POMORANDA

Pomoranda je zimzeleno drvo visoko do 12 m koje u proseku daje plodove ak 100 godina. Godinje u proseku
daje oko 500 plodova a plodovi rastu od novembra do maja. Uspeva u podrujima s toplom klimom, pa se
najvie gaji u Sredozemlju, Junoj Africi i Kaliforniji.

Vrste pomoranda
Postoji vie vrsta pomorandi koje se razlikuju po veliini, boji i kvalitetu:
o Seviljske pomorande koje se, zbog gorkog ukusa, uglavnom koriste za izradu marmelada i likera;
o Velike pomorande bez semena koje su nastale mutacijom u jednom vonjaku u Brazilu, a kasnije su prenesene u
Kaliforniju;
o Pomorande Talasencija, koje su dobile ime po panskom gradu Talasenciji poznatom po gajenju pomorandi,
jedine rastu za vreme leta i koriste se za izradu sokova;
o Crvene pomorande za koje se smatra da su hibrid mandarine i grejpa, a za crvenu boju zasluan je pigment
antocijan;
o Bergamot pomorande koje se gaje u okolini Bergama, na prolee na malom drvetu narastu mali i krukoliki
plodovi, a njihovo ulje se dosta koristi u aromaterapiji;
o Popularne Jaffa pomorande slatkog ukusa i lepog mirisa, koje sazrevaju u prolee.

Temperatura
Pomoranda je suptropska biljka i zahteva temperaturu izmeu 20 i 40 C.
Voda
Jedna stvar koju stabla pomorande posebno vole je vlanost vazduha. Vlanijim vazduhom plodovi su puno

soniji i imaju tanju koru.

Pri njihovom zalivanju treba biti oprezan jer ne podnose stajau vodu. Stoga treba pripaziti da se voda ne za-

drava kao i da su drenani otvori protoni. Zalivajmo ih umereno, tj. pustimo da se zemlja osui izmeu dva

zalivanja. Tokom letnjih vruina zalivamo ih ee. Zimi se zalivaju manje. Pritom treba voditi rauna da

korenje ne bude vlano kako ne bi istrunulo, a grane i lie se posuili.

Sadnja pomorande: