-1-

JA
PREDMET POSMATRANJA

DEFINICIJA PSIHOANALIZE - U izvesnim periodima razvoja

psihoanalitike nauke, teoriska studija JA - individue doivela je jasnu nepopularnost.
Mnogo analista je dolo da toga da misli da se nauna i terapeutska vrednost analiste
meri po dubini psihikih slojeva do kojih je dopro. Svaki koji je prenosio svoj interes
od dubokih psihikih slojeva ka povrnim, koji je prelazio od studije '' Ono - ga '' na
studiju JA rizikovao je da bude optuen za otpadnitvo od psihoanalize. Ime
psihoanalize trebalo bi, mislilo se, da bude rezervisano onom delu novih otkria koje
se odnosilo na nesvestan psihiki ivot, to e rei na studiju potisnutih instinktivnih
nagona, afekata i fantazama. Izvesni problemi takvi kao adaptacija deteta ili odraslog
prema spoljnom svetu, izvesna shvatanja vrednosti zdravlja ili bolesti, vrline ili
poroka, ne bi trebalo ni malo da interesuju psihoanalizu. Trebalo bi da se jedino bavi
infantilnim fantazmima koji su se zadrali do zrelog doba, imaginarnim
zadovoljstvima i stranim kaznama koje e ih osuditi.
Moda se ovaj nain shvatanja psihoanalize, dosta redovan u
psihoanalitikoj literaturi, zasniva na uobiajenom jeziku koji je od poetka
neodreeno upotrebljavao bilo izraz psihoanaliza, bilo termin psihologija dubina (ili
) da bi imenovao nau nauku. Ne bi trebalo da se tome udimo poto je prva teorija
zasnovana na otkriima psihoanalize nesvesnog ili kako mi to aktuelno kaemo - Ono
- ga. Ipak, kada primenimo ovaj nain gledanja na psihoanalitiku teoriju ubrzo
otkrivamo pogrean karakter ovakvog gledanja. Analitiki postupak je sve vreme
imao za oblik JA i njegove poremeaje, prouavanje Onog i njegovih naina
delovanja, imajui samo jedan razlog - da postigne terapeutski cilj. Taj cilj je
nepromenljivo ostajao isti: otkloniti poremeaj i uspoistaviti integritet JA.
Od objavljavanja dva Freud-ova dela: '' Psihologija gomile i analiza JA '' i ''
Izvan principa zadovoljstva '' koji su obeleili promenu pravca, anatema ''
nepravovernih '' je prestala da pritiskuje prouavanje JA i istraivanja koja su se
odnosila na instance ovog poslednjeg pobuuju sada sve vee interesovanje. Evo kako
mi definiemo aktuelni progam analize koji se, naravno, ne ograniava vie jedino na
psihologiju . Mi obino kaemo da analiza ima za cilj da stekne jedno
znanje koliko je god mogue dublje za ove tri instaance, iji skup ini, po nama,
psihiku linost; zatim da prouava njihove uzajamne odnose kao i njihove odnose sa
spoljnim svetom. Nauiemo da poznaajemo funkcije sadrine i ekspanziju JA i
njegovu zavisnost prema spoljnom svetu, prema Onome i prema Nad ja. to se tie
Ono ga imaemo da opiemo njegove sadrine, tj. instinkte i da pratimo njihove
preobraaje.
 -2-

ONO, JA I NAD - JA U AUTOPERCEPCIJI. Svako zna da tri instance

nisu pristupane posmatranju u istom stepenu. Za prouavanje Ono ga koji je
nekada nazvano nesvesni sistem, moemo da se obratimo samo izdancima koji
prodiru u pretsvesne i svesne sisteme. Dokle god u Ono me vlada jedno stanje mira i
satisfakcije, to e rei dokle god instinktivni nagon u potranji jednog zadovoljstva ne
pokuava da izlije u JA izazivajui oseanja tenzije i nezadovoljstva, mi nemamo
nikakvu mogunost da vidimo ta se tamo dogaa. Bar teoriski Ono nije u svim
okolnostima pristupano posmatranju.
Samo po sebi, sasvim je drugojaije u instanci nazvanoj Nad ja. Sadrina
Nad ja su veim delom svesne i tako mogu biti direktno uhvaene unutranjom
psihikom percepcijom. Pa ipak, pretstava Nad ja nam izmie svuda gde su JA i Nad
ja u dobrim odnosima. Mi tad kaemo da se JA i Nad ja podudaraju ( da
koincidiraju ), tj. da Nad ja u ovoj situaciji ne moe da bude izolovano uhvaeno ni
od same osobe ni od spoljnih posmatraa. Nad ja postaje uhvatljivo samo kada se
pokae neprijateljski prema JA ili kad prosto usvoji prema ovom zadnjem jedan
kritiki stav, kao npr. kad jedno oseanje krivice izbije u JA injenicom ove kritike.
JA KAO POSMATRA. Sve nas ovo dovodi da zakljuimo da je JA
zaista teren na koji treba uvek da obratimo panju i da JA sadri, tako kaemo, sredinu
kroz koju mi pokuavamo da sebi stvorimo sliku onih drugih dvaju instanci.
Kada JA sa Onim odrava odnose dobrog susedstva, kad divno ispunjava
prema njemu ulogu posmatraa. Razliiti navirui ( pulsioni ) nagoni ne prestaju da
proizilaze iz Onoga i prodiru u JA: tu oni osiguravaju prilaz pokretakom aparatu koji
e im dozvoliti da dou do svojih zadovoljenja. U povoljnim sluajevima JA se
navikava na uljeze, doputa mu da raspolae njegovim vlastitim snagama i
zadovoljava se perce4pcijom; JA osea navalu insttiktivnog nagona, poveanje tenzije
zajedno sa munim oseanjem koje ona izaziva zatim kraj tenzije posle zadovoljenja.
Posmatrajui sav ovaj proces dobija se jasna i tana slika instiktivnog nagona o kom
se radi kao i o njegovom libidinoznom optereenju i njegov. Jedno JA u saglasnosti sa
instiktivnim nagonom ne bi se moglo nikako integrisati u ovu sliku.
Naalost, prelaz instiktivnih nagona iz jedne instance u drugu, povlai sve
vrste mogunosti konflikata i samom ovom injenicom ometa posmatranje Onoga. Da
bi uspeli da se zadovolje pulsije onoga su primorane da prolaze kroz domen JA gde se
one oseaju u sredini koja im je strana. Ustvari, u Onome preovlauje ono to se
nazivo primarni proces, nikakva sinteza ne povezuje predstave, afekti su vrlo
pokretljivi, kontrasti, daleko od toga da jedno drugom uzajamno smetaju, koincidiraju
neki put i stvaraju se kondenzacije. Vladajui princip koji povezuje sve procese je
osvajanje zadovoljstva. Kod JA, naprotiv, sve asocijacije ideja se potinjuju strogim
pravilima to mi nazivamo sekundarnim procesom. Sami instiktivni nagoni ne mogu
vie da tee ka poveanju zadovoljstva bez druge forme procesa; oni se nau
prinueni da vode rauna o zahtevima realnosti, i tavie, da se saglase sa etikim i
 -3-

moralnim zakonima. Ovi zakoni izviru iz Nad ja i tee da odrede ponaanje JA.
Tako pulsije rizikuju da se ne dopadnu instancama koje su im bitno strane izlau se da
budu kritikovane, odbaene, kao i da pretrpe modifikacije svake vrste. Tako se
zavravaju mirni odnosi susedstva. Pulsije sa svojom svojstvenom upornou i
energijom nastoje da idu ka svojim ciljevima i u nadi da iznenade i zagospodare sa JA
preduzimaju u svom domenu neprijateljske prodore dok JA, postavi oprezno, prelazi
u protivnapad i osvaja oblasti Onoga. JA tei da definitivno paralie pulsije
preduzimajui mere odbrane da bi se zatitilo.
Slika svih ovih fenomena koju nam daje JA, zahvaljujui svojstvenoj lakoi
posmatranja, mnogo je konfuznija ali u isto vreme i poounija. Doputa nam da bez
muke shvatimo dve psihike instance u destvu. Ono to tada vidimo nije vie ista
pulsija bez deformacija Onoga ve sasvim izmenjena injenicom od JA preduzetih
zatitnih mera. Analistiki posmatra je onda primoran da rastavlja ( dekomponuje )
sliku koja mu se ukazuje vrsta kompromisa i da je svode na njene sastavne delove:
Ono, JA i eventualno Nad ja.
IZBIJANJA ONOGA I IZBIJANJA JA UZETI KAO PREDMET
POSMATRANJA. Jedna stvar nas meutim iznenauje: u oima posmatraa
prodori iz dva pravca imaju razliitu vrednost. Sve odbrambene radnje JA protiv
Onoga izvravaju bez muke, nevidljivo. Zadovoljavamo se da kasnije sanimo
rekonstrukciju, jer ih nikada ne posmatramo u samom tenutku kada se odigravju. To je
ono sto se, npr., desava u sluaju uspelog potiskivanja. JA potpuno nezna za
potiskivanje i opaa ga tek kasnije, konstatujui da mu neto nedostaje. Da se
objasnimo: u pokuaju da objektivno posmatramo nekog analiziranog, primeujemo
da kod JA izvesne pulsije Onoga nedostaju a na iju smo pojavu u cilju zadovoljenja
raunali. U sluajevima kada se ove pulsije vie ne pojavljuju, moramo pretpostaviti
da im je pristup u JA zauvek zabranjen, to znai da su one bile potisnute. Ipak, od
svega toga nita nam ne ukazuje na proces, tanije reeno na potiskivanje. Isto se to
moe rei i za uspelu suprotnu tvorevinu,jedne od glavnih odbrambenih mera koju JA
stalno usvaja protiv Onoga. Tako se u toku razvoja deteta u datom momentu
pojavljuje ova formacija i to na jedan dosta brutalan nain. Nije uvek izvesno da se
sva panja JA usredsredila na oprean instiktivni nagon u koji se supstituie ova
suprotna formacija. JA uglavnom ne zna za odbacivanje kako ovog nagona tako isto i
celine sukoba koji je doveo do jednog novog stava. Psihoanalisti bi rado pokuali da
ga smatraju za spontani razvoj JA, da izvesne suvie jasno opsesionalno obojene
manifestacije ne otkrivaju u isti mah njegov suprotni karakter i stari sukob koga JA
desimulira. Bilo kako, u posmatranju ovih odbrambenih mera analisti jo nita ovde
ne doputa da pogodi koji je konflikt doveo do njegovog uspostavljanja.
Primetiemo da su sva naa znanja dobijena prouavanjem prodora koji
dolaze iz jednog suprotnog pravca, tj., prodora iz Onoga u JA. Ako nam uspelo
potiskivanje izgleda nejasno, pokret u suprotnom smislu, to e rei povratak
 -4-

potisnutog onakvo kakvo primeujemo kod neuroze nam naprotiv izgleda savreno
jasan.
Ovde pratimo korak po korak otpoetu borbu izmeu instiktivnog nagona i
odbrane JA. Isto tako nam ba raspadanje ( dezagregacija ) suprotnih formacija
najbolje doputa prouavanje na koji su se nain ove radnje proizvele. Tim
prodiranjem iz Onoga, libidinozni stav, do tada sakriven suprotnom formacijom ostaje
pojaan. To je ono to tada doputa instiktivnom nagonu da prokri sebi put do
svesnog. Za jedno izvesno vreme, pulsije i suprotne formacije su zajedno, u isti mah,
uoljivo kod JA. Druga jedna funkcija JA njegova tendencija ka sintezi ini da se
ovo stanje, izvanredno poovoljno za analitiko posmatranje odrava samo nekoliko
trenutaka. Stvara se jedan novi sukob izmeu izdanaka Onoga i aktivnosti JA, konflikt
koji mora dovesti bilo do pobede jedne od zainteresovanih strana, bilo do stvaranja
njihovog sporazuma. Ako zahvaljujui pojaanju stava JA bude pobednik napad
onoga prestaje i stanje spokojstva psihiki nepovoljno za svako posmatranje ponovo
se uspostavlja.
 -5-

II Glava

PRIMENA PSIHOANALITIKE TEHNIKE U PROUAVANJE

PSIHIKIH INSTANCA

U prethodnom odeljku prouili smo u kakvim je uslovima psihoanaliza

mogla da posmatra psihike fenomene. U sledeim stranicama gledaemo da utvrdimo
kako je u toku svog razvoja psihoanalitika tehnika mogla da se prilagodi ovim
uslovima.
HIPNOTIKA TEHNIKA U PREANALITIKOJ PERIODI U
hipnotikoj tehnici, primenjenoj u preanalitikoj epohi uloga JA ostaje potpuno
zanemarena. Lekar eli da sazna sadraj samo nesvesnog i JA posmatra samo kao
smetnju. Znalo se ve tada da hipnoza doputa uklanjanje ili bar obuzdavanje
pacijentovog JA ali tehnika opisana u '' studija o histeriji '' donosi jednu novost budui
da je iskljuivanje JA doputalo terapeutu da prouava pacijentovo nesvesno to se
danas naziva Ono. Cilj je da se otkrije to nesvesno a JA predstavlja prepreku koju
hipnoza treba momentalno da ukloni. Za vreme hipnoze uhvaenoj frakciji nesvesnog
lekar otvara pristup za JA i ovaj uticaj svesti treba da dejstvuje kao rastvara
simptoma. Ali samo JA ne igra nikakvu ulogu u ovom terapeutskom procesu. Ono
podnosi uljeza samo dotle dok uticaj terapeuta traje. Potom se JA pobuni i otpoinje
novu borbu protiv frakcije Onoga koja mu se namee to ima za posledicu da tako
teko dobijen terapeutski uspeh ponitava.
SLOBODNA ASOCIJACIJA: ak i u slobodnoj asocijaciji koja tek to je
zamenila hipnozu kao sredstvo istraivanja, u poetku uloga JA postavljena
negativno. Istina, nasilno udaljavanje JA se odbacuje i ograniava se na to da se ono
samo ukloni, da JA odrekne svaku kritiku asocijacija i odbaci uobiajenu potrebu
logikih veza. JA je u stvari pozvano da uti a Onome se daje re i obeava mu se da
njegovi izdanci kad budu prodrli u svesno nee naii na uobiajene prepreke. Ali se
ipak ne eli da oni kad budu prodrli osvoje kakav instiktivni cilj. Propusnica ne
osigurava samo preobraaj u verbalnim predstavama a nikakvo gospodarenje
motornim aparatom to je pravi cilj ovog prelaza u svesno. Pokretaki aparat zbog
stogih pravila analitike tehnike unapred bude paralizovan. Vodei tako dvostruku
igru sa instiktnim nagonima, pozivajui ih u isti mah da se ispolje i da sebi zabrane
zadovoljenje, izazivamo kasnije jednu od brojnih bitnih tekoa u psihoanalitikoj
tehnici.
Dosta poetnika psihoanalista jo uobraavaju da mogu dovesti svoje
pacijente da bez ustezanja i konica izraze uvek svoje ideje, tj. da striktno sluaju
osnovno pravilo. ak i kad bi i ovaj ideal mogao da bude dostignut, ne bi sainjavao
neki stvaran progres, samo bi reprodukovao ve preeno stanje dobijeno hipnozom,
prisiljavajui panju lekara da se usredsredi na Ono. Vrlo sreno je za analizu to je
 -6-

jedna takva poslunost praktino nemogua i osnovno pravilo analize moe da bude
samo delimino prisutno. JA uuti jedan momenat i izdanci Onoga koriste taj predah
da se uvuku u svesno: psihoanalista se onda uri da proui njihova ispoljavanja. JA se
zatim ponovo stavlja u pokret, naputa pasivno stanje poslunosti koje hoe da mu
nametnu i koristi jednu od svojih uobiajenih odbrambenih mera da se uvue kao
omota u tok asocijacije. U tom trenutku pacijent kri osnovno pravilo analize i mi
kaemo da ispoljava otpor, to znai da se prodor Onoga prema JA sudara sa
protivnapadom u suprotnom smislu, ali u isto vreme, panja posmatraa prelazi od
asocijacija ka otporu, tj. okree se od sadraja Onoga i prelazi na aktivnost JA.
Analista ima priliku da uhvati na licu mesta odbrambene mere JA protiv Onoga, mere
uglavnom tako teke da posmatranje i on od toga stvara predmet svog
paljivogispitivanja. On tada primeuje da je ova promena objekta iznenadno
propraena jednom izmenom analitike situacije. Ostaci ( derivati ) Onoga imaju
spontanu tenju da izbiju na povrinu, to olakava rad lekara iji napori zajedno sa
naporima materijala koji analizira ( pacijenta ) idu istim pravcem. On ne treba da
oekuje da e sresti slino poklapanje ciljeva kad bude prouavao odbrambene
aktivnosti JA. U stvari, nesvesne frakcije JA ne trae ni malo da postanu svesne i za to
nemaju nikakvog interesa; zbog toga nikakav fragmenat analize JA nije tako
zadovoljavajui kao analiza '' onoga ''. Analiza obilazi, ne stie da direktno uhvati
aktivnost '' JA '' i mora se zadovoljiti da rekonstruie po reagovanju i asocijacijama
pacijenta. Analiza mora da svodi od ovih reagovanja, tj. od omaki, od inverzija,
izmena smisla i td. koji se pojavljuju u idejama, - vrstu odbrane kojom se posluilo ''
JA '' u svom protivljenju ( otporu ). Prvi zadatak terapeuta je da utvrdi sa kakvom
vrstom odbrambenog mehanizma ima posla. Ako u tome uspe, on je u pravu da kae
da je jednim delom uspeo u analizi '' JA ''. Zatim treba da uniti delo tog odbrambenog
mehanizma, da pronae ono to je potiskivanje sakrilo i da to ponovo oivi, uspostavi,
sastaviti ono to je bilo rastureno, povezati ono to je bilo izdvojeno. Kad je jednom
uspostavio prekinute asocijacije, analitiar prenosi svoju panju sa '' JA '' na '' Ono ''.
Dakle, ono to je bitno, nije toliko striktna poslunost osnovnom analitikom
pravilu, kojiko sukobi koji iz toga proizilaze. I upravo ta asocijacija u posmatranju ''
JA '' i '' Ono ''ga, taj dvostruki pravac interesovanja za dva izraza ( lika ) siea
( objekta ) za razliku od suvie iskljuiive hipnotike tehnike, sainjava ono to mi
nazivamo psihoanalizom.
TUMAENJE SNOVA ( INTERPRETACIJA SNOVA ) Bilo da se
radi o prouavanju slobodnih asocijacija ili o interpretaciji snova, situacija ostaje ista.
Psihiko stanje onoga koji sanja razlikuje se vrlo malo od stanja pacijenta za vreme
psihoanalitikih seansi. Povinjujui se osnovnom pravili, lice dobrovoljno izaziva
smanjenje aktivnosti svoga '' JA ''; kod onoga koji sanja ovo se smanjenje pod
uticajem sna vri automatski. Za vreme analize, poloaj pacijenta koji je ispruen na
kakvom divanu mu oduzima svaku mogunost da svoje instiktuelne elje prevede u
 -7-

delo; u snu pokretljivost se isto tako prekida. ak i posledica cenzure, transformacija

latentnog sna u vidno protumaeni sadraj, sa svojim neizbenim deformacijama,
kondenzacijama, skretanjima, izvrtanjima, i sputanjima, odgovaraju asocijativnim
deformacijama kada otpor deluje na njih. Interpretacija snova, znai doprinosi u
prouavanju '' Ono ''ga, utoliko ukoliko uspe da osvetli sakrivene misli sna
( sadraj '' Ono''-ga ). Ona takoe omoguava prouavanje instanci '' JA '' i njegovih
odbrambenih aktivnosti, na taj nain to ona omoguava da se pronau, zahvaljujui
njenim dejstvima na misli sna, upotrebljene mere cenzure.
INTERPRETACIJA SIMBOLA U toku istraivanja koja se odnode na ''
Ono'', poznavanjem usputnog proizvoda u tumaenju snova pruena nam je jedna
znaajna dopuna: kad ovo kaem mislim na protumaene simbole. Ovi simboli su
stalni, opte vaei i sadre veze izmeu odreenih sadraja '' Ono ''-ga i izvesnih
verbalnih predstava ili objekata. Poznavanje ovih veza ( odnosa ) nam doputa da
pronaemo, poev od svesnih manifestacija, nesvesnih materijala koji oni
desimuliraju, ne primoravajui sebe da prethodno sa velikom mukom unitavamo
odbrambene mere '' JA ''. Tehnika tumaenja simbola doputa na taj nain skraenje u
shvatanju ovih procesa, jo bolje ona nam doputa jedan nagli skok od gornjeg sloja
svesnog do najdubljeg sloja nesvesnog, ne prolazei pritom kroz sve intermedijalne
slojeve aktivnosti '' JA '', i to onih koji su moda nekada izazvali tansformaciju
osnovnog sadraja '' Ono ''-ga u neku specijalnu formu '' JA ''. Poznavanje
simbolistikog jezika ima isto toliku vanost kada se radi o razumevanju '' Ono ''-ga,
kao matematike formule kad treba reiti izvesne ematske probleme. Time se korisno
sluimo ne prezauzimajui se putevima kojima se dolo do njihovih otkria: ovakve
formule nam doputaju da reimo probleme, iako ovom injenicom nismo stekli neko
dublje znanje matematike. Na tako isti nain, zahvaljujui tumaenju simbola, mi
moemo da otkrijemo sadraje '' Ono ''-ga, iako pritom mi nita bolje ne razumemo
lice koje analiziramo.
PROPUTENI POSTUPCI ( LES ACTES MANQUES ) Ostali upadi
( provale, najezde ) '' Ono ''-ga proputeni postupci nam takoe nekad doputaju da
bacimo koji pogled nesvesno. Ovi upadi '' Ono ''-ga, mi to znamo, nisu poklon
analitine situacije. One se mogu desiti svaki put kad opreznost '' JA '' se desi
smanjena, ili popusti usled bilo kakvog sluaja, i kad se nesvesno uzbuenje ( )
( takoe usled bilo kakve specijalne okolnosti ) nae iznenada pojaano. Ovaj
proputeni postupak, i naroito omaka i zaboravi praznine, mogu se takoe
prirodno pojaviti u toku analitikog postupka, osvetljavajui tada, najedanput, skriveni
kut nesvesnog, koji je esto dugo vremena bio nepristupaan analizi. U poetku
psihoanalitike tehnike, analitiari su se koristili jednim takvim neoekivanim
dobitkom, da onim svojim pacijentima, koji su izgledali malo skloni da prihvate
psihoanalitika shvatanja, pokau postojanje nesvesnog na jedan skoro nepobitan
nain. Analitiari su se isto tako radovali to su mogli da uhvate, zahvaljujui ovim
 -8-

lako razumljivim primerima, rad izvesnih mehanizama, kao npr. premetanja,

kondenzacije, isputanja ( praznine ) propusta. Ali, uopte, vanost ovih iznenadnih
dogaaja se smanjuje kad se uporedi sa vanou upada ( irruption ) '' Ono ''-ga
dobrovoljno stavljenih u slubu analize.
TRANSFER ( PRENOS ) Potrebno je da se utvrdi teorijska razlika
izmeu posmatranja '' Ono ''-ga sa jedne i posmatranja '' JA '' sa druge strane, kad se
radi o, moe biti, najdragocenijom od svih instrumenata analize, odnosno o
interpretaciji transfera. Sva uzbuenja pacijenta koja proizilaze iz njegovih odnosa sa
analitiarom mi nazivamo transferom. Ova uzbuenja se u toku analize ne stvaraju
objektivno, nego proistiu iz ranijih objektalnih odnosa, skoro sasvim arhainih i pod
uticajem automatizma ponavljanja, vaskrsavaju u toku analiza. injenica da su ova
uzbuenja samo ponavljanje a ne novi proizvodi daju im neuporedivu vrednost kao
izvorima obavetenja i doputaju nam da doznamo afektivna iskustva naeg pacijenta.
Po njihovim raznovrsnostima i sloenostima, moemo, izgleda, razlikovati razliite
tipove transfernih manifestacija.
a / Transfer libidinoznih uzbuenja Ovaj prvi tip je krajnje jednostavan.
Odnosi pacijenta sa svojim analitiarom su poremeeni estokim oseanjima, takvim
kao ljubav, mrnja, ljubomora, strepnja, oseanjima koje izgleda da nikakvo aktuelno
zbivanje ne opravdava i protiv kojih se i pacijent buni. Pred svojim nevoljnim
manifestacijama pacijent se osea posramljen, ponizan i td. i ak se neki put dogaa
da jedino prinudom koju vri osnovno analitiko pravilo pacijentu se isupa svesno
priznanje. Ispitivanja pokazuju da ovi oseaji izviru iz '' Ono ''-ga i proizilaze iz bivih
grupacija afekata, kao to su kompleksi Edipa i kastracije. Njihova pojava se
objanjava i opravdava im ( poto smo ih izdvojili iz analitike situacije ), ih
dovedemo na infatilne situacije koje su ih izazvale. Ovaj korak ( okret ) unazad nam
pomae da ispunimo prazninu u pamenju iz prolosti objekta, i donosi nam jedan
novi element saznanja njegovog instiktuelnog i oseajnog ivota iz detinjstva.
Prilikom ove interpretacije pacijent nam najee prua jednu uurbanu saradnju zato
to transferno afektivno uzbuenje deluje u njemu kao strano telo. Vraanje
prolost oslobaa objekat te njegovom '' JA '' trenutno strane ispulcije i doputa mu
tako da nastavi rad psihoanalize. Treba imati u vidu, da ovaj prvi tip transfera koristi
samo posmatranju '' Ono ''-ga.
b / Transfer defansa ( odbrane ) Drugi tip je sasvim razliit.
Automatizam ponavljanja pod kojim se nalazi pacijent u toku svoje analize ne
interesuje vie samo bive pulzije '' Ono ''-ga nego takoe i na isti nain ranije mere
odbrane ( defansa ) protiv instikata. Pacijent se takoe vie ne zadovoljava da
transferie ( prenosi ) svoja infantilna uzbuenja u svom prvobitnom obliku,
uzbuenja koja se kasnije, i im dou do svesnog, nau podvrgnuta cenzuri odraslog ''
JA ''; ne, pacijent istoako prenosi pulzije svoga '' Ono ''-ga sa svim deformaciama koje
potiu iz detinjstva. U izvesnim ekstremnim sluajevima moe se dogoditi da to ne
 -9-

bude stvarno instiktivno uzbuenje koje se pojavljuje u transferu, nego samo neka
odreena odbrana ( defans ) protiv izvesnih libidinoznih pozitivnih ili negativnih
stavova. To se dogaa npr. kada postoji bekstvo pred opasnou pozitivne ljubavne
fiksacije u latentnom enskom homoseksualitetu, ili jo kao to je pokazao Wilhalm
Reich, kada neki pacijent nekada agresivan prema svom ocu kasnije usvoji jedan
sasvim potinjen i enstven mazohistiki stav. Mislim da bi bilo vrlo nepravedno
optuiti pacijenta da hoe da nas '' pree '', '' da nam se smeje '', ili da hotimice trai da
nas na bilo koji drugi nain prevari. Rezultat nee biti mnogo vei ako ne prestanemo
da stalno podseamo naeg pacijenta kako je obavezan da se stalno potinjava
osnovnom analitikom pravilu, to jest, ako pokuavamo da mu nametnemo iskrenost,
ne bi li ga primorali da nam iznese pulzije svoga '' Ono ''-ga disimuliranih iza
manifestovane odbrane u transferu. Pacijent je stvarno iskren kada svoju pulziju i svoj
afekat iznosi na jedini nain koji mu je jo pristupaan, tj. potsredstvom deformisanih
mera odbrane. Mislim da u jednom takvom sluaju analitiar ne treba da se trudi da
direktno i po svaku cenu, prelazei preko svih intermedijalnih stadijuma
transformacije koje su afekti preli, odbaci instiktivno uzbuenje. Ne treba takoe da
pokuava da ovu odbaenu pulziju pusti da prodre u svest objekta. Najbolja metoda se
sastoji u prouavaju posebnog mehanizma odbrane, radije nego samog instikta, to e
rei radije '' JA '' nego '' Ono ''. Kad uspemo retrogradno da se povratimo na put
transformacije instikta, analitika dobit se udvaja. Fenomen transfera koga mi
interpretiramo se rastavlja na dva dela od kojih svaki ima svoje poreklo u prolosti:
jedan libidinalni ili agresivan elemenat koji zavisi od '' Ono ''-ga i mehanizam odbrane
koji pripada '' JA ''. U najtipinijim sluajevima ovaj mehanizam pripada onom '' JA ''
iz infantilnog perioda koje je isto tako videlo stvaranje pulzije '' Ono ''-ga. Na isti
nain kao u interpretaciji prostog transfera, mi tad postiemo ne samo da popunimo
praznine pacijentovog pamenja nego takoe uspevamo da dobijemo obavetenja koja
su dovoljna da popune i zakljue istoriju transformacije instikata.
Ovi pokuaji interpretacije transvera drugog tipa, bilo kako da su dobra ipak
izazivaju veinu tehnikih tekoa koja izbijaju izmeu analitiara i pacijenta. Ustvari,
u ovim vrstama transfera, pacijent ima utisak da u sebi ima strano telo. Ova injenica
nema nieg iznenaujueg ako se pomisli na lanu ulogu koju u produkciji ovih
reakcija igra '' JA '', ak neki put '' JA '' iz prvih dana ivota. O bjekt teko doputa
uestali karakter ovih fenomena. Forma pod kojom ovi fenomeni prelaze u svesno,
saglasna je sa njegovim '' JA '' nevidi zato bi trebalo da se suprostavi njihovoj pojavi
u slobodnim asocijacijama. Slueci se racionalizacijom, objekat ostaje esto slep pred
izvesnim nesrazmerama izmeu uzroka i posledicama koje svakom posmatrau
padaju u oi i koje pokazuju nedovljnost objektivne osnove transfera. Iz tog razloga,
mi u ovoj formi transferne reakcije ne moemo raunati, kao u predhodnom sluaju,
na dobrovoljnu saradnju pacijenta. im se interpretacija prenese na nepoznate
elemente instance '' JA '', na njegove ranije aktivnosti, celo '' JA '' se apsolutno
 - 10 -

suprostavlja analitikom radu. U ovakvim sluaju imamo situaciju koja se obino, ali
nedovoljno jasno preieno, kvalifikuje analizom '' karaktera ''.
U teoriskom pogledu, obavetenja dobijena ovim interpretacijama transfera
delimo u dve grupe: grupa sadraja '' Ono ''-ga i grupa aktivnosti '' JA '', koje su obe
postale svesne. Rezultate interpretacije koje nam je dao pacijent za vreme slobodnih
asocijacija, moemo da klasiramo na slian nain: slobodno izraene asocijacije nam
ostvljaju sadrinu '' Ono ''-ga, a nastajenje otpora nam ukazuje na mehanizme otpora
koje '' JA '' upotrebljava. Jedna razlika je to se interpretacija transfera odnose samo na
prolost i mogu ponekad da najednom osvetle itave perjode pacijentovog ranijeg
ivota, dok se sadraj '' Ono ''-ga, to slobodna asocijacija obeledanjuje, ne prepisuje
nikakvom odreenom vremenskom dobu i to odbrabeno operacije '' JA '', koje se za
vreme seansa manifestuje u vidu otpora prema asocijacijama, mogu skoro sasvim da
se odnose na aktivan ivot pacijenta.
c/ '' Dejstvovati '' u transferu ( L '' agir '' dans le transfert ).- Trei oblik
transfera nam jo razliitiji nain efikasno doprinosi da upoznamo pacijenta. U toku
interpretacije snova, slobdnih asocijacija, interpretacije otpora i vidova transfera ranije
opisanih, pacijente smo mogli da posmatramo samo u analitikoj situaciji, tj. u jednom
vetakom endopsihikom stanju. Relativna mo intanci je izmenjena u korist '' Ono ''-
ga, bilo stanjem sna, bilo dejstvom osnovnog analitikog pravila. Instance '' JA '' se
neizbeno prikazuju smanjene i oslabljene kad se manifestuju cenzori snova ili pak
kad uzmu oblik otpora prema asocijacijama. eso nam je vrlo teko da sebi
predstavimo njihovu pravu veliinu i snagu. Ne kae li se esto za psihoanalitiara,
dobre poznavaoce nesvesnog, da su vrlo ravi procenitelji pacijentovog '' JA ''? Jedna
injenica nastoji da delom pravda ovu zamerku: analitiaru se ukazuje vrlo malo
prilika da posmatra celokupnost '' JA '' u akciji.
Kad se deava ta pojaavanje tranfera tera objekt da se izmigolji
strogim pravilima analitikog tretmana i da onda preobrazi u svakodnevna zbivanja,
kako svoje instiktivno tako i odbrabene elemente svoih transfernih oseanja. To se
naziva '' dejstvo '' u transferu, fenomen koji ustvari ve izlazi iz okvira analize i koji
nas ui o unutranjoj strukturi naeg pacijenta, mehaniki inei da se ona pojavi i u
svojim prirodnim srazmerama. Kad postignemo da interpretiramo ovo '' dejstvovanje
'', mi razlemo radnju transfera na njihove elemente i tako otkrivamo stvarnu koliinu
energije koju je dala svaka od instanci u datom momentu. Suprotno od onoga to
vidimo kad se radi o slobodnim asociacijama, ova situacija nam doputa da procenimo
relativnu i apsolutnu koliinu energije datu od svake instance.
Iako nam daje tako dragocene opske, interpretacija '' dejstvovanja '' obino
nedaje velike terapeutske reziltate. injenicom da ono to je bilo nesvesno postaje
svesno, uticaj tretmana na reciprone onose '' Ono ''-ga, '' JA '' i '' Nad JA ''- vidno
zavisi od analitike situacije koja je vetaki stvorena i koja podsea na situaciju
hipnoze gde se aktivnost instance '' JA '' nala takoe usamljena. Sve dok '' onim '' i
 - 11 -

dok bude jednostavno izvavalo naredbe ovog poslednjeg, ondopsihika pomeranja

nalaze malo prilika da se realizuju i uticaj spolja se vri sa tekoom. Iz tog razloga
analitiarima vie muke kad se radi sa ovom treom vrstom transfera, od nas
nazvanog '' dejstvovanjem '', nego sa ostalim nainima odbrane. Onada je razumljivo
to on trai da ga pomou analitikih interpretacija i analitikih zabrana to vie
ogranii.
ODNOSI IZMEU ANALIZE '' ONOG '' I ANALIZE '' JA ''.- Ako
sam tako detaljno opisala ovu podelu na tri kategorije manifestacije transfera, naime,
transfer libidinalnih tendencija, transfer stvava odbrane i transfer '' ponaanja '', to je
bilo zato da pokaem da su tehnike tekoe analize relativno manje kad se radi o
prebacivanju u svesno derivata '' Ono ''-ga. Tekoe dostiu svoju najviu taku kad je
analitiar primoran da se usmeri ( da napadne ) na nesvesneelemente '' JA ''. Drugaije
reeno, analitika tehnika ne moe da se smatra ogovornom za ovu injenicu. Ona je
sposobna da pretvori u svesno nesvesne elemente '' JA '' iso tako dobro kao i nesvesne
elemente '' Ono ''-ga i '' Nad JA ''. Ipak smo mi analitiari manje prilagoeni
tekoama analize '' JA '' nego tekoama analize '' Ono ''-ga. Nai teoretski pogledi su
se modificirali u pogledu '' JA '' ija se koncepcija danas vie nepoklapa ( stapa ) sa
koncepcijom sistema recepcije svesti. Ustvari, nauili smo da vane frakcije '' JA ''
mogu takoe ostati nesvesne i da traimo psihoanalitike tehnike da ih, prebacujui ih
u svesno, - otkrije. Iz toga proizilazi da je analiza '' JA '' unaim oima dobila mnogo
znaajniju vrednost. Sve to '' JA '' odnosi analizu predstavlja materjal koji vredi isto
kao i bilo koji derivat '' Ono ''-ga. Nita nam nedaje pravo da produkcije '' JA ''
smatramo kao obine smetnje pri prouavanju '' Ona ''-ga. Ipak to treba prizati, ono to
dolazi od '' JA '' stvara takoe otpor u pravom smislu rei, onu sngu koja se
suprodstavlja pojavi sadraja nesvesnog i spreava tako psihoanalitiki rad. Meutim,
bilo kakav otpor da nam '' JA '' suprodstavlja, mi se nadamo da emo uspeti da ga isto
tako sigurno analiziramo kao to analiziramo i '' Ono ''.
NEZGODE JEDNE JEDNOSTRANE TEHNIKE. Posle svega to smo
rekli znamo da prouavajui slobodne asocijacije, latentne misli sna, objanjenje
simbola ( objanjenje ) i sadraja transvera ( bilo stvarnih ili nestvarnih ) mi
napredujemo u prouavanju '' Ono ''-ga ali na jednostran nain. Prouavanjem otpora,
rada cenzure snova, razliitih naina odbrane protiv pulzija fantazama nam isto na
takav jedan jednostran nain pomae da saznamo nepoznate aktvnosti '' JA '' i '' Nad ''-
JA. Ako je tano da smo meavina dveju vrsta istaivanja u istim proporcijama
doputa ( pomae ) da dobijemo intergralnu sliku unutranjeg stanja analiziranog,
takoe, isto tako treba predpostaviti da svaka prednost data jednom od analitikih
postupaka na tetu svih ostalih, daje samo deformisanu, izmenjenu ili u najmanju ruku
netpotpunu sliku psihike linosti.
Jedna tehnika koja bi naprimer, iskljuivo upotrebljavala tumaenje simbola,
rizkovala bih da otkrije jedino derivate '' Ono ''-ga. Svako ko bi upotrebljavo ovu
 - 12 -

tehniku lako bi popustio iskusenju da zanemari ili u najmanju ruku da podceni

nesvesne elemente '' JA '', elemente koje bi drugi analitiki postupci mogli da prenesu
u svesno. Za opravdanje jedne takve tehnike mozemo navesti da ona upravo koristi
tonam skrauje zobilazak '' JA '' doputajui nam da stignemo direktno u potisnuti
instiktuelni ivot, ali e rezultati ostati netpotpuni. Jedino analiza nesvesnih
odbradbenih operaija '' JA '' nam doputa da uspostavimo preobraaj koji instikti
petrpe. Zanemarujuci ovu vrstu analize mi istina uspevamo da nauimo mnoge stvari
o sadraju instiktivnih elja i potisnutih fanatizma, ali zato ostajemo malo obaveteni,
ako ne i potpuno neupueni o njihovom preokretanjima i o nainu na koji se oni
uvlae u linost.
Tehnika potpuno suprotna ovoj i koja bi u prvi plan postavljala samo analizu
otpora bie isto tako nepotpuna, ali na sasvim drugojaiji nain. Tada bi dobili
potpunu strukturu '' JA '' analiyiranih, ali analiza njihovog '' Onog '' bi ostala
povrna, nedovrena.
Isto bi bilo i sa tehnikom koja koristi samo transfere. Tano je da pacijent
koji imaju jedan intezivan transfer i ije se stanje lako preputa tehnikim
istraivanjima, daju obilat materijal koji dolazi iz najdubljih slojeva njihovog '' Onog
''. Ali, inei to oni izlaze iz analitike situacije. Njihovo '' JA '' ne zauzima stav
umerenog posmatraa, objektivnog i nezainteresovanog. Ono je uhvaeno ( epano ),
preplavljeno, prisiljeno na akciju. ak i ako pod uticajem ( vlau ) automatizma
ponavljanja, uspe da se ponaa sasvim kao jedno infantilno '' JA '', ono stalno
dejstvuje umesto da analizira. ta se tad deava? Ta tehnika, poto nam je dala
najvee nade moe na kraju da prouzrukuje sva razoarenja to su nam naa teoredska
shvatanja '' dejstvovanja '' dopustila da predvidimo.
Nita bolje ne upoznajemo nae pacijente i naa terapija propada.
Postupak koji ja upotrebljavam u analizi dece takoe nam daje jedn dobar
primer opasnosti jednostrane tehnike. Kad smo primorani da se odreknemo slobodnih
asocijacija, kad upotrebljavamo samo jedan vrlo umeren nain interpretacije simbola i
kad kasno ponemo da interpretiramo transfer, tri znaajna puta koja vode aktivnost ''
JA '' i sadraje '' Ono ''-ga se tad nau ometena ( zakrena ). Kako popuniti praznine?
Kako emo, uprkos tim prazninama, stii do povrinskih slojeva psiholokog ivota?
To je pitanje koje elim da prouim u iduem odeljku.
 - 13 -

ANALITIKA STUDIJAODBRANDBENIH POSTUPAKA '' JA ''

III glava

Veza izmeu '' JA '' i analitike metode. Druga i teka teoriska razmatranja
koja sam iznela u predhodnom poglavlju mogu praktino da se rezimiraju u nekoliko
prostih reenica. Analitiar ima za zadatak da naini svesno od nesvesnog, bilo kojoj
instanci da pripada ovo poslednje i da takoe posveti istu objektivnu panju
nesvesnim elementima sve tri instance. Drugaije reenom poinjui svoj rad
razjanjenja ( otkrivanja ), analitiar poinje od jedne take podjednake udaljene od ''
JA '', '' Nad JA '' i '' Ono ''-ga.
Naalost, mogu razliite okolnosti da ometu jasnu objektivnost ovoga stava.
Nepristrasnost analitiara nije isto uzvraena. Razliite instance ne reaguju istim
nainom na napore analitiara. Znamo da pulsije '' Ono ''-ga nisu ni malo disponirane
da ostanu nesvesne. One imaju jednu prirodnu sklonost da prodiru u svesno nebi li se
tamo zadovoljile ili bar probaju da ka povrini svesnog poalju izvesne od svojih
derivata. Kao to sam ranije pokazala, analitiki rad se vri u istom smislu i pojaava
tu klonost. Za potisnute elemente '' Ono ''-ga analitiar je pomaga i osloboditelj.
Drugojaije je kad se radi o '' JA '' i '' Nad JA ''. Ukoliko su se instance ''
JA '' potrudile da pomou svoih vlastitih metoda suzbiju pulsije '' Ono ''-ga, analitiar
se pojavljuje kao krivac za poremeaj. Njegovo paljivo ispitanje ponitava muno
osvarena potiskivanja i rui kompromis iji se oblik savreno slagao sa '' JA '', iako je
efekat toga slaganja patoloki. Napori analitiara da nesvesno uini svesnim i napori
instanci '' JA '' da gospodare instiktivnim ivotom se sukobljavaju. Sve do momenta
dok se pacijent ne uveri u svoju bolest i stvari nedobiju jedan drugojaiji tok, instance
'' JA '' smatraju poduhvate analitiara kao kakvu preteu opasnost.
Ba zbog toga, kao to je naglaeno u predhodnom poglavlju, ponaanje '' JA
'' prema analitikim naporima ima tri oblika ponaanja. '' JA '', kada je sposobno za
samoupravljanje o kome sam molo pre govorila, se udruuje sa analitiarom, svoje
kapacitete mu stavlja na raspoloenje i zahvaljujui izdancima drugih instanci koji su
prodrli u njegov domen daje mu sliku i o njima. '' JA '' postaje protivnik analitiara
kada se u toku svog autoposmatranja pokae pristasno, rave volje, kada savesno
registrujui pojedina obavetenja propusti, falsifikuje i odbaci ostala i spreava ih da
se pojave: ono tako ide protiv analistikog rada koji eli da vidi sve to odatle moe
da izae ne izuzimajui od toga nita. Najzad, samo '' JA '' je objekat analize ukoliko
se odbrandbena aktivnostkoju ono vri bez prestanka nesvesno produi i tek sa
velikom mukom postane svesna; skoro kao nesvesna aktivnost nekog zabranjenog
instiktivnog uzbuenja.
ODBRANA PROTIV INTIKATA I OTPORA. U predhodnom odeljku
pokuala sam da radi olakavanja psihoanalitikog prouavanja utvrdim jednu
 - 14 -

teorisku razliku izmeu analize '' Ono ''-ga i analize '' JA '',koje su praktino potpuno
nerazdvojno povezane. Ovaj pokuaj je mogao samo da potvrdi jednu ve utvrenu
injenicu. U psihoanalizi, sav koristan materijal za upoznavanje '' JA '', izbija u toku
tretmana pod formom otvora analize '' Ono ''-ga; ova injenica je toliko jasna da nema
potrebe da se komentarie. Za vreme analize '' JA '' postaje agilno svuda jednim
antagonistinim delovanjem, kada trai da sprei navalu '' Ono ''-ga. Dakle, budui da
je cilj analize da idejama koje predstavljaju potisnutu pulziju osigura pristup u svesno,
to jest, upravo da izazove slina izbijanja izlazi da mere '' JA '' odbrane protiv
pojavljivanja ovih ideja, automatski dobijaju karakter jednog vrlo aktivnog otpora
protiv analize. I kako osim toga psihoanalitiar, koristei svoj lini upliv nastoji da se
potuje osnovno analitiko pravilo, koje doputa ovim idejama da izbiju u toku
slobodnih asocijacija, odbrana '' JA '' protiv istikta se u isti mah pretvara u direktnu
opoziciju prema analitiaru. Neprijateljstvo prema analitiaru i pojaavanje mera
odbrane protiv pojava uzbuenja '' Ono ''-ga, neizbeno koincidiraju. Kada u izvesnim
momentima analize odbrana prestane i kad predstavnici instikta mogu bez prepreka da
se manifestuju u vidu slobodnih asocijacija, odnosi '' JA '' sa analitiarom ostaju u
ovom smislu nepomueni. Jasno je da u psihoanalizi ova vrsta otpora nije jedino
mogua. Osim otpora koji pripada instanci '' JA '', znamo da postoje otpori transfera
razliito uoblieni i takoe izvesne antigonistike snage preko kojih je teko prei i
koje proizilaze iz automatizma ponavljanja. Tako sav otpor ne proizilazi obavezno iz
odbrandbenih akta '' JA '', ali svaki odbrandbeni akt '' JA '' protiv '' Ono ''-ga se
pokazuje u toku analize samo otporom prema naporima analitiara. Analiza ovih
otpora '' JA '' nam prua dobru priliku da posmatramo nesvesnu odbrandbenu
aktivnost '' JA '' u svom njenom intenzitetu i da je uinimo svesnom.
ODBRANA PROTIV AFEKATA Mi imamo prilike da detljnije
posmatramo aktivnost '' JA '' ne samo u sukobu sa pulsijama; '' JA '' nije u sukobu
samo sa idancima '' Ono ''-ga koji pokuavaju da ga osvoje da bi dospeli do svesnog i
do zadovoljenja: '' JA '' se brani sa istom energijom protiv afekata u vezi sa ovim
instiktivnim pulsijama. Po odbijanju pulzionih prohteva, na '' JA '' pada glavni zadatak
da se snae usred afekata: ljubav, elja, ljubomora, ponienja, tuge i alosti, svih
manifestacija koje prate seksualne elje, mrnja, ljutitost, bes, sve to je u vezi sa
agresivnim plzijama. Svi ovi afekti, poto su jednom odbijeni pulzioni zahtevi sa
kojima su bili udrueni, potinjavaju se svim merama koje '' JA '' primenjuje da ih
uzdri, tj. da ovi afekti podleu izvesnim metamorfozama. Kad god se jedan afekat
modificra, blo za vreme analize ili izvan nje, to je usled toga to je '' JA '' dejstvovalo i
tad mi imamo priliku da prouavamo njegove smicalice. Poznato nam je da sudbina
bilo kog afekta udruenog sa instiktivnim prohtevom nije jednostavno indentina sa
sudbinom svoga indentivnog predstavnika. Ali, razumljivo je samo po sebi, da su
mogunosti odbrane jednog istog '' JA '' skuene. U razliitim razdobljima ivota i
prema svojoj specifinoj strukturi individualno '' JA '' bira ovo ili ono sredstvo
 - 15 -

odbrane: potiskivanje, premetanje, pokretanje ( izbrtanje ) itd... '' JA '' se moe ovim
sredstvima isto tako dobro sluiti u svojoj borbi protiv pulzija, kao i u svojoj odbrani
protiv osloboenja afekata. Kad ve jedanput znamo na koji se nain neki pacijent
brani protiv pojavljivanja svojih instiktivnih uzbuenja tj. koji nain otpora '' JA ''
obino upotrebljava, mi ve tada moemo predvideti nain njegove reakcije prema
njegovim vlastitim nepoeljnim afektima. Kada npr. primetimo kod pacijenta izvesne
posebne i jasno izraene oblike transformacije afekata, na primer kod nekog pacijenta
potpuno odsustvo oseanja, negaciju itd., neemo biti iznenaeni kada vidimo kako on
usvaja ove iste metode u odbrani protiv svojih instiktivnih uzbuenja i sobodnih
asocijacija. Radi se uvek o istom '' JA '', koje u bilo kakvom sukobu nastavlja, sa
manje ili vie upornosti, da se slui svim sredstvima kojima moe da raspolae.
STALNE ( PERMANENTNE ) MANIFESTACIJE ODBRANE Jedna
druga oblast gde se manifestuje odbrandbena aktivnost '' JA ''- jeste oblast fenomena
koje je prouavao Wilhelm Reich u svojoj studiji '' Logina analiza otpora '' ( ''
Analyse logique des resistances '' ). Izvesni stavovi tela, krutost, ukoenost, izvesne
osobenosti kao stereotipni osmejak, izvesni prezirujui arogantni nain ponaanja, svi
su oni zaostaci nekada vrlo aktivnih odbrandbeih fenomena aktuelno dislociranih od
svojih primitivnih situacija, od svoje borbe protiv instikata ili afekata. Sve ove
manifestacije su se transformisale u definitivne crte karaktera, ili, kako se Reich
izrazio postale su '' oklopi karaktera '' ( '' cuirasses de caractere '' ). U sluaju kada
analitiar uspe da pronae njihovo istorijsko poreklo, one ponovo stiu svoju
pokretljivost i prestaju da svojom fiksacijom blokiraju na pristup defanzivnim
operacijama gde se u tom momentu nalazi angaovano '' JA ''. Dakle, poto su ovi
naini odbrane dobili permanentni karakter, mi ne moemo da poveemo njihovo
iekivanje ni sa pojavom, ni sa nestankom instiktivnih prohteva i unutranjih afekata,
kao ni sa navalom afekata i spoljnjih iskuenja i zato je njihova analiza osobito
neugodna ( teka ). Samo u sluaju kada ne uspemo da otkrijemo aktuelni konflikt
izmeu '' JA '', instikta i afekta, tek onda treba da ih uzmemo kao glavni predmet
prouavanja. Takoe je jasno da ne treba ostaviti naziv '' analiza otpora '' samo studiji
ovih osobitih fenomena, jer taj naziv odgovara isto tako dobro i analizi svih otpora.
FORMACIJA ( STVARANJE ) SIMPTOMA Analiza otpora '' JA '' i
njegovih odbrandbenih mera protiv pulzija, prouavanje transformacija koje afekti
pretrpe, otkrivaju i ine svesnim postupke odbrane, analogne onim odbranama koje
posmatramo u stereotipnom stanju sluajeva '' permanentnih oklopa karaktera ''.
Pronai emo na jednom irem planu ove iste odbrandbene metode u zgusnutom
stanju kad budemo prouavali neurotine simptome. Kakva je, dakle, uloga '' JA '' u
stvaranju ovih kompromisa koje nazivamo simptomima? Jednostavno '' JA '' koristi
jedan nepromenljiv, odreeni postupak protiv nekog osobitog instiktivnog prohteva.
Mi znamo ( videti po ovom: inhibicija, simptom i strepnja kao i stranu 38 gde je
ovaj pasus reprodukovan ) da su izvesno neuroze usko povezane sa odreenim
 - 16 -

nainima odbrane: tako se histerija zakai za potiskivanje, opsesionalna neuroza za

izolaciju ( usamljenost ) i retroaktivno anuliranje. Ove uske veze izmeu neuroze i
mehanizma odbrane se ponovo nalaze u domenu naina odbrane protiv afekata i u
oblicima otpora usvojenih od '' JA ''. Nain na koji se neki pacijent u toku analize
ponaa prema svojim slobodnim asocijacijama, nain na koji pacijent kada je
preputen sam sebi, sputava svoje pulzione prohteve, uopte nain koji se on brani
protiv nepoeljnih afekata, dopusta, apriori, da se predvidi priroda njihovih simptoma.
S druge strane, prouavanje stvaranja ovih simptoma kod nekog pacijenta nas
ovlauja da izvuemo zakljuke to se tie strukture njegovih otpora i njegovih
odbrana protiv pulzija i afekata. Paralelizam izmeu formacija jednog simptoma i
forme otpora nam je naroito poznat u oblastima histerije i opsesionalne neuroze. U
svojoj borbi protiv pulzija histerija formira svoje simptome poglavito od potiskivanja:
oduzima svesnom predstave seksualnih pulzija. Oblik otpora prema slobodnim
asocijacijama je iste vrste i pacijent prosto i jasno odbacuje one asocijacije koje su
suprotne da izazovu odbranu '' JA ''. On osea samo jednu prazninu u svojoj svesti i
ostaje pritajen, to e rei da se desilo jedno raskidanje kontinuiteta u lancu njegovih
misli, analogno onim koje je izazvalo instiktivne procese u momentu stvaranju
simptoma. S druge strane znamo da '' JA '' jednog opsediranog pacijenta u stvaranju
simptoma usvaja izolaciju kao postupak odbrane. On se zadovoljava da odvoji
instiktivna uzbuenja od njihovog spleta i u isto vreme zadravajui ih u svesnom.
Zato otpor kod opsediranog takoe dobija jednu drugaiju formu. ak i u stanju
otpora on ne uti ve govori i prekidajui svaku vezu izmeu svojih ideja, govorei,
izoluje svoje, predstave od svojih afekata na takav nain da njegove asocijacije
izgledaju, u jednom smanjenom obimu, isto tako besmislene kao i njegovi neurotini
simptomi u jednom veem obliku.
ANALITIKA TEHNIKA I ODBRANA PROTIV PULZIJA I
AFEKATA Jedna mlada pacijentkinja se analizira zbog ozbiljnog stanja strepnje
( anksioznosti ) koja joj remeti ivot i studije. Lako se lei samo iz poslunosti prema
svojoj majci, ona mi dobrovoljno pria prole i sadanje okolnosti svog ivota. inei
to, njeno ponaanje prema meni ostaje prijateljsko i iskreno, meutim, primeujemo
da u svojim ispovestima briljivo izbegava da naini i najmanju aluziju na svoj
simptom i utei prelazi preko kriza nespokojstva ( strepnje ) koje izdrava u
intervalima seansi. Kada sam nastojala da uvedem simptom u analizu ili da prouim
nespokojstvo na koje su ukazali izvesni podaci asocijacije, prijateljsko ponaanje
pacijentkinje se odmah menjalo i uvek mi je tada izruavala bujicu ironinih primedbi
i podsmevanja. Nikako nisam uspevala da poveem ovaj stav bolesnice sa njenim
ponaanjem prema svojoj majci. Svesni i nesvesni odnosi devojke sa svojom majkom
davali su sasvim razliitu sliku. Njena ironija, njeni bez prestanka ponavljani sarkazmi
dekoncentrisali su analitiara i za izvesno vreme ine nepotrebnim nastavljanje
tretmana. Ipak, jedna dublja analiza je pokazala da podsmevanje i podrugljivost nisu,
 - 17 -

tano govorei, reakcija transfera i da nikako nisu vezani za analitiku situaciju.

Pacijentkinja uvek pribegava ovom manevru, upravljenu prema njoj samoj, svaki put
kada su oseanje nenosti, elje ili nespokojstva pred izbijanjem u svesno. to je
navala afekata jaa, devojka tim vie ulae estine i unosti u ismejavanje sebe same.
Analitiar izvlai samo uzgredno ove reakcije odbrane, zato to odbrana kod
pacijentkinje ohrabruje pojavljivanje oseanja nemira ( nespokojstva ) u svesno.
Upoznavanje sadraja nespokojstva, ak kad i ostali iskazi pacijentkinje doputaju
tano tumaenje, ostaje, neupotrebljivo sve dok svaki pokuaj prilaenja afektu samo
pojaava odbranu. Uiniti svesno sadrinu strepnje bilo je mogue samo poto se
prethodno uspelo izvui do svesnog ceo taj proces, taj nain odbrane protiv afekata
ironinim potcenjivanjem, proces koji se do tada automatski ostvarivao u svim
okolnostima ivota bolesnice, a samim tim pretvoriti ga u neupotrebljivim. Sa take
istorijskog gledanja ovaj nain odbrane ismevanjem i ironisanjem, objanjava se kod
nae pacijentkinje njenom indetifikacijom sa svojim umrlim ocem koji je svoju ker
hteo da naui vladanju sobom i koji joj se podsmevao svaki put kada bi se prepustila
sentimentalnim manifestacijama. Ovde, dakle, metoda odbrane protiv afekata utvruje
uspomenu na neno voljenog oca. Tehnika koja se namee u ovom sluaju je, na
prvom mestu, analiziranje odbrane pacijentkinje protiv afekata, to kasnije doputa
prouavanje njenog otpora u transferu. U ovom momentu samo je mogue da se
analizira nespokojstvo i njegova preistorija.
U tehnikom pogledu, ova paralelnost izmeu odbrane nekog pacijenta
protiv njegovih instikata i njegovih afekata, izmeu formacije simptoma i otpora nam
daje, naroito u analizi dece; vrlo vane rezultate. Ono to naroito nedostaje tehnici
infaltilne analize jesu slobodne asocijacije. Zar nam one u stvari, zato to predstavljaju
instikt, ne daju najdragocenije podatke o '' Ono ''.? Meutim, postoje jo i druga
sredstva da se dobiju ovi podaci; snovi, dnevna snivanja ( matanja ) deteta, njegove
zamiljene aktivnosti u igri, crtei itd., pod jednom manje prikrivenom i
pristupanijom formom nego kod odraslih otkrivaju pulzije '' Onog '' i u toku analize
skoro nadoknauju izronjavanje '' Onog '' isto kao to se to izvodi u slobodnim
asocijacijama.
Ipak, poto se ne primenjuje osnovno pravilo analize, takoe ne postoji i
borba koja se vodi u cilju posmatranja '' Onog ''; kod odraslih nas ba ta borba
upoznaje sa otporima '' JA '' i sledstveno, sa odrandbenom delatnou '' JA '' protiv
derivata instikata. Kod deje analize, gde dobijemo mnotvo podataka o '' Onome '',
dobiemo malo podataka o infantilnom '' JA ''.
Prema pogledima engleske kole, analitiko prouavanje igra kod dece
najefikasnije dopunjuje odsutnost slobodnih asocijacija. Ta ista kola stavlja zabavne
aktivnosti kod dece u isti plan kao i ideja iskazanih od odraslih i slui se analognim
nainom za njihovo tumaenje. Slobodnom toku asocijacija odgovaraju slobodne igre
gde su prekidi ( interruption ) i inhibicije jednaki spreavanjima da se ideje slobodno
 - 18 -

izraze. Iz toga sledi da, analizirajui poremeaje u aktivnosti igre, otkrivamo da oni
sainjavaju odbranu '' JA '', analogno otporu u toku asocijacije.
Ma ipak, iz izvesnih teorijskih motiva, oklevamo da slobodne asocijacije
smatramo kao savreno jednake aktivnostima igre i odustajemo, na primer, da tu
tumaenje simbola sprovedemo do krajnjih granica: primorani smo, dakle, da
pribegnemo novim nainima u dejoj analizi i kadrim da nas obaveste o instanci '' JA
''. ini mi se da analiza transformacija afekata kod deteta moe da popuni ovu
prazninu. Afektivni ivot deteta je manje razgranat i providniji nego kod odraslog.
Posmatrajmo tad ta kod njega moe da izazove pranjenje afekata bilo analizom ili
izvan nje. Kad se dete vidi zanemareno u odnosu prema nekom drugom, neizbeno
zbog toga osea ljubomoru, zlovolju: ako mu se uslii koja od dugo gajenih elja, dete
osea radost: ako oekuje da bude kanjeno, obuzima ga strepnja: ako mu se neko
eljno ili obeano zadovoljstvo iznenada odloi ili uskrati, obuzima ga razoaranje.
Mi obino oekujemo da dete reaguje normalno na ove razliite dogaaje: ipak,
posmatranje ukazuje da se stvari ne odvijaju uvek na ovaj nain. Na primer, neko dete
ostaje ravnoduno onda kad bi trebalo da bude razoarano, pokazuje preteranu
veselost umesto da osea tugu, krajnju nenost umesto ljubomore. U svim tim
sluajevima desilo se neto to je skrenulo normalan tok procesa instanca '' JA '' je
intervenisala da bi izazvala transformaciju afekata. inei da se ova specifina forma
odbrane protiv afekata pojavi u svesnom ( bez obzira da li se radi o iskretanju,
pomeranju ili potpunom potiskivanju ) analiza nam daje podatke o naroitoj tehnici
koju je usvojilo '' JA '' malog pacijenta. Ona nam, na isti nain kao i analiza otpora,
doputa da izvuemo zakljuke o ponaanju deteta prema svojim instiktima i o
formaciji njihovih simptoma.Kad elimo da prouavamo afektivne procese u
infantilnoj analizi, za nas je osobitno vano da ni na koji nain ne zavisimo od
dobrovoljne saradnje i iskrenosti deteta ili od njegove disimulacije: afekt mu izae na
videlo, makar i protiv volje. Jednog deaka, na primer, kad god ima bilo kakvog
povoda da oseti strah od kastracije, spopadne ratniko raspoloenje: oblai svoju
uniformu, uzima opemu, svoju sablju, ostalo deje oruje i td.... Poto sam ga vie
puta posmatrala, pronikla sam da on preokree strepnju u njenu suprotnost, tj. u
agresivnost. Otada nisam imala tekoa da otkrijem strah od kastacije koga su ova
ratoborna reagovanja desimulirala. Osim toga sam bez uenja otkrila da je ovo dete
opsesirano ( obsede ) koje u svom instiktuelnom ivotu pokazuje tendencije da svoje
nepoeljne pulzije transformie u njihove suprotnosti. Jedna devojica izdleda ne
reaguje uopte na neprijatne situacije: jedini znak njene emocije jeste podrhtavanje
spoja usana. Ona takoe odaje sposobnost koju njeno '' JA '' ima, da psihiki
neprijatne procese uklanja i da ih zamenjuje fizikim. Kako da onda budemo
iznenaeni kad saznamo da u svojim konfliktima ona reaguje histeriki. Jedna druga
devojica je, u toku svoga perioda latencije, tako dobro uspela da potisne svoju elju
za penisom mlaeg brata, elju koja dominira ceo njen ivot, da sam ak i u analizi
 - 19 -

imala grdne muke da otkrijem makakav trag ovog oseanja. Analiza je pokazala da
svaki put kad se ukae prilika da poeli svog brata, da na njega bude ljubomorna,
devojica se odaje jednoj udnoj igri uobrazuje: pomilja da je maionoar, sposobna
da svojim gestovima utie na vasionu i da je menja. elju koja je kida ova devojica
pretvara u njenu suprotnost, istiui svoju vlastitu maginu mo. Zahvaljujui ovom
fanatizmu, ona izbegava muno saznanje svoje tobonje fizike inferiornosti. Njeno ''
JA '' koristi mehanizam okretanja u suprotnosti, jedne vrste reakcione formacije protiv
afekata. inei to, '' JA '' odaje opsesionalni karakter njegovog stava prema instiktu.
Kada ovu injenicu jedanput dobro utvrdi, analizator zatim lako dolazi od fanatizma
magije do elje za penisom. Ono emu nas pritom iskustvo ui je samo tehnika
tumaenja manifestacije odbrane '' JA '' i tu nalazimo metodu gotovo potpuno istu
onoj koja nam daje naina da u slobodnim asocijacijama uklonimo otpore '' JA ''. Na
cilj je isti kao i u analizi otpora. Ukoliko uspemo da nainimo svesnim otpor i odbranu
protiv afekata to ih anulira utoliko emo uspeti da napredujemo u razumevanju ''
Onog ''.
 - 20 -

GLAVA IV
MEHANIZMI ODBRANE
PSIHOANALITIKA TEORIJA I MEHANIZMI ODBRANE

Re '' odbrana '', tako uestano upotrebljavana u prethodnoj glavi, je

najstariji predstavnik jednog dinamikog pogleda u psihoanalitikoj teoriji. Ova re se
prvi put pojavljuje 1894 godine u Frojdovoj studiji '' Psihoneuroza odbrane '' i
ponavlja se zatim sledeim radovima: '' Etnologija histerije '', '' Ostala posmatranja o
psihoneurozama odbrane ''. Ona oznauje revolt '' JA '' protiv munih i nepodnoljivih
afekata i predstava. Ova re je kasnije naputena i zamenjena reju '' potiskivanje ''.
Meutim, veza izmeu ova dva izraza ostaje nejasna. Jedino u dodatku '' Inhibicije,
simptom i strepnja '' ( 1926 god. ) Frojd se ponovo vraa na svoj stari koncept odbrane
i izjavljuje da uvia svu korist koja se ima kad se opet upotrebi, naznaujui '' da ga
treba upotrebljavati samo da bi se na jedan opti nain opisali svi prestupci koja se u
sukobima povoljnim za neurozu slui '' JA '', dok rei '' potiskivanje '' oznauje jedan
sasvim odreen nain odbrane koji su nam naa ispitivanja omoguila da najbolje
upoznamo ''.
Time je preciziran smisao rei '' potiskivanje '', fenomena pored koga se
ostali psihiki procesi odigravaju i koji tee ka istom cilju: '' zatiti ja protiv svih
prohteva instikata ''. Potiskivanja se od tada smatra samo kao '' naroit nain odbrane
''.
Ovaj nain razmatranja uloge potiskivanja podstakao je psihoanalitiare da
prouavaju i uporeuju ostale specijalne postupke odbrane i da ih grupiu ukoliko su
ve priznati i opisani.
Taj isti dodatak knjizi '' Inhibicija, simptomi i strepnja '' sadri jedno drugo
hipotezu na koju sam se ve osvrnula u prethodnoj glavi: evo je: '' moda e nam
jedno temeljnije prouavanje dopustiti da otkrijemo usku vezu izmeu izvesnih
naroitih formi odbrane i izvesnih odreenih naklonosti, na primer, izmeu
potiskivanja i histerije ''. Izmeu postupaka odbrane korienih u opsisionalnoj
neurozi, pisac navodi regresiju i reakcionalne modifikacije ( reakcionalne formacije ) ''
JA '', izolaciju i retroaktivnu anulaciju.
Posle ovih prvih indikacija postaje lako da se iz ostalih Frojdovih radova
dopuni ralanjivanje tehnike odbrane. Tako u delu '' Povodom nekoliko neurotinih
mehanizama u ljubomori, paranoji i homoseksualizmu '' i introjekcija ili indetifikacija
i projekcija su razmatrane kao vani postupci odbrane u ovoj vrsti bolesti. Frojd ih
sjedinjuje pod imenom '' neurotini mehanizmi ''. U njegovom radu na teoriji instikata,
okretanje protiv sebe samoga i transformacija u suprotno su opisani kao '' ishod
pulzija '' ( destin des pulsionis ). Ako se stavimo na gledite '' JA '', ova dva procesa
treba razmotriti kao postupke odbrane: sve to se dogodi pulzijama ovakve vrste je na
kraju pripisano nekoj aktivnosti '' JA ''. Ako zahtevi '' JA '' ne vre presiju, pulzija e
 - 21 -

imati samo jedan ishod: zadovoljenje. Na ovih devet, u psihoanalitikoj teoriji i praksi
dobro poznatih i dovoljno opisane metode odbrane ( potiskivanje, regresija,
reakcionalne formacije, izolacija, retrospektivno anuliranje, projekcija, introjekcija,
okretanje protiv sebe, transformacija u suprotno ) moe se dodati i deseta, koja pre
spada u domen normalnosti nego u neurozi: simbolizacija ili premetanje instiktivne
svrhe.
Tako, po naim sadanjim znanjima, moemo da tvrdimo da '' JA '' u svojoj
borbi protiv predstavnika instikta i protiv afekata raspolae sa deset razliitih metoda.
Na analitiaru je da u toku procesa otpora informacije simptoma posmatra u svakom
posebnom sluaju kakve od toga mogu biti posledice.

