Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati 1

1 UVOD U STABILNOST KONSTRUKCIJA

1.1 O STABILNOST KONSTRUKCIJA

Prve graevinske konstrukcije, kamene i zidane konstrukcije, su bile masivne konstrukcije. Razvojem
nauke i tehnologije, za graevinske materijale poeli su da se koriste materijali koji su imali znatno
bolje mehanike karakteristike. Posledica primene savremenih materijala, kao to su elik i beton, je
da elementi konstrukcije vie nisu morali da budu masivni, da bi obezbedili potreban kapacitet
nosivosti. Elementi konstrukcije su postali "vitki". Vitki elementi dimenzionisani za potrebnu nosivost
dobili su znatno vee deformacije i pomeranja pri eksploatacionim optereenjima.

Slika 1.1 Uticaj optereenja na vitke konstrukcije

U sluaju optereenja vitkih elemenata konstrukcije znaajnim aksijalnim silama (Slika 1.1b),
neophodno je uslove ravnotee postaviti na deformisanoj konfiguraciji (Slika 1.1d), pa linearna teorija
nije primenljiva u njihovom proraunu. Potrebna je teorija pomou koje je mogue zadovoljavajuom
tanou reiti problem vitkih elemenata.

* Proraun vitkih elemenata konstrukcije pri znaajnim aksijalnim optereenjima zahteva

nelinearnu teoriju.
Predmet izuavanja Stabilnosti konstrukcija je razmatranje konstrukcija primenom nelinearne teorije.
Pri tome reavaju se dva osnovna zadatka: utvrivanje kritinog optereenja i odreivanje uticaja u
konstrukcijama pri zadatom optereenju. Nelinearna teorija je komplikovanija u svom proraunu od
linearne teorije, jer je neophodno primeniti sloeniji matematiki aparat. Pored toga, princip
superpozicije uticaja u konstrukciji za vie sluajeva optereenja, koji se esto koristi u linearnoj
analizi, ne moe se vie primeniti.

* Princip superpozicije uticaja optereenja u nelinearnoj teoriji se ne moe primeniti.

Jednaine teorije tapa mogu se grupisati u tri grupe jednaina teorije tapa:
veze izmeu unutranjih i spoljanjih sila,
veze izmeu deformacija i pomeranja,
veze izmeu unutranjih sila i deformacija.

Linearna analiza konstrukcija, zasnovana linearnoj teoriji tapa, bazira se na pretpostavkama

koje obezbeuju:
statiku linearnost,
geometrijsku linearnost,
materijalnu linearnost.
2 Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

Za razliku od linearne teorije konstrukcija za nelinearnu analizu konstrukcija karakteristina je:

statika nelinearnost (velika pomeranja),
geometrijska nelinearnost (velike deformacije),
materijalna nelinearnost (nelinearna "" veza).
U geometrijski nelinearnoj analizi konstrukcija vae:
nelinearne veze izmeu deformacija i pomeranja,
nelinearne veze izmeu unutranjih i spoljanjih sila.
Nelinearni modeli mogu biti razliiti u zavisnosti da li su zasnovanih na:
optoj geometrijski nelinearnoj teoriji,
geometrijski nelinearnoj teoriji (teorija II reda),
linearizovanoj teoriji II reda,
P postupku.

Slika 1.2 Primeri relacija napon-dilatacija () kod materijalne nelinearnosti

Slika 1.3 Primeri relacija sila-pomeranje (P ) kod geometrijske nelinearnosti

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati 3

Da bi se proraun pojednostavio u Stabilnosti konstrukcija esto se usvaja pretpostavka linearnog

ponaanja materijala, pa se ta teorija naziva Teorija elastine stabilnosti.

1.1.1 Savremeni proraun graevinskih konstrukcija

Savremeni proraun graevinskih konstrukcija u zavisnosti od vrste konstrukcije, odnosno elementa,

najee se sprovodi na osnovu etiri kriterijuma:
Kriterijum vrstoe
Provera da li je stvarni napon manji od dozvoljenog.
Kriterijum upotrebljivosti
Provera da li su maksimalne deformacione veliine manje od doputenih (granino stanje defor-
macija, granino stanje upotrebljivosti).
Kriterijum trajnosti
Provera da li objekat kao celina ima potrebnu trajnost. Trajnost se vezuje za kvalitet i pouzdanost
konstrukcije.
Kriterijum stabilnosti
Provera lokalne i globalne stabilnosti konstrukcije. Utvruje se uspostavljanjem odnosa izmeu
kritinih i stvarnih optereenja. Kritina optereenja odreuju granina stanja stabilnosti.

* Granina stanja stabilnosti se javljaju trenutno i bez najave.

1.2 POJAM STABILNOSTI KONSTRUKCIJA

Stabilnost konstrukcije je sposobnost konstrukcije da ouva svoj prvobitni poloaj i prvobitnu

formu ravnotee pri deformaciji, koja odgovara zadatom optereenju, usled malih dodatnih pore-
meaja.
Stabilnost konstrukcije je sposobnost konstrukcije da se odupre sluajnim malim dejstvima
i da samostalno uspostavi, potpuno ili delimino, svoj poloaj i formu ravnotee u deformi-
sanom stanju, kada sluajna dejstva iseznu.
Dinamiki kriterijum stabilnosti: Kritino optereenje je najmanje optereenje, pri kojem mali
poremeaji izazivaju kretanje konstrukcije, koje nije ogranieno na neposrednu okolinu prvobitnog
poloaja. Kritino optereenje se odreuje iz diferencijalne jednaine kretanja slobodnih vibracija.
Statiki kriterijum stabilnosti: Kritino optereenje je najmanje optereenje, pri kojem pored
prvobitnog (osnovnog) ravnotenog poloaja (forme ravnotee) postoji bar jo jedan drugi ravnoteni
poloaj (forma ravnotee).
U skladu sa definicijom razlikuju se stabilnost poloaja konstrukcije i stabilnost forme ravnotee u
deformisanom stanju.
Teorija stabilnosti konstrukcija ima za zadatak da odredi uslove pod kojima e konstruktivni sistem
koji je u ravnotei izgubiti svojstvo stabilnosti sistema. Nestabilnost je karakteristika pre svega
konstrukcija sa "ekstremnom geometrijom", vitki linijski elementi, tanke ploe ili tanke ljuske.
Potrebno je utvrditi parametar preko koga e se definisati stabilno, odnosno nestabilno stanje
sistema. Uobiajeno je da to bude intenzitet spoljanjeg optereenja, a moe biti i temperatura,
odnosno neka druga veliina.
Kada se zbog porasta optereenja iscrpi stabilnost, konstrukcija nije sposobna da se dalje odupire
optereenju, tako da zbog malih uzroka moe promeniti svoj poloaj ili prvobitnu formu deformacije,
a ponekad i jedno i drugo. Prema tome moe postojati stabilan i nestabilan poloaj konstrukcije, sta-
4 Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

bilne i nestabilne forme ravnotee u deformisanom poloaju cele konstrukcije ili njenih pojedinih
elemenata.
Poloaj konstrukcije i forma ravnotee u deformisanom stanju smatraju se stabilnim, ako se pri sva-
kom, proizvoljno malom, moguem poremeaju ravnotee i proizvoljno malim brzinama saoptenim
konstrukciji, pojave mala odstupanja poloaja i forme ravnotee.
Prelaz konstrukcije iz stabilnog u nestabilno stanje naziva se gubitak stabilnosti. Kritino stanje
konstrukcije predstavlja granino stanje pri prelazu konstrukcije iz stabilnog u nestabilno stanje.
Odgovarajue optereenje, koje izaziva kritino stanje konstrukcija, predstavlja kritino
optereenje.

