe ne treba da je nazivaju jubaviju. Samo onaj gije je iskustvo tek prvi, ma koliko neizbezan, korak ka Inoj i univerzalnoj lepoti stize na prag one ,,bozanske ljubavi" koja ga izjednacava sa svecima i prorocima. Onaj koji se zadovoljava vidljivom lepo tom ostaje u okvirima .,ljudske ljubavi". A onaj koji je neoset iv éak i za vidljivu lepotu, ili se srozava u razvrat ili, j08 ih zadovoljstava odbacuje vet dostignuto kon- tivno stanje, postaje Zrtva ,.Zivotinjske ljubavi” (amor koja je, prema Figinu, pre bolest nego porok; to ik azvan zadrzavanjem Stetnih sokova u sfc Sam Figino vodi imeren ivot. kakav je 0 da odgo zdrivlje. Medutim, njegov komentar na Gozbu nije zbirka moralnih propisa. On se opire moralnim klasifikacijama na NEOPLATONISTICR! POKRET U FIRENCE 9 isti nagin na koji se Gitava njegova filozofija opire alternati- vama kao Sto su optimizam-pesimizam, imanentnost-trans- Lako se moze videti koliko je ova filozofija morala podstaci imaginaciju svih onih Koji su, u jednom vremenu naraslih psiholoskih formama. izrazavanja onih strahovitih, odonosnih konilikata svoga doba sukoba izmedu slobode i prinude, vere i misli, bezgranignih ograni¢enih moguénosti ispunjenja. U isto vreme, medu: im, slavijenje uzvigene ljubavi otrgnute od ,,niskih pobuda” Koja ipak dozvoljava intenzivno uzivanje u vidljivoj i opip- moralo je odgovarati ukusu otmenog ili toboze otmenog drustva, Tako su standardna dela u Kojima je izlagana neoplatoni- to Ge rei Fitinov Komentar Platonove Gozbe, kasnije obitno navoden kao ,,Fitinov Conviro”, kao i komentar Pika dela Mirandole na jednu dugaéku_poemu Dirolama Benivienija, koja je, opet, pesnitka obrada Ficinove doktrine, imala veoma oskudnu pratnju, bar ukoliko se tige isto filozofskih dela’*; Dialoghi d’ Amore Leonea Ebrea je jedina rasprava iz Sesnaestog veka koja se moze smatrati . Gelom jednog konstruktivnog mistioca®. Pa ipak su ta dela izvrsila ogromaty kako direktan tako i indirektan, na re, pesnike i one koji bi se mogli nazvati .4 ci”, od Mikelandela do Dordana Bruna, Tasa, Spen: i Sak Safisberija®’. S druge strane, ona su i oga o ljubavi", uglavnom severn Kkveéenta. izgleda. ier me knjige o psih Ono sto je nekada bilo jedna duboka pretvorilo se u neku vistu drustvene igre, tako da su ,;najzad dvorjani smatrali neophodnim delom svoga zanimanja da znaju koliko i kakve vrste ljubavi postoje”, da citiramo zajedljivu primedbu jednog filologa iz Sesnaestog veka®.daleko nadmasuju le primere svoje vrste mada neki od ovih pokazuju veée pretenzije u smislu dubine jone ni u kom sluéaju nisu mamac jedne jpravdano je pri- iéku filozofiju bio uvek razvodnjenom feminiziranom obl deSava seu jednoj raskoSnoj je se devet elanova novembar ava, utvrdene § dve strane jedne duboke $ leve strane nalaze se Saturn, Merkur, Dijana to jest bozanstva dubol iskog lika, koji, na njen nagovor, upravija strelu na Jupitera. Iznad Apolonove grupe nebo se razvedrava, dok 1 prizora, ede se nalazi Venerin hram i u poza- -vine, prekriva mraéan dim Sto kulja iz jednog ikog roga. Na oblacima u sredini lebdi jedna lepa Zena, sa levom rukom podignutom u pokret koji odaje tugu; jet spusten pogled upravljen je prema Venerinoj grupi, ali u pru- Zeno} desnoj ruci o: id Apolonovih pristaS dr2i jednu vazu iz koje izbija plamen