67
Bcska
b (hang s bet) b -ba,
-be u trgye
bab [~ja ~ot, ~ok] pasulj, grah;
(szi:) nem ~ra, megy a jtk! nije
to ala ! radi se o ozbiljnoj stvari!
bb [~J a > ~ot, ~ok] 1. <bb> lutka;
2. (herny) aura, ahura; 3. (m-
zeskalcs) lutka od kolaa, medena
lutka, licitarski kola
baba [-Sja, At, Ak] 1. (jtkszer)
lutka; 2. (csecsem) beba, detence [-
eta]; 3. vkinek a &ja dragana,
draga, ljubovca nekoga
bba [~ja, ~t, ,-ik] 1. np babica,
primalja; 2. npr: vasorr~ Babaroga
babcska [~ja, ~t, ~k] lutkica, lue [-
eta]
babakelengye [-cje, At, Ak] oprema
za novoroene
bbakpz': ~ iskola babika/primalj-
ska kola
babakocsi [~J a > ~t, ~k] deja kolica
bbllam [~>a, ~ot, ~ok] pol mario-
netska drava
bbskods [~a, ~t] (tv is) babi-
enje
bbskodjlk [~ott, ~jk/~jon] (tv is)
babiiti
Bbel: trt ~ tornya vavilonska kula
babr [~ja, ~t, ~ok] 1. nv lovor,
lovorika, lavor, lavorika; 2. (babr-
koszor) ~ral koszorz ovenati sa
lovorovim vencem; (tv:) pihen a
~a/ poivati na lovorikama; ~okat
arat (po)brati lovorike
babrg [~a, ~at, ~ak] lovor-grana
babrfa [Ayd, *st, Ak] Id babr 1.
babrkoszor f~Ja> ~t ~k] lavor--
venac, lovorov venac
babrkoszors lovorikom ovenan
babrlevl [-vele, -velet, -vlek] lovo-
rov list, lavor-lie
bjossg
B [~a, ~ot, ~ok] besmislica,
babrmeggy [~et, ~ek] nv lovor--
vinja, zelenie [-eta], zeleniica
bbjtk [~a, ~ot, ~ok] 1. ir, sznh
igra sa lutkama/marionetama; (szn-
hzi darab) komad za lutkarsko
pozorite; 2. sznh (elads) igra/
predstava lutaka/marioneta v sa
lutkama/marionetama
bbjtsz: ~ csoport grupa igraa sa
marionetama/lutkama
babkv [~J a > ~t] zrnata kafa/kava
bbkormny [~a, ~t, ~ok] pol mario-
netska vlada
bableves [~e, ~t] orba od pasulja.
grahova juha
babona [~ja, At, Ak] praznoverica,
praznoverje, sujevera, sujeverje
babons [~at; ~an; ~abb] praznove-
ran [-rna], sujeveran [-rna]; ~ frfi
praznoverac [-rca]; ~ n prazno-
verka; ~ ronts ini tb, n
babonssg [~a, ~ot] praznovernost,
praznoverstvo
babos [~at] bobiast
babrl [~t, ~J or| ] eprkati
babramunka [~ja, At, Ak] pipav
posao
babszem [~e, ~et, ~ek] zrno pasulja;
(mesben) Babszem Jank Pali
bbsznhz [~a, ~at, ~ak] pozorite/
kazalite lutaka, marionetsko pozo-
rite/kazalite, pozorite sa lutkama,
lutkarsko pozorite
bbszv [-szivet, -szivek] (mzeska-
lcs) licitarsko srce
bbu [~ja, ~t, ~k] 1. lutka; 2. (te-
kejtkban) kegla, unj
babusgat [~ott, -gasson] maziti, teto-
iti
bacilus [~a, ~t, ~ok] bacil
bcsi [~Ja> ~t> ~k] biz ika h, ia h
bcsi ka [~ja, ~t, Ak] biz iica h
Bcska [-st] fldr Baka
bcskai I. mn bavanski; II. [~t, ~ak]
(frfi) Bavanin [tb -ani]; (n)
Bavanka [tb birt -ki] badar [~t;
~ul] besmislen, budalast badarsg
budalatina; ~okat beszl lopatati,
lupetati, govoriti burgije, blejati
[-jim]
bdog [~J a > ~ot, ~ok] lim, pleh
bdog- limen, plehan bdogru [~ja,
~t] limena roba bdogdoboz [~a,
~t, ~ok] limena
kutija, limenka bdogkanna [~ja,
-it, ^ck] limena
kanta
bdogos [~a, ~t, ~ok] limar
bdogosipar [~a, ~t] limarstvo, li-
marski zanat bdogosmhely [~e,
~t, ~ek] limar-
nica bdogoz [~ott, ~zon] pokriti [-
ijem]/
pokrivati limom bagatelllzl [~t,
~jon] bagatelisati
f-iem], bagatelizirati, omalovaati,
potcenjivati [-njujem], nipoda-
taviti bagger [~e, ~t, ~ek] miisz
bager,
jarualo, gliboder, izrivaa bag
[~J a ~t] bagov, bago bagoly
[baglya, baglyot, baglyok]
1. ll sova, jejina; 2. szl ~ mondja
a verbnek, nagyfej rugala se tiga- bajnoki: sp ~ mrkzs prvenstvena
njica loncu, rugala se sova senici
da ima veliku glavu oagolyfszek [-
fszke, -fszket, -fszkek] sovino
gnezdo bagz ik [~ott, ~zk/~zon] bajor I. mn bavarski; II. fn [~t, ~ok]
vakati
bago bagz|ik [~ott] (nyl,
macska) terati Bajororszg [~ot] fldr Bavarska
se, (s)pariti/(s)parivati [-ruje] se;
(nyl) goniti se bgyadt [~at;
~an; ~abb] klonuo
[-ula], sustao [-ala]; ~ ember sus-
talica h, n bgyadtsg [~a, ~ot]
klonulost, malak-
salost, sustalost, zamor, omnost
bgyaszt [~ott, bgyasszon, ~ani]
zamoriti/zamarati baj [~a, ~t,
~ok] nevolja, muka,
zlo, beda, napast; kzs ~ sapatnja;
annyi ~ legyen! nita za to ! mi (a)
~? ta ti (v vam) je? ta se desilo?
nem ~! ne mari! elg ~ van vele
zadaje dosta briga, dosta je muke
sa njime; meggylt a ~a sve mu se
skupilo; meggylik velem a ~od!
pokazau ja tebi! imae posla sa
mnom ! ~ba jut dopasti [-adnem]
u nevolju, dopasti bede, doi u ne-
priliku, doi u bezizlazno stanje,
dogustiti; ~ba sodor uvaliti u nesreu;
~ban van biti u nevolji/neprilici;
kivgja magt a ~bl izvui se iz
neprilike; ~/ csinl/okoz vkinek
nazlobiti, prouzrokovati [-kujem]
neprilike, uiniti pakost, napakostiti
komu; sok ~t vesz a nyakba
natovariti sebi bedu na vrat; (kzm)
minden ~nak megvan a maga orvos-
sga svako zlo ima svoj ustuk
bj [~a, ~at, ~ak] ar n, dra n,
draest n, draesnost, dragost, ljup-
kost, umiljatost, gracija
bjital [~a, ~t] arobno pie, arobni
napitak [-tka]
bajld|ik [~ott, ~jek/~jon] muiti se,
natezati [-eem] se
bajnok [~a, ~ot, ~ok] 1. sp prvak,
ampion; 2. ir, rg (hs) borac [-
rca], junak
bajnokcsapat [~a, ~ot, ~ok] sp am-
pionska ekipa/momad
utakmica
bajnoksg [~a, ~ot, ~ok] sp prven-
stvo, ampionat
Bavarac [-rca]; (n) Bavarka [tb
birt -ki]
b a j o s [~ a t ; ~ a n ; ~ a b b ] m u a n [-
naj, tegoban [-bna]
bjos [~at; ~an; ~abb] draestan [-
sna], armantan [-tna]; (elbvl)
oaravajui, aroban [-bna]; (ked-
ves) ljubak [-upka]
bajosan muno, tegobno, s tekom
mukom, teko; ~ fog eljnni teko
da e doi
bjossg [~a, ~ot] ljupkost, umiljatost,
privlanost
bajtrs Blint baljs 69 bmszkodik
68
bajtrs [~a, ~at, ~ak] drug, pajda,
pajts, sapatnik, sadrug [tb -govi];
hbors ~ ratni drug bajtrsias [~at;
~an; ~abb] drugarski bajtrsiassg
[~a, ~ot] drugarstvo bajusz
[~a/bajsza, ~t, ~ok] brk [tb
brkovi/brci]; pelyhedz ~ naunica;
nagy ~ brina bajuszos f~at; ~an]
brkat bajusztalan golobrk, bez
brkova; ~
ember osa h bajvv [~ja. ~t, ~k]
ir, rg megdan-
ija h, borac [-rca] (u dvoboju) bak
[~ja, ~ot, ~ok] 1. <kecske> jarac
[-rca]; 2. (kocsin) sedite koijaa,
bok; 3. p nogari tb, ft, kozli; 4.
sp kozli; 5. szl ~ot l promaiti,
pogreiti baka [,ija, At, Ak] biz peak
bakafntos [~at; ~an; ~abb] biz
(hzsrtos) andrljiv; (kicsinyes)
sitniav; (szrszlhasogat) cepi-
dlaki; ~ ember zakeralo, cepidlaka
bakafntoskod|ik [~ott, ~jk/~jon]
biz antrati, angrizati; (szrszl-
hasogatan viselkedik) cepidlaiti,
mudrovati [-rujem] bakancs [~a,
~ot, ~ok] bakande
tb, cokule tb
bakfis [~a, ~t, ~ok] iparica
bakkecske [Aje, At, Ak] jarac [-rca]
baklvs [~e, ~t, ~ek] promaaj,
omaka
bak [~ja, ~t, ~k] rg delat, krvnik
baksis [~a, ~t, ~ok] baki, napoj-
nica
baktat [~ott, baktasson] gegati se
bakter ~(j)e, ~t, ~ok/~ek] np 1.
vast (plyar) uvar (pruge), bakter,
bokter; 2. (jjeli r) noni
uvar/straar
bakteriolgia [-ija, ^.t] bakteriologija
bakteriolgiai bakterioloki
Baktrt [~t] fldr Jarev povratnik
baktrium [~a, ~ot, ~ok] bakterija
baktriumhbori [~J a . ~t, ~k] bak-
terioloki rat baktriumtenyszet
[~e, ~et, ~ek]
kultura/zapat/zapatak bakterija
bakugrs [~a, ~t, ~ok] sp preskok
preko kozlia
bal 1. mrt levi; ~ fell sleva, s leve
strane; ~ kz leva ruka, levica,
uvaka, levaka; ~ oldal leva strana;
a ~ oldalam fj boli me leva strana;
~ part leva obala; (tv, biz) te
ma ~ lbbal keltl fel ti si danas
na tri oka, nisu ti sve koze na
broju; ~rl jobbra sleva nadesno;
II. fn [~ja, ~t] 1. (bal kz) leva
ruka, levica; 2. (bal oldal) vkinek
a ~jn l sedeti [-dim] na levoj
strani nekoga; 3. (veznysz) ~ra
t! nalevo!
bl [~J a > ~t, ~ok] bal
bla [^ja, ^t, A>k] bala, denjak [-njka]
Balaton [~t] fldr Balaton, Blatno
jezero
Balzs [~t] Bla
balek [~ja, ~t> ~ok] biz glupak,
bedak, dedak, budala ft, n
balerina [*ja, At, Ak] balerina,
baletska plesaica/igraica
baleset [~e, ~et, ~ek] nesrea, nez-
goda, nesrean/nesretan sluaj; ~
esetn u sluaju nezgode
baleset-biztosts [~a, ~t, ~ok] osi-
guranje protiv nesrenih/nesretnih
sluajeva; osiguranje za sluaj ne-
sree/nezgode
baleset-elhrts [~t, ~ok] otklanjanje
nesretnih sluajeva, spreavanje ne-
sree/nezgode, zatita od nezgode
balett [~ja/~je, ~ot/~et, ~ok/~ek]
balet, umetniki ples
balettcip [~je, ~t, ~k] baletske
cipele tb
balettmester [~e, ~t, ~ek] koreograf,
baletmajstor
balett-tncos [~a, ~t, ~ok] baletski
igra/plesa
balett-tncosn [~Je> ~t, ~k] baletska
igraica/plesaica
balfedezet [~e, ~et, ~ek] sp levi half
balfogs [~a, ~t, ~ok] promaaj
balga I. mn [At; An; -ibb] budalast,
prilud; II. fn [A\a, At, Ak] budala
h, n
balgasg [~a, ~ot, ~ok] budalatina
balhtvd [~je, ~et, ~ek] sp levi
bek
Blint [~ot] Valentin
baljs, baljslat zlokoban [-bna],
zloslutan [-tna]
Balkn [~t] fldr Balkan
Balkn flsziget [~et] fldr Balkansko
poluostrvo, Balkanski poluotok
balkni balkanski; ~ frfi Balkanac [-
nca]; ~ n Balkanka
balkezes I. mn [~et] 1. levoruk; 2.
tv nevet, nespretan [-tna]; II. fn
[~e, ~t, ~ek] 1. levak, levoruk
uvak(lija) ft; (n) levakinja; 2.
tv nespretnjak, nespretnjakovi,
eprtlja ft, n
balkon [~ja, ~t, ~ok] balkon, balkun
ballada [rja, At, Ak] ir balada
ballag [~ott, ~jon] polako ii v kora-
ati, kaskati, klancati
ballags [~a, ~t] isk aki rastanak [-
nka]
ballaszt [~ja, ~ot, ~ok] 1. haj ba-
last; 2. tv nepotreban/suvian te-
ret; breme [-ena], smetnja
ballps [~e, ~t, ~ek] pogreka, po-
grean korak
ballisztikus kat balistiki
ballon [~ja, ~t, ~ok] 1. rep balon;
2. (textilanyag) balon; 3. (eskabt)
balon, kini ogrta/mantil; 4. (fona-
tos nagy palack) balon
ballonkabt [~ja, ~ot, ~ok] ld ballon 3.
blna [^ja, ^t, ^ik] ll kit, puhalac
['haoca]
balog [~ja, ~ot, ~ok] np, rg (bal-
kezes szemly) uvaklija
baloldal [~a, ~t] pol levica
baloldali pol I. mn levi, leviarski;
~ blokk blok levice; ~ elhajls
lev skretanje; ~ ellenzk leva opo-
zicija; II. fn [~t, ~ak] leviar
baloldalisg [~a, ~ot] pol leviarstvo
baloldalt lev, sleva, s leve strane
balsszekt [~je, ~t, ~k] sp leva
polutka
balra 1. (baloldalt) lev, s leve strane,
sleva; tlem ~ lev od mene; 2.
(bal fel) na lev, na levu stranu
balratolds [~a, ~t] pol pomeranje u
lev
balsiker [~e, ~t, ~ek] neuspeh
balsors [~a, ~ot] ir zla kob, zao/ne-
sreni udes, nesrena sudbina
balszrny [~a, ~at, ~ak] pol, kal, sp
levo krilo
balszls fn [~je, ~t, ~k] sp levo
krilo
balszerencse [^je, ^it] zla srea;
ldz a ~ nesrea me prati v goni;
zle sam sree, rave sam talije
balta [^ja, *:t, -ik] sekira, sekirica
baltacm [~et] nv grahorka
baltanyl [-nyele, -nyelet, -nyelek]
dralje sekire, sekirite
blterem [-rme, -rmet, -rmek] dvo-
rana za balove/igranke
balti baltiki
Balti-tenger [~t] fldr Baltiko more
balul nesreno, nesretno; naopako,
zlo; ~ t ki ispasti naopako, imati
lo ishod; ~ ttt ki ispalo je nao-
pako, nije uspelo; a vllalkozs ~
ttt ki poduhvat je propao
blvny [~a, ~t, ~ok] (tv is) idol,
predmet slepog oboavanja
blvnyimds [~a, ~t] fetiizam [-
zrna], oboavanje kipova
blvnyimd [~ja, ~t, ~k] idolopo-
klonik, oboavalac [-vaoca] kipova
blvnyoz [~ott, ~zon] oboavati
balzsam [~a, ~ot, ~ok] 1. balzam,
balsam, melem, dragomast; 2. tv
uteha, olakanje, melem
balzsamoz [~ott, ~zon] balsamovati [-
mujem], balzamirati, namirisati
balamskim mirisom
bamba I. mn [At, An; Abb] blesav,
blesast, bedast; sulud, aav; An
nz blenuti [-nem], zijati, tupo
gledati, gledati kao u udu; An
viselkedik benetati [-eem], II. fn
[Aja, At, -ik]blesavac [-vca], zijalo,
zurla h
bambusz [~ a , ~t, ~ok] ld bambusz-
nd
bambuszbot [~ja, ~ot, ~ok] tap od
bambusove trske
bambusznd [~ja, ~at, ~ak] nv
bambusova trska
bmszkods [~a, ~t] zagledanje
bmszkod|lk [~ott, ~jk/~jon] za-
gledati (se), prizjavati, blenuti [-
nem], blejati [-jim], zevati; szj-
ttva ~7c zijati (otvorenim ustima)
bmszkod 70 bntalmaz bntalmazs 71 baracklekvr
bmszkod [~Ja> ~H ~k] zijalo
bmul [~t, ~jon] 1. banuti [-nem];
szl ~ mint borj az j kapura zagle-
dao se v blene kao tele ^ arena vrata,
bleji kao june; 2. vkit, Vtnit (csodl)
diviti se komu, emu .
bmulat [~a, ~ot] d'vljenje; ~ba
ejt zadiviti, zaudit'
bmulatos [~at; ~an; ~abb] divan [-
vna], udan [-dna], udesan [-s-
na], udnovat
-ban, -ben u ellj e
bni / [^ja> t, ~okJ 'rt (kzjog
mltsg) ban; a hor*0' ~ hrvatsk'
ban; a ~fia banovi
bn 2 ige [~t, ~jon] al / nem ~ om! ne
marim; ~om is j1 - marim j a ! ba
me briga ! ba mi slo !
banlis [~at; ~an; ^"b] banalan [-
Ina], obian [-na], wcan, prost
bann [~ja, ~t, ~ok] ^ v banana
banndug [~ja, ~t, ^A Vlll> rM banana
(elektrini utiW )
bnsmd [~ja, ~ot,. ~ok] nain
postupanja, postupa#
bnat [~a, ~ot, ~ok] tu ga, aljenje
Bnt [~ot] ftdr Bariaf
bnti [~t, ~ak] ba^ tsk j; ~ frfi
Banaanin [tb -ani], " m Banaan-
ka [tb birt -ki]
bnatos [~ot, ~an; ~ at) b] tuan [-
znaj, alostan [-sna]
banda 1. pejor banda; \rablk> raz-
bojnika druina; 2. PWr (zlltt
trsasg) olo, rulja, 6- (zenszek)
banda; 4. biz, trf (cs"Port> druba
bandita [^ja, -Ct, ^i-k] bandit, gangs-
ter, drumski razboju*
bandukol [~t, ~j n ] ^ " 'jumati
bandzsa [rit; -n; ^.bb] <mk, zrikav,
kiljav, ziljav, zral< avI ~ ember
ira h, migavac [-vc3i
bandzsit [~ott, ~son] flkati, kiljiti,
zirati
bni trt banski; ~ t0" banski stol
bn|ik [~t, ~jek/~jn]. ' Mivel pos-
tupati s kim; tud ~n'az emberekkel on
ume da postupa s Mirna; 2.
vmivel (kezel vmit) vati [-ku-
jem] im; tud ~ni ^mvel umeti v
znati rukovati v ban'tati im
bank [~ja, ~ot, ~ok] 1. banka, nov-
ani zavod; bankjegyet kibocst ~
emisiona banka; 2. krtya banka
(u igri); 3. (tv.) adja a ~ot praviti
se vaan, visoko dizati [diej nos
bank- bankovni, bankarski bankad
[~ja, ~t, ~k] krtya bankar bankr
[~ja, ~t, ~ok] bankar, novar
banktutals [~a, ~t, ~ok] bankovna
doznaka bankbett [~je, ~et, ~ek]
bankovni
ulog/uloak [-oka] bankett
[~ja/~je, ~ot/~et, ~ok/~ek]
banket
bankfik [~ja, ~ot, ~ok] filijala/po-
drunica banke
bankigazgat [~ja, ~t, ~k] upravnik/
direktor/upravitelj/ravnatelj banke
bankjegy [~e, ~et, ~ek] banknota,
papirna novanica
bankjegyforgalom [-Ima, -Imat] opti-
caj novanica, novani opticaj
bankklcsn [~e, ~t, ~k] bankovni
zajam [-jma] bnkdik [~ott,
~jk/~jon] tugovati
[-gujem], zaaliti bankszmla [^ija,
-it, ^k] bankovni
raun, raun kod banke
banktevkenysg [~e, ~et, ~ek] ban-
karstvo, bankovna/bankarska de-
latnost banktisztvisel [~je, ~t, ~k]
bankovni
inovnik/nametenik/slubenik
bankgylet [~e, ~et, ~ek] bankovna/
bankarska operacija, bankovni/ ban-
karski posao
bankzrlat [~a, ~ot] zabrana/blo-
kiranje isplate u novanim zavodima,
obustava plaanja bnsg, [~ot] trt
banovina bnt [~ott, ~son] 1. ld
bntalmaz; 2. biz (rint, hozznyl)
dirati; ne ~sd! ne diraj ga ! 3. ( srt)
vre-dati; ez a hang ~ja a flet ovaj glas
vrea uho; 4. vmi vkit (vmi nyo-
masztlag hat vkire) titati [-ti]
nekoga; ~ja a lelkiismeret titi ga
savest
bntalmaz [~ott, ~zon] (t, tlegel)
tui [tuem], biti [bijem]; tettlegesen
~ zlostaviti/zlostavljati, tvorno
napasti [-padnemj/napadati, in-
zultovati [-tujem], inzultirati
bntalmazs [~a, ~t, ~ok] tuenje,
bijenje; tettleges ~ zlostavljanje,
tvorni napadaj, inzult bntalom [-
Ima, -Imat, -lmak] 1. (srts)
povreda; (erklcsi) uvreda; 2.
(betegsg) oboljenje bnt [~t; ~(a)n]
uvredljiv, to vrea, neprijatan [-tna],
mrzak [mrska] bntds [~a, ~t]
povreda; nem lesz ~a nee mu se
nita desiti, nee mu se desiti nita
zlo/naao banya [~ja, ~t, ~k] pejor
zla ena, babetina, babuskera,
matora veti-ca bnya [~ja, ~t, ~k]
rudnik, rudokop,
majdan
bnya- rudarski, rudniki, jamski
bnyacs [~a, ~ot, ~ok] jamski
tesar bnyacsille [~je, ~t, ~k]
jamski
vagont bnyafa [~ja, ~t, ^ik]
jamsko drvo.
jamska grada, rudniko drvo
bnyafr [~ja, ~t, ~k] rudarska
burgija
bnyagp [~e, ~et, ~ek] rudnika/
rudarska maina, rudniki/rudarski
stroj
bnyaipar [~a, ~t] rudarska industrija
bnyakerlet [~e, ~et, ~ek] 1. (kz-
igazgats) rudarski okrug; 2. (vi-
dk) rudarski kraj bnyakombjn
[~ja, ~t, ~ok] jamski/
rudarski kombajn
bnyakutats [~a, ~t] traenje/is-
traivanje ruda bnyalg rudniki plin
bnyalg-robbans [~a, ~t, ~ok] e-
ksplozija rudnikog plina, eksplozija
metana bnyamrnk [~e, ~t, ~k]
rudarski
inenjer/ininjer bnyamester [~e,
~t, ~ek] rudniki/
rudarski majstor bnyamunks [~a,
~t, ~ok] rudarski
radnik, rudar
bnyamvels [~e, ~t] eksploatacija
rudnika
bnyaomls [~a, ~t, ~ok] ruenje
rova/rudnika
bnysz [~a, ~t, ~ok] rudar
bnyszs [~a, ~t] kopanje rude,
rudarenje, rudokopnja bnyszat
[~a, ~ot] rudarstvo bnyszati
rudarski; ~ s kohszati technikum
rudarska i metalurka srednja kola
bnyszcskny [~a, ~t, ~ok] rudarski
pijuk
bnysz|ik [~ott, -sszk/-sszon] ko-
pati rudu
bnyszkalapcs [~a, ~ot, ~ok] ru-
darski eki bnyszlmpa [~ja, rCt,
-ik] rudnika/
rudarska Devijeva lampa
bnyszszakszervezet [~e, ~et] rudarski
sindikat bnyatelep [~e, ~et, ~ek]
rudarska
naseobina bnyatrvny [~e, ~t,
~ek] rudarski
zakon bnyazem [~e, ~et, ~ek]
rudniki
pogon bnyavros [~a, ~t, ~ok]
rudniki
grad
bnyavast [~J a> -utat, -utak] rud-
nika eleznica; (fldalatti) jamska
pruga
bnyavz [~e, -vizet, -vizek] priliv
vode u rudniku, rudnika voda
br1 [~Ja ~t, ~ok] (mulathely)
bar
br2 I. ksz (noha, habr) iako, mada;
(igaz, hogy) istina; j erben van, ~
nem fiatal on je jo u snazi, mada
je u godinama; II. hat 1. (legalbb,
akr) makar, ma; ~ csak egy rra is
makar samo i na jedan as; 2.
(brcsak) bar da; ~ jnne minl elbb
bar da on to pre doe barack [~J a >
~ ot , ~ok] 1. (srga) kajsija; 2. (szi)
breskva 3. ld barackplinka
barackdzsem [~je, ~et, ~ek] slatko v
dem od kajsija/bresaka barackiz [~e,
~t, ~ek] ld baracklekvr
baracklekvr [~ja, ~t, ~ok] pekmez
v marmalada od kajsija/bresaka
barackmag 72 brca brcsak 73 baromcsorda
barackmag [~ja, ~ot, ~ok] kotica
kajsije/breskve
barackplinka [~ja, ~t, ~k] {srga-
barack) kajsijevaa; (szibarack)
breskovaa
barakk [~ja, ~ot, ~ok] baraka
barangol [~t, ~j n ] tumarati, skitati
se, lutati, tepsti [-pem] se
br ny [~ a , ~ t , ~ ok] 1. j a gnj e, |
anje [-eta]; 2. (tv:) ldozati ~
rtveno janje
Baranya [^it] fldr Baranja
baranyai baranjski; ~ frfi Baranjac [-
njca]; ~ n Baranjka
brnybls [~e, ~t, ~ek] postava
od jagnjee koe
brnybr [~e, ~t, ~k] jagnjea
koa
brnyfelh [~\e, ~t, ~k] jaganjci,
janjci, paperjasti oblaici
brnygyapj [~ja, ~t] jarina
brnyhiml [~je, ~t]orv male boginje,
mrase, kozice tb
brny hs [~a, ~t, ~ok] janjetina
brnyka [^,ja, ^it, ^ik] janjece [-
eta]
bart 1 [~ja, ~ot, ~ok] 1. prijatelj,
drug, drugar; is ~aim kz tartozik
i on spada u broj mojih prijatelja; 2.
(tv.) vminek a ~ja prijatelj,
ljubitelj ega
bart2 [~ot, ~ok] <katolikus szerzetes)
brat, fratar [-tra]; (grgkeleti)
kaluer, monah
bartfle [At] taci tb [-aka]
barti [~t, ~an/~lag] prijateljski,
drugarski; - llamok prijateljske/
bratske drave; ~ cselekedet prija-
teljski in; ~ kr prijateljski krug; ~
mdon drugarski; ~ szolglat/sz-
vessg prijateljska usluga; ~ tallkoz
drugarski sastanak; ~ dvzlet pri-
jateljski/drugarski pozdrav'
bartkozs [~a, ~t] prijateljevanje,
drugovanje, druenje, braenje
bartkoz|ik [~ott, ~zk/~zon] prija-
teljevati [-ljujem], prijateljovati, pri-
jateljiti se, drugovati [-gujem],
druiti se
bartkoz [~t; ~Iag] druevan [-vna]
bartn [~J e > ~t> ~ k ] ' prijateljica,
druga, drugarica, drubenica, 2. (sze-
ret) ljubavnica, ljubaznica
bartocskmi (megszltsban) dra-
goviu moj!
bartsg [~a, ~ot, ~ok] prijateljstvo,
drugarstvo; nagy ~ debelo prija-
teljstvo/drugarstvo; ~unk emlkre
u seanje na nae prijateljstvo;
~ban van vkivel prijateljevati [-lju-
jem], prijateljovati, biti u prijatelj-
stvu s kime; ~ot kt vkivel sklopiti/
sklapati prijateljstvo s kime
bartsgos [~at; ~an; ~abb] 1. prija-
teljski, drugarski; sp ~ mrkzs
prijateljska utakmica; ~ vidk prija-
tan/pitom/ubav kraj; 2. tv (hangu-
lat) blagoduan [-na]; ~ meleg
szoba prijatna/topla soba
bartsgtalan [~t; ~ul; ~abb] 1.
neprijatan [-tna], nemio [-ila],
nedruevan [-vna]; neljubazan, ne-
ljubezan [-zna]; ~ fogadtats nelju-
bazan prijem/doek; 2. tv ~ id
neprijatno vreme; ~ laks neprija-
tan/neudoban stan
barzda [~ja, ~t, Ak] 1. mgazd braz-
da; 2. tv (arcon, homlokon) bora,
brazda; 3. msz, p (vajat) leb,
ipilo
barzdabilleget [~je, ~t, ~k] ll
govedarka, pliska, pastirica, drnda-
lica
barzdafenk mgazd taban
barzdahossz [~at] mgazd gon
barzdakz [~e, ~et] mgazd zgon
barzdl [~t, ~jon] 1. mgazd brazditi,
izbrazdati, napraviti brazde; 2.
m s z, p ( v j a t o t k sz t ) l e -
biti
barzds [~at; ~an; ~abb] 1. izbraz-
dan; 2. tv (arc, homlok) izbrazdan,
naboran, izboran
barbr (tv is) I. mn [~t; ~ul; ~abb]
varvarski, barbarski; ~ mdon div-
ljaki; II. fn [~ja, ~t, ~ok] varva-
rin, barbarin
barbrsg [~a, ~otl('vis)varvarstvo,
barbarstvo; (kegyetlensg) divljat-
vo
brca [~ja, ^it, <,k] marka, znak,
potvpda
brcsak o da, samo da, barem da, bar
da; ~jnne! o da doe! samo da doe!
bar da doe; ~ otthon lehetnk
bar da sam kod kue! samo da sam
doma! ~ tudnm da mi je samo to
znati brd 1 [~ja, ~ot, ~ok] 1.
(szerszm)
bradva, sekira, tesla; 2. (trt:) harci
~ bojna sekira brd 2 [~ja, ~ot, ~ok]
trt, ir (dalnok)
bard brdolatlan [~t; ~ul; ~abb]
neotesan,
neuglaen; ~ fick cepanica, klipan,
dripac, geak, geaina h; ~ul viselkedik
geaiti se brgy [~t; ~(a)n]
blesast, blesav,
glup; ~ ember blesavac [-vca]
barhent [~ja/~je, ~ot/~et] tex par-
het
barhent- porhetni, od porheta
barhentruha [-^ja, ^t, *ck] parhetna
haljina brhogy, brhogyan ma
kako, kako
mu drago, bud kako, bilo kako;
~ is prblta ma kako je i pokuao
brhol ma gde, gde mu drago
brhonnan, brhonnt ma odakle,
odakle bilo brhova, brhov kamo
god, kamo mu
drago barikd [~Ja ~ot, ~ok]
barikada;
~ot emel dizati [diem] barikade,
barikadirati
barikdharc [~a, ~ot, ~ok] borba
na barikadima
bariton [~ja, ~t,
~ok]
zene bariton
brium [~a, ~ot] vegy barij(um)
barka [~ja, ^it, ^ik] nv maca, resa
brka [-ija, ^.t, rCk] 1. barka: 2. vall
No Aja Nojev koveg, Nojeva
korabljica barkcsol [~t, ~jon]
majstorisati
[-iem], prtljati neto, rezuckati
drvo, crvoljiti
barkzjik [~ott, ~zk] (fzfa) resati
brki ma (t)ko, bilo (t)ko, (t)ko mu
drago, iko, itko; ~ iiji, toiji, ma
iji barlang [~Ja , ~ot, ~ok] 1.
peina,
pilja, petera; 2. (medv) brlog
barlang- peinski
barlangi peinski; ~ ember peinski
ovek
barlangkutats [~a, ~t, ~ok] istra-
ivanje peina/pilja
barlangkutat [~ja, ~t, ~k] istraiva
peina/pilja, speleolog
barlanglak [~ja ~t ~k] 1. koji
stanuje u peini; 2. trt peinski
ovek
brmeddig ma dokle, dokle god
brmelyik ma koji, (t)ko mu drago,
koji mu drago, ikoji
brmennyi ma koliko, koliko mu drago,
koliko god
brmennyire ma koliko, koliko mu
drago
brmerre kuda god, kuda mu dra-
go
brmi to god, ma to, ta mu drago,
budto; ~ megfelel neki sve mu od-
govara v godi, sve mu je dobro; ~
trtnik is ma to se desilo; ~be kerl
is ma to stalo
brmikpp ikako
brmikor kad dog, ma kad, kad bilo,
kadli-tadli
brmilyen ma kakav [-kva], kakav mu
drago, kakav god, kakav bilo, ika-
kav [-kva]; ~j legyen is ma da je i
najbolje, ma kako da je dobar
barna 1. mrk; 2. (arc, br) crnoman-
jast, sme; 3. ~ (haj) lny gara-
vua; ~ (haj) n crnka [tb birt
-ki]; 4. ~ kenyr crni hleb
barns [~at; ~an; ~abb] crnomanjast,
crmpurast
barnaszn [-szene, -szenet, -szenek]
mrki ugalj [uglja]/ugljen
barnt [~ott, ~son] 1. crniti, vraniti;
2. (pirt) priti, pei [peem]
barnul [~t, ~jon] postati [-anem]/
postajati [-jem] mrk; (naptl) po-
crneti [-nim]
br [~J a> ~t, ~k] bron, barun
barokk mv, ir, zene I. fn [~ja, ~ot]
barok; II. mn barokni; ~ stlus
barokni stil
barom [barma, barmot, barmok] 1.
rg (krupna) stoka, marva; 2. tv,
durva ivotinja, stoka baromcsorda
[~ja, ~t, ~k] stado
baromter 74 bauxitmvek bazalt 75 berul
baromter [~e, ~t, ~ek] barometar
[-tra] baromfi [~ja, ~t, ~(a)k]
(pernata)
ivina, ivad, perad n; vgott ~
klana ivina baromfii [~a, ~t,
~ak] ivinarnik,
kokoarnik, kokoinjak, umez, pe-
radnjak, peradarnik baromfitelep
[~e, ~et, ~ek] ivinarska
farma baromfitenyszts [~e, ~t]
ivinarstvo,
peradarstvo, gajenje v uzgajanje
ivine/peradi baromfitenyszt I.
mn ivinarski;
II. fn [~je, ~t, ~k] ivinar, odgaji-
va ivine, peradar baromfiudvar
[~a, ~t, ~ok] ivinarnik, ivinsko
dvorite, dvorite za
ivinu
baromfivsz [~e, ~t] ivinska kuga
baromi tv (kiss durva) (rendkvl
nagy, durva) marveni, marvinski,
ivotinjski, ivinski; ~ kegyetlensg
ivinska okrutnost; ~ munka mar-
veni posao
brn [~ja, ~t, ~k] baronica, barunica
brn [~je, ~t, ~k] 1. baronesa;
2. Id brn brsony [~a, ~t, ~ok]
somot, kadifa,
barun, samt brsony- somotski,
somotni, kadifen,
od kadife/baruna brsonyos [~at;
~an; ~abb] somotski,
somotni, kadifast, barunast
brsonypuha [~ja, At, ^k] somotsko
odelo, somotska haljina, odelo/halji-
na od kadife/baruna brsonyszalag
[~Ja> ~ot, ~ok] somotska traka
brsonyvirg [~(j)a, ~ot, ~ok] nv
<bdske, tagetes) kadifica
brszk [~e, ~et, ~ek] barska stolica
brzsing [~ja, ~ot] orv (nyelcs)
jednjak
basa [~ja, At, ~k] trt (tv is) paa
basskodlk [~ott, ~jk|~jon] tv,
pejor paovati [-ujem] baseball
[~Ja ~t] SP bejzbol bstya [~ja, At,
~k] 1. bedem, kula, bastion, branik;
2. (sakkban) kula, top
bstyafal [~a, ~at, ~ak] bedem,
grudobran
bstyafok [~a, ~ot, ~ok] prislon
na bedemu
basszista [-ija, At, Ak] zene basist(a)
basszus f~a, ~t, ~ok] zene bas [tb
-sovi]
basszuskulcs [~ot, ~ok] zene basklju
batiszt [~ja ~ot, ~ok] 1. tex batist;
2. (jelzknt) batisten, batistni,
od batista; ~ zsebkend batistna
maramica
batiszt- Id batiszt 2.
batisztkend [~Je> ~t, ~k] marama od
batista
btor [btrat; btran; btrabb] 1.