1.2.1 Stabilnost poloaja konstrukcije

Do gubitka stabilnosti poloaja dolazi posle promene spoljanjih sila kada konstrukcija ne moe dalje
zadrati svoj prvobitni poloaj, pa ga mora promeniti. Takvi su sluajevi sa preturanjem ili klizanjem
potpornog zida, vodotornja i slinih konstrukcija. U ovim sluajevima dolazi do naruavanja ravnotee
spoljanjih sila koje deluju na konstrukciju, sa mogunou uspostavljanja ravnotee tek u novom
poloaju konstrukcije.
Za ilustrativno objanjenje pojma stabilnosti poloaja konstrukcije razmotrie se poloaj kuglica na
dnu udubljene sfere (Slika 1.4a), na vrhu ispupene sfere (Slika 1.4b), kao i na horizontalnoj ravni
(Slika 1.4c).

Slika 1.4 Stabilnost poloaja konstrukcije

Kuglici e se saoptiti proizvoljno malo poetno pomeranje ili mala poetna brzina. Neka se posle ovih
poremeaja kuglica nae u poloajima, prikazanim ispekidanom linijom na Slici 1.4 preputena sama
sebi.
U sluaju prikazanom na Slici 1.4a, poetna kinetika energija bie izgubljena radom na izdizanju
kuglice, posle ega e se kuglica u jednom trenutku zaustaviti. Ravnotea ne moe biti uspostavljena,
jer reakcija glatke sfere ima radijalni pravac, pa ne moe uravnoteiti vertikalnu silu teine kuglice.
Rezultanta teine kuglice i reakcije zida sfere bie usmerena ka poetnom poloaju kuglice, pa e se
kuglica vraati nazad u poetni poloaj. Zbog akumulirane kinetike energije kuglica se nee zaustaviti
u poetnom poloaju ve se penje uza zid sfere na drugoj strani. Na taj nain kuglica se kree oko
poetnog poloaja na dnu sfere, ne udaljujui se od njega. Trenje e troiti energiju sve dok se
kuglica ne zaustavi u poetnom poloaju. Na osnovu ovog razmatranja lako zakljuuje se da je
poloaj kuglice na dnu udubljenja sfere stabilan.
U sluaju kao na Slici 1.4b, rezultanta teine kuglice i reakcije zida glatke ispupene sfere, usmerena
je u smeru suprotnom od smera ka poetnom poloaju, to e izazvati udaljavanje kuglice od poet-
nog poloaja. Prema tome, poloaj kuglice na vrhu ispupene sfere jeste nestabilan.
U treem sluaju (Slika 1.4c), reakcija glatke ravni moe uravnoteiti teinu kuglice, ali u idealnim
uslovima, bez pojave trenja, poetna kinetika energija ne moe biti potroena, pa e kuglica nastaviti
sa udaljavanjem od poetnog poloaja. Prema tome, i poloaj kuglice na glatkoj ravni, takoe je
nestabilan. Ako se za poetni poremeaj izabere samo poetno pomeranje (Sliku 1.4c) tada e
pomeranja kuglica ostati na svome mestu. Ona se ne vraa u polazni poloaj, pa ak ne pokazuje ni
tendenciju za povratak, mada se od poetnog poloaja nee ni udaljavati. Takav poloaj kuglice
naziva se indiferentnim.
Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati 5

Ako se kuglica nalazi na sedlastoj povrini (Slika 1.5), u

odnosu na pomeranje du linije - , poloaj kuglice je
nestabilan. Prema tome, poloaj tela jeste stabilan samo
ukoliko mu nije mogue saoptiti pomeranje koje bi
njegov poloaj kvalifikovalo kao nestabilan. Inae, ako je
telo posle svakog pomeranja sposobno da se vrati u
poetni poloaj, tada je njegov poloaj stabilan.
Slika 1.5 Stabilnost na sedlastoj povrini
Iz razmatranih primera zakljuuje se da e pri udaljenju
tela iz poetnog poloaja, sopstvena teina tela u stabilnom poloaju vriti negativan rad, a kod tela u
nestabilnom poloaju pozitivan rad. Kod tela u indiferentnom poloaju taj rad na pomeranju jednak je
nuli. Kako se pri vrenju negativnog rada energija poveava, a pri vrenju pozitivnog rada energije
smanjuje, to je energija poloaja tela minimalna kod stabilnog poloaja, maksimalna kod nestabilnog
poloaja tela i konstantna kod indiferentnog poloaja tela.

* Energija poloaja tela je minimalna kod stabilnog poloaja, maksimalna kod nestabilnog
poloaja tela i konstantna kod indiferentnog poloaja tela.

Na primeru kuglice prema Slici 1.6 moe se ilustrovati zakon minimalne potencijalne energije sistema:
"Konzervativni elastini sistem je u stanju stabilne ravnotee ako, i samo ako, potencijalna energija
ima relativan minimum".

Slika 1.6 Minimumi potencijalne energije sistema

Razmotrie se ploa na dva oslonca, na Slici 1.7, pri emu oslonac

Slika 1.7 Primer stabilnosti
poloaja konstrukcije
moe imati samo reakciju usmerenu navie, to predstavlja
primer jednostavne veze. Pomeranje koje ovako oslonjena ploa
doputa, jeste obrtanje ploe oko oslonca u smeru kazaljke
asovnika. Ploa se nalazi u stabilnoj ravnotei sve dok na nju
deluje samo sopstvena teina. Ako se posle malog obrtanja ploe u
smeru kazaljke asovnika, prepusti ploa sama sebi, sopstvena
teina e vratiti plou u poetni poloaj.
Ako se u taki nanese horizontalna sila , ravnotea ploe ostaje
i dalje stabilna sve dok reakcija oslonca ostane usmerena na
gore, to jest sve dok je proizvod manji od proizvoda /2.
Kada je /2 , reakcija oslonca postaje nula, rezultanta sila
i prolazi kroz oslonac , pa e doi do kritinog stanja koje je
uslovljeno kritinom silom .

1.2.2 Stabilnost forme ravnotee

Pod dejstvom poetnih optereenja, konstrukcija zauzima prvobitnu formu deformacije, kojoj
odgovara prvobitna forma ravnotee.
Formu ravnotee definie sistem sila u konstrukciji koji je u ravnotei i odreen je brojem sila,
pravcem i smerom svih sila.
6 Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

Do gubitka stabilnosti formi ravnotee konstrukcije u deformisanom stanju dolazi kada pri odreenim
vrednostima optereenja, prvobitna forma deformacije konstrukcije postane nestabilna, pa prinudno
prelazi u drugu formu, sutinski razliitu od prvobitne koja moe biti stabilna ili nestabilna.
Za razliku od gubitka stabilnosti poloaja, pri gubitku stabilnosti forme ravnotee naruavaju se uslovi
ravnotee spoljanjih i unutranjih sila, koji su odgovarali prvobitnom obliku deformacije. Nova
ravnotea se uspostavlja veoma brzo (skoro trenutno) u novom obliku deformacije.

Slika 1.8 Gubitak forme ravnotee kod zglavkasto oslonjenog tapa

Zglavkasto oslonjen tap na Slici 1.8a, pod dejstvom aksijalne sile pritiska, postaje nestabilan pri
odreenoj vrednosti sile pritiska (Slika 1.8b). U sluaju malih poremeaja, malo veeg optereenja
, tap se krivi i vie ne vraa u poetno pravolinijsko stanje. U ovom sluaju pravolinijska
forma ravnotee ustupa mesto krivolinijskoj formi ravnotee.
Dvozglobni kruni luk pod dejstvom radijalnog optereenja odrava svoj simetrini oblik deformacije
sve dok intenzitet radijalnog optereenja ne dostigne odreenu vrednost, posle ega antimetrina
forma ravnotee zamenjuje simetrinu formu (Slika 1.9a).
Nakon gubitka stabilnosti moe doi do gubitka kapaciteta nosivosti gipkog trozglobnog luka (Slika
1.9b) u elastinom podruju, bez smene formi deformacija sve do graninog optereenja , pri kome
dolazi do stanja kada ravnotea izmeu spoljanjih i unutranjih sila nije vie mogua.

Slika 1.9 Gubitak forme ravnotee kod dvozglobnog i trozglobnog luka

1.3 LINEARNA STABILNOST, BIFURKACIONA STABILNOST

Linearna stabilnost definie se homogenim jednainama linearizovane teorije drugog reda,

odnosno u formi konturnog svojstvenog problema, ijim reenjem se dobija kritino optereenje,
odnosno najmanja vrednost aksijalne sile pritiska pri kojoj sistem gubi stabilan poloaj.

Nelinearna stabilnost u kojem je trenutku tangentna matrica krutosti singularna. Inkrementalno

iterativni postupak, zasniva se na istoriji odgovora sistema tokom deformacije.
Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati 7

Usvajaju se pretpostavke o idealnom sistemu:

tapovi idealno pravi,
aksijalne sile su idealno centrine.

Stabilnost konstrukcije moe se definisati preko potencijalne energije sistema. Stabilnost konstrukcije
takoe se moe razmatrati preko krutosti sistema, s obzirom da je krutost sistema izvod potencijalne
energije sistema po pomeranjima. Tako pozitivna krutost sistema odgovara stabilnom stanju, trenutak
kada krutost postaje nula predstavlja kritino stanje konstrukcije, a negativna krutost konstrukcije
ukazuje na nestabilno stanje. Ako je krutost konstrukcije data u matrinom obliku, matrica je
pozitivno definitna (sve svojstvene vrednosti su pozitivne) za stabilno stanje.
Stanje sistema, pored sistema sa kuglicom na zakrivljenoj povrini, moe se razmotriti na i primeru
pitisnutog slobodno oslonjenog tapa (Slika 1.10). tap moe biti u stabilnom ili nestabilnom stanju u
zavisnosti od intenziteta aksijalne sile pritiska , koja predstavlja kontrolni parametar sistema. Pret-
postavljajui da je tap idealno prav, stabilno stanje sistema je ostvareno za male vrednosti sile ,
odnosno sve dok se ne dostigne vrednost kritinog optereenja . Nakon dostizanja tog intenziteta
optereenja uspostavie se ravnotea u novoj deformisanoj konfiguraciji.

Slika 1.10 Primer stabilnosti slobodno oslonjenog pritisnutog tapa

Ako aksijalno optereenje postane vee od kritine vrednosti, poetna (prava) konfiguracija postaje
nestabilna, i malo poveanje sile dovodi do velikih deformacija, to konano rezultuje i kolapsom
usled izvijanja tapa. Taka nakon koje pri poveanju optereenja dolazi do velikih deformacija naziva
se taka bifurkacije sistema (Slika 1.10b).
Bifurkaciona stabilnost predstavlja grananje moguih ravnotenih stanja, pri emu je jedno od tih
stanja nestabilno.
Ako tap ima poetnu imperfekciju (Slika 1.11a), pri poveanju aksijalnog optereenja, ugib poinje
da se poveava od poetnog ugiba kontinualno bez izraene take bifurkacije. (Slika 1.11b) Ova
pojava se zove "divergencija ravnotenog stanja". Ako materijal zadrava svojstvo elastinosti, krutost
tapa (data nagibom krive - je uvek pozitivna, pri emu mala promena sile moe izazvati velika
pomeranja. Na Slici 1.11c prikazana je familija krivih - u zavisnosti od poetne imperfekcije.
Smanjenje krutosti nekog konstruktivnog elementa moe nastati ili usled geometrijske ili usled
materijalne nelinearnosti. Smanjenje krutosti usled geometrijske nelinearnosti ne prouzrokuje uvek i
gubitak stabilnosti, ali prouzrokuje velike deformacije. S druge strane, velike deformacije mogu prouz-
rokovati i promene u mehanikim karakteristikama konstruktivnog elementa, kao to je plastifikacija
materijala. Znatna plastifikacija materijala esto dovodi i do kolapsa elementa.
8 Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

Slika 1.11 Primer stabilnosti slobodno oslonjenog pritisnutog tapa sa imperfekcijom

Matematika formulacija bifurkacione stabilnosti predstavlja svojstven problem definisan

jednainom:
det 0
, , , , , ,

pri emu, svojstvene vrednosti odgovaraju kritinim silama, a svojstvene funkcije odgovaraju oblicima
izvijanja.

Slika 1.12 Kritine sile u bifurkacionoj stabilnosti

* Problem bifurkacione stabilnosti je matematiki definisan svojstvenim problemom.

1.4 METODE ODREIVANJE KRITINOG OPTEREENJA

Odreivanje kritinog optereenja je najee zasnovano na statikom uslovu stabilnosti:

Kritino optereenje se odreuje iz uslova ravnotee susedne konfiguracije. Konstrukciji se zadaje
nova pretpostavljena (oekivana) forma deformacije, pa se odreuje optereenje, koje je u stanju
da odri sistem u novom poloaju ravnotee.
Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati 9

Dve metode: direktna i energetska

Direktna metoda: Uslovi ravnotee se postavljaju na novom pretpostavljenom poloaju
ravnotee. Za kontinualni sistem postavljaju se diferencijalne jednaine ravnotee, a za diskretni
sistem postavljaju se algebarske jednaine ravnotee, pa postoje dva postupka:
Postupak sa diferencijalnim jednainama
Postupak sa algebarskim jednainama
Energetska metoda: Posle izvoenja sistema u blisko deformisano susedno stanje, izjednauje
se rad spoljanjih sila sa prirastom potencijalne energije sistema, odnosno sa negativnim radom
unutranjih sila. Kritina sila se odreuje iz stava o stacionarnosti potencijalne energije.

Kritina vrednost optereenja moe se utvrditi i na osnovu utvrivanja odgovora sistema - za

sluaj nehomogenog problema, primenjujui teoriju drugog reda (Slika 1.13). U sluaju nehomogenog
problema deluje poprena sila . Veliina pomeranja odgovara pomeranju izraunatom
primenom teorije prvog reda ( 0).

Slika 1.13 Odreivanje kritine sile za sluaj nehomogenog problema

1.5 PRIMER PROBLEM PROBOJA RAVNOTEE

Polazei od pretpostavke o malim deformacijama i velikim

pomeranjima izvesti jednainu ravnotee zadatog nosaa
(aproksimacija plitkog trozglobnog luka).
tapovi AC i BC smatraju se dovoljno aksijalno kruti da ne
doe do njihovog lokalnog izvijanja.

Duina tapa u deformisanoj konfiguraciji je:

cos sin

2 sin

Izduenje tapa je:

A sila u tapu je:

Uslov ravnotee glasi:

1
sin 0
2
10 Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

sin
1
sin sin

Kombinacijom jednaina , dobija se:

2 1 sin

ili smenom

1
2 1 sin
1 2 sin

Na Slici prikazana je veza izmeu sile i pomeranja prema

jednaini , a za 10 , 10 i 15.
Ako je sila monotono rastua, tada e doi do skoka u
pomeranju od take A do take B prolom (snap trough). Kako je
pojavu proboja teko predvideti i spreiti, pa se preporuuje izbe-
gavanje noseih sistema koji imaju kritinu konfiguraciju, iako
prema kriterijumima kinematike konstrukcija ne pripadaju kate-
goriji mehanizama.