www.gradjevinarstvo.rs www.build.

rs

broj 28 • godina VII

Tema broja
Prefabrikovana
gradnja

Prefabrikacija u Srbiji
na
na primeru
primeru montažnih
montažnih kuća
kuća

Najveći prefabrikovani
neboder na svetu

Prednosti i mane
upotrebe
upotrebe transportnih
transportnih
kontejnera
kontejnera uu arhitekturi
arhitekturi

transmaterijali
Priroda:
Učiteljica
Učiteljica inženjerstva
inženjerstva

green build
Dizajn i proliferacija
digitalne tehnologije

Elektrane na nebu
 + KATALOG
sajamski broj
/build 29/ Mart 2014.
preduzeća
Veći tiraž i dodatna distribucija na sajmu
Sadrži katalog preduzeća
Dodatna mogućnost prezentovanja

prefabrikovana
gradnja
/tema broja 28/
Besplatni poslovni magazin
Free business construction
građevinske industrije industry magazine
Topic for the next issue:
Luke Vojvodića 30, Beograd PREFABRICATED CONSTRUCTION
tel: 011 2562 004 • www.build.rs /build 28/
 Nebeski grad:
Tema broja: Najveći prefabrikovani
neboder na svetu

25
Prefabrikovana gradnja

Teška vremena za
Sadržaj prefabrikovane
materijale

info www.gradjevinarstvo.rs 8 MONARPLAN PVC krovne hidroizolacije

promo Međunarodni sajam građevinarstva – ICOPAL 35
– SEEBBE 20 Prefabrikovani putni betonski elementi
Hidroizolacija ravnih krovova jednoslojnom – PUTEVI IVANJICA 36
TPO membranom – DRACOMERX 22 AB montažne konstrukcije
– PUT INŽENJERING 37

46
Zaštita umetničkih dela video nadzorom:
Inteligentan softver za snimanje i video Prednosti i mane upotrebe
analizu IPS-VideoManager – SECURITON 23 transportnih kontejnera u arhitekturi 38
Solarni sistemi – S.O.K. 24 transmaterijali Priroda: Učiteljica inženjerstva
tema broja Nebeski grad: Najveći prefabrikovani – Materijali napravljeni da obavljaju funkciju 40
neboder na svetu – San ili realnost?! 25 zanimljivosti 44
Prefabrikacija u Srbiji na primeru tema broja Teška vremena za prefabrikovane materijale,
montažnih kuća 28 ali budućnost donosi promene 46
Firestone UltraPly TPO krovna membrana
– RAVAGO LAMBDA SR 32
green build Dizajn i proliferacija digitalne tehnologije
Elektrane na nebu – Nove visine
47
Elektrane na nebu
Projekat Moskva: 200 sanitarnih modula za obnovljive izvore energije 51
za 80 dana – EUROMODUL 33 narudžbenica 54
PREMIUM CONCEPT – pravi podni sistemi
za pravo okruženje 34

51

Kompletan sadržaj
i sve prethodne
brojeve
pronaći ćete na adresi

www. build.rs
 w

Prefabrikacija u Srbiji
38 na primeru montažnih kuća

Prednosti i mane upotrebe 28

transportnih kontejnera
u arhitekturi

Dizajn i proliferacija
40
digitalne tehnologije

Priroda:
47 Učiteljica inženjerstva

...opširnije na www.Gradjevinarstvo.rs
INDEX OGLASA

Aluplast BGD www.aluplast.co.rs 9 Opeka www.opekadoo.rs 19

Austrotherm www.austrotherm.rs 11 Partizan uslužni centar www.ucpartizan.com 8
Beogradski sajam www.seebbe.com 21 Poslovni Plan www.scoring.rs 15
Ban-Inox www.ban-inox.rs 12 Rubrika OGLASI
Build magazin www.build.rs 3, 7 Durvim www.durvim-pvc.rs 52
Energo Logic www.energologic.webs.com 50 DVD Vračar www.dvdvracar.rs 53
Gradjevinarstvo.rs www.gradjevinarstvo.rs 29, 56 Fortex www.fortex.co.rs 53
Mali Oglasi www.gradjevinarstvo.rs/MaliOglasi 16, 55 Frigoremont frigoremont@gmail.com 52
Holcim Srbija www.holcim.rs 2 Gradmont www.gradmont.net 53
Inelas Ereco www.inelasereco.rs 49 Gradjevinarstvo.rs www.gradjevinarstvo.rs 52
LSG Building Solution www.lsg.rs 43 MB Company www.mbcompany.rs 52
MG Kačarević www.mgkacarevic.com 17 Sil Club www.cudesna-zivaograda.rs 52
OBO Bettermann www.obo.rs 31 SIP Technology www.siptechnology.rs 52
Razvitak ili sunovrat
REDAKCIJA
RE
GLAV UREDNIK
GLAVNI
Tomislav
Tomis Stamenić

UREDNIK
U

prefabrikovane gradnje
Branislav
Bra Savić

DIZAJN I PRIPREMA
Ivan Anđelovski

OBRADA I UNOS PODATAKA

Prefabrikovana gradnja kao masovni metod izgra-
dnje se počela pojavljivati kao jeftini, brzi i nadasve
neophodni način skućavanja velikog broja porodica
koje su ostale bez doma nakon Drugog svetskog
rata. Iako se njeni začeci beleže u post-industrij-
skoj eri 19. veka sa pojavom čeličnih i betonskih
prefabrikovanih konstruktivnih elemenata, njena
upotreba je bila ograničena samo na velike infra-
strukturne i komercijalne projekte. Železnički mo-
stovi u Velikoj Britaniji, kao i neboderi u Čikagu
i Njujorku predstavljaju pionirske projekte koji su
čelične elemente predstavili svetu kao odličan sa-
vremeni građevinski metod izgradnje.
Začudo, iako je beton kao materijal poznat od
Rimskog carstva, njegova masovnija upotreba kao
prefabrikovanog materijala je morala da sačeka
početak 20. veka sa usavršavanjem njegove tehno-
logije. Zamajac betonu daju pojedinci kao što su
inženjer Nervi i arhitekta Korbuzije, koji u njemu
pronalaze plastičnost i skulpturalnost potrebnu
za predstavljanje svojih projekata. Nakon Drugog
svetskog rata, olakšanost rukovanja betonom, nje-
gove materijalne karakteristike, cena i mogućnost
modulariteta, stavljaju ga na vodeće mesto savre-
menih građevinskih materijala, i to ne samo prefa-
brikovanih, gde se i dan-danas nalazi.
Moglo bi se čak i argumentovati da je prefabri-
kovana gradnja svaka gradnja sa unapred pripre-
mljenim materijalima koji su proizvedeni serijski u
masovnom broju. Opeka bi se, na primer, u ovom
slučaju mogla smatrati prefabrikovanim materija-
lom, a građevinska praksa vezana za nju kao metod
prefabrikovane gradnje. Ona se ipak ne ubraja u
prefabrikovanu gradnju, jer iziskuje mnogo više ra-
dnog angažovanja od recimo unapred pripremlje-
nih čeličnih ili betonskih elemenata. Dakle, može-
mo reći da je prefabrikovana gradnja ona gradnja
koja olakšava sam proces izgradnje objekata uz
smanjenje radnog angažovanja, vremena gradnje i
posledično, troškova.
Gradnja ovom metodom unatoč prednostima ima Em
Emilija Mitić
svojih mana koje su se vremenom i sa masovnijim
FI
FINANSIJE
korišćenjem pojavile. Tipičnost objekata izgrađe- Jelena Hajduković
nih ovom metodom su jedna od tih mana. Kritičari
zameraju nedostatku inovacija u pogledu oblikov-
nosti samih objekata, i to sa pravom. Brži i jeftiniji MARKETING
Jelena Božić
način izgradnje je doveo do unifikacije objekata, a Tanja Vićentijević
posledično naselja i samih gradskih celina. Savre- Katarina Đurić
mene urbanističke teorije govore u prilog gradova Monika Ilomanoski
koji su raznovrsni u pogledu tiplogije objekata i Mirjana Simović
sadržaja, kao i gradskih celina koji stvaraju jedin-
stvenost doživljaja prostora, a na uštrub objekata
koji se stvaraju konvencijalnim prefabrikovanim IZDAVAČ
metodama gradnje.
Poslednjih godina su ove kritike počele dobija-
ti na značaju sa promenom trendova na tržištu i Infonet Group doo
Luke Vojvodića 30
novonastalim tehnologijama gradnje koje to omo- 11090 Beograd
gućavaju. Najnovije tehnologije 3D štampe prete
da će oduzeti titulu tradicionalnim materijalima tel/fax: +381 11 25 62 004
i u potpunosti redefinisati koncept prefabrikova- +381 11 25 62 005
ne gradnje. Zamislite samo budućnost gde će se e-mail: info@infonetgroup.com
objekti štampati u svakom mogućem obliku od www.infonetgroup.com
materijala koji imaju podjednako dobre karak-
Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost
teristike kao i tradicionalni. Budućnost gde ćete i verodostojnost objavljenih oglasa
sami moći da definišete i izgradite svoje domove i promotivnih tekstova
po pristupačnim cenama jednostavnim pritiskom
na taster. Ovo možda deluje kao naučna-fantastika,
ali povoji ovih tehnologija su takvi da nam ovakva
budućnost kuca na vrata. ŠTAMPA
Rotografika d.o.o.
Više nije dovoljno izgraditi jeftino i modularno, a Segedinski put 72
24000 Subotica
na uštrb estetike i kvaliteta. Pojedinci i kompani-
je koje su na vreme postale svesne ovog rastućeg ISSN 1452-8495
trenda su uspešno nastavili svoje poslovanje, dok CIP
Katalogizacija u publikaciji
su kompanije koje su se oglušile o potrebe tržišta Narodna biblioteka Srbije
propale ili su, u najmanju ruku, pred tim vratima. Beograd 624
Ovo nas ne treba čuditi jer bismo svi mi trebali biti
COBISS.SR-ID 139422220
svesni principa funkcionisanja tržišta poslovanja -
ili se ide u korak sa njim, ili se ispada iz koloseka.
Urednik,
Branislav Savić d.i.a.
 www.build.rs

U cilju kvalitetnijeg prezentovanja, preduzećima nudimo

oglašavanje putem paketa kojii obuhvataju štampano izdanje
et portal
i internet

Build
uild magazin
magazzin
zin već 7
7. god
godinu, četiri pputa
godišnje, potpuno
tpuno besplatno stiže na a adre- Gradjevinarstvo.rs u poslednjih 11 godina
se svih proizvođača, distributera, uvoznika, objedinjuje informacije o preduzećima i nji-
predstavništava, ustanova, organizacija, hovim proizvodima i uslugama, kao i vesti,
strukovnih udruženja, lokalnih vlasti, biroa stručne tekstove, zanimljivosti i ostale sadržaje
i pojedinaca u Srbiji koji su profesionalno vezane za građevinarstvo.
vezani za građevinsku industriju.
Gradjevinarstvo.rs predstavlja nezaobilazno
on-line marketinško sredstvo građevinskih
Build magazin je izuzetno sredstvo za
kompanija i svih koji su na bilo koji način ve-
promociju vaše kompanije, proizvoda,
zani za građevinarstvo.
usluge ili tehnologije.

Iskoristite 50% popusta za oglašavanje u drugom mediju

do iznosa oglašavanja u prvom!

Infonet Group | Luke Vojvodića 30, Beograd | tel: 011 2562 004
 info
Kina će prevazići SAD, EU i
Japan u obnovljivim
izvorima energije do 2035
Novi izveštaj Međunarodne agencije za
energetiku (International Energy Agency)
navodi da je Kina na putu da izgradi više
elektrana obnovljivih izvora energije do
2035. godine nego SAD, Evropska unija i
Japan zajedno. Iako činjenica da Kina u ve-
likoj meri finansira razvoj obnovljivih izvo-
ra energije nije baš novost, stvarnost koja će
nadmašiti druge zemlje u takvom velikom
opsegu treba da posluži kao poziv na buđe-
nje ostatku razvijenog sveta da možemo, i
trebamo, da uradimo više.
Navodi za Kinu nisu jedine ohrabrujuće
prognoze izveštaja Svetskog energetskog
izgleda (World Energy Outlook) Međunaro-
dne agencije za energetiku. On takođe na-
vodi da se očekuje da će globalni obnovljivi
izvori energije činiti oko 30% udela energije
u svetu u narednih 20 godina, pretičući na
taj način prirodni gas i gotovo se izjedna-
čavajući sa količinom energije dobijenom iz
sagorevanja uglja.
Nažalost, emisije štetnih gasova poveza-
nih sa energetikom će takođe porasti za
ROBNA KUĆA GRAĐEVINSKOG MATERIJALA
VELIKOPRODAJA I MALOPRODAJA
Beograd:
Vodovodska 162
Tel/Fax: 011/2393-295, 2511-067, 2511-577, 2512-553, 2505-737
Mob:8 062/476-242
20%, što znači da će globalne temperature
vrlo verovatno povećati za više od 3,6 ste-
peni Celzijusa na duži rok. Dakle, dok je
planirani razvoj obnovljivih izvora energije
ohrabrujući, potrebno je uvođenje politika
kojima se ograničava rast emisija kako bi se
osiguralo da čisti izvori energije zaista imaju
uticaj.
Recesija se bliži kraju
za britanske arhitekte
Britanski arhitekti doživljavaju prvi godišnji
porast poslovanja od 2009. godine, kaže se u
saopštenju Kraljevskog instituta britanskih
arhitekata (RIBA – Royal Institute of Bri-
tish Architects). Najnovije RIBA istraživanje
kaže da se recesiji u arhitektonskoj sferi
„konačno vidi kraj“, sa podacima o broju
projekata koji trenutno raste po prvi put od
kako je počela svetska finansijska kriza.
„Svi pokazatelji sugerišu da se ova veoma
izazovna i dugotrajna recesija na tržištu ar-
hitektonskih usluga konačno privodi kraju“,
izjavio je Adrian Dobson iz RIBA. „Uku-
pan balans izveštaja ukazuje na stabilni rast
poverenja, a mnogi arhitektonski biroi iz-
veštavaju značajan porast u interesovanju i
oživljavanju uspavanih projekata.“
Istraživanje predstavlja drugu dobru vest
za britanske arhitektonske firme nakon
rezultata istraživanja kompanije Arch-Vi-
sion, sprovedeno početkom novembra, koje
je istaklo da arhitekte u Velikoj Britaniji
doživljavaju najprometniji period od 2008.
godine, sa skoro 60 odsto ispitanika kojima
se broj narudžbina povećao tokom trećeg
kvartala 2013. godine.
Članovi Kraljevskog instituta britanskih
arhitekata su prijavili 11 odsto povećanja
u obimu poslovanja u periodu od oktobra
2012. godine do oktobra 2013. godine, kaže
se u istraživanju - iako je obim poslovanja i
dalje za jednu trećinu manje od vrhunca koji
je doživljen početkom 2008. godine.
Interesovanja za projekte su takođe u pora-
stu, sa predviđenim normama na najvišem
Surčin:
Braće Nikolića 60a (put za Jakovo)
Tel: 011/8442-532, 8442-533
E-mail: partizan.uc@gmail.com Web: www.ucpartizan.com
nivou od kako je istraživanje pokrenuto u
januaru 2009. godine od strane RIBA, a
sami arhitektonski biroi kažu da su „sve više
optimističniji u pogledu svojih budućih sre-
dnjeročnih radnih angažovanja“.
Procenat ispitanika koji tvrde da su bili ne-
dovoljno zaposleni u poslednjih mesec dana
ostao je nepromenjen na 20 odsto, što uka-
zuje na višak firmi i stručnjaka u odnosu na
potražnju za arhitektonskim uslugama.
Istraživanje RIBA Future Trend Survey je
mesečni izveštaj o obimu posla u arhitek-
tonskoj profesiji.
Završena najveća svetska
vetroturbina na moru
Najveća svetska vetroturbina na moru je
nedavno postavljena u vodama u blizini
luke Ostend u okviru vetroparka Belwind
u Belgiji. Model turbine Haliade 150 od
6MW, sa lopaticama dužine od 73 metara i
tornjem od 78 metara visine je izgrađen od
strane francuske kompanije Alstom i očeku-
je se da će generisati 15 odsto više energije
od postojećih vetroturbina na moru.
Velika vetroturbina će napajati oko 5.000
domaćinstava i zahtevati manje održavanja
od drugih modela koje se koriste. Ovo je
moguće zato što model Haliade ima manje
mehaničkih delova i funkcioniše bez menja-
ča, dok je trajni generator koji je ugrađen u
telo turbine čini više pouzdanom i ekono-
mičnom.
Prva Heliade 150 turbina je prošla kroz niz
testova na lokaciji Le Karnet u Francuskoj
i uspešno dobila IEC (International Elec-
trotechnical Commission) procenu energet-
skog učinka 2012. godine. Instaliranjem
na licu mesta u Belgiji, kompanija Alstom
će biti u mogućnosti da potvrdi superiorne
performanse turbine u realnim uslovima za
koje je posebno projektovana. Turbina je
instalirana uz pomoć vetroparka Belwind,
i nadamo se da će pomaknuti granice kada
je u pitanju razvoj inovativnih tehnologija
energije vetra.

Nova najviša zgrada u SAD-u
Savet za visoke zgrade i urbana staništa
(CTBUH – Council on Tall Buildings and
Urban Habitat) proglasio je još uvek nedo-
vršen neboder „One World Trade Centar“ u
Njujorku za najvišu zgradu u SAD-u, a i u
celoj zapadnoj hemisferi. Neboder se ran-
gira kao treća najviša zgrada na svetu, iza
Kraljevske kule-sata u Meki, koja je visoka
601 metar, i mamuta iz Dubai, Burdž Kalifu
sa 828 metara.
U čast godine kada su Sjedinjene Američke
Države proglasile svoju Deklaraciju o neza-
visnosti od Velike Britanije, visina nebodera
je tačno 1.776 stopa (541 metar), i na taj na-
čin nadmašuje Vilis neboder u Čikagu (bivši
Sirs neboder), koji je visok 442 metara i bio
je najviša zgrada u SAD-u. Mada, odluka
CTBUH-a nije doneta bez kontraverzi.
Problem se tiče oko toga da li gornji deo
nebodera „One World Trade Centar“ zaista
jeste pravi šiljak (trajna struktura), ili ante-
na (podložna promenama). Ukoliko bi bila
okarakterisana kao antena, onda bi neboder
„One World Trade Centar“ bio zvanično vi-
sok „samo“ 416 metara (1.368 stopa), čime
bi se uporpastila tema odavanja počasti De-
klaraciji nezavisnosti, i možda još važnije,
pozicioniranje nebodera nižim od nebodera
Vilis u Čikagu.
Nakon diskusije za projektantima i pro-
vedenom vremenu na proučavanju crteža
i projekata, CBTUH je bio zadovoljan sa
činjenicom da se gornji deo zaista može
smatrati šiljkom, pošto je pokazano da je on
dovoljno trajni i sastavni deo projekta.
Nažalost, ni to nije stavilo tačku na pitanje
velike visine, pošto su vode bile uzburkane
od strane malenog četvrtog ulaza koji se na-
lazi nešto niže od nivoa glavnog hola. Ako
bi se merilo sa ovog nivoa, neboder bi nad-
mašio simboličnu visinu za skoro 6 stopa
(1,82m).
Ovaj poslednji kamen spoticanja je rešen
kada je CTBUH utvrdio da četvrti ulaz
nije bio dovoljno značajan da se smatra kao
merno mesto, utirući tako put za konačnu
odluku da je neboder „One World Trade
Centar“ apsolutno i konačno visok tačno
1.776 stopa ili 541 metar.
info
Kraj subvencijama za
obnovljive izvore energije
u Evropskoj uniji?
Evropska komisija (EK) objavila je početkom
novembra smernice za okončanje skupog i
kontroverznog subvencionisanja obnovljivih
izvora energije, otvarajući tako put za držav-
nu pomoć elektranama na ugalj ili gas.
„Glavni cilj tržišta je da osigura bezbednu i
pristupačnu energiju za naše građane i pre-
duzeća. Javnost mora podržati ove ciljeve,
jer kad sunce ne sija, a vetar ne duva, struja
se mora proizvoditi“, izjavio je evropski ko-
mesar za energetiku, Ginter Etinger.
Kako bi se osigurali dodatni proizvodni ka-
paciteti, biće potrebne nove elektrane, koje bi
energeto®
mogle dobiti pomoć države. Umešanost drža-
va bi, međutim, moglo biti štetno po funkci- Vrhunski prozor
onisanje tržišta, a nove smernice EK imaju za
cilj da to spreče, i pokažu zemljama članicama
koja je u stvari najbolja praksa. Prema ocena-
ma Komisije, troškovi ulaganja u obnovljive
izvore energije su u ovom trenutku pali, i stoga
vladina podrška može biti smanjena. energeto® 8000 | foam inside
Hotel od leda primoran da Uf-vrednost od 0,79 W/m²K
instalira protivpožarne alarme Uw-vrednost od 0,60 W/m²K
Može vam zvučati kao šala, ali čuveni hotel
od leda u Švedskoj je primoran da instalira
požarne alarme kao meru bezbednosti, a u
skladu sa nacionalnim građevinskim propi-
sima. Neuobičajeni hotel, koji se nalazi na
krajnjem severu Švedske, na oko 17 kilo-
metara od grada Kiruna, stvara fantastična
zimska iskustva za svoje goste već 24 godi-
ne. Ali, tamo nikada nije bilo požara.
Uprkos temperaturama ispod nule i činje-
nice da su zidovi, oprema, inventar, pa čak i
stakla u hotelu napravljeni od leda i nabije-
nog snega, hotel će morati da ugradi dimne
alarme kao meru predostrožnosti koju zah-
tevaju švedske vlasti.
Ovaj hotel je napravljen od oko 1.000 tona
leda koji se topi svake godine, tako da uprava
hotela mora da podnese zahtev za dobijanje
građevinske i upotrebne dozvole sveke godine
pri ponovnoj gradnji. Portparol hotela je rekao
da, iako je zgrada napravljena od leda, predme-
ti poput jastuka, vreća za spavanje i kože irvasa
mogu da se zapale, što je svakako diplomatski
odgovor na zanimljiv zahtev švedskih vlasti. www.aluplast.net
ili 011 30 70 328
9
 info
Vetroelektrana na moru
kod Fukašime puštena u rad
Japanski ploveći vetropark kod obale Fuka-
šime je počeo da proizvodi čistu, obnovlji-
vu energiju za nacionalnu mrežu. Projekat,
saradnja između Vlade Japana i korpora-
cije Marubeni, stvoren je da transformiše
oblast pogođenu nuklearnom katastrofom
u pozitivan simbol budućnosti zelene ener-
gije. Hitači (Hitachi) vetroturbina od dva
megabajta je prva od nekoliko planiranih
za ovu oblast, i dobila je nadimak Fuku-
shima Mira.
Zvanično poznata kao Fukushima Kizuna,
jedinica za proizvodnju obnovljive energije
pluta pored obale kako bi iskoristila snagu
vetra i prebacila je nazad u mrežu, menjajući
na taj način deo energije proizveden od stra-
ne nuklearne elektrane Fukušima. Jednoj
vetroturbini će se uskoro pridružiti još dve
finansirane od strane kompanije Mitsubishi
Heavy Industries Ltd.
Ove nove vetroturbine će imati po 7 me-
gavata kapaciteta pojedinačno, koji će biti
direktno preusmeravan na mrežu. Na kraju
se očekuje da će plutajući vetropark pro-
izvoditi i do 1.000 megavata, ali prvo okru-
žne vlasti moraju da traže dozvolu od lo-
kalnih ribara zbog ometanja njihovih voda.
Projektni tim će takođe proučavati mete-
orološke podatke, hidrografske podake i
podatke o performansama pre instaliranja
novih vetroturbina u ovim vodama.
Uspešne vetroelektrane na moru mogu
transformisati budućnost Japana, pružajući
održivu, čistu energiju za buduće potrebe,
bez uzurpiranja dragocenog zemljišta. Mi-
nistarstvo trgovine je već izdvojilo 222 mi-
liona američkih dolara za ulaganje u ener-
giju vetra u narednih pet godina u oblasti
Fukašime.
10
Turska predstavila prvi na
svetu interkontinentalni
podvodni železnički tunel
Ambiciozna ideja povezivanja Evrope i Azi-
je preko morskog tunela je prvo zamišljena
1860. godine od strane sultana Otoman-
skog carstva, ali Abdulmedžidu je nedosta-
jala tehnologija i sredstva da pretvori svoju
ideju u stvarnost. Godine 2004, premijer
Redžep Erdogan, koji je tada bio gradona-
čelnik Istanbula, oživeo je plan zajedno sa
drugim suvišnim idejama poput izgradnje
trećeg aerodroma, paralelnog kanala i trećeg
mosta. Ovi ambiciozni projekti, koji me-
štani krive za uništavanje zelenih površina
i gubitak domova, pomogli su u razbukta-
vanju masovnih antivladinih protesta širom
zemlje početkom 2013. godine.
Železnički tunel dužine 1.287 metara koji
ide ispod Bosforskog moreuza na dubini
višoj od 50 metara je navodno otporan na
zemljotrese, što je značajan faktor u obla-
sti koja ispoljava jake seizmičke aktivnosti.
Premijer Erdogan se nada da će tunel ola-
kšati saobraćajna zagušenja u Istanbulu, gde
dva miliona od 15 miliona stanovnika grada
prelazi Bosfor svaki dan preko dva postoje-
ća, izuzetno zakrčena, mosta.
Izgradnja tunela je trebala da traje četiri godi-
ne, ali je veliki broj značajnih arheoloških ot-
krića veoma usporilo izgradnju. Oko 40.000
predmeta je iskopano na lokaciji gradnje, što
je uključivalo i groblje 30 vizantijskih brodo-
va koji čine jednu od najvećih poznatih sre-
dnjovekovnih flota. Javnost je postajala sve
nestrpljivija sa svojim premijerom, koji je pre
dve godine izjavio: „Prvo su rekli da su pro-
našli arheološke stvari, onda su to bili glineni
lonci, onda ovo, pa ono. Da li je bilo koja od
ovih stvari važnija od ljudi?“
Iako je interkontinentalni podvodni žele-
znički tunel otvoren nedavno, on će sveje-
dno biti daleko od potpuno operativnog, što
je činjenica koja će verovatno izazvati dalji
gnev među lokalnim stanovništvom. „Deo
koji je u službi je veoma ograničen. Funk-
cionisanje celog tunela je odloženo za neko
mnogo kasnije vreme“, rekao je Tajfun Ka-
raman, predsednik Komore istanbulskih ur-
banista. „Pitamo se zašto se ova inaguracija
desila ovako brzo.“
Crna Gora potpisala
sporazum o Jadransko-
jonskom gasovodu
Jadransko-jonski gasovod od Azerbejdža-
na jednim krakom proći će i kroz Crnu
Goru. U Bakuu, glavnom gradu ove daleke
zemlje, paraf na memorandum o saradnji
u izgradnji gasnog koridora stavili su 17.
decembra 2013. godine predstavnici Crne
Gore, Hrvatske, Albanije i zemlje domaći-
na. Energetskom strategijom Crne Gore,
Jadransko-jonski gasovod prepoznat je kao
vodeća opcija za gasifikaciju zemlje, ali i kao
mogućnost za plasman sopstvenog gasa, za
koji se očekuje da će biti otkriven u crno-
gorskom podmorju.
Crnogorski eksperti iz ove oblasti računaju
da će Crna Gora, prolaskom cevi iz dalekog
Kaspijskog mora u Azerbejdžanu, u dužini
od oko 530 kilometara, godišnje samo od
tranzita gasa ubirati 21 milion evra! Pozna-
ta je i trasa koja će ići sa Dalekog istoka ka
Albaniji, pa kod Božaja ka Podgorici, a onda
prema Cetinju, podno istočnih padina Lo-
vćena i dalje ka Radanovićima, zatim, preko
Luštice do Jadrana, gde bi kod Prevlake ušli
u susednu Hrvatsku. Ovo je najoptimalnija
ruta gasovoda, jer će ići kroz teren najvećeg
budućeg potrošača – područje zetske ravni-
ce. Ukupna investicija projekta „Šah Deniz
2“ procenjena je na 610 miliona evra.
Nakon što je crnogorski ministar Vladimir
Kavarić stavio potpis na ovaj dokument,
oglasio se predsednik Filip Vujanović, koji
je ocenio da memorandum doprinosi ostva-
renju ciljeva Energetske zajednice o diverzi-
fikaciji transportnih pravaca i izvora i većoj
sigurnosti snabdevanja.
„Ovaj koridor ima strateški, energetski i
ukupni ekonomski značaj za Crnu Goru“,
poručuo je predsednik Vujanović. „Postajući
deo ovog velikog gasnog koridora, Crna
Gora obezbeđuje dugoročnu ekonomsku
stabilnost preko krajnje pouzdanog snabde-
vača. Gasovodom se povećava investiciona
privlačnost Crne Gore i stvara mogućnost
za nova ulaganja i nova partnerstva, a samim
tim i nova radna mesta u Crnoj Gori i to,
kako tokom njegove izgradnje, tako i tokom
funkcionisanja i održavanja sistema.“
Vujanović je podsetio da će se na ovaj na-
čin dobiti jeftini energent, čime će se po-
boljšati uslovi privređivanja i životni stan-
dard građana. Osim toga, kao država, preko
čije teritorije će se transportovati gas, Crna
Gora će imati značajne finansijske benefite.
 info
Proizvodnja:
- inox i čelične konstrukcije
- neutrale za prehrambenu
industriju
- kapije, ograde, gelenderi
- montažne hale
- razne vrste tepsija i kalupa
od inox-a i aluminijuma
- inox slivnici i kanali za odvod
otpadnih voda
- inox burad za vino i rakiju
Usluge:
- mehaničko sečenje lima
do 6x3000mm
- sečenje plazmom do 40mm
- savijanje lima
- varenje čelika, inox-a
i aluminijuma
- montaža panela
Zemunska 94b, 22304 Novi Banovci
tel: +381 22 341 436, +381 63 341 436
+381 63 396 743
bane@ban-inox.rs, kele@ban-inox.rs
http://ban-inox.rs
12
Aerodrom Zagreb dobija
novi terminal vredan 243
miliona evra
Postavljanjem table, instalacijom gradilišta i
dolaskom prve mehanizacije počeli su pri-
premni građevinski radovi za početak gra-
dnje novog putničkog terminala Međuna-
rodne zračne luke Zagreb. Kako je rečeno
na konferenciji za medije na zagrebačkom
aerodromu, građevinski radovi počeće na-
kon zime, odnosno na proleće iduće godine,
kada će biti postavljen i kamen temeljac.
Novi putnički terminal nalaziće se pored
postojećeg terminala, malo iza tzv. vojnog
poligona, u dizajn i izgradnju novog ter-
minala biće uloženo 243 miliona evra, dok
celokupna investicija iznosi 331 miliona
evra. Ostalih 88 miliona evra odnosi se na
održavanje aerodroma za 30 godina izdate
koncesije.
S obzirom na zimu neki veći radovi ne mogu
ni da počnu pre proleća, ali će se zato do tada
obaviti sve što je potrebno za izgradnju koja
bi trebalo da traje 36 meseci odnosno do
Božića 2016, kada bi novi terminal trebalo
da bude otvoren, rekao je direktor za region
Južne i Centralne Evrope francuske kom-
panije članice konzorcijuma za igradnju za-
grebačkog aerodroma „Bouygues Batiment
International“ (BBI) Viktor Stefanesku.
On je naglasio i da će za sve što mogu da
nađu u Hrvatskoj angažovati hrvatska pre-
duzeća, njih 30-ak, za šta su tenderi već ras-
pisani. Biće angažovano ukupno oko 1.000
radnika, a glavni izazov u svemu je, prema
oceni Stefaneskua, realiziracija projekta na
vreme.
Rekao je i da uprkos zahtevnosti projekta,
koji će biti ‘top’ po standardima gradnje i
modernizacije, veruje da će to i uspeti, kao i
da će realizovati talasasti krov na novom ter-
minalu za koji građevinski stručnjaci kažu
da je jako teško izvodljiv. Ipak, rukovodilac
projekta Robert Popielarski iz BBI-a ima
iskustva sa sličnim krovom u Budimpešti.
Iako je u prvobitno nagrađenom i odabra-
nom arhitektonskom rešenju za novi termi-
nal, koji su izradili akademici Velimir Neid-
hardt i Branko Kincl, koji su i prisustvovali
konferenciji za medije, bilo predviđeno 11
do 12 tzv. avio mostova, biće ih osam, od
čega šest za međunarodni, a dva za domaći
saobraćaj, što je Stefanesku objasnio do-
voljnim za prihvat oko 3,5 miliona putnika,
koliko bi trebalo da ih bude 2016. kada se
završi prva faza izgradnje.
U kasnijim fazama to se može i proširiti i
tada se računa na pet miliona putnika, što
je potvrdio i direktor nove kompanije (kon-
cesionara) MZLZ Gonzalve de Kordo. On
je istakao da se već iduće godine očekuje
porast broja putnika za oko 8%, a da će se
ova godina završiti s padom broja putnika
od gotovo 2% u odnosu na prošlu, odnosno
s njih nešto malo iznad 2,2 miliona.
Za Joška Mikulića, direktora „Viaduktc“-a,
kompanije-članice i deoničara konzorci-
juma, koja će i izvoditi najveći deo građe-
vinskih radova, najveći izazov u izgradnji je
kanalizacijski i sistem odvoda svih voda sa
celog aerodroma, posebno piste, koji će biti
građen po svim standardima EU i u saradnji
s Hrvatskim vodama, a za čije će potrebe u
zemlju na pet do šest metara dubine posta-
viti 40 kilometara cevovoda.
Celi posao će Viaduktu u iduće tri godine
omogućiti punu zaposlenost njegovih ra-
dnika, kao i reference, a kao zanimljivost
Mikulić je naveo da će se većina radova,
kada izgradnja počne, odvijati noću zbog
sigurnosti putnika i saobraćaja.
Grčkoj tri milijarde evra
za auto-puteve
Evropska komisija je odobrila finansijsku
pomoć od tri milijarde evra za izgradnju
četiri auto-puta u Grčkoj. Izgradnja auto-
puteva je bila prekinuta jer je Grčka, zbog
ozbiljne dužničke krize, bila primorana na
velika smanjenja u budžetu.
Evropski komesar za regionalnu politiku
Johanes Han je izjavio da ta investicija ima
veliki značaj za ekonomski oporavak Grč-
ke i da će izgradnja auto-puteva dovesti do
stvaranja 6.000 radnih mesta. „Od tog broja
će 1.700 biti dugoročni poslovi, uključujući
upravljanje i održavanje auto-puteva, kada
radovi budu završeni do kraja 2015. godi-
ne“, rekao je Han. On je izjavio da se radi o
delu transevropske mreže puteva, važne za
izgradnju jedinstvenog tržišta za evropske
proizvode.