POREENJE IZMEU RAZLIITIH DEJSTAVA

OVIH MEHANIZAMA U POSEBNIM SLUAJEVIMA

Prouimo na primer, sluaj jedne mlade bolniarke sa mnogobrojnom

starijom i mlaom braom i sestrama. Za vreme celog svog detinjstva nije prestajala
da estoko eli penis svoje brae a neprestane trudnoe majke su je ispunjavale uvek
obnavljanom ljubomorom. Na kraju, ljubomora i elja su se spojile i prouzrokovale
ivo neprijateljstvo prema majci. Kako su ipak veze nenosti koju devojica osea
prema majci isto tako jake, dolazi do jedne snane odbrandbene borbe protiv
negativnih pulzija, borbe koja dolazi posle periode nediscipline i neposlunosti.
Postojanjem ovih oseanja mrnje, devojica se plai da ne izgubi materinsku ljubav,
bez koje ne moe. Takoe strahuje da ne bude kanjena od svoje majke i samo sebi
gorko prebacuje vlastite zabranjene elje za osvetom. Usred ove mune situacije i
moralnog konflikta u kome se batrga i koji j sve otriji ukoliko devojica zalazi u
latenciju, njeno '' JA '' pokuava da na razliite naine postane gospodar situacije. U
cilju likvidiranja svog ambivalentnog konflikta, ona projecira izvan jedan od
elemenata svoje ambivalentnosti. Majka joj je i dalje predmet ljubavi ali, kao revan,
u ivotu devojice tada e uvek postojati neka druga enska linost koju e ona
intezivno mrzeti. Ovim sredstvom situacija postaje podnoljivija jer mrnja, koju
osea prema nekoj stranoj osobi, ne izaziva kod devojice jedan tako uasan oseaj
krivice kao mrnje prema svojoj majci.
Pa ipak ovo skrenuto oseanje jo ostaje generator patnje. To prvo
deplasiranje, kako e nam docnije u nastavku dogaanja pokazati, nije dovoljno da se
situacije preisti.
'' JA '' devojice puta sad jedan drugi mehanizam, okretajui protiv sebe svu
onu mrnju dokle iskljuivo napolje upuenu. Dete samo sebe mui, silno se
prekoreva i doivljava oseanja inferiornosti. U toku svog detinjstva, mladalakog
doba pa do odraslog doba ona ini sve da sebe umanji, da sebi teti i njeni vlastiti
 - 22 -

interesi dolaze uvek posle interesa drugih. Izgleda da je ona, posle izgraivanja ove
tehnike odbrane, postala mazohista.
Ali ni ove mere nisu dovoljne da urede stvari: pacijentkinja tad poinje da se
slui projekciji. Mrnja, upravljena prema enskim voljenim objektima ili njihovim
zamenicama pretvara se u ubeenje da je ona sama omrznuta, prezrena i gonjena od
tih istih. Njeno se '' JA '' tako otarasilo oseanja krivice. Ali stavljanje ovog
mehanizma u pokret pripadalo je njenom karakteru paranoidinu boju, to joj kroz
celo devojatvo i mladost stvara izvanredno muan ivot.
Tek u zrelom dobu pacijentkinja pribegava analizi: iako intezivno pati, njena
je okolina ne smatra bolesnikom. Sve peduzete odbrandbene mere koje je njeno '' JA ''
preuzelo nisu ni malo uspele da je stvarno oslobode oseanja krivice i strepnje. U
svim okolnostima sposobni da u njoj izazovu bilo elju, bilo ljubomoru, bilo mrnju,
ona pribegava svim svojim sredstvima odbrane. Samo za nju sentimentalni konflikti
ne vode nikada kakvom za njeno '' JA '', umirujuem ishodu: krajnji rezultat svih tih
borbi je vrlo nitavan. Istina, devojka je mogla da odri nedodirnutim postojanje svoje
deje ljubavi ( prema majci ), ali oseajui se puna mrnje, izaziva samo sebe i prezire
se. Nije uspela da sauva oseanje da je voljena poto je to bilo uniteno mehanizmom
projekcije i ne uspeva da izbegne kanjavanja kojih se plaila u svom detinjstvu.
Okretajui protiv sebe svoje agresivne pulzije, ona primenjuje na sebe sve
neugodnosti za koje je strahovala da joj majka ne priredi, na ime kazne. Tri
mehanizma kojim je ona dala maha ne spreavaju njeno '' JA '' da se neprekidno nalazi
u stanju uzbune i mune napetosti, niti mu doputaju da izbegne ogorene instiktivne
zahteve i otro nespokojstvo, prouzrokovano tim zahtevima.
Uporedimo sada ove pojave sa odgovarajuim procesima koji se odigravaju
u sluajevima histerije ili opsesionalne neuroze. Problem je, verujemo, u svakom
sluaju isti: radi se o likvidiranju mrnje upravljene protiv majke a koja je nastala iz
elje za penisom. Histerija se pritom slui potiskivanjem: mrnja je izbrisana iz
svesnog i pristup u '' JA '' je strogo zabranjen svim izdancima ovog neprijateljskog
oseanja. Agresivne pulzije udruene sa mrnjom, kao i seksualne pulzije vezane sa
eljom za penisom, mogu da se pretvore u fizike simptome, ukoliko samo malo
pacijent bude sposoban za promenu i ako somatski uslovi budu povoljni za to. Osim
toga, '' JA '' se straljivim izbegavanjem obezbeuje od reaktiviranja kakvog
primitivnog konflikta: ograniava svoju tako da bi izbeglo sve prilike koje bi bile
kadre da favorizuju povraaj potisnutih pulzija.
U opsesionalnoj neurozi isto tako mrnja prema majci i zavist za penisom
poinju sa potiskivanjem. Kasnije, zahvaljujui reakcionalnim formacijama, '' JA '' se
osigurava protiv povraaja potisnutog. Neko dete, agresivno prema majci, postaje
neno do preteranosti i drhti za njen ivot. Na mesto drugog, zavist i ljubomora se
menjaju u nezainteresovanost i obzire. Primena prisilnih radnji razliitim merama
 - 23 -

zatite brani voljene objekte od svake agresivne pojave. Jedan strogi hipermoral koi
seksualne manifestacije.
( ensko ) dete koje je savladalo svoje konflikte na histerian ili prisilan
nain, kako smo to upravo opisali, izgleda vie pogoeno nego pacijentkinja iji smo
sluaj ranije opisali. Potiskivanje je prouzrokovalo gubitak izvesnog dela njegovog
afektivnog ivota. Njeni prvi odnosi sa majkom i braom i ( ovi naroito vani )
odnosi sa vlastitom enstvenou, izmiu svakoj kasnijoj i svesnoj asimilaciji i zauvek
su fiksirani u reakcionoj alteraciji '' JA ''. Veliki deo aktivnosti se rasipa u naporima za
odravanje protiv opsada, koje treba dalje da obezbede potiskivanje. Ovaj gubitak
energije se odrava inhibicijom i smanjenjem ostalih bitnih aktivnosti. Ali, deje '' JA
'' kome polazi za rukom da sredi svoje sukobe potiskivanjem, sa svim patolokim
posledicama koje ovo zadnje povlai, ipak uspeva da se primiri. Njegova patnja je
drugorazredna i pripisuje se neurozi izazvanoj potiskivanjem. Ukoliko mu to doputa
konverzivne histerije ili prisilna neuroza, dete uspeva da sputa svoju strepnju da
obuzda oseanje krivice i da zadovolji svoju potrebu za kanjavanjem. Sva razlika je u
tome to u sluaju potiskivanja briga oko savlaivanja sukoba je, zahvaljujui
formaciji simptoma, oduzeto od '' JA '', dok pri primeni ostalih metoda odbrana, ova
briga ostaje namenjena upravo za '' JA ''.
Konstatujemo da uopte uzev, potiskivanje ne dejstvuje samo i da kod
jednog istog sluaja su koriena dva postupka odbrane. Ispitajmo, na primer, sluaj
jedne bolesnice koje je takoe od svojeg najranijeg detinjstva patila od intezivne elje
za penisom svoga oca. Njeni seksualni fanatizmi dostiu svoju kulminantnu taku da
zagrize taj penis. '' JA '' se tada buni i odvratna ideja biva potisnuta i preobraena u
suprotnu: u optu odvatnost za ujedanjem, ( vakanjem ) koje se uskoro kod deteta
degenerie u anoreksiju propraenu histerinim oseajem gaenja. Na taj nain biva
suzbijen jedan od fenomena procesa, oralni fanatizam. I pored toga, agresivni sadraj,
tj., elja da ogoli svoga oca ( ili njegovog zamenika ) ostaje jo neko vreme u
svesnom, sve do trenutka kada, budui da se '' Nad JA '' progresivno razvilo, moralni
smisao ne odbaci osuenu pulziju. Dejstvom ovog mehanizma premetanja, koji emo
kasnije u detalje prouiti, elja za prestupom se pretvorila u naroitu vrstu
zadovoljenja, ne ostatak zahteva. Ovde vidimo da su se dva postupka odbrane
naizmenino koristila: preko jedne histerine podloge izgraena je jedna specijalna
izmena, ali bez patolokog karaktera.
Utisak koji se dobio kroz ovih nekoliko primera potvruje se detaljnim
prouavanjem dejstva raznih mehanizama odbrane u ostalim sluajevima. Teoretski
govorei, potiskivanje e sasvim biti obuhvaeno u optem shvatanju odbrane i
uporeivano sa ostalim postupcima odbrane. Meutim, to se tie njegovih posledica,
ono pripada sasvim razliitom planu. U kvantitativnom pogledu, potiskivanje deluje
radikalnije, tj. moe da savlada izvesne pulzije pred kojima su ostali postupci odbrane
ostali bezuspeni. Njegova akcija se prouzrukuje jednom za svagda ali protiv bede
 - 24 -

koji se stvara za njegovo osiguranje je stalna stvar koja iziskuje neprestanu potronju
energije.

Nema teksta
 - 25 -

Ja sam ve vie puta navela dodatak za knjigu '' Inhibicija, simptom i

strepnja '': taj rad prua prvi ogovor na ove sugestije: '' nita nas ne spreava da
verujemo '', kae Frojd, '' da je ve pre nego to su se '' JA '' i '' Ono '' diferencirali i pre
stvaranja '' Nad JA '', psihiki aparat mogao da koristi drugim metodama dok nije
dospeo do ovih '' ( Kompletna dela, tom XI, strana 107 ). Upravu smo jo izrinije rei
da se potiskivanje, u suzbijanju ili odbacivanju, izvan svesnog '' JA '', sastoji od ideja
ili afekata. Nemogue je govoriti o potiskivanju tamo gde se '' JA '' i '' Ono '' jo
meaju. Moe se isto predpostaviti da su projekcija i introjekcija metode koje zavise
od diferencijacije '' JA '' sa spoljnim svetom. Odbacivanje ideja ili afekata izvan '' JA
'', njegova integracija sa okolinom, postaje olakanje za '' JA '' tek kad se ovo zadnje
jedanput naui da se razlikuje od spoljanjeg s druge strane, introjekcija spoljanjeg
sveta u '' JA '' se moe smatrati koristan za '' JA '' samo ako jednom dobro utvrdi
razlike izmeu onoga to pripada njemu i onog to pripada okolini. Ali stvari su se
mnogo sloenije nego to se to ini: geneza projekcije i introjekcije ostaje
nerasvetljena ( vidi Frojdova kompl. dela, knjiga X, str. 81. ) Dublimacija, tj. u
drutvenom posledu, pomeranje ka jednom viem nivou, predpostavlja usvajanje, ili
bar neku svest, moralnih vrednosti, dakle postajanje '' Nad JA ''. Prema tome,
mehanizam odbrane potiskivanja i sublimacije se pojavljuje dosta kasno u toku
razvoja dok datum pojave koja se dodeljuje projekciji i introjekciji, zavisi od onog
teoredskog pogleda koji se bude usvojio. Procesi kao to su regresija, izvrtanje u
suprotno, okretanje protiv sebe, ostaju verovatno nezavisni od stepena koji psihika
struktura dostigne i mora biti da su isto tako stvari kao i konflikt izmeu instiktivnih
pulzija i prepreka koje se diu protiv njih. Nebismo mogli biti iznenaeni sznanjem da
oni sainjavaju prve mehanizme odbrane koje je '' JA '' upotrebljavalo.
Ipak je ovaj pokuaj hronoloke klasifikacije u protivurenosti sa iskustvom:
ustvari po datumu, prve neurotine manifestacije ranog detinjstva su histerini
simptomi a njihove veze sa potiskivanjem su nebitne. S druge strane prave
mazohistike pojave, koje prezilaze iz okretanja pulzija protiv samog sebe, su njree
kod male dece. Mislimo da se introjekcija i projekcija javljaju u dobu koje sledi
diferenciranju '' JA '' sa spoljnim svetom. Po engleskoj koli su, naprotiv, mehanizmi
ti koji stvaraju '' JA '' i njima treba pripisati njegove diferenciranje sa spoljanjim. Ovo
razilaenje miljenja nam pokazuje da hronologija psihikih fenomena ostaje jedan od
najmanje istraenih oblasti teoriske psihoanalize: to se jasno istie iz raspravljanja o
dobu stvaranja ''Nad JA '' kod individuje. Klasifikacja mehanizma odbrane po
vremenu bie podlona svim sumljama i svim neizvesnostima a koje se u oblasti
psihoanalize, naroito pokazuje za ovakvu vrstu odreivanja. Zato je bez sumlje bolje
odustati od slinog posla. Prionimo radije temeljnijem prouavanju svih onih situacija
koje su kadre da poremete ove mehanizme odbrane.
 - 26 -

GLAVA V

USMERAVANJE PROCESA ODBRANE PREMA STREPNJI I

OPASNOSTI
Instiktivne opasnosti od kojih '' JA '' nastoji da se dobrani su uvek iste ali
motivi koji ine da se ova ili ona navala smatra kao opasna, mogu da variraju.

Motivi odbrane protiv insikata

a) Strah od '' Nad JA '' kod neuroze odraslih. Od svih situacija gde se
pojavljuje odbrana, ono to se nalazi u osnovi neuroze odraslih nam je najpoznatije.
Evo kako se stvari odigravaju: kakva instiktivna elja htela bi da prodre u svesno i da
dobije zadovoljenje zahvljujui podrci '' JA ''. Ovo zadnje bi rado na to pristalo ali se
'' Nad JA '' protivi. Tada se '' JA '' stavlja pred viom vlau i posluno ulazi u borbu,
uprkos svim posledicama koje ovaj sukob donosi sobom. Neobina stvar, motiv kome
se '' JA '', nesmatra opasnom pulziju koju suzbija. Pulzija postaje pretea samo zato
to je '' Nad JA '' spreava da se zadovolji i to njenom prinudom ona izaziva
neizbean sukob izmeu '' JA '' i '' Nad JA ''. Dakle, samo iz straha od '' Nad JA ''
neurotika plai pulzija i samo pod presijom '' Nad JA '' stavlja pokret svoje
mehanizme odbrane.
b) Kada usredimo panju na odbranu nekog odraslog neurotika protiv svojih
instikata, dolazimo do toga da '' Nad - JA '' smatramo kao jednu stranu silu. Stvarno,
'' Nad JA '' nam izgleda kao vinovnik svih neuroza, upropastitelj koji se protivi
svakom prijateljskom sporazumu izmeu '' JA '' i instikata. '' Nad JA '' predstavlja
zahteve jednog idealnog poretka koji zabranjuje seksualnost i agresiju smatra
nedrutvenom. '' Nad JA '' zahteva, u meri nesaglasnoj sa psihikim zdravljem,
seksualno odricanje i redukciju agresivnosti, oduzima svaku nezavisnost instanci '' JA
'' i svodi samo na izvrioca svoje volje, inei ga time neprijateljem instikata i
nesposobnim da se zadovolji. Prouavanje odbrana, takvih kakve se otkrivaju kod
neuroze odraslih, primorava nas da u toku postupaka posebnu panju obratimo na
analizu '' Nad JA ''. Svako smanjenje, svako slabljenje ili, kako ak neki kau, svako
potpuno brisanje '' Nad JA '', treba da rastereti '' JA '' i da mu donese, bar u izvesnoj
meri, neto olakanja u neurotinom sukobu. injenica da se '' Nad JA '' smatra za
glavnog krivca svih neurotinih poremeaja je podesna da da velike nade to se tie
profilakcije neuroze. Ako neuroza potie od jednog strogog '' Nad JA '', vaspitai
samo treba da izbegnu sve to moe da bude povoljno za stvaranje nekog hiper
strogog '' Nad JA ''. Treba, dakle, paziti da od '' Nad JA '', kasnije introjektirane
vaspitne metode ostanu bez vanosti: primer koji pruaju roditelji i koji
indentifikacijom '' Nad - JA '' usvaja, ne treba da bude izraz jednog neodrivog hiper
morala, ve odraz njihovih stvarnih ljudskih slabosti i njihove tolerancije prema
instiktima. Detetu treba ostaviti mogunost da svoju agresivnost upravi na spoljanje,
 - 27 -

da ta agresivnost ne bude spreena i upravljena u suprotnom smeru ( centre de dedams

) gde e mu '' Nad JA '' utisnuti karakter surovosti. Kad bi vaspitanje dolo do tako
dobrih rezultata, pacijenti na koje bi se ono primenilo bi bili, pretpostavljamo, lieni
strepnje, izizeti od neuroze, sposobni da budu zadovoljni i da izbegnu svim nevoljama
unutranjih sukoba. ( Nada koju Viljem Rajh gaji do krajnosti, - a i mnogi drugi ).
Iskustvo nam, meutim, dokazuje da je ova nada za iskorenjivanje neuroze iz ljudskog
ivota ilustrovana i da, u teoretskom pogledu, se jo od poetka analitikog rada
pokazuje nedovoljna.

ODBRANA IZ OBJEKTIVNE BOJAZNI U DEIJOJ NEUROZI

Prouavanje odbrane u deijoj neurozi ( Frojd: '' Inhibicija, simptom i
strepnja '', cel.dela, tom XI, strana 47 ) pokazao je da '' Nad JA '' nikako nije
neophodni faktor u stvaranju ove bolesti. Dok se odrasli neurotiar bori u cilju
izbegavanja svakog sukoba sa svojim '' Nad JA '', malo dete tako isto postupa sa
svojim instiktivnim nagonima, samo da ne bi prekrilo izriite zabrane roditelja, '' JA ''
detetu, isto kao i odraslog, ne bori se svojom voljom protiv pulzija: uzrok kome se
povinuje kad se bori takoe nije u njemu. Ako dete smatra pulziju opasnom, to je zato
to su mu njegovi vaspitai zabranili da je zadovolji. Svaka erupcija pulzija povlai
ogorenja, pretnje, kazne. Dete se plai pulzija samo iz straha od spoljnjeg sveta;
odbrana deteta od pulzija se proizvodi presijom spoljanjeg sveta, tj. stvarnim
strahom.
Konstatujemo da deije '' JA '', kad je prikljeteno stvarnom strepnjom
proizvodi iste fobije, iste opsesionalne neuroze, iste histerije, iste neurotine crte
karaktera kao to su kod odraslog ovi simptomi rezultat straha od '' Nad JA ''. Iz
ovoga izlazi da uloga '' Nad JA '' u naim oima gubi od svoje vanosti. Vidimo da
smo instanci '' Na JA '' pripsivali ono to bi ustvari trebalo pripisati samoj strepnji
to se tie stvaranja neuroze, malo je vanno znati od ega se '' JA '' plai jedna je
injenica vana i odluujua: stavljanje u pokret procesa odbrane je prouzrokovano
strepnjom koje '' JA '' osea as pred pretnjama spoljanjeg, as od '' Nad JA ''.
Simptom zadnja posledica procesa odbrane, nam ni malo ne doputa da saznamo od
koje vrste strepnje on potie.
Prouavanje ove druge situacije odbrane od brane od pulzije iz stvarnog
straha ( par reur reelle ) dovodi nas do toga da vrlo visoko cenimo uticaj koji spoljni
svet vri na dete i jo vie budi u nama nadu da emo otkriti neku efikasnije profilaksu
neuroze. Izvesni ukazuju na to da deca danas pate od jednog objektivnog straha koga
nita ne opravdava. Kanjavanja kojima se ona zaplauju su skoro nepostojea u
naim civilizacijama. Kastracija se vie ne primenjuje kao kazna za zabranjena
seksualna uivanja kao to se sakaenje ne praktikuje za kanjavanje agresivnih
prestupa. Nae pedagoke metode su ipak sauvale neku daleku slinost sa varvarskim
sankcijama nekadanjih vremena ali taman toliko da reaktiviraju neko, ne zna se
 - 28 -

kakvo, predstave i zebnje, - nasledno ouvane ostatke. Neki optimisti tvrde da je mora
biti moguno unititi ova stara seanja na kastraciju i nasilnike postupke, uspomene
koje se ogledaju ako ne u sadanjim vaspitnim metodama, ono bar u stavu i tonu
odraslih. Ovi koji tako misle nadaju se da sasvim ukinu vezu koja spaja nae moderne
postupke sa ovim starim zastraivanjima od kazne i pretenduju da se moe uspeti u
slabljenju realnih strepnji kod deteta i da se mogu na jedan odluan nain modificirati
odnosi izmeu njegovog '' JA '' i njegovih instikata to bi definitivno oduzelo veliki
prostor u zahvatu infantilne neuroze.

ODBRANA OD PULZIJA I STRAHA OD NJIHOVE MOI

Jedno drugo psihoanalitiko iskustvo ak i tu rui sve nade: ljudsko '' JA ''
nikad ne prua povoljno tlo za kakvo zadovoljenje bez meanja instikata. Ustvari, '' JA
'' se blagonaklono pokazuje prema ovim zadnjim sve dok se dobro ne izdiferencira od
'' Onog ''. Kad ve jednom pree iz primarnog procesa u sekundarni, od principa
zadovoljstva na princip stvarnosti, '' JA '' postaje, kao to smo to opisali, strano
podruje za instikt. Iako u normalnim uslovima jedva opaamo njegovo podozrenje
prema instiktivnim zahtevima postoji na jedan permanentan nain i jo se vie
pomrauje sve bunijom borbom koju na terenu '' JA '' spoljni svet i '' Nad JA '' vode
protiv pulzije '' Onog ''. To potpuno neprijateljstvo prema instiktu se pojaava do
munosti kada '' JA '' oseti da mu se izmie zatita ovih viih sila ili kada instiktivni
nagonu postanu eksesivni. '' Koje se opasnosti, bilo spoljne bilo libidinalne, plai '' JA
'' ? To je ono to je nemogue specificirati. Znamo dobro da se radi o jednom strahu
od poraza ili unitenja, ali o kojem to analiza ne moe da odredi. '' ( Das ich und das
Es, cel.dela, tom. VI, str. 403. Videti takoe o ovome u Inhibition, symptome et
Angoisse, tom XI, str. 31, gde je preporueno da se uloga potiskivanja ne precenjuje i
gde je vanost kvantitativnih faktora, na primer, u kakvoj hiperekshitaciji podvuena.
Robert Walder misli da se '' JA '' plai '' da mu se celo njegovo ustrojstvo ne srui ili
ne preplavi ''. R. Walder, Le principe de la fonction plurale, 1930 ).
Posledice strepnje koju '' JA '' pretrpi pred snagom instikata je indentina sa
onom koju izaziva strah pred stvarnom opasnou, - reakcije koje smo ve prouili.
Mehanizmi odbrane se stavljaju u pokret i povlae za sobom, mi to ve znamo, stanje
neuroza i neurotinih osobina. Ovu odbranu od instikata iz straha od njihove
intenzivnosti je naroito lako prouavati kod dece, u sluajevima kada se
psihoanalitika pedagogija ili terapija trude da eliminiu svaku priliku za stvarnu ili
moralnu strepnju kaja uopte prikrivaju odbranu od instikta. Kasnije, u toku
egzistencije, mi ih moemo posmatrati u punom dejstvu svaki put kada iznenadno
poveanje instiktivnih pulzija preti da uniti uravnoteenost izmeu psihikih instanci.
To se redovno deava u izvesnim periodima fiziolokih preobraaja, u pubertetu ili u
menopauzi na primer, i to je ono to se takoe patoloki izvodi u poetku kakve
psihotike navale.
 - 29 -

OSTALI MOTIVI ODBRANE koje smo prouili ( odbrane iz straha od ''

Nad JA '' i od stvarnog straha ) imaju uostalom zajedniki izvor. Pretpostavimo da i
pored suprotstavljanja '' Nad JA '' iz spoljnjeg sveta, pulzija uspe da se zadovolji, -
ta e se desiti ? Najpre e se istina, proizvesti zadovoljstvo, ali zatim dolazi do
stvaranja nezadovoljstva, kao posledica oseanja krivice koja dolazi iz nesvesnog ili
zbog kazni primenjenih spolja. Kada se, dakle, iz jednog ili drugog od ovih motiva ''
JA '' brani, tad se povinuje principu realnosti. Cilj je pre svega izbei ono potonje
nezadovoljstva.

MOTIVI ODBRANE OD AFEKATA

Iz sasvim slinih motiva se '' JA '' brani od afekata. im se '' JA '', iz razloga
koje smo upravo naznaili uspravi protiv pulzija, tad se istovremeno nae obavezno
da se obezbedi i portiv afekata pridruenih pulzijama. Malo je vano da li su ovi afekti
prijatni, muni ili opasni po '' JA '', poto ih '' JA '' nikada ne osea onakvim kavi su
oni ustvari. im se afekat nae udruen sa kakvim zabranjenim instiktivnim
procesom, njegova je sudbina unapred odreena ovo je dovoljno ve da '' JA '' bude
na oprezi ( neraspoloeno prema njemu ). Ovi motivi odbrane jednostavno su rezultat
sukoba izmeu '' JA '' i instikata. Ali izmeu '' JA '' i afekata postoji jedna druga
primitivnija veza koja nema nita slino sa onima izmeu '' JA '' i instikata. Zadovoljiti
instikt je upoetku uvek prijatno. Ali afekat moe upoetku, prema svojoj prirodi, da
bude prijatan ili muan. U sluajevima gde '' JA '' nema nita da zameri kakvom
instiktivnom procesu i gde, sledstveno, nema nikakvog motiva da se pobuni protiv
afekata, '' JA '' se odluuje o svom ponaanju jedino po principu zadovoljstva.
Doekajui predusretljivo prijatan afekat, '' JA '' se bori od neprijatnog. ak i tu, kad
se posle potiskvanja kavog insikata, a i zbog svoje strepnje i oseanja krivice, '' JA ''
bude ozvano da se usprotivi, mi primeujemo opet izvesne znake ovog izbora po
principu zadovoljstva. '' JA '' se pokazuje daleko vie raspoloeno za borbu protiv
afekata vezanih za zabranjene seksualne pulzije kad ti afekti imaju muan karakter
kao, na primer, bol, kajanje, alost. Naprotiv, izvesni drugi pozitivni afeekti mogu i
pored zabrane koja za njih vai da budu malo due podnoeni od strane '' JA '' samo
zbog njihovog prijatnog karaktera. Po koji put je '' JA '' primorano samom injenicom
njihove izvaredne erupcije, da ih za izvesno kratno vreme i tolerira.
Ova prosta odbrana od najpre munih afekata odgovara odbrani protiv
neprijatnih eksitacija koje '' JA '' prima spolja. Kasnije emo videti da postupci koje
deca koriste u ovim primitivnim oblicima odbrane, vodjenim jedino principima
zadovoljstva, imaju jo arhaini karakter.
 - 30 -

POTVRDA NAIH GLEDITA PSIHOANALITINIM

PODACIMA

Sve injenice, za koje smo imali toliko muka da ih grupiemo i klsificiramo

u terocki prikaz, mogu da se bez i najmanje potekoe osvetle i prikau u toku analize.
Svaki put kad nam tretman dopusti da retrogradiramo kakav proces odbrane,
otkriemo razliite faktore koji su upravo otkoili mehanizam. U psihoanalizi,
intezitet otpora koji nam se suprodstavlja im pokuamo da uklonimo potiskivanje
nam daje energije koriene u trenutku njihovog stvaranja. Isto tako, emotivno stanje
koje se kod pacijenta manifestuje kad u toku analize dovedemo do svesnog stanja ono
to je bilo potisnuto, otkriva nam motiv njegove pobune protiv instiktuivnog nagona.
Kada uklonimo neurotinu odbranu koju je nametnulo '' Nad JA '', analizirani
preivljava oseanje krivice, tj. strah od '' Nad JA ''. Kad ponitimo zabranu od
spoljanjeg sveta, tad se pojavljuje motivisana strepnja. Ako nam se za vreme analize
desi da kod deteta oivimo izvesne mune afekte protiv koih se ono branilo, dete
osea jedno nezadovoljstvo, jednako onom koje se primilo njegovo '' JA '' da se bori. I
najzad, kad prouavamo procese odbrane koji izaziva strah od silne instikata, ono od
ega se '' JA '' plailo upravo se desi: izdanci, do tada iskljuivani iz '' Onog '', prodiru
bez prepreka u prostor '' JA ''.

