SESTRA AUTSAJDERKA

Eseji i govori

Odri Lord

Prevod sa engleskog Dragana Starevi

 elim da se zahvalim svim onim enama koje su mi, dok sam
pisala ovu knjigu, pruale dragocenu podrku. Posebno se zahvaljujem
svom izdavau, Nensi K. Biriano, koja je svojim strpljenjem i
razumevanjem doprinela da se ceo taj proces realizuje.
 SADRAJ
4 Uvod
10 Beleke sa puta po Rusiji
30 Poezija nije luksuz
34 Preobraaj utanja u jezik i akciju
38 Grebanje po povrini: beleke o postavljanju prepreka enama
i ljubavi
45 Upotreba erotike: erotika i mo
52 Seksizam: amerika bolest na crnakom licu
58 Otvoreno pismo Meri Dejli
63 Muko dete: odgovor crnopute lezbejke i feministkinje
71 Intervju: Odri Lord i Adrijen Ri
97 Gospodarev alat nikad nee sruiti gospodarevu kuu
101 Starosna dob, rasa, klasa i pol: kako ene redefiniu razliitost
111 Upotreba gneva: enski odgovor rasizmu
121 ta smo nauile iz ezdesetih
132 Oi u oi: crnopute ene, mrnja i gnev
161 Povratak na Grenadu: privremeni izvetaj
 Uvod

Kada smo poele da prireujemo za tampu Sestru autsajderku -

dakle, mnogo kasnije, poto je knjiga osmiljena, ugovor potpisan, i
napisan novi materijal - Odri Lord me je, jednog popodneva dok smo
radile, obavestila da ona ne pie teorijske tekstove. ''Ja sam pesniki-
nja,'' rekla je.
Nesporan je ugled koji Odri Lord uiva kao pesnikinja. Meutim,
nema nikakve sumnje da Sestra autsajderka, zbirka eseja i govora
nastalih u proteklih pet godina rada ove crnopute lezbijke i feministk-
inje, mnogima sasvim jasno stavlja do znanja ono to neki ve znaju:
glas Odri Lord je od sutinskog znaaja za razvoj savremene
feministike teorije. Odri Lord svakako zauzima znaajno mesto i u
razvoju savremene feministike svesti.
Petnaest odabranih tekstova u ovoj knjizi, od kojih se neki prvi put
objavljuju, predstavljaju nezaobilazno tivo. Bez obzira na to da li je
re o sada ve poznatom tekstu ''Upotreba erotike: erotika i mo,'' koji
nam ukazuje na potencijalnu mo erotike u svim vidovima ivota:
Kad govorim o erotici, ja govorim o njoj kao o potvrivanju i-
votne sile ena; govorim o onoj stvaralakoj energiji koja postaje
mona, koja postaje znanje i nain upotrebe znanja, a na koju mi sada
ponovo polaemo pravo u naem jeziku, u naoj istoriji, u naim pleso-
vima, u naoj ljubavi, u naem poslu, u naim ivotima.1
ili o nedavno napisanom tekstu ''Oi u oi: crnopute ene, mrnja i
gnev,'' u kome se istrauju koreni belakog rasizma i neprijateljstva
meu crnakim enama:
Mi smo ene, crnkinje, roene u drutvu u kome su uvreeni mrn-
ja i prezir prema svemu to je crnako i ensko. Mi smo snane i pos-
tojane, ali nosimo i duboke oiljke.2
 Delo Odri Lord ide u irinu, u dubinu i obogauje nae celokupno
saznanje o tome ta feminizam moe da bude.
Ali ta biva s ''konfliktom'' izmeu poezije i teorije, izmeu nji-
hovih posebnih i naizgled nespojivih sfera? Smatra se da poezija
izraava ono to oseamo, a teorija ono to znamo; smatra se da pes-
nik stvara u trenucima uzavrelih emocija dok je teoretiarev nain
rada, neizbeno, pribran i razloan; veruje se u injenicu da je poezija
umetnost i da se, prema tome, doivljava ''subjektivno'', a da je teorija
nauka koja je odgovorna u ''objektivnom'' svetu ideja. Smatra se da se
poezija obraa dui, a teorija umu i da mi moramo da se opredelimo ili
za jedno ili za drugo.
Zapadnjaki patrijarhalni belaki poredak zahteva od nas da veru-
jemo u to kako postoji inherentan konflikt izmeu onog to oseamo i
onog to mislimo - dakle, izmeu poezije i teorije. Lake je vladati
ljudima kad je jedan deo njihovog bia odvojen od drugog, kad je od
njega odlomljen i s njim stoji u neravnotei. Meutim, postoje i
drugaije konfiguracije i drugaiji naini da se doivi svet iako ih je
esto teko imenovati. No mi ih moemo osetiti i pokuati da ih
artikuliemo. Upravo zato to je zadatak feminizma da povezuje i pre-
vazilazi nepotrebne podele, Sestra autsajderka daje nam razlog za
nadu.
Tekstovi Odri Lord predstavljaju korak ka celovitosti. To to ona
govori i nain na koji to govori obraa se i naim emocijama i naem
intelektu. Odri Lord polazi od same sebe: ona je crnkinja, lezbejka,
feministkinja, majka dvoje dece, erka doseljenika sa Grenade, profe-
sorka, bolesnica koja je pobedila rak, aktivistkinja. Ona iz svog
svakodnevnog ivota stvara materijal da bi nam pomogla da oblikuje-
mo sopstvene ivote. Iz njene elje za celovitou, iz njene potrebe da
obuhvati i da se pozabavi svim delovima sebe same, proistie njeno
uenje o znaaju razlike - ''te izvorne i mone veze iz koje izrasta naa
lina mo.''3
Ja, belkinja, Jevrejka, lezbejka i majka, prvi put sam proitala tekst
''Muko dete: odgovor crnopute lezbejke i feministkinje'' pre nekoliko
godina dok sam se borila da prihvatim neizbenu injenicu da e moj
sin, koji je tada bio pred ulaskom u pubertet, konano postati
mukarac. Nije me brinula samo injenica to e moj sin fiziki postati
mukarac ve to bi mogao da pone da se ponaa kao mukarac. Moja
svest o tome prerasla je u veliku linu krizu u vreme kad su praktino
sve lezbejke koje su bile majke, a koje sam ja poznavala (i koje su sve,
kako sam kasnije shvatila, bile belkinje) ili insistirale na injenici da
e njihova ''androgina'' muka deca ostati takva kakva jesu, da nee
postati mukarci koji mrze ene i zalau se za muku dominaciju ili su
bile pod pritiskom da biraju izmeu separatistike vizije zajednice i
svojih sinova. Osetila sam se kao u klopci zbog tako malog broja
mogunosti.
Odri Lord je, meutim, imala iru viziju. Ona je krenula od realne
injenice da se njen sin pribliava dobu kad e postati mukarac (''Nai
sinovi nee postati ene''4) i onda se zapitala kakav e mukarac on
biti. Njoj je bilo jasno da moe i da mnogo voli svog sina i da mu
dozvoli da ode. U stvari, da bi i on i ona mogli da preive, ona nije ni
imala drugog izbora osim da ga pusti da ode, da ga naui da ona ''ne
postoji zato da bi oseala umesto njega.''5
I Odri Lord i ja smo lezbejke i majke koje su morale da naue svoje
sinove da sami obave svoj emotivni posao. Ali njen sin Donatan je
crnac, a moj sin Doua je belac to nije mala razlika u rasistikom
drutvu uprkos tome to su obojica mukarci. Odri Lord je napisala:
Neki od tih problema su nam zajedniki kao enama, a neki nisu.
Vi se plaite da e vaa deca odrasti, da e prihvatiti patrijarhat i
okrenuti se protiv vas. Mi se plaimo da e naa deca biti izvuena iz
automobila i ubijena na ulici, a da ete vi odbiti da razmotrite razloge
zbog kojih naa deca tako umiru.6
Seam se da sam proitala ''Muko dete'' i da se tada u meni dogo-
dio veliki preobraaj.
Shvatila sam da nije u pitanju samo injenica to Odri Lord zna
mnogo vie od mene o odgajanju sinova, iako sam od nje dobila
struan savet. Shvatila sam koliko je njeno znanje neposredno
povezano s injenicom to je ona drugaija - s realnostima koje je
stavljaju izvan dominantnog obrasca drutva, a oituju se u tome to je
crnkinja i lezbejka. Ona je imala informaciju koju ja, bela ena koja
sam vei deo ivota provela u heteroseksualnom svetu srednje klase,
nisam imala, informaciju koju sam mogla da iskoristim, informaciju
koja mi je bila potrebna.
Jer da bismo preivele, mi, za koje je ugnjetavanje isto toliko
ameriko koliko je amerika i pita s jabukama, morale smo uvek da
budemo posmatraice ...7
Stidela sam se svoje arogancije, uplaena da e moje neznanje biti
razoblieno i najzad, bila sam uzbuena zbog mogunosti koje su mi
se ukazale pred oima. Obeala sam sebi da u zbog svoje budunosti
pokuati da sluam te glasove, u drugima i u sebi, glasove koji znaju
to to znaju upravo zato to su razliiti. elela sam da ujem to to oni
mogu da mi kau.
Naravno, odjeci tih glasova i dalje odzvanjaju.
Kad sam nekoliko godina kasnije ponovo proitala ''Muko dete'',
a poto sam u meuvremenu obavila veliki posao na vraanju svog
jevrejskog identiteta, razmiljala sam o sloenosti injenice oliene u
tome to je moj sin belac i Jevrejin u belakom hrianskom drutvu.
Kada sam prvi put itala taj tekst, nisam to videla kao problem; sada
mi je teko da rekonstruiem svoju kratkovidost.
Kad definiemo sebe, kad ja definiem sebe, kad govorim o tome u
emu sam ti slina, a u emu ne, ja te ne iskljuujem iz grupe - ja
proirujem grupu.8
to vie postajemo svesni unutranjeg procesa koji karakterie
shvatanja Odri Lord sve vie se smanjuje razdaljina izmeu oseanja i
razmiljanja. Vidimo je kako se kree od ''haosa znanja ... te istinske
mrane provalije u svakom od nas iz koje izrasta vizija''9 ka
''jeretikim akcijama iz svojih snova.''10 Razumevanje - otkrivanje i
povezivanje, kretanje s jednog mesta na drugo, stvara te veze.
Razumevanje nam omoguava da znanje primenimo u praksi, a to
je neophodno, to je pregnue, to je akcija.11
Kretanje je namerno i ono nas odrava u ivotu.
Nigde ta namera nije oiglednija no u tekstu ''Preobraaj utanja u
jezik i akciju.'' U njemu se Odri Lord hvata u kotac s moguom dijag-
nozom da ima rak. ''Imala sam oseanje, verovatno neko telesno
oseanje, da ivot vie nikad nee biti isti ...''12 Ona o tome govori
javno, na jednom akademskom skupu, pred 700 ena. Saoptava nam
da je uplaena ali da utanje nije nikakva zatita.
Taj proces nikad nije lien straha od vidljivosti, od okrutne svetlosti
koja me secira i moda o meni sudi; straha od bola ili od smrti. Ali mi
smo sve to ve proivele, utei, osim smrti. I ja sada sve vreme
razmiljam o jednom - ak i da sam se rodila nema ili da sam se
zavetovala da u celog ivota utati zbog sopstvene bezbednosti, to me
uopte ne bi spreilo da patim niti da umrem. Dobro je tu injenicu
imati u vidu zbog stvaranja perspektive.13
Odri Lord je nepokolebljiva u stavu da mora da se suprotstavi naj-
gorem kako bi postala slobodna da doivi ono najbolje. Iako tekstovi
u zbirci Sestra autsajderka obuhvataju period od skoro deset godina
njenog rada, devet od petnaest tekstova u ovoj knjizi napisani su
tokom dve godine poto je Odri Lord otkrila da ima rak. U procesu
njenog sazrevanja i njenog prihvatanja i korienja onog to je nauila,
ona nam pokazuje kako da se borimo za opstanak bez obzira na to
kakvo nae pojedinano ''zlo'' moe biti.
ega uopte vie moemo da se plaimo, poto smo se suoile,
licem u lice, sa smru i nismo joj podlegle? Kad jednom prihvatim
postojanje smrti kao ivotnog procesa, ko ikad vie moe ponovo da
ima mo nada mnom?14
Odri Lord ne trai od nas nita vie od onog to trai od same sebe,
a to je da obratimo panju upravo na one glasove kojima su nas uili
da ne verujemo; da artikuliemo to emu nas ti glasovi ue; da postu-
pamo u skladu sa onim to znamo. Kao to ona razvija teme, razrauje
ih i na njima tokom vremena gradi teoriju, tako i mi moemo da u
teoriju integriemo materijal iz sopstvenog ivota.
Crnkinja, lezbejka, feministkinja, majka dvoje dece, erka dose-
ljenika sa Grenade, profesorka, bolesnica koja je pobedila rak,
aktivistkinja. Eseji i govori iz Sestre autsajderke daju novu rezonancu
onom fundamentalnom, ali mnogo zloupotrebljavanom,
feministikom otkriu da je lino politiko. Delo Odri Lord nam je
svima proirilo vidike.
Ja sam to to jesam, radim to to radim, delujem na vas, ili kao
melem ili kao dleto, da bih vas podsetila na to da sam ja deo vas kao
to ste i vi deo mene.15

Nensi K. Biriano, decembar 1983.

BELEKE

1. ''Uses of the Erotic: The Erotic as Power,'' str. 55.

2. ''Eye to Eye: Black Women, Hatred, and Anger,'' str. 151.
3. ''The Master's Tools Will Never Dismantle the Master's House,''
str. 112.
 4. ''Man Child: A Black Lesbian Feminist Response,'' str. 73.
5. Ibid., str. 74
6. ''Age, Race, Class, and Sex: Women Redefining Difference,'' str.
119.
7. Ibid., str. 114.
8. Iz intervjua objavljenog u The Feminist Renaissance.
9. ''An Interview: Audre Lorde and Adrienne Rich,'' str. 100, i ''An
Open Letter to Mary Daly,'' str. 68.
10. ''Poetry Is Not a Luxury,'' str. 38.
11. ''An Interview,'' str. 109.
12. Ibid., str. 108-109.
13. ''The Transformation of Silence into Language and Action,'' str.
43.
14. The Cancer Journals, Spinsters, Ink., 1980, str. 25
15. ''Eye to Eye,'' str. 147.
 BELEKE SA PUTA PO RUSIJI*

Od kako sam se pre nekoliko nedelja vratila iz Rusije, mnogo

sanjam. Prvo sam svake noi sanjala Moskvu. Ponekad sam sanjala da
smo se moja ljubavnica i ja vratile tamo; ponekad sam sanjala da sam
na toplijim, poznatim mestima koje sam tamo posetila; ponekad sam
sanjala da se nalazim u drugaijim, nepoznatim gradovima, hladnim,
belim, udnim. U jednom snu sam vodila ljubav sa nekom enom iza
gomile odee u moskovskoj robnoj kui Gum. Ona je bila bolesna pa
smo krenule gore gde sam glavnoj medicinskoj sestri rekla: ''Moramo
da je odvedemo u bolnicu.'' Medicinska sestra je odgovorila: ''U redu,
odvedi je ti i reci da je potrebno da joj na skeneru pregledaju bubrege
i mozak...'' Ja sam rekla: ''Ne, oni to nee pristati da urade.'' Ona me je
zaueno gledala i rekla: ''Naravno da hoe.'' I ja sam shvatila da sam
u Rusiji gde su lekovi i lekarske usluge besplatni.
Ti snovi mi se vie ne javljaju svake noi, ali mi se ini da su
postali jo dublji; kad se probudim ne seam se uopte njihovog
sadraja osim injenice da sam ponovo sanjala Rusiju. Tokom
izvesnog vremena, Rusija je u mojim snovima postala mitska predsta-
va onog socijalizma koji jo uvek ne postoji ni na jednom drugom
mestu koje sam posetila. ini mi se da se uslovi ivota u Rusiji u
nekim aspektima veoma razlikuju od naih, a ipak ljudi izvan Takenta
veoma lie na ljude iz Zapadne Evrope (u stvari, na Amerikance).
Popodneva u Moskvi tako su mrana i sumorna.