I Srbija na „novom putu
svile“
Da bi očuvala rast svoje ekonomije, Kina
mora blago da liberalizuje svoju ekonomi-
ju i ujedno uđe u ambiciozne investicione
projekte širom sveta. Jedan od grandioznih
projekata koji se planira jeste povezivanje
Kine i Evrope modernom železnicom, ko-
jom bi iz Pekinga do Londona, što je preko
osam hiljada kilometara, moglo da se dođe
za samo dva dana.
Kina, za koju se procenjuje da u svakom
trenutku ima raspoloživih 220 milijadi za
investiranje, već neko vreme razvija unutra-
šnju mrežu brzih železnica kojima vozovi
idu i preko 200 kilometara na sat. Kina želi
da proširi tu mrežu na još 17 država, da bi
kao finale razvoja došlo povezivanje sa za-
padom Evrope.
Trenutno je od Londona do Pekinga vozom
potrebno da se stigne više od nedelju dana,
uz nekoliko presedanja. Nova tranzijska že-
leznica, koja se kolokvijalno već naziva „novi
put svile“, naravno nije interesantna zbog
turizma, već zbog transporta robe, koja bi
za samo dva dana mogla da se nađe u bilo
kom delu Evrope, čime bi se zaobišao skup
transport avionom i rizičan i spor transport
brodovima. Planovi su da se ovo postigne u
narednih deset do petnaest godina.
Kina već vodi pregovore sa zemljama cen-
tralne i jugoistočne Azije. Prema spekula-
cijama, glavna železnica bi se gradila preko
Kazahstana i Rusije koja bi se nadovezala
na Nemačku. Međutim, u „igru“ se uklju-
čio i put za Evropu preko Turske i Balkana,
kuda je zamišljeno da prođe južni koridor.
U Istanbulu je, naime, nedavno otvoren
Bosforski tunel, s podvodnom železnicom,
dug preko 60 kilometara, koji spaja evropski
i azijski deo Turske. Stručnjaci kažu da je
ova trasa problematičnija iz „geopolitičkih
razloga“.
Projektni problem u ovom delu Evrope je
taj što bi prosečna brzina voza na južnom
koridoru treba da bude 160, a u Srbiji i
Mađarskoj je još uvek oko 40 km/h. Da li je
to nova šansa za Srbiju da se vrati na svetsku
mapu puteva?
Novi zakon pokrenuće
građevinarstvo od 2014.
Novi zakon o uređenju prostora i izgradnji
konačno će pokrenuti građevinarstvo i pri-
vredu Srbije, izjavili su ministar građevine
Velimir Ilić i ambasador Nemačke Hajnc
Vilhelm. Srbija je već dugo na začelju liste
Svetske banke po brzini izdavanja građevin-
skih dozvola i ta grana privrede je u krizi,
rekao je Ilić na centralnoj javnoj raspravi o
nacrtu novog zakona, ističući da će Srbija
konačno okrenuti drugi list i početi brže da
izdaje građevinske dozvole i gradi.
Novi zakon predviđa izdavanje dozvole na
jednom šalteru, za porodične objekte u roku
od osam dana, a za veće stambene i indu-
strijske objekte do 25 dana. Ilić je rekao
da će se i za velike infrastrukturne objekte
građevinska dozvola dobijati najduže za 30
dana.
Građevinska dozvola će u startu biti be-
splatna i plaćaće se sukcesivno, od početka
gradnje do dobijanja upotrebne dozvole.
Novina je i što će ministar moći da izda
građevinsku dozvolu ukoliko lokalne samo-
uprave to ne učine, a postoje svi uslovi za
njeno izdavanje.
„Vlada Srbije je formirala i Kancelariju za
brze odgovore koja će početi zvanično da
radi sa početkom primene Zakona o uređe-
nju prostora i izgradnji. Takođe, u okviru
Ministarstva građevine biće formirana ko-
misija za tehnički pregled objekata i nakon
njene provere neće biti potrebni nikakvi
dalji pregledi i gubljenje vremena“, rekao je
Ilić.
On je naveo da će biti uvedeni koordinatori
koji će pomagati investitorima u ispunjava-
nju uslova za dobijanje građevinske dozvole
i realizaciju projekata, kao i da će se lokal-
info
nim samoupravama plaćati nakanada za
uređenje građevinskom zemljišta samo za
ono što su one stvarno uložile u infrastruk-
turno opremanje neke lokacije.
„Ovaj zakon je dosta ‘revolucionaran’ jer se
njime dosta toga menja i mnogi zakoni će
biti promenjeni i usklađeni sa tim krovnim
zakonom“, naglasio je Ilić. On je dodao da
će zakon pokrenuti građevinsku i putnu
privredu Srbije i investitore u toj oblasti.
Novi zakon uvodi i klasifikaciju objekata
radi bržeg izdavanja građevinskih dozvola,
glavnog gradskog arhitektu u većim gra-
dovima, zatim detaljne planove regulacije,
urbanu komasaciju, urbanistički ugovor,
registar investitora i preparcelaciju. Ta-
kođe, predviđeno je osnivanje tela nezavi-
snih procenitenja vrednosti nepokretnosti,
koji će biti oslonac sudovima, bankama i
drugim korisnicima. Konverziju prava ko-
rišćenja u pravo svojine na građevinskom
zemljištu uz naknadu će se plaćati i to 80
odsto cene od tržišne vrednosti po proceni
Poreske uprave.
Ambasador Nemačke je rekao da je to veo-
ma važan zakon koji će poboljšati investici-
onu klimu u Srbiji i privući nove investitore,
a naročito iz Nemačke, kao i da je Srbija na-
pravila ‘dobar korak’. „Ovo je važan zakono-
davni okvir za dalji razvoj Srbije“, naglasio
je Vilhelm dodajući da će zakon uvesti veću
transparentnost u postupcima izdavanja
građevinskih dozvola.
Direktor Kancelarije za ekonomski razvoj
u USAID-u Suzan Kutor istakla je da će
Srbija najzad uspeti da prevaziđe jednu od
ključnih prepreka za svoj ekonomski razvoj,
s obzirom da je sadašnji postupak za izda-
vanje građevinskih dozvola komplikovan,
spor, skup i nesiguran.
Gradnja mosta na Drini
u 2014. godini
Gradnja mosta na Drini koji će povezati
Ljuboviju i Bratunac počeće iduće godine, a
radovi će biti završeni u 2015, najavio je mi-
nistar građevine Velimir Ilić. Projektna do-
kumentacija za taj infrastrukturni objekat je
kompletno izrađena, a Srbija je, prema nje-
govim rečima, izdvojila sredstva u budžetu
za početak radova.
„Skoro 50 odsto radova će biti završeno
u 2014. godini, a ostalo će biti završeno u
2015“, naveo je Ilić.
On je kazao da Srbija i Republika Srpska
treba još da se dogovore oko gradnje prilaza
mostu, gde će biti samo jedna carina i to sa
njihove strane, pošto bi u Srbiji ti radovi bili
veoma skupi. Most će povezati RS sa bu-
dućim auto-putem od Beograda do granice
sa Crnom Gorom, tzv. Koridorom 11, a već
postoji i put od Valjeva do Ljubovije.
13
 info
Besplatan projekat
svakome ko hoće da gradi
tradicionalnu kuću
Svi građani koji budu želeli da grade kuću
na arhitektonskim principima tradicional-
nog graditeljskog nasleđa Srbije, moći će da
dobiju besplatan projekat za svoj stambeni
objekat, u zavisnosti od toga u kom delu
zemlje žive. Njima je Ministarstvo građevi-
narstva i urbanizma pripremilo više modela
porodičnih stambenih objekata vojvođan-
ske, moravske i šumadijske kuće, te brvnare,
površine od 50 do 140 kvadrata.
Projekti objekata za stanovanje biće delje-
ni besplatno, a predložena idejna rešenja su
zasnovana na primeni ekoloških materijala i
uspostavljanju principa energetske efikasno-
sti. U ponudi su projekti za malu kuću od 50
do 70 kvadrata, srednju od 70 do 100 i veliku
kuća od 100 do 140 kvadratnih metara.
Prema informacijama iz Ministarstva, svim
građanima koji poseduju plac za izgradnju
kuće uputiće se javni poziv i omogućiti da
biraju projekat prema željama i mogućno-
stima izgradnje, a u skladu s podnebljem
gde planiraju izgradnju. Ministar Velimir
Ilić ocenjuje da cena izgradnje ovakve kuće
ne bi smela da pređe 300 evra po kvadratu.
On kaže da svaki građanin koji ima lokaciju
za gradnju može da dobije besplatnu pro-
jektnu dokumentaciju, koju će posle priloži-
ti za izdavanje građevinske dozvole.
U izgledu kineska ulaganja
od preko milijardu dolara
Ministar građevine i urbanizma Velimir Ilić
izjavio je da je Narodna Republika Kina po-
stala glavni partner njegovog ministarstva i
da su u izgledu poslovi vredni više od mili-
jardu dolara. Ilić je u razgovoru za Kineski
međunarodni radio precizirao da misli na
ugovor od 340 miliona dolara za izgradnju
auto-puta, koji je već ratifikovala Narodna
skupština u Beogradu, i na dve koncesije za
izgradnju putne infrastrukture, vredne uku-
pno 700 miliona dolara.
Prema njegovim rečima, kineske kompani-
je ušle su u najuži izbor za odabir partnera
za realizaciju ovih koncesija. Ministar Ilić
14
je istakao da je Kina povoljnim kreditima i
odlukom da osnuje Sekretarijat za saradnju
sa državama centralne i istočne Evrope po-
kazala dobru volju da pomogne, a Beograd
se pokazao kao najspremniji od svih u reali-
zaciji projekata.
On je svoju tvrdnju potkrepio činjenicom
da je, kako je naglasio, njegovo ministarstvo
prvo došlo u priliku da koristi sredstva iz ki-
neskog fonda, vrednog ukupno 10 milijardi
dolara, namenjenih investicijama u central-
noj i istočnoj Evropi. Srbija je od tih sred-
stava iskoristila oko jedne milijarde, i to za
izgradnju nove termoelektrane u Kostolcu,
kao i za gradnju auto-puta Beograd-Čačak.
U martu počinju radovi
na modernizaciji srpskih
železnica
Ruska državna železnička kompanija po-
čeće u januaru sa mobilisanjem radnika i
opreme u Srbiji, kako bi u martu počela sa
aktivnim radovima na modernizovanju srp-
ske železničke infrastrukture. Na taj način
će početi realizacija infrastrukturnog pro-
jekta dogovorenog u maju 2013. godine iz-
među Ruskih železnica i Železnica Srbije o
izgradnji železničke infrastrukture u Srbiji i
isporuci dizel motornih vozova, navodi se u
saopštenju Ruskih železnica.
Ministarstvo finansija Ruske Federacije je
18. decembra prihvatilo da finansira taj pro-
jekat, čija je ukupna vrednost 941,2 miliona
dolara, od čega će 800 miliona dolara biti
obezbeđeno kroz ruski kredit. Prema tom
ugovoru, radnici Ruske železnice će obno-
viti 370km pruga u Srbiji, a prema odluci
predsednika ruske kompanije, Vladimira
Jakunina, za učešće u tom projektu biće
odabrani najbolji ruski stručnjaci iz oblasti
izgradnje železničke infrastrukture.
Ovim ugovorom je predviđena izgradnja i
elektrifikacija 16 kilometara dugog kolo-
seka železničke pruge Beograd-Pančevo,
zatim rekonstrukcija šest deonica na Kori-
doru 10 ukupne dužine od 112km, potom
rekonstrukcija postojeće i izgradnja drugog
koloseka na deonici pruge Stara Pazova-
Novi Sad u dužini od 44km, rekonstrukcija
200km železničke pruge Beograd-Bar, i is-
poruka dizel motornih vozila ruske kompa-
nije Metrovagonmaš.
Počeli radovi na deonici
„Južnog toka“ kroz Srbiju
Zavarivanjem prvog spoja cevi na gasovodu
u Šajkašu kod Novog Sada, i ceremonijom
u Palati Srbija u Beogradu je označen sveča-
ni početak radova na deonici „Južnog toka“
kroz Srbiju, koji će našoj zemlji obezbediti
energetsku sigurnost.
Znak za početak zavarivanja prvog spo-
ja Gasovoda u Šajkašu, direktnim video
linkom, dao je iz Palate Srbija predsednik
Srbije Tomislav Nikolić, koji je ocenio da
je priključenje Srbije na Južni tok simbol
napretka i povezivanja radom sa Rusijom.
„Dugo ste čekali, počnite“, rekao je Nikolić
koji je poručio da je Srbija država rešenja,
dogovora i tolerancije i država budućnosti.
Tehnički direktor kompanije „Južni tok“
Pavel Persidski prethodno je iz Šajkasa ja-
vio da je sve spremno za izgradnju gasovoda
Južni tok i da će se on transportovati cevima
400 milimetara i zatražio znak predsednika
Nikolića.
Ministarka energetike Zorana Mihajlović
izjavila je da je Južni tok ‘krvotok’ za pri-
vredni, industrijski i individualni razvoj i
pospeši otvaranje radnih mesta, jer je, ista-
kla je, to ono čemu Srbija teži. „Sve države
koje će se napajati gasom iz Srbije, i svi mi
zajedno, činimo jednu porodicu koja će ra-
cionalno i ravnomerno koristiti te resurse“,
poručila je Mihajlovićeva.

Šta donosi novi zakon
o legalizaciji
Nedavno usvojeni Zakon o legalizaciji
građanima bi trebalo da omogući da prijave
i objekte koji su nelegalno zidani posle 2009.
godine. Objekti izgrađeni bez građevinske
dozvole, prijavljeni do septembra te godine,
ostaju u procesu legalizacije. Lokalne vlasti
su dobile pravilnike na osnovu kojih će to
naplaćivati. Međutim, postavlja se pitanje
koliko će legalizacija biti uspešna s obzirom
na nerešene imovinske odnose, česte prevare
investitora i besparice.
Pre pet godina, Kraljevčanin Milan Stan-
ković kupio je stan u izgradnji i platio ga
gotovinom. Investitor je nelegalno izgradio
samo 40 odsto objekta, završio u zatvoru, a
Milan, zajedno sa ostalim nesuđenim stana-
rima, završava gradnju.
„Ovo što je donet zakon, to je samo pravo
države, a gde je ono što je država trabala da
uradi, kad smo kupovali ovaj čardak ni na
nebu ni na zemlji“, pita se vlasnik nelegal-
nog stana u Kraljevu Zoran Stanković. „U
ovoj državi može i neki aneks država da na-
pravi i u Ugovoru da stoji da mi finasiramo
investitora.“
U centru Zlatibora, investitori i po snegu
grade, kažu, sve uz građevinsku dozvolu i
predate zahteve za legalizaciju. „Odgovorno
tvrdim da je divlja gradnja svedena na mini-
mum. Naravno ne kažem da je nema. Inače,
po našim podacima, koji su podneti opštin-
skoj upravi, prijavljeno je 3.000 objakata za
legalizaciju, od kojih smo rešili 2.000“, kaže
predsednik Skupštine Opštine Čajetina
Miloje Rajović.
Da bi građani legalizovali objekat, moraju
najpre da pribave projekat izvedenog stanja,
koji košta od četiri do osam evra po metru
kvadratnom za objekte do 300 kvadratnih
metara, a za složenije i veće projekte cena
ide i do 12 evra. Takođe, moraju da obrate
pažnju koja im firma pravi projekat.
info
„Da li je registrovana, da li ti praktično li-
cencirani projektanti ispunjavaju uslove da
im se ukaže na licencu, a onda naručiti iz-
radu projekta izvedenog stanja“, upozorava
arhitekta iz Kraljeva Zvonko Kovačević.
Ubuduće, cenu legalizacije neće određivati
država, već lokalne samouprave. Treba da
utvrde kriterijume za određivanje naknade
za uređivanje građevinskog zemljišta, kako
će naplatiti legalizaciju, i u kom roku.
Procenite
„Dobili smo sve. Međutim, da vam kažem,
to nas tek čeka, prosto grad Zaječar verovali
ili ne do sada nije imao ni regulaciona pla-
kako posluju
nove, koji su završeni, nije imao ni detalj-
ne urbanističke planove i sve što prethodi
toj legalizaciji“, kaže predsednik Skupštine
Grada Zaječara Saša Mirković.
U resornom ministarstvu napominju da je
uspeh legalizacije na lokalnim vlastima.
Vaši komitenti
„Onaj ko je investirao, izveo radove, dužan
je stanaru da preda ispravan stan, potpuno
legalizovan i završen. Proces legalizacije je
ušao u cenu kvadrata. Prema tome, onaj ko
je naplatio, ne može uzeti sav novac, a ne
izmiriti obaveze i ostaviti stanare na cedilu“,
kaže ministar Velimir Ilić.
Procena i analiza poslovanja
Procenjuje se da u Srbiji milion i 300.000
objekata čeka na legalizaciju. Rok za pod- Procena rizičnosti
nošenje dokumenata je 1. februar naredne
godine.
poslovnih partnera
Objekti za koje se ne može izdati Monitoring
građevinska dozvola u procesu legalizacije – dnevno izveštavanje
o kritičnim promenama
Ministarstvo građevinarstva i urbanizma
donelo je Pravilnik o objektima za koje se Pronalaženje novih
ne može izdati građevinska dozvola, ste-
penu izgrađenosti objekta i građevinskoj i
poslovnih partnera
uporebnoj dozvoli u postupcima legalizacije
objekata. Taj dokument stupio je na snagu Analiza tržišta
30. novembra.
Naplata potraživanja
Ovim pravilnikom bliže se propisuju: uslovi
na osnovu kojih se utvrđuju objekti iz člana
3. Zakona o legalizaciji objekata, način iz-
rade i sadržina projekta izvedenog objekta
propisan za postupak legalizacije, i posebne
vrste projekata izvedenog objekta; stepen
izgrađenosti objekta; sadržina i način izda-
vanja građevinske i upotrebne dozvole za
objekte koji su predmet legalizacije.
Objekti izgrađeni, odnosno rekonstruisani
ili dograđeni bez građevinske dozvole na ze-
mljištu nepovoljnom za građenje su objekti
koji nisu stabilni, ugrožavaju stabilnost te-
rena i susedne objekte. Stabilnost objekta
i ugrožavanje stabilnosti terena i susednih
objekata utvrđuju se na osnovu izveštaja,
grafičkih priloga planskog dokumenta sa
označenim površinama – tla koje je nepo-
voljno za građenje, inženjersko-geoloških Milovana Jankovića 8, 11000 Beeograd
izveštaja i drugih dokaza na osnovu kojih se Tel: +381 11 397-54 55, 398 80 89
može utvrditi ova činjenica. info@scoring.rs | www.scoring.rs
15
 info
Stanogradnja nikad gora:
Kineska stolarija, ukrajinski
parket
Nekvalitetna stolarija, sanitarije, loš parket
i instalacije su problemi sa kojima se kupci
novih stanova sve češće suočavaju u Srbiji.
Ugrađujući nekvalitetnu opremu, investitor na
stanu od oko 50 kvadratnih metara može da
uštedi od dve do tri hiljade evra, a kupac stana
na nadoknadu štete može da računa samo ako
propusti postanu vidljivi u garantnom roku
koji obično traje najviše dve godine.
Završni radovi na stanovima su deo u proce-
su izgradnje u kome investitori danas najče-
šće pokušavaju da uštede, zbog čega je svaka
kupovina stana – avantura. Na prvi pogled
često sve izgleda odlično, ali se često deša-
va da samo nakon mesec dana od useljenja
propusti investitora postanu veoma vidljivi.
Građevinski stručnjak Goran Rodić kaže da
je osnovni problem taj što se veliki deo te
robe poput sanitarija, kvaka, vrata, prozora,
parketa pa čak i instalacija kupuje na crnom
tržištu. Ti materijali nemaju sertifikate, niti
bilo kakve garancije o kvalitetu.
„U nove stanove se danas stavljaju kineski
jeftini materijali. Najopasnije je što je i insta-
lacija uglavnom lošeg kvaliteta, što može da
izazove požar. Nema više klasičnog parketa,
stavljaju se laminati, pa čak i plastične kade i
pločice koje ko zna ko je proizveo. Imali smo
slučaj u jednom beogradskom naselju da se u
kineskom parketu pojavio žižak i sve je mo-
ralo da se menja“, objašnjava Rodić.
16
On napominje da izvođač mora da da ga-
rantni rok za ugrađeni materijal i izvedene
radove. Taj garantni rok je obično dve godi-
ne, i u tom periodu je u obavezi da otklone
sve nedostatke.
Prvi radovi na modernizaciji
pruge Beograd-Budimpešta
u 2015.
Prve aktivnosti na realizaciji projekta za
modernizaciju pruge Beograd-Budimpešta
na Koridoru 10, za brzine vozova do 200km
na sat, očekuju se u 2015. godini, najavio je
ministar saobraćaja Aleksandar Antić. Posle
sastanka u Vladi Srbije sa kineskom radnom
grupom za realizaciju tog projekta, Antić je
rekao da će se u 2014. raditi na izradi idej-
nog projekta i da ćemo tada imati jasniju
sliku o tome kako će biti finansirani radovi i
koliko će koštati.
Ministar je rekao da će Srbija svakako za
taj projekat koristiti sredstva od ukupuno
10 milijardi dolara, koje je Kina namenila
za investicije u 16 zemalja centralne i ju-
goistočne Evrope. Prema njegovim rečima,
prve procene pokazuju da je za moderniza-
ciju pruge od Stare Pazove do Novog Sada
potrebno oko 350 miliona evra i od Novog
Sada do mađarske granice više od 500 mi-
liona evra.
Antić je rekao da bi, prema tim podacima,
za deo kroz Srbiju trebalo izdvojiti najviše
880 miliona evra, a za deo od mađarske gra-
nice do Budimpešte, skoro dvostruko više, s
obzirom da je mađarska pruga u lošijem sta-
nju. Ministar je najavio da će najverovatnije
u januaru biti održan zajednički sastanak
tri radne grupe – srpske, kineske i mađar-
ske – na kojima će biti nastavljeni razgovori
o realizaciji projekta. On je dodao da će se
tek dogovoriti o tome da li će sastanak biti
održan u Beogradu ili Budimpešti.
Antić je kazao da će se u narednom periodu
razgovarati i o dinamici povlačenja sredsta-
va od Kine i to tako da se povlačenje pomeri
za godine kada očekujemo da ćemo ostva-
Jedini specij
specijalizovani oglasnik
iz oblasti građevinarstva
www.gradjevinarstvo.rs/MaliOglasi
www.gradj
riti rast bruto domaćeg proizvoda i da kada
ćemo uravnotežiti zaduživanje. On je kazao
da srpska strana traži da brza pruga bude za
mešoviti saobraćaj, putnički i teretni, s ob-
zorim da teretni železnički prevoz ima veli-
ku perspektivu u budućnosti. Antić je kazao
da je za Srbiju važno da železnički Koridor
10 bude konkurentan koridoru četiri, u koji
Rumunija i Bugarska ozbiljno investiraju.
Ambasador Kine u Beogradu Džang Vans-
jue je rekao da se nastavljaju aktivnosti
dogovorene na nedavnom samitu Kine i
16 evropskih zemalja, koji je održan u Bu-
kureštu i da je kineska delegacija došla da
prouči uslove za modernizaciju pruge Beo-
grad-Budimpešta, tehničke detalje, modele
finansiranja i drugo.
Ambasador je naglasio da bi Srbija i Kina
trebalo dodatno da unaprede saradnju i
podsetio da Kinezi u Srbiji grade prvi most
(Zemun-Borča) i prve radove na termoelek-
trani (Kostolac) u Evropi. Vansjue je izrazio
očekivanje da će Kinezi graditi i prvu prugu
u Evropi, od Beograda do Budimpešte.
Otvaranje Kancelarije za brzi
odgovor tokom 2014. godine
Vlada Srbije je predvidela da u 2014. godini
otvori Kancelariju za brzi odgovor i za njen
rad u Predlogu budžeta je predviđeno 54,8
miliona dinara. Od te sume najveći deo,
40,3 miliona dinara, biće izdvojeno za plate
i naknade zaposlenima u Kancelariji.
Za osnivanje Kancelarije za brzi odgovor, kao
jedinstvenog šaltera za ulaganja investitora,
zalagala se Srpska napredna stranka u pre-
dizbornoj kampanji za parlamentarne izbore
2012. godine. Formiranje Kancelarije pred-
viđeno je Nacrtom zakona o ulaganjima.
Kako je predloženo, jedinstveni šalteri za ula-
ganja treba da postoje na nivou države, gra-
dova i opština, kako bi zainteresovani ulagači
u najkraćem roku, na jednom mestu, mogli da
dobiju sva potrebna dokumenta - od građe-
vinskih dozvola do urbanističkih saglasnosti,
kao i da sklope sporazum o ulaganju.
Novo!