IZGLEDI KOJI SE UKAZUJU PSIHOANALIZI

Ovo izlaganje procesa odbrane jasno pokazuje sve prolazne take
analitikog tretmana. Analiza uklanjane odbrane, primorva zabranjene pulzije i afekte
da postanu svesni i zatim preputa instancama '' JA '' i '' Nad JA '' brigu da sa njima
uspostave sporazum na solidnijim osnovama. Prognoza je najpovoljnija u sluaju kada
je odbrana od pulzija prouzrokovana strahom od '' Nad JA ''. Budui da je tu sukob
isto unutranjih, on uspeva da se raspravi izmeu razliitih instanca, osobito u
sluajevima kad s jedne strane '' Nad JA '' postane pristupanije svesti, i to
zahvaljujui rasvetljavanju indentifikacija na emu je '' Nad JA '' graeno, a sa druge
strane zahvaljujui nalazi agresivnosti koju je '' Nad JA '' uzelo na svoj raun. Strah
koji je '' JA '' dotle osealo ped instancom '' Nad JA '' se reducira i nema vie potrebe
da pribegava odbrandbenim postupcima podlonim da imaju izvesne patoloke odlike.
Meutim, ak i u sluajevima deje neuroze, gde je odbrana motivisana
stvarnom strepnjom, analitiki postupak moe da rauna unapred na vrlo srene
rezultate. Najprostija metoda koja se njavie udaljuje od psihoanalitikih principa,
upotrebljava se onda, poto je kod deteta sruen defanzivni proces, kad analitiar
pokua da deluje na stvarnost intervencijom kod vaspitaa u cilju da ovim ogranie
tano zasnovanu strepnju: '' JA '' detete usvaja tad manje nepromenljiv stav prema
instiktima i ne osea potrebu vie da vodi tako ogorenu borbu. U drugim sluajevima
analiza pokazuje da su strepnje koje su dovele do odbrandbene borbe, pripadale nekoj
 - 31 -

stvarnosti ve odavno nevaeoj. '' JA '' uvia da vie nema razloga za strh. U nekim
sluajevima opet, opravdani srah potie iz nekog preteranog, sirovog i deformisanog
pojma stvarnosti strah koji se zasniva na stvarnim zbivanjima, ali sa vrlo udaljenim u
vremenu i sada ne postojeim. U ovim tzv. Realnim strepnjama analiza ukazuje na
njihov fantastini karakter i tako otkriva nepotrebnost da protiv njih pokreu
mehanizam odbrane.
Kad se '' JA '' nekim stavom odbrane pobuni i to u cilju da izbegne
neprijatnost, na mestu je da se, radi dobijanja definitivnih rzultata, neto doda analizi.
Dete treba uiti da podnese sve vee koliine neprijatnosti ( deplisir ) a da pritom
odmah ne pribegava zatiti sistema odbrane. Uostalom, priznajemo da ovaj zadatak,
teoreski govorei, ve pripada vaspitau nego analitaru.
Analitiki postupak doivljuje poraz samo u izvenim patolokim stanjima
gde se pacijent bori iz straha od moi svojih nagona. Tu se treba plaiti da neemo
odmah pomoi ukidanju odbrandbenih mera. Mi smo uobiajili da u toku analize
pacijenta koji strahuje da svesno primi svoja nagonska uzbuenja, ulivamo uverenje
tvrdei da svako nepotisnuto uzbuenje postaje manje opasno i lake kontroisano nego
ako ostane nesvesno. U ovim sluajevima odbrane protiv straha od siline nagona,
analiza ima najmanje izgleda na uspeh. Kada se '' JA '', pod pretnjom da od '' Onog ''
bude popravljeno, protiv njega beznadeno bori kao naprimer u psihotikim
navalama, pre svega se radi o jednom kvantitativnom fenomenu. U ovom sukobu '' JA
'' ima samo potrebe da se pojaa i u sluaju kad to analoza, inei svesnim nesvesno
sadrine '' Onog '' uspe tad predstavlja efikasnu terapiju. Ali kad analiza, prevodei
nesvesne aktivnosti '' JA '' u svesno, otkriva i samim tim stvara nepomonim procese
odbrane, tad analiza samo jo vie slabi '' JA '' i omoguuje morbidan proces.
 - 32 -

DRUGI DEO
PRIMERI IZBEGAVANJA NEZADOVOLJSTVA I
STVARNIH OPASNOSTI

PRIMARNI STADIJI ODBRANE

GLAVA VI
NEGACIJA FANATIZMOM
Sve metode odbrane koje je do danas psihoanaliza otkrila tee samo jednom
cilju: pritei u pomo instanci '' JA '' u njenoj borbi protiv nagonskog ivota. Ta
metoda deluje posredstvom tiju velikih strepnji ija je rtva '' JA '': strah od instikata,
stvarni strah i strah od moralne savesti. Inae, svaki sukob izmeu konstrakdiktornih
pulzija je dovoljan da izazove mehanizam odbrane.
Evo kako su se razvijala psihoanalitika istraivanja: polazile su od sukoba
izmeu instanci '' Ono '' i '' JA '' ( histerija, prisilna neuroza, itd. ) ka sukobu koji
razdvaja '' JA '' od '' Nad JA '' ( melanholija ) i odatle do prouavanja sukoba izmeu
'' JA '', i spoljnog sveta ( Videti infaltilnu fobiju ivotinja u delu '' Inhibicija, simptom i
strepnja '' od S.F. ) U svim ovim komfliktnim situacijama '' JA '' odbija da prihvati
neku frekciju protiv koih je ova odbrana upravljena ostaju uvek stalni / konstantni / a
promenjljivi faktori su motivi koji gone '' JA '' da usvoji odbranbene mere. Na kraju,
svaki defanzivni akt ima za cilj da obezbedi sigurnost '' JA '' i da izbegne
nezadovoljstvo.
Ali se '' JA '' ne brani samo protiv unutranjeg nezadovoljstva. U nezrelom
dobu, kad se ui da saznaje za ova opasna unutranja podbadanja, '' JA '' stie i svest
za nezadovoljstvo spolja, u tesnom je dodiru sa okolnom kojoj duguje voljene objekte:
to su utisci koje '' JA '' registruje i to sve njegova inteligencija asimulira. to mu vie
spoljni svet prua raznovrsnija zadovoljstva i koristi, tim vee postaju mogunosti za
nezadovoljstva spolja '' JA '' malog deteta ivi jo po principu zadovoljstva i treba mu
dugo vremena dok se naui da podnosi nezadovoljstvo. U to doba svog postojanja
idividue je jo suvie slaba da se aktivno pobuni, da se pomou svojih fizikih snaga
zastiti od spoljanjeg sveta i da ovaj zadnji modificira po svojoj volji. Budui sasvim u
fizikoj nemogunosti da umakne nezadovoljsvu, dete je u isti mah jo suvie
nepoljuljivo da se sa tim pomiri. U tom razdoblju nezrelosti i zavisnosti '' JA '' se,
osim svih pokuaja da sebi osigura gospodarenje nad nagonskim nadraajima, takoe
trudi svim sredstvima da se odbrani od nezadovoljstva i stvarnih opasnosti koja mu
prete.
Psihoanalitika doktrina je pristekla iz prouavanja neuroze: to nam
objanjava zato se psihoanalitika posmatranja pre svega odnose na unutranju
borbu, koja suprostavlja pulzije instanci '' JA '', borbu koja dovodi do stvaranja
neurotinih simptoma. Pokuaji koji infantilno '' JA '' ini suprodstavljajui se
direktno impresijama spolja da bi izbeglo nezadovoljstvo, pripadaju oblast normalne
 - 33 -

psihologije. Iako ovi pokuaji mogu biti teki po posledicama, oni nikako nisu
patogeni. Iz toga razloga analitikih kliniki radovi koji obrauju ovu aktivnost '' JA ''
opisuju je samo kao pristupni proces.
Vratimo se jo jednom na animalnu fobiju maloga Hansa. Tu emo nai
jednu kliniki primer procesa odbrane upravljenog u isti mah ka spoljanjem i
unutranjem. Vidimo tu da se neuroza malog deaka zasniva na normalnim
uzbuenjima iz njegovog Edipovog kompleksa. Volei svoju majku deak iz
ljubomore zauzima agresivan stav prema ocu, stav koji kasnije dolazi u sukob sa
nenou to prema istom osea. Ova agresivnost izaziva strah od kastracije koji,
osean kao stvarna strepnja, pokree itav mehanizam odbrane protiv pulzije. Metode
koja njegova neuroza koristi su sledee: premetanje ( deplacement ) (od oca na
ivotinju strepnje ) i okretanje u suprotno ( Hans, ugroavajui svog oca, plai se da
je otac njega ne ugrozi ). Na ove postupke nadovezuje se jedna reakcija ka orlnom
stadiju ( ideja da bude ujeden ), to sasvim upotpunjuje sliku. Svi ovi mehanizmi
savreno postiu svoj cilj gone instiktivnu pulziju. Zabranjena ljubav prema majci i
opasno neprijateljstvo prema svom ocu su sasvim nestale iz svesnog. Strah od
kastracije, koji duguje svom ocu, povezuje se sa simptomom sa strahom od konja.
Zahvaljujui mehanizmu Fobije, neurotina inhibicija zadrava strepnju, mali Hans
odbija da izlazi ( verovatno iz kue, Pr. Prev. ).
Analiza malog Hansa nastoji, dakle, da poniti afekat ovih mehanizama
odbrane. Instiktivna ubeenja su dovedena na svoju prvobitnu formu, a srepnja
prenoena sa konja na svoj realni uzrok: na oca. Posle toga je strah opravdan, olakan
i utvren kao bez stvarnog osnova. Nena vezanost prema majci moe ponovo da se
obnovi, da se malo vie prevede u svesno i da, zahvaljujui nestanku straha od
ukopljenja, izgubi svoj opasan karakter. Isezavanjem ovog straha i regresija, koji se
na taj srah izazvao, gubi svoj raison d'etre, evolucija ka falinoj fazi uzima svoj
normalan tok i neuroze deteta je tako izleena.
Isto se to deava i kod defanzivnih procesa upravljenih protiv instikata.
Meutim, iako je analitika interpretacija dopustila intiktivnom ivotu
maloga hansa da se ponovo dobije svoj normalni tok, dete jo ne pronalazi savrenu
ravnoteu. Spoljni svet mu neprestano stavlja pod oi dve stvarne injenice koje su
mu neprijatne: njegovo telo, naroito njegov penis, razumljivo ostaju manji nrgo to
su u njegova oca, to od ovog zadnjeg ini nepobedivog rivala. Hans dakle ima dobrih
razloga da osstane zavidljiv i ljubomoran. Pored toga, ovi su afekti prenose jo na
majku i na sestru: ustvari, videi svoju majku kako prua devojici svu telesnu panju,
Hans im zavidi na zadovoljstvu koje one dele dok on ostaje prost gledaoc. Kako se
moe oekivati da jedno dete od pet godina sa slinim frustracijama? Kako verovati
da dete moe biti dovoljno pametno, dovoljno razumevajue da pristane na ova
odricanja i da se utei mislei na obeanja za neku jo tako daleku budunost? Kako
se moe misliti da je dete sposobno da prihvati ovo nezadrljivo na isti nain na koje
 - 34 -

se pokazalo spremno da svesno dopusti injenicu svog infaltivnog seksualnog ivota,

kad se jednom ve sa tim upoznalo.
Detaljno izlaganje istorije maloga Hansa u '' Analiza fobije jednog deaka od
pet godina '' nas dalje upoznaje sa sudbinom koja je zadesila ova dva odricanja. Pri
kraju svoje analize Hans pria svoja dva popodneva snivanja, fanatizam mnoge dece,
isti i brie u klozetu i, odmah zatim, izmiljenu priu o majstoru koji pomou kljeta
orafljuje stranjicu i penis malog deaka da bi mu prirafio vee i bolje. Otac Hansa,
koji mu je u isto vreme analitiar, razaznaje bez muke u ovim fanatizmima ostvarenje
dveju nezadovoljenihelja deteta. Hans ima sad, bar u mati, isti ud kao njegov otac i
decu kojoj on, moe da ini ono to njegova majka ini njegovoj sestri.
Mali Hans, koji se ak i pre pojave ovih fanatizama bio otarasio svoje
agorafobije, zahvaljujui sad ovoj novoj gradnji opet nalazi svoje dobro raspoloenje.
Zahvaljujui ovoj produkciji fanatizma, Hans uspeva da se prilagodi stvarnosti kao to
se nekada prilagodio svojim instiktivnim uzbuenjima. Utvrdili smo da neko svesno
rspoznavanje neizbenog nije nikako posredovalo u ovom sluaju; Hans pria
stvarnost pomou svjoih fantazama, podeava je po svojoj volji, ( prema onome to
eli da uini ) i uspeva samo tako da je akceptira.
Prouavanje procesa odbrane u toku analize maloga Hansa sugerira nam da
je ovaj ishod njegove neuroze bio odreen u momentu kada je preneo na koja onu
agresivnost i strah koim ga je otac inspirisao. Ali ova impresija nezadovoljava:
zamena ( supstitucija ) ljudskih bia ivotinjama nesadri u sobi nertine procese i
deavaju se esto u toku normalnog infantilnog razvoja. ta vie, one mogu tamo gde
se manifesuju da daju najraznovrsnije posledice.
Tako sam imala na analizi jednog deaka od sedam godina koji je
podhranjivo sledei fantazam: iam pripitomljenog lava. Ova ivotinja, koja uasava
ceo svet, voli samo svog malog gospodara, odaziva se njegovom pozivu, ide za njim
kao kuence kud god da krene. Dete neguje svog lava, nadzira njegovu ishranu i
udobnost a uvee mu sprema leaj u svjoj sopstvenoj sobi. Kao po obiaju kad se radi
o popodnevnim redovnim snovima, mnotvo zgodnih dogaaja potie iz ovog
osnovnog fantazma: naprimer, u jednom od ovih snivanja deak odlazi na kostimbal i
objavljuje svima da lav koji ga prati jeste u stvari jedan prerueni njegov prijatelj. Ali
ova izjava je netana poto ovaj toboe prerueni prijatelj jeste u stvari i zajsta njegov
lav. Tada dete uiva pri pomisli na uas koji bi obuzeo sve ljude kad bi uspeli da otriju
njegovu tajnu. U isto vreme dete osea da bi njihov strah bio neosnovan poto lav
ostaje bezopasan dokle god ga dri u svjoj vlasti.
Analiza ovog deteta mi brzo ukazuje na to da je lav zamena oca, koji je na
dete, isto kao u sluaju maloga Hansa, rival od koga strahuje i koga mrzi.
Transformacija neprijateljstva u strepnju i premetanje afekata na ivotinju izvreni na
isti nain kod oba deteta: samo je metoda obrade razliita. Hans zasniva svoju neurozu
na strhu od konja, tj., sebi namee odricanje svoje pulzije, suava svaki konflikt i
 - 35 -

posredstvom fobinog mehanizma izbegava svaku situaciju u kojoj bi mogo da bude

izazvan. Moj pacijent prijatnije shvata te stvari; isti kao i Hans se moj pacijent, u prii
o majstoru, zadovoljava da jednostevno ne prizna stvarnost neku neprijatnu injenicu,
i da od toga naprotiv stvori neto prijatno. ivotinja strepnja ostaje prijatelj, njegova
snaga je na raspoloenju deaka umesto da za njega bude predmet uasa. Same
epizode gde se nalazi opisana strepnja drugih odaje injenicu da je lav, u prolosti,
zajsta uzrok strepnje. ( Berta Bornstein prikazuje fantazme nekog deaka od sedam
godina u kojima se takoe vri ova transformacija sa ivotinjama ali se ovde dobre
ivotinje pretvaraju u zle. ivotinje igrke, koje deak uvee stavlja kraj svog kreveta
kao bogove zatitnike, svake noi su se udruivale sa jednom adajom koja hoe da se
baci na njega ).
Pomenuemo na ovom mestu jo fantazam drugog deaka od deset godina.
U ivotu ovog deteta su, za jedno izvesno vreme, ivotinje igrale predominantnu
ulogu. Matanje o njima ispujava veiki deo njegovih dana i on je ak nacrtao izvesna
zamiljene prizore. U ovom fantazmu deak je vlasnik jednog ogromnog cirkusa i u
isto vreme i ukrotitelj. Zahvaljujui njemu najkrvolonije ivotinje, u slobodi smrti
neprijatelji meu sobom, ovde se lepo slau. On ih dresira, tj., pouava da se
meusobno ne napadaju i da ne napadaju ljude. U toj dresuri ne upotrebljava bi nego
se meu zverima eta praznih ruku.
Sad dolazimo na glavnu epizodu svih ovih pria o ivotinjama: jednoga
dana, za vreme cirkuske predstave u kojoj deluju sve ivotinje, jedan razbojnik
skriven meu publikom puca na mog pacijenta; u isti mah sve se ivotinje udruuju da
ga odbrane i jurnu na razbojnika pazei pri tom da ne povrede nikog od ostale publike.
Fantazam se zatim nastavlja tim to ivotinje uvek iz ljubavi prema svom gazdi,
kanjavaju razbojnika, zarobe ga, zakopaju i nad njim od svojih tela naprave kulu.
Zatim ga odvode u jazbinu gde je primoran da provede tri godine. Na kraju, pre no to
je osloboen, jo ga stado slonova istue svojim surlama. Na posletku, ga pretei mu
prstom ( ic! ) opominju da to vie ne ponovi. On obeava '' nee vie sve dok sam ja
sa svojim ivotinjama '' izjavljuje deak. Posle opisa svega to na dodaje da su ga
ivotinje za sve ovo vreme dobro hranile tako da razbojnik za sve ovo vreme nije nita
izgubio od svoje snage.
Ambivalentan stav prema ocu, rastumaen tantazmom ivotinja, je bio samo
dotaknut u prii o lavu kod onog sedmogodinjeg deaka; ovde, u prii o cirkusu, taj
stav je mnogo vie izraen; tu je, istim postupkom izvrtanje, strani, stvarno postojei
otac imaginarno pretvoren u zatitniku ivotinju, ali lik opasnog objekta perzistira u
pojavi razbojnika. U prii o lavu zatita oevog zamenika je trebalo da deluje ko zna
protiv koga. injenica za deaka da ima lava je mogla samo da povea ugled koji je
uivao kod dugih. Ali u fantazmu sa cirkusom jasno se vidi da oeva mo, ovaploena
u ivotinjama, slui za zatitu protiv tog istog oca. Opet spominje ranije divlji
ivotinja ukazuje je na to da su mu one nekada bile objekti strepnje. Njihova snaga,
 - 36 -

vetina, uzdignuti prsti su jamano oevi atibuti koje uobrazilja oduzima od oca da bi
ih prebacila na deaka. Ovaj, kad ih jednom poseduje, pobeuje svog oca. Budui da
su ovde uloge izokrenute, otac je opomenut '' da vie to ne ini '' i mora da moli za
milost. Primetiemo da iako je razbojnik obeao ivotinjama da vie nee napadati
dete, sigurnost deteta ostaje povezana sa posedovanjem ivotinja. U zadnjoj
napomeni, gde se govori o ishrani razbojnika, trijumfuje druga strana ambivalentnosti
prema ocu. Briljivi matar jasno eli da bude siguran u sudbinu svog oca koji, i pored
afresivnosti, nema ega da se boji.
Teme na kojima su vezla ova dva deteta nisu nimalo originalne i nalazimo
ih, na jedan sasvim opti nain, u svim priama i dejoj knjievnosti ( spomenimo
takoe '' Tema ivotinja Spasioca '' u listovima, pod jednim sasvim drugim vidom
prouenom temom u psihoanalitikoj literaturi. Videti '' Mythe de la naissance du
heros '' O. Rank a ).
Podsetimo se ovom prilikom narodne vilinske bajke o lovcu i ivotinjama:
neki lovac, usled jedne beznaajne greke, bude oteran od ravog kralja. Najuren iz
svoje kue, skljanja se u umu. Tu najpre sretne lava, zatim tigra, pantera, medveda, i
tako dalje. Kad god uzme na nian neku od ovih velikih ivotinja, na njegovo veliko
zaprepaenje ivotinja poinje da govori i da ga preklinje za ivot: '' Dobri love,
ostavi mi ivot a ja u ti dati svoja dva mladunca! '' Lovac svaki put prihvata pogodbu
i nastavlja put u drutvu svih mladih koji je primio. Kada se najizad nae na elu
ogromne povorke divljih ivotinja i uvidi snagu kojom raspolae, lovac se sa celim
svojim drutvom vraa u prestonicu. Dolazi pred kraljevu palatu i preti kralju da pusti
sve ove svirepe ivotinje. Uasnut, kralj priznaje svoju krivicu i ta vie daje mu iz
straha polovinu svoga kraljestva i ruku svoje keri.
Lovac iz ove prie predstavlja lik sina u borbi protiv oca. Ova borba ima
poseban karakter: ustvari, lovac se odrie osvete nad velikom svirepom ivotinjom,
prvim supstitutom svoga oca. U naknadu dobija male koji predstavljaju snagu
ivotinje. Zahvaljujui ovoj uveanoj snazi, koja je sad njegova, sin pobeuje oca i
prisiljava ga tako da mu da ( jednu de lui donner une fomme ) enu. Jo jednom
uobrazilja okree injenice u njihovu suprotnost. Jedan moni sin suprotstavlja se
svome ocu koji, videi ga tako snanog, ustupa i daje sve to taj sin eli. Deja pria
koristi sve metode kao i fantazam mog pacijenta o cirkusu.
Osim u priama o ivotinjama i u drugim pripovetkama za decu nalazimo
pandam za fantazam o lavu moga malog pacijenta: u brojnim knjigama, naroito
moda u '' Malom lordu Fontleros '' ( Little lord Fontleroy od Alise Hodison Birnet ) i
u '' malom kolonelu '' ( Little colonel od Ane Jahnston ) imamo linost deaka ili
devojice koji, protiv svakog oekivanja, uspeva da matiraju kakvog ravog oveka,
silnog ili bogatog, od koga svi strahuju. Ovog oveka to mrzi ceo svet i ljudski rod
jedno dete uspeva da dirne u srce i da zadobije njegovu ljubav. Stari ovek, dotada
 - 37 -

neukrotiv i neumoljiv, naposletku doputa da ga dete vue za nos i da njime vlada:

pod tim uticajem ak stie da ljude obasipa svim vrstama dobroinstava.
I ovde ove prie opet jednim potpunim izvrtanjem stvarnosti izazivaju
zadovoljstvo. Dete se u njima ne pojavljuje kao posednik, gospodar mone oeve
figure ( lava), premetajui tako sve ljude iz svoje okoline, nego je ono takoe i
vaspita koji, malo po malo, pretvara zlo u dobro. Setimo se: lav iz prvog opisivanja
je nauio da tedi ljude a ivotinje direktora cirkusa su morale pre svega da udrue
svoju agresivnost prema sebi slinim i prema ljudima. Osim toga u ovim dejim
priama je strah prouzrokovan od oca deplasiran ( premeten ) na isti nain kao u
fanatizmima o ivotinjama. Taj strah se odaje planjom koju oseaju drugi i koji
stiava dete ali i njegovo postojanje ( toga straha ) samo poveava dobitak u
zadovoljstvu. Oba fanatizma maloga Hansa, kao i fanatizma ivotinja mojih mladih
pacijenata, upotrebljavani postupak u izbegavanju strepnje i realnog nezadovoljstva je
jedan od najprostijih. '' JA '' deteta odbija da prizna jedan deo neprijatne realnosti,
udaljuje se od nje, odrie se i zamenjuje sasvim suprotnim zamiljenim injenicama.
Na taj nain rav otac, u fanatizmu postaje ivotinja zatitnik a dete bez odbrane se
pretvara u gospodara monih oevih supstituta. im transformacija uspe, im je dete
usled fanatizma postalo neoseajno na stvarnost u pitanju, '' JA '' izmie strepnji i tada
nema potrebe da pribegava ni odbrandbenim merama protiv pulzija ni stvaranju
neuroze.
Ovaj mehanizam, normalan u jednom izvesnom stadijuma razvoja
infantilnog '' JA '', pokazuje vane psihike poremeaje ako se ponavlja u daljem toku
razvoja. Ustvari u nekim zaotrenim stanjima mentalne psihotike konfuzije '' JA ''
individue se na isti nain odnosi prema stvarnosti. Pod utiskom nekog udara, na
primer, posle iznenadnog gubitka kakvog voljenog objekta, '' JA '' odbacuje stvarno
stanje stvari i jedan deo nepodnoljive stvarnosti zamenjuje produkcijom kakve
prijatne delirantne formacije.
Ova paralela izmeu infaltilne fantazmatine formacije i psihotikog
delirijuma nam doputa da razumemo zato ljudsko '' JA '' ne moe da se znaajnije
koristi ovim, u isti mah tako prostim i tako jasno efikasnim, mehanizmom negacije
stvaranih izvora strepnje i nezadovoljstva. Sposobnost koju ima '' JA '' da negira
stvarnost susree se sa jednom drugom aktivnou kojoj '' JA '' pridaje veliku cenu:
sposobnost da uvidi stvarnost i da tu primenjuje kritiko ispitivanje. U ranom
detinjstvu ova nesaglasnost jo ne deluje kao morbidni poremeaj; mali Hans, vlasnik
lava, direktor cirkusa, svi oni imaju jedno savreno poimanje stvarnosti. Oni jasno ne
veruju u stvarno postojanje njihovih ivotinja niti u njihovu superiornost, nad stranim
oevima. Njihov intelekt im vrlo doputa da sasvim dobro razlikuju fantazam od
stvarnosti. U njihovom afektivnom ivotu meutim stvarna injenica, neprijatna, nae
se potcenjena i fanatizam koji joj se suprotstavi deluje na taj nain to jedno
imaginarno zadovoljstvo uspe da likuje nad realnim nezadovoljstvom.
 - 38 -

Nije nimalo lako odrediti u kom trenutku '' JA '' gubi mogunost da
fantazmima ukine velike koliine realnog nezadovoljstva. Mi znamo da ak i kod
odraslih snivanje produava svoju ulogu bilo u proirivanju neke suvine stenjene
stvarnosti, bilo u njenom potpunom modificiranju, ipak, dnevni snovi u odraslom
dobu predstavljaju samo jednu zabavu, neku vrstu sporednog proizvoda sa slabom
libidinalnom postavkom i koji kod pacijenta unitavaju samo neznatne koliine
neprijatnosti donosei mu tek neko iluzorno olakanje za kakvu sitnu brigu. Dnevna
snivanja, kao sredstvo odbrane protiv realne strepnje, izgleda da gube svoju prvobitnu
vanost odmah posle najranijeg detinjstva. Mi smatramo da se sposobnost oseanja
stvarnosti objektivno nalazi toliko pojaana da se odrava ak i u domenu afekata: mi
isto tako znamo da '' JA '' nosi u sebi veliku potrebu za sintezom koja ini nemoguom
postojanje kontradiktornih injenica. Moda se takoe veza koja sjedinjuje '' JA '' sa
stvarnou toliko pojaala da se uobrazilja ne ceni tako visoko kao u detinjstvu.
Jedna stvar je u svakom sluaju sigurna: zadovoljenje preko fantazama kod
odraslih gubi svoje umirujue svojstvo. im se radi o znaajnim koliinama
investismana, uobrazilja i realnost postaju nepomirljivi. Potrebno je da se jedno ili
drugo ukloni. Kad se odrasli u cilju zadovoljstva odaju preteranim fantazmima, pred
njima se otvara put u psihozu. Jedno '' JA '', koje odbacuje stvarnost trai da izbegne
strepnju, odbija da se odrekne instikata i da izbegne neurozu, uspeva da slomi ovaj
mehanizam. Kad se ta stvar desi u toku perioda latencije, onda izaziva, kao to smo to
videli u dva sluaja koja sam navela, deformaciju karaktera. Kad se dogodi u
odraslom dobu, veze '' JA '' sa stvarnou se modificiraju na jedan dubok i
zabranjavajui nain. ( Potsetiemo se da ovo pitanje mehanizma reakcije u psihikim
bolestima i u formiranju karaktera bilo zadnjih godina predmet mnogih radova:
Helene Deutsch '' Contribution a la psychologie des etats maniacodepressives et en
particulier a celle de l'hypomanie '', prouava ulogu ovog procesa odbrane u genezi
hronine hipomanije. Bertman D. Lowin opisuje nain na koji novoformirano
hedoniko '' JA '' koristi ovaj mehanizam. U analizi i strukturi jedne prolazne
hipomanije od Anny Angel, prikazuje se odnos izmeu negacije i optimizma.
Mi jo ne znamo ta se dogaa u odraslom '' JA '' kad se ono odlui za
deliriumsku satisfakciju i odbije da se okua u stvarnosti. Odvojivi se tada od
spoljnjeg sveta, '' JA '' ak prestaje i da registruje nadraaje spolja. to se tie
instruktivnog ivota, neka slina neoseajnost prema nadraajima moe se postii
samo pomou mehanizma potiskivanja.
 - 39 -

GLAVA VII
NEGACIJA DELIMA I REIMA

Infantillno '' JA '' ima tokom tie godina tu privilegiju da iako uvek poseduje
netaknut smisao za realnost ipak negira sve to mu se u toj realnosti ne dopada. Ono
se neiroko koristi ovim svojstvom i inei to, ne ograniava se samo na oblast
predstava i fatazama, ne suava se da misli '' JA '' i deluje. Za postizanje
transformacije stvarnosti ''JA '' se slui najrazliitijim spoljnim objektima. U dejim
igrama uopte a posebno u onim igrama gde dete usvaja neku ulogu, esto nalazimo
ovu istu negaciju stvarnosti.
Stalo mi je da ovde pomenem mali stihovani rad jednog engleskog pisca koji
je na izvanredan nain opisao kod svog dejeg junaka ovu meavinu fantazije i
stvarnosti. ( '' When we were very young '' od A.A.Milne a: kad smo bili sasvim
mali ). U sobi ovog deteta se nalaze etiri stolice. Kad sedne na prvu, tada je istraiva
koji nou plovi uz Amazon: na drugoj je strani lav od koga se sluavka prepada, na
treoj je kapetan broda na okeanu ali na etvtoj, visokoj dejoj stolici, on pokuava da
uobrazi da je samo to on sam tj., obian mali deak. Ono to pesnik tako trai da izrazi
pogaa se lako: elementi kojima se dete trudi da konstruie pun prijatnosti zamiljeni
svet, nude se sami: ali kad se radi o stvarnim injenicama, dete mora najpre da se
napregne u prepoznavanju i asimiliranju istih.
udna stvar, odrasli su sasvim raspoloeni da u svojim odnosima sa decom
favorizuju svoje mehanizme. Zadovoljstvo koje detetu pruaju odrasli sastoji se
velikim delom od njihove pomoi u slinim negacijama stvarnosti. Sasvim esto se
malo dete uverava kako je ve '' sasvim veliko '' uprkos svakoj verovatnosti, kako je ''
isto jak '' kao tata, '' isto spretan '' kao mama, '' hrabar '' kao vojnik, '' zdrav '' kao na
primer njegov stariji brat. Izgleda prirodno da se ovek, elei da utei dete, poslui
slinim deformacijama stvarnosti. Prema odraslom svea rana '' ne boli '' a omrznuta
jela imaju '' sasvim dobar ukus ''. Ako odlazak nekog lica alosti dete, uveravaju ga ''
odmah e se vratiti ''. Deava se ak da se neka deca doepaju ovih formula uteha i na
jedan stereotipan nain ih upotrebljavaju opisali ono to je muno. Jedna mala
devojica od dve godine je, na primer, svaki put kad je naputa mati aputala
mahinalno: '' Mama e se odmah vratiti ''. Jedno dete je svaki put pri gutanju
neprijatnog leka, alosno stenjala: '' Ja volim to, ja volim to '', kao uspomenu na
reenicu sluavke koja ga je ubeivala u prijatan ukus neprijatnog leka.
Mnogi pokloni od odraslih posetioca su stvoreni da izazovu iluziju: tanica,
mali kiobran, suncobran, sve to utvruje kod devojice ideju da je '' dama ''. tit,
uniforma, razni predmeti alata ine da deak veruje da je '' ovek ''. Samo lutke imaju
izmeu ostalih ciljeva i taj da stvaraju fikciju materinstva. Vozovi, automobili, igrake
sa sklapanjem slue ne samo da bi se ispunila deja elja, da bi mu se pruila
mogunost za sublimaciju, nego isto tako mu daju priliku da prijatni zamilja kako
 - 40 -

ureuje svet. Ovde ve prelazimo od prouavanja isto odbrandbenih procesa i

procesa skretanja na prouavanje igre kod dece, predmet koji je ve akademskoj
psihologiji izazvao mnogobrojne rasprave.
Sukob koji jo uvek postoji izmeu raznih pedagokih kola moe da se
rezimira ovako: u kojoj meri vaspita treba da podstie dete, i to od najranijeg doba,
da prihvati ( asimilira ) stvarnost? Dok kod stepena se moe dopustiti mladom biu da
se okree od te stvanosti, favorizujui mu konstrukciju nekog imaginarnog sveta?
Meutim, dovoljno doprinos odraslih u izvrtanju neke mune realnosti u
njenu suprotnost ipak ostaje potinjen strogim uslovima: od deteta se oekuje da
njegova predstava tog imaginarnog sveta ne pree izvesne, sasvim utvrene, granice.
Dete koje je jo malo pre bilo konj ili slon, koje je rzalo ili rikalo idui na sve etiri
ape, moe biti spremno da trenutak kasnije sedne ljubazno za sto i da bude mirno.
Ukrotitelj lavova je primoran da slua sluavku, istraiva i gusar je prinuen da ide
na spavanje i to ba u momentu kada svet odraslih poinje da biva interesantan.
Popustljivost koju odrasla linost pokazuje prema detinjem mehanizmu negacija
prestaje tano u momentu kada se prelaz izmeu uobrazuje i stvarnost vie ne deava
bez sudara, trenutno, bez diskusije, tj., kad imaginarna aktivnost deteta prestane da
bude igra da bi se pretvorila u automat ili prisilnost.
Jedna devojica, koju sam imala prilike da posmatram nije se pomirila sa
razlikom polova. Ona ima dva brata, jednog starijeg drugog mlaeg od nje.
Poreivanje koje je ona nainila izmeu njih i sebe postaje izvor stalnog i munog
nezadovoljstva. Ona mora dakle da pribegne nekom postupku odbane, nekom
akomodiranju. U isto vreme egzibicionizam igra znaajnu ulogu u razvoju njenog
instiktivnog ivota, tako da se njen san, njena udnja za posedovanje penisom,
izraava eljom da ima kao njena braa, neto da pokae. Druge analize dece su nam
pokazale da ima mnotvo naina za realizovanje sline elje. Devojica moe, na
primer, da svoju potrebu za egzibicijom prenese na ostale delove svog lepog tela ili da
stekne volju za lepim haljinama i da postane '' koketa '' ili opet da se istakne u
gimnastici, u akrobacijama, kako ne bi izostala ni u emu u naroitom uspehu penisa
svoje brae itd. Meutim, ova devojica bira najbri put: ona negira injenicu da nema
penis i tako sebi uskrauje trud da mu nae zamenu. Devojica otada skoro prisilno
egzibicira nedostajui organ. Materjalno, ta seprisilnost manifestuje aktom dizanja
suknjice i egzibiranje, to se tumai ovako: '' Gledaj kako je lepo ovo to ja imam tu ''.
Svakim povodom tri da privue panju drugih na neto to nepostoji. ( Videti
povodom ovog objnjenja S. Rado a: '' O eljnom penisu ''. Ona ga opisuje kao
halucinatornu reprodukciju vienog mukog organa / knjiga '' Strah od kastracije kod
ena '', Be 1934 / ) '' Hodi da vidi jaja to je koka snela '' ili '' da lj uje? To su kola
mog ujaka ''; u stvarnosti ni jaja ni kola. Za prvo vreme su joj ove ale donosile smeh i
simpatiju odraslih ali neoekivana i stalno ponavljanja razoarenja koja je time
 - 41 -