I
 Let do Moskve trajao je devet sati i, koliko sam mogla da primetim
posmatrajui ljude u avionu, Rusi su, uopte uzev, podjednako
neljubazni jedni prema drugima kao i Amerikanci.
Videla sam jednu staru enu plavih oiju, divno izvajanog lica, u
svojim sedamdesetim, s maramom na glavi i ogromnim kaputom
smotanim u rolnu. Svi u avionu, osim mene, imali su ovakav ili
onakav ogroman kaput smotan u rolnu. Kad sam u Moskvi izala iz
aviona, shvatila sam zato. Pomenuta ena sedela je na mestu odmah
ispred mene. Putovala je sama i bila je suvie niska da bi se lako izbo-
rila sa svojim paketom. Pokuala je da ga smesti na policu za prtljag;
jednom, pa drugi put bez uspeha; najzad sam ja ustala da joj
pomognem. Avion je bio krcat: nikad u ivotu nisam videla takvu
guvu u avionu. Starica se okrenula i pogledala me. Bilo je oigledno
da ne govori engleski jer sam joj ja promrmljala nekoliko rei na koje
nisam dobila odgovor. U njenim oima nije bilo apsolutno nikakve
mrnje. Pomislila sam, potresena u trenutku, kako se postojanje
izvesne tenzije u razmeni pogleda izmeu amerikih crnaca i belaca
uzima zdravo za gotovo. Nije mi se ni zahvalila, ali je njen stav iskazi-
vao jednostavan ljudski odgovor na to ko sam ja. Zatim se okrenula i
sela, a ja sam, na njenoj bluzi, ispod aljkavog dempera, videla bar tri
ordena nalik vojnim sa oznakama ina. Kasnije sam saznala da se to
ordenje dobija za samopregoran rad. Ona je bila heroj Republike.
Gde god sam bila, primetila sam da veoma stari ljudi u Rusiji pose-
duju jednu osobinu koju se nadam da u i ja stei i da je nikad neu
izgubiti - tu svakodnevnu ilavost i oseanje za mesto koje im pripada
na ovom svetu - to deluje veoma snano i umirujue.
U Moskvu sam stigla 10. septembra oko pola etiri popodne po
lokalnom vremenu i izala u sveobuhvatno, poznato sivilo. U vazduhu
se oseao skoro nostalgini miris zime. Drvee je izgledalo kao u
vreme Praznika zahvalnosti dok je nebo imalo uree sivu boju. Videla
sam tri krupne ene kako, ruku podruku, mariraju preko piste i smeju
se i ale dok nam prilaze. To su oito bile radnice koje su zavravale
smenu - imale su siva radna odela, jakne, inenjerske kape i nosile su
posude za ruak. Stale su pored jednog kamiona koji se zaustavio i
poele da lupaju po zatvorenom prozoru kako bi privukle panju druge
ene, vozaa, koja je bila unutra, alei se i pozdravljajui je; ona je
oigledno bila njihova drugarica jer su meusobno upirale prstom
jedna u drugu i zajedno se grohotom smejale, tu na moskovskom aero-
dromu, u sumornoj svetlosti da bi se zatim, pomenute tri ene, vitlajui
svojim posudama za ruak napokon udaljile od svoje drugarice.
 Jelena je bila moj vodi iz Inturista. Bila je veoma prijatna i
privlana mlada ena tridesetih godina i krupnih kostiju. Roena je na
istoku, u blizini Japana; njen otac, vojno lice, nije vie bio meu ivi-
ma. Jelena je ivela s majkom i rekla nam je da sada njih dve moraju
da naue da mnoge stvari rade same poto mukaraca ima tako malo
u dananje vreme, a pomo je teko nai.
U Rusiji sami nosite svoj prtljag i na aerodromu i u hotelu. To mi
se, u poetku, uinilo uasnim jer, naravno, nositi teku torbu na sedmi
sprat kad lift ne radi nije nimalo zabavno. Ali to sam due tamo bila
utoliko mi je ta praksa izgledala pravinija jer izgleda da je u toj zemlji
sve povezano s hranom. Drugim reima, rad neijih ruku meri se
koliinom hrane koju moe da proizvede, a onda se ta vrednost poredi
sa vrednou drugog posla koji obavljate. Neki mukarci i ene, na
primer, provode itav ivot uei sporu tehniku retuiranja persijskih
Plavih ploica u Samarkandu da bi obnovili drevne mauzoleje, a to
zahteva beskrajno strpljenje. Taj posao se smatra izuzetno znaajnim.
Antikviteti imaju posebnu vrednost dok noenje neije torbe nema
visok prioritet jer ne proizvodi ni lepotu ni vrednost. Ako ne moete
sami da nosite svoj prtljag, onda je to druga pria. Smatram da je to
veoma zanimljiv koncept.
Od aerodroma do Moskve ima oko 48 kilometara, a put, drvee i
vozai mogli su da budu i dekor Severnog Vestestera u poznu zimu,
samo da sam mogla da proitam natpise pored puta. S vremena na
vreme proli bismo pored neverovatno lepih, starih, zaputenih kua
graenih u rusko-pravoslavnom stilu, ofarbanih u divne umske boje s
kitnjasto naglaenim prozorima. Neke od tih kua izgledale su kao da
se svakog asa mogu sruiti. Ali, ak i po sivoj zimi, itav taj pejza
sa arhitekturom na prilazu Moskvi odisao je velikom kitnjastom
raskoi koja mi je odmah stavila do znanja da nisam kod kue.
Odsela sam u hotelu ''Junost'' koji je bio jedan od hotela za inos-
trane goste u Moskvi. Moja soba je bila etvrtasti studio sa
holivudskim kauima i ogromnim prozorom, nalik na sliku, sa koga
se, preko eleznikog mosta, pruao pogled ka Narodnom stadionu i
prema impozantnim zgradama Univerziteta na horizontu. Sve me je to
toliko podsealo na Njujork zimi; jer dok sam posle veere, u pola
deset uvee, sedela u sobi i pisala, bacajui pogled kroz zavesu, uo se
zvuk voza i videla se svetlost na horizontu, a s vremena na vreme i
zadnja svetla automobila koji je skretao izmeu eleznikog mosta i
hotela. Sve je liilo na stotine noi koje sam provela na Riversajd
Drajvu, izuzev injenice da se na samoj ivici slike nalazila zlatna
kupola neke ruske pravoslavne crkve u obliku glavice luka.
Pre veere sam otila u kratku etnju. Ve je padao mrak, ali neto
nie u istoj ulici nalazila se metro stanica Stadion. Ula sam u stanicu
i neko vreme sam stajala ispred pokretnih stepenica posmatrajui lica
ljudi koji su dolazili i odlazili. Sve me je u tom trenutku podsealo na
14. ulicu iz mog detinjstva, pre no to su crnci i latinoamerikanci
obojili Njujork, s izuzetkom injenice da su svi bili mnogo uredniji i
da je bila mnogo manja guva. Tokom tih desetak minuta koje sam
tamo provela najvie me je zaudilo to to uopte nije bilo crnih ljudi
kao i injenica da su sakuplja etona i ef stanice bile ene. Stanica
je bila veoma velika, veoma lepa i veoma ista - zapanjujue,
okantno, fantastino ista. itava stanica je liila na predvorje nekog
pozorita sa sjajnim mesingom, mozaicima i blistavim lusterima. ak
i kad su urili, a u Moskvi ljudi uvek nekuda ure, na njihovim licima
nije bilo onog oaja prisutnog u Njujorku. Zajedniko obeleje svih tih
ljudi bila je ljubaznost koja im se ogledala na licu, spremnost da se
nasmee, bar meni, strankinji. Bio je to udan kontrast sumornom vre-
menu.
Videla sam neke crnce u blizini hotela i pitala Jelenu o Univerzitetu
Patris Lumumba. To je univerzitet u Moskvi za studente iz afrikih
zemalja. Bilo je mnogo Afrikanaca u hotelu i oko njega kad sam se
vratila sa stanice metroa i mislila sam da su mnogi od njih tu bili zbog
Konferencije. Zanimljivo je bilo to to je veina njih govorila ruski za
razliku od mene. Kad sam sila na veeru, skoro da sam izgubila
hrabrost pred tim lingvistikim zadatkom jer nisam ak mogla ni da
utvrdim gde treba da sednem ili da li treba da saekam da mi to neko
saopti. Kad god vam je alfabet nepoznat, nemate ni najmanji
nagovetaj znaenja u nekom stranom jeziku. Jedan mladi crnac
epurio se u mom vidokrugu elei da bude primeen i ja sam ga upi-
tala: ''Da li govori engleski?'' ''Da,'' rekao je i poeo brzo da se uda-
ljava od mene. Pola sam za njim i kad sam pokuala da ga pitam da
li treba da sednem ili da saekam da mi neko pokae gde, shvatila sam
da taj jadni mladi ne razume ni re od onog to govorim. U tom asu
sam izvadila dve knjige sa frazama na ruskom i poela da naruujem
divnu veeru koja se sastojala od belog vina, pikantne riblje orbe s
limunom, svee skue u maslinovom ulju, nene jesetre sa rotilja u
sosu od turije, hleba, i ak olje aja. Sve je ovo bilo mogue zbog
moje velike istrajnosti i smelosti, ali i zahvaljujui ljubaznosti str-
pljivog kelnera koji je doveo jednog kuvara iz kuhinje da mu pomogne
u deifrovanju mojih elja.

II
U Moskvi je veoma hladno. Onog dana kad sam doputovala padao
je sneg ujutru, a padao je opet i danas mada je tek 16. septembar. Moj
vodi, Jelena, objasnila mi je to veoma precizno. Rekla mi je da iveti
u Moskvi znai voditi stalnu bitku sa hladnoom i da je taj ivot
pobeda nad smru od smrzavanja. Ne znam da li zbog hladnoe ili
zbog nedostatka hrane za vreme rata, tek ovde svi jedu ogromne
koliine hrane. Veeras je zbog kelnericine greke Jelena pojela dve
veere i nije se uzbudila zbog toga. Niko ovde nije uasno debeo, ali
ja mislim da je to umnogome povezano sa klimom. Veeras smo pili
vino, a vino se izgleda mnogo koristi da ljudima razvee jezik. Samo
to se ne prepisuje na recept. Za veerom na stolu uvek stoje tri ae:
jedna za vodu, jedna za vino i jedna za votku koja tee kao reka i
oevidno nema nikakvog efekta na Ruse.
Jedna grupa uesnika konferencije pola je danas sa vodiem u raz-
gledanje znamenitosti. Teko je poverovati da je danas nedelja jer itav
grad vrvi od ljudi koji idu nekud svojim poslom kao da je radni dan,
pa izgleda da je sedmica produena za jedan dan. Videli smo Muzej
novgorodskog manastira i sjajne zlatne kupole nalik na glavice luka
koje su me vratile u stvarnost iz mog sanjarenja da se nalazim na
Menhetnu. Ili smo da posetimo Univerzitet i videli smo, naravno,
mnogo spomen ploa postavljenih u ast mnogih heroja, ali nijedna od
njih me nije toliko dirnula kao susret sa staricom iz Aeroflotovog
aviona. Videli smo i Boljoj teatar. Padala je kia, nebo je bilo sivo i
oblano - tipian decembarski dan u Njujorku - i sve je bilo impozant-
no kao to usred decembra velika masa sveta moe biti impozantna u
161. ulici u Bronksu ili na Kolumbovom trgu. Zlatne kupole nalik na
glavice luka zaista su divne na nekim starim graevinama i sve vreme
blistaju, ak i po ovakvom vremenu, kao radosno obeanje pejzaa ili
kao arobne palate dok divna meavina zelene, bele, ute i narandaste
boje ukraava i ocrtava prozore, to stvara udesan kolorit u
sveoptem sivilu. Nadam se da u imati priliku da vidim Pukinov
muzej.
Dala sam intervju jednoj ljupko mudroj eni majinskog izgleda
koja je bila lan Saveza sovjetskih pisaca. Ona je rekla da radi studiju
o ''crnakoj politici'' i bila je, naravno, veoma zainteresovana za
poloaj ena u Americi. U razgovoru smo provele dobra dva sata;
spomenula sam staru enu s ordenjem iz aviona i pitala da li zna kakvo
je to ordenje. Ona mi je rekla da je ta ena verovatno radila na nekom
poljoprivrednom dobru, da je proglaena za ''heroja Republike'' i da je
zbog toga dobila orden. Rekla mi je da se to ordenje uglavnom daje
ljudima za samopregoran rad. To je bilo zanimljivo s obzirom na
injenicu da sam neto ranije, za rukom, videla jednu stranu karaktera
moje prevoditeljke, Jelene, koja me je iznenadila. Ona je bila veoma
neraspoloena zbog toga to je kelnerica nije usluila dovoljno brzo, a
injenica je da zaista treba da se naekate dok vas uslue. Jelena je
primetila da je to tako zato to radnici vladaju dravom, a njena
reakcija na tu injenicu odavala je gaenje ili bar izgovor za takvo
oseanje. Mislim da se Jelena oseala diskriminisanom zato to je ''in-
telektualka'' i prevoditeljka koja prevodi i pismeno i usmeno. Uinilo
mi se da je to nekakav udan snobizam jer je Jelena radila bar isto tako
naporno kao i svaka kelnerica, trei za mnom i ivei moj ivot kao
i svoj. Nije se odvajala od mene ni za trenutak.
Bili smo na Univerzitetu i naa vodilja nam je na engleskom priala
o tim zgradama koje su podignute u doba Staljina. Materijal za njihovu
izgradnju bio je donet iz Ukrajine i postavljen u temelje da ne bi
potonule jer Moskva, za razliku od Njujorka, ne poiva na stenovitom
tlu. Tako mi je udna ta pomisao da ovaj grad pun ogromnih,
impozantnih graevina od kamena ne poiva na stenovitom tlu. Moda
poiva na ljudskoj volji. Dok smo stajali pored bare u kojoj su se
ogledale zgrade o kojima smo govorili, jedan mali plavokosi deak, od
svojih deset godina, doao je do mene sa strane i bojaljivo ispruio
dlan na kome je bila znaka - crvena zvezda u ijem je sreditu bio
vojnik. Ja sam bila iznenaena jer nisam znala ta dete eli pa sam se
obratila Jeleni koja ga je tako brzo oterala da nisam stigla da je u tome
spreim. Onda mi je rekla da je deak eleo da svoju znaku menja za
ameriku znaku. Deki je otiao podalje, ali je sa strane posmatrao
sve te udne crne ljude. Mene je prepoznao kao Amerikanku jer, na-
ravno, jedino Amerikanci idu naokolo i nose velike koliine znaaka,
a on je hteo da svoju crvenu zvezdu menja za neku njihovu. Dirnulo
me je to dete kao i injenica da je danas nedelja i da on sigurno obilazi
sva mesta gde dolaze turisti. Sigurna sam da njegovi roditelji nisu
znali gde je i ba sam se pitala ta bi uradila njegova majka kad bi
znala.
ena iz Saveza pisaca koja je pisala knjigu o crnakoj politici bila
je, rekla bih, malo starija od mene, verovatno je tek ula u pedesete, a
mu joj je poginuo u ratu. Nije imala dece. Saoptila mi je te injenice
o sebi im smo sele i govorila otvoreno o svom ivotu kako to ovde
svi izgleda ine. Kaem izgleda jer je to samo donekle tako. I ona, kao
i moja vodilja i veina ena ovde, i stare i mlade, izgleda da oplakuju
nedostatak mukaraca. U isto vreme one su naizgled odbacile mnoge
tradicionalne uloge u odnosu na mukarce. Skoro svako koga sam
upoznala izgubio je nekoga u Drugom svetskom ratu koji oni zovu
''Veliki domovinski rat.''
Veeras je sa mnom razgovarao Oleg, jedan od funkcionera iz
Saveza sovjetskih pisaca, organizacije koja me je pozvala u Rusiju i
koja je plaala moj boravak. Iz razgovora sa njim saznala sam da je
hotel u kome smo odseli prvobitno bio omladinsko prenoite pa se
Oleg izvinio to, kako je rekao, nije podjednako ''civilizovan'' kao
drugi moskovski hoteli. I ranije sam ula taj izraz civilizovan, i pitala
se da li se koristi kad su Amerikanci u pitanju ili znai po amerikim
standardima. Sve vie sam oseala da su ameriki standardi neko
nepisano pravilo, pa bilo da mu se suprotstavljate ili ga prihvatate, ono
postoji i treba ga imati u vidu. To me je prilino razoaralo. Vrativi se
u hotel, primeujem da su ureaji zaista malo izanali, ali da zaista
rade, da kreveti u studiju po dimenzijama pomalo nalikuju krevetima
za adolescente, ali da su udobni. Za omladinsko prenoite, mnogo je
bolje no to bih i smela da se nadam. Naravno, ne mogu a da se ne
zaudim zato bi uesnici Afro-azijske konferencije trebalo da budu
smeteni u omladinskom prenoitu, posebno u nekom
''necivilizovanom,'' ali sumnjam da u na to pitanje ikad dobiti odgo-
vor. U Sovjetskom Savezu sve hotelske sobe imaju istu cenu. Dok smo
se Jelena i ja vozile podzemnom eleznicom na putu ka poti odakle je
treblo da poaljem telegram, ujem od nje da su komunalne usluge
veoma jeftine. Gas koji se koristi za kuvanje kota 16 kopejki meseno
to je manje od jedne rublje (oko 3 dolara) dok struja koju Jelena
potroi kad zimi svakodnevno po ceo dan prevodi kota tri rublje
meseno. To je veoma skupo, kae ona. Komunalne usluge za
dvosoban stan u kome ive ona i njena majka iznose osam rubalja
meseno.
Oleg ne zna engleski ili ga bar ne govori. Poput mnogih drugih
ljudi koje u upoznati tokom svog boravka u Rusiji, i on razume
engleski mada to krije. Oleg je, uz Jeleninu pomo, rekao da eli da
znam da je veoma vano da se upoznamo s drugim piscima i da je
sutina Konferencije upravo u tome da nas okupi. Zahvalila sam mu se
na sumi od dvadeset pet rubalja koju sam dobila im sam stigla u
Moskvu i za koju mi je reeno da nam je Savez sovjetskih pisaca pok-
lanja za deparac. Govorila sam o potlaenim ljudima u celom svetu
koji se okupljaju da bi podelili svoja oseanja, govorila sam o
Junoafrikoj Republici i borbi koju oni tamo vode. Oleg je rekao
neto veoma udno. ''Da, situacija u Junoafrikoj Republici je zaista
veoma loa. To je rana na telu koja nee da zaraste.'' Ta izjava mi nije
bila jasna. Bila je istovremeno i daleka i lina. Uzbuuje me pomisao
da se moj prijatelj Vili, junoafriki pesnik, koji sada ivi u Tanzaniji
moda nalazi ovde, u Moskvi.

III
Konferencija se odravala u Uzbekistanu gde je trebalo da
stignemo posle pet sati putovanja, ali nam je zbog kanjenja trebalo
sedam. U Takent smo stigli kad je ve pao mrak, posle dugog i
iscrpljujueg putovanja avionom. Kao to sam ve rekla, ruski avioni
su neverovatno nakrcani i svaki santimetar je iskorien za sedite.
Oni zaista koriste prostor do maksimuma. ak i kad sam dolazila iz
Njujorka sve mi je liilo na masovni vazduni tranzit. To je svakako
bilo umesno rei za putovanje od Moskve do Takenta jer je pored
mene, jednog posmatraa, prevodilaca i novinara na Konferenciji afro-
azijskih pisaca bilo 150 delegata. Sve zajedno, bila je to grupa od oko
250 ljudi, a to je velika grupa kad je treba voditi po zemlji ija je
teritorija bar etiri ili pet puta vea od teritorije Sjedinjenih Amerikih
Drava (i to u avionu standardnih dimenzija, a ne u iroko-trupnom).
Kad smo izali iz aviona u Takentu, vreme je bilo divno toplo i
mirisalo je na Akru, u Gani. Meni se bar inilo da tako mirie tokom
tog kratkog puta od aerodroma do hotela. Na putu do grada bilo je
puno drvea, graevina od belog mermera du irokih avenija dok su
gradske ulice bile osvetljene jarkom svetlou. itav Takent ponovo
je izgraen posle zemljotresa iz 1966. godine. Prireen nam je doek
od koga smo prvo zanemeli da bi nam posle srce zaigralo. Moete li
da zamislite 250 umornih, ukoenih, gladnih, dezorijentisanih ljudi
kojima je vruina? Izali smo iz aviona, a pred nama je bilo vie od
stotinu ljudi, televizijske kamere i svetla dok nam je dve ili tri stotine
male dece obuene u narodnu nonju predavalo bukete cvea dok smo
silazili niz stepenice. ''Iznenaenje!'' Pa, zaista smo bili iznenaeni.
Iskreno reeno, ja sam stvarno ostala bez rei. Iznenadio me je taj gest,
bio on iskren ili ne, i mnotvo ljudi koji su u tome uestvovali. Najvie
od svega iznenadila me je sopstvena reakcija na sve to. Imala sam
oseaj sa sam stvarno dobrodola.
Zatim smo otili u hotel, i ja sam ovde, prvi put u Rusiji, osetila da
sam se srela sa toplim ljudima; u smislu da niko nije izbegavao kon-
takt, da su elje i emocije bile mogue, u smislu da postoji neto to
mi je lino blisko i to mi nije izbijalo iz glave - nije to imalo veze sa
izgledom samog grada koji nije liio ni na ta to sam do tada videla,
sa minaretima u noi - taj ritam ivota koji je ovde izgledao bri i vre-
liji nego u Moskvi; a umesto odlune ljubaznosti Moskovljana, ljudi
su pokazivali toplinu koja je bila veoma privlana. U Takentu ive
Azijati. Uzbeci. Oni lie na potomke Dingis-kana i sigurna sam da
mnogi to i jesu. Oni su Azijati i Rusi. Oni sebe smatraju Rusima, tako
razmiljaju i tako govore u svakoj prilici, a ja se zaista pitam kako im
to uspeva. S druge strane, to sam due tu boravila sve sam vie
shvatala da su neke line tenzije izmeu Rusa sa severa i Uzbeka
nacionalne, a neke rasne prirode.
Meu delegatima na ovoj konferenciji ima samo etiri ene. Ja sam
tokom leta za Takent sedela sa ostale tri ene iz Afrike i tokom pet i
po sati leta askale smo o naoj deci, o naim bivim muevima, sve u
veoma, veoma heteroseksualnom duhu.