Projekat „Beograd na vodi“
Prema najavama iz Vlade Srbije, Beograd bi
kroz projekat „Beograd na vodi“ trebalo da
dobije novi izgled, koji će mu doneti i nove
prihode. Tokom razgovora sa šeikom Muha-
medom bin Zajedom, ugovorena je investicija
od 3,1 milijarde evra. Svoje viđenje tog projek-
ta predstavio je i Muhamed Alabar, čovek koji
je izgradio najveći deo Dubaija i Abu Dabija.
U gradu veruju da će odraz Beograda u Savi
biti jasniji, i to na površini od Starog žele-
zničkog do Brankovog mosta, odnosno na
oko milion i po kvadratnih metara. Pred-
sednik Privremenog veća Beograda Siniša
Mali kaže da je ceo projekat rađen po uzoru
na gradove koji su sličnog položaja kao Be-
ograd – nalaze se na rekama.
„To je projekat koji ukoliko se realizuje u
mnogome može da doprinese razvoju Srbi-
je, a Beograda pogotovo“, objašnjava Mali.
Da bi se Beograd spustio na vodu, nisu do-
voljne samo kozmetičke izmene priobalja, već
treba izmestiti železničku i autobusku stanicu
i rešiti problem zemljišta, na šta se godinama
čeka, a za šta je novac nađen. U državnom vla-
sništvu je 95 odsto zemljišta, a ostalih pet od-
sto biće regulisano kroz eksproprijaciju, kada
taj projekat bude proglašen Projektom od na-
cionalnog značaja, tvrde u gradskoj upravi.
Siniša Mali kaže da je plan da se radi po
fazama, a prema njegovim rečima, prva faza
koja podrazumeva izgradnju velikog tržnog
centra, ne zahteva ništa osim završetka Pro-
kopa. „Može da krene već krajem sledeće
godine. Radi se o projektu koji bi trajao ne-
koliko godina“, ističe Mali.
Na desnoj obali Save predviđen je deo za ho-
tele, poslovnu zonu, stambeni prostor i sport-
ske centre. Oni koji rade na projektu tvrde da
će, iako je plan za izgradnju došao preko gra-
nice, „Beograd na vodi“ angažovati domaću
snagu – od fakulteta do gradilišta. Direktor
projekta „Beograd na vodi“ Srđan Rupar na-
pominje da je to najveći potez za Srbiju, pošto
će i projektovati i graditi srpske firme.
„Govorim o milion i po kvadratnih metara
novih površina i prostoru od oko 90 hektara
koji treba infrastrukturno opremiti, a to su,
saobraćajnice, pešačke staze, pristupne sta-
ze, biciklističke staze, velike zelene površi-
ne“, kaže Ruper.
Kao ključni adut, po kome će se taj plan
razlikovati od prethodnih, u Gradu vide
saglasnost sa Vladom, uvezenu ideju koja je
potvrđena, ali i novac, koji je, kažu, izvestan.
Ideja o promeni namene i izgleda tog dela
Beograda stara je nekoliko decenija i za to
vreme menjala je i nazive. Posle 2000. godine
vlasti su nameravale da izgrade Savski amfi-
teatar, a poslednjih godina aktivno se govori
o Beogradu na vodi. I državno i gradsko ru-
kovodstvo veruju da su blizu tom cilju.
Počelo rušenje Generalštaba
Rušenje ulaza u zgradu B Generalštaba u
Ulici kneza Miloša, oštećenog u NATO
bombardovanju 30. aprila 1999, počelo je od
16. decembra, a radovi će biti potpuno zavr-
šeni za dva meseca. Desetak radnika „Voj-
nograđevinske ustanove Beograd“ privode
kraju pripremne radove. Razloga za zabri-
nutost građana zbog rušenja nema jer neće
biti miniranja, a ekipe pirotehničara sve vre-
me će ići korak uz korak sa radnicima.
Centralne zgrade Generalštaba neće biti sru-
šene, već ulaz u zgradu B. Major Jovan Krivo-
kapić, portparol Ministarstva odbrane, obišao
je gradilište i objasnio da nema mogućnosti
za obnovu zgrade koja će biti srušena.
Preduzeće MG KAČAREVIĆ d.o.o.
bavi se proizvodnjom gromobranske opreme,
elektrogalanterije i perforiranih i rešetkastih
nosača kablova, kao i uslužnom obradom metala.
info
„Prema elaboratima stručnih službi, čak
i ako bi bila doneta odluka da se saniraju
zgrade A i B Generalštaba, ovaj ulaz bi sva-
kako morao da se sruši jer je zaista oštećen.
Prema našim informacijama, tokom bom-
bardovanja je uništen sa dve granate. U ta-
kvom je stanju da ga je nemoguće očistiti
i nešto graditi na postojećim osnovama“.
kaže major Krivokapić.
Radovi oko Generalštaba privlače poglede
znatiželjnih sugrađana koji se trude da za-
vire iza velikih, sivih panoa kojima je gra-
dilište sakriveno. Svi bi da saznaju da li će
urbanistički biser Beograda koji je projek-
tovao arhitekta Nikola Dobrović, završiti
u rukama šeika ili Donalda Trampa. Major
Krivokapić ističe da je Ministarstvo odbra-
ne bilo samo korisnik zgrada, a da je odluka
o njihovoj sudbini u rukama Vlade Srbije.
„Bitno je da su obe zgrade stabilne i ne
predstavljaju opasnost za prolaznike. Priori-
tet radova je bezbednost građana i radnika.
Uz to i saobraćaj će se nesmetano odvijati“,
napominje Krivokapić.
Objekat će biti srušen za 70 radnih dana,
a vrednost radova je 38 miliona dinara. Taj
novac je planiran budžetom za ovu i 2014.
godinu. Velike mašine će raditi samo noću,
a tada će biti iznošen i šut, pesak, kamenje.
Miniranja neće biti, a kako je objasnio Kri-
vokapić, velika mašina će polako ‘kljucati’
zgradu i rušiti je od vrha. Po završetku ra-
dova, biće uređena površina od oko 2.100
kvadrata, a namera je da se prostor u centru
grada učini humanijim i lepšim.
Brđanska 134/a 11232 Ripanj
tel/fax: 011 8652 429
011 8653 099
e-mail: office@mgkacarevic.com
www.mgkacarevic.com
17
 info
Nova Slavija tik do rešenja
Beograđani su nestrpljivi da saznaju de-
talje – o rekonstrukciji Slavija priča se već
dugo, a od decembra poznate su nam i skice
novog ruha. Do njega su došli članovi na-
građenih timova sa prošlogodišnjeg kon-
kursa za urbanističko-arhitektonsko rešenje
Trga Slavije. Zapravo, svaki od timova bio
je zadužen za deo budućeg izgleda Slavije.
„Re:act studio“ i „4od7 arhitektura“ radili su
na izmeštanju spomenika Dimitriju Tuco-
viću i uređenju budućeg platoa kod Naro-
dne banke, za silaze u podzemne pasaže bio
je zadužen „Arhitektonski studio Metar“, a
same podzemne prolaze osmislio je arhitek-
ta Jovan Mitrović sa saradnicima.
Spomenik Dimitriju Tucoviću biće izme-
šten na plato ispred Narodne banke Srbije,
a njegovi posmrtni ostaci preneti u Aleju
velikana. Na središtu budućeg platoa biće
spomenik, koji će licem biti okrenut ka
kružnom toku, a predviđene su interesan-
tne klupe na kojima će prolaznici moći da
odmore.
Fasada objekata na uglu Ulice kralja Mila-
na biće obložen staklenim prizmama. Tako
će ove stare zgrade, ne baš reprezentativne
spoljašnjosti, biti zaštićene neobičnom mo-
dernom postavkom.
U podzemni prolaz ulaziće se pokretnim i
običnim stepenicama, a za osobe sa invali-
ditetom predviđena su četiri lifta. Ulazi će
biti svedeni i lišeni svih nepotrebnih deta-
lja. Kako je ranije objavljeno, na zidovima
podzemnih prolaza će biti postavljeni infor-
18
macioni i reklamni panoi i u prolazu nisu
planirani lokali, tako da će podsećati na pe-
šačke koridore pariskog i londonskog me-
troa. I da ne zaboravimo, u centru kružnog
toka Slavija biće izgrađena - fontana.
Ideje koje vam predstavljamo biće utkane
u celinu, pa će verovatno morati da pretr-
pe određene promene - kako će definitivno
izgledati prometni beogradski Trg Slavija,
znaće se kada CIP završi glavni projekat
preuređenja, kao i saobraćajne rekonstruk-
cije. Iz CIP-a su najavili da bi projekat celo-
kupnog ulepšavanja skvera trebalo da bude
završen početkom 2014.
Kada će mašine da zabruje, tek ćemo videti.
Početkom godine najavljivano je da bi rado-
vi mogli krenuti na leto 2014, ali konačnu
reč daće uprava Grada Beograda. Još se ne
zna ni koliko bi posao mogao da košta.
2014. godine još tri hotela
u centru Beograda
Samo pre desetak godina pričalo se da Be-
ograd kuburi sa manjkom hotelskog sme-
štaja, jer je broj turista koji pristižu u srpsku
prestonicu iz godine u godinu sve veći. Ta
konstatacija kao da je bila smernica mno-
gim poslovnim ljudima, pa su hoteli poče-
li da niču u svim delovima grada, a 2014.
godine u centru Beograda biće otvorena još
tri nova.
Početkom novembra je počelo pobijanje ši-
pova za najnoviji hotel na Zelenom vencu.
Nekoliko koraka niže od table gde staje au-
tobus 75 i gde je uvek krcato putnicima ka
Zemunu i Novom Beogradu, i na mestu gde
je godinama stajala neugledna straćara podići
će se „Gradski hotel“. Prema projektu imaće
nešto više od 2.000 kvadrata i 42 sobe. Kako
objašnjava investitor Dragan Đorđević ideja
je da to bude mali porodični hotel.
„Sada se ojačava i obezbeđuje plac, a onda
će početi kopanje temelja“, navodi Đorđe-
vić. „Grube građevinske radove trebalo bi da
završimo za osam meseci, a onda sledi dalje
uređenje. Kako se taj kraj bude razvijao i ob-
navljao, tako ćemo i mi polako i hotel izgra-
diti.“ „Gradski hotel“ će imati tri podzemne
etaže, u kojima će biti garaža, prizemlje sa
galerijom i pet spratova.
Negde oko Nove godine u Savamali, na
uglu Zagrebačke i Karađorđeve ulice, treba-
lo bi da se otvori „Džamp in hotel“. U toku
je renoviranje i preobraćaj zgrade stare 90
godina u moderan hotel sa četiri zvezdice.
U njemu će biti 49 soba i aprtmana sa svom
savremenom tehničkom opremom, a po-
sebna atrakcija biće apartman na dva nivoa
sa pogledom na Savu. Rekonstrukcija stare
zgrade koštaće oko tri miliona evra, ali kada
se otvori hotel vlasnici očekuju da će gosti-
ma pružati maksimalan komfor.
Još jedna stara zgrada, u kojoj je nekada bila
Ambasada Japana, renovira se i pretvara u
hotel. Ovaj put reč je o objektu pored zgrade
Predsedništva na Andrićevom vencu. Upravo
zbog lokacije i asocijacije na jugoslovenskog
nobelovca Ivi Andrića hotel će poneti ime
„Nobel“. Obnovljena je fasada, nadograđena
su dva sprata i sada se uređuje unutrašnjost.
Godine 2012. otvorena su dva nova hote-
la. „Garni hotel“ u Brankovoj ulici počeo je
da radi januara 2012. i on se nalazi na dva
sprata, dok je ostali deo zgrade stambeni.
Na Novom Beogradu radi i elitni „Falken-
štajner“, trenutno se završava renoviranje
bivšeg „Interkontinentala“, koji je poneo
ime „Kraun plaza“, a na mestu Starog mlina,
preko puta Sajma, novi hotel gradi i austrij-
ska firma „Soravija“.
Beograd čeka nove nebodere
Beograd bi u narednih nekoliko godina
mogao da dobije dva nova nebodera. Pored
„Beograđanke“, zgrade „Ušća“ i „Geneksa“,
do 100. metra verovatno će se zidati još i
kod hotela „Jugoslavija“, gde je investitor
grčki fond, kao i u Bloku 41, u kojem bi
oblakoder moglo da gradi građevinska fir-
ma „Napred“.
Prema Urbanističkom planu za glavni grad,
koji će se uskoro usvojiti, u prestonici će
se stvoriti uslovi za podizanje nove najviše
zgrade, koja će dostizati i 150 metara visine,
a posetioci bi u tom slučaju grad mogli da
posmatraju sa 40. sprata. Novi urbanistički
plan Beograda će odrediti tačne kriterijume
višespratnosti u prestonici, pa će investitori
tačno znati koliko smeju da grade u zavi-
snosti od delova grada.
„Studiju je uradio Urbanistički zavod grada,
a prema njoj najviše zgrade u Beogradu nica-
će na Novom Beogradu, u blizini auto-puta
i u predelu priobalja“, kaže Slobodan Di-
mitrijević, inženjer arhitekture i pomoćnik
sekretara Sektora za urbanističko planiranje
Sekretarijata za urbanizam i građevinske
poslove u prestonici. „Investitori koji plani-
raju da grade do 100 metara visine, moći će
to da urade na mikrolokacijama u Ulici na-
rodnih heroja, zatim u Milentija Popovića,
Jurija Gagarina, dok uslovi za zdanje visoko
150 metara, koje odgovara 40. spratu, može
da se podigne u Bloku 42, koji je smešten na
mestu planirane nove autobuske stanice.“
Iako u prestonici još ne postoji nijedno gra-
dilište koje bi moglo da se izdigne do 150
metara visine, Urbanistički zavod Beograda
uradio je dve stručne procene, kojim je do-
zvolio gradnju 30 spratova na dve lokacije.
„Uradili smo analize koje procenjuju uslov-
nost visokih objekata u Bloku 41, koji se na-
lazi na uglu Bulevara Milutina Milankovića
i Ulice omladinskih bligada“ kaže Nebojša

Stefanović, direktor Zavoda za urbanizam
grada. „Procenu je tražilo građevinsko pre-
duzeće ‘Napred’. Druga lokacija je hotel
‘Jugoslavija’, gde bi gradio jedan grčki fond.
Radi se o neboderima visine 100 metara,
koji bi bili poslovni objekti. Procenili smo
da na oba mesta postoje uslovi za zidanje.“
Oni koji žele da grade u starom delu Be-
ograda moraće ozbiljno da snize spratnost
svojih objekata, pa će južni deo grada i to
samo određeni delovi biti limitirani na 25
metara visine. Do 16 spratova moći će da
se zida kod Tošinog bunara, Ade Huje, od
Vukovog spomenika do Ustaničke i u Stepi
Stepanović.
Gradnja Meriota počinje
u januaru 2014. godine
Pribavljene su sve neophodne dozvole za
početak izgradnje hotela „Kortjard baj
Meriot“ u Beogradu i radovi bi trebalo da
počnu u januaru. Reč je o investiciji vrednoj
oko 25 miliona evra, koji će konačno iskori-
stiti potencijale ove vrhunske lokacije posle
više godina zapuštenosti. Branko Trkulja,
direktor kompanije „PFB propertiz“, koja
je investitor ovog projekta, kaže da je posle
više od godinu dana čekanja, građevinska
dozvola konačno dobijena krajem septem-
bra, a početkom novembra ista je postala i
pravosnažna.
Prema njegovim rečima, početak radova na
izgradnji prvog Meriotovog hotela u Beo-
gradu očekuje se do kraja januara 2014. U
postojeću „školjku“ objekta, kako kaže, biće
smešteno samo 115 soba koje zadovoljava-
ju tehničke standarde brenda, uz sve pra-
teće sadržaje koje ovakav objekat mora da
ima. Trkulja objašnjava i da je oduka da se
objekat Jugodrva kroz dalju rekonstrukciju
i adaptaciju pretvori u hotelski objekat, do-
neta vrlo lako.
„Postojeći objekat, poslovna zgrada Jugodr-
va, već duže vreme stoji neiskorišćen, zapu-
šten. U strogom centru grada, takav objekat
je i funkcionalno i estetski neprilagođen.
Tehnologije i materijali korišćeni pri gradnji
ovog objekta, pre 30-ak godina, prevaziđeni
su. Objekat je energetski neefikasan i skup
za održavanje. Gradu, posebno delu grada
na desnim obalama reka, nedostaju hotelski
kapaciteti međunarodnog nivoa kvaliteta“,
kaže Trkulja.
On kaže i da ga nije iznenadila reakcija
javnosti na predloženo rešenje nove fasade
objekta. Direktor „PFB propertiza“ kaže i
da predloženo rešenje fasade ima izuzetnu
funkcionalnu vrednost, budući da je objekat
orijentisan u pravcu jugo-zapad i da ga je
sa staklenom fasadom bilo praktično nemo-
guće ohladiti u toku većeg dela godine, pri
čemu je utrošak energije bio ogroman.
info
„Primenom najsavremenijih termoizolaci-
onih materijala i zaštitnom maskom, ovaj
problem će biti rešen. Kontroverzna maska
ima i funkciju obezbeđenja privatnosti ho-
telskim gostima koji, u večernjim satima,
neće morati da navlače teške zavese na pro-
zore, već će moći da uživaju u atraktivnom
pogledu na Trg, a da, pri tome, ne izazivaju
pažnju prolaznika“ kaže Trkulja.
On podseća da je kompanija „PSP Farman“
u ulozi glavnog izvođača i projektanta već
realizovala niz hotelskih i sličnih objekata,
od kojih su najznačajniji hotel „SAS Radi-
son Olimpijski“ i „Hotel Interkontinental
Tverskaja“, oba u Moskvi. Na beogradskom
projektu se ova korporacija po prvi put poja-
vljuje u ulozi investitora, a hotelijerstvo, pre-
ma rečima Trkulje, svakako zauzima važno
mesto u razvojnim planovima kompanije i
na domaćem i na inostranom tržištu ■
19
 promo

Međunarodni sajam
građevinarstva – SEEBBE
Međunarodni sajam građevinarstva najznačajniji i najveći regionalni centar za izlaganje
građevinskog materijala, opreme i mašina u Jugoistočnoj Evropi planira svoje aktivnosti
u 2014. godini u tradicionalnom terminu – od 8. do 12. aprila.
Manifestacija svake godine ugošćuje više od stu okupljanja građevinskih poslanika regi- cionalne nacionalne izložbe, na kojima se
1.000 izlagača, od čega jedna trećina dolazi ona. Neposredni razgovori do kojih dolazi zbirno predstavlja ponuda jedne određene
iz inostranstva, sa više kontinenata. Više od stvaraju nove ideje i predstavljaju pokretače zemlje.
80 odsto su stalni gosti, prisutni svake go- progresa za celokupnu struku.
dine, što potvrđuje da je izlaganje na ovoj Investitori sve veću pažnju poklanjaju po-
manifestaciji najekonomičniji način prezen- Sajam se organizuje na način koji će obezbe- našanju objekata u eksploataciji, korišćenju
tacije proizvoda i usluga, susreta sa starim, diti neposredne kontakte između ponuđača energetski efikasnih proizvoda i postupaka,
ali i novim – potencijalnim kupcima. i korisnika proizvoda i usluga. U tom smi- kao i obnovljivih izvora energije. To je i ra-
slu sistem registracije poslovne posete daje zlog što se u okviru stručno-pratećeg pro-
Višegodišnja profesionalna iskustva afirmisala mogućnost izlagačima da unapred zakazuju grama organizuju skupovi koji razmatraju
su manifestaciju u svim segmentima građe- B&B sastanke na štandovima izlagača, što ove aktuelne teme.
vinske delatnosti: istraživanje i projektovanje, ujedno poslovnim posetiocima omogućuje
izgradnja i održavanje objekata, visokogradnja, besplatan ulazak na Sajam. Generalni sponzor Sajma SEEBBE je
niskogradnja, najsavremeniji materijali, građe- kompanija „Roloplast Mošić“ iz Sremske
vinske mašine, uređaji i alati, informacione Međunarodni sajam gradjevinarstva – Mitrovice.
tehnologije, najsavremeniji sistemi gradnje, SEEBBE, je interesantan pojedincima koji
opremanje objekata i enterijera. planiraju sopstvene građevinske radove, ali Dobro došli sa željom da sagradite nešto
i inostranim kompanijama zainteresovanim po Vašoj meri ■
Poseta poslovnih ljudi karakteriše Sajmove za građevinske poduhvate u Srbiji. Jedan od
građevinarstva, što govori o Sajmu kao me- načina uspostavljanja kontakata su i tradi-

BEOGRADSKI SAJAM

Bulevar Vojvode Mišića 14

11000 Beograd

tel: +381 11 2655 310

2655 899
2655 831
2655 301
2655 248
fax: +381 11 2655 219

seebbe@sajam.rs
www.seebbe.com

20 www.build.rs
 promo
Hidroizolacija ravnih krovova
jednoslojnom TPO membranom
Voda je najveći neprijatelj „zdravlja“ stambenih i poslovnih zgrada, pa hidroizolaciji treba pokloniti posebnu
pažnju. Onemogućavanjem negativnog delovanja vode boravak u zgradama činimo zdravijim i ugodnijim,
produžavamo životni vek građevine i zadržavamo njenu vrednost.

Ravni krov je vodom najopterećeniji deo

zgrade. U prošlosti se za hidroizolovanje
ravnih krovova gotovo isključivo koristio
bitumen. Glavni nedostatak bitumena je
njegova struktura osetljiva na prirodne
temperaturne cikluse. Na letnim vrućina-
ma bitumen se topi, dok se na zimskim hla-
dnoćama ukrućuje. Kao završni sloj, iznad
bitumena, ugrađivali su se razni materijali
poput betonskih ili kulir ploča položenih
na sloj peska, keramičkih pločica, šljun-
ka ili tucanika. Često je i sam bitumen, s
posipom ili bez njega, ostajao izložen. Na
gotovo svakom ravnom krovu koji u svojim
slojevima ima pesak može se primetiti tra-
va ili samoniklo bilje, a delovanje korenja
na bitumensku hidroizolaciju je pogubno.