prouzrokovala svojoj brai i sestrama, sa tim uila da proliju potoke suza. U toj epohi
je njene ponaanje bilo na granici igre i prisilnosti.
Ovaj isti proces je jo vie naznaen kod malog ukrotitelja iz predhodnog
poglavlja. Kao to se to vidi u analizi, ovi fanatizmi ne kompenziraju samo izvesne
taloge nezadovoljstva i neprijatnosti nego su vie jedan pokuaj unitenja jake strepnje
od kastracije. Navika negacije se i kod njega ukorenjuje: vie ne uspeva da sve strane
objekte pretvori u svoje prijatelje ili potinjene. Nastavljajui se sa sve veom
energijom svoje pokuaje, Deak se trudi da se sve jae prezire ono to ga plai. Otada
sve to je podlono da se u njemu izazove srah, okrento je u smeno. Poto ga
meutim ceo svet plai, ceo svet je pretvoren u smeno. Na nepristrasan pritisak straha
od kasracije deak odgovara ismejavanjem, a prisilni karakter ovoga ismejavanja, koje
je najpre imalo izglede igre odaje se injenicom da dete uspeva da se oslobodi svoih
strahova samo alei se: svki put kad pokua da malo ozbiljnije razmatra spoljni svet
on taj pokuaj plaa krizama srepnje.
Malo dete koje bi hteli da bude '' veliki '', koje bi se uzevi oev tap, igralo ''
tate '', nimalo nam ne izgleda anormalno; u svakom sluaju ta je igra obina i
uobiajna. Kod jednog od mojih malih pacijenata ( koji ima osobitu naklonost za ovu
igru ) svaki susret sa vrlo visokim ili vrlo jakim ovekom redovno izaziva njgue
ravo rspoloenje. Deak stavlja oev eir na glavu i tko se eta: sve dok se niko ne
mea on je veseo, srean. Za vreme raspusta preputa se analognoj igri, ovaj put sa
jednim dakom punim raznih stvari na leima. On se razlukuje od deteta koje se igra
odraslog samo zato to svoju igru smatra ozbiljno: svaka prinuda nad njim da skine
eir, bilo to u sobi, za stolom u krevetu, izaziva kod njega uznemirenost i ravo
raspoloenje. Ovaj je deak dobio zatim jedan kaket, slian kao kod odraslih, i sa
njim se ponaa na slian nain kao i sa oevim eirom. Nosi ga svuda sa sobom i
konvulzivno ga stee prstima kad mune dozvole da ga uva na glavi. Ipak je najzad
primoran da konstatuje kako ruke mogu neki put da poslue i neem drugom. Jednog
lepog dana brino traei da nekud dene svoj kaket, otkriva da je razrez na njegovom
konim pantalonama jedno dobro mesto, tu gura svoju kapu, ima slobodne ruke i sa
olakanjem uvia da e odsad biti u mogunosti da se vie nikada ne razdvaja od ovog
ukrasa na glavi. Izmeu ostalog, ta kapa je zauzela mesto koje joj je od poetka
odredilo njeno simboliko znaenje: u blizini genitalnog organa.
U predhodnim stranicama ja sam sva ponaanja ove vrste kod dece nazvala
prisiljenima, u nedostatku boljeg izraza. Za svako povrenog posmatraa oni ustvari
sasvim frapantnu slinost sa prisilnim simptomima ali, ispitajui ih izbliza, primeuje
se da ta ponaa ne sainjavaju prisilne radnje u pravom smislu te rei. Njihova
struktura je, po naem shvatanju, razliitaija od karakteristinog ponaanja neurotinih
simptoma. U poetku procesa iz koga se stvaraju, nalaze se, isto kao u stvaranju
neurotinih simptoma, kakvo stvarno razoaranje, samo sukob koji odatle protekne
nije zbog toga interiorizovan i zadrava svoje veze sa spoljanjim. Postupci odbrane
 - 42 -

upotrebljeni od strane '' JA '' ne ciljaju na instiktivni ivotnego na spoljni svet odakle
se iri frustriranje. Kao to je u neurotinom sukobu primanje zabranjenog
instiktivnog uzbuenja spreeno potiskivanje, tako isto infantilno '' JA '', blago ri
negaciji, uspeva da ne primi mune utiske to navaljuju spolja. U prisilnoj neurozi
potiskivanje je pojaano reakcionalnom formacijom koja sadrzi suprotno od potisnute
pulzije ( samilost umesto svirepost, stidljivost umesto egzibicionizma ). Tako se na
isti nain negacija stvarnosti, u ranije opisanim infantilnim stanjima, nae dopunjena i
podrana kada posredstvom uobrazilje, rei ili radnje, dete transformie realne
injenice. Podravanje i produkcija prijatnih fanatizma zahteva jedan neprekidni
nagon od detetovog '' JA ''. Kad bra devojice pruaju svaki as prizor svoje
mukosti, ona ih u odgovoru isto tko svaki as uverava '' da i ona, isto kao i oni, ima
neto da pokae ''. Ljubomora malog sa kaketom je neprestano podsticana da ljudi iz
njegove okoline; onda on takoe svaki as egzibira eir, kaket, dak na leima u
njegovim oima oppipljive dokaze svoje mukosti. Svaki put kada spoljne sile
oseanje desi se fenomen analogno onome to ga prisilnim manifestacijama izaziva
kakvo spreavanje spolja. Ravnotea, dotle tako teko odravana izmeu tendencije za
ptiskivanjem i odbarane sile, nae se poremeena; spoljna izazivanja koja su bila
negirana, kao i potisnuta pulzitivno dranje, pokuavaju da se nametnu svesnom i
izazivaju kod '' JA '' oseanja strepnje i nezadovoljstva. Korienje odbrandbenog
postupka negacije reima i radnjom vremenski je ptinjeno slinim ogranienjima
kakvo sam ve opisala u predhodnom poglavlju govorei o negacijama fanatizma.
( igre u kojima dete prima nasebe kakvu ulogu predstavljaju posrednika izmeu ''
negacije reima i radnjama '' i '' negacije fanatizma ''. Ovde neemo dati detaljnu
analizu ) negacija se koristi sve dok postoji sposobnost da se bez ometanja izdri
stvarnost. Kad jednom zahvaljujui sintezi '' JA '' bude jednostavno, negacija
iseavanja i pojavie se samo u sluajevima gde su odnosi sa stvarnouozbiljno
poremeeni ili gde je doivljavanje stvarnosti pretrpelo neuspeh. U detaljnjim
stanjima psihotiara se deava na primer, da jedno paredrveta moe, kao kod dece, da
predstavi voljeni, eljeni ili izgubljeni predmet. ( Videti po ovoj stvari miljenja R.
Laforguela, o skotomizaciji '' razmiljanja o konceptu potiskivanja '' ). U neurozu ima
moda samo jedan usuujem da odluim da li posedanje predmeta za koji se bolesnik
grevito hvata znai zatitu od zabranjenih unutranjih pulzija ili od opasnih spoljnih
sila, ili pak taj predmet ima u sebi obe odbrandbene funkcije.
Postupak negacija reima i radnjom sadri jedno drugo ogranienje koje
nepostoji u negaciji fanatizma. U svojoj zamiljenjoj oblasti dete je suvereni
gospodar; sve dok te fanatizme uva za sebe niko ne moe da se umea. Naprotiv,
fantazmi ispoljeni reima i radnjama se upravo manifestuju u spoljnom svetu. Upotrba
ovog mahanizma od strane deteta je dakle uslovljena pristankom okoline kao to je
interno uslovljena njegovim stepenom prilagoavanja stvarnosti. U sluaju deaka sa
kapom uspeh njegovih pokuaja odbrane potpuno zavisi od dozvole ili zabrane da
 - 43 -

stalno nosi kapu na glavi po kui,u koli ili bati. Ljudi sude o normalnosti ili
nenormalnosti ovih mehanizama zatite ne po internoj strukturi odbrandbene mere,
ve po stepenu njene neobinosti. im deak grevito uva svoj eir naglavi, on
predstavlja '' simptom '', smatraju ga udnim i u svakom momentu rizikuje da bude
lien svoje zatite od strepnje. U nekom kasnijem dobu svog ivota njegove mere
zatite postaju manje uoljive: otarasio se svog eira i daka na leima i zadovoljava
se da stalno u svom depu nosi naliv pero. Otada ga svako smatra normalnim. Na
zadovoljstvo svih i podudarno sa njihovim zahtevima, on je ukinuo ili bar prikrio svoj
mehanizam. Pa ipak nita se nije promenilo to se tie njegove unutranje strepnje. U
cilju uklanjanja straha od kasracije on se uvek grevito dri svog penkala i svako
eventualno rastavljanje od njega plaa nastupima strepnje i nezadovoljstva.
Od trepljivosti spoljneg sveta prema ovim zatitnikim merama ponekad
zavisi prognoza: ustvari formiranje strepnje je ili zaustavljeno i vezano u prvobitnom (
primitivnom ) '' simtomu '' ili pokuaj propadne, stvaranje strepnje se pojaava i vodi
direktno u unutranji sukob u izvrtanje odbrane protiv instiktivnog ivota a preko
toga pravo u neuroze. Ipak bi bilo opasno pokuati da infantilno neuroze izbegnu time
to bi se ove negacije omoguile: kad se mehanizam suvie razigra, '' JA '' poprima
izrasline, neobinosti i ekcentrinosti koje se, kad jednom definitivno proe vreme
primitivnih negacija, teko zatim mogu otkloniti.
 - 44 -

G L A V A VIII

R E T R A K C I J A '' J A ''

Prouavajui mehanizme negacije i potiskivanja, rad fantazama i

reakcionalne formacije, mi uviamo jedan paralelizam izmeu rznih postupaka koje ''
JA '' upotrebljava u izbegavanju svake patnje, bilo da dolazi spolja ili iznutra. U
prouavanju jednog drugog, prostijeg mehanizma ponovo emo naii na ovaj isti
paralelizam. U situaciji kada se izbegavanje izvesnih munih utisaka pokae
nemoguim, dete koristi postupak negacije na koji se nakalemljuje fantazam izvrtanja
stvarnih injenica u njihovu suprotnost. to se tie malo odraslijeg deteta, vie
sloboda pokreta koju ima, kao i njegove bolje razvijene psihike sposobnosti,
doputaju njegovom '' JA '' da izmakne ovim eksitacijama. Ono vie nema potrebe da
pribegava tako komplikovanoj psihikoj operaciji negacije. Umesto da muni utisak
prima pa ga kasnije uklanja '' JA '' je slobodno da izbegne opasnu situaciju. Ono moe
umai '' izbegavjui '' istinski svaku priliku da se mui. Ovaj mehanizam izbegavanja
je tako primitivan, tako prirodan i, ak ta vie, tako udruen tesno sa normalnim
razvojem '' JA '' da kad se eli podvii kakvoj teoriskoj diskusiji, radi prouavanja,
nije ga nimalo lako izdvojiti od njegovih uobiajnih asocijacija.
Mladi nosilac kape iz preanje glave mi je u toku analize dao prilike da
prostudiram takoe i ove manifestacije bekstva pred nezadovoljstvom. Imajui jednog
dana to zadovoljstvo da kod mene otkrije mali blok udesnog papira, brzo ga je iarao
olovkom u boji i pokazao se vrlo zadovoljnim to i ja inim isto. Iznenada pogleda na
moj rad, zaustavi se i zbuni; trenutak kasnije ostavlja svoju olovku, prue mi ceo svoj
blok koji je do tada uvao ljubomorni, die se i ree: '' Hajde ti, ja vie volim da
gledam ''. Jasno je da videi moj list je deak otkrio kakoje moj crte bio lepi, bolje
uraen, uspeliji nego njegov i ovo porenje mu je zadalo udar ( okiralo ga ).
Donosei tada brzu odluku deak stavlja taku na konkurenciju i njene neprijatne
posledice time to se odrie jedne aktivnosti koja mu se do malo as inila tako
prijatnom. Ograniava se na ulogu posmatraa ija nikakva aktivnost, samom tom
injenicom, nemoe da proizvede nijedan muan utisak.
Ovaj sluaj u ostalom ne ostaje usamljen; igra u kojoj deak ne pobeuje,
dekalkomanija manje uspela od moje, uopte bilo koja radnja u kojoj ne uspe da se
izjednai sa mnom, dovoljna je da izazove kod njega analognu promenu raspoloenja.
Postaje mrzovoljan, neaktivani kao automatski prestaje da se zanima onim to je do
tada upravo inio. Naprotiv, ostalm zabavama gde osea da je izvrstan, odaje se
strano, beskrajno. Prirodno, u koli se ponaa kao kod mene. Dosledno odbija da
uestvuje u igrama i radovima svojih drugova im u njima nije glavni. Na taj nain on
za izbegavanje nezadovoljstva ne praktikuje vie postupak okretanja u suprotno. Na
vrliku tetu svoga razvoja suzio je funkciju svoga '' JA '' i bei od svih spoljnih
 - 45 -

situacija, podlonih da mu donesu neprijatnost od koje najvie strahuje. Samo se u

drutvu mlae dece osea komotno i uzima aktivnog uea u igrama.
Slina ponaanja se esto mogu sresti u dejim vrtiima i modernim
kolskim ustanovama gde je zajednika nastava zamenjena slobodno izabranom radu.
Uitelji izvetavaju da se stvorila jedna nova kategorija dece, prelaz izmeu kategorije
zainteresovanih, vrednih, inteligentnih uenika i kategorije apatinih, ije se
interesovanje teko razvija i koji se pokazuju lenjim. Deca iz ove nove grupe ne
sprijateljuju se ni sa jednom od ove dve pomenute grupe. Iako pametna, vrlo dobro
razvijena, sasvim voljena od svojih drugova, ona nemogu da uestviju ni u kakvom
zajednikom radu ili igri. Mada je u koli pravilo da se izbegava kritika i prekor, ona
se ponaaju kao da su prestraena. Samo poreenje njihovih radovasa radovimaostalih
je dovoljno da poceni svoj vlastiti rad. Ako im se desi da ravo urade svoj zadatak, da
ne uspeju u kakvoj konstruktivnoj igri, odma im se gadi da ponovo pokuaju. Zbog
toga ostaju neaktivni, mrze da se due vremena bave nekom istom stvari ili da ostanu
na istom mestu, zadovoljavaju se da gledaju kako drugi rade. Ovo lutanje povlai sa
sobom asocijalne posledice jer ova deca koja se dosauju najzad svre time to se
posvaaju sa decom koja su se nadala radu ili igrama.
Kontrast izmeu odbranbenosti ove dece ravog korienja istog nas izaziva
da ih smatramo za inhibitorne neurotiare i da mislimo kako njihovi poremeaji
dolaze od procesa i sadrajaodrinih onima koje nam je analiza dopustila da
pronaemo kod pravih inhibicija. Bilo kako, obe klinike slike imaju jednu istu vezu
sa prolou. U nijednom od oba sluaja se simptom nije prikopao za sam prelomni
dogaaj koji je se desio u prolosti, ve za njegov aktuelni substitut. Predpostavimo
naprimer da se neki uenik mui da rauna ili da razmiljanja, da neki odrasli ima
poremeaje govora, da neki muziar nemoe vie da svira; to tada nisu ni raun, ni
rzmiljanje, ni izgovor rei, ni prelaz gudala prekoica ni dodir klavira koji
uznemiravaju linost ne, ove aktivnosti '' JA '' u sebi nesvesno su samo stupile u
vezu sa starim osuenim seksualnim aktivnostima koje sad predstavljaju. Tako
seksualizovane one u instanci '' JA '' izazivaju jedno defanzivno ponaanje. Na isti
nain kad se deca brane od nezadovoljstva koje u njima izazivaju uspeniji radovi od
njihovih, neprijatno oseanje ima esto supstitivni karakter. Superjornost tuih
rezultata izjednauje se sa ( bar kod mog malog pacijenta ) gledanje genitalnih organa
vei od njegovih to ga ini ljubomornim. Kad se ovakvi upustie u kakvo takmienje,
to ih podsea na benadenu konkurenciju sa rivalom iz edipalne faze ili ih u
nezgodan as podsea na razliku seksa. Meutim, jo u jednoj drugoj taki gledita se
ove dve vrste morbidnih poremaaja razlikuju: mladi pacijent moe ponovo da stekne
sposobnost za rad ako su uslovi tog rada modificiraju. Prave inhibicije su permanentne
i nikakve spoljna promena nemoe da utie na njih. Jedna devojica koja pripada
opisanoj kategoriji je usred raznih okolnosti bila primorana da izvesno vreme izostane
iz osnovne kole, gde je imala ulogu '' posmatraa ''. Uzima privatne asove i, kao
 - 46 -

igrjui se, stie znanja koja nikako nije mogla da stekne u rzredu. Kod jedne druge
devojice stere sedam godina posmatrali smo istu iznenadnu promenu. Da bi
nadoknadila zaostalost u koli, uzimala je asove na kojima se ponaala normalno i
slobodno, ne pokazujui inhibicije; ovaj sreni rezultat se ipak ne odraava samo na
njenom radu u razredu. Ove dve uenice napreduju samo onda kada se njihov rad ne
uporeuje sa radom drugih uenika; isto tako se moj mali bolesnik igra samo sa
drugovima koji su mlai od njega, nikad sa starijima. Reklo bi se da aktivnost ove
dece jesu potenjeni kakvim, u isti mah unutranjim i spoljnim zabranama, doksu
ustvari te aktivnosti sputane same sobom im poprime kakav neprijatan utisak. Studija
feminiteta nam je pokazala da je psihika situacija ove dece uopte psihika situacija
devojica u odlunom momentu njihovog razvoja. Iako bojazan od kazne ili nesvesne
moralne strepnje u tome ne igraju ni najmanju ulogu, u datom momentu devojica se
odrie klitoroidne mastrubacije inei tako kraj svoim naporima u stcanju viriliteta.
Uporeujui se sa deacima bolje stvorenih za mastrubaciju, njeno samoljublje je
povreeno i devojica nee vie da je ponvljanje mastrubacionih radnji podsea bez
prestanka na tu inferiornost.
Pogreiemo meutim ako predpostavimo da su ove restrikcije preuzete
jedino u cilju izbegavanjajednog nezadovoljstva, koje daje oseanje manje vrednosti,
tj. razoaranje ili stanje obeshrabrenosti. U toku analize jednog deaka od sedam
godina sam mogla da vidim kako se pod vidom prelaznih simptoma i iz jednog sasvim
suprotnog motiva, manifestuje isti postupak izbegavanja jedne stvarne strepnje. U
izvesnom perjodu njegove analize deak postaje sjajan fudbaler. Veliki iz njegove
kole cene njegovu igru i pored njegovih mladih godina, stavljaju ga u svoje ekipe, to
deaka ispunjava radou. Potom mi je ispriao jedan san: '' igra fudbal a jedan od
starijih utira loptu takvom jednom silom da je jedva imao vremena da se skloni, da ga
lopta nepogodi. Dete se budi sasvim uplaeno. Plai se da stariji, ljubomorni na
njegovu igru, ne postanu agresivni. Zadovoljstvo najpreizazvalo njgovim uspesima se
preobratlo u strepnju. Ista se tema malo kasnije ponavlja u jednom od njegovih
fantazama. U momentu kada treba da zaspi vidi deake kako se spremaju da mu
utiraju u noge, veliki fudbal leti prema njemu. Deak skae po svom krevetu i die
nogu da parira udarac. Zatim je analiza otkrila da krivudanjem afektivnih senzacija
krutosti, slabosti, itd., noge su od deaka dobile posebnu ulogu kao substituti
genitalnih organa. Ovaj san i ovaj fanatizam stavljaju prepreku njegovoj novoj strasti
za igrom. Uspesi u fudbali su sve slabiji i uvaenje koje je u koli stekao brzo opada.
Kako objasniti ovo opadanje? Na sledei nain: '' Nema potrebe da mu utirate u
noge poto ja vie nisam dobar fudbaler ''.
Samo proces se nije zavrio sa, u izvesnom smislu, ovim suavanjem
njegovog '' JA ''. Dok su sporrtski talenti deaka opadali, jedna druga strana njegove
linosti se iznenada razvija: uroena sklonost za knjievnost. Dopada mu se da pie,
voli da mi ita pesme od koih ima nekoliko njegovih, donosi mi priice koje je
 - 47 -

sastavio u svojih sedam godina i kuje planove naveliko za budunost, u kojoj sebe vidi
kao pisca. Fudbaler se pretvorio u pisca. Za vreme jedne analitike seanse dao mi je
grafiki prikaz naina na koji on zamilja razne muke razonode i zanimanja.
Knjievnost zauzima veliki prostor u sredini crtea. Sve unaokolo, formirajui krug,
nalaze se razne nauke: neintelektualne profesije su oznaile udaljenim takama. U
jednjoj od gornjih okova lista hartije, sasvim kraj ivice, stoji najzad da skoro tako
cenjeni sport, sa jednom siunom takom svedoanstvo ogromnog prezira malog
pacijenta za slina zadovoljstva. Pouno je posmatrati kako za izaziva racionalizaciju,
je strepnja mogla da utie na njegovu procenu raznih aktivnosti. Deak ta vie u ovo
vreme postie zauavajue knjievne uspehe. Praznina, koja se prekidom njegove
spordske aktivnosti bila probudaila u njegovom '' JA '', na neki nain se drugaije
popunila. Kao to se moglo predvideti, analiza je pokazala da njegova proirena
srepnja do mogue osvete starijih drugova dolazi od reaktivizacije rivaliteta sa ocem.
Jedna devojica se mnogo raduje balu na koji je pozvana; nalazi da joj nova
haljina i nove cipele, koja je sa velikom briljivosti izabrala, divno stoje. Devojica se
na tom balu momentalno zaljubljuje u najlepeg i najistaknutijeg od prisutnih deaka.
Sluaj je takav da deak, koga dotada nije poznavala, ima isto prezime kao ona,
odakle fanatizam neke tjne veze. Ona mu se udvara ali on na to ostaje ravnoduan, ak
je posle jedne igre zadirkuje zbog njene nespretnosti. Razoaranje deluje na nju kao
ok, kao ponienje. Od tog dana izbegava ovu vrstu okupljanja, ne interesuje se vie
za haljine i nee da se ptrudi da naui da igra. Posle jo nekog vremena nalazi
zadovoljstvo da gleda, ozbiljno i ne uestvujui, kako druga deca igraju ali odbija sve
pozive. Malo po malo, devojica stie dotle da prema prvoj strani ivota zauzima
jedan oholi prezir. Ali u isto vreme, kao i fudbaler, ona konpoziraovo suavanje svoga
'' JA '': naputjui enske prohteve, devojica eli da istakne u intelektnoj oblasti,
poboja svoj rad i ovim skretanjem stie potovanje mnogih deaka njenih godina.
Kasnija anliza otkriva da je pretrpljeni poraz sa njenim mladim prezimenjakom
smatran sa njene strane kao ponavljane jednog traumatinog dogaanja iz njenog
ranog detinjstva. I ovde opet element koji izaziva bekstvo '' JA '' nije ni strepnja ni
oseaj krivice, nego jako nezadovoljstvo izazvano neuspehom.
Vratimo se sada jo jednom na razliku koja postji izmeu inhibicije i
retrakcije '' JA ''. Svaki neurotiar koji pati od inhibicije brani se protiv realizacije
kakve zbranjene pulzije, tj. protiv nezadovoljstva izazvanog kakvom unutranjom
opasnou. ak i u sluajevima kada su strpnja i odbrana ( kao to izgleda ) u
povezanosti sa spoljnim svetom, kao kod fobije, ipak neurotiar se meutim plai
samoga sebe: on izbegava da izae na ulicu da se nebi naao izloen svojim vlastitim
nekadanjim iskuenjima. On bei pred svojom ivotinjom strepnje, ne da se ukloni
od ove zivotinje nego da bi se izmigoljio svojim sopstvenim agresivnim uzbuenjima
i njihovim posledicama koje bi jedan takav susret ponovo izazvao. Sa druge strane,
retrakcija '' JA '' predupreuje pojavu aktuelnih munih impresija kadrih da ponovo
 - 48 -

izazovu iz prolosti ostale analogne impresije. Vraajui se na nau paralelu

potiskivanja i negacija, reiemo da se sva razliku izmeu inhibicija i retrakcije sastoji
u tome to se u prvom sluaju '' JA '' brani od svojih vlastitih internih procesa dok se u
drugom sluaju '' JA '' suprodstavlja spoljnim eksitacijama.
I druge jo razlike proistiu iz ove osnovne razlike. Iza neurotino
sutaneaktivnosti krije se elja, obino instiktivna. Upornost sa kojom svako uzbuenje
'' Onog '' tei ka svom cilju pretvara proces inhibicije u fiksirani neurotini simptom, u
kome se dalje odigrava neprestani sukob izmu elje '' Onog '' i revolta '' JA ''.
Individua u tome iscrpljuje svoju rezervu energije. Pulzije '' Onog '', ne menjajui
pritom bogzna ta, doputaju elju za raunom, za razgovorom za ostvarivanjem na
violini, itd., dok se '' JA '' sa jednakom upornou upinje da sprei sve ove aktivnosti,
ili da im bar umanji znaaj.
Kod retroakcije '' JA '' iz stvarne strepnje ili stvarnog nezadovoljstva,
aktivnost nije zauzdana na isti nain. Tu vie nije sama radnja ve zadovoljstvo ili
nezadovoljstvo izazvano tom radnjom koje izbija u prvi plan. U traganju za
zadovoljstvom a izbegavajui nezadovoljstvo, '' JA '' po svom nahoenju vri sve
aktivnosti; sve one koje bi mogle da mu donesu nezadovoljstvo ili strepnju '' JA ''
odbacuje i ne perzistira na njima, skree svoje interesovanje od mnotvo stvari i, poto
je tu pretrpelo neuspeh prenosi ga ka oblastima koliko god je mogue suprotnije od
prvih. Tako fudbaler postaje pesnik a razoarana igraica primeran uenik. Naravno, ''
JA '' pritom ne stie nove sposobnosti nego se samo zadovoljava da koristi one koje je
ve imao.
Isto kao i razliiti oblici negacije i suavanja '' JA '', budui metoda
izbegavanja nezadovoljstva, ne pripada psihologiji neuroza: u evolucji '' JA '',
retrakcija je samo jedno normalno stanje. Za jedno malado savitljivo '' JA '' svaki
pretrpljen neuspeh u kakvoj oblasti se ponekad nadoknauje savrenim uspesima u
drugim oblastima. Ali kad je '' JA '' postalo kruto ili kad vie ne podnosi
nazadovoljstvo i kad se grevito dri reakcije bekstva, formacija '' JA '' od toga trpi
nezgodne posledice. Poto je napustilo jedan suvie znaajan broj svojih pozicija '' JA
'' postaje jednostrano, gubi odvie od svojih interesovanja a njegove aktivnosti od
svoje vrednosti.
Pretrpljeni neuspesi koji su zadnjih godina imali brojni pedagoki
eksperimenti, znatnim delom se pripisuju podcenjivanju vanosti koje izbegavanje
nezadovoljstva ima za infantilno '' JA ''. Moderna pedagogija tei da infantilnom '' JA
'' u razvoju dodeli veu slobodu akcije i, naroito slobodan izbor njegovih aktivnosti i
interesovanja. Na taj nain se oekuje povoljniji razvoj '' JA '' i ustanovljenje raznih
sublimacija. Ali, u svakom perjodu latencije dete moe pridavati veu cenu
izbegavanju strepnje i nezadovoljstva nego direktnim ili indirektnim instiktivnim
zadovoljenjima. U dosta sluajeva, osim ako nije upueno, dete svoja zanimanja ne
bira samo po sebi i prema svojim sposobnostima i mi za sublimacijom, nego je to pre
 - 49 -

elja da se, koliko toliko, izbegne strah i nezadovoljstvo koja odluuju njegov izbor.
Na veliko iznenaenje vaspitaa ova sloboda izbora se, u slinom sluaju, svodi ne na
razvijanje linosti nego na jedno osiromaenje instance '' JA ''.
Definizovane mere protiv realnog nezadovoljstva i opasnosti, ija sam tri
razliita primera dala ovde, infantilno '' JA '' koristi na svoju odgovornost i tetu i
predstavljaju za njega neku vrstu profilaksije neuroza. Da bi izbeglo patnju, '' JA ''
koi produkciju strepnje i samo sebe deformie. Ali ove mere zatite, kao na primer,
sklanjanje u intelektualno oblast poto utekne iz fizike aktivnosti, ili uenjeni napori
ene da se izjednai sa mukarcem, ili pak injenica da ulazi u takmienje samo sa
slabijim od sebe sve te mere su kasnije izloene svim moguenim napadama spolja.
Deava se da, kao posledica izvesnih katastrofa, neka osoba bude primorana da
promeni svoj nain ivta; gubitak voljenog bia, bolest, beda, ili rat: tada se njeno '' JA
'' ponovo nae u lice sa munim primitivnim situacijama. Gubitak kakve zatite od
strepnje moe da direktno dovede, kao i liavanje uobiajenog instiktivnog
zadovoljenja, do stvaranja neuroze.
Budui da je nazavisnost koju dete ima mala, odraslih mogu da po svojoj
volji kod njega favorizuje ili priguuju pojavu neuroze. Dete koje poseujui kakvu
modernu kolu gde mu nije nita silom nametnuto, ne ui nita i provodi vreme da
posmatra druge i kraba, postae '' inhibirano '' ako se podvrgne kakvom stroijem
kolskom reimu. Kad se dete silom natera na neko zanimanje koje mu se ne dopada,
ono se istina moe sa tim pomiriti, ali injenica da nije bilo u mogunostima da
izbegne nezadovoljstvu, primorava ga da trai druge izlaze ( echappatoire izgovor,
bekstvo, vrdanje ). Sa druge strane, svaka inhibicija ili svaki izraeni simptom se
mogu modificirati pod uticajem kakve zatite spolja. Majka, koju stanje njenog deteta
zabrinjava i iji je ponos povreen, trai da ga zatiti uklanjajui ga od munih
situacija u spoljnjem svetu. Time se njen stav pribliuje stavu fobiara prema svojim
nastupima strepnje. Ograniavajui slobodu akcije detetu majka mu omoguuje da
umakne od patnje, da joj se ukloni. Ovom zajednikom naporu majke i deteta treba
bez sumlje zahvaliti na tako estom pomanjkanju simptoma kod infantilnih neuroza.
U slinom sluaju niko ne bi mogao da proceni vanost simptoma pre nego to dete
lii zatite koju uiva
 - 50 -