IV
Takent je podeljen na dva dela. Jedan je stari deo koji je preiveo
katastrofalni zemljotres 1966, a drugi deo je nov i nalazi se na perife-
riji Takenta. On je veoma nov i veoma moderan, izgraen je za veoma
kratko vreme posle zemljotresa koji je praktino potpuno unitio
itavu tu oblast. Grad je obnovljen radom ljudi iz svih krajeva
Sovjetskog Saveza. Ljudi su dolazili iz Ukrajine, Belorusije, odasvud,
i tako je grad ponovo izgraen. U novom delu grada, arhitektonski
gledano, ima mnogo razliitih stilova jer je svaka grupa radnika
gradila u maniru karakteristinom za svoj region. Taj deo grada pred-
stavlja spomenik onome to se moe postii kad velika grupa ljudi radi
zajedno. Ta injenica je na mene ostavila snaan utisak tokom borav-
ka u Takentu. Stari deo grada koji je u stvari centar Takenta zaista
mnogo lii na neki grad iz Gane ili Dahomeja, na primer, na Kumasi
ili Kotonu. Po danu ovaj grad mnogo podsea na neke delove zapadne
Afrike tako da sam jedva mogla da poverujem da nisam tamo. U
stvari, Moskva je Njujork u drugom prostoru, u drugoj boji - jer i
Njujork i Moskva imaju malo vie od osam miliona stanovnika i
oigledno bi trebalo da imaju iste probleme koje je Moskva izgleda
reila veoma drugaije - ako je Moskva Njujork, onda je Takent Akra.
Takent je afriki grad po mnogo emu - po tezgama, meavini starog
i novog, po krovovima od talasastog lima na kuama od erpia. Na
trgovima se iri miris kukuruza iako su ovde trgovi moderniji nego u
zapadnoj Africi. ak su i neko cvee i drvee isti, kao kale, na primer.
Ali miris crvene zemlje bio je drugaiji.
Ovde, u Takentu, koji je sasvim blizu granice sa Iranom, ljudi su
veoma razliiti, a na mene ostavlja snaan utisak njihovo oigledno
jedinstvo; injenica da ruski i azijski narod mogu da ive u multina-
cionalnoj atmosferi koja od njih zahteva da se slau bilo da jedni druge
vole ili ne. Naravno da ima pojedinaca koji su nacionalisti ili rasisti,
ali upravo stav drave koja se protivi nacionalizmu i rasizmu
omoguava da ovakvo drutvo opstaje. Sledei korak u tom procesu
mora, naravno, biti lini element. Ja, meutim, ne vidim da iko
pokuava ili da bar nagovetava tu fazu, to je nezgodno jer bez tog
koraka socijalizam ostaje izloen milosti ili nemilosti jedne
nedovrene vizije nametnute spolja. Mi imamo unutranje elje ali
spoljanju kontrolu. Meutim, ovde bar postoji klima koja izgleda da
ohrabruje postavljanje tih pitanja. Pitala sam Jelenu za Jevreje, a ona
je, ini mi se, bila prilino neodreena rekavi da ima Jevreja u vladi.
Izgleda da je osnovna premisa pretpostavljena jednakost iako ponekad
postoji veliki jaz izmeu stvarnosti i oekivanja.
Posetili smo jedan filmski studio i videli nekoliko crtanih filmova
za decu u kojima su teme obraivane divno, duboko, s puno humora,
a to je najznaajnije, bez svojevrsnog nasilja koje povezujemo s
crtanim filmovima. Ovi koje smo videli bili su zaista izvanredni.
Posle dva naporna dana ispunjena sastancima u Takentu, krenuli
smo oko pola osam ujutru autobusom za Samarkand, u legendarnu
prestonicu velikog Tamerlana. Posle kratkog dremea u autobusu,
poela sam bolje da se oseam, da gledam oko sebe i posmatram pre-
dele kroz koje smo prolazili. Kretali smo se jugoistono od Takenta
koji se nalazi jugoistono od Moskve. Predeli su bili divni. Delovali su
mi u isto vreme i poznato i nepoznato. Bila je to zemlja pamuka.
Pruala se kilometrima i kilometrima dok su vozovi puni studenata ili
na jug na dvonedeljni raspust da se zabave i beru pamuk. Svuda oko
nas vladala je praznina atmosfera. Prolazili smo kroz mala mesta gde
sam videla male pijace i ene koje su prekrtenih nogu sedele na goloj
zemlji, prodajui nekoliko glavica kupusa ili neto voa na
posluavnicima. Videla sam zidove iza kojih su se videle kue od
erpia. ak su me i ti zidovi mnogo podseali na zapadnu Afriku jer
su bili napravljeni od ilovae koja je pucala po istom poznatom
obrascu koji smo stalno viali u Kumasi i juno od Akre. Razlika je
bila u tome to ilovaa ovde nije crvena ve ukasto-siva to me
podsea na injenicu da smo u Sovjetskom Savezu, a ne u Gani ili
Dahomeju. Naravno, stanovnici su belci. Ima i drugih razlika koje
upadaju u oi. Gradovi i sela su zaista u dobrom stanju, a paralelno s
naim putem prua se i mona eleznika pruga. Duge kompozicije
vagona i cisterni govore o efikasnom funkcionisanju eleznice dok nas
prestiu, prolazei kroz skretnice, kuice sa plavim i belim
keramikim ploicama i ofarbanim krovovima, kojima iskljuivo
upravljaju ene. U Rusiji sve izgleda vee i masivnije. Putevi su iri,
kompozicije vozova due, zgrade su vee. Tavanice su vie. ini mi se
da je sve to nas okruuje veih dimenzija.
Zaustavili smo se da ruamo na jednom kolektivnom poljoprivred-
nom dobru gde se proslavljala dobra etva i gde nam je prireen
obavezan ali veoma srdaan kulturni program uz potoke votke. Onda
smo svi igrali i pevali zajedno za mnotvom studenata koji su doli da
pomognu u berbi pamuka. Neto kasnije videli smo bukvalno brda
pamuka du puta koja su ekala na utovar u vozove.
Svako mesto kroz koje smo proli imalo je kafanu u kojoj su se
stanovnici uvee okupljali da popriaju, gledaju televiziju ili sluaju
propagandu, ko bi znao, u svakom sluaju to je bilo mesto okupljanja.
Ali svuda, izmeu sela sa veoma starim kuama, bilo je i novih
etvorospratnica u izgradnji, fabrika, stambenih zgrada. Prolazili su
vozovi natovareni graevinskim materijalom, ugljem i kamenom,
traktorima, pa ak i jedan sa naizgled beskrajnim nizom malih
automobila. Postoje tri razliita tipa ruskih automobila. Ovaj je najjef-
tiniji i najpopularniji - stotine i stotine automobila bilo je natovareno u
vozove i svi su bili iste limun boje. Oigledno, fabrika je tog meseca
proizvodila samo ute.
Posmatrala sam kako prolaze ti industrijski proizvodi dok sam se
vozila autobusom u Samarkand i shvatila da ova zemlja nije toliko
industrijska koliko je puna vrednih ljudi. Sve je odavalo utisak naroda
koji marljivo radi i proizvodi, a ta injenica je u meni izazivala zado-
voljstvo. Povrh svega, saznala sam da je ova oblast izmeu Takenta i
Samarkanda nekad bila poznata pod imenom ''gladna pustinja''. Poto
kia uopte nije padala, plodna zemlja bila je pokrivena naslagama
soli. Uz pomo tehnologije razvijene da ukloni so, brojne radne snage
i inenjerstva, itava ova oblast je procvetala, i zaista, ona i dalje
cveta. Ovde se uglavnom gaji pamuk. Ljudi tu ive, a postoje ogrom-
ni irigacioni kanali i cevovodi koji odravaju vegetaciju u naseljima i
na kolektivnim poljoprivrednim dobrima. U itavom Uzbekistanu
prisutno je to oseanje da je pustinja osvojena i da daje veliki prinos.
Kasnije, dok smo ili na jug, ubrzo posle velike gozbe, zaustavili smo
se u jednoj maloj oazi. Ubrala sam nekoliko pustinjskih cvetova,
poljskih cvetova koji su rasli u pesku. I ba zbog toga, htela sam da
osetim kakav im je ukus. Kao to orlovi nokti imaju sladunjav ukus
tako ovi cvetovi imaju ukus soli. Kao da sama zemlja i dalje proizvodi
so ili je ugrauje u svoje proizvode.
U Uzbekistanu se moe videti divan mermer. Ponekad su od njega
napravljene stepenice u hotelima, a ponekad su ulice poploane
divnim mermerom ruiaste i zelene boje. To je sluaj u Takentu ije
ime znai ''kameni grad.'' Ali na putu od Takenta ka Samarkandu
nisam videla nikakvo kamenje ni stene pored puta. Ne znam zato,
osim ako nije u pitanju ponovo osvojena pustinja. Putevi su veoma
dobri i iroki jer se, naravno, njima stalno prevoze velike maine i
kamioni neprestano idu gore-dole.
Imali smo jo jedan srdani doek u Gulstanu ije ime znai ''glad-
na pustinja''. To je sada selo ruinjaka. Posetili smo jedno kolektivno
poljoprivredno dobro, uli u jednu kuu i videli obdanite. Kua u koju
smo uli pripadala je jednoj eni i bila je veoma impresivna, to sam
kasnije nekom ko me je pitao ta mislim i rekla za rukom. Rekla sam:
''Ona ivi bolje od mene,'' i na izvestan nain to je bilo tano.
Poljoprivredno dobro u Gulstanu, nazvano Lenjingradski kolhoz,
jedno je od najbogatijih u toj oblasti. Nikad neu saznati ime te
izuzetno ljubazne mlade ene koja mi je otvorila vrata svog doma, ali
je zato nikad neu zaboraviti. Ukazala mi je gostoprimstvo u svojoj
kui i mada nismo govorile istim jezikom, ja sam osetila da je ona ena
slina meni, ena koja eli da sva naa deca ive u miru na ovoj zemlji
i nekako upotrebe svoju energiju u pozitivnom smislu. Ona je rekla, a
Jelena je prevodila, da ima troje dece od kojih je najmlae beba, a ja
sam govorila o svoje dvoje dece. Iako sam ja govorila na engleskom,
a ona na ruskom, veoma sam snano oseala da naa srca govore istim
jezikom.
Setila sam je se nekoliko dana kasnije u Samarkandu kad sam sa
Fikreom, studentom iz Etiopije na Univerzitetu Patris Lumumba,
otila na pijacu. Seam se jedne muslimanke koja mi je tada prila sa
svojim malim sinom, pitajui Fikrea da li i ja imam sina. Rekla je da
nikad u ivotu nije videla crnoputu enu, da je videla crnopute
mukarce, ali nikad crnoputu enu. Rekla je da joj se dopada kako
izgledam i da je samo elela da dovede svog sinia i sazna da li i ja
imam sina. Zatim smo blagosiljale jedna drugu, razmenile nekoliko
reenica i ona je otila. Sa nama je bila jedna snalaljiva i elokventna
ena iz Azije, studentkinja antropologije, kako je rekla, koja nam je
bila vodilja u muzejima Samarkanda i delila sa nama svoje bogato
poznavanje istorije. Te noi kad smo stigli u Samarkand, ali i sledeeg
dana dok smo obilazili muzeje, osetila sam da ima mnogo stvari koje
ne vidimo. Na primer, proli smo pored vitrine u kojoj su bili novii
meu kojima sam prepoznala drevne kineske novie jer sam ih
koristila za bacanje u Ji ingu. Pitala sam nau vodilju da li su to
novii iz Kine. Ona je reagovala kao da sam opsovala. Rekla je: ''Ne,
ovi novii su odavde, iz Samarkanda.'' Oigledno je bilo da su oni
dobijeni u zamenu za neke stvari, i to je bilo sve, ali ja, naravno, nisam
umela da proitam objanjenje na ruskom koje je stajalo pored njih, a
ona je oito moje spominjanje rei Kina doivela kao uvredu.
Primetila sam da sve ene koje sam ovde upoznala poseduju oseanje
sigurnosti i svesti o sopstvenoj moi kao ena, kao proizvoaa i
ljudskih bia koja su se potvrdila. Ali isto tako oseam kod njih neku
kamenu krutost, neki otpor prema ispitivanju, to me plai i rastuuje
jer potkopava napredak kao proces.
Stigli smo u Samarkand oko pola deset uvee, prilino iscrpljeni
zbog mnogobrojnih dnevnih aktivnosti. Doli smo na glavni trg u
zadnji as i videli poslednji lajt-ou na Tamerlanovom grobu.
Uostalom, to se manje o tome govori to bolje. Ali sledeeg dana smo
Jelena, Fikre i ja pobegli sa predavanja iz jednog mauzoleja, pretrali
ulicu i otili na pijacu. Pijaca kao i uvek deluje dobro i umirujue.
Tamo ljudi uvek nau nain da govore o sutini - o tome ta ima i ta
eli i obrnuto.
Grobnice obloene ploicama i medresa koje se nalaze u
Samarkandu zaista su divne, komplikovane izrade i tihe. Da bi se
restaurirale bilo je potrebno neverovatno briljivo raditi na njima.
Mogla sam da osetim tiinu u svojim kostima dok sam hodala po tim
mestima, znajui koliko je istorije tamo zakopano. Pronala sam dva
pera u grobnici Bibe, omiljene Timorove supruge to me je navelo na
pomisao da sam morala da doem da ih pronaem. Bibina grobnica
ima divne minarete, ali sama grobnica nikad nije koriena. Damija
nikad nije bila u upotrebi. Postoji legenda da je Biba bila Tamerlanova
omiljena supruga koju je on ''voleo svim srcem.'' Meutim, Biba je
umrla slomljenog srca zbog Tamerlanovog estog i dugog odsustvo-
vanja. Kad se Tamerlan vratio i shvatio da je Biba mrtva, bilo mu je
veoma teko jer je i on nju mnogo voleo, pa se zavetovao da e njoj u
spomen izgraditi najvei mauzolej na svetu i najkitnjastiju damiju,
to je i uinio. Ali, malo pre no to je izgraena, damija se sruila.
Pria se da se to dogodilo zbog greke koju je napravio arhitekta, no
damija nikad nije koriena.
Grobnice obloene ploicama i medresa su zanosne, ali moje srce
je ostalo na pijaci. Kasnije istog popodneva ili smo na drugi miting
solidarnosti sa nekim potlaenim narodom. Jedino sam bila sigurna da
nije re o potlaenim crncima u Americi, jer sam o tome, naravno,
razmiljala proteklih dana ali jo uvek nisam nalazila odgovor. Dok
smo tako stajali u nekoj fabrici porcelana na vrelom suncu od koga mi
se usijao mozak, razmiljala sam o mnogim stvarima. Narodi u
Sovjetskom Savezu u mnogim aspektima ostavljaju na mene utisak
ljudi koji jo ne mogu sebi da dozvole da budu iskreni. Kad to budu
uspeli da postanu, oni e se ili pretvoriti u udo ili e potonuti u
propast. U Sjedinjenim Amerikim Dravama zapanjuje me to to se
ljudi pretvaraju da su iskreni i shodno tome imaju malo prostora da se
nadaju. Mislim da i u Americi i u Rusiji postoje odreeni problemi, ali
u osnovi, kad vidite dravu koja polazi od stava da se ljudska bia
nalaze u sutini svega, nasuprot stavu da je profit u sutini svega,
reenja mogu da budu veoma razliita. Pitam se kako e se reavati
slini ljudski problemi. Meutim, ja nisam ubeena u to da su ljudska
bia ovde uvek u sutini svega iako se o toj ideji mnogo vie govori
ovde nego u Sjedinjenim Dravama.
Sledeeg dana imala sam sastanak sa izvesnom gospoom Izbalkan
predsednicom Uzbekistanskog drutva prijateljstva. Ovaj sastanak je
usledio kao rezultat mog zahteva da se razjasni moj status na ovoj
Konferenciji. Kad se sve uzme u obzir, zato nije bilo mitinga za
potlaene crnopute ljude Amerike? Dovoljno sam rekla. Gospoa
Izbalkan je govorila puna dva sata, a ono to je rekla moglo bi se saeti
u sledee - mi smo poveli revoluciju i vi moete da vidite njene rezul-
tate. Imala sam utisak da eli da mi kae sledee - vi moete da
povedete svoju revoluciju kad god poelite, samo izvolite, ali nemojte
oekivati da emo se mi u nju umeati.
Ona je, meutim, veoma potresno priala o istoriji ena u
Uzbekistanu, a ta istorija zasluuje da se o njoj pie vie no to ja ovde
to mogu da uinim. ene iz ove oblasti borile su se od 1924. godine
naovamo da skinu feredu i da iz izolacije muslimanskog naina
ivota uu u dvadeseti vek. Mnoge od njih dale su svoj ivot da bi
druge ene mogle da idu otkrivenog lica i da se opismene. Mnoge od
njih su se borile i mnoge su izgubile ivot u toj borbi od ruke svojih
oeva ili brae. To je pria o istinskom enskom junatvu i upornosti.
Setila sam se ena iz Junoafrike Republike koje su 1956. godine
demonstrirale i ginule ne elei da nose propusnice.* Za uzbeke ene,
revolucija je znaila da mogu da se pojavljuju u javnosti bez ferede i
da idu u kolu, a za to je vredelo poloiti ivot. Na jednom trgu u
Samarkandu nalazi se bronzana figura podignuta u spomen ena koje
su pale u toj borbi i u spomen njihove hrabrosti. Gospoa Izbalkan je
potom govorila o ivotu ena u savremenom Uzbekistanu i o tome
kako sada postoji potpuna jednakost polova. Zatim o tome koliko se
ena danas nalazi na elu kolhoza i koliko ima ena ministara. Rekla
je da ene vre vlast na mnogo naina i da sada nema nikakve razlike
izmeu mukaraca i ena u Savezu Sovjetskih Socijalistikih
Republika. Dirnula me je ta statistika, ali sam oseala da tu ima jo
neeg osim onog to se vidi golim okom. Sve je zvualo suvie lako,
suvie dobro. Gospoa je govorila o centrima za brigu o deci tokom
dana, o obdanitima na kolhozima. Obdanita su u velikim gradovima
poput Moskve ili Takenta besplatna. Ali u Samarkandu, obdanite
meseno kota dve rublje, to je, po njenim reima, veoma malo. Pitala
sam je da li se ''mukarci podstiu da rade u obdanitima da bi deca jo
od malena imala pored sebe prijatnu osobu mukog pola.'' Gospoa
Izbalkan je za trenutak oklevala. ''Ne,'' odgovorila je. ''Mi volimo da
verujemo da kad deca dou u obdanite ona stiu drugu majku.''
Gospoa Izbalkan je bila veoma snana, lepa i iskrena ena koja je
odlino baratala injenicama i ostavljala dubok utisak na sagovornika.
Sa sastanka sa njom vratila sam se impresionirana i oarana groem.
Groe je u Uzbekistanu neverovatno voe. Kao da ima sopstveni
ivot. Zovu ga ''mladin mali prst'' zbog njegove veliine. Zrna su
veoma dugaka i zelena i apsolutno boanstvena.
U mislima su mi bile ene revolucionarke. Ali i sada jo uvek
oseam koliko smo mi, crnoputi Amerikanci, sami u eljusti zmaja.
Kao to sam i mislila, kad se izuzmu retorika i proglasi o solidarnosti,
niko nam nee pomoi ako sami sebi ne pomognemo. Kada sam direk-
tno pitala kakav je stav SSSR-a u pogledu amerikog rasizma,
gospoa Izbalkan mi je prekorno rekla da naravno SSSR ne moe da
se mea u unutranje stvari drugih drava. Sad mi je ao to je nisam
pitala o ruskim Jevrejima.
U Samarkandu smo Jelena i ja pole da traimo pijacu na kojoj se
prodaje voe. Jelena je zastala da pita jednog prolaznika sa erkicom
ili unuicom, ali ja mislim da je erkica u pitanju jer ovde u
Uzbekistanu odrasli ljudi izgledaju mnogo stariji no to jesu verovat-
no zbog suvog vazduha. Pitala ga je kako da stignemo do pijace i tako
mu pruila priliku, to je est sluaj u Rusiji, da zapone razgovor o
bilo kojoj temi. Pitao je Jelenu da li sam ja iz Afrike, a kad je uo da
sam iz Amerike, onda je zaista hteo da razgovara o amerikim crnci-
ma. Izgleda da kod naroda u Rusiji postoji veliko interesovanje za
crnopute Amerikance, mada se to interesovanje ponekad potcenjuje.
Fikre, moj pratilac iz Etiopije koji studira na Univerzitetu, kae da ga
mnogi pitaju o meni na ruskom. Uspela sam dovoljno da izotrim uho
za taj jezik da bih to primetila. Fikre esto nije govorio da sam iz
Amerike. Veina ljudi koje sam upoznala u Takentu i Samarkandu
mislili su da sam iz Afrike ili sa Kube. Mnogo se interesuju i za Kubu.
Ta opinjenost svim to dolazi iz Amerike stalno mi se vraa u misli.
Prolaznik iz Samarkanda hteo je da zna da li je amerikim crncima
dozvoljeno da idu u kolu. Rekla sam da jeste, a to mu je i Jelena
ponovila. On je zatim pitao da li nam je dozvoljeno da poduavamo u
kolama i ja sam rekla da jeste i da sam ja profesor na Njujorkom
gradskom univerzitetu. On je bio iznenaen. Rekao je da je jednom
gledao na televiziji neku emisiju o crncima u Americi u kojoj su rekli
da crnci ne rade. Onda je Jelena poela da mu odgovara, a on je zaus-
tavio. Onda mi je ona ljutito rekla da on eli da mu ja odgovorim jer
hoe da me gleda u lice dok govorim. Rekla sam Jeleni da mu kae da
problem nije u tome da li mi moemo da idemo na fakultet ve u tome
to kad crnci i zavre fakultet esto ne mogu da dobiju posao. Da je
crncima mnogo tee da nau posao i na bilo koji nain zarauju za
ivot kao i da je procenat nezaposlenih kod amerike crnake popu-
lacije mnogo vii nego kod amerike belake populacije.
On se zamislio, a potom zapitao da li crnci moraju da plaaju i
lekara. Jer to su rekli u toj televizijskoj emisiji. Nasmeila sam se i
odgovorila mu da usluge lekara ne moraju da plaaju samo crnci nego
i belci; da, u stvari, u Americi moraju da ih plaaju svi. Dobro, rekao
je, a ta se deava ako nemate novca da platite? Pa, odgovorila sam,
ako nemate novca da platite, onda, ponekad, umrete. On je, po mojim
pokretima, shvatio moj odgovor iako je morao da saeka da mu pre-
voditeljka sve prevede. Ostao je potpuno zbunjen, na sred trga,
otvorenih usta, s rukom ispod brade, zapanjeno gledajui za mnom,
kao da ne moe da poveruje u to da ljudska bia mogu da umru zbog
nedostatka medicinske nege. Zbog takvih stvari i dalje sanjam o Rusiji
iako je prolo mnogo vremena od kad sam se vratila.
 Mislim da ruski narod mnoge stvari prima zdravo za gotovo.
Mislim da je to sluaj sa besplatnim smetajem u bolnici i besplatnom
medicinskom negom. Oni primaju zdravo za gotovo besplatno kolo-
vanje i besplatno studiranje kao i pretpostavku o zajednikom hlebu,
ak i uz ruu ili dve, iako nema mesa. Svima nam je tee da vidimo
ono to imamo nego ono to nemamo.
Jedne noi posle ponoi, Fikre i ja smo etali jednim parkom u
Takentu kad nam se pribliio jedan Rus sa kojim je Fikre kratko i
otro razgovarao. Posle toga, ovek se naklonio i otiao. Fikre nije
hteo da mi kae o emu su razgovarali, ali ja sam imala utisak da je
ovek hteo da pokupi jednog od nas dvoje, ili Fikrea ili mene. Takent
je, na neki nain, rusko dvorite. Pitala sam Fikrea kakav je stav
Sovjeta prema homoseksualnosti, a on je odgovorio da nema javnog
protivljenja zato to je to privatna stvar. Ja sam, naravno, nasluivala
da to ba i nije tako ali nisam imala naina da saznam istinu. Jelena
nije bila nimalo pogodna osoba za raspravu o pitanjima seksualnosti.