Novi pristup materijalima i tehnologijama

hidroizolovanja ravnih krovova u prvi plan
stavlja jednoslojne krovne membrane. Broj-
ni su razlozi zašto odabrati ovu inovativnu
hidroizolaciju. Materijal je otporan na sve
vrste padavina i UV zračenje, dobro podno-
si sve temperaturne oscilacije, radi nezavi-
sno od podloge, otporan je na hemikalije iz
padavinskih voda i ptičijeg izmeta, spojevi
traka izolacije su homogeni, a materijal je
ekološki prihvatljiv. Ugradnja jednoslojnih
krovnih membrana je jednostavna, brza i
finansijski isplativija od klasičnih hidroizo-
lacija, a zaštita dugoročnija.
AKWALAN – pouzdana i
dugoročna hidroizolacija
ravnih krovova
AKWALAN je armirana, termozavariva za-
vršna krovna membrana od sintetičke gume
(TPO – termoplastičnog poliolefina na bazi
ne sadrži ni jedan halogeni ili kancerogeni
sastojak. Kompatibilna je sa svim postojećim
materijalima koji se mogu naći na krovu i sta-
bilna na rad slojeva ravnog krova.
Kod sanacija ravnih krovova Akwalan je-
dnoslojnom membranom najčešće nije po-
trebno rušiti postojeće slojeve (ukoliko je
termoizolacija u zadovoljavajućem stanju),
što umnogome ubrzava i znatno smanjuje
troškove sanacije. Akwalan ne optereću-
je konstrukciju krova jer je izuzetno lagan.
Troškovi održavanja krova su minimalni, a
Izdubljeni žljeb ispunjen PU kitom +
obrada PU kitom nakon zavarivanja
AKWALAN membrane
TPO AKWALAN lim mehanički
pričvršćen „utiplan“ u atiku
u slučaju mehaničkog oštećenja jednostavno
se popravlja i mnogo godina nakon ugradnje.
Ovakve karakteristike Akwalan membrane
omogućuju formiranje savremenih i jedno-
stavnijih sistema ravnih krovova, bez obzira
da li se radilo o novom ili sanaciji postojećeg
krova. Akwalan membrana omogućava sto-
postotnu zaštitu objekta na dugi rok.
Svakoj hidroizolaciji novog krova ili sanaciji
starog krova treba pristupiti individualno,
jer svaki krov ima svoje specifičnosti, a naro-
čito u rešavanju detalja. Pre početka rada na
hidroizolaciji objekta svakako kontaktirajte
DRACOMERX tehnički ured i zatražite
stručni savet ili izradu kompletnog projekta
hidroizolacije objekta ■

polipropilena) dizajnirana za trajnu zaštitu od Mehaničko pričvršćenje (tiple)

Zavareno toplim zrakom

svih postojećih vremenskih uticaja. Na ravne
krovove se ugrađuje kao završni sloj ili se na
cca H = 30 cm

„Košuljica“ AKWALAN membrane

njoj izvode prohodne i provozne površine. cca H = 30cm (zavisno od projekta)

Akwalan membrana je potpuno vodonepro-

pusna hidroizolacija od ruba do ruba krova Fe/Zn profil za pričvršćivanje
AKWALAN membrana
zbog homogenih termozavarenih spojeva. Zavareno toplim zrakom
Smanjuje temperaturni šok na zgradu i štedi Bravljenje odrezanih rubova
AKWALAN membrane
energiju, jer se na suncu ne zagreva zbog bele AKWALAN membrana Majora Zorana Radosavljevića 346C
11273 Beograd-Zemun
u mehaničkom pričvršćenju
reflektivne boje. Otporna je na sve vremenske
uslove i ekstremne temperature, kao i na leteći tel: +381 11 3166 415
Ravnjajući/razdelni sloj
plamen. Armirana je čvrstom mrežicom što
joj daje otpornost na silu pritiska i vetra. Uz www.dracomerx.com
otpornost na agresivne hemikalije i mikroor- Detalj pričvršćenja na zidu atika www.facebook.com/Dracomerx
ganizme u celosti je ekološki prihvatljiva, jer ili dimnjačkih vertikala www.facebook.com/DRACOapoteka

22 www.build.rs
 promo
Zaštita umetničkih dela UGRADNJA
U
SECURITON
PROJEKTOVANJE,
I SERVISIRANJE

video nadzorom •
•
•
automatska dojava požara
auto
gašenje požara sprinklerom i drendžerom
gaše
gašenje požara u kontrolnim sobama
gaše
ekološkim sredstvima (NOVEC, FM-
ekolo

Inteligentan softver za snimanje

200, inertni gas, …)
• detekcija gasa
dete
• video nadzor

i video analizu IPS-VideoManager •

•
•
kontrola pristupa
kont
dojava provale i prepada
doja
perimetarska zaštita
perim
• softver za integraciju tehničkih sistema ■
softv
Umetničke izložbe treba da omoguće posetiocima posmatranje dela
onako kako ga je i umetnik stvarao – iz blizine, bez zaštitnih kaveza i
staklenih panela. S druge strane, zaštita od neovlašćenog dodirivanja neovlašćenog prilaska vrednim umetničkim
je neophodna da bi se sprečilo oštećenje ili krađa umetničkog dela. predmetima na izložbama i u muzejima. Sa
Sistemi za tehničku zaštitu imaju zadatak da omoguće što bliži pristup podrškom Time-of-Flight kamera, koje ko-
gledaoca umetničkom delu, ali tako da svaki pokušaj dodirivanja bude riste tehnologiju sličnu radaru da bi se dobi-
pravovremeno detektovan. la digitalna sliku sa informacijama o dubini,
modul određuje tačnu kopiju 3D prostora
Sistemi za video nadzor se najčešće koriste i kreira virtuelni kavez za zaštitu skulptura
za zaštitu ovakvih događaja, ali se to svodi na ili slika. Ovo omogućuje trenutnu detekciju
nadgledanje dešavanja od strane operatera na vandalizma ili pokušaja krađe, bez naruša-
jednom ili više monitora u izdvojenoj prosto- vanja doživljaja posetilaca izložbe. Modul se
riji. Operateri na sistemima video nadzora jednostavno instalira i konfiguriše, a prime-
često nisu u mogućnosti da istovremeno nad- njuje se u unutrašnjiim prostorima.
gledaju više kamera i da pravovremeno reagu-
ju na sumnjive situacije, posebno u objektima Osnovne karakteristike modula su:
sa velikim brojem kamera ili sa posebnim • upozorava operatera u realnom vremenu
bezbednosnim zahtevima. Da bi se rešio ovaj u slučaju neovlašćenog prilaska umetnič-
problem, kompanija Securiton je razvila IPS- kom delu
VideoManager, softver za video analizu, sni- • prepoznaje pokušaj prilaska
manje i video menadžment, koji omogućuje • omogućuje nadzor 3D prostora koristeći
automatizovanu video analizu u realnom vre- savremene Time-of-Flight kamere
menu i detekciju neželjenih događaja. • omogućuje kreiranje virtuelnog kaveza
ili druge vrste neuobičajenog i/ili rizičnog oko stojećih ili visećih umetničkih pred-
Reč je o video sistemu za megapikselne IP ponašanja. Osim toga, moduli služe i za meta
kamere, sa kojim se jednostavno integrišu određivanje pozicije i izradu putanje kre- • omogućuje podešavanje alarmne zone
i postojeće analogne kamere i sistemi. Ka- tanja detektovane osobe ili objekta. Moduli • omogućuje podešavanje osetljivosti.
rakteriše ga izuzetna pouzdanost u analizi, se definišu za svaku kameru posebno, uzi-
snimanju, video menadžmentu i prenosu majući u obzir zahteve koje određena ka- Sistemi za video nadzor su svakako potrebni
digitalnih video snimaka, kao i funkcional- mera treba da ispuni. Na ovaj način, svaka za tehničku zaštitu galerija i muzeja, a uko-
nost, operativna efikasnost i lako korišćenje kamera dobija „zadatak“ u okviru sistema liko se koristi softver IPS-VideoManager
za sve potrebe i na različitim nivoima. video nadzora. sa pomenutim video modulom za analitiku,
nije potrebno dodatno ugrađivati elemente
IPS-VideoManager ima module za video IPS 3D video modul za zaštitu umetničkih protivprovalnog sistema za zaštitu umetni-
analitiku koji mogu da detektuju ljude, po- dela je inteligentni modul za video analitiku na, kao što su infracrveni detektori pokreta,
žar, dim, ostavljeni prtljag, ispisivanje grafita za alarmiranje u realnom vremenu u slučaju infracrvene barijere, detektori pomeranja
slike ili detektori loma stakla ■

Securiton d.o.o.
Alarm and Security Systems

Danila Lekića Španca 31,

11070 Beograd
tel: +381 11 318 70 81
318 70 82, 318 50 17
fax: +381 11 228 05 25
office@securiton.rs
www.securiton.rs

A company of the
Swiss Securitas Group

www.build.rs 23
 promo
Solarni sistemi
Solarni sistemi su efikasno, vrlo brzo isplativo i dugotrajno rešenje
kojim se postiže visoka energetska efikasnost objekata. To je cela
istina, a sve druge „argumente” koji govore suprotno demantuje
stalni porast ovog tržišta u svetu i sve veći broj instaliranih solarnih
postrojenja. Firma S.O.K. iz Kraljeva predstavlja svoju otvorenu
ponudu rešenja za smanjenje troškova za energiju.
Firma S.O.K. osnovana je 2007. godine i
osnovna delatnost firme je energetska efika-
snost. Za sada imaju predstavnike za teritori-
ju Crne Gore, Makedonije i Bosne i Herce-
govine, a cilj im je da se prošire na tržište cele
stare Jugoslavije. Osnivač i direktor firme je
Srđan Dragojlović, po zanimanju diplomira-
ni elektroinženjer koji je radio u ED Kraljevo
i koji je do sada imao više od 11 radova obja-
vljenih u svetu. Sa takvim iskustvom u ener-
getici, uvidevši energetsku nerentabilnost
naših firmi i domaćinstava, osnovao je firmu
koja je posvećena rešavanju ovog problema.
S.O.K. je naročito posvećen energetskoj
efikasnosti na sledećim poljima:
• solarno grejanje vode kao najekonomič-
niji vid obnovljivih izvora energije
• proizvodnja električne iz solarne energije
• kompenzacija reaktivne energije u pogo-
nima
• racionalizacija javne rasvete.
Solarno grejanje vode
Kad je reč o alternativnim izvorima energije,
svi tvrde da su potrebni i korisni. Međutim,
osvrnete li se okolo, praktične dokaze nećete
naći nigde. Na krovovima nema kolektora,
nema fotonaponskih panela a jos su ređe ve-
trenjače. Izgovor da bogatima nije teško šte-
deti pada u vodu, jer solarni termosifonski
komplet koji prepolovljuje izdatke za gre-
janje vode košta 700 evra (priznaćete malo
skuplje nego klasičan bojler). No, za razliku
od klasičnog bojlera koji se nikad stvarno
ne isplati, jer dok ne dotraje potroši mno-
gostruko više na električnu energiju, solarni
sistemi se amortizuju za dve do četiri godine
a potom ostvaruju čistu uštedu. Struja koju
24
trošimo je sve skuplja, no ni prstom nismo Ugradnja grupe za kompenzaciju reaktivne
makli da smanjimo zavisnost. A sunce kojeg energije isplati se u roku od 6 do 12 meseci.
imamo u izobilju može grejanjem kolektora Firma S.O.K. može vam uštedeti od 7 do
na krovu bitno smanjiti račune. 15% od dotadašnjeg iznosa računa – i to bez
sopstvenog ulaganja vlasnika objekta, kao i
Osnovna ideja koja je vodila osnivače firme bez kredita.
jeste da pokažu da solarno grejanje može
biti isplativo i da je njegova ugradnja do-
stupna mnogima: kompletan sistem od 180
litara, ključ u ruke – 1.000 evra. Po njihovim
proračunima, a prema sadašnjim cenama
električne energije, ceo sistem se isplati u
roku od 2 i po godine (u regionu), a u Srbiji
otprilike za oko 4 i po godine sa sadašnjom
cenom. Veći objekti gde je S.O.K. instalirao
ove sisteme jesu (kapacitet u litrima vode):
manastiri Ostrog (540l), Beška i Vranjina
na Skadarskom jezeru (po 180l), Banja u
Risnu (180l), Devič (585l), restoran Ma-
kumba, Kraljevo (720l), etno restoran Čar-
dak, Majur (300l), itd. Kompanija S.O.K.
je do sada uvela više od 200 tih sistema na Reference za kompenzaciju reaktivne ener-
području Srbije. gije: Ekofarm d.o.o, Ušće (80kVAr), Fabri-
ka stočne hrane Pantelić (420kVAr), fabrika
Proizvodnja električne PUP Fluidi, Preševo (155kVAr), Etno re-
storan Čardak (15kVAr), Šampion M STR,
energije – fotonaponski Kraljevo (15kVAr), Gala promet, Kraljevo
sistemi (15kVAr), Borjak STR, Kraljevo (15kVAr),
MiG STR, Kraljevo (15kVAr), Franca
Kompanija S.O.K. je od svog osnivanja do mesna industrija, Bijelo Polje (600kVAr),
danas posvećena ideji koja se nalazi iza kon- Glidžić klanica, Stari Trstenik (60kVAr),
cepta održive energije, a posebno su vični Mesopromet klanica, Niš (120kVAr), Sim
projektovanju i izgradnji solarnih elektrana. Impex klanica, Bela Palanka (120kVAr),
Do sada su projektovali 16 solarnih elektra- NiD klanica, Tavnik (60kVAr)...
na kapaciteta od 3 do 999kW. Samo u ovoj
godini su izveli radove na 6 solarnih elek- Za više detalja u vezi sa kompletnom ponu-
trana (Mionica 1 50kW, Mionica 2 25kW, dom preduzeća S.O.K. posetite njihov sajt
Podvrška 10kW, Ecovisit 10kW, Crvica ili ih kontaktirajte direktno ■
30kW). Najnoviji projekat solarne elektra-
ne je instalisane snage od 30kW u Bajinoj
Bašti za potrebe drogerije Žad, a okvirna
cena elektrane od 30kW po sitemu ključ u
ruke je 39.000 evra.
Kompenzacija reaktivne
energije
S.O.K.
Reaktivna energija je potrebna za rad svih
naizmeničnih motornih pogona i plaća se Mirka Lukovića 2
kao posebna stavka u računima za utrošenu 36000 Kraljevo
električnu energuju ako se energija preuzi- Kontakt osoba: Srđan Dragojlović
ma preko takozvane merne grupe (brojilo mob: +381 64 83 33 671
aktivne i reaktivne energije kao i maksi- mob: +381 63 683 093
graf ). Promenom tarifnog sistema uvedeni
su penali za one koji povlače previše reak- digikv@yahoo.com
tivne energije iz sistema. www.sokdoo.com
www.build.rs
 TEMA broja

Nebeski grad:
Najveći prefabrikovani
neboder na svetu

San ili realnost?!

Autor: Branislav Savić d.i.a.

Krajem prošle godine pojavila se vest da kineska kompanija Broad Sustainable Building
planira da izgradi najveći neboder na svetu, nazvan Nebeski grad, u rekordnom roku
za samo 90 dana korišćenjem principa prefabrikovane gradnje. Ova vest je odjeknula u
građevinskom svetu i izazvala podosta sumnje u mogućnost njenog ostvarivanja. Iako je
od objave ove vesti podosta promenjeno u samom projektu i rokovima izgradnje, moramo
se zapiti da li je samo reč o još jednom marketinškom triku ili je ovo zaista ostvarivo?

Izgradnja nebodera u kineskom gradu
Čangša, provincija Hunan, je prema prvim
informacijama trebala da počne novembra
2012. godine, ali je naknadno taj datum po-
meren za jun 2013. godine. Iako su radovi
na temeljima započeti, kontraverza samog
projekta je ipak zaustavila radove.
Krenimo od početka. Kompanija Broad Su-
stainable Building je već poznata u svetu po
svojim sistemima prefabrikovane gradnje,
kao i po izgradnji hotela od 30 sprato-
va za samo 15 dana krajem 2011. godine.
Prefabrikovani sistemi koji su korišćeni
u njihovim ranijim projektima su prema
svim ispitivanjima strukturalno stabilni, sa
otpornošću na zemljotrese pet puta većom
od konvencijalnih objekata, i mogu se po-
hvaliti sa energetskom efikasnošću na nivou
LEED platinum sertifikovanih zgrada.
Sa takvim iskustvom i referencama, kao
i megalomanskim apetitom savremenih
kineskih kompanija, ne treba da nas čudi
činjenica što kompanija Broad Sustainable
Building želi da izgradi najvišu zgradu na
svetu u rekordnom roku upravo korišćenjem
iste prefabrikovane metode gradnje.
Neboder, prikladno nazvan Nebeski grad
(Sky City), bi trebalo da bude visok 838
metara, što je za deset metara više od tre-
nutno najviše zgrade na svetu, Burdž Kalife
(visoke 828 metara). Takođe, Nebeski grad
bi prema projektu trabao da ima 220 spra-
tova, ispunjenih sa luksuznim apartmanima,
pristupačnim stanovima i sa poslovnim i
maloprodajnim prostorima.
Energetski efikasan neboder će bukvalno
smeštati čitav grad koristeći samo 10 odsto
područja, a to može da posluži kao model za
održivi urbani razvoj u budućnosti. Neboder
će biti prefabrikovan van lokacije gradnje za
tri meseca, a potom će biti sastavljen za samo
sedam meseci. Dostižući čitavih 838 metara,
neboder sa 220 spratova će imati stambeni
i poslovni prostor, organske farme, prostore
za rekreaciju, škole, bolnicu, maloprodaju i
još mnogo toga. Neboder će smeštati 4.450
porodica u apratmanima raspona od 60 do
460 metara kvadratnih sa 92 liftova koji će
biti na raspolaganju svima.
Kao što njegovo ime sugeriše, Nebeski
grad će biti vertikalni grad koji će smestiti
100.000 ljudi i pružiti sve što je potrebno
tolikom broju ljudi – vodu, struju, kanaliza-
ciju, grejanje i klimatizaciju, otvorene pro-
store, škole, zdravstvenu zaštitu i mnogo još
čega. Koristeći samo deo lokacije, Nebeski
grad će biti dom za najekstremniju urbanu
gustinu koju smo ikada videli. Međutim,
razlika između Nebeskog grada i recimo,
Hong Konga, jeste ta da će neboder biti
okružen parkovima, što znači da će svaki
stanar imati pristup otvorenom prostoru.
Prefabrikovani toranj će sadržati mnoge
energetski efikasne strategije tipa zidova

www.build.rs 25
 TEMA broja
sa termoizolacijom od 20cm (propisana
termoizolacija za područje grada Čangša
je samo 2,5cm), četvorostruke zastakljene
prozore, spoljašnje elemente zasenčenja koji
smanjuju potrebu za hlađenjem za 30 odsto,
kao i kogeneracijsko postrojenje koje će ko-
ristiti otpadnu toplotu od generatora za gre-
janje i hlađenje. Transport će biti omogućen
sa nisko-energetskim liftovima i za one koji
žele da hodaju (ili da vežbaju) postoji rampa
dužine od 10 kilometara koja ide od prvog
do 170 sprata.

Prema prvobitnim informacijama očekuje

se da će izgradnja nebodera, po nastavku
radova, biti gotova u roku od sedam meseci
(210 dana – nepun dan po spratu). Ubrzani
tempo izgradnje i celokupni projekat za tako
masivan neboder može biti razlog za zabi-
rinutost, ali ako kompanija Broad Sustain-
able Building uspe u ovome, pokazaće svetu
kako se može postići održiva urbana gustina
u velikom obimu. Kompanija uverava da će
zgrada biti u stanju da izdrži zemljotres jači-
ne 9 stepeni Rihtera i da će imati otpornost
na požare od čitavih tri sata.

Pobožnog srca gradimo

Nebeski grad, a suočeni smo
samo sa kritikama i sumnjama
Osnivač i direktor kompanije Broad Susta-
inable Building, Žang Jue, se po prvi put
obratio javnosti u saopštenju za medije sa
željom da objasni razloge i ciljeve koje stoje
iza njihovog projekta. Prenosimo delimično
njegove reči, sa željom da ih pročitate otvo-
renog uma.

„Naš projekat nikada nije otkazan, a ipak je

dočekan sa nevericom i ismevanjem. Čak su
se i neki iracionalni komentari sa Zapada
pojavili u kineskim mejnstrim medijima.
Imam naviku da budem direktan i vrlo retko
učestvujem u debatama. Ali, ovog puta sam
odlučio da stanem u odbranu našeg projek-
ta. Moje kolege su pokušale da me odgo-
vore od ovoga, jer veruju da to može mene
da osramoti i da uvredi mnoge, ili još gore,
da izazove još veće kritike. Bez obzira na to,
moj odgovor se ne odnosi samo na Nebeski
grad, već na celu planetu i čovečanstvo.

Prva kritika koja je bila upućena je da će

Nebeski grad posledično izvršiti razaranje
gradova. Ovo je uobičajeno razmišljanje
o neboderima generalno. Nebeski grad je
zgrada mešovitih namena sa više funkcija,
gde ljudi mogu da žive, rade, kupuju, zaba-
vljaju se, idu u školu i kod lekara pod istim
krovom. Nebeski grad je projektovan tako
da smanji zavisnost grada od puteva i vozila
i na taj način smanji gužve u saobraćaju. To
je revolucija u odnosu na zonirane zajednice.
U Nebeskom gradu možete naći sve što vam
je potrebno od kolevke do groba, osim kre-
matorijuma. Nadam se da ovaj sveobihvatni

26 www.build.rs

koncept može da promeni mišljenje onima
koji su pretvorili gradove kao mesto života
u gradove zavisne od vozila. Koliko bi bilo
divno da možemo da živimo u prohodnom
gradu? Naravno, mi smo svesni svih teškoća
vezanih za rad i održavanje gigantskog su-
per-visokog nebodera mešovite namene.
Ali, ako Nebeski grad može da skrene pa-
žnju ljudi na značaj inkluzivnih zajednica,
sav naš trud se onda isplatio. Čak i ako na
kraju ne uspemo, naša namera i trud su više
za divljenje nego za osudu.
Druga upućena kritika je vezana za uni-
štavanje ekosistema, ali ona sama po sebi
nije logična. Kada gradite uvis, zemljište se
može efikasnije iskoristiti, čime se štedi više
zemlje za drveća i polja, što je svakako više
ekološki od manjih zgrada i gradova koji se
šire. Nebeski grad može da uštedi i do dva
kvadratna kilometara za pošumljavanje, na
kojima može da se posadi 100.000 stabala.
Projekat Nebeski grad je najviše kritiko-
van za rasipanje energije i optuživan da je
neekološki. Ovo je fundamentalno pogre-
šno. Nacionalni standardi za termoizolaci-
ju u Kini za gradove kao što je Čangša je
samo 2,5cm, a za gradove poput Harbina
8cm, dok se Nebeski grad može pohvaliti
ne samo sa slojem termoizolacije od 20cm,
već i sa četvorostruko zastakljenim prozo-
rima. Njegovi izolacioni kapaciteti su čak
bolji od frižidera. Pored toga predvideli smo
kogeneracijsko postrojenje, samonapajajuće
liftove i LED osvetljenje.
Optuživali su nas da pravimo Nebeski grad
samo zarad profita i bogatih ljudi. Izričito je
rečeno da će se neboder sastojati od 1.160
stanova od po 60 kvadratnih metara, 1.398
stanova od po 90 kvadratnih metara. Može-
te li da zamislite da su bogati ljudi spremni
da žive u tako malim stanovima? Postoje i
1.892 jedinice koje su veće od 90 kvadratnih
metara, što čini 43% od ukupnog broja. Ova
mešavina nije nikako samo za bogate. I ovo
je razlog zašto smo obelodanili naš budžet -
mi nikada nismo nameravali da prodajemo
nekretnine po visokim cenama. Pored toga,
neboder će biti izgrađen na periferiji. Ne-
beski grad se gradi da bi se rešilo stambeno
pitanje ljudi, a ne da bi se zaradilo.
Neki eksperti sumnjaju da Nebeski grad
može biti izgrađen sa budžetom od 9 mili-
jardi juana (1 juan je oko 14 dinara) i da je
potrebna makar dupla količina novca, inače
će Nebeski grad biti samo prazna ljuska ili
će mu trebati neka „čudesna otkrića“. Za-
pravo su u pravu: Nebeski grad je zaista re-
zultat mnogih otkrića, posebno u pogledu
tehnologije, ekonomije i menadžmenta.
Nebeski grad će biti izgrađen korišćenjem
BSB tehnologije (Broad Sustainable Buil-
dings) umesto konvencijalnim metodama
izgradnje. Devedeset odsto objekta je pro-
izvedeno u fabrici od strane industrijskih ra-
dnika. Podovi, plafoni, elektro i vodovodne
instalacije, KGH instalacije i sve potrebno je
smešteno u okviru prefabrikovanih modula
od 60 kvadratnih metara koji čine osnovu
nebodera. Zidovi, prozori i vrata su nasla-
gani u modulu, a svaki modul se spaja sa
sistemom zavrtnja.
Ovime je izbegnuto unajmljivanje podi-
zvođača i umanjena besposlenost usled loše
organizacije gradilišta. Pride uz brz povra-
tak kapitala koji se očekuje, budžet za samu
zgradu ne mora biti toliko visok. To je ra-
zlog zašto se ne hvalimo sa budžetom kao
što su to uradili neki neboderi vredni deseti-
ne milijardi. Fabrički napravljeni neboder je
svakako „čudesno otkriće“, a ako pogledate
istoriju naše kompanije, videćete da u posle-
dnjih 25 godina svaki proizvod predstavlja
„čudesno otkriće“.
Oni takođe sumnjaju u rok izgradnje od se-
dam meseci. Smatraju da je to prekratko i da
mora biti podvala u kojoj kvalitet gradnje ne
može biti garantovan. To su gluposti. Preko
20.000 radnika u našoj kompaniji će raditi 4
meseca na proizvodnji prefabrikovanih ele-
menata u našim fabrikama. Preko 3.000 ra-
dnika će raditi na postavci tih elemenata na
lokaciji tokom tri meseca. Za vredne radni-
ke u kompaniji Broad Sustainable Buildings,
ovih 2 miliona radnih dana su više nego do-
voljno vremena za izgradnju građevine od
960.000 kvadratnih metara.
Bezbednost Nebeskog grada je nešto što se
često dovodi u pitanje, što samo pokazuje
da ljudi koji to rade imaju elementarno ne-
znanje o procedurama za odobravanje, kao i
o državnim zakonima koji regulišu pitanje
gradnje visokih zgrada. Od kako smo ob-
javili vest o gradnji Nebeskog grada, kom-
panija je obavila stotine eksperimenata sa
www.build.rs
TEMA broja
nacionalnim i stranim stručnjacima. Na pri-
mer, samo su testovi u vetro-tunelu odrađe-
ni u tri laboratorije u Kini i inostranstvu.
Hipotetički govoreći, čak i da je kompani-
ja ignorisala bezbednosna pitanja, šta je sa
mišljenjem prestižnih stručnjaka iz Nacio-
nalnog komiteta za seizmologiju, gde smo
dobili ocenu koja prevazilazi sve zahtevane
standarde, kao i sa mišljenima svih relavan-
tnih stručnjaka? Kako oni sebi mogu da
priušte da budu aljkavi? Pored toga, bilo bi
ludost ići protiv osnovnih poslovnih princi-
pa ignorisanjem bezbednosnih rizika, kada
je na kocki devet milijardi juana i međuna-
rodni brend koji uživa ugled u 80 zemalja
pored Kine.
U Kini ne postoje zakoni i normativi koji
određuju koja vrsta čelika treba da se koristi
za izgradnju nebodera, ali za Nebeski grad
mi uvozimo nekoliko stotina hiljada tona
čelika iz Luksemburga, vodećeg globalnog
dobavljača čelika. Luksemburški čelik je
veoma skup i bez transporta i ogromnih
logističkih troškova. Da nismo ozbiljni po
pitanju bezbednosti, zašto bismo ovo radili?
Takođe mi je žao zbog velikog ugljeničnog
otiska koji će se stvoriti uvozom toliko če-
lika sa preko 20.000 kilometara udaljenosti,
ali razumem da bezbednost mora biti pre
ekološke osvešćenosti.“
Ostaje samo da vidimo da li će Nebeski
grad biti samo još jedan u nizu projekata
koji su ostali mrtvo slovo (u ovom sluča-
ju crtež) na papiru, ili će postati stvarnost
koja svojim prisustvom uvodi revoluciju
u građevinarstvu. Kako god bilo, i u kom
god obliku se ova priča o najvišem prefa-
brikovanom neboderu na svetu završila,
moramo odati priznanje smelim kineskim
graditeljima čija ideja i vizija ostaje nespu-
tana uprkos oštrim kritikama i skepsi ■
27
 TEMA broja

Prefabrikacija u Srbiji
na primeru montažnih kuća
Jedna od najvećih debata u savremenoj arhitekturi vodi se o prefabrikovanim građevinama.
Pokazalo se da su prefabrikovani elementi učinili čuda u bržoj izgradnji industrijskih hala,
skladišta, kabina ili garaža. Ali, da li će označiti i prekretnicu u načinu stanovanja i razvoju
poslovnog prostora u bližoj budućnosti?
Prefabrikovane ili montažne kuće su građe- tehnologije i novih materijala, ti problemi
Montažne kuće jesu deo srpske tradici-
vine koje se ne grade na licu mesta, već se su prevaziđeni. Danas dizajn prefabrikovane onalne arhitekture – u Velikoj seobi 1690.
delovi proizvode u fabrici u vidu panela ili kuće predstavlja izazov za svakog mladog ar- godine, Srbi sa Kosova na volovskim za-
modula, a zatim se transportuju do mesta hitektu. Dizajn postaje sve inventivniji upo- pregama poneli su svoje kuće da ih zatim
izgradnje. Pošto su kuće sagrađene iz delo- trebom najrazličitijih geometrijskih oblika postave u ravnicama Panonije. Kosovska
va, vlasniku je lako da montira dodatne pro- i ekoloških materijala. Na taj način ovaj tip kuća toga doba sastojala se od bondruk-
sistema položenog na četiri ugaona ka-
storije ili solarne panele na krovove. Mnoge kuća prati razvoj aktuelne „zelene“ arhitektu-
mena, a sve drvene elemente zidova i
od ovih kuća mogu biti lako prilagođene re i održivi način gradnje i stanovanja. Veliku krova (grede, stubovi, rogovi, venčanice,
specifičnostima lokacije izgradnje, čineći prednost predstavlja i to što nakon izgradnje pa čak i plet za ispunu zidova) mogla je
ovakav oblik konstrukcije daleko fleksibil- ne ostaje puno građevinskog otpada. U Evro- tegliti jedna volovska zaprega, pa su kuće
nijim i modernijim nego ranije. pi i Americi tržište prefabrikovanih materija- seljene u potrazi za boljim pašnjakom,
la i kuća je u stalnom usponu. boljim agom, ili davane u miraz.
Prefabrikovane kuće dugo nisu bile popular-
ne na tržištu zbog neadekvatnih materijala i Imati sopstveni krov nad glavom, odnosno Ne bi li se delom savladala osnovna prepre-
nedovoljne izolacije. Međutim, sa razvojem dom u obliku kuće, san je mnogih porodica. ka ka ostvarivanju tog sna – novac (potrebna
i dovoljna količina istog), ljudi, naročito u
našoj zemlji i njenom okruženju, analizi-
raju mogućnost kupovine montažne kuće,
odnosno kuće od gotovih, prefabrikovanih
elemenata.