TREI DEO
PRIMERI DVA TIPA ODBRANE

GLAVA IX

INDETIFIKACIJA SA AGRESOROM
Uobiajeni naini odbrane sa realno lako otkrivaju sve dok ih '' JA '' u svojoj
borbi koristi odvojeno i protiv jedne odreene opasnosti. Pronaete li negaciju, - tu
imate neku eksteriornu opasnost. Otkrijete li potiskivanje, - onda se '' JA '' brani od
instiktivnih eksitacija. Ali kad se ima posla sa inhibicijom i retrakcijom '' JA '', na
izgled vrlo slian postupcima, uoavanjem razlike unutranjeg i spoljanjeg sukoba
postaje ve malo tee. A stvari se jo vie komplikuju kad se vie postupaka odbrane
ispreplete ili ako se jedan jedini i isti mehanizam izvodi as protiv spoljnjeg as protiv
unutranjeg, - to je sasvim sluaj kod indentifikacije.
Identifikacija ustvari sudeluje u stvaranju '' Nad JA '' i time igra jednu
vanu ulogu u potiskivanju instikata; ali u izvesnim prilikama, kao to u to pokuati
da prikaem u sledeim stranicama, identifikacija u kombinacija sa ostalim
mehanizmima sainjava jedno od najsnanijih sredstava borbe protiv spoljnih objekata
generatora strepnje.
Auguste Aichhorne iznosi sluaj jednog uenika kojim je, kao lan saveta za
opte obrazovanje, imao prilike da se pozabavi. To dete je steklo naviku da pravi
grimase. Uitalj se alio na anormalno ponaanje deaka prema ukorima i pretnjama;
u slinim prilikama je pravio takve grimase da je ceo razred zahvatao ludaki smeh.
Po uitelju, takvo ponaanje bi se moglo objasniti samo na dva naina: ili se radi o
svesnom, namernom ismejavanju, ili o trikovima. Obavetenja koja je kolski uitelj
pruio, brzo su se potvrdila poto su se za vreme konsultacija grimase ponovile. Ali
razgovor izmeu Aichhrn a, uitelja i deteta prua objanjenje ovoga stanja:
Aichhorne je posmatrajui paljivo svoja dva sabednika, ustvari utvrdio da deakove
grimase predstavljaju samo karikaturnu reprodukciu crta razdraenog uitelja. Dete,
prinueno da istrpi grdnje svoga uitelja, namerno ga imitira i time uguuje svoju
strepnju. Od uiteljeve ljutosti on pravi svoja, slua rei profesora usvajajui pritom,
iako toga nije svestan, njegove izraze ( misli se na izraz lica ). Grimase su ovde
( equivaut jednake ) indentifikacija sa strahovanim objektom spolja.
Podsetimo se na sluaj devojice koja magijom i vrdbinama se trudi da
prebrodi svoje muke to ih joj elja za penisom stvara. Ona hotimice, namerno, koristi
mehanizam koji na deak upotrebljava nevoljno. Kod kue se devojica ne usuuje
od fantoma da pree kroz mrano pretsoblje; iznenada, ona usvaja jedan izgovor koji
joj doputa da savlada svoj strah: prolazei kroz pretsoblje devojica se otada preputa
svim vrstama neobinih gestikulacija. Posle kratkog vremena ona triumfijalno svome
mlaem bratu otkriva tajnu svoje pobede nad strepnjom; '' Ne treba se bojati u
 - 51 -

pretsoblju, igraj se samo kao da si ti sam taj fantom koji bi mogao da doe ''.
Gestikulacija je dakle ovde isto identifikacija sa strahovanim objektom spolja.
Sluaj ovo dvoje dece nije originalan i predstavlja u stvarnosti samo nain
jednog prirodnog i banalnog ponaanja primitivnog '' JA ''. Prouavanje prizivanja i
isterivanja avola u toku religioznih ceremonija kod primitivaca nas je odavno sa tim
upoznalo. U velikom broju dejih igara isto tako, ova metamorfoza sie a u strani
objekt izaziva promenu strpnje u prijatno oseanje sigurnosti, to doputa da se pod
jednim novim uglom razmatrju igre u kojima sebi dete daje neku ulogu.
Meutim, fiziko imitiranje protivnika predstavlja asimilaciju samo jednog
dela od elemenata kakvog sloenog strahujueg ina. Posmatranje nam pokazuje da
takoe i ostali elementi mogu biti savladani.
Mali bolesnik od est godina, o kome sam va vie puta govorila, primoran
je da ide kod zubara. Prvi put sve ide dobo budui da je postupak bio bezbolan; dete
trijumfuje i ruga se svim koji se plae da idu kod zubara. Ali jednog lepog dana deak
mi dolazi na seansu psihoanalize sa vrlo ravim raspoloenjem. Zubar mu je zadao
bola, dete je nadureno i svet se stvarima iz sobe. Najpre je guma za brisanje tvovana,
zahtev da mu je dam i, kad to odbijem, hvata se za perorez i njime ree veliko pare
kanapa koji mu sad neem slui, ve sasvim suprotno, secka ga na male komadie. Na
kraju baca kanap i okree se olovkama koje svojim perorezom beskrajno deljka,
lomei im sva srca, ali nastavljajui da ih delje. Pogreno bi bilo rei da se on '' igra
zubara '' poto ne uzima ulogu. Ovde se dete ne identicira sa svojim agresorom nego
sa agresijom tog zadnjeg.
Isto dete je dolo da vidi posle jednog lakeg nesretnog sluaja. U koli,
tokom jedne sportske igre, lupilo je svom teinom na ispruenu pesnicu profesora
gimnastike. Usnica mu krvari, on plae i pokuava da rukom sakrije ranu i suze.
Nastojim da ga umirim i uteim ali, naputajui me, i dalje je u alosnom stanju. Ipak
sledei da vraa se obuen u vojnika i dri se uspravno sa ajkaom na glavi, sabljom
o bedrima i pitoljem u ruci. Uviajui moje iznenaenje pred ovakvim preobraajem,
zadovoljava se da kae: '' Hteo sam da budem obuen u vojnika da bi se igrao sa
tobom ''. Meutim, umesto da se igra, seda isvojoj majci pie pismo: '' Draga mama,
molim te, molim te, molim te, ne ekaj Uskrs da mi da prorez koji si mi obeala ''. I
ovde opet ne doputa da uljulja u cilju prebrodivanja strepnje izazvane predhodnog
dana, dete hoe da izigrava linost profesora sa kil se sudario. Ono to dete ovaj put
predstavlja nije ni alegorija toga istog profesora. Jasno je da su tu oruje i oprema, kao
virilni atribut, simbolizovali sanagu profesora, dopustili detetu da se indetifikuje sa
mukou odraslih i da se time odbrani od narcistikih ponienja i stvarnih
neprijatnosti.
Svi ovi primeri ilustruju dobro poznatu injenicu, dete introjektira neto od
objekta strepnje, to mu doputa da asimilira kakav skoro pridoli strepei dogaaj.
Vidimo kako se mehanizmom identifikacije ili introjekcije kombinira jedna drugi
 - 52 -

vaan mehanizam. Igrajui ulogu agresora, dete se pretvara od onoga kome se preti u
onoga koji preti. U knjizi '' Izvan pristupa zadovoljstva '', ovaj prelaz sa pasivne na
aktivnu ulogu u cilju postizavanja asimulacije neprijatnih ili traumatinih dogaaja
detinjstva je opisan do detalja: '' Kad vrio kakvu malu operaciju '' kae Freud '' taj
muni ogled bie svakako predmet kakve sledee igre; ali ne treba neopaeno
popustiti dobitak u zadovoljstvu prudolog iz jednog drugog izvora. Prelazei
izpasivnog incidenta u aktivnost igre, dete svom drugu u igri dodeljuje neprijatnu
ulogu koju je ono samo dralo u svetu se tako na linost toga zamenika ''. ( Cel. Del.
Knjiga VI, str. 203 ) to je istina za igre, takoe je istina i za ostala ponaanja deteta.
Kod malog sa grimasama i kod male vraare mi neznamo ta moe da se desi od
pretnji koje su to dvoje uzeli na svoj raun; ali u sluaju drugog deaka, agresivnost,
pozamljena od zubara i profesora gimnastike, je bila upravljena protiv cele vasione.
Ovaj isti fenomen transformacije nas jo vie iznenauje kad je strpnja
vezana ne za kakav proli nego za budui dogaaj. Na drugom mestu samispriala
sluaj jednog deaka koji je bio uobiajno da na vratima svog pasionata zvoni kao
besomuan. im bi se ova vrata otvorila, on bi estoko napao sluiteljku da je spora i
da ne obraa panju na zvonce. Izmeu trnutaka kad zvoni i trenutaka kad poinje da
se ljuti, deak je zahvaen strahom od prekora koji bi; zbog zvonjave, mogli da mu
budu upueni. Eto zato grdi sluiteljku pre nego to ona ima vrenena da se ali.
estina njegovih '' profilatinih '' rekriminacija stoji u poziciji sa intenzivnou
njegove strepnje. Napada samu linost od koje oekuje napad a ne kakav bilo koji
supstitut. Permutacija izmeu napadaa i napadnutog je, u ovom sluaju, ila do kraja.
Jenny Waldener, opisuje sluaj jednog od svojih malih pacijenata starog
pet godina, daje nam frapantan primer iste vrste. ( Saoptenje Bekom
psihoanalitiaru seminaru o tretmanu dece ). U trenutku kad analiza prilazi pitanju
mastrubacije i fanatizma koji je prate, dete, do tada stidljivo i inhabirano, najednom
postaje divljaki agresivno. Njegova ponaanje, obino pasivno, se manja a njegove
enstvene crte karaktea potpuno nestaju. U toku seansi, izigravajui besnog lava, baca
se na analizatora. eta se sa biem u ruci i igra se bauka, tj. na stepenicama kod njega
i kod mene, pucka biem i preti ljudima. Majka i baba se ale kako pokuava da ih
udari po licu. Uznemirenost majke dostie vrhunac kada mu padne na pamet da se igra
kuhinjskim noevima. Analiza tada pokazuje da ova agresivna navala kod deteta
nimalo ne odgovara ukidanju njegovih instiktivnih inhibicija. Osloboenje ovih
virilnih tendencija ostaje jo vrlo daleko, ono pati samo od strepnje. Ustvari, poto je
postalo svesno svojih prolih i sveih seksualnih aktivnosti, poto je uinilo
neophodno priznanje, dete se plai da ne bude kanjeno. Njegovo iskustvo mu je
pokazaloda se odrasli ljute kad se neto slino radi: grde, amaraju, biuju, a moe biti
ak i da vam se neto odsee. Tako kad moj mali pacijent uzima aktivnu ulogu, kad
besni, zamahuje noem ili biem tu tad samo predstavlja kaznu od koje on strahuje i
koju preduhitruje. On je interiorizovao agresiju odraslih pred kojima se osea krivim i
 - 53 -

sad aktivnousmeruje svoju agresivnost protiv njih. Svaki put kada se u analizi pristupi
predmetima koje on smatra opasnim, ova se agresivnost poveava. Naposletku otkriva
svoje zabranjene misli i oseanja i, posle diskusije i interpretacije, dete ostavlja kod
analizatora svoj bi bauka koji je iznenada postao izlian a koji inae nikada dotle nije
naputao. Njegova grevita elja za udaranjem izezava u isto vreme kad i strah od
udarca. U ovoj '' indetifikaciji sa agresorom '' mi vidimo jedan dosta esto posmatran
stadijum kod individuje u toku normalnog razvoja njenog '' Nad JA ''. Indetifikujui
se sa pretnjom odraslih ova dva deaka o kojima smo govorili su nainili odluan
korak ka formaciji te moralne instance: oni su tako predupredili kritike drugog. Kad
neko dete ne prestaje da predupreuje, da introjektira osobine svojih vaspitaa, kada
usvaja njihove osobenosti i njihova miljenja, dete ted neprestano prua, potreban
materijal za razvijanje svoga '' Nad JA ''. Pa ipak, u to doba dete na shvata jo vrlo
ozbiljno formaciju moralne instance. Predupreena kritika se nije zbog toga u isti mah
pretvorila u atokritiku. Kao to smo to mogli videti u gore pomenutim primerima,
takva kritika se odvija od prekorne aktivnosti deteta da bi se okrenula prema stranom
svetu. Zahvaljujui novom procesu odbrane, direktan napad usmeren protiv spoljnjeg
dolazi namesto identifikacije sa agresorom.
Jedan drugi kompleksniji primer e moda dopustiti da se bolje razume ovaj
novi postupak odbrane. Jedan deak, dospevi na kuminantnu taku svoga edipalnog
kompleksa, slui se mehanizmom koji smo opisali da bi savladao fiksiranje prema
majci. Dobri odnosi sa njom se remete nastupima gneva. Uputajui se u sve vrste
optubi meu kojima nerazumljiva injenica, jedan isti stereotipni prekraj se javlja
svaki put: ali se na majinu radoznalost. Ovaj prvi korak u elaboratu njegovih
zabranjenih oseanja se lako interpretira; mali zamilja da majka zna za njegove
libidinalne tenje i da te iste sa dubokim prezirom odbija. U svojim vlastitim
nastupima ljutine, dete reprodukuje taj prezir. Ali, suprotno od onog to se deava kod
malog pacijenta Jenny Walder, albe ovog deaka na majku nisu opteg reda, on joj
zamera smo jednu, odreenu stvar: radoznalost. Analiza pokazuje da ova radoznalost
nikako ne pripada instiktivnom ivotu majke ve njegovom sopstvenom instiktivnom
ivotu. Ustvari, njegovi odnosima sa majkom, pulzija koju najtee savlauje jeste
vojerizam. Izvrtanje uloga je ovde potpuno: on od majke uzima za sebe oseanje
prezira a njoj kao revan dodeljuje svoju vlastitu radoznalost.
Jedna malada pacijetkinja u izvesnim fazama otpora neprestano zamera
svojoj analitiarki da je tajanstvena, ali se na njenu preteranu rezervisanost, salee je
pitanjima o njenim linim podacima i pati to ne dobija nikakav odgovor. Zatim
prekori prestaju da bi nato kasnije ponovo analizira jedan stereotipan i, izgleda,
automatski nain. I ovde opet ovaj proces sadri dve faze: sa vremena na vreme, kao
posledica izvesne inhibicije koja je spreava da govori, naa pacijetkinja svesno
poputa da otkrije izvesnu intimne injenice. Postupajui tako ona savreno zna da
kri osnovno pravilo analize i oekuje prekore analitiara. Te imaginarne prekore ona
 - 54 -

tada introjektira i, usvajajui aktivnu ulogu, okree ih protiv linosti analitiara. Kod
nje se faze agresivnosti tano podudaraju sa fazama matizma. Kritika upuena
analitiaru otriva prestup za koji je ona sama kriva; krivica tajanstvenosti u stvarnosti
uinjena od pacijentkinje, dodeljena je psihoanalitiaru.
Jedna druga mlada pacijentkinja je perijodino podlona vrlo intezivnim
stanjima agresivnosti. Ona dosta podjednako deli to oseanje mrnje na mene, svoje
roditelje i druge linosti. Naroito se ali na dve stvari; najpre, ona u tim fazama uvek
ima utisak da joj se neto krije, neto to osim nje svi znaju, neku tajnu za kojom gori
od elje da je sazna. Drugo, ona se pokazuje gorko razoarana to konstatuje
nedostatke svih linosti koje je okruuju. Kao i u sluaju pacijetkinje koja, zato to
ona sma uti, zamera svojoj analitiarki da je tajanstvena, atomatski deavaju u
perjodima kad se njeni fantazmi mastrubacije, za koje ne zna, trude da izbiju u svesno.
Kada osuuje voljena bia, to je stroga to od njih oekuje prekore za svoju infantilnu
mastrubaciju. Indetifikujuci se sasvim sa ovim prekorom, ona ga okree protiv,
spoljanjeg sveta. Tajna koju svako od nje krije, to je tjna njene vlastite mastrubacije
koju ona krije od drugih kao i od same sebe. Njena agresivnost i ovde odgovara
agresivnosti drugih a '' tajna '' koju joj ne otkrivaju jeste odblesak njenog sopstvenog
potiskivanja.
Navedena tri primera nam pokazuju kako nastaju ova osobita faza evolucije
'' Nad JA ''. ak i poto je spoljna kritika introjektirana, strah od sankcije i prestup
nisu jo asocirani u duhu pacijenta. U samom trenutku kada se kitika predupreuje,
prestup je odgurnut u spoljani svet, to navodi da se kae kako se mehanizam
indentifikacija sa agresijom dopunjuje jednim drugim postupkom odbrane,
projekcijom krivice.
Neko '' JA '' koje se na ovaj osobit nain razvija, injenicom mehanizma
projekcije introjektira autoritete koji ga kritikuju i asimilira ih, stvarajui od njih svoje
'' Nad JA ''. To isto '' JA '' postaje zatim sposobno da pokazuje netrpeljivo prema
spoljanjem svetu pre nego to bude strogo prema sebi samom; dobro naui da
raspoznaje ono to je za osudu ali mehanizam odbrane koristi protiv neprijatnosti
autokritike. Gnev koji u njemu izaziva grana dela drugog jeste neka vrsta predhodnika
i substituta svog vlastitog oseanja krivice. Gnuanje mu se automatski poveava
svaki put kada opaanje svoje line krivice tei da se uvea. Ova faza evolucije '' Nad
JA '' obrazuje jedu vrstu predhodnog stanja moralnosti. Istinska moralnost poinje
tek u trenutku kad predupreena kritika usvoji zahteve '' Nad JA '' i kad se poklapa
sa percepcijom koju ima '' JA '' o linom prestupu. Od toga momenta se '' Nad JA ''
ne okree vie prema spoljnem svetu nego prema unutranjem i netrepeljivost prema
drugom se ublauje. Ali kad se ovo stanje jednom dostigne '' JA '' je primorano da trpi
jedno vee '' nezadovoljstvo '', ono koje samokritika i oseanje krivice izazivaju.
Moe biti da izvesne osobe ne premetaju nikada prelazno stanje stvaranje
njihovog '' Nad JA ''. Moe biti da nikada ne uspevaju da potpuno interioriziraju
 - 55 -

proces; iako opaaju svoju vlastitu krivicu, oni ostju osobito agresivni prema spoljnem
svetu. U takvom sluaju se '' Nad JA '' ponaa prema spoljnjem svetu sa tako malo
obzira kao '' Nad JA '' melanholiara prema svome '' JA ''. Moe bit da ovi zastoji u
formiranju '' Nad JA '' ukazuju na zakrljale predispozicije za melanholina stanja.
'' Indetifikacija sa agresorom '' s jedne strane predstavlja predhonu fazu
razliita '' Nad JA '' a izgleda da sa druge strane obrazuje posredniku fazu
formiranju paranoinih stanja. Ako mehanizam indetifikacije potsea na prvu fazu,
mehanizam projekcije se pribliuje drugoj fazi. Meutim, indetifikacija i projekcija
sainjavaju normalne aktivnosti '' JA '', koje daju najrazliitije rezultate, ve prema
materijalu na kome se primenjuje.
Naroita kmbinacija introjekcije i porojekcije, ovde nazvana '' idetifikacijom
sa agresorom '' moe se smatrati normalnom samo ako '' JA '' to koristi jedino protiv
lica koji prema njemu imaju nekog autoriteta, tojest, samo u njegovim naporima da se
suprodstavi objektima strepnje.Ovaj mehanizam odbrane gubi od svoje inocuite
( normalnosti ? ) i dobija ptoloki karakter kad se prenese u ljubavni ivot. Mu koji
projektira na enu svoju vlastitu elju da je prevari, estoko joj zamerajui nevernost
introjektira zamerke koje bi njegova ena mogla njemu da uputi i projektira na nju
jedan deo sopstvene instance '' Ono ''. ( Frojd; '' O nekoliko neurotinih mehanizama u
ljubomori, paranoji i homoseksualnosti ''. Cel. Dela, knjiga V, strana 388 ). Ipak,
njegova namera nije u tome da se osigura protiv neke agresije spolja nego upravo
protiv proputanja pozitivne libidinalne veze koja ga sjedinjuje sa tom enom,
poputanja izazvanog unutranjim silama. Prema tome i rezultat je takoe drugaiji:
umesto da zauzima stav agresivnosti prema bivim agresorima spolja, ta vrsta
pacijenta se obavezno fiksira za svoju enu i ova fiksacija uzima oblik projektirane
ljubomore.
Kad se ovaj isti mehanizam projekcije upotrebi protiv ljubavnih pulzija
homoseksualizma reda, onda se kombinuje jo i sa drugim mehanizmima. Iskretanje u
suprotno, u ovom sluaju obrtanje ljubavi u mrnju, dovrava delo introjekcije i
projekcije i izaziva pojavu paranidnih delirijuma. U oba sluaja odbrana od
ljubavnih pulzija, ili heteroseksualnih ili homoseksualnih projekcija nije slobodno
izabrana. Materjal kojim '' JA '' raspolae mu diktira nain biranja svih vlastitih
nesvesnih uzbuenja, '' izbora koji odaje istorodna nesvesna uzbuenja protivnike
strane ''.
Analiza indetifikacije sa agresorom nam ne pome samo u utvrivanju
teoriskih razlika izmeu naina upotrebe raznih mehanizama odbrane, nego jo i da u
analitkom transferu diferenciramo nastupe agresivnosti od nastupa strepnje. U
sluaju kad analiza uspe da stvarane agresivne pulzije dovede u svest analiziranog,
ponovo izazvan afekat tei da se abreakcijom u transferu smanji. Ali u sluajevima
kada se agresivnost pacijenta javlja iz kritinog stava koji nam on pripisuje, tad ta
agresivnost nije naeta ni revivisencijom ( reviviscence = ponovno oivljavanje ) niti
 - 56 -

abreakcijom i poveava se sve dotle dok traje zabrana na nesvesna uzbuenja a koja
isezava, kao kod deaka koji je priznao mastrubaciju, tek kad se jednom razbije strah
od kazne i od '' Nad JA ''.
 - 57 -

GLAVA X

JEDAN OBLIK ALTRUIZMA

Mehanizam projekcije unitava postojeu vezu izmu konceptualnih
( conceptuel = vidljiv ) predstavnika opasnih pulzija i '' JA '' time se najvie dodiruje
sa procesom potiskivanja dok ostali sistemi odbrane, kao premetanje, okretanjeu
suprotno, okretanje protiv sebe, utiu na sam instiktivni fenomen, koga potiskivanje i
projekcija samo spreavaju da postane svestan. Potiskivanjem se nezgodna predstava
ubacuje u '' Ono '' a projekcijom se, naprotiv, izbacuje u spoljni svet. Ali izmeu
projekcije i potiskivanja postoji jedna druga taka slinost i u tome to prvi od
mehanizama nije povezan sa nekom odreenom situacijom, nego moe da izazove isto
tako stvarnom strepnjom kao i strepnjom od '' Nad JA '' ili strahom od pulzije.
Autori, pristalice engleske analitike kole, pretenduju da jo od prvih meseci
postojanja i pre svih potiskivanja, ve postoji projekcija protiv agresivnih pulzija i da
ovaj fenomen kod deteta igra kapitalnu ulogu odreujui njegovu linost i viziju sveta.
Bilo kako, u toku celog prvog detinjstva, '' JA '' uestano koristi mehanizam
projekcija. Mala deca se njim slue da izbegnu radnje i elje koje bi mogle da postanu
opasne i da odbace svaku odgovornost sa sebe ili nekog ili na neto izvan sebe. Kakav
'' mali stranac '', kakva ivotinja, neki put i izvesni nepokretni, beivotni predmet im
slue za smetaj svoje vlastite greke. Na taj nain se infantilno '' JA '' sasvim prirodno
rastereuje od prohibiranih uzbuenja i elja, velikoduno ih dodeljujui okolini. U
sluajevima kad su ove elje kanjive, '' JA '' za izdravanje kazne istura napred lica
na koja je izvrilo projekciju. Ako je, meutim, ovaj mehanizam pokrenut oseanjem
krivice, tad deje '' JA '' pretvara samooptubu u optubu protiv ostalih. U oba sluaja
'' JA '' omrzne tobonjeg krivca i sudi mu na najnetolerantniji nain.
Mehanizam projekcije remeti tako nae ljudske odnose kad projektiramo na
druge nau vlastitu ljubomoru i kad pripisujemo drugima nau sopstvenu agresivnost.
Ipak, ovaj isti postupak slubi takoe za postavljanje vanih pozitivnih veza,
konsolidujui time odnose meu ljudima. Ovu normalnu i manje uoljivu formu
projekcije nazvaemo '' altruistikom cesijom '' pulzija. Dajemo jedan primer:
U toku svoje analize, jedna mlada uiteljica pria da je za vreme detinjstva
neprestano bila proganjana od dve ideje: imati lepe haljine i mnogo dece. ( Skoro
obsesionano je volela da zamilja ostvarenje ovih dveju elja; meutim, pored ove dve
glavne elje imala je i bezbroj drugih ). Uspela je da ima sve to njene starije
drugarice imaju i da ini sve to one ine. elela je i da ih nadmai kako bi joj se
divili. Njeno veito '' I ja takoe '' strano je dosaivalo starijima. Osim toga, veina
njenih eljasu imale karakter hitrosti i nezasienosti. Jednom odrasla, smatrana je za
osobu bez pretenzija i velikih zahteva u ivotu. U vreme svoje analize ona je jo
neudata, bez dece a njene haljine su skromne i iznoene. Izgleda da je liena elja i
ambicija i da netrai rivalitet sa ostalim, osim ako je izvesne neophodnosti na to
 - 58 -

primoraju. Kao to se to as deava, ona u prvi mah odaje utisak nekoga koji je postao
sasvim neto suprotno od onoga to je bio u detinjstvu, nekoga ije su elje bile
potisnute i u svesnom zamenjene reakcionalnim formacijama. ( Na primer, potreba za
dopadanjem zamenjena skromnou, ponos zamenjen nedostatkom ambicija ).
Oekuje se da je njeno potiskivanje poteklo iz takve zabrane seksualne prirode koja se
je, poev od egzibicionistikih pulzija i elje za decom, proirila se na celokupnost
svog njenog instiktivnog ivota izvesni detalji njenog ponaanja meutim, demantuju
ovaj prvi utisak. Jedno podobnije ispovedanje njenog ivota pokazuje da se bive
njene elje afirmiraju sa estinom koja baca u zasenak potiskivanje. Njeno odbijanje
seksualnosti joj ne zabranjuje da se ivo zainteresuje za ljubavni ivot svojih
prijateljica i kolega. Ona oboava da venava ljude i prima mnotvo ljubavnih
ispovesti. Njen nedostatak koketerije je nimalo ne spreava da se pozabavi odevanjem
drugih. Ona nema dece ali za decu drugih ima mnogo ljubavi, koju ostalom odaje i
sam izbor profesije. Reklo bi se da joj mnogo stalo do toga da njene prijateljice nose
lepe haljine, budu obavane i postanu majke. Na takav isti nain je ona, uprkos
nedostacima arivizma, ambiciozna za ljude koje i voli i ivo se interesuje njihovim
slubenim uspesima. Stvarno, do trnutka analize, njena egzistencija ne sadri skoro
nikakav znaajniji dogaaj. Umesto da svoju energiju koristi u line svrhe, ona je celu
stavlja u slubu lica za koja se interesuje. Uestvuje u ivotu drugih umesto da doivi
svoju vlastitu egzistenciju.
Analiza njenih infantilnih veza ( odnosa = relation ) sa ocem i majkom nam
razjanjava prirodu njenog unutranjeg preobraaja. Jedno prerano odricanje
instiktima je dovelo do formiranja jednog naroitog strogog '' Nad JA '' i ini
nemoguim svako ostvarenje elja. Njena udnja da ima penis, to izaziva izvesne
vrline fantazme ambicije, njene feministike elje da ima decu i da se, gola ili
obuena, dopadne svom ocu, sve joj je to bilo zabranjeno a da pritom nije bilo
potiskivanja. Svaka od ovih pulzija je projektirana izdvojena na izvesne substitute.
Koketirija njenih prijateljica joj prua priliku da im transferie vlastitu koketeriju dok
njene libidinalne elje i fantazmi ambicije nalaze puta napolje. Kao to smo to ve
mogli videti kod ostalih sluajeva, ona svoja zabranjena instiktivna uzbuenja
projektira na drugog. Jedino usled kasnijeg preraivanja se ovaj sluaj razlikuje od
ostlih predhodnih. Umesto da se udalji od svojih substituta, pacijentkinja se
identifikuje sa njima. Ona pokazuje prema njihovim eljama jedno veliko razlikovanje
i osea se vrlo bliska njima. Kod drugih vrlo dobro tolerie izvesne instinktivne
pulzije koje je njeno '' Nad JA '' osuivalo kad su se ticale vlastitog '' JA '' a svoje
instikte zadovoljava uestvujui u instiktivnom zadovoljenju svoga blinjeg to joj
doputaju mehanizmi projekcije i identifikacije. ( Videti takoe ta kae Paul Federn
povodom '' identifikacije i simpatije '' ). Povueni stav koji nalae zabranu sopstvenih
instikata prestaje im se radi o tome da se, poto su projektirane na neku drugu linost,
te iste elje ostvare. Ustupanje svojih vlastitih instiktivnih pulzija drugima je obojena
 - 59 -

egoizmom, ali napori uinjeni za zadovoljenje pulzija drugih imaju jedan stav koji
smo sasvim prisiljeni okvalifikujemo kao altruistiki.
Ovim prenoenjem svojih sopstvenih elja na drugo karakterie se celo
njeno ponaanje; taj nain postupanja se primeuje jo jasnije kada se analiziraju
beznaajniji dogaaji iz njenog ivota. U trinaestoj godini se, na primer, tajno
zaljubila u jednog prijatelja svoje sestre, starije a koja je nekada bila predmet njene
osobite ljubomore. Ona se pita da li je mladi ovek, sa svoje strane, ne voli vie od te
sestre i uvek se nada da od njega dobije kakvo svedoanstvo ljubavi. Kao to sasvim
esto biva, doivljuje razoarenje: mladi ovek dolazi jedne veeri iznenada i poziva
sestru nae pacijentkinje da izae s njim. U analizi se jasno sea da je, poto je jednom
efekat udarca minuo, najednom razvila grozniavu uurbanost u tome da sestru
pripremi da bude '' to lepa '' za taj izlazak. inei to, ona ponovo nalazi svoju
veselost i potpuno zaboravlja da e njenoj sestri a ne njoj pripasti sve zadovoljstvo.
Projektiranjem na protivnicu svoje vlastite elje da bude voljena i da se dopadne, ona
nalazi zadovoljenje u identifikaciji sa objektom zavisti.
Fenomen je analogan i kad se radi ne samo o ostvarenju nego i o odricanju.
Ona voli da hrani i mazi malu decu koju joj povere. Jednoga dana spazi jednu majku
kako odbija da se lii neke poslastice u korist svoga deteta. Ma kako da je obino
ravnoduna prema zadovoljstvima stola, ovo odbijanje je jako naljutilo, usvaja
razoaranje deteta kao to je nekada usvojila radost svoje sestre, ona se, bez sumnje, u
korist svoga blinjeg odrekla prava da vidi ostvarenje svojih elja bez prepreka.
Ova zadnja crta karaktera se pojavljuje jo jasnije u ponaanju jedne druge
pacijentkinje istog tipa. Mlada ena, koja sa svekrvom odrava izvesne prijateljske
odnose, udno reaguje na smrt svoje svekrve. Njoj, kao i ostalim enama iz familije,
pripada da pristupi podeli pokojniinih haljina. Za razliku od ostalih roaka, ona
dobija da prisvoji i najmanju stvaricu za linu upotrebu. Ali zato bira jedan mantil da
ga pokloni siromanoj roaci. Kad je sestra pokojnice izrazila nameru da zadri perle
od mantila u pitanju, naa mlada ena, dotle tako ravnoduna, iako nezainteresovana
na jednom se razboli; okree svu svoju, obino inhibiranu, agresivnost protiv tetke i
na kraju pobeuje; njena tienica e imati poklon koji joj je ona odredila. Analiza
ovog dogaaja pokazuje da su izvesna oseanja krivice spreili mladu enu da zadri
neto to je pripadalo njenoj svekrvi. Haljine simbolizuju za nju ostvarenje jedne
elje: da pored svekra zauzme mesto pokojnice. Zato se ona odrie i prenosi na svoju
roaku elju da '' nasledi svoju svekrvu ''. Poto se jednom ovaj in ostvario, ona
estoko osea elju i depresiju i postaje sposobna da nametne svoju volju to joj se za
nju samu nikad nije desilo. '' Nad - JA '', nemilosrdno kad se radi o kakvoj instiktivnoj
pulziji mlade ene, pristaje na tu istu elju im se ona odvoji od '' JA ''. Obino
reprimirano agresivno ponaanje se iznenada slae sa '' JA '' kad se radi o
zadovoljenju elje drugoga.
 - 60 -