(tv is) hrabar [-bra]; (mersz)
smeo [-ela]; (vakmer) od vaan [-
na]; ~ ember hrabar ovek, lav f-
vovi]; 2. (udvariassgi kifejezs-
ben): ~ vagyok.. . (btorkodom. . .)
slobodan sam. . .
btort [~ott, ~son] hrabriti, sokoliti,
junaiti
btorfts [~a, ~t, ~ok] hrabrenje
btorkod tik [~ott, ~jk|~jon] (csak
fnvi igenvvel udvarias kifejezsek-
ben) usuditi /usuivati [-ujem]
se, biti slobodan; ~om megkrni nt
usuujem se v slobodan sam da
Vas zamolim
btorsg [~a, ~ot] hrabrost, smionost,
smelost; ~ot mert ohrabriti se,
osokoliti se; sszeszedi a ~t sabrati
se; nincs ~a nema smelosti; nema
tri iste szl
btortalan [~t, ~ul; ~abb] bojaljiv,
plaljiv, straljiv
btran hrabro; rajta ~! hrabro napred !
btya [btyja, At, Ak] 1. (idsebb
tesvr) stariji brat; -tym moj stariji
brat; 2. (anyai nagybcsi) ujak;
(apai) stric
batyu [~J a> ~t, ~k] torba, zaveljaj,
boa, zveanj [-nja], naramak [- bealkonyodiik [~ott, ~jk/~jon] poi-
mka], naramnik bauxit [~ja, ~ot] sv
boksit
bauxitbnya [~ja, ~t, Ak] rudnik
boksita
bauxitmvek [tb, ~et] fabrika/tvor
nica za preradu boksita
bazalt [~ja, ~ot] sv bazalt
bazalt- bazaltni
bazaltburkolat [~a, ~ot] kaldrma od
bazalta v bazaltnog kamena, bazalt-
na kaldrma
bazr [~ja, ~t, ~ok] arija, pazar
bazrru [~ja, ~t, ~k] arijska roba
bazedovkr [~t] orv Bazedovljeva
bolest, bazedov
bzlkus vegy ceav, lunat, luan [-
na], alkalian [-na], bazian [-
na]
bazilika [~ja, At, Ak] bazilika
bzis [~a, ~t, ~ok] 1. baza, osnova,
temelj; anyagi ~ materijalna baza;
(kzg:) gazdasgi ~ ekonomska
baza; 2. kat baza; haditengerszeti ~
pomorska baza; katonai ~ vojna
baza; 3. vegy baza, luina
bazsalikom [~ja. ~ot, ~ok] nv
bosiljak [-Ijka], bosilje
bazsarzsa [~ja, At, ~k] nv bour
be1 (befel, belsejbe) unutra
be2 isz ah, oh; ~ szp! ah, kako je lepo!
bead [~ott, ~jon] 1. dati/davati [-jem],
pruiti/pruati (unutra); predati/pre-
davati; krvnyt ~ predati/predavati bellts [~a, ~t, ~ok] 1. nametanje,
molbu; ~ja a fit az iskolba dati
sina u kolu; 2. (benyjt) podneti [-
esemJVpodnositi; ~ja lemondst
podneti/podnositi ostavku; 3. szl
~ja a derekt predati se, poputati,
saviti [-ijem] kimu, prikloniti/prik-
lanjati se, prignuti [-nemJVprigi-
njati [-njem] glavu; ~ja a kulcsot
otegnuti [-nem] papke, umreti
beads [~a, ~t] isporuka, predaja
beadsi: ~ hatrid rok isporuke;
~ ktelezettsg obaveza isporuke
beadvny [~a, ~t, ~ok] predstavka,
podnesak [-ska]
begyaz [~ott, ~zon] namestiti/na-
metati v zatvoriti v spremiti/spre-
mati postelju/krevet
iti/osenavati, seniti, obuhvatiti/
nje se smraiti, nastaje suton, usuto-
niti se, sumraiti se
bell [~t, ~jon] .vliov stati [-anem]/
stajati [-jem], ui [uem]/ulaziti,
stupiti/stupati kuda; ~ a sorba
stati/stajati u red; ~ vmi al sklo-
niti/sklanjati se u/pod neto; 2.
~ vkinek a szolglatba stupiti/
/stupati u iju slubu; ~ katonnak
stupiti/stupati u vojsku; 3. (vmely
idszak, llapot) nastupiti/nastu-
pati; ~/ az j (beksznt) nastala je
v spustila se no; ~ a nyr nastupa
leto; ~t a fagy smrzlo se; fordulat
llt be ebben az gyben nastupio je
obrt u tom poslu, nastala je promena
u toj stvari; 4. (biz:) nem ll be a
szja nee da umukne
bellt [~ott, ~son] 1. (behelyez)
postaviti, namestiti/nametati, sta-
viti/stavljati; 2. (beigazt) az ri
~ja a pontos idre udesiti/udeavati v
namestiti/nametati sat/asovnik
prema tanom vremenu; ~ja a
rdit namestiti na radioaparatu
(skalu, talasnu duinu, ton, stanicu);
3. (tv:) gy lltja be a dolgot,
hogy. . . stvar tako predstaviti/pred-
stavljati da. . .; 4. (betoppan) ba-
nuti [-nem], neoekivano doi [do-
em] 5. (kiss berg, becsp) malo
se opiti [-ijem] v napiti
udeavanje; 2. hamis ~ lano pred-
stavljanje, lana predstava
bellt msz za podeavanje; ~ csavar
vijak [-jka] za podeavanje; ~
gomb dugme [-eta] za podeavanje;
~ szerkezet naprava za postavljanje/
adjustiranje/podeavanje
belltottsg [~a, ~ot] dranje; (lls-
pont) stav; (hangulat) raspoloenje;
(irny) pravac [-vca]; jobboldali ~//
desniarskog stava/pravca
beramls [~a, ~t] strujanje unutra-
njim smerom; a leveg ~a pristup
vazduha
bearanyoz [~ott, ~zon] pozlatiti/
pozlaivati [-ujem]
bernykol [~t, ~jn] osenati s osen-
obuhvatati senkom, baciti/bacati
senku na to, prekriti [-ijem J/prek-
rivati senkom, zaseniti/zasenjivati [-
jujemn]
berul [~t,~joii] potkazati [aem]/pot-
kazivati [-zujem], prokazati/proka-
bes 76 becenv becz 77 becsszik
 zivati, odati/odavati [-ajem], de-
nuncirati
bes [~ott, ~son] ukopati/ukopavati
beavat [~ott, beavasson] vkit vmibe
posvetiti/posveivati [-ujem], upu-
titi/upuivati [-ujem] koga u to;
titokba ~ uputiti v posvetiti koga u
tajnu; be van avatva ebbe az gybe
on je upuen u to delo
beavats [~a, ~t] vmibe posveenje/
posveivanje/upuivanje u to
beavatatlan neposveen, neupuen,
beavatkozs [~a, ~t, ~ok] meanje,
upletanje, intervencija; fegyveres ~
oruano upletanje/meanje, inter-
vencija; be nem avatkozs nemeanje
beavatkozik [~ott, ~zk/~zon] ume-
ati se, uplesti [-etem]/upletati se
(u to); intervenisati [-iem]; fegy-
veresen ~ik uplesti v umeati se s
orujem; provesti [-edem]/provoditi
oruanu intervenciju
beavatott [~at; ~an; ~abb] upuen;
~ ember upuen ovek; ~ krk
upueni krugoyi
bezs [~a, ~t, ~ok] prokisivanje,
prokinjavanje
bez|ik [~ott, ~zk/~zon] prokisnuti
[-nem]/prokisivati [-sujem], pro-
kinjavati; a teto ~ik krov prokisuje
v prokinjava v prokapljuje
beztat [~ott, beztasson] nakvasiti,
namoiti; <kendert, lent> utopiti/
utapati, potopiti/potapati; (ruht)
zamoiti/zamakati [-aem]
bebalzsamoz [~ott, ~zon] balzamo-
vati [-mujem], balzamirati
bebarangol [~t, ~jon] protumarati,
prokrstariti, prolutati, proviljati,
proputovati! [-tujem]; orszgot ~
obii [-iem]/obilaziti zemlju
bebeszl [~t, ~\en] uveravati, ubei-
vati [-ujem]; ~i nekem uverava
me
bbi [~Je> ~t, ~k] biz beba, bebica
bebiflz [~ott, ~zon] isk, biz, pejor
(szveget) nabubati
bebizonyt [~ott, ~son] dokazati [-a-
em]/dokazivati [-zujem]
bebizonytott [~at; ~an] dokazan; be
nem bizonytott nedokazan
bebizonyosod|ik [~ott, ~jk/~jon] is-
postaviti/ispostavljati se
bebiztost [~ott, ~son] 1. obezbediti/
obezbeivati [-ujem], osigurati/osi-
guravati; 2. ~ja magt obezbeivati
sebe
bebocst [~ott, bebocssson] 1. (be-
enged) pustiti/putati unutra, doz-
voliti da ue; 2. (bevezet) uvesti
/uvoditi
bebocsts [~a, ~t] putanje unutra,
dozvola za ulaz
beboltoz [~ott, ~zon] p zasvoditi/
zasvoavati, napraviti svodove na
graevini, presvoditi
bebort [~ott, ~son] pokriti [-ijem]/
pokrivati, poklopiti; sznyegekkel
bortja be a szobt zastreti [-em]/za-
stirati [-rem] sobu ilimima
beborul [~t, ~jon] nasumoriti se,
natmuriti se, pomutiti se, natutiti/
natutavati se, zamraiti/zamrai-
vati [-ujem] se, naoblaiti se;
az g ~ nebo se stuti; ~t az g
nebo se natutilo v natmurilo
bebrtnz [~tt, ~zn] uapsiti, uhap-
siti, zatvoriti, liiti slobode, utam-
niiti, strpati koga u tamnicu/
haps/hapsanu
bebj Iik [~t, ~jek/~jon] uvui [-ueni]
se, uunjati se
beburkol [~t, ~jon] 1. (becsavar,
begngyl) umotati/umotavati, zavi-
ti [-ijem], zavijati; 2. msz (kvel,
mrvnnyal stb) pokriti [-rijem]/
pokrivati, obloiti/oblagati [-laem];
(csempvel) poploati/poploa-
vati
beburkolz|ik [~ott, ~zk/~zon] umo-
tati se, zaviti se, uviti se [-ijem se]/
uvijati se
bebtoroz [~ott, ~zon] snabdeti na-
metajem/pokustvom, meblirati
bebdst [~ett, ~sen] (helyisget,
krnyket) zasmraditi, uiniti da
to zasmrdi, usmrdeti [-dim]/usmr-
ivati [-ujem]
becenv [-neve, -nevet, -nevek] ime
odmila v od milote/dragosti; nyelv
hipokoristik; az a -neve tako ga zovu
iz milote
becz [~ett, ~zen] 1. (knyeztet,
babusgat) maziti, milovati [-lujem],
tepati, tetoiti; 2. vminek vkit dati/
davati [-dajem] kome ime od mila;
Petinek ~ik iz milote zovu ga Pe-
rica
beczs [~e, ~t, ~ek] maenje, milo-
vanje
becikkelyez [~ett, ~zen] jog uzakoni-
ti/uzakonjavati
becikkelyezs [~e, ~t] jog (trvnybe
iktats) uzakonjenje; nemzetkzi
szerzds ~e ratifikacija
becipel [~t, ~Jen] uneti [-esem]/uno-
siti, uvui [-uem]/uvlaiti
becs [~e, ~et, ~ek] vrednost; nagy
~ben tart mnogo/visoko ceniti
Bcs [~et] fldr Be
becsal [~t, ~jon] umamiti, dovarati
becsap [~ott, ~jon] 1. (ajtt) zalu-
piti (vratima); 2. (villm) udariti;
a villm ~ort a hzba grom je uda-
rio u kuu; 3. (rszed) vkit preva- ti
riti koga, podvaliti kome; nasukati
[-uem], obmanuti [-nem], nasa-
mariti koga; vkit szz dinrral ~
prevariti koga za sto dinara; mind-
annyiukat ~ta on ih je sve povarao
becsaps [~a, ~t] (csals) prevara,
podvala, obmana
becsapdik [~ott, ~jk/~j<m], be-
csattan [~t, ~jon](azajt> zalupati
se, zatvoriti se kljocanjem (vrata)
becsavar [~t, ~jon] 1. (csavart) uvi-
jati/uviti[-ijem]; 2. (begngyl)
umotati, oviti [-ijem] (neto); 3.
~ja a hajt kovrati v ruditi v uviti
kosu
becsempsz [~ett, -sszen] prokrijum-
ariti
becsenget [~ett, becsengessen] (za)-
zvoniti (na vratima)
becserl [~t, ~jen] zameniti/zamenji-
vati [-njujem]
becses [~et; ~en; ~ebb] cenjen, dra-
gocen, skupocen
bcsi I. mn beki; ~ szelet beka nicla,
beki odrezak [-ska]; II. fn [~t,
~ek] Belija, Beanin; (n) Beanka
Belijka, Bekinja
becsiccsent [~ett, ~sen, ~eni] nacvrc-
kati se, nakresati se, povui [-uem]
malo vie, malo se napiti [-ijem]
becsinl 612 [~t, ~jon] (kisgyerek)
napuniti gae, ukakiti se, udesiti se
becsinlt fn [~at] (tel) ajmokac [-
kca], umokac [-kca], zasmoak [-
ka]
becsp [~ett, ~jen] 1. (vmit) ~/ az
ujjt az ajt kz pritinuti [-nem]
prste meu vratima, prikinuti [-
nem] prste vratima; ~tem az ujjam
prikletio sam prste; 2. (italtl)
malo se opiti [-ijem] v napiti, nak-
resati se, podnapiti [-ijem] se,
ponapiti se
becspett [~et; ~en] (kiss ittas)
ponapit, nakresan
becsptet[~ett, -essen ]pretinuti [-nem]
becsls [~e, ~t, ~ek] procena; hozz-
vetleges ~ szerint po proceni
becsmrel [~t, ~}en] 1. (csrol vmit)
kuditi; 2. (gyalz vkit) ruiti, crni-
becsmrls [~e, ~t, ~ek] 1. (csrls)
kuenje; 2. (gyalzs) ruenje, cr-
njenje
becsomagol [~t, ~jn] upakovati [-
ujem], upakivati; (sszecsomagol)
spakovati; (begngyl) zamotati/
zamotavati
becs'dt [~ett, ~sen] (pl vendgeket a
hzba) dovui [-uem]
beesdl [~t, ~jn] slei [slegnem]/
slegati [-eem] se; ~/ a hznp
slegli se ukuani
becstelen [~t; til; ~ebb] neastan,
beastan [-sna], nepoten
becstelensg [~e, ~et] nepotenje,
beae
becsuk [~ott, ~jon] 1. zatvoriti/za-
tvarati; flig ~ pritvoriti, prikrenuti
[-nem]; ~ja a szjt zatvoriti/za-
tvarati usta; 2. (knyvet) zaklopiti
(knjigu); 3. biz (bebrtnz) uapsi-
ti, uhapsiti, zatvoriti
becsukd|ik [~ott, ~jk/~jon] (ajt)
zatvoriti/zatvarati se, zaklopiti/za-
klapati se
becsszik [~ott, becssszk/becssz-
szon 1. uvui [-uem] se; 2. tv pot-
krasti [-adem] se, prokrasti se,
becssztat 78 bepts beptsi 79 befejezetlen
 promaknuti [-nem] se; hiba csszott
be potkrala (mi) se greka; ~tak
bizonyos hibk promakle su se izvesne
greke
becssztat [~ott, -sson] {pl fikba
vmit> umetnuti [-nem], ugurati
becsl [~t, ~j~n] 1. (taksl) ceniti;
2. tv (rtkel, tisztel) ceniti, uvaiti/
uvaavati, potovati, kevsre ~
malo ceniti; nagyra ~ visoko ceniti;
nem sokra ~i slabo ga zarezuje
becsls [~e, ~t] (elismers, tisztelet)
potovanje, uvaavanje, uvaenje
becslet [~e, ~et] ast, potenje;
a munka nlunk ~ s dicssg dolga
rad je kod nas stvar asti i slave;
a ~ mezeje polje asti; vkinek a ~be
gzol dirnuti [-nem]/dirati u ije
potenje; ~be vg (stvar) asti,
tie se potenja; ~bl radi asti,
radi pristojnosti; ~emre, gy ll a
dolog tako mi je asti, ovako stoji
stvar; ~re vlik to mu slui na ast
becsletbell: ~ adssg dug asti;
~ ktelessg asna obaveza
becsletbrsg [~a, ~ot, ~ok] sud
asti, asni sud
becsletrzs [~e, ~t] oseaj asti, ob-
raz
becsletes [~t; ~en; ~ebb] astan
[-sna], estit, poten, ispravan [-vna]
becsletesen asno, poteno, estito
becsletessg [~e, ~et] asnost, es-
titost, potenje, ispravnost
becsletrend [~je, ~et] (francia ki-
tntets) Orden legije asti, Orden
poasne legije becsletsrts [~e, ~t]
uvreda asti/
potenja
becsletsrts I. mn to vrea ast/po-
tenje, uvredljiv, II. fn [~je, ~t, ~k]
uvredilac [-ioca]
becsletsz [-szava, ~t] asna re;
-szavamra! na asnu re/ potenja
mi! vere mi!
becslt f~et; ~ebb] cenjen becss
[~e, ~t, ~k] procenjiva,
procenilac [-ioca], procenitelj
oecsvgy [~a, ~at] astoljublje, as-
toljubivost, astohleplje, slavoljublje,
ambicija
becsvgy astoljubiv, slavoljubiv, am-
biciozan [-zna]
bedagad [~t, ~jn] teci [-eem]/oti-
cati [-iem], nabreknuti [-nem] ~t
a szemem oi su mi nabrekle
bedob [~ott, ~jn] ! ubaciti/ubaci-
vati [-ujem]; ~ja a labdt a hlba
uterati loptu u mreu; 2. tv ~ja a
kztudatba proturiti/proturati v uba-
citi/ubacivati u javonst, lansirati
bedobs [~a, ~t, ~ok] (sp is) ubaci-
vanje, ubaaj
bedl [~t, ~jn] 1. sruiti se, survati
se; 2. (biz:) vkinek nasesti [-ednem]/
nasedati komu
bedrzsl [~t, ~jijn] (u)trljati, (u)trti
[trem v tarem], istrljati
bedrzsls [~e, ~t, ~ek] trljanje,
trenje
bedug [~ott, ~jon] 1. vmit vmibe utu-
riti/uturati, ututnuti [-nem], ugu-
rati, turati unutra; ~ja az ujjt a
szjba zabaglati prst u usta; ~ a
zskba strpati u vreu; 2. (beduga-
szol) zaepiti; ~ja a flt zaepiti
(sebi) ui
bedugaszol [~t, ~jon] zaepiti/zae-
pljivati [-ljujem]/zaepljavati, za-
puiti/zapuavati zatvoriti/zatvarat i
epom; hordt ~ zaepiti bavu
bedugul [~t, ~jn] zapuiti/zapuavati
se, zaepiti/zaepljavati se
beebdel [~t, ~jen] biz, trf naruati se
beget [~ett, begessen] (jelet) uei
[-eem]/uizati [-iem] (ig usija-
nim gvoem)
bekel [~t, ~jen] (beszort) prikletiti,
uglaviti, (kkel megerst) uvrstiti
klinovima
bekeld|ik [~tt, ~jk|~jn] prik- beessi mat (szg) upadni
letiti se, utisnuti [-nem] se
beenged [~ett, ~jer>] ! pustiti/putati
unutra; ~i az orvost a szobba
pustiti/putati lekara u sobu; 2.
(fogad) primiti/primati koga
bept [~ett, ~sen] 1. (telket) zapre-
miti zgradama; 2. (falba) uzidati/
uziivati [-ujem], ugraditi/ugrai-
vati
bepts [~e, ~t, ~ek] 1. uzidanje,
uziivanje, ugraenje, ugraivanje;
2. (terlet) zapremanje teritorije beezstz [~tt, ~zn] posrebriti,
zgradama usrebriti, usrebravati
beptsi: ~ terv nacrt/plan za zapre- befagy [~ott, ~jon] zalediti/zaleivati
manje zemljita zgradama [-ujem] se; zamrznuti [-ne]/zamr-
beptetlen pust; ~ telek pusto zemljite/ zavati se; a Duna ~ott Dunav se
gradilite zaledio; a foly ~ott reka se zamrzla
beptett ugraen; ~ szekrny uzidan/ befagyaszt [~ott, befagyasszon, ~ani]
ugraen ormar zamrznuti [-nem]/zamrzavati, za-
bepl [~t, ~jn] (terlet) ugraditi lediti/zaleivati [-ujem]
se, biti v uzidan zapreman (novo- befagyaszts [~a, ~t] (tv is) zamrza-
podignutim kuama i zgradama) vanje, zaleivanje
ber [~t, ~jen] 1. (idejben) pris- befaggyz [~ott, ~zon] zamazati [-
peti/prispevati, stii [stignemj/sti- aem]/zamazivati [-zujem] lojem
zati [-iem]; 2. (utolr) dostii/ befagyott (tv is) zaleen, zamrznut;
dostizati; 3. (elg hossz) dopreti/ ~ kvetels zamrznuto potraivanje
dopirati [-irem]; 4. ~i vmivel za- befal [~t, ~jon] poderati [-rem],
dovoljiti/zadovoljavati se im naderati se
bers21 [~e, ~t] ld berkezs befalaz [~ott, ~zon] uzidati/uziivati
bers [~e, ~t] (terms) dozrelost, [-ujem], zazidati/zaziivati; ugra-
dozrevanje diti/ugraivati
beereszt [~ett, beeresszen] 1. pustiti befrad [~t, ~jn] potruditi se unutra;
putati unutra; 2. (padlt) pre- tessk ~ni izvolite ui
mazati [-aem J/premazivati [-zu- befst [~ott, ~son] posaditi/posaiva-
jem] latilom ti [-ujem] drveem, zasaditi/zasa-
beereszt [~je> ~t, ~k] (padlbee- ivati drvee
ereszt viasz) latilo befsts [~a, ~t] zasaivanje drvea
berik [~t, ~jen] (terms) dozreti/ befecskendez [~ett, ~zen](befrcskl>
dozre vat i, sazreti/sazre vat i poprskati; orv ubrizgati/ubrizgavati;
berkezs [~e, ~t ] prispevanje, prispee utrcati/utrcavati, injicirati
berkezett: ~ cmber ovek od uspeha, befecskendezs [~e, ~t, ~ek] injek-
ovek koji je uspeo cija
berkezik [~ett, ~zk|~zen] stii [- befed [~ett, ~Jen] 1- (ednyt) po-
ignem], prispeti klopiti/poklapati; 2. (tett) pokriti
beerst [~ett, ~sen] uvrstiti/u- [-ijem], pokrivati; 3. (utat) pokriti
vrivati [-ujem], privrstiti/pri- [-ijem]/pokrivati, nasuti [-spem]/
vrivati nasipati [-pam v-pijem]
beersts [~e, ~t] uvrenje, u- befejel: sp ~i a labdt postizati gol
vrivanje, privrenje, privri- glavom
vanje befejez [~ett, ~zen] dovriti/dovrava-
ti s dovrivati [-ujem], zavriti/
beesett [~et, ~ebb] tv (arc, mell, zavravati, svriti/svravati, dokon-
szem) upao [-ala] ati, dokrajiti, privesti [-edem]/pri-
bees|ik [~ett, ~sk/~sen] 1. upasti voditi kraju; ~i az ptkezst dogra-
upadati [-adnem]; ~ik a gdrbe diti/dograivati [-ujem]
upasti u jamu; 2. (es) prokisnuti f- befejezs [~e, ~t, ~ek] dovretak [-
ne]/prokisivati [-suje], prokinja- tka], zavretak [-tka], svretak [-
vati; az es ~ik a folyosra hodnik tka], dokonanje, doetak [-tka],
prokisava finale [-la], zavrni deo ega
bees fiz (sugarak) upadni befejezetlen [~t; ~l] 1. nedovren,
beestded|ik [~ett, ~jk/~jen] hvata nezavren; 2. (nyelv:) az ige ~
se v pada mrak, smrkava se alakja nesvreni glagolski oblik/vid
befejezett 80 beforraszt befd 81 begy
befejezett [~et; ~en] 1. svren, zavr-
en, dovren; ~ tny svren in;
2. (nyelv:) az ige ~ alakja svreni
glagolski oblik/vid; ~mlt pluskvam-
perfekt; 3. <vgs> krajnji; (zr)
zavrni; 4. zene ~ akkor zavrni
akord
befejezds [~e, ~t] zavravanje,
dovravanje
befejezd lik [~tt, ~jk/~jn] do-
vriti/dovravati se, svriti/svravati
se, zavisiti/zavravati e'szavrivati se,
stii [-ignem]/stizati [-iem] kraju
befeketft [~ett, ~sen] 1. pocrniti,
premazati crnim; zacrniti, uiniti
crnim, gariti, garaviti; 2. div ocr-
niti/ocrnjivati [-njujem] oklevetati,
ogovarati
befektet [~ett, befektessen] 1. (gy-
ba) poloiti/polagati [-aem] u kre-
vet; 2. tv <pnzt, munkt, ert)
uloiti/ulagati [-aem]; <pnzt, ert)
utroiti
befektets [~e, ~t, ~ek] tv (pnzz,
munk) ulaganje, investicija, u-
troak [-ka]
befel unutra
befelhsd|ik [~tt, ~jk/~jn] na_
oblaiti se
befr [~t, ~jen] (vmibe) stati [-a-
nem]; stati u to; hny ember fr be
ebbe a terembe? koliko ljudi moe
da stane u ovu salu?
befrkz|ik [~tt, ~zk/~zn] 1. I.