Tržište Srbije siromašno je ponudom prefa-

brikovanih objekata, a naročito prefabriko-
vanih kuća. Najviše pomaka napravili smo
u ponudi industrijskih objekata od metalnih
ili betonskih prefabrikovanih konstrukcija
sa oblogom od profilisanih limova ili send-
vič panela. Velika ponuda prefabrikovanih,
montažnih kuća, koja najvećim delom vodi
poreklo od nekoliko starih društvenih predu-
zeća, ne treba da nas zavara. Veoma često se
govori o prevaziđenim standardima koji ovde
i dalje imaju brojne prednosti, ali dovoljan je
samo letimičan pregled ponude prefabriko-
vanih kuća domaćih i stranih proizvođača i
biće vam jasno koja je razlika između njih.

Kvalitet gradnje koji pružaju naši najbolji

proizvođači ne zaostaje ni po čemu za kvali-

28 www.build.rs

tetom koji se nudi svuda u svetu, ali nažalost,
ovo važi samo za jedan tip objekta – eko-
nomski pristupačnu prizemnu kuću od dr-
vene konstrukcije na betonskim temeljima,
sa kosim krovom pokrivenim crepom, i sa
kontakt (demit) fasadom. Retki izuzeci, ako
ih ima, odnose se tek na poneki detalj (dve
nivelacije jednog nivoa, garaža u armirano-
betonskoj osnovi – podrumu, tek sasvim
retko i ceo novi sprat). Pa i tada, konačni
estetski rezultat daleko je od XXI veka, pa i
od gradske arhitekture moderne koja je kra-
sila naše gradove pre II svetskog rata.
Iako proizvođači pominju desetine tipova
kuća zapravo se sve svodi na razliku u kva-
draturi. Ovakva „ponuda“ najvećim delom
je posledica plagijata, neznanja, nerada, že-
lje za lakom zaradom, povlađivanja spornim
estetskim zahtevima kupaca, a ne želje za
„srpskom“ arhitekturom ili ograničenja koje
ima prefabrikacija kuća. Na kraju dolazimo
do apsurda - pojam prefabrikacije izjedna-
čili smo sa ruralnom arhitekturom jer ovaj
sistem gradnje više ne primenjujemo ni na
najmasovnijim gradilištima u Srbiji.
Neki naši proizvođači jesu se izdvojili iz
mora ponude, pre svega svojom profesio-
nalnošću i bliskom saradnjom sa investi-
torima na izgradnji njihovih domova, kao i
posebnim detaljima ponude (vrsta grejanja,
detaljno definisani ugovori, brojne reference
i prezadovoljni raniji investitori).
Međutim, sve ovo je i dalje malo. Svi njiho-
vi katalozi i dalje potenciraju tipske modele
koje imaju malo veze sa „tradicionalnom
srpskom arhitekturom“, i nimalo veze sa
facebook.com/Gradjevinarstvo
vesti | zanimljivosti | tekstovi | aktuelnosti | tenderi
savremenim arhitektonskim standardima.
Povlađivanje ukusu investitora koji najčešće
nisu profesionalno vezani za pitanja funk-
cije i estetike (dizajneri, arhitekte...) posle-
dnjih decenija postala je odlika našeg stila
projektovanja, od najpoznatijih imena srp-
ske arhitekture danas, pa redom naniže, do
najmanjih arhitektonskih biroa na početku
profesionalne karijere.
Takođe, svako ko u Srbiji ima veći budžet za
gradnju porodičnog doma verovatno se neće
odlučiti za montažnu kuću. Ovo je još je-
dna posledica nedovoljne i neprofesionalne
www.build.rs
TEMA broja
kampanje proizvođača, monotone ponude i
ograničenja u izboru, pre svega materijala,
i sistema gradnje i opremanja primenjenih
na objektu.
Zato se može reći da je ponuda prefabriko-
vanih kuća u Srbiji više nego oskudna. Svako
ko tvrdi drugačije neka navede više od even-
tualno jednog proizvođača koji nudi mon-
tažne kuće sa ventilisanom fasadom, kuće
na sprat sa potkrovljem, kuće sa pokrivkom
od lima, kuće sa ravnim ili zelenim krovom,
kuće sa betonskom ili čeličnom prefabriko-
vanom konstrukcijom, zaista energetski efi-
kasne, pa i prefabrikovane pasivne kuće... a
sve ovo jeste deo ponude razvijenih tržišta.
Kuće od prefabrikovanih drvenih elemenata
ne moraju se u izgledu ni po čemu razlikova-
ti od klasično zidanih, ali danas u Srbiji kada
vidite novu kuću sa strehom, tremom i dr-
venim stubovima na njemu, jasno vam je da
se radi o montažnoj. Dakle, nije problem što
postoje ovakvi tipovi kuća u ponudi, ali jeste
problem u tome što drugih tipova nema.
29
 TEMA broja
Pored same ograničenosti arhitektonskog
oblika prisutne na našem tržištu, prema
montažnim kućama u našoj zemlji još uvek
postoji određena odbojnost. Najviše se stra-
huje u vezi sa samom čvrstoćom konstruk-
cije, zapaljivošću, truljenjem, termičkom i
zvučnom izolacijom, mogućnošću nastanji-
vanja insekata, podobnošću za zdravlje.

Pomenuti problemi su, naravno, prisutni od

samog početka primene montažne gradnje,
ali se potrebnim proračunima potvrđuje
nosivost, primenjuju se slojevi za zvučnu i
termičku izolaciju, dok se primenom razli-
čitih savremenih sredstava, koja nisu štetna
po zdravlje, vrši zaštita panela od požara i
insekata.

Vek trajanja bilo koje konstrukcije, pa tako
i montažne kuće, zavisi od stabilnosti ele-
menata i kvaliteta materijala korišćenih pri
izradi. Gotovo svi proizvođači montažnih
kuća daju garanciju od 30 do 70 godina na
vek trajanja montažne kuće.
Verovatnoća izbijanja požara u montažnim
objektima svedena je na istu meru kao i u
zidanim objektima. Unutrašnji zidovi se
obično oblažu gips-kartonskim pločama, a
spoljnji zidovi cementnim pločama između
kojih se nalazi visokokvalitetna izolacija
od nezapaljivih materijala. Upotrebom no-
vih materijala i tehnologija u proizvodnji
montažnih kuća, završna obrada je potpuno
uporediva sa kućama građenim klasičnim
načinom.
Pogodnosti i mane
montažnih kuća
Prefabrikovane kuće danas mogu biti iz-
rađene po tipskom modelu iz ponude pro-
izvođača ili po specijalnom nacrtu u skladu
sa posebnim željama investitora. Veličina,
oblik, upotrebljeni materijali, uređenje en-
terijera, boje i lokacija, u svetu su uslovljeni
jedino budžetom investitora.
Kupovina prefabrikovane kuće ima neko-
liko prednosti:
• Kataloška forma prodaje (uz moguće iz-
mene) – pruža kupcu mogućnost da jasno
sagleda koji nivo gradnje dobija za koje pare,
šta je sve uključeno u koju cenu (oblaganje,
instalacije, KGH sistemi – klimatizacija,
grejanje, hlađenje...), koja vrsta proizvoda
(moguća doplata u odnosu na uračunatu
cenu ukoliko kupac želi kvalitetniji i skuplji
proizvod ili materijal, npr. za podove)
• Umerena fleksibilnost – jasne početne
tačke (projekat, materijali, nivo izgradnje)
olakšavaju sve eventualne korekcije pro-
jekta i dogovor u vezi sa detaljima, a po-
sledice na troškove su jasno definisane
• Brzina i jednostavnost gradnje – obič-
no 50-60% manje vremena je neohodno
za gradnju od tradicionalnog načina, brži
je i raniji povratak i uloženih investicija
i kapitala
• Superiorniji kvalitet – ostvaren van gra-
dilišta u proizvodnim pogonima sa jačom
kontrolom kvaliteta i u pripremnoj fazi
projektovanja sličnih modela

30 www.build.rs
 TEMA broja
• Ekološki manje štetne – efikasna fabrič-
ka proizvodnja proizvodi manje otpada u
proizvodnji, a čistija ugradnja manje šteti
prirodnom okruženju gradilišta
• Bezbednija gradnja – provereno je da
modularna konstrukcija bezbednija od
tradicionalnog zidarstva
• Smanjeni zahtevi za radnom snagom na
gradilištu – timovi za gradnju i završne
radove pri kompletiranju modularnih
objekta uključuju manji broj radnika na
gradilištu
• Modularna instalacija i mokri čvorovi
– upotreba instalacionih paketa i jedinica
prefabrikovanih mokrih čvorova su više
nego prikladni za ovaj sistem jer pozitiv-
no utiču na poboljšanje izvođenja i sma-
njenje vremena potrebnog za ugradnju.
• Smanjeni troškovi projektantskih ho-
norara – standardizovani detalji modu-
larnih objekata pojednostavljuju i sma-
njuju potebu za učešće specijalizovanih
disciplina
• Cena – iako su cene različite, i zavise od
više parametara, može se reći da se metar transporta). Niska termička masa i dobra S obzirom da je trgovina moguća u oba pravca,
kvadratni montažne kuće u Srbiji, po sis- izolacija mogu stvoriti veliku opasnost od domaći investitor može da se raspita na inter-
temu ključ u ruke, kreće od 250€ naviše letnjeg pregrevanja. Ovaj nedostatak je veo- netu postoji li mogućnost naručivanja monta-
u zavisnosti od modela, veličine i pro- ma lako otkloniti kroz pažljiv dizajn unakr- žne kuće iz inostranstva. Najčešće će se govori-
izvođača montažne kuće. snom ventilacijom, prepuštenim strehama i ti o daleko nepovoljnijem aranžmanu, ali samo
raznim tipovima osenčavanja. onda kada je budžet ograničen. Ukoliko je bu-
džet veći, ponuda montažnih kuća proizvede-
Sklapanje delova objekta u fabrici sigurno nih u Srbiji nezanimljiva je i nekonkurentna.
povećava kvalitet, ali i utelovljenu energiju
finalnog elementa u transportu, od pro- Zaključak
izvođača raznih komponenata do fabrike i
od fabrike do gradilišta, dok kod tradicio- Prefabikovane montažne kuće sa drvenom
nalnog sklapanja na gradilištu relacija tran- konstrukcijom jesu najbolje rešenje za sva-
sporta je skraćena i podrazumeva relaciju od koga u Srbiji ko traži krov nad glavom – u
fabrike do gradilišta. smislu cene, kvaliteta, toplotne izoacije, ja-
sno definisanih detalja ugovora, rokova gra-
Fizički nedostaci uglavnom upućuju na ter- Za montažnu kuću dnje, kompletiranja radova...
mičke osobine modularne konstrukcije, a to ne postoje granice
su problemi termičkog mosta i parne brane Ali, montažne kuće imaju daleko veći po-
pri gradnji čeličnih konstrukcija i visećih fa- Sa druge strane, proizvođači prefabrikovanih tencijal. One ne moraju biti uslovljene škr-
sadnih sistema. Neki projektanati i izvođači kuća ne moraju razmišljati samo o domaćim tom ponudom arhitekture, materijala, siste-
veruju da se većina ovih nedostataka može prilikama. Veoma značajno za prefabrikova- ma, opreme... Mogu imati izuzetne odlike
rešiti kroz pažljiv detalj i odgovarajuće ma- ne kuće jeste to da se one mogu postavljati energetske efikasnosti i ekološko opravda-
terijale. hiljadama kilometara dalje od fabrike. Ovo nje, i to je njihov najveći zalog za budućnost
znači da proizvodnja prefabrikovanih kuća koja mora stići i ovde kad-tad. A, za sada,
Prefabrikovani objekti u principu imaju ni- nije uslovljena samo domaćim tržištem već u Srbiji, mogle bi malo da porade na svom
sku termičku masu (najvećim delom zbog joj je otvoren put u svet. izgledu i popravku „šminke“ ■

Sistemi za spajanje i pričvršćivanje

– Sistemi za perfektne instalacije
Sistemi za spajanje i pričvršćivanje firme OBO Bettermann
Bezbedno spajanje i nošenje instalacija svih vrsta.
Da biste montirali brže i uštedeli dragoceno vreme!
Sistemi razvodnih kutija // Uzidni i sistemi za šuplje zidove // Stezni sistemi
Sistemi kablovskih uvodnica // Sistemi za pričvršćivanje kablova i cevi - plastika
Sistemi za pričvršćivanje kablova i cevi - metal // Sistemi stezaljki nosača
Specijalni sistemi za pričvršćivanje kablova i cevi // Sistemi cevi
Šine // BBS lučne obujmice // Navojni i udarni sistemi

Istražite svet OBO sistema pomoću interneta ili direktno kod nas:
OBO Bettermann d.o.o. Stara Pazova
Evropska 2 22300 Stara Pazova | Tel: +381 22 2150 346
e-mail: info@obo.rs | www.obo.rs
www.build.rs 31
 TEMA broja
Firestone UltraPly TPO
krovna membrana
Među novim proizvodima u prodajnom asortimanu kompanije Ravago Lambda Sr od nedavno se
nalazi i poznati svetski proizvođač hidroizolacionih membrana, Firestone Building Products.
Ovom prilikom kompanija Ravago vam
predstavlja Firestone UltarPly TPO hidro-
izolacionu krovnu membranu sa primenom
na višenamenskim objektima – halama u
sistemu prefabrikovane gradnje.
Sve veća zastupljenost montažne gradnje ve-
likih proizvodnih, magacinskih i prodajnih
objekata uslovila je potrebu za razvitkom
krovnih sistema koje je moguće brzo, kvali-
tetno i u svim vremenskim uslovima izvesti.
PVC membrane su uveliko našle primenu
umesto dugo popularnih bitumenskih traka,
a sve veći trend u svetu i kod nas je upotreba
TPO membrane od termoplastičnog fleksi-
bilnog poliolefina. Ova fleksibilna membrana
armirana mrežom polistirenskih vlakana obje-
dinjuje otpornost gume na atmosferske prilike
sa mogućnošću ugradnje po toplom postupku
karakterističnom za termoplastične materijale.
Niz prednosti Firestone UltraPly krovnog
sistema kao što su izuzetna otpornost na
atmosferalije, UV zračenje, prisustvo algi,
uz laku ugradnju (težina membrane iznosi
samo 1,14kg/m2) i vek trajanja, predstavlja-
RAVAGO LAMBDA SR d.o.o.
Cara Dušana 207a
11070 Zemun-Beograd
tel: +381 11 7151 250
fax: +381 11 3164 949
Marija Katić d.i.a.
office@ravago.rs
www.ravago.rs
32
ju ključne faktore za ekonomsku opravda-
nost njene sve češće upotrebe.
Upotreba jednoslojnih membrana ima ne-
zamenljivu ulogu u formiranju krovnog
pokrivača ukoliko se krov hale formira u
slojevitom sistemu visokoprofilisanog lima
sa termoizolacijom od kamene vune ili ek-
strudiranog polistirena. Minimalni nagib
krova u slojevitom sistemu postavljanja
mora da iznosi 2%. Ukoliko se Firestone
TPO membrana ugrađuje u sistemu me-
haničkog fiksiranja koriste se trake širine
do 2,44m. Širina trake koja se koristi i šema
fiksiranja zavisi od zone uticaja vetra. Trake
se fiksiraju u području preklopa odgovara-
jućim podloškama i zavrtnjima udaljenim
50mm. Preklop susednih traka iznosi naj-
manje 150mm, a spoj se izvodi po toplom
postupku u širini najmanje od 75mm.
U sistemu potpunog lepljenja Firestone
TPO trake su direktno zalepljene na od-
govarajuću podlogu kontakt lepkom. Su-
sedni paneli se preklapaju najmanje 75mm
a preklopi se vare. Potpuni lepljeni sistem
može biti primenjen na bilo kom objektu
uz uslov da donji slojevi poseduju zadovo-
ljavajući otpornost na čupanje. Ovaj sistem
je najoptorniji na uticaj vetra što ga čini po-
godnim za upotrebu na visokim zgradama,
objektima na otvorenom moru i avionskim
hangarima.
Pri spajanju i izradi detalja Firestone Ultra-
Ply TPO treba napomenuti da nije potreb-
no koristiti sredstvo za čišćenje (cleaner).
Posmatrajući karakteristike pojedinačnih
elemenata sistema, karakteristike same
membrane direktno zavise od formulacije
njenih donjih slojeva kao i gornjeg sloja,
www.build.rs
koji obezbeđuje otpornost na starenje pod
uticajem temperature, UV zračenja, ozona.
Stabilizatori za uticaj toplote su ključna
komponenta u sastavu TPO membrane koja
onemogućava dezintegraciju membrane
pod uticajem visokih i niskih temperatura.
Kompanija Firestone, na osnovu svog dugo-
godišnjeg iskustva u hemiji polimera (indu-
strija guma) je uspela da razvije TPO mem-
branu otpornu na razne klimatske uslove,
širom zemljine kugle. Ogroman napor je
uložen pre nego što je tržištu predstavlje-
na UltraPly TPO, takvog kvaliteta da njenu
početnu hemijsku formulu Firestone nije
menjao još od 1998. godine.
Dosadašnja ispitivanja, posmatrajući mem-
branu nakon 10 godina trajanja, pokazuju
da UltraPly TPO ne menja svoju debljinu i
hemijski sastav (moguće ju je zavariti i na-
kon 10 godina) dok spojevi i dalje poseduju
potrebnu čvrstinu, a biološki rast na površi-
ni membrane nije uočen.
Uporednim ispitivanjima TPO i PVC
membrane (11 uzoraka, 7 proizvođača), gde
je laboratorijski ubrzan proces starenja obe
membrane (temperatura 65), merni rezulta-
ti su pokazali da je TPO membrana imala
manja odstupanja od početnih vrednosti
debljine membrane, mase, tvrdoće i krtosti
što ukazuje da je ugradnja TPO membra-
ne racionalan i dobar izbor posmatrano i sa
ekonomskog stanovišta.
Neki od objekata iz liste referenci za 2013.
godinu su:
• Grundfos (Inđija 26.000m²),
• Fresenius Medical Care (Vršac 12.000m²),
• Dis (Niš, Vršac, Kraljevo 20.000m²),
• Cooper Tire (Kruševac 15.000,00m²),
• Shopping Centar ONE (Beograd
16.000m²) ■

Projekat Moskva
200 sanitarnih modula za 80 dana
Navikli smo da u ovo vreme recesije slušamo priče o nedovoljnim poslovnim prilikama, manjku
radnih mesta i generalnom nedostatku optimizma. Međutim, priča pred vama uliva nadu u bolju
budućnost koja je dostižna uz profesionalnost, požrtvovanje i vrhunsku stručnost.
Kompanija EUROmodul iz Nove Pazove je
već poznata u regionu po jedinstvenosti i kva-
litetu svojih proizvoda, ali ono što sigurno niste
znali jeste da je ova kompanija jedna od retkih
koja je uspela da u ovo vreme ekonomske krize
prosperira i poveća svoj promet za neverova-
tnih 400 odsto, dokazujući da uz pravu ideju,
odlične stručnjake i savremene proizvode ne
postoji prepreka koja se ne može prevazići.
Kompanija EUROmodul je to postigla za-
hvaljujući jednom prilično neverovatnom
poslu koji nije mogla da realizuje ni jedna
druga konkurentska kompanija u svetu, a to je
proizvodnja 200 komada autonomnih javnih
sanitarija za potrebe grada Moskve u roku od
80 dana! Sa iskustvom plasiranja proizvoda na
inostrana tržišta Austrije, Švajcarske, Norve-
ške, Nemačke, Rusije, Bliskog istoka, Afrike,
pa čak i dalekog Vijetnama, jasno definisanom
logistikom i potrebnim znanjem, kompanija
EUROmodul je uspela da pobedi konkuren-
ciju na međunarodnom tenderu za dizajnira-
nje, projektovanje i proizvodnju 200 komada
javnih autonomnih sanitarnih objekata.
Ovaj projekat javnih sanitarnih objekata za
potrebe grada Moskve se pokazao kao naj-
veći i najkompleksniji izazov i projekat koji je
kompanija EUROmodul imala u njenih 23
godine poslovanja. Dizajn i tehničke zahteve
sanitarije je odredila uprava grada Moskve, a
iste je logistika i operativa kompanije EURO-
modul pretvorila u gotov, savremeni proizvod.
Pored samog ispunjenja roka proizvodnje od
80 dana za 200 sanitarnih objekata, ono što je
izdvojilo kompaniju EUROmodul od kon-
kurencije jesu savremena tehnološka rešenja
javnih sanitarnih objekata koji su posebno
prilagođeni za okruženje u kome se nalaze.
Javna sanitarija je autonomna, potpuno ne-
zavisna od dovoda tehničke vode i kanaliza-
cije na lokaciji što omogućava jednostavno
premeštanje sanitarije na nove lokacije po
potrebi. Anti-vandalni koncept je prime-
njen u svim aspektima proizvodnje. Unu-
trašnji korisnički prostor je opremljen sa
EUROmodul automatskom jedinicom za
pranje i sušenje ruku izrađenom od inoxa,
kao i vakuumska WC školjka.
Oba korisnička prostora javne sanitarije su
izrađena sa vakuum sistemom WC školjki i
tankovima za tehničku vodu i fekalije. Inte-
grisani, automatski vakuumski sistem pri ispi-
ranju inox WC školjke koristi samo 1,2 litara
u odnosu na standardno ispiranje od 9 litara.
EUROmodul je razvio sistem grejanja i
ventilacije u korisničkim prostorima prema
zahtevnim klimatskim uslovima grada Mo-
skve, gde je prosečna temperatura u zim-
skim mesecima ispod -10°C. Obezbeđena je
konstanta temperatura korisničkih prostora
javne sanitarije od 10°C do 15°C tokom
zimskog perioda. Sanitarija je kompletno
vatrootporna do 120 minuta te konstruisana
da zaštiti okolinu u slučaju unutrašnjeg po-
žara, a sve u skladu prema zahtevima grada
Moskve.
www.build.rs
TEMA broja
Proizvodnja pojedinačnih delova za javnu
sanitariju realizovala se u EUROmodulo-
vim fabrikama u Hrvatskoj i Srbiji, a zavr-
šna montaža i opremanje u fabrici u novim
proizvodnim pogonima u Novoj Pazovi
površine cca 4.150m2. Na projektu je radilo
više od 150 ljudi organizovanih u tri smene,
što je omogućilo proizvodnju od 7 komada
gotovih javnih sanitarija po danu. Proizvo-
dnja se odvijala u avgustu i septembru 2013.
godine.
Ovim projektom kompanija EUROmodul
se ponovo dokazala kao preduzeće sposobno
da odgovori na sve zahteve klijenata, sa mo-
dernim tehnološkim rešenjima i dizajnom u
skladu sa najnovijim svetskim trendovima.
U EUROmodulu ističu da su uspešnom
realizacijom ovog projekta dokazali da si-
nergetski efekat povoljne cene, vrhunskog
kvaliteta i dizajna proizvoda sa stručnim
rukovođenjem kompanijom i konkretnim
projektom omogućavaju dalji prodor i uspeh
na svim svetskim tržištima ■
EUROMODUL
Industrijska zona b.b.
22330 Nova Pazova
tel/fax: +381 22 328 003
tel: +381 22 328 004
328 071
info@euromodul.rs
www.euromodul.rs
33
 TEMA broja

Premium Concept
Razn
Ra zn
novvrsrsno
Raznovrsnost sno
noss primene i dokazane perfor-
mans
ma nsee os
manse oosnovne
n v su karakteristike Stonhard
no
podnih sistema,
po
pod
podnih sis
iste
tem među kojima se po svojim

– pravi podni sistemi

kara
ka rakt
kter
e istika
karakteristikama i polju primene izdvajaju
reše
rešeenj
njaa Stonclad.
rešenja Ston
St oncc
on

za pravo okruženje
Ston ncl
clad
Stonclad ad
d ppod
o
od
podni sistemi nude prvorazrednu
zašt
za štit
šti u u na
it
zaštitu najr
jra
najrazličitijim uslovima, a izuzetno su
k i pod najekstremnijim
jaki naje industrijskim uslo-
viima
ma.. Otporni
vima. Otpo
Ot p rn na jake udare i koncentrovana
po
optet reććenja, sa
opterećenja, s visokim stepenom otpornosti
Kompanija Premium Concept, jedna od vodećih regionalnih kompanija o
na abraziju i odličnom hemijskom otpornošću,
u postavljanju svih vrsta podnih obloga i izradi epoksidnih, poliuretanskih sp
ova rešenja specijalno su namenjena primeni u
i „ferobeton“ industrijskih podova, nudi vam vrhunska rešenja i pomoć u h b j industriji i industriji pića. Osim
prehrambenoj
pronalaženju pravog sistema za vaše potrebe. Podovi otporni na hemijska, toga, zahtevaju minimalno održavanje, a spe-
termička i mehanička opterećenja, protivklizni, ergonomični, antistatički, cijalni premazi čine ove podove antistatičkim
podovi za zvučnu izolaciju, antikorozivni – podovi za svako okruženje. i otpornim na visoke temperature.