V
Tokom nekoliko poslednjih dana poto smo se vratili u Moskvu,
upoznala sam se sa jednom enom koju sam primetila tokom
Konferencije. Bila je to Eskimka po imenu Toni. Ona ivi u delu
Rusije koji je najblii Aljasci, u delu koji Rusi nisu prodali, s druge
strane Beringovog moreuza i pripada narodu po imenu ukvo. Toni
nije govorila engleski kao to ni ja nisam govorila ruski, ali sam te
poslednje veeri dok smo razgovarale uz pomo prevoditeljki imala
utisak da vodimo ljubav. Ni sada nisam sigurna da li je ona znala ta
se dogaa, ali pretpostavljam da jeste.
Bila sam izuzetno dirnuta njenim govorom neto ranije istog dana.
Za veerom nas je bilo oko desetak, a Toni je poela da razgovara sa
mnom preko prevoditeljki. Rekla je da je sve vreme tokom svog
govora u masi traila moje oi jer je oseala da se obraa mom srcu.
Rekla je i to da je pevajui onu pesmicu koju je tada otpevala, pevala
u nadi da e svi nai sunarodnici dobiti priliku za novi poetak. Ta
ena je, zaista, ostavljala veoma dubok utisak. Ostalo je samo
etrnaest hiljada pripadnika naroda ukvo. Ona je u svom govoru na
jednom mestu rekla: ''Veoma je tuno kad itav jedan narod prestane
da postoji.'' Tada je otpevala pesmicu za koju je rekla da je njen narod
peva kad god se deava neto novo. Njene tamne okrugle oi i bujna
sjajna kosa zablistale bi u ritmu melodije. Hvatala me je jeza jer sam
oseala da smo, iako nas ima 21 milion crnoputih Amerikanaca, i mi
ugroena vrsta i kako bi bilo tuno da nae kulture izumru. Imala sam
utisak kao da samo nas dve, Toni i ja, na celoj Konferenciji, delimo to
saznanje i oseamo tu opasnost. Toni mi je za veerom stalno govorila
kako sam lepa i kako e ona zauvek zapamtiti ne samo moju lepotu
ve i moje rei; da bi trebalo da podelimo ne samo nau radost ve i
nau tugu kako bi naa deca jednog dana mogla slobodno da razgo-
varaju. Nazdravljala je zaredom enama i njihovoj snazi. itav ovaj
razgovor vodio se preko prevoditeljki. Dok sam pokuavala da
odluim kako sve to treba da shvatim, Toni je ustala, pomerila se i sela
pored mene. Stavila mi je ruku na koleno i poljubila me, i tako smo
sedele tokom cele veere. Drale smo se za ruke i razmenjivale
poljupce, ali kad god smo se jedna drugoj obraale inile smo to uz
pomo prevoditeljki, plavih ruskih devojaka koje su se smejuljile dok
su prevodile nae rei. Pretpostavljam da smo se Toni i ja spojile negde
usred Aleutskih ostrva.
Poljubila je moju sliku na mojoj knjizi pre no to je ustala,
zahvalila nam na veeri, i otila sa letonskim delegatom iz Rige.

VI
Opet smo u Moskvi u kojoj je jo uvek hladno i gde pada kia.
Moskva sa svojim krovovima na kii izgleda podjednako turobno kao
i Njujork, osim to je horizont naikan ogromnim kranovima. Izgleda
da se u Moskvi stalno neto gradi i to u ogromnom broju. I u Njujorku
je isti sluaj, samo to ta pojava nije toliko vidljiva na horizontu.
Zgrade se ne grade u kompaktnim blokovima kao u Njujorku. Unutar
svakog bloka postoje dve velike stambene zgrade, postavljene pod
razliitim uglovima, s puno zelenila i moda s nekim parkom izmeu
njih. Drugim reima, izgleda da se mnogo razmilja o gradskom plani-
ranju i o tome kako je ljudima potrebno ili kako vole da ive. I u
Njujorku i u Moskvi ivi oko osam miliona stanovnika. U Moskvi je
mogue, i prijatno je, etati ulicama bez straha i kad padne mrak.
Ulini kriminal u Moskvi izgleda da uopte ne postoji. Zvanino i
stvarno objanjenje za to mogu se veoma razlikovati, ali to je
injenica. Iznenadilo me je koliko se ljudi, pa ak i dece, eta po
parkovima i posle zalaska sunca.
Kad sam prvi put sa aerodroma stigla u Moskvu, primetila sam da
je saobraaj veoma gust, ali imala sam utisak da nije bilo zaguenja
niti velikih zakanjenja iako je bilo doba dana kad se veina ljudi vraa
kui s posla. inilo mi se da je to veliko dostignue za grad od osam
miliona stanovnika i pomislila sam da je Moskva pronala neki novi,
kreativan nain da rei probleme gradskog saobraaja. Kad sam videla
moskovsku podzemnu eleznicu, shvatila sam u emu je stvar. Ne
samo da su stanice besprekorno iste, ve su i vozovi brzi i udobni.
Tada sam shvatila da vonja metroom zaista moe da predstavlja
uivanje.

VII
Trebae mi mnogo vremena i mnogo snova da sredim sve utiske o
onom to sam videla i osetila tokom te dve uzbudljive nedelje. Nisam
spomenula prisnost koju sam osetila sa nekim afrikim piscima niti
injenicu koliko je teko upoznati druge ljude. Nemam razloga da
verujem da je Rusija slobodno drutvo. Nemam razloga da verujem da
je Rusija drutvo u kome ne postoje klase. Rusija ak i ne izgleda kao
strogo egalitarno drutvo. Ali vekna hleba kota samo nekoliko
kopejki i ini mi se da ga svi imaju dovoljno. Naravno, nisam videla
ni Sibir ni logor, ni duevnu bolnicu. Ali ta injenica, u svetu u kome
veina ljudi - svakako veina crnoputih ljudi - ivi pitajui se da li e
imati za hleb, izgleda mi od velikog znaaja. Ako reite problem hleba,
to vam bar daje priliku da se osvrnete i na druge probleme.
Prema tome, uprkos svim dvostrukim porukama koje sam primila
(a bilo ih je mnogo - zbog mesta na kojima sam odsedala, zbog
nekakvog potovanja ali i neprijatnosti koje sam doivljavala kao
Amerikanka, i zato to bez obzira na to koliko je uinjeno i reeno,
izgleda da Amerika i dalje ima neki magini uticaj na mnoge zemlje),
uprkos njihovim manama, ja oseam oduevljenje prema ljudima koje
sam upoznala u Rusiji, a posebno prema ljudima u Uzbekistanu. I
jasne su mi neke kontradikcije i neki problemi sa kojima se oni
susreu. Duboko sam sumnjiava prema dvostrukoj poruci koja mi je
upuivana i injenici da kad oni zavre s tobom (a kad kaem oni, mis-
lim na vladu), kad oni s tobom zavre, oni te odbace i onda moe
veoma nisko da padne. ta je tu novo? Isto me tako intrigira ideja da
postoje pisci koji su plaeni da budu pisci, da oni opstaju i da vre veli-
ki uticaj. Isto sam tako veoma dobro svesna injenice da ako oni piu
neto to nije prihvatljivo, onda se to nikad ne tampa i ne ita. Dakle,
ta je tu novo?
Ali u toj zemlji ivi najvea italaka publika na svetu; u toj zemlji
se knjige poezije tampaju u tiraima od 250 hiljada primeraka koji se
rasprodaju za tri meseca. Gde god poete, ak i tamo gde se na
uzbekom suncu beru kilometri pamuka, ljudi itaju, a bez obzira na
to ta moete uti o cenzuri, oni ipak itaju, i to itaju mnogo. Neke
knjige su piratizovana izdanja knjiga sa Zapada jer Rusija ne potuje
Meunarodnu konvenciju o autorskim pravima. U Samarkandu je
najnoviji bestseler bila Autobiografija gospoice Dejn Pitman od
Ernesta Gejnza. Kaite mi, koliko ste ruskih romana u prevodu vi
proitali prole godine?
 POEZIJA NIJE LUKSUZ*

Specifinost svetlosti kojom ispitujemo svoj ivot ima direktan uti-

caj na proizvod koji proivljavamo kao i na promene koje se nadamo
da emo ostvariti tokom tog ivota. Upravo u toj svetlosti stvaramo
ideje pomou kojih sledimo svoju aroliju i ostvarujemo je. To je
poezija kao iluminacija, jer upravo kroz poeziju dajemo imena onim
idejama koje su - dok se pesma ne napie - bezimene i bezobline, koje
tek treba da se rode ali koje se ve oseaju. To preispitivanje iskustva
iz kog proistie prava poezija raa misao, kao to san raa koncept,
kao to oseanje raa ideju, kao to znanje raa (ili prethodi)
razumevanje.
Dok uimo da podnosimo preispitivanje intime i razvijamo se
unutar njega, dok uimo da koristimo proizvode tog preispitivanja da
bismo stekle mo u svom ivotu, strahovi koji vladaju naim ivotom
i primoravaju nas da utimo poinju da gube kontrolu nad nama.
Svaka od nas, ena, ima u sebi neki mrani kutak odakle se skri-
ven die na istinski duh koji stasava, ''divan/ i vrst kao kesten/ koji
nas podupire u komaru slabosti/''** i nemoi.
Ta mesta na kojima poivaju nai potencijali mrana su zato to su
skrivena i drevna; ona su opstala i ojaala u tom mraku. Na tim mes-
tima, duboko u nama, svaka od nas uva neverovatnu koliinu
stvaralake snage i moi kao i neispitane i nepopisane emocije i
oseanja. enino mesto moi u svakoj od nas nije ni belo niti je na
povrini; ono je tamno, drevno i duboko.
Kad evropski nain ivota posmatramo samo kao problem koji
treba da se rei, mi se jedino oslanjamo na injenicu da e nas sop-
stvene ideje osloboditi, s obzirom na to da su nam belaki oevi rekli
da su te ideje od neprocenjivog znaaja.
Ali kad doemo u blii kontakt sa naom sopstvenom ne-
evropskom sveu o ivotu kao o problemu koji treba iskusiti i u koji
se treba aktivno ukljuiti, poinjemo sve vie da cenimo sopstvena
oseanja i sve vie da potujemo te skrivene izvore nae moi odakle
potie pravo znanje i, shodno tome, trajna akcija.
U ovom trenutku, ja verujem da ene u sebi nose mogunost za
objedinjavanje ova dva pristupa koji su toliko neophodni za opstanak,
a tom objedinjavanju najblie smo u naoj poeziji. Govorim ovde o
poeziji kao o otkrivanju sutine iskustva, a ne o poeziji kao o jalovoj
igri rei ije su znaenje, previe esto, belaki oevi lano
predstavljali da bi sakrili oajniku elju za matom bez saznanja.
Kad smo mi, ene, u pitanju, dakle, poezija nije luksuz. Ona je od
sutinskog znaaja za na ivot. Poezija stvara tu specifinu svetlost u
nama na kojoj zasnivamo svoje nade i snove o opstanku i promenama
koje se prvo stvaraju u jeziku, zatim se preobraavaju u ideju, a onda
postaju konkretna akcija. Poezija nam pomae da imenujemo ono to
je bezimeno da bismo o tome mogle da razmiljamo. Najdalji hori-
zonti naih strahova i nada poploani su naim pesmama i izvajani u
kamenu iskustva svakodnevnog ivota.
Kad nam te pesme postanu poznate i kad ih prihvatimo, naa
oseanja i njihovo iskreno prouavanje postaju nam utoite i plodno
tle za raanje veoma radikalnih i smelih ideja. One postaju pribeite
za tu razliitost, toliko neophodnu za promene, ali i za konceptua-
lizaciju svake smislene akcije. U ovom asu, mogla bih da navedem
bar deset ideja koje smatram nepodnoljivim ili neshvatljivim i
zastraujuim, osim ako nisu rezultat snova i poezije. Ovo nije dokona
fantazija ve panja usredsreena na pravo znaenje rei ''ja oseam da
je to tako.'' Moemo sebe istrenirati da potujemo svoja oseanja i da
ih prenesemo u jezik kako bismo ih podelile sa drugima. Tamo gde taj
jezik jo uvek ne postoji, naa poezija e doprineti njegovom obliko-
vanju. Poezija nije samo san i vizija; ona je okosnica arhitekture naeg
ivota. Ona postavlja temelje za budue promene, za put koji e pre-
mostiti na strah od onog to ranije nije postojalo.
Mogunost nikad nije pitanje venosti, ali ni trenutka. Nije lako
odrati veru u njenu delotvornost. Ponekad moemo dugo i naporno
raditi da bismo postavile jedan mostobran za pravu odbranu od smrti
koju treba da doivimo, samo da bismo videle kako taj mostobran
napadaju i kako mu prete oni proizvoai lanih vesti kojih smo
nauene da se plaimo; ili kako nam prete da e nam uskratiti pristanak
koji nam je neophodan da bismo ostvarile bezbednost. ene se oseaju
uniene ili oslabljene prividno dobroudnim optubama za detinjas-
tost, za ne-univerzalnost, za nestalnost, za senzualnost. Ali ko postav-
lja to pitanje: da li ja menjam tvoju auru, tvoje ideje, tvoje snove ili
kod tebe samo izazivam privremenu reakciju? Pa iako ta reakcija nije
mala stvar, ona se mora postaviti u kontekst potrebe za stvarnim me-
njanjem samih temelja naih ivota.
Belaki oevi su nam rekli: mislim, dakle postojim. Crnoputa
majka - pesnikinja - u svakoj od nas apue nam u snovima: oseam,
dakle, mogu biti slobodna. Poezija kuje jezik da bi iskazala i utvrdila
ovaj revolucionarni zahtev, to jest, primenu te slobode.
Iskustvo nas, meutim, ui da je uvek neophodno stupiti u akciju
odmah. Naa deca ne mogu da sanjaju ako ne ive; ne mogu da ive
ako ih ne hranimo, a ko e im drugi obezbediti pravu hranu bez koje
se njihovi snovi nee razlikovati od naih? ''Ako elite da jednog dana
promenimo svet, mi moramo da ivimo bar dovoljno dugo da
odrastemo!'' vie dete.
Ponekad se opijamo snovima o novim idejama. Mislimo da e nas
glava spasti. Verujemo da e nas samo razum osloboditi. Ali nema
novih ideja koje ekaju u neijem okrilju da bi nas spasle kao ene,
kao ljudska bia. Postoje samo stare i zaboravljene ideje, nove kombi-
nacije, ekstrapolacije i priznanja koja potiu iz nas samih zajedno sa
ponovo steenom hrabrou da ih isprobamo. Zato stalno moramo
podsticati i same sebe i jedna drugu u pokuajima da u praksi
sprovedemo jeretike akcije iz svojih snova kao i tolike druge stare
ideje koje su doivele neuspeh. U prvom planu naih akcija koje vode
ka promenama, samo nam poezija nagovetava da ono to je danas
mogunost sutra moe postati stvarnost. Nae pesme iskazuju nau
nesavrenost, ono to oseamo u sebi i to se usuujemo da uinimo
stvarnim (ili da pokrenemo akciju u skladu s tim), nae strahove, nae
nade i uase koje smo najvie negovale.
U ivotnim strukturama koje su definisane profitom, linearnom
moi i istitucionalnom dehumanizacijom, nije predvieno da naa
oseanja preive. Od naih oseanja se, kao od neizbenog dodatka ili
prijatne razbibrige, oekivalo da kleknu pred mislima kao to se od
ena oekivalo da kleknu pred mukarcima. Ali ene su preivele. Kao
pesnikinje. I nema novog bola. Svaki smo ve iskusile. Sakrile smo tu
injenicu na istom mestu na kom smo sakrile nau mo. Taj bol izbija
na povrinu u naim snovima koji nam pokazuju put ka slobodi. Ti
snovi se ostvaruju kroz nae pesme, a one nam daju snagu i hrabrost
da vidimo, oseamo, govorimo i da se usudimo da krenemo u akciju.
Ako se naa potreba da sanjamo, dakle da najdublje i
najneposrednije pokrenemo na duh ka obeanom, odbacuje pod
izgovorom da predstavlja luksuz, onda to znai da se mi odriemo
samog jezgra - izvora - nae moi, nae enskosti; odriemo se
budunosti naih svetova.
Jer, nema novih ideja. Ima samo novih naina da se one osete - da
se preispita ta te ideje znae u praksi, u 7 sati u nedelju ujutru, posle
doruka, dok strasno vodimo ljubav, dok ratujemo, dok se poraamo,
dok oplakujemo mrtve - dok patimo zbog starih enji, dok vodimo
bitke sa starim pretnjama i strahovima to smo same, nemone i
uutkane, dok iskuavamo nove mogunosti i nove snage.
 PREOBRAAJ UTANJA U JEZIK I AKCIJU*

Dola sam do zakljuka, po ko zna koji put, da ono to smatram

veoma znaajnim moram da izgovorim, pretvorim u verbalno i
podelim sa drugima, ak i uz rizik da moja poruka bude lano
predstavljena ili pogreno shvaena. injenica je da mi ono to izgo-
vorim ide u korist vie od bilo kog drugog naina izraavanja. Ja se
ovde nalazim kao crnoputa lezbejka i pesnikinja, a znaenje svega
toga poiva na injenici da sam jo uvek iva iako sam mogla da ne
budem. Pre neto manje od dva meseca, dva lekara, jedna ena i jedan
mukarac, saoptili su mi da u morati da se podvrgnem operaciji
dojke i da se anse da je tumor zloudan kreu od 60 do 80 procenata.
Od trenutka kad su mi to rekli pa do poetka operacije, preivela sam
tronedeljnu agoniju nevoljne reorganizacije itavog svog ivota. Kad
se operacija zavrila ispostavilo se da je tumor bio dobroudan.
Tokom te tri nedelje bila sam primorana da se okrutno, ali jasno,
suoim sa sobom i svojim nainom ivota zbog ega i danas zadrhtim
mada me je to uinilo jaom. U slinu situaciju dolaze mnoge ene od
kojih su neke ovde prisutne. Neto od onog to sam doivela tokom
tog perioda pomoglo mi je da razjasnim sebi vei deo svojih oseanja
u pogledu preobraaja utanja u jezik i akciju.
Poto sam prisilno postala sutinski svesna sopstvene smrtnosti i
onog to sam elela da uinim od svog ivota, koliko god kratak on
mogao biti, moji prioriteti i sve to sam propustila da uradim ukazali
su mi se u nemilosrdnom svetlu, a najvie sam alila zbog svog
utanja. ega sam se to uopte plaila? Verovala sam da pitati ili
govoriti znai nanositi bol ili smrt. Ali svi mi nanosimo drugima bol
na toliko razliitih naina, sve vreme, tako da bol ili promeni oblik ili
nestane. Smrt je, s druge strane, konano utanje. Smrt bi sad mogla
da nastupi brzo, bez obzira na to da li sam ikad govorila ono to je tre-
balo da kaem ili sam samo izdala sebe malim utanjima, dok sam
planirala da jednog dana progovorim, ili dok sam oekivala tue rei.
Tako sam poela da u samoj sebi prepoznajem izvor moi koji potie
iz saznanja da sam ja, iako sam znala da je poeljno da se ne plaim,
u procesu uenja da strah postavim u perspektivu stekla veliku snagu.
Umereu, pre ili kasnije, bez obzira na to da li sam ikad i sama
neto rekla. Moje utanje me nije zatitilo. Vae utanje vas nee zati-
titi. Ali kad god sam izrekla pravu re, svaki put kad sam pokuala da
saoptim te istine za kojima i dalje tragam, dolazila sam u dodir sa
drugim enama u ijem sam drutvu preispitivala rei pogodne za svet
u koji smo sve verovale, rei koje e premostiti nau razliitost.
Upravo su mi zabrinutost i briga svih tih ena dale snagu i omoguile
mi da preispitam sutinu svog naina ivota.
ene koje su mi davale podrku tokom tog perioda bile su crnkin-
je i belkinje, stare i mlade, lezbejke i biseksualke, heteroseksualke, i
sve smo uestvovale u ratu protiv tiranije utanja. Sve su mi one dale
snagu bez koje ne bih uspela da sve to preivim bez posledica. Tokom
tih nedelja uasnog straha shvatila sam - da u ratu u kom sve
uestvujemo protiv sila smrti, bile one suptilne ili ne, svesne ili ne - ja
nisam samo rtva, ja sam i borac.
Koje to rei jo uvek nemate? ta elite da kaete? Kakvu tiraniju
svakodnevno gutate i pokuavate da joj se prilagodite, dok vam od nje
ne pozli i od nje ne umrete, utei i dalje? Moda sam ja, za neke od
vas koje ste danas ovde, olienje nekog vaeg straha. Zato to sam
ena, zato to sam crnkinja, zato to sam lezbejka, zato to sam to to
jesam - crnkinja, ratnica, pesnikinja koja radi svoj posao i koja je dola
da vas pita da li i vi radite svoj?
I, naravno, i ja se plaim, zato to je preobraaj utanja u jezik i
akciju in samootkrivanja koji je uvek skopan s opasnou. Moja
erka mi je, kad sam joj rekla o emu emo razgovarati i o problemu
koji imam s tim u vezi, rekla: ''Kai im kako nikad nisi celovita linost
ako uti, jer uvek postoji neki deli tebe koji eli da se iskae, i ako
ga stalno ignorie, on postaje sve lui i sve uzavreliji, i ako ga ne
iskae on e te jednog dana udariti po zubima iznutra.''
Kad je o utanju re, ono kod svake od nas poprima oblik sop-
stvenog straha - straha od prezira, od osude ili straha od nekog suda,
nekog priznanja, nekog izazova ili unitenja. Ali, po mom miljenju,
najvie od svega se plaimo vidljivosti bez koje, opet, ne moemo
istinski da ivimo. U ovoj zemlji u kojoj rasne razlike stalno, iako
preutno, dovode do izopaenja vida, crnopute ene su, s jedne strane,
uvek bile izuzetno vidljive, a s druge strane su kroz proces rasistike
depersonalizacije uinjene nevidljivim. ak smo i u okviru enskog
pokreta morale da se borimo, kao to i sad to inimo, za tu istu
vidljivost koja nas takoe ini veoma ranjivim, ali i za nau crnu boju
koe. Jer da bismo preivele u eljusti ove nemani koju zovemo
Amerikom, moramo prvo da nauimo najvaniju lekciju, a to je da nije
bilo predvieno da preivimo. Ne kao ljudska bia. Kao ni veina vas
koje ste ovde, bilo da ste crnkinje ili ne. Ali ta vidljivost koja nas ini
tako ranjivim, ujedno je i izvor nae najvee snage. Jer ova maina e
ionako pokuati da nas sve samelje u prah, govorile mi ili ne. Moemo
zauvek sedeti neme, svaka u svom oku, dok nae sestre i naa bia
propadaju, dok nam decu izopaavaju i unitavaju, dok nam truju
zemlju; moemo bezbedno sedeti u naim okovima neme kao ribe,
ali na strah nee biti nita manji.
U mojoj kui ove godine slavimo praznik Kvanza, afriko-
ameriku svetkovinu etve koja poinje dan posle Boia i traje sedam
dana. Postoji sedam principa Kvanze, po jedan za svaki dan. Prvi
princip je Umoda, to znai jedinstvo, odluka da se borimo za odra-
nje jedinstva u sebi i u zajednici. Jueranji princip, princip drugog
dana, bio je Kudiagulija - samoopredeljenje - odluka da sebe
definiemo, imenujemo i govorimo u svoje ime umesto da dozvolimo
da o nama govore drugi i da nas drugi definiu. Danas je trei dan
Kvanze i dananji princip je Udima - kolektivni rad i odgovornost -
odluka da izgraujemo i uvamo sebe i svoje zajednice kao i da zajed-
no prepoznajemo svoje probleme i zajedno ih reavamo.
Svaka od nas je danas ovde zato to je, na ovaj ili onaj nain,
privrena jeziku i njegovoj moi ali i zato to eli da ponovo zatrai
pravo na taj jezik koji su drugi usmeravali protiv nas. U preobraaju
utanja u jezik i akciju, od sutinskog je znaaja da svaka od nas
uspostavi ili preispita svoju funkciju u tom preobraaju kao i da unutar
njega svoju ulogu prepozna kao vitalnu.
Nama koje piemo, neophodno je da preispitujemo ne samo
istinitost onog to piemo ve i istinitost tog jezika kojim govorimo.
to se drugih tie, to znai da koriste i ire te rei koje za nas imaju
znaenje. Ali svima nama primarna je neophodnost da poduimo
druge kako treba proivljavati te istine i kako o njima treba govoriti jer
u njih verujemo i poznajemo ih van svake sumnje. Jedino tako
moemo da opstanemo ako se ukljuimo u ivotni proces koji je
kreativan, koji se nastavlja i koji predstavlja razvitak.
Taj proces nikad nije lien straha od vidljivosti, od okrutne svetlosti
koja me secira i moda o meni sudi; straha od bola ili od smrti. Ali mi
smo sve to ve proivele, utei, osim smrti. I ja sada sve vreme
razmiljam o jednom - ak i da sam se rodila nema ili da sam se
zavetovala da u celog ivota utati zbog sopstvene bezbednosti, to me
uopte ne bi spreilo da patim niti da umrem. Dobro je tu injenicu
imati u vidu zbog stvaranja perspektive.
A tamo gde glasovi ena vape da ih neko uje, svaka od nas mora
da preuzme odgovornost da potrai te rei, da ih proita, upotrebi i
ispita njihov znaaj za nae ivote. Ne smemo se kriti iza navodnih
podela koje su nam nametnute i koje tako esto prihvatamo kao svoje
sopstvene. Neko, na primer, kae: ''Ja nikako ne mogu da poduavam
pisanju crnopute ene jer je njihovo iskustvo tako razliito od mog.''
Ali koliko ste godina provele poduavajui ake o Platonu, ekspiru i
Prustu? Ili drugi primer: ''Ona je belkinja i ta bi ona uopte mogla da
mi kae?'' Ili: ''Ona je lezbejka, ta e da mi kae mu ili ef?'' Ili opet:
''Ova ena pie o svojim sinovima, a ja nemam decu.'' Ne smemo se
kriti iza beskrajnih izgovora kojima sebi uskraujemo sebe i druge.
Moemo da nauimo da radimo i da govorimo i onda kad se plaimo
na isti nain kao to smo nauile da radimo i da govorimo kad smo bile
umorne. Vaspitali su nas da vie potujemo strah nego sopstvenu
potrebu za jezikom i definicijom. Dok utei budemo ekale taj
konani luksuz neustraivosti, teret tog utanja e nam doi glave.
injenica da smo se mi ovde okupile i da ja izgovaram ove rei
predstavlja pokuaj da se to utanje prekine i da se premoste neke od
naih razliitosti; jer ne koi nas ta razliitost, ve utanje o njoj.
Mnogo je utanja koja treba prekinuti.
 GREBANJE PO POVRINI: BELEKE O POSTAVLJANJU
PREPREKA ENAMA I LJUBAVI*

Rasizam: Uverenje u uroenu superiornost jedne rase nad svim

ostalim iz kog proizlazi njeno pravo na dominaciju.
Seksizam: Uverenje u uroenu superiornost jednog pola iz kog
proizlazi njegovo pravo na dominaciju.
Heteroseksizam: Uverenje u uroenu superiornost jednog obrasca
voenja ljubavi iz kog proizlazi njegovo pravo na dominaciju.
Homofobija: Strah od oseanja ljubavi prema pripadnicima istog
pola iz kog proizlazi mrnja prema takvim oseanjima kod drugih.