Bili smo u mogunosti da u svakidanjem ivotu vidimo bezbroj analognih

sluajeva im bi se naa panja prenela na postupke odbrane kombinovane
projekcijom i indentifikacijom. Jedna mlada koju njeni skrupuli spreavaju da se uda,
inei sve mogue da uda svoju sestru. Jedna pacijentkinja, grevito uzdrljiva za
line izdatke, postaje rasipna kad treba kupiti poklone. Jedna druga, koju strepnja
spreava da ostvari nameru o putovanju, sa nepredvienim oduevljenjem savetuje
svoje prijateljice da putuju. U svakom od ovih sluajeva se indentifikacija sa
sestrom, prijateljicom ili korisnikom poklona, otkriva iznenadnom eksplozijom
kakvog vrelog oseanja solidarnosti to oseanje traje sve dok se za drugu linost
ostvaruje elja koju pacijent ima. Stalno se rugaju '' starim devojkama,
provodadikama '' i '' radoznalim koji gledaju kako drugi igraju i za koji ulog ( ip
plot ) nije nikada suvie visoko ''. Cesija drugome kakve elje, briga sa kojom se zatim
pazi da se ta elja ostvari je ustvari, uporediva sa posmatranjem neke igre kojoj se
prisustvuje sa zadovoljstvom i interesom ali u kojoj se ipak ovek ne usuuje da
uestvuje.
Ovaj mehanizam odbrane slui u dve svrhe: najpre pacijent koji ga koristi
moe da uzme uee u instiktivnim zadovoljenjima drugih samim tim to ima za njih
jedno prijateljsko interesovanje koje mu, i pored '' Nad JA '', osigurava neko
indirektno zadovoljenje. Zatim, usled ovih procesa se aktivnost i agresivnost ( ija je
zakrenost spreavala zadovoljenje primarnih elja ) oslobaanju. Jedna pacijentkinja,
nesposobna za najmanji napor da samoj sebi pribavi kakvo oralno zadovoljstvo,
strano se naljutila videi jednu majku kako prisiljava svoje dete na odricanje istog
reda. Snaha koja je sebi uskratila pravo da prisvoji stvari pokojnice, moe da se
poslui svom svojom agresivnou da odbrani simboliko pravo na neke druge
linosti. inovnica koja se nikad ne bi usudila da za sebe trai poviicu plate,
najednom bombarduje svoju direktorku reklamacijama u korist jedne koleginice. U
analiziranju slinih situacija otkriva se poreklo ovog odbrambenog procesa koji
proistie iz nekadanjih sukoba izmeu deteta i nekog srodnikog autoriteta, sukoba
nastalog povodom kakvog instiktivnog zadovoljenja. Agresivnost pacijenta prema
svojoj majci, odbacivana sve dok se radilo o instiktivnoj elji samog pacijenta,
preputa se slobodnom toku im se radi o, naizgled, stranim eljama. U ovom anru je
najpoznatiji tip drutvenog dobrotvora koji koristi svu svoju agresivnost, svu svoju
energiju da izvlai novac od jednih da bi ga dao drugima. Moe biti da je
najekstremniji tip ubice koji u ime potlaenih ubija tlaitelja. rtva ove osloboene
agresivnosti predstavlja redovno linost koja je u detinjstvu nametnula sebi instiktivno
odricanje.
Razni faktori odreuju izbor predmeta na koji e se preneti instiktivne
pulzije. Neki put je opaanije prohibiranje pulzije kad drugog dovoljno da '' JA '' stavi
projekciju u dejstvo. U sluaju sa nasleem svekrve radilo se o tome da linost
supstituta nije bila bliska roaku i to je tim elja dobila karakter bezazlenosti, dok je
 - 61 -

kod same pacijentkinje ta ista elja bila odstranjena kao incest. U veini sluajeva lice
koje slui kao supstitut je bilo lice kome se nekada zavidelo. Uiteljica altruista iz
mog prvog primera transferie na prijatelje svoje fantazme ambicije a na prijateljice
svoje libidinalne elje. U njenoj naklonosti prijatelji zamenjuje oca i starijeg brata iji
je penis prieljkivala a prijateljice predstavljaju lepu stranu ija je lepota u doba
adolescentnosti izazvala kod nae pacijentkinje transformaciju elje za penisom u
ljubomoru. Ona osea da su njene ambicije osporene injenicom da je ena i smatra
sebe nedovoljno lepom da se dopadne mukarcu. Razoarana, svoje elje tad prenosi
na lica koja su od nje bolje osposobljena da te elje ostvare. Njeni prijatelji mukarci
treba da u svojim profesijama postignu uspehe koje ona sama nije mogla da dobije;
devojke, fiziki zgodnije, treba da uspevaju u ljubavi. Altruistika cesija joj je
sredstvo da pobedi svoje narcistiko muenje.
esto se meutim deava da ova cesija u korist nekog sposobnijeg lica od
sebe ( za ostvarenje kakve instiktivne elje ) determie odnose jedne mlade devojke sa
ovekom koga je izabrala da je predstavlja, - i to na tetu svakog istinskog
objektivnog optenja. Sklapajui tako sa tim ovekom '' altruistike '' odnose, devojka
zahteva od njega da ostvari planove koji njega enstvenost ( misli ona ) njoj
zabranjene da izvri; ona, na primer, eli da on studira neto umesto nje, da izabere
ovu ili onu profesiju, da postane bogat ili slavan,itd. U slinim sluajevima se
egoizam i altruizam kombinuju na hiljade raznih naina. Mi svi znamo za roditelje,
altruiste i egoiste u isti mah, koji svojoj deci odreuju planove za ivot a o kojima su
oni sami nekada sanjali da ih ostvare. Onda se desi kao da se roditelji nadaju da se
poslue svojim detetom, za koje veruju da je obdarenije od njih, da njime postignu
ono to oni sami nisu mogli. Moda se ak i esto altruistiki odnosi majke sa sinom
zasnivaju velikim delom na tom odreivanju elja jednom sposobnije biu da te elje
ostvare. I stvarno, uspeh nekog oveka na iroko nadoknauje sva odricanja koja eni
iz njegove porodice ine prema njihovim vlastitim ambicijama.
Najlepi i najpotpuniji primer slinog prenosa sposobnijem licu se nalaze u
Siranu od Edmon Rostana. Junak ovog komada je istorijska linost iz sedamnaestog
veka, francuski plemi, pesnik, gardijski oficir, poznat posvom duhu i hrabrosti ali
ija neobiajna runoa njegovog nazalnog produetka smeta da se dopadne enama.
On se zaljubljuje u svoju lepu roaku Roksanu ali, svestan svoje line runoe, odmah
se odrie svake nade da mu se odgovori istim nainom. Umesto da protiv rivala koristi
svoj strani talenat kavgadije, on prenosi sve svoje ljubavne tenje na oveka lepeg
od sebe. Jednom ve angaovan na putu tog odricanja, svu svoju snagu, hrabrost i duh
Sirano stavlja u slubu tog srenog oveka rivala i ini sve to moe da mu pomogne
u ostvarenju njegovih elja. Najvia taka drame je ponona scena pod balkonom ene
voljene od obojice: Sirano apue svom rivalu rei kojima e moi da je osvoji, zatim
zahvaljujui tiini uzima sam re i, u vatri svojih izjava, zaboravlja da dragan nije on.
Svoju rtvu shvata tek u trenutku kada se Kristijan, poto je Roksanu dirnuo u srce,
 - 62 -

prebacije preko balkona i uzima mladu enu u zagrljaj. Sve tenje privren svom
rivalu, Sirano ga za vreme bitke titi radije nego samog sebe. Poto mu je smrt
oduzela supstitut, on se i dalje odrie ljubavi Roksane, kao da se radi o nekoj
zabranjenoj stvari. Opisujui nam '' altruizam '' Sirana, pisac nam je ispriao vie od
jedne neobine ljubavne avanture, pokazao nam je paralelu koju je utvrdio izmeu
Siranovog ljubavnog ivota i Siranove sudbine pesnika. Isto kao to je Kristijan
pomou Siranovih pisama i pesama uspeo da zadobije ljubav Roksane, tako su izvesni
pisci isto, kao Korinej, Moljer i Svift, i Siranovih nepoznatih dela uzimali itave
scene, poveavajui na taj nain svoje vlastite veliine. Sirano iz drame prihvata tu
sudbinu. Kristijanu, lepem, kao i Molijeru, genijalnijem, on daje svoje rei.
Neusavrenosti, za koje misli da mu onemoguavaju svaki uspeh, gone ga na to da
uvaava one koji su sposobniji od njega za ostvarivanje njegovih vlastitih fantazama
elja.
Kao zakljuak, prouimo jo ukratko ovu altruistiku cesiju sa jedne druge
take gledita, tj., u njenim odnosima sa strahom od smrti. Svaka osoba koja na
drugog iroko projektira svoje instiktivne pulzije, prestaje da osea taj strah i, ak u
trenutku same opasnosti, njeno '' JA '' se vie ne brine za vlastiti ivot. Naprotiv, osea
vie brige i zebnje za ivot voljenih bia. Posmatranja ukazuju na to da ove osobe, ija
mu je bezbednost tako vana, jesu lica na koje je preneo svoje intiktivne elje. Tako
mlada uiteljica, o kojoj smo ranije govorili, preterano drhti za svoje prijateljice svaki
put kad su te iste trudne ili pri poroaju. U Siranu od Bereraka, junak vie pridaje
vanosti Kristijanovoj bezbednosti nego svojoj. Izvesno je da se u ovom sluaju ne
radi o potisnutom rivalitetu koji se ponovo pojavljuje pod formom pobeenih elja
smrti. Analiza prisustva i odsustva ovih vrsta straha pre pokazuje da je individui stalo
do ivota samo u tolikoj meri u koliko joj on nudi mogunosti da zadovolji svoje
pulzije. A kada su pulzije stransferne s nekog drugog, onda ivot tog drugog, a ne
pacijentov, postaje vrlo dragocen. Unitenje linosti supstituta znai isto ( to se desilo
Siranu sa Kristijanom ) kao i unitenje svih njegovih nadanja.
Posle svoje analize naa mlada uiteljica, neto bolesna, ipak otkriva prvi
put da joj je pomisao na smrt neprijatna. Na svoje veliko iznenaenje, arko eli da
dugo ivi da bi udesila svoj novi stan i da poloi jedan ispit koji e joj dopustiti da
popravi svoje prilike. Stan i ispit predstavljaju istinu u sublimiranom obliku,
ostvarenje izvesnih instiktivnih elja, koji joj je analiza dopustila da ponovo
uspotstavi u svom vlastitom ivotu.
Uslovi uspostavljanja neke altruistike cesije i cesije koje determiniu
homoseksualnost predstavljaju jednu oiglednu slinost. Homoseksualac takoe
transferie svoju jaku elju za materinskom ljubavlju na mlaeg brata kome je nekad
zavideo. On zatim daje zadovoljenje svojim prohtevima usvajajui materinski stav, to
mu doputa da na, u isti mah aktivan i pasivan nain, uiva u odnosima izmeu majke
i sina. Nije meutim lako odrediti ulogu ovog procesa u altruistikim procesima koje
 - 63 -

smo upravo opisali. Ovaj mehanizam je trebalo da Siranu, kao i mladoj uiteljici,
prui izvesno zadovoljenje ak i pre nego mogu uivati u uspehu njihovih delegata
zanos dara pruenje pomoi koji oni oseaju pokazuje da je cesija sama po sebi jedan
prijatan istiktivan proces. Kao i u indentifikaciji sa agresorom, oni prelaze iz
pasivnosti u aktivnost, i narcistiko ponienje se kompenzira poveanjem oseanja
moi, poto linost ( pacijent ) usvaja ulogu dobroinitelja. Tako je pasivno
prihvaeno odricanje uravnoteenom datom sreom drugome.
Upitajmo se da li stvarno postoje altruistiki odnosi gde lino zadovoljenje
ne igra nikakvu ulogu, ak ni pred preruenim izgledom, sublimirano. Ono to je u
svakom sluaju sigurno jeste to da projekcija i indentifikacija ne sainjavaju jedne
stavove altruistike pojeve. Razni oblici mazohizma, na primer, nude jednu laku stazu
koja ide istom cilju.
 - 64 -

ETVRTI DEO
MEHANIZMI ODBRANE
IZAZVANI STRAHOM OD SUVIE SNANIH INSTIKATA

PROUAVANJE FENOMENA PUBERTETA

GLAVA IX

'' JA '' i '' Ono '' u doba puberteta.

Od svih razdoblja ljudskog ivota u kojima instiktivni stiu glavnu i

nespornu vanost, doba puberteta je od uvek najvie opsedalo psihologe zbog
psihikih fenomena koji prate pojavu seksualne zrelosti. U velikom broju ne
psihoanalitikih dela naii emo na impresionirajue opise poremeaja psihike
ravnotee a naroito na opise nerazumljivih i kontradiktornih protivurenosti koje se
tada manifestuju u psihi. Adolescent je ekstremno egoist, smatra se za centar vasione,
jedini objekt dostojan panje ali, u isto vreme, pokazuje se sposoban, i to do takvog
jednog stepena koji vie nikad u svom ivotu nee postii, da pokloni samoga sebe, da
se rtvuje. On se vezuje u najee ljubavne odnose da bi ih raskinuo isto tako naglo
kao to ih je i poeo, sa oduevljenjem se uklapa u ivot zajednice a, meutim, ima
nunu potrebu za samoom, oscilira izmeu slepe poslunosti nekom voi koga je sam
izabrao i estokog revolta protiv bilo koje vlasti. Raundija, materijalista, adolescen
je takoe pun uzvienog idealizma, praktikuje asketizam ali iznenada ima potrebu za
najprimitivnijim nagonskim zadovoljenjem. U izvesnim momentima se prikazuje
brutalan, bezobziran prema svome blinjem iako on sam manifestuje jednu preteranu
osetljivost. Njegovo raspoloenje oscilira izmeu najvedrijeg optimizma i najcrnje
melanholije, izmeu neumorne revnosti pri radu i turebne lenjosti i nedostatka interesa
za bilo ta.
Akademska ( academique=?! usiljena, kruta ) psihologija je pokuala da da
dva vrlo razliita objanjenja. Po jednom, ova bura u psihi bi proizlazila direktno iz
jednog verovatno hemijske vrste, procesa, koji nastaje zahvaljujui novoj aktivnosti
seksualnih lezda. Druga teorija odbacuje ideju slinog povezivanja izmeu fizikog i
psihikog. Psihika uzburkanost je samo znak psihike zrelosti kao to i somatske
modifikacije koje se dogaaju i isto doba otkrivaju seksualno fiziko sazrevanje.
Istovremenosti psihikih i fizikih fenomena nikako ne dokazuje da su jedni uzrok
drugih. Tako ova druga teorija proklamira nezavisnost psihike evolucije u odnosu
lezdane i instiktivne procese. Ova dva suprotna pravca psihologije se saglaavaju
samo na jednoj jedinoj taki: fenomeni puberteta, bilo da su somatski ili spiritualni
imaju, u pogledu razvoja individue, kapitalni znaaj i tu se nalazi poetak, klica
seksualnog ivota, svojstva za ljubav i karakter.
 - 65 -

udna stvar da se psihoanaliza, koja tako esto za polaznu taku svojih

istraivanja uzima kontradiktorne fenomene psihikog ivota, do sada tako malo
brinula za probleme puberteta. Osim nekoliko izuzetaka ( Freud, Ernst, Jones,
S.Bernfeeld ) psihoanalitiari su radije zapostavljali prouavanje ovog razdoblja i
postavili ga u drugi plan u odnosu na ostala razdoblja. Razlog ovog zanemarivanja
bode oi; u stvari, psihoanalitiar smatra da seksualni ivot oveka poinje sasvim pre
puberteta. Po psihoanalitikim teorijama, izbijanje seksualiteta se deava u dva tempa:
prvi put se to dogaa u toku prve godine. Ne u pubertetu ve u ranom infantilnom
dobu se ostvaruju najodluniji progresi u razvoju, tada individua prolazi kroz vane
pregenitalne seksualne stadijume i tada se determenie njena normalnost ili
anormalnost kao i njena mo ili nesposobnost da voli. Prouavanje ove rane
( precoce ) periode treba dakle da nas upozna sa poreklom i razvojem seksualnosti,
dok akademska psihologija trai ove podatke samo u prouavanju puberteta. Za
psihoanalizu je pubertet samo jedan od faza ljudskog ivota, prvo ponavljanje
infantilnog seksualnog doba; kasnije e se dogoditi jo jedno ponavljanje, ono iz
kritinog doba. Svaka od ovih seksualnih perioda je jedno obnavljanje, renesansa
prethodne periode i svaka od njih dodaje neto posebno ljudskoj seksualnosti.
injenicom fizikog seksualnog sazrevanja, pubertet stavlja genitalnost u prvi red
( plan ) i preputa genitalnim tendencijama prevlast nad parcijalnim pregenitalnim
pulzijama. Kritino doba, saglasno sa sonatskim opadanjem seksualnih funkcija, daje
zadnji polet genitalnim pulzijama i uspostavlja stara prava pregenitalnih pulzija.
Psihoanalitika literatura se do sada uglavnom bavila analogijama izmeu
dva tri razdoblja burne seksualnosti. Ove analogije su naroito primetne u
kvantitativnim odnosima snaga '' JA '' i instikata. U ranom detinjstvu, pubertetu, i
menopauzi, jedno relativno mono '' Ono '' se suprotstavlja jednom relativno slabom ''
JA ''. Rei emo tad da u izvesnim fazama je '' Ono '' jako a '' JA '' slabo. Osim toga,
postoje velike analogije kvalitativnog reda u '' Onome '' to se odnosi na jedno od dva
faktora veza '' JA '' sa '' Onim '', za vreme ova tri razdoblja. Ljusko '' Ono '' ostaje
skoro uvek isto u svim momentima ivota. Instiktivno pulzije su istina sposobne da se
modificiraju kada se sudare sa instancom '' JA '' i sa zahtevima spoljanjeg, ili u
sutini samoga '' Onog '' te modifikacije su bezznaajne i skoro nikakve, osim onih u
vezi sa instiktivnim ciljevima, onih koje su najpre bile pregenitalne a zatim genitalne.
Seksualne elje, uvek spremne da izbiju iz potiskivanja am se libido ili njegove
nadogradnje i fantazmi pojaaju , ostaju skoro nepromenjene u svim epohama,
detinjstvu, pubertetu ili kritinom dobu. Kvalitativne slinosti izmeu ove tri faze
pojaavanje libida se objanjava relativnom nepromenljivou '' Onog ''. Tako se dakle
primetne razlike u raznim razdobljima ( koje je do sada psihoanaliza zanemarivala )
pripisujui drugom faktoru veza izmeu '' Onog '' i '' JA '', tj., velikoj pokretljivosti
ljudskog ja. Kolko god '' Ono '' ostaje dosedno sebi, tolko isto je '' JA '' kadro da se
modificira. Na primer, prouimo '' JA '' ranog detinjstva i '' JA '' puberteta. Ona se u
 - 66 -

isti mah razlikuju po obimu, sadrajima, shvatanjima, sposobnostima, nemaju iste

privrenosti ni iste strepnje. Konsekventno, '' JA '' se u svojoj borbi protiv pulzija u
raznim razdobljima slui razliitim mehanizmima. Mislimo da bi nam temeljnije
prouavanje primeenih devergencija izmeu prvog detinjstva i puberteta razjasnilo
dosta stvari o formaciji '' JA '', kao to smo prouavanjem analogija izmeu ove tri
faze bili upoznali sa instiktivnim ivotom.
Kao u sluaju instiktivnih procesa, prouavanje poznije evolucije '' JA ''
moe biti plodonosno samo ako se prethodno dobro razume poetna evolucija. Pre
nego to se ele objasniti poremeaji koji zahvataju '' JA '' u pubertetu potrebno je
znati kakva je u prvom detinjstvu bila situacija toga istog '' JA ''. Sukob izmeu '' JA ''
i '' Onog '' kod malog deteta je potinjen izvesnim posebnim uslovima. Dete je u to
doba izloeno eljama koje karakteriu oralnu, analizu i falinu fazu i ima tad
izvanredno arku potrebu za zadovoljenjem, a fanatizmi i afekti udrueni da Edipovim
i kastracionim kompleksom su vrlo ivi.
Meutim, '' JA '' koje je primorano da se suprotstavi svim ovim pojavama,
nije okonalo svoje formiranje i jo je dakle slabo i nedoraeno. Pa ipak, malo dete
nije bie sa rezularenim instiktima i, u normalnim uslovima, isto tako ne osea
unutanji pritisak instiktivnih strepnji. Eksteriorno, tj. u vaspitnim uticajima koji se
nad njim vre, dete nalazi jednu monu podrku protiv svog nagonskog ivota. Ono
nikada nije primorano da odmerava svoje slabe snage sa jakim pulzijama i kojima bi,
preputene same sebi, sigurno podleglo. Jedva mu se ostavi malo vremena da shvati
svoje vlastite elje i da postane svesno svoje snage ili svoje slabosti u odnosu na te
iste instikte. Lica koja ga okruuju mu jednostavno, pomou obeanaj ili
zastraivanja, tj., pomou nade na ljubav ili ptretnji kaznom, diktiraju njegovo
ponaanje prema '' Onom ''.
Zahvaljujui ovim spoljnjim uticajima dete, u razmaku od nekoliko godina,
postaje sasvim sposobno da samo kontrolie svoje pulzije ali je mogue utvrditi kakve
su ovoj evoluciji bile odgavarajue uloge '' JA '' sa jedne strane i direktne presije
spoljnjih elemenata sa druge strane. U kojoj se meri '' JA '' tokom ovog sukoba
potinjava uticajima spolja, u tolkoj se meri dete okvalifikuje za '' pametno ''. Smatra
se '' ravim '' detetom kada se njegovo '' JA '', odluivi se za '' Ono '', pobuni protiv
svih ogranienja koje vaspitanje namee nagonskim zadovoljstvom. Nauka koja ima
za cilj posebno prouavanje ovih oscilacija infaltilnog '' JA '' izmeu '' Onog '' i
spoljnjeg sveta, nazvana je pedogogijom. Ona istrauje naine da to vie uvrsti vezu
izmeu vaspitanja i '' JA '' inei uvek efikasnijom zajedniku borbu protiv sile
instikata.
Meutim, u psihi maloga deteta se ve deava jedan unutranji sukob izvan
domaaja vaspitanja. U samoj psihi deteta spoljnji svet vrlo rano sebi obezbeuje
jednog predstavnika a taj predstavnik, to je stvarni strah. Prisustvo ove strepnje nikako
ne dokazuje da se u '' JA '' ve oformila neka via instanca, moralna svest ili '' Nad
 - 67 -

JA '', ali ona meutim sainjava prvog prethodnika. Stvarna strepnja unapred priprema
na tetu koje bi spoljnji svet mogao da nanese detetu; ona je jedna vrsta preliminarnog
nezadovoljstva koje odreuje ponaanje '' JA '' bilo da kazna postane efektivna ili ne.
Sa jedne strane, stvarna strepnja je utolko jaa ukolko se okolina deteta pokae
opasnijim i stroijom; sa druge strane, mi znamo da se stvarna strepnja pojaava
okretanjem instiktivnog procesa protiv sebe, da je esto udruena sa strepeim
fantazmima i da ona ne vodi nikakvog rauna o modifikacijama stvarnosti. Tako njena
veza sa tom stvarnou postaje sve labavije. Izvesno je da u duhu mladog deteta
moni zahtevi stupaju u borbu protiv intezivne stvarne strepnje i simptomi infaltilne
neuroze sainjavaju pokuaj da se taj sukob likvidira. Kojoj naunoj disciplini pripada
onda prouavanje i opis ovih unutranjih borbi? To je jedno vrlo sporno pitanje:
izvesni pretenduju da ih integriu pedagogiji dok mi znamo da oni ine deo nauke o
neurozama.
Situacija infaltilnog '' JA '' ima jo jedno naroito svojstvo koje se dalje nee
pojaviti. Kasnije, u svakoj situaciji odbrane, postojae dva protivnika, - pulzija prema
jednom vie ili manje okrutnom '' JA '' sa kim ona treba da se sporazume. Kod deteta
se, naprotiv, i samog sukoba raa '' JA ''. Instance '' JA '', koja e morati tokom celog
ivota da se suprotstavlja instiktima, formira se u ovom ranom razdoblju pod
istovremenim presijama instiktivnih zahteva '' Onog '' sa jedne strane, i spolja
izazvane stvorene strepnje sa druge strane. Za '' JA '' se moe rei da je '' skrojeno po
meri '' ( Ultra moderna pedagogija tei sada da za decu takoe fazonira '' po meri '' i
spoljnji svet ), tj., skrojeno na nain da uspostavi ravnoteu izmeu ove dve sile;
navala instikata i pritisaka spoljnjeg sveta. U naim oima prvi infaltilni period se
zavrava kada je ovaj deo formiranja '' JA '' dostigao jedan izvestan stadijum. '' JA '' se
odluilo kakve e poloaje zauzeti u svojoj borbi protiv '' Onog '', '' JA '' je uspostavilo
izvestan odnos izmeu instiktivnog uivanja, a tako postignuta ravnotea mu doputa
da ukloni naroite sukobe. Naviknuto da podnese jedan izvestan razmak u ostvarenju
svojih elja, '' JA '', u svojim metodama odbrane vie voli one koji ostaju pod znakom
stvarne strepnje. Reklo bi se da je uspostavljen jedan modus izmeu '' JA '' i '' Onog ''
a na koji oba pristaju.
Kroz nekoliko godina situacija se modificira; period latencije sa svojim
fizioloki uslovljenim smatranjem instiktivnih snaga prua instanci '' JA '' jedan
predah. U svojoj odbrandbenoj borbi '' JA '' ima tada vremena da se posveti ostalim
zadacima i da povea svoja znanja i svoje sposobnosti, postajui tako pripravnije da se
bori sa spoljnjim svetom, pred kojim nije vie ni tako slabo niti tako potinjeno.
Izmeu ostalog, ovaj svet u njegovim oima ne izgleda tako jak. Malo po malo, u meri
u kojoj uspe da likvidira svoju edipalnu situaciju, '' JA '' modificira svoj stav prema
spoljanjim objektima. Dete ne zavisi vie tako potpuno od svojih roditelja i
indetifikacija se sve vie i vie zamenjuje objektivnom ljubavlju. Ono to su roditelji i
vaspirai usadili ( inculquer = ubaciti, nakalemiti, pridodati ) detetu, svoje elje, volje,
 - 68 -

ideale, sve se to nae interiorizovano ( interioriser = ? ). Spoljnji svet se vie ne

manifestuje u unutranjem ivotu mladoga bia samo kao generator stvarne strepnje,
dete je u svome '' JA '' uspostavilo jednu permanentnu instancu koja predstavlja
zahteve ambijanse ( sredine, okoline, atmosfere ) i koju mi nazivamo '' Nad JA ''.
Ukoliko se vie ova transformacija izvrava, utoliko se i deja strepnja takoe
modificira. Strah od spoljnjeg sveta se umanjuje i sve vie ustupa mesto strahu od
novih sila koje su pristigle da zamene stare: te nove sile su '' Nad JA '' ili moralna
savest i oseanje krivice. Tako u periodu latencije '' JA '' nalazi novog saveznika u
borbi koju to '' JA '' vodi protiv instiktivnih procesa. U toku ove faze moralna strepnja
igra ulogu koju je u prvom detinjstvu ( u ranom detinjstvu ) imala stvarna strepnja,
ona je ta koja opominje odbranu od pulzije. Kako odluiti ovde opet, to se u kontroli
instikata moe pripisati na '' JA '' a ta monom uticaju '' Nad JA ''?
Meutim, ovo zatije razdoblja latencije se ni malo ne odugovlai. Tek to je
zapoeta borba izmeu dva protivnika, '' JA '' i '' Onog '' prestala, - ve se, injenicom
jaanja jednog od protagonista, same baze uspostavljenog sporazuma duboko
modificiraju. Fizioloki proces somatske seksualne zrelosti propraen jednim

Nema teksta
 - 69 -

GLAVA XII

INSTIKTUALNA STREPNJA U PUBERTETU

to se tie prouavanja '' Onog '', mi nikada nismo u psihoanalizi prestajali

da pridajemo veliku vanost razdobljima ivota u kojima se deavaju navale libida.
elje, fantazmi, instiktuelni procesi koji bi u drugim momentima proli nezapaeni ili
ostali nesvesni, izbijaju tada u svesno zahvljujui nihovoj poveanoj izgradnji,
savladajui, tamo gde je to potrebno, prepreke koje im je suprodstavilo potiskivanje i
postaju, poev od svoje pojave, pristupani posmatrau.
Pa ipak, zanimljivost koju nude ova razdoblja libidinalnih navala nije nita
manja i kd se radi o prouavanju instance '' JA ''. Kao to smo to mogli da vidimo,
intezifikacija instiktualnih pulzija u tim momentima ima za efekat primoravanje osobe
da udvojin napore za savlaivanje svojih instikata. Izvesne opte tendecije jedva
primetne u perodima instiktivnog zatija, postaju tada vidljivije a mehanizmi instance
'' JA '', ve sasvim naznaeni u epohi latencije i odraslom dobu, poneki put toliko
preteravaju u pubertetu da izazovu morbidnu deformaciju karaktera. Od raznih mera
koje usvaja '' JA '' nasuprot instiktualnom ivotu, naroito dve mogu, pojaavajui se,
da frapiraju posmatraa injenicom svoje nove moi koje isto tako doputaju
razumevanje pojedinih osobenosti perioda seksualnog sazrevanja: to su asketizam i
intelektualizam adolescenta.
PUBERTETSKI ASKETIZAM Adolescent ak i u trenutku kada je
najpristupaniji akscenima instikata i irupcijama '' Onog '', kao i ostalim, na izgled
kontradiktornim fenomenima, esto osea jednu veliku mrnju prema instiktima. Ovo
neprijatejstvo premaa u intezivnosti sve to mi obino primeujemo u potiskivanjima
kod normalnih uslova ili u manje ili u vie ozbiljnjim neurozama. Ova odvratnost nas,
kako svojim pojavama tako i obimom, ne podsea toliko na sasvim markantne
neurotine simptome koliko na asketizam izvesnih verskih fanatika. U neurozama mi
konstatujemo da je odbacivanje neke pulzije potiskivanjem uvek povezano sa
prirodom ili kvalitetom te pulzije. Tako histerik potiskuje genitalne pulzije udruene
sa objektalnim eljama edipalnog svojstva ali prema ostalim instiktualnim eljama
pokazuje kao na primer oralnim i agresivnim pulzijama, izvesnu toleranciju.
Opsesivni potiskuje sadistino analne elje koje su se, injenicom agresije, postarale
za njegovu seksualnost, ali osoba doputa na primer oralne satisfakcije i ne pokazuje
nikakvo osobito nepoverenje prema pojedinim egzibionistikim zadovoljstvima kada
ona nisu direktno udruena sa aritem njene neuroze. Kod melanholika su opet oralne
tendencije odbaene dok kod fobiara ista sudbina oekuje pulzije udruenja sa
katracionim kompleksom. Ali ni u jednom sluaju odbacivanje pulzija nije preputeno
sluaju i u toku analize je uvek mogue otkriti dobro utvrenu vezu izmeu kvaliteta
potisnute pulzije i motiva koju je pacijnt imao da tu pulziju odbaci iz svesti.
 - 70 -

Kad to posmatramo kod adolescenta, odbacivanje pulzija nam nudi jednu

sasvim razliitu sliku. Istina govorei, i ovo odbacivanje takoe ima svoju prolaznu
taku u naroito zabranjenim predelima pulzionih ivota, na primer, u fanatizmima
incesta ili pak u pojaivanju masturbacionih na ceo ivot. Kao sto smo to ve ranije
podvukli, adolescent se manje brine da zadovolji ili da odbaci ovu ili onu osobitu
pulziju ve vie o zadovoljenju ili odbacivanja o sebi. Adolescent koji prelaze ovu
fazu asketizma izgleda da sevie plae kvantiteta nego kvaliteta instikata. uvajui se
na jedan opti nain od svakog uivanja, oni veruju da su u zaklonu ako jednostavno
svakoj uveanoj eljisupredstave podjednako uveanu zabranu. Svakome '' JA hou ''
instikta, '' JA '' odgovara jednim '' ti na to nema pravo '', kao kad strogi roditelji daju
malom detetu prvo vaspitanje. Ovaj strah od instikata koji osea adolescent ima jedan
opasan progresivan karakter i moe, poto najpre dotakne samo stvarne pulzione elje,
da se prenese na najobinije fizike potrebe. Mi svi znamo za adolescente koji se
odriu svake potrebe samo ako je malo obojena seksualnou, koji bee iz drutva
mladih njihovih doba, odbijaju svaku razonodu i, po primeru puritanaca, ele da
ignoriu sve o pozoritu, muzici i igri. Ovoj zabrani se prirodno pridoda jo i prezir
elegancije i doterivanja, suvie okaljanim seksualnou. Ali prava zabrinutost nas
hvata kad visimo da se odricanja ire na izvesne nevine i potrebne stvari, kad npr., na
adolescent odbija da se obezbedi od hladnoe, kada sam sebe mui na razne naine,
beskorisno rizikuje svoje zdravlje, liava se ne samo pojedinih oralnih zadovoljstava
nego svodi takoe '' iz principa '' na striktan minimum svoju svakodnevnu ishranu,
primorava se da ustaje vrlo rano dok je bio meutim velika spavalica izbegava da se
smeje ili smei i, u ekstremnim sluajevima, eka da mu potreba za klozetom postane
nezadriva pa da se rei na mokrenje i defakaciju, sve pod izgovorom da ne treba
odmah popustiti svojim fizikim potrebama.
Meutim, sa jo jedne druge take se ova druga vrsta odbacivanja pulzije
razlikuje od obinog potiskivanja. Prouavajui neuroze konstatovali smo da uopte
svugda gde jedno pulziono zadovoljenje pretrpi potiskivanje zamenjujemo ga jedno
supstitivno zadovoljenje. Tako se histerik slui konverzijom, tj., prenoenjem
seksualnog uzbuenja na druge delove tela, ili na druge seksualizovane fizike
procese. Prisilni stvara sebi supstitivno zadovoljenje regresivnog karaktera a fobiar
izvlai iz svoje bolesti bar neku drugostepenu korist. ta vie, na mesto zabranjenih
radosti pojavljuje se premotenja zadovoljenja, odnosno, formacije suprotnog dejstva.
Znamo da stvarni neurotini simptomi: histerini nastup, tikovi, prisilne radnje,
mentalno prevakavanje itd., sainjavaju kompromise preko kojih se zahtevi '' Onog ''
nameu isto tako snano kao i nareenja '' JA '' i '' Nad JA ''. S druge strane,
mladalako preziravanje svojih instikata ne doputa ova supstitutivna zadovoljenja i
izgleda da se ona odvijaju prema jednom drugojaijom mehanizmu. Namesto
kompromisa koji vode neurotinim simptomima, namesto uobiajenih fenomena kao
to su: premetanje, regresija, okretanje protiv sebe, deava se skoro uvek u datom
 - 71 -

momentu jedan iznenadni zaokret koji ini da se asketizam pretvara u pulzionu

poplavu i sve ono to je bilo zabranjeno postaje dozvoljeno, poto adolescent prestaje
tada da vodi i najmanje rauna o ogranienjima koje spoljnji svet namee. Ma koliko
ova ogranienja izgledala neprijatna okolini, zbog svog asocijalnog karaktera, tano je
da oni sainjavaju sa analitike take gledita, prelazna spontana izleenja stanja
asketizma. Kad nema takvih izleenja, kada '' JA '' vanredno, uporno i bez skretanja
nastavlja izbacivanje instikata, ceo ovaj proces dovodi do jedne paralize vitalnih
aktivnosti, jedne vrste katatanog stanja, koje se vie ne pripisuje uobiajenom
fenomenu puberteta, ve jednoj vrsti psihotikog fenomena.
Ali, da li smo mi stvarno u pravu da uspostavljamo razliku izmeu odricanja
pulzija koje se ponavljaju kod pubertetske navale i uobiajenih fenomena potiskivanja
pulzija? Dve konstatacije su nas dovele do toga da utvrdimo ovu teoretsku razliitost.
Ustvari, u poetku procesa; adolescent osea vie strpljenja pred kvantitetom instikta
nego pred kvalitetom svako od svojih pulzija i, na kraju ne dolazi ni do supstitivnih
zadovoljenja, ni do kompromisa, nego do jedne simultanosti, naglih redosleda, ili
tanije, alternacije pulzionih odricanja i preterivanja. S druge strane, mi znamo da i u
najbanalnijom neurotinom potiskivanju, kvantitativni obim pulzije koja se potiskuje
igra veliku ulogu, i da se i u samoj opsesivnoj neurozi redovno smenjuju zabrane i
doputanja. Bilo kako, imamo utisak da asketizam adolescenta predstavlja jedan
primitivniji, manje sloeni proces nego samo potiskivanje: moe biti da se radi o
jednom posebnom sluaju ili sa nekom preliminarnom fazom potiskivanja.
Psihoanalitiko uenje je ve odavno ukazalo da ak, i pre nego to
steknemo i najmanje iskustvo pre nego to moe da bira, ovek ma tendenciju da
odbacuje izvesne odreene instikte a naroito seksualne. Radilo bi se, dakle, u jednoj
filogonetskoj naslednosti, jednoj vrsti zaostavtine, ostavljene od brojnih generacija i
koja nije stvorena ve odrana kod jedinke. U vezi tog stava natopljenog dualitetom
oveka prema seksualnom ivotu, - uroena odvratnost i u isto vreme snana elja
Bleuler je razradio svoje shvatanje ambivalencije. U mirnim periodima egzistencije
primerno neprijateljstvo instance '' JA '' prema instiktima, njen strah od njihove snage
kako bi mi rekli ima otprilike samo vrednost teorijske pretpostavke. Mi
pretpostavljamo da se ovo neprijateljstvo nalazi u osnovi svake instiktivne strepnje.
Ipak, ono je nepogodno za posmatranje, jer je skriveno mnogo jasnijim i vidljivijim
reakcijama kod realne i moralne strepnje koje izvesni traumatini okovi izazivaju kod
jedinke.
Bez sumnje je da ovo kvantitativno uveanje navale pulzija u doba
puberteta, i izvesne instiktuelne pulzije u drugim razdobljima ivota, su ti koji,
pojaavajui primarno neprijateljstvo '' JA '', ine od toga jedan specifian i aktivan
mehanizam odbrane. Fenomene koje posmatramo u pubertetskom asketizmu u tom
sluaju ne bi vie trebalo da smatramo za seriju kvalitativnom uslovljenih procesa
 - 72 -

potiskivanja, ve kao manifestacije jednog uroenog, nediferenciranog, primarnog i

primitivnog neprijateljstva izmeu '' JA '' i instikta.
INTELEKTUALIZACIJA U PUBERTETU Smatramo da usled navale
libida, razni opti stavovi '' JA '' su podloni da se preobraze u stvarne postupke
odbrane. Ako je taan na nain gledanja, onda se mogu objasniti i druge izmene '' JA
'' u pubertetu. Vidimo da se ove izmene uglavnom odnose na instiktivni i afektivni
ivot. Znamo takoe da se '' JA '' uzgredno menja svaki put kad pokua da
zagospodari instiktima i afektima. Ali, jasno je da je polje preobraaja u pubertetu jo
daleko ire. Adolescent, poto izdri navalu puberteta, postaje jo potinjeniji
pulzijama, to se shvata bez komentara. Ali njegova moralnost njegov asketizam se
takoe poveava, kao posledica sukoba izmeu '' JA '' i '' Onoga ''. Postaje
inteligentniji i njegove intelektualne potrebe se poveavaju. U poetku mi nimalo ne
razumemo na koji nain su ovi intelektualni progresi mogu pripisati poveanom
razvoju instikata i pojaanju '' JA '' da bi pruilo otpor juriu instikata.
Uglavnom, mi emo radije pretpostaviti da su nastupi i oseanja
intelektualnom aktivnou neke osobe, u suprotnom proporcionalnom odnosu. Zar
jednostavno, normalno stanje zaljubljenosti ve ne naginje ka smanjivanju
intelektualnih aktivnosti nekog bia? Solidnost njegovog shvatanja je
kompromitovano i to se vie dri ostvarenja svojih instiktuelnih elja, sve je manje
sklon da ih racionalno ispita i proveri njihovu osnovanost.
Na prvi pogled izgleda da se kod adolescenta stvari prikazuju na sasvim
razliitiji nain. Postoji jedna kategorija mladih ljudi kod kojih skok napred na
intelektualnom polju ne izgleda manje frapantan i manje iznenaujui od njihovog
progresa na ostalim domenima. Vrlo esto vidimo deaka iji je interes za vreme
perioda latencije potpuno koncentrisan samo na realno, pozitivne stvari. Jedan ita
samo prie o otkriima, o avanturama ili delima koja tretiraju brojeve, proporcije, ili
opet o opisima ivotinja ili neobinih predmeta, drugi se interesuje samo za motore,
od najprostijih do najkomplikovanijih maina. Zajednika crta ova dva tipa deaka je
njihova naklonost ka konkretnom a ne ka imaginarnom; preziru bajke o vilama i basne
koje su zabavljale njihovo detinjstvo a potrebni su im pedmeti koji imaju neku realnu
egzistenciju. Ova sklonost za konkretnom, koja je poela u fazi latencije, moe kasnije
poev od puberteta, da bude zamenjena sve jaim ukusom ka apstraktnom.
Adolescenti, koji su, prema Bernfeld u, karakteristini po svom '' produenom
pubertetu '', imaju nezajaljivu elju da misle na apstraktne teme i da od njih ine
predmet svojih diskusija i svojih mentalnih preivljavanja / preivljavanje
Rumination /. Mnogo prijateljskih odnosa uspostavlja se i odrava se meu mladim
ljudima zahvaljujui zajednikoj elji za razmiljanjem o ovim predmetima i daljim
razgovorima u istom smislu. Teme koje preokupiraju ove deake i problemi koji oni
trae da ree su vrlo iroki. Uglavnom se radi o nainu postojanja slobodne ljubavi ili
braka, o zasnivanju porodice, o nezavisnosti ili izboru neke profesije, o putovanjima
 - 73 -

ili povuenom ivotu. Oni diskutuju o pitanjima univerzalnog znaaja, takvim kao to
su religija ili slobodne misliotvo, razliitim politikim reimima, o revoluciji ili
pokoravanju nekoj vlasti, ili o prijateljstvu u svim njegovim oblicima. Kada nam se
neki put desi da u analizi ujemo vernu priu razgovora ovih mladih ili da proitamo /
kao to su to inili mnogi od posmatraa ovog perioda ivota / njihove intimne
dnevnike i pribeleke nismo frapirani samo obimom i nezavisnou njihovog duha,
nego smo isto tako iznenaeni njihovom humanom simpatijom, njihovim
razumevanjem, njihovom jasnom superiornou, a nekada i mudrou, sa kojom
tretiraju najtee probleme.
Nae miljenje su ubrzo promeni kada, umesto da prouavamo intelektualne
operacije adolescenta, ponemo da isputujemo kako se one integriu u sam njegov
ivot. Tada emo sa uenjem otkriti da sva njegova lepa mentalna aktivnost nema
nimalo odjeka u njegovom stvarnom realnom ophoenju. iroko razumevajua
simpatija prema drugome kojom se razmee nimalo ga ne spreava da bude grub
prema svojo okolini. Njegovo visoko shvatanje o ljubavi i o dunostima koje
pripadaju zaljubljenjima ne smatraju ni njegovu nevernost niti istrajnost da se uputa u
svoje promenljive i lake ljubavi. Sasvim zainteresovan, esto mnogo vie nego to e
biti kasnije, drutvenim pitanjima, on nije nita bolje priviknut na ivot u drutvu.
Razliitost njegovih interesovanja ne spreava adolescenta da se sav koncentrie na
jednu jedinu taku: Prezauzetost o svojoj sopstvenoj linosti.
Prouavajui u toku analize sve ove intelektualne aktivnosti, mi dolazimo do
konstatacije da se tu ne radi o intelektualnosti u pravom smislu rei. Kad adolescent
razmilja o raznim ljubavnim situacijama ili izboru profesije, kroz ta razmiljanja on
nimalo ne trai uputstva za svoja delovanja na nain jednog odraslog ili kao deak
koji, u punom periodu latencije, prouava neki motor koji rastavlja da bi ga kasnije
ponovo sastavio; izgleda da intelektualnost adolescentu prua samo materijal za
sanjarenje; ak i ambiciozni fanatizmi nisu usmereni da budu preneeni u stvarnosti.
Kad adolescent sanjari da postane osvaja, istovremeno se ne smatra obaveznim da
bude hrabar i postojan u stvarnom ivotu; meditiranje / razmiljanje /, mentalno
preivljavanje i diskusije su naravno dovoljne da ga zadovolje a njegovo ponaanje,
determinisano ostalim faktorima, nije obavezno pod uticajem ovih intelektualnih
egzercira / vebi exercice /.
Jo jedna stvar nas iznenauje pri prouavanju intelektualnih procesa kod
adolescenta: paljivo posmatranje ukazuje da mladia najvie interesuju predmeti koji
su nekada izazvali sukobe meu jegovim psihikim instancama. Jo jednom se opet
radi bilo o integraciji instiktivnih elemenata u celokupnosti ivota, bilo o uvebavanju
seksualnosti ili njenom odricanju, bilo o slobodi i njenim granicama, o pobuni protiv
autoriteta ili o potinjavanju. Mogli smo da vidimo kako asketizam sa zabranom
koju stavlja na pulzije daje sasvim adolescentnu to on od njega oekuje i, poto ga
opasnost sa svih strana vreba, kako je isti adolescent primoran da se snabde
 - 74 -

sredstvima za pobedu nad tom opasnou. Preivanja povodom / apropos /

instiktuelnog sukoba i intelektualizacija izgleda da pruaju pogotovo sredstvo da se u
tom uspe. U takvom sluaju, umesto da, kao u asketizmu, bei od pulzija, adolescent
ba prema njima upravlja svoju panju ali na isto apstraktan, intelektualan nain i,
postupajui tako, ne trai nimalo da ispuni zadatke koje mu stvarnost namee. Sva ova
mentalna aktivnost pre ukazuje na jednu intenzivnu prezauzetost svojih sopstvenih
instiktualnih procesa u kojoj se ono to osea transformie u apstraktne misli.
Shvatanje sveta koje je on sebi iskovao, na primer, da doivi kakvu revoluciju u
spoljanjem svetu, odgovara tako percepciji novih zahteva njegove instance '' Ono '',
zahteva koji mu remete sav ivot. U idealima prijateljstva i veite vernosti, kod
mladia se ogledaju samo brige njegovog '' JA '' koje osea efemerni karakter svojih
novih i plahovitih objektalnih veza. / Margita Dubovi iz Budimpete mi je ukazala na
to da se u razmiljanju mladia o ivotu i smrti ogleda proces / rad travail / unitenja
koji se ostvaruje u njemu samom /. Potreba da bude voljen i tien u jednoj isto
beznadenoj borbi protiv svojih vlastitih pulzija moe ponekad da se transformie
pretvori u dovitljive argumente sa tendencijom dokazivanja pomanjkanja ovekove
nezavisnosti u svojim politikim odlukama. Vidimo kako se ostvaruje prevod
pulzionih procesa na intelektualni jezik. Ali, ako se panja usmeruje na instikte, to se
ini u pokuaju da se oni ukrote i prenesu na neki drugi nivo.
Podsetimo se da u metapsihologiji psihoanalize mi smatramo uspostavljenje
veze, koja spaja afektne i pulzione procese sa predstavama, kao prvi i najvaniji korak
to ga, u toku svog razvoja, neka osoba uini u cilju savlaivanja svojih pulzija. Pri
tome je misao okvalifikovana '' eksperimentalnim procesom '' sa upotrebom to je
mogue slabijih koliina pulzija. Ova intelektualizacja instiktivnog ivota, ovaj
pokuaj savlaivanja pulzije tim nainom to se povezuju sa idejama sa kojima se
moe svesno igrati, predstavlja jedan od najuobiajenih steenih moi, najstarijih i
najpotrebnijih ljudskome '' JA ''. Mi tu mo ne smatramo za jednu aktivnost nego za
jedan od najneophodnijih elemenata instance '' JA ''. Ponovo imamo utisak da
fenomeni ija celina formira ono to nazivamo '' intelektualizacija u doba puberteta ''
predstavljaju samo, zbog iznenadne libidinalne navale, preterivanje opteg ponaanja ''
JA ''. To je jednostavno kvantitativno pojaanje libida koje privlai panju posmtraa
na jednu funkciju instance '' JA '', sasvim prirodno i bez buke ostvarivanu i
praktikovanu u drugim razdobljima ivota. Dakle, ako je to tako, znai da pojaavanje
intelektualnosti kod adolescenta / kao to, uostalom, moe biti poveana sposobnost
shvatanja psihikih procesa, koja karakterie poetak svake psihotike navale /
predstavljaju samo jedan deo uobiajenih napora instance '' JA '' u savlaivanju
instikata pomou razmiljanja.
Sada emo moda moi da govorimo o jednom sekundarnom otkiu na koje
nas upuuje ova razmatranja. Ako je tano da svako pojaanje libidinalnog uea
izaziva neizostavno svaki put i poveanje napora koje '' JA '' ulae u cilju
 - 75 -

intelektualnog obraivanja instiktivnog procesa, proizilazi da pulzione opasnosti ine

ljude inteligentnijim. U periodima instiktivnog zatija, tj., kad joj nikakva opasnost ne
preti linost ima prava na izvestan stepen gluposti. Sa ove take gledita instiktualna
strepnja igra istu ulogu kao i stvarna strepnja. Liavanja i stvarna opasnost izotravaju
oveka, gone ga ka intelektualnim ostvarivanjima i dovitljivim naporima da se izvue
iz nezgode dok obezbeena sigurnost i izobilje imaju tendenciju da ga naroito
priglupim i nemarnim. Suprotstavljenje intelektualnih procesa impulzionim samo je
jedna forma budnosti prema preteoj stvarnosti, budnost ija je neophodnosti ljudsko ''
JA '' svesno.
Do sada smo na jedan sasvim drugi nain pokuavali da protumaimo pad
inteligencije kod deteta u poetku perioda latencije. Sjajni intelektualni uspesi malog
deteta su u uskoj vezi sa njegovim seksualnom radoznalou. Kada se neto kasnije
svako istraivanje ove vrste zabrani, zabrana i sputavanja su kao uljana mrlja i ire se
na druga podruja misli. Dakle, nema nieg iznenaujueg ako u predpubertetu, kad
se posle nove seksualne zaarenosti srui barijera infaltilnog seksualnog potiskivanja,
vidimo kako se ponovo raaju intelektualne slabosti linosti. Ovom uobiajenom
objanjenju dodajemo jo i ovo: ako dete u toku svog perioda latencije ne misli
apstraktno, to moda nije zato to se ono ne usuuje nego zato to bi to bilo bez
koristi. Dete je u svom detinjstvu i pubertetu izloeno velikim pulzionim opasnostima,
koja mu '' inteligencija '', bar u izvesnoj meri omoguuje da ih izbegne. Sa druge
strane, u periodu latencije i odraslog doba '' JA '' postaje relativno jako i moe, bez
tete po osobu, da olabavi svoje napore u savlaivanju instikta. U isto vreme ne
zaboravimo da intelektualne aktivnosti, naroito u pubertetu, / bilo kako da su
brilijantne i znaajne / ipak ostaju sterilne. Skoro isto bi se moglo rei i za tako
cenjene intelektualne uspehe iz prvog detinjstva. Nezaboravimo da seksualna
istraivanja deteta, koja se u psihoanalizi smatraju kao najznaajnije pojave mentalne
aktivnosti mladog bia, ne dovode tako rei nikad do otkrivanja stvarnosti seksualnog
ivota kod odraslih. Dete iz svojih istraivanja ne izvlai taan pregled injenica nego
samo infaltilne teorije koje se udaljuju od stvarnih injenica. U njegovim zakljucima
se samo ogledaju instiktivni procesi koji se odvijaju u njemu samom; mentalni rad
koji vri '' JA '' u peiodu latencije i odraslog doba je sasvim solidniji, bolje obezbeen
i pre svega sasvim usko povezan sa delovanjem.
OBJEKTALNA LJUBAV I INDETIFIKACIJA U PUBERTETU
Pogledajmo sad kako se pubertetski asketizam i intelektualizacija uklapaju u naem
izlaganju o orjentaciji odbrandbenih procesa prema opasnosti. Uviamo da ta dva
postupka u pitanju pripadaju treem tipu odbrane. Instanci '' JA '' preti opasnost da
bude preplavljeno instiktima i ono ega se najvie boji jeste koliina pulzija. U toku
razvoja se ovaj strah pojavljuje vrlo brzo kod linosti. Taj strah se raa u momentu
kada je instanca '' JA '' na putu da se progresivno odvoji od neidiferenciranog '' Onog
''. Defanzivne mere koje instanci '' JA '' diktira strah od moi instikata, imaju za cilj da
 - 76 -

podre ovaj rascep izmeu '' JA '' i '' Onog '' i da obezbede jednu novu organizaciju
instance '' JA ''. Asketizam postavlja sebi zadatak da koi '' Ono '' pomou jedinstvenih
zabrana. Intelektualizam slui meutim da usko povee pulzione procese sa
sadrajima predstava, u cilju da ih uini pristupanijim u svesti, samim tim, da ih
kontolie.
Ipak, kad doe do iznenadne rasplamsalosti libide, osoba se vraa na
primitivni stadijum strepnje pred snagom pulzija, to redovno ima odbijajue povratno
dejstvo na ostale pulzione procese i na aktivnosti '' JA ''. U sledeim stranicama ja u
se drati prouavanja dva glavna fenomena / izmeu tolkih koje prua pubertet / i
postarau se da otkrijem veze koje ih spajaju sa ovom regresijom instance '' JA ''.
U ivotu svakoga adolescenta najvidnije su one pojave koje se tiu
objektalnih odnosa. Sukob izmeu dve antagonistike tendencije tu postaje
najoigledniji. Izazvano optom odvratnou prema pulzijama, potiskivanje se, kao
to smo to mogli videti, najpre obino okomi na incestuozne fanatizme predpuberteta.
Najpoverenije instance '' JA '' i njen asketizam su na prvom mestu usmereni na nene
odnose koje je dete sklopilo. Adolescent trai tad nain da se izoluje i poste da u
svojoj porodici ivi kao meu strancima. Sa druge strane, odvratnost kojom ga
inspiriu instikti ne iri se samo na njegove objektivne veze nego takoe i na njegove
odnose sa instancom '' Nad JA ''. Ukoliko je instanca '' Nad JA '' u ovom razdoblju
jo ostala opsednuta libidom koji proizlazi iz odnosa sa roditeljima, utoliko se i sama
instanca '' Nad JA '' smatra za incestuozni objekt od koga se treba uvati i koja
postaje zatim rtva asketizma. '' JA '' se takoe odvaja od '' Nad JA ''. Ovo delimino
potiskivanje instance '' Nad JA '', ovo odvajanje od izvesnih njenih sadraja, utiu da
mlada osoba oseti jednu od najozbiljnijih neugodnosti. Razgraivanje veza izmeu ''
JA '' i '' Nad JA '' povlai sa sobom poveanje pulzione opasnosti, osoba tei da
postane asocijalna. Ustvari, pre ovog poremeaja su moralne strepnje i oseanje
krivice / proistekle iz veza '' JA '' i '' Nad JA '' / bile najsigurniji saveznici instance ''
JA '' u njenom sukobu sa pulzijama. Uostalom, u poetku puberteta se esto primeuje
jedna jasna ili prolazna nadogradnja svih sadraja instanci '' Nad JA '' i to je bez
sumnje onaj proces kojim se objanjava toboji '' idealizam '' adolescenta. ta e se tad
desiti? Asketizam, sam izazvan poveanom pulzijom opasnou, kida veze '' JA '' sa ''
Nad JA '' i ini se tako neefikasnim mere odbrane koje su proistikle iz straha od ''
Nad JA ''. Rezultat toga je da se instanca '' JA '' nae jo jae odgurnuta od staanja
iste intelektualne strepnje i da, u tom sluaju, moe koristiti primitivne mehanizme
odbrane, jedino mogue i svojstvene tom stanju.
Meutim, pribegavanju usamljenosti i udaljenje voljenih objekata nisu jedne
tenje koje se manifestuju u objektualnim odnosima adolescenta; brojne nove
privrenosti dolaze namesto potisnutih fiksiranja / fiksacija fixation / i, poneki put se
adolescentodaje stranom prijateljstvu ili ak i velikoj ljubavi prema nekoj starijoj
osobi, od koje ini sebi volju ili model o koja je, razumljivo, substitut za ostavljena
 - 77 -

rodbinska lica. Ova ljubavna oseanja su strasna, iskljuiva ali kratkotrajna. Izabrana
osoba moe biti naputena i brzo zaboravljena a da adolescent ni najmanje ne povede
rauna o bolu koje tim moe naneti. Voljena lica su brzo i potpuno zaboravljena;
jedino traje, do svojih najsitnijih detalja, samo forma ranjenih ljubavnih odnosa, koje
se u novim odnosima reprodukuje sa rigoroznom, tako rei, kompulzivnom tenou.
Pored ovog oiglednog nedostatka vernosti prema voljenim objektima, u
objektualnom odnosima adolescenta zapaamo jo jednu posebnu osobenost; ustvari,
adolescent uopte ne trai da u fizikom smislu rei poseduje voljenu linost nego
elli, to je mogue vie da se izjednai sa njom. Svakidanje iskustvo nas ui koliko
je adolescent promenjljiv. Rukopis, izgovor, frizura, nain oblaenja, navike svih vrsta
su tada, daleko vie nego u ostalim razdobljima ivota, prilagodljive okolnostima.
esto je dovoljan jedan jedini pogled na adolescenta da nam pokae kakav je stariji
prijatelj kome se tada divi. Njegova sposobnost da se menja moe otii jo dalje; on
nekada svoje shvatanje sveta, svoje religiozne i politike ideje podeava prema
miljenjima trnutno voljene osobe; uprkos ovim estim promenama, adolescent je
svaki put snano i strano ubeen o ispravnosti ideja koje je usvojio sa toliko
oduevljenja. U tom pogledu on lii na vrstu pacijenta koje je Helena Deuts opisala u
jednom klinikom radu o psihologiji odraslih neurotiara koji su na granici psihoze.
Ona ih je uvrstila u kategoriju nazvanom '' kao da '' / als ob'' typus /. I stvarno, svaki
put kad sklapa nove objektualne veze adolescent postupa '' kao da '' ivi svojim
sopstvenim ivotom, kao da izraava svoja vlastita oseanja, svoja sopstvena
miljenja, svoje sopstvene poglede.
Analiza jedne mlade devojke nije dopustila da sa jednom osobitom janou
posmatram mehanizam na kome se zasnivaju ovi procesi transformacije. U toku jedne
godine videla sam kako su se kod nje desile sve gore opisane promene. Ona je prenela
svoju ljubav sa izvesnih devojica na izvesne deake i sa deaka na ene starije od
nje. Ne samo da joj je naputena osoba postojala potpuno indiferentna nego je i svaki
put bila zahvaena nekom, naroito srasnom odvratnou, skoro bliskoj preziru, prema
toj osobi. Svaki sluajan ili neizbean susret sa tom osobom izgledao joj skoro
nepodnoljiv. Posle jedne druge analize najzad smo razumeli da to manifestuje prema
starim prijateljima nisu njena sopstvena oseanja; pri svakoj promeni svog zanosa ona
se oseala obavezno da saobrazi svoje ponaanje prema ponaanju svojih novih
prijatelja, da usvoji njihove naine gledanja i sva njihova naine gledanja i sva njihova
miljenja koja se odnose bilo na njen unutranji ilil spoljanji ivot. Ona vie nije
oseala svoje vlastite afekte ve samo afekte svojih novih idola. Njena odvratnost
prema nekada voljenim ljudima nije bila zajsta njena; usvajajui iz simpatije,
shvatanja najnovijih prijatelja i manifestujui ljubomoru ona je zamiljala da tumai
oseanje koje taj novi prijatelj mora da osea prema ranije od nje voljenim osobama.
Prezir koji je oseala premastarim prijateljima nije bio njen ve prezir novog
prijatelja.
 - 78 -

Psihiki fenomeni iz ove faze puberteta, kao i ostali slini, laki su za

opisivanje; ove tako etoke i tako efemerne strasti nisu nikako objektivne veze u
smislu koji ovoj rei daju odrasli, nego samo indetifikacije najprimitnije vrste
analogno onima koje moemo otkriti u prvoj fazi razvoja detete, pre pojave svake
objektalne ljubavi. Uostalom, nestalnost svojstvena pubertetu ne znai kod
adolescenta promenu ljubavi ili ubeenja ve je to jedan gubitak linosti kao
posledica jedne nove indentifikacije.
Analiza jedne druge malde devojke od petnaest godina dopustie, moda, da
se do malo dalje u rzumevanju uloge koju igra ova tendencija u indetifikaciji. Ova
pacijentkinja, izuzetno lepa i umiljata, ima ve brojne mondenske uspehe u krugu u
kome se kree, to je meutim ne spreava da bude divlje ljubomorna na svoju mljau
sestru. Poto je u pubertetu postala ravnoduna prema svemu to je nekada
interesovalo, ona zeli sama da bude oboavana i voljna od svojih prijatelja, mladih i
odraslih ljudi. Ona se izdaleka estoko zaljubljuje u jednog mladia neto starijeg od
nje i koga kadkad sree na veernjim skupovima i igrankama. Nekako u to doba mi
pie i u pismu pria o svojim ljubavnim sumljama i brigama: '' daj mi savet '', pie mi,
'' kako da se ponaam kad ga sretnem?, treba li da budem ozbiljna ili pak vesela?, da li
e me vie voleti inteligentnu ili glupu?, dali je bolje da mu sve vreme govorim o
njemu ili takoe neto malo i o sebi?... ''. Na sledeoj seansi odgovaram verbalno na
sva ova pitanja; kaem joj da moda nije potrebno unapred odreivati planove. Zar
nebi mogla da se u datom momentu ponaa prema svom duevnom stanju i prema
svojim utiscima? Ona me uverava da to nemoe, da je to nemogue i uputa se u jedan
dug govor objanjavajui mi potrebu da se udovolji naklonostima ljudima ve prema
onome ta oni oekuju od vas; samo se na taj nain sigurno osvaja njihova ljubav.
Uostalom, ona nemoe da ivi vie bez ljubavi tog mladia. Odmah zatim
pacijentkinja mi pria o jednom svom fanatizmu u kome ona zamilja kraj sveta. ta
e se tad desiti pita se ona. Nie sve roake, prijatelje i na kraju zamilja da je ostala
potpuno sama na zemlji. Njen glas, injena intonacija, nain na koji opisuje sve detalje
kataklizme, sve to ukazuje da se radi o imaginarnom ostvarenju jedne elje. Priajui
osvom fanatizmu ona osea zadovoljstvo a ne strepnju.
U tom trenutku ja je podseam na njenu arku elju da bude volena. Sama
pomisao da se ne dopadne jednom od svojih prijatelja, da izgubi svoju ljubav, bila joj
je predhodnih dana dovoljna da je baci u oajanje. Ako bi ostala sama na zemlji tko e
je onda voleti? Ona ovo podseanje na dojueranje brige mirno odbacuje, rekavi, sa
jednim dubokim uzdahom olakanja i kao osloboenja svake strpnje: '' eh, pa onda u
tom sluaju voleu samu sebe ''. ini mi se da ovo kratko analitiko posmatranje
dobro ilustruje izvesne objektalne odnose u doba puberteta. Prekid ranijih objektalnih
veza, odvratnost prema instiktima i asketizmu iamju kao afekat ograivanje /
izdvajanje libida od poslednjeg sveta. Adolescent rizikuje da prikupi i na sebe
koncentrie svoje libide i da u svom libidinalnom zivotu regredira na narcizam, kao
 - 79 -

to je regredirao u svome '' JA ''. On izbegava ovu opasnost pokuavajui da se zakai

za spoljne objekte makar u tome uspevao samo putom narcizma, tj., jednom serijom
indentifikacija. Tako strasne veze adolescenta sainjavaju pokuaje izleenja, koji
inae, tu opet, potseaju na poetna stanja psihotikih navala.
U stranicama koje su predhodile je sam tako esto poredila posebne crte
priroda puberteta sa ozbiljnim patolokim pojavama i oseam se obaveznom
nepretendujui na neko kompletno prouavanje da dodam jednu re jo o normalnosti
ili anormalnosti procesa koji se odvijaju u to doba ivota.
Utrujui ulogu koju kvantitativne promene libidinalnog ulaganja igraju, mi
smo mogli da napravimo poreenje izmeu puberteta i poetnih stvaranja psihotikih
kriza. Oba sluaja uveano libidinalno ulaganje '' Onog '' izaziva s jedne strane
poveanje instiktuelne opasnosti a sa druge strane izaziva pojaanost svih vrsta
odbrandbenog napora. Psihoanaliza je uvek bila svesna da, postojanjem kvantitativnih
procesa, svaki perjod zivota u kome se libido poveava moe ostati prolazna taka
neuroza i psihoza.
Na drugom mestu, pubertet se moe pribliiti psihotikim navalama
injenicom usvajanja primitivnih stavova odbrane pripisivanih strepnji koju '' JA ''
osea pred snagom pulzija, pred strpnjom koja je starija od svih reanih ili moralnih
srepnji.
Utisak koji se stvara procesom puberteta, kreator normalnosti ili
nenormalnosti koju su u njemu, zavisi bez sumlje od predominacije u klinikoj slici
jednog ili drugog od karaktera koji sam navela / a neki put ih ima i vie /. '' Nad JA ''
asketizma nam izgleda normalan sve dok njegov itelekt funkcionie slobodno, dok
zadrzava jedan dovoljan broj objektalnih veza. To isto vai i za mladog oveka koji
ima tenju da sve intelektualizira, kao za onoga koji prolazi sa jednog iskljuivog
prijateljstva na drugo. Ali, kad se u pulzionom asketizmu pretera, kada
intelektualizacija preti da prigui sve drugo mentalne aktivnosti, kada se veze sa
spoljnim svetom uspostavljaju samo na bazi promenjljivih identifikacija, pedagog ili
analitiar se teko moe odluiti ta u ponaanju jednog adolescenta ini deo
normalnog a ta patolokog razvija.

ZAKLJUAK

U poglavlju koja su predhodila ja sam, oslanjajui se na nekoliko klinikih

primera, pokuala da klasiciram razliite mehanizme odbrane izazvanih odreenim
situacijama strepnje. Kad budemo bolje poznavali nezavisnu aktivnost instance '' JA ''
biemo, bez sumlje, u mogunosti da noinimo jednu daleko rigorozniju klasifikaciju.
Istorisko povezivanje izmeu izvesnih tipinih i doivljenih dogaaja, koji su se desili
u toku razvoja linosti, i pokretanja raznih sistema odbrane ostaje jo velikim delom
nejasno. Primeri koje sam ovde navela ipak doputaju predpostavku da '' JA '' daje
 - 80 -

zamah mehanizmu negacije kada se radi o idejama kastracije i gubitku voljenih

objekata. Altruistiki prenos instiktivnih pulzija izgleda da, sa druge strane, se radije
koristi u ivesni odreenim uslovima, kada se radi o triumfu na narcistikim
poniavanjima. Naa akuelna znanja su bolje utvrena kada je re o sjedinjavanju
raznih aktivnosti odbrane '' JA '' protiv opasnosti koje mu prete bilo spolja bilo iznutra.
Potiskivanje slui uklanjanju derivata '' Onog '' kao to negacija slui ukidanju
spoljnih uzbuenja. Reakciona formacija uva '' JA '' od ponovnog pojavljivanja onog
to je bilo potisnuto a fantazmi, zahvaljujui kojima je realna situacija izvrnuta,
uvaju negaciju da ne bude uzdrmana okoline. Inhibicija pulzionog uzbuenja
odgovara retrakciji '' JA '' koja opet odreena da izbegava svako nezadovoljstvo koje
prouzrukuje spoljni svet. Intelektualizacija instiktivnih procesa deluje kao zatita
protiv neke unutranje opasnosti i jednaka je stalnoj oprezi instance '' JA '' prema
spoljnim opasnostima. Svi ostali mahanizmi odbrane kje se, kao izvrtanje u suprotno
ili okretanje protiv sebe, manifestuje alteracijom samih pulzionih fenomena, nalaze
svoju protivteu u pokuajima koje ini '' JA '' da bi se suprotstavilo spiljnoj opasnosti
aktivnom intervencijom menjanja okoline. Bilo bi preopirno da ovde govorim o svim
vrstama aktivnosti instance '' JA ''.
Ali, uporeujui sve razliite procese, odmah se pitamo kakvi bi razlozi
mogli uticati na instancu '' JA '' da radije izabere ovu formu odbrane a ne recimo neku
drugu; da li bi se borba protiv spoljneg sveta modelie prema borbi protiv pulzija ili,
naprotiv, primenjene odbrandbene mere u sukobu sa spoljnim slue kao primer za
odbranu od instikata? U ovakvoj alternativi je nemogue svako jasno odluivanje;
infantilno '' JA '' je u isto vreme podloni i spoljnim i pulzionim eksitacijama /
nadraajima /. Da bi produilo postojanje, mera da se istovrameno bori na dva fronta;
sve upuuje na verovatnost da '' JA '' u toj borbi protiv najrazliitijih ekstacija, usvaja
svoje odbrane mere prema opasnostima koje mu prete spolja ili iznutra.
U uporeivanju ovog procesa sa jednim analognim procesom, sa procesom
deformacije u snu, mi najbolje shvatamo u kojoj meri je '' JA '' podlono svojim
vlastitim zaklonima u odbrani protiv pulzija i do koje se take preputaju uticaju
karaktera samih pulzija. Transformacija latentnih misli sna u samom snu zavisi od
cenzure koja za vreme spavanja zamenjuje '' JA ''. Meutim, obrada samog sna nije
delo instance '' JA ''; saivanje, pomeranje, razni i udni naini predstava pripadaju
instanci '' Ono '' i slue pre svega za realizaciju deformacije. Mehanizmi odbrane
takoe nepripadaju potpuno instanci '' JA ''. U pokuaju da pomeri instiktuelni cilj sa
terena iste seksualnosti na neki teren koji drutvo smatra uzvienijim, instanca '' JA ''
stavlja u dejstvo mehanizam sublimacije, - i to zahvaljujui mobilnobti instiktuelnih
procesa. Tendencija pulzije da se iskreno u svoju suprotnost koristi se u osiguranju
potiskivanja reakcionalnih formacijama. Smatramo da neki sistem odbrane odoleva
napadima samo ako ima dovojnu osnovu: instancu '' JA '' s jedne i sa druge strane sam
instiktualni proces.
- 81 -