Kompanija Premium Concept je za krat-
ko vreme uspela da postane regionalni lider
zahvaljujući vrhunskom nivou usluge, koja
počinje inicijalnim konsultacijama, iznala-
ženjem kvalitetnih projektnih i dizajnerskih
rešenja, praćenih realizacijom građevinskih
radova i post-građevinskih aktivnosti i bri-
gom o klijentu.
možete očekivati garanciju u pogledu siro-
vina, proizvoda i same ugradnje. Otporni na
hemijska i abrazivna opterećenja, habanje,
koncentrisano opterećenje, vlažnu sredinu,
termalne šokove, Stonhard podni sistemi
projektovani su tako da dokazano odgova-
raju najrazličitijim uslovima, sa beskrajnim
Organizacionu strukturu kompanije Pre-
mium Concept čine tri segmentne celine
koje za cilj imaju pružanje maksimalne po-
drške krajnjem korisniku usluga:
• Premium Engineering – čini projek-
tantsko-inženjerski tim koji učestvuje u
svim fazama projekta, od idejnog rešenja,

Ovakve rezultate kompaniji je omogućio

tim mladih i u svom poslu iskusnih, talento-
vanih i motivisanih ljudi koji stvaraju nove
vrednosti u svakom segmentu poslovanja i
postavljanju visokih standarda prvenstveno
u oblasti dekorativnih i industrijskih epo-
ksidnih i poliuretanskih podova.

U prilog ovome govori i strateško partner-

stvo sa američkom kompanijom Stonhard,
članicom globalne korporacije RPM, kao
jednim od najvećih svetskih proizvođača
materijala za industrijske podove i global-
nim liderom u proizvodnji i ugradnji bešav-
nih podova, zidnih sistema i sistema zašti-
tnih premaza, sa tradicijom dugom preko
90 godina.
Kao ekskluzivni regionalni zastupnik i dis-
tributer ove kompanije na teritoriji Balkana
i ovlašćeni izvođač radova na celokupnom
evropskom tržištu, Premium Concept vodi
računa o vašim zahtevima u oblasti podnih
sistema, analizirajući vaše potrebe i nudeći
vam rešenja koja odgovaraju vašoj lokaciji.
Reč je isključivo o proizvodima i ugradnji
„PREMIUM kvaliteta“. Od Stonhard-a
PREMIUM CONCEPT
Stevana Markovića 8
11080 Beograd-Zemun
tel/fax: +381 11 2108 411
office@premium-concept.com
www.premium-concept.com
opcijama u pogledu dizajniranja i izbora
boje, dezena i završnog premaza. Ovi sis-
temi su bezbedni, uz mogućnost primene
najrazličitijih tekstura kako bi se sprečila
opasnost od proklizavanja i nezgoda.
Stonhard podove karakterišu raznovrsnost
i dokazane performanse i u najrigoroznijim
uslovima. Izuzetno su jaki i pod najekstre-
mnijim industrijskim uslovima, zahtevaju
minimalno održavanje i predstavljaju dugo-
trajno rešenje. Specijalni premazi čine ove
podove antistatičkim i otpornim na visoke
temperature. Kao takvi, ovi sistemi nalaze preko izrade glavnog projekta, razrade
svoju primenu u najrazličitijim sektorima, detalja, dizajna enterijera i eksterijera i
radnim i poslovnim okruženjima: samog izvođenja radova (industrijski po-
• Farmaceutska industrija dovi, dekorativne podne i zidne površine,
• Prehrambena industrija hidroizolacija i sanacija betonskih kon-
• Hemijska industrija strukcija);
• Elektronska industrija • Premium Coatings – čini deo prodaj-
• Proizvodni pogoni nog tima koji klijentima kompanije pru-
• Komercijalne, javne ustanove i institucije. ža mogućnost korišćenja najkvalitetnijih
materijala Stonhard (industrijski podovi),
Više od 90% Stonhard-ovih preformulisa- Liquid Elements (dekorativni podovi),
nih procesa razvoja novih rešenja uključuje Polyurea (hidroizolacione vruće prskajuće
poliuretanske proizvode na bazi vode ili membrane), ICOPAL (hidroizolacione
epokside bez rastvarača, što čini ove podne PVC membrane);
sisteme visoko ekološki održivim rešenji- • Premium Tools – alati i mašine za podo-
ma, dizajniranim u cilju veće zaštite živo- polagačke radove, injekcione i hidroizola-
tne sredine. cione radove ■

34 www.build.rs

MONARPLAN PVC
krovne hidroizolacije
Osnovna namena krova je da štiti građevinu, i time, naravno, nismo rekli ništa novo. Međutim korišćenjem
savremenih materijala i proizvoda, on istovremeno može postati i mnogo više od toga – privlačan estetski
detalj; jedinstveno arhitektonsko rešenje; značajna ekološka korist ili novi prostor za život, rad i rekreaciju.
U ovom broju, pokušaćemo da vam približimo jednu grupu tih savremenih proizvoda – Monarplan PVC
hidroizolacione trake, deo široke proizvodne palete grupacije ICOPAL.
Počnimo onda sa kratkim osvrtom na isto-
rijat. PVC (eng. PolyVinyl Chloride) pred-
stavlja jedan od najzastupljenijih građevin-
skih materijala današnjice. U svom čistom
obliku, otkriven je još davne 1835. godine,
ali je, zbog krute prirode, masovna (na-
glašavamo, masovna) proizvodnja na bazi
ove sirovine morala da sačeka skoro čitav
vek. Godine 1926, pronađen je metod po-
moću kojeg je određeni adititiv, kasnije
nazvan „plastifikator“, uspešno pomešan
sa osnovnom hemijskom formulom PVC
materijala. Dobijena masa bila je značajno
mekša i elastičnija što je, konačno, otvorilo
mogućnosti za najrazličitiju komercijalnu
upotrebu.
Struktura Monarplan PVC
Osnovne prednosti Monarplan PVC hi-
droizolacionih sistema ogledaju se u jedno-
stavnosti pri rukovanju, brzini pokrivanja
krovne površine i maloj težini samog ma-
terijala. Kao takvi, ovi sistemi predstavljaju
ekonomičnu alternativu tradicionalnim vi-
šeslojnim bitumenskim sistemima za ravne
krovove.
Decatlon – Cagny, Francuska
TEMA broja
Tokom samog procesa proizvodnje Mo-
narplan PVC traka, otpadni materijal se
ne baca, već se odmah koristi kao reciklat,
tačnije kao dodatak smesi za donji sloj u
narednom proizvodnom ciklusu. Takva pra-
ksa, pored očigledne ekološke i ekonomske
koristi, ima i svoju praktičnu funkciju jer se
time životni vek samog proizvoda značajno
produžava.
Mehanički pričvršćen sistem
(Monarplan FM)
Monarplan G je proizvod sa uloškom od
staklene traknine. Zbog prisustva fungi-
cida u samoj recepturi gornjeg sloja traka,
ovaj proizvod je prvenstveno namenjen za
primenu kod zelenih krovova. Pored toga,
AMB – Grand Couronne, Francuska uspešno se primenjuje kod opterećenih kro-
vova (topli ili obrnuti krovni sistem), ukrat-
Monarplan PVC se proizvodi u 7 različi- ko za većinu krovnih sisteme gde se hidro-
tih boja što značajno proširuje slobodu pri izolaciona traka koristi kao međusloj ■
projektovanju. Nekada se teži da generalni
izgled objekta bude što više u skladu sa oko-
linom, a nekada je cilj potpuna suprotnost
tome, i teži se rešenju koje je vizuelno je-
dinstveno i ističe po svim karakteristikama.
Bogat kolorit Monarplan PVC proizvoda
pruža obe ove mogućnosti.
Sistem zelenog krova (Monarplan G)
Hokej arena – Orsha, Belorusija
Monarplan FM je UV stabilna završna tra-
ka sa uloškom od poliestera, specijalno di-
zajnirana za mehaničko pričvršćivanje. Tra-
ka poseduje veliku zateznu črvstoću koja je
neophodna za korišćenje tiplova jer ta oso- ICOPAL d.o.o.
bina kasnije obezbeđuje otpornost materi-
Stražilovska 7
jala na uzlazne sile koje nastaju pri udarima
11272 Dobanovci
vetra. Sam mehanički način pričvršćivanja
tel/fax: +381 11 8444 005
je ekonomičan i jedostavan za izvođenje, što
mob: +381 63 877 1585
je skoro idealno kod krovnih sistema gde je
neophodno obezbediti što manje optereće- icopaldoo@gmail.com
nje strukture objekta. www.villas.at
www.build.rs 35
 TEMA broja
Prefabrikovani putni
betonski elementi
Preduzeće „Putevi“ d.o.o. Ivanjica osnovano je 1961. godine. Od 2007. godine preduzeće
je postalo deoničko društvo i u tom obliku vlasništva je i danas.
Najvažniji sektori u okviru preduzeća
„Putevi“ d.o.o. Ivanjica su: sektor za proiz-
vodnju asfalta, betona i kontrolu kvaliteta;
sektor gradnje; sektor održavanja puteva i
sektor mehanizacije.
Preduzeće je registrovano za obavljanje
sledećih delatnosti:
• izgradnja saobraćajnica: puteva, ulica i
drugih saobraćajnica, igrališta, platoa itd.
• visokogradnja objekata male spratnosti
kao i objekata hidrogradnje, ugradnja as-
falta i betona
• redovno (zimsko i letnje) i periodično
(pojačano, rehabilitacija...) održavanje
državnih puteva I i II reda
• održavanje putnih objekata, vertikalne i
horizontalne signalizacije
• eksploatacija kamena
• drobljenje i separacija kamena – dobijanje
frakcionisanog kamenog agregata
• proizvodnja asfaltnih mešavina po vrućem
postupku, proizvodnja betona i betonske
galanterije (NEW JERSEY ograda, be-
tonskih ivičnjaka, AB cevi i prstenova,
betonskih blokova itd.).
Firma, po licenci DELTABLOC Interna-
tional GmbH, na području Srbije proizvo-
di DELTABLOC® bezbednosne barijere
i PHONBLOC® barijere za zaštitu od
buke. DELTABLOC® bezbednosne bari-
jere i PHONOBLOC® barijere za zaštitu
od buke su testirane i sertifikovane prema
evropskim normama i dopunjuju asortiman
proizvoda i usluga preduzeća.
Ovo je pionirski poduhvat u Srbiji jer su ba-
rijere sertifikovane prema evropskim norma-
ma EN 1317 i EN 1793, koje su prihvaćene
PUTEVI D.O.O. IVANJICA
Javorska 55, 32250 Ivanjica
tel/fax: +381 32 661 820
office@putevi-ivanjica.rs
www.putevi-ivanjica.rs
36
i obrađene u tehničkom upustvu sa obave-
znom primenom od strane JP „Putevi Srbi-
je“. Prozvodi su nastali kao rezultat petnae-
stogodišnjeg iskustva, istraživanja i stotine
crash-testova njihovog licencnog partnera.
Sigurnosne betonske barijere, kod nas popu-
larno nazvane „New Jersey“, su umnogome
povećale bezbednost saobraćaja na većini
puteva i autoputeva Evrope, Amerike, pa
čak i Australije. Uglavnom se primenjuju na
razdelnim pojasevima autoputeva gde spre-
čavaju prelazak vozila iz jedne u drugu traku,
a od projektovanih brzina, kategorije vozila i
stepena zahtevanog pomeranja proizvode se
u različitim oblicima, visinama i karakteri-
stikama. Treba istaći i primenu na mostovi-
ma, nadvožnjacima, tunelima i drugim opa-
snim mestima na putevima gde su se ranije u
svetu, a i kod nas, dešavale teške saobraćajne
nesreće, što se primenom ovih sistema zna-
čajno smanjilo ili u potpunosti izbeglo. Su-
ština je u njihovom povezivanju, odnosno
patentu zatege koja se nalazi u njima.
Putevi d.o.o. Ivanjica su uspeli da jedan ta-
kav sistem primene i kod nas, i to na petlji
„Orlovača“, a domaće sisteme na pristu-
pnim putevima Mosta na Adi i na beograd-
www.build.rs
skoj obilaznici, a pošto su evropske norme
postale obavezne, u budućnosti se očekuje
mnogo veća i šira primena ovih sistema.
Pored stalnih, proizvode se i privremene
betonske barijere koje se uglavnom koriste
za obezbeđivanje gradilišta, kao fizičke pre-
preke pri organizovanju masovnih skupova
ljudi ili radova na putevima i autoputevima.
Zvučne barijere su takođe proizvod „Putevi“
d.o.o. Ivanjica i primenjuju se za zaštitu obje-
kata, ljudi, poboljšanja uslova i kvaliteta života,
ekoloških normi smanjenjem nivoa buke, i
mogu se videti duž niza autoputeva i železnič-
kih pruga zemalja u neposrednom okruženju
(Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Austrija), kao
i mnogih drugih zemalja širom Evrope i sve-
ta. „Phonobloc“ sistem koji proizvode Putevi
d.o.o. Ivanjica se izdvaja od ostalih sistema
kvalitetom, velikom moć absorpcije (upijanja)
zvučnih talasa (a ne samo refleksije) trajnošću
i mogućnošću arhitektonskog oblikovanja
predmetne ograde, dezena, reljefa i boja. Bitno
je napomenuti da se proizvode od prirodnih
materijala, tj. specijalne mešavine betona, i kao
takvi ne štete okolini.
Posebno zanimljiv i sa ekonomske strane
isplativ proizvod su integrisane zvučne bari-
jere serije LSW, gde se kombinuje sigurno-
sna betonska i zvučna barijera – zahtevaju
manje prostora i nije potrebno fundiranje
takvih elemenata ■
 TEMA broja

AB montažne
• Skkla
ladiišt
Skladišteštee „H
„Hen
Hennke
k u Kruševcu
„Henkel“
• „S
„Str
trei
eitt No
ei
„Streit Nova““ u SStaroj Pazovi
• Pr
Prod
odaj
od ajni
aj
Prodajni n C entar „Uradi Sam“ u Novom
Centar
S
Saadu
d
du
Sadu

konstrukcije
• Fa
F
Fabr
abrik
ikka „Johnson
Fabrika „Joh
„Joh
hns
nson
on
n Electric“ u Nišu.

K onkkur uren
e tn
en
Konkurentnost tnos
ost naa tržištu Put Inženjering
d
d. o.o.
o.
d.o.o.o oostvaruje
stva
st varu
ru
uje p rać
ra
praćenjem savremenih ten-
dencija i ra razv
zvvoj
o em u tehnologiji, mehani-
razvojem
zaci iji
ji, opremi,
zaciji, op
pre
remi, organizaciji
orga
gann i menadžmentu.
Pouzdano
Po
Pouzdanost,noost
st, kvalitet kao i poslovna etika su
Put Inženjering punih 20 godina radi kao preduzeće za izgradnju znaci prep poz
o navanja koje neprekidno negu-
prepoznavanja
objekata niskogradnje i visokogradnje, a bavi se i proizvodnjom ju, i zato ih svrstavaj
svrstavaju među najinteresantni-
je partnere za investitore.
invest
kamenog agregata, betona i betonskih prefabrikata. Preduzeće
se bavi i transportom, uslugama građevinske mehanizacije
i iznajmljivanjem specijalne opreme u građevinarstvu.

Obimom izgrađenih objekata PUT INŽE-

NJERING se svrstava u red vodećih predu-
zeća u oblasti montažne gradnje na području
Republike Srbije i regiona. Najsavremeniji
tehnološki procesi u izradi montažnih ele-
menata omogućavaju ispunjavanje sve većih
zahteva investitora u smislu raspona i spra-
tnih visina. Permanentno praćenje svetskih
dostignuća, usavršavanje kadrova, saradnja
sa fakultetima i institutima su omogućili
osvajanje izrade svih vrsta montažnih kon-
strukcijskih elemenata. Tehnološka oprema
omogućava izgradnju od preko 150.000 različiti tipovi konstrukcija svih raspona
kvadratnih metara objekata godišnje. i rastera sa upotrebom tipskih elemenata
čime se ostvaruje racionalizacija sistema;
• izgradnjom hala po crtežima klijenata ili
preradu po sistemu i statičkim proraču-
nom preduzeća Put Inženjering;
• montažom prefabrikovanih elemenata;
• izradom temelja i temeljnih greda;
• izradom armature u sopstvenom auto-
matskom armiračkom pogonu;
• izradom objekata po sistemu ključ u
ruke.

U oblasti visokogradnje kompanija Put In- Za detaljnije informacije možete se infor-

ženjering se bavi:
• proizvodnjom prefabrikovanih armira-
nobetonskih konstrukcija (temelji, čašice,
stubovi, T nosači svih dimenzija, A nosači
do 30m, prednapregnute šuplje ploče, ro-
žnjače), koja je takva da se mogu izvesti
misati na sajtu Put Inženjeringa ili direktno
preko kontakata datih na dnu strane ■
STRUČNO, KVALITETNO, BRZO...
Iz velikog iskustva u izgradnji objekata u
sistemu Armirano Betonske Montažne
konstrukcije kompanije Put Inženjering iz-
dvajamo:
• „Mr. Bricolage Centar“ u Nišu PUT INŽENJERING
• „Agrohim Centar“ u Nišu
• Fabrika „Yura Corporation“ u Nišu Knjaževačka bb
• Fabrika „Shinwon“ u Nišu 18000 Niš
• Fabrika „Yura Corporation“ u Leskovcu tel: +381 18 215 355
• Fabrika „Cooper Tires“ u Kruševcu 575 574
• Fabrika „Dunkelmotoren“ u Subotici fax: +381 18 576 600
• „Milšped Distributivni Cantar“ u Beo-
gradu office@putinzenjering.com
• Fabrika „Fresenius Medical“ u Vršcu www.putinzenjering.com

www.build.rs 37
 TEMA broja

Prednosti i mane upotrebe

transportnih kontejnera u arhitekturi
Kako svest o zelenim tehnologijama i tehnikama raste i dobija popularnost širom sveta, sve se više
ljudi okreće strukturama od teretnih kontejnera kao zelenoj alternativi. Postoji veliki broj napuštenih,
neiskorišćenih kontejnera svugde po svetu koje samo zauzimaju prostore na dokovima svetskih
luka. Razlog zašto je ovo ovako jeste da je državama mnogo skupo da otpreme prazne kontejnere
odakle su došli. U većini slučajeva, jeftinije je kupiti nove kontejnere iz Azije. Rezultat tome je
neuobičajno veliki broj praznih kontejnera koji samo čekaju da postanu nečiji dom, kancelarija,
apartman, škola, spavaonica, studio...

Arhitektura transportnih/kargo kontejnera
(engl. – Shipping container architecture) ko-
risti stare čelične modularne kontejnere za
prevoz robe prekookeanskim brodovima i
kamionima. Kako su ovi kontejneri napra-
vljeni da izdrže mnogo surovije uslove od
uloge nepokretnog objekta, arhitekti širom
sveta ih koriste za svoje projekte. Važna
prednost ovih kontejnera je i niska cena,
pored kvalitetnog materijala, otpornosti na
habanje i sl, a njihovom upotrebom projekat
dobija epitet održive gradnje.
Razlika gradnje ovim kontejnerima i stan-
dardnim kontejnerima koji se nude kao go-
tovi prefabrikovani moduli (stambeni, higi-
jenski, itd), jeste u tome što se ovde govori o
polovnoj robi koju arhitekta može iskoristiti
u potpunosti po svojoj želji stvarajući objek-
te bilo kog tipa.
Postoje obilne benificije tzv. kontejnerske
arhitekture. Neke od ovih prednosti uklju-
čuju: jačinu, izdržljivost, dostupnost i cenu.
Obilje i relativna jeftinoća (neki se prodaju
čak i po 900 američkih dolara) ovih kon-
tejnera tokom poslednje dekade dolazi iz
razloga deficita u robi koja dolazi iz Severne
Amerike. Proizvodi koji dolaze u Severnu
Ameriku (iz Azije i Evrope) u kontejneri-
ma koji često moraju da budu vraćeni nazad
prazni po velikom trošku. Stoga, nove apli-
kacije se traže za korišćene kontejnere koje
su završili svoje putovanje.
Filip Klark (Phillip C. Clark) je 23. novem-
bra 1987. godine predao patent u Sjedi-
njenim Američkim Državama koji opisuje
„Metod pretvaranja jednog ili više čeličnih
teretnih kontejnera u naseljive objekte“.
Ovaj patent je odobren 8. avgusta 1989.
godine pod rednim brojem 4854094. Dija-
grami i informacije prikazani u dokumentu
patenta su postavili osnove za mnoge arhi-
tektonske ideje pri upotrebi kontejnera.
Godine 2006, južnokalifornijski arhitekta
Piter Demaria (Peter DeMaria) projekto-
vao je prvu dvospratnu kuću od kontejnera
u sjedinjenim Američkim Državama kao
odobren konstruktivni sistem pod rigo-
roznim uslovima nacionalnog Pravilnika
o gradnji. Još više impresivniji je projekat
Puma City (arhitektonski biro Lot-Tek), koji
je izgrađen sa obiljem jeftinog materijala a
bez smanjenja kvaliteta dizajna. Postoji
mnogo vrhunskih primera kontejnerske ar-
hitekture širom sveta.
Arhitektura transportnih kontejnera je po-
stala popularna u arhitektonskoj zajednici
kao trendi, zelena alternativa tradicionalnih
građevinskih materijala, i čini se kao dobar
izbor za ljude koji su ekološki osvešćeni.
Sve prednosti transportnih
kontejnera u arhitekturi
Snaga i izdržljivost – Transportni kontejeri
su iz više razloga odličan građevinski ma-
terijal. Napravljeni su da nose teške terete,
u sebi, ali i na sebi, prilikom pakovanja u
prekookeanske teretne brodove. Takođe,
mogu izdržati surovo okruženje kao što su
palube brodova gde su izloženi slanoj mor-
skoj vodi, ili prilikom drumskog transporta
kada dolaze u kontakt sa solju sa površine
puteva. Takođe, za sve to vreme trpe ljulja-
nje, treskanje i habanje, što su daleko veći
izazovi za materijal i konstrukciju od onih
sa kojima će se sretati ukoliko postanu deo
arhitektonskog objekta.

38 www.build.rs

Modularnost – Svi kontejneri za transport
robe napravljeni su po istim standardnim
merama, i to tako da je moguće kombinova-
ti ih u veće skupine po modularnom šablonu
(kako bi se što bolje pakovali na dokovima i
u brodovima). Kada je reč o arhitekturi, ovo
pojednostavljuje gradnju i projektovanje.
Pošto su dizajnirani i da se čvrsto povezu-
ju međusobno radi lakše pokretljivosti, ova
karakteristika se može savršeno iskoristiti i
za arhitektonsku konstrukciju. O njihovim
mogućnostima za kombinovanje u veće
strukture najbolje govori podatak da je mo-
guće naređati 12 kontejnera jedan na drugi
ukoliko su prazni.
Transport – Objekat je moguće dekom-
ponovati i premestiti na drugu lokaciju,
bez obzira da li se radi o strukturi koju čini
samo jedan ili desetine modula.
Dostupnost materijala – Ovi kontejneri
su dostupni u svim krajevima sveta. Postoje
brojne države koje imaju veći uvoz u odnosu
na izvoz robe, te pristigli kontejneri ne idu
brodovima nazad zbog cene transporta koju
se ne isplati plaćati onda kada je kontejner
prazan.
Cena – Cena je svakako jedna od najzna-
čajnijih prednosti kontejnera – polovna
roba koja nije izgubila ništa od svojih me-
haničkih karakteristika, gotova struktura
koja ne zahteva veliko i skupo fundiranje
poput materijala za zidanje, itd. Izgradnja
teče brzo, sa malo radne snage, a u SAD
jedan polovan kontejner od 20 stopa (6m)
se može kupiti za samo 1.200 dolara. Cena
novog kreće se oko 6.000 dolara, pa čak i
ova kupovina može doći u obzir.
Mane transportnih
kontejnera za primenu
u arhitekturi
Ipak, pored dosta pozitivnih, postoje i nega-
tivne strane u upotrebi transportnih kontej-
nera za izgradnju. Na primer, premaz koji se
koristi da se kontejneri naprave izdržljivi to-
kom transporta morem sadrže brojne štetne
hemikalije, kao što su hromatske i fosforne
i olovne farbe. Dodatno, drveni podovi koji
se postavljaju u većini objekata od kontej-
nera su premazani sa opasnim hemijskim
pesticidima, kao što je arsenik i hrom, koji
služe da oteraju štetočine.
Ponovno korišćenje kontejnera se čini kao
dobra energetska alternativa, ali, malo lju-
di uračuna količinu energije potrebnu da bi
se kontejner napravio useljiv. Cela površina
kontejnera mora biti peskirana (i to nakon
otklanjanja starih farbi), podovi moraju biti
zamenjeni i otvori moraju biti isečeni sa
bremenom. Kod ove transformacije, prose-
čan kontejner proizvede oko 500kg opasnih
materija pre nego što se on može koristiti
kao konstruktivni element. Sve ovo, plus
količina fosilnih goriva potrebna da se kon-
tejner pomeri korišćenjem teške mašinerije,
značajno doprinosi njegovom ekološkom
otisku.
Jedan od problema jeste dimenzionalnost
kontejnera sa obzirom da oni stvaraju ču-
dne radne i životne prostore. Dodajte još, na
samu strukturu, izolaciju i imate dugu, usku,
kutiju sa korisnom visinom manjom od 2,4
metara. Da biste napravili adekvatan životni
prostor morate kombinovati više kontejnera
zajedno, što zahteva dodatnu energiju.
Toplotna i zvučna izolacija – Čelik je odli-
čan provodnik toplote pa zahteva više izola-
cije od klasično zidanog zida. Sa druge stra-
ne, kontejner pruža odličnu zaptivenost, pa
će uz dobru izolaciju toplotni gubici struja-
njem vazduha biti mnogo lakše redukovani.
Zvučna izolacija biće paralelno postignuta
sa primenom toplotne (mineralna vuna, po-
liuretanska ili polistirenska izolacija).
Radna snaga – Često je obrada metala zah-
tevnija od klasične gradnje te je i radna sna-
ga često skuplja kada je u pitanju rad sa če-
ličnim konstrukcijama. Ali, brzina rada ipak
će na kraju učiniti da ovo rešenje u pogledu
cene radne snage bude jeftinije.
www.build.rs
TEMA broja
Gradilište – Kontejnere je u najvećem bro-
ju slučajeva potrebno dopremiti šleperima, a
zatim postaviti na mesto uz pomoć meha-
nizacije (kran ili pokretna dizalica). U po-
ređenju sa klasičnim materijalima za zidanje
ovde mora biti korišćena snažnija mehani-
zacija što dodaje na troškovima.
Građevinska i upotrebna dozvola – U sve-
tu je čest slučaj da postoje strožiji zakoni, pa
čak i zabrane za izgradnju stambenih obje-
kata od čelika. Ponegde uopšte ne postoji
zakonski okvir.
Podne obloge od drveta u kontejnerima –
U nekim slučajevima prilikom izrade kon-
tejnera, podovi od drveta tretiraju se različi-
tim insekticidima koji sadrže brojne štetne
elemente opasne po zdravlje ljudi (bakar
– 23-25%, hrom – 38-45%, arsenik – 30-
37%). Zato bi ovi podovi trebalo da budu
uklonjeni pre nego što se prostor nameni za
stanovanje i sl.
Zdravstvene mere – S obzirom da kontej-
neri tokom veka upotrebe za transport robe
mogu da nose sve i svašta, trebalo bi ih do-
bro očistiti pre korišćenja za arhitektonske
objekte. Ovo pre svega podrazumeva peski-
ranje sve do osnovne površine, i ponovno
farbanje netoksičnim bojama i lakovima.
U mnogim krajevima, jeftinije je i koristi se
manje energije u izgradnji sličnih struktura
korišćenjem tradicionalnih konstruktivnih
metoda. Domovi od kontejnera imaju smi-
sla tamo gde nema resursa, gde su kontej-
neri u izobilju, i gde ljudi imaju neophodnu
potrebu za smeštajem (kao što su nacije u
razvoju ili zajednice pogođene prirodnim
nepogodama). Iako su oni sigurno upeča-
tljivi i inovativni primeri arhitekture koja
koristi teretne kontejnere, oni, obično, nisu
najbolji metod projektovanja i građenja ■
39
 transmaterijali

Priroda: Učiteljica inženjerstva

Materijali napravljeni da obavljaju funkciju
Priroda radi prilično dobar posao u oblikovanju našeg okruženja. Ali, šta se dešava kada se
inovacija i kreativno razmišljanje primene na više održive prirodne materijale koji već postoje?
Vodeća kompanija za konsalting u oblasti materijala, Materials Council iz Velike Britanije, istražuje
sve veći broj visoko-estetskih prirodnih materijala odličnih performansi dostupnih na tržištu koji su,
na različite načine, osmišljeni tako da funkcionišu što bolje i da omoguće nove mogućnosti dizajna.