Gore navedeni oblici ljudskog slepila potiu iz istog korena - iz

nesposobnosti da se prepozna pojam razliitosti kao dinamine ljudske
sile koja obogauje vie nego to preti definisanom sopstvu kad
postoje zajedniki ciljevi.
U velikoj meri, bar na reima, crnaka zajednica prela je put od
koncepta ''dva koraka iza njenog mukarca,'' koncepta poeljnih pol-
nih odnosa koji se izraavao ezdesetih godina dvadesetog veka. To je
bilo vreme kad su rasistike snage irile mit o crnakom matrijarhatu
kao o drutvenoj bolesti da bi nau panju odvratile od pravih izvora
crnake potlaenosti.
injenica je da ako mi, crnopute ene i crnoputi mukarci, ne
definiemo sami sebe, onda e nas definisati drugi - radi svojih cilje-
va i na nau tetu. Razvoj crnoputih ena koje su sebe same definisale
i koje su spremne da istrauju i tee da ostvare svoju mo i svoje
interese u naim zajednicama predstavlja komponentu od vitalnog
znaaja za osloboenje crnake populacije. Slika ene iz Angole s
bebom preko jednog ramena i pukom preko drugog nije ni
romantina ni izmiljena. Kad se mi, crnopute ene u ovoj zemlji,
okupimo da bismo preispitale izvore nae snage i podrke, da bismo
prepoznale nae zajednike drutvene, kulturne, emotivne i politike
interese to je dogaaj koji samo moe da doprinese moi crnake
zajednice kao celine, a nikako da je umanji. Jer pravi napredak moe
da se ostvari samo putem okupljanja samopotvrenih pojedinaca, bili
oni ene ili mukarci. Stari odnosi moi koji su vladali meu polovi-
ma, a koji su bili zasnovani na obrascu nejednakosti izmeu gospodara
i potinjenog, nisu nam sluili na ast ni kao narodu ni kao pojedinci-
ma.
Mi, crnopute ene, koje sebe i svoje ciljeve definiemo izvan sfere
seksualnih odnosa moemo svakoj inicijativi doprineti tako to emo
u nju ukljuiti osveenu koncentraciju dovrenih i prema tome
monih pojedinaca. Crnopute ene i crnoputi mukarci koji priznaju
da razvoj njihove posebne snage i posebnog interesa ne umanjuje onog
drugog ne moraju da rasipaju snagu borei se za kontrolu nad tim
drugim. Mi moemo da koncentriemo panju na prave ekonomske,
politike i drutvene snage koje operiu u sreditu tog drutva i koje
razdiru nas, nau decu i na svet.
Crnopute ene se sve vie, i uprkos protivljenju na koje nailaze,
udruuju da bi istraile i promenile one oblike ponaanja u naem
drutvu koji crnopute ene ugnjetava drugaije nego crnopute
mukarce. To udruivanje ena ne predstavlja nikakvu opasnost za
crnopute mukarce. Opasnost po sebe u tome vide samo oni crnoputi
mukarci koji u svojoj linosti ele da otelotvore iste te oblike ugnje-
tavanja ena. Na primer, nijedan crnoputi mukarac nikad nije bio pri-
moran da rodi dete koje ne eli ili koje ne moe da izdrava.
Nametnuta sterilizacija i nedostupnost abortusa instrumenti su tlaenja
crnoputih ena ba kao to je to i silovanje. Samo oni crnoputi mukar-
ci kojima nisu jasni putevi koji vode ka definisanju sopstvene linosti
mogu videti opasnost u samopotvrivanju i okupljanju crnoputih ena
u cilju sopstvene zatite.
U dananje vreme, napad na lezbejke u crnakoj zajednici
predstavlja diverziju iji je cilj da prikrije pravo lice rasizma i muke
dominacije. Crnopute ene koje su u bliskoj vezi, politikoj ili emo-
tivnoj, nisu neprijatelji crnoputih mukaraca. Suvie esto, meutim,
crnoputi mukarci pokuavaju da uz pomo straha vladaju nad onim
crnoputim enama koje su im u veoj meri saveznici nego neprijatelji.
Njihova taktika ima oblik pretnje u smislu emotivnog odbacivanja:
''Njihova poezija nije bila tako loa, ali nisam mogao da podnesem sve
te lezbejke.'' Crnoputi mukarac koji ovo kae upozorava svaku crno-
putu enu koja ga slua i koja je zainteresovana da uspostavi odnos sa
mukarcem - a veina crnoputih ena to eli - da prvo, ako eli da on
uvaava njen rad ona mora da se kloni svih drugih lojalnosti i bude
lojalna samo njemu; i drugo, da svaka ena koja eli da zadri bilo nje-
govo prijateljstvo bilo njegovu podrku ne sme da bude ''uprljana''
interesima enskog identiteta.
Ako takve pretnje etiketiranjem, klevetanjem i emotivnom izo-
lacijom nisu dovoljne da crnopute ene privedu u njihov tabor kao
pokorne sledbenice ili da ih ubedi da se i politiki i emotivno
meusobno izbegavaju, onda se vladavina strahom moe iskazati
fiziki, kao to se dogodilo u studentskom gradu Njujorkog dravnog
Univerziteta krajem sedamdesetih godina dvadesetog veka. Tada su
crnopute ene pokuale da se okupe oko reavanja enskih pitanja.
Crnopute ene koje su se usudile da preispitaju mogunosti
feministikog povezivanja sa enama koje nisu crnkinje primale su
telefonske pozive u kojima im se pretilo fizikim nasiljem. Neke od tih
ena, zaplaene pretnjama crnoputih mukaraca i povlaenjem njihove
podrke, zaista su se okrenule protiv svojih sestara. Meutim, kad
pretnje nisu uspele da spree pokuaj stvaranja feministike koalicije,
u studentskom gradu je dolo do histerine muke reakcije irokih
razmera u kojoj su neke crnopute ene pretuene i silovane. Bez obzi-
ra na to da li su pretnje crnoputih mukaraca zaista izazvale ovo
fiziko nasilje ili su samo podstakle stvaranje klime neprijateljstva u
kojoj se to nasilje moglo dogoditi, to se ena tie - rezultat je bio
istovetan.
Rat, odlazak u zatvor i ''ulica'' desetkovali su broj crnoputih
mukaraca zrelih za enidbu. Gnev mnogih heteroseksualnih crnkinja
usmeren na ene bele rase koje se zabavljaju sa crnoputim mukarci-
ma vodi koren iz te nejednake polne jednaine unutar crnake zajed-
nice; jer kakva god opasnost da zapreti da se ta jednaina proiri, ona
crnopute ene duboko pogaa i one je, ogorene, jasno iskazuju. Ta
ogorenost, meutim, u sutini nije konstruktivna zato to se prostire
periferno. Ona nikad ne moe da dovede do istinskog napretka po tom
pitanju zato to ne ispituje ni vertikalne linije moi ili autoriteta niti
seksistike pretpostavke koje diktiraju uslove tog takmienja. O
rasizmu belakih ena moglo bi se bolje raspravljati u onom kontekstu
koji nije optereen injenicom da su i one same podvrgnute polnom
ugnjetavanju. U ovoj situaciji nije crnoputa ena ta koja postavlja bilo
kakve uslove, nego naprotiv, crnoputi mukarac koji okree lea sebi
u svojoj sestri ili koji, u strahu koji je prihvatio od mukarca bele rase,
doivljava njenu snagu kao izazov, a ne kao bogatstvo.
 Crnoputim enama isuvie esto stie jasna i glasna poruka od
crnoputih mukaraca: ''Mi smo jedina nagrada koju vredi imati, a i
nema nas previe, zato imajte u vidu da uvek moemo da naemo
druge ene. Prema tome, ako nas elite, bolje bi bilo da se drite svog
mesta, to znai dalje jedna od druge, ili emo vas nazvati 'lezbejka-
ma' i unititi.'' Mi, crnopute ene, programirane smo da sebe definie-
mo u okvirima ove panje koju nam ukazuju mukarci i da se za tu
panju meusobno takmiimo, a ne da prepoznajemo sopstvene
interese i da se njima rukovodimo.
Ova taktika podsticanja horizontalnog neprijateljstva koja treba da
potisne u drugi plan hitnija pitanja enske potlaenosti nije nimalo
nova niti je ograniena na odnose meu enama. Ova ista taktika
koristi se za sejanje razdora izmeu crnoputih ena i crnoputih
mukaraca. U raspravama povodom zapoljavanja i otputanja
crnakog nastavnog kadra na univerzitetima, esto se uje optuba da
se crnopute ene lake zapoljavaju nego crnoputi mukarci. Iz tog
razloga, problemi koje crnopute ene imaju kad je re o napredovanju
u slubi i zadravanju stalnog posla smatraju se nevanim jer ene
samo ''oduzimaju posao crnoputim mukarcima.'' Ovde se, ponovo,
troi energija u meusobnoj borbi oko alosnih mrvica koje su nam
date umesto da se ta energija upotrebi u zajednikoj borbi za ostvari-
vanje pravednije proporcije crnakog kadra na univerzitetima. Ta
zajednika borba bila bi vertikalna bitka protiv rasistike politike koju
sprovode same akademske strukture i koja bi mogla da donese istinske
promene i mo. Upravo te strukture na vrhu opiru se promenama jer
imaju koristi od ovih naizgled beskrajnih unutranjih ratova.
Umesto da panju koncentriemo na nae stvarne potrebe, danas se
u crnakoj zajednici troi ogromna energija na stvaranje antilezbejske
histerije. Meutim, ene koje se identifikuju kao ene - one koje su tra-
gale za sopstvenom sudbinom i pokuavale da je ostvare bez muke
podrke - odavno postoje u svim naim zajednicama. Ivona Flauers sa
Koleda Jork istakla je u nedavno odranoj diskusiji da je neudata
tetka, sa ili bez dece, iji je dom esto bio dobrodolo pribeite za
razliite lanove porodice, bila uobiajena pojava u detinjstvu mnogih
od nas. Nikako, meutim, ne moemo rei da u dananje vreme, u
naim domovima unutar crnake zajednice, crnopute lezbejke tuku i
siluju nae maloletne devojice zbog sopstvenog gnusnog oseanja
osujeenosti.
Crnoputu lezbejku sve vie napadaju i crnoputi mukarci i crnopute
heteroseksualno orijentisane ene. Na isti nain na koji postojanje
crnopute ene koja je sama sebe definisala ne predstavlja nikakvu pret-
nju crnoputom mukarcu koji je sam sebe definisao, crnoputa lezbej-
ka predstavlja emotivnu pretnju samo za one crnopute ene ija su
oseanja srodnosti i ljubavi prema drugim crnoputim enama na
izvestan nain problematina. Mi smo toliko dugo podsticane da se
uzajamno sumnjiimo kao vene rivalke ili kao vidljivo lice
sopstvenog samoodbacivanja.
Meutim, crnopute ene su se uvek povezivale radi meusobnog
pruanja podrke koliko god da je to bilo teko i uprkos svim drugim
lojalnostima koje su bile protiv takvog povezivanja. Mi smo se udrui-
vale zbog mudrosti, snage i podrke ak i kad je u pitanju bio odnos sa
jednim mukarcem. Dovoljno je da bacimo pogled na blizak, iako
izuzetno sloen i zapetljan, odnos izmeu afrikih supruga jednog
istog mukarca ili na amazonke iz drevnog Dahomeja koje su se zajed-
no borile kao Kraljeve glavne i najsvirepije telohraniteljke. Dovoljno
je samo da pogledamo kako u dananje vreme funkcionie i koliko je
mono ensko udruenje za trite zapadne Afrike i one vlade koje su
po njihovoj volji obrazovane ili oborene.
Priajui o svom ivotu, jedna devedesetdvogodinja ena iz
Nigerije prisea se svoje ljubavi prema drugoj eni:
Imala sam prijateljicu kojoj sam govorila sve svoje tajne. Ona je
volela da te tajne uva samo za sebe. Bile smo kao mu i ena. Uvek
smo bile bliske i izlazile zajedno, a nai muevi su znali za na odnos.
Stanovnici u selu zvali su nas sestre bliznakinje. Kad bih imala
razmirice sa muem, ona nas je mirila. esto sam slala decu da joj
pomau u poslu zbog njene ljubaznosti prema meni. Moj mu kome se
posreilo da ima vie zemlje od njenog mua, ustupao joj je neku
zemlju iako ona nije bila jedna od njegovih ena.*
Na zapadnoj obali Afrike, u Dahomeju, jo uvek postoji dvanaest
razliitih vrsta brakova. Jedan od njih poznat je kao ''davanje koze
jarcu,'' pri emu se ena koja ima sopstveni imetak eni drugom enom
koja zatim moe ili ne moe da raa decu koja e sva pripasti lozi prve
ene. Neki brakovi ovog tipa stvaraju se kako bi obezbedili naslednike
bogatim enama koje ele da ostanu ''slobodne,'' a neki su zasnovani
na lezbejskom odnosu. Ovakvi brakovi sklapaju se irom Afrike, na
razliitim mestima kod razliitih naroda.**
ene iz ovakvih brakova priznate su lanice svojih zajednica, a nji-
hova vrednost ne procenjuje se prema polnoj opredeljenosti ve prema
mestu koje zauzimaju u drutvu.
 Dok jedan deo linosti crnopute ene pamti stare obiaje s nekog
drugog mesta - kad smo uivale jedna s drugom u sestrinstvu
zajednikog rada, zabave i moi - drugi delovi nae linosti koji su
manje funkcionalni, odnose se jedni prema drugima sa sumnjom. U
interesu razdora, crnake ene su nauene da jedna drugoj uvek budu
sumnjive, bezdune takmiarke koje treba da ulove retke mukarce, tu
najveu nagradu koja moe da legitimie nae postojanje. Ovo
dehumanizujue odricanje od sopstva nije nita manje pogubno od
dehumanizujueg uticaja rasizma s kojim je toliko usko povezano.
Ako je skoranji napad na lezbejke u crnakoj zajednici zasnovan
samo na odbojnosti prema ideji seksualnog kontakta izmeu pripadni-
ca istog pola (kontakta koji veoma dugo postoji u najveem broju
enskih zadruga irom afrikog kontinenta), zbog ega je onda ideju o
seksualnom kontaktu izmeu crnoputih mukaraca toliko lake
prihvatiti ili zbog ega onda takav kontakt ne upada u oi? Da li umi-
ljenu pretnju predstavlja i samo postojanje crnopute ene koja je sama
sebe motivisala i sama sebe definisala i koja se nee plaiti da podnese
uasnu odmazdu bogova zato to ona neminovno ne trai odraz svog
lika u oima mukarca ak i ako je on otac njene dece? Domainstva
u crnakoj zajednici na ijem se elu nalazi ena nisu uvek rezultat
odsustva mukarca.
Lano predstavljanje odnosa koji kae: ''Ja se s tobom ne slaem pa
te zato moram unititi'' vodi nas, kao crnaki narod, ka sutinski
nimalo stvaralakim pobedama, ka porazu u svakoj zajednikoj borbi.
Ova psihologija vratne ile poiva na zabludi da je tvoje potvrivanje
sopstva napad na moje sopstvo - ili da e injenica to ja definiem
sebe na neki nain, spreiti ili usporiti tebe da definie sebe. Ta pret-
postavka da je jednom polu potreban pristanak drugog pola da bi
postojao spreava oba pola da zajedno, kao linosti koje su same sebe
definisale, krenu ka ostvarenju zajednikog cilja.

Potlaeni narodi esto prave ovakvu greku. Ona se temelji na

pogrenom pojmu da postoji samo ograniena i specifina koliina
slobode koju meu sobom moramo podeliti tako da najvei i najsoniji
delovi slobode pripadnu kao plen najjaem ili pobedniku. Prema tome,
umesto da se udruimo i borimo da dobijemo vie, mi se meusobno
svaamo ko e dobiti vee pare jedne pite. Mi, crnopute ene, borimo
se meu sobom za mukarce umesto da nastavimo da se, takve kakve
smo, borimo za trajne promene; crnopute ene i crnoputi mukarci
bore se izmeu sebe oko toga ko ima vie prava na slobodu umesto da
svoju borbu shvate kao deo naih linih i vitalnih interesa za
ostvarenje zajednikih ciljeva; mi, ene crne i bele rase, sporimo se
meu sobom oko toga ko je vie potlaen umesto da uoimo ona
podruja gde su nam interesi zajedniki. (Naravno, ovaj poslednji raz-
dor pogorava se zbog beskompromisnog rasizma kome ene bele rase
isuvie esto podleu ili s njim ne mogu da se obraunaju u sebi.)
Na jednom knjievnom skupu, izvesna hetroseksualna crnkinja
izjavila je da podravati lezbejstvo znai podravati smrt nae rase.
Ovakav stav odraava akutan strah ili pogreno rezonovanje jer opet
pripisuje lanu mo razliitosti. U oima rasista, crnoputi ljudi su
toliko moni da prisustvo jednog od njih moe da kontaminira itavu
lozu; u oima heteroseksista, lezbejke su toliko mone da prisustvo
jedne od njih moe da kontaminira sve pripadnice enskog pola.
Ovakav stav pretpostavlja da e, ako ne iskorenimo lezbejstvo u
crnakoj zajednici, sve crnopute ene postati lezbejke. On isto tako
pretpostavlja da lezbejke nemaju decu. Obe pretpostavke su oigledno
pogrene.
Mi se kao crnopute ene moramo uhvatiti u kotac sa svim real-
nostima naeg ivota koje nas kao crnopute ene izlau riziku bilo da
smo homoseksualno ili heteroseksualno opredeljene. U Detroitu je
1977. godine, mlada crnoputa glumica, Patria Kauin, pozvana na
audiciju za predstavu pod naslovom eki da bi je tamo, upravo
ekiem, ubio mladi crnoputi pisac pozorinih komada. Patria Kauin
nije ubijena zbog crne boje svoje koe. Ona je ubijena zato to je bila
ena crne koe i njena borba je borba svih nas. Istorija ne belei da li
je ona bila lezbejka ili nije, ve samo to da je za sobom ostavila dete
od etiri godine.
Od etiri grupe koje ine: ene crne rase, ene bele rase, mukarci
crne rase i mukarci bele rase, crnopute ene imaju najniu prosenu
platu. To pitanje je od ivotnog znaaja za sve nas, bez obzira na to s
kim spavamo.
Kao crnopute ene mi imamo pravo i obavezu da definiemo sebe
i da traimo saveznike radi ostvarenja zajednikih ciljeva; sa
crnoputim mukarcima boriemo se protiv rasizma; jedna s drugom i
sa enama bele rase boriemo se protiv seksizma. Ali pre svega, kao
crnopute ene mi imamo pravo i obavezu da prepoznamo jedna drugu
bez straha i da se volimo gde god poelimo. I lezbejkama i heterosek-
sualnim enama danas je zajednika istorija povezivanja i jaanja u
kojoj nam nai polni identiteti i naa razliitost ne smeju stajati na
putu.
 UPOTREBA EROTIKE: EROTIKA KAO MO*

Ima mnogo vrsta moi, koje se koriste ili ne koriste, priznavali mi

to ili ne. U svakoj od nas, erotika je izvor koji poiva na duboko
enskom i duhovnom planu, vrsto ukorenjen u moi naih
neiskazanih ili neprepoznatih oseanja. Da bi se ovekoveilo, svako
tlaenje mora da korumpira ili lano prikae te raznolike izvore moi
unutar kulture potlaenih koji stvaraju energiju za vrenje promena.
to se ena tie, to znai potiskivanje erotike kao priznatog izvora
moi i saznanja u naem ivotu.
Uili su nas da sumnjamo u taj izvor koji je u zapadnjakom
drutvu oklevetan, zloupotrebljen i devalviran. S jedne strane, ono to
je erotski povrno podstie se kao znak enske inferiornosti; s druge
strane, zbog samog postojanja erotike ene se dovode u poloaj da
pate i da se oseaju prezrenim i sumnjivim.
Odatle do lanog uverenja da ene zaista mogu postati snane
iskljuivo potiskivanjem erotike u svom ivotu i svesti, samo je jedan
korak. Ali, ta snaga ena je iluzorna jer se oblikuje u kontekstu mukih
modela moi.
Mi, kao ene, nemamo poverenja u tu mo koja izrasta iz naeg naj-
dubljeg i ne-racionalnog znanja. Zbog te moi itavog ivota nam preti
muki svet, koji dovoljno vrednuje dubinu ovog oseanja da bi pri-
morao ene da ostanu tu gde su kako bi svoju mo stavile u slubu
mukaraca, muki svet koji se istovremeno previe plai te iste dubine
da bi njene mogunosti preispitao u samom sebi. Tako se ene dre u
podreenom poloaju da bi mukarci mogli fiziki da ih muzu skoro
isto onako kao to mravi stvaraju kolonije lisnih vai koje svojim
gospodarima obezbeuju ivotodavnu supstancu.
 Ali erotika moe biti izvor snage koji enu ojaava i podstie pod
uslovom da se ona ne plai da tu snagu otkrije niti da podlegne
uverenju da joj je ulnost dovoljna.
Mukarci su esto pogreno imenovali tu erotiku i koristili je pro-
tiv ena. Pretvorili su je u zbrkanu, trivijalnu, psihotiku i
plastificiranu ulnost. Iz tog razloga esto smo izbegavale da istrai-
mo i uzmemo u obzir erotiku kao izvor moi i saznanja, zato to smo
je brkale s njenom suprotnou - pornografijom. Meutim, pornografi-
ja je direktno poricanje erotike jer predstavlja potiskivanje pravih
oseanja. Pornografija stavlja akcenat na ulnost bez oseanja.
Erotika je mera izmeu zaetka nae ulnosti i haosa naih najjaih
oseanja. Ona je unutranji oseaj zadovoljstva kome, poto smo ga
jednom osetili, znamo da moemo teiti. S obzirom na to da smo
doivele celovitost tih dubokih oseanja i prepoznale njihovu mo, ne
moemo od sebe traiti nita manje no iskrenost i samopotovanje.
Nikad nije lako zahtevati najvie od sebe, od svog ivota, od svog
posla. Podsticati izuzetnost znai prevazii osrednjost koja se u naem
drutvu ohrabruje. Ali predati se strahu od oseanja i raditi prema
mogunostima predstavlja luksuz koji sebi mogu da priute samo ljudi
koji ne razmiljaju, a to su oni koji ne ele da upravljaju svojom sud-
binom.
Ovaj unutranji zahtev za postizanjem izuzetnosti kome nas ui
erotika ne sme se pogreno konstruisati kao zahtev koji od nas ili od
drugih zahteva nemogue. Takav zahtev onesposobljava svakog
pojedinca zato to se u erotici ne postavlja samo pitanje ta radimo ve
koliko snano i potpuno moemo da doivimo to to radimo. Tek kad
spoznamo u kojoj smo meri sposobne da doivimo to oseanje
zadovoljstva i potpunosti, biemo u stanju da vidimo koja nas od naih
raznolikih ivotnih tenji najvie pribliava toj ispunjenosti.
Cilj kojim se u svemu rukovodimo jeste elja da svoj ivot i ivot
nae dece uinimo bogatijim i raznovrsnijim. U okviru slavljenja
erotike u svim naim tenjama, moj rad postaje svesna odluka -
postelja za kojom eznem, u koju leem zahvalna i iz koje ustajem
osnaena.

Tako osnaene, ene, naravno, predstavljaju opasnost. Zbog toga

nas ue da erotski zahtev odvojimo od veine vitalnih oblasti naeg
ivota, izuzev od seksa. Nedostatak brige prema tom erotskom korenu
i prema zadovoljstvu svojim poslom oseamo u vidu otuenja od
mnogih stvari koje radimo. Na primer, koliko je esta pojava da zaista
volimo svoj posao ak i kad nam najtee pada?
Glavni uas svakog sistema koji definie dobro u terminima profi-
ta, a ne u terminima ljudskih potreba, ili koji definie ljudske potrebe
iskljuujui psihike i emotivne komponente te potrebe - dakle, glavni
uas takvog sistema poiva u injenici da na rad biva lien svoje
erotske vrednosti, svoje erotske moi, dok ivot biva lien ari i ispu-
njenja. Takav sistem svodi ivot na parodiju potreba, na dunost da
zaradimo novac ili na obaveze prema sebi i onima koje volimo. Ali to
je isto kao kad oslepite slikarku, a onda joj kaete da treba da usavri
svoju umetnost i da uiva u inu slikanja. Ne samo to je to nemogue,
ve je i izuzetno svirepo.
Mi, kao ene, moramo da pronaemo put kako bi na svet mogao
da postane istinski drugaiji. Kad ovo kaem imam u vidu neophod-
nost da se ponovo proceni kvalitet svih aspekata naeg ivota i naeg
rada, kao i injenicu kako se mi kreemo ka njima i kroz njih.
Re erotika potie od grke rei eros, personifikacije ljubavi u svim
njenim vidovima - roena je u Haosu, a personifikuje stvaralaku
snagu i harmoniju. Kad govorim o erotici, ja govorim o njoj kao o
potvrivanju ivotne sile ena; govorim o onoj stvaralakoj energiji
koja postaje mona, koja postaje znanje i nain upotrebe znanja, a na
koju mi sada ponovo polaemo pravo u naem jeziku, u naoj istoriji,
u naim plesovima, u naoj ljubavi, u naem poslu, u naim ivotima.
esti su pokuaji da se pornografija izjednai sa erotikom iako su
one dijametralno suprotne. Zbog tih pokuaja, postalo je moderno
odvajati duhovno (psihiko i emotivno) od politikog ne bi li se oni
prikazali kao kontradiktorni ili antitetini. ''Kakva je razlika izmeu
poetinog revolucionara ili krijumara vatrenog oruja sklonog
meditaciji?'' Na isti nain smo pokuali da odvojimo duhovnost od
erotike i tako smo duhovnost sveli na svet otupljenih afekata, na svet
asketa kojima je cilj da ne oseaju nita. Ali nita nije dalje od istine.
Jer asketa se nalazi u poloaju najveeg straha i najvee ukoenosti.
Surovo uzdravanje askete postaje njegova dominantna osobina, a u
tom sluaju ne moemo govoriti o samodisciplini ve o
samoodricanju.
Ova dihotomija izmeu duhovnog i politikog podjednako je lana
i proistie iz nedovoljne panje koju posveujemo svom erotskom
znanju. Jer most koji spaja duhovno i politiko gradi upravo erotika,
ulnost, dakle, fiziki, emotivni i psihiki iskazi onog to je najdublje,
najjae i najvrednije u svakom od nas, a to delimo s drugima: ljubav-
na strast u svom najdubljem znaenju.
Ako zagrebemo ispod povrine, pomenuta fraza ''Ja oseam da je to
tako'' pokazuje snagu erotike koja prerasta u istinsko znanje jer taj
iskaz govori da je ona prva i najmonija zvezda vodilja ka svakom
razumevanju. Razumevanje je samo pomono sredstvo u razjanja-
vanju tog znanja koje toliko duboko nosimo u sebi. Erotika je hra-
niteljka ili negovateljica naeg celokupnog najdubljeg znanja.
Erotika kod mene funkcionie na nekoliko naina, a pre svega tako
to obezbeuje mo koja proistie iz injenice da sve aktivnosti u pot-
punosti delim sa drugom osobom. Deljenje radosti, bilo ono fiziko,
emotivno, psihiko ili intelektualno gradi most izmeu dve osobe, to
moe biti osnova za razumevanje i mnogih drugih stvari koje im nisu
zajednike, a to, opet, smanjuje pretnju od njihove razliitosti.
Erotska veza u mom sluaju znaajno utie na moju sposobnost
radovanja jer naglaava njenu otvorenost i odsustvo straha. Ta
injenica se ogleda u nainu na koji se moje telo izvija uz zvuke
muzike i otvara kao reakcija na nju, oslukujui njene najdublje rit-
move tako da se i svaki nivo moje ulnosti otvara ka erotski
zadovoljavajuem iskustvu bez obzira na to da li je re o plesu, o
pravljenju police za knjige, o pisanju pesme ili preispitivanju neke
ideje.
Ta veza koju imam sa svojim biem predstavlja meru radosti koju
znam da mogu da osetim i koja me podsea na moju sposobnost da
oseam. To duboko i nezamenljivo znanje o mojoj sposobnosti za
radovanje dolazi kao zahtev mog celokupnog ivota koji eli da bude
proivljen u svetlu saznanja da je takvo zadovoljenje mogue i da se
ne mora zvati ni brak ni bog ni zagrobni ivot.
To je jedan od razloga zato erotika izaziva takav strah i zato se
esto ograniava samo na spavau sobu, ako se njeno postojanje
uopte i prizna. Jer im ponemo duboko da oseamo sve vidove svog
ivota, poinjemo da zahtevamo da se i u nama i u naim ivotnim
tenjama oseti ta radost za koju se oseamo sposobnim. Nae erotsko
znanje obezbeuje nam mo i stvara optiku iz koje posmatramo sve
aspekte sopstvene egzistencije, primoravajui nas da poteno proce-
njujemo te aspekte u pogledu relativnog znaenja koje imaju u naem
ivotu. Velika je odgovornost koja se projektuje iz svakog od nas jer
nas navodi na to da se ne zadovoljimo lakim reenjima, da ne pris-
tanemo na lo kvalitet, da ne podlegnemo konvencionalnim
oekivanjima ili nasednemo na puku sigurnost.
 Tokom Drugog svetskog rata, kupovali smo zapeaena plastina
pakovanja belog, bezbojnog margarina sa malom lopticom ute boje
umetnutom kao topaz ispod svetle povrine kutije. Ostavili bismo mar-
garin napolju neko vreme da omeka, a onda bismo probuili malu
lopticu da se otvori u kutiji i oslobodi bogatu utu boju u meku belu
masu margarina. Zatim bismo je neno uzeli izmeu dva prsta i
gnjeili napred-nazad sve dok se boja ne bi proirila po celoj kutiji
margarina i dok ga ne bi potpuno obojila.
Mislim da i ja imam takvo jezgro erotike u sebi. Kad se oslobodi iz
svoje skuene loptice, ona potee i oboji moj ivot energijom koja
izotrava, ini osetljivim i pojaava sve moje doivljaje.
Odgajane smo tako da se u sebi plaimo da kaemo da naim naj-
dubljim udnjama. Ali kad ih jednom prepoznamo, one udnje koje ne
unapreuju nau budunost gube mo i mogu biti promenjene. Strah
od naih elja ini te elje stalno sumnjivim i podjednako monim, jer
potisnuti bilo koju istinu znai dati joj snagu kojoj se nije mogue
odupreti. Taj strah koji ne moemo da prevaziemo, bez obzira na to
kakvo odstupanje moemo otkriti u sebi, ini nas, gledano spolja,
krotkim, odanim i poslunim i prisiljava nas da prihvatimo
mnogobrojne vidove nae potlaenosti kao ena.
Kad ivimo izvan sebe, a pod tim podrazumevam ivot po spo-
ljanjim direktivama, a ne u skladu sa sopstvenim unutranjim zna-
njem i potrebama, kad ivimo daleko od tih erotskih smernica u sebi,
onda je na ivot ogranien spoljanjim i tuim oblicima i mi se po-
vinujemo potrebama one strukture koja nije zasnovana na ljudskim
potrebama, a kamoli na potrebama pojedinca. Ali kad ponemo da
ivimo u skladu sa sobom, kad ostvarimo vezu sa snagom erotike koja
je u nama i dozvolimo da ta snaga prome i osvetli sve nae akcije
kojima utiemo na svet oko nas, onda emo poeti da budemo odgo-
vorni sebi u najdubljem smislu rei. Jer kad ponemo da
prepoznajemo svoja najdublja oseanja, mi se vie, iz nude, neemo
zadovoljiti patnjom, samoodricanjem ili otupelou koja nam tako
esto lii na jedinu alternativu tim oseanjima u naem drutvu. Nae
reakcije protiv tlaenja postaju integralni deo naeg sopstva od koga
su dobile motivaciju i mo.
Kad sam u dodiru sa erotikom, manje sam spremna da prihvatim
bespomonost ili druga stanja postojanja koja mi se nude, a koja ne
oseam kao svoja, kao to su mirenje sa sudbinom, oajanje,
povlaenje, depresivnost i samoodricanje.
 Naravno, postoji odreena hijerarhija. Postoji razlika izmeu toga
da li bojite ogradu ili piete pesmu, ali je ona samo pitanje kvantiteta.
to se mene tie, nema razlike izmeu toga da li piem dobru pesmu
ili izlazim na sunce pripijena uz telo ene koju volim.
Tako stiem do poslednjeg razmatranja erotike. Velika je razlika da
li s drugom osobom delimo snagu uzajamnih oseanja ili oseanja dru-
gog koristimo poput papirne maramice. Kad bacimo pogled na tue
iskustvo, erotsko ili neko drugo, vidimo da ljudi ree dele, a ee
koriste, oseanja drugih ljudi koji su deo njihovog iskustva. A
korienje tuih oseanja bez pristanka drugog zove se zloupotreba.
Da bi se upotrebila, erotska oseanja moraju biti priznata. Potreba
da sa nekim podelimo duboka oseanja jeste ljudska potreba.
Meutim, u evropsko-amerikoj tradiciji ta se potreba zadovoljava na
izvesnim zabranjenim erotskim okupljanjima. Od takvih okupljanja
skoro se uvek istovremeno okree glava, pod izgovorom da su ona
neto drugo, moda verski ritual, nekakav ispad, nasilje rulje ili ak
igra doktora. Pogreno imenovanje te potrebe i te prakse dovodi do
lanog predstavljanja ija su posledica pornografija i skarednost koje
predstavljaju zloupotrebu oseanja.
Kad zanemarimo znaaj erotike u razvoju i odranju nae moi ili
kad zanemarimo same sebe dok svoje erotske potrebe zadovoljavamo
u saglasnosti s drugima, mi jedni druge koristimo kao predmete zado-
voljstva i s drugima ne delimo radost tog zadovoljstva niti
ostvarujemo vezu s naim slinostima i razlikama u drugom.
Odbijajui da budemo svesni onog to u svakom trenutku oseamo,
ma koliko nam to izgledalo komotno, znai da osporavamo veliki deo
tog doivljaja i dozvoljavamo sebi da svoj doivljaj svedemo na
pornografiju, zloupotrebu i apsurd.
Erotika ne moe da se oseti posredno. Ja, kao feministkinja, crn-
kinja i lezbejka, imam posebno oseanje, znanje i razumevanje za one
sestre s kojima sam teko izlazila nakraj, s kojima sam bila u kontak-
tu ili protiv kojih sam se borila. To duboko sauestvovanje esto je
prethodilo zajedniki usaglaenim akcijama koje ranije nisu bile
mogue.
Ovaj erotski naboj, meutim, ne oseaju lako ene koje i dalje rade
unutar iskljuivo evropsko-amerike muke tradicije. Znam da mi ta
tradicija nije bila dostupna kad sam pokuavala da svoju svest
prilagodim tom nainu ivota i oseajnosti.
Tek sada vidim da ima sve vie ena koje se identifikuju kao ene
i koje su dovoljno hrabre da e rizikovati da zadovolje svoj erotski
elektrini naboj bez stida i bez potrebe da lano predstavljaju izuzetno
monu i stvaralaku prirodu te razmene. Prepoznavanje erotske moi
u naem ivotu moe nam dati energiju da nastavimo da istinski me-
njamo na svet, a ne da se zadovoljimo pukim menjanjem uloga u istoj
monotonoj drami.
Nije re samo o tome da mi dolazimo u dodir sa naim najdubljim
stvaralakim izvoritem, ve da to inimo na enski nain kroz
samopotvrivanje i uprkos rasistikom, patrijarhalnom i antierotskom
drutvu.
 SEKSIZAM: AMERIKA BOLEST NA CRNOM LICU*

Crnaki feminizam nije belaki feminizam nagaravljenog lica. Mi,

crnkinje, imamo posebna i legitimna pitanja kojima se bavimo jer ona
ugroavaju na ivot, kao crnkinja, a to to se njima bavimo ne ini nas
nita manje crnoputim. Pokuaj da se dijalog izmeu crnoputih ena i
crnoputih mukaraca zapone napadom na crnake feministkinje
izgleda mi kratkovid i kontraproduktivan. Meutim, upravo je to
uinio Robert Stejplz, crnaki sociolog, u listu Blek skolar.
Uprkos naem skoranjem ekonomskom napretku, crnkinje su jo
uvek najloije plaena grupa u zemlji gledano po polu i rasi. To go-
vori o nejednakosti od koje smo krenule. Po reima samog Stejplza,
crnkinje su 1979. godine samo ''zapretile da e pretei crnce'' [kurziv
je moj] do ''sledeeg veka'' po obrazovanju, zaposlenosti i prihodu.
Drugim reima, nejednakost je oigledna; ali kako se moe opravdati?
Mi, crnake feministkinje govorimo kao ene zato to smo ene i
zato to nam nisu potrebni drugi da govore umesto nas. Neophodno je
da crnoputi mukarci progovore i saopte nam zato je i kako ugroena
njihova mukost i zbog ega crnopute ene treba da budu glavna meta
njihovog opravdanog gneva. Koja ispravna analiza ove kapitalistike
nemani u kojoj ivimo moe da ozakoni injenicu da crnoputi mukar-
ci siluju crnopute ene?
Crnake feministkinje i druge crnopute ene ipak su zapoele ovaj
toliko neophodan dijalog, ma koliko da su ogorene. Mi bar ne kosimo
nau brau na ulicama iz vatrenog oruja niti ih udaramo ekiem do
smrti. Jo ne. Mi prepoznajemo zablude separatistikog reavanja
problema.
Stejplz brani svoj stav reima da je kapitalizam crnoputom
mukarcu ostavio samo penis za lino ostvarenje kao i ''udnovat
gnev.'' Da li je taj gnev legitimniji od gneva crnoputih ena? Zbog ega
bi crnopute ene trebalo da taj muki gnev trpe u tiini? Zato se taj
muki gnev ne okrene ka onim silama koje ograniavaju njegovo ost-
varenje, naime, prema kapitalizmu? U komadu Za obojene devojke
(For Colored Girls, autora Ntozake Shange) Stejplz vidi ''kolektivni
apetit prema krvi crnoputog mukarca.'' Ali ja oko sebe vidim svoju
ensku decu i svoje crnopute sestre kako krvare kao rtve apetita nae
brae.
U kakvu teorijsku analizu bi Stejplz uvrstio Patriu Kauen? Ona se
javila na oglas u Detroitu gde su na audiciji traili crnoputu glumicu
za komad pod naslovom eki. Dok je ona glumila svau u jednoj
sceni, koju su gledali njen etvorogodinji sin i brat pisca komada,
pisac, koji je i sam crnac, zgrabio je teak kovaki eki i poeo da je
udara dok je nije ubio. Da li e Stejplzovo ''saoseanje sa zabludelim
crnoputim mukarcima'' vratiti u ivot ovu mladu majku ili e njenu
besmislenu smrt uiniti prihvatljivijom?
Mora se govoriti o ponitavanju oseanja crnoputih mukaraca, o
njihovim albama i strahu od ranjivosti, ali to ne mogu da ine crno-
pute ene nautrb sopstvenog ''udnovatog gneva.''
Ako ovo drutvo crnoputim mukarcima dodeljuje uloge koje im
zatim ne dozvoljava da odigraju, da li se zbog toga mi, crnopute ene
moramo savijati i menjati na ivot da bismo to kompenzovale ili
samo drutvo mora da se menja? Zbog ega bi crnoputi mukarci tre-
balo da prihvate te uloge kao ispravne, a ne neko drugo narkotiko
obeanje koje ih podstie da prihvate i ostale vidove svoje
potlaenosti?
Jedan od instrumenata velikoamerikih dvostrukih standarda
ogleda se u injenici da se rtva okrivljuje za muenje. Govori se da
pripadnici crnake zajednice izazivaju druge ljude da ih linuju jer ne
znaju gde im je mesto; govori se da crnopute ene izazivaju mukarce
da ih siluju i zlostavljaju jer nisu dovoljno pokorne ili su pak previe
zavodljive ili su previe ...
''injenica'' koju iznosi Stejplz da crnopute ene nalaze ispunjenje
u raanju dece predstavlja injenicu samo kad je iznose crnoputi
mukarci; u skladu s tim, svaka ena crne koe u ovoj zemlji koja misli
drugaije, ak i ''sreno udata'' ena liena ''bilo kakvih nagomilanih
frustracija koje treba da izbaci iz sebe'' (!), mora biti ili budala ili men-
talno bolesna. Ovakve izjave podseaju na najstarije seksistike
gadosti svih vremena, naime na to da je ''dobar mukarac'' sve to je
eni potrebno da bi ''bila mirna.'' Stavite tu izjavu pored dobro poznate
fraze - ''Neki od mojih najboljih prijatelja su ...''
 Umesto da zapone taj toliko potreban dijalog izmeu crnakih
mukaraca i ena, Stejplz se povlai i zauzima odbrambeni stav koji
podsea na stav belakih liberala iz ezdesetih godina dvadesetog veka
od kojih su mnogi smatrali da svaka izjava o crnakom ponosu i
samopotvrivanju predstavlja pretnju njihovom sopstvenom identitetu
i pokuaj da se isti uniti. Sada nam jedan inteligentan crnac saopta-
va da veruje - ili samo tako kae - da svaki poziv crnoputim enama
da vole sebe (a pritom niko nije rekao samo sebe) osporava ili
predstavlja pretnju njegovom crnakom mukom identitetu!
Mi, crnopute ene, tradicionalno smo u ovoj zemlji saoseale sa
svima osim sa nama samima. Saoseale smo sa belcima jer smo
morale da platimo svoj opstanak; saoseale smo sa naom decom,
naim oevima, naom braom i naim ljubavnicima. Istorija i narod-
na kultura pune su, kao i na lini ivot, pria o crnoputim enama
koje su ''saoseale sa zabludelim crnim mukarcima.'' Nae pretuene,
slomljene i mrtve erke i sestre i njihova tela prepuna oiljaka pred-
stavljaju nemuto zavetanje te realnosti. Mi moramo da nauimo da
saoseamo i sa nama samima.
U svetlu onog zbog ega se mi, crnopute ene, esto dobrovoljno
rtvujemo za nau decu i nae mukarce, saoseanje je onaj toliko
potrebni podsticaj bez obzira na to kako e ga belaki mediji pogreno
protumaiti. Ovaj poziv da vrednujemo i volimo sebe u potpunosti se
razlikuje od narcizma, to Stejplzu svakako mora da je jasno.
Narcizam ne proistie iz ljubavi prema sebi ve iz mrnje prema sebi.
Crnopute ene nisu odgovorne zbog toga to crnoputi mukarci
nisu izgradili razlono i artikulisano gledite u vezi s tim pitanjima. Od
nas se isuvie esto oekuje da zastupamo sve druge ljude i sva druga
miljenja izuzev svojih sopstvenih. Crnoputi mukarci nisu toliko
pasivni da u njihovo ime mora da govori crnoputa ena. To zna ak i
moj sin koji ima etrnaest godina. Crnoputi mukarci moraju sami da
preispitaju i artikuliu sopstvene elje i stavove i zatim stanu iza
donetih zakljuaka. Nema nikakve svrhe da jedan visoko obrazovan
crnoputi mukarac samo kukumavi zbog injenice to u radu jedne
crnopute ene nije zastupljeno njegovo gledite. Eksploatatori uvek
oekuju da e im eksploatisani pruiti ono razumevanje koje njima
samima nedostaje.
Kad Stejplz, na primer, kae da crnoputi mukarci naputaju svoju
porodicu iz protesta zbog toga to u kui ene odluuju, to je u direk-
tnoj kontradikciji s njegovim zapaanjem izreenim u ''Mitu o
crnakom matrijarhatu.''*
 Sigurna sam da se neki crnoputi mukarci jo uvek ene enama
bele rase zato to oseaju da ena bele rase moe bolje da se uklopi u
model ''enskosti'' koji ovo drutvo nudi. Ali to to Stejplz opravdava
taj in, a razlog iz koga se sline stvari dogaaju koristi da bi oitao
lekciju crnoputim enama, nije tek puka greka u rasuivanju; to je
kao kad bi neko opravdavao postupak leminga koji sledi svoje dru-
gove preko ivice provalije u sigurnu smrt. injenica to se to dogaa
ne znai da bi i trebalo da se dogaa niti da doprinosi dobrobiti
pojedinca ili grupe.
Sudbina crnake Amerike ne sastoji se u tome da ponavlja greke
belake Amerike. Ali mi emo ih ponoviti ako obeleja uspeha u
bolesnom drutvu protumaimo kao oznake ivota koji ima smisao.
Ako crnoputi mukarci nastave da se bave definisanjem ''enskosti''
umesto sopstvenih elja, i da to ine u arhainim evropskim
terminima, oni ograniavaju na pristup energiji onog drugog. Sloboda
i budunost crnake zajednice ne podrazumevaju prihvatanje seksiz-
ma, dominantne bolesti mukarca bele rase.
Mi, crnopute ene i crnoputi mukarci, ne moemo zapoeti dijalog
poricanjem ugnjetake prirode mukih privilegija. A ako crnoputi
mukarci ele da te privilegije iz nekog razloga zadre - moda da bi
mogli da siluju, tuku i ubijaju crnopute ene - onda ignorisanje takvih
postupaka koji unutar nae zajednice odraavaju ugnjetavanje koje
vri crnoputi mukarac samo ide u prilog onima koji ele da nas unite.
Jedno ugnjetavanje ne moe da opravda drugo.
Govori se da se crnoputom mukarcu ne moe uskratiti lini izbor
ene koja zadovoljava njegovu potrebu da dominira. U skladu sa istim
principom, ni crnoputoj eni se ne moe uskratiti pravo na lini izbor,
a on sve vie ide u prilog samopotvrivanja i sve je vie enski defi-
nisan.
Mi, kao narod, apsolutno moramo raditi zajedno. Bilo bi kratkovi-
do verovati da su crnoputi mukarci iskljuivi krivci za pomenute
situacije u drutvu u kom dominiraju mukarci bele rase sa svojim
privilegijama. Ali svest crnoputih mukaraca mora da uznapreduje
kako bi shvatili da su seksizam i enomrtvo krajnje beskorisni za
njihovo osloboenje, kao crnoputih mukaraca, zato to proistiu iz
istog izvora iz kog se raaju rasizam i homofobija. Sve dok se ta svest
ne razvije, crnoputi mukarci smatrae da su seksizam i unitenje
crnopute ene sporedni za osloboenje crnaca, a ne da su od
sutinskog znaaja za tu borbu. Sve dok je tako, mi nikad neemo
moi da zaponemo taj dijalog izmeu crnoputih ena i crnoputih
mukaraca koji je od sutinskog znaaja za na opstanak kao naroda.
Ovo produeno slepilo meu nama moe samo da bude od koristi
eksploatatorskom sistemu u kome ivimo.
Mukarci izbegavaju da se suoe sa enskim primedbama i optuu-
ju nas da smo previe ''visceralne.'' Ali nikakvo razumevanje korena
mrnje prema crnoputim enama nee vratiti u ivot Patriu Kouen niti
e ublaiti gubitak njene porodice. Bol je veoma visceralan, posebno
sa stanovita onih ljudi koji ga nanose drugima. Posluiu se reima
pesnikinje Meri Mekanali koja je rekla: ''Bol nas ui da izvuemo prste
iz te proklete vatre.''*
Ako su problemi crnoputih ena samo proizvod ire kontradikcije
izmeu rada i kapitala, onda je to sluaj i sa rasizmom, a svi se mi
moramo boriti i protiv jednog i protiv drugog. Kapitalizam je
udovite sa mnogo glava. Mogla bih na ovom mestu da dodam da ni
u jednoj socijalistikoj zemlji koju sam posetila nisam videla odsust-
vo rasizma ili seksizma, to znai da iskorenjivanje obeju ovih bolesti
zahteva jo neto osim ukidanja kapitalizma kao institucije.
Nijedan razuman crnoputi mukarac ne moe da prihvati da je
injenica to crnoputi mukarci siluju crnopute ene pogodan odgovor
na kapitalistiku eksploataciju. Unitavanje crnoputih ena koje
sprovode crnoputi mukarci jasno prekorauje sve klasne granice.
Ma kakva da je ''strukturna pozadina'' (Stejplz) seksizma u crnakoj
zajednici, oito je da crnopute ene primaju glavni udar tog seksizma,
pa nije u naem interesu da ga ukinemo. Mi pozivamo nau crnoputu
brau da nam se pridrue, zato to je to ukidanje i u njihovom intere-
su. Seksizam uniava i crnopute mukarce jer ih liava znaajne veze
sa crnoputim enama i sa naom borbom. S obzirom na to da se crno-
pute ene zlostavljaju i da se proliva naa enska krv, upravo crnopute
ene moraju da odlue da li je seksizam u crnakoj zajednici patolo-
ka pojava ili ne. Tu diskusiju, meutim, neemo voditi u teoriji. Oni
''stvaralaki odnosi'' unutar crnake zajednice o kojima govori Stejplz
skoro bez razlike funkcioniu u korist crnoputih mukaraca, imajui u
vidu brojani odnos izmeu mukaraca i ena i ravnoteu moi koja iz
tog proistie u situaciji ponude i potranje. Poligamija se smatra
''stvaralakom,'' ali to nije sluaj sa lezbejskim odnosom. Upravo su
takvi ''stvaralaki odnosi'' izmeu gospodara i roba uvek bili oni od
kojih je gospodar imao korist.
Mrnja prema enama u crnakoj zajednici pretvara se u tragediju
koja uniava celokupno crnako stanovnitvo. Takvi postupci moraju
se sagledati u kontekstu sistematskog degradiranja crnopute ene u
naem drutvu. Upravo u tom kontekstu mi postajemo opravdane i pri-
hvatljive mete za iskaljivanje gneva crnoputih mukaraca; toliko
prihvatljive da ak i crnac koji je sociolog prata i opravdava ovo
depersonalizovano zlostavljanje.
Crnopute ene nee vie tolerisati ovo zlostavljanje ni u ime soli-
darnosti ni u ime Pokreta za osloboenje crnaca. Svaki dijalog izmeu
crnoputih ena i crnoputih mukaraca mora upravo tu da pone bez
obzira na to gde e se zavriti.
 OTVORENO PISMO MERI DEJLI

Ovo pismo upueno je Meri Dejli, autorki dela Gin / Ekologije,* 6.

maja 1979. godine. etiri meseca kasnije, poto nisam dobila odgo-
vor, dajem ga na uvid enskoj zajednici.

Draga Meri,
U ovom trenutku, ovog divljeg i krvavog prolea,** elim da ti
saoptim ono to mi je na umu. Nadala sam se da e nam se moda
putevi ukrstiti i da emo zajedno sesti da porazgovaramo, ali to se nije
desilo.
elim ti da izdri i da konano pobedi sile represije na
Univerzitetu u Bostonu. Drago mi je to je toliko mnogo ena pri-
sustvovalo tom skupu i nadam se da e zajednika snaga iskazana na
njemu doprineti tvom daljem razvoju.
Hvala ti to si mi poslala primerak Gin / Ekologije. Proitala sam u
njemu toliko stvari koje su veoma znaajne, korisne, plodotvorne i
provokativne. Kao i u knjizi Dalje od Boga Oca (Beyond God the
Father), mnoge tvoje analize dale su mi snagu i bile su mi od pomoi.
Prema tome, piem ti ovo pismo zbog svega to si mi pruila u tvojim
prethodnim delima, ali i zato to se nadam da s tobom mogu da pode-
lim korisne uvide do kojih sam ja dola ba kao to si ti svoje podelila
sa mnom.
Ovo pismo ti aljem sa zakanjenjem zbog velikog ustezanja koje
oseam zato to pitanje o kome s tobom elim da prodiskutujem nije
ni lako ni jednostavno. Istorija ena bele rase koje nisu u stanju da
sasluaju rei crnoputih ena niti da sa nama odre dijalog, duga je i
obeshrabrujua. Ali ako ja pretpostavim da me ti nee sasluati, to
moda nije samo istorija ve stari obrazac povezivanja, koji je
ponekad zatitniki, a ponekad suvian, jer se mi kao ene koje
oblikuju sopstvenu budunost nalazimo u procesu njegovog podriva-
nja i prevazilaenja.
Verujem da si dobronamerna prema svim enama, verujem u tvoju
viziju budunosti u kojoj emo svi napredovati kao i u tvoju
privrenost injenici da je teak i esto bolan rad neophodan da bi se
promene ostvarile. U tom duhu te pozivam da zajedniki razjasnimo
neke razlike koje stoje izmeu nas dve, kao izmeu ena crne i bele
rase.
Kad sam poela da itam Gin / Ekologiju, zaista me je uzbudila
vizija koju su raale tvoje rei te sam klimala glavom dok si ti u Prvom
delu govorila o mitu i mistifikaciji. Tvoja zapaanja o prirodi i funkciji
Boginje, kao i o nainima na koji se njeno lice zamrauje potpuno se
poklapaju sa onim to sam ja otkrila tragajui kroz afrike mitove, le-
gende i religije za pravom prirodom stare enske moi.
Stoga sam se zapitala zato Meri ne uzme za primer Afrekete*?
Zato su njene boginje uvek bele rase, zapadnoevropske i judeo-
hrianske? Gde su Afrekete, Jemonda**, Oja*** i Mavu-Lisa****?
Gde su boginje-ratnice iz Vodana, amazonke iz Dahomeja i ene-rat-
nice iz Dana? Pomislila sam da je Meri svesno odluila da suzi polje
svog vidokruga i da se pozabavi samo ekologijom zapadnoevropskih
ena.
Zatim sam dola do prva tri poglavlja tvog Drugog dela gde mi je
postalo jasno da si se pozabavila neevropskim enama, ali samo kao
rtvama i kao enama koje su jedna drugu pljakale. Osetila sam da su
moja istorija i moja mitska prolost lano predstavljene zbog odsustva
svake slike mojih pramajki kao monih bia. Tvoj opis genetskog
sakaenja afrikih ena znaajan je i neophodan deo svakog razma-
tranja enske ekologije jer je o njemu isuvie malo pisano. Ali rei da
su sve ene potlaene na isti nain samo zato to su ene, znai izgu-
biti iz vida mnogobrojne i raznovrsne instrumente patrijarhata. To
znai ne videti kako ene nesvesno koriste te instrumente jedne protiv
drugih.
Odbaciti nae crnopute pramajke moda upravo znai odbaciti
pomisao na to od koga su evropske ene nauile da vole. Kao
Amerikanka afrikog porekla koja ivi u belakom patrijarhatu,
navikla sam da se moje arhetipsko iskustvo lano prikazuje i trivija-
lizuje, ali uasno je bolno kad to ini ena ije znanje ima toliko
dodirnih taaka sa mojim.
Kad govorim o znanju, ja, kao to zna, govorim o onim tamnim
dubinama iz kojih se raa razumevanje, a koje kroz jezik postaju dos-
tupne i nama i drugima. Upravo se iz tih dubina u svakom od nas napa-
ja naa sopstvena vizija.
Ti si iz Gin / Ekologije izbacila moje naslee i naslee svih
neevropskih ena, poriui stvarnu vezu koja postoji meu svima
nama.
Oigledno je da si morala da obavi ogroman posao kako bi
napisala ovu knjigu. Ali samo zato to u reima ena bele rase koje
zastupaju radikalnu feministiku perspektivu postoji toliko malo grae
o enskoj moi i enskim simbolima koji se odnose na obojene ene,
injenica to si u svom radu taj aspekt povezanosti ostavila bez
ikakvog komentara predstavlja osporavanje izvora enske snage i
moi neevropskog porekla iz koje se napaja svaka naa pojedinana
vizija. To znai staviti akcenat po izboru.
Poto sam shvatila da je jedini citat neke crnopute ene onaj koji si
upotrebila u uvodu poglavlja o genitalnom sakaenju afrikih ena, to
me je navelo da se zapitam zato je te rei uopte bilo potrebno citirati.
to se mene tie, ja mislim da si ti u stvari zloupotrebila moje rei, da
si ih upotrebila samo kao dokaz protiv mene kao obojene ene. Jer
moje rei koje si upotrebila nisu bile, ni vie ni manje, karakteristine
za to poglavlje od eseja ''Poezija nije luksuz'' ili od bilo koje moje
pesme koja je mogla da se nae u drugim delovima Gin / Ekologije.
Zbog toga mi se u mislima javlja pitanje da li ti, Meri, ikad stvarno
proita neko delo crnopute ene? Da li si ikad stvarno proitala rei
koje sam napisala ili si ih samo preletela pogledom traei citate za
koje si mislila da e potvrditi ve stvorenu ideju o nekoj staroj i
iskrivljenoj vezi izmeu nas? Ovo nije retoriko pitanje.
Meni se ini da je ovo jo jedan primer kako ene bele rase sateru-
ju u geto znanje, hronologiju i dela obojenih ena jer se same
iskljuivo kreu u referentnom okviru zapadnoevropskog patrijarhata.
ak i tvoje rei na 49. strani Gin / Ekologije: ''Snaga koju mi, ene
usredsreene na sebe stiemo, otkrivajui nau prolost, jeste naa
sopstvena snaga koju vraamo svom sopstvu,'' imaju drugaiji prizvuk
kad se prisetimo starih tradicija moi i snage otkrivenih u enskom
okupljanju afrikih ena. Upravo tamo treba da ga pronau sve ene
koje se ne plae da otkriju sopstvenu povezanost sa tim tradicijama.
Da li si proitala moja dela, i dela drugih crnoputih ena, da bi
neto saznala? Ili si ila u lov da u njima pronae samo one rei koje
e legitimisati tvoje poglavlje o genitalnom sakaenju afrikih ena u
oima drugih crnoputih ena? Ako je to sluaj, zato onda nisi koristila
nae rei da legitimie ili ilustruje druga mesta gde se mi
povezujemo kao bia i gde nam to prilii? Ako, s druge strane, nisi
elela da se obrati crnoputim enama, kako bi nae rei mogle da ilus-
truju tvoju poentu enama bele rase?
Traim od tebe, Meri, da bude svesna injenice u kojoj meri ovo
ide u prilog silama rasizma i meusobnog odvajanja ena i pret-
postavke da su istorija i mit ene bele rase jedina i legitimna istorija
svih ena na koju se moemo pozvati kad govorimo o moi i tradiciji,
a da smo mi, obojene ene i nae istorije, vredne pomena samo kao
dekoracija ili kao primer tlaenja ena. Traim od tebe da bude sves-
na posledice koju to odbacivanje ima na zajednicu crnakih ena i na
druge obojene ene, ali i kako to odbacivanje devalvira tvoje
sopstvene rei. Ovo odbacivanje se u sutini ne razlikuje od specifine
degradacije zbog koje crnopute ene postaju, na primer, rtve ubica
koji ak i sada haraju tvojim gradom. Kad nas patrijarhat odbaci, on
ohrabruje nae ubice. Kad nas odbaci radikalna lezbejska feministika
teorija, ona na taj nain podstie sopstvenu smrt.
Ovo odbacivanje predstavlja stvarnu prepreku za nau meusobnu
komunikaciju. Zbog te prepreke mnogo nam je lake da vam u
potpunosti okrenemo lea nego da pokuamo da shvatimo razmilja-
nje koje stoji u pozadini vaih izbora. Da li e sledei korak oznaiti
poetak rata izmeu nas ili razdvajanje? Ne moemo prihvatiti
injenicu po kojoj treba da budemo asimilovane iskljuivo u okviru
istorije ena Zapadne Evrope.
Meri, traim od tebe da se priseti onog to je u tebi tamno, drevno
i boansko, a to e ti pomoi da govori. Nama je, kao autsajderka-
ma, potrebna uzajamna podrka i povezanost ali i sve druge
neophodne stvari za ivot na margini. No, da bismo se okupile,
potrebno je da se prepoznamo. Meutim, ja oseam da poto me ti tako
potpuno ne-prepoznaje, moda sam u tvom sluaju pogreila i, stoga,
ni ja tebe vie ne prepoznajem.
Oseam da ti zaista velia razliitost koja postoji izmeu ena bele
rase kao stvaralaku snagu koja vodi ka promenama, a ne kao uzrok
nesporazuma i odvajanja. Ti, meutim, ne shvata da te razliitosti
izlau sve ene u razliitom stepenu i u razliitim oblicima patri-
jarhalnoj tiraniji. Nekim od tih oblika tiranije izloene smo i mi, a
nekima nismo. Ti, primera radi, sigurno zna da smrtnost kod obojenih
ena od raka dojke iznosi 80 procenata; to znai tri puta vie nepotreb-
nih eventracija, histerektomija i sterilizacija u odnosu na ene bele
rase; crnopute ene imaju tri puta vee anse da budu silovane, ubijene
ili napadnute nego ene bele rase. Ovo su statistiki podaci, a ne
sