afeldolgoz 261 fahd
f <hang s bet) f
fa [rija, rit, rik] 1. <l> drvo [-va v
-veta, tb drveta s drvee];
lomblevel ~ lisnato drvo; tlevel ~
igliasto drvo; rit ltet saditi drvee;
2. .(levgott) drvo [-va v -veta, tb
drva]; rCbl val drven; rival ellt
drvariti; rit vg cepati drva; 3. ld
faanyag;
4. sp (tekebbu) unj [tb -njevi];
5. (szl:) a ritl nem ltja az erdt
ne vidi umu od drvca; maga alatt
vgja a rit see granu na kojoj sedi;
rossz rit tett a tzre prevalio je
sirce [-eta]
fa- drven, drvenast
fag [~a, ~at, ~ak] grana (od drveta)
fallvny [~a, ~t, ~ok] p drvene skele
tb
faanyag [~a, ~ot, ~ok] drveni materi-
jal; (szerfa) tehniko drvo; (p-
letfa) drvena graa faru [~Ja. ~t
~k] 1. drvena roba,
drvenarija; 2. ld faanyag fabatka:
(szl:) egy rCt sem r ne vredi ni
po(la) lule duvana, ne vredi ni
piiva boba
fabd [~Ja> ~t, ~k] daara
faburkolat [~a, ~ot] 1. <ttest>
drveni pomost; 2. (falon) drvena
prevlaka/obloga, prsnice tb fcn
[~ja, ~t, ~ok] ll fazan
fcnkakas [~a, ~t, ~ok] fazan mu-
jak
fcnos [~a, ~t, ~ok] fazanerija
fcntenyszet [~e, ~et] gajenje/
rasplod fazana
fcntoll [~a, ~at, ~ak] fazanovo pero
fcntyk [~ja, ~ot] fazanka, fazan
enka
fcnvadszat [~ot, ~ok] lov na fazane
facip [~je, ~t; ~k] drvene cipele tb,
klompe tb
facvek [~e, ~et, ~ek] drveni kolac
[koca v kolca]
facsap [~Ja> ~t, ~ok] drveni ep
facsar [~t, ~jon] (ruht, citromot stb}
cediti
facsars [~a, ~t, ~ok] ceenje
facsavar [~ja, ~t, ~ok] 1. (fbl)
zavrtanj [-tnja] od drva, drveni
zavrtak [-tka]/zavrtanj; 2. msz <fa
szmra) zavrtanj/zavrtak za drvo
facsemete [~je, ~t, ~k] sadnica,
mladica, presadnica facsoport [~Ja>
~ot,a ~ok] grupa stabala facssztat
[~J > ~t, ~k] (vly)
toilo fd biz fad [rtrag]
dosadan [-dna],
bljutav fadnts [~t] ruenje
stabala, obaranje
drvea fadc [~a, ~ot, ~ok]
drveni potpor-
njak fadug [~ja, ~t, ~k] drveni
zapua/
ep faecet [~je, ~et] drvno sirce
[-eta],
sire/ocat [octa] od drveta
faedny [~e, ~t, ~ek] drvena posuda;
~ek drveno posue fak [~e,
~et, ~ek] drveni klin/
zaglavak [-vka] faeke [^cje, ~t,
^ik] rg drveni plug,
ralica faeszterglyos [~a, ~t,
~ok] drvo-
strugar fafarags [~a, ~t, ~ok]
rezbarija,
drvorez fafarag [~Ja ~t, ~k]
drvorezbar,
drvorezac [-esca] fafejii fn [~je,
~t, ~ek] tv, biz,
gny bukova glava fafeldolgozs
[~a, ~t] ld famegmunkls
fafeldolgoz: ~ ipar industrija prerade zimogriljiv zimogrizan [-zna]
drv(et)a, drvna industrija
fafestszet [~e, ~et] slikanje na drvetu
faforgcs [~a, ~ot] iverje
fafurdancs ll drvotoica, drvoder,
drvojed
fafrsz [~e, ~t, ~ek] testera/pila za
drvo
fafts [~e, ~t] loenje/grejanje drvi-
ma
faftses: ~ klyha pe za drvo
fagerenda [~ja, ~t, rik] drvena greda
faggat [~ott, -gasson] ispitivati [-tu-
jem], pitanjima muiti; ~m kezd
vkit uzetia [uzmem] koga pitati
fagott [~J ~ot, ~ok] zene fagot
fagy1 fn [~a, ~ot, ~ok] mraz; talaj-
menti ~ofc proleni/rani mrazevi
fagy2 ige [~ott, ~jon] 1. mrznuti [-
nem], smrznuti/smrzavati se; az
jszaka ~ott nou se smrzlo; 2.
(tv:) belm ~ott a sz reci su mi
zastale u grlu; 3. (szl:) majd ha
~! ako ti ne treba! jest, rotkve!
na kukov dan! na kukovo leto 1
fagyai [~ja, ~t, ~ok] nv kalina
fagyll zimostojan [-jna], zimosno-
ljiv, otporan [-rna] prema mrazu/
zimi
fagyapot [~ja, ~ot] drvena vuna,
drveni pamuk
fagys [~a, ~t, ~ok] 1. smrzavanje;
2. <testen)'ozeblina, ozebina, promrz-
lina; (talpon) vaica
fagyspont [~ja, ~ot] fiz taka
mrnjenja/leen ja/zaleivanja, le-
dite
fagyaszt [~ott, -gyasszon, ~ani] lediti,
zalediti/zaleivati [-ujem], kon-
zervirati v konzervisati [-iem] za-
leivanjem, zamrzavati, smrzavati
fagyaszts [~a, ~t] zaleivanje, zamr-
zavanje, smrzavanje; a hst ~sal
tartstjkmesose konzervira zamrza-
vanjem/zaleivanjem
fagyasztott smrznut, zamrznut; ~ hs
smrznuto meso
fagydaganat [~a, ~ot, ~ok] smrzotina,
tnrzlica, promrzlina, ozeblina, ozebina
fagyrzkeny osetljiv na mraz, zimljiv,
faggyi [~ja, ~t] loj
aggygyertya [^.ja, ~t, ~k] lojanica
faggymirigy [~e, ^^> ~ek] orv lojna
lezda, lojnica, salovnica
faggyiz [~ott, ~zon] lojiti
fagyhatr [~a, ~t] granica zamrzava-
nja
fagyhullm [~a, ~ot, ~ok] met tlas v
val hladnoe/zime/smrzavanja
fagykr [~a, ~t, ~ok] mgazd teta od
mraza
fagylalt [~ja, ~ot, ~ok] sladoled
fagylaltrus [~a, -* ~ok] slado-
ledija h
fagylaltgp [~e, ~et, ~ek] sprava za
pravljenje sladoleda
fagyialtos [~a, ~t, ^ok] ld fagylaltrus
fagylaltoz|ik [~ott, -zon] jesti [jedem]
sladoled
fagylaltoz [~ja, ~t, ~k] (helyisg)
prodavaonica sladoleda, sladoledar-
nica
fagyos [~at; ~an; ~abb] 1. mrzao [-
zla], hladan [-dna], studen, mrazo-
vit; {pl fld) mrazan [-zna]; ~ id
mrazovito vreme; 2. (fagykros)
promrznut; ~ alma promrznute
jabuke tb; ~ burgonya promrznut
krompir; 3. biz (fzkony) zimljiv,
zimogrozan [-zna], zimogriljiv, zi-
momoran [-rna]; 4. tv (pillants,
hang) leden
fagyoskod|ik [~ott, ~jk/~jon] zepstj
[zebem], jeiti se od zime
fagyosszentek [~et] b'z, vall ledeni
sveci
fagyngy [~e, ~t, ~k] nv imela
fagypont [~ot] takaalattleenja/smrza-
vanja, ledite; ~ 'spod nule
fagyveszly [~e, ~t] opasnost od mra-
za, verovatnoa rnraza
fahamu [~ja, ~t] pepeo [-ela] od drva
fahncs [~a, ~ot, ~ok] kora od drveta
fahasb [~ja, ~ot, ~ok] cepanica
fahz [~a, ~at, ~ak] kua od drveta,
drvena kua
fahj [~a, ~at] 1. (kreg) kora (s)
drveta; 2. (fszer) cimet
fahenger [~e, ~t, ^ek] stublina
fahd [~ja, -hidat, -hidakl drveni most,
drvena uprija
fabord 262 fakp fakreg 263 falikar
fahord1 [~Ja> ~t, ~k] bure [-eta] od
drveta, drveno bure
fahord2: ~ munks drvonoa/i, nosa
drva
faipar [~a, ~t] drvna industrija, in-
dustrija drv(et)a
faiskola [~ja, At, ik] rasadnik
faj [~a, ~t, ~ok] rod, soj, rasa, vrsta;
(llati) pasmina
fj [~t, ~jon] 1. boleti [-lim]; tompn
~ drmiti; ~ a fejem boli me glava,
imam glavobolju; ~ a foga boli ga
zub; 2. tv ~ rte a szivem srce me
boli za njim; 3. szl ~ a foga vmire
rastu mu zazubice; ezrt nem fog
~ni a feje za to ga nee ni glava
boleti
fajalma [~ja, ~t, Ak] sortna/vrsna
jabuka
fajank [~t] trf (pejor is) cepanica,
balvan, zvekan
fajansz [~a, ~t, ~ok] 1. fajansa;
2. (jelzknt) fajansni, od fajanse
fjs [~a, ~t, ~ok] bol [tb -lovi]
fajd [~J a ~ot, ~ok] ll tetreb
fjdalmas [~at; ~an; ~abb] bolan [-
Ina]
fjdalom [-Ima, -Imat, -lmak] bol [tb
-lovi]; ~ nlkli bezbolan [-Ina];
meggrnyed a -Imktl previ jati se od
bolova
fjdalomcsillapt I. mn ublaujui;
II. fn [~Ja ~t> ~k](szer> ublauju-
e sredstvo
fjdalomdj [~a, ~at, ~ak] odteta za
pretrpljeni bol/strah
fjdalommentes bezbolan [-Ina]
fajdkakas [~a, ~t, ~ok] tetreb [tb
-bovi]
fajdtyk [~ja, ~ot, ~ok] tetrebica,
tetribica
fajelmlet [~e, ~et, ~ek] rasna teo-
rija
fajelmleti rasistiki
fajfenntarts [~a,~t]odravanje vrste,
rasploivanje
fajgyllet [~e, ~et] rasna mrnja
fajh fiz specifina temperatura/topli-
na/toplota
fajl rasni; ~ megklnbztets rasna
diskriminacija
fajkevereds [~e, ~t] meanje sojeva/
rasa
fajkutya [~ja, ~t, ^.k] pas sa pe-
digreom, pas od (dobre) rase, pas
dobre pasmine
fajlagos [~at; ~an; ~abb] 1. svo-
jevrstan [-sna]; 2. fiz specifian [-
na]; ~ eltenlls specifian otpor
fjlal [~t, ~jon] aliti; vmijt ~ja
aliti v tuiti se na bol u emu
fajnemests [~e, ~t] oplemenjivanje
soja/rase/pasmine
fj [~n] bolan [-Ina]; ~ pont bolno
mesto
fjs (p/ fog> bolan [-Ina]
fajsly [~a, ~t] fiz specifina teina
fajta [^ja, -it, k] vrsta, sorta,
rasa, fela; (llat-) pasmina
fajtalan [~ul] bludan [-dna], pohotan
[-tna], pokvaren, perverzan [-zna]
fajul [~t, ~jon] izmetnuti [-nem] se,
izroditi se
fajvdelem [-Ime, -lmet] pol rasizam [-
zma], zaitita rase
fajvd: I. mn: ~ politika politika rasne
diskriminacije; II. fn [~je ~t, ~k]
rasist(a) h, zatitnik rase '
fajzat [~a, ~ot, ~ok] 1. rg sorta; 2.
gny (npsg) bagra, fukara; (pejor
is) nakot
fakad [~t, ~jn] ' (forrs) izvirati [-
rem]; 2. ~ a rgy izbijaju pupoljci,
pupati, pupiti, raspupati se, tefati
pupoljke; 3. (tv:) srva ~ briznuti
[-nem] v prasnuti [-nem] u pla,
zaplakati [-aem]
fakads [~a, ~t] 1. (forrs) izvi-
ranje; 2. (rgyezs) pupljenje
fakalapcs [~a, ~ot, ~ok] maljica,
drveni malj/eki
fakanl [-nala, nalat, -nalak] drvena
kaika/lica
fakaszt [~ott, fakasszon, ~ani]: 1.
vizet ~ initi da voda izvire; 2. (tv:)
knnyekre ~ terati suze na oi;
srsra ~ rasplakati [-laem] (ne-
koga)
faktrny [~a, ~t] vegy katran od
drva
fakp: ~ne/ hagy bez reci ostaviti/os-
tavljati
fakreg [-krget] kora od drveta
fakereskedelem [-Ime, -lmet] trgovina
drvetom fakereskeds [~e, ~t, ~ek]
drvarnica,
drvarska trgovina, togovina drve-
tom fakereskedo' [~je, ~t, ~k]
trgovac
drvima fakereszt [~je, ~et,
~ek] drveni
krst; (szl:) isten neki ~! neka
bude ! ne branim ! fakerts [~e, ~t,
~ek] drvena ograda/
pregrada
fakir [~ja. ~t> ~ok] fakir fakit [~ott,
~son, ~ani]: a nap ~ja
a hajat kosa bledi od sunca
fakitermels [~e, ~t] sea/eksploata-
cija drva, sea ume fakitermel I.
mn (p/ brigd) . . . za
eksploataciju drva, goroseni; II. fn
[~je, ~t, ~k] (szemly) drvosea h
fklya [rija, *it, ^.k] baklja, buktinja,
lu; (fenyfklya) zublja
fklysmenet [~et] bakljada
fklyavv [~je, ~t, ~k] baklja,
bakljonoa h, luonoa h, zubljonoa
i h fak I. mn [~n] 1. bezbojan [-
jna],
izbeleo [-ela]; 2. ri(ast); ~ l ri
konj; II. fn [~ja, ~t, ~k] rian,
rio fakopcs; fakopncs [~a,
~ot, ~ok]
ll /harklyfle) detao [-tla], det-
li
fakors [~ja, ~t, ~k] bukara fakul
[~t, ~jon] bledeti [-dim],
linjati; ez a szvet ~ ovaj tof
puta boju
fakuls [~a, ~t] izlaenje boje
fakults [~a, ~t, ~ok] fakultet
fakultatv [~an] fakultativan [-vna],
neobavezan [-zna], neobvezatan
[-tna], naporedan [-dna] fakutya
[~ja, ~t] 1. saonice tb (na
Balatonu); 2. np (csizmaiehz)
slukinja fal 1 fn [~a, ~at, ~ak]
1. zid; (hz
belsejben) stena; (bsty) bedem; falfestszet [~e, ~et] mv zidno
(vros) zidine tb; (tv is) kinai~
kineski zid; ktanyag nlkli ~ falfestmny [~e, ~t, ~ek] freska
suvozid; vert ~ naboj; a
vrosunk
~ai kztt v ~ain bell u zidinama
naega grada; ~at hz zidati; 2.
(szl:) ~hoz llt vkit a) biz (ki-
vgez) streljati koga; b) np (be-
csap) nadmudriti, prevariti koga;
~ ra borst hny govoriti u vetar
fal2 ige [~t, ~jn] derati; ~ egyel
alabrknuti [-nem]
falb [~a, ~ot, ~ok] 1. (mlb f-
bl) noga od drveta, drvena noga;
2. (glyalb) hodulje tb, tula
falda [~ja, ~t, ~k] drveni sanduk
falnk [~at; ~an/~ul; ~abb] podrljiv,
prodrljiv; ~ ember prodrlica h, n,
prodrljivac [-vca], dera /
2,deravko h, izjelica h, izelica h;
(n) pro-drljivka
falnksg [~a, ~ot] prorljivost, ha-
lapljivost
falas [~a, ~t]ot deranje
falat [~ja. ~ ~ok] zaiogaj, okusak
[-ska], meze [-eta], alabrak [-ka];
kemny ~ tvrd je zalogaj; torkomon
akadt a ~ zalogaj mi zape u grlu;
eszik egy ~ot mezetiti; nincs egy
betev ~ja nema ni korice hleba/kru-
ha, nema kore hleba
falatozik [~ott, ~zk/~zon] zaloiti,
zalagati [-aem] se, alabrknuti [-
nem]/alabrcati, prismoiti/pri-
smakati [-maem]k
falatoz [~ja ~t. ~ ] bife [-ea]
falaz [~ott, ~zon] zidati, ozidati/ozi-
ivati [-ujem], obzidati; ograditi v
opasati [-aem] zidom
falazs [~a, ~t] zidanje, obzidanje,
ozidanje; ograenje/opasanje
zidom
falazat [~a, ~ot, ~ok] zidine tb
falburkolat [~a, ~ot, ~ok] 1. (bur-
kollappal) obloga zida; 2. (fval)
drvena prevalaka, zidna drvena
obloga
falevl [-velet, -velek] list, lie
falfehr [~en] bled kao krpa
falfests [~t] farbanje/bojadisanje
zida
slikarstvo, slikanje na zidu
fali zidni
falikar [~t, ~ok] krak svenjaka na
zidu
fali lmpa 264 frad fradkony 265 farol
falilmpa [*ija, -it, *ik] zidna lampa,
lampa na zidu falira [-ija, ~t, rik]
zidni sat/asov-
nik faliszekrny [~e, ~t, ~ek]
zidni or-
man/ormar, dolap falisz'nyeg [~e,
~et, ~ek] zidni sag/
ilim/tepih/prostira falitbla [~ja,
~t, Ak] zidna ploa falitkr [-
tkre, -tkrt, -tkrk]
zidno ogledalo falijsg [~a, ~ot,
~ok] zidne novine
tb falka [^ja, -Ct, -ik] 1. <llat>
opor,
jato, krdo (ivotinja); 2. (jelzknt)
egy ~ liba jato gusaka falmlyeds
[~t, ~ek] panjega [rsz e
-ezi], izdubak [ -upka]/udubljenje
u zidu, nia
falnyls [~t, ~ok] otvor na zidu
falragasz [~a, ~t, ~ok] zidni oglas/
proglas, zidna objava, afi, plakat
falrenget (pl taps) urnebesan [-sna]
fal tr: trt (tv is) ~ akos (gvozdeni)
ovan [ovna] falu [~J > ~t,
~k/falvak] selo; a ~
vgn nakraj sela; a ~ban u selu;
~n na selu; ~ra megy ii [idem]
na selo, ii u provinciju fal: fehr
~ od belog zida falusi I. mn seoski;
~ lakos seoski
stanovnik, ovek sa sela; II. fn
[~ja, ~t, ~ak] (falusi ember)
seljanin [tb -ljani]; (no) seljanka
falusias [~an; ~abb] seoski
falusznhz [~a, ~at, ~ak] pozorite/
kazalite za sela, stalno pozorite
koje gostuje po selima
famegmunkls [~a, ~t] obrada/pre-
rada drva famegmunkl I. mn za
preradu
drveta; ~ gp obradilica drveta,
maina/stroj za preradu drveta; II.
fn [~ja, ~t, ~k] drvodelja h
fametszet [~e, ~et, ~ek] drvorez,
drvotisak [-ska]
fametsz I. mn drvorezbarski; ~ m-
hely drvoreznica; II. fn [~je, ~t, ~k]
(szemly) drvorezbar, drvorezac
[-esca] fanatikus I. mn [~at;
~an; ~abb]
fanatian [-na], zagrien, zalupan,
zanesen, zatucan; II. fn [~a, ~t,
~ok] fanatik
fanatizl [~t, ~jon] fanatizovati [-zu-
jem], fanatzirati, zaneti [-esem],
ludo zagrejati [-jem]/zagrejavati,
zaslepiti/zaslepljivati [-ljujem]
fanatizmus [~a, ~t] fanatizam [-zrna],
strastvena predanost, zanesena rev-
nost, lepa gorljivost
fnk [~Ja> ~ot, ~ok] utipak [-pka],
krofna; (farsangi) pokladnica; tl-
ttt ~ pituljica
fantaszta [~ja, ~t, *ik] pejor matalac
[-aoca], ; nastran ovek, sanjar,
zanesen ak, fantast, vizionar
fanfasztik is [~at; ~an; ~abb] fan-
tastian [-na], udesam [-sna],
matovit, sanjarski
fantzia [~ja> ~t] 1. fantazija, mata,
uobrazilja, sanjarija; 2. zene fan-
tazija, muziki komad nevezanog
oblika
fantzii [~t, ~jon] 1. fantazirati,
buncati, bulazniti, matati, sanja-
riti, zanositi se; 2. zene fantazirati,
improvizovati j-zujem], improvizi-
rati
fantazmagria [~ja, -it, ~k] fantaz-
magorija, nastran pojam, opsena
fanyalodik [~ott, ~jk/~jon] biz
vmire spasti f-adnem] na takve
grane da. . .
fanyalog [-Igott, ~jon] praviti kiselo
lice
fanyar [~ul; ~abb] (/?/ gymlcs)
opor, kiseo [-ela]; (p/ bor) rezak
[reska]; ~ iz reskoa
fanyarsg [~a, ~ot] oporost
fapapucs [~a, ~ot, ~ok] drvene
nanule tb, cokule tb
fapiac [~a, ~ot] drvarska pijaca
fapohr [-hara, -harat, -harak] drve-
njaa
far [~a, ~t, ~ok] 1. guza, guzica,
stranjica, zadnjica; 2. (hts rsz
plet/jrmv) zadak [zatka] (za-
dnji deo ega)
frad [~t, ~jon] truditi se; szvesked-
jk ide ~ni izvolite se potruditi ova-
fradkony [~at; ~an; ~abb] umor-
ljiv; ~ ember sustalica fradhatatlan
[~ul] neumoran [-rna] fradozs
[~a, ~t, ~ok] trud, napor fradozlik
[~ott, ~zk/~zon] truditi se,
nastojati [-jim], dati/davati sebi
truda
fradsg [~a, ~ot, ~ok] trud, napor;
kr a ~ft teta truda i muka;
nem ri meg a ~ot ne vredi (v stoji)
truda; nem sajnlja a ~ot ne aliti
truda/napora; veszi magnak a ~ot
potruditi se
fradsgos [~at; ~an; ~abb] trudan [-
dna], muan [-na],tegoban [-bna],
tegotan; (megerltet) naporan [-
rna]; ~ munka muan posao
fradt [~at; ~an; ~abb] 1. umoran [-
rna], (s)malaksao [-ala], sustao [-
ala], gronuo [-ula]; tlsgosan/na-
gyon ~ preumoren, premoren, su-
vie umoran; 2. msz ~ gz iskori-
ena para
fradtsg [~a, ~ot] umor, umornost,
izmorenost, zamor; ert vesz rajta a ~
obuzima ga umor
farag [~ott, ~jon] 1. (kvet, ft,
fmet) rezati [reem]; (kvet, ft)
tesati [teem], deljati; (kvet)
klesati [-eem]; (szobrot) vajati;
2. (tv:) vkibl embert ~ napraviti
od koga dveka, istesati [-eem],
doterati, usavriti
farags [~a, ~t, ~ok] rezanje, tesa-
nje
faragatlan [~ul; ~abb] 1. (trgy)
neotesan; 2. tv, pejor ~ egyn
neotesanac [-nca], horjat, horjatin
[tb -ti]; ~ fick baraba h, zin-
zov
faragatlansg [~a, -~ot] (tv is) neote-
sanost
farag fn [~ja, ~t, ~k] (szemly)
tesa, tesar
faragott klesan, tesan
faragvny [~a, ~t, ~ok] rezbarija,
rezotina; dszt ~ ukrasna/dekora-
tivna rezbarija
faraks [~a, ~t, ~ok] naslaga/hrpa
drveta
fra [~ja, ~t, ~k] trt faraon
fraszt [~ott, -asszon, ~ani] 1. uma-
rati, zamarati; 2. holtra ~ja magt
izmuiti se
fraszt [~an] zamoran [-rna], mu-
an [-na], tegoban [-bna], tegotan
[-tna]; (megerltet) naporan [-
rna]
farcsont [~ja, ~ot] orv sediljak
[-Ijka]
farhm [~ja ~ot, ~ok] podrepak
[-pka]
farizeus I. fn [~a, ~t, ~ok] (tv,
pejor is) farisej, farizej; II. mn
pejor fari-sejski, farizejski
farizom orv sedalni mii
fark [~a, ~ot, ~ok] rep
farkas [~a, ~t, ~ok] vuk, kurjak,
zverac [-rca]
farkasalma nv: kznsges ~ zeja
lubenica, vuja stopa
farkascsorda [~ja, ^it, ^ik] opor
vukova
farkashsg [~e, ~et] vuja glad
farkastvgy [~a, ~at] veiika glad,
vuji apetit; ~a van ima silan
apetit
farkaskoma [~t] npr kuma
vuja
farkaskutya [~ja, ~t, ^ik]
vujak
farkasordt: ~ hideg cia zima
farkastorok [-torka, -torkot] orv
vuje grlo, pukotina nepnjae
farkasvaksg [~a, ~ot] orv vuje/
nono/koko(i)je slepilo,
kokoinjak, kok(i)ja
slepoa/slepost, hemera-lopija
farkasverem [-verme, -vermet,
-vermek] vuja jama
farkcsigolya [~ja, ~t, ~k] orv repni
prljen/kraljeak [-eka]
farkcsont [~ja. ~ot> ~ok] nadrepak [-
pka], nadrepina
farkcsvlva mahanjem repa
farlmpa [~ja, ~t, -ik] (kzlekedsi
eszkz) zadnja lampa v stoplampa
(vozila), zadnji fenjer, stranje
svetio
farm [~ja, ~ot, ~ok] farma
farmotor [~Ja> ~t, ~ok] stranji
motor
farok [farka, farkat, farkak] rep farol
[~t, ~jn] ii [idem] v vui
[vuem] natrag ustranu
farost 266 favzas favorit 267 fedlkz
farost [~ja ~ot] drveno vlakno
farnk [~J e . ~t, ~k] klada, panj
farsang [~J a > ~t ~ok] poklade tb,
karneval, mesopust, mesojede
farsangi pokladni, karnevalski; ~
lakoma pokladnica farsangol [~t,
jcm] pokladovati [^-du-
jem]
fartjk orv ld far fs drvenast
fasrozott [~ja, ~at] (vagdalt hs)
fairano/seckano meso fasiszta I. fn
[~ja, ~t, -ik] faist,
faista h; II. mn faistiki; ~ dik-
tatra faistika diktatura fst [~ott,
~son] vmit zasaditi drve-
em to fsts [~a, ~t, ~ok]
zasaivanje
drveem fstott: ~ terletjhely
nasad, prostor
zasaen drvetima/drveem fasizmus
[~a, ~t] faizam [-zma] tskmra
[~ja, *t, *zk] upa/odaja za
drva, drvarnica, drvljanik fasor
[~t, ~ok] drvored, aleja fsult [~at;
~an; ~abb] neosetljiv,
otupeo [-ela], ravnoduan [-na],
tup, utuen, apatian [-na]
fsultsg [~a, ~ot] otupelost, nehaj,
nemarnost, ravnodunost, apatija
faszeg [~e, ~et, ~ek] ekser/avao
[-vla] od drva, drveni ekser/klin
faszn [-szene, -szenet] drveni ugalj
[-glja]/umur faszent: (szl:) gy
ll, mint egy ~
stoji nepomino kao kip
faszerkezet [~e, ~et, ~ek] drvena
konstrukcija faszesz [~t] drveni
pirit, drvena
esta faszobor [-bra, -brot, -brok]
drvena
statua, drveni kip faszobrsz [~a,
~t, ~ok] drvorezac
[-esca] faszobrszat [~a, ~ot]
drvorezaka
radinost fatlis [~at; ~an; ~abb]
fatalan f-lna],
koban [-bna], poguban [-bna], ra-
zoran [-ma], sudbonosan [-sna]
fatalista I. fn [^ja, -St, ~ck] fatalist,
fatalista h; II. mn fatalistiki
fatnyr [~ja, ~t, ~ok] drveni tanjir/
tanjur, prljenak
fatnyros [~a, ~t, ~ok] {telkln-
legessg) raznovrsna mesa na drve-
noj zdeli
fate l e p [~ e, ~et, ~ ek] skladite
drva
fatolvaj [~a, ~t, ~ok] drvokradica
fatorlasz [~a, ~t, ~ok] <t elzrsra)
zaseka [rsz e -eci]
fatnk [~Je> ~t, ~k]-panj (sa kore-
njem)
fatrzs [~et, ~ek] stablo, deblo; ki-
vjt ~ stublina
fatum [~a, ~ot] fatum, kob, sudbina,
sudba, udes, usud
fatusk [~ ja. ~ t, ~ k] I. panj; 2.
tv, pejor (szemly) drvendeka
fatzels ld fafts
ftyol [~a/ftyla, ~t/ftylat, ~ok/fty-
lak] 1. veo [vela], koprena, duvak [-
vka]; menyasszonyi ~ nevestin
veo, pael, paelo, preves; 2. tv
~t bort vmire predati/predavati [-
dajem] to zaboravu
ftyolos [~at; ~an; ~abb] 1. zastrt
velom; 2. tv ~ hang prigueni
glas
ftyolvirg [~a, ~ot] nv sudarka
fattyaz [~ott, ~zon] mgazd zakidati
v zalamati zaperke
fattyazs [~a, ~t] mgazd zakidanje/za-
lamanje zaperaka; trebljenje poda-
naka/zaperaka
fattyt [~ja, ~t, ~k] (gyermek) kopile
[-eta, tb -lad]; (lny) kopilica
fattyhajts [~t, ~ok] mgazd (fn)
ti, zaperak, divlja izraslina
fasztats [~t, ~ok] splavarenje,
splavljenje stabala/debala
faltets [~t, ~ek] saenje drvea
favgs [~t] sea/seenje drva; (ki-
termels) sea ume
favg [~ja. ~t, ~k] (munks)
drvosea h, cepa drva, testera
favz [~a, ~at, ~ak] (plet)
drvenarija zgrade, drveni kostur/
sklop/okvir zgrade
favzas: ~ plet zgrada s drvenim
kosturom/sklopom/okvirom; ~ szer-
kezet drvena struktura
favorit [~ja> ~ot, ~ok] 1. biz (ked-
venc) favorit, ljubimac [-mca],
miljenik; (n) favoritkinja, ljubimica,
miljenica; 2. sp favorit favorizl [~t,
~jon] vkit favorizovati [-zujem],
favorizirati koga; dati kome
prednost fzs [~a, ~t] zebnja fazk
[fazeka, fazekat, fazekak] lonac
[-nca]; kis ~ lone [-eta]
fazekas [~a, ~t, ~ok] lonar, grnar
fazekasru [~j a > ~t, ~k] grnarija,
Ion a rij a fazekaskorong [~ja ~ot,
~ok] grnar-
ski toak f-ka]
fazekasmestersg [~e, ~et] grnarstvo,
lonarstvo, grnarski/lonarski zanat
fazekasmhely [~e, ~t, ~ek] grnar-
nica, lonarnica
fazekassg [~a, ~ot] grnarstvo, lon-
arstvo
fzkony [~an; ~abb] zimljiv, zimo-
grozan [-zna], zimogriljiv, dmo-
moran f-rna]
fz|ik [~ott, ~zk] 1. zepsti [zebem],
uzepsti [-ebem]; ~om zebem, zima
mi je; ~ik a lbam zebu mi noge;
2. tv ~ik vmitl zepsti [zebem],
prezati, zazirati f-rem] od ega
fzis [~a, ~t, ~ok] 1. (fiz, vili is)
faza; 2. (fejldsi fok) stepen/stu-
panj [-pnja] razvoja
fazon [~ja, ~t, ~ok] fason, fazon(a),
oblik, forma
fzs [~at; ~an; ~abb] zimljiv, zi-
mogrozan [-zna]
fazsindely [~e, ~t, ~ek] indra, in-
drika [rsz e -ici], daica za pokri-
vanje krova
fazsindelyes pokriven sindrom, sa
krovom od indre, indrast, sa
sindrom, od indre; ~ hz indralija,
kuda pokrivena sindrom februr [~ja,
~t] februar, veljaa februri
februarski, veljaki fecseg [~ett, ~J en ]
brbljati, blebetati f-eem], klepetati,
bavrljati; sszevissza ~ luparati
fecsegs [~e, ~t, ~ek] brbljanje,
blebetanje, klepetanje, tandara man-
dara
fecseg' I. mn brbljiv, brbljav, blago-
glagoljiv, jeziav; II. fn [~}e, ~t, ~k]
brbljavac [-vca], brbljivko, brbljivac [-
vca], blebetalo, blebeta, klepetalo; (n)
brbljivica, blebetua, klepetua
fecsrel [~t, ~jen] traiti, tratiti, ne-
korisno troiti; idejt -rli izgubiti v
prozujati [-jim] vreme fecske [~je,
*it, -ck] lasta(vica); fsti ~ pitara;
(k'zm:) egy ~ nem csinl tavaszt
jedna lasta ne ini prolee
fecskefarkkts [~e, ~t, ~ek] p
spajanje na lastin rep fecskefarki:
~ lepke lastin rep
(leptir)
fecskefszek [-fszke, -fszket, -fsz-
kek] lastavije gnezdo fecskef: (nv:)
vrehull ~ rosopas fecskendez
[~ett, ~zen] prskati, trcati
fecskend [~je, ~t, ~k] 1. orv trcalj-
ka, brizgalica, trcalica, prica, pric-
na; 2. tzolt ~ vatrogasni mrk
[tb -kovi]
fed [~ett, ~jen] 1. pokriti [-ijem]/po-
krivati; 2. p pokriti (krovom), sta-
viti/stavljati, metnuti [-nem] pod
krov; 3. mat ~ik egymst poklapati ie;
4. (tv:) ez nem ~i a tnyeket to se
ne poklapa sa injenicama, to ne
odgovara stanju stvari fedd [~ett,
~jen] koriti fedds [~e, ~t, ~ek]
ukor, prekor feddhetetlen [~l, ~ebb]
besprekoran [-ma], nezazoran [-rna];
~ ellet neporoan [-na]
feddhetetlensg [~e, ~et] besprekor-
nost
fedl [fedele, fedelet, fedelek] 1. (fed)
poklopac [-pca]; 2. (hztet) krov;
krovna graa, graa za krov; 3. tv
~ al juttat vkit nastaniti koga; ~ al
kerl nastaniti se, nai [-naem]
konaite, smestiti; egy ~ alatt
lakom vele stanujem s njime pod
jednim krovom fedeles 1. (fedvel
elltott) sa poklopcem; 2. p sa krovom,
pod krovom fedlkz [~e, ~t, ~o'k]
haj meupa-luba
fedlkzi 268 fegyveres
fegyvergyakorlat 269 fej
fedlkzi: haj ~ utas putnik meu-
palube v treeg razreda v tree klase
fedllc p ioka
fedlszk [~e, ~et, ~ek] sp (drvena)
krovna konstrukcija
fedlzet [~e, ~et, ~ek] haj paluba;
kzps ~ meupaluba
feds [~e, ~t] p pokrivanje (krovom),
stavljanje krova v pod krov
fedetlen [~l] 1. (fedl/tet nlkli)
nepokriven; ~ plet zgrada bez
krova, nepokrivena zgrada; 2. ~
fvel nepokrivene glave, gologlav
fedett [~ett,; ~en] pokriven; sp ~
plya pokriveno igralite
fedez [~ett, ~zen] 1. pokriti [-ijem]/
pokrivati; 2. tv (elegend vmire)
alei [-legnem]/zalegati [-eemj; a
szntfld aligha ~i az adssgt/
tartozst jedva bi mu njiva za dug
zalegla; 3. tv ~i a kiadsokat po-
kriti trokove; 4. //(mn a kanct)
pariti; opasivati [-suje], skakati
[skae] na
fedezk [~e, ~et, ~ek] zaklon, sklo-
nite, skrovite; ~bl tzel pucati iz
zaklona
fedezs [~e, ~t] pokrivanje
fedezet [~e, ~et, ~ek] 1. (pnz)
pokrie; 2. (fegyveres ksret) oru-
ana pratnja; 3. kat zatitnica;
4. sp half
fedezetlen [~l] (vlt) nepokriven
fedezetsor [~a, ~t, ~ok] sp srednji
red halflinija
fedezett: ker ~ adssg pokriven/obez-
beeni dug
fedeztets [~e, ~t] ll pripust; (kan-
c) opasivanje, oploavanje
fed [~je, ~t, ~k] zaklopac [-pca],
poklopac [-pca]
fedanyag [~a, ~ot, ~ok] p krovni
materijal, graa za krov
fedhm orv najgornji sloj koe,
pokoica, epiderm(a)
fednv f-neve, -nevet, -nevek] lano
ime
fedpala [ija, ^it, k] p krovni
kriljac, krovna ploa od kriljca
fedrteg [~e, ~et, ~ek] gornji
sloj, naslaga, prevlaka, premaz
fedszrny [~a, ~at, ~ak] ll (rovar)
pokrovno krilo
fegyelem [-Ime, -lmet] disciplina,
stega, zapt; szigor ~ alatt tart vkit
drati koga pod strogom discipli-
nom
fegyelemsrts [~e, ~t] prekraj/po-
vreda discipline v stege
fegyelmez [~ett, ~zen] 1. disciplino-
vati [-nujem], disciplinirati; 2. ~/"
magt disciplinovati se, disciplini-
rati se, savladati/savlaivati [-u-
jem] se
fegyelmezetlen [~l; ~ebb] nediscip-
linovan, nediscipliniran, nesabran
fegyelmezetlensg [~e, ~et] nediscip-
linovanost, nesabranost
fegyelmezetlenl nedisiplinovano, ne-
sabrano; ~ viselkedik ponaati se
nedisciplinovano
fegyelmezett [~et; ~en; ~ebb] disci-
plinovan, discipliniran, sabran
fegyelmi disciplinarni, disciplinski; ~
bizottsg disciplinski odbor; ~ bn-
tets disciplinksa kazna; ~ eljrsi
vizsglat disciplinski postupak; ~
ton disciplinskim putem
fegyelmileg disciplinski
fegyenc [~e, ~et, ~ek] kanjenik,
robija
fegyenctelep [~e, ~et, ~ek] kolonija
kanjenika
fegyhz [~a, ~at, ~ak] kaznion(ic)a,
kazneni zavod; (brtn) tamnica;
tvi ~ra tl osuditi na pet godina
tamnice
fegyintzet [~e, ~et, ~ek] ld fegyhz
fegyintzet! kaznioniki
fegyr [~e, ~t, ~k] tamniar, zatvor-
ski uvar, kaznioniki straar
fegyver [~e, ~t, ~ek] 1. oruje; auto-
mata ~ automatsko oruje; ez a ~
l hord ova puka dobro bije; llg
~ben naoruan do zuba; ~t fogj
ragad latiti/laati se oruja, skoiti/
skakati [skaem] na oruje; 2. kat
~be! (veznysz) na oruje!
fegyvercsrtets [~e, ~t] zveckanje
orujem
fegyveres [~en] I. mn naoruan, oru-
an; ~ beavatkozs oruana inter-
vencija, vojno meanje; ~ er oruana
sila/snaga; ~ sszecsaps oruani
sukob; II. fn [~e, ~t, ~ek] oruanik,
naoruano lice fegyvergyakorlat [~a,
~ot, ~ok] vojna
veba fegyvergyros [~a, ~t, ~ok] beloonica, beonjaa; a tojs ~je
fabrikant/
tvorniar oruja fegyvergyrts
[~a, ~t] proizvodnja
oruja
fegyverkezs [~e, ~t] (na)oruanje;
a ~ cskkentse smanjenje naoruanja
fegyverkezsi: ~ verseny trka u na-
oruanju
fegyverkezik [~ett, ~zk/~zen] oru-
ati se, naoruati/naoruavati se
fegyverkovcs [~a, ~ot, ~ok] rg
pukar, oruar
fegyverlettel [~e, ~t] polaganje oru- fehrhlyog [~ja> ~t] orv ^na Pna
ja, kapitulacija
fegyvermentes: ~ vezet demilitarisa-
na/demilitarizovana/demilitarizirana
oblast v zona
fegyvernem [~e, ~et, ~ek] kat rod
oruja; klnbz ~ek egyttm-
kdse sadejstvo raznih rodova voj-
ske/oruja fegyverraktr [~a, ~t, ~ok]
slagalite
oruja fegyverszakrt' [~se, ~t,
~k] vetak/
strunjak/ekspert za oruje
fegyverszlltmny [~a, ~t, ~ok]
poiljka oruja
fegyversznet [~e, ~et] primirje,
prekid/obustava vatre; rvid ~ su-
verica; ~et kt zakljuiti primirje
fegyverszneti: ~ egyezmny sporazum
o primirju; ~ vonal linija prekida
vatre, linija primirja, demarkaciona
linija
fegyvertr [~a, ~at, ~ak] rg orunica,
skladite oruja, arsenal
fegyvertrs [~a, ~at, ~ak] (tv is)
saborac [-rca]
fegyvertelen [~iil] nenaoruan, golo-
ruk
fegyvervisels [~e, ~t] noenje oruja
fegyverviselsi: ~ engedly dozvola za
noenje oruja, oruni list, dozvola
noenja oruja fegyverzet [~e, ~et,
~ek] oruje
fehr [~et; ~en; ~ebb] I. mn beo
[bela]; ~ arc belolik; ~ haj belo-kos;
~ kenyr beli hleb/kruh; ~re fest
zabeliti; II. fn [~(j)e, ~et, ~ek] I.
(szn/festk) bela boja; 2. a szem ~e
belance [-eta]; 3. (a fehr ember)
belac [-Ica]; 4. (pol.) a ~ek (ellen
forradalmrok) belogardejci
fehrbdog msz beli lim fehrcseld
np, rg ensko eljade
[-eta, tb eljad n], enskinja
fehred|ik [~ett, ~jen] beleti [-lim]
fehres [~et; ~en; ~ebb] beliast, bel-
kast, subeo [-ela], subelkast
fehrfm [~e, ~et, ~ek] miisz beli
metal
fehrt [~ett, ~sen, ~eni] beliti
fehrt [~J e> ~t, ~k] (anyag, moss-
hoz) belilo
fehrje [^ije, -it, <,k) 1. vegy belan-
evina; llati, nvnyi ~ ivotinjska,
biljna belanevina; ~k lebontsa
razlaganje belanevina; 2. (tojs-
fehrje) belance [-eta] fehr l i k
[~ett, ~eni] beliti se, zabeliti [-lim];
~ik a h beli se sneg fehrnem
[~je, ~t, ~k] (belo) rublje; tiszta ~
(vlts) preoblaka, presvlaka
fehrnp [~e, ~et] np enskadija
fehrszemly [~e, ~t, ~ek] np (n)
eljade [-eta] fehrvrsg [~e,
~et] orv belo-
krvnost, leukemija
fej 1 fn [~e, ~et, ~ek] 1. glava; nagy
~ glavetina, glaveiha, glavurda; ~
alak glaviast; ~e bbjig do navrh
glave; ~be vg vkit udariti v lupiti
koga po glavi; ~re esik pasti na-
glavce; ~t csvlja mahati glavom;
falba veri a ~t udariti/udarati
glavom o zid; ~jel lefel glavake,
galvaki, strmoglavce, strmoglavice;
~jel lefel zuhan strmoglaviti, suno-
vratiti se; egy ~jel magasabb nlam za
glavu je vei/vii od mene; 2.
(tv:) szegny ~e nesretnik, teko
njemu; azt sem tudja, hol ll a ~e
ne zna ni gde mu je glava; mindent
fej 270 fejleszt fejleszts 271 fekbr
a ~e tetejre llt prevrnuti sve nao- [-ka]; 3. tv (bkez) ~ borraval fejleszts [~e, ~t] razvijanje, pro
pako; mg ha a ~ed tetejre llsz is pa kraljevska napojnica micanje, unapreivanje fejlesztsi: fejperec [~e, ~et, ~ek] (a fejen vitt
da se i na glavu prevrne, makar dubio fejel [~t, ~jen] 1. (cipt) naglaviti/ ~ terv plan razvitka fejletlen [~l; teher alatt) svitak [-tka]
na glavi; nem megy a ~embe ne ide mi u naglavljivati [-ljujem] (obuu); 2. ~ebb] nerazvijen, poetni, jo ne fejszmols [~a, ~t] raunanje napa-
glavu; ~be szll a dicssg uspeh mu sp (labdt) udariti/udarati glavom izraen, embrionalan [-Ina] met, raunanje u glavi fejsze [^ije,
udara u glavu, vrti mu se mozak od fejels [~e, ~t, ~ek] 1. (cip) na- fejlett [~et; ~en; ~ebb] razvijen, ^.t, Ak] sekira fejt [~ett, ~sen,
uspeha; ~be vesz vmit zabiti [- glavljivanje (obue); 2. sp udar/ (gyermek) napredan [-dna]; ~ ~eni] 1. (varrst) parati av; 2.
ijem]/zabijati v uvrteti [-tim] v hitac [hica] glavom ipari orszg razvijena industrijska bny kapati (rudu); kvet ~ lomiti
zavrteti v usaditi sebi neto u glavu, fejenlls [~t] sp stoj na glavi zemlja; kzepesen ~ orszg osrednje kamen; 3. bort ~ (hordbl)
upiljiti to u glavu; a vr a ~be fejenknt po (svakoj) glavi razvijena zemlja fejlettsg [~e, ~et] natoiti/natakati [-ta-em] v
tdult krv mu je uzavrela u glavu; fejes I. mn glavat; ~ salta salata u razvijenost fejlds [~e, ~t] razvitak otoiti/otakati vino (iz bave); 4.
~ben szmol raunati iz glave, glavicama; ~ kposzta glavati ku- [-tka], razvoj, razvie, rejtvnyt ~ odgonenuti [-
raunati bez beleenja; ~bl na pus; II. fn [~e, ~t, ~ek] 1. sp skok napredovanje; a ~ nem]/odgonetati [-etam v -eem]
pamet; kiver vkinek vmit a ~bl glavake v na glavu; ~ ugrik glava- llandsult/szilrd teme vrst/us- zagonetku fejteget [~ett, -gessen]
izbiti/izbijati kome to iz glave; ~re ke skoiti/skakati u vodu; 2. sp (lab- taljen/stabilan tempo razvoja; ~ben izlagati, raz-
n vkinek izii [-idem] (v popeti [- dargsban) udar glavom; 3. trf elmarad slabo/nedovoljno se razviti [- lagati [-aem], razglabati fejtegets
pnem] se) komu na vrh glave; ~re (vezet, befolysos egyn) velika ijem]/razvijati, zakrljati/zakr- [~e, ~t, ~ek] izlaganje, razlaganje
olvas vkinek itati kom bukvicu, zverka, glavonja, buda; ki itt a ~? ljaviti, u razvitku zaostati [-anem]/ fejts [~e, ~t] bny kop; klszni ~
nabiti kome to na glavu; tanulsra ko je ovde glava? zaostajati [-jem], ne napredovati, dnevni/povrinski kop fejts!: bny
adta a ~t predao se uenju; elveszti afejes [~e, ~t] mua, munja, muzenje; nenormalno rasti [-tem] ~ mez prerivalite fejtetcsont orv
~e'/izgubiti glavu; tri a ~e'i vmin v villamos ~ elektrina mua fejldselmlet [~e, ~et] teorija raz- temenjaa, temena
vmiben lupati glavu ime v o emu v fejesed |ik [~ett, ~j en ] (kposzta, vitka fejldsi razvojni; ~ szakasz kost fejtett! [~J e ~tf ~k] obina
zbog ega, razbijati sebi glavu; salta) oglaviiti se, glaviati se, razdoblje/ va, u,
rosszban tri a ~t zlo sme-rati; majd glaviiti se etapa razvoja, razvojni period vaka, crna u fejtkalapcs [~a,
beszlek a ~vel urediu ja to s njim; fejesugrs [~t, ~ok] sp skok glavake fejldskptelen nepodesan [-sna]/ ~ot, ~ok] bny
fel a ~jel! glavu gore! 3. (tv.) v na glavu nesposoban [-bna] za razvitak rudniki eki, pneumatiki eki
vminek a ~e <vezetje> stareina h, fejetlensg [~e, ~et] bezglavost, bez- fejldstan [~a, ~t] orv embriologija fejtrs [~e, ~t] mozganje fejtr I.
ef, proelnik; 4. (szeg, salt, glavlje fejld|lk [~tt, ~jk/~jn] razviti mn (bonyolult) muan [-na],
kposzt) glavica; 5. (jelzknt) egy fejezet [~e, ~et, ~ek] poglavlje, glava [-ijem]/razvijati se, napredovati [- zamren, sloen; ~ feladat sloen
~ kposzta glavica kupusa; 6. (pnz, fejfa [~ja, ~t, Ak] drven nadgrobni ujem], titnjati; a gyermek jl ~ik dete zadatak; II. fn [~je, ~t, ~k] (rejtvny
rem) lice; 7. (szl:) nem esett a ~e spomenik, (drven) krst (na grobu) dobro titnja v dobro se raz vija; jsgban) zagonetka fejtrgyzs
lgyra nije mu' valjda svraka fejfjs [~a, ~t, ~ok] (tv is) glavo- vmiv ~ik razviti se u to fejld u [~a, ~t] mgazd prihranji vanje,
mozak popila; ~jel megy a falnak bolja; elmlt a ~om prola me glava, razvitku, koji se razvija; ~ pojedinano gnojenje biljke
udariti glavom o zid fej* ige [~t, prestala mi je glavbolja; ~t okoz orszg zemlja u razvoju fejldkpes fejvadsz [~a, ~t, ~ok] lovac lubanje
~J en J musti [muzem]; glavobolan [-Ina] podesan [-sna]/prikladan [- v na glave
(egy keveset) zamusti fejadag fejhallgat [~ja, ~t> ~k] slualice tb dna]/sposoban [-bna] za razvitak fejveszts [~t] lienje ivota; ~ terhe
[~ja, ~ot, ~ok] odreeni fejhang [~Ja> ~ot, ~ok] zene falst, fejlvs [~e, ~t, ~ek] pogodak [-got- alatt pod pretnjom smrtne kazne;
obrok po glavi, tain falsetni glas ka] u glavu fejmoss [~a, ~t, ~ok] ~re tl osuditi/osuivati na smrt
fejblint: ~ Jnos amina, mameluk fejhs [~a, ~t] meso sa glave (tv is) pranje fejvesztett [~et; ~en] (p/ menekls)
fejbl (p/ tud vmit) naizust fejkend [~Je> ~t> ~k] povezaa, ma- glave fejlls [~a, ~t, ~ok] mgazd izbezumljen, smuen, obezumljen fk
fejbr [~e, ~t] koa na glavi rama za glavu, pokrivaa, ovrlj; muzno [~e, ~et, ~ek] 1. (kerkkt lnc
fejbsg [~e, ~et] obim glave (frjes asszony) amija mesto, izmuzite fejk [*ije, At, kocsin) zavor, zpor; (vonaton, autn)
fe, dsz [~e, ~t, ~ek] ukras na glavi fejkt [~je, ~t, ~k] gubernjaa ~k] muzlica fejn [~}e, ~t, ~k] konica, bremza, zavor; 6(2-ton'sgi ~
fjb ik i fejlc [~e, ~et, ~ek] p strejica, gornji muzilja fejstehn [-hene, -henet, sigurnosna konica; kzi ~ runa
venac, ukras u obliku vinovog -henek] konica; 2. (zabola) uzda; 3. tv
fe ecske fejben: lia (tv is) krava muzara fejprna [-ija, ~en tart pritegnuti [-nem]/ pritezati
j iedelem" [-Ime, -lmet, knez fejlemny [~e, ~t, ~ek] ishod, po- ^t, -ik] jastuk, uzgla-vak [-vka], [-eem] uzde Feklia [zija, M, >ck]
edelemn [~je, ~t, ~k] kneginja
fe sledica, posledak [-etka], rezultat uzglavlje, uzglavnica, podglava, mgazd (trgya)
^edelemsg [~e, ~et] kneevina
fe fejleszt [~ett, -lesszen, ~eni] razviti [- podglavnjak fekalija
fejedelmi 1. kneevski; 2. tv (pom- ijem]/razvijati, unaprediti/una- Fekbr [~e, ~t] (vast) learina,
ps) ~ lakoma kraljevski ruak preivati [-ujem], promicati [-iem] danguba
vminek
a ~ u
ime
ega
glavica
-rnek]
lkberendezs 272 fl felad 273 felavat
fkberendezs [~e, ~t, ~k] koniki
ureaj
fekly [~e, ~t, ~ek] orv ir [tb irovi]
fekete I. mn j>it; rin; ~bb] crn, ar-
ni; ~ haj crnokos; ~haj n crnica;
orv ~ himl velike boginje tb ; ~ szem
crnook; ~re fest crniti; II. fn [~je,
-it, *ck] 1. <szn, festk) crna boja;
2. ld feketekv
feketefeny [~je> ~t, ~k] nov crni
bor feketefld [~je, ~et] zemlja
crnica,
crna zemlja feketekv [~ja ~t,
~k] crna kafa/
kava feketekereskedelem [-Ime,
-lmet] crna
berza/burza, verc
feketll;ik [~ett, ~Jen> ~eni] crniti se
feketn 1. crno; mindent ~ lt videti v
gledati sve crno; 2. tv ~ vesz kupiti
na crnoj berzi v u vercu feketepiac
[~a, ~ot] crna berza/burza feketerig
[~Ja ~*> ~k] all crni kos feketesg
[~e, ~et, ~ek] crnoa Fekete-tenger
[~t] fb'ldr Crno more fekete-tengeri
crnomorski feketzjik [~ett, ~zen]
1. (kvt iszik) piti [pijem] crnu
kafu; 2. {zugkereskedelmet folytat)
baviti se crnom berzom
feketz [~je, ~t, ~k] 1. pejor ver-
cer, pekulant, crnoberzijanac [-nca]; 2.
(feketekvt iv) kafedija h,
kavedija h, kavopija h feketit
[~ett, ~sen, ~eni] crniti fkevesztett
[~en] neobuzdan, raspojasan [-sna]
fkez [~ett, ~zen] 1. koiti; 2. ~i
magt ustezati [-eem] se, savladati/
savlaivati [-ujem] se, obuzdati/
obuzdavati se
fkezhetetlen [~l; ~ebb] neukrotiv;
neukrotljiv
fkez [~je, ~t, ~k] (vasti alkalma-
zott} koniar
fekhely [~e, ~et, ~ek] ld fekvhely
fkpofa msz blok/papua konice
fksaru [~ja, ~t, ~k] msz, vast
(kerk al helyezett) paoanica
(ono ime se paoi toak), vlauga
[rsz e -uzi]
fekszik [fekdt, fekdjk/fekdjn,
fekdni] 1. (vhol) leati [-im];
betegen ~ logom leati; kinyjtzva
~ logom leati; tl sokig ~ preleati
se; orrod eltt ~ lei ti ispred nosa; 2.
(vhov) lei [legnem]; (kat:) fekdj!
lei! 3. (tv) nekem ez a dolog nem ~
meni ovo ne lei fktv(olsg) [~a,
~ot] msz kona
duina, duina koenja fektben
leeke, leeki fktelen [~l; ~ebb]
neobuzdan, razuzdan, rasputen,
raspojasan [-sna]; ~ jkedv neobuzdano
raspoloenje, obest
fktelenked|ik [~ett, ~jk/~jen] ra-
zuzdano se ponaati fktelensg [~e,
~et] neobuzdanost,
razuzdanost
fektet [~ett, fektessen] 1. poloiti/
polagati [-aem]; gyba ~fe a gyer-
mekeket legla v stavila je decu u
krevet/postelju; 2. (tv) slyt ~
vmire polagati vanost na to
fktusk [~ja, ~t, ~k] msz blok/
papua konice v koenja fekvs [~e,
~t, ~ek] 1. leanje; mr unom a ~
leanje mi je ve dodijalo; 2.
(helyzet) poloaj; dli ~ s june
strane, to lei prema jugu, to gleda
na jug
fekvhely [~e, ~et, ~ek] leaj, leite,
lonica, noite; (vadllatok) log fel
1. (felfel) gore; hegynek ~ uz brdo;
(tv is) ~ a fejjel! gore glavu ! ~ a
kezekkel gore ruke! 2.
(veznysz) dii se 1 3. ~ s al gore-
dole
fl1 I. fn [fele, felet, felek] 1. (fele
vminek) pol(a), polovina; 2. (gy-
fl) stranka, sirana; rdekelt ~
zainteresovana strana; a szerzd ~
ugovorna strana; felek fogadsa
nyolctl kettig stranke se primaju
od osam do dva; II. mn ~ tkor u pola
pet; III. (szmnv.) kt s ~ ra dva i
po(l) sata
fl 2 ige [~t, ~jen] 1. bojati [-jim] se;
ne ~j! ne boj se! 2. vkitl, vmitl
strahovati [-hujem] od koga, od
neega; sajt rnyktl is ~ on o klin; ~ja a kabtot a fogasra natai
zazire i od svoje senke; attl ~nek, [-taknem] v nataknuti [-nem] kaput
hogy .. . boje se da ...; 3. szl ~ na iviluk; 2. gyilkost ~ obesiti
tle mint a tztl on ga se boji kao ubicu/ubojicu
ive vatre flakkora upola toliki
felad [~ott, ~jon] i. (kabtot vkire) felldoz [~ott, ~zon] 1. rtvovati [-
zaogrnuti [-nem] koga (kaputom); tvujem]; 2. ~za magi rtvovati se
2. (telt feltlal) izneti [-esem]/ felldozs [~a, ~t] rtvovanje
iznositi; 3. (postn) otpraviti/ot- felll [~(ot)t, ~jon] i. ustati [-anem]/
pravljati; predati/predavati [-ajem] ustajati [-jem], uspraviti/uspravljati
na potu; tviratot^ ~ predati tele- se, dignuti s dii [dignem]/dizati [-
gram/brzojav/depeu; 4. leckt ~ iem] se; ~ a munktl ustati [-
zadati/zadavati [-ajem] to (u za- anem] s rada; 2. vmire stati na to;
datak); rejtvnyt ~ postaviti/po- 3. (felsorakozik) postaviti/
stavljati v zadati/zadavati [-dajem] postavljati se, postrojiti/postroja-
zagonetku; 5. vmit (lemond vmir'l) vati se; ~tak az indulshoz postavili
napustiti/naputati to; ~ja a re- su se za polazak
mnyt napustiti nadu fellls [~a, ~t] ustajanje; ~sal szavaz
felads [~a, ~t] 1. (postn) predaja glasati ustajanjem
(na poti); 2. (lemonds) naputa- felllt [ ~ott,~son, ~ani] 1. posta-
nje viti/postavljati, podii [~ignem]/
feladat [~a, ~ot, ~ok] zadatak [-tka], podizati [-iem]; 2. (szken lt)
zadaa; egyrtelm ~ jednoznaan/ dizati [diem] (nekoga koji sedi)
jednosmislen zadatak; hzi ~ felllts [~a, ~t] postavljanje, podi-
domai zadatak; rsbeli ~ pismena zanje
zadaa; megoldand ~ok zadaci za fllom [-lmot] plusn [-sna]; ^ban
reavanje; a ~ megoldsa reenje/ u polusnu
reavanje zadatka; az a ~a, hogy . .. flannyi polovina toga, upola/napola
zadatak mu je . .. ; ~ot vgrehajt toliki: za polovinu manji
izvriti/izvravati zadatak felaprt [~ott, ~son] isitniti/isitnja-
a
felad [~J > ~t, ~k] (postai) poilja- vati, nacepati, iscepkati; ft ~ nace-
lac [-ljoca], poilja, odailja, pati drva
adresant felaprz [~ott, ~zon] razdrobiti, raz-
feladvevny [~e, ~t, ~ek] potvrda o mrviti, sasitniti
kat predaji, recepis felr [~a, ~at] ker dodatak [-tka] ceni
felgaskodik [~ott, ~jk,/~jon] (l) flrbc: ~on na pola jarbola; ~ra
skoiti/skakati [skae] upropanj engedett zszl zastava sputena na
n
felajnl [~ott, ~j ) ~ani] 1. ponu- pola koplja
diti/ponuati komu to; predloiti/ flrnyk [~ot] polusenka, presenak [-
predlagati [-aem]; 2. (munkaver- nka], prisenak, polutama
senyben) obavezati/obavezivati [- flron upola cene
zujem] se u radnom takmienju flr: ~ jegy pola karte, poluvozna
felajnls [~a, ~t, ~ok] 1. (ajnlat) karta, polukarta
ponuda; 2. (munkaversenyben) flrya I. mn polusirotan [-tna]; II. fn
obaveza u radnom takmienju; ~/ [-ija, -it, ~k] polusiroe [-eta]
tesz dati/davati [dajem] obavezu; 3. fels [~ott, ~son] uskopati, raskopati,
vall (a kat. mise rsze) Prikazanje, otkopati, prekopati
Ofertorij(um) (deo katolike mise) felavat [~ott, -vasson] 1. vkit (tisztet,
fljult [~an] polusvestan [-sna] ttrt stb} proizvesti [-edem] kog
felakaszt [~ott, -kasszon, ~ani] 1. za ega; 2. (emlkmvet) otkriti [-
obesiti; ~ vmit a szegre obesiti to ijem]/otkrivati (spomenik)
18 Magyarszerbhorvt
felavats 274 felbszt felbszl 275 feldszt
felavats [~a, ~t] 1. (tiszt, ttr felbomlaszt [~ott, -lasszon, ~ani]
sby proizvoenje; 2. (emlkm)
otkrie (spomenika)
felz ik [~ott, ~zk/~zon] <t> ras-
kvasiti se, razmekati se, odvugnuti
[-nem ]/odvugn j avati
felzott raskvaen, navlaen
felztat [ott, -tasson] (p/ es, vz>
raskvasiti
felbtort [~ott, ~son, ~ani] ohrabriti/
ohrabrivati [-rujem], osokoliti/oso-
koljavati
felbtorod ik [~ott, ~jk/~jon] ohrab-
riti se, ojunaiti se, osokoliti se
felbecsl [~t, ~jn] proceniti/procenji-
vati [-njujem]
felbecslhetetlen neocenjiv, nepro-
cenjiv, neprocenljiv
flbehagy [~ott, ~jon] ostaviti/ostav-
ljati, obustaviti/obustavljati, pre-
kinuti [-nem]/prekidati, prestati [-
anem]/prestajati [-jm]
felblyegez [~ett, ~zen] frankirati,
taksirati
flbemarad [~t, ~jon] 1. ostati/
ostajati nedovren; 2. (megsza-
kad) prekinuti [-nem]/prekidati
se
felbrel [~t, ~jen] potkupiti/potkup-
ljivati [-ljujem]; orgyilkost ~ naj-
miti ubicu/ubojicu
flbeszakad [~t, ~jon]prekinuti [-nem]/
prekidati se
flbeszakt [~ott, ~son, ~ani] upasti u
re, prekinuti [-nem]/prekidati; ~ja
vkinek a beszdi presei [-eem]
kome re; ~ja a jtkot razmetnuti [-
nem] igru
felbillen [~t, ~Jen] izvrnuti [-nem] se
felbiztat [~ott, ~tasson] podstai [-
aknem] s podstaknuti [-nem]/
podsticati [-iem]
felbocst [~ott, -sson, ~ani] (/?/
lggmbt) pustiti/putati u vis
felbodorit [~ott, ~son, ~ani]nakudra-
viti
flbolond I. mn sulud; II. fn [~ja ~ot,
~ok] suluda h
felbomls [~a, ~t] 1. rastrojstvo,
rasulo, dezorganizacija; 2. (vegyi)
raspadanje, razluivanje
felbszl [~t, ~jn] razjariti se, raz- felcsavar [~t, ~jon] 1. (fonalat)
raztrojiti, razarati besneti [-nim] se, razgneviti se, na-
felbomlik [~ott, -omoljk/-omoljon, kostreiti se, uestiti se, raestiti se
~ani] 1. raspasti [-adnem]/ras- felbujt [~ott, ~son, ~ani] (na)hukati,
padati se; (kts) osuti [ospem]/ potstrekavati, potaknuti [-nem]/ po-
osipati se; (varrs) rasporiti/ras- ticati [-iem]
parati se; 2. (vegyileg) rastvoriti/ felbujts [~a, ~t] podstrekavanje,
rastvarati se; 3. (tv:) a fegyelem poticanje, podsticanje
~ott nastupilo je rasulo; az eljegyzs felbujt [~ja, ~t, ~k] podstreka,
~ik raskida se veridba huka
felboncol [~t, ~jon] i. orv secirati, felbuk|ik [~ott, ~jk/~jon] 1. (el-
rasparati, razuditi/razuivati [-u- esik) prevrnuti [-nem] se, prevaliti
jem]; 2. tv, ritk pomno pregledati se; 2. ld felbukkan 1.
i analizovati [-zujem] v analizirati felbukkan [~t, ~jon] 1. (a vz fel-
felbont [~ott, ~son, ~ani] 1. (fel- sznn) izroniti, isplivati (na po-
nyit) otvoriti/otvarati; (palackot) vrinu); 2. (megjelenik) pojaviti se,
oepiti/oepljavati; 2. (felfejt) ras- iskrsnuti [-nem]
poriti/rasparati; 3. (felszab) ras- felburjnz|ik [~ott, -jnozzon] 1.
krojiti/raskrajati s raskrojavati; (gaz) obrasti [-stem] korovom; 2.
4. eljegyzst ~ raskinuti [-nem] tv bujati
veridbu; hzassgot ~ razvesti [- felbuzdul [~t; ~jon] odueviti/odu-
edem]/razvoditi brak, razvenati/ evljavati se
razvenavati; szerzdst ~ raskinuti/ felbuzduls oduevljenje
raskidati v razreiti ugovor; 5. (ve- felbuzog [~ott, ~jon] navreti [-em]/
gyileg) razluiti/razluivati [-u- navirati [-rem]
jem], rastvoriti/rastvarati felcicomz [~ott, ~zon] 1. nalickati,
felbonts [~a, ~t] 1. (felnyits) otva- naikati; 2. szl ~za magt mint
ranje; 2. (felfejts) rasparanje; 3. egy lakodalmas l nakinuriti se
hzassg ~a razvod braka; szerzds kao seoska mlada v kao majski konj
~a raskidanje/opoziv ugovora; 4. vegy felcicomzott gizdav
razluivanje, rastvaranje felcmkz [~ett, ~zen] etiketirati,
felbonthatatlan [~ul] nerastavljiv, ne- staviti/stavljati znak v natpis v
razdvojiv, neraskidan [-dna] cedulju na robu
felbort [~ott, ~son, ~ani] izvrnuti [- flcip [~je, ~t, ~k] polucipele tb,
nem], prevrnuti; ~ja vkinek a plitka cipela
szmtsait mrsiti komu raune felcsap [~ott, ~jon] 1. udariti/uda-
felborul [~t, ~jon] prevrnuti [-nem] rati v ibati u vis; (hullm) uspljus-
se; ~? a csnak izvrnuo se amac kivati [-kujem]; 2. krtyt ~
felborzol [~t, ~jon] nakostreiti, ra- izvrnuti [-nem] kartu; 3. vminek
upavati; (tollat) roguiti otii [-iem]/odlaziti u to,
felborzolod|ik [~ott, ~jk/~jon] (haj odmetnuti [-nem]/odmetati [-eem]
v szr) nakostreiti v najeiti se; ~ katonnak otii/odlaziti u
se vojnike
felbosszant [~ott, ~son, ~ ani] na- felcsapdik [~ott, ~jk/~jon] (vz)
ljutiti, razgneviti, razjediti, raz- uspljuskivati [-kujem]
ljutiti felcsatol [~t, ~jon] 1. prikopati; 2.
felbg [~tt, ~jn] riknuti [-nem], (vet) opasati [opaem]/opasivati felderl [~t, ~jn] rasvetliti se, raz-
ruknuti [-nem] [-sujem], pripasati
flbr-kts polukoni povez/uvez felcsattan [~t, ~jon] (taps, hang)
felbszt [~ett, ~sen, ~eni] razjariti, zaoriti se, odjeknuti [-ne], zazvu-
raestiti/raeivati [-ujem] ati [-i]
namotati/namotavati; 2. (csavar-
anyt) uvrnuti [-nem] v navrnuti
zavrtanj [-tnja]/navrtanj; 3. (vil-
lanyt) zapaliti (elektriku)
felcsendl [~t, ~jn] zazvuiti; (dal)
zaoriti
felcsenget [~ett, -gessen] 1. vhova
zazvoniti nekuda; 2. vkit (felb-
reszt) probuditi koga zvonjenjem;
telefonon ~ probuditi telefonom
felcsepered|ik [~ett, ~jen] poodrasti [-
tem]
felcser [~e, ~t, ~ek] rg (kat is) feler,
vidar, ranarnik
felcserl [~t, ~JenJ izmeniti/izmenji-
vati [-njujem], zameniti/zamenjivati
felcsigz: ~za az rdekldst napeti [-
pnem]/napinjati panju
felcsillan [~t, ~jon] blesnuti [-nem],
sinuti [-nem]; zatrepteti [-tim]
felcsp [~ett, ~JenJ ! (ujjval pl st)
uzeti [uzmem] meu prste (napr so);
2. (jpl a sznyog az arcot) ujesti
[-edem]/ujedati; 3. (biz:) vkit po
kupiti nekoga
feldagad [~t, ~jn] naduti se, otei [-
eem v -eknem]/oticati [-iem],
natei, nabreknuti [-nem], pod-
buhnuti [-nem]
feldarabol [~t, ~jon] iskomadati, ras-
komadati, iskasapiti, iereiti
feldarabols [~a, ~t] raskomadanje;
rasparavanje
feldert [~ett, ~sen, ~eni] 1. (kidert)
razjasniti/razjanjavati, razbistriti/
razbistravati, rasvetliti/rasvetlji-
vati; 2. kat izvideti [-dim]/izviati;
3. (felvidt) razveseliti/razveselja
vati
felderts [~e, ~t, ~ek] 1. razbis-
travanje; 2. kat izvianje
feldert kat I. mn izviaki; ~ osztag
izviaki odred; ~ replgp izvi-
aki avion; II. fn [~\t, ~t, ~k] iz-
via
veseliti se, razvedriti se, razbistriti
se; ~t az arca lice mu se razvedrilo
feldszt [~ett, ~sen, ~eni] nakititi,
nakrasiti/nakraavati, nakresiti, iski-
18*
felob 276 fell felled 277 felenged
 titi, ujdurisati [-iem], naresiti,
ukrasiti, ulepati/ulepavati
felob [~ott, ~jon] baciti/bacati gore
v u vis
feldolgoz [~ott, ~zon] 1. (nyersanya-
got) obraditi/obraivati [-ujem],
preraditi/preraivati; 2. ir obraditi/
obraivati; vmely tmt ~ obraditi
temu
feldolgozs ~[a, ~t] 1. (nyersanyag)
obrada, prerada (sirovina); 2. ir
obrada
fldomborm [~ve, ~vet, ~vek] bare-
ljef, niski reljef
feldl [~t, ~jn] prevaliti se, pre-
vrnuti [-nem] se
feldnt [~tt, ~sn, ~en] prevaliti,
prevrnuti [-nem]; ~r a szket stro-
valiti/strovaljivati [-ljujem] stolicu
feldrzsl [~t, ~jn] natrti [-rem]/
natirati [-rem]
fldrgak [-kve, -kvet, -kvek]
poludragulj
feldl [~t, ~jon] 1. ^elpusztt) razo-
riti/razarati, opustoiti; 2. tv ~ja a
csaldi bkt poremetiti v naruiti/
naruavati porodini mir
feldlt [~at; ~an; ~abb] 1. (elpusz-
ttott) razoren, opustoen; 2. tv ~
arccal usplahirena/prestraena lica
felduzzad [~t, ~jon] i. otei [-eem v-
eknem]/oticati [-iem]; 2.(patak)
nabujati, ustaviti/ustavljati se
felduzzaszt [~ott, -asszon, ~ani] (pa-
takot) zajaziti/zajaivati [-ujem]
feldht [~ett, ~sen, ~eni] razjariti,
razgneviti
feldhdjik [~tt, ~jk/~jn] raz-
jariti se, raestiti se, naljutiti se,
naprkonjiti se
feldhst l feldht
fele I. fn ld fl1 1.; II. mn ~ arnyban
popola; ~ ton na po puta
fel 1. (trben) prema ellj e; put birt
e; k, ka rsz e; az g ~ k(a) nebu;
szak ~ prema severu; Zgrb ~
indult krenuo je put Zagreba; 2.
(idben) oko birt e; pri ellj e; k,
ka rsz e; a hnap vge ~ pri kraju
meseca; Ssz ~ k(a) jeseni; tz ra ~
gyere doi oko deset sati/asova
fle kakve vrste
felebart [~ja, ~ot] blinji
felebarti: ~ szeretet ljubav prema
blinjemu
felben napola(k), napolice
felbred [~t, ~jen] probuditi se; gyt
sthetnek el a fle mellett, arra sem
bred fel topovi da pucaju ne bi se
taj probudio
felbreszt [~ett, -esszn, -eni] 1.
probuditi/probuivati [-ujem]; ~
lmbl probuditi koga iza sna; csk-
kal breszt fel vkit probuditi koga
poljupcem; 2. (tv:) rgi rzseket ~
probuditi/probuivati stara oseanja
feledkeny [~en; ~ebb] zaboravan [-
vna], zaboravljiv; ~ ember zabo-
ravko h
feledkenysg [~e, ~et] zaboravnost
feleds [~e, ~t] zaborav; vmire a ~
ftylt bortja baciti/bacati to u
zaborav, predati/predavati [-da-
jem] to zaboravu; ~be megy v merl
v vsz pasti [padne]/padati u zabo-
rav, izii [-ide] iz glave, ileti [-li] iz
pamenja
feledhetetlen [~l] nezaboravan [-vna],
nezaboravljiv
felget [~ett, -gessen] spaliti/spalji-
vati [-ljujem]
felegyenesed|ik [ett, ~jk/~jen]
dii v dignuti [-gnem] se; uspraviti/
uspravljati se
felejt [~ett, ~sen, ~eni] zaboraviti/
zaboravljati; nyitva ~ettem az ajtt
zaboravio sam da zatvorim vrata
felejthetetlen [~iil] neprealjen; ~
dalok pesme koje se ne zaborav-
ljaju, nezaboravne pesme
felkest [~ett, ~sen, ~eni] okititi,
ujdurisati [-iem]
felekezet [~e, ~et, ~ek] veroispo-
vest, vera, konfesija, religija; ~
nlkli bez veroispovesti
felekezeti veroispovedan [-dna], verski,
konfesionalni
felel [~t, ~jen] 1. (vlaszol) odgovo-
riti/odgovarati; 2. (szavatol) jam-
iti, odgovarati, garantovati [-tu-
jem], garantirati
fell [~t, ~Jen] potroiti
felled [~t, ~jen] 1. (szemly) oi-
veti [-vim]/oivljavati; 2. tv (tz)
razgoreti [-ri]/razgorevati se
felleds [~e, ~t] oivljenje, oiv-
ljavanje
flelem [-Ime, -lmet, -lmek] bojazan [-
zni], strah, gronja, zort; pni ~
panini strah; lerhatatlan ~ fogott el
(ob)uze meneopisan strah; ~lett raj-
tuk rr njima zavlada strah; ~ben
tart uterivati [-rujem] strah u kosti,
zastraivati [-ujem], terorisati [-
iem], terorizirati; attl val -trn-
ben, hogy . . . od straha da . . . ;
-lmet kelt zadavati [-dajem] v ule-
vati strah; ~mel tlt el strah me
obuzima
fellnkt [~ett, --seri, ~eni] osveiti/
osveavati
fellnkl [~t, ~jn] osveiti/osvea-
vati se, ivahnuti [-nem]
felels [~e, ~t, ~ek] isk odgovor
felleszt [~ett, -esszn, ~eni] 1. oi-
viti/oivljavati s oivljivati [-lju-
jem]; 2. (tzet) podstai [-aknem],
podstaknuti [-nem]; tarnuti |"-nem],
arnuti [-nem], pritaknuti [-nem]
felelet [~e, ~et, ~ek] odgovor
felelevened I ik [~ett, ~jk/~jen] oi-
veti [-vim]/oivljavati s oivljivati
[-ljujem]
felelevent [~ett, ~sen, ~eni] oiviti/
oivljavati s oivljivati [-ljujem],
osveiti/osveavati
flelmes, flelmetes [~et; ~en; ~ebb]
strahovit
felels [~et; ~en; ~ebb] I. mn odgo-
voran [-rna]; ~ szerkeszt odgovorni
urednik; vkit ~s tesz (u)initi koga
odgovornim; II. fn [~e, ~t, ~k]
vminek a ~e odgovoran za to, felemelt povien, povean; ~ helyrak-
zaduen za to
felelssg [~e, ~et] odgovornost; jog:
egyetemleges ~ solidarna/zajed-
nika/uzajamna odgovornost; ~re
von pozvati [-zovem]/pozivati na
odgovornost; egymsra hrtjk a ~et
bacati odgovornost jedan na
drugoga; vllalja a ~etvmirt primiti/
primati na sebe odgovornost za to,
viositi/snaati odgovornost za to
felelssgteljes [~et; ~en; ~ebb] od-
govoran [-rna]
feleltlen [~l; ~ebb] neodgovoran [-
rna]
feleltet [~ett, -tessen] isk ispitivati [-
tujem]
felems nejednak, razlian [-na],
polovian [-na]; sp ~ korlt dvo-
visinski razboj
flember [~t. ~ek] biz poluovek
felemel [~t, ~Jen] ! podignuti s
podii [-dignem]/podizati [-diem],
uzdignuti/uzdizati, izdignuti/izdizati;
~i a beteget a szkrl dignuti boles-
nika sa stolice; ~ a fejt uzdignuti
glavu; 2. (rat) povisiti/povisivati [-
sujem] (cene), poskupiti/poskup-
ljivati [-ljujem]; ~i a fizetst pove-
ati/poveavati platu; 3. ~i szavt
vki v vmi ellen ustati [-anem]/us-
tajati [-jem] protiv koga v ega;
4. (lelkest) odueviti/oduevljava-
ti, uzbuditi/uzbuivati [-ujem]
felemels [~e, ~t, ~ek] podizanje,
(uz)dizanje
flemelet [~e, ~et] polusprat, meu-
sprat, polukat, meukat, nepot-
pun sprat/kat, mezanin
felemelkeds [~e, ~t] 1. ustajanje; 2.
tv (felvirgzs) uspon, pro-
cvat
felemelked|ik [~ett, ~jk/~jen] iz-
dignuti s izdii [-dignem]/izdizati [-
diem] se, podignuti/podizati se,
uspraviti/uspravljati se, uzdignuti/
uzdizati se; (felll a helyrl) ustati
[-anem]/ustajati [-jem] (sa svoga
mesta)
felemel uzvien; ~ ltvny prizor koji
probuuje plemenita oseanja
kal uz poviene ulaznice; kzg ~ terv
poveani plan
felemszt [~ett, ~sszen, ~eni] potro-
iti, progutati; a vllalkozs renge-
teg pnzt emsztett fel ovaj poduhvat
progutao je mnogo novaca
felenged [~ett, ~jen] 1. (vhov)
pustiti/putati gore v da ide gore; 2.
(olvad) kraviti se, topiti se, raz-
mrznuti [-nem] se; 3. tv (enyhl)
flnk 278 felfed felfedez 279 felfortyan
 popustiti/poputati, raskraviti/ ras-
kravljivati [-ljujem] se
flnk [~et; ~en; ~ebb] bojaljiv,
plaljiv, prezav, pudljiv
flnken bojaljivo, plaljivo, pud-
ljivo; ~ nzdegl plaljivo se ogle-
davati, Werati
flnksg [~e, ~et] bojaljivost, pla-
ljivost
felnyl.t flannyi
felpt [~ett, ~sen, ~eni] sazidati,
sagraditi
felpts [~e, ~t] 1. p sazidanje,
podizanje (zgrade); 2. tv izgradnja;
a szocialista rendszer ~e izgradnja
socialistikog sistema
felptmny [~e, ~t, ~ek] 1. p gornji
deo gradnje, nadogradnja; 2. vast
gornji stroj; 3. fii nadgradnja
felpl [~t, ~jn] 1. <plet> sa-
graditi se; 2. (meggygyul) opora-
viti/oporavljati se
felpls [~e, ~t] 1. <hz> dovr-
enje (zgrade); 2. (gygyuls) opo-
ravljenje, ozdravljenje
felr [~t, ~Jen] ! dopreti/dopirati [-
rem]; dosegnuti s dosei [-gnem]/
dosezati [-eem]; 2. <sszel> shva-
titi/shvaati s shvatati; dosei
felerszben dopola, napola
felereszt [~ett, -resszen, ~ehi] 1.
<magasba> pustiti/putati gore (u
vis); 2. (felhgt) razvodniti/raz-
vodnjavati, rainiti/rainjati; ~i
a rntst (levesnek) zaliti [-ijem]/
zahvati zaprak v zaprku vodom
felerszt Id felerszben
felerst [~ett, ~sen, ~eni] 1. (vmire
rerst) privrstiti/privrivati [-
ujem]; 2. (fokoz) pojaati/poja-
avati
feles napola, napole, napolice; ~ brlet
napolica, napoliarstvo; ~ brl v
gazda napoliar; ~ gazdlkods na-
poliarstvo
felesben napolice
felesg [~e, ~et, ~ek] ena, supruga,
druga; ~iil vesz vkit uzeti za enu
nekoga, (o)eniti se s kim
flesg [~e, ~et, ~ek] raznovrsnost,
razlinost, raznolikost
felesel [~t, ~Jen] protiv(u)reiti
felesket [~ett, -kssen] vkit zakleti [-
kunem]/zaklinjati [-njem] koga,
primiti/primati zakletvu v prisegu
od koga, prisegnuti [-nem]/prisezati
[-eem] koga; ~i a tankat zakleti
svedoke
felesleg [~e, ~et, ~ek] (su)viak [-
ka]
felesleges [~et; ~en; ~ebb] suvian [-
na]
feleszml [~t, ~Jen] osvestiti se, doi
[doem] k sebi, prenuti [-nem] se
fleszi biz I. mn sulud; II. fn [~Je> ~t,
~k] suluda h
felett nad eszke; vie, iznad, elo birte;
az gy ~ iznad kreveta/ postelje; a
feje ~ elo njegove v njene glave;
a hz ~ nad kuom; a vros ~ vie
grada/vare i felfejt [~ett, ~sen, ~eni] (varrst)
felette1 I. hat (~m, ~d stb) iznad
njega/nje (iznad mene, iznad tebe
itd.); II. nvut: tv ~ ll vminek poloiti/polagati [-aem]; 2. (nyil-
stajati iznad ega
felette2 (szerfelett) veoma, jako
felettes I. mn pretpostavljen; ~ hat-
sg pretpostavljena vlast; II. fn
[~e, ~t, ~ek] ~eim moji pretpostav-
ljeni
feleuton na pola puta
flv [~e, ~et, ~ek] polugodite, po-
lee; isk polugoe, semestar [-tra]
flvi polugodinji
felez [~ett, ~zen] poloviti, deliti na
pola, dvojiti
flezer pet stotina
felfakad [~t, ~jon] raspuknuti s
raspui [-uknem]/raspucati se, puk-
nuti skroz; a kels ~t ir je pukao, (na krst v kri)
provalio se ir
felfakaszt: ~ja a kelst prokinuti [-
nem]/prokidati v proparati ir
felfal [~t, ~jon] progutati, pojesti
[-edem] halapljivo, poderati [-rem],
prodreti, proderati [-rem v-drem]/
prodirati/ [-rem]
felfed [~ett, ~jen] 1. (testrszt) ogoli-
ti, 2. tv otkriti [^ijem]/otkrivati,
raskriti/raskrivati, odati [odam]/
odavati [odajem]; titkot ~ razotkriti
tajnu
felfedez [~ett, ~zen] otkriti [-ijem]/ inu njegovih reci; fel nem foghatom
otkrivati ne mogu shvatiti
felfedezs [~e, ~t, ~ek] otkrie; (ta- felfogad [~ott, ~jon] (szolglatba)
llmny) pronalazak [-laska], izum uzeti [-uzmem]/uzimati u slubu
felfedez I. mn otkrivaki; ~ t/utazs flfogads [~a, ~t] prijem stranaka
otkrivaki put, otkrivako putova- felfogs [~a, ~t, ~ok] shvatanje,
nje, ekspedicija; II. fn [~je, ~t, ~k] shvaanje; nazor; j ~a van on lako
1. otkriva; 2. (feltall) pronala- shvata; nehz ~a van on teko
za, izumitelj shvaa; ~ dolga kako (t)ko shvata,
felfegyverez [-vrzett, ~zen] naorua- kako se uzme
ti/naoruavati felfogs: gyors ~ pronicljiv
felfegyverkez|lk [~ett, ~zen] naorua- felfoghatatlan [~t; ~ul] neshvatljiv
ti/naoruavati se felfoghat shvatljiv; (rthet) ra-
felfegyverzs [~e, ~t] naoruanje, zumljiv
naoruavanje felfogkpessg [~e, ~et] mo shva-
felfegyverzett naoruan tanja; j ~ bistrina
felfejlds [~e, ~t] (kat is) razvijanje felfokoz [~ott, ~zon] pojaati/po-
felfejl6'd|ik [~tt, ~jk/~jn] kat (tv jaavati
is) razviti [-ijemj/razvijati se felfordt [~ott, ~son, ~ani] prevrnuti
[-nem]
oparati, rasparati, isporiti, isparati felfordul [~t, ~jon] i. (felborul) prevr-
felfektet [~ett, -tessen] 1. (vhova) nuti [-nem] se; 2. tv (elpusztul)
crknuti [-nem]/crkavati, lipsati [lip-
vntartst, kimutatst) sastaviti/ em]/lipsavati, krepati/krepavati;
sastavljati (iskaz v popis) majd ~ok az hsgtl skoro da umrem
felfel gore, uvis, na vie; folyn ~ od gladi
uz vodu, uzvodno; hegyen ~ uzbrdo, felforduls [~a, ~t] velika zbrka;
uzbrdice; ~ a lpcsn uz stepenice; (zrzavar) darmar
~ megy ii uzbrdo; ~ men t uzlazni flforgalom [-Ima, -Imat] promet/pri-
put jem stranaka
felfr [~t, ~jen] imati mesta, stati felforgat [~ott, -gasson] 1. isprevrtati
[stanem]; ~ a kocsiba ima mesta [-rem]; (keress kzben) preturiti/
u kolima, moe da stane u kola preturati; ~tam az egsz hzat elu
felfeslik [~ett, ~eni] rasparati se sam kuu prevrnuo; 2. pol prevratiti/
felfeszt [~ett, ~sen, ~eni] 1. (ajtt) prevraati
obiti [-ijemj/obijati (vrata); 2. (ke- felforgat pol I. mn prevratan [-tna],
resztre feszt) raspeti [-pnem]/ ras- prevratniki; ~ tevkenysg diver-
pinjati [-njem], razapeti/razapinjati zija; ~ trekvsek prevratnike te-
nje; II. fn [~ja ~t, ~k] prevratnik;
felfigyel [~t, ~jen] vmire obratiti/ (diverzns) diverzant
obraati panju na to felforr [~ott, ~jon] uzavreti [-rim]/
felfirki [~t, ~jon] nakrabati uzavirati [-rem], uskipeti, dovreti
felfog [~ott, ~jon] i. (tst) odbiti [- [-rim], prevreti [-rim]/previrati [-
ijem]/odbijati v doekati/doekivati rem], prokljuati, uskuhati, usku-
[-kujem] udarac [-rca]; 2. (sszel) vati
shvatiti/shvatati s shvaati, do- felforral [~t, ~jon] uzvariti, zakuhati/
kuiti/dokuivati [-ujem], doseg- zakuhavati, zakuvati/zakuvavati
nuti s dosei [-egnemj/dosezati [- felfortyan [~t, ~jn] planuti [-nem],
eem]; ~ja vminek az rtelmt uzavreti [-rim]/uzavirati [-rem], po-
dosegnuti smisao neega; ~tam sza- eti [-nem] oseati ljutinu/srdbu,
vainak a slyt shvatio sam svu te- prekipeti [-pim] v uskipeti od ljutine
felfld 280 felhajts felhajt 281 flholt
felfld [~je, ~et] fldr visija
felfz [~tt, ~zn] uzvariti
felfrisst [~ett, ~sen, ~eni] 1. osvei-
ti/osveivati [-ujem] s osveavati;
2. (feljt) prinoviti/prinavljati
felfrissl [~t, ~jn] osveiti/osveavati
se
felfj [~t, ~jon] naduvati/naduvavati,
naduhati/naduhavati, napuhati/na-
puhavati s napuhivati [-hujem]
felfuvalkod|ik [~ott, ~jk/~jon] nadu-
ti [-dmem]/nadimati se, nabuhnuti
[-nem], nakokotiti se, raepuriti se,
uzoholiti se
felfuvalkodott nadut, naduven
felfuvalkodottsg [~a, ~ot] nadutost
felfvdik [~ott, ~jk/~jon] naduti [-
dmem]/ nadimati se, podnaduti se
felfvdott podnaduo [-ula]
felfggeszt [~ett, -gesszen, ~eni] 1.
(rakaszt) povesiti, obesiti; 2 .(meg-
szakt) prekinuti [-nem]/prekidati;
eljrst ~ obustaviti/obustavljati
postupak; 3."(llsb) suspendo-
vati [-dujem], suspendirati
felfggesztett: ~ bntets uslovna kazna
flfllel: ~ hallottam uzgred sam uo
felistl [~t, ~jn] (hst) dimiti,
nadimiti/nadimljavati
felft [~tt, ~sn, ~eni] zagrejati f-
jem]/zagrevati, ugrejati/ugrevati; ~
a szobt zagrejati sobu
felfz [~tt, ~zn] nanizati [-iem]/
nanizivati [-zujem] s nanizavati
felgerjed [~t, ~jen] (tzbejn) zagre-
jati se, ugrejati se
telgerjeszt [~ett, -jesszen, ~eni] uz-
buditi/uzbuivati [-ujem]
felgombolyt [~ott, ~son, ~ani] (fo-
nalat, crnt) namotati/namotavati,
nasnovati [-nujem ]/nasnivati, nasu-
kati [-uem], sklupati/sklupavati
flgmb [~je, ~t, ~k] 1. polukugla;
2. fldr (flteke) polutka; szaki ~
severna polutka
felgngyl [~t, ~jn] Id felgngylt
felgngylt [~ett, ~sen, ~eni] 1. na-
motati/namotavati; sznyeget ~ smo-
tati tepih/ilim; 2. (pol:) az ssze-
eskvst ~ettk zavera/urota je otkri-
vena
flgyrtmny [~a, ~t, ~ok] polupre-
raevina, polufabrikat
felgygyul [~t, ~jcm] ozdraviti, opo-
raviti se, prezdraviti, okrljati
felgygyuls [~a, ~t] ozdravljenje,
oporavak [-vka]
felgyjt [~ott, ~son, ~ani] zapaliti
felgyl [~t, ~jon] (lmpa, fny)
upaliti se,
felgyullad [~t, ~jon] Id felgyl
felgylemlik [~ett, ~eni] nagomilati/
nagomilavati se; ~ik a h sneg
prinalazi v pridolazi
felgyl|ik [~t, ~jn] Id felgylemlik
felgyr [~t, ~jn] (pl inget) zasukati
[-uem]/zasukivati [-kujem], uvrnuti
[-nemj/uvrtati [-rem], zagrnuti/
zagrtati
felhbort [~ott,~ son, ~ani] uzbuniti,
uzrujati/uzrujavati, sablazniti/sa-
blanjavati, zgranjavati, skandalizo-
vati [-zujem], skandalizirati
felhbort sablanjiv, gnusan [-sna],
skandalozan [-zna]
felhborods [~a, ~t] negodovanje,
gnuanje, zgraanje, ogorenje
felhborodik [~ott, ~jk/~jon] nego-
dovati, gnuati se, zgranjavati se,
buniti se
felhagy [~ott, ~jon] vmivel okaniti v
ostaviti se ega; ~tam a dohnyzssal
ostavio sam se v okanio sam se
puenja; ~ a remnnyel napustiti/
naputati nadu; ~ az zlettel na-
pustiti posao [-sla] v radnju
felhajt [~ott, ~son, ~ani] 1. (felhaj-
lt) zavrnuti [-nem]/zavrtati [-rem];
~ja a kalap karimjt zavrnuti obod
od eira; 2. (feltr) suvratiti;
~ja a kabt ujjt suvratiti rukav od
kaputa; 3. (llatokat vsrra)
oterati (stoku na vaar v sajam);
4. (jrmvel dombra) voziti gore;
5. (vadat) izgoniti; 6. (poharat)
isprazniti (au); 7. biz (elteremt)
iznai [-aem]/iznalaziti, pronai/
pronalaziti; pnzt kell ~anom moram
pronai pare
felhajts [~a, ~t] 1. (ruha aljn)
(po)rub, rever; (ruhaujjon) naru-
kavlje; (hajtka) suvratak [-tka];
2. (llatok vsrra) teranje (stoke na
vaar); 3. (tv, trf, biz:) nagy ~t
csinl praviti veliku paradu felhajt I.
mn: fiz ~ er uzgon; II. fn [~ja, ~t,
~k] 1. vast rampa; 2.
(gyfelek, vevk) pribavlja
(muterija), navodadija, navija za
klijente, senzal
felhallatsz ik [~ott, ~ani] odjekivati [-
kujem], oriti se, uti [ujem] se
gore; a zaj ~ik a szobmba graja
se uje i u mojoj sobi
felhalmoz [~ott, ~zon] (na)gomilati/
nagomilavati, natrpati, nakrcavati,
akumulisati [-ietnj, akumulirati;
(pnzt) gomilati, zgrnuti [-nem]/
zgrtati [-rem], skupiti/skupljati
felhalmozs [~a, ~t] 1. gomiianje,
nagomilavanje; 2. kzg akumulacija;
szocialista ~ socijalistika akumula-
cija; terven kvli ~ vanplanska
akumulacija; 3. msz gomilanje/
nakupljanje/zgrtanje energije
felhalmozds [~a, ~t] akumula-
cija
felhalmozd|ik [~ott, ~jk/~jon] na-
gomilati/nagomilavati se
felhm [~ja, ~ot] orv pokoica, epi-
derma
felhang [~Ja ~ot> ~ok] fiz, zene visoki
glas
flhang [~ja, ~ot, ~ok] zene poluglas,
poluton; ~gal emel podii [-ignem]
s polutonom/poluglasom
felhangol [~t, ~jnJ ! <J>t zongort)
ugaati, usklaivati [-ujem], ti-
movati [-mujem]; 2. tv (jkedvre
dert) razveseliti/razveseljavati, o-
bodriti
felhangzjik [~ott, -hangozzk/-han-
gozzon] odjeknuti [-nem], zauti [-
ujem] se, zazvuati [-im]
felhnytorgat [~ott, -gasson] prebaci-
vati [-ujem]
felharsan [~t, ~jon] jeknuti [-ne],
zaoriti se, razlei [-egne]/razlegati [-
ee] se, zakliktati [-ke]; ~tak a
krtk zakliktae trube ~jon] ugojiti, utoviti,
felharsog [~ott, ~jon] uzjeati [-
im]
felhasad [~t, ~jon] rascepiti se,
raspui [-uknem] se, raspuknuti
[-nem] se, rasparati se felhast
[~ott, ~son, ~ani] rasporiti/
rasparati, razrezati [-eem], rasce-
piti, parnuti [-nem] felhasogat [~ott,
-gasson] (ft) cepati,
cepkati, iscepati
felhasznl [~t, ~jon] 1. (elhasznl)
upotrebiti/upotrebljavati, potroiti; 2.
tv ~ja az alkalmat iskoristiti v
upotrebiti priliku; ~ja a befolyst
upotrebiti svoj upliv felhasznls
[~a, ~t] upotreba felhasznlhat
primenljiv, upotrebljiv felhatalmaz
[~ott, ~zon] ovlastiti/ ovlaivati [-
ujem]; opunomoiti/ opunomoivati
[-ujem] s opuno-moavati,
opunovlastiti felhatalmazs [~a, ~t]
ovlatenje, olvaenje punomo(je);
rendkvli ~ vanredno ovlaenje;
teljhatalm ~ neogranieno
punomoje, puno ovlaenje
felhatalmazott ovlaen, ovlaten
flhavi polumeseni felhevt [~ett,
~sen, ~eni] ugrejati
[-jem]; usijati/usijavati felhevl
[~t, ~jn] ugrejati [-jem]/
ugrejavati se
felhgt [~ott, ~son, ~ani] razvodniti/
razvodnjavati, raiditi, razblaiti/
razblaivati [-ujem]; ~ja a bori
razblaiti vino; ~ja a festket raz-
mutiti/razmuivati [-ujem] boju
felhv [~ott, ~jon] 1. pozvati [-zo-
vem]/pozivati; (tanulkat) prozva-
ti/prozivati; 2. telefonon ~ vkit pozvati
koga telefonom, telefonirati komu; 3.
~ja a figyelmet vmire skrenuti panju
na to felhvs [~a, ~t] 1. poziv, ape';
a Bke-vilgtancs ~a proglas Svet-
skog Saveza za mir; 2. (tanulk)
proziv, prozivka flhivatalos [~at;
~an] polusluaen,
poluzvanian [-na] felhizlal [~t,
pothraniti/pothranjivati [-njujeml
flhold [~Ja> ~at] polumesec flholt
[~at; ~an] polumrtav [-tva]; ~ra ver
pretui [-uem], izbiti
felhlyagzlk 282
[-ijem]/izbijati na mrtvo ime, upljes-
kati
felhlyagz|ik [~ott, -gozzk/-gozzon]
potklobuiti se, podmehuriti se
flhomly [~a, ~t] polutama, po-
lumrak, prjsenak f-nka], sumrai-
na
felhord [~ott, ~jon, ~ani] 1. nositi
gore; 2. <telt az asztalra) izneti/
iznositi; 3. (tltst) naneti [-esem]/
nanositi (nasip)
felhorzsol [~t, ~jon] <brt> oguliti,
oderati [-rem]/odirati [-rem], ogrep-
sti [-ebem]
felhoz [~ott, ~zon] 1. (felszllt) do-
neti [-esem]/donositi, prineti/prinosi-
ti; 2. tv (felemlt) navesti [-edem]/
navoditi, spomenuti [-nem]/spomi-
njati [-njem], nabrojiti/nabrajati; mit
tudsz ~ni a mentsgedre? to moe
navesti u svoju o(d)branu?
felhozatal [~a, ~t] dovoz
felh [~je, ~t, ~k] oblak; a ~ go-
molyog oblak se brzo vrti
felhkarcol [~Ja> ~t, ~k] oblakoder,
neboder
felhrdl [~t, ~jn] zajauknuti [-nem],
hropnuti [-nem]
felhrpint [~ett, ~sen, ~eni] piti [-
ijem] na iskap, iskapiti/iskapljivati
[-ljujem]
Jelhs [~et; ~en; ~ebb] oblaan [-
na]; ~ id oblano vreme
felhszakads [~a, ~t, ~ok] provala/
prolom oblaka
felhtlen bez oblaka
felhzet [~e, ~et] oblaci tb, naoblae-
nost
felhz [~ott, ~zon] 1. (felemel) na-
vui [-uem]/navlaiti; 2. rt ~
naviti [-ijem]/navijati sat v asov-
nik; 3. (fellt) ruht ~ obui/
oblaiti odelo; cipt ~ obuti [-ujem]/
obuvati cipele; 4. falat ~ uzidati/
uziivati [-ujem]; 5. tv ~za az
orrt napriti nos; ~za a szemld-
kt navui obrve
felhzd|ik [~ott, ~jk/~jon] uzvui
[-uem] se, vui se navie
felidz [~ett, ~zen] 1. (okoz) izaz-
vati [-zovem]/izazivati; 2.
emlket
flisten
idz fel prizvati uspomene; ~i a szel-
lemeket prizvati duhove
felidzs [~e, ~t] 1. (okozs) izazi-
vanje; 2. (emlkek, szellemek)
prizivanje
flid [-ideje, ~t] (sp is) poluvreme [-
ena]
flig dopola, upola, napola, do polovi-
ne, polovno
flig-meddig donekle, koliko-toliko, ne-
kako
felijed [~t, ~Jen] poplaiti se
f elindul [~t, ~jon] tv uzbuditi/
uzbuivati [ujem] se, uzrujati/
uzrujavati se, uzavreti [-rim], emo-
virati se
felinduls [~a, ~t] uzbuenje, uzru-
janost, emocija
felindult [~at; ~an;~ abb] uzbuen,
uzrujan
felindultsg [~a, ~ot] uzbuenost,
uzrujanost, uzavrelost, emocija
felingerel [~t, ~jen] razdraiti/raz-
draivati [-ujem], nadraiti/nadra-
ivati, uzbuditi/uzbuivati [-ujem],
uzrujati/uzrujavati
felingerl [~t, ~jn] razdraiti/razdra-
ivati [-ujem] se, uzbuditi/uzbui-
vati se, uzrujati/uzrujavati se, ra-
estiti se, uestiti se
felr [~t, ~jn] 1. (tblra) napisati [-
iem] (na plou); 2. (feljegyez)
zapisati, zabeleiti; ~ta a rendr
zapisao ga je milicionar/redar/polica-
jac
felrs [~a, ~t] 1. (mvelet) zapisi-
vanje; 2. (felirat) natpis
felirat [~a, ~ot, ~ok] 1. (sron, pn-
zen) natpis; 2. (uralkodhoz) adresa
feliratkoz|ik [~ott, ~zk/zon] zapisati
[-iem]/zapisivati [-sujem] se
felismer [~t, ~jen] prepoznati/pre-
poznavati [-najem]; ~/' a hangjrl
prepoznati po glasu; mindjrt ~tem
odmah sam ga prepoznao
felismers [~e, ~t] prepoznavanje,
raspoznaja felismerhetetlen [~iil]
to se ne moe
(pre)poznati
flisten [~e, ~t, ~ek] polubog [tb
-govi]
28
felltat 3 felken
felltat [~ott, -itasson] upiti [-ijem]/ felkap [~ott, ~jon] 1. dii [dignem]
upijati zgrabiti; 2. (felltt) prebaciti ogrta
felizgat [~ott, -gasson] uzrujati/uzru- felkapar [~t, ~jon] nagrepsti [-ebem],
javati pomalo grepsti
felizgul [~t, ~jon] uzrujati/uzrujavati felkapaszkodik [~ott, ~jk/~jon] pe-
se, uzbuditi/uzbuivati [-ujem] se, njati [-njem]se gore, popeti [popnem]
eofirati se se, ispeti [ispnem] se felkar [~t]
feljajdul [~t, <~jon] zajauknuti [-nem], orv nadlaktica, rame-
pocvileti [-lim], zacvileti, prokukati, nica felkarcol [~t, ~jon] nagrepsti [-
zalelekati [-lecem], zavapiti feljr ebem],
[~t, ~jon] uzlaziti feljrat [~a, ~ot, ogrepsti, izgrepsti se felkarcsont
~ok] uzlaz, uzlazak orv kost nadlaktice, ra-
[-laska] menjaa
feljr [~ja> ~t, ~k] stepenice tb
felkarol [~t, ~jon] 1. vkit zauzeti [-
feljavt [~ott, ~son, ~ani] poboljati/ zmem ]/zauzimati se za koga, prigrli-
poboljavati; (talajt) popraviti/po- ti/prigrljivati [-ljujem] koga; 2. vmit
pravljati (zemljite) feljavul [~t, ~jon] prihvatiti/prihvaati e prihvatiti
popraviti/popravljati se feljebb 1. to; ~ja a javaslatot prihvatiti
vie; 2. (tv:) mg neki ll predlog; ~ja vkinek az gyt primiti/
~ jo se on srdi feljebbval [~ja> primati se ije stvari flkari jednoruk
~t, ~k] stareina h, felkavar [~t, ~jon] 1. (vizet) usko-
pretpostavljeni, stariji fljegy [~e, meati, uzmutiti/uzmuivati [-u-
~et, ~ek] polukarta, jem], uzburljati; 2. port ~ dizati
karta uz pola cene feljegyez [- [diem] prainu; a vihar ~ja a pori
jegyzett, ~zen] zapisati [- vihor kovitla prainu; 3. vmi ~ja a
iem]zapisivati, abeleiti/zabele- gyomrt uzmutiti stomak flkegyelm
avati, pobeleiti, praviti zabele-ke, I. mn benast, benav, sulud,
pribeleiti feljegyzs [~e, ~t, ~ek] sumanut; II. fn [~je, ~t, ~ek]
beleka, za- bedak, blesan, glupan, priglup ovek,
beleka; rsbeli ~ zapiska slaboumnik, tupoglavac f-vca];
feljelent [~ett, ~sen, ~eni] prijaviti/ suluda, idiot felkel [~t, ~jen] I.
prijavljivati [-ljujem] feljelents [~e, (gybl) ustati [-anem]/ustajati [-
~t, ~ek] prijava, odaja; (nvtelen) jem], dignuti [-nem] se; 2. csill
dostava, potkazivanje, prokazivanje, izai [-aem]/ izlaziti; ~t a nap
denunciranje feljelent [~je, -vt, ~k] isteklo je sunce; 3. pol ustati, dii se
prijavljiva, protiv koga; a np ~t elnyomi
prokaziva, dostavlja feljogost ellen narod se digao protiv svojih
[~ott, ~son, ~ani] ovlastiti/ ugnjetaa felkels [~e, ~t, ~ek] 1.
ovlaivati [-ujem] feljn [-jtt, (gybl) ustajanje; korai ~ rani
-jjjn] 1. doi [-doem]/ dolaziti ustanak; 2. pol ustanak [-nka], buna;
(ovamo) gore, uzdii [-ig- fegyveres ~ oruni ustanak felkel
nem]/uzdizati [-iem] se; 2. -jtt a [~je> ~t, ~k] ustanik felkelt [~ett,
nap sunce je izalo feljut [~ott, ~sen, ~eni] (tv is)
-jusson] 1. uspeti [-pnem] uspinjati [- probuditi/probuivati [-ujem]; ~i
njem] se; 2. (tv:) magasra ~ visoko kvncsisgt probuditi v izazvati [-
doterati felkacag [~ott, ~jon] prsnuti [- zovem] znatielju/radoznalost felken
nem] v [~t, ~jen] 1. (kenyrre) namazati [-
udariti u smeh maem] (na hleb v na
felkantroz [~ott, ~zon] (lovat) uzdati
felkr fellebbez fellebbezs 285 felmen
284
 kruh); 2. vall, trt pomazati [-aem];
kirlly ~ pomazati koga za kralja
felkr [~t, ~Jen] zamoliti, umoliti/
umoljavati; ~tek egy eladsra za-
molili su me da odrim jedno pre-
davanje felkereked |ik [~ett, ~Jenl
krenuti
[-nem] na put
felkeres [~ett, ~senl vkit potraiti,
ustraiti nekoga; ~ vkit otthon
potraiti koga kod kue flksz: ~
ru polugotovi proizvodi tb felkszt
[~ett, ~sen, ~eni] pripremiti/pripremati
felkszts [~e, ~t] priprema
felkszl {~t, ~jn] spremiti/spremati
se, pripraviti/pripravljati se
felkszls [~e, ~t] (tra, leckre)
priprema
felkszltsg [~e, ~et] sprema, sprem-
nost
flkez jednoruk
felkilt [~ott, ~son, ~ani] (us)kliknu-ti
[-nem], uzviknuti [-nem], (za-)
kriknuti [-nem], zakriati [-im]
felkilts [~a, ~t, ~ok] usklik
felkilt: ~ mondat uzvina reenica
felkiltjel [~e, ~t] uzvinik, uskli-
nik, znak uzvika/usklika felknl
[~t, ~jn] vkinek vmit ponuditi komu
to
felknlkozs [~a, ~t] nametanje, na-
turanje
felknlkoz|ik [~ott, ~zk/~zon] na-
metnuti [-nem]/nametati [-eem] se,
naturiti/naturati s naturivati [-ru-
jem] se
felkoncol [~t, ~jon] iskasapiti, poklati [-
koljem], posei [-eem], poubijati,
masakrovati [-rujem], masakrirati
felkopik: 1. szl ~ az lla (hes marad)
nee se osmoiti; 2. (nlklzni
knytelen) nai se v ostati na cedilju
felkorbcsol [~t, ~jon] 1. <vihar a ten-
gert) uzburkati; 2. dtv Szenvedlyeket)
raspaliti/raspaljivati [-ljujem],
raspiriti/raspirivati [-rujem] flkr
[~e, ~t, ~k] polukrug flkrv [~e,
~et, ~ek] polukruan
svod felksznt [~tt, ~sn,
~eni] vkit
1. <nvnapkor> estitati kome (imen- albu, aliti se viem sudu, podneti
dan); 2. <pohrral> nazdraviti/na- [-esem]/ podnositi albu protiv
zdravljati, napiti [-ijem]/napijati, sudske odluke, apelovati [-lujem],
zdraviti apelirati
felksznte fn [~je, ~t, ~k] 1. estit- fellebbezs [~e, ~t, ~ek] jog alba,
ka; 2. <pohrksznt> zdravica; priziv, prituba, poala, apelacija;
3. ritk (szemly) nazdravlja brsgi ~ pravno sredstvo protiv
felkt [~tt, -kssn] 1. privezati [- sudske odluke; a felsbb brsghoz
eem]/privezivati [-zujem]; kardot benyjtott ~ alba viem sudu
~ pripasati [-aem]/pripasivati [- fellebbez' [~\e, ~t, ~k] podnosilac
sujem] v opasati [-aem]/opasivati [- albe, priziva, prizivatelj
sujem] ma; ktnyt ~ potpasati fellebbviteli prizivni, apelacioni; ~
pregau; 2. vkit (felakaszt) obesiti brsg vii sud, vrhovni sudovi;
rg apelacioni sud
koga felleg [~e, ~et, ~ek] oblak
felkutat [~ott, -tasson] 1. istraiti, fellegvr [~a, ~at, ~ak] samostalna
potraiti; 2. (megtall) pronai [- utvrda, citadela felmagasztal [~t, ~Jor|] uzdignuti s
aem] felllegzs [~e, ~t] oduka, predah
felkutats [~a, ~t] 1. istraivanje, felllegzjik [~ett, -gezzk/-gezzen, -gez-
izvianje; 2. (megtalls) prona- ni] (o)dahnuti [-nem],odisati [-iem],
predahnuti
laenje
felkld [~tt, ~jn, ~eni] 1. (hegyre, fellelkesedjik [~ett, ~jk/~jen] odue-
emeletre) poslati gore; 2. (vidkrl) viti/oduevljavati se
~a fvrosba poslati iz unutranjosti/ fellelkest [^ett, ~sen, ~eni] odueviti/
provincije u prestolnicu oduevljavati, ushititi/ushiavati s
felkzdi magt radom se pridii ushiivati [-ujem]
[-dignem] fllb fellelkesl [~t, ~jn] odueviti/oduev- felmsz]ik [~ott, -msszk/-msszon]
jednonog ljavati se, ushititi/ushiavati s ushi-
fellngol [~t, ~jon] 1. uspiamteti; ivati [-ujem] se, napojiti/napajati
2. tv rasplamteti se, uspaliti se; ~i se
a harc borba se rasplamtela fellendt [~ett, ~sen, ~eni] unaprediti/
fellngols [~a, ~t, ~ok] plam; sze- unapreivati
relmi ~ plam ljubavi fellrmz fellendl [~t, ~j8n] procvetati, razviti
[~ott, ~zon] uzbuniti fellzad [~t, [-ijem]/razvijati se
fellendls [~e, ~t] 1. procvat, uspon,
~jon] pobuniti se; ~t a np narod je
digao bunu, narod je ustao, narod polet, razvitak [-tka]; gazdasgi ~
privredni uspon 2. sp (nyjtn)
se digao fellazt [-ott, ~son, ~ani]
1. (talajt) rastresti [-sem]/rastresati; 2. uzmak
(sp is) olabaviti/olabavljivati [-ljujem], fellengs [~et; ~en; ~ebb] kien,
oslabiti/oslabljivati [-ljujem] s oslab- nadut, bombast; ~ beszdstlus kit-
ljavati njast/bombastia'n [-na] govor v
fellzt [~ott, ~son, ~ani] pobuniti govorni stil; ~ frzisok bombaste
fellazts [~a, ~t] bunjenje fellazul fraze
fellengzo's[~et; ~en; ~ebb]/rffellengs
[~t, ~jon] 1. ,(/>/ talaj) rastresti [-
se]/rastresati se; 2. (sp is) fellengz'ssg [~e, ~et] zanos, bom-
bastinost, emfaza
olabaviti/olabavljivati [-ljujem] se, fellp [~ett, ~j'en] ! vhov stati [-
oslabeti f-bim], postati [-anem]/ anem]; ~ a szkre stati na stolicu;
postajati [-jem] labav, olabaveti [- 2. (szerepel) nastupiti/nastupati;
vim] 3. dtv (megjelenik, jelentkezik) po
fellebbez [~ett, ~zen] jog uloiti/ javiti/pojavljivati [-ljujem] se
ulagati [-aem] priziv v utok v
fellps [~e, ~t, ~ek] 1. nastupanje,
nastup; j ~e van ima dobar nastup,
dobra je pojava; 2. (sznsz)
nastup
fellobban [~t, ~jon] 1. buknuti [-nem];
planuti; ~t a tiiz planu vatra;
2. tv (haragra gerjed) dunuti [-
nem]; ~ benne a bosszvgy uskipe-ti
[-pim] osvetom
fellobog [~ott, ~jon] zaplamteti [-ti]
fellobogz [~ott, ~zon] okititi v iski-
titi zastavama
fellocsol [~t, ~jon] 1. (utat) politi [-
ijem]/polivati 2. (jultat) osvesti-ti
koga pomou poprskanja vodom
fellk [~tt, ~jh] oboriti, prevaliti
uzdii [-ignem]/uzdizati [-iem], ve-
liati, uzneti [-esem]/uznositi
felmagasztals [~a, ~t] apoteoza
felmagzjik [~ott, -magozzon, ~an]
nv (pl hagyma, salta stb} ozrniti/
ozrnjavati se
felmlhz [~ott, ~zon]; szvrt ~
nakrcati v tovariti v naprtiti na
mazgu
popeti [-pnem] se; ~ik fra popeti
se v pripeti [-pnem]/pripinjati [-njem]
se v uspuzati [-uem] se na drvo
flmegolds [~a, ~t, ~ok] polovino
reenje
felmegy [-ment, -menjen, -menni]
1. ii [-idem] gore, popeti [-pnem]
se; ~ a lpcsn uzici uz stepenice;
2. (tv:) az rak felmentek cene su
skoile v porasle; 3. ez a cip nem
megy fel a lbamra ove cipele ne
mogu obuti [-ujem]
felmelegeds [~e, ~t] zagrejavanje,
zagrevanje, otopljavanje
felmeleged;ik [~ett, ~jen] otopliti/
otopljavati se, zagrejati [-jem]/
zagrevati se; (felenged) otkraviti/
otkravljivati [-ljujem] se
felmelegt [~ett, ~sen, ~eni] zagrejati
[-jem]/zagrevati; (telt) podgrejati/
podgrevati
felmelegszik Id felmelegedik felmen:
~ g (rokonsgban) uzlazna
linija/loza srodstva
felment 286 felntt felnttkor 287 fellt
felment [~ett, ~sen, ~eni] 1. vmi felmond [~ott, ~jon> ~ani] 1. ~ja felnttkor [~a, ~t] doraslost se, raskraviti/raskravljivati [-lju-
all osloboditi/oslobaati ega; ~ a leckt odgovoriti/odgovarati za- felnv: ~ben van doraivati [-u- jem] (se)
vkit a ktelezettsge all osloboditi datak v lekciju; 2. ~ja a szerzdst jem], uz'raivati felolvas [~ott, ~son] 1. itati glasno,
koga obaveze, razduiti/razduivati otkazati [-aem] ugovor; ~ja a elnyalipl [~t, ~jon] zahvatiti/za- itati na glas; ~ta neveinket on je
[-ujem] koga; 2. ~ llstl raz- szolglatot otkazati slubu; (gp, hvatati proitao naa imena; 2. (eladst
reiti/razreavati koga dunosti, ot- szerkezet) otkazati poslunost; a felnyrsal [~t, ~jon] nabosti [-o- tart) predavati [-dajem]
pustiti/otputati iz slube, odreiti/ puska ~ta a szolglatot puka je dem]/nabadati v nataknuti v na- felolvass [~a, ~t, ~ok] 1. glasno
odreavati [-ujem]; 3. jog (vkit) zatajila; 3. vkinek otkazati [-aem]/ tai [-aknem] na raanj; navrnuti [- itanje; 2. (elads) predavanje;
osloboditi (krivice), opravdati; 4. otkazivati [-zujem] komu nem]/navrtati [-rem] na raanj ~t tart (o)drati predavanje
kat (ostromlit vrat) osloboditi/ felmonds [~a, ~t, ~ok] otkaz felnyergei [~t, ~jen] (lovat) osedlati/ felolvas [~ja, ~t, ~k] (elad)
oslobaati v spasiti/spaavati (op- felmorzsol [~t, ~jcm] i. razdrobiti; osedlavati predava
koljenu tvravu) 2. tv (megsemmist) unititi/uni- felnyerft [~ett, ~sen, ~eni] (l) zar- felolvaszt [~ott, -asszon, ~ani] ras'
felments [~e, ~t] 1. (pl adfizets tavati, satrti [-trem]/satirati [-rem] zati [-rem], zavritati topiti/rastapati; (fmet, rcet) taliti
all) osloboenje; 2. (elbocsts) felmorzsold I ik [~ott, ~jk/~jon] 1. felnyfll|k [(ot)t, ~jk/~j"] otvoriti/ (kovinu, rudau); (zsrt) razvariti
razreenje dunosti, otputanje; 3. (iz)mrviti se, (i)zrdobiti se; 2. tv otvarati se (mast)
(ostromlit vr) oslobaanje (op- istroiti se felnyit [~ott, -nyisson] otvoriti/ felolvaszts [~a, ~t] rastapanje; (r-
koljene tvrave) felmos [~ott, ~son] (padlt) oprati otvarati, otpirati [-rem] c) taljenje
felment: kat ~ hadsereg vojska za [operem], oribati felnyomul [~t, ~Jon] prodreti, nap- flrs poluasovni; ~ msor polu-
razbijanje opsade flmlt nyelv imperfekt, prolo nesvre- redovati [-dujem] (gore) asovni program
felmentvny [~e, ~t] hiv razreenje, no vreme [-ena] felnyg [~tt, ~jn] zastenjati [- feloszlat [-atott, -asson] 1. (gylst>
razrenica flmunka [~ja, 6t]: ~t vgez aljkavo njem] rasturiti/rasturivati [-rujem] (zbor),
felmr [~t, ~jen] 1. (terletet meg- obavljati v vriti posao f-sla], felocsdjlk [~ott, ~jk/~jon] osves- 2. (intzmnyt) raspustiti/rasputati
mr) izmeriti, premeriti/premera- slabo/traljavo raditi titi se; ~ik lmbl prenuti [-nem] (ustanovu)
vati; hromszgelssel ~ premeriti felmutat [~ott, -tasson] 1. pokazati [- se v trgnuti se iz sna feloszlats [~a, ~t] raspust, raspu-
trigonometrijski; szemmel ~ pre- aem]/pokazivati [-zujem]; (iratot) felold [~ott, ~jon, ~ani] 1. (ktst, tanje; az orszggyls ~a rasputanje
meriti/premeravati okom, sagledati; predoiti/predoavati (spis); 2. tv csomt) razvezati [-eem]/razvezi- narodne skuptine
2. tv (felbecsl) oceniti/ocenjivati (eredmnyt) pokazati vati [-zujem]; 2. vegy rastvoriti/ras- feloszlik [~ott, -oszoljon, ~ani] 1*
[-njujem], prosuditi/prosuivati [- flmvelt [~at; ~en] pejor poluobra- tvarati; 3. tv, hiv: blokdot ~ skinuti (rszekre) deliti se, raspasti [-ad-
ujem] zovan, polupismen; ~ ember nad- [-nem] blokadu; tilalmat ~ skinuti v nem]/raspadati se; 2. (trsulat, ala-
felmrs [~e, ~t, ~ek] 1. odmerenje; riknjiga dignuti [-nem] zabranu; 4. tv (esk kulat) raspustiti/rasputati se, lik-
2. tv (felbecsls) ocenjivanje, felnagyt [~ott, ~son, ~ani] preuveli- all) razreiti/razreavati (zakletve, vidirati se; 3. (gyls) razii [-
prosuivanje ati/preuveliavati, uveliati, na- prisege) eem]/razilaziti se; a gyls ~ofl
felmrgesed|ik [~ett, ~jk/~jen]nalju- duvati, napuhati [-uem] floldali jednostran; ~ bnuls jed- skuptina se razila
titi se, naprkonjiti se; razmahnitatl felngyel [~t, ~jen] ereiti nostrana uzetost/paraliza feloszt [~ott, -osszonj ~ani] podeliti>
se flnehz: sp ~ sly poluteka kategori- felolds [~a, ~t] 1. vegy rastvaranje; raspodeliti, razdefiti; ~ vmit &
felmrgest [~ett, ~sen, ~eni] razlju- ja 2. tv, hiv (tilalom) skidanje gyerekei kztt razdeliti neto n#
titi, naljutiti, rasrditi koga [~t, ~Jenl (embert, llatot) zabrane; 3. tv (esk all) razre- svoju decu
felmrhetetlen [~l] nemerljiv, neo- felnevelodgojiti/odgajati, othraniti/othra- avanje, razreenje (zakletve, pri- feloszts [~a, ~t] podela
cenjiv, neizmeran [-ma], ogroman [- njivati [-njujem], odnegovati [-gu- sege) feloszthatatlan nedeljiv
mna] jem], vaspitati/vaspitavati; (gye- feloldd ik [~ott, ~jk/~jon] i. ^ko. fl: ~, hogy . .. postoji opasnos*
felmerl [~t, ~jn] 1. (vz all) reket) uzgojiti/uzgajati ts felbomlik) razvezati [-eem]/raz- da . . .
izroniti; 2. tv (keletkezik, elll) felnevels [~e, ~t] (gyermek) uzgoj vezivati [-zujem] se; 2. vegy ras- fell o ellj; od, sa strane birt e; aZ
iskrsnuti [-nem]/iskrsavati, poja- felnevet [~ett, -vessen] nasmejati [- tvoriti/rastvarati se erd ~ sa strane ume
viti/pojavljivati [-ljujem] se, na- jem] se, prasnuti [-nem] u smeh, feloldjel [~e, ~(e)t, ~ek] zene raz- felle [~m, ~d stb] 1. (rla) o njemu/
stati [-anem]/nastajati [-jem]; ~ a zasmejati se renica; znak razreavanja, po- njoj (o meni, p tebi itd.) 2. (miatta^
krds nastaje pitanje; vratlan klt- felnz [~ett, ~zen] pogledati gore zbog njega/nje (zbog mene, zbog
sgek merltek fel dolo je do nepred- feln [~tt, vratilica
~jn] narasti [-tem], od- feloldoz [~ott, ~zon] vall (vkit tebe itd.)
vienih izdataka/trokova rasti, dorasti fellel [~t, ~jen] (magba fog!al>
felmetsz [~ett, -metsszen/-messen, felntt bneitl) razreiti/razreavati, os-
I. mn odrastao [-sla], uzrastan lobaditi/oslobaati (koga njegovih obuhvatiti/obuhvatati
~eni] rasporiti/rasparati [-tna]; II. fn [~je, ~et, ~ek] fellt [~tt, ~sn, ~eni] (ruht>.
flmeztelen [~l] polunag grehova)
odrastao ovek felolvad [~t, ~jon] rastopiti/rastapati obui [-uem]/oblaiti, ogrnut'
fellt 288 flrebeszls flrecsap 289 felslszelet
[-nem]/ogrtati [-rem], prigrnuti/
prigrtati fellt [~J e. ~t ~k]
ogrta, gornji
kaput felltzik [~tt, ~zk/~zn]
obui
[-uem]/oblaiti se
felltzkd]lk [~tt, ~jk/~jn] 1. felpumpl [~t, ~jon] (na)pumpati
Id felltzik; 2. Id felruhzkodik
felltztet [~ett, -tessen] obui [-uem]/
oblaiti, zaodenuti [-nem]/zaode-vati,
zaodeti [-enem] felnt [~tt, ~sn] 1.
<gabont rlsre) nasuti [-
spem]/nasipati [-am s -pljem]; 2.
(vmit folyadkkal) naliti [-ijem],
doliti 3. (felhgt)
razblaiti/razblaavati s razblai-vati
[-ujem]; 4. szl, trf ~ a garatra
nakititi se vina felrldllk [~tt,
~jk/~jn] 1. Id felmorzsoldik; 2. tv
(sok gondban) rastrzati [-rem] se,
kinjiti se, raskinuti [-nem]/raskidati
se, premoriti se
felrl [~t, ~j'n] 1. (gabont) sa-
mleti [-meljem]; 2. (tv:) ez felrli
az idegeket ovo upropauje ivce
fls [~et; ~en; ~ebb] bojaljiv
feltl|ik [~tt, ~eni] 1. (szembe t-
lik) pasti [padnem] u oi, iskrsnuti [-
nem]; 2. (eszbe jut) pasti/padati na
pamet, sinuti [-ne] kroz glavu
felparcellz [~ott, ~zon] parcelisati
[-iem], parcelirati
felpattan [~t, ~jon] skoiti; ~ a lra
zajaiti v zajahati [-jaem] konja
felperes [~e, ~t, ~ek] jog tuilac
[-ioca], tuitelj
felperzsel [~t, ~Jen] spaliti, spriti
felpillant [~ott, ~son, ~ani] pogle-
dati gore
felpiszkl [~t, ~jon] 1. (tzet) pro-
ariti, podstaknuti s podsta-
i [-aknem]/podsticati [-iem], pod-
jariti, otpretati [-eem], odgrtati
[-rem]; ~ja a tzet v parazsat
raspretati [-eem]/raspretavati
oganj v eravu; 2. tv razdraiti/raz-
draivati [-ujem], pobuniti, natut-
kati
felpofoz [~ott, ~zon] iamarati, i-
uati, omeriti kome amar
felprbl [~t, ~jpn] (ruht) probati
odelo (kod krojaa)
felpuffad [~t, ~jon] naduti [-dmem]
se, nabuiti se
felpuffads [~a, ~t] nabrekivanje,
nabreklost, nabreknue
flrees tv 1. (falu, tanya) udaljen,
felragad [~t, ~jon] 1. vmit zgrabiti;
2. vmire nalepiti se na to, prilepiti/
prilepljivati [-ljujem] se za to
felragaszt [~ott, -gasszon, ~ani] pri-
lepiti, nalepiti
felragyog [~ott, ~jon] zablistati (se),
zasijati (se), zasjajati [-ajim],
zasjajiti se, zasjati, prisijati; ~ott az
arca zablitsalo mu je lice
felrajzol [~t, ~jn] nacrtati, narisati [-
iem]
felrak [~ott, ~jn] 1- metnuti [-nem]/
metati [meem] gore; naslagati;
2. (terhet) natovariti/natovarivati
[-rujem], naprtiti
felrrit [~ott, ~son, ~ani] 1. trgnuti [-
nem] (gore); 2. (ajtt) naglo ot-
voriti (vrata)
felravataloz [~ott, ~zon] poloiti na
(mrtvaki) odar
felrz [~ott, ~zon] 1. (folyadkot)
mukati, promukati; ~za az orvos-
sgot uzmutiti lek; hasznlat eltt
~and pre upotrebe promukati;
2. (prnt) protresti [-esem]/pro-
tresati; 3. (lmbl) prodrmati, pro-
buditi; 4. tv razmrdati
flre! dalje!, odbij! ~ az tbl!
s puta ! u stranu !
flrell [~t, ~jon] 1. (az tbl)
staviti/stavljati se postrance, sklo-
niti/sklanjati se, odmaknuti [-nem]/
odmicati [-iem]; 2. tv povui en[-
uem]/povlaiti se felrebben [~t ~J ]
(madr) prnuti
[-nem]
flrebeszl [~t, ~)en] 1. (lztl) ne-
svesno govoriti u groznici, buncati; 2.
tv (sszevissza beszl) buncati,
bulazniti, trabunjati, govoriti kojeta
v bez reda i smisla, fantazirati
flrebeszls [~e, ~t, ~ek] 1. (lztl)
nesvesno govorenje u groznici, bun-
canje; 2. tv buncanje
flrecsap [~ott, ~jn] (sapkt) na-
kriviti/nakrivljavati [-ljujem]
flrert [~ett, ~sen, ~eni] krivo razu-
meti
flrerts [~e, ~t, ~ek] nesporazum
flrerthetetlen [~l] nedvosmislen
zabit, zabitan [-tna], zahodan [-
dna]; 2. ~ hely (illemhely) zahod,
nunik
flrefordt [~ott, ~son, ~ani] 1. (pl
csapot) zakrenuti [-nem]/zakretati
[-eem]; 2. ~ja a fejt okrenuti [-
nem]/okretati [-eem] glavu
flrehv [~ott, ~jon] zvati na stranu
flrehOzdllk [~ott, ~jk/~jon] po-
vui [-uem]/povlaiti se
postrance
flreismer krivo shvatiti/shvaati s
shvatati, krivo suditi; n t eddig
~tem dosada sam ga krivo poznavao
flreismerhetetlen [~l] jasan [-sna],
oevidan [-dna], nesumnjiv
flrelp [~ett, ~jen] 1. (rosszul lp)
posrnuti [-nem]; 2. tv, biz (hzas-
sgban) pogreiti
flrelps [~r, ~e] 1. pogrean korak,
posrtaj; 2. tv, biz (hzassgban)
preljuba
flrelk [~tt, ~jn] gurnuti u stranu
flremagyarz [~ott, ~zon] krivo
tumaiti v shvatiti/shvatati s shva-
ati
flrenz [~ett, ~zen] (po)gledati u
stranu
fetreped [~t, ~jen] prsnuti [-nem],
pui s puknuti [puknem]
felrepft [~ett, ~sen, ~eni] baciti uvis
felreppen [~t, ~jen] letnuti [-nem]
felrepl [~t, ~jn] poleteti [-tim]
uvis, uzleteti
flretapos [~ott, ~son] (cipt) iskri-
viti/iskrivljivati [-ljujem]
flretesz [-tett, -tegyen, -tenni] 1.
skloniti/sklanjati, staviti/stavljati na
stranu, odvojiti/odvajati; 2. (meg-
takart) pnzt ~ ostaviti/ostavljati
novac na stranu, uvati novac;
3. (mozijegyet) rezervisati [-iem],
rezervirati za koga
flretol [~t, ~jon] potisnuti [-nem]
v gurnuti u stranu
19 Magyarszerbhorvt
flreugr|ik [~ott, -ugorjon/ugor j k,
~ani] odskoiti
flrever: ~ a harangokat zvoniti na
uzbunu
flrevezet [~ett, -zessen]
(megtveszt) dovesti [-
edem]/dovodit u zabludu,
zavesti/zavoditi; (becsap, rszed)
prevariti, varati, nasamariti, za-
varati/zavaravati
flrevezets [~e, ~t] prevara,
zavaravanje, zavoenje
flrevezetett prevaren, nasamaren,
za-slepljen
flrevon [~t, ~jon] odvesti [-
edem]/od-voditi v povui [-
uem] u stranu n
flrevonul [~t, ~j ] povui se
felrezzen [~t, ~jen] trgnuti [-nem]
se
felriad [~t, ~jn] prenuti [-nem]
se; ~ lmbl prenuti se v
trgnuti [-nem] se iz sna
felr [~tt, ~jon] vkinek vmit (bnl,
hibaul)upisati [-iem]/upisivati [-
su-jem] komu to u greh
felrobban [~t, ~jon] rasprsnuti [-
nem] se, puknuti, pui [puknem],
prasnuti [-nem], eksplodirati
felrobbant [~ott, ~son, ~ani]
dignuti v dii [dignem] u vazduh
(eksplozivom); (aknval)
lagumati; hidat ~ dii most u
vazduh/zrak
felriig [~ott, ~jon]l. prevaliti v
prevrnuti [-nem] (nogom); a
tehn ~ta a tejeskannt krava je
prevrnula muzlicu; 2. tv ~ja a
szablyokat naruiti/naruavati
pravila
felruhz [~ott, ~zon] 1. (ruhval
ellt) odenuti [-nem]/odevati, op-
remiti/opremati; dati/davati [da-
jem] kome opremu; 2. vkit vmivel
podeliti/podeljivati [-ljujem] kome
to; vmilyen cmmel ruhz fel vkit
podeliti kome naslov;
teljhatalommal ruhz fel vkit
opunomoiti/opunomoivati [-
ujem] s opunomoavati koga
felruhzkodfik [~ott, ~jk/~jon] za_
odenuti [-nem] s zaodeti [-enem]/
zaodevati se
felsl [~Ja ~t> ~ok] but, bedro
felslszelet [~(j)e, ~et, ~ek] odrezak
[-eska]/nicle tb od butine
felsebez 290 flszakas felszakit 291 felszerszmoz
z
felsebez [-sebzett, ~zen] izranjaviti,
razranjaviti; ~tem a lbam razra-
njavio sam noge hodajui
felsg [~e, ~et, ~ek] velianstvo
felsgruls [~a, ~t] veleizdaja
felseglyez [~ett, ~zen] (pot)pomoi
[-mognem]
felsges [~et; ~en; ~ebb] velianst-
ven
felsegt [~ett, ~sen, ~eni] vkit
(p/ villamosra) pomoi [-mognem]
nekom da se popne nekuda;
(pl kabtot) pomoi nekom da
obue neto
felsgjel [~e, ~et, ~ek] kat oznaka
felsgjog [~a, ~ot, ~ok] pravo su-
vereniteta/suverenosti
felsgsrts [~e, ~t] jog uvreda ve-
lianstva
felsgterlet [~e, ~et, ~ek] jog te-
ritorij/teritorija (neke drave)
felsgvizek [~et]er haj teritorijalne vode
felseper [~t, ~J >] metlom (p)oistiti,
omesti [-etem], istiti
felserdl [~t, ~jn] odrasti [-tem];
(fi) zadeaiti se; (leny) zade- felsoktats [~a, ~t] via nastava
vojiti se
felsrt [~ett, ~sen, ~eni] raniti,
povrediti, okrznuti [-nem]
flsiker [~e, ~t, ~ek] polovian uspeh
felsikolt [~ott, ~son, ~ani]uzviknuti;
(fjdalmban) ciknuti [-nem] (od
boli)
felsr [~t, ~jon] zaplakati [-plaem],
proplakati, propitati [-tim]
felshajt [~ott, ~son, ~ani] uzdah-
nuti [-nem]
felsorakoz|Ik [~ott, ~zk/~zon] (tv
is) svrstati/svrstavati se u redove;
uvrstiti/uvravati se; kat postrojiti/
postrojavati se
felsorakoztat [~ott, -tasson] (tv is)
svrstiti/svrstavati u redove; kat
postrojiti/postrojavati; ~/a a kato-
nasgot uvrstati vojsku
felsorol [~t, ~jon] nabrojiti/nabrajati,
naredati
felsorols [~a, ~t] nabrajanje
fels 1. gornji; (vzfolys szerint)
uzvodni; ~ ajak gornja usna; ~
folys/szakasz gornji tok; ~ nje, polukupe(j) [-e(j)a]
hatr
gornja granica; ~ kar nadlaktica;
msz ~ vezetk zrani vod; ~ vilg-
ts gornje osvetljenje; 2. tv (ma-
gasabb sznvonal) vii
felsbb vii
felsbbrend premoan [-na], pre-
teniji, superioran [-rna]; ~ ember
natovek
felsbbrendsg [~e, ~et] nadmo,
nadmonost, pretenost, superior-
nost
felsbbsg [~e, ~et] 1. (hivatali)
via vlast; 2. (felsbbrendsg) su-
periornost, nadmonost
felsbr (cip) gornja koa
felsfok [~a, ~ot] nyelv trei stupanj
trei poredbeni stepen, trei stepen
poreenja, superlativ
felsfokti vieg stepena/stupnja; ~
oktats via nastava, nastava vieg
stepena
fel shz [~a, ~at] pol gornji
dom
felskabt [~Ja, ~ot, ~ok] gornji
kaput, ogrta, kabanica
felszmol [~t, ~jon] 1. vmit (meg-
felsruha [~ja, ~t, ~k] gornje odelo
felstest [~e, ~et] gornji deo tela
felsvros [~a, ~t] gornji grad
felsl [~t, ~jn] (o)brukati se, ne us-
peti
felsls [~e, ~t, ~ek] brukanje
felszab [~ott, ~jon] (anyagot) ras-
krojiti/raskrojavati
felszabadt [~ott, ~son, ~ani] oslo-
boditi/oslobaati
felszabadts [~a, ~t] osloboenje
felszabadt I. mn oslobodilaki; ~
harc oslobodilaka borba; npi ~
mozgalom narodnooslobodilaki pok-
ret; II. fn [~}a, ~t, ~k] oslobodilac
[-ioca], osloboditelj
felszabadul [~t, ~jon] osloboditi/os-
lobaati se
felszabaduls [~a, ~t] osloboenje
felszakad [~t, ~jon] 1. (seb) otvoriti/
otvarati se; 2. (kd) razii [-ie]/raz-
ilaziti se
flszakasz [~a, ~t, ~ok] 1. kat polu-
vod [tb -dovi]; 2. vast poluodelje-
felszakt [~ott, ~son, ~ani] (tv is)
razderati [-rem]/razdirati [-rem];
tv ~ja a rgi sebeket razdirati stare
rane
felszalad [~t, ~jon] (do)trati gore; ~
a lpcsn ustrati uz stepenice felszeg [~ett, ~jen] 1. (pl kenyeret)
felszll [~(ot)t, ~jori] 1. (madr) uz-
leteti [-tim]/uzletati [-eem], prh-
nuti [-nem], uzviti [-ijem]/uzvijati
se; ~t a sas a felhkbe izvio se orao
na nebu pod oblake; 2. (kd) dig-
nuti s dii [dignem]/dizati [-em] se,
razii [-iem]/razilaziti se; 3. (jr- felszegez [~ett, ~zen] (pl falra)
mre) ui [uem]/ulaziti, popeti [-
pnem] se (u prevozno sredstvo)
felszlls [~a, ~t] 1. (repls) uzlet;
2. (Icd) razilaenje, dizanje; 3.
(jrmre) ulaenje, ulazak [ulaska]
(u prevozno sredstvo)
felszllt [~ott, ~son, ~ani] otpremiti/
otpremati v slati [aljem] v nositi
gore
felszmt[~ott, ~son, ~ani]zaraunati/
zaraunavati; ~ja a kiadsokat
uraunati izdatke
szntet) ukinuti [-nem]/ukidati,
unititi/unitavati to, raskrstiti/ras-
krtavati, prestati [-anem]/presta-
jati [-jem] sa neim; likvidirati to;
2. ker likvidirati; 3. (ker:) vmit (fel-
szmt) obraunati/obraunavati
to
felszmols [~a, ~t] (ker is) likvida-
cija; (megszns) prestanak [-nka]
felsznt [~ott, -vson, ~ani] poorati [-
rem], uzorati, ziratiti; harmadszor
szntja fel a fldet treaiti, troja- felszerel [~t, ~jen] 1. vkit vmivel opre-
iti, (po)trei put (po)orati; jra ~
preorati
felszaporodik [~ott, ~jk/~jon] nago-
milati/nagomilavati se
felszrad [~t, ~jon] osuiti se, pre-
suiti se, usahnuti [-ne]
felszrt [~ott, ~son, ~ani] osuiti,
sasuiti
felszarvazott: ~ frj rogonja h
felszed [~ett, ~jen] 1. (fldrl ssze-
szed) pokupiti/pokupljati; 2. (szt-
szed, felbont,/*/ padlt) rastaviti/ras-
tavljati, rasklopiti/rasklapati, raz-
19*
biti [-bijem], razbijati; 3. haj ~i a
horgonyt dignuti s dii [dignem]/
dizati [diem] sidro; 4. szl ~i a
storfjt pokupiti se, pokupiti
prnje
razrezati [-eem]/razrezivati [-zu-
jem]; 2. (ruht) po(d)rubiti/po(d-)
rubljivati [-ljujem]
flszeg [~et; ~en; ~ebb] nespretan [-
tna], nezgrapan [-pna], drven,
drvenast
prikucati/prikucavati (o zid)
flszegsg [~e, ~et] nespretnost,
nezgrapnost
felszeletel [~t, ~jen] (hst, rpt slb)
narezati [-eem];sei [seemjv rezati
na komade, naseckati; (kenyeret)
potkriati, nakriati; nasei [-eem]
na krike
flszem I. mn jednook, (polu)o-
rav; or [nrag]; II. fn [~je, ~t,
~ek] ora h, oravac [-vca]; (no>
toravica;(kzm) vakok kzt a ~ is
kirly meu slepima i jednook je
kralj
felszentel [~t, ~jen] vall 1. (templo-
mot) posvetiti/posveivati [-ujem];
2. (papot) rukopoloiti/rukopolagati
[-aem] (svetenika), zarediti/zarei-
vati [-ujem] (sveenika)
felszentels [~e, ~t] 1. (templom)
posveta; 2. (pap) rukopolaganje,
rukopoloenje, zareivanje
flszer21 Id fszer
flszer upola
miti/opremati koga im; (ellt)
snabdeti/snabdevati v opskrbiti/op-
skrbljivati [-ljujem] koga im; 2.
(gpet felllt, beszerel) sastaviti/sa-
stavljati sklopiti/sklapati, namestiti/
nametati, montirati
felszerels [~e, ~t, ~ek] 1. opremanje,
oprema; elavult ~ zastarela oprema;
katonai ~ vojnika oprema;2.(gp>
nametanje, sastavljanje, sklapanje,
udeavanje, montiranje
felszerszmoz [~ott, ~zon] uzdati,
hamiti
flsziget 292 feltmasz feltankol 293 feltve
t
flsziget [~e, ~et, ~ek] poluostrvo,
poluotok
felszikkad [~t, ~jon] t felszrad
felszn [~e, ~t] povrina, ploha;
tv ~re hoz izneti [-esem]/iznositi na
videlo
felsznes [~et, ~en, ~ebb]<tuds, isme-
ret) povran [-na]
felszni povrinski; ~ rteg povrinski felszlt: nyelv ~ md zapovedni
sloj
felszippant [~ott, ~son, ~ani] umr-
kati [-rem]
felszisszen [~t, ~jen] pisnuti [-nem],
siknuti
felszt [~ott, ~son, ~ani] 1. (tzet)
potpaliti/potpaljivati [-ljujem], ras-
piriti/raspirivati [-rujem], upiriti;
arnuti [-nem]; (legyezssel) umaha-
ti [-aem]; 2. tv ~ja a kedlyeket
podstai [-aknem] s podstaknuti [-
nem]/podsticati [-iem] raspolo-
enje
felszv [~ott, ~jon] upiti [-ijem]/upi-
jati, usisati [-am v siem ]/usisavati,
primiti/primati u sebe, apsorbovati
[-bujem], apsobirati
felszvs [~a, ~t] upijanje, usisavanje,
apsorbovanje, apsorpcija
felszvdik [~ott, ~jk/~jon] upiti j-
ijemj/upijati se, apsorbovati [-bu-
jem] se, apsorbirati se
felszl [~t, ~jon] (az emeletre) dovik-
nuti [-nem] gore
felszlal [~t, ~jon] uzeti [uzmem]/uzi-
mati re, prozboriti, uestvovati [-
vujem] u diskusiji, govoriti
felszlals [~a, ~t, ~ok] govor, uzi-
manje reci; tbb ~ hangzott el vie
njih je govorilo (v uestvovalo) u
diskusiji
felszlal [~ja> ~t, ~k] govornik,
diskutant; az elttem ~ moj pred-
govornik
felszlamls [~a, ~t, ~ok] hiv pri-
govor, reklamacija
felszolgl [~t, ~jon] 1. vmit (/>/ eb-
det) posluiti/posluivati [-ujem]
to v ime; ~ja az telt doneti[-
esem]/ donositi jelo na sto(l); 2.
(tkezsnl kiszolgl) sluiti kod
stola, posluivati
felszolgls [~a, ~t] posluivanje
felszolgl [~Ja> ~t, ~k] (pincr)
kelner, konobar
felszolglnk [~je, ~t, ~k] (pincrn)
konobarica, servirka, posluiteljica
felszlt [~ott, ~son, ~ani] pozvati [-
zovem]/pozivati
felszlts [~a, ~t, ~ok] poziv, apel
szndkt otkriti komu svoju
nain, imperativ
felszk|ik [~tt, ~jn] tv (r)
poskoiti; (lz) popeti [-pne] se;
~tek az rak cene su skoile
felszr [~t, ~jon] nabosti [-odem]/
nabadati
felszrcsl [~t, ~jn]polokati [-loem]
flt [~ett, ~sen, ~em] 1. vkit bojati [-
jim] se, strepiti, strahovati [-hu-
jem] za koga; ~i a gyermekt ona
strahuje za dete; 2. ~ a brt
uva svoju kou
feltalaj [~a, ~t] mgazd povrinski
deo tla
feltall [~t, ~jon] 1. pronai [-aem]/
pronalaziti, izumeti/izumevati; 2.
~ja magt snai [-aem]/snalaziti
se, doviti [-ijem]/dovijati se; ~ja
magt a nehz helyzetben snai se u
tekom poloaju; mindig ~ja magt
on se uvek snalazi
feltlal [~t, ~jon] (telt) posluiti
(jelom)
feltall [~}a, ~t, ~k] pronalaza,
izumitelj, obretnik
feltalli pronalazaki
feltmad [~t, ~Jor|] 1- va" uskrsnuti [-
nem]/uskrsavati, vaskrsnuti/vas-
krsavati; 2. (jjled) preporoditi
se, oiveti [-vim]/oivljavati s oiv- (fehrnemt)
ljivati [-ljujem]; 3. (hborogni kezd,
pl tenger) uzburkati/uzburkavati se
feltmads [~a, ~t] vall uskrs, us-
krsnue, vaskrs
feltmaszt [~ott, -asszon, ~ani] 1.
(altmaszt, aldcol) podupreti/
podupirati [-rem]; ~ja a gymlcsft
podupreti voku; 2. vall uskrsnuti [-
nem]/uskrsavati, vaskrsnuti/vas
-krsavati; 3. (jjleszt) preporoditi/
preporaati, oiviti/oivljivati [-lju-
jem] s oivljavati
feltankol [~t, ~jon] (gpjrmvet)
uzeti [-uzmem]/uzimati gorivo
feltpszkod|ik [~ott, ~jk/~jon] s
mukom se dignuti [-nem] s dii
[dignem]/dizati [diem] feltr [~t,
~jon] 1. (kinyit) otvoriti/ otvarati;
2. tv otkriti [-ijem]/ot-krivati,
raskriti/raskrivati; ~ja vki eltt a
nameru v svoj smer feltart [~ott,
~son, ~ani] 1. ^felfel tart) drati
[-im] uvis; 2. (akadlyoz)
spreavati, zadravati feltartztat
[~ott, -asson] zaustaviti/
zaustavljati feltartztathatatlan
[~ul] nezadrljiv,
neminovan [-vna]
feltrul [~t, ~jon] otvoriti/otvarati se
feltehet': ~, hogy... moe se pretpos-
taviti/pretpostavljati da . . .
felteheten, feltehetleg verovatno
flteke [-ije, *ct] 1. fo'ldr, csill zemljina
v nebeska polutka, hemisfera; 2. orv
(agyi) polukugla, velikog mozga
fltkeny [~en; ~ebb] ljubomoran
[-rna]; (irigy) surevnjiv
fltkenyked|ik [~ett, ~jk/~jen] biti
ljubomoran [-rna] fltkenysg [~e,
~et] ljubomora,
ljubomornost
feltp [~ett, ~j enl 1- (bortkot,
levelet) raspeatiti/raspeaivati [-
ujem]; 2. (ajtt) naglo otvoriti; 3.
(sebet) razderati [-rem]/razdirati [-
rem]; tv ~i a rgi sebeket razdirati
stare rane, potrzati [-rem] v potezati
[-eem] v iznositi stare neprijatne
stvari feltereget [~ett, -gessen]
proveati, prostreti (rublje) feltert
[~ett, ~sen, ~eni] 1. (abroszt)
prostreti/prostirati [-rem];
namestiti/nametati stol; 2. ~i a
fehrnemt szradni prostreti/pro-
stirati [-rem] rublje da se sui
felterjeszt [~ett, -jesszen, ~eni] pod-
neti [-esem]/podnositi felterjeszts
[~e, ~t, ~ek] podnesak
[-ska], predstavka
fltestvr [~e, ~t, ~ek] (fivr) polu-
brat; (nvr) polusestra
feltesz [-tett, -tegyen, -tenni] 1.
vmit vhov metnuti [-nem]/metati
[meem] v staviti/stavljati gore,
poloiti/polagati [-aem] gore; 2.
(kalapot, szemveget) metnuti, sta-
viti, nataknuti [-nem]/naticati [-
iem]; ~ a kalapot a fejre nataknuti
eir na glavu; 3. krdst ~ postaviti
pitanje; 4. ~i magban (elhatrozza)
naumiti; 5. tegyk fel, hogy
pretpostavimo da, uzmimo da; 6.
(szl:) mindent egy lapra/krtyra tesz
fel staviti sve na jednu kocku feltt
[~je, ~et, ~ek] (hs a fzelken)
pare mesa (u varivu) felttel [~e, ~t,
~ek] uslov, uvet; a legnehezebb ~ek
kztt is i pod najgorim uslovima, pod
svaku cenu, stao-pao, svakako; ~
nlkl bezus-lovno, bezuvetno; ~
nlkli megads predaja na milost i
nemilost pobed-niku, bezuslovna
kapitulacija; ~hez kt
predusloviti/preduslovljavati; ~t szab
uvetovati [-tujem], usloviti/
uslovljavati; azzal a ~lel, hogy... pod
uslovom da...., uz uslov da.. .
feltteles [~et; ~en] 1. uslovan [-vna];
~ megll uslovna stanica/postaja;
orv ~ inger uslovni nadraaj; ~
reflex uslovni/uvetni refleks; 2.
nyelv ~ md pogodbeni nain,
kondicional, potencijal; ~ mondat
pogodbena reenica felttelesen
uslovno, uvetno felttelez [~ett, ~zen]
1. pretpolDiti/ pretpolagati [laem],
usloviti/us-lovljavati, uvetovati [-
tujem]; 2. (gondol, vl, elkpzel)
pretpostaviti/pretpostavljati, smatrati;
ezt nem tteleztem fel rla to nisam
pretpostavljao o njemu
felttelezs [~e, ~t, ~ek] pretpostav-
ljanje; tves ~ naopako postavljanje
felttlen [~l] bezuslovan [-vna],
bezuvetan [-tna]; ~ reflex bezuslovan
reflkes
felttlenl bezuslovno, bezuvetno
feltett: ~ szndk vrsta namera
feltve: ~ (hogy) a) (azzal, a felttel-
lel) pod pretpostavkom/uslovom
feltevs 294 feldt felgyel 295 fellvizsgl
 da...; b) <felttelezve) pretpostav- pojavati/pojavljivati [-ljujem] se;
ljajui da ..., pretpostavivi da. . . 2. (ltszik) initi se; ~ nekem,
feltevs [~e, ~t, ~ek] pretpostavlja- hogy ... palo mi je u oi da .. .; 3.
nje, pretpostavka (feltnst kelt) pasti
feltolakod|ik, feltolaksz|ik [-kodott, [padnem]/padati u oi
-kodI jk/-kodjon] naturiti/naturati se feltn [~en]upadljiv,napadan [-dna],
feltorld|ik [~ott, ~jk/~jon] nago- to udara v upada u oi; ~, hogy.. .
milati/nagomilavati se pada u oi da. . . feltnen upadljivo
feltlt [~tt, ~sn, ~eni] 1. <flddel> feltntet [~ett, -essen] 1. (megjell,
nasuti [-spem]/nasipati; 2. (ednyt jelez) naznaiti/naznaivati [-u-
folyadkkal) naliti [-ijem]/nalivati, jem]; a szletsi v nincs ~ve godina
napuniti 3. kat (alakulatot kieg- roenja nije naznaena; 2. (vmilyen
szt) popuniti; 4. vili <akkumultort> sznben) prikazati [-aem J/prika-
napuniti zivati [-zujem], pokazati/pokazivati;
feltlts [~e; ~t] 1. (flddel) nasi- gy akarja a dolgot ~ni, mintha. . . on
panje; 2. (edny) punjenje (po- eli stvar prikazati kao da . . .
sua); sipanje, ulevanje (u posue); feltntets [~e, ~t] 1. (megjells,
3. kat {alakulatok) popuna; 4. jelzs) naznaenje; 2. (vmilyen
vili (akkumultor) napunjenje sznben) prikaz(ivanje) (u nekoj
feltr [~t, ~jn] 1. <dit, magot) boji v svetlosti)
tucati, razbiti [-ijem]; 2. ajtt, la- feltr [~t, ~jn] zasukati [-uem],
katot ~ obiti [-ijem]/obijati vrata, podviti [-ijem]/podvijati, suvratiti;
bravu; 3. mgazd (talajt) uzorati [- ~i a ruhaujjt prevrnuti [-nem]/
rem]/uzoravati, riljati plugom, okr- prevrtati [-rem] v uzgrnuti/uzgrtati
iti; 4. (kisebesit) nauljiti/nau- v uzvratiti rukave
ljati; a cip ~te a sarkt nauljila mu feltz [~tt, ~zn] nabosti [-odem]/
se peta; a nyereg ~te a lovat sedlo je nabadati, nataknuti s natai [-ak-
nauljilo konja; 5. {forrsvz) nem]/naticati [-iem] nadenuti[-nem
izbijati; ~t a talajvz izbila je (p/. rdemrendet) pridenuti; kat
podzemna voda; 6. tv, biz {karriert ~i a szuronyt nataknuti no/bode/
csinl); nagyon ~t visoko je skoio, bajonet/tesak
visoko se popeo feltzel [~t, ~jen] 1. (tzelanyagot)
feltrs [~e, ~t, ~ek] l.(di, mag) spaliti; 2. tv (vkit) raspaliti/ras-
tucanje, razbijanje; 2. {ajt) obi- paljivati [-ljujem], podstaknuti s
janje; 3. mgazd (talaj) oranje, podstai [-aknem]/podsticati [-iem],
riljanje plugom; 4. (testrsz) na- uzbuditi/uzbuivati [-ujem]
uljanje felugrl [~t, ~jon] poskakati [-aem]
feltr [~t, ~jon] 1. (fldet) riti felugr|lk [~ott, -ugorjon, ~ani] 1.