Čovekova sposobnost da osmisli prirodne
materijale našeg okruženja u upotrebljive
alate nas je definisala kao vrstu kroz vekove.
Ali dok smo postajali sve više vešti u stva-
ranju utilitarnih proizvoda od sirovina, mi
smo takođe postali svesniji potencijalnih de-
struktivnih sposobnosti ovih procesa i naših
radnji na životnu sredinu. Sada smo došli
do doba kada se ovaj teret odgovornosti i
naše napredne sposobnosti da kontroliše-
mo i oblikujemo materijale oko nas spajaju
kako bi stvorili nove proizvode i proizvodne
procese koji su manje sintetičke tvorevine, a
više super-prirodne.
vanja prirodnog kamena, kao što je mermer
i granit, rekonstruisan i spojen zajedno uz
pomoć veziva kako bi se stvorilo veštačko
kamenje sa kontrolisanim izgledom i per-
formansama koje su superiornije od priro-
dnog kamena.
Sa novim proizvodnim tehnikama, proce-
sima i uvođenjem sofisticirane računarske
kontrole, proizvođači su takođe razvili nove
i troškovno efikasne načine da takođe urede
površine prirodnih materijala. Kompanija
Lithos Design koristi računarsko modelova-
nje i petoosnu CNC (computer numerically
controlled ) obradu prirodnog kamena kako
bi stvorila mozaične 3D kamene površine,
modularne particije i panele za oblaganje
enterijera. Ovo je inače izuzetno dugotra-
jan proces koji zahteva visoko kvalifikovani
ručni rad kamenorezaca.
Neki prirodni materijali imaju inherentne
poželjne performanse i estetske kvalitete, a
ipak njihova pogodnost za razne aplikaci-
je i upotrebe može biti znatno ograničena
njihovom prirodnom formom. Bambus je
brzo obnovljivi prirodni materijal koji ra-
ste do jednog metra svaki dan, što ga čini

Kompanija Materials Council istražuje raz-

ličite primere oblikovne prirode koji poka-
zuju neverovatan nivo kontrole koje sada
možemo da primenimo i u našem stvore-
nom okruženju, i načine na koje možemo
imati koristi od upotrebe proizvoda koji su
manje sintetički na više načina i prevazilaze
prostu jednostavnost održivosti.

Fizički inženjering
Svođenje prirodnih materijala na njihove
konstitutivne elemente, menjanje njihovog
sastava, i njihovo kombinovanje na nove
načine je uspostavljen metod unapređenja
estetskih i tehničkih karakteristika materi-
jala. Rekonstituisani kamen je možda naj-
češći primer ovoga, gde je otpad iz iskopa-

40 www.build.rs

vrlo održivim za upotrebu u građevinarstvu.
Ali njegov prirodni oblik šuplje stabljike ga
ograničava kao direktnu zamenu standardi-
zovanim proizvodima od drveta.
Proizvođači, kao što je kompanija Moso iz
Holandije, sada proizvode bambus u raspo-
nu od standardizovanih panela, ploča, furni-
ra i blokova, što je uporedivo sa uobičajeno
dostupnim formatima drveta. Ovi proizvo-
di su slični po izgledu i performansama sa
mnogim drvenim proizvodima koji se kori-
ste u građevinarstvu i arhitekturi, ako ih čak
i ne prevazilaze. Kroz procese „karbonizaci-
je“ koji se javljaju u šećeru unutar bambusa,
njegov izgled takođe može biti promenjen
iz njegove prirodne boje slamkasto žute
do niza tamnijih tonova, pa sve do prelepe
boje slične mahagoniju. Ali mi nismo više
ograničeni samo na homogenim materijali-
ma, dok je u stvari, koncept „projektovanih
materijala“ (materijala dizajniranih da za-
dovolje određene zahteve) najbliže povezan
sa kompozitnim materijalima. Tako da je
prikladno da, u svetu projektovanih priro-
dnih materijala, kompozitni materijali budu
takođe istaknuti.
Ciriški dizajner Beat Karer (Beat Karrer) je
jedan od mnogih dizajnera koji stvaraju kom-
pozitne materijale proizvedene od prirodnog
poljoprivrednog otpada ili nus-proizvoda.
Njegov „Fluid Solids“ materijal može biti
obrađen, formiran i obojen korišćenjem ne-
kih od istih tehnika kao i kod termoplastike,
pružajući širok spektar mogućnosti za masov-
nu proizvodnju artikala, kao što je i demon-
strirano na prošlogodišnjem Sajmu dizajna
u Milanu. Korišćenjem organskog vezujućeg
agensa, njegov „Fluid Solids“ materijal je bez
mirisa, toksina i u potpunosti je biorazgradiv,
za razliku od sintetičkih kompozita, koji se
izuzetno teško odvajaju i recikliraju.
Hemijski inženjering
Pored fizičkog modifikovanja izgleda,
strukture i forme prirodnih materijala, pro-
izvođači su takođe u stanju da hemijski me-
njaju materijale na molekularnom nivou, što
im omogućava da naprave materijale koji se
mogu smatrati inferiornim ili defektnim,
dodajući im više korisnih karakteristika
učinka.
Nova tržišta modifikovanih proizvoda (kao
što su Platowood, Thermowood, Accoya i
nedavno stvoren Kebony) upotrebljavaju ra-
zne tehnike hemijskog inženjeringa kako bi
radikalno poboljšali performanse pojedinih
drveta, obezbeđujući izvodljivu i održivu al-
ternativu spororastućim tropskim vrstama
drveta.
Zaštićeni, vlasnički proces tretiranja proi-
zvoda Kebony, nazvan Kebonizacija (Kebo-
nization), impregnira drvo sa tečnim „bioo-
tpadom“ kako bi trajno izmenio strukturu
www.build.rs
transmaterijali
njegovih ćelijskih zidova. Ovaj proces pro-
izvodi drvnu građu koja je dugotrajna, ne
zahteva održavanje, dimenziono je stabilna,
otporna na gljvične degradacije i invaziju
insekata, netoksična i veoma otporna. Spo-
redni efekat kebonizacije je produbljavanje
boje tona drveta, što dovodi to bogate čo-
koladno-braon boje, čak i kod drveta bledih
tonova.
Kebonizacija je proces polimerizacije, mada
ne proizvoda ekstrahovanog iz sirove nafte,
kao kod tradicionalnih plastičnih proizvo-
da, već od furfuril alkohola, koji se proizvodi
od poljoprivrednog biootpada. Ovo stvara
biopolimerski Furan, koji jača unutrašnju
strukturu ćelija od drveta, dajući proizvodu
Kebony odlična mehanička svojstva.
Biopolimeri, materijali proizvedeni od stra-
ne ili od živih organizama, su takođe mate-
rijali koji se koriste u arhitekturi i dizajnu
na sopstveni način, a najčešće se mogu sresti
u ambalažama. Ojačavanjem biopolimera sa
prirodnim vlaknima, inženjeri mogu da na-
prave biokompozite upotrebljive na mnogo
većem arhitektonskom obliku kao alterna-
tivu konvencijalnih materijala kao što su
polimeri ojačani staklenim vlaknima. Jedan
takav primer jeste Luizijana paviljon u Lui-
zijana Muzeju moderne umetnosti, projek-
tovan od strane danskog biroa 3XN, koji
je dobio JEC nagradu za inovaciju 2010.
godine.
Rast i podstrek
Mi ne moramo uvek da primenimo sirovu
snagu kako bi savili prirodu prema našoj vo-
lji. Takođe ju je moguće kontrolisati ili ne-
žno prinuditi iskorišćavanjem inherentnih
bioloških mehanizama kao što su rast ili
disanje. Zeleni krovovi, žive fasade, pa čak
i urbane farme su odlični primeri kako je
moguće nežno vršiti kontrolu nad prirodom
radi određene namene i kao deo većeg arhi-
tektonskog sistema.
41
 transmaterijali
„BenettiMOSS“, kompanije Benetti Stone,
je takav proizvod. Unutrašnji vertikalni ba-
štenski proizvod u obliku panela se sastoji
od stabilizovanih lišajeva koji su ugrađeni u
osnovi od smole. „BenettiMOSS“ reguliše
nivo vlažnosti vazduha u zatvorenom pro-
storu i čisti unutrašnji vazduh. Lišajevi su
izuzetno robusni, ne zahtevaju navodnjava-
nje, održavanje, pa čak ni prirodnu svetlost
kako bi napredovali.
U aprilu ove godine međunarodna inže-
njerska kompanija Arup je predstavila „bio-
adaptivnu“ fasadu za Međunarodnu izložbu
građevinarstva (IBA) u Hamburgu, o čemu
smo već pisali u prethodnim izdanjima ma-
gazina Build. Smeštanje živih mikro-algi u
staklene fasadne elemente omogućava da,
kako one rastu, pružaju adaptivnu zašti-
tu od sunca, privatnost, toplotnu izolaciju,
smanjenje buke i da takođe apsorbuju so-
larnu energiju koja se naknadno koristi za
zagrevanje rezervoara tople vode. Zrele alge
se zatim beru i fermentišu u postrojenju za
biogas na licu mesta, proizvodeći korisnu
energiju.
Međutim, ova sposobnost da se primora
priroda se ne primenjuje više samo na pro-
izvodnju materijala ili drugih proizvoda, već
se koristi i za predlaganje potpuno novih
proizvodnih procesa i tehnika.
42
Pored istraživanja iskorišćavanja energije
prirode, dizajner Markus Kajser (Markus
Kayser) je ispitivao kako da iskoristi ovu
sposobnost prirode direktno kao alat. Go-
dine 2010, Kajser je stvorio solarni laser-
ski sekač koji ne samo da sakuplja solarnu
energiju kako bi pokrenuo mehanički alat
za sečenje, već i kanališe sunčeve zrake kroz
sočivo u obliku staklene kugle radi „laser-
skog“ sečenja 2D komponenata.
Naredne godine, Kajser se vratio u egipatsku
pustinju, ovog puta sa svojom „SolarSinter“
mašinom, koja ponovo koristi solarne zrake
kako bi istopila i ponovo oblikovala pustinj-
ski pesak u čvrste objekte, slične SLS (se-
lective laser sintering) tehnici za 3D štam-
panje.
Godine 2008, londonski arhitekta Magnus
Larson (Magnus Larsson) i kompanija Or-
dinary Ltd. su izradili studiju o tome kako bi
bakterija mogla da se koristi da pretvori pu-
stinjski pesak u ogromnu peščarsku struktu-
www.build.rs
ru, što bi zapravo bio organski 3D štampač
koji predstavlja potpuno novi nivo napretka.
Ova tehnika je veoma korisna kada se gradi
u teško dostupnim lokacijama i okruženji-
ma, pošto sirovi materijal za izgradnju ne
mora biti transportovan do lokacije: Sama
lokacija je materijal.
Ogroman broj arhitekata, dizajnera i pro-
izvođača koji istražuju slične ideje jasno po-
kazuje verovanje u koristi od ovog koncepta
i njegovog potencijala za preokret naših bu-
dućih metoda izgradnje. Ovo je možda naj-
bolje zamišljeno od strane arhitektonskog
biroa „Foster & Partners“ i njihog ambici-
oznog predloga za 3D štampanje ogromne
strukture na Mesecu uz pomoć lunarnog tla,
korišćenjem tehnologije koja je razvijena od
strane D-Shape (brend razvijen od strane
londonske firme Monolite UK Ltd. koja se
bavi 3D štampanjem).
Primeri inženjerstva u prirodi koji su pome-
nuti u ovom tekstu pokazuju da smo pri-
menom inovacija i kreativnog razmišljanja
na više održive materijale i resurse koji su
dostupni oko nas u mogućnosti da stvorimo
atraktivne proizvode koji su više harmonič-
ni sa našim prirodnim okruženjem, a pride i
imaju podjednako dobar, ako ne i bolji uči-
nak od ustanovljenih sintetičkih proizvoda.
Oni takođe prikazuju mogućnost stvaranja
potpuno novih modela proizvodnje i iz-
gradnje, omogućavajući nam da odvedemo
izgrađeno okruženje izvan onoga što smo
ikada smatrali mogućim ■
 zanimljivosti
Hotel od brodskih kontejnera u Vegasu
Ambiciozni novi koncept parka za ekstremne sportove projektovan od strane arhitektonskog
biroa M-Rad iz Los Anđelesa predviđa izgradnju održivog luksuznog hotela, kao i razne sport-
ske objekte, od brodskih kontejnera. Ukoliko bi ovaj predlog postao realnost, on bi bio izgrađen
na pozamašnoj parceli od 17 hektara, samo pola bloka
dalje od čuvenog strip-a u Las Vegasu.
Vegas park za ekstremne sportove predviđa izgradnju
tri velike kule od transportnih kontejnera. Jedna kula
će smeštati urbanu farmu, čiji će se proizvodi pro-
davati radi profita, dok će druge dve kule poslužiti
kao luksuzni hoteli, zajedno sa privatnim bazenima
i krovnim barom.
Avanturistički tipovi će moći da se zabavljaju na pet
surferskih bazena sa veštački proizvedenim talasi-
ma, tri žičare, trakama za BMX, skejterskom parku,
traci za splavarenje i jezeru sa sportovima na vodi. Svaka od ovih oblasti su povezane fizički
sa „XDeck“-om (podignutom platformom), koja sadrži prostor za neophodnu mehaničku
opremu i površine za maloprodajne objekte.
Prodaje se jednosobna
prefabrikovana kuća
za neverovatnih
2,5 miliona dolara
Retka montažna jednosobna kuća projektova-
na od strane samoukog arhitekte Žana Pruvea
(Jean Prouvé ) 1945. godine se trenutno pro-
daje na izložbi dizajna u Majamiju, SAD, po
neverovatnoj ceni od 2,5 miliona dolara.
Kuća nazvana „Maison Démontable 8x8“,
predstavljena na izložbi od strane galerije Ga-
lerie Patrick Seguin, je jedna od samo dve pre-
živele kuće, koje je Pruve projektovao kako bi
pomogao Francuskoj da skući svoje stanovni-
štvo nakon razarajućeg Drugog svetskog rata.

Arhitektonski biro M-Rad je takođe predvideo instalaciju solarnih sistema i vetroturbina

za proizvodnju dovoljno energije da pokrije 85 odsto energetskih zahteva kompleksa. Ovo
deluje kao težak zadatak, pa je verovatno najbolje uzeti ga sa rezervom, ali ovaj projekat ipak
nudi zanimljivu perspektivu na moguću budućnost održivih, velikih zabavnih kompleksa ■

„Starpath“ premaz u spreju koji osvetljava put „Postojao je program od 160 kuća, ali je
samo nekoliko njih izgrađeno i većina je
Kompanija Pro-Teq iz Velike Britanije razvila je novi vodootporni premaz u spreju koji ap- uništena posle rata“, kaže vlasnik galerije
sorbuje UV svetlost u toku dana i oslobađa je noću, prilagođavajući se uslovima osvetljenja Patrik Seguin. „Jedna je atelje Žana Pruvea,
u okruženju. Tehnologija se testira u parku Christ’s Pieces u Kembridžu, a može se pokazati smeštena pored njegove kuće, i ona je klasi-
kao isplativa alternativa konvencijalnoj uličnoj rasveti. fikovana kao istorijski spomenik. Dakle, ova
ovde je druga kuća, jedina koja postoji pored
Navikli smo da vidimo da se fotonaponska samog ateljea arhitekte.“
tehnologija postavlja pre svega na krovovi-
ma, ali i druge dovoljno osunčane površine, Kuća, koja poseduje drvene panele montirane
uključujući i trotoare, se takođe istražuju na samostalnim aksijalnim ramovima napra-
zbog njihovog potencijala za žetvu solarne vljenih od savijenog čelika, je bila jedna od
energije. mnogih eksperimentalnih montažnih kuća
na kojima je Pruve radio. Komponente mogu
Premaz „Starpath“ (Zvezdana staza) ne proizvo- biti upakovane na jedan kamion i sastavljene
di električnu energiju, ali nudi moguću alterna- od strane troje ljudi u jednom danu.
tivu uličnoj rasveti, sa veoma niskim troškovima
instalacije i održavanja, pošto se može isprskati Kuća veličine od osam puta osam metara je
na postojeću površinu i zatim obložiti kako bi bila vodootporna. Prema kompaniji, premaz apsor- predstavljena na Izložbi dizajna u Majamiju
buje i skladišti UV svetlost tokom dana i oslobađa je noću, kada su njegove čestice u stanju da se sa enterijerom koji sačinjava originalni na-
prilagode raspoloživom prirodnom svetlu, i svetle sa odgovarajućim nivoom intenziteta. meštaj i oprema dizajnirana od strane Pru-
vea, a u vlasništvu galerije Seguin.
Premaz se trenutno isprobava u parku u centru Kembridža, Velika Britanija, gde je isprskan na
ukupnoj površini od 150 kvadratnih metara. Kompanija Pro-Teq kaže da je bilo potrebno samo
pola sata za nanos premaza, a da je površina bila spremna za korišćenje već nakon četiri sata.

„Naš premaz najbolje funkcioniše kada se nanese na asfalt ili beton, uglavnom asfalt, koji
čini najveći deo puteva u Velikoj Britaniji“, objašnjava direktor prodaje kompanije Pro-Teq
Nil Blakmore. „Kada se približava kraju svog radnog veka, možemo ga podmladiti sa našim
sistemom, stvarajući ne samo praktičan, već i deko-
rativni finiš.“
„Starpath“ ima neklizajuća svojstva, i može pomoći
vozačima da izbegnu sudare noću, bez potrebe za ve-
štački obojenim linijama za podelu puta. Premaz je
takođe nereflektujući, a internet sajt kompanije na-
vodi izbor od čak 11 različitih boja. S druge strane,
problemi se mogu javiti tokom zimskih meseci, kada
je manje svetlosti dostupno u toku dana i kada postoji
mogućnost da sneg zakloni svetlost sa puta ■
Pruve je jedan od najznačajnijih arhitekata i
dizajnera iz sredine dvadesetog veka. Samo-
uki arhitekta, dizajner i inženjer je rođen u
Nansiju, Francuska 1901. godine, a umro je
1984. godine. On je razvio korišćenje laga-
nog savijenog čelika u dizajnu nameštaja i u
arhitekturi, i eksperimentisao je sa laganim,
demontažnim konstrukcijama koje su bile
ispred svog vremena ■

44
 zanimljivosti
Prefabrikovana Kuća-košnica Infiniski kuće od kontejnera
u skladu sa lokalnim
Slična drugim mikro-kućama o kojima smo
pisali, Kuća-košnica (Hivehaus) dolazi upa- uslovima i resursima
kovana, samodovoljna je i deluje kao da ju je
relativno lako izgraditi. Kuća je dobila ime „To nije zbog klimatskih promena. To je
po saćastim strukturama koje grade pčele, i zato što nikada nisam bio u stanju da osta-
predstavlja modularni stambeni sistem iz- vim hranu na tanjiru.“ Ovo je moto kompa-
građen od pojedinačnih šestouglih ćelija koji nije Infiniski, čije kuće se sastoje 80 odsto od
mogu da se prilagode i povežu, nudeći obilje nom, dok „plastificirani metal“ na spolja- ponovo korišćenih, recikliranih i nezagađu-
fleksibilnosti i mogućnosti dizajna. šnjosti obezbeđuje zaštitu od vremenskih jućih materijala. Među njima su, pogodili
uslova. Ćelije su opremljene sa duplo (i ste, transportni kontejneri, ali i železničke
mogućnošću trostruko) zastakljenim crnim pruge, palete, pa čak i stare boce. Iako je sva-
aluminijumskim polivinil-hlorid (uPVC) ka kuća prilagođena potrebi klijenata, jedna
kompozitnim vratima i prozorima. stvar im je zajednička – uprkos atraktivnom
dizajnu – iznenađujuća pristupačnost.
Krov napravljen od fiberglasa sa ojačanjem i
sa svetlarnicima u obliku kupola nudi doda-
tno prirodno osvetljenje. Ćelije su potpuno
samostalne i imaju šest LED svetla i četiri
utičnice od 240V. Vanmrežna rešenja uklju-
čuju napajanja sa solarnim panelima, kao
Projektovana od strane Berija Džeksona i kompostni toalet i sistem za sakupljanje
(Barry Jackson), Hivehaus se sastoji od ono- kišnice. Dodatna oprema za Kuću-košni-
liko ćelija koliko vlasnik želi, sa mogućno- cu uključuju prozore i svetlarnike, spoljašnji
šću da se počne sa jednoćelijskim prostorom trem, kuhinja, grejanje, kao što je peć na drva,
koji se može proširiti po potrebi. Svaka ćelija i pristup za osobe sa invaliditetom. Možda najimpresivnija stvar u vezi kompa-
pruža prostor od 9,3 metara kvadratnih, koji nije Infiniski jeste da je, za razliku od dru-
je zatvoren podom i zidovima napravljenim Sve ovo se nalazi na vrhu laganog čeličnog gih kuća od transportnih kontejnera, razvila
od izolovanih drvenih ramova od 100mm sa rama koji je pridržan od strane podesivih prilagodljiv proces, a ne samo jednokratni
prajmerisanim vlaknastim pločama srednje čeličnih, pocinkovanih baznih elemenata, dizajn. Upravo je ova prilagodljivost ono što
gustine (MDF – medium-density fiberboard ) što je korisno ako se kuća gradi na nerav- izdvaja ovaj koncept od arhitekture transpor-
u unutrašnjosti i sa OSB pločama na fasadi. nomernom terenu. Cena kuće se zasniva tnih kontejnera koju smo do sada videli.
prema ćeliji, što znači da sastav svake ćelije
Radi dodatne izolacije, unutrašnji i spolja- u kombinaciji sa dodatnim funkcijama od- „U zavisnosti od projekta, kompanija će ko-
šnji paneli su vezani poliuretanskom pe- ređuje ukupnu cenu kuće ■ ristiti prefabrikovane čelične module, ponovo
koristiti stare pomorske kontejnere i/ili drvene
prefabrikove module“, koji se mogu rasporedi-
NOMAD mikro-dom nudi jeftin vanmrežni život ti kako bi se izgradile porodične kuće, stambe-
ni blokovi, hoteli ili kancelarijski prostori.
Kanadska kompanija NOMAD Homes je
proizvela novi koncept mikro-kuće koji ima Kuća Manifesto je izgrađena 2009. godine
samo 9,2 kvadratna metra površine, može da za 90 dana u Kurakavi, Čile – kuća od 160
se isporuči u paketu, funckioniše vanmrežno kvadratnih metara je izgrađena od tri reci-
i navodno je laka za montažu. Preduzeće je klirana transportna kontejnera. Kontejner u
pokrenulo kampanju na internetu za pri- prizemlju je podeljen i odvojen, dok kontej-
kupljanje sredstva za prizvodnju, a na kraju neri na gornjem nivou premošćavaju taj jaz.
namerava da prodaje osnovnu verziju ovog
doma za ispod 20.000 evra. Pored očiglednog prodora prirode svetlosti u
objekat, kompanija Infiniski tvrdi da je ovaj
Mikro-dom uklapa dnevni boravak, kuhinju, premošćeni aranžman odličan i zbog priro-
kupatilo u prizemlju, a na spratu spavaću sobu u svoju malu površinu od samo 9,2 kvadaratna dne ventilacije. Termalne performanse kuće
metra i nudi se u tri verzije, sa uključenim dodatnim elementima u zavisnosti od modela i cene. su poboljšane korišćenjem prilagodljivih dr-
venih roletni napravljenih od drveta iz odr-
Osnovni model ima kuhinjske elemente, police, dovoljno skladištenog prostora, podove od živih šuma, kao i zbog korišćenja paleta. Ideja
laminata, rasvetu i povezane električne utičnice. Davanje više novca donosi dodatke poput je da će se palete otvarati zimi omogućavajuči
solarnog energetskog sistema, prečišćavanja otpadnih voda i sakupljanje kišnice, dok se dr- direktan prodor sunčeve svetlosti na metalne
veni trem može takođe dodati kako bi ponudi dodatni otvoreni prostor. površine kontejnera, grejući na prirodan način
unutrašnjost. Leti su one zatvorene kako bi
Građevinski materijali uključuju strukturno izolovane metalne panele i fasadne obloge od izolovali kuću od neželjenog izvora toplote.
pocinkovanog metala, dok je unutrašnjost obložena od medijapana. Kompanija obećava da će
NOMAD mikro-dom biti otporan na insekte, vlagu i vatru, i navodi potencijalna korišćenja Kompanija Infinski kaže da je ukupan tro-
ove jedinice u vidu studentskog stanovanja, socijalnog stanovanja i kao privremen smeštaj. šak projekta (uključujući isporuku svih ma-
terijala i kontejnera na lokaciju) bio 79.000
NOMAD mikro-dom je trenutno predmet internet kampanje. Ukoliko sve prođe dobro, evra. Ona dodatno tvrdi da je zbog „alter-
predložena početna cena za osnovni model će biti oko 20.000 evra. Naravno, može biti dug, nativnih sistema energije“ (verovatno priro-
nesiguran put pre nego što se javno finansirani koncepti kompjuterskih rendera razviju u dno grejanje i sistem osvetljenja) prisutnih u
stvarnost, ali je ovo svakako zanimljiv projekat koji ćemo držati na oku ■ kući, ona 70 odsto autonomna ■

45
 TEMA broja

Teška vremena za prefabrikovane

materijale, ali budućnost donosi promene
Evropski arhitekti veruju da će se sa oporavkom građevinske industrije, a posebno u vremenima
nestašice radne snage, prefabrikovani materijali koristiti više. Ovo je jedan od zaključaka kvartalnog
izveštaja Evropskog arhitektonskog barometra (European Architectural Barometer), urađenog od
strane istraživačke kompanije Arch-Vision, a koji se sprovodi među arhitektama u najrazvijenijim
evropskim državama.
Sa teškim vremenom za građevinsku indu- Postoji nekoliko trendova koji su primećeni, Građevinski sektor je i dalje pod velikim
striju u poslednjih nekoliko godina, kao i a koji će imati pozitivan uticaj na budućnost pritiskom. Samo nemački, blegijski, a od
smanjenjem građevinske aktivnosti u pogle- prefabrikovanih materijala: skora i britanski sektori bolje prolaze, dok
du izgradnje objekata, izvođači radova imaju 1. U nekim zemlja, posebno u Velikoj Brita- ostatak evropskih zemalja ima poteškoća u
teškoće da obezbede dovoljno posla za svoje niji i Nemačkoj, arhitekte vide konceptu- sustizanju obima poslovanja kao pre recesije.
zaposlene. Kompanije pokušavaju da zadrže alne i modularne zgrade kao realan trend
radnu snagu zaposlenu korišćenjem jeftini- za budućnost. Izvođači građevinskih ra-
jih, više radno-intenzivnih materijala, ume- dova takođe povećavaju svoja znanja u
sto otpuštanja radnika. ovoj oblasti.
2. Drugi trend primećen od strane evrop-
Prethodna istraživanja kompanije Arch-Vi- skih arhitekata je prebacivanje sa mokrih
sion su takođe pokazala da u kriznim vreme- na suve građevinske metode. Ovo će ta-
nima direktori i izvođači radova često biraju kođe imati pozitivan efekat na korišćenje
jeftinije materijale. To znači da su drugi ma- prefabrikovanih materijala, i podići će in-
terijali, kao što su prefabrikovani materijali, teres ka prefabrikaciji u budućnosti.
koji zahtevaju manje radne snage ali veći 3. Stručnjaci su uvereni da se sa prefabri-
investiciju, pod pritiskom. kovanim proizvodima mogu stvoriti lepe
zgrade.
Ali, budućnost za prefabrikovane materijale
izgleda svetlo jednom kada se ekonomija opo- Investitori zahtevaju brži
ravi i obim građevinskih radova poveća. Tada
će biti više posla nego radnika u građevinskom i jeftiniji proces gradnje
sektoru, takođe zbog činjenice da se tokom kri- Za većinu zemalja, dostizanje obima izgra-
ze broj radnika u ovom sektoru smanjio. Kako Kriza je promenila zahteve klijenata u sek- dnje pre krize se nikada neće desiti (prema
podaci iz najnovijih Evropskih arhitektonskih toru građevinarstva. Investitori su u potrazi mišljenjima arhitekata iz Španije, Italije i
barometara pokazuju, značajan deo evropskih za bržim i jeftinijim načinima izgradnje. Holandije). Arhitekte u Velikoj Britaniji,
arhitekata očekuje da će se u narednih nekoliko Ograničeni finansijski resursi i želja za br- Francuskoj i Poljskoj očekuju da će za to
godina tržište rada smanjiti, što će dovesti do žom eksploatacijom objekata su izazovi koji biti potrebno između jedne i pet godina.
povećane upotrebe prefabikovanih proizvoda i će ceo građevinski sektor morati da uzme Sa promenama na tržištu, promene zahteva
proizvoda koji mogu biti brzo obrađeni. u obzir. činilaca u građevinskom sektoru su prime-
tne. Oni počinju da zahtevaju jeftiniji i brži
proces izgradnje koji može da osigura ispla-
tivost investiranja i brži povraćaj novca.

U sedam od osam zemalja gde se obavlja is-

traživanje, potražnja za jeftinijim zgradama
se već odvija. U Italiji samo jedna trećina arhi-
tekata kaže da se to trenutno dešava, dok 41
odsto njih očekuje da će to biti trend za je-
dnu do tri godine.

Brža izgradnja se trenutno posebno zahte-

va u Nemačkoj i Holandiji, ali takođe i u
ostatku evropskih zemalja. Prema arhitek-
tama ona će igrati veću ulogu u bliskoj bu-
dućnosti.

Pritisak sa tržišta zahteva preispitivanje ce-

log procesa izgradnje i identifikaciju oblasti
u kojima se mogu sačuvati novac i vreme.
Efikasniji rad, sa manje partnera, isporu-
ka više prefabrikovanih i potpunih rešenja
umesto posebnih proizvoda deluju kao do-
bri načini koji mogu da odgovore na ove
zahteve tržišta ■

46 www.build.rs
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje
pejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade –

Zima 2013 m – zenergija – graditi zeleno

ze
DIZAJN I
PROLIFERACIJA
DIGITALNE
TEHNOLOGIJE
živeti u zelenom

Sledeće godine će biti puna decenija od „presudnog pomaka“ kako je

filozof i teoretičar kulture Mark Tejlor (Mark C. Taylor) označio
početak tranzicije savremene arhitekture od kartezijanskog ka
biološkom modelu.
O selekciji arhitekata „koji obećavaju“, Tejlor je rekao u članku
pod naslovom „Svet u nastajanju – presudni pomak“, objavljen u
časopisu Design Vanguard (godišnjak magazina Architectural
Record) 2004. godine: „Proliferacija kompjuterske i tehnologije
mreža u projektantskim biroima je dovela do presudnog pomaka.
Deridanske (Jacquest Derrida) intervencije su ustupile mesto
Deleuzijanskim (Gilles Deleuze) dijagramima prostora u građevi-
nama i radovima u čijem nastanku kompjuterski programi igraju
podjednaku ulogu kao i arhitektonski program.“

Autor: Jasminka Demin, d.i.a. LEED GA, Konsultant za zelenu gradnju

www.build.rs 47

Kao što se pokazalo kroz celokupnu istoriju
arhitekture, tehnologija je preduslov promene
ali se ipak promena ne dešava bez odgovara-
juće teorije. Tako dalje u prikazu Tejlor kaže:
„Dijagram prostora je postao preokupacija
arhitekata otkako su deceniju ranije otkrili
Deleuza (Deleuzian fold). Razvoj tog koncep-
ta sugeriše značaj kontinuiteta i integracije,
radije nego diskontinuiteta i fragmentacije.“
Činjenica je da digitalna tehnologija omo-
gućava sprovođenje ove teorije u praksu. Još
preostaje da se vidi da li će u tom procesu
biti manje podložna iskušenjima iz početnog
stadijuma kada se neretko dešavalo da je bila
sama sebi svrha.
Iskušenja digitalne
tehnologije
Zahvaljujući digitalnoj tehnologiji, ograniče-
nje tradicionalne prakse, kako ga je Vilijam
Mičel (William Mitchell) vrlo dovitljivo de-
finisao, „arhitekti su crtali ono što su mogli
izgraditi i gradili ono što su mogli nacrtati“
je već odavno prevaziđeno. Više nema tako
kompleksne forme koju je nemoguće prika-
zati u virtuelnom prostoru, pa sledstveno za-
ključku iz prethodnog navoda, i izgraditi.
Međutim digitalna tehnologija omogućava
i više od toga, kako profesor integrativnog
dizajna na Univerzitetu Kalgari (University of
Calgary), Kanada, Branko Kolarević u eseju
„Digitalni praksa: Od digitalnog do materi-
jalnog“ definiše pojam digitalne morfoge-
48
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe
sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba
neze kao proces u kome su digitalni mediji
ne samo sredstvo za reprezentaciju i vizua-
lizaciju nego i sredstvo za generaciju formi i
njihovu transformaciju. Digitalna generacija i
trasformacija formi je omogućila arhitektima
da grade ne samo ono što donedavno nisu
mogli nacrtati nego i ono što nisu mogli ni
zamisliti, sa svim dobrim i lošim posledicama
koje je novonastala situacija podrazumevala.
Zavedeni neslućenim mogućnostima digitalne
tehnologije mnogobrojni su arhitekti i gradite-
lji prenebregli kriterijume opravdanosti i grani-
ce održivosti. O tome svedoče objekti koji su
se materijalizovali kao fascinirajuće ali nefunk-
cionalne forme koje se ne uklapaju u okruže-
nje, ne vode računa o lokalnoj klimi, a njihova
izgradnja i funkcionisanje zahteva nepotrebno
trošenje resursa; sve karakteristike koje su u
potpunoj suprotnosti sa osnovnim postula-
www.build.rs
tima zelene gradnje koja u to doba dobija na
popularnosti. Isto tako i sa etičnim pristupom
projektovanju kako ga je definisao praotac odr-
živosti Viktor Papanek: „Etičan pristup projek-
tovanju se zasaniva na odgovornoj upotrebi
resursa i rezultira proizvodima koji su bolje
prilagođeni lokalnim potrebama, za razliku od
centralizovanog dizajna koji se zasniva na upo-
trebi univerzalne moderne tehnologije.“
Pronalaženje forme
U pomenutom eseju profesor Kolarević za-
ključuje da digitalne tehnologije šire formalne
i materijalne granice arhitektonskog dizajna
na način koji se već odigrao u auto, avio in-
dustriji i brodogradnji. Konsekvence mogu
biti nesagledive jer novi digitalni procesi di-
zajna, fabrikacije i konstrukcije postavljaju
sve veći izazov za istorijsku relaciju arhitek-
ture i njenih sredstava proizvodnje uporedo
sa procesom u kome računarski generativni
procesi bazirani na parametričkom dizajnu,
kinetičkim i dinamičkim sistemima i gene-
tičkim algoritmima, izrastaju kao alternativa
uspostavljenoj dizajn paradigmi.
„U radikalnom raskidu sa starim tradicijama
i normama arhitektonskog dizajna, digitalno
generisane forme se ne dizajniraju niti crta-
ju kako to konvencionalno poimanje ovih
termina podrazumeva, nego su proračunate
pomoću generativnih procesa... Naglasak se
pomera sa ‘pravljenja forme’ na ‘pronalaženje
forme’.“ Među mnogobrojnim računarskim
generativnim procesima, po mogućnostima i
praktičnosti primene svakako je najznačajniji
parametrički dizajn koji uveliko olakšava pro-
nalaženje forme i njenu optimizaciju.
 ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda
ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi

Parametrički dizajn
– balans između
digitalne tehnologije
i arhitektonskog
programa
Počeci parametričkog modelovanja datiraju
još od 1960. godine, ali tek odnedavno arhi-
tekti koriste njegov puni potencijal. Parame-
trički dizajn eliminiše mogućnost proizvoljne
generacije formi i dovodi u balans dve kri-
tične odrednice savremenog dizajna i arhi-
tekture: digitalnu tehnologiju i arhitektonski
program koji se bazira na održivosti.

Kroz alternaciju varijabli u parametričkom

modelu, kompjuter generiše spektar novih
modela baziran na prethodno određenoj lo-
gici, slično matematičkim jednačinama, pa-
rametrički model je precizna reprezentacija
propisane logike i mogućih međurelacija. Mo-
gućnost integracije u BIM (Building Information
Model) otvara još veće mogućnosti u smislu
upotrebe istog kao sredstva za koordinaciju.
Zahvaljujući tom kapacitetu parametrički mo-
del karakteriše lakoća editovanja što omoguća-
va preispitivanje dizajna i njegovu optimizaciju,
a najbolji primer takvog pristupa je londonski
neboder St. Mary Axe poznatiji kao „Gherkin“
– Krastavac ili kako ga već manje ili više po-
grdno nazivaju, ali ne zato što je prvi zeleni
neboder u Londonu, završen 2004. godine
prema projektu arhitektonskog biroa Foster &
Partners. Forma koja ga izdvaja iz panorame
Londona, sviđala vam se ili ne, u potpunosti je
određena primenom veoma progresivne stra-
tegije održivog dizajna i zelene gradnje.
Zahvaljujući toj strategiji „Gherkin“ koristi
upola manje energije nego tradicionalna po-
slovna zgrada slične veličine. Tri su glavne
odlike po kojima se razlikuje od ostalih ne-
bodera: kružna osnova, oblik šisarke i spiralni
dizajn. Sve tri bi se lako mogle okarakterisati
kao čisto estetski elementi, a ustvari su „od-
govor“ na specifična ograničenja zadata i po-
stignuta kroz parametrički dizajn.
Kružna osnova i aerodinamični oblik su re-
zultat kompjuterskih simulacija baziranih na
proračunima turbulencije i vazdušnih struja.
Maksimalna iskorišćenost dnevnog svetla i vi-
dika je omogućen usecanjem šest trougaonih
prizmi duboko u kružni plan koje formiraju
staklenike čija se okna na fasadi automatski
otvaraju, što omogućava prirodnu ventilaciju
i pasivno hlađenje. Međutim, aerodinamič-
ko modelovanje je pokazalo da je ventilacija

*/&-"4
&3&$0
EPP
1SPEBKB
PQSFNF
[B
JTQJUJWBOKF
HSBķFWJOTLPH
NBUFSJKBMB
SBEJ
LPOUSPMF
LWBMJUFUB
t
"HSFHBUJ
t
"TGBMU
J
QVUFWJ
t
#FUPO
t
$FNFOU
J
NBMUFS
t
.FIBOJĴLB
JTQJUJWBOKB
OB
ĴFMJLV
t
;FNMKJÝUF
t
0QÝUB
MBCPSBUPSJKTLB
PQSFNB
t
4FSWJT
J
UFIOJĴLB
QPESÝLB
[B
TWV
PQSFNV
*OFMBT
&SFDP
EPP
KF
[WBOJĴOJ
[BTUVQOJL
WPEFIJJI
TWFUTLJI
QSPJ[WPķBĴB
NBÝJOB
J
MBCPSBUPSJKTLF
PQSFNF
[B
JTQJUJWBOKF
HSBķFWJOTLPH
NBUFSJKBMB

Matest, Proceq, HMP, GDS, Form+Test

www.build.rs
5PÝJO
CVOBS
B



/PWJ
#FPHSBE

]

UFM




]

FNBJM
JOGP!JOFMBTFSFDPST

]

XXXJOFMBTFSFDPST 49

maksimalna ako se osnova svakog sprata ro-
tira za nekoliko stepeni u odnosu na pretho-
dni. Tako da se staklenici razvijaju spiralno
uz zgradu i optimalno iskorištavaju strujanje
vazduha prouzrokovano oblikom zgrade.
Dodatna prednost je to što dijagonalna struk-
tura kroz stabilnost trougaone forme uveliko
olakšava čeličnu konstrukciju ostvarujući uz
to otvoreni koncept prostora.
Neboder „Gherkin“ je savršen primer „pro-
nađene forme“ i definitivno nije projektovan
i nacrtan kako to konvencionalno poimanje
ovih termina podrazumeva. Ali, neporeciva je
činjenica da je pronađena forma u potpunom
skladu sa tradicijama i normama arhitekton-
skog projektovanja. Naime, tu digitalno ge-
nerisanu formu karakterišu: simetrija, pro-
porcija, obrazac ponavljanja formi i njihove
geometrije – što su sve tradicionalna sredstva
projektovanja korišćena za optimizaciju di-
zajna od pamtiveka.
Zahvaljujući gore navedenim karakteristikama
parametrički dizajn je dokaz da univerzalna
moderna tehnologija, pravilno i odgovorno
upotrebljena, ne samo da nije u suprotnosti
50
energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe
sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba
sa etičnim pristupom dizajnu nego ga uveliko
omogućava, na način koji ni vizionar poput
Papaneka nije mogao predvideti.
Materijalizacija
Međutim, Tejlor tvrdi: „Značaj ovakvog
razvoja događaja prevazilazi fascinaciju bi-
omorfnim formama i morfirajućim blobo-
vima. Radi se o fundamentalnoj promeni u
našem razumevanju infrastrukture prirodnog
i veštačkog sveta. Na primer, u nekoliko po-
slednjih godina otkriveno je da biološki sis-
temi i informatički sistemi imaju istu struk-
turu i operativnu logiku. Uvid u ovako nešto
primorava nas da preispitamo relaciju između
prirode i kulture. U svetu genetskog inženje-
ringa, kloniranja i implanta - gde završava pri-
rodno i počinje veštačko?“
Zato se u naprednoj arhitektonskoj praksi te-
žište sve više prenosi sa arhitektonske struk-
ture na „arhitektonsku kožu“. Ali svaki dalji
pomak u tom pravcu je uslovljen upotrebom
novih materijala, jer i pored konstantnog po-
meranja granica izvodljivosti, forsiranje novih
tehnologija za tradicionalne materijale donosi
www.build.rs
vise štete nego koristi iako to nije tako očigle-
dno jer se obično manifestuje u vidu „sakri-
vene istorije“*.
U toku su mnogobrojni eksperimenti i jedan
od takvih je i „shapeshift“, eksperiment o
budućim mogućnostima arhitektonske ma-
terijalizacije. Ovaj projekat ispituje potencijal
aplikacije elektro-aktivnog polimera (EAP) u
arhitekturi. On nudi novu relaciju prema pro-
storu koja je ugrađena u jedinstvenu kombi-
naciju osobina; ultralagan, fleskibilan sa mo-
gućnošću promene oblika bez mehaničkih
pokretača jer se procesovanje odvija u samom
materijalu. Korporacija Computer Aided Archi-
tectural Design (ETHZ) i the Swiss Federal Labora-
tories for Materials Science and Technology (EMPA),
premošćava prostor između naprednih tehno-
logija u arhitektonskom dizajnu/fabirkaciji i
nauci o materijalima usmeravajući akademsko
istraživanje prema aplikacijama za stvarni svet.
Međutim još uvek je prerano reći da li će ovi
eksperimenti imati sveobuhvatni i trajni uti-
caj i da li je potrebno ići u krajnost kopira-
nja bioloških formi, ako je dovoljno usvojiti
osnovne principe kako se to već praktikovalo
u tradicionalnom arhitektonskom dizajnu sve
do pojave jeftinih energenata ■
* Hoken, Lovins i Lovins (Hawken, Lovins
& Lovins) nazivaju sakrivenom istorijom: „Svaki
proizvod koji uđe u naše živote ima ono što
se naziva ‘sakrivena istorija’ – nedokumento-
vani inventar nepotrebno utrošenog i izgu-
bljenog materijala koji je korišćen za njegovu
proizvodnju, transport, upotrebu i depono-
vanje.“
 ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda
ašte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi

ELEKTRANE NA NEBU
– NOVE VISINE ZA OBNOVLJIVE
IZVORE ENERGIJE
Generisanje energije iz vetra i sunca nije ništa novo. U pretprošlom broju
magazina Build pisali smo o letećim vetroturbinama i solarnim elektranama
koje imaju za cilj da obezbede čistu obnovljivu energiju. Kompanija „New Wave
Energy“ iz Velike Britanije sada ima još smeliju ideju. Ona planira da izgradi
prvu elektranu na velikim visinama, koristeći mrežu bespilotnih letelica koje
mogu da sakupljaju energiju iz više izvora i prenesu je bežično do prijemnih
stanica na tlu.
Probna tehnologija, koja čeka patent, ima za nosti ovom konceptu elektrane na nebu.
cilj da postavi mrežu bespilotnih letelica koje Bespilotna letelica kompanije Solara može da
bi lebdele u nebu i sakupljale solarnu i vetro ostane u vazduhu do pet godina, dok je be-
energiju, leteći pri malim brzinama kako bi spilotna letelica kompanije Quadrotor u stanju
dosledno pratili putanju sunca. Bespilotne da bežično puni uređaje. Postizanje mreže
letelice će raditi na velikim visinama gde su bespilotnih letelica koje proizvode energiju
vetrovi stabilniji i gde su male šanse da vre- takođe nudi i druge pogodnosti, kao što je
menske prilike ili vazduhoplovni saobraćaj bežično međusobno povezivanje malih elek-
predstavljaju smetnju. trana u vazduhu kako bi isporučile velike ko-
ličine energije pouzdano.
„Na 15.000 metara ima veoma malo vazdu-
šnog saobraćaja i biodiverziteta, osim ako se Kompanija navodi da će biti u stanju da efi-
ne nalazite iznad Himalaja“, rekao je direktor kasno rukuje proizvodnjom energije u okviru
kompanije „New Wave Energy“, Majkl Bur- mreže bespilotnih letelica podjednako lako kao
det (Michael Burdett). „Implementacija sistema upravljanju podacima u informacionim mreža-
u ovim uslovima neće ometati bilo koje po- ma. Elektrana na nebu takođe olakšava obez-
stojeće sisteme.“ beđivanje energije udaljenim lokacijama sa du-
gim dometom prenosa, ili da pomogne odmah
Svaka bespilotna letelica, dimenzija 20 sa 20 u slučaju nesreće ili prirodne katastrofe.
metara, imaće četiri rotora, više vetroturbina i
ravnu podlogu za generisanje solarne energi- energijom 205.000 domova godišnje. Projek- „Vreme za odgovor u slučajevima prirodne
je. Biće u stanju da napaja samu sebe sa saku- tovane da budu lako nadograđene, mreže katastrofe zavisi od trenutne lokacije i brzi-
pljenom obnovljivom energijom i da generiše bespilotnih letelica mogu biti bez problema ne leta elektrane“, kaže Burdet. „Korišćenje
dodatnih 50kW koji se mogu bežično preneti opremljene sa efikasnijim generatorima onda manjih bespilotnih letelica od 50 do 100kW
na zemlju. Mreže rektena (engl. rectifying an- kada oni postanu dostupni. Bespilotna elek- će smanjiti vreme implementacije. Bilo bi iz-
tenna – ispravljačka antena) postavljene na trana koja je u stanju da isporuči toliku ener- vodljivo proizvesti sistem koji funkcioniše na
kopnu ili moru će primati elektromagnetne giju, kaže kompanija, bi bila prilično velika, nižim nadmorskim visinama ako je to potreb-
talase i pretvarati ih u upotrebljivu energiju. oko dva puta veća od vetroelektrana na moru no, i on bi mogao biti transportovan i odmah
kao što je Robin Rigg elektrana u Škotskoj. sproveden na samoj lokaciji tih zona zahvaće-
Burdet procenjuje da bi vazdušna elektrana nih katastrofom.“
koja sadrži na hiljade bespilotnih letelica mo- Iako zvuči prilično ambiciozno, u poslednje
gla da proizvodi oko 400MW energije, što je vreme je bilo niz napredaka u dizajnu i tehno- Pored očigledne prednosti što ne zahteva
dovoljno da podmiri potražnju za električnom logiji bespilotnih letelica koji daju na ozbilj- nimalo prostora na tlu, mreža bespilotnih
letelica će biti nevidljiva golim okom, što je
čini idealnom za postavku skoro bilo gde.
Kompanija želi prvo da iskoristi nenaseljeni
vazdušni prostor iznad Atlantskog, Indijskog
ili Tihog okeana. Burdet navodi da će kom-
panija „New Wave Energy“ biti u stanju da
isporuči energiju danonoćno u mnogim delo-
vima sveta koristeći ovu tehnologiju.

Bilo je potrebno oko dve godine da kompani-

ja „New Wave Energy“ razvije ovu tehnologi-
ju. Kompanija planira da započne kampanju
za prikupljanje oko 300.000 britanskih funti, i
očekuje da će imati radni prototip u roku od
šest meseci od dobijanja sredstava ■

www.build.rs 51
 oglasi
“Frigoremont” DOO
Vlaška bašta 4a 11500 Obrenovac
tel/fax: 011 87 20 246
mob: 064 13 62 176
Servis, remont i montaža rashladnih
i klimatizacionih kompresora,
postrojenja i opreme
facebook.com/Gradjevinarstvo
52
DURVIM d.o.o
Mala porodična proizvodna organizacija,
osnovna delatnost je ekstrudiranje PVC cevi
za bunare prečnika od 40 do 140mm (spojevi
su lepljenjem ili trapeznim navojem), kao i konsalting u okviru
opreme i tehnologije za preradu PVC-a.
Nikole Tesle 1, 21235 Temerin | tel. +381 21 845 415
fax. +381 21 845 077 | mob. +381 64 133 44 66; +381 63 527 473
durvim.dusan@gmail.com | www.durvim-pvc.rs
34. Nova 17, 11277 Ugrinovci, Zemun
tel: 011/4144-914, 4144-915 | mob: 063/501-041
office@mbcompany.rs | www.mbcompany.rs
Najsigurniji sistemi nemačkih ramovskih skela
sa vama već 15 godina u Srbiji | Prodaja i zakup
PRVI PUT NA TRŽIŠTU SRBIJE
Proizvodnja SIP - strukturalno
izolacionih panela
GRAĐEVINSKI MATERIJAL VELIKE POUZDANOSTI I PRAKTIČNOSTI
Đorđa Čutukovića 36, 11080 Zemun-Beograd
tel: +381 11 411 47 52 | mob: +381 69 3336 339
siptechnology.rs@gmail.com | www.siptechnology.rs
www.build.rs
 oglasi
Karađorđeva b.b, 35000 Jagodina
tel: +381 35 8828 154, 8852 344
tel/fax: +381 35 8852 346
mob: +381 64 8877 300
construction@open.telekom.rs
www.fortex.co.rs
Organizovanje pripremne
nastave za polaganje stručnog
ispita iz oblasti ZOP-a
Trgovina vatrogasnim
aparatima i opremom

Servis vatrogasne opreme

Fizičko-tehničko
i protivpožarno obezbeđenje
FORTEX se pretežno bavi izradom
čeličnih konstrukcija raznih namena: hale, krovne konstrukcije,
Metohijska 42/lok. 2 antenski stubovi i prateća oprema za bazne stanice, nosači antena,
11000 Beograd nadstrešnice, ograde, kapije, gelenderi, vrata za hale...
tel: 011 2410 604
tel/fax: 011 2417 440
vesnaristic@dvdvracar.org.rs
www.dvdvracar.rs

Ledenice donje b.b, 76250 Gradačac, BiH

tel: +387 35 821 450 | fax: +387 35 821451
mob: +387 61 193 480 | gradmont@bih.net.ba
www.gradmont.net
www.youtube.com/watch?v=xnfrRl4BHco

- Proizvodnja, transport i montaža

prefabrikovanih AB elemenata
- Projektovanje u visokogradnji
i niskogradnji
- Krovopokrivački i fasaderski radovi
- Proizvodnja i transport betona
prema evropskoj normi EN 206-1
sa vlastitom laboratorijom
- Izrada AB podnih ploča završno
sa ferbetonom

www.build.rs 53
 Predstavljanje u BUILD magazinu
Tržište
Nijedan časopis nema bolju pokrivenost industrije sa najvećim
obrtom kapitala u Srbiji

Izdavač
Renomirani izdavač sa svojom redakcijom garantuje izbor novosti
i tema koje će privući veliki broj redovnih čitalaca

Besplatna distribucija
Izvođači radova, proizvođači materijala, trgovci, projektanti, inženjeri,
preduzetnici...
BUILD magazin je jedini časopis o građevinarstvu koji ne čeka da bude
kupljen, on direktno stiže do vašeg potencijalnog komitenta

Internet
Kompletan sadržaj predstavljen je i na www.build.rs

Oglašavanje
BUILD magazin vam omogućava najefektnije predstavljanje vaših
proizvoda i usluga na tržištu Srbije, maksimum odnosa cena-kvalitet

Infonet Group, Luke Vojvodića 30, Beograd, tel: +381 (0)11 2562 004, 2562 005 • info@build.rs

(narudžbenicu 28 čitko popuniti i poslati faksom, poštom ili elektronskom poštom)

Preduzeće

Ime i prezime

Funkcija
za naše izdanje

Adresa

Mesto

Telefon ( )
Broj zaposlenih
Telefon ( )
1 do 10
Mob. tel. ( )
11 do 25

Fax ( ) 26 do 50

E-mail 51 do 100

101 do 500
Web
više od 500
PIB Mat. br.
narudžbenica

Opis
delatnosti

Popunite ako želite dostavu na kućnu adresu

Ulica i broj

Mesto

DA, možete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost
DA, želim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD

m.p.
tačnost podataka overava
 Vaši BESPLATNI mali oglasi
www.gradjevinarstvo.rs/MaliOglasi

Tražite... Novo!

o ? ... majsto
os
a ra?
.. . p

... m
ateri
ja l?
Jedini specijalizovani oglasnik
iz oblasti građevinarstva
www.gradjevinarstvo.rs/MaliOglasi
 Novo!

www.gradjevinarstvo.rs/MaliOglasi