befurakodik; 2. tv ~ik vkinek a
kegyeibe umiliti/umiljavati se komu
befest [~ett, befessen] obojadisati [-
iem]; (festkkel bevon) premazati
[-aem] bojom; (szvetet, gyapjt)
bojadisati tkanine/vunu; tangati tj
befszkeli magt ugnezditi se, ulei
se [-eem se]
befirkl [~t, ~jon] ukrabati, zamriti
befizet [~ett, befizessen] uplatiti/upla-
ivati [-ujem]
befizets [~e, ~t, ~ek] uplata
befizetlap [~}a, ~ot, ~ok] uplatnica
befog [~ott, ~jon] 1. (kezvel, be-
tapaszt, elzr) zaepiti; 2. tv ~ja
vkinek a szjt (elhallgattat) za-
epiti v zapuiti kome usta; (durva:)
fogd be a szd! jezik za zube ! jednu
manje ! zavei gubicu ! 3. (lovat)
upregnuti [-nem]/uprezati [-eem],
privezati, pripregnuti [-nem]/pri-
prezati [-eem], zapregnuti [-nem];
4. (munkba) pritegnuti [-nem]/
pritezati [-eem] v pritesniti koga;
nagyon be vagyok fogva mnogo sam
optereen/vezan poslom"; 5. miisz
(munkadarabot pl satuba) uvrstiti/
uvrivati; 6. tv ~ja magt up- ukuvati, ukuhati
regnuti [-nem]/uprezati [-eem]
se
befogad [~ott, ~jcm] i. vkit (vhov)
primiti/primati koga; ~ja a trsa-
sgba primiti koga u svoje drutvo;
2. (helyisg, edny) stati [-anem];
(edny) hvatati; a terem szz embert
fogad be u salu stane stotina ljudi; ez
a hord szz litert fogad be ovo bure
hvata sto litara
befogadkpessg [~e, ~et] prostorni befurakodik [~ott, ~jk/~jon] uvui [-
sadraj spremita, zapremina, kapa-
citet
befog [~Ja> ~t, ~k] mat kateta
befolys [~a, ~t] uticaj, upliv
befolysol [~t, ~jon] "*''> vm't uticati
[-iem], uplivisati [-iem], vriti dirati [-rem]
upliv na koga, na to
befolysos [~at; ~abb] uticajan [-jna],
uplivan [-vna]; ~ ember ovek od
velikog upliva
befolys: nagy ~ od velikog uticaja,
svesilan [-Ina]
befoly|ik [~t, ~jk/~jon] uliti [-ijem]/
ulivati se
befon [~t, ~jon] i. oplesti [-etem]/op-
letati [-eem]; 2. tv Id behlz
befordul [~t, ~jon] 1. (szemly, t)
skrenuti [-nem]/skretati [-eemj;
savti [-ijem]/savijati; a sarkon ~ on
savi za ugao; az t a falu mellett ~ put
savija pored sela; 2. (betr
vkihez) svratiti/svraati v svratiti/
svraati se kod koga;
beforr [~(ot)t, ~jon] zarasti [-tem],
zaceliti se; a seb ~t rana je zarasla
beforrad [~t, ~jon] Id beforr
beforraszt [~ott, beforrasszon] (lyu-
kif fmtrgyat) zalemiti/zalemlji-
vati, zaliti [-ijem]/zalivati s zale-
vati kositrom; zavariti/zavarivati [- biz:) vkinek zapriti orbu kome;
ujem] ~ neki dati mu prpe
befd Id befed befz [~tt, ~zn] 1. (tbe) udenuti
beftt [~je, ~et, ~ek] ukuvano/uku- [-nem]/udevati v ovui [-uem]/u-
hano voe, kompot vlaiti konac u iglu; ~i a crnt a tbe
befz [~tt, ~zn] 1. zakuvati/zaku- uvlaiti konac u iglene ui, uvrsti
vavati, zakuhati/zakuhavati, kuvati konac u iglu; 2. (cipt) zavezati [-
dok ne uzavri; ~i a levest sipati eem]/vezivati [-ujem], unjirati
rezance u vrelu supu/juhu; ~ a bg [~e, ~et, ~ek] trt beg
tet popariti aj; 2. (gymlcst) begzol [~t, ~jon]: ~ a vzbe zagaziti u
vodu
befzs [~e, ~t, ~ek] ukuvavanje, bget [~ett, bgessen] meati [-im],
ukuhavanje blejati [-jim], kmeati [-im]; egyet
befrcskl [~t, ~jo'n] poprskati, u- ~ beknuti [^nem]; ~ni kezd zab-
prskati lejati [-jim]
befj [~t, ~jon] (h vmit) zavejati [- bgets [~e, ~t] blejanje, bleka, kme-
eje]; ~ta az utat a h sneg je za- anje
vejao put begipszel [~t, ~jen] zagipsati, za
befullad [~t, ~jon] 1. (motor) za- mazati [-aem] v olepiti vjprivrstiti
guiti se; 2. (lvedk) priguiti se gipsom '
(tane [-eta]) begombol [~t, ~jon] zakopati/zakop-
avati; felltt ~ pripuiti ogrta;
uem]/uvlaiti se, utisnuti [-nem]/ kabtot ~ zakopati kaput
utiskati se, uspeti ulaziti, ulaziti begombolhat: ~ bls postava na/
silom za zakopavanje, umetak
befrd|ik [~ott, ~jk/~jo] zariti [- begombolkoz|ik [~ott, ~zk/~zon]
ijem]/zarivati se; (behatol) pro- (tv is) zakopati se
begngyl [~t, ~jn] zaviti [-ijem]/za-
befut [~ott, befusson] 1. (beszalad vho- vijati, zamotati/zamotavati, umo-
va> utrati [-im]/utravati; 2. (be- tati, obmotati/obmotavati, uviti [-
rkezik) stii [-ignem]/stizati [-iem], ijem]/uvijati; vmit paprba ~ za-
ui [-uem]/ulaziti, prispeti/prispe- motati neto hartijom
vati; (haj) uploviti, ulaziti plovei; begrbt [~ett, ~sen] saviti [-ijem]/
(hajn) stii laom/brodom, do- savijati, iskriviti/iskrivljavati s isk-
ploviti; ~ a vonat ulazi voz/vlak; rivljivati [-Ijujetn]; (forgatssal) za-
3. tv (hr, kzlemny) stii/stizati vinuti [-nem]
[-ie], prispeti/prispevati; sok pa- begrbl [~t, ~jn] ukolutati se,
nasz fut he stiu mnogobrojne pritu- ukotrljati se
be; 4. vmit (bizonyos tszakaszt) begubzs [~a, ~t] tv uahurenost
protrati/protravati; (jrmvn) begubz|lk [~ott, ~zk/~zon] (tv
proi/prolaziti; 5. vmit (kszn- is) uauriti se, uahuriti se; (selyem-
nvny) pokriti/pokrivati; 6. az ab- herny) umotava se, upredati se
lakot ~y'a a pra prozori se znoje begy [~e, ~et, ~ek] 1. (madr)
befuttat [~ott, befuttasson] 1. (arany- gua; 2. (szl:) valami van a ~ben
nyal) pozlatiti; 2. ksznvnnyel neto krije v dri- u sebi, neto ga
futtatja be a falat pokriti zid puzavim titi, zbog neeg se uvredio; kimond-
biljem ja ami a ~ben van kait to mu je
befstl [~t, ~jn] zadimiti na srcu; ez a fick a ~emben van
beft [~tt, ~sn] 1. zaloiti; (fel- imam pik na tog derana, taj tip
melegt) ugrejati [-jem]/ugrevati; mi je na vrh glave, tog derana sam
~ a klyhba naloiti pe; 2. (tv, uzeo na zub
6 Magyar szerbhorvt
begyakorl 82 behelyettest' behelyez 83 beindt
s
begyakorls [~a, ~t] uvebavanje (pnzt, adssgot, kvetelst) na- behelyez [~ett, ~zen] umetnuti [-nem]/ oi; 3. tv ~ja a szemt vmi ellt
begyakorol f~t, ~jn] ! uvebati/ platiti/naplaivati [-ujem], uterati/ umetati [-eem], staviti/stavljati u zatvoriti oi pred im; gledati kroz
uvebavati; vkivel vmit uvebati to uterivati (novac, porez); 4. ~/a az to, smestiti/smetati prste
s nekim; 2. ~ja magt uvebati/ ajtt pritvoriti v priklopiti vrata behint [~ett, ~sen] posuti [-spem]/ behurcol [~t, ~jon] 1. (bevonszol
uvebavati se behajts [~a, ~t] (p/ adssg stb} posipati [-pam v -pijem]; borssal ~ vkit, vmit) uvui [-uem]/uvlaiti,
begyepesedett: tv ~ fej zatucan naplaivanje pobiberiti uneti [-esem]/unositi; 2. (betegsget)
begyes [~et; ~en; ~ebb] 1. (melles) behajthatatlan (adssg, kvetels) ne- behv [~ott, ~jon] 1. (beszlit) (po)- uvui [-uem]
grudat, prsat; 2. (bszke) ohol, naplativ, neuterljiv, neuteriv zvati [-zovem]/pozivati unutra; 2. behz [~ott, ~zon] 1. uvui [-uem]/
kieljiv, kooperan behlz [~ott, ~zon] 1. (pl vast az ~ a katonasghoz pozvati u vojsku uvlaiti; ~za az ablakszrnyat pri-
begygyt [~ott, ~son] zaleiti, zaceliti orszgot) zahvatiti mreom; 2. tv behvs [~a, ~t] (katonasghoz) krinuti [-nem] v priklopiti v pritvoriti
begygyul [~t, ~Jon1 (atv is) (seb) vkit oplesti [-etem]/opletati [-eem], pozivanje/poziv u vojsku krila od prozora; ~za a vitorlt sa-
zaleiti se, zaceleti [-li] se uplesti [-etem] u mreu, uhvatiti u behv [~ja> ~t, ~k] kat poziv viti [-ijem]/savijati jedra; 2. (p/
begykerezett ukorenjen, uvreen vigove, upecati, ulagivati [-gujem] behzelgi magt pejor vkinl umiliti/ macska) ~za a karmait uvui
begymszl [~t, ~jn] ukrcati/u- se komu, oarati koga umiljavati se, ulagivati [-gujem] se, pande; 3. tv ~za a farkt povui/
krcavati, natrpati, natutkati, utis- behamuz [~ott, ~zon] upepeliti/upe- uvlaiti se, dodvarati/dodvoravati se povlaiti se, postati manji od mako-
nuti [-nem]/utiskivati [-kujem], u- peljavati, posuti [-spem]/posipati [- komu, ui u neiju milost vog zrna; podviti [-ijemj/podvijati
trpati/utrpavati, ututnuti [-nem] pam v -pijem] pepelom behzelg' [~t, ~en] umiljavan, ulja- rep, 4. arg ~ vkinek egyet (nagyot
begyjt [~ott, ~son] 1. zaloiti, pot- behangol [~t, ~\on\ (rdit) uskla- givan, umiljat, umiljen, mazan [-zna] odavg vkinek) unuti [-nem] koga
paliti/potpaljivati [-ljujein] vatru; diti/usklaivati [-ujem], timati, behdol [~t, ~jon] vkinek, vminek behzd|ik [~ott, ~jk/~jon] uvui [-
2. t beindt timovati [-mujern], podesiti/pode- prignuti [-nem]/priginjati se, pot- uem]/uvlaiti se
begyjts [~a, ~t] potpalaljivanje avati, ukopati/ukopavati (radio) initi/potinjavati se, pokoriti/po- beht [~tt, ~sn] rashladiti/rashlai-
begyullad [~t, ~jon] 1. (meggyullad) na izvesnu frekvenciju koravati se, predati se komu, emu; vati [-ujem], uhladiti/uhlaivati
zapaliti se upaliti se; 2. tv (beijed) behny [~t, ~Jor|] (rkot, gdrt lei [legnem] na rudu szl beidegzifdlik [~tt, ~jk/~jn] prei [-
dobiti zort, uzortiti se, ustraiti se, betemet) zasuti [-spem]/zasipati [- behord [~ott, ~jon] uneti [-esem]/u- ee]/prelaziti u naviku, postati [-
uplaiti se pam v -pijem] nositi; (jrmvel) uvesti [-ezem]/ anem]/postajati [-aje] nivika
begyjt [~tt, ~sn] (termst) spremi- beharangoz [~ott, ~zon] tv objaviti/ uvoziti beiktat [~ott, beiktasson] 1. (beilleszt)
ti/spremati, ukupiti objavljivati [-ljujem]; pejor ogla- behorpad [~t, ~jon] ulubiti se, u- uvrstiti/uvrtavati, uvrivati [-u-
begyjt'hely [~e, ~et, ~ek] sabirna avati velikom bukom gnuti [-nem] se jem]; 2. (iratot) upisati [-iem]/
stanica, sabirni or|punkt behast [~ott, ~son] zaparati behorpaszt [~ott, behorpasszon, ~ani] upisivati [-sujem], registrovati [-ru-
behabar [~t, ~J ] (telt) zakuvati, behats [~a, ~t, ~ok] uticaj, upliv ulubiti, ugnuti [-nem] jem ]/registrirati; 3. (llisba) uvesti
zamutiti behat podroban [-bna], temeljan [- behoz [~ott, ~zon] 1. uneti [-esem]/ [-edem]/uvoditi (u dunost)
behajlllk [~ott, behajoljon, ~ani] ljna], temeljit unositi; (jrmn) uvesti [-ezem]/ beillatost [~ott, ~son] namirisati [-
saviti |-ijem]/savijati se, sagnuti [- behatan podrobno, temeljno, teme- uvoziti; 2. (importl) uvoziti, im- iem], parfimisati [-iem]
nem]/sagibati [-bam v -bljem] se ljito portirati, importovati [-tujem]; 3. beilleszked|lk [~ett, ~jk/~jen] prila-
behajlit [~ott, ~son] saviti/savijati, behatol [~t, ~Jon] (atv is) prodreti/ tv (ptol) nadoknaditi s naknaditi/ goditi/prilagoavati s prilagoivati
sagnuti/sagibati, poviti [-ijemJ/po- prodirati [-rem], nadreti [-rem]/ naknaivati [-ujem]; ~za az el- [-ujem]se
vijati; ~ja a trdt saviti koleno nadirati [-rem]; ui [uem]/ulaziti veszett idt nadoknaditi izgubljeno beilleszt [~ett, beillesszen, ~eni] pri-
behajz |~ott, ~zon] 1. (hajra rak) nasilno, uvaliti, urevati [-vem] vreme lagoditi/prilagoavati s prilagoi-
ukrcati/ukrcavati, utovariti/utovari- behatols [~a, ~t] (tv is) prodiranje; behozatal [~a, ~t] uvoz, uvoenje, vati
vati [-rujem]; 2. ~ta az egsz vilgot a klfldi tke ~a prodiranje ino- import beilljik [~ett, ~eni] priliiti, pristajati
oplovio je itav svet stranog kapitala behozatali uvozni; ~ cikk uvozni arti- [-jem]; biti prikladan [-dna]/sposoban
behajzs [~a, ~t] Chajba) utovar behavaz [~ott, ~zon] zavejati [-jem] kal; ~ engedly uvozna dozvola, [-bna] za to
behajz|ik [~ott, ~zk/~zon] (kik- behzasodjik [~ott, ~jk/~jon] (vho- uvoznica; ~ tilalom zabrana uvoza; beindt [~ott, ~son] 1. (vmely folya-
tbe) uploviti v) prizetiti se, prieniti se, prido- ~ vm uvozna carina matot pl tervet) staviti/stavljati u
behajt [~ott, ~son] 1. (beterel) ute- mazetiti se behozhat uvoljiv pokret, pustiti/putati u dejstvo,
rati/uterivati [-ujein]; ~ja a birk- beheged [~t, ~jen] zarasti; ~i a seb behuny: 1. ~ja a szemt sklopiti oi, pokrenuti [-nem], uvesti [-edem]/
kat az akolba uterati/ugoniti ovce u rana se zasuila trenuti [-nem] okom; egsz jszaka uvoditi;2. motort ~ pokrenuti [-nem]/
tor; 2. (jrmvel) uvesti se [-eem behelyettest [~ett, seti] mat zame- nem hunytam be a szememet elu no pokretati [-eem] motor, staviti/sta-
se]/uvoziti, uvaati, ui [uem]/ niti/zamenjivati f-njujem] nisam okom trenuo v nisam sklopio vljati motor u pogon, upaliti
ulaziti provoznim sredstvom; ~ani behelyettest: mat ~ mdszer metoda oi; 2. (rkre) ~ja a szemt zatvo- motor
tilos! za vozila ulaz zabranjen ! 3. zamene riti/zatvarati r zaklopiti/zaklapati
beindul 84 bkacomb bkaembe 85 bkekongresszus
r
beindul [~t, ~jon] (tv is) proraditi,
krenuti [-nem], poeti raditi, po-
eti funkcionisati [-isem] v funkcio-
nirati
beint [~ett, ~sen] zene (karmester)
dati/davati [dajem] znak v mig,
mignuti [-nem] (orkestru)
ber [~t, ~jcm] i. upisati [-iem]/upi-
sivati [-sujem] 2. (bejegyez) ube-
leiti/ubeleavati
berat [~ott, berasson] (isk is) dati
upisati
beirats [~a, ~t, ~ok] (isk is) upis,
upisivanje
beratsl: ~ dj upisnina
beiratkozs [~a, ~t, ~ok] isk upisi-
vanje, upis
beiratkozik [~ott, ~zk/~zon] upi-
sati [-iem]/upisivati [-sujem] se
(u kolu v na fakultet)
beismer [~t, ~jen] priznati/priznavati
[-ajem]; ~i a vtkt priznati/pri-
znavati svoju krivicu
beismers [~e, ~t, ~ek] priznanje;
~sel enyhti a bnt priznanjem
ublauje v smanjuje krivicu; ko priz-
naje, pola mu se prata kzm
beivdjik [~ott, ~jk/~jon] <festk>
upiti [-ije]/upijati se apsorbovati [-
bujemj.se, apsorbirati se
bejr [~t, ~jon] 1. (vhov rendszere-
sen) ulaziti, zalaziti; 2. (vidket)
obii [-iem]/obilaziti, proputovati
[-tujem]
bejrs [~a,~t] l.(cselekves)ulaenje;
2. tv pristup; szabad ~a van vkihez
imati slobodan pristup kod koga,
biti priman u iju kuu; 3. ld be-
jrat1
bejrat1 [~a, ~ot, ~ok] ulaz, ulazak [-
aska], uhod; kln ~ poseban/
zaseban [-bna] ulaz
bejrat2 [~ott, bejrasson] vmit (g-
pet, szerkezetet) staviti neto u
probni pogon; motort ~ staviti/
stavljati motor u pogon u svrhu
zagrevanja
bejrati ulazni; ~ ajt ulazna vrata
tb; ~ nyls ulazni otvor
bejratos [~at, ~ak] v/wv prisan [-
sna], blizak [-ska], dobro poznat;
~ vkinl, vkihez prisni/domai pri-
jatelj; ima pristupa k nekom(e)
bejr [~Ja> ~t, ~k] (dik) eksternis-
ta (uenik zavoda koji ne stanuje u
zavodu)
bejrn [~Je> ~t, ~k] spremaica,
kuna pomonica, dvorkinja, bedi-
nerka
bejegyez [bejegyzett, ~zen] (knyvbe,
fzetbe) pribeleiti/pribeleavati,
ubeleiti, zabeleiti; (hiv.) cget ~
obeleavati v protokolisati [-iem]
firmu/tvrtku (u registar)
bejegyzett hiv upisan; ~ cg protokoli-
sana firma, ubeleena tvrtka
bejelent [~ett, ~sen] 1. (kzl, nyi-
latkozik) izjaviti/izjavljivati [-lju-
jem], dojaviti/dojavljivati; naja-
viti; elre ~ unapred/prethodno obja-
viti; jvendbelitjt ~; predstaviti
v prikazati [kaem] nevestu/zaru-
nicu; 2. (rendrsgen, ltogatt) pri-
javiti/prijavljivati
bejelents [~e, ~t, ~ek] 1. (nyilatko-
zat), izjava; 2. (rendrsgi) pri-
java
bejelentkezik [~ett, ~zk/~zen] pri-
javiti/prijavljatie's prijavljivati [-lju-
jem] se
bejelent I. mn: ~ lap prijavnica; II.
fn [~je, ~t, ~k] 1. (kzl szemly)
prijavnik, prijavitelj; 2. (bejelent
lap) prijavnica
bejelenthivatal [~a, ~t] prijavni
ured, prijavno odeljenje
bejell [~t, ~jn] oznaiti, ubeleiti/
ubeleavati, zabeleiti, staviti/stav-
ljati znak
bejn [bejtt, bejjjn] ui [uem]/
ulaziti
bejvetel [~e, ~t] ulazak [-ska]
bejut [~ott, bejusson] 1. (tv is) do-
speti/dospevati, stii [-ignem J/sti-
zati [-iem]; nehz ~ni hozz pristup
k njemu je teak; 2. sp ~ a dntbe
ui u finale
bka [-ija, At, Ak] 1. aba; varangyos
~ krastava aba; 2. (szl:) lenyeli
a riit progutati pilulu
bkacomb [~\a, f-ot, ~ok] ablji
batak, batak od abe
bkaember [~t, ~ek] ovek-aba;
(vz alatt halsz) podvodni ri-
bolovac f-vca]
bekalandoz [~ott, ~zon] protumarati,
prolulati
bkanyl [~a, ~t] nv abokreina
bekanyarodik [~ott, ~jk/~jori] za-
krenuti/zakretati [-eem]
bekap [~ott, ~jon] 1. uhvatiti; 2.
(telt) progutati; alabrknuti [-
nem]; ~ egy falatot okusiti se; 3.
lv ~ta a legyet progutao je udicu
bekapl [~t, ~jcmj ukopati/ukopavati,
zakopati/zakopavati
bekapar [~t, ~jon] vmit zaeprkati/
zaeprkavati
bekapcsol [~t, ~jon] prikopati/pri-
kopavati, ukopati/ukopavati, uk-
ljuiti/ukljuivati [-ujem]
bekapcsold ik [~ott, ~jk/~jon]
vmi--be ukopati se u to, prikljuiti/
prikljuivati [-ujem]se v pridruiti/
pridruivati [-ujem] se emu; ~ik a
beszlgetsbe ukljuiti se v ukopati
se u razgovor; ik a trsasgba
ukljuiti se u drutvo
bkaporonty [~a, ~ot, ~ok] abi
bektrnyoz [~ott, ~zon] posmoliti,
osmoliti, namazati [-aem] smolom
bekattan [~t, ~jon] (kapocs, zr)
(kopa, brava) zatvara se kljocan-
jem
bekattlnt [~ott, ~son] kljocnuti [-
nem]/kljocati (bravu v katanac v
kopu)
bke [~je, ~ t ] l . mir; tarts ~ trajni
mir; a ~ hve pristalica/pristaa
mira; a ~ megvdse ouvanje mira; a
~ megzavarsa/megbontsa narua- bkehrnk [~e, ~t] vesnik mira
vanje mira; Arl szl hatrozat
dekret o miru; a At fenyeget veszly
opasnost ugroavanja mira; At kt
sklopiti/sklapati v zakljuiti/zaklju-
ivati [-ujem] mir; ~/ megzavar
poremetiti v naruiti/naruavati mir;
2. (nyugalom) Aben hagy ostaviti/
ostavljati na miru; Aben van miro-
vati [-rujem]; nyugodjk Abenl
(neka) poiva u miru ! poivao u
miru ! hagyjl ~n ostavi me na miru,
mani me se
bkeajnlat [~a, ~ot, ~ok] ponuda
mira
bkeakarat [~a, ~ot] volja za mirom
bkellapot [~a, ~ot] mirno stanje,
stanje mira
bkeangyal [~t] aneo [-ela] mira
bkebart [~ot, ~ok] prijatelj mira,
miroljubitelj, miroljubac [-upca]
bekebelez [~ett, ~zen] 1. jog (kve-
telst ingatlanon) uknjiiti/uknjia-
vati (potraivanje), utelovati/utelov-
ljavati; 2. pol anektirati, pripojiti/
pripajati
bkebeli mirnodopski bkebr [~ja,
~t] jog, rg mirovni
sudija/sudac [suca]; sudija mira;
primiriteljni/primirni sudija
bkebrsg [~a, ~ot] rg primiriteljni
sud bkebizottsg [~a, ~ot, ~ok]
odbor
za mir, mirovni odbor bkebonts
[~a, ~t] ruenje mira bkebont I. mn
miroloman [-mna];
II. fn [~ja, ~t, ~k] naruitelj mira,
rusilac [-ioca]/prekrilac [-ioca] mira,
ruimir, naruilac [-ioca] mira,
smutljivac [-vca] bekecs [~e, ~et,
~ek] urdija bkecsk [~ja, ~ot]
poljubac [-upca]
mira_ (poljubac kao znak izmirenja)
bkedj [~a, ~at, ~ak] nagrada za mir
bkefelhvs [~a, ~t] mirovni proglas,
poziv na mir
bkefelttelek [~et] uslovi/uveti mira
bkegalamb [~ja, ~ot] golub mira
bkeharc [~a, ~ot] borba za mir
bkeharcos [~a, ~t, ~ok] borac
[-rca] za mir
bkeidszak [~a, ~ot] doba/razdoblje/
period mira bkejavaslat [~a, ~ot,
~ok] predloi
za mir bkejobb [~\&, ~ot] ruka
pomirnica;
~ot nyjt vkinek pruiti komu ruku
pomirnicu bkekonferencia [6ja, At,
Ak] mirovna
konferencija
bkekongresszus [~a, ~t, ~ok] 1. trt
mirovni kongres; 2. pol kongres
prijatelja mira
bkeklcs 86 bekormo bekormozdik 87 bele
n z
bkeklcsn [~e, ~t] dravni zajam '
[-jma] za mir
bkekts [~e, ~t] zakljuenje/sklapa-
nje mira
bkekzvetts [~Je> ~t> ~k] posrednik/
posrednica za mir; mirovni posrednik
bkltet [~ett, bkltessen] miriti
bkltets [~e, ~t] mirenje bkltet mirno privredno/ekonomsko
I. mn primirni; ~ brsg pomirbeni
sud; II. fn [~je, ~t, ~k] mirotvorac
[-rca]
bkemenet [~e, ~et, ~ek] pohod za mir
bkemozgalom [-Ima, -Imat] pokret za
mir
beken [~t, ~jen] 1. umazati [-aem],
(arcot) mazati; 2. <bepiszkit> za-
mazati, uprljati bkepaktum [~a, ~ot]
mirovni ugovor,
ugovor o miru Bkepalota [~ja>
-it] Palata/Palaa
mira bkeprt [~Ja> ~ot]
stranka/partija
mira
bkepipa [~ja, ~t] lula mira, lula
obeanja, besa uz lulu; (tv is) el-
szvja a At puiti lulom izmirenja
bkepolltika [~ja, ^Ct] politika mira
bekpzel [~t, ~jen]: ~ magnak vmit
uobraavati v utvoriti to sebi
bekpzelt [~et; ~en; ~ebb] uobraen,
samopouzdan; ~ alak! uobraenjak!
uobraenko! ~ majom uobraena
tikva bekpzeltsg [~e, ~et]
uobraenost,
samopouzdanost bekr [~t, ~jen]
(za)moliti, zatraiti,
zaiskati
bekeretez [~ett, ~zen]uramiti/uramlji-
vati [-ljujem], uokviriti/uokvirivati
[-rujem]
bekert [~ett, ~sen] 1. <telket>
ograditi/ograivati [-ujem], zagra-
diti/zagraivati [-ujem] 2. {ellen-
sget) opkoliti/opkoljavati, zaskoi-
ti/zaskakati [-aem] s zaskakivati
[-kujem]
bekertett 1. <telek> ograen, zagra-
en; ~ hely ograeno mesto; ~
kert gradina; ~ terlet zagraeno
podruje/zemljite, branik; 2. (/?/
ellensg) opkoljen
bekerl [~t, ~jn] ui [uem]/ulaziti,
stii [-ignem]/stizati [-iem]; sp ~ a
dntbe ui/ulaziti u finale bks
[~et; ~en; ~ebb] miran [-rna]; ~
egyms mellett ls mirna/miroljubiva
koegzistencija; ~ egyttls miran
zajedniki ivot; ~ gazdasgi verseny
takmienje bksen mirno, na miran
nain, u
miru
bkessg [~e, ~et] mir, mirnoa
bkeszegs [~e, ~t] prekraj/prekra-
vanje/naruavanje mira
bkeszeretet [~e, ~et] miroljublje
bkeszeret miroljubiv bkeszerzds
[~e, ~t, ~ek] mirovni
ugovor/pakt, ugovor o miru
bketbor [~a, ~t] tabor/logor mira
Bketancs [~a, ~ot, ~ok] Savet
mira bketrgyals [~a, ~t, ~ok]
mirovni
pregovori tb, pregovori o miru
bktlen [~t; ~iil; ~ebb] nemiran
[-rna]
bketrs [~et, ~t] trpeljivost, strplji-
vost; kijn a ~bl dozlogrdilo mu je
bketr trpeljiv, strpljiv bke-
vilgkongresszus [~a, ~t] svetski
kongres mira bke-vilgmozgalom
[-Ima, -Imat]
Svetski pokret za zatitu mira
Bke-vilgtancs [~ot] pol Svetski
savet za mir
bekezds [~e, ~t, ~ek] (j sor) novi
red; (szakasz) stav, odeljak [-ljka]; ~t
csinl poeti nov stav beksr [~t,
~jen] otpratiti bkt [~ett, ~sen]
miriti bkly [~J a ~t> ~ k ] okov,
puto bekonferl [~t, ~jon]
najaviti/najavljivati [-ljujem]
bekopog [~ott, ~jon] ld bekopog-
tat
bekopogtat [~ott, bekopogtasson] za-
kucati (na vrata)
bekormoz [~ott, ~zon] poaditi, aa-
viti, ogariti/ogaraviti, ugaraviti,
oaaviti, posuti [-spem]/posipati
au; arcot ~ uaaviti v zaaaviti
lice
bekormozd;ik [~ott, ~jk/~jon] po- bekukucskl [~t, ~jon] zavirkivati [-
aaviti, postati [-anem] aav/ kujem]
garav; miisz ~ik a gyertya a motor- bekurbliz [~ott, ~zon] rg (motort)
ban uaavi v uprlja se sveica u kurblovati[-lujem],pokrenuti[-nem]/
motoru pokretati [-eem] kurblovanjem
bekoszoldjik [~ott, ~jk/~jon]uprlja- bkl [~t, ~jn] miriti se
ti se, usvinjiti se bekld [~tt, ~jn] priposlati
bekovszol [~t, ~jon] vmit 1. (kenye- bekld [~je, ~t, ~k] poilja, poi-
ret) staviti/stavljati kvasa v kvasca ljalac [-ljaoca]
u to 2. ~ja az uborkt spremiti/ bklkeny [~t; ~en; ~ebb] pomirljiv;
spremati kvasne krastavce sa vodom, ~ termszet pomirljiva dua
ukvasiti krastavce za turiju bel- unutranji
bekltzs [~e, ~t] useljenje bl [bele, belet, belek] 1. crevo;
bekltzhet: ~ laks useljiv stan, 2 . ( f ) s r ; 3 . ( d i ) je z g r o ;
stan za useljenje 4. (kenyr) mekota; 5. (gyerty)
bekltziik ]~tt, ~zk/~zn] useliti/ fitilj, stenj, stenjak
useljavati se u nov stan bl- crevni
bekp [~tt, ~jn] <lgy> upljuvati [- Bla [^-t] Bela, Adalbert
ljujem]; a lgy ~e a sonkt belakatol [~t, ~jon] zatvoriti/zatva-
muva je upljuvaa unku rati lokotom
bekszn [~t, ~Jon] <az ablakon) belakkoz [~ott, ~zon] lakovati [-ku-
pozdraviti/pozdravljati kroz prozor jem]
beksznt [~tt, ~sn](id> nastupiti/ belapul [~t, ~jcm] spljotiti/spljota-
nastupati, nastati [-anem]/nastajati; vati se, postati [-anem]/postajati [-
~ a nyr nastaje v nastupa leto jem] pljosnat
beksznt [~je. ~t] uvodni govor belt [~ott, belsson] 1. (vhov)
bekt [~tt, bekssn] 1. {pl zskot) videti [-dim] unutra; 2. hibt ~
zavezati [-eem]; 2. (knyvet) po- uvideti v priznati/priznavati [-ajem]
vezati, uvezati [-eem], ukoriiti; greku; ~tam, hogy igazad van uvideo
3. (sebet, kezet) poviti [-vijem]/ sam da si u pravu
povijati, zaviti, previti [-ijem]/pre- belts [~a, ~t] uvianje, uviavnost;
vijati, privezati [-eem]/privezivati ennyi ~ lehetne benne mogao bi biti
[-zujem]; (szemet) zavezati [-eem], toliko uviavan; mogao bi imati
previti [-ijem]/previjati; ~/ a szemt toliko uviavnosti; ~a szerint po
zsebkendvel vezati maramom oi; svom nahoenju; ezt az n ~ra
4. (lovat az istllba) privezati bzom to preputam vaoj uviavno-
[-eem]/privezivati [-zujem] sti; jobb ~ra jut opametiti se,
bekts [~e, ~t, ~ek] 1. zavezanje; usavetovati [-tujem] se; jobb ~ra tr
2. (knyv) povez, uvez; 3. (seb) predomisliti se; legyen egy kis ~sal!
prevoj, zavoj budite donekle uviavni!
bekt: ~ t prilazni put, spojnica belthatatlan nedogledan [-dna], ne-
bektz [~tt, ~zn] 1. zavezivati pregledan [-dna]
[-zujem], svezivati; 2. (sebet) pre- belthat: ~ idn bell u dogledno-vreme
vijati, zavijati; sorjban ~ isprevi- belt tv uviavan [-vna]
jati bekvetkez ik [~ett, ~zk/~zen] belzasodjik [~ott, ~jk/~j on ] orv
usledi- dobiti groznicu/vruicu/temperatur.u,
ti, nastati [-anem] bekrtz uhvati ga groznica
[~ott, ~zon] trti [trem/ta- blcsavarods [~a, ~t] orv uvijanje
rem] kredom, beliti kredom creva
bekukkant [~ott, ~son] zavirnuti bele u trgy e; hat unutra; csak gy
[-nem] zengett ~ a hz sve/da se orilo u kui
beleakad belefolyik belefj 89 belelovai
beleakad [~t, ~jon] vmibe zapeti [- beledolgoz [~ott,~zon](vmit ptllag) ~ik a Dunba Tisa utie u Du- utrti se [utrem se] /utirati se [-irem
pnem]/zapinjati [-njem], zakaiti uklopiti/uklapati, nadopuniti/nado- nav se]
se, zakvaiti se o to punjavati belefj [~t, ~jon] vmibe duvati u to; beleizzad [~t, ~jon] uznojiti se
beleakaszt [~ott, beleakasszon, ~ani] beledf [~tt, ~jn] ubosti [-odem]/ ~ a trombitba zatrubiti; ~y'a az orrt belejn [-jtt, -jjjn] vmibe ui
zakuiti/zakuivati [-ujem], zaka- ubadati, zarinuti [-nem]; ~te a kst a zsebkendbe useknuti se u [uem]/ulaziti u to; ~ a munkba
iti/zakaivati a szvbe zarinuo mu je no u srce maramicu ui/ulaziti u posao
beleaprt [~ott, ~son] udrobiti beleegyezs [~e, ~t] pristanak [-nka], belefullad [~t, ~jon] <vizbe> utopiti belekap [~ott, ~jon] i. zakaiti se
belertja magt vmibe (u)meati se, privola se, udaviti se (u vodi) za to. dohvatiti to; a tz ~ott
paati se, uplesti [-etem]/uplitati [- beleegyezek [~ett, ~zk/~zen] vmibe belefr [~t, ~jon] vmibe (lyukat fr) a tetbe vatra je dohvatila krov; 2. a
iem] se u to, dapati se; ~ ms pristati [-anem]/pristajati [-jem] buiti rupu u to; fejt ~ja a prnba kutya ~ott a lbamba pas me zgrabio
dolgba (u)meati se u tue stvari na to, privoleti [-lim] se, saglasiti/ zariti [-jem] glavu u jastuke za nogu
beleavatkozik [~ott, ~zk/~zon] saglaavati se; ~ik a vlsba pristati belefiird|ik [~ott, ~jk/~jon] zariti belekapaszkod |ik [~ott, ~jk/~jon]
1. (illetktelenl) umeati se, da na rastavu; mindenbe ~ik pristati [- se, uriti [-ijem] se vmibe zakaiti se, uhvatiti se za to
pati se, dirati; ~ik a veszekedsbe anem]/pristajati[-jem]na sve; ~em belegabalyodik [~ott, ~jk/~jon] vmi- belekarol [~t, ~jcm] vkibe uhvatiti v
(u)meati se u svau; 2. (hatsg) abba, hogy . . . ja sam privoljan na be zaplesti [-etem]/zapletati [-licem] uzeti [uzmem] nekoga za ruku
intervenisati [-iem] to da on . . . se, zapetljati/zapetljavati se u to, belekerl [~t, -jn] 1. (vhov) dospe-
belebeszl [~t, ~\en] upadati u re, beleli magt vmibe uiveti [-vim] se zamrsiti/zamrivati [-ujem] se ti kuda; 2. (pnzbe) stati [-anem]/
uneti [-esem]/unositi se kome u u neto; ~ vkinek a helyzetbe belegzol [~t, ~jon] 1. zagaziti; ~ stajati [-jem]
govor; ~ a vak vilgba govoriti uiveti [-vim] se u poloaj koga; a vzbe zagaziti u vodu; 2. ~ vkinek belekever [~t, ~jen3 ! vmit vmibe
u tartanj ~ a szerepbe uiveti se u ulogu a becsletbe dirati kome u ast, umeati neto u to; 2. vkit (vmilyen
belebetegszik [-betegedett, -betegedjen ] belept [~ett, ~sen] vmibe ugraditi/ povrediti iju ast gybe) upetljati/upetljavati,uplesti
vmibe razboleti [-lim] se od ega, ugraivati [-ujem] u neto beler belegebed [~t, ~jen] np skapati/ [-etem]/upletati [-eem] koga
postati [-anem] bolestan od neega [~t, ~jen] dosei [-egnem]/ skapavati, propasti [-adnem]/pro- belekevered|ik [~ett, ~jk/~jen] vmibe
belebocstkozlik [~ott, ~zk/~zon] dosegnuti [-nem]/dosezati [-eem]/ padati; ha ~sz, akkor sem red ezt el umeati se, uvaliti se/uvaljivati [-
vmibe upustiti/uputati se u to dosizati [-iem]; a ruha alja ~ a da crkne, nee to postii ljujem] se u to
belebolondul [~t, ~jon] 1. vkibe vzbe kraj haljine dosie do vode belgzs [~e, ~t] udisanje belekezd [~ett, ~jen] vmibe zapoeti [-
poludeti [-dim] za kim, ludo se belert [~ett, ~sen, ~eni]podrazumeti/ belegymszl (~t, ~jn] utrpati/ nem]/zapoinjati[-njem] to, ula-
zaljubiti u koga, zaluditi se u koga; podrazumevati, uraunati/urauna- utrpavati ziti, upustiti/uputati se u to
2. vmibe zaluditi se u ta, ludo se vati; ~ve podrazumevajui, urau- belehabarod |ik [~ott, ~jk/~joTt] biz, belekstol [~t, ~jcm] vmibe 1. (bele-
zaneti [-esem] za neim navi trf vkibe ludo/glupo se zaljubiti, harap) zagristi [-izem]/zagrizati;
belebonyold|ik [~ott, ~jk/~jon] beleesiik [~ett, ~sk/~sen] upasti zacopati se u koga 2. v(belekezd, megprbl) zapoeti
zaplesti [-etem]/zapletati/zaplitati [-adnem]/upadati; ~ik abba a hibba, belehal [~t, ~jon] vmibe umreti od [-nem]/zapoinjati [-njem], poku-
[-iem] se, zapetljati/zapetljavati se hogy . . . upasti [-adnem] v zapasti ega; ~ bnatba svisnuti [-nem] ati/pokuavati
belebotljik [~ott, -botoljk/-botoljon, [-adnem] u greku da . . ., pogreiti v umirati [-rem] od tuge/alosti, belekt [~tt, belekssn] 1. (bele-
~ani] 1. vmibe nabasati, natrapati, time to . . . belefrad [~t, ~jon] presvisnuti [-nem]; majd ~tam skoro gngyl vmibe) uvezati [-ezem]/
nagaziti na to, saplesti/splesti [- vmibe umoriti/ umarati se od ega, da nisam umro uvezivati [-zujetn], umotati/umota-
etem] se, spotai [-aknemJ/spoticati utati [-anem]/ sustajati [-jem], beleharap [~ott, ~jon] zagristi [-izem]/ vati, zav'*: [-ijem]; 2. vkibe zakaiti/
[-iem] se na to; 2. tv vkibe zamoriti/zamariti se belefekszik [- zagrizati; ~ a krtbe zagristi u zakaivati se za koga
nameriti se, naii [-idem] na koga fekdt, -fekdjk/-fekd-jn, kruku blel [~t, ~jen] postaviti/postavljati
belebjk [~t, ~jk/~jon] uvui -fekdni] 1. ~ az gyba lei belehast [~ott, ~son] (fjdalom) belelt [~ott, belelsson] videti u to;
[-uem]/uvlaiti se; az rdg bjjk [legnem]/legati [leem] u krevet v sevnuti [-nem]; olykor ~ a fjdalom tv ~ vkinek a krtyiba shvatiti v
bele! avo da ga nosi! postelju 2. tv ~ a munkba prilei v a htamba po neki put mi sevne prozreti ije namere
belebuklik [~ott, ~jk/~jon] 1. upasti prilegnuti [-nem] na posao belefog u leima bellegzjik [~ett, -legezzen, -legezni]
[-adnem ]/upadati; 2. (vagyonilag) [~ott, ~jon] vmibe zapoeti [-nem], belehel [~t, ~jen] udahnuti [-nem], udisati [-iem]
propasti/propadati, bankrotirati, poeti/poin jati [-njem] to, latiti/laati udisati [-iem] bleletlen (kabt, keszty stb.y nepo-
bankrotovati [-tujem] belcez se ega; ~ a munkba poeti raditi; beleilleszkedik Id beilleszkedik stavljen
[~ett, ~zen] pokriti [-rijem] v latiti/laati se posl.i belefojt [~ott, beleilleszt I beilleszt belelovai [~t, ~jon] 1. vkit vmibe
obloiti letvama; ioiti, postaviti/ ~son] udaviti; ~ja belel ik [~ett] odgovarati, pristajati podstai, podstaknuti [-staknem],
postavljati ioke tj belecsppen vkibe a szt zapuiti komu usta [-jem] emu; ~ik ebbe a trsasgba naterati/naterivati [-rujem] koga na
[~t, ~jen] sluajno upasti belefoly ik [~t, ~jk/~jon]uHti [-ijem j on pristaje u ovo drutvo to; 2. ~ja magt vmibe zaleteti [-tim]
[-adnem]/upadati ulivati se, uticati f-iem]; a Tisza beleivdlik [~ott, ~jk/~jon] (festk) se, zatrati [-im] se u to, uvrteti
belel 90 beleragad beleremeg 91 beletkzik
 [-rtim] u glavu, sav se uneti [-esem]
u neku stvar
belel [~tt, ~j n ] pucati u to beleolvad [~t, ~Jor>] 1- vmibe stopiti/
belelk [~tt, ~jn] gurnuti [-nem]
koga v to u [trgye], baciti u
blelt (kabt, keszty stb.} postavljen
belemagyarz [~ott, ~zon] vmibe vmit
pripisati neemu neto; ~ vmit vki-
nek a szavaiba krivo tumaiti ije
reci
belemarkol [~t, ~jon] zagrabiti
belemardlik [~ott, ~jk/~jon] vmibe
nagristi [-izem]/nagrizati to
belemrt [~ott, ~son] 1. (folyadkba)
zamoiti/zamakati [-aem], umoiti/
umakati; ~ja a tollat a tintba
umoiti pero u mastilo/tintu; 2. (bajba
kever) zamesiti kome kau,
umeati koga u to belemegy [-
ment, -menjen, -menni]
1. (belefr) stati [-anetn] u to;
2. tv ~ a jtkba pristati [-anem]/
pristajati [-jem] na igru, ulaziti u
igru
belemelegszik [-gedett, -gedjk/-gedjen,
-gedni] zagrejati [-jem]/zagrevati se
belemlyed [~t, ~jen] vmibe udubiti/
udubljavati se u to
belemerl [~t, ~jn] vmibe udubiti/
udubljavati se, upiti [-ijem]/upijati
se u to; ~ a munkba udubiti se u
posao, svojski se odati poslu; ~t
a munkjba zaneo se u svoj rad,
zadubio se u posao, sav je obuzet
svojim radom
belndek [~e, ~et, ~ek] nv bunika,
tatula
belenz [~ett, ~zen] vmibe (po)gledati
u to
belen [~tt, o-jn] urasti [-tem]/
urastati/uraivati [ujem]; a krm belpjegy [~e, ~et, ~ek] ulaznica,
~tt a hsba nokat je urastao u meso
belenyilall [~t, ~jon], belenyilall|ik
[~ott, ~jk] vmibe sevnuti [-nem]
u to, zasevati; ~ a fogamba zaseva
mi zub; ~t a flembe sevnu mi u uhu
belenyugszik [-godott, -godjk/-godjon,
-godni] pristati [-anem]/pristatajati
[-jem] na to; zadovoljiti/zadovolja-
vati se, pomiriti/pomirivati [-rujem]
se s ime; ~ sorsba pomiriti se sa
sudbinom, predati/predavati [-da-
jem] se sudbini
stapati se, sliti [-ijem]/slivati se
2. tv (szn ms sznbe) prelaziti,
seniti, preliti [-ijem]/prelivati se
(jedna boja u drugu)
belel [~t, ~jn] 1. (vzbe) utopiti;
2. (munkt, pnzt) utroiti
beleml|ik [~tt, -mljk/-mljn,
~eni] ulivati se, uticati [-ie];
a Tisza ~ik a Dunba Tisa se uliva
u Dunav, Tisa utie u Dunav
belent [~tt, ~sn] usuti [uspem]/
usipati
belep [~ett, ~jer|] pokriti [-ijem]/
pokrivati
belp [~ett, ~Jenl ! ui [uem], stupiti
u to; ~ a hzba ui u kuu; ~
a szobba stupiti v ui u sobu; 2.
tv ~ a prtba stupiti u partiju/
stranku; 3. (szolglatba) stupiti u
slubu, nastupiti slubu; 4. zene
upasti [-adnem]/upadati; itt ~nek a
fvs hangszerek tu upadaju duvaki
instrumenti
belps [~e, ~t] 1. ulaz; ~ djtalan
ulaz besplatan; a ~ tilos! ulaz
zabranjen! 2. (llsba) nastup slu-
be;* 3. sp prestup
belpsi: ~ engedly ulazna dozvola,
propusnica; ~ igazolvny pristupnica;
~ nyilatkozat izjava o pristu-
panju
belepillant [~ott, ~son] vmibe zagleda-
ti v baciti pogled u to
belp [~je, ~t-, ~k] 1. (ruhadarab)
ogrta 2. (belpjegy) ulaznica
belpdj [~a, ~at, ~ak] ulaznina,
ulazna cena/taksa
ulazna karta
beleprsel f~t, ~jen] utisnuti [-nem]/
utiskivati [-kujem]
belpt!: rg ~ dj ld nbelpdj
belepusztul [~t, ~jo j vmibe propasti
[-adnem]/propadati,poginuti [-nem]
zbog ega
beleragad [~t, ~jon] vmibe zaglaviti se
u to; a kocsi ~ a srba zaglavila se
kola u blato
beleremeg [~ett, ~jeri] zadrhtati [-
drem] (se), poeti drhtati
belerohan [~t, ~jon] vmibe srnuti [-
nem]/srljati, juriti u to; (jrmvel)
naleteti na to
belerozsdsod Iik [~ott, ~jek/~jon] za_
rati, dobiti [-ijem] ru
belerg [~ott, ~jon] vkibe, vmibe
aknuti [-nem] koga, to; udariti
nogom u to
bls [~e, ~t, ~ek] postava, pot-
plata
blsanyag [~a, ~ot, ~ok] tkanina/
materijal za postavu, ser
belesodor [~t, ~jon] 1. uneti [-esem]/
unositi; 2. (tv:) vkit vmibe uplesti
[-etemj/upletati v uvui koga U to;
~ a hborba uvui u rat beletemetkez|ik [~ett, ~zk/~zen]
belesodrdik [~ott, ~jlc/~jon] j biti
noen vodom/vetrom; 2. tv uplesti
[-etem]/upletati [-eem] se u to,
biti uvuen u to
belesl [~t, ~jn] aiv, biz vmibe
zabuniti se u to; ~ a beszdbe zapeti
[-pnem]/zapinjati [-njem] u govoru
belesllyed [~t, ~jen] utonuti, slei/
slegnuti [-gnemj/slegati [-eem] se
beleszalad [~t, ~jon] vmibe utrati/
utravati u to
beleszmt [~ott, ~son] uraunati;
~va uraunato
belesznt [~ott, ~son] 1. (beforgat)
zaorati [-rem]/zaoravati; 2. (m-
sba) zaorati, zabradziti/zabrai-
vati [-ujem]
beleszeret [~ett, beleszeressen] vkibe
zaljubiti se u koga; * egy lnyba
zagledati devojku; ~tek egymsba
zavoleli v zagledali su se
beleszivattyz [~ott, ~zon] upum-
pati
beleszok ik [~ott, ~jk/~jon] vmibe
priviknuti [-nem]/privikavati se
emu, obiknuti (se) emu v na to,
uputiti se u emu, saiveti [-vim]/
saivljavati [-ljujem] se sa neim
beleszl [~t, ~jn] upasti [-adnem]/
upadati u re, kazati [kaem]/kazi-
vati [-zujem] svoje
beleszr [~t, ~jon] usuti [uspem]/
usipati
beleszort [~ott, ~son] utisnuti [-nem]/
utiskivati [-kujem], zaglaviti, silom
uguvati
beleszorul [~t, ~jon] zaglaviti se
belesz [~tt, ~jn] (tv is) uplesti [-
etem]/upletati [-eemj
beleszr [~t, ~jon] ubosti [-odem]/
ubadati, zabosti
beletall [~t, ~jon] 1. pogoditi/poga-
ati u to; 2. ~/a magt snai [-
aem]/snalaziti se
beletanul [~t, ~jn] nauiti (se)
beletapos [~ott, ~son] ugaziti u to
beletel|ik [~t, ~jk/~jen] proi [-ode],
trajati [-je]; ~ik nhny hnap,
amg . . . proi e nekoliko meseci
dok . . .
(tv:) vmibe zadubiti/zadubljivati [-
ljujem] se; ~ik a gondolataiba
udubiti se u svoje misli; ~ik a kny-
vbe zadubiti se u knjigu
beletesz [-tett, -tegyen, -tenni] staviti/
stavljati u to, metnuti [-nem]/
metati [meem] unutra-
beletorkoll I ik [~ott, ~ani] uticati [-
iem], tei [teem] u to
beletr' [~t, ~j'n] vmit vmibe slomiti
to u neemu
beletrjik [~t, ~jn] slomiti se usled
neega
beletrdik [~tt, ~jk/~jn] vmibe
pomiriti/pomirivati [-rujem] se s
ime, prilagoditi/prilagoavati [-u-
jem] se, povinovati [-nujem] se
emu, oguglati na to
beleugrjik [~ott, -ugorjk/-ugorjon,
~ani] uskoiti
beleun [~t, ~jon] vmibe biti sit ega;
ebbe mr ~tom to mi je dodijalo,
to mi je ve dosadilo
belet [~tt, belessn] 1. (belever
pl ket) zabiti [-ijem]/zabijati
(klin(ac)); 2. (tv:) mindenbe ~i
az orrt zabiti/zabijati svoj nos
svuda; 3. (tv:) mi ttt belje? ta
mu bi? koji mu je avo? pa ta
mu se desilo?
beletkzik [~tt, ~zk/~zn] 1. vmi-
be udariti se o to; vratlanul ~ik
vkibe, vmibe natrati [-im] na koga/
belevg 92 belle belvell 93 blyeg
 to, ii [idem] nenadno u susret
komu/emu; 2. tv ~ik a trvnybe
protiviti se zakonu, protivno je
zakonu
belevg [~ott, ~jon] 1. zasei [eem]/
zasecati, usei/usecati; ~tam az uj-
jamba usekao sam prst; 2. ~ott a vil-
lm a hzba grom udario u kuu;
3. tv ~ vkinek a szavba upasti
[-adnem]/upadati nekome u re;
4. (nekivg vminek) smelo se
upustiti/uputati u to
belevegyt [~ett, ~sen] umeati
belever [~t, ~Jen] ' <bever> zabiti [-
ijem]/zabijati, ukucati, zakrhati; 2. tv
~ vkinek a fejebe vmit uliti [-
ijem]/ulivati komu u glavu, zatui [-
uem] u glavu
belevs [~ett, ~sen] urezati [-eem]/
urezivati [-zujem]
beleveszi magt 1. ulei [-egnem] se,
ugnezditi se; 2. <szag a ruhba)
upiti [-ije]/upijati se (miris u halji-
nu/odelo)
belevet [~ett, belevessen] 1. ld bevet;
2. ~i magt a munkba baciti se na
posao; 3. ~i magt a harcba uskoiti
v urinuti [-nem] u boj
belevon [~t, ~jon] vmibe 1. uvui [-
uem] /uvlaiti, uvesti [-edem]/
uvoditi u to; 2. (mozgalomba)
ukljuiti (u pokret)
belezavar [~t, ~jon] 1. (szemlyt,
llatot pl vzbe) uterati/uterivati;
2. tv vkit zbuniti/zbunjivati [-nju-
jem], dovesti [-edem]/dovoditi koga
u zabunu
belezavarod|ik [~ott, ~jek/~jon] za-
plesti [-etem] se, zbuniti se, doi
[doem] u zabunu, zbrkati se,
razbaruiti/razbaruivati se [-ujem
se]
belezkken [~t, ~jen]: ~ a rendes
kerkvgsba ui [uem]/ulaziti u
pravilan kolosek
belezuhan [~t, ~jn ] vmibe upasti [-
adnem]/upadati u to
blfekly [~e, ~t, ~ek] orv ir na
crevima
blfeldolgoz I. mn crevarski; II. fn
[~j a > ~t, ~k] crevar
blfreg [-frge, -frget, -frgek] crevna
glista, pantljiara blfodor orv
opornjak belfld [~Je ~et]
tuzemstvo belfldi I. mn tuzemni,
domai; ~piac domae trite; ~
utazs putovanje po unutranjosti;
II. fn [~t, ~ek] tuzemac [-mca],
domorodac [-oca] belga I. mn [At]
belgijski; II. fn [rit, ~k] Belgijanac
[-nca]; (n) Belgijanka [tb birt -ki]
blgillszta [^ja, ,ct, *sk] ld blfreg
Belgium [~ot] fldr Belgija blgrcs
[~e, ~t, ~k] gr u crevima Belgrd belpolitika [~ja, ^.t] unutranja poli-
[~ot] fldr Beograd belgrdi I. mn
beogradski; II. fn [~t, ~ak]
Beograanin; (n) Beograanka
belgygysz [~a, ~t, ~ok] lekar/le-
nik za unutranje bolesti, lekar
internist(a)
belgygyszat [~a, ~o_t] interna medici-
na; leenje unutranjih bolesti
blhurut [~ja ~ot, ~ok] zapaljenje/
upala/katar creva v u crevima
blistz [~ott, ~zon] rg otpustiti/
otputati iz slube povodom sma-
njenja brojnog stanja beljebb vie
unutra, dalje belkereskedelem [-Ime,
-lmet] unutranja trgovina
blkeresked [~\e, ~t, ~k] crevar
blkszt' [~je, ~t, ~k] crevar
belmret [~e, ~et] unutranja mera
blmkds [~e, ~t] funkcija/rad
creva belopakodljk [~ott,
~jek/~jon] ia bt-
lop(d)zik
belopdzlik [~ott,-poddzk/-poddzon |r
belopz|lk [~ott, ~zk/~zon]uunj,i
ti se, uvui [-uem]/zavui se
kriom, dokrasti [-radem]/dokradaii
se
belovagol [~t, ~jon[ (lovat) izjah.iii
[-jaem]/izjahivati [-hujem] konji
belk [~tt, ~jn] (vhova) baciti r
gurnuti [-nem] u to belle 1.
(~m, ~d stb; iz/od njega v nje (iz/od
mene, iz/od tebe i t d . t . 2. (abbl)
iz/od toga v te; nem eng^i ~ ne
poputa od tog(a); semmi s, m
hinyzik ~ nita od toga ne fali/
manjka; semmi sem lesz ~ nita od
toga nee biti
belvell [~t, ~jen] miisz ubrizgati/
ubrizgavati, utrcati/utrcavati belgy [~e, ~et, ~ek] 1. unutranja/
belvs [~e, ~t, ~ek] kat ulazno
mesto taneta
blpoklos rg I. mn gubav; II. fn
[~t, ~ok] gubavac [-vca]; (n)
gubavica
blpoklossg [~a, ~ot] rg guba, pro-
kaza
tika
belpolitikai unutranjopolitiki; ~ kon-
szolidci sreivanje/konsolidacija u-
nutranje politike
blsr [-sara, -sarat] orv izmet, govno
[birt -neta]; (llat) balega; a ~
megreked zapei [-eem] se
belseje ld bels II.
bels I. mn unutranji, (u)nutarnji;
~ biztonsg unutranja sigurnost/
bezbednost; msz ~ gs motor
motor sa unutranjim sagorevanjem;
~ ellensg unutranji neprijatelj; ~
erk unutranje/unutarnje/endogene
sile v snage; ~ rtk unutranja
vrednost; ~ sszefggs unutranja
veza/povezanost; ~ rsz unutranji
deo, unutranjost; ~ rszek a)
unutranji delovi; b) orv utroba,
iznutrica; orv ~ szervek unutranji
organi; mat ~ szg unutranji
ugao; ~ vilgts unutranje osvet-
Ijenje/svetlo; II. fn [belseje, ~t, ~k]
1. (vminek a belseje) unutranjost,
nutrina; 2. (kerkprbels) unu-
tranja guma, zranica; 3. (llati)
ponutrice tb n
Bels-zsia [,it] fldr Unutranja/Nu-
tarnja Azija
belsleg iznutra; (gygyszerhasznlat)
(lek) za unutranju upotrebu
blszn [~t] crna peenica, prolica
(od goveeg mesa)
blsznszelet [~je, ~et, ~ek] biftek
beltag [~J a ~ot, ~ok] unutranji
lan
beltenger [~e, ~t, ~ek] unutranje
more
belterjes mgazd intenzivan [-vna];
~ fldmvels intenzivna zemljorad-
nja; ~ gazdlkods intenzivno gazdo-
vanje
(u)nutarnja stvar; 2. ~ek unutra-
nji poslovi, unutranja dela
belgyi unutranji/(u)nutarnji/inter-
ni
belgyminiszter [~e, ~t, ~ek] mini-
star unutranjih/(u)nutarnjih poslova
v dela; ld mg titkr
belgyminisztrium [~a, ~ot] mini-
starstvo unutranjih/(u)nutarnjih
poslova v dela; ld mg titkrsg
bell 1. (hely) iznutra, unutra; unu-
ta r; a v ros on ~ u nu ta r g ra da ;
2. (id) egy hnapon ~ u roku od
mesec dana
bellrl iznutra
belvros [~a, ~t] centar [-tra] grada,
unutranji/stari deo grada
belvrosi u centru/sreditu grada, u
unutranjosti grada
belvilg [~a, ~ot] unutranji/nutarnji
svet
belviszly [~a, ~t, ~ok] unutranji
razdor, razdor/nemir u zemlji
belvz [-vize, -vizet, -vizek] unutranje/
poljske vode, (unutranje) povrinske
vode
belvzkr [~a, ~t, ~ok] teta od unu-
tranje povrinske vode
belvzrendezs [~e, ~t] odvodnjavanje,
ureenje unutranje povrinske vo-
de, ureenje reima unutranjih
voda
belvzvdekezs [~e, ~t] ld belvz-
vdelem
belvzvdelem [-Ime, -lmet] zatita od
unutranje povrinske vode
belvzveszly [~e, ~t] opasnost od
unutranjih voda v od povrinske vo-
de
blyeg [~e, ~et, ~ek] 1. (postai) mar-
ka; alkalmi ~ prigodna potanska
marka; lepecstelt ~ ponitena marka;
~et felragaszt (postablyeget) pri-
lepiti v nalepiti marku; (okmny-
blyeget) taksirati, biljegovati [-gu-
jem]; 2. (jel) belega, biljeg; ig;
blyegalbum 94 bemutats bemutatkozik 95 benzinszivatty
~et st r igosati [-oem], udariti/
udarati ig blyegalbum [~a, ~ot,
~ok] album
za marke
blyegez [~ett, ~zen] 1. (postab-
lyeggel ellt) prilepiti/prilepljivati [-
ljujem] v nalepiti/nalepljivati [-lju-
jem] marku; (okmnyblyeggel)
taksirati, frankirati, biljegovati [-gu-
jem] 2. (tv is) igosati [-oem]
blyeggyjtemny [~e, ~t, ~ek] zbirka
maraka
blyeggyjts [~e, ~t] skupljanje/
sakupljanje/sabiranje maraka; fila-
telija
blyeggyjt' [~je, ~t, ~k]/n skuplja/
sakuplja/sabira maraka, filate-
lista) blyegilletk [~e, ~et] taksa,
belegovi-
na/biljegovina; igovina tj blyegz
[~je, ~t, ~k] peat, ig, tambilj,
tampilja; postai ~ potanski ig
blyegzprna [~ja, *ct, ~k] jastui bemond [~ott, ~jon] 1. (bejelent)
za tambilj/tampilju bemagol [~t,
~jon] biz, pejor (szveget) nabubati
bemarat [~ott, -rasson] msz, nyomd
nagrizati [-em] kiselinom (metal)
bemaszatol [~t, ~jon] uprljati, uka-
ljati, ubrljati, isprljati, zabrljati,
zamazati [-maem] bemsz|lk [~ott,
-msszk/-msszon] umileti [-lim],
uvui [-uem] se bemzol [~t,
~jon] umazati [-aem] bemegy [-
ment, -menjen, -menni]
ui f-uem]/ulaziti
bemelegedik [~ett, ~jk] kl bemeleg-
szik
bemelegt [~ett, ~sen] 1. (szobt)
utopliti/utopljavati, zagrejati [-jem]/
zagrevati, ugrejati [-jem]/ugrevati;
2. msz (motort) ugrejati [-jem]/-
ugrevati; 3. sp zagrevati se
bemelegszik [-gedett, -gedjen, -gedni]
(tv is) zagrejati f-jem]/zagrevati se,
ugrejati [-jem]/ugrevati se
bemlyed [~t, ~jen] udubiti se
bemlyeds [~e, ~t, ~ek] udubljenje
bemlyt [~ett, ~sen] udubiti/udublji-
vati [-ljujem]
bemenet l.fn [~e, ~et] ulaz; tilos a ~.'
ulaz zabranjen ! II. hat ulazei, na
ulazu; ~ tallkozik vkivel ulazei v na
ulazu sresti [-etnem] koga bemr [~t,
~jen]; (msz, kat:) tvolsgot ~
izmeriti razdaljinu/odstojanje/
udaljenost
n
bemerl [~t, ~J ] (vzbe) zaroniti/
zron ja vati se; a haj mlyen ~
laa duboko gazi bemeszel [~t, ~\m\
okreiti bemetsz [~ett, -metsszen/-
messen, ~eni] urezati [-eem]/urezivati
[-zu-jem], zarezati [-
eem]/zarezivati [-zujem] bemetszs
[~e, ~t, ~ek] usek, urez,
urezivanje, zarez
bemocskol [~t, ~jnl (av is) uprljati,
ubrljati, ukaljati, umrljati, iska-
ljati
bemocskold|ik [~ott, ~jk/~jon] u-
brljati se, ukaljati se, uprljati se, iska-
ljati se
objaviti/objavljivati [-ljujem], na-
vestiti/naveivati [-ujem]; ~ja a
nevt s szemlyi adatait dati v rei v
kazati ime i line podatke; 2. mik-
rofonba ~ govoriti pred mikrofonom
bemonds [~a, ~t, ~ok] usmeno saop-
tenje, usmena izjava; ~ alapjn na
osnovu (usmene) izjave bemond fn
[~ja, ~t, ~k] govornik, objavilac [-
ioca], objavljiva, najavljiva, spiker
bemutat [~ott, -asson] 1. (ismertet,
elad) prikazati [-kaem ]/prikazi-
vati [-zujem]; (szemlltet mdon)
demonstrovati [-rujem], demonstri-
rati, dokazivati [-zujem] na oevidan
nain, zorno pokazivati; ma este
~jk (/?/ filmet) veeras se prikazuje;
2.(egymsnak)predstaviti/predstav-
ljati; 3. (okmnyt) pokazati/pokazi-
vati, predoiti/predoavati; 4. (l-
dozatot) prikazati [-aem]/prikazi-
vati [-zujem]
bemutats [~a, ~t] 1. prikaz, prikazi
vanje; (film) javno prikazivanje,
2. (egymsnak) predstavljanje; 3.
(okmny) pokazivanje, predoenu
bemutatkozik [~ott,~zk/~zon] pred-
staviti/predstavljati se, kazati [ka-
em] se
bemutat [~ja, ~t, ~k] 1. (ismertet
szemly) prikaziva; 2. ker (sze-
mly) donositelj; 3. (szndarab)
premijera/praizvedba v prva izvedba
pozorinog komada
bna I. mn [-it; *in] uzet, paralizovan,
paraliziran; ~ kz uzeta ruka; II.
fn [~ja, ~t, Ak] bogalj, hromac [-
mca]
bnasg [~a, ~ot] uzetost, sakatost,
uzetinja, uzma, paraliza
bend [~je, ~t, ~k] (krdz llat)
burag, kembe [-eta]
Benedek [~et] Benedikt
benedvest [~ett, ~sen] ukvasiti, umo-
iti, ovlaiti, navlaiti
benpeseds [~e, ~t] naseljenost bentt urastao [-sla]; ~ krm urastao
benpesed|ik [~ett, ~jk/~jen] naseli-
ti/naseljavati v naseljivati [-ljujem]
se
benpest [~ett, ~sen] naseliti/naselja-
vati v naseljivati [-ljujem], napuiti/
napuivati [-ujem]
benpesl [~t, ~jri] Id benpese-
dik
benevez [~ett, ~zen] sp vmibe prija-
viti/prijavljivati [-ljujem] se za to
benz [~ett, ~zen] (vhova) 1. viriti,
gviriti, gledati unutra; 2.(elltogat)
svratiti/svraati
bnt [~ott, ~son] koiti, smetati,
preiti, spreavati, slabiti; ~ja a
haladst koiti razvitak
benn unutra
benne I. nvm u njemu (v njoj); II.
hat ~ vagyok! (egyetrtek vele)
ja sam zato ! slaem se! van ~
valami ima neto u tome; ~
foglaltatik/van vmiben sadrati [-
im]/sadravati se
benneteket vas
bennfentes prisan f-sna], intiman [-
mna], upuen, osoban [-bna]
bennfoglaltatik Id benne II.
bennhat: ~ ige neprolazni glagol
bennlaks [~a, ~t] hv stanovanje u
internatu, internat, pansion
bennlaksos: ~ intzet internat, za-
tvoren odgojni zavod
bennlak [~Ja> ~t, ~k] internist(a)
(ak koji stanuje u internatu)
bennszltt I. mn [~et] uroen, do-
morodan [-dna], uroeniki; II. fn
[~je, ~et, ~ek] uroenik, domoro-
dac [-roca], otadbenik
bennnket nas
ben [~tt, ~jn] 1. (krm) urasti [-
tem]/uraivati; a krm ~ a hsba
nokat urauje u meso; 2. benvi a f
zarasti [-te] u travu; zatraviti/za-
travljivati [-ljuje] se; benvi az erd
zarasti [-te] u umu; 3. ntk (be-
heged) zarasti [-te], zaceliti
se
bensl [~t, ~jon] pridomazetiti se,
prieniti se
benslt: ~ frfi domazet, prienja,
uljez
nokat
bens 1. (bels) unutranji, unutarnji;
2. tv intiman [-mna], prisan [-sna],
svesrdan [-dna], srdaan [-na],
vrlo blizak [-iska]
benssg [~et] prisnost, tesna veza,
poverljivost
benssges [~et; ~en; ~ebb] prisan [-
sna], najdublji, intiman [-mna]; ~
viszony prisni odnosi tb ; ~ viszony-
ban van vkivel biti u prisnim/intim-
nim odnosima sa kim
bent unutra
bnuls [~a, ~t, ~ok] orv uzetost,
oduzetost, uzma
bnultsg [~a, ~ot] uzetost, para-
lizovanost
benzin [~je, ~t] 1. benzin; 2. (tv,
biz:) kra ~rt! teta za napor/trud!
dabe ti trud ! nema smisla!
benzingz [~t, ~k] isparenje/ispa-
ravanje iz benzina
benzinkanna [~ja, ~t, ~k] kanta za
benzin
benzinkt [~ja, -kutat, -kutak] ben-
zinska stanica/pumpa
benzinmotor [~ja, ~t, ~ok] benzinski
motor, motor na benzin v teran
benzinom
benzinszivatty [~}n, ~t, ~k] ben-
zinska pumpa
benzlntartly
96 bepakol beprsndik 97 berekeszt
benzlntartly [~a, ~t, ~ok] spremite/ ]
rezervoar/tank benzina benzintlt: ~
lloms Id benzinkt benylaz [~ott,
~zon] izbaliti benyl I.a mn: ~ szoba
Id benyl II.; II. fn [~J > ~t, ~k] mala
pokrajna/ pobona soba
benyit [~ott, -nyisson] 1. otvoriti/o-
tvarati vrata; 2. <belp> ui [-uem]/
ulaziti kuda
benyom [~ott, ~jon] l.utisnuti[-nem]
utiskivati [-kujem]; 2. (tv, biz:)
vkit (vmely llsba) ugurati koga; ~
vkit igazgatnak ugurati koga za
upravnika/upravitelja/direktora
benyoms [~a, ~t, ~ok] tv utisak
[-ska], dojam [-jma, tb -jmovi];
vmilyen ~t kelt vkiben v tesz vkire
initi nekakav utisak na koga
benyomdik [~ott, ~jk/~jon] utis-
nuti [-nem] se benyomul [~t, ~jn]
vhov prodreti/
prodirati u to
benyomuls [~a, ~t] prodiranje
benytjt [~ott, ~son] 1. pruiti/pru-
ati v dodati/dodavati [-ajem] unutra;
2. (hiv.) krvnyt nyjt be podneti [-
esem]/podnositi v podastreti[-rem]/
podastirati [-rem] molbu; ~ja a
szmlt podneti [-esem] predati v
prezentovati [-ujem] v prezentirati
raun benyl [~t, ~jn] <vmibe,
vhov)
pruiti/pruati ruku unutra beolajoz
[~ott, ~zon] nauljiti; (megken, leken)
namazati [-aem] v premazati [-aem]
v podmazati[-aem]/ podmazivati
uljem
beolt [~ott, ~son] 1. (embert, llatot,
nvnyt) cepiti, ucepiti/ucepljivati
[-ljujem]; (nvnyt) kalemiti; 2,
~ja a meszet gasiti kre beoltott: ~ fa
cepika beolvad [~t, ~jon] 1. vmibe
stopiti/ stapati se, sliti [-
ijem]/slivati se s ime; 2. <np>
asimilirovati se beolvads [~a, ~t,
~ok] 1. <fm) stopljenje, stapanje;
2. tv (npek) asimiliranje,
asimilacija beolvaszt [~ott,
-.asszon, ~ani] 1 <fmet> sliti [-
ijem]/slivati, topiti
stopiti/stapati; 2. tv (pl intz-
mnyt) spojiti/spajati, pripojiti jednu
drugoj; 3. tv (npet) asimilirati,
asimilovati f-lujem], spojiti/spajati
beolvaszts [~a, ~t] 1. <fm> sliva-
nje, stapanje, topljenje (metala); 2.
(tv:) intzmnyek ~a spajanje
ustanova/preduzea/organizacija u uvid u to, baciti pogled unutra
jedno; 3. tv (npek) asimiliranje,
asimilacija
beomls [~a, ~t, ~ok] razvalina,
provala, ruenje, obaranje, survava-
nje
beomljik [~ott; -moljon, ~ani] sruiti
se, razvaliti se; (vztl) roniti se; a
part ~ik obala se roni benoz [~ott,
~zon] miisz pokalajisati
[-iem]
beoson [~t, ~jon]uuljatise,uunjati se
beoszt [~ott, -osszon, ~ani] 1. (rt-
szekre) deliti; a mter centimterekre
van ~va metar je podeljen na centi-
metre; 2. (idt) rasporediti/ras-
poreivati [-ujem]; az idejt jl
osztja be dobro rasporediti svoje
vreme; 3. (takarkoskodik) jl ~ja a
pnzt dobro raspodeliti novac; 4.
(szolglatra) postaviti/postavljati na
dunost, rasporediti/rasporeivati [-
ujem]
beoszts [~a, ~t, ~ok] 1. (elrendezs)
raspored; 2. (takarkossg) tednja;
~sal l tedljivo iveti [-vim]; 3.
szolglati ~ raspored u slubi
bemls [~e, ~t, ~ek] priticanje,
pritok
beomlik [~tt, -mljk/-mljn,
~eni] uliti [-ijem]/ulivati se, uticati
[-iem], tei [teem] unutra; a Maros
~ik a Tiszba Mori utie u Tisu
bent [~t, ~sn] naliti [-ijem], uli-
vati
bents [~e, ~t] 1. ulevanje; 2. ori1
klizma, klistir, ulevak; kristiranje
np; ~t ad klistirati, ulevati berl
[~t, ~jo"n] (sa)mleti [-meljem |
bepakol [~t, ~jon] biz 1. Id becsoma-
gol; 2. tv, trf (telt) nadekati se;
jl ~ vmibl nagruhati se, nagruval i
se ega
beprsod|ik [~ott, ~jk/~jon] pomuti-
ti se od pare; (veg, fmfellet)
zamagliti se; az veg ~ik stakla po-
staje mutno v pomuti se od pare
beperel [~t, ~jen] jog tuiti, utuiti
bepermetez [~ett, ~zen] (po)prskati
bepillant [~ott, ~son] zaviriti, dobiti
bepillants [~a, ~t] uvid
bepiszkt [~ott, ~son] (tv is) uprljati,
ubrljati, ukaljati, umrljati, iskaljati
bepiszkold|ik [~ott, ~jk/~jon] upr-
ljati se, ubrljati se, ukaljati se, umr-
ljati se, iskaljati se; portl ~ik
upraiti se, zapraiti se, uprljati se
prainom
beplyz [~ott, ~zon] 1. (gyerme-
ket) poviti [-ijem]/povijati, umotati,
uviti u povoje; 2. (beteg testrszt)
aviti
beporosodik [~ott, ~jk/~jon] uprai-
ti e, zapraiti se, postati [-anem]/
postajati [-jem] zapraen/upraen/
pranjav, uprljati se prainom
beporoz [~ott, ~zon] zapraiti, uprai-
ti, napraiti, opraiti
beporzs [~a, ~t] nv opraivanje
bepiiderez [~ett, ~zen] napudrati,
napuderisati [-iem], napraiti pra-
kom/puderom
br [~e, ~t, ~ek] 1. (munkabr)
plata; rgztett ~ utvrena/fiksirana
plata;a ~ek befagyasztsa zamrzava-
nje zarada/plata; ~ek vsrlereje
kupovna snaga plata; 2. (brleti
dj) najamnina, zakupnina; ~be ad
dati/davati pod (v u) najam v
zakup; iznajmiti/iznajmljivati [-lju-
jem]; ~be vesz uzeti/uzimati pod (v
u) najam v u zakup, zakupiti/zakup-
ljivati [-ljujem], naimati
bercsoz [~ott, ~zon] zagraUiti/za-
graivati [-ujem] neto reetkom,
staviti/stavljati reetku
beragad [~t, ~jon] 1. zalepiti se,
zaglibiti (se), zaglaviti se; 2. ~t a
fk crknula je konica; ~ a motor
motor blokira/zagui se
beragaszt [~ott, -gasszon, ~ani] za-
lepiti, ulepiti/ulepljivati [-ljujem],
oblepiti/oblepljivati [-ljujem]
7 Magyarszerbhorvt
bergd'ik [~ott, ~jon] msz (gp-
alkatrsz) uzapti se pokretni deo
maine usled troenja
beragyog [~ott, ~jon] obasjati/obasja-
vati; a nap ~ja a fldet sunce obasja-
va zemlju
berajzol [~t, ~jon] ucrtati/ucrtavati
berak [~ott, ~jon] 1. (betesz) sta-
viti/stavljati u to; 2. (rut) tovariti
u to; utovariti/utovarivati [-ru-
jem], ukrcati/ukrcavati (u kola/
vagon/brod/lau) 3. (szoknyt) na-
borati, narozati; 4. (hajat) onduli-
rati
beraks [~a, ~t] 1. (ru) utovar,
unoenje tovara, utovariyanje; (ru
s szemlyek) ukrcanje, ukrcava-
nje; 2. (ruhn) nabir 3. (haj) ondu-
lacija
beraktroz [~ott, ~zon] stovariti/sto-
varivati [-rujem], uskladititi, spre-
miti v smestiti/smetati to u skladi-
te v stovarite v slagalite v magazin
bralap [~Ja ~ot, ~ok] hiv platni
fond
bermz [~ott, ~zon] uokviriti/uokvi-
rivati [-rujem], staviti/stavljati u
okvir, oplatiti/oplaivati [-ujem]
bernt [~ott, ~son] I. (tv is) (behz)
uvui [-uem]/uvlaiti (u to); 2.
(telt) zapriti
braut [~ja> ~t, ~k] autotaksi, auto
za iznajmljivanje
brbeads [~a, ~t] iznajmljivanje,
davanje pod (v u) najam/zakup
brbead [~Ja. ~t, ~k] najmodavac [-
vca], iznajmljiva, davalac [-vao-
ca] pod zakup
brc [~e, ~et, ~ek] vrh; glavica brda/
brega/gore
brcsals [~a, ~t, ~ok] prevara kod
isplate, prevara kod utvrivanja
i isplaivanja plate v zarade
brcskkents [~e, ~t, ~ek] smanji-
vanje/sniavanje plate
berek [berke, berket, berkek] gaj, su-
marak [-rka]
bereked [~t, ~jer|] promui [-uknem],
promuknuti [-nem]
berekeszt [~ett, -esszn, ~eni] hiv
zatvoriti/zatvarati; ~/ az lst zak-
berekeszts brmunks Bernt 99Bessemer-eljrs
 ljuiti/zakljuivati [-ujem] sed-
nicu; ~i az lsszakot zakjuiti
zasedanje
berekeszts [~e, ~t] hiv zatvaranje,
zakljuenje; az ls ~e zakljuenje
sednice; a vita ~e svretak
debate
brel [~t, ~Jer>] zakupiti/zakupljivati
[-ljujem], naimati
brelszmols [~a, ~t] platni
obraun
brelszmol [~ja, ~t, ~k]
obraunski inovnik (za line
dohotke)
bremels [~e, ~t, ~ek]
proveanje/po-
veanje/povienje/povianje/poviic
a plate
brenc [~e, ~et, ~ek] pejor
plaenik, najamnik
berendel [~t, ~jen] vkit pozvati [-
zovem] koga v narediti/nareivati
[-ujem] kome da doe
berendez [~ett, ~zen] urediti/urei-
vati [-ujem]; ~i a szobt urediti
sobu
berendezs [~e, ~t, ~ek] 1. urei-
vanje, ureenje, ureaj; 2. msz
ureaj; villamos ~ elektrina
instalacija; 3. (btorzat) nametaj,
pokustvo; 4. trsadalmi ~
drutveno ureenje
berendezkedik [~ett, ~jek/~jen]
urediti/ureivati [-ujem] se,
name-stiti/nametati se
bereped [~t, ~Jenl prsnuti [-nem],
puknuti [-nem]/pucati
berepl [~t, ~J8n] vhov uleteti[-
tim]/ uletati [-eem]
berepls [~e, ~t, ~ek] ulet,
uletanje
bres [~e, ~t, ~ek] rg biro,
poljoprivredni sluga
bereteszel [~t, ~jen] zatvoriti/za-
tvarati rezom v kraunom,
zamanda-liti (vrata)
brezs [~e, ~t, ~ek] platni
sistem
brfeszltsg [~e, ~et] preveliki
raspon plata, nesrazmer u
platama brfizetsi: ~ nap dan
plaanja, platni
dan brgyilkos [~a, ~t,
~ok]plaeni ubica/
ubojica
brharc [~a, ~ot, ~ok] borba za
povienje plata v poviicu plate,,
sindikalna borba
brhz [~a, ~at, ~ak] kua za izda-
vanje/rentu, najamna kua
berkenye [~je, <it, /ck] nv brekinja,
oskorua
brkocsi [~ja, ~t, ~k] hiv fijaker,
kola tb za iznajmljivanje, najamna
kola /ft/koija
brkocsis [~a, ~t, ~ok] fijakerist(a),
koija na fijakeru
brkvetels [~e, ~t, ~ek] zahtev za
poviicu plate/plae
brlemny [~e, ~t, ~ek] 1. najamni/
zakupni predmet; 2. <fld>
zemljite u zakupu v pod arendom
brlet [~e, ~et, ~ek] 1. zakup,
najam [-jma]; 2. (elfizetses)
pretplata, predbrojka; sznhzi ~
pozorina pretplata,
pretplata/predbrojka na sedite v
mesto u pozoritu, abon-man za
pozorite;~ii vlt vmire pretplatiti
se na to, abonirati (se)
brletjegy [~e, ~et, ~ek]
pretplatna
Berlin [~t] fldr Berlin
berlini I. mn berlinski; II./n [~t,
~ek]
Berlinao [-nca]; (n) Berlinka
brl [~Je> ~t ~k] zakupac [-
pca],
zakupnik, najmoprimac [-
mca];
feles ~ napoliar, polovnik
biml[~t/~jon] krizmati;
bermatity brmls [~a, ~t,
~ok] krizma,
krizmanje brmentest [~ett, ~sen]
platiti/plaati
potarinu, frankirati; kszpnzzel
~ve
potarina plaena u gotovu
brmentests [~e, ~t] plaanje
potarine, frankiranje
brmentestett: ~ levl
frankirano
pismo; hinyosan ~ levl
nedovoljno
frankirano pismo brmentestve
frankirano brmentve: ingyen s
~ besplatno
uz plaenu potarinu, besplatno
i napit, nakresan
franko brminimum [~a, ~ot,
~ok] platni
minimum,
najnia/najmanja/mini
malna plata brmunka [^.ja,
*it, *ck] najamni
rad/posao brmunks [~a, ~t,
~ok] najamni beruhzsi investicioni; ~ alap
radnik investicioni fond; ~ javak
Bernt [~ot] Bernard investiciona dobra; ~ terv
ber [~tt, ~jon[ rovaiti; /OO.. n ~ investicioni program
ulebiti/uiebljivati [-ljujem]; beruhz [~ja, ~t, ~k] k'er
jelet ~ zarezati [-eem]/zarezivati (szemly, intzmny) investitor
[-zu-jem] u rabo berukkol [~t, ~jon] biz (kiss rg)
berohan [~t, ~jon] (vhov) dojuriti, narukovati, nastupiti/nastupati
utrati [-im]/utravati vojnu dunost, stupiti na
berondt [~ott, ~son] zagaditi odsluenje vojnog roka
beront [~ott, ~son] upasti [-adnem]/ berzenked|ik [~ett, ~jk/~jen] kost-
upadati, usrnuti [-fiem], navalice reiti se, jeiti se, kooperiti se,
ulaziti; ~ a szobba upasti u naroguiti se
sobu besajtol [~t, ~jon] utisnuti [-nem],
brosztly [~a, ~t] platni razred, upreati
platna kategorija besroz [~ott, ~zonj 1. ublatiti, za-
berovtkol [~t, ~jon] urovaiti, za- blatiti, upoljati blatom; 2. ~za
rezati [-eem]/zarezivati [- magt ulandati se, ulopati se
zujem] u rabo besrozd|ik [~ott, ~jk/~jon] za-
berozsdsod|ik [~ott, ~jk/~jon] blatiti se, ulandati se, ulopati se,
zarati uprljati se blatom \
brsszeg [~e, ~et, ~ek] najamnina, besavanyt [~ott, ~son]
zakupnina, najamna/zakupna (kposztt) nakiseliti,
svota ukiseliti/ukiseljivati [-ljujem]; ~ja
brpalota [-ija, ^t, ^ck] palata, palaa, az uborkt kiseliti krastavce
velika najamna zgrada siretom
brptlk [~(j)a, ~ot, ~ok] dopunska besayanyod|ik [~ott, ~jk/~jon] 1.
plata, doplatak [-tka], dodatak ukiseliti se, ukisnuti [-nem]; 2. tv
[-tka] plati oneraspoloiti se, ukiseliti se
berreg [~ett, ~jen] zveckati, egrtati besiet [~ett, -siessen] pouriti (se) v
[-rem]; (bresztra) zvoniti, pohitati unutra
zujati [-ji], zuzukati [-ue]; (re- beskatulyz [~ott, ~zon] staviti/
plgp motorja) zujati [-ji], stavljati u kutije v u red, porediti/
zvrjati [-ji]; (gppuska) egrtati, poredati
tektati [-ke] besompolyog [-lygott, ~jon]
berreg fn [~je, ~t, ~k] (ajtn) uuljati se, uunjati se
zvonce (na vratima) koje prigueno besorol [~t, ~jon] uvrstati, uvrstiti/
zuji uvravati [-ujem]
brrgzts [~e, ~t] ustaljivanje/fik- besorols [~a, ~t, ~ok] sp (kateg-
siranje plate riba) svrstavanje/uvrtavanje (u
brsznt [~t, ~k] mgazd (szemly) kategoriju)
priorac [-rca] besoroz [~ott, ~zon] kat
Bertalan [~t] Vartolomej, regrufovati, regrutirati, novaiti
Bartolomej, Bartol, Bartul besz [~ott, ~zon]
briig [~ott, ~jon] 1. sp (glt) zaoni usoliti/usoljavati
(gol); 2. (ajtt) udariti vrata bestted|ik [~ett, ~jk/~jen]
nogom: 3. (lerszegedik) opiti [- smrknuti [-ne]/smrkavati (se)
ijem J/opijati se, napiti [-ijem] se, [smrkava se],
nakresati [-eem] se; kiss ~ zamraiti/zamraivati [-uje] se,
nacvrckati se, povui [-uem] malo postati [-anem]/postajati [-jem]
vie, malo se napiti [-ijem] tamno
bergott [~at; ~an] (rszeg) pijan, Bessemer-eljrs msz izrada
elika po Bessemerovom
beruhz [~ott, ~zon] uloiti, investi- postupku
rati
7*
beruhzs [~a, ~t, ~ok] investicija, bestia
ulaganje
100 101
beszd
beszed beszervez
bestia [rja, -ct, *ck] 1. (tv is)
(vadllat) zver, betija; 2. (cs-bt
n> betija, zavodnica
bestilis [~at; ~an; ~abb] zverski,
kotski, bestijalan [-Ina]
besig [~ott, ~jon] doapnuti [-nem]/
doaptavati, potkazati [-aem]/pot-
kazivati [-zujem], denuncirati, pro-
kazati
besugroz [-rzott] zraiti
besugrzs [~a, ~t, ~ok] zraenje
besgs [~a, ~t, ~ok] denuncijacija,
prokazivanje, potkazivanje, doap-
tavanje, potkaz
besg [~ja, ~t, ~k] denuncijant,
doaptava, dounik, doaptavalo,
pijun, potkaziva, prokaziva;
rendrsgi ~ Njukalo
besulykol [~t, ~jon] 1. maljem uda-
riti/udarati; 2. tv (begyakorol)
uvebati
besurran [~t, ~jcm] uuljati se, uu-
njati se, uvui [-uem] se
besllyed [~t, ~jen] utonuti [-nem]
bespped [~t, ~jen] utonuti [-nem],
propasti [-adnem], zaglibiti/zagli-
bljivati [-ljujem] (se), utolei [-eg-
nem] s utolegnuti [-nem]/utolegati
[-eem] se
besrt [~ett, ~sen] zgusnuti [-nem]/
zgunjavati, kondenzirati, konden-
zovati [-zujem]; (fzsnl) raska- beszmthatatlansg [~a, ~ot] ne-
kati
besrsdjik [~tt, ~jk,/~jn] zgus- beszmthat uraunljiv
nuti/zgunjavati se
best [~tt, -sssn] 1. (nap) s(i)jati;
2. (jelet) igosati [-oem], udariti/
udarati ig
besvlt [~tt, ~sn]: ~ a szl az
ablakon piti/duva vetar kroz pro-
zor
beszablyoz [~ott, ~zon] podesiti/
podeavati, udesiti/udeavati, ure-
ivati [-ujem], usklaivati [-u-
jem], prilagoavati [-ujem], regu-
lisati [-iem], regulirati; rt ~
(beigazt) udeava/doteruje sat v
asovnik
beszakad [~t, ~jon] sruiti se, raz-
valiti se, provaliti se, pasti [pad-
nem], prolomiti se, (ob)roniti se;
a jg ,~t alatta led se provalio ispod
njega
beszll [~t, ~jon] 1. (vonatba) ui
[uem]/ulaziti v popeti [-pnem] se
v ukrcati se vz/vlak; tessk ~ni!
izvolite ui/ulaziti v ukrcati se! 2.
(fogadba) svratiti/svraati u hotel,
uzeti/uzimati stan v unajmiti sobu
u hotelu
beszlls [~a, ~t] ulazak [-ska],
ukrcan je
beszllsol [~t, ~jon] dati stan/konak/
prenoite; katonkat ~ smestiti
vojnike, ukonaiti/ukonaivati
[-ujem] vojnike, staviti na konak
vojnike
beszllt [~ott, ~son] preneti [-esem]/
prenositi, uneti/unositi; (jrmn)
prevesti [-ezem]/prevoziti, doterati
v dovlaiti kolima
beszllts [~a, ~t] prenoenje, uno-
enje; (jrmn) prevoz, prevoenje,
uvoenje, dovoz, dovoenje, dovla-
enje
beszmt [~ott, ~son] uraunati/
uraunavati, staviti/stavljati u ra-
un; (hiv.) vmit rdeml szmt be
uraunati to u zaslugu
beszmts [~a, ~t, ~ok] urauna-
vanje, kompenzacija, priznavanje
beszmthatatlan neuraunljiv
beszdrsz [~e, ~t, ~ek] nyelv (sz-
uraunljivost
beszdszerv [~e, ~et, ~ek] govorni
beszmthatsg [~a] uraunljivost
beszmol [~t, ~jon] podneti [-esem]/
podnositi raun v izvetaj; izvestiti/
izvetavati; poloiti/polagati [-aem]
raun
beszmolsi: ~ ktelezettsg obaveza
podnoenja izvetaja
beszmol [~Ja> ~t, ~k] izvetaj,
polaganje rauna
beszappanoz [~ott, ~zon] 1. nasapu-
niti; 2. ~za magt sapuniti se
beszrad [~t, ~jon] usuiti se
beszrads [~a, ~t] sasuak [-ka]
beszrt [<vott, ~son] osuiti (sas-
vim)
beszed [~ett, ~jen] 1. ubrati [uberem]/
ubirati [-rem]; 2. (pnzt) ubrati/
ubirati; (behajt) uterati/uterivati [-
rujem]
beszd [~(j)e, ~et, ~ek] 1. govor;
(beszlgets) razgovor; vlasztkos
~ krasnoreivost; (tv.) hossz lre
eresztett ~ prianje nadugako, sos,
duga razvuena pria; ez mr ~/
to ima smisla! to da! se sz, se
~ bez reci, napreac; 2. (sz-
noklat)govor, beseda, slovo; dvzl
~ pozdravna re; nnepi ~ sveani
govor, sveana beseda; ~et mond
(o)drati govor
beszd- govorni
beszdes [~et; ~en; ~ebb] govorljiv,
razgovoran [-rna], razgovorljiv,
priljiv; ~ bizonytk upeatljiv
dokaz; ~ plda upadljiv primer
beszdessg [~e, ~et] govorljivost,
razgovornost, razgovorljivost
beszdgyakorlat [~a, ~ot, ~ok] veba
u govoru, govorna veba
beszdhiba [-ija, *it] govorna mana
beszdkszsg [~e, ~et] dar govora
beszdmd [~ja. ~ot] nain govora/
govorenja
beszed [~je, ~t, ~k] (pnz, ad)
ubira, inkasant, inkasator
beszed'n [~je, ~t, ~k] inkasant-
kinja, inkasatorka
beszennyez [~ett, ~zen] uprljati,
faj) vrsta reci
vizet) zagaditi, oneiavati (vodu)
organ
beszeg [~ett, ~jen] (szvetet, ruha-
nemt) porubiti/porubljivati [-lju-
jem], zarubiti/zarubljivati [-ljuj]
j]
beszekundzjik [~ott, ~zon] isk dobiti
[-ijem] v pobrati [-berem] kec (u
koli)
beszl [~t, ~Jen] .govoriti; zboriti;
progovoriti; elkezd ~ni pobesediti;
~ horvtszerbl govoriti hrovatsko-
srpski; itt ~nek magyarul tu se
govori maarski; ki ~? (t)ko govori?
mikor lehet vele ~ni? kada se moe s
njime govoriti? no ne ~jen! ta
govorite! sszevissza ~ govoriti bez
veze, govoriti napamet v bez
smisla v prazno, klepetati [-eem],
blebetti [-eem], naradati, buncati;
~ szerbhorvtul govoriti srpsko-
hrvatski; szntelenl ~ govoriti bez
kraja; torokati [-roem], brbljati,
blebetati [-eem]; tl rszletesen ~
priati nadugo i nairoko; (tv:)
zldeket ~ benetati [-eem], burgi-
jati; azt ~ik govori se, govorka se,
pria se, apue se; azt ~ik rla,
hogy ... pria se o njemu, pronosi se
glas v bije ga glas da je. . .
beszlget [~ett, -gessen] razgovarati
(se); divaniti np
beszlgets [~e, ~t, ~ek] razgovor;
divan np; megindult a ~ poveo se
razgavor; ~be elegyedik upustiti se
u razgovor; ~be kezd zapoeti raz-
govor; ~t folytat voditi razgovor;
hossz lre ereszti a ~t rairiti v
rastezati razgovor, raspresti [-edem]/
raspredati razgovor na dugo i na
iroko
beszl [~je, ~t, ~k] govornik, onaj
koji govori; sokat ~ (mesl) prialo,
onaj koji pria
beszlkpessg [~e, ~et] sposobnost/
mo/dar govora
beszlszervek [~et]en govorni organi
beszentel [~t, ~J I blagosloviti,
osvetati/osvetavati
umrljati; (levegt) zagaditi; (pl
beszerel [~t, ~jen] (gpet) montirati,
sastavljati, nametati, sklapati
beszerez [-szerzett, ~zen] nabaviti/
nabavljati; ptllag ~ naknadno
nabaviti v pribaviti; naskrbiti;
dobaviti/dobavljavati; -rzi magnak
tlire a ft snabdeti se drvima
za zimu
beszervez [~ett, ~zen] vmibe organi
zirati, organizovati [-zujem] u to,
okupiti/okupljati u organizaciju,
ustrojiti/ustrojavati, povezati
[-eem]/povezivati [-zujem] u celi-
nu; ~ vkit tagnak primiti/primati v
pridobiti [-ijem]/pridobivati s pri-
dobijati za lana; ~tk a mozgalomba
primljen/uvrten/ukljuen/organizo-
van v organiziran je u pokret
beszerzs 102 betart beteg 103 betev
beszerzs [~e, ~t, ~ek] nabavka,
nabavljanje
beszerzsi nabavljaki, nabavan[-vna];
~ r nabavna cena; ~ osztly na-
bavljako odeljenje
beszerz' [~je, ~t, ~k] nabavlja,
dobavlja, ekonom
beszv [~ott, ~jon] 1. udisati [-iem],
uvui [-uem]/uvlaiti, usisati [-
iem]/usisavati; ~ja a fstt uvui
dim u sebe; 2. (nedvessget) upiti [-
ijem]/upijati
beszivrog [-rgott,~jon] uvui [-uem]/
uvlaiti se; az ellensg ~ sorainkba
neprijatelj se uvlai u nae redove
beszl [~t, ~jon] navratiti kod koga
i kazati to, usput svratiti i kazati
to
beszolgltat [~ott, -tasson] predati/
predavati [-ajem], isporuiti/ispo-
ruivati [-ujem]
beszolgltats [-a, ~t, ~ok] (obavez-
na) predaja
beszr [~t, ~jon] posuti [-spem]/
posipati
beszort [~ott, ~son] pritesniti/pri-
tenjavati, prikletiti; <bekel>
uvrstiti klinovima
beszorul [~t, ~jon] pritesniti se, biti
prikleten v pritenjen
besz [~tt, ~jn] utkati/utkivati,
umetnuti u tkanje, umetnuti [-nem]
tkanjem
beszo'gell|lk [~t, ~jk/~jen, ~eni]
uskoiti/uskakati [-ae] u to;
zahvatiti/zahvatati to; ulaziti u
vidu kuta; a szrazfld itt mlyen ~ik
a tengerbe kopno se ovde duboko
protee u more
beszr [~t, ~jon] 1. ubosti [-odem]/
ubadati; (kst) zabosti; 2. (sz-
vegbe) umetnuti [-nem], ubaciti u
tekst
beszurkoz [~ott, ~zon]smoliti, nama-
zati [-aem] smolom,, opakliti
beszkt [~ett, ~sen] suziti/suavati
beszntet [~ett, -essen] obustaviti/
obustavljati; munkt ~ obustaviti
rad; fizetst ~ obustaviti plaanja
beszr'ds [~e, ~t, ~ek] proceivan-
je/infiltracija, ulivanje, probijanje,
prodiranje, proputanje; pol in-
filtracija, prodiranje (neprijateljskih
elemenata)
beszrd I ik [~tt, ~jk/~jn] (vil- smrtno bcbstan, biti na samrti;
gossg) probijati; <vz> uceivati [-
uje] se, uvirati [-re], infiltri rati
se, upijati se
betblz [~ott, ~zon] jog uknjiiti/
uknjiavati, intabulisati [-iem], in
tabulirati
betblzs [~a, ~t] jog uknjiba,
intabulacija
betakar [~t, ~jon] pokriti [-ijem]/
pokrivati, zastreti/zastirati [-rem],
zagrnuti [-nem]/zagrtati [-rem];
pokrccal ~ zagrnuti ebetom; szr-
rel ~ zagrnuti koga kabanicom/
gunjem; sznyegekkel ~ja a szoba
padljt zastreti, pokriti ilimovima
patossobe; (mgazd:) flddel ~ za-
grnuti, nastreti/nastirati [-rem]; ~
fellrl natkriti [-rijetn]/natkrivati,
pokriti ozgo; ~ja a szltkket
zagrnuti v zakopati lozu
betakart [~ott, ~son] (termst)
uvesti/uvoziti (ito); ubrati [-be-
rem ]/ubirati [-rem]
betakarts [~a, ~t] mgazd sabiranje
uroda, ubiranje
betakardz ik [~ott, -oddzk/~oddzon]
pokriti [-ijem]/pokrivati se
betlal [~t, ~jon] staviti/stavljati
jelo na stol
betmaszt [~ott, -asszon, ~ani] podu-
preti/podupirati [-rem], nasloniti/
naslanjati
betant [~ott, ~sori] nauiti, priuiti/
priuavati, pouavati koga
betantott: ~ munks priuen radnik
betanul [~t, ~jon] priuiti v nauiti se
betapaszt [~ott, -asszon, ~ani] za-
puiti, zaepiti; ~ja vkinek a szjt
zapuiti v tisnuti[-nem] kome usta
betrsul [~t, ~jon] ker uortaiti v
udruiti se, postati poslovni ortak r
kompanjon
betart [~ott, ~son] odrati [-im];
ispuniti/ipsunjavati; ~ja az gretei
ispuniti obeanje; ~y'a a rendel
drati [-im] se reda; ~ja a szavai
odrati re
beteg I. mn [~et; ~en; ~ebb] bolestan
[-sna], bolan [-Ina]; lltlag ~
bajagi je bolestan; hallos ~
slyos ~ teko bolestan; tv ~ gy
orav posao; csak nem vagy ~?
da nisi bolestan? ~et jelent javiti/
javljati v prijaviti/prijavljivati [-lju-
jem] se bolesnim; ~ lesz oboleti [-
lim]; ~ vmitl bolovati [-lujem],
biti bolestan od ega II. fn [~e,
~et, ~ek] <az polt) bolesnik;
(n) bolesnica; kpzelt ~ umiljen
bolesnik, hipohondar [-dra]; lbadoz
~ rekonvalescent (lice koje se opo-
ravlja od bolesti); a ~ llapota
slyosbodott bolesniku- ide nagore; a
~ jobban rzi magt bolesniku je
bolje
beteggy [~a, ~at, ~ak] bolesniki/
bolnini krevet, bolesnika postelja
betegllomny [~a, ~t] bolovanje;
~ba helyez dati/davati [dajem] bolo-
vanje; t napra ~ba helyeztk dobio je
pet dana bolovanja
betegpols [~a, ~t] nega/dvorenje
bolesnika
betegpol [~J a ~t ~k] bolniar
betegpoln' [~je, ~t, ~k] bolniarka
betegbeutals [~a, ~t, ~ok] upui-
vanje bolesnika u bolnicu
betegellts [~a,~t] staranje o boles-
nima/bolesnicima
beteges [~et; ~en; ~ebb] boleljiv,
boleljiv
betegeskeds [~e, ~t] bolovanje, po-
bolevanje, boleljivost, boleljivost
betegesked|ik [~ett, ~jk/~jen] bolo-
vati [-lujem], biti boleljiv/boleljiv
betegltogatsi: ~ id vreme posei-
vanja bolesnika
betegsg [~e, ~et, ~ek] bolest, bolja,
boljetica; fertz ~ infektivna/in-
fekciozna/kuna/prilepljiva/zarazna
bolest; heveny ~ akutna bolest;
krnikus/idlt ~ kronina bolest;
raglyos ~ ld fertz ~; a ~ gynak
dnttte bolest ga je oborila; a ~
csirjt hordja magban nositi u sebi
klicu bolesti; ~en esik t pTeboleti [-
lim] bolest
betegszabadsg [~a, ~ot]: ~ot kap
dobiti potedu
betegszoba [~ja, ^t, ^ik] (krterem)
bolesnika/bolnika soba v dvorana,
bolesniko odeljenje
betelepedjik [~ett, ~jk/~jen] naseliti/
naseljavati s naseljivati [-ljujem] se
betelept [~ett, ~sen] naseliti/nase-
ljavati s naseljivati [-ljujem]
betelepl' [~je, ~t, ~k] fn naseljenik
iz druge zemlje v drugog kraja
kolonista
betel |ik: nem tudok ~ni a nzsvel ne
mogu da se nagledam
beteljesediik [~ett, ~jk/~jen] is-
puniti se, ostvariti/ostvarivati [-ru-
jem] se
betemet [~ett, -essenj 1. (els) za-
kopati/zakopavati; 2. (rkot) zasuti
[-spem]/zasipati; gdrt ~ zatrpati/
zatrpavati jamu; kutat ~ zaroniti/
zaranjati bunar
betr [~t, ~jen] vkihez navratiti/
navraati (se) kod koga v kome;
uvratiti (se)/uvraati (se), svratiti/
svraati se
betrs [~e, ~t, ~ek] navraanje,
svraanje
beterjeszt [~ett; -esszn, ~eni] pod-
neti [-esem]/podnositi, podastreti/
podastirati [-rem]
betesskel [~t, ~jen] utivo uvesti [-
edem]/uvoditi
betesz [-tett, -tegyen< -tenni] 1. met-
nuti [-nem]/metati [meem] v sta-
viti/stavljati unutra; 2. (pnzt)
uloiti/ulagati [-aem] (novac);
(ajtt) zatvoriti/zatvarati (vrata);
flig ~i az ajtt pritvoriti/pritvarati
vrata
bett [~(j)e, ~et, ~ek] ulog; (cip-
ben) uloak [-oka]
betetz [~ett, ~zen] krunisati
bettknyv [~e, ~et, ~ek] ulona/
tedna knjiica, ulonica
betve (knyv nlkl) napamet, na-
izust, bez knjige, iz glave
betev I. fn [~je, ~t, ~k] ulaga; II.
mn ~ falat zalogaj, zalogajak [-jka],
zalogaji; nincs ~ falatja nema
kore hleba
betilt 104 betm betms 105 bet
betilt [~ott, ~son] {pl jsgot) za-
braniti/zabranjivati [-njujem]
betdul [~t, ~jon] nagruniti v na-
hrupiti v navaliti u to
betduls [~a, ~t] nadiranje; a tmeg
**a navala/nadiranje gomile
betokosodott <ember> zaguljen
betol ]~t, ~jon] uturiti/uturati, ugu-
rati, turiti unutra, zgurati
betolakod [~ja< ~t, ~k] nametljivac
[-vca], nametnik, pripuz, ulez;
(no) nametljivica
betold [~ott, ~jn] umetnuti [-nem]/
umetati [-eem]
betoldjik [~ott, ~jk,~jon]ugurati se,
nametnuti [-nem]/nametati se, na-
turiti se
beton [~ja, ~t, ~ok] beton
betonalap [~Ja> ~ot, ~ok] temelj od
betona, betonska snova, betonski
temelj
betonalj [~a, ~at, ~at] betonski
prag, eleznika podloga
betonburkolat [~a, ~ot, ~ok] be-
tonska kaldrma, betonska obloga,
obloga od betona
betonclp [~je> ~t, ~k] betonski
stub/ip/kolac [-lca]
betoncs' [-csve, -csvet, -csvek]
betonska cev
betondngl [~'}e, ~t, ~k] betonski
nabija, nabija betona
betonelem [~e, ~et, ~ek] elemenat
od betona
betonfal [~at, ~a, ~ak] betonski
zid
betongerenda [^ja, *it, *ik] betonska
greda
betongyr [~a, ~t, ~ak] tvornica/
fabrika betona
betonhid [~ja, ~at, ~ak] betonski
most, betonska uprija
betonjrda [~ja, it, ~k] betonski
plonik/trotoar v peaki put
betonkerts [~e, ~t, ~ek] ograda od
betona
betonkever: ~ gp betonska mealica,
stroj/maina za meanje betona;
mealica betona
betonlap [~Ja> ~ot, ~ok] betonska
ploa
betonmunka [*t, *ija, *&k] betonski
rad, rad sa betonom, betonisanje
betonmunks [~a, ~t, ~ok] betonski
radnik
betonoszlop [~a, ~ot, ~ok] betonski
stub
betonoz [~ott, ~zon] betonirati, beto-
novati [-nujem], zidati v graditi beto-
nom, betonisati [-iem], postavljati
beton, malterisati [-iem] betonom
betonozs [~a,a ~t] betoniranje
betonoz [~J > ~t, ~k] (munks)
betonirac [-rca], betondija
betonpillr [~e, ~t, ~ek] betonski
pilon
betonszilrdsg [~a, ~ot] vrstina/
vrstoa betona
betontart [~Ja> ~t, ~k] (szerkezet)
betonski nosa
betont [~Ja> -nutat, -nutak] betonski
put, betonska cesta
betonvas [~a, ~at, ~ak] beton poja-
an eleznirh ipkama, armirani
beton
betonvasals [~a, ~t, ~ok] armi-
ranje betona
betoppan [~t, ~jon] banuti [-nem],
pojaviti se iznenada
betorkolllik [~ott, ~jk/~jon] ritk
<a tengerbe) ulivati se (u more)
betlt [~tt, ~sn] 1. <bent> uliti [- betuszkol [~t, ~jon] ugurati, strpati
ijem]/ulivati, utoiti; 2. (helyet,
llst) popuniti/popunjavati; min-
den helyet ~ popuniti sva mesta;
res llst ~ popuniti prazno mesto;
3. <rt> ispuniti/ipsunjavati; 4.
(vet) navriti/navravati, napuniti/
napunjavati&napunjivatif-njujem];
navriti/navrivati [-ujem]; ~tte
huszadik (let)vt navrio je dva-
deset godina
betltetlen <szabad, pl munkahely)
nepopunjen
betm [~tt, ~jn] 1. zaepiti/za-
epljivati [-ljujem], zapuiti/za-
puavati, zaptiti/zaptivati; (fogat)
plombirati, ispuniti plombom (u-
palj, zub); 2. tv ~i vkinek a szjt
zaepiti v zapuiti kome usta;
premazati [-aem]/premazivati
[-zujem] zube nekome
betms [~e, ~t, ~ek] zaptivanje
betmdjlk [~tt, ~jk/~jn] za-
puiti/zapuavati se
betr [~t, ~jn] 1. (ablakot) razbiti [-
ijemj (prozor); ~i az ablakot/
ablakveget probiti [-bijem]/pro-
bijati staklo na prozoru; ~i az ajtt
provaliti/provaljivati [-ljujem] v
prolomiti vrata ; ~ a fejt razbiti
glavu; 2. (rabl vhov) provaliti/
provaljivati [-ljujem] u to; 3. (el-
lensg) probiti/probijati, prodreti/
prodirati [-rem], upasti [-adnem]/
upadati; ~ az orszgba prodreti u
zemlju; a trkk ~tek Magyaror-
szgba Turci upadoe u Ugarsku;
(kzm:) mondd meg az igazat,
~ik a fejed hoe li da te svi mrze,
reci svakom ko je ko; ko istinu
gudi, gudalom ga po prstima biju
betrs [~e, ~t, ~ek] 1. (bntett)
provala; 2. (ellensg) upad, upa-
danje, najezda, probijanje (neprijate-
lja); ellensges ~ upad neprijatelja
betrses: ~ lops provalna kraa
betr|ik [~t, ~jn] (ablak) razbiti [-
ijem] se
betrd [~je, ~t, ~k] fn provalnik
betud [~ott, ~jon] uraunati/ura-
unavati
beutazsi: ~ engedly ulazna dozvola;
bet [~je, ~t, ~k] slovo; ~rl ~re
slovo po slovo; ~ szerint bukvalno,
doslovce, doslovno; ~ szerinti buk-
valan [-Ina], doslovan [-vna]
bet- slovni
betfm [~et] nyomd legura za izradu
tamparskih slova
betmetsz [~je, ~t, ~k] slovorezac [- beltet [~ett, -essen]; 1. vc/ vhov
esca]
betnt' [~je, ~t, ~k] slovolivac [-
vca]
betr [~t, ~jn] uturiti; (szlt)
usukati [-uem] rpbe ~ usaditi/usaivati [-ujetn]
betrend [~je, ~et] azbuni/abecedni
red; ~ben po azbunom/abecednom
redu
betrendes azbuni, abecedni
betszed' [~je, ~t, ~k] slovoslaga
betsz [~t, ~k/-szavak] (pl. MV)
Skraenica od poetnih slova
betz1 [~tt, ~zn] (silabizl) sricati
[-iem], izgovarati reci slog po slog
betz2 [~tt, ~zn] (beleszr) ubosti
[-odem)/ubadati, zabosti
betyr I. fn [~ja, ~t, ~ok] 1. trt
bear; 2. pejor bear, bekrija, man-
gup; II. mn pejor (biz \s) bearski;
III. hat (nagyon, rettenetesen) jako,
uasno, bearski
betyrkodlik [~ott, ~jk/jon] beariti
se, bekrijati
betyros [~at; ~an; ~abb] bearski
betyrvilg [~a, ~ot] hajdutvo
beugrat [~ott, -asszon] (rszed) na-
vesti [-edem]/navoditi na lepak;
nasamariti, nasaditi
beugrat: ~ krds provokativno pi-
tanje
beugr|ik 1. [~ott, -ugorjon, ~ani]
(vhov) uskoiti; ~ik a kocsiba
uskoiti u kola; 2. tv (fell)
naii [-idem] na lepak; nasesti [-
ednem] v nasaditi se kome; 3.
tv ~ vki helyett uskoiti/uskakati [-
aem] mesto koga
beutal [~t, ~jon] uputiti
beutals [~a, ~t, ~ok] uputnica
beutazs [~a, ~t] 1. (egy orszgba)
ulaz; 2. (tj, orszg) proputova-
nje
~ vzum ulazna viza
beutaz(|ik) [~ott, ~zon] 1. (orszgot)
proputovati [-tujem] (neku zemlju);
~ta az egsz orszgot proputovao v
obiao je itav svet; 2. (orszgba)
doputovati, putovati u
bel [~t, ~jn] esti [sednem] u to
posaditi, postaviti koga na to; 2.
vmivel zasaditi to v im; a telkt
gymlcsfkkal ltette be zemljite
je zasadio vokama; nvnyt cse-
biljku u saksiju
bet [~tt, bessn] 1. (szeget, kart)
zabiti [-ijem]/zabijati (kolac, klin);
2. ~i a fejt vmibe udariti glavom o
to; ~ a fejt a kbe udariti glavom
o kamen; 3. (betr, ablakot) razbiti
(prozor); 4. (ellensg) upasti [-ad-
betemez 106 bevs bevesz 107 bibircsk
 nem]/upadati; 5. tv (sikeriil)poi
[poe] za rukom; az zlet jl ~tt
posao je dobro upalio; ~tt a terms
etva je uspela
betemez [~ett, ~zen] uvrstiti/uvr-
avati, rasporediti/rasporeivati [-
ujem]
bets [~e, ~t, ~ek] 1. udar; 2.
(ellensges) upad
bevegez [~ett, ~zen] ustakliti, sta-
viti/stavljati staklo
bevacsorzik [~ott, ~zk/~zon] na-
veerati se
bevdol [~t, ~jon] optuiti/optuivati
[-ujem]
bevg [~ott, ~jon] 1. (bemetsz) usei
[-eem], zasei; 2. (ajtt becsap)
zalupiti (vratima); 3. sp (labdt a
kapuba) zabiti [-ijem] (gol); 4. (be-
magol) nabubati
bevgs [~a, ~t, ~ok] usek, urez, za-
rez
bevj [~t, ~jon] (bevs) urezati [-
eem]/urezivati [-zujem], ulebiti/
ulebljivati [-ljujem]
bevakol [~t, ~jon] omalterisati [-iem],
omazati [-maem] volepitimalterom/
bukom, obukati, zamalterisati [-
iem], oblepiti/oblepljivati [-ljujem]
bevlaszt [~ott, -asszon, ~ani] vmibe
izabrati [-berem], birati u to; ~
vmely bizottsgba izabrati u odbor/
komitet
bevl|ik [~t, ~jk/~jon] pokazati [-
aem] se dobar, uspeti; ez a mdszer
jl ~t ovaj metod se pokazao dobrim,
ovaj metod je uspeo; nem vlt be
nije ispunio nade
bevall [~ott, ~jon] priznati/priznavati
[ajem];-(hivatalos szemly eltt pl
rtket) oitovati [-tujem], deklari-
sati [-iem], deklarirati
bevalls [~a, ~t] priznanje; sajt ~a
szerint po sopstvenom/vlastitom pri-
znanju
bevlt1 ige [~ott, ~son] 1. (pnzt)
promeniti, menjati; 2. (gre -
tet, felttelt) ispuniti/ispunjavati;
gretet ~ iskupiti/iskupljivati [-lju-
jem] obeanje; ~ja szavt ispuniti/
ispunjavati obeanje, drati [-im]
re, sverovati [-rujem]
bevlt2 mn [~at] (sikeres) uspeo [-ela];
~ mdszer isproban metod; jl ~
eljrs isproban postupak [-pka]
bevltott zamenjen; be nem vltott fize-
tsi eszkzk nezamenjena platna
sredstva
bevndorls [~a, ~t] useljavanje
bevndorl[~ja, ~t, ~k] useljenik
bevndorol [~t, ~jon] useliti/uselja-
vati se
bevr [~t, ~jnl doekati/doekivati [-
kujem], saekati; ~ja az jflt
doekuje pono
bevarr [~t, ~jon] 1. vmit vtwv
uiti [-ijem]/uivati; 2. orv ~ja a
sebet zaiti ranu; 3. (szkebbre vesz)
ivenjem suziti/suavati
bevasal [~t, ~jon, ~na] 1. (fehrne-
mt) ispeglati; 2. tv (adssgot,
tartozst) naplatiti/naplaivati [-u-
jem], uterati dug
bevsrls [~a, ~t, ~ok] kupovanje
bevsrl fn [~\a, ~t, ~k] nakupac [-
pca], kupac [-pca]
bevsrol [~t, ~j nl kupovati [-pu-
jem]
bevgez [-vgzett, ~zen] zavriti/zavr-
avati, dokonati, dokrajiti; do-
eti [-nem], dokonati rg
bevgzs [~e, ~t] zavrenje, zavretak,
dovretak, dokonanje
bevehetetlen neosvojiv
bever [~t, ~Jen] ! (szeget) zabiti [-
ijem]/zabijati v ukucati/ukucavati
ekser v avao; prikucati/prikucavati,
saterati/saterivati [-rujem], zgurati;
(clpt) uroviti/uravljati; 2. (be-
zz fejet, ablakot) razbiti/razbijati
(glavu, prozor); 3. ~i a fejt vmibr
udariti glavom o to
bevrez [-vrzett, ~zen] okrvaviti,
skrvaviti, iskrvaviti
bevertnel [~t, ~Jer>] utrapiti/utraplji
vati [-ljujem]; ~i a burgonyt z;i
trapiti krompire
bevrzs [~e, ~t] orv krvoliptenjr.
hemoragija
bevs [~ett, ~sen] 1. urezati [-eem|
urezivati [-zujem]: 2. tv ~ azenil,
kezeibe zapamtiti, urezati u pamet;
(tantsnl) usaditi/usaivati [-u- ti/sputati jedra; 2. vttit vmibe
jem] v utuviti u glavu
bevesz [-vett, -vegyen, -venni] 1.
(pnzt) primiti/primati novac; ker
utriti; 2. (orvossgot) uzeti [uz-
mem]/uzimati (lek); ~/ a gygy-
szert uzeti lek 3. (vrost) zauzeti/
zauzimati; (vrat) osvojiti/osvajati;
rohammal ~ zauzeti na juri; 4.
(szkebbre varr) suziti/suavati
bevet [~ett, -vessen] 1. (bedob) uba-
citi/ubacivati [-ubacujem]; kat (har-
ci egysget) ubaciti u borbu (nove
jedinice) 2. (szntfldet) zasejati [-
jem] (polje)
bevtel [~e, ~t, ~ek] 1. prihod, pri-
mitak [-tka], primanje; napi ~
dnevni utrak; (zletben) dnevni
pazar; tiszta ~ ist prihod;2. (vros)
osvajanje, zauzee, osvojenje
bevtelez [~ett, ~zen] staviti/stavljati
u prihod, primati
bevetett: ~ terlet zasejana povrina;
posejano zemljite
bevett: ~ szoks stari obiaj
bevevs [~e, ~t](orvossg) uzimanje
leka (kroz usta)
bevezet [~ett, -zessen] uvesti [-edem]/
uvoditi; knyvekbe ~ uvesti [-e-
dem]/uvoditi v zavesti/zavoditi u
knjige; trsasgba ~ uvesti u drut-
vu; j tarift vezet be uvesti novu
tarifu; ~i a telefont uvesti telefon
bevezets [~e, ~t] t. (cselekvs)
uvoenje; 2. (knyv elejn) uvod;
~ a filolgiba uvod u filologiju;
3. (cs) uvod
bevezet: ~ beszd uvodni govor
beviaszol [~t, ~jon] spojiti v zalepiti
voskom, privotiti, uvotiti, navo-
titi, premazati [-aem] voskom
bevisz [-vitt, -vigyen, -vinni] uneti [-
esem]/unositi; (szllt) uvesti [-e-
zem]/u voziti
bevitel [~e, ~t] uvoz, import
bevlzesft [~ett, ~sen] ovlaiti, navla-
iti, pokvasitiKnakvasiti
bevizez [~ett, ~zen] Id bevizest
bevon [~t, ~jnl ! uvui/uvlaiti; ~/
a hlt, a vitorlt az evezt uvui
mreu/jedra/vesla; (vitorlt) spusti-
uvui koga u to; ~ a beszlgetsbe
uvui u razgovor; 3. (vmivel) pre-
vui/prevlaiti im
bevonalaz [~ott, ~zon] (rajzot) is-
crtati, rafirati
bevonat [~a, ~ot, ~ok] prevlaka
bevontat [~ott, -sson]: ~ja az uszlyt
a kiktbe uvui teretnjak u luku
bevonul [~t, ~jon] 1. ui [-uem]/ula-
ziti; kat (katonasg vhov) umar-
irati 2. (katonnak) nastupiti/na-
stupati vojnu dunost, stupiti u
vojsku
bevonuls [~a, ~t, ~ok] 1. (katon-
nak) nastupanje vojne dunosti
2. (elfoglalt terletre) ulazak ]-ska],
umariranje u to
bevonul [~Ja> ~t, ~k] kat novak,
regrut (koji nastupa vojnu dunost)
bezabl [~t, ~jon] pejor naderati [-
rem] se
bezr [~t, ~jon] 1. zatvoriti/zatvarati;
(kulcsra) zakljuati; 2. ~ja az lst
zatvoriti/zakljuiti sednicu
bezrs [~a, ~t, ~ok] zatvaranje
bezrkzik [~ott, ~zk/~zon] zatvori-
ti/zatvarati se, zabraviti/zabravljati
se
bezrlag zakljuno; szeptember l-ig ~
zakljuno do prvoga septembra/
rujna
bezrt: kulccsal ~ zakljuan
bezrget [~ett, -essen] (ajtn) pokucat
na vrata
bezz [~ott, ~zon] 1. (ablakot) raz-
biti [-ijem]/razbijati (prozor) 2. (pa-
prnak berl) samleti [-meljem]
bezzeg bogme, zbilja, zaista
bezsebel [~t, ~J en ] strapati u dep
bezsroz [~ott, ~zon] 1. namazati [-
aem] mau, umastiti/'umaivati [-
ujem], zamastiti; 2. ~za magt
uprljati/namazati se mau, zama-
stiti/zamaivati [-ujem] se
blbe [-ije, -it, ~k] nv tuak [-ka],
tunik
bbel6'd|ik [~tt, ~jk/~jn] baviti se,
baktati se, petljati se (sitnicama)
bibircsk [~ja, ~ot, ~ok] bradavica
biblia bimbdzs 109 birsalma
108 bimb
biblia [-ija, At] biblija
bibliai biblijski; ~ monds biblijska
izreka
bibliogrfia [/ija, At, -Ck] bibliografija;
vmely krds Aja literatura/popis
knjiga i lanaka o nekom predmetu
bibliogrfiai: intzet bibliografski
zavod; ~ kzpont bibliografski za-
vod/centar [-tra]
bbor f~a, ~t] I. fn purpur, grimiz,
skerlet; II. mn purpuran [-rna],
grimizan [-zna]
bibornok [~a, ~ot, ~ok] ld bboros
bboros [~a, ~t, ~ok] vall kardinal,
stoernik
bboros! kardinalski
bborszn skerletan [-tna]; ~ anyag
crvac [-vca]
bborszvet [~(j)e, ~et, ~ek] crvac [-
vca]
bborvrs purpuran [-rna], grimizan
[-zna], skerletan [-tna]
biccent [~ett, ~sen] klimnuti [-nem]
(glavom)
biceg [~ett, ~jen] opati, hramati [-
mljem], antati, epeljiti; kiss ~
nahramivati [-mujem], pomalo hra-
mati
biceg I. mn gegav, epav, opav;
II. fn [~t, ~k]gegavac [-vca], gega-
lo, epavac [-vca], epa, epavko;
<n> epavica
bicikli [~je, ~t, ~k] bicikl, dvokolica,
toak, velociped
biciklista [Aja, -it, Ak] biciklist(a)
biciklizs [~e, ~t, ~ek] vonja bicik-
lom
blcikllz|ik [~ett, ~zen] terati bicikl,
voziti/vozati se biciklom
bicska [~ja, *it, Ak] 1. depni noi;
2. (rossz ks>kustura, keba, kljoca,
kloca
biflz [~ott, ~zon] bubati (zadatak),
gruvati
bigmla [~ja, ~t, ^k] bigamija, dvo-
enstvo
bigamista I. mn dvobraan [-na];
II. fn [^ja, ^t, -4k] bigamist(a),
dvoenac [-nca]
biggyeszt [~ett, -esszn, ~eni]: ajkt
~i ispruiti v (na)priti v ispriti usne
bika Ooja, -t, ^k] bik
blkaborj [~ja/-rja, ~t, ~k/-rjak]
<him borj) junac [-nca], muko
tele [-eta]
bikacsk [~(j)e, ~t, ~k] volovska
ila
blkaviaal [~a, ~t, ~ok] borba biko-
va
bilird [~Ja> ~ot] bilijar, biljar
bllirdoz|ik [~ott, ~zk/~zon] bili-
jariti (se), biljariti (se), igrati bil-
jara
bilincs [~e, ~et, ~ek] 1. okovi, verige,
uze tb; (kzbilincs) lisice tb; (lb-
bilincs) bukagije tb; ~be ver vkit
okovati [okujem]/okivati koga, ba-
citi/bacati koga u okove; 2. tv
lerzza ~eit zbaciti okove 3. p,
msz pritega
bllingvis (p/ sztr) ktnyelv
billeg [~et, ~jen] klimati se, ljuljati se
billen [~t, ~jen] (p/ mrleg) pomeriti/
pomerati se
blllens [~e, ~t, ~ek] 1. pomeranje;
2. sp (nyjtn) sklopka (na vrati-
lu)
billenkocsi [~J a> ~t, ~k] msz kiper
billenszerkezet [~e, ~et, ~ek] msz
ureaj za nakretanje/nagibanje
billent [~ett, ~sen] prevagnuti, na-
gnuti; (tv:) az javra ~i a mrle-
get prevagnuti u njegovu korist
billents [~e, ~t, ~ek] (zene) udar,
anlag
billenty [~je, ~t, ~k] (rgp, zon-
gor stb} dirka, tipka; (fvs
hangszer) epkalo; kat (pusk) el-
st ~ obara, okida
billentys (p/ hangszer) snabdeven
dirkama/tipkama
billentyzet [~e, ~et] zene, miisz klavi-
jatura, tastatura, tipke tb
bi l l i [~ ja, ~ t, ~ k] a) milijarda;
b) bilion, bilijun, milin miliona
bim-bam (harangsz) bim-bam (uda-
ranje zvona)
bimb [~ja ~t, ~k] 1. (virg) pu-
poljak [-ljka], pupa, pup, pupak
[-pka]; ~t hajt terati pupoljke,
napupiti; 2. (mellbimb) bradn
vica na sisi/dojci
bimb(d)zs [~a, ~t] nv pupanje,
pupljenje, teranje pupoljaka, pupolj-
kasto razvijanje
bimbdz|ik [~ott, -ddzk], bimbz|ik
[~ott, ~zk] nv pupiti, terati
pupoljke
biokmia [~ja, ~t] biohemija, bio-
kemija
biolgia [~ja, ^.t] biologija
biolgiai bioloki
biolgus [~a, ~t, ~ok] biolog
bipln [~Ja> ~t, ~ok[ rep, rg dvokri-
lac [-lca], biplan
br [~t, ~jon] 1. (birtokol) imati,
posedovati [-dujem]; 2. (kpes,
-hat, -het) moi [mogu]; nem ~om
ne mogu; nem ~om megcsinlni ne
mogu to uiniti; 3. (vkivel, vmivel)
nem ~ok vele ne mogu izai na kraj
s njime; 4. (elvisel) nem ~om t
ne podnosim ga; nem ~ja tovbb a
fjdalmakat ne moi vie podnositi
bolove 5. (rbr) jobb beltsra
~ vkit razlozima uveriti nekoga,
privoleti koga da bude uviavniji;
6. jl ~ja magt a) (egszsgi-
leg) dobro ze dri, jo je u snazi; b)
(anyagilag) on je imuan
brl [~t, ~jon] vkit, vmit oceniti/oce-
njivati [-njujem], proceniti/procenji-
vati, kritikovati [-kujem], kritizi-
rati koga, to; dati/davati [dajem]
sud o komu, o emu
brlat [~a, ~ot, ~ok] ocena, ocenji-
vanje, kritika, prosuivanje; (is-
mertet) recenzija
brlgat [~ott, -asson] vkit, vmit
kritikovati [-kujem],kritizirati koga,
to; prigovarati komu, emu
brl I. mn kritiki; ~ megjegyzsek
kritike prmedbe; II. fn [~J a ~t>
~k] (szemly) ocenjiva, kritiar;
recenzent
brskods [~a, ~t, ~ok] suenje,
sudstvo; ~ hinya besue
brskodik [~ott, ~jk/~jon] su-
diti
birka [-ja, -it, *ik] 1. (juh) ovca;
2. ld birkahs
birkacomb [~ot, ~ok] oviji but
birkagulys [~t] oviji gula
birkahs [~t] ovetina, ovevina,
bravetina
birkanyj [~a, ~at, ~ak] stado ovaca
birkanyrs [~a, ~t] strienje, stria,
strinja
blrkatrlem [-Ime, -lmet] pejor ovja
trpljivost
birkzs [~a, ~t, ~ok] sp rvanje;
ktttfogs ~ rvanje grko-rimskim
stilom; szabadfogs ~ rvanje slo-
bodnim stilom
birkz|ik [~ott, ~zk/~zon] 1. rvati
[rvem] se; 2. tv vmivel boriti se,
rvati [rvem] se; nehzsgekkel ~ik
boriti se sa tekoama
birkz [~Ja> ~t, ~k] sp rva [eszk e
-em]
br [~ja/brja, ~t, ~k/brk] 1. jog
(sp is) sudija h, sudac [suca]; (n)
sudilja; szablysrtsi ~ sudija za
prekraje; 2. (rg:) falusi ~ v a falu
-raja seoski kmet/knez; 3. (kzm:)
senki sem lehet ~ a sajt dolgban
niko sam sebi sudija ne moe biti
birodalmi carevinski, dravni, imperi-
jalni; ~ gyls carevinsko vee,
dravni sabor
birodalom [-Ima, -Imat, -lmak] imperi-
ja, carevina, drava
bri sudijski, sudaki
brsg [~a, ~ot, ~ok] sud; gazdasgi
~ (JSZSZK-ban) privredni sud;
katonai ~ vojni sud; polgri ~
graanski sud; rgtntl/statrilis
~ preki/statarijalni sud; ~ el idz
pozvati [-zovem] pred sud, narediti
da se predstane sudu; ~on kvli
vansudski
brsgi sudski; ~ eljrs sudski po-
stupak; ~ bizonytsi eljrs dokazni
postupak pred sudom; ~ plet
sudite, sudska zgrada; ~ hatrozat
sudska odluka; ~ trgyals sudski
pretres; ~ trgyalterem sudnica
brsg [~a, ~ot, ~ok] hiv globa, nov-
ana kazna
brsgol [~t, ~jon] hiv globiti, kaz-
niti/kanjavati globom v novano
birsalma [-ja, ^.t, *Lk] 1. (fa s ter-
mse) dunja, gunja; 2. (faanyag)
dunjovina
birsalmafa 110 bizalmi bizalom 111 bizonyul
birsalmafa [~ja, ~t, Alt] dunja
birsalmasajt [~ja, ~ot, ~ok] suv/suh
pekmez od dunje v gunje; sir od
dunje; aspik/hladetina od dunje,
sulc/piktije od dunje
birtok [~a, ~ot, ~ok] 1. posed, imanje,
dobro; (aptl rklt) batina; bitumen [~e, ~t] 1. sv, vegy asfalt,
egyttes/kzs ~ posed u zajednici;
rfcf~nasledene imanje; dostoja-
nje rg 2. hiv ~ba vesz vrnit uzeti [uz-
mem ]/uzimati to u posed, ovladati
ime, osvojiti to
birtokadomny [~a, ~t, ~ok] trt
darivan posed
birtokadomnyozs [~a, ~t, ~ok] trt
darivanje, poseda
birtokbavtel [~e, ~t] uzimanje u posed
birtokhatr [~a, ~t, ~ok] granica
poseda/imanja
birtokls [~a, ~t] posedovanje, dra-
nje u posedu; egyttes/kzs ~ sa-
posed(ovanje), suposed(ovanje)
birtokol [~t, ~jon] posedovati [-du-
jem]; jog priteavati; kzsen ~ po-
sedovati [-dujem] zajedniki
birtokos I. fn [~a, ~t, ~ok] posednik,
imalac [.-aoca]; jog- priteavalac [-
vaoca]; jhiszem ~ savestan
dralac [-aoca]; II. mn 1. posedniki;
~ osztly posednika klasa, posed-
niki red; 2. nyelv ~ eset genitiv;
~ nvms prisvojna/posvoj na/pose-
sivna zamenica
blrtokreform [~ja, ~ot, ~ok] agrarna
reforma, reforma poseda
birtokrsz [~e, ~t, ~ek] mgazd (par-
cella) estica, parcela; (zemgaz-
dasgilag) poljoprivredni pogon
bisztr [~ja ~t, ~k] bistro h [-oa,
tb -oi], ekspresni restoran
bitang I. fn [~ja, <~ot, ~ok] 1. rg
(csavarg) bitanga, skitnica; 2. pe-
jor pokvarenjak, bitanga, propalica,
mufliz; II. mn 1. rg [-ot; -ul] zalu-
tao [-ala]; ~y<fszg zalutala/lutajua
stoka; 2. pejor <ember> pokvaren
bit [~ja, ~t, ~k], bitta [^,ja, At, Ak]
veala tb
bitorls [~a, ~t, ~ok]T>timaina, uzur-
pacija, prisvajanje, prigrabljivanje,
nametanje svoje vlasti
bitorl [~ja. ~t> ~k] ir otima, uzur-
pator, prisvaja, samozvanac [-nca]
bitorol [~t, ~jon] oteti [otmem]/oti-
mati, uzurpirati, bespravno pri-
svojiti/prisvajati, protuzakonito pri-
grabiti
dostojan [-jna] poverenja; -Imat kelt
bitumen; ~nel bevon pokriti [-ijem]/
pokrivati bitumenom; 2. (jelzknt)
bitumenski, od bitumena; ~ t-
burkolat zastor od bitumena, drum-
ski pokriva od bitumena
bitumenes bitumenast
bitumenrteg [~e, ~et] sloj bitumena
bivaly [~a, ~t, ~ok] bivo(l) [-ola]
bivalyers jak kao bik, bivolske snage
bivalypsztor [~a, ~t, ~ok] bivolar
bivalytehn [-hene, -henet, -henek]
bivolica
biz Id bizony
bz [~ott, ~zon] vkire vmit poveriti
kome to; ezt ~d csak rm ostavi v
prepusti ti to samo meni
bizakod|ik [~ott, ~jk/~jon] vmiben
nadati se emu, uzdati se u to
bizakod optimistian, optimistiki; ~
hangulat optimistino/optimistiko
raspoloenje
bizalmas I. mn [~t; ~an; ~abb] pover-
Ijiv; (csaldias, meghitt) familija-
ran [-rna], prisan [-sna], intiman [-
mna]; ~ rtesls poverljivo oba-
vetenje; szigoran ~ strogo pover-
ljivo; II. fn [~a, ~t, ~ok] (szemly)
poverenik, povoljiva osoba
bizalmaskodik [~ott, ~jk/~jon] biti
suvie familijaran, ponaati se fa-
milijarno/intimno
bizalmaskod familijaran [-rna], in-
timan [-mna]
bizalmatlan [~t; ~ul; ~abb] nepover-
ljiv, sumnjiav
bizalmatlansg [~a, ~ot] nepoverenjc,
nepoverljivost; ~a rm is tterjedi
njegovo je nepoverenje prelo i na
mene
bizalmi I. mn poverljiv, od poverenja;
~ lls poverljfva sluba/dunost,
poverljiv poloaj; ~ ember ovck
od poverenja; ~ feladatot teljest
izvrava poverljiv zadatak; II. fn
[~ja, ~t, ~ak] szakszervezeti ~
poverenik sindikata, sindikalni po-
verenik
bizalom [-Ima, -Imat] poverenj; -Imba
frkzik vkinek zadobiti [-ijem]/zado-
bijati ije poverenj; ~ra mlt
ulivati poverenj; ~mal val vissza-
ls zfoupotreba poverenja
bizalomgerjeszt, bizalomkelt vredan
[-dna]/dostojan [-jna] poverenja
Biznc [~ot] trt Vizntija, Bizant
biznci trt I. mn vizantijski, vizan-
tinski, vizantski, bizantinski, bizant-
ski, bizantijski II. fn [~t, ~ak]
Vizantinac [-nca], Vizananin, Bi-
zantinac [-nca], Bizananin [tb -ani];
(n6> Vizananka, Bizananka
bizarr [~t; ^ul; ~abbi ^pl tlet)
bizaran [-rna], udnovat, nastran,
neobian [-na]
blzjik [~titt, ~zk/~zon] vkiben, vmi-
ben uzdati se, verovati u koga, u
to, biti uveren u to; nem ~ik ne
uzdati se; ~ik az erejben uzdati se
u svoje sile v u svoju snagu; ~zl
nmagdban ! uzdaj se v budi uveren
u sama sebe ! uzdaj se u se i u svoje
kljuse! szl
bizomny [~a, ~t, ~ok] ker komision
bizomnyi komisioni; ~ ruhz ko-
misioni magacin; ~ zlet komisiona
radnja
bizomnyos [~a, ~t, ~ok] (szemly)
komisionar
bizony 1. zaista, bogme; dakako; ht
~! dabo(g)me! nem ~! nikako!
nipoto ! ~ bolond vagy! ba si lud!
2. (S2-knt, nyomstknt) ~ bizonyosan sigurno, zaelo, jamano
isten! tako mi boga ! bogami!
bizonyra svakako, zaelo
bizonygat [~ott, -asson] tvrditi, do-
kazivati [-zujem], uveravati
bizonyt [~ott, ~son] dokazati/dokazi-
vati [-zujem], podneti [-esemJ/pod-
nositi dokaze; (okmnyokkal) doku-
mentovati [-tujem]; eskvel ~ potvr-
diti/potyrivati [-ujem] zakletvom bizonyul [~t, ~jon] (vmilyennek)
bizonyts [~a, ~t, ~ok] dokazivanje
bizonytsi dokazni; ~ anyag dokazni
materijal;~c//rasdokazni postupak;
~ eljrst folyamatba tesz pokrenxiti
[-nem] dokazni postupak
bizonytk [~a, ~ot, ~ok] dokaz;
elgtelen ~ nedovoljan dokaz; kz-
vetlen ~ neposredni dokaz; trgyi
~ materijalni/stvarni dokaz; ~okat
elterjeszt/bemutat podneti [-esem]/
podnositi dokaze; ~ot gyjt skupljati
dokaze; ~ot szolgltat dati/davati
[dajem] v pruiti/pruati dokaze
bizonythat [~t, ~an] dokaljiv
bizonyt dokazni; ~ eszkz dokazalo,
dokazno sredstvo
bizonytvny [~a, ~t, ~ok] svedo-
anstvo, svedodba, uverenje, potvr-
da, certifikat; (isk:) rettsgi
svedodba o ispitu zrelosti, matursko
svedoanstvo; illetsgi ~ zaviajni
st, uverenje o zaviajnosti, do-
movnica; iskolai ~ kolska svedod-
ba; orvosi ~ lekarsko uverenje;
(hiv:) szegnysgi ~ uverenje o
siromatvu; szletsi ~ rodni list;
krsni list rg
bizonykodik [~ott, ~jk/~jon] bog-
mati se
bizonylat [~a, ~ot, ~ok] 1. ker
potvrda; 2. hv uverenje, svedodba,
iskaznica, certifikat
bizonnyal: minden ~ svakako, zaelo
bizonyos 1. (fleg lltmnyknt: biz-
tos) siguran [-rna]; egszen ~ biti
potpuno siguran; 2. (egy) ~ neki,
nekakav [-kva], izvestan [-sna]; ~
emberek neki ljudi; ~ felttelek pod
izvesnim uslovima; ~ fokig do
izvesne mere, donekle; ~ id mlva
za neko vreme
bizonyossg [~a, ~ot] izvesnost, sigur-
nost
bizonysg [~a, ~ot] svedoanstvo;
~o tesz vmirl svedoiti o emu
bizonytalan [~t; ~ul; ~abb] neiz-
vestan [-sna], nesiguran [-rna]
bizonytalansg [~a, ~ot] neizvesnost,
nesigurnost
pokazati [-aem] se, potvrditi/po-
tvrivati [-ujem] se; igaznak ~/
pokazalo se kao istinito, potvrdilo
bizottsg 112 blanketta bliccel 113 bohc
 se; jnak ~ pokazati se kao dob-
ro
bizottsg [~a, ~ot, ~ok] odbor, ko-
misija, komitet, poverenstvo; llan-
d ~ stalni komitet; brl ~
ocenjivaki odbor; ellenrz ~ kon-
trolni/nadzorni odbor; Eurpai Gaz-
dasgi Bizottsg Evropska ekonom-
ska komisija; felgyel ~ nadzorni
odbor; fellvizsgl ~ reviziona ko-
misija; Kzponti Bizottsg Centralni
komitet, CK; Kzponti Ellenrz
Bizottsg kontrolna/centralna ko-
misija; Klfldi Kultrkapcsolatok
Bizottsga (JSZSZK-ban) Komisija
za kulturne veze s inostranstvom;
zemi ~ fabriki/tvorniki/zavodski
komitet; vgrehajt ~ izvrni odbor,
izvrno vee
biztat [~ott, -asson] podstreknuti [-
nem]/podstrekavati, podstaknuti/
podsticati [-iem], badriti, bodriti,
nukati
biztats [~a, ~t] podstrek, podsticaj,
badrenje
biztatgat [~ott, -asson] nutkati
biztat [~t; ~(a)n] ohrabrujui; ~ jel
dobar predznak
biztonsg [~a, ~ot] sigurnost, bezbed-
nost; ~ba helyez obezbediti/obezbe-
ivati [-ujem], osigurati/osigura-
vat; "ban rzi magt oseati se
sigurnim/bezbednim; ~ban van biti
u sigurnosti/bezbednosti/zavetrini;
a ~ kedvrt sigurnosti/bezbednosti
radi
biztonsgi sigurnostan [-sna]; hiv, ker
~ gyjt <gyufa> sigurnosne igice/
iice/ibice tb; ~ intzkeds mera biztostt [~je, ~t, ~k] ziherica, ziher-
bezbednosti/sigurnosti; ~ v sigurno-
sni pojas; msz ~ szelep sigurnosni
ventil; ~ szerv organ bezbednosti/
sigurnosti; Biztonsgi Tancs Savt
bezbednosti, Vee sigurnosti; msz ~
zr sigurnosna brava
biztonsgos [~at; ~an; ~abb] bezbe-
dan [-dna] sigurnostan [-sna]
biztos 1 I. mn [~at; ~an; ~abb]
1. siguran [-ma]; ~ kzzel sigurnom
rukom; ~ benne a) <bfzik> pouzdati
se u to; b) (biztosan tud> pouzdano
znati da ..., biti siguran u emu;
~ a dolgban uveren u svoju stvar;
2. (megbzhat) pouzdan; II. fn
[~at] ~ra megy ii [idem] na sigur-
no; ~ra vesz smatrati sigurnim/
pouzdanim; pozudati se u to
biztos2 [~at, ~t, ~ok] poverenik, ko-
mesar -
biztosan sigurno, svakako, jamano,
nasigurno, zaelo; egsz ~ sasvim
sigurno
biztost [~ott, ~son] 1. osigurati/
osiguravati, obezbediti/obezbeivati
[-ujem]; ~ja az eredmnyt obezbe-
diti/obezbeivati [-ujem] v jemiti
uspeh; 2. vkit vmirl uveriti/uvera-
vati koga o emu; ~juk nt, hogy .. .
uveravamo Vas da . . .; 3. ~ja ma-
gt osigurati se
biztosts [~a, ~t, ~ok] osiguranje,
osiguravanje
biztostsi osiguravajui; ~ dj premija;
~ ktvny polisa, obveznica
biztostk [~a, ~ot, ~ok] 1. jemstvo,
garancija; <pnzbeli> jamevina,
kaucija; 2. vili osigura
biztost I. mn 1. osiguravajui; 2.
(biztonsgi) sigurnostan [-sna]; II.
fn [~ja, ~t, ~k] 1. ld biztost-
intzet; llami Biztost (MNK-
ban) Dravni osiguravajui zavod;
2. ld biztostk 2.
biztostintzet osiguravajui zavod
biztosttrsasg osiguravajue dru-
tvo, drutvo za osiguranje
biztostott I. mn osiguran; be nem ~
neosiguran; II. fn [~Ja ~at> ~ak]
(szemly) osiguranik
raspoloenje; szabadon ~ pustiti na
nadla, zapinjaa, igla osiguraa
bzvst pozudano, spokojno
bizsereg [-rgett, ~Jen] brideti [-dim],
svrbeti [-bim]; ~ a talpam svrbe me
tabani; az ujjaim ~nek bride me
prsti
blaml [~t, ~jon] biz osramotiti,
(o)brukati, blamirati, izvrgnuti [-
nem] ruglu
blanketta [-ja, *it, -Ck] <rlap>
obrazac, formular, tiskanica, blati
ket
bliccel [~t, ~jen] provui se ne plaa-
jui, zabuiti/zabuavati, izvui [-u-
em]/izvlaiti se iz neke dunosti;
isk pobei [-begnem] v beati [-im]
iz kole v sa asa
blokd [~ja, ~ot, ~ok] blokada, opsa-
da, opkoljavanje/izolovanje neke
drave v dela drave; gazdasgi ~
privredna/ekonomska blokada; ten-
geri ~ pomorska blokada; ~ot meg-
szntet deblokirti, ukinuti [-nem]/
ukidati blokadu
blokdfelolds [~t] deblokiranje, uki-
danje blokade
blokk [~ja, ~ot, ~ok] <pnztri,
notesz stb.y blok
blokkol [~t, ~jon] blokovati [-kujem],
blokirati
blff' [~je, ~t, ~k] biz blef, prevara,
zaslepljivanje
bliiz [~a, ~t, ~ok] 1. bluza; 2. <zeke,
zubbony) zobun, zubun
bbiskol [~t, ~jon] dremati, dremucka-
bbita [^,ja, ^t, -k] <madr> perja-
nica, uba
bocs [~a, ~ot, ~ok] <medve> mee [-
eta]
bocsnat [~a, ~ot] 1. pratanje,
oprotenje; izvinjenje; 2. ~/ op-
rostite! izvinite! ~ot krek! molim
za izvinjenje/oprotenje! izvinjavam!
bocsnatkrs [~e, ~t, ~ek] izvinja-
vanje, molba za izvinjenje
bocst [~ott, -sson] pustiti/putati;
ruba ~ provadati [-ajemj; hajt
vzre ~ porinuti [-nem] brod/lae;
rendelkezsre ~ staviti/stavljati na
bognrmhely [~e, ~t, ~ek] kolarnica
slobodu
bocstkoz |ik [~ott, ~zk/~zon] vmibe
upustiti/uputati se u to
bocskor [~a, ~t, ~ok] opanak [-nka]
noanj [-nja]
bd [~ja, ~t, ~k] daara, atrlja,
atra
bdt [~ott, ~son] opijati, (o)mamiti
hdt [~t; ~(a)n] opojan [-jna]
bodnr [~ja, ~t, ~ok] bavar
bodorit [~ott, ~son] (hajat) zakovri-
ti/zakovravati, kudraviti
bodros [~at; ~an; ~abb] np kudrav,
kutrav, kudrav bdulat [~a,
~ot] omamljenost bdult [~at; ~an;
~abb] omamljen bodza [rja, -it]
nv zova, bazga, ba-
zovka
bodzafa [^ija, *t, ^.k] zovina bog
[~a, ~ot, ~ok] vor, uzao. [-zla]
bogncs [~a, ~ot, ~ok] nv bodalj,
iak [-ka], kalj
bogr [bogara, bogarat, bogarak] 1. bu-
ba, kukac [-kca]; 2. tv, biz muica;
bogara van imati bube u glavi; 3.
(szl:) vkinek bogarat tesz a flbe
usaditi kome bubu u glavu; kiveri a
bogarat vkinek a fejbl isterati
nekome muice
bogaras [~at; ~an; ~abb] (hbortos)
muiav, sulud, luckast; ~ ember
udljiv ovek bogarsz 1 fn [~ak, ~t,
~ok] bubar,
entomolog
bogarsz2, bogarsz|ik ige [~ott, -sz-
szon] 1. skupljati bube/kukce; 2. tv
knyvekben ~ zariti [-ijem] se u
knjige
bogrgyjtemny [~e, ~t, ~ek] zbirka
buba/kukaca
bogrszem: ~ leny crnojka
boglrka [*6ja, ^t] nv ljuti, povodni-
ca; salta ~ rosno zelje boglya [^ja,
rit, Ak] <szna-/szalma-> plast, stog,
baglja, kamara (sena, slame); Aba
rak plastiti; sadevati (seno ili
slamu) u plast, ustoiti, naviljiti;
At szttert rasplastiti boglyas
<haj> upav, kutrav, razbaruen
bognr [~ja, ~t, ~ok] kolar
bogrcs [~a, ~ot, ~ok] kotli, bakra
bogumil vall (kzpkori balkni szekta
tagjai) bogumil bogy [~ja, ~t,
~k] boba, bobica,
zrno bohm I. mn bohemski; II. fn
[~(j)e,
~et, ~ek] boem, bohm boh [~t;
~n] aljiv, smean [-sna],
veseo [-ela]
bohc [~a, ~ot, ~ok] pajac, klaun,
lakrdija, komedija
bohckods 114 bolgrkertszet bolgrul 115 bombaszilnk
bohckods [~a, ~t, ~ok] lakrdija,
lakrdijanje, lakrdijatvo, lakrdisanje
bohckod ;ik [~ott, ~jk/~jon] lakrdi-
jati, lakrdisati [-iem], dedaiti se
bohks [~t; ~an; ~abb] lakrdijaki
bohsg [~a, ~ot, ~ok] lakrdija,
budalatina
bohzat [~a, ~ot, ~ok] sznh lakrdija,
aljiva/smena igra, pourica, bur-
leska
bja [~ja, At, Ak] haj boja, plutaa
bojkott [~Ja> ~ot, ~ok] pol bojkot,
neuestvovanje u nekoj akciji,
odbijanje suradnje
bojkottal [~t, ~jon] bojkotovati [-tu-
jem], bojkotirati
bojler [~e, ~t, ~ek] {vzmelegt)
bojler
bojt [~Ja> ~ot, ~ok] rojta, resa, kita,
kianka
bojtr [~Ja> ~t,~ok] pastire, obane
[-eta]
bojtorjn [~Ja ~t] nv iak [-ka]
bk [~Ja> ~t, ~ok] 1. (beszdben)
komplimen(a)t [-nta], laskava re,
izraz utivosti; 2. <meghajls> na-
klon, poklon izraz utivosti, laska-
nje, udvornost
boka [~ja, At, Ak] lanak [-nka] (na
nozi), glenjaa
bokazlet orv gleanj f-nja]
bokasllyeds [~e, ~t] sputena sto-
pala, sputanje lanka, dustabansko/
ravno stopalo, ota
bokavd [~Je> ~t, ~k] lankobran
bokz I. mn <l> ukljajiv; II. fn
[~t] (tnc) udarav petom o petu
bkol [~t, ~jon] 1. (beszdben)
sipati komplimente, klanjati se ko-
mu; 2. (meghajol) klanjati se
bkony [~a, ~t, ~ok] np, haj rebro
bokor [bokra, bokrot, bokrok] grm,
grmen, grmlje, dbun, bun, bus,
busen, ikara
bokorbab [~ja> ~ot, ~ok] np pasulj,
grah dbunast, uavac [-vca]
bokrta [-ija, At, -ik] kita (cvea),
buket
bokros 1. grmovit, dbunovit; dbu-
nast; 2. lv ~ rdemek mnogobrojne
zasluge;~ teendk nagomilani poslovi
bokrosts: szavak ~a (sztrban) bolgrul bugarski
rasporeivanje reci po familiji
bokrosodJik [~ott, ~jk/~jon] (n-
vny) bokoriti se
boksz1 [~a, ~ot] sp (klvvs) boks
boksz2 [~a, ~ot, ~ok] 1. (istllban)
pregrada u tali/staji; 2. (vendgl-
ben) separe, zasebna prostorija;
3. (postafik) potanski fah/preti-
nac [-nca]
boksz3 [~ot] 1. (br) boks; 2. np
(cipkencs) pasta/latilo za cipele
bokszer 1 [~e, ~t, ~ek] sp bokser
bokszer2 [~t, ~ek] (kutya) pas bokser
bokszkeszty [~Je ~t, ~k] sp bokser-
ske rukavice tb
bokszmrkzs [~e, ~t, ~ek] boks-
me, akaka borba
bokszol [~t, ~jn] boksovati [-sujem],
boksati/akati (se)
bokszol [~Ja, ~t, ~k] boksa, aka
boldog [~ot; ~an; ~abb] 1. srean [-
na], sretan [-tna]; blaen; lgy ~! se, napraviti/n apravijati se lud; (gy
sretan/srean bio! ~ lehetsz! blago
tebi! 2. vall ~g avat proglasiti
blaenim
boldogt [~ott, ~son] usreiti/usrea-
vati
boldogsg [~a, ~ot] srea, blaenstvo;
szik a ~ban rasplinuti [-nem] se
od sree
boldogtalan [~t; ~ul; ~abb] nesrean
[-na], nesretan [-tna]; ~ ember
nesretnik
boldogul [~t, ~j n ] napredovati [-
dujem], uspevati, imati sreu,
prosperirati, prosperisati [-iem];
~az leiben probiti [-bijemj/probijati
v progurati se kroz ivot; vele
knnyen fog ~ni sa njim e lako izii
boldoguls [~a, ~t] uspevanje, napre-
dak [-tka], procvat, srea
boldogult I. mn pokojni; II. fn [~at,
~ak] pokojnik
bolgr I. mn [~ul] bugarski; II. fn
[~t, ~ok] Bugarin; (n) Bugarka,
Bugarkinja
bolgrkertszet [~e, ~et, ~ek] bu-
garsko batovanstvo baovanstvo/
vrtljarstvo
bolha [<.ja, At, Ak\ 1. buva, buha; 2.
szl: At tesz vkinek a flbe turiti
kome bubu u glavu, udenuti [-
enem] nekome bubu u uho
bolhaf nv buhaa, buica
bolhs [~at; ~abb] buhav
blint [~ott, ~son] klimnuti [-nem]
glavom; mindenre ~ aminati, ami-
novati [-nujem]
blints [~a, ~t, ~ok] klimanje (gla-
vom)
blogat [~ott, -asson] klimati (glavom)
b o lo n d I . m n [ ~o t; ~u l ; ~ a b b ]
lud; izbezumljen; ~ szerencse luda
srea; ~ lyukbl ~ szl fj kakav
ovek onakva i beseda; II. fn
[~ja, ~ot, ~ok] budala, budalina;
majd ~ leszek! nisam valjda lud!
~d tesz vkit nasamariti, natociljati
koga; ~nak tart vkit smatrati neHog
budalom; ~nak tetteti magt ludaiti
lutalica, lutalac (-aoca); 2. (csillag)
tesz, mintha nem hallan) praviti
se Toa/Englez
bolondgomba [^ija, -it, ^.k] otrovna/
luda gljiva
bolondt [~ott, ~son[ zaluditi/zalui-
vati [-ujem]
bolondts [~a, ~t] zaluivanje
bolondokhza [~t] biz ludnica
bolondos [~at; ~an; ~abb] aknut,
cunut, luckast, aav
bolondozs [~a, <~t, ~ok] zbijanje ale
bolondoz|ik [~ott, ~zk/~zon] izmo-
tavati se, zbijati alu, budaliti,
budalisati [-iem], ludaiti se
bolondsg [~a, ~ot, ~ok] ludost,
ludorija, budalatina; ~okat csinl
ludovati [-dujem], praviti gluposti
bolondul [~t, ~jcm] vki utn ludovati/
biti lud za nekim, pomamiti/po-
mamljivati [-ljujem] se za kim
blongat [~ctt, -asson] ld blogat
bolsevik l.fn [~ja, ~ot, ~ok] boljevik
II. mn bojleviki; ~prt boljevika
partija
bolsevizl [~t, ~jon] boljevizovati [-
zujem]
bolsevlzmus [~a, ~t] boljevizam [-
zrna]
8*
bolt [~J a ~t, ~ok] duan, radnja,
prodavnica
bltajt [~t] vrata od duana/radnje
bolthajts [~a, ~t, ~ok] svod
bolthajtsos presvoen bolti [~t]
duanski, prodavaoniki; ~ r
prodajna cena, cena na malo; ~ pult
pult, tezga boltv [~e, ~et, ~ek]
svod, emer boltves presvoen; ~
folyos svodite boltos [~a, ~t, ~ok]
trgovac [-vca],
duandija bflltosn [~je, ~t,
~k] trgovkinja,
duandijka [tb birt -ki] boltoz
[~ott, ~zon] graditi svod boltozat
[~a, ~ot, ~ok] svod, tavanica
boltozatk [-kve, -kvet] p svod-
njak
boltozatsor [~t] p svodite
boltvezet [~je, ~t, ~k] poslovoa
bolygat [~ott, -asson] akati
bolyg [~ja, ~t, ~k] 1. <egyn>
planeta, zvezda lutalica/pokretnica,
pokretna zvezda, satelit; mestersges ~
vetaki satelit; ~k keringse
kruenje planeta bolygkzi
(lloms) meuplanetarni,
interplanetaran [-rna] bolygplya
[~ja, -it] orbita planete
bolygrendszer [~e, ~t] planetni sis-
tem bolyh [~a, ~ot, ~ok] malje,
paperje,
vunica bolyhos [~at; ~an; ~abb]
maljav,
paperjast, vunast, rutav bolyong
[~ott, ~jon] lutati, tumarati, vrljati;
~ az utcn lutati ulicama bolyongs
[~a, ~t, ~ok] lutanje, tu-
maranje
bomba [~ja, At, r6k] bomba; knny-
fakaszt ~ suzna bomba, bomba sa
suzavcem
bombabiztos zatien/siguran [-ma]
od bombi; ~sd tesz blindirati, oklo-
piti/oklopljivati [-ljujem], graditi
blindae/zaklone
bombaslker [~e, ~t, ~ek] fenomenalan
uspeh
bombaszilnk [~ja, ~ot, ~ok] rbak
[rpka]/rbina od bombe
bombasztikus 116 br bra 117 bork
bombasztikus [~at; ~an; ~abb] rg
bombastian [-na]
bombatmads [~a, ~t, ~ok] bombar-
dovanje/bombardiranje; ~t intz vmt
ellen izvriti bombardovanje ega,
bombardovati [-dujem], bombardi-
rati to
bombatlcsr [~e, ~t, ~ek] kat krater
bombavet [~je, ~t, ~k] 1. (szemly)
baca bombi; 2. (replgp) bom-
barder
bombz [~ott, ~zon] bombardovati [-
dujem], bombardirati
bombzs ~a, ~t, ~ok] bombardo-
vanje, bombardiranje
bombz fn [~Ja> ~t, ~k] <gp>
bombarder
bomladoz|ik [~ott, ~zk/~zon] raspa-
dati se, razluiti se u sastojke, biti u
opadanju, ruiti se, propadati
bomls [~a, ~t] raspad; (zilltsg)
rasulo, demoralizacija, poputanje
discipline, klonulost duha i snage
bomlsi: ~ folyamahproces raspadanja
bomlaszt [~ott/-asszon] 1. rastrojiti/
rastrojavati; 2. (erklcsileg) demo-
ralizovati [-zujem], demoralisati [-
iem], demoralizirati, kvariti, izazi-
vati opadanje borbenosti v volje za
rad
bomlkony vegy raspadljiv; nem ~
neraspadljiv
bomljik [~ott, bomoljk/bomoljon, bo-
molni] 1. (rszekre) raspadati se;
2. (bolondul) ne bomolj! ne luduj!
~ik vki utn ludovati [-dujem]
za kim
bon [~ja, ~t, ~ok] ker bon, doznaka,
uputnica, isplatnica; pnztri ~
privremena blagajnika potvrda
bonbon [~ja, ~t, ~ok] bonbon(a),
slatki
boncks [~e, ~t, ~ek] orv anatomski/
hirurki no
boncol [~t, ~jon] orv secirati v
rezati [reem] v parati (mrtvo telo);
razuditi/razuivati [-ujem] (le)
boncols [~a, ~t, ~ok] orv seciranje v
paranje v razudba mrtvoga tela,
sekcija
boncolgat [~ott, -asson] 1. rainja-
vati, rastavljati na delove, ralanji-
vati [-njujem]; 2. tv (fejteget)
razlagati f-aem], razglabati, raz-
drobiti, razglobiti/razglabati
bonctan [~a, ~t] anatomija
bonctani anatomski
boncterem [-terme, -termet, -termek]
orv dvorana/sala za seciranje
bont [~ott, ~son] 1. (rszekre) rastvar-
ati, razgraivati [-ujem]; (var- borblyzlet [~e, ~et, ~ek] berbernica,
rst) rasparati; atomot ~ cepati
atom; 2. (lebont hzat, falat) ruiti
(zgradu); 3. asztalt ~ ustati od
stola^ zszli ~ razviti [-ijem]/ szmolni a <,it suv da mu se rebra
razvijati zastavu
bontakozjik ]~ott, ~zk/~zon] razvi-
jati se
bonts [~a, ~t] (plet) ruenje vedske
bontcskny [~a, ~t, ~ok] pijuk za
ruenje
bontfs [~Je> ~ti ~k] raspravljao,
* ealj [-ija] za raspravljanje
bonyodalmas [~at; ~an; ~abb] za-
mren
bonyodalom [-Ima, -Imat, -lmak] za-
plet, zamraj, komplikacija
bonyolt [~ott, ~son] zaplesti [-etem]/
zapletati [-licem], zamrsiti/zamriva-
ti [-ujem]
bonyold|lk [~ott, ~jk/~jon] zaplesti/
zapletati se, zamrsiti/zamrivati se,
zapetljati/zapetljavati se
bonyolult [~at; ~an; ~abb] zapleten,
zamren, sloen, komplikovan, kom-
pliciran, zamren; zakuast tv;
~ helyzet komplikovana/zamrena
situacija, komplikovano stanje; ~t
tesz komplikovati [-kujem], kompli-
cirati
bonyolultsg [~a, ~ot] zapletenost,
zamrenost, sloenost, kompliko-
vanost, kompliciranost,
bor [~a, ~t, ~ok] 1. vino; fehr ~
belo vino; karcos ~ rampa; ~t fejt
a hordbl natoiti/natakati [-taem]
vino iz bave; 2. k'zm ~ban az
igazsg aa iza ae, a iza ae rat [-rta], koverta bortfal [~a,
istina; to trezan misli to pijan
govori; j ~nak nem kell cgr dobro
jelo samo se nudi
br [~t] vegy bor
bra [-ija, -t] (szl) bura, bora
borrjegyzk [~e, ~et, ~ek] cenovnik
vina
borsz [~a, ~t, ~ok] vinar
borszat [~a, ~ot] vinarstvo
borszati vinarski Uorbla [-it]
Varvara, Barbara borbly [~a, ~t,
~ok] berberin,
brija, brica; (n) brijaica
brijanica
borcefre [~t] vinska ira borda [*ija,
~t, ^ik] rebro;(trf:) meg lehet
vide bords ["at; ~an; ~abb]
(msz \s)
rebrast bordsfal [~a, ~at, ~ak] sp
borjbecsinlt [~ja, ~at] telea kisela
lestvice, ripstol bordaszeiet [~(j)e,
~et, ~ek] rebarce
[-eta] za mesom, kotlet bordatrs koa; (kiksztett)
[~e, ~t] orv prelom rebra bordzat
[~a, ~ot] (haj) okosnica bordzott
msz rebrast bordly [~a, ~t, ~ok]
bordel, javna
kua
bord (szn) tamnocrven, bordo
borecet [~e, ~et] vinsko sirce [-eta]
borfejts [~e, ~t] otakanje vina
borfogyaszts [~a, ~t] potronja vina
borg'z [~e, ~t] para od vina, vinska
para
borgzs (ember) nakresan, polupijan
borissza fn [^it, ^k] vinopija bort
[~ott, ~son] 1. (vmit vire)
poklopiti/poklapati neto; (vmivel)
pokriti [-ijem] v prevui [-uem]/
prevlaiti to im; 2. (dnt) preva-
liti; svaliti; a lovak az rokba ~ottk a
kocsit konji su prevalili kola u
jarak/jendek; 3. lngba ~ zapaliti;
gyszba ~ u crno zaviti borts [~a,
~t, ~ok ] obloenje, oplata,
pokrivanje; <j)l fal) obloga; (ajtk,
ablakok) oplata bortk [~(j)a, ~ot,
~ok] omot, kove-
degustator, utvriva kakvoe vina
~at] p poklopni zid bortlap
\~\&, ~ot, ~ok] omot bortlemez
[~e, ~t, ~ek] poklopna ploa
borz 1. vinskog ukusa; ~ alma
nakisela jabuka; 2. tv ~ hang usled
vina promukao glas borjas: ~ tehn
steona krava borjazs [~a, ~t, ~ok]
mgazd teljenje borjazilk [~ott,
~zk/~zon] mgazd
teliti (se)
borju1 [~ja/borja, ~t/borjat, ~k/bor-
jak] tele [-eta]; (hm) telac [-lca,
tb telci v teoci]; ~k telad; ktves
~dvogoe [-eta]; (szl:) bmul mint
~ az j kapura gleda kao tele u'
arena vrata, zagledati se kao tele u
arena vrata
borju2 [~ja, ~t, ~k] (katonai hti-
zsk) teleak, ranac f-nca] borj-
telei
orba/juha, umokac [-kca], ajmokac;
ajngemahtes tj borjb'r [~t] telea
evro
borjtcomb [~ot, ~ok] telei but
borjigondoz/n [~Ja> ~t, ~k] stoar,
tovlja teladi, teoar borjhs
[~t] teletina borjiikaraj [~t] telei
kotlet/kare [-ea],
telee rebarce [-eta] borjinevels
[e, ~t] uzgoj teladi borjtnevel"
[~je, ~t, ~k] stoar,
tovlja teladi, teoar borjipecsenye
[^ct] telee peenje borjslt [~et]
prena teletina borjszelet [~et]
telei kotlet borjtenyszts [~e, ~t]
ld borjnevels
borjvess [~t] telei bubrenjak
borkereskedelem [-Ime, -Imet] trgovina
vinom borkereskeds [~e, ~.t, ~ek]
vinarska
radnja
borkeresked' [~je, ~t, ~k] trgovac
vinom, vinarski trgovac [-vca], vinar
borkimrs [~t] ld bormrs
borkstols [~t] degustacija vina
borkstol [~ja> ~t, ~k] 1. (alkalom)
kuanje vina 2. (ember) kua vina,
po ukusu
bork [-kvet] vinski kamen, sre,
stres (vinski)
bormrs 118 borszakrt borszesz 119 bosszant
bormrs [~e, ~t, ~ek] 1. toenje
vina; 2. <helyisg> toionica vina,
vinotoje, krma, vinarnica
borogat [~ott, -asson] oblagati [-aem]
borogats [~a, ~t, ~ok] oblaganje,
oblog; ~ a nyakon privratak [-tka]
borka [~ja, ~t] smreka, kleka
borkafeny [~t] bor, lu, venja;
(faanyag) borovina
borkaplinka [~ja, ~t] klekovaa,
smrekovaa, borovika
borona [~ja, ~t, -ck] brana, drljaa,
brnaa; trcss ~ tanjiraa
boronl [~t, ~jon] branati, drljati,
zubiti
borongs [~at; ~an; ~abb] <gbolt>
sumoran [-rna], natmuren, tmast;
<hangulat> setan [-tna], sumoran [-
rna]; ~ sznek tmaste boje
boros vinski; ~ llapot napitost; -
fejjel u napitom stanju, mamuran [-
rna]
boros- vinski
boroshord [~ja. ~t, ~k] vinsko bure,
vinska bava, vinski sud
boroskancs [~ja, ~t, ~k] bokal za
vino
borospince [~je, ~t, -ik] vinski
podrum, konoba
borospohr [-hara, -harat, -harak]
vinska aa
borosts [~at; ~an; ~abb] (borot-
vlatlan) neobrijan
borostyn [~a, ~t, ~ok] brljan, lovor
borostynk [-kvet] elibar, ilibar
borosveg [~e, ~et, ~ek] vinska
boca/flaa
borotva [~ja, rt, rik] britva, brija;
~ le otrica brijaa v noa za brijan-
je; (szl:) gy vg az esze mint a ~
pamet mu kao britka sablja, otro-
uman [-mna] je
borotvaecset [~je, ~et, ~ek] etka za
brijanje
borotvit: szl ~c tncol igrati na
otrici
borotvales otar [-tra] kao britva
borotvakszlet [~e, ~et, ~ek] pribor
za brijanje
borotvakszlk [~e, ~et, ~ek] sprava
za brijanje
borotvakrm [~je ~et> ~ek] krem za
brijanje
borotvl [~t-, ~jn ] brijati [-jem]
borotvls [~a, ~t, ~ok] brijanje
borotvlkozs [~a, ~t, ~ok] brijanje
borotvlkozik [~ott, ~zk/~zon] bri-
jati [-jem] se
borotvlt [~at; ~an; ~abb] obrijan
borotvapenge [^je, ~t, *ik] ilet,
noi za brijanje
borotvaszappan [~a, ~t, ~ok] sapun
za brijanje, brijai sapun
borovlcska [~ja, ~t] klekovaa
borozgat [~ott, -asson] pijuckati vina
boroz [~j a > ~t, ~k] (borkimrs)
vinara, vinotoje, vinarnica, vi-
narska radnja
borprlat [~a, ~ot, ~ok] vinovaa,
konjak, vinjak
borpincszet [~e, ~et] vinarija
borraval [~Ja ~*> ~^] napojnica,
baki, aldumae [-eta], erbetae
[-eta]
bors [~a, ~ot] 1. biber, papar [-pra]; t-
rtt ~ utuen biber; ~sal meghint
pobiberiti; 2. szl ~ot tr az orra al
natrti [-rem] komu rena pod nos,
zabiberiti kome, zapapriti kome
borsav [~at] (borksav) vinska/stresna
kiselina
borsepr [~Je ~t] vinski talog, vinska
stelja
bors [~j a > ~t] ! graak [-ka] 2.
(szl:) falra hnyt ~ uzaludni napori
borsod [~J a > ~t] sodo od vina,
vinski sodo
borsdzik: ~ a htam koa mi se
jei
borska [^it] (llatbetegsg) vrgulje
[csak tb]
borskar [~t] akija
borsos [~at; ~an; ~abb] 1. ljut,
papren, biberisan; 2. tv ~ r
paprena/previsoka/slana cena
borsoszem [~e, ~et, ~ek] zrno graka
borsoz [~ott, ~zon] biberisati [-iem],
biberiti borsszr [~j' a ~t, ~k]
bibernjaa,
bibernjak
borszakrt [~je, ~t, ~k] poznavalac/
specijalista vina
borszesz [~t] vinska esta, vinski
pirit
bortermels [~e, ~t] vinogradarstvo;
proizvodnja vina
bortermel [~J e , ~t ~k] vinogradar
borterms [~e, ~t] rod vinograda, rod/
berba grozda
borterm vinorodan [-dna]; ~ vidk
vinorodan kraj
bortml [~je, ~t, ~k] meh [-hovi]
bor [~ja> ~t] 1. natmurenost, tmora,
tmina (od gustih oblaka); 2. tv
~ra deru posle kie je lepo vreme
borul [~t, ~jri] 1. (dl) prevaliti/
prevaljivati [-ljujem] se; ~ a sze-
kr! prevrnue se kola ! lba el ~
baciti/bacati se komu pred noge;
vkinek a nyakba ~ pasti [padnem]/
padati komu oko vrata; 2. (felhs-
dik) oblaiti se, navui [-ue] ob-
lake, pokriti [-ijem] se oblacima;
namraiti se, natmuriti se 3. lngba hercegovinai bosansko-herce-
~ buknuti [-nem] plamenom; vrbe
~t a szeme oi mu se zakrvavie
bor us [~at; ~an; ~abb] natmuren,
oblaan [-na], sumoran [-rna],
tmuran [-rna], tmast; ~ id potmu-
lo/tmurno/potmurno vreme
borvidk [~et, ~et] vinarski kraj,
vinorodni kraj, vinogorje
borvirg [~ot] vinski cvet
borvz [-vizet] kisela/mineralna voda
borz [~a, ~ot, ~ok] jazavac [-vca]
borzad [~t, ~jn] uasavati se, groziti
se
borzadly [~a, ~t] uas, jeza, marci
[csak tb -raca]
borzalmas [~at;. ~an; ~abb] uasan [-
sna], grozan [-zna], straan [-na]; ~ ~t, ~ek] lov
ltvny uasan prizor; ~ szeren-
cstlensg strana nesrea
borzalom [-Ima, -Imat, -lmak] uas,
groza, grozota, strahota
borzas [~at; ~an; ~abb] ioglav,
upav, neoeljan
borzaszt [~t, ~(a)n] uasan [-sna],
grozan [-zna]; ~an messze bestraga
daleko
borzeb [~e, ~et, ~ek] ll jazaviar
borzol [~t, ~jon] kosmati, raupa-
vati; a macska ~ta a szrt maka
se nakostreila; maki se najeila
dlaka borzoldlik [~ott,
~jk/~jonj (pl
macska szre) jeiti se, nakostreiti
se borzong [~ott, ~jon, ~ani]
(hidegtl)
jeiti se (od zime); ~ok groza me
hvata; elkezd ~ani zadrhtati
[-drem] borzongs [~a, ~t] jeza,
uasavanje,
jeenje, groza, marci [h, tb]
bosnyk I. mn bosanski; II. fn,
[~ot ~ok] Bosanac [-nca], Bonjak;
(n) Bosanka [tb birt -ki],
Bonjakinja
liosznia [-it] fldr Bosna Bosznia-
Hercegovina fldr Bosna i
Hercegovina; ~ Szocialista Kztr-
sasg Socialistika Republika B i H
(= Bosna i Hercegovina) bosznia-
govaki boszniai bosanski; ~
ember Bosanac
[-nca]
boszorka [rija, rCt, ^ik] trf ld boszor-
kny boszorkny [~a, ~t, ~ok]
vetica.
arobnica; vn ~ rdoroga, stara
vetica boszorknykonyha [~ja, ^.t]
zaarana
kuhinja, zaarani kotao [-tla]
boszorknymester [~e, ~t, ~ek] vetac,
arobnik, arobnjak boszorknyos
arobniki boszorknysg [~a, ~ot,
~ok] arolija,
vradbina boszorknyldzs [~e,
na vetice, teranje vetica
bosszankodik [~ott, ~jk/~jon] ljutiti
se, jediti se bosszankod ljut
bosszant [~ott, ~son] ljutiti, jediti,
zavitlavati, ikanirati, zafrkavati,
dirati koga; ii [idem] kome uz
dlaku szl bosszants [~a, ~t,
~ok] ljuenje,
diranje bosszantgat [~ott, -gasson]
dirkati,
zadirkivati [-kujem] bosszant [~t;
~(a)n] dosadan [-dna],
nemio [-ila], neprijatan [-tna]
bossz 120 bkprba blcs 121 brndkszt
bossz [~J a > ~t> ~^] osveta; ~bl
iz osvete; ~rt liheg udeti [-dim]
za osvetom; ~t ll osvetiti se
bosszll I. mn osvetoljubiv; II. fn
[~ja, ~t, ~k] osvetnik
bossziilatlan neosveen
bosszs [~t, ~an; ~abb] ljutit, srdit
bosszsg [~a, ~ot, ~ok] jed, neprijat-
nost, jad, bes [tb besovi], srditost
bosszvgy [~a, ~at, ~ok] ze za
osvetom, kivnost
bosszvgy osvetoljubiv
bot [~Ja> ~ot, ~ok] 1. -batina, tap;
~tal jr v ~ra tmaszkodva jr
stapati se; 2. szl ~tal thetik a nyo-
mt moe ga traiti do mile volje,
njemu ni traga ni glasa; fle ~jt
sem mozgatja pravi se gluv/gluh;
(k'zm:) a ~nak kt vge van batina
ima dva kraja
botanika [*ija, ^t] botanika, nauka o
biljkama, biljarstvo, bilinstvo
botanikus I. mn botaniki; ~ kert
botaniki vrt; II. fn [~a, ~t ~ok]
botaniar, biljar
botfl nemuzikalan [-Ina], koji nema
sluha
botgyakorlat [~a, ~ot, ~ok] sp vebe
tb palicama
botladozik [~ott, ~zk/~zon] za-
batrgati/zabatrgavati se
botls [~a, ~t, ~ok] spoticaj, postraj
boti ik [~ott, botoljk/botoljon, ~ani]
spotai [-aknem]/spoticati [-iem] se
botor ir bedast, budalast, nepromiljen,
aav, glupaki; ~ beszd bulanjenje
botorkl [~t, ~jon] batrgati se,vrluda-
ti, teturati (se), nesigurno ii [-idem]/
hodati; sttben ~ tapkati po mraku
botoz[~ott, ~zon] batinati
botozs [~a, ~t, ~ok] batinanje
botrny [~a, ~t, ~ok] javna sablazan
[-zni], skandal; ~t kelt izazvati
sablazan; ~? rendez napraviti lom/
skandal
botrnyos [~at; ~an; ~abb]sablanjiv,
skandalozan [-zna]
bvli [~ja, ~t] ker, biz roba loeg
kvaliteta v za odbacivanje, bofl--
roba, bofluk
boy [~a, ~t, ~ok] boj, trkalo, tekli
bza [*ja, ~t] <ital> boza
bzaruda [~ja, ~t, *ck] bozadinica
bzarus [~a, ~t, ~ok] bozadija
bozontos [~at; ~an; ~abb] upav,
kudrav, neoeljan, ioglav, runjav;
~ kutya rundov; ~ szemldk upave
obrve tb bozt [~ja> ~t> ~ok]
dbunje, grmlje,
iblje, evarik, bunite, bunje b
[~vet; ~ven; ~vebb] 1. prostran,
irok; 2. (gazdag) obilan [-Ina];
~ terms izdana etva; 3. ~vebb
rszletek blie pojedinosti
bbeszd blagoglagoljiv, govorljiv,
priljiv; ~ ember prialo
bdn [~je, ~t, ~k] badanj [-dnja]
bffent [~et, ~sen] podrignuti [-nem]
bfg [~tt, ~jn] rigati, podrigivati
[-gujem]
bfgs [~e, ~t, ~ek] podrig, uzrig
bg [~tt, ~jn] 1. (marha) rikati
[riem], mukati [rnuem]; (szamr)
njakati [njaem]; ~ni kezd aarikati
[-iem]; 2. (ember) dreati [-im],
derati [-reni] se, bukati [buem]
bgs [~e, ~t, ~ek] 1. (marh) rika,
mukanje, bukanje, 2. (ember) dreka
bg [~Je> ~t, ~k] (hangszer) kontra-
bas, bege (veliko basovo glazbalo)
bgly [~e, ~t, ~k] ll obad, trk
[-kovi] bgmajom [-jmot, -jmok]
ll majmun
drekavac [-vca] bgre [~je, r&t,
~k] oljica, alica,
lone [-eta], loni bjt [~je,
~t, ~k] post bjti posni; ~ tel bmbls [~e, ~t, ~ek] bukanje
posno jelo bjtid post bjtl [~t,
~jn] postiti; (egyszer
eszik napjban) jednoniiti bk
[~tt, ~Jon] bosti [bodem] bkds
[~tt, ~sqn] bockati, dagati bkez
[~t; ~en] dareljiv, izdaan
[-na], galantan [-tna]
bkezsg [~e, ~et] dareljivost,
tedrost bkken [~\a, ~t, ~k]
potekoa,
vor [tb -rovi]; itt a ~ tu je
vor bkprba [^ja, ~t, ~k]
proba na
preskok
blcs I. mn [~et; ~en; ~ebb] mudar [-
dra]; nagyon ~ premudar; II. fn
[~e, ~et, ~ek] mudrac; a napkeleti
~ek mudraci s Istoka
blcselet [~e, ~et] filozofija
blcseleti filozofski
blcselked|ik [~ett, ~jk/~jen] mudro-
vati [-rujem]
blcsel [~je, ~t, ~k] filozof, mislilac
[-ioca], mudroslovac [-vca]
blcsessg [~e, ~et] mudrost
blcsessgfog [~a, ~at, ~ek] umnjak,
pakutnjak
blcssz [~e, ~t, ~ek] 1. reg (blcsel)
filozof, mudrac; 2. (egyetemi hall-
gat) slualac [-aoca]/student filo-
zofije
blcsszet [~e, ~et] filozofija
blcsszeti filozofski
blcsszkar [~a, ~t, ~ok] filozofski
fakultet
blcs [~J e> ~t< ~k] kolevka, ika
blcsdal [~a, ~t, ~ok] uspavan-
ka
blcsde [^cje, ~t, ^.k] deje jaslice,
deja jasla tb, deje obdanite brkabt [~ja> ~ot, ~ok] koni kaput;
blny [~re, ~t, ~ek] ll bizon, divlji
bivol, tur, zubar
bllr [~e, ~t, ~ek] (svinjo)kolja,
kla svinje, kasapin
blmbika [-it] ll (madr) vodeni
bik, bukavac [-vca]
bmbl [~t, ~jn] 1. (llat) rikati
[riem], bukati [buem]; 2. (em-
ber) derati [-rem] se
brkits [~e, ~t] orv koni osip,
bngsz [~ett, -sszen] 1. pabiriti,
birkati; 2. tv (knyvekben) zariti
[-ijemj/zarivati se u knjige
bffr [~e, ~t, ~k] 1. koa; nyers ~
(feldolgozatlan) sirova koa; kik-
sztett ~ strojena koa, obraena
koa; ~ alatti potkoni, supkutan;
2. (tv:) nem szeretnk a ~ben
lenni ne bih hteo biti u njegovoj koi;
rossz ~ben van on se usukao; on je
mrav; sajt ~n tapasztal vmit
iskusiti neto na svojoj roenoj koi;
"ig zik prokisnuti[-nem]/prokisiva-
ti [sujem] do koe; 3. (szl:) majd
kibjik a ~bl da iskoi iz koe;
nem frsz a ~dbe? ne da ti avo
mira?
br- 1. (brbl val) koan [-zan],
konat; 2. (brre vonatkoz, pl
betegsg) koan [-na]
bralma [-ija, *it, ^k] koara
brpols [~a, ~t] nega/negovanje
koe
brru [~ja ~t] kona roba
bratka [*it] ll, orv gagrica
brbaj [~a, ~t] kona bolest
brbetegsg [~e, ~t, ~ek] kona bolest
bregr [-egeret, -egerek] np, ir slepi
mi, imi
brfarkas [r-t] orv vuk, ojed, iupus,
kronina tuberkulozna upala koe
b'rfertzs [~e, ~t] zaraza koe
brgyr [~a, ~at, ~ak] fabrika/tvor-
nica koa, koara
brgygysz [~a, ~t, ~ok] lekar/lenik
za kone bolesti, dermatolog
brgygyszat [~a, ~ot] orv nauka o
konim bolestima, dermatologija,
leenje konih bolesti
brgygyszati dermatoloki
rvid ~ urdija
brkemnyeds [~e, ~t, ~ek] (tyk-
szem) ulj; ~ a talpon naboj na
tabanu; igavica tj
brkereskeds [~e, ~t, ~ek] koarska
radnja
brkeresked [~Je ~t, ~k] koar
brkeszty [~je, ~t, ~k] kone ruka-
vice tb
pljuskavice [csak tb], kraste tb,
svrab
brktny [~e, ~t, ~ek] pregaa od
koe, kona pregaa
brkts [~e, ~t] koni uvez
brmirigy [~e, ~et] orv (faggymi-
rigy) lojna lezda; (izzadsgmirigy)
znojna lezda
brmunks [~a, ~t, ~ok] koarski
radnik
brnd [~Je. ~t, ~k] putniki kov-
eg, kofer
brndkszt [~Je ~t] izraiva
torbica/kofera; taner tj
brnds 122 Britannia brm 123 bgcslga
brnds I. mn: ~ mhely, zlet ko-
ferska radionica, radnja; II. fn
[~e, ~t, ~k] 1. Id brndkszt;
2. trgovac [-vca] torbama /torbica-
ma/koferima
brs [~t, ~en] I. mn koast; II. fn
~t, ~k] koar
brv [~e, ~et, ~ek] koni pojas
brprna [~ja, ~t, *6k] koni jastuk
brtalp [~a, ~at, ~ak] koni on
brtalp: ~ cip cipela sa konim
onom
brtska [~ja, ~t, ~k] kona torba/
tana; kis tarug
brtok [~ot] kona futrola
brtn [~e, ~t, ~k] tamnica, haps,
hapsana, sunjica, robija, zatvor;
~fte vet vkit baciti u tamnicu koga,
~ben snyldik sunjevati [-njujem]
brtnbntets [~e, ~t] zatoenje,
kazna zatvorom, kazna robije; ~t
lel izdrati [-im] kaznu/robiju,
odrobijati/odrobovati [-bujem]
brtnfeltigyel [~Je ~*> ~k] nadzor-
nik zatvora
b.rtnr [~e, ~t, ~k] tamniar,
hapsandija, sunjiar
brtnviselt [~et] kanjavan
brutnzat [~ot, ~ok] imitacija koe
b'rviszketegsg [~e, ~et] orv svrbe
koe
bsg [~e, ~et] 1. {ruh) irina;
2. {bvelkeds) izobilje; izobilnost;
nagy ~ preobilje, veliko bogatstvo;
nagy ~ben u izobilju; ~ben l iveti
u bogatstvu
bsges [~t; ~en; ~ebb] obilan [-Ina],
izobilan [-Ina]; tl ~ preobilan [-Ina]
bsgszaru [~t] mit rog izobilja/obil-
nosti
bsz [~et; ~en; ~ebb] besan [-sna],
rajzaren, pomaman [-mn], divlji,
goropadan [-dna]
b'szt [~ett, ~sen] razjariti, razdraiti
bterm <p/ gymlcsfa) rodan [-dna],
plodan [-dna]
bvben: ~ van vrninek imati neto u
izobilju
bvelkedjik [~ett, ~jk/~jen] vmiben
obilovati j-lujem] im v u em(u),
izobilovati [-lujem] ime; tudom,
hogy ti sem ~tek pnzben znam da se
ni u vas novci ne presipaju
bvelked vmiben bogat im bronz J~a, ~ot] bronza, bronc, bronca
bven 1. (iz)obilno, izobila, dosta, u
izobilju; unatr tj; ~ van kenyere
imati hleba u izobilju; 2. -vebben
{rszletesebben) opirnije, potanje
bvr [~t; ~en] punokrvan [-vna]
bvt [~ett, sen] 1. proiriti/proiri-
vati [-rujem], poveati/poveavati;
kiktt ~ proiriti/proirivati [-ru- zane/bronane boje bronzszobor [-
jem] luku; 2. dtv ~i tudst proi-
riti/proirivati [-rujem] svoje znanje;
3. nyelv ~eit mondat proirena ree-
nica
bvtmny [~e, ~t, ~ek] nvelv dodatak
[-tka]
bviz bogat vodom
bvl [~t, ~jn] proirivati [-rujem]
se
brcsa [~ja, At, ~k] viola, bra
bravr [~Ja> ~t, ~ok] podvig, junatvo
bravros [~at; ~an; ~abb] junaki,
pobedonosan [-sna], silan [-Ina],
snaan [-na]
brazil I. mn [~ul] brazilski, brazili-
janski; II. fn [~t, ~ok] Brazilac [-
lca], Brazilijanac [-nca]; <n>
Brazilijanka, Brazilka [tb birt -ki]
Brazlia [At] fldr 1. {llam) Brazil
(drava); 2. {fvros) Brazilija
brazliai brazilijanski; ~ vrsfa var-
zilo, varzilovo/pernambuko drvo
brekeg [~ett, ~jen] kreketati [-eem]
brekegs [~e, ~t] kreka, kreket,
kreketanje
bridzs [~e, ~et] brid
bridzsez|ik [~ett, ~zk/~zen] igrati
brid
bridzsparti [~ja, ~t, ~k] partija
brida
brigd [~Ja> ~t, ~ok] brigada
brigdvezet [~je, ~t, ~k] brigadir
brikett [~je, ~et] briket
brilins [~a, ~t, ~ok] brilijant,
briljant
bris [~a, ~t, ~ok] {stemnyfajta
brio, pletenica
brit I. mn britanski; II. fn [~et, ~ek |
Britanac [-nca]; {rc<5> Britanka
Britannia [-it] fldr Britanija
brm [~ja, ~ot] vegy, orv brom
brmezst [~Je ~t] srebrni bromid
bronz- bronan, bronzn bronzrem
[-rme, -rmet, -rmek]
bronzana/bronana medalja
bronzkorszak [~a, ~ot] bronzano/
bronano doba
bronznts [~e, ~t] bronzani liv bcsltogats [~a, ~t] dipl {kvet)
bronzszn bronzn, bronan, bron-
~ok] vall hodoasnik,
szobra, -szobrot, ^szobrok]
bronzani/bronani kip bronztrgy
[~a, ~at, ~ak] bronzani/
bronani predmet bross [~a-, ~ot,
~ok] bro brosst [~je, ~t, ~k]
pribadaa brosra [-^ja, ~t, ^k]
broura, broi-
ra brutlis [~at; ~an, ~abb] {halottat)
brutalan
[-Ina] brutt bruto; ~ sly bruto
teina;
~ 100 kg bruto teina 100 kg
Brsszel [~t] fldr Brisel brsszeli:
~ csipke briselska ipka b [ja, ~t]
tuga, seta; ~nak ereszti a
fejt predati se tuzi bb [~ja>
~ot, ~ok] 1. vrh, teme
[-ena]; feje ~jig do samog temena;
2. <madr bbitja) perjanica, uba ~jon] 1. {galamb) guk-
bbnat [~a, ~ot] jad, emer
bbnatos [~at; ~an; ~abb] emeran
[-rna], jadan [-dna] bubork
[~(j)a, ~ot, ~ok] mehur bbos 1.
<madrrl> s perjanicom,
ubast; ~ kemence furuna; 2. ll
~ banka pupavac [-vca]; ~ galamb
ubast golub; ~ pacsirta ubasta
eva
buci [~ja, ~t, ~k] <kenyr> cipovka
bucka [^t, -ija, ^.k] breuljak [-ljka],
brei-bcs [~ja, ~t, ~k] 1.
<elbcszs>
oprotaj; ~r vesz vkitl oprostiti/
opratati se s kim, rei zbogom
komu; 2. <bnbocsnat> oprotaj,
oprotenje, pratanje; oprotaj; 3.
<nnep> protenje; 4. {zarndoklat)
hodoae bcselads [~a, ~t,
~ok] oprotajna
predstava, oprosnica
bcsest [~je, ~et, ~ek] oprotajno/
oprosno vee
bcsjrs [~a, ~t, ~ok] vall hodo-
ae; {krmenet) litija, procesija
bcsjr [~ja, ~t, ~k] {szemly)
hodoasnik, poklonik
bcsjrhely [~e, ~et, ~ek] poklo-
niko mesto, protenite
oprotajna poseta bcss [~a, ~t,
poklonik bcszs [~a, ~t, ~ok]
rastanak
[-nka] bcsuz|ik [~ott,
~zk/~zon] rastati
[-anem]/rastajati [-jem] se
bcszkod|ik [~ott, ~jk/~jon] pra-
tati se bcsztat [~ott, -sson]
opevati (umrloga), drati kome opelo
Buda [*it] fldr Budim budai I. mn
budimski; II. fn [~t, ~ak]
Budimac [-mca], Budimlija; {n>
Budimka
Budapest [~et] fldr Budimpeta
budapesti I. mn budimpetanski; II. fn
[~t, ~ek] Budimpetanac [-nca];
{n> Budimpetanka buddhista
[^.t, -k] vall budist(a) bg1 [~ott,
nuti [-nem]/gukati; 2. (pl szirna)
svirati, tuliti, brujiti, zujati [-jim];
{/?/ bgcsiga) zvrati [-im] bg2
[~ott, ~jon] np {serts) bukariti
se
buga12 [-ija, ^.t, ri,k] {virgzat) cvast
buga [^.ja, At, rCk] {kohszatban)
blok izlivene kovine, kalup za livenje
metala, ingot
' 's 1 [~a, ~t, ~ok] 1. {galamb)
gukanje; 2. {p/ szirn) tuljenje,
brujanje, zujanje bugs2 [~a, ~t,
~ok] np {serts)
bukarenje
bgats [~a, ~t] np {serts fedezte-
tse) pripust, bukarenje, oploa-
vanje krmae bgathelyisg [~et]
np {serts)
odeljenje/prostorija za bukarenje
bgcsiga [^,ja, -it, -ik] igra, zvrka
zvrak [-ka], zvrk
bgsp 124 bunk bunksbot 125 bskomorsg
bgsp [~ja, ~ot, ~ok] fagot
bugyborkol [~t, ~jcm] kljuati, klo-
buati
bugyellris [~a, ~t, ~ok] np nova-
nik, novarka, buelar, kesa
buggyn [~t, ~Jon] ikljati, iknuti
[-nem]/ikati, vrcati buggyos: ~
nadrg dimije, alvare tb bugyi [~ja
~t, ~k] enske gaice tb
bugylibicska [~ja. At, Ak] keba
bugyog [~ott, ~jon] (folyadk) klo-
buati, kolbuiti se, ikljati, kuljati,
lopiti, vrcati; ~ a vr (sebbl)
iklja krv buja [<it; An; -ibb]
1. (rzki)
bludan [-dna], pohotan [.-tna], po-
hotljiv; 2. <ds> bujan [-jna]; ~
nvs bujan rast; ~ fejlds bujni
razvoj, bujno razvie bujakor
[~Ja< ~t] orv lues, sifilis bujn: ~
tenyszik buja bujasg [~a, ~ot]
pohotljivost bujdoss [~, ~t,
~ok] potucanje bujdosik [~ott,
~sk/~son] potucati
se, skrivati se bujdos [~ja, ~t, ~k]
begunac [-nca],
hajduk
bjiik [~t, ~jek/~jon] kriti [-ijem] se
bujkl [~t, ~}on] skrivati se
bjcska [~ja, ~t] mura, murka,
igranje murke; At jtszik igrati se
mure bujcskzjik [~ott,
~zk/~zon] igrati
se mure bjtat [~ott, -asson]
kriti [-ijem],
skrivati; bnzt ~ jatakovati [-
ku-. jem] bujtogat [~ott, -asson]
podstrekavati,
buniti, uckati, potpirivati [-rujem]
bujtogats [~a, ~t, ~ok] bunjenje,
podstrekavanje bujtogat [~ja, ~t,
~1i] buntovnik,
bundija, podstreka, potpirivao,
huka, potutka, pirivatra
Bukarest [~et] fldr Bukuret
bukaresti I. mn bukuretanski; II. fn
[~je, ~t, ~ek] Bukuretanac [-nca];
(n) Bukuretanka buks [~a, ~t,
~ok] I. (ess) pad; 2.
(csd) steaj; 3. isk ~ra ll imati
slabe ocene
bukdcsol [~t, ~jcm] spoticati [-iem]
se
bukfenc [~e, ~et, ~ek] prevrtanje
preko glave; ~et vet premetnuti [-
nem]/premetati [-eem] se, pre-
kobaciti se
bukfencezek [~ett, ~zk/~zen] hl
bukfencet vet
buk|ik [~ott, ~jk/~jon] !. (esik,
zuhan) pasti [padnem]/padati; 2.
vz al ~ik zaroniti/zaranjati; 3.
(vizsgn) pasti, propasti/propadati
na ispitu
bukkan [~t, ~jcm] vmire naii [nai-
em]/nailaziti v nabasati na to
bukmker [~e, ~t, ~ek] sp, rg buk-
mker, kladioniar
bukrepls [~e, ~t, ~ek] rep let u ~t] krob
padu, let obruavanjem, pikiranje
buksisak [~Ja> ~ot, ~ok] zatitni-
lem, kaciga (s vizirom)
bukott [~at, ~ak] 1. (dik) propao [-
ala]; ponovac [-vca]; 2. (erkl-
csileg) srozan, propao; ~ n propala
ena
bukta [~ja, .-it, Ak] sae
buktat [~ott, -asson] 1. (felbort)
provaliti, ruiti; 2. (vz al)
zagnjuriti/zagnjurivati [-rujem]; 3.
(vizsgn) sruiti; 4. (kormnyt)
sruiti (vladu); 5. sp (labdargs)
faulirati
Bulgria [At] fldr Bulgarska
bulla [A]a, At, Ak] trt bula
bulldog [~]a, ~ot, ~ok] buldog
bunili: biz ~ vonat polagani poluteretni
voz/vlak, bumler, buml
buniliz|ik [~ott, ~zk/~zon] biz
(vonattal) putovati [-tujem] spo-
rim vozom/bumlerom
bunda [~ja, ~t, Ak] 1. krzno, bunda;
(hossz ni) uba; rvid ~ urdija;
2. (szl:) alszik mint a ~ spava kao
top
bundabls [~e, ~t, ~ek] postava od
krzna, krznena postava
bundacip' [~je, ~t, ~k] krznena
obua, izmice tb sa krznom
bunker [~Ja/~Je> ~t, ~ok/ ~ek] sklo-
nite
bunk [~ja> ~t. ~^] buda, ula, malj
bunksbot [~ja, ~ot, ~ok] buda,
ula, mauga, toljaga bunyevc
I. mn bunjevaki; II. fn
[~ot, ~ok] Bunjevac [-vca]; (n)
Bunjevka
bura [~ja, /-it, ^.k] (stakleno) zvono
Burgenland [~ot] fldr Gradie
burgenlandi I. mn gradianski; II.
fn
[~t, ~ak] Gradianac [-nca]; (n)
Gradianka burgonya [~ja, /it]
krompir, krumpir;
trt ~ zgnjeeni krompir
burgonyabogr [-garat, -garak] ll
krompirova zlatica burgonyafld
[~je, ~et, ~ek] krom-
pirite burgonyakemnyt' [~je,
burleszk [~je ~et, ~ek] burleska,
od krompira burgonyaleves ~[e,
~t] orba/juha od
krompira
burgonyapr [~je, ~t] pire od krom-
pira burgonyaszed'/n [~je, ~t, ~k]
(gp)
maina za vaenje krompira
burgonyaterms [~e, ~t] prinos/rod
krompira burgonyaltet [~je,
~t, ~k] (gp)
maina za saenje krompira, sadi-
lica krompira burgundi [~ja, ~t]
(bor) burgundac
[-nca] burjnzs [~a, ~t, ok]
1. (tv is)
bujanje; 2. orv nenormalno raenje
tkiva, hipertrofija burjnzjik
[~ott, burjnozzon, bur-
jnozni] (tv is) bujati, bujno rasti
[-tem], biti u bujnom stanju
burkol [~t, ~jon] 1. umotati, uviti
[-ijem]; 2. (falat) obloiti/oblagati
[-aem]; 3. (utat) kaldrmisati
[-iem]; 4. (tv.) vmit homlyba ~
obaviti [-ijem] velom magle
burkolat [-a, ~ot, ~ok] 1. omot,
prevlaka; 2. (t) kaldrma
burkolatk [-kve, -kvet, -kvek]
kamena ploa (za kaldrmisanje),
plonjak, kamena kocka, kamen za
kaldrmu burkol I. mn obloen
[-na]; II. fn
[~ja, ~t, ~k] (munks) kaldrmar,
kaldrmadija
burkolanyag [~a, ~ot, ~ok] obloni
materijal
burkoldz|lk [~ott, -ddzk/-ddzon]
1. umotati se; 2. (tv:) hallgatsba
~ik uviti [uvijem] se u plat u-
tanja, utati [-tim]
burkolk' ld burkolatk
burkolrteg [~et] obloni sloj
burkoltgla [Aja, At, Ak] oblona
opeka/cigla
burkolt [~at; ~an; ~abb] 1. uvijen;
paprba ~ uvijen u hartju; ~ t
poploan/kaldrmisan put; 2. tv
uvijen; ~ clzs aluzija, natucanje
(posredan nagovetaj na neto to
se ne pominje); ~ beszd uvijene
reci; ~an beszl govoriti uvijeno
preterano smeno predstavljanje
ozbiljnoga
burnt [~ja, ~ot] rg burmut, duvan/
duhan koji se srnre
burnotszelence [~je, -ct, ^.k] rg
burmutica, kutija/doza za bur-
mut
burok [burka, burkot, burkok] 1.
(gymlcs) kora, lupina; 2. (hr-
tya) kouljica, omota; 3. (szl:)
~ban szletett roen u kouljici,
sretnik
burzso I. fn [~ja, ~t, ~k] buruj;
trt stanovnik grada; (ma:) kapita-
listiki eksploatator; II. mn bur-
ujski; ~ osztlyuralom klasna vlada-
vina buroazije
burzsozia [~ja, ~t] buroazija; trt
graanstvo, stanovnik grada; (ma:)
vladajua klasa kapitalistikog
drutva
bs [~at; ~an; ~abb] tuan [-na],
setan [-tna], elegian [-na], melan-
kolian [-na], nujan [-jna], tuno
raspoloen
buss [~at; ~an; ~abb] obilat; ~
haszon ogroman dobitak [-tka]
bst [~ott, ~son] alostiti
bskomor setan [-tna], melanholian
T-na], melankolian, turoban [-
bna]
bskomorsg [~a, ~ot] seta, melan-
holija, turobnost
bslakodi 126 buzdt buzr 127 bnrszessg
k
 bslakod|lk [~ott, ~jk/~j<>n] tugo-
vati [-gujem], alostiti se, setovati
f-tujem]; ne ~j! ne brini! ne tuguj!
bus [~t, ~k] npr (mohcsi far-
sangol) buar busjrs [~t] npr
(Mohcson) pohod
busra
bsul [~t, ~jon] Id bslakodik busz
[~a, ~t, ~ok] biz autobus buta I. mn
[rit; fin; ~bb] glup; szl ~ mint a
tk glup kao uskija/lada II. fn [rija,
rit, fCk] 1. (szemly) glupak, glupan,
tikvan; (n) glupaa; rnak tetteti
magt (gy tesz, mintha nem hallan)
praviti se Toa/Englez, eret-budala;
2. (butasg) ~kat -beszl lupetati, ble-
betati [-beem]
butcska [rit; rin; ribb] priglup
butasg [~a, ~ot, ~ok] glupost, ble-
dastoa; rettenetes/nagy ~ strana
glupost; ~ot csinl zevzeiti se;
~ot mond lupetati, blebetati [-be~-
em], govoriti kojekakve gluposti
butt {~ott, ~son] zaglupljivati [-lju-
je.m]
btor [~a, ~t, ~ok] nametaj, po-
kustvo; krpitozott ~ tapetiran/
tapeto van nametaj
btorasztalos [~a, ~t, ~ok] stolar
(za izradu nametaja/pokustva)
btorhuzat [~(j)a, ~ot, ~ok] prevlaka
nametaja, presvlaka
btorkereskeds [~e, ~t, ~ek] trgo-
vina nametaja/pokustva
btorozatlan nenameten
btorozott [~at] nameten, mebliran;
~ szoba soba s nametajem
btorszllt: ~ kocsi kola za prevoz/
prenos pokustva, pediterska kola
btorzat [~a, ~ot] Id btor
butul [~t, ~jon] oglupaviti
btyks [~a, ~t, ~ok] barile [-eta],
burence [-eta], utura
bvr [~(j)a, ~t, ~ok] 1. gnjura,
gnjurac [-rca], ronilac [-ioca], ronac
[-nca] 2. tv (kutat) istraiva
bvrhaj [~Ja, ~t, ~ok] gnjuraka
laa, gnjuraki brod
bvrharang [~Ja> ~t, ~ok] gnju-
rako zvono, keson
bvrkodik [~ott, ~jk/~jon] tv
istraivati [-ujem] bvrmadr [-
dart, -dark] ll gnjurac [-rca]
bvrruha [~ja, rCt, rik] gnjurako/'
ronilako odelo
bvrsisak [~ot, ~ok] gnjuraki lem
bvrszs [~t] sp ronjenje, gnju-
rako plivanje bvhely [~e, ~et,
~ek] skrivalite,
skrovite bvlyuk [~a, ~at, ~ak] 1.
skrovina
rupa; 2. bny zaklon, sklonite
bvpatak [~Ja> ~ot, ~ok] ponornica
bza [~ja, rit] penica; szi ~ ozima
penica, ozimica; tavaszi ~ jara
penica
bza- penini bzadara [^ja, At]
penina pre-
krupa
bzafld [~je, ~et, ~ek] peniite
bzakalsz [~a, rit, ~ok] penini
klas bzakenyr [-nyere, -nyeret,
-nyerek]
peninik, peninjak* bzakorpa
[^ja, At] penine mekinje
tb
bzaliszt [~je, ~et] penino brano
bzamag [~ot] np, ir seme [-ena]
penice
bzamez [~je, ~t, ~k] peniite
bzaszem [~e, ~et, ~ek] penino
zrno, zrno penice
bzatenger [~t] klt more penice
bzatermels [~e, ~t] proizvodnju
penice
bzaterms [~e, ~t] prinos/rod pe-
nice bzavets [~e, ~t] usev penice;
ritk
(folyamat) setva/sejanje penice
bzavetmag [~ja, ot] semenska
penica bzavirg [~(j)a, ~ot]
razliak [-ka],
vasiljak [-ljka] buzdt [~ott,
~son] podstai v pod-
staknuti[-aknem]/podsticati[-iem],
podstreknuti [-nem]/podstrekovati
buzdts [~a, ~t, ~ok] podstrek,
podstrekavanje, podsticaj, pod
sticanje, pobuivanje
buzdt podstrekavajui
buzr [~ja, ~t] nv bro
buzrszn broast, crvenkast
buzgalom [-Ima, -Imat, -Imak] revnost
buzg [~t; ~n] revnostan [-sna];
~ trekvs ivo nastojanje
buzglkods [~a, ~t, ~ok] ivo nasto-
janje/staranje, revnovanje
buzglkodllk [~ott, ~jk/~jon] revno-
vati [-nujem] buzog [~ott, ~jon]
1. (forr vz)
kipeti [-pi], kljuati, vreti [vri]; 2. a
forrs ~ voda. kulja, izvor kljua; 3.
tv ~ a vre krv lipti/iklja (iz rane);
4. ~ benne a lelkeseds govoriti od
oduevljenja buzogny [~a, ~t,
~ok] buzdovan;
kis rC tokmak, ulumak [-mka],
mali topuz obj [~a, ~t] ar
bbjos [~at; ~an; ~abb] aroban
[-bna], bajan [-jna], arni
bbjossg [~a, ~ot] arobnost,
bajnost bds I. mn [~et; ~en;
~ebb] smradan
[-dna], smrdljiv, smrdeljav; (bzlik)
smrdeti [-dim]; ~ neki a munka
njemu rad smrdi; II. fn [~e, ~et] Id
bdssg bdst [~ett, ~sen]
smraditi, putati
smrad
bdssg [~e, ~et] smrad, zadah
bdzs [~je, ~t, ~k] budet, dravni
proraun Mii [~je, ~t, ~k] bife [-
ea]; automata
~ bife-automat
bfkocsi [~ja, ~t, ~k] bife-kola tb
bfs [~e, ~t, ~ek] bifedija
bfszolglat [~a, ~ot] vast bife-
-sluba
bkk [~je, ~t, ~k] bukva
bkkerd [~je, ~t, ~k] bukova uma,
bukvik bkkfa [^,ja, ^t] 1. t
bkk; 2.
(mint anyag) bukovina
bkkfa* bukov
btlkkfaerd' [~je, ~t, ~k] id bkkerd
bkkmakk [~ja, ~ot] bukov ir
bkkny [~e, ~t] grahorica bkks
[~e, ~t] Id bkkerd fcn [rie, ~t,
~k] 1. vall greh, grehota; eredend ~
praroditeljski greh;
2. (erklcsi) krivica, kabahat; ~re
csbt vkit zavesti [-edem] koga,
navesti [-edetn]/navodim na rava
dela, tentati, navoditi koga na zlo/
greh; ~re hajlamos zlu naklonjen;
podan grehu; ~t kvet el vkivel szem-
ben zgreiti; 3. (bntny) zloin
bnbak [~ja, ~ot, ~ok] svaiji krivac
[-vca]; izvukovi biz
bnbnat [~a, ~ot] (po)kajanje, po-
kora; ~ot tart kajati [-jem] se, initi
pokoru
bnbn I. mn pokajniki, pokorniki;
II. fn [~ja, ~t, ~k] pokajnik, po-
kornik, iskuenik; (n) pokajnica,
pokornica, iskuenica
bnbarlang [~}a, ~ot, ~ok] jazbina
bnbeess [~e, ~t] vall sagreenje,
poinjenje greha
bnbocsnat [~a, ~ot] vall oprotenje
greha
bncselekmny [~e, ~t, ~ek] jog
zloin, krivino delo, zloinstvo,
delikt [tb birt -kata]
bnhds [~e, ~t, ~ek] ispatanje
bnhdik [~tt, ~jek/~jn] ispatati,
platiti/plaati za to, kanjavati se,
pedepsati [-pem] se
bnjel [~e, ~t, ~ek] dokaz zloina
bnlajstrom [~a, ~ot, ~ok] lista
zloina/nedela
bns I. mn [~et; ~en; ~ebb] 1. vall
grean [-sna]; ~ llek grena dua; 2.
(vmiben hibs) kriv; ebben nem
vagyok ~ ja nisam tomu kriv; II. fn
[~e, ~t, ~k] 1. vall grenik; (n)
grenica; 2. (okoz) krivac [-vca};
(gonosztev) zloinac [-nca]; hbo-
rs ~ ratni zloinac
bnssg [~e, ~et] krivinost
bnzs [~e, ~t] kriminalitet, zloi-
natvo
bnz fn [~je, ~t, ~k] zloinac [-
nca], kriminalac f-lca]; (n) zlo-
inka, kriminalka
bnper [~e, ~t, ~ek] krivina parni-
ca
bnrszes [~e, ~t, ~ek] sauesnik,
sukrivac [-vca]; (n) sauesnica
bnrszessg [~e, ~et] sauesnitvo,
sukrivnja, sukrivica
bntrs 128 bvszkedik bvszmutatvny 129 bzs
bntrs [~a, ~at, ~ak] sukrivac [-
vca]
bntelen [~t; ~l] neduan [-na],
bezgrean [-na]
bntny [~t, ~ek] zloin
bntet [~ett, -essen] kazniti/kanjavati
bntetend kanjiv
bntets [~e, ~t, ~ek] kazna; ~
szab ki vkire kazniti/kanjavati koga,
odrediti komu kaznu, odmeriti/
odmeravati kaznu; ~ mrtke kaz-
nena mera; meg nem rdemelt ~
nezasluena kazna
bntetspnz [~e, ~t] (vesztegl vas-
ti kocsirt) dangubnina
bntetett: jog ~ ellet osuivan,
kanjavan, poroan [-na]
bntethetetlen nekanjiv
bntetlen jog (el nem tlt) neosui-
van, neporoan [-na], nekanjen
bntetlensg [~e, ~et] jog nekanji-
vost, nekanjenost
bntetlenl nekanjeno; ilyesmit nem
lehet ~ tenni to ne moe proi
nekaenjo v bez kazne
bntet kazneni, krivini; ~ expedci
kaznena ekspedicija; ~ trvnyknyv
krivini/kazneni zakon(ik)
bntetbrsg [~a, ~ot] krivini/kaz-
neni sud
bntetdobs [~t] sp slobodno ba-
canje
bnteteljrs [~t, ~ok] jog krivini
postupak
bntetintzet [~e, ~et, ~ek] jog
kazneni zavod
bntetjog [~a, ~ot] krivino/kazneno
pravo
bntetjogi krivinopravni, kazneno-
pravni; ~ felelssg krivina od-
govornost
bntetrgs [~t, ~ok] sp slobodan
udarac [-rca], penal
bntettbor [~a, ~t, ~ok] jog kaz-
neni logor
bntett [~e, ~et, ~ek] jog krivino
delo, zloin; emberisg elleni ~ zloin
protivu oveanstva; szocialista
tulajdon elleni ~ zloin protiv
socijalistike/drutvene imovine
bntettes [~e, ~t, ~ek] zloinac [-nca], bvszmutatvny [~a, ~t, ~ok] a-
krivac [-vca], delikvent [tb, birt e bvs [~et; ~en; ~ebb] aroban
-nata], poinitelj krivinog dela robno delo, aroban in, magijanje, [-bna]
bntudat [~a, ~ot] svest krivice, maijanje; ~t csinl Id bvszkedik bz [~e, ~t, ~k] smrad, zadah
oseanje krivice bvkr [~e, ~t] rg, tv zaarani bzilik [~tt] smrdeti [-dim], bazdeti
krug [-dim]; ~eni kezd zabazdeti [-dim],
b n g y [~ e, ~ et, ~ e k] kr iv in o bvl [~t, ~jn] tv arati
delo bvlet [~e, ~et] ar [n], arolija, zasmrdeti [-dim] bzs [~et;
bngyi kriminalan [-Ina], krivini; ~ dra [n], arobnost ~en; ~ebb] smradan
regny kriminalni roman; ~ vizsglat [-dna], smrdljiv
krivina istraga
bnvdi: ~ eljrs krivini postupak
brokrcia [~ja, ~t] birokratija,
birokracija, vladajui inovniki apa-
rat
brokrata [~ja, *lt, rCk] (frfi) birok-
rat, inovnik-formalist(a); (no)
birokratkinja, inovnica-formalist-
kinja
brokratikus [~at; ~an; ~abb] biro-
kratski, formalistiki
brk [~je, brkt] nv kukuta,
trbulja, trbuljika; foltos ~ velika
kukuta
br [~J e > ~t ~k] motanica
bszke [^.t; in; -ibb] ponosan [-sna],
ponosit, uznosit, gord
bszklkedjik [~ett, ~jk/~jer] po-
nositi se, kooperiti se; ~/7c vmivel
ponositi se im, gorditi se ime,
tiiti se im
bszkesg [~e, ~et] ponos, gordost,
dika; a mi npnk ~e on je dika
naeg naroda
bt [~Je> ~t, ~k] miisz popreno
testerisani kraj daske/letve/poluge
btyks [~et; ~en; ~ebb] vorat,
vornat, vorugav, vorovit, vor-
novit
btyk [btyke, btykt, btykk] 1.
<fban> vor, kvrga; 2. (kinvs)
izraslina; 3. <a lbon) vrljuga,
kvrga na zglavku
bvsz [~e, ~t, ~ek] (varzsl, szem-
fnyveszt) arobnjak, arobnik,
maioniar, vra
bvszet [~e, ~et, ~ek] (varzslat,
szemfnyveszts) arolija, arob-
njatvo, magija, maija
bvszkedik [~ett, ~jk/~jen] 1.
(varzsol) arati; 2. izvoditi razne
vetine, opsenjivati [-njujem]
9 Magyarszerbhorvt