[rijem], rovati, roviti, razriti [-ijem]/ skoiti, ipiti; 2. vmire skoiti
razrivati; a disznk ~tk az udvart na to; 3. vkihez svratiti do koga
svinje su razrile dvorite/avliju; feljt [~ott, ~son, ~ani] obnoviti/
2. (fikot, szekrnyt) pretraiti/pre- obnavljati
traivati [-ujem] feljts [~a, ~t, ~ok] 1. obnavljanje,
feltns [~e, ~t] 1. (megjelens) obnova; 2. szinh (darab) repriza,
pojavljivanje, pojava; 2. (szokatlan ponovna izvedba pozorinog komada
jelensg) uzbudljiv dogaaj, feljul [~t, ~jcm] obnoviti/obnavljati
zauujua pojava/vest, senzacija; ~t se
kelt pobuditi/pobuivati [-ujem] flton (tv is) na pola puta
panju, napraviti v izazvati [-zovem] feldt [~ett, ~sen, ~eni] osveiti/o-
senzaciju feltn|ik [~t, ~jn] 1. sveivati [-ujem]
(megjelenik)
felgyel [~t, ~jen] vkire, vmire nad-
gledati, nadzirati [-rem]/nadziravati
koga, to
felgyelet [~e, ~et] nadzor, nadziranje,
nadgledanje, prismotra, inspekcija;
rendri ~ alati pod policijskim/
milicijskim/redarstvenim nadzorom
felgyeleti nadzorni; ~ hatsg nadzor-
na vlast; ~ szerv nadzorni organ
felgyel [~je, ~t, ~k] nadzornik,
nadziratelj, nadglednik, inspektor;
(vkinek, vminek rzje) pazilac [-
ioca]
felgyelsg [~e, ~et] nadzornitvo,
nadzirateljstvo, inspekcija
fell1 ige [~t, ~jn] 1. vmire (asztalra,
kocsira) esti [sednem] na to;
~ a lra posednuti s posesti [-sed-
nem] konja; 2. (felemelkedik, pl
gyban) dignuti s dii [dignem]/
dizati [diem] se; 3. (tv:) vkinek
nasesti/nasedati komu, nasan(j)kati
se, natociljati se, prevariti se
fell21. hat 1. (fent) gore; ~ vannak a
knyvek gore su knjige; 2. tv ~
marad (gyz) nadvladati/nadvla-
ivati [-ujem] s nadvladavati,
ostati [-anem]/ostajati [-jem] po-
bednik; 3. ~re gore; ~re tedd a
knyveket stavi knjige gore, 4. ~rl
odozgo, od gore; ~rl nz vmit
gledati neto od gore v odozgo; tv
(lenz vkit) ~rl kezel vkit gledati
nekoga sa visine; II. nvut iznad,
preko birt e; tlagon ~ iznad proe-
ka; ktszzon ~ iznad dvesta; er-
mn ~ preko svojih snaga
fellbrl [~t, ~jon] preispitati/preis-
pitivati [-tujem] v promeniti v prei-
naiti v izmeniti v menjati raniji
stav
fellemelkedik [~ett, ~jk/~jen] (ki-
csinyessgeken) uzdignuti [-nem] v fellvizsgls [~a, ~t] pregledanje,
uzdii [-ignem] se iznad sitnica
fellet [~e, ~et, ~ek] povrina; ploha
felletes [~et; ~en; ~ebb] povran [-
na], nehajan [-jna], nemaran [-
rna], netemeljit, leeran [-rna];
\pl munka) nesolidan [-dna]; ~
tuds povrno znanje; ~en vgez fellvizsgl: ~ bizottsg revzin a
vmit raditi to na dohvat
felletessg [~e, ~et] povrnost, nehaj,
nemarnost
felleti (msz is) povrinski; ~ feszlt-
sg napetost povrine, povrinska
napetost
fellflzets [~e, ~t, ~ek] preplata
felljr [~ja, ~t, ~k] nadvo-
njak
fellkerekedllk [~ett, ~jk/~jen] j,
vkivel szemben nadjaati/nadjaa-
vati, prevladati/prevladavati, za-
vladati (koga); 2. tv (rzelem) uzeti
[uzmem]/uzimati v oteti maha; pre-
moi [-ognem]/premagati [-maem],
pretegnuti[-gnem]/pretezati [-eem];
~ett benne a hisg njime je preov-
ladala tatina
fellml [~t, ~jn] " nadmaiti/nad-
maavati s nadmaivati [-ujem],
prevazii [-iem]/prevazilaziti, nad-
visiti/nadvisivati [-sujem], natkriliti/
natkriljivati [-ljujem], previsiti/pre-
visivati [-sujem]; ~ja nmagt pre-
maiti samog sebe, prevazii se; ~
vkit szorgalomban prestie koga mar-
ljivou; 2. ez ~ja az ermet to
premaa moje snage; minden kp-
zeletet ~ prevazilazi svaku predstavu
fellmlhatatlan [~ul] nenadmaan [-
na], nenadmaiv
fellrl ld fell* I. 1.
felltet [~ett, -essen] I. posaditi gore;
~ a lra vkit posaditi koga na konja;
2. tv, biz (becsap) nasaditi, nasa-
mariti, nasapuniti, nasukati [-uem]
v navesti [-edem] koga na tetu,
obmanuti [-nem]/obmanjivati [-nju-
jem]
fellvizsgl [~t, ~jon] nanovo pre-
gledati, proveriti/proveravati, pre-
gledati/pregledavati, preispitati/pre-
ispitivati [-tujem]
proveravanje; a megbzats/mand-
tum ~a verifikacija/overa mandata
fellvizsglat [~a, ~ot] (msodik
revzi) natpregled, ponovni preg-
led, superrevizija
fellvizsglati revizioni, natpregledni
komisija
feUit 296 felvet felvtel 297 felvonul
felt [~tt,-ssn] 1. (labdt) pucati, opisati [-iem]/opisivati [-sujem] u (szl:) majd ~i a pnz ne zna kud felvllgosodottsg [~a, ~ot] prosvee-
dodati/dodavati [-ajem]; 2. ~i vki- krupnim crtama, nacrtati, narisati e s parama nost
nek az tlt lupiti v udariti koga u [-iem] felvtel [~e, ~t, ~ek] 1. primanje, felvilgosult [~at; ~an; ~abb] pros-
bradu; 3. (kinyit) knyvet ~ ot- felvg [~et] np (falu) gornji kraj; prijem; 2. (fnykp-, film-, hang-) veen
voriti/otvarati knjigu; 4. (feltr) ~en lakik stanovati [-nujem] u snimka, snimanje; ~/ kszt snimiti/ felvillan [~t, ~jon] 1. (za)sevnuti [-
tojst ~ razbiti [-ijemj/razbijati gornjem kraju snimati nem], sinuti [-nem]; (vkinek a
jaje; 5. ~i a strat podignuti s felVer [~t, ~jen] 1. (rerst) pribiti [- felvtelez [~ett, ~zen] kat, hiv (lel- szeme) usvetleti [-lim] se (oi); 2.
podii [-dignem]/podizati [-iem] ijem]/pribijati; 2. ~i a strat podignuti met stb} sledovati [-dujem] tv ~t agyamban egy gondolat misao
ator; 6. (tv:) vmi ~ a fejt s podii [-dignemj/podizati [-iem] felvteli: ~ vizsga prijemni ispit mi sinu kroz glavu
(jelentkezik) neto podie glavu ator; 3. habot ~ utuci v razmutiti v felvetdik: ~ a krds postavlja se felvillanyoz [~ott, ~zon] tv (hallga-
felvlt [~tt, ~sn, ~eni] zaurlati praviti penu; tojst ~ umutiti jaja; pitanje tsgot) odueviti, raspaliti, ushi-
flvad poludivlji n (rntottnak) razbrkati jaje (da se felvetgp [~e, ~et, ~ek] tex snovalj- titi, zaneti [-esem], naelektrisati [-
felvg [~ott, ~j" ] 1- rasei [-eem]/ pravi kajgana); 4. a szl ~ a port ka iem], naelektrizovati [-zujem],
rasecati; (ft) iscepati; (felszeletel) vetar die prainu; 5. ~i lmbl felvevgp [~e, ~et, ~ek] kamera; naelektrizirati
isei na komade, narezati [-eem]; razbuditi; 6. tv ~i az rakat dizati televzis televizijska kamera felvirgoz [~ott, ~zon] (o)kititi cve-
kenyeret ~ razrezati hleb/kruh; 2. [diem] v nabijati cene; 7. (szl:) flvezet [~je ~t, ~k]fiz, vili poluvo- em
knyvet ~ razrezati knjigu; 3. orv nagy port ver fel dii v uzvitlati veliku di felvirgzlik [~ott, -gozzk/-gozzon]
(daganatot) razrezati [-eem] (otek- prainu flvr mn polukrvan [-vna] felvidk [~e, ~et] 1. gornji kraj(evi); procvetati, procvasti [-atem]; ~ott
linu); 4. biz (krkedik) hvalisati felvergdjik [~tt, ~jn] tv izgurati, 2. (trt:) a Felvidk Gornja Ugarska a mvszet procvala je umetnost
[-iem] se, lagati [laem]; 5. tv uzdignuti [-nem]/uzdizati [-iem] se felvidki gornjozemski; ~ lakos gor- felvlrrad [~t, ~jon] osvanuti [-nem];
~tk a nyelvt nema dlake na jeziku felvrtez [~ett, ~zen] tv naoruati/na- njozemac [-mca] granuti [-nem]; ~t a hajnal zora
felvgs [~a, ~t] 1. (darabokra) oruavati; ismeretekkel ~ vkit naoruati felvidt [~ott, ~son, ~ani] razveseliti/ se zabelela; ~r a nagy nap osvanuo
razrezivanje (na komade v na par- koga znanjem felvesz [-vett, -vegyen, razveseljavati, razigrati/razigravati je veliki dan
ad); 2. (knyv) razrezivanje; 3. -venni] 1. (felemel) podignuti s felvldul [~t, ~jon] raspoloiti se, raz- felvisz [-vitt, -vigyen, -vinni] odvesti
(krkeds) hvalisanje podii [-ig-nem]/podizati [-iem]; 2. veseliti/razveseljavati se [-edem] v voditi v nositi gore; (jr-
felvgatlan {knyv} nerazrezan (felvtelez) uzeti [uzmem]/uzimati; a felvigyz [~ott, ~zon] (vkire, vmire) mvn) voziti gore
felvgott [~ja, ~at] (hentesru) na- haj szenet vesz fel laa/brod uzima nadgledati, pripaziti felvizez [~ett, ~zen] (hgt) pomeati
rezak [-eska] ugalj; 3. <pnzt, klcsnt, fizetst) felvigyz [~ja, ~t, ~k] nadgldac, s vodom, razblaiti
felvltrl tv preko ramena; ~ nz podignuti/podizati primiti/primati; 4. nadglednik, pazilac [-ioca] felvon [~t, jon] 1. navui [-uem]/
vkire preko ramena gledati koga (ruht) obui[-uem]/oblaiti; fl vilgi: ~ n polusvetka navlaiti, vui uvis; ~ja a szem-
felvlt [~ott, ~son, ~ani] 1. vkit (vmilyen ruhadarabot) zaogrnuti [- felvilgosit [~ott, ~son, ~ani] 1. vkit ldkt uzviti obrve; 2. ~ja a vitor-
smeniti/smenjivati [-njujem], od- nem] se im, prigrnuti [-nem]/ vmirl (informl) obavestiti/obave- lt, zszlt razviti [-ijem] v uzviti v
meniti/odmenjivati [-njujem] koga; prigrtati [-rem]; 5. (munkra, prtba, tavati koga o emu, informisati [- uzvui [-uem] jedro, zastavu
rsget ~ smeniti strau; 2. (pnzt) postn stb} primiti/primati; 6. iem], informirati; 2. (kimvel) felvons [~a, ~t, ~ok] szinh in;
razmeniti/razmenjivati [-njujem], (fnykpet kszt) snimiti/snimati, prosvetiti/prosveivati [-ujem], akt rg
promeniti/promenjivati [-njujem], fotografisati [-iem], fotografirati; 7. prosvetliti/prosvetljavati felvonskz [~t] szinh odmor/pauza
razbiti [-ijem]/razbijati, usitniti/usit- hanglemezre ~ snimiti na gramofonsku felvilgosts [~a, ~t, ~ok] 1. (in- izmeu inova
njavati plou; 8. ~ vmilyen szokst usebiiti formci) obavetaj, obavetenje, felvon [~ja, ~t, ~k] lift, dizalica,
felvltva naizmencen
neku naviku; 9. tv ~i vkivel a informacija, informisanje, informi- penjalica
felvarr [~ott, ~j ' versenyt biti komu ravan, moe se ranje; ~/ szerez obavestiti/obaveta- felvonakna [-ija, -ct, rCk] okno za
ivati felvsrls [~a, ~t, ~ok] takmiiti s kime; 10. (tv:) fel sem vati se, informisati [-iem] se, infor- lift/dizalicu
otkup, na- veszi (nem veszi zokon) ne razbijati mirati se; 2. (tants) prosveta, felvoncsiga [>6ja, ^.t, -ia] msz
kup felvsrlsi otkupni; ~ rendszer glavu zbog ega felvet [~ett, -vessen] prosveenje, prosveivanje koturaa
sistem 1. (feldob) baciti/bacati gore; 2. (tex:) felvilgost obavetajni, informacioni; felvongp [~e, ~et, ~ek] dizalica
otkupa felvsrl [~ja, ~U ~k1 lncfonalat ~ prisnovati [-nujem], 3. ~ iroda obavetajni biro/ured, biro felvonhd [~ja, ~at, ~ak] pokretni
otkupitelj, tv ~i a krdst postaviti/postavljati v za obavetenja v informacije; ~ most, most za dizanje
nakupac [-pca],
n
prekupac felvsrol nabaciti/nabacivati [-ujem] pitanje; munka prosvetiteljski rad, prosve- felvonul [~t, ~jon] 1. prolaziti u
[~t, ~j<> ] otkupiti/otkupljivati [- 4. ivanje mimohodu ispred koga, kretati [-e-
ljujem]; pokupovati [-pujem] felvilgosods [~a, ~t] trt, ir pros- em] se u povorci, (pro)defilovati [-
flvszon-kts paluplatneni povez vetiteljstvo, prosveenje lujem], defilirati; 2. (ptkezshez)
felvzol [~t, ~jon] ocrtati/ocrtavati v felvllgModott prosveen pripremiti/pripremati gradilite,
felvonuls 298 fenegyerek fenk 299 fensg
 pripremiti graevni materijal i o-
rua na gradilitu
felvonuls [~a, ~t, ~ok] povorka,
defilovanje; (hadsereg) kretanje
vojske u redovima; katonai ~
mimohod v defile trupa u redovima
felvonulsi: l.~ tvonal pravac [-vca]/
put defilea; 2. kat ~ terlet
placdarm, polje za formiranje
bojnog rasporeda; 3. p ~ plet
zgrada za pripremu gradilita
felzrkzik [~ott, ~zk/~zon] vki
mg svrstati/svrstavati se iza koga
felzavar [~t, ~jon] 1. <vizet> (za)mu-
tlti, pomutiti, uzmutiti; 2. (lm-
bl) razbuditi
felzendl [~t, ~jri] zaoriti se, raz-
lei [-egne] se
felzokog [~ott, ~jon] zajecati, za-
jeati [-im], zaridati, mnogo se
zaplakati [-aem]
felzdul [~t, ~jon] uzbuniti/uzbunji-
vati [-njujem] se, razgneviti/raz-
gnevljivati [-ljujem]
felzduls [~a, ~t] uzbuna, srdba,
ogorenje
felzg [~ott, ~jon] (orgona) zabru-
jati [-ji]; (taps) zaoriti se, odjek-
nuti [-ne] se
fm [~je, ~et, ~ek] metal, kovina;
fekete ~ crni/elezni/gvozdeni metal;
hengerelt ~ valjani metal; sznes ~ek
obojeni metali
fm- metalan [-Ina], od metala,
kovinski, od kovine
fmbevonat [~a, ~ot, ~ok] metalna/
kovinska prevlaka
fmedny [~e, ~t, ~ek] metalno
posue
fmes [~et; ~en] metalast, kovinast,
od kovine
fmeszterglyos [~a, ~t, ~ok] meta-
lostrugar, kovinotokar
fmfeldolgoz: ~ ipar metalna indus-
trija, industrija za preradu metala
fmfny svetao [-tla] kao metal
fmfoglalat [~a, ~ot, ~ok] {drga-
kvek rszre) okov
fmforgcsol: msz ~ gp strugaa
metala, metalostrugarska maina,
metalostrugarski stroj; maina/stroj
za struganje metala; ~ munks
metalostrugar
fmgyjts [~e, ~t] skupljanje metala
fmipar [~a, ~t] metalna/kovinska
insdutrija fmjelez [-jelzett,
~zen] (kszert)
igosati [-oem] kovinu, utisnuti
[-nem] puncu u kovinu fmjelzs
[~e, ~t] slubeno udaranje
iga/znaka na robu od dragih ko-
vina; lebotina, punca fmkohszat
[~a, ~ot] metalurgija,
metalna industrija, talioniasrtvo,
topioniarstvo fmkohszati
metarulgijski, talioniki,
topioniki fmkoh [~ja, ~t, ~k]
visoka pe,
talionica kovina fmmegmunkl I.
mn metalski, za
obradu metala; II. fn [~ja, ~t, ~k]
li fmmunks fmmunks [~a,
~t, ~ok] metalac
[-Ica], metalski radnik fmmvessg
[~e, ~et] obrada metala
fmolvaszts [~a, ~t] msz taljenje
metala
fmnts [~e, ~t] msz livenje metala
fmnt [~je, ~t, ~k] msz <munks>
metalolivac [-vca] fmntvny
[~e, ~t, ~ek] metalni
liv fmtvzet [~e, ~et] metalna
slitina/
legura
fmpnz [~e, ~t] metalni/kovni novac
fmtnyr [~ja ,~t, ~ok] tas [tb -sovi]
fmtmb [~je, ~t, ~k] metalni
blok fen [~t, ~jen] 1. (lest)
otriti,
brusiti; 2. tv ~i r a fogt otriti
zub na koga fene l.fn [-ije, *it]
(szl:) egye meg a ~
neka ga avo nosi! egyen meg a ~!
uma te izela! egye meg a ~ az
egszet neka sve ide u tandariju
np; menj a &be! idi do vraga v do
avola! II. mn biz vraki, avolski,
proklet; ~ md nehz munka vraki
teak posao fenegyerek [~e, ~et,
~ek] biz ovek i
po
fenk [-neke, -neket, -nekek] 1. dno,
dance [-eta]; (hordba) -neket berak
zadniti/zadnivati (bavu v bure),
nainiti v postaviti (buretu) dno;
(tv:) a kancs -nekre nzett mnogo
je gledao u dance; ~ig rti pohart
isprazniti do dna au; 2. biz (test-
rsz) stranjica; 3. (szl:) nagy
-neket kert vminek a) (rszletesen
mond el) izdaleka poeti [-nem]/
poinjati [-njem], nairoko i na-
dugako priati; b) (nagy fontoss-
got tulajdont)pridavati emu veliku
vanost; -nekestl felforgat vmit iz
temelja isprevrtati [-rem] v is-
preturati to, nainiti darmar
feneked|ik [~ett, ~jk/~jen] pejor:
vkire v vki ellen biti kivan [-vna]
na koga
feneketlen 1. bez dna; ~ mlysg bez-
dan, bezdana, bezdanica; 2. tv
~ bendje van njegov je eludac pra-
vi jaz; ~gyomr ember hala
fenknyoms [~a, ~t] fiz tlak na dno
fens [~e, ~t, ~ek] (lests) otrenje; etka]; 3. ~ja a vlemnyt ostati [-
(kvn) bruenje, otrenje brusom;
(szjon) glaanje
fenevad [~ja, ~at, ~ak] (tv is)
zver [tb -ri v -rovi]
fenn 1. gore; 2. (bren) ~ van biti
budan; mirt vagy mg ~? zato si
jo budan? egsz jszaka ~ voltam
probdeo sam elu no; 3. tv ~
hordja az orrt praviti/napraviti se
otmen v vaan, biti nadmen
fennakad [~t, ~jon] i. (fggve) za-
peti [-pnem]; zakaiti se za to;
2. (flbeszakad pl munka) zastati [-
anem]; 3. vmin (megbotrnkozik)
sablazniti/sablanjavati se
fennakads [~a, ~t, ~ok] 1. (fggve
marads) zapinjanje; 2. (flbe-
szakads) zastoj; 3. (megbotrnko-
zs) negodovanje, sablazan [-zni],
sablanjavanje
fennll [~(ot)t, ~jon] postojati [-jim],
tei [teem], opstati [-anem]/op-
stajati [-stojim] s opstojati [-jim];
(szl:) mg a vilg ~ dok tee v je gj fen'szj [~a, ~at, ~ak]
sunca i meseca
fennlls [~a, ~t] postojanje
fennll (rendelkezsek, trvnyek)
postojei, vaei
fennforg hiv dotini n
fennforog [-forgott, ~j ] hiv nalaziti
se, postojati [-jim]; ~nak a tnyek
predlee injenice
fennhangon glasno
fennhatsg hiv vlast, stareinstvo
fennhjz ohol, naduven
fennklt uzviem
fennmarad [~t, ~j n] ! (vissza-
marad) preostati [-anem]/preosta-
jati [-jerii]; 2. (pl szoks) odrati [-
im]/odravati se; (megrzdik)
ouvati se
fennmarad: ~ sszeg preostala suma/
svota
fennsk [~ja. ~ot] visoravan [-vni] n;
karszti ~ kraka visoravan
fenntart [~ott, ~son, ~ani] 1. odr-
ati[-im]/odravati, pridrati/pridr-
avati, zadrati/zadravati; helyet ~
zadrati mesto; 2. (megriz) ouvati;
~ja a rendet odravati red/poredak [-
anem]/ostajati [-jem] pri svome; 4.
~ja magnak a jogot pridrati [-
im ]/pridravati v rezervisati [-iem] v
rezervirati sebi pravo; minden jog
~va sva prava pridrana; 5. (tv \%)
~ja magt drati se na povrini
fenntarts [~a, ~t, ~ok] 1. oprez,
ograda, ogranienje; ~ nlkl bez
ograde/ogranienja/rezerve; ~sal s
ogranienjem; azzal a ~sal, hogy . . .
s ogradom, d a . . . ; 2. a jogok ~a
pridraj prava; 3. (karbantarts)
odravanje (u upotrebljivom sta-
nju)
fenntart [~ja, ~t, ~k] (eltart)
uzdravatelj
fenntartott pridran, rezervisan, re-
zerviran; (sznhzban) ~ hely pridr-
ano/reservisano/rezervirano mesto
fenk' [-kve, -kvet, -kvek] brus,
kamen za bruenje, gladilica, bele-
ij
(borotvhoz)
kai za glaanje (britve, noa)
fensg [~e, ~et, ~ek] (cm) visoan-
stvo, uzvienost (porodini maslov)
fensges 300 fnykpsz fnykpszet 301 feredzse
fensges [~et; ~n; ~ebb] tv uzvi-
en, velianstven; ~ ltvny veli-
anstven prizor
fens'bbsg [~e, ~et] (pre)vlast fent 1.
Id fenn; 2. a ~ nevezett v a ~
emltett gore/ranije pomenut fentebb
gore, napred; a ~ emltett
gore v napred pomenut fentrl odozgo,
svie fny f~e, ~t, ~ek] 1. sjaj,
svetlost; fiz svetio; sarki ~ polarna
svetlost; vakt ~ blesak [-ska]; a ~
terjedse prostiranje svetlosti; a ~
visszaverdse odbijanje svetlosti; 2.
tv ~t vet vmire osvetliti/osvetljavati
to; ez rossz ~t vet r to baca
runo svetio na njega; 3. (tv:)
vja mint a szeme ~t uva kao
enicu oka y kao oi u glavi fnyll
otporan protiv svetlosti, svet-
lo-otporan [-rna] fnyr more
svetlosti; ~ban szik
pliva u moru svetlosti fnycsva
[~ja, At, ~k] snop zraka,
pramen svetlosti fnycs [-csve,
-csvet, -csvek] elek-
troluminiscentna/neonska cev
fnycsvilgts f~a, ~t] neonsko
osvetljenje
fenyeget [~ett, -gesseh] vkit vmivel
1. pretiti komu im; pripretiti/pri-
preivati [-ujem]; hborval ~
zveckati sabljom; 2. tv {pl rvz)
ugroziti/ugroavati; es ~ preti
kia; veszly ~ preti opasnost
fenyegets [~e, ~t, ~ek] pretnja,
gronja fenyeget pretei; ~
levl pretee
pismo
fenyegetdz|ik [~tt,-ddzk/-ddzn],
fenyegetz|lk [~tt, ~zk/~zn] po-
preivati; gyilkolssal ~ik pretiti
ubistvom
fnyegysg [~e, ~et] fiz jedinica
svetlosti fnyelem [~e, ~et, ~ek]
fiz fotoele-
menat [-nta]
fnyelhajls [~a, ~t] fiz
skretanje svetla, ogib,
difrakcija/devijacija zraka
fnyellenz [~je, ~t, ~k] (lmpaer-
ny) senilo, tit na lampi, zaslon,
abaur
fnyelmlet [~e, ~et] fiz teorija o
svetlosti
fnyelnyels [e, ~t] fiz upijanje/
usisavanje/apsorpcija svetlosti
fnyer [~t] fiz jaina svetlosti
fnyerssg [~e, ~et] fiz jaina/in-
tenzivnost svetlosti
fnyrzkeny osetljiv na svetiost
fnyes [~et; ~en; ~ebb] 1. sjajan [-
jna], svetao [-tla], jasan [-sna],
impozantan [-tna]; ~ csillag svetli-
ca; ~ elme prosvetljen um; ~ plda
svetao primer; 2. tv ~ nappal
po belom danu, usred bela dana
fnyest [~ett, ~sen, ~eni] gladiti,
uglaati da se sjajr; (fnyez) poli-
rati, politirati
fnyests [~e, ~t] (u)glaanje, gla-
enje, laenje
fnyessg [~e, ~et] sjaj, sjajnost,
svetlost
fnyv [~e, ~et, ~ek] csill godina
svetlosti, svetlosna godina
fnyez [~ett, ~zen] uglaati, dati sjaj,
latiti, polirati, politirati
fnyezs [~e, ~t] glaanje, laenje,
poliranje, politiranje
fnyez [~je ~t> ~k] msz (szemly)
glaar, latilac, polirer
fnyforrs [~a, ~t, ~ok] izvor svet-
losti/svetla, svetlosni izvor
fnyhats [~a, ~t, ~ok] svetlosni
efekat
fnyhullm [~a, ~ot, ~ok]/;z talas/val
svetlosti, svetlosni talas/val
fnyit [~ett, ~sen, ~eni] (bntet)
kazniti/kanjavati od etinara; 2. (mint faanyag) jelo-
fenytk [~e, ~et, ~ek] kazna; testi ~
telesna kazna
fnyjelzs [~e, ~t, ~ek] svetlosni
signal
fnykp [~e, ~et, ~ek] (fotografska)
slika, fotografija; amatr ~ amater-
ska fotografija; sznes ~ fotografija
u boji
fnykpalbum [~a, ~ot, ~ok] album
za fotografije v sa fotografijama
fnykpsz [~e, ~t, ~ek] fotograf,
slikar
fnykpszet [~e, ~et] fotografija
fnykpszeti: ~ lemez fotografska
ploa
fnykpez [~ett, ~zen] snimiti/snimati
(fotografije); slikati, fotografisati [-
iem], fotografirati fnykpezgp
[~e, ~et, ~ek] fotografski
aparat/ureaj, kamera
fnykpmsolat [~a, ~ot, ~ok] foto-
kopija fnykpnagyts [~a, ~t, ~ok]
uveli-
anje fotografskog snimka fnykor
[~a, ~t] zlatno doba, doba
[nrag, s] procvata
fnykoszort [~ja, ~t, ~k] (dicsfny)
venac oko glave znamenite li-
nosti; vall svetli krug oko glave
svetaca; nimbus, oreol, aureola fnyl|
ik [~ett, ~eni] sijati se, sjati se,
biti sjajan, svetleti [-lim] fnyl
blistav, sjajan [-jna] fnymsolat
[~a, ~ot, ~ok] msz, nyomd
svetlosna kopija, fotokopija; {mszaki
tervek} plava kopija, heliografski
procrt fnymz [~a, ~at] latilo,
votilo,
viks fnymr [~je, ~t, ~k] fnyk
svetlo-
mer, fotometar [-tra] fnynyoms
[~a, ~t] nyomd helio-gravura,
heliotipni tisk, fotogra-vira
feny [~J e > ~t, ~k] (lucfeny) jela,
am; (szurokfeny) bor; olasz ~
crni bor, crnobor feny- borov
fenyg [~a, ~at, ~ak] grana od
etinara
fenyerd jelova uma, jelaje, jelik
fenyfa [^ja, At, ^ik] 1. jela; stablo
frcmunka [~ja, -it, Ak] krparija,
vina, borovina
fenyillat [~a, ~ot] borov miris
fenyplinka [~ja, M] borovnjaa
fenytoboz [~a, ~t, ~ok] iaric<i,
iarka, babuka fnypont: az est
~ja vrhunac [-nca]
veeri
fnyreklm [~ja, ~ot, ~ok] neonski/
svetlosni oglas, neonska/svetlosna
reklama
fnysugr [-gara, -garat, -garak] fiz
mlaz/pramen/zraka svetlosti
fnyszr [~}a, ~t, ~k] reflektor,
obasjava; (jrm) far
fnytan [~a, ~t] optika, nauka o
svetlu
fnytani optiki; ~ lencse optika leca
fnytelen bez sjaja/svetla
fnytrs [~e, ~t] fiz prelamanje/
lom svetlosti
fnyzs [~e, ~t] rasko, luksus
fnyzsi: ~ cikk raskona roba
fnyz raskoan [-na], luksuzan [-
zna]; ~en l raskoiti se
fenyves [~e, ~t, ~ek] jelik, borik,
borje, borovnjak, crnogorica
fnyvisszaverds [~e, ~t] odbijanje/
refleksija svetlosti
fr [~t, ~J en ] ' (elfr) stati [-anem];
imati mesta; a dug nem fr az
vegbe ep ne stane u grlo boce; az
ednybe tz liter ~ ovaj sud hvata
deset litara; 2. (tv:) ehhez nem
fr ktsg o tome nema sumnje; rm
~ne dobro bi mi dolo; 3. (szl:)
nem ~ a brbe a) (rmtl) biti
izvan sebe od radosti, pomahnitati
v pohideti od radosti, biti u bujnom
oduevljenju; b) (nyughatatlan-
sgtl) biti izvan sebe od uzne-
mirenja, biti strano uznemiren, ne
da mu avo mira
frc [~e, ~et, ~ek] nit, konac [-nca]
za proivanje, ujemak [-mka], uja-
mak [-mka]
frcei [~t, ~jen] 1. jemiti, ujamiti,
proivati, fircati; 2. (sszecsap pl
munkt) slupati, skrpariti, skrpiti
krpe
ferde [/it; -Cn; >bb] 1. kos, kriv,
naheren; kiss ~ nakriv; ~ szj
krivoust; ~ torony krivi/nakrivi
toranj; Are llt nakrenuti [-nem]; 2.
tv ~ helyzetbe jut doi [d"em] u
nezgodan poloaj ferdn koso, krivo,
nahero ferdesg [~e, ~et] nagib,
kosina ferdeszg kosokutan [-tna]
feredzse [~je, At] (ftylas trk ni
ruha) fereda
freg 302 fesls feslett feszes
303
freg [frge, frget, frgek] crv h;
(ll:) frgek gamad [nfrt egy szm];
~ alak crvast
fregirt: ~ szer sredstvo za unita-
vanje gamadi
fregnytlvny [~a, ~t, ~ok] orv
crvuljak [-ljka]
fregrgs [~t] crvoto
fregszer crvolik
Ferenc [~et] Franja, Franjo, Fran,
Frane
ferences vall I. mn franjevaki; II. fn
[~t, ~ek] (szerzetes) franjevac [-
vca], redovnik bosonoac [-oca]
frfi [~ja, ~t, ~ak] 1. mu, mukarac
[-rca], ovek, muka glava; lgy ~/
budi ovek! 2. (jelzknt) muki;
~ alkalmazott muki nametenik
frfi- muki
frfias [~at; ~an; ~abb] muki,
muevan [-vna]; ~ magatarts mu-
evno dranje; ~ n mukara,
mukobana
frfiassg [~a, ~ot] mukost, muev-
nost
frfiatlan [~ul] nemuevan [-vna],
nemuki; <elpuhult> mekuan [-sna],
slabiki; (gyva) kukaviki
frfidivat [~Ja> ~ot] muka moda
frfidivatru [~ja, ~t, ~ k ] muka
pomodna roba
frfihang muki glas
frfikar [~a, ~t, ~ok] zene muki
hor/kor/zbor
frfikor [~a, ~t] muko doba [nrag s]
frfiszab [~J a > ~t, ~k] muki kroja
frfiii [~ja, ~t, frfiak] Id frfi
frfivlogatott [~ja, ~at, ~ak] sp
muka reprezentacija
frges [~et; ~en; ~ebb] crvljiv
frgeseds [~e, ~t] ucrvljavanje
frgesed|ik [~ett, ~jk/~jen] crvati se
fergeteg [~e, ~et, ~ek] oluja, bura,
vihor
fergeteges [~et; ~en; ~ebb] buran [-
rna]
frj [~e, ~et, ~ek] suprug, mu,
suprunik; behzasodott ~ domazet;
trvnyes ~ venani mu; ~hez ad
udati/udavati [-ajem]; ~hez megy
udati/udavati se; zabeloglaviti se,
povezati [-eem] glavu belom ma-
ramom np ; msodszor megy frjhez
preudati/preudavati se; ~nl van
biti udata
frjes [~et] udata
frjezett [~ett] Id frjes
frji supruni, muevlji
frkz|ik [~tt, ~zk/~zn] 1. vkinek
a kzelbe ~ik prikuiti se kome,
priljubiti se kome, prionuti [-nem]
uz koga; 2. (tv:) vkinek a bizalmba
~ik zadobiti f-ijem] v stei [steem
v steknem] ije poverenje
fermentum [~a, ~ot, ~ok] vegy (enzim)
ferment
frhely [~e, ~et, ~ek] smetajni
prostor/kapacitet
fertly [~a, ~t, ~ok] np, rg frtalj,
etvrt(ina)
fertelmes [~et; ~en; ~ebb] gnusan [-
sna], skrnavan [-vna]
fert [~je, ~t, ~k] 1. kaljua, blato;
2. (tv:) erklcsi ~ blato poroka,
razvrat
ferttlent [~ett, ~sen, ~eni] orv
raskuiti/raskuivati [-ujem], de-
zinfikovati [-kujem], dezinficirati,
sterilizovati [-zujem]
ferttlents [~e, ~t] orv raskuivanje,
dezinfekcija
ferttlentett orv sterilan [-Ina]
ferttlent: ~ intzet zavod za dezin-
fekciju; ~ oldat rastvor za dezinfi-
kovanje
ferttlentszer [~e, ~t, ~ek] sredstvo
za raskuivanje
Fert t fldr Neidersko jezero
fertz [~tt, ~zn] orv zaraziti/zaraa-
vati [-ujem]
fertzs [~e, ~t, ~ek] orv zaraza, zara-
avanje, infekcija; a ~ forrsa izvor
zaraze
fertzses zarazan [-zna]
fertz orv zarazan [-zna], infektivan
[-vna]; ~ betegsg zarazna bolest;
nem ~ betegsg neprelazna bolest
fertzd|ik [~tt, ~jk/~jn] zaraziti/
zaraavati [-ujem] se, inficirati se
fesls [~e, ~t, ~ek] <ruhn> rupa,
proderotina, raspor
feslett I. <sztnylt> oparan; 2. dtv
(erklcsileg) razuzdan, raskalaan f-
na]; ~ letet l odati se raspus-
nom/razuzdanom ivotu; ~ erklcs
ember raskalanik, razvratnik; <n>
raskalanica
feslettsg [~e, ~et] tv razuzdanost,
rasputenost, blud
fesljik [~ett, feseljen, ~eni] parati
se
fess [~et; ~en; ~ebb] biz (jl ltztt)
fe nrag, gizdav, stasit, doteran
fest [~ett, fessen, ~eni] 1. (vmilyen
sznre) (o)bojiti, bojadisati [-iem], rSretnU ~k] ealj [-ija];
farbati; (szobt) molovati [-lujem];
2. (kpet) slikati; (tv is) ders
sznekkel ~ ivim bojama slikati;
3. ~; magt (na)mazati lice, farbati
se, minkati se, frakati se, 4. gy ~
a dolog tako stoji stvar
festk [~e, ~et, ~ek] boja
festkdoboz [~a, ~t, ~ok] kutija/
kutijica za boje
festkes I. mn 1. mastan [-sna] od
boja, umazan/zamazan bojama v
farbama, bojen, pun boja/farba;
2. (p/ edny) za boje/farbe; II. fn
[~e, ~t, ~ek] (keresked) bojadija
h arite; f ellenforradalom fszke
fests [~e, ~t] 1. (vmilyen sznre)
bojadisanje, farbanje, lienje; 2. a la-
ks ~e molovanje stana; 3. (m-
vszet) slikanje
festszet [~e, ~et] miiv slikarstvo
festszeti slikarski; ~ stlus slikarski
stil
festet [~ett, -tessen] (/>/ lakst) dati
bojadisati v malati i^ molovati
festmny [~e, ~t, ~ek] slika
fest [~J e > ~t> ~k] 1. (szobafest)
moler, liilac [-ioca]; 2. (mvsz)
(akademski) slikar; 3. (sznez)
bojadisar, bojadija h, farbar
fest- farbarski
festllvny [~a, ~t, ~ok] nogae/
nogari tb za slikanje, slikarski sta-
lak [-lka], slikarski nogari tb
festoecset [~e, ~et, ~ek] etkica za
slikanje
festi 1. ivopisan [-sna]; ~ krnyezet
ivopisna okolina; ~ tj ivopisni
oredeo- 2 rriv ~ irnyzat pravac u
slikarski Pravac festiskola
slikarstvuk mv
[^ja, ** ~ ] ^**
kola festmvsz [^, ~t, ~ek]
slikar-umet-
il4"5'11Kar
nost, slikarstvo
festpaletta [Aleta- "*> ~l P,aleta .
fesrm rJe ] . -vsznat,
^ - ~ek]bojadisaomca
S " 3 vsznat -vsz- vsz
estS r-v"3. -vsznat, -vsz-
nlT]mv platno za slikanje, slikar-
sr -gust ealj; ritka ~ retki
; imkati,
UpaJTViafr*' "gyaPJ"ut> zaeljati/
, ~jk/~jn] eljati
se fss
[~e, ~t, k] (fskszt ipa-
,, "j, -t] to(zem) eljao-na
prediva, grebenarska prediona fszek
ffszke fszket, fszkek] 1. gnez-do
fszket 'rak saviti[-ijem]/savijati gnezdo
gnezditi; 2. tv (keletkezsi hely)
gnezdo k 7 o ^ arevoIuc 'J e
fsnzfiovrj%^^
naputa svoje gnfdo
feszlyez[~ett, ^ z f n l - vklt smetatl k -mu,
enirati koga; 2. ~i magt
enirati se, ustruavati se, uapnuti
[-nem] se, *P atl se ; ~ ve erzem
magam enirarn se feszlyezettsg
[~^- ~e*l stienje,
sustezanje, ustruavanje eniranje
feszeng [Jett, -jen vrpoljiti se
fszer [~e, -t, ~ek] upa, tagalj
fesze g s' ja [ ]~et; -en; ~ebb] l (kifesztett)
uteenut, n a P e t ." 2 - ~ r u h a esno odelo
3- ~ testtarts utegnuto/ ukoeno
dranje; 4. v (kimrt) ~
magatarts tjkoeno/ukruceno po-
naanje
304 fiatalon fiatalos 305 film
feszessg [~e, ~et] 1. (magatarts-
ban) ukoenost, zategnutost; 2.
(testtartsban) utegnutost, ukoe-
nost
feszt [~ett, ~sen, ~eni] 1. (na)prezati
[-eem], natezati, napeti [-pnem]/
napinjati [-njem]; 2. (bszklkedik)
dizati [diem] nos, koiti se, oholiti
se, priti se, razmetati [-eem] se,
tiiti se im feszts [~e, ~t] napon,
naprezanje feszt' zatezni
fesztcsavar [~ja, ~t, ~ok] msz
zavrtak za pritvrivanje/privri-
vanje feszter [~t] fiz napon,
zatezna/
ekspanzivna sila fesztizom [-izma,
-izmot, -izmok] orv
mii pruanja feszt'rud [~ja, ~at, poredak/sistem
~ak] poluga za
zatezanje fesztvas [~a, ~at,
~ak] uskija,
eljezna ipka
fszkel [~t, ~jen] <madT> gnezditi se
fszkeld|ik[~tt, ~jk/~jn] migoljiti
se, vrpoljiti se fszkesek tb [~et]
nv (fszekvirgza-
tak) glavoike
feszmr[~je, ~t, ~k] msz manome-
tar [-tra] fesztvolsg [~a,
~ot]msz,rep raspon,
raspon zatezanja, zatezni raspon
fesztelen [~l; ~ebb] neprisiljen, neu-
siljen
fesztelensg [~e, ~et] neusiljenost
fesztelenl bez prisiljenosti; ~ visel-
kedik ponaati se neusiljeno/slobodno,
raskopati/raskopavati se feszl
[~t, ~jti] napeti [-pnetn]/
napinjati se feszlet [~e, ~et,
~ek] raspee,
raspelo
feszlt [~et; ~en; ~ebb] tv napet,
napregnut, zategnut; ~ figyelem
napregnuta panja; ~ viszony za-
tegnuti odnosi tb
feszltsg [~e, ~et, ~ek] U fiz napon,
zapetost, nateg, natega; felleti ~
povrinski napon, povrinska na-
petost; tnyleges ~ efektivna nape-
tost; 2. vili napon; 3. tv (lelki)
napetost, zategnutost; a ~ enyhlst
poputanje napetosti; 4. tv (poli-
tikai) zapeta/zategnuta situacija
feszltsgire [~je, ~t, ~k]/z(gz> fiatalsg [~a, ~ot] 1. (fiatal kor)
manometar [-tra]; vili voltomer,
voltmetar fetisizl [~t, ~jon] tv
fetiizovati
[-zujem], fetiizirati fetisizmus
[~a, ~t] tv fetiizam
[-zrna] fetreng [~ett, ~)en, ~eni]
valjati se;
~ a srban valjati se po blatu fett
nyomd fet nrag, mastan [-sna]
feudlis feudalan [-Ina], lenski; ~ l-
lam feudalna drava; ~ birtokos
feudalac [-lca], vlastelin [tb -la];
(trk) spahija h; ~ rendszer feudalni
feudalizmus [~a, ~t] feudalizam [-zrna]
fez [~e, ~t, ~ek] fes [tb -sovi] fia
Id fi fiacska [,ija, At, Ak]: vkinek
a Aja
sini
fiadzllk [~ott, ~ani] ll kotiti (se)
fiatal I. mn [~on; ~abb] mlad; ~
arc mladolik; ~ s retlen mlad i zelen;
kt vvel ~abb nlam on je (za) dve
godine mlai od mene; ll ~ bika junac
[-nca]; ~ jszg mladina; ~ tehn
junica; nv ~ hajts mladi izdanak; H.
fn [~ja, ~t, ~ok] a ~ok a) (az ifjsg)
omladina, mlade n, mlado, mlad
svet; b) (a fiatal hzasok) mladi tb fn;
regek s ~ok staro i mlado
fiatalasszony [~a, ~t, ~ok] mlada,
snaa fiatalember [~e, ~t, ~ek]
mladi,
momak [-mka]
fiatalt [~ott, ~6on] 1. pomladiti/
pomlaivati [-ujem]; 2. (ltz-
kdssel, viselkedssel) pomladiti/
pomlaivati; ez a ruha ~ ova haljina
ini je mlaom; 3. ~ja magt pomla-
diti se
fiatalkor I. mn maloletan [-tna];
II. fn [~ja, ~t, ~ak] maloletnik;
~ elcsbtsa zavoenje maloletnika
fiatalodlik [~ott, ~jk/~jon] mladiti
se fiatalon: ~ nslt mlad se
oenio
fiatalos [~at; ~an; ~abb] mladenaki,
mlaan; ~ hv mladenaki zanos;
~ klseje van mladenaki izgledati
mladost, mladina; a ~ tze lngol
benne mladost bije iz njega; 2. (fia-
tal nemzedk) mlade; 3. szl ~
bolondsg mladost ludost
fiazlik [~ott] Id fiadzik
fiaztat [~ja, ~t, ~k] mgazd prasilite
ficam [~a, ~ot, ~ok], flcamods [~a,
~t, ~ok] iaenje, uganutost
ficnkol [~t, ~jon] bacakati se, praa-
ti se, praakati se, skakutati, koprca-
ti se, dilitati se
fick [~ja, ~t, ~k] biz deran, derite
[-eta, tb -ad], ida, ido, momak
[-mka], nestako, mangup(e), mom-
e [-eta]
ficstir [~ja> ~t, ~ok] pejor fifiri,
gizdelin
fiflku81. mn [~at; ~an; ~abb] lukav;
II. fn [~t, ~ok] lukavac [-vca],
fifik
figura [.Aja, At, Ak] figura
figurlis figurativan [-vna]; ~ kom-
pozci figurativna kompozicija
figurzs [~a, ~t, ~ok] tnc izvoenje
figura
figyel [~t, ~jen] paziti, motriti,
posmatrati, merkati; ~j! pazi!
panja! pozor! ~/ csak ide! pazi
ovamo!
figyelem [-Ime, -lmet] 1. panja, pom-
nja, pozor, obzir; ~be vesz uzeti/
uzimati u obzir; krst ~be vesz
uvaiti/uvaavati molbu; -men kvl
hagy ne obratiti/obraati panju na
to; ne mariti za to, ne hteti znati za
to, ignorisati [-iem], ignorirati,
prenebregnuti [-nem]/prenebregava-
ti; ~re mlt vredan/dostojan panje;
elkerlte -Imemet promaklo mi je,
mimoilo mi panju; vkinek a -lmet
felhvja vmire skrenuti [-nem]/skre-
tati [-eem] kome panju na to,
svratiti/svraati nekome panju na
to; magra vonja a -lmet obratiti
panju na sebe, svratiti pozor na
sebe; -lmet szenM pokloniti/pokla-
njati panju; ~mel ksr pratiti s
20 Magyar szerbhorvt
panjom; 2. (udvariassg) panja;
ksznm szves -Imt hvala na panji
figyelembevtel [~e, ~t] uvaenje,
uzimanje u obzir
figyelmes [~et; ~en; ~ebb] paljiv,
predusretljiv, mukajet [mn, nrag];
~ vkivel szemben biti paljiv prema
kome
figyelmessg [~e, ~et, ~ek] panja,
predusretljivost
figyelmetlen [~l; ~ebb] nepaljiv
figyelmetlensg [~e, ~et] nepanja;
~bl iz nepanje
figyelmeztet [~ett, -tessen] vkit vmire
upozoriti/upozoravati, opomenuti/
opominjati koga na to; svratiti/
svraati neiju panju na to
figyelmeztets [~e, ~t, ~ek] upozore-
nje, opomena; (pol:) utols ~ posled-
nja opomena
figyelmeztet: ~ sztrjk opominjui/
upozoravajui trajk
figyel [~je, ~t, ~k] .posmatra
figyellls [~a, ~t, ~ok] kat osmat-
ranica osmatraki punkt
fikarcnyi I. mn: nincs egy ~ esze sem
nema ni truni pameti; II. fn [~ja,
~t]: nem enged egy ~t sem ne
poputa ni za dlaku
fiktv fiktivan [-vna], izmiljen, laan
[-na], pretpostavljen, tobonji
filc [~e, ~et] (nemez) filc, pust,
pustina
fii [~je, ~t] (hal) file [-ea], peenica,
pisana peenka
filharmonikus filharmonijski
fillr [~Je> ~t, ~ek] filir; nincs egy
~em sem nemam ni filira v ni prebije-
ne pare
fillres 1. filirski; 2. tv sitan [-tna]; ~
gondok sitne brige; ~ kiadsok
sitni izdaci
film [~Je ~et> ~ek] film [-tb -movi];
egsz estt betlt ~ dugometrani
film; ismeretterjeszt ~ nauno-popu-
larni film; szlesvszn ~ sinemas-
kopni film; sznes ~ film u boji; tr-
hats ~ plastini film; a ~ forga-
tknyve scenarij; ~et forgat snimiti/
snimati film
filmalkots 306 finomts finomtott 307 fizets
filmalkots [~a, ~t, ~ok] filmsko filmsznszn [~je, ~t, ~k] filmska
stvaralatvo glumica
filmarchvum [~a, ~t] kinoteka filmsznhz [~a, ~at, ~ak] bioskop,
filmbemutat [~ja, ~t, ~k] prikazi- kino
vanje filmova filmszvegr [~ja, ~t, ~k] filmski
filmcsillag [~a, ~ot, ~ok] filmska pisac/autor
zvezda, star [tb -rovi] filmsztr [~Ja ~*> ~ok] filmska zvez-
fiimelads [~a, ~t, ~ok] kino-- da, star
predstava filmtekercs [~e, ~et, ~ek] filmska
filmez [~ett, ~zen] snimiti/snimati rolna
film,' filmovati [-mujem] filmvett [~je, ~t, ~k]<gp> kino--
filmezs [~e, ~t] filmsko snimanje, projektor
filmovanje filmzene [^je, *ct] filmska muzika
filmfelirat [~a, ~ot, ~ok] natpis filolgia [-6ja, rCt] filologija
filma filolgus [~a, ~t, ~ok] filolog
filmfelvtel [~e, ~t, ~ek] smimanje filozofl [~t, ~jon] filozofirati, mud-
filma; filmski snimak rovati [-rujem]
filmfelvevgp [~e, ~et, ~ek] filmska filozfia [~ja, At] filozofija
kamera filozfiai filozofski
filmfesztivl [~ja> ~t, ~ok] filmski filozfus [~a, ~t, ~ok] filozof, mislilac
festival [-ioca]
filmgyr [~a, ~at, ~ak] fabrika/ finl [~J a > ~t, ~k] finale, zavr-
tvornica filmova etak [-tka]
filmgyrts [~a, ~t] proizvodnja/pro- finnc [~Ja> ~ot, ~ok] finnc, po-
dukcija filmova rezno-carinski straar
filmgyrt: ~ vllalat preduzee za finncoligarchia [~ja, *t] finansijska
proizvodnju filmova, fabrika/tvorni- oligarhija
ca filmova finnctke [-ije, ~t] finansijski kapi-
filmhrad [~Ja> ~t, ~k] filmske no- tal; a ~ kialakulsa razvoj/formi-
vosti, filmski urnal, kinokronika ranje finansijskog kapitala
filmklcsnzs [~e, ~t, ~ek] finanszroz [~ott, ~zon] ker finansirati,
pozajmljivanje filmova financirati, dati/davati [dajem] no-
filmklcsnz [~je, ~t, ~k] preduzee vac za neki posao [-sla]; novano
za raspodelu/distribuciju filmova podupirati [-rem]
fmmterem [-rme, -rmet, -rmek] ld finanszrozs [~a, ~t] finansiranje,
filmstdi davanje novca za neki posao; nov-
filmmvszet [~e, ~et] filmska umet- ano podupiranje
nost finanszroz [~ja, ~t] <szemly> fi-
filmmvszeti: ~ fiskola visoka film- nansijer
ska kola finn I. mn [~iil] finski; II. fn [~et,
filmoperat'r [~je, ~t, ~k] snimatelj ~ek] Finac [-nca]; (n) Finkinja
filma, kino-operater Finnorszg [~ot] f'dldr Finska [mini
filmrendez [~Je. ~t, ~k] filmski nnem mn ragozdik]
reditelj/reiser finnugor finsko-ugorski
filmstdi [~Ja> ~t, ~k] filmski atelje, finom [~at; ~an; ~abb] fin
filmski studio finomt [~ott, ~son, ~ani] uglaivati;
filmszalag [~ja, ~ot, ~ok] filmska (gyrtmnyt) rafinirati, istiti;
traka (kolajat, cukrot) rafinovati [-nu-
filmszemle [~ie, -it] filmski pregled jem], rafinisati [-iem], rafinirati
filmsznsz [~e, ~t, ~ek] filmski glu- finomts [~a, ~t] (gyrtmny)
mac rafiniranje, ienje
finomtott msz proien, rafinovan, fitying [~je, ~et, ^ek]cvonjak[-njka]
rafinisan, rafiniran nincs egy ~em sem nemam ni cvonj-
finomtzem [~e, ~et, ~ek] ka, nemam ni prebijene pare
rafinerija finommechanika [~ja, ~t] fityml [~t, ~jon] omalovaavati,
precizna prenebregavati
mehanika finommechanikai: ~ fittyet: ~ hny a) vkinek nipodatavati
mszer precizni koga; b) vminek prenebregavati to
instrumenat fityula [^ija, ^ct, rCk] 1. (pincrnk,
finomsg [~a, ~ot, ~ok] finoa szobalnyok rszre) povezaa; 2.
finomszemcss sitnozrnast, finozrnat; (kis fkt polnknl) kapica,
~ liszt fino samleveno brano mala povezaa/kapa za bolniarke
fintor [~a, ~t, ~ok] iscereno lice fit [fia s ~ja, ~t, ~k] 1. deak; 2.
fintorgat [~ott, -gasson] kreveljiti se, (vkinek a fia) sin; fiv fogad prisi-
bekeljiti se, beiti se niti
fintort [~ott, ~son, ~ani] (orrot) ficska [^.ja, -it, ^k] deko h [tb -ki],
priti nos; (arcot) kriviti lice derani, deai, deak, vra
finnys [~at, ~an; ~abb] probirljiv fii sinovlji, sinovski; ~ ktelessg
finnyskodjik [~ott, ~jk/jon] pro- sinovlja dunost
birati [-ram v -rem] fik [~ja, ~ot, fis [~at; ~an; ~abb] deaki; ~
~ok] 1. fijoka, ladica, pretinac [- frizura deaka frizura
nca]; 2. (postafik) fah [tb -hovi], fivr [~e, ~t, ~ek] brat [tb braa]
pretinac; 3. (vllalati) filijala, fixl [~t, ~jon] (fnyk is) fiksirati
podrunica fik- (vllalatrl) flxroz [~ott, ~zon] vkit, vmit fiksi-
podruni fika [~ja, A], -ik] rati koga, to; ustremiti pogled u
(madr) pti, koga, to
ptice, ptiica, mladune [-eta] fizet [~ett, -zessen] 1. platiti/plaati;
fikintzet [~e, ~et, ~ek] filijala, elre v utlag ~ platiti unapred v
podrunica unazad; (pincr) ~ek! da platim! 2.
firki [~t, ~jon] krabati flrkls tv: ezrt ~sz! to e mi jo platiti!
[~a, ~t] piskaranje firksz [~a, ~t, letvel ~ vmirt platiti glavom za
~ok] krabalo, piskaralo to
firma [-Cja, ^t, ^.k] 1. ker, rg (cg) fizetend plativ
firma; tvrtka [rsz e -ki]; 2. tv,biz, fizets [~e, ~t, ~ek] 1. (munkabr)
trf: j ~ fina ptica firnisz [~e, ~t] plata, plaa; ~ nlkli szabadsg
vegy lak, firnajs, fir- neplaeno odsustvo, odsustvo bez
najz, firnis beriva; ~ felfggesztseibeszntetse
firtat [~ott, -tasson] zapitkivati [-ku- obustava plate; 2. (megfizets)
jem], istraivati [-ujem]; ezt most plaanje; kveteli a ~? zahtevati
ne -tassuk nemojmo sad to akati plaanje; elksik a ~sel zadocniti sa
fisz [~t] zene fis fisztula [~ja, ^t, plaanjem
-ik] orv fistula, ne- fizetscskkents [~e, ~t] smanjivanje/
presunica, svika sniavanje plate
fitogtat f~ott, -tasson] razmetati [- fizetsemels [~e, ~t] poveanje/
eem] se, kooperiti se; ~ja a poveavanje/povienje plate, povi-
tudst razmetati se znanjem fitos ica; ~t kap dobiti poviicu
[~at; ~abb]: ~ orr prast/prav nos; ~ fizetses plaeni; ~ szabadsg plaeni
orr ember ovek prasta nosa dopust
fityeg [~ett, ~jen] visiti, otoboliti fizetsi: ~ felttelek uslovi plaanja/
se, otomboljiti se isplate; ~ hatrid rok/dospelost
plaanja; (vltn) ~ hely domicil;
20* ~ jegyzk platni spisak, plateni list;
fizets javts 308 fogad fogadalom 309 fogatlan
 ~ md nain plaanja; ~ nap dan
isplate; ~ nyugta potvrda o isplati;
~ halaszts odgoda plaanja duga,
moratorij(um)
fizetsjavts [~a, ~t] Id fizetsemels fluktul [~t, ~j n ] fluktuirati, kole
fizetskpessg [~e, ~et] ker platena/
plaevna sposobnost fizetskptelen
ker nesposoban za pla-enje,
insolventan [-tna] nesposoban da
plati fizetsletilts [~a, ~t] zabrana
na pla-
tu
fizetstelen besplatan [-tna]
fizetetten [~l] neisplaen
fizetett plaen
fizet t~je, ~t, ~k] platac [placa]
fizethely [~e, ~et, ~ek] mesto pla-
anja
fizetkpessg [~e, ~et] sposobnost
plaanja, platna/platena/plaevna
sposobnost, solventnost fizetve
<jelzs a szmln) plaeno fizika
[A]a, At] fizika fizikai fiziki; ~
dolgoz fiziki/telesni radnik v
trudbenik; ~ fldrajz fizika
geografija, fiziki zemljopis; ~
kpessg fizika sposobnost; ~
munka fiziki/manuelni rad; ~
munks manuelaa f-lca]; ~ trvny
fiziki zakon
fizikus [~a, ~t, ~ok] fiziar
fiziolgia [*ja, At] fiziologija
flamand I. fn [~ot, ~ok] Flamanac
[-nca]; <n> Flamanka [rsz e -ki]; II.
mn [~ul] flamanski; ~ festszet
flamansko slikarstvo flaneli
[~ja/~je, ~t, ~ok/~ek] flanel
flaneli- . . . od flanela fiask [~ja,
~t, ~k] tj flaa, boca flastrotn
[~ja, ~ot, ~ok] melem flaszter
[~ja, ~t] flaster, kaldrma flegma
[^ja, At] flegma, mirnoa Flra
[rit] Cveta, Cvetana Flrin [~t]
Cvetan, Cvetko flota [A\a, At, Ak]
zene flauta flts [~a, ~t, ~ok]
flautista ft, flau^
ta, svira na flauti flotta [Aja, At,
Ak] flota, mornarica; folyami ~ rena
flota; kereskedelmi ~ trgovinska
flota/mornarica; tengeri ~ pomorska
flota
flrt [~je, ~ot, ~k] flert, flirt
flrtl [~t, ~jn] flertovati [-tujem],
zabavljati se
fluktuci [~J a ~t] fluktuacija
bati se, talasati se ~-
fluoreszcencia [~ja, ~t] fluorescencija
fluoreszkl [~t, ~jon] fluorescirati,
odbijati svetio
fodor [fodra, fodrot, fodrok] <ni ru-
hanemn) nabor, karner, volan
fodorjvor [~ja, ~t, ~ok] nv klen
fodrsz [~a, ~t, ~ok] frizer
fodrszno' [~Je ~t, ~k] frizerka,
vlasuljarka fodrszzlet [~e, ~et,
~ek] frizerska/
vlasuljarska radnja fodros [~at;
~an; ~abb] <ni ruha)
krecav, nabran
fog 1 fn [~a, ~at, ~ak] 1. <llny>
zub; odvas ~ kvaran zub; ~at csikor-
gat krgutati [-uem]; 2. <trgy>
zubac [zupca]; 3. szl ~hoz veri a
garast tvrd je na novcu; otthagyta a ~t
otegao je papke fog 2 ige [~ott, ~joi]
1. (megfog, megragad) hvatati;
f egyvert ~ latiti se oruja, skoiti v
ustati na oruje; fegyvert ~ vkire pretiti
komu orujem; kzen ~ vkit uhvatiti
koga za ruku; a macska ~ja az egereket
maka hvata mieve; 2. <tart) kezben
~ja a kalapjt drati [-im] eir u
ruci; 3. szavn ~ vkit drati koga za re,
hvatati koga za re; 4. rvidre ~ vkit
strogo drati koga, stisnuti [-nem],
pritegnuti; 5. prtjt ~ja vkinek
drati kome stranu; 6. (mkdik, vg)
ez a frsz nem ~ jl ova testera ne
hvata dobro; 7. (kezd) mihez ~jak?
to da ponem? ega da se latim?
hossz beszdbe ~ott zapoeo je
dugaak govor; 8. ~ja magt ustade
v skoi v dri . . . pa . . .; 9. (jv
id kifejezse) mit ~ szlni? to e rei
v kazati? meg ~om tenni uiniu
fogad [~ott, ~jon] 1. primiti/primati,
doekati/doekivati [-kujem]; izii
[-iem]/izlaziti nekome u priek;
az orvos ma nem ~ lekar danas ne
prima; 6t sehol sem ~jk on nema neto pismeno ili usmeno, nainiti v
nigde pristupa; vkit szpen ~ lepo sastaviti/sastavljati v sainiti v na-
koga doekati v primiti; 2. ~ja pisati [-iem] koncept v nacrt pis-
vkinek a ksznst primiti iji po- menog sastava ili govora
zdrav; ~ja hls ksznetemet primite fogalmazs [~a, ~t, ~ok] pismeno
izraz moje tople zahvalnosti/ sastavljanje (koncepta), formulira-
blagodarriosti; 3. alkalmazottat ~ nje, formulacija
uzeti [uzmem]/uzimati nametenika; fogalmazvny [~a, ~t, ~ok] koncept,
gyvdet ~ uzeti advokata: 4. fiv skica/nacrt pismenog sastava ili
~ posiniti, usiniti; lenyv ~ govora, sastav
pokeriti; 5. szt ~ vkinek (po-) fogalmi pojaman [-mna]
sluati koga; 6. vmibe (fogadst fogalom [-Ima, -Imat, -lmak] pojam [-
kt) okladiti v opkladiti se o to v jtna]; -Imam sincs rla nemam
za to; mibe ~junk? o to da se pojma o tome; -Imat alkot magnak
o(p)kladimo? vmirl shvatiti/shvaati v pojmiti
fogadalom [-Ima, -Imat, -lmak] zavet; neto
-Imat tesz zavetovati [-tujem] se fogalomzavar [~a, ~t] brkanje/po-
fogads [~a, ~t, ~ok] 1. (vendg) metnja pojmova
prijem, primanje, doek, doeki- fogamzs [~a, ~t] zaee, koncepcija;
vanje; ltogatk ~a primanje poseti- ll oplodnja; ~ra alkalmas primiv
laca; ~on jelen volt prijemu je pri- foganat: nincs ~ja nema efekta/dejstva
sustvovao; 2. (vitban) o(p)klada; foganatost [~ott, ~son, ~ani] ostva-
~t kt okladiti se, opkladiti se riti/ostvarivati [-rujem], izvriti/
fogadsi: sp ~ iroda kladioniarska izvravati
radnja foganty [~ja, ~t, ~k] drak [drka],
fogadkozlik [~ott, ~zk/~zon] uvera- rukunica, ruica
vati, tvrditi, obeavati fogas 1 mn 1. (fogazott) zupast,
fogad [~ja, ~t, ~k] 1. (fogadst zupan; ~ borona zubaca, zubaiica;
kt) kladilac [-ioca]; 2. (vendg- 2. tv ~ krds teko/zamreno pi-
fogad) svratiste tanje
fogadiroda [Aja, At] sp kladionica fogas 2 fn [~a, ~t, ~ok] (hal) smu
fogadnap [~ja, ~ot, ~ok] dan pri- fogas 3 fn (ruhatart) iviluk, vealica
jema fogs [~a, *~t, ~ok] 1. (markols)
fogadra [-tja, At, Ak] as primanja hvatanje; egy ~sal jednim prihva-
fogads [~a, ~t, ~ok] gostioniar, tom; 2. (zskmny) lov, lovina; j
svratitar ~t csinl dobro uloviti; 3. (tel) jelo
fogadszoba [-ija, -it, Ak] soba za fogaskerk [-'eke, -reket, -rekek] zup-
primanje anik, zupasti kota/toak
fogadott 1. primljen; (elfogadott) fogaskerk-tttel msz prenos pomou
najmljen; 2. (firl) posinjen; (le- zupanika
nyrl) pokerena; ~ fi posinak [- fogaskerek: ~ vast zupana elez-
nka], podsvojac [-jca], posvojenik; ~ nica
leny pokerka, podsVojkinja, fogasols [~a, ~t] mgazd drljanje
posvojkinja, posvojenica fogsz [~a, ~t, ~ok] zubar
fogadtats [~a, ~t, ~ok] prijem, fogszat [~a, ~ot] zubarstvo
doek, priek; j ~ban rszesl naii fogszati: ~ rendel zubna ordinacija/
[-iem]/nailaziti na dobar prijem ambulanta
fogalmaz [~ott, ~zon] formulisati [- fogat [~(j)a, ~ot, ~ok] (kocsi) (s)preg,
iem], tano sastaviti/sastavljati v zaprega; ketts ~ dvopreg
izraziti/izraavati v koncipirati fogatlan [~ul] bezub, krezub, bez.
zuba
fogaz 310 fogsor fogsz 311 fkazsr
fogaz [~ott, ~zon] nazubiti, zubiti
fogazat [~a, ~ot, ~ok] zubi tb, zubalo
fogcsikorgats [~a, ~t] krgut (zuba),
kripanje zubima
fogda [>4ja, At, *ik] haps, hapsana,
zatvor
fogdos [~ott, ~son] 1. (tapogat)
hvatati, pipkati, (o)pipati; 2. (va-
dszik, pl macska) loviti
fogkony [~an; ~abb] osetljiv, pri-
jemljiv, primljiv, upeatljiv
fogfjs [~a, ~t, ~ok] orv zubobolja
fogfr [~ja, ~t, ~k] orv svrdao [-dla]/
burgija za zub, bua/bualica zuba,
zubni svrdao, zubna burgija
foggykr [-kre, -keret, -kerek] orv
zubni koren, koren zuba
foghang [~ot, ~ok] nyelv zupanik
foghat vmihez ravan [-vna] emu;
nincs hozz ~ nema mu ravna, nema
mu para
foghz [~a, ~at, ~ak] zatvor
foghz'r [~e, ~t, ~k] zatvorski
straar/uvar
foghegyr'l: ~ beszl vkivel govoriti s
kim sa visine
foghjas: ~ telek prazan plac
foghs [~a, ~t] desni tb
foghzs [~a, ~t, ~ok] vaenje zuba
fogny [~e, ~t] desni tb
fogkefe [-^.je, -Ct, *sk] etkica/kefica za
zube
fogk [-kve, -kvet] zubni kamenac
fogkrm [~je, ~et, ~ek] pasta za zube,
zubna pasta
foglal [~t, ~j n l ! zapremiti/zapre-
mati, zauzeti [-zmem]/zauzimati;
sok helyet ~ zapremati mnogo mesta;
helyet ~ <leiil> zauzeti mesto; tessk
helyet ~ni izvolite zauzeti mesto,
izvolite esti; llst ~ vmiben zauzeti
stav po nekom pitanju; 2. (vmit
vmibe) a drgakvet aranyba ~ja
optoiti dragi kamen zlatom; rsba
~ sastaviti pismeno; 3. magba(n)
~ sadrati [-im]/sadravati, obuh-
vatiti/obuhvatati; 4. jog pleniti
foglals [~a, ~t] 1. zapremanje; 2.
jog plenidba, zaplena
foglalat [~a, ~ot, ~ok] 1. <keret>
okvir; 2. (drgak) optok
foglalatoskodik [~ott, ~jk/~jpn]
vmivel zanimati se v baviti se neim
foglalkozs [~a, ~t, ~ok] zanimanje;
~ra nzve po zanimanju
foglalkozsi :~ betegsgek profesionalne
bolesti
foglalkozsszer profesionalan [-Ina]
foglalkozik [~ott, ~zk/~zon] zani-
mati se, baviti se ime; ~ik a gon-
dolattal nositi se v baviti se milju;
mivel ~ik? ime se bavite?
foglalkoztat [~ott, -tasson] 1. (rdek
ldst lekti) zanimati; 2. (dol
goztat) uposliti/upoljavati, zapos
liti . -
foglalkoztats [~a, ~t] sluba, upos-
lenje, upoljenje, zapoljenje, za-
poljavanje
foglalkoztatottsg [~a, ~ot] uposle-
nost, zaposlenost
foglal [~ja, ~t, ~k] (pnzelleg)
kapara
foglalt zauzet
fog [~ja ~t, ~k] 1. (harapfog)
kleta tb, klete tb n; 2. (foganty)
drak [drka], ruka, rukunica
fogcska [*ja, ~t] vija; At jtszik
igrati se vije
fogdzkodik [~ott, ~jk/~jon] vmibe
hvatati se za to
fogoly1 [foglya, foglyot, foglyok] (rab)
zarobljenik, hapenik, suanj [-nja,
tb -njevi]; (n) sunjica; foglyul
ejt zarobiti
fogoly2 [foglya, foglyot, foglyok] (ma-
dr) jarebica, trka
fogolytbor [~a, ~t, ~ok] zaroblje-
niki logor
fogorvos [~a, ~t, ~ok] zubni lekar/
lenik; lekar/lenik zubar, dentist,
dentista h
fogorvosi: ~ szk zubarska stolica
fogzkodlik [~ott, ~jk/~jon] W
fogdzkodik
fogpiszkl [~-a, ~t, ~k] akalica
fogpor [~a, ~t, ~ok] praak za zube
fogsg [~a, ~ot] 1. (hadifogsg)
zarobljenitvo; 2. vizsglati ~ is-
trani zatvor
fogsor [~a, ~t, ~ok] zubalo; hamis ~
umetno/vetako zubalo
fogsz [~ja, ~t] orv zubni crv
fogtechnikus [~a, ~t, ~ok] dentist,
dentista h, zubotehniar
fogtms [~e, ~t, ~ek] plomba
fogva 1. (kzzel tartva) za trgye;
hajnnl ~ za kosu; (tv:) orrnl ~
vezet voditi koga za nos; 2. ~ tart
(rabot) drati u zatvoru; 3. (id)
vmitl ~ poev od; mtl ~ od danas;
4. (ok) vminl ~ usled ega, zbog
ega
fogvacogva cvokotom, cvokoui zu-
bima
fogvlcsorfts [~a, ~t] rega, rezanje
fogzs [~a, ~t] dobivanje/nicanje
zuba
fogzjik [~ott, ~ani] dobivati zube,
zubiti
fogzomnc [~a, ~ot] dentin
fogy [~ott, ~j or) ] ! opadati, nesta-
jati, gubiti se; ~ a munka jenjaju
poslovi; 2. (hold) opada (mesec); 3.
(elfogy, elkltik) troiti se; ~ a pnz
ide novac, nestaje novca, premicati
[-ie] se; ez az ru jl ~ ova roba fojtogat [~ott, -gasson] guiti, daviti,
dobro ide; 4. (testben) mraviti,
slabeti [-bim], topiti se; hrom kilt
~tam spao sam za tri kilograma
fogys [~a, ~t] 1. opadanje, nesta-
janje; 2. (testben) mravljenje
fogyaszt [~ott, -gyasszon, ~ani] tro-
iti; (eszik) jesti [jedem]; (iszik)
piti [pijem]
fogyaszts [~a, ~t, ~ok] potronja;
szles kr ~ iroka potronja; sze-
mlyi ~ lina potronja; trsadalmi ~
drutvena potronja
fogyasztsi potroni; ~ ad troarina;
~ cikk potroaka roba
fogyasztsmr [~je, ~t, ~k] msz,
vili sat broja, mera utroka,
strujomer
fogyaszt [~ja, ~t, ~k] potroa
fogyaszti potroaki
fogyatkos [~at; ~an; ~abb] 1. manj-
kav, nepotpun, nesavren, pogrean
[-na]; 2. ~ gyermekek defektna
deca
fogyatkossg [~a, ~ot] nedostatak [-
tka], pomanjkanje, defekt
fogyatkozs [~a, ~t, ~ok] 1. opada-
nje, manjak [-njka]; 2. testi ~ telesna
mana
fogy: ~ban van biti pri kraju, istan-
ati/istanavati (se)
fogyanyag [~ja> ~t> ~ok] potrona
stvar
fogyeszkz [~e, ~t. ~k] ker protono
orue/sredstvo
fogykra [~ja, ~t] kura za mrav-
ljenje
fo gy t n: ~ va n ne st aj at i [- je],
kloniti se kraju
fohsz [~a, ~t, ~ok] molitva
fohszkod|ik [~ott, ~jk/~jon] moliti
se
fojt [~ott, ~son, ~ani] 1. daviti,
guiti, duiti; vzbe ~ udaviti; 2.
(tv:) magba ~ vmit uguiti to u
sebi; borba ~ja a bnatt utopiti u
vinu svoju tugu; magba ~ja a
nevetst priguiti/priguivati [-u-
jem] smeh
fojt zaguljiv; ~ bz zaguljiv
smrad
duiti
fojtogats [~a, ~t, ~ok] guanje,
davljenje
fojtgz [~a, ~t, ~ok] vegy, kat
zaguljivi gas/plin
fojtott 1. (hang) priguen; 2. (fiilledt
meleg) sparan [-rna]
fok 1 [~a, ~ot, ~ok] 1. stepen, stupanj
[-pnja]; als ~ nii stepen; fels ~
vii stepen; ~rl ~ra postepeno;
vgs ~n u krajnoj liniji; jog na
najviem stepenu; 2. (lpcs) stepe-
nica; 3. (fo'ldr:) hosszsgi ~ ste-
pen geografske duine; 4. (hmr-
skleti) grad; mnusz tz ~ deset gra-
di ispod nule
fok 2 [~a, ~ot, ~ok] 1. (t) uica
(igle); uska; 2. a fejsze ~a uica/ uska
sekire; 3. fldr: Jremnysg ~a Rt
dobre nade
fka [~ja, rit, ~k] fka, tuljan,
morsko tele [-eta]
fkaprm [~(j)e, ~et, ~ek] krzno od
tuljana/foke
fkazsr [~Ja> ~t] tuljanska/tuljanova
mast, mast od tuljana
fokbeoszts 312 folyamodvny folyamrendszet 313 folytonos
fokbeoszts [~a, ~t, ~ok] msz (m-
szeren) lestvica
Fokfld [~et] fldr Kapland
fokhagyma [~ja, ~t] bli luk, enjak
fokhagymagerezd [~ie, ~et, ~ek]
esan [-sna], esno
fokmr [~je, ~t, ~k] merilo
fokol [~t, ~jon] (bort, szeszt) odrediti/
odreivati [-ujem] stepen (alkohola,
vina), stupnjevati [-njujem]
fokols [~a, ~t] <bor, szesz) od-
reivanje stepeni alkohola, upo-
treba stupnjevae
fokos [~a, ~t, ~ok] nadak
fokoz [~ott, ~zon] 1. (erst) jaati;
~za a sebessgei poveati/poveavati
v uveati/uveavati brzinu; 2. nyelv
stupnjevati [-njujem]
fokozs [~a, ~t, ~ok] 1. (ersts)
juanje, uveavanje, poveavanje;
a kivitel ~a poveanje izvoza; 2.
nyelv komparacija, stupnjevanje
fokozat [~a, ~ot, ~ok] 1. stepen, stu-
panj j-pnja, tb -pnjevi]; fejldsi
~ stupanj razvitka; fizetsi ~ pla-
evni/platni stepen; 2. (kitntetsi)
red; 3. doktori ~ot kap dobiti stepen
doktora; egyetemi <- univerzitetski/
sveuilini/akademski stepen; 4. vili,
rd stepen
fokozatos [~at; ~an; ~abb] postepen,
postupan [-pna], stupnjevit, suk-
cesivan [-vna]
fokozatosan postepeno, malo po malo
fokozatossg [~a, ~ot] postepenost,
postupnost, gradacija; ~ elve naelo/
princip postepenosti
fokozd|ik [~ott, ~jk/~jon] (er-
sdik) pojaavati se; (lnkl) oiv-
ljavati se; a hideg ~ik hladnoa
stee
fokozott [~an] pojaan
fkusz [~a, ~t, ~ok] arite, fokus
foldoz [~ott, ~zon] ld foltoz
folklorista [/ija, At, -ck] folklorist,
folklorista h
folt [~\a, ~ot, ~ok] 1. (rvarrott)
zakrpa; 2. (sznezds) pega;
(piszok) mrlja; kk ~ (tstl)
masnica; a viz nem hagy ~ot voda
ne prlja; 3. (szl:) minden zsk meg-
tallja a maga ~jl nala vrea folyamrendszet [~e, ~et] rena poli-
zakrpu
foltfestszet [~e, ~et] mv slikanje
mrljama
foltos [~at; ~an; ~abb] 1. (foltozott)
zakrpljen; 2. (tarka.) pegay, pegast,
mestiav; 3. (piszkos) mrljav
foltossg [~a, ~ot] (mrvnyon, fn)
ara
foltoz [~ott, ~zon] krpiti
folttisztts [~a, ~t] voenje mrlje
folttisztt [~ja. ~t] (szer) sredstvo za
vaenje mrlje
folyadk [~(j)a, ~ot, ~ok] tenost,
tekuina, otopina; sr ~ itkost;/i2 folysirny [~a, ~t] reni tok
~ok mechanikja mehanika tekuina/
tenosti
lolyadkmr [~je, ~t, ~k] mera za
tenost
folyam [~a, ~ot, ~ok] 1. velika reka;
2. (tv:) vminek a ~n tokom v
u toku ega; a nap ~n tokom v u
toku dana
folyamgy [~a, ~at] korito reke
folyamat [~a, ~ot, ~ok] 1. tok; ~ban
van biti u toku; 2. vegy proces; vegyi
~ba lp reagirati, reagovati [-guje]
folyamatos [~at; ~an; ~abb] 1. tean
[-na], neprekidan [-dna]; ~ stlus
tean stil; 2. nyelv nesvren, imper-
fektivan [-vna]; ~ igealak ne-
svreni/trajni glagolski vid; ~ mlt
imperfekt
folyamatosan teno; ~ beszl teno
govori, njegov govor tee
folyamhajzs [~, ~t] rena plo-
vidba
folyami reni; kat ~ flottilla ratna
rena flotila; ~ haj reni brod; ~ foly2 fn [~Ja> ~t, ~k] reka; a ~ als
kagyl rena koljka; ~ rk reni rak
folyammrnk [~e, ~t, ~k] hidro-
inenjer
folyamods [~a, ~t, ~ok] molba,
traenje, traba, moljenje
folyamod |lk [~ott, ~jk/~jon] 1.
(krvnyez) moliti, podneti [-esem]/
podnositi molbu; 2. vmihez pribei [-
gnem]; ms eszkzkhz ~ik pri-
bei drugim sredstvima
folyamodvny [~a, ~t, ~ok] molba,
predstavka
folymeder [-medret, -medrek] korito
cija/milicija
folyamrendszer [~e, ~t, ~ek] reni
sistem/sliv
folyamszablyozs [~a, ~t, ~ok]
regulisanje toka reka
folyamtorkolat [~a, ~ot, ~ok] ue
reke, reno ue
folys [~a, ~t, ~ok] 1. teenje, tok; 2.
(foly)/e/s5 ~ gornji to\t;$.(tv:)
szabad ~t enged vminek dati/davati
[dajem] oduka emu; szabad ~t
enged a dolgoknak pustiti da stvari
idu svojim tokom
dor; fldalatti ~ tavnik
folydogl [~t, ~jon] 1. (foly) oti-
cati [-ie]; 2. (csap) curiti
folykony [~at; ~an; ~abb] 1. tean
[na], tekui; ~ halmazllapot teno
agregatno stanje; 2. tv tean [-
na]; ~ beszd tean govor; ~
stlus tean stil
folykonyn teno; ~ beszl teno
govoriti
foly|lk [~t, ~jk/~jon] u tei [_ te .
em]; (csurog) curiti; (vmely patak,
foly) a falu mellett ~ik protei [-
ee]/proticati [-ie] pored sela;
~ik az orra nos mu curi; 2. (folyat)
a hord ~ik bure tee; 3. tv (tr-
tnik) mi ~ik itt? to se dogaa
ovde? a trgyalsok ~nak pregovori
su u toku
foly1 mn 1. tekui; ~ vz tekua/tena
voda, tekuica; 2. ~ v tekua go-
dina; ~ vi tekue godine; ~ havi
tekueg meseca; ~ h tekui me-
sec; ~ gyek tekui poslovi
szakasza/folysa donji tok reke; ~
oldalga -otok; ~ sodra matica; ~n
felfel uzvodno; ~n lefel nizvodno;
a ~ kilpett medrbl reka se izlila
folyg [~at, ~ak] reni krak, ruka-
vac [-vca] reke
folycska [~ja, ~t, rCk] reica
folyirat [~a, ~ot, ~ok] asopis;
irodalmi ~ revija; havi ~ mesenik,
meseni asopis
folyomny [~a, ~t, ~ok] posledica
reke
folymellk [~et] poreje folymter
[~e, ~t, ~ek] tekui a
metar folyondr [~J > ~t, ~ok]
nv .
(ksznvny) puzavica; 2. (szu-
lk) poponac [-nca] folypart
[~ot, ~ok] rena obala;
(magas) nabreje, visoka rena
obala; (vrosban) kej folyst
[~ott, ~son, ~ani] (pnzt)
isplatiti/isplaivati
folyos [~ja, ~t, ~ok] hodnik, kori-
folyszablyozs [~t, ~ok] regulisanje/
regulacija reke folyszakasz [~t,
~ok] odsek/sekcija
reke
folyszm [~a, ~ot, ~ok] tekui broj
folyszmla [-ija, ^t, Ak] tekui
raun; rU nyit otvoriti/otvarati
tekui raun folyszmla-tutals
[~t, ~ok] vir-
manisarije, iro-promet
folyszmlahitel [~e, ~t, ~ek] kredit
po tekuem raunu folytorkolat
[~ot, ~ok] ue reke folyvz [-vizet]
rena/iva voda, voda
tekelija
folyvlgy [~et, ek] rena dolina
folytn usled ega
folytat [~ott, -tasson] 1. (megszak-
ts utn) nastaviti/nastavljati;
tjt ~ja nastaviti svoj put; 2.
trgyalsokat ~ voditi pregovore
folytats [~a, ~t, ~ok] nastavljanje,
nastavak [-vka]; ~a kvetkezik
nastavak sledi folytatsos u
nastavcima; ~ regny
roman u nastavcima folytatd|ik
[~ott, ~jk/~jon] nastavljati se,
produiti/produavati
[-ujem] se folytatlag neprekidno,
sukcesivno, u
nastavku folytatlagos [~at; ~an]
neprekidan
[-dna]
folyton neprestano, neprestance
folytonos [~at; ~an] neprestan, bes-
prekidan [-dna]
folytonosan 314 fordul fordulat 315 forgszl
folytonosan besprestance folytonossg
[~a, ~ot] neprekidnost,
besprekidnost, stalnost fon [~t,
~jon] 1. (fonalat, rokkan)
presti [-edem]; 2. (fonatot kszt)
plesti [-etem] fonadk [~a, ~ot]
lesa fonk [~ot; ~ul; ~abb]I. mn:
~helyzet
nezgodna situacija; ll.fn [~ja, ~ot,]
vminek a ~ja nalije; a szvet ~ja
nalije tkanine fonksg [~a, ~ot,
~ok] nezgodnost,
nastranost fonal, fonl [fonala,
fonalat, fonalak]
prea, vlakno; (crna) konac [-nca],
nit n ; szintetikus ~ sintetino vlakno
fonlfreg nematoda, crv vlanjak
fonalinga [~ja, *it, ~k] fiz njihalo/
klatno na koncu fonalkereszt [~je,
~et] (ltcsben)
vizirni krst (u durbinu) fons [~a,
~t] predenje, pletenje fonat [~a,
~ot, ~ok] predivo, pletenica
foncsor [~a, ~t] vegy amalgam
foncsoroz [~ott, ~zon] <p/ tkrt)
amalgamirati fondorkod|ik [~ott,
~jk/~jon] splet-
kariti, spletkaiti, praviti spletke,
intrigirati fondorkod [~Ja ~t]
spletkar, splet-
ka fondorlat [~a, ~ot, ~ok]
spletka,
spletkarija, smicalica, intriga
fonetika [~ja, -it] nyelv fonetika
fonetikus [~an] nyelv fonetian [-na],
fonetiki, fonetski; ~ trs fone-
tika transkripcija; ~ helyesrs
fonetiki pravopis fon [~Ja> ~t,
~k] ! (szemly)
prelac [-lca]; 2. np prelo fonoda
[~Ja> ~t, ^ik] predionica fondlik
[~ott, ~jk/~jon] prepletati
[-eem] se fongp [~e, ~et, ~ek]
maina predi-
lica, predilica fongyr [~a, ~at,
~ak] tvornica
prediva, predion(ic)a fonmunks
[~a, ~t, ~ok] predilac
[-ioca] fonn [~je, ~t, ~k]
prelja
font [~ja, ~ot, ~ok] 1. (rgi slymr-
tk 0,41 kg) funta; 2. (angol pnz)
~ (sterling) funta (sterlinga)
fontolgat [~ott, -asson] promiljati se
fontolra: ~ vesz razmotriti/razmatrati,
ispitati/ispitivati [-tujem], od-
meriti/odmeravati, uzeti u razma-
tranje
fontos [~at; ~an; ~abb] vaan [-na];
nem ~ nije vano, bez vanosti; tl
~ prevaan
fontoskodik [~ott, ~jk/~jon] pra-
viti se vanim, prpoiti se
fontoskod mn koji se pravi vaan
fontossg [~a, ~ot] vanost
fonnyad [~t, ~jon] (u)venuti [-nem]
fonnyadt uveo f-ela], lokav
fonnyaszt [~ott, -asszon, ~ani] suiti,
sasuiti, osuiti
fordit [~ott, ~son, ~ani] 1. okrenuti [-
nem]/okretati [-eem], vrnuti [-
nem]; ~s/ okreni! 2. (szentel, szn)
figyelmet/gondot ~ vmire obra-
titi/obraati panju na to; vmire ~ja
a pnzt potroiti v upotrebiti/
upotrebljavati novac na to; 3.
(egyik nyelvrl a msikra) prevesti
[-edem]/prevoditi, prevaati; akny-
vet francira ~otta knjigu je preveo
na francuski; sz szerint ~ prevesti
bukvalno
fordts [~a, ~t, ~ok] prevod, pre-
voenje; hfl ~ veran prevod; a ~
mvszete vetina prevoenja; ~ban
olvas itati u prevodu
fordtsi prevodni forgcsols [~a, ~t] msz narezivanje
fordt [~ja, ~t, ~k] prevodilac [-io-
ca]
fordti prevodilaki
fordtkorong [~Ja> ~ot, ~ok] vast
kolut/kotur za okretanje vozila
fordtott [~an] 1. obrnut; ~ arnyban
u obrnutom srazmeru; 2. nyelv
~ szrend inverzija, preokrenut red
reci; 3. (idegen nyelvrl/nyelvre)
preveden
fordtva obrnuto, naopako, naopake,
izvrnuto; vmit ~ csinl uiniti to
naopako/naopake
fordul [~t, ~jon] 1. okrenuti [-nem]/
okretati [-eem] se, obrnuti se,
obratiti /obraati se; jobbra ~
okrenuti desno; oldalra ~ skrenuti,
okrenuti se na stranu; a kocsi az
rokba ~t kola su se prevrnula u
jarak/jendek; 2. (tv.) tancsrt ~
vkihez obratiti se komu za savet;
vki ellen ~ okrenuti se protiv
koga; 3. (tv:) jra ~ poboljati
se, (o)krenuti (se) na bolje; rosszra ~
pogorati se, izokrenuti se na zlo;
msknt ~t a dolog stvar je uzela
drugi obrt
fordulat [~a, ~ot, ~ok] 1. zaokret,
preokret, okret, obrt; vratlan ~
neoekivan obrt/okret/preokret,
udan sluaj, peripetija; ~ ll be
nastaje obrt; a ~ ve godina pre-
okreta/promene; 2. miisz obrtaj,
okretaj
fordulatos [~at; ~an; ~abb] pun obrta;
a regny cselekmnye ~ radnja
romana je puna obrta
fordulatszm [~a, ~ot] msz broj
obrtaja/okretaja
fordulatszmll [~ja> ~t, ~k] msz
tahometar [-tra], broja obrtaja
fordul [~ja, ~t, ~k] 1. (sp isj krug,
kolo; runda tj; 2. (ton) zaviju-
tak [-tkaj
fordulpont [~ja> ~ot, ~ok] pre-
kretnica
forgcs [~a, ~ot, ~ok] iver, iverje,
klapa, klipa, odljusak [-ska]
forgcsol [~t, ~jon] msz narezivati [-
zujem] metal
forgatknyv [~e, ~et, ~ek] film
metala mainom/strojem
forgcsol: msz ~ szerszm alat za
rezanje metala
forgalmas [~at; ~abb] prometan f-
tnaj; (ltogatott) poseen
forgalmaz [~ott, ~zon] ker prometati
[-eem]
forgalmi 1. ker prometni; ~ ad porez
na promet; ~ r prometna cena;
~ riek prometna vrednost; 2. (kz-
lekedsi) saobraajni, prometni; ~
akadly saobraajna/prometna smet-
nja; ~ csompont saobraajni vor;
~ korltozsok ogranienja u saobra-
aju, saobraajna ogranienja; ~
tiszt prometni inovnik, prometnik;
vast ~ iroda prometni ured
forgalom [-Ima, -Imat] 1. promet;
~ba hoz staviti/stavljati u promet,
prometati [-meem]; ez a pnz mg
~ban van ovaj je novac jo u optica-
ju/teaju; kivon a ~bl povui [-
uem]/povlaiti iz prometa; 2.
(kzlekeds) saobraaj
forgs [~a, ~t, ~ok] (o)kretanje,
kruenje
forgsi: ~ sebessg brzina okretanja
forgspont [~ja, ~ot, ~ok] centralna
taka okretanja, centar [-tra]/fokus
okretanja
forgstengely [~e, ~t, ~ek] mechanika,
gptan osovina obrtanja, rotaciona
osovina, osa okretanja/rotacije
forgat [~ott, -asson]l. okretati [-eem],
obrtati [-rem]; knyvet ~ listati
knjigu; szemt ~ja prevrtati [-rem]
oima; (sznt) prevrtati [-rem],
rasprostirati [-rem]; 2. filmet ~
snimati film; 3. (tv:) vmit ~ a fe-
jben smiljati, nameravati to;
4. (tv:) jl ~ja a tollat dobro ruko-
vati [-kujem] perom
forgatag [~a, ~ot] vrtlog
forgats [~a, ~t, ~ok] 1. okretanje,
obrtanje; 2. film snimanje filma
forgatmny [~a, ~t, ~ok] ker iro
forgatkar [~a, ~t, ~ok] msz ruica
vrtnje, ruica za okretanje/vrtenje
forgatkorong [~Ja ~ot, ~ok] msz
ploica za okretanje/obrtanje
filmski scenarij, knjiga snimanja
forgatknyvr [~ja, ~t, ~k] film
autor/pisac scenarija
forg mn obrtni, okretljiv;//z ~ mozgs
vrtnja
forgajt [ja/-ajtaja, ~t, ~k] okret-
na vrata tb
forgeszkz [~e, ~t, ~k] kzg obrtno
sredstvo
forgoldik [~ott, ~jk/~jon] okretati
[-eem] se, muvati se
forgpisztoly [~a, ~t, ~ok] revolver
forgszl [-szele, -szelet] (vazduni)
kovitlac, vihor
forgsznpa 316 forrs forrsmunka 317 frboc
d
forgsznpad [~Ja> ~t> ~ok] okretna
pozornica/bina/scena forgtengely [~e,
~t, ~ek] msz vratilo, vreteno, poluga
forgtke [,ije, At] kzg obrtni/pro-
metni kapital, prometna glavnica forint
[~ja, ~ot, ~ok] forint(a) forma [-cja,
At, *ik] 1. <alak, kls) oblik, izgled,
vid, forma; 2. (sablon) kalup; 3.
(formasg) a ~ kedvrt forme. radi;
4. (sp:) j Aban van biti u formi
formabonts [~a, ~t] miiv rastvaranje/
razaranje/razbijanje/ruenje formi
formci [~ja, ~t, ~k] 1. geol for-
macija, geoloki slj; 2. (trsadalmi)
formacija; trsadalmi-gazdasgi ~
drutveno-ekonomska formacija,
drutveno-ekonomski oblik/sastav/
sklop formagazdagsg [~a, ~ot]
bogatstvo
formi
formahiba [.ja, ^t] formalni nedosta-
tak [-tka], formalna greka/mana
formai formalan [-Ina] formakszit
[~je, ~t, ~k] izraiva
kalupa, oblikova, modelar forml
[~t, ~jn] oblikovati [-kujem],
formirati, obrazovati [-zujem], izra-
diti/izraivati [-ujem], davati [da-
jem] oblik, stvarati, graditi formlis
[~at; ~an; ~abb] formalan
[-Ina]
formalista I. fn [A)a, -ct, .ik] formalist,
formalista h; II. mrt formalistiki; ~
felfogs formalistiko hvaanje
formalizmus [~a, ~t] (miiv is) formali-
zam [-wna]
formld ik [~ott, ~jk/~jon] obliko-
vati [-kujem] se, uobliiti se, for-
mirati se formant [~je, ~t, ~k]
(szemly)
livac [-vca] forms [~at; ~an;
~abb] stasit
zgodan [-dna], lep formasg [~a,
~ot, ~ok] formalinost)
formtlan [~ul] bezoblian [-na], izob-
lien
formtum [~a, ~ot, ~ok] formt
formz [~ott, ~zon] 1. ubliiti/uoblia-
vati, formulisati [-iem], formulirati; 2.
koh modelirati formz [~ja, ~t, ~k] 1.
koh modelar;
2. nyomd formadija h formula [<ja, [~ve, ~vet, ~ek] izvor, vrelo, original
At, -ik] obrazac [-sna],
propis, formula
forog [forgott, ~jon] 1. okretati [-e-
em] se, obrtati [-rem] se; egy hely-
ben ~ vrsti [vrzem] se; 2. veszlyben
~ biti u opasnosti; kockn ~ biti na
kocki, biti u pitanju, dolaziti u pi-
tanje
forr [~(ot)t, ~jon] 1. vreti [vrim],
kljuati, kuvati se; 2. tv ~ benne a
mreg sve se kuva v kuha u njemu
forrad [~t, ~jon] (seb) zarasti [-tem]
forradalmr [~a, ~t, ~ok] revolucionar,
revolucionarac [-rca] forradalmast
[~ott, ~son, ~ani] (tv is)
revolucionisati [-iem], revolu-
cionizirati forradalmi revolucionaran [-
rna]; ~ talakuls revolucionarski
preobraaj; ~ mvszet revolucionarna
umet-nost; ~ prt revolucionarna
partija forradalmisg [~a, ~ot]
revoluciona-
lizam [-zrna]
forradalom [-dalma, -dalmat, -dalmak]
revolucija; a Nagy Oktberi Szocialis-
ta Forradalom Velika oktobarska
socijalistika revolucija; ~ eltti
predrevolucionaran [-rna], dorevolu-
cionaran
forradas [~a, ~t, ~o k] o u jak [-
ljka], brazgotina, svalja, zaraslica,
zarast [birt e -ti]
forral [~t, ~jon] * variti, bariti; (te-
jet) uzvariti, ukuvati, ukuhati;
2. tv (tervez) snovati [-snujem];
gonosz tervet ~ zlo smiljati; 6 vmit ~
on neto kuje
forralt (tej) uzvaren, ukuvan, proku-
han; ~ bor kuvano/vareno vino,
varenik, vinkot
forrs1 [~a, ~t] <fls) vrenje, klju- fortly [~a, ~t, ~ok] lukavstvo, smica-
anje
forrs2 [~a, ~t, ~ok] 1. (termszetes) _
izvor, vrelo, izdan, hladenac [-nca],'
studenac [-nca], zdenac [-nca];
2. tv istonik; bevteli ~ok izvor/
vrelo prihoda; a tuds ~a izvor/
vrelo znanja; trtnelmi ~ok istorjski
izvori forrsmunka [Aja, At, ~k],
forrsm
forrspont [~Ja> ~ot]/iz vrelite, taka
kljuanja
forrsvidk [~e, ~et] izvorite
forrsvz [-vize, -vizet, -vizek] izvorska
voda
forrasz [~a, ~t, ~ok] msz pripoj
forraszt [~ott, -asszon, ~ani] 1. msz
(fmet) spojiti/spajati, lemiti; 2.
(tv:) torkra ~/a a szt zaepiti/
zaepljivati [-Ijujem] v zapuiti
komu usta forrasztr [~Ja > ~t,
~ok] (munks)
lemilac, svariva forraszts [~a, ~t,
~ok] msz spajanje,
lem ljenje
forraszthat msz svarljiv
forrasztfm [~e, ~et, ~ek] msz lem
forrasztlmpa [~ja, -it, Ak] msz
lampa za lemljenje forrasztpka
[~ja, ~t, Ak] lemilo,
lemni klipi, alatka za lemljenje,
spajalo forrz [~ott, ~zon] pariti;
(malacot)
uriti forr [~n] vreo [-ela],
arki, vru;
~ gv arki pojas; tv ~ szeretet
arka ljubav forrfej usijana glava,
naprasan [-sna]
naprasit, plahovit, prek, prgav
forrong [~ott, JCM, ~ani] vreti [vrim]
forrongs [~a, ~t, ~ok] vrenje
forrsg [~a, ~ot] vruina, ega,
jara, pripeka; lekken ~ sparina
forrsod;ik [~ott, ~jk/~jon] vreti
[vrim], kljuati forrpont [~Ja
~t] vrelite, taka
kljuanja/vrenja
forszroz [~ott, ~zon] forsirati, ubrza-
vati, naprezati [-eem] (se), preteri-
vati [-rujem]
lica, marifetluk
fortlyos [~at; ~an; ~abb] lukav
fortyog [~ott, ~jon] zamoriti, uboriti
frum [~a, ~ot, ~ok] forum, vlast,
sredite; felsbb ~ via vlast
foszfor [~(j)a, ~t] 1. svetlik, fosfor;
2. (jelzknt) forsorni; ~ trgya
fosforno ubrivo foszforeszkl [~t,
~Jor|] fosforescirati,
fosforirati
foszforsav [~a, ~at] fosforna kiselina
foszlny [~a, ~t, ~ok] rita, krpa, (dro-
njak [-njka], otpaci [tb, birt -adaka]
foszl|ik [~ott, foszoljk/foszoljon, ~a-
ni] raspadati se, razilaziti se, kidati
se, cepati se
foszt [~ott, fosszon, ~ani] 1. kukori-
ct ~ kominjati v komiti v korubati
v subati kukuruz; 2. tollat ~ ijati
v ehati v upati perje fosztogat
[~ott, -asson] pljakati,
harati fosztogats [~a, ~t, ~ok]
pljaka,
pljakanje; ~sal sszeszed napljaka-
ti fosztogat I. rnn plakaki; ~
banda
plakaka banda; II. fn [~Ja> ~t, ~^]
pljaka fotel [ja,|je, ~t,
~ok/~ek] fotelj,
naslonja(a) fotelgy [~a, ~at,
~ak] fotelj za
rastezanje/rasklapanje fotocella [-
ija, ^ct, -ik] fotoelektrina
elija
fotogn fotogenian [-na] fotografl
[~t, ~j n] fotografisati
[-iem], fotografirati fotokmia [-ja,
~t] fotohemija, fotokemija
fotkpia [~ja, At, Ak] foto-kopija
fotriporter [~e, ~t, ~ek] foto-reporter
fiS 1 fn [feje/~je, fejet/~t, fejek/~k]
glava; ~be l vkit pucati kome u
glavu, streljati koga; emelt ~vel
uzdignute glave f2 mn glavni,
vii, vrhovni; a ~
helyen na glavnom mestu; a ~
akadly glavna prepreka; a ~bb kr-
dsek glavnija pitanja f3 ige [~tt,
~jon] i. kuvati se, kuhati
se; 2. tv ~ a fejem buci mi glava,
pui mi se glava fllamgysz
[~e, ~t, ek] glavni
drvani tuilac [-ioca] frboc
[~a, ~ot, ~ok] glavni jarbol,
glavna katarka,
fbejrat 318 fld fldad 319 fldmrstan
fbejrat [~a, ~ot, ~ok] glavni ulaz,
glavna vrata tb
fbrl [~je, ~t, ~k] zakupnik, za-
kupac [-pca], stanar
fbiztos [~a, ~t, ~ok] glavni komesar/
poverenik
f'bns [~e, ~t, ~k] glavni krivac
fdm [~je, ~et, ~ek] p strop, tava-
nice tb, plafon
fd mge re nda [^j a , A t , A k ] p
rima
fderci [~Ja> ~t, ~k] savez, federa-
cija
fderalizmus [~a, ~t] federalizam [-
zrna]
fderatv federativan [-vna], federa-
listiki; ~ llam federativna drava
fdolog glavna stvar; (lnyeg) bitnost
sutina; a ~ az, hogy. .. glavno je
da...
fegyhzmegye [Aje, *ct] vall (pra-
voszlv) arhidijeceza; (katolikus)
nadbiskupija
felad [~Ja> ~t, ~k] glavni referent
fember [~e, ~t, ~ek] poglavar,
poglavica h, doglavnik
fplet [~e, ~et, ~ek] glavna zgrada
fr [-ere, -eret, -erek] 1. nv (levl)
glavna ila; 2. orv glavna ila
ferdsz [~e, ~t, ~ek] nadumar
ffelgyel [~je, ~t, ~k] glavni
nadzornik/inspektor
ffoglalkozs [~a, ~t] glavno zani-
manje
fhadiszlls [~a, ~t] kat glavni/
vrhovni tab
fhadnagy [~a, ~ot, ~ok] kat po-
runik; rg natporunik
fhaj [~ja, ~t] p glavna laa
fhatalom [-Ima, -lmot] vrhovna vlast
fherceg [~e, ~et, ~ek] nadvojvoda,
veliki knez
fherceg! nadvojvodski
fhercegn [~je, ~t, ~k] nadvojvot-
kinja, velika kneginja
fhomlokzat [~a, ~ot] p glavna fasa-
da, glavno lice/proelje
fhs [~e, ~t, ~k] glavni junak,
glavna osoba
fldny [~e, ~t] glavna sezona
figazgat [~ja, ~t, ~k] generalni
direktor/upravnik/upravitelj/ravna-
telj
figazgatsg [~a, ~ot] glavna upra-
va, glavno ravnateljstvo
fiskola [~ja, At] visoka/via kola;
llatorvosi ~ visoka veterinarska
kola
fiskolai visokokolski, univerzitetski,
akademski; ~ ifjsg akademska
omladina
fiskols [~ a, ~ t, ~ok] student;
(n) studentkinja, studentica
fispn [~ja ~t, ~ok] pol, trt veliki
upan
fjavts [~a, ~t] generalna opravka
fjegyz [~je, ~t, ~k] pol, trt glavni/
veliki belenik
fkapitny [~a, ~t] ef milicije/poli-
cije, naelnik uprave milicije/policije
fkapitnysg [~a, ~ot] uprava polici-
je/milicije, policijska uprava
fkapu [~Ja> ~t, ~k] glavna kapija,
glavna vrata tb
fknt, fkppen uglavnom, poglavito,
prevashodno, mahom
fkolompos [~a, ~t, ~ok] pejor zaet-
nik, vinovnik, pokreta
f'kolostor [~a, ~t, ~ok] vall (pra-
voszlv) lavra
fkonzul [~J a > ~t, ~ok] generalni
konzul
fkonzultus [~a, ~t, ~ok] generalni
konzulat
fknyv [~e, ~et, ~ek] ker glavna
knjiga
fknyvel [~\e, ~t, ~k] glavni
knjigovoa
fkt [~je, ~t, ~k] enska kapa/
kapica, dega, deda
fl 1 [~e, ~t] (forralt tejen) skorup;
(nyers tejen) vrhnje
fl ld fel
fld [~je, ~et, ~ek] 1. zemlja; fel-
perzselt ~ spreno zemljite; (foly,
patak) ~ al tnik ponirati [-re],
unirati; ~ alatti podzemni; ~ alatti
folyos petkop, tamnik, tavnik; ~
alatti jrat lagum; a ~ belsejben!
mhben u unutranjosti zemljinoj;
a ~ mhe/gyomra zemljina utroba;
megnylt a ~ provalila se zemlja;
~hz vg vkit strovaliti koga na zem-
lju; vmit breiti to o zemlju ~et r
spustiti se na zemlju; ~del egyenlv fldfr [~JaJ ~t ~k] msz zemljana
tesz sruiti do temelja, sravniti sa
zemljom, pretvoriti/pretvarati u
prah i pepeo; ~re szegezi a szemt
oboriti oi; ~re veti magt baciti se
na zemlju; hirtelen a ~re zuhan
ljosnuti [-nem], ljusnuti; 2. (sznt-
fld) oranica, ziratna zemlja, zem-
ljite, polje; kisott ~ otkop; puszta
~ neobraeno zemljite; ~hz juttat
vkit dodeliti kome zemlje; ~et mvel
obraivati [-ujem] zemlju, teaiti;
3. (szl:) s mgis mozog a ~ pa
ipak se kree (zemlja); legyen neki
knny a ~! laka m zemlja!
fldad [~ja< , ~t] zemljarina
fldalatti 1. podzemni; ^villamos pod-
zemna elektrina eleznica, podzemni
tramvaj, metro; 2. pol ~ mozgalom
podzemni/ilegalni pokret
fldbrlet [~e, ~et] zakup v arenda
zemljita/dobra
fldbrl [~je, ~t, ~k] zakupnik/za-
kupac [-pca] dobra v zemljita
fldbirtok [~a, ~ot, ~ok] (zemljo)-
posed, dobro, imanje; f'r/(uradalom>
vlastelinstvo, spahiluk
fldbirtokos [~a, ~t, ~ok] posednik,
zemljoposednik, agrarac [-rca]
fldbirtokreform [~jai ~t] agrarna
reforma
fldcsuszamls [~t] klienje zemlje v
zemljanih slojeva, odronjavanje/sur-
vavanje zemlje
flddarab [~J a ~t, ~ok] pare
zemljita, parcela fldkereksg: a ~en irom zemljine
fldel [~t, ~jen] zasuti [-spem]/
zasipati zemljom; vili, rd spojiti sa
zemljom
fldels [~e, ~t] 1. vili, rd spajanje
sa zemljom; 2. vili zemljovod
fldes zemljast, zemljan; ~ szoba
soba sa zemljanim podom
fldesr [-ura, -urat, -urak] trt vlaste-
lin, spahija, zemaljski gospodin
fldesri trt vlastelinski, vlasteoski,
gospodarski; ~ kizskmnyols feu-
dalno izrabljivanje
fldfelszn [~t] povrina/povrje zemlje
fldforgats [~t] (rigolrozs) rigoli-
ranje, duboko preoravanje
burgija, svrdlo/svrdao [-dla] za
buenje zemlje, zemna builica/
bualjka, zemljovrtka, builica zem-
lje
fldgt [~J a ~at ~ak] zemljani
nasip, bedem, zemljana brana
fldgz [~a, ~t] zemni gas/plin
fldgmb [~Je ~t] zemljina kugla/
iopta, globus
fldhnys [~a, ~t, ~ok] nasip,
nasap
fldhasadk [~ot, ~ok] proselina, ra-
selina, rascep zemlje
fldhzragadt: ~ ember bednik, bes-
kunik, puki siromah; ~ szegny
on nema ni kue ni kuita
fldi I. mn zemni, zemaljski; vkinek
a ~ maradvnyai zemni ostaci koga;
~ den zemaljski raj; ~ let zemaljski
ivot; II. fn [~je, ~t, ~k] (vkivel
egy vidkrl val) zemljak; (n)
zemljakinja; (ugyanazon helysgbl
val) sumetanin
fldieper [-epret] jagoda
fldigiliszta [rija, At, Ak] klina glista,
(glista) gujavica
fldimogyor [~J a> ~t] kikiriki
fldinduls [~t] zemljotres
fldjradk [~a, ~ot, ~ok] zemljina
renta
fldkreg zemljina kora; zemljana/
Zemaljska kora; kora Zemlje; gyr-
dses ~ naborana povrina zemljine
kore
kugle
Fldkzi-tenger fldr Sredozemno more
fldkzi-tengeri sredozemni, medite-
ranski
fldlks [~e, ~t, ~ek] zemljotres,
potres
fldmgnessg [~et] fiz zemljin mag-
netizam
fldmrs [~e, ~t, ~ek] premeravanje
zemlje
fldmrstan [~a, ~t] nauka o preme-
ravanju zemlje, zemljomerstvo, geo-
dezija
fldmr 320 flnyes flnyesked 321 ftrgyals
fldmr [~je, ~t, ~k] zemljomer,
geodet, geodeta h, mernik
fldmunka f~ja, ~t, *k] zemljani rad
fldmunks [~a, ~t, ~ok] radnik na
zemljanim radovima, zemljani rad-
nik; <kubikos> kopa, kubika
fldmvels [~e, ~t] zemljoradnja,
ratarstvo, zemljodelstvo, agrikultura
fldmvelsi agrikulturan [-rna]
fldmvelsgy [~et] zemljoradnja,
poljoprivreda
fldmvelsgyi agrarni; ~ miniszt-
rium ministarstvo poljoprivrede
fldmvel [~je, ~t, ~k] ratar, teak,
zemljoradnik, zemljodelac [-lca]
fldmves [~e, ~t, ~ek] Id fldmvel
fldmvesszvetkezet [~e, ~et, ~ek]
zemljoradnika zadruga
fldnlkll [~je, ~t, ~ek] bezemlja
fldnyoms [~t] pritisak/tlak zemlje
fldomls [~t] osulina, odronjavanje/
survavanje zemlje fldoszts [~a,
~t] deoba/podela zem-
'Je. fldnfut [ja, ~t, ~k]
izgnanik
fldntli nadzemaljski
fldplya [-it] csill orbita Zemlje,
putanja Zemlje oko Sunca
fldpt [~ot] sv glinenac [-nca],
feldpat
fldrajz [~a, ~ot] zempljopis, geogra-
fija
fldrajzi zemljopisni, geografski; ~ fel-
fedezs geografsko otkrie; ~ hossz-
sg geografska duina; ~ szlessg
geografska irina
fldrajzra [-ija, At, -ik] isk as geo-
grafije/zemljopisa
fldreform [~ja, ~ot] agrarna reforma
fldrengs [~e, ~t, ~ek] zemljotres
fldrengsjelz [~je, ~t, ~k] seiz-
mograf, sprava za beleenje potresa
zemlje
fldrengstan [~a, ~t] seizmologija
fldrsz [~e, ~t, ~ek] kontinen(a)t [-
nta]
fldrteg [~et, ~ek] zemni sloj, sloj
zemlje
fldsnc [~a, ~ot, ~ok] branik/anac
od zemlje, rov
fldsv [~ja ~ot, ~ok] uski deo
zemljita
fldszint [~je, ~et, ~ek] prizemlje;
(sznhzban) partar, parket
fldszintes prizemni; ~ hz prizemna
kua
fldszinti 1. prizemni; ~ laks prizemni
stan; 2. sznh ~ pholy prizemna
loa, loa u parteru; ~ ls prizemno
sedite, sedite u parteru
fldszoros [~a, ~t, ~ok]/'Wr zemljouz,
prevlaka
fldtan [~a, ~t] geologija
fldteke [~t] zemljina kugla, globus,
zemni ar; ezen a An na ovom
zemnom aru
fldtengely [~t] csill zemljina osa/
osovina
fldtrtneti: ~ fejlds istorijski raz- flztt :~ tej obrano/okajmaeno mle-
voj zemlje
fldtulajdon [~a, ~t] zemljina svoji-
na; svojina/vlasnitvo zemlje
fldtulajdonos [~a, ~t, ~ok] vlasnik/
sopstvenik zemlje, zemljovlasnik,
batinik
fldtrs f~t, ~ok] breulji, brdace
[-eta], humka, rovine tb, n
fldt [-utat] zemljani put
fldvezetk [~e, ~et, ~ek] rd, vili
podzemni/zemni vod, zemljovod
fldvonzs [~t] sila tee, gravitacija
zemlje, zemljina tea
fldzrlat [~ot] kratki spoj sa zemljom,
kontakt sa zemljom
fl 1. nad trgye; iznad bi rt e; az gy
~ akasztotta a kpet obesio je sliku
iznad kreveta; 2. div ~je kerekedik
vminek nadjaati, nadvladati to;
~be helyez vmit vminek staviti to
nada to, pretpostaviti to emu
fleg poglavito, osobito, naroito, pre-
vashodno
flny [~e, ~t] prednost, nadmonost;
~b'e kerl dobiti nadmonost, pre-
vagnuti [-nem]; ~ben van dominira-
ti; ~ben van vmivel szemben biti
nadmoniji od ega v u poreenju
s im
flnyes [~et; ~en; ~ebb] 1. nadmo-
an [-na], superioran [-rna]; ~gy-
zelem sjajna pobeda; 2. (krked)
nadut, nadmen; ~ viselkeds nad-
meno/oholo ponaanje
flnyesked nadut, nadmen, ohol,
preterano samopouzdan
flnyessg [~e, ~et] precenjivanje
samoga sebe, nadutost, superiornost
flpcs [~je, ~t, ~k] glavno stepe-
nite
fls [~en] prekobrojan [-jna], suvian
[-na], izobilan [-Ina]; ~ szmban
prekobrojno
flsleg Id felesleg
flsleges Id felesleges
fltt Id felett
flz [~tt, ~zn] skidati skorup/
vrhnje
flzs <tej> okajmaenje, skidanje
kaj maka/skorupa
ija
ko
fll Id fell
fmegbzott [~ja, ~at, ~ak] glavni
poverenik
fmltsg [~a, ~ot] 1. (tisztsg)
dostojanstvo; 2. <szemly> dosto-
janstvenik
fmrnk [~e, ~t, ~k] glavni ine-
njer
fmondat [~a, ~ot, ~ok] nyelv glavna
reenica
fn [~je, ~t] <szl> fen (vetar)
fnemes [~e, ~t, ~ek] trt aristokrat,
aristokrata h, velika
fnemessg [~e, ~et] trt visoko
plemstvo, aristokracija
fnv [-neve, -nevet, -nevek] nyelv
imenica
fnvi nyelv imenini; ~ igenv infini-
tiv, neodreeni nain glagola
fnn Id fenn
fnk [~e, ~t, ~k] stareina h,
ef, nastojnik, glavar, proelnik,
glava; (kat:) vezrkari ~ naelnik
generaltaba
fnksg [~e, ~et] stareinstvo, gla-
varstvo
fnyeremny [~e, ~t, ~ek] glavni
zgoditak
foltr [~ja, ~t, ~ok] vall glavni oltar
forvos [~a, ~t, ~ok] glavni lekar/
lenik, primarius
21 Magyar-szerbhorvt
fosztly [~a, ~t, ~ok] hiv glavno
odeljenje
fosztlyvezet [~je, ~t, ~k] naelnik
odeljenja
fplyaudvar [~a, ~t, ~ok] glavna
eleznika stanica, glavni kolodvor
fpap [~ja ~t, ~ok] vall (grgke-
leti) arhijerej; (katolikus) prelat,
crkveni velikodostojnik
fparancsnok [~a, ~ot, ~ok] glavni
zapovednik/komandant, glavnoko-
mandujui
fparancsnoksg [~a, ~ o t] glavna/
vrhovna komanda, glavno zapo-
vednitvo
fpnztr [~a, ~t, ~ak] glavna blagaj-
na/kasa
fpiac [~a, ~ot] glavna pijaca, baar-
fpincr [~e, ~t, ~ek] glavni kelner/
konobar, natkonobar
f'posta [^.ja, rCt] glavna pota
fprba [~ja, rit, ~k] glavna proba
frang velikaki
frendez [~je, ~t, ~k] sznh glavni
reditelj/reiser
frtelem [-Ime, -Imet, -lmek] gnusoba
frtelmes [~et; ~en; ~ebb] gnusan [-
sna]
fsvny I. mn [~en; ~ebb] tvrd, krt,
iftinski; II. fn [~ e, ~t, ~ek]
tvrdica h, krtac [-rca], krtavac [-
vca], ifta h, gagrica; (n) ifti-nica
fsvnysg [~e, ~et] krtost
fszakcs [~a, ~ot, ~ok] glavni kuvar/
kuhar
fszerep [~e, ~et, ~ek] glavna uloga
fszerepl [~Je ~t, ~k] prvak, nosilac
[-ioca] glavne uloge, glavno lice
fszerkeszt [~J e ~t, ~k] glavni
urednik
ftancs [~a ~ot] glavno vee, gene-
ralni savet
ftantrgy [~a, ~at, ~ak] isk glavni
nastavni predmet; ~ul vlaszt speci-
jalizovati [-zujem] se u predmetu,
uzeti [-uzmem]/uzimati kao glavni
nastavni predmet
ftrgyals [~a, ~t, ~ok] glavna
rasprava
ftermk 322 fricska fricskaz 323 funkci
ftermk [~e, ~et, ~ek] <iparban>
glavni proizvod
f'termny [~e, ~t, ~ek] (mezgazda-
sgban) glavni produkt/proizvod
ftisztelend vall veleasni, preasni
ftisztvisel [~je, ~t, ~k] vii inov-
nik
ftitkr [~a, ~t, ~ok] generalni sekre-
tar, glavni tajnik
ftrzsrmester [~e, ~t, ~ek] kat
stariji vodnik prve klase
ftt kuvan, kuhan; ~ burgonya bareni
krompir/krumpir; ~ sonka bare-
na unka
ftr [-ura, -urat, -urak] 1. trt velika;
2. biz <fpincr> glavni kelner/kono-
bar, natkonobar
fri trt velikaki
ft [~ja, -utat] glavni put, glavna
cesta, drum
futca [~ja, ~t] glavna ulica
f'tvonal [~a, ~t, ~ak] (kzlekedsi)
magistrala; (vasti, hajzsi) glav-
na pruga/linija
fgysz [~e, ~t, ~ek] glavni tuilac
[-ioca]; (JSZSZK-ban) savezni s
republiki javni tuilac
ftr [-ere, ~t, -erek] aorta, glav-
na srana ila, ila sranica
fvdlott [~ja, ~at, ~ak] glavni op-
tuenik
fvros [~a, ~t, ~ok] glavni grad,
presto(l)nica
fvrosi prestoniki
fvny [~e, ~t] pesak [-ska], alo,
igalo, prina, trand
fvezr [~e, ~t, ~ek] vrhovni koman-
dant/zapovednik
fvezrsg [~e, ~et] vrhovna koman-
da, vrhovno zapovednitvo
fvezetk [~e, ~et, ~ek] msz glavni
vod
fvonal [~J a ~at, ~ak] 1. haj,
vast glavna pruga/linija; 2. msz
<vezetk> glavni vod
fz [~tt, ~zn] kuvati, kuhati; srt ~
variti pivo
fzelk [~e, ~et, ~ek] varivo, povre
fzs [~e, ~t] kuvanje, kuhanje
fzedny [~e, ~t, ~ek] posue za
kuvanje
fzflke [Aje, At, Ak] kuhinjica;
(teakonyha) ajna kuhinja
f'z'kanl [-nala, -nalat, -nalak] var-
jaa, kutlaa, kuhaa
frakci [~ja, ~t, ~k] pol frakcija,
grupa
frakcis pol frakcionaki, grupaki
frakcizs [~a, ~t] pol frakcionatvo,
grupatvo
frakciz fn [~t, ~k] pol frakciona,
grupa
frakk [~ja> ~ot, ~ok] frak
frakkos [~an] u fraku
francia I. mn [Aul] francuski; a ~
forradalom francuska revolucija; a ~
nyelv francuski jezik; II. fn [rit, Ak]
Francuz; <n> Francuskinja
franciabart l.fn [~ot, ~ok] frankofil;
II. mn frankofilski; ~ politika fran-
kofilska/profrancuska politika
franciakulcs [~a, ~ot, ~ok] msz
francuski klju
franciamagyar francusko-maar-
ski
Franciaorszg [~ot] fldr Francuska
[mint nnem mn ragozdik]
francis francuski, na francuski nain
franciasg: tiszta ~gal beszl govoriti
istim francuskim jezikom
francisan francuski
franciul francuski
frank [~J a ~t> ~ok] franak [-nka]
frank ker franko; ~ vagon franko
vagon; ~ vast franko eleznica
frappns [~at; ~an; ~abb] frapantan
[-tna] upadljiv, neobian [-na],
frter [~e, ~t, ~ek] 1. (szerzetes)
fratar [-tra]; 2. gny deran; fara-
gatlan ~ neotesanac [-nca]; durva ~
prostaina; neveletlen ~ prostak,
cipor; szemtelen ~ bezobraznik; unal-
mas ~ dosadan tip
frazeolgia [~ja, *it] frazeologija
(nain izraavanja)
frzis [~a, ~t, ~ok] fraza, izreka,
prazne/uplje reci tb
frekvencia [~ja, At] fiz, msz frek-
vencija
fresk [~ja, ~t, ~k] freska
fricska [~ja, At, Ak] zvrka po nosu;
At ad zvrcnuti [-nem], blae udariti
fricskz [~ott, ~zon] zvrcati, zvrcnuti fruskagorai I. mn frukogorski; II. fn
[-nem] [~ja, ~t, ~ak] Frukogorac [-rca];
frigy [~e, ~et, ~ek] rg, klt 1. (szer- (n) Frukogorka
zds) ugovor; 2. (hzassg) brak fuccs propalo!
[tb -kovi] fuga [^.ja, At, Ak] zene fuga
Frigyes [~t] Miroslav, Mirko h fj [~t, ~jon] 1. duvati, duhati [-am
f ri ss [~ e t; ~ en ; ~ eb b] 1. s ve , v duem]; puvati, puhati [-am v
friak [-ika]; ~ szell sve vetri; puem], piriti; egyet ~ duhnuti [-
~ esemnyek svezi dogaaji; kimegy nem], puhnuti; (szl) fjni kezd
a ~ levegre izii na sve vazduh; dunti [-nem], zapuhati [-uem];
~ mint a harmat sve kao rosa; trombitba ~ zatrubiti; bresztt ~
2. (eleven) bodar [-dra], io [ila], svirati budnicu; 2. (szl:) tudja,
ivahan [-hna]; 3. (gyors) brz; honnan ~ a szl zna odakle vetar
4. ~ lelmiszer taze [nrag]; ~ kenyr duva, zna otkuda piri vetar; egy
sve hleb kvet ~ vkivel duvati v puhati u isti
frissenslt fn [~et, ~ek] svee peeno rog
meso; (parzson) preno meso fujdogl [~t, ~jort] (szl) provejavati,
frissesg [~e, ~et] 1. sveina; 2. (gyor- piriti; (enyhe szell) lahoriti
sasg) brzina jtat [~ja, ~t, ~k] duvalica, duhali-
frisst [~ett, ~sen, ~eni] osveavati, ca, meh, duvaljka
osveivati [-ujem] fukar I. mn [~ul; ~abb] tvrd, krt;
frisst osveavajui, osveujui; ~ II. fn [~Ja> ~t ~'<] krtac [-rca],
italok osveujui napici, ozveujua krtavac [-vca], tvrdica h, tvrdia,
pia cicija h
frivol [~an/~ul] frivolan [-Ina], klizav, fukarkodik [~ott, ~jk/~jon] krtari-
dvosmislen ti, tvrdiiti, skomraiti, cipiluiti
frizsider [~je, ~t, ~ek] hladnjak, ful [~t, ~jon] (vzbe) utopiti se
friider fuldokls [~a, ~t] davljenje, teko di-
front [~ja, ~ot, ~ok] 1. kat, pol sanje, guenje, guanje
front(a), bojna linija; ~ot alakt fuldokl ik [fuldokolt/~ott, fuldokoljon,
vki ellen stvarati v praviti front ~ani] 1. (akadozva llegzik) teko
protiv koga; ~ot vltoztat menjati disati [-diem], daviti se, guiti se,
stanovite; 2. bny front duiti se; (khgstl, srstl, neve-
frontlis frontalan [-Ina]; eoni, sa tstl) zacenuti [-nem] se; ~ a neve-
prednje strane; ~ tmads frontalni tstl guiti se od smeha; 2. (vzben)
napad, napad na neprijatelja v tonuti [-nem]
protivnika spreda fuldokl [~ja. ~t, ~k] davljenik;
frontttrs [~e, ~t] proboj fronta (szl:) ~ a szalmaszlba is beleka-
frontfejts [~e, ~t, ~ek] frontalno paszkodik davljenik se i za slamku
kopanje, kopanje uglja na irokom hvata
zidu fuldokol ld fuldoklik
frontharcos [~a, ~t, ~ok] borac/ratnik/ fullad [~t, ~jon] daviti se, guiti
vojnik sa fronta, fronta se
frontszakasz [~a, ~t, ~ok] kat deo fullads [~a, ~t] davljenje, guenje
[dela] fronta fulladozs [~a, ~t] sipnja
frccs [~e, ~t, ~k] utrcak [-cka], fulladozlik [~ott, ~zk/~zon] duiti
pricer se
frccsen [~t, ~jen] prsnuti [-ne] fullnk [~ja, ~ot, ~ok] bodlja, bodlji-
frcskl [~t, ~jn] prskati, brizgati ka, aoka, alac [-lca], ostan, obad
frufru [~ja, ~t] iska funkci [~ja, ~t, ~k] funkcija, delo-
Fruska Gora [^,t] fldr Fruska gora vanje
21*
funkcionl 324 futballista futballmeccs 325 fvs
funkcionl [~t, ~jon] funkcionisati [-
iem], funkcionirati
funkcionlis funkcionalan [-Ina]
funkcionlisan funkcionalno, funkcijski
funkcionrius [~a, ~t, ~ok] funkcio-
nar, funkcioner
fr [~t, ~jon] 1. buiti; burgijati;
alagutat ~ probiti [-bijemj/probijati
tunel; 2. (tv) vmi ~ja az oldalt
neto mu ne da mira, neto mu lei
na jeziku, izii e mu tajna na lakat;
ez ~ja az oldalamat to me kopka;
3. tv, pejor ~ vkit buiti, bukariti
koga, rovariti protiv koga
fura: ~ alak udan tip
furako|lk [~ott, ~jk/~jon] nametati
[-eem] se, uvui [uvuem] se
frs [~a, ~t, ~ok] 1. <mvelet>
buenje, svrdljenje; 2. (lyuk) buo-
tina, otvor izraen svrdlom; 3. tv
bukaranje
furat [~a, ~ot, ~ok] msz 1. upljina,
rupa izraena buenjem; buotina;
2. <mint mret) kaliber [-bra]
furcsa [*t; rin; ribb] udan [-dna],
udnovat;(nevetseges)smean[-na];
(szokatlan) neobian [-na]; ~
ember udan svat, udak; ~ viselke-
ds udno ponaanje
furcsll [~t, ~jon] vki vmit nekoga
neto udi v zauuje v iznenauje,
smatrati neto udnim/udnovatim/
neobinim; ezt ~om to me udi
furcsasg [~a, ~ot, ~ok] udnovatost,
neobinost
furdal [~t, ~jo n ] 1. buiti; 2. tv ~
a lelkiismeret grize v pee me savest
furancs [~a, ~ot, ~ok] msz runa
builica, svrdlo
furfang [~ja, ~ot] prepredenost
furfangos [~at; ~an; ~abb] prepreden
fria [*it, .-ija, ~k] furija, (o)trokona,
besnulja
furksbot [~}, ~ot, ~ok] toljaga
[rsz e -azi], mauga [rsz e -uzi],
kijaa, kijak, ajdamak
furnr [~ja> ~t, ~ok] furnir, perploa,
upreka, furnirska ploa/daica; ~-
ral bevon furnirati, obloiti/oblagati
furnirom
furnrlemez Id furnr
furnroz [~ott, ~zon] obloiti/oblagati
[-aem] furnirom/perploom
fr [~ja, ~t, ~k] burgija, svrdlo,
svrdao [-dia]; (gp is) builica
frdjik [~ott, ~jon] <falba stb} prod-
reti, zadreti
frfej [~e, ~et, ~ek] svrdlo
frgp [~e, ~et, ~ek] builica, maina/
stroj za buenje, bualica; (fogsza-
ti> zubarska builica; kzi ~ runa
builica; villamos ~ elektrina bui-
lica
frtorony [-tornya, -tornyot, -tor-
nyok] (olajkt) toranj nad izvorom
nafte, derik-builica, buai toranj,
buaa kula
furulya [~ja, rit, rik] frula
furulyzik [~ott, ~zon] svirati u frulu
furunkulus [~a, ~t, ~ok] orv (potko-
ni) ir, potkonjak, poganac [-nca],
prit [tb -tevi]
fuser [~ja > ~t, ~ok] nadrimajstor,
petljanac [-nca], eprtlja, fuer
fuserl [~t, ~jon] kvariti, petljati,
aljkavo raditi, brljati, fuariti, fuati
fusermunka [~ja, ~t, ~k] ravo
izvren rad, bukuri
fut [~ott, fusson] 1. trati [-im],
begati, beati [-im]; hanyatt-homlok
~ trati na vrat na nos; versenyt ~
utrkivati se; 2. tv ~ja (vmibl)
dostati [-ane]/dostajati [-je], dosit-
gnuti s dostii [-stigne]/dostizati [-
stie]; ~ja a fizetsembl, hogy ...
dostii e mi plata da . . .; erre mr
nem ~ja za ovo ve nedostaje v
nije dosta
f u t a m [~ a , ~ o t , ~ o k ] 1. s p t r k a ;
2. zene pasa
futr [~ja, ~t, ~ok] kurir, glasnik,
glasonoa h, tekli, ulak; diplomciai
~ diplomatski kurir
futrposta [~ja, rit] kurirska pota
futs [~a, ~t] tranje; (menekls)
bekstvo, beanija; ~nak ered dati se
u bekstvo, zatrati [-im] se
futball [~J a > ~t] nogomet, fudbal
futballbr [~ja, ~t, ~k] fudbalski
sudija
futballista [~ja, ~t, ^ik] nogometa,
fudbaler
futballmeccs [~e, ~et, ~ek], futball- tranje; ~en vesz rszt uestvovati u
mrkzs [~e, ~t, ~ek] fudbalska/ utakmici/tranju, takmiiti se u
nogometna utakmica tranju, trati [-im] trku
futballoz |ik [~ott, ~zon] igrati fudbal/ futrinka [^ja, -it, ^,k] ll truljak
nogomet [-ljka, tb -ljci] futtban u prolazu
futballplya [^.ja, rit, rik] fudbalsko/ futtat [-ott, -sson] sp (lversenyen)
nogometno igralite dati konja da se utrkuje; uestvovati
futballszably [~t, ~ok] fudbalska u konjskim utrkama futurista I.
pravila fn [^.ja, rit, rik] futurist,
futkos [~ott, ~son] trkati, trkarati futurista h; II. mn futuristiki
fut I. mn: ~ es prelazna kia; II. fn futurlzmus [~a, ~t] futurizam [-zrna]
[~ja, ~t, ~k] 1. sp trka; 2. sakk futva trei, trke, trkom fuvallat
lovac [-vca] [~a, ~ot, ~ok] povetarac
futbab [~ot] nv taka, prianac [- [-rca], lahor fuvar [~ja, ~t,
nca], prianik, pritka ~ok] 1. prevoz,
futbogr [-gara, -garat, -garak] ll podvoz, vonja; ~a jr kirijati;
trkuac [-ca] 2. (kocsirakomny) tovar; 3. (jel-
futcip' [~je, ~t, ~k] sp sprinterica zknt) egy ~ fa jedan tovar/voz
futdaru [~ja, ~t, ~k] pokretna/okret- drvi fuvardj [~a, ~at, ~ak]
na dizalica vozarina, pre-
futhomok [~ot] ivi pesak vozarina, podvoznina, provoznina,
futlag letimice, letimino; ~ tnz fraht; ~ oda s vissza odlazna i
pregledati letimice/letimino povratna vozarina; odlazni i provrat-
futlagos [~an] letimian [-na] ni fraht fuvarlevl [-vele, -velet,
futlps [~t, ~ek] trei korak; ~ ben -velek] tovar-
treim korakom ni/sprovodni list, podvoznica
futm [~ve, ~vet] 1. (gpjrm) fuvarlevl-msolat [~a, ~ot, ~ok]
pogon(ski deo); 2. rep avionski duplikat tovarnog lista fuvaros
tokovi tb [~a, ~t, ~ok] kirija, kiri-
futnvny [~e, ~t, ~ek] puzavica dija h, vozar, prevoznik, rabadija h
futplya [~ja, ^t, ~k] sp trkaka fuvaroz [~ott, ~zon] kirijati, prevoziti,
staza prevaati, kirijaiti (robu)
futrzsa [~ja, ~t, ~k] rua puzavica fuvarozs [~a, ~t] kirijaenje, podvoz
futszalag [~ja, ~ot, ~ok] msz 1. fuvarozsi: ~ vllalat prevozno/trans-
(szerkezet) tekua vrpca, konvejer, pprtno preduzee v poduzee
konvejerska traka; beskonana pre- fivs [~a, ~t, ~ok] duvanje, duhanje
nosna traka, beskrajna traka/vrpca; fv fn [~j a > ~t ~k] (pl vegfv
~on na tekuoj vrpci; 2. (gyrts- munks) duva fivcs [-csve,
md) proizvodnja na tekuoj traci -csvet, -csvek] pu-
futszalagos: ~ munka lanani rad halica, puhaljka fuvka [~ja, ~t,
futszalag-rendszer [~e, ~t, ~ek] ~k] (hangszeren)
msz lanani sistem/sastav pisak [-ska], puhaljka, puhalica, du-
futszm [~ot, ~ok] sp trkaka discip- valjka
lina fuvola [~ja, ^it, ~k] zene flauta
futszerkezet [~e, ~et] Id futm fuvols [~a, ~t, ~ok] flautist, flautista
futszffnyeg [~e, ~et, ~ek] uski sag, h, flauta
dugi ilim fuvolziik [~ott, ~zon] svirati u flautu
futtz: ~knt terjedt el a hir vest se fvs I. mn ~hangszer duvaki instru-
pronela poput munje men(a)t; ~ zenekar duvaki orkestar;
futvendg [~e, ~et, ~ek] namernik II. fn [~a, ~t, ~ok] duva, puha
futverseny [~e, ~t, ~ek] sp trka,
fzi 326 flcimpa flel 327 frszel
fzi [~Ja> ~t, ~k] l.fiz,koh,vegy fuzija,
2. kzg; pol (j)l vllalati) fuzija,
ujedinjavanje/stapanje (napr. srod-
nih preduzea)
fuzionl [~t, ~jon] fuzionisati [-iem],
fuzionirati, sjediniti/sjedinjavati [-
njujem] se, spojiti/spajati
f [fve, fvet, fvek] 1. trava;
(egy szl) travka; a ~re lpni tilos!
zabranjeno je gaziti travu! ~vel
bevet posejati travu, zasejati tra-
vnom,traviti;~ve/efe hraniti travom;
2. szl ~be harap otegnuti [-nem]
papke
f-fa [ft-ft]: fi-ft gr obeati/obe- fggleges [~et; ~en] okomit, verti-
avati zlatne kule v zlatna brda;
fhz-fhoz kapkod hvatati se za
drvlje i kamenje
fflk [~et] nv porodica trava
fge [-je, -it, Ak] 1. smokva; 2.
tv ,t mutat vkinek pokazati komu
ipak/figu
fge- smokven
fgefa [~ja, ~t, *ik] smokva
fgefalevl [-velet, -velek] smokov/
smokvin list
fgg [~tt, ~jn] 1. visiti; a kp a sze-
gen ~ slika visi o avlu; 2. ez attl ~,
hogy. . . to zavisi od toga da li...;
ez csak tle ~ to zavisi samo od njega;
(tv:) egy hajszlon ~ az lete njegov
ivot visi o dlaci
fggelk [~e, ~et, ~ek] dodatak [-tka]
fggs [~e, ~t] zavisnost
fggetlen [~l] nezavisan [-sna], neo-
visan [-sna]
fggetlent [~ett, ~sen, ~eni] initi
nezavisnim
fggetlentett: ~ funkcionrius plaeni
funkcioner/funkcionar
fggetlensg [~e, ~et] nezavisnost,
neovisnost; gazdasgi ~ privredna/
ekonomska nezavisnost
fggetlensgi: ~ harc borba za nezavis-
nost
fgg 1. <csng> visei; 2. tv za- flbemsz2 fn [~ja, ~t, ~k] ll uho-
visan [-sna], ovisan [-sna]; ~ hely-
zet zavisan poloaj; ~ viszony
odnos zavisnosti/potinjenosti, za-
visnost; ~ viszonyban lev orszg
zavisna zemlja; vmitl ~v tesz
initi to zavisnim od ega; 3. ~ben
van biti nereena; ~ben lev otvoren,
nereen; ~ben hagy ostavljati neree-
no; 4. nyelv ~ beszd neupravni
govor; 5. ~ adssg letei dug;
6. sakk ~ jtszma prekinuta partija/
igra
fgggy [~a, ~at, ~ak] visei krevet,
ljuljaka od mree, mrea za leanje
fggcinke [~je, At] ll kesna senica
fgghd [~ja> ~at, ~ak] visei
most
fggkrt [~je, ~et, ~ek] visei vrt,
bata na padini
kalan [-Ina]
fggny [~e, ~t, ~k] zavesa, zastor;
kis ~ prevez
fggnyrd [~}a, -rudat, -rudak] ipka
za zavese
fggn [~ja, ~t] p visak [-ska]
fggvast [~ja, -utat] visea/iana
eleznica, iara
fggvny [~e, ~t, ~ek] 1. posledica;
2. mat funkcija
fkaszl: ~gp travokosaica
fl [~e, ~et, ~ek] 1. (ember, llat)
uvo, uho; cseng a ~em zuje mi ui
tb; lefagyott a ~e ui mu se smrzle;
~e7 6e/t4fj/uzaepiti/zaeprjiyati(sebi)
ui; meghzza vkinek a ~t povui
koga za ui; 2. (edny) drak,
uska; a vdr ~e drka od vedra; 3.
(halls) j ~e van imati dobar sluh;
4. tv ~be jut douti [-ujem]; ~ig
pirul pocrveneti do uiju, skroz
pocrveneti; ~ig szerelmes zaljubljen
do uiju; ~n l sedeti na uima;
~t hegyezi nauliti v naroguiti v
napeti [-pnem]/napinjati [-njem]
ui; 5. (szl:) se ~e se farka nema
nikakva smisla; ni repa ni uiju; a
falnak is ~e van i zid ima ui
flbemsz1 mn umiljat; ~ dallam
prodirna melodija
fltmirigy-gyullads zaunjaci tb, za-
laa, ulo
flbeval [~ja, ~t, ~k] naunica,
minua, obodac [birt e -oca, tb -oci,
birt e -daca], unjaci [tb birt e -aka]
flcimpa [-ja, -it, ^k] uhance [-eta]
flel [~t, ~jen] oslukivati [-kujem], flzgs [~a, ~t] zujanje/brujanje
prislukivati; napeti [-pnem]/na- uiju
pinjati [-njem] v naperiti v uliti ui flzsr [~ja, ~t] usna mast
flemle [-je, -t, -ik] slavuj; bulbul fnyr [~ja, ~t] 1. (gp) kosilica
rg travnjaka, sprava za strienje tra-
fles avat flesbagoly [-baglya, ve; 2. (oll) makaze [tb] za strinju
baglyot, -bag- trave
lyak] uara, uata sova, buljina; frds [~e, ~t, ~ek] kupanje
erdei ~ bukaa flszet [~e, ~et] frdet [~ett, -essen] (o)kupati
orv leenje usnih frdlik [~tt, frdjk/frdjn] ku-
bolesti, nauka o bolestima uha, pati se, plakati [-aem] se, banjati se
otijatrija, otologija flfjs [~a, ~t] frd [~je, ~t, ~k] 1. (frdz)
uobolja, uhobolja flfolys [~a, ~t] kupa; 2. (helyisg) kupatilo, ku-
orv curenje uva/ pelj; trk ~ hamam; 3. ~t kszt
uija pripremiti/pripremati kupatilo; ~t
flhallgat [~ja, ~t] ld fejhallgat vesz banjati se
flhasogat ld flsrt fl|ik [~t, frdhely [~e, ~t, ~ek] kupalite;
~jn] grejati se flkagyl [~ja, ~t, (gygyfrd is) banja, ilida
~k] orv usnica, frdidny [~e, ~t] banjska sezona
usna koljka, uska flke [^je, frdkabin [~ja, ~t, ~ok] kupaa
^.t, ^k] 1. (falban) kabina
udubina u zidu, nia; 2. (vasti frdkd [~ja, ~at, ~ak] kada za
kocsiban) odeljak [-ljka], kupe; 3. kupanje
haj kajita, kabina/spavaonica na frdklyha [-ja, At, -ik] kupalina
brodu; 4. (telefonflke) telefonska pe
govornica frdkpeny [~e, ~t, ~ek] kupai
flkrt orv usna truba flledt sparan ogrta
[-rna], zaguljiv, za- frdkra [~ja, -it] orv banjsko leenje
paran [-rna]; ~ meleg sparina, omo- frdmedence [^je, ~t, ^,k] basen/ba-
rina fllent [~ett, ~sen, ~eni] malo zen za kupanje
lagati/ frdnadrg [~ja, ~ot, ~ok] kupae
slagati [-aem], polagati [-aem]/ gaice tb
polagivati [-gujem] Flp [~t] frdorvos [~a, ~t, ~ok] banjski
Filip Flp-szigetek [~et] fldr lekar
Filipinksa frdruha [~ja, ~t, ~k] kupai kos-
ostrva, Filipini tb flsrt to vrea tim, kupae odelo
ui flsikett zagluan [-na], frdszoba [~ja> ~t, ~k] kupaonica,
zagluljiv; kupatilo
~ zaj zagluh, zagluha fl tan ii frdvendg [~e, ~et, ~ek] banjski/ku-
[~ja, ~t, ~k] svedok koji palini gost
je uo svojim uima flt: -tvn frdvz [-vize, -vizet] voda za kupanje
csap klopnuti iza ui fltmirigy [~e, frdz|ik [~tt, ~zk/~zn] boraviti u
~et, ~ek] orv priuna/ kupalitu, baviti se u banji
douna/(za)una lezda, zauak frdz [~je, ~t, ~k] kupa
[-ka], zaunjak, zaunica frsz [~e, ~t, ~ek] pila, testera
frszru [~ja, ~t, ~k] rezana graa
paljenje/upala usnih lezda, zauke frszbak [~Ja> ~ot, ~ok] nogari/ftza
tb, zaunice tb n, zaunici [tb h testerisanje
birt e -ika], podunice tb, mumps frszel [~t, ~jen] (ft) strugati [-
flvd [~je, ~t, ~k] naunice tb n, uem], piliti, testerati/testerisati [-
titnik za ui iem]
frszfog fttyent ftyl 329 fzve
frszfog [~at, ~ak] zubac [zupca]
testere/pile, zub od pile frszgp
[~e, ~et, ~ek] stroj/maina
za piljenje v testerisanje; motorna
testera, strojna pila, mainopila,
mainska testera
frszhal [~at, ~ak] testeraa
frszmalom [-malma, -malmot, -mal-
mok] pilana, strugara frszpor [~a,
~t] pilovina, piljevina,
pilotina
frsztelep [~e, ~et, ~ek] pilana
frge [rit; ^n; -ibb] io [ila], okretan
[-tna], hitar [-tra], ustar [-tra]
frgesg [~e, ~et] ilost, okretnost,
hitrina, hitrost, ustrina frj [~et,
~ek] prepelica; <toj> pu-
pura frksz [~ett, -sszen]
istraivati
[-ujem], cunjati, njukati, injati
frszt ftt, -sszn, ~eni] (o)kupati fszerez [~ett, ~zen] zainiti/zai-
frt [~J e > ~t, ~k] 1. (gymlcs)
grozd; 2. <haj> pramen, vitica
frts grozdast; ~ virgzat grozdasti
cvat fst [~je, ~t] 1. dim; <pl
lpor) ~
nlkli bezdiman [-mna]; ~l ereget
puckati; megtelik ~tel zadimiti se;
2. tv (pl remny) ~be megy izjalo-
viti/izjalovljivati [-ljujem] se; egy
~ alatt u isti mah fst- dimni
fstcs [-csve, -csvet, -csvek] su-
lundar, dimovodna cev
fstfggny [~e, ~t] zavesa/zastor od
dima, dimna zavesa fstgotnoly
[~a, ~t] kolut dima fstifecske [~je,
zt, ~k] ll iopa,
aava/rusogrla lastavica fstik
[~je, ~t, ~k] nv dimnjaa
fstkarika [~ja, ~t, ~k] kolut dima
fstl [~t, ~jn] 1. (fstt ereszt)
puiti, kaditi; ~ a kmny dimnjak
se pui; ~ni kezd uspuiti se; 2. hst
~ suiti v dimiti meso fstls [~e,
~t] 1. puenje; 2. (hs)
dimljenje/suenje mesa fstl
[~je, ~t, ~k] (helyisg)
sunica
fstlg [-lgtt, ~jn] puiti se, di-
miti se
fstlt dimljen, suen
fsts [~et; ~en; ~ebb] dimljiv,
puljiv
fstpnz [~e, ~t] trt dimnica
fstszn boje dima
fstszr [~je, ~t, ~k] filter, fiitar [-
tra]
fstszrs: ~ cigaretta cigareta sa
filtrom
fszl [~at, ~ak] travka, struk/struak
[-ka] trave
fszer [~e, ~t, ~ek] zain; illatos ~
mirodija
fszerru [~\a, ~t, ~k] bakalska/ko-
lonijalna roba; peceraj tj
fszeres I. mn [~et; ~en; ~ebb] (f-
szerezett) zainjen; II. frt [~e, ~t,
~ek] (fszerkeresked) bakalin, sit-
niar, trgovac [-vca] na malo,
grajzler
fvszkert [~je, ~et, ~ek] botanika
njati
fszerkereskeds [~e, ~t, ~ek] ba-
kalnica, trgovina ivotnim namir-
nicama; peceraj tj
ft [~tt, ~son, ~eni] grejati, loiti;
fval ~ loiti drvima; klyht ~ fz ige [~tt, ~ zn] 1. (befz)
loiti pe
fts [~e, ~t] grejanje, loenje; kz-
ponti ~ centralno grejanje/loenje
ftsi zagrevni; ~ fellet zagrevna
povrina
ftetlen nezagrejan, nenaloen
ft [~je, ~t, ~k] loa
ftanyag [~a, ~ot, ~ok] gorivo
ft'rtk [~e, ~et] gorivna/kalorina
vrednost
fthz [~a, ~at, ~ak] vast loionica
fttest [~e, ~et, ~ek] greja, radija-
tor, cev za grejanje
ftyks [~e, ~t, ~k] toljaga [rsz e
-azi], mauga [rsz e -uzi], kijak,
kijaa, ajdamak
ftyrsz [~ett, -esszn] zvidukati [-
uem, -uem], zvijukati [-uem],
fiukati, fukati
ftty [~e, ~t, ~k] zvijuk, zviduk,
fijuk; les ~ zvizd, zvizda, zvizga,
zvid
fttyent [~ett, ~sen, ~eni] zvinuti [-
nem], fiuknuti [-nem]
ftyl [~t, ~jn] 1. fukati, zvidati szeretnk ehhez egy megjegyzst ~n
[-dim]; (mozdony, vonat) svirati; hteo bih na to uiniti v nadovezat i
fijukati [-uem]; ~ni kezd prozvi- primedbu fzr [~(j)e, ~t, ~ek] 1.
dati [-dim]; ~ni kezdtek a golyk niz, venac
zazvizdae meci od puaka; 2. tv [-nca], girlanda; 2. (gyngybl) niz
~ r ne mariti za to; ~k r! bisera, niza, grinja; 3. (jelzknt)
ba me briga 1 boli me glava ! e
y ~ paprika venac paprike fzes
ne marim ja za njega!; gy tncol, [~e, ~t, ~ek] vrbik, vrbak fzet
ahogy ~nek neki on igra kako mu se [~(j)e, ~et, ~ek] sveska, teka;
svira (nyomtatott) sveska fzfa [~ja, ~t,
ftyls [~e, ~t] fijukanje ~k] vrba; iva; (faipari
ftyl [~je, ~t, ~k] (sp) zvidaljka anyag) vrbovina, ivovina
fves travan [-vna], travom obrastao fzfaerd [~t, ~k] vrbak, vrbik
[-sla]; ~ puszta/sztyepp travna stepa fzfapota [~ja, -it, ^.k] nadripesnik,
fves-vetsforg mgazd travosmena, stihoklepac [-pca]; vajni pesnik
travasto naizmenino obraivanje fzfavessz [~Je ~*> ~k] vrbov
zemljita prut fz [~je, ~t, ~k] 1. mider,
fvszked|ik [~ett, ~jk] prouavati steznik,
trave, botanizovati [-zujem], bo- stenik, stenjak, stezalica; 2. (/?/
tanizirati cipfz) privezica fzd |lk [
ott, ~jk/~jn] vmihez
bata, botaniki vrt nizati [nie] se, nadovezati [-ee]/
fvszknyv [~e, ~et] rg, ir biljara, nadovezivati [-zuje] se na to
biljopis, knjiga o biljkama/bilju, fzkszt [~je, ~t, ~k] stezniar;
herbar(ij), herbarijum (n) stezniarka fzld zelen kao
fz 1 fn [fze, fzet, fzek] vrba, iva trava fzs: ~ cip cipela za stezanje
fzszalag [~J a > ~ot, ~ok] privezica
tbe ~ udenuti [-nem]/udevati v fztt nyomd broiran, meko uvezan/
uvui [-uem]/uvlaiti (konac) u povezan
iglu; cipt ~ svezati f-eern]/sve- fzzsinr [~Ja> ~t> ~ok] privezica
zivati [-zujem] v njirati cipele; 2. fzve (knyvrl) broirano, meko
nagy remnyeket ~ vmiliez polagati [- vezano
aem] veliku nadu na to; 3.