bez dima. Znatenje ove gravure nalazi se u sledecim kupletima: ,Ovde se bozanski Razum i mutna ljudska PoZuda bore jedno s dru- gim, pred tobom, plemeniti Due, kao sudijom. Ti, medutim, ‘ovde prosipas svetlo na éasna dela, da i sama napi ici navode konk: jo8 uvek citiraju Fedra i Al ‘opisuju i hvale lepotu i vr 1u ene“, j Sesto pokazuju veliko je u odnosima izmedu polova®s. izgleda neizvodiv arno pougaya jeste meSavina Petrarke i Emili mnistiékim jezikom®, i Bemba i Kastiljonea, ‘rence i Venecie. Dok se firentinska umetnost zasniva na crtezu, plastiénoj évr-— iko iznad oblaka, kao. Sto sveti Razum stoji iznad niskih prohteva’122 ERVIN PA aoa cbiatniiepre zbuniti nego upt Fein oma pea minologijom ortodoksnog frentinskog neoplatonizma. PaZljivi citaoci Fi¢ina i Pil ge, spe- dau borbi vategnute odnose izmedu Nize Duse i Razuma, as drug cifitan poloza} u kome se nalazi Duh, Podsetimo tama i niZih prohteva mens Duh ne uéestvule niti di ne rate ian arbirio two"), Medi, ‘mens ne moze potpuno da prenebregne nemire: spod sebe (otuda Spusten pogled i Ijutit pokret lika Mens”), pa mora da osvetl Razum pkamenom bozanske mudrosti”? imajui na umu ovu gravuru, proudit Ticijanovu Sveru i profanu ljubay iz. galerije Borgeze??n oa 1e, kada je uticaj Bembovog dela Asolani bio a 108). Mada bi izmedu ove dve kompozi a da postoji veéa razlika nego Sto jest, i po stil i a one pak. imap neke zajednitke crte. U ma se usruci najistaknutijeg lika vidi v ‘ otiamase ru jieg lika vidi vaza puna nebeske jednog manje veliéanstvenog principa simbolizuje poznati postupak na dva dela podeljenog, “paysase moralisé"”*: pozadina Ticijanove slike takode je podeljena na dve polovine, jedan slabo osvetlien predeo sa utvrdenim gradom toma zeca (simbolima Zivotinjske ljubavi i 75, i jedan viSe rusti¢an i manje raskoSen, ali vedriji pejzaz sa stadom ovaca i seoskom crkvom. One dve 1¢ na Ticijanovoj slici veoma su sliéne dvema per- 1a koje opisuje i tumati Cezare Ripa pod imenom “Felicita Breve" (Kratko je blistavo lepa, hagota oznaéava njen prezir prema im stvarima; plamen u njeno} desnoj ruci imbolizuje ljubav prema bogu. “Felicitd Breve’’ je ,dama” -bela haljina predstavija znak ,,zadovoljstva”. Ona {ERY PORRET U FIRENCT 123 im kamenjem i dri jedan sud pun lata i dra ne i kratkotrajne steCe: Bene sa vatrom u ruci (50 j “Mens”, a takode i atribut hri8canske vere ‘bogato odevene dame krajem Sesnaestog veka jos vuvek shva- aoe kao antteza izmedu veénih i prolaznih vrednosti: Pa ipak Ripini termini ne mogu adekvatno da odrede sad Ti janove slike. "“Felicitd Eterna’ i “Felicta B wye"” saginjavaju jedan moralni i Eak teoloski Kontrast, isto tolik nepomirljiv vee ona} Koji je dat na dvema francuskim tapiserijarm™ Muzeju dekorat kojima jedan otmen Covek, aieitan teskim radom, samomugenjem, verom i nadom | spa cen bozjom miloSéu, predstavija kontrast jedno) dam) predanoj mama + povezanoj sa Slepim Kupidonom (slika ika, medutim, nije dokumenat neo- MMednjovekovnog moralizma veé neoplatonisti¢kog hurt wre Njezovi likovi ne izrazavaju Kontrast izmedu dobra i wie Jee simbolizuju jedno naéelo uw dva oblika postojanr’ ? aed stepena savSensiva. Naga prilika wzvisenog duis n¢ Fo aaa vcpremaljsko stvorenje, sa Kojim pristaje da sect na istor arcu. vee jo} jednim blagim. uveravayucim pogledor. 1 Heda, saopsiava tajne jedne vie oblast; a, osim (Om. nikako aa. ise prevideti vise nego sestrinska slignost ta dva Tika. jjanove slike treba da_ gla Venere biiznakinje” u fitino implikacijama. Naga pri mere Cele ‘bolizuje princip uriverzalne iv © inteligibilne lepote. Onaj drugi lik je stvara pr ali i opipliive slike Lepote na zemiji: ude i 2ivo avete i drveée, lato i drago kamenje, kao 1 de! Tnetnoséu ili vestindm. Otuda su obe, kako se Fitino izraZio, dasne i vredne hvale, svaka na svoj nacin’””” Kupidonov polodaj izmedu ovih dveju Venera, mada Je nesto Pa eesraliskoj” ili prirodnoj”, ao i Znjenica da on mess eeau'a basenu, mode da izrazava neuplat-mistiCko verovanle124 ERVIN PANOFSKL *, deluje kao posrednik ijanov basen jedan n smestaju nekog lesa, razumeju tu sliku; pre imati teSko¢e u njenom tu zuje_komplikov: strogu Jjednostaynos mracan i dijalekti¢an Ticijan je jasan i poetitan. Dok Bandit sazum i Cul incarnost Ticijan pokazuje } je i po svojoj I prod etapa aa a cane teat Renesansi je bilo dobro poznato da je Prak: vajao dva Baa ipa Venere, jednu odevenu, a drugu nagu, i da je ta Mante- a drugu u svoje ih bozanstava koja uzivaju u { muzici Orfeja_nakon izbacivanja nepozeljnih _clemenata. Nije moguée dokazati da su ove do nagu boginju iz Kni “Aphrodite Ourania’’**. Predstavijanje naporedo jedne nage, a druge obuvene Venere bilo je, u svi . ovigledno lagation, tan FROM \NPOPLATONISTICKI POKRET U ja. dva i ita moral "Su ovakve deb i, Kl Gobro poznato jedno} grupi humanista i umetnika, blisko povezanih sa Ticijanovim sopstvenim krugom. \ medutim, vodi poreklo od jednog | ) i7,,debatna, \ tek je hris¢ansko Ave peti omogutilo stvaranje jednog’,.dijalosko: slike 0} 1 bi se mogao prilagoditi spora nih personifikacia. \ =Yamo gde partneri pojmove kao sto. 9// 1) @ | upk Ljupkost™ sa Devicom Marijom, to jest “Jedan od njih je nag, je naligje francuske Kon: dine), na kojoj je prika: dobro poz vajarima Certoza di Pavi literaturi Gesto-s siromaitvo ilina bestidnost™”. ipravom. Nf ‘spoljainje_pojave, Sve stvari su nage i otvorene otima’ boza*®. Gymnés ldgos je otvoren, iskren govor. Nuda virtus je prava vrlina koja je bila cenjena u dobra, stara vremena,a SL D co iRtangsromsnces power v meer 1m ION Paco ouind ‘Bac sin Dovani usudio da us skupinu u Pizi podupiru ,uklu jedau Umerenost po ugledu na jedn x nogralskom st i nepovolino i povoljno. Oni © zamerali nagoti Kupid Gestitosti??, U srednjem veku konja na Monte Kavalu pre yofa po imenu Fidija i Pr portre a i potrebu za_posedov. ovozemaljskih i zato Sto je sve bilo ,.nago i otvor h cdnjavekavoe moralna teologje rerikovala ic dt sim- bolitna_znavenja_nagote: muditas nat sions stanje oralis Jeu svojo} 1436, godine) \dno opravdavaju Kajanje jorije Alberti je sledio veran prevod grtkog. ino da Verona. Medutim, dok je govori nista, opisao Kajanje Je izokrenuo situaciju, . anak po7ude, tastine j odsustva ‘ka praksa, medutim, praktiéno je promena tako mala da je do sada o: je znacajno, |Naime, dok kajanje nagovestava osecanje krivice blisko sramor ne bi mogla da bude { nugote: {0 dokuzuje da javljuje na Botivelijevom panelu u pal drugim parafrazama i predstavama teme Zena, Nikolo Pizano mogao je da upotrebi nagog ostao_jedna od, najpopularni ikaciju Cvrstit ine koju otk susreli s njom u mnogobrojnim slikamaski neopiatonis\ “Tizitkim abiaSnjenjima’ a str. 108). Vee je opitepri pir Marsa i Venere ka jo$ vaznije, ona je uvek ost spekul132 Opite matenje ove komporicije nile nelaste, $ obzirom da seu Ti cna me poiavijuje nijedan drugt Slept Kupidon, to imamo pravo da oval Kontrast izmedu dva mala bout Ijubavi smatramo namernim. Moty imlade Zene s krunom, Tops preko ramena gleda Kupidona, vod! poreklo od jedne Kusigne formule koja izrazava ono 30 bi Se moglo nazvati “Naiprirodno_ubedivanie jrimer, u helenskim predstavama prepustaju podstrekavanju Bros iefe, sa Erosom_pretvorenim.w.andelty 3 T= me sted ge 41 Mikclandelovom Isai, Junakinyt A me dam, pre je izlozena odvratanju nego WSN ETD Meeuje off Kupidonu Koji se nalazi na nicer krilu, veri pom toku dogadaja luk i sircle, Kaje doves: dve Gevojke, trebalo bi da budu date njems ako bi mogao da rene u svet, da Cini svoje 210" inigito protivi onaj drugi Kupi je jasnovid, on predvidaneval ako sé OPN Jednom slepom, malom deéaku, k iu see iby prouzrokovao kratkotrajne i varie sas Da li prediate da se zavo} $ ofiju njegovoe supamnika skine ran istige svoje pravo na Tuk t strele, stvar Je pretpostavke. sa ova drugn interpretacija izgleda verovatiilt svetluy njenice da ima samo jedna ‘oruzja i da devojka u predinjem planu, koja Zudno ispituje > ledom lice svoje £0SP0- darice, Tobolac, kao da ne zna Sta da radi st ny aries, jedno je sigurmo, junokinja Ge_pribva predlog, ‘onog malog savetnika ‘Slepom Kupidonu nece eno8 savolyeno da Gini Stele s2 svohim Lukom 50 fama. Ona ee ezivanjem zavoja i okrete uvo njegOvon cpim i pomalo namsStenim izrazom, Ka- e Tuga razum’’. Osim toga, devojka rae emicem pokazoje velike slignost s ikom Bratne medutim, 5 obzirom Ovome se Alegorifi: d'Avalo Gdevena, moda bi je bilo pogodnije m: sere, Njena snazna | ozbiljna drugaries, odewens lovatko Piel sa remenom preko ramen, oFigledno treba da sugerise cednost ideju 0 Di medutim, problem iznalazen; k. Kuo konkreino uso bie a Nevesta koja se 0 lasih avantura'®™ Ali. Ko je on ponovo ni ogom vrago- mbol "2 naziva dvi Ee i ea iciju prihvatio je Jakopo Mai ke atie con Cupidine netaénu oes ‘okrece Anterosu — inter a0, “Aphroulte Apostrophia” it "Venus Vertiordia’ she" ohoravan ato So, Roar ners pristojne Zelje i odvraga duh devoj i Zena od & ipak Rid 10 rezultat ner minjanja Tri Gi starij jeva iznenadujuéa tyrdnja, m vumevanja Frankutijevih ponovije mozda moze da pred ie pinata predstavja odraz. jedi je, koja je, kada se posmatra u svetlu reneERVIN PANOFSKI ijom o Veneri, dok opstepri ‘ografski izvori predstavijaju Tri_Grac Venerin ki_ human e poteli su da tumate njihov odnos prema Vene loz a ma koji neposredno ukazuju na_njihovu. koesencijalnost. sa Venerom. Nazivali su ih, primer, Pulchri 6. NEOPLATONISTICKI POKRET 1 MIKELANDELO im bi maki tuda dela, on th je savréeno pam na takav natin da jedva iko to ikad , klasiéna ili savremena, Mikel- tako radikalnoj transform: nego nje- poredenje izmedu Mik ihovih prototipova pomaze nam Kompozicione principe koji su sasvim sustinski neizmenjeni sve njegoy stil nije pretrpeo fundamentalnu promet u negovim poslednjim delima? Kao primer mozemo uzeti mot zimom; mozemo uporedi inspirisane Pjerom Igmudo 5 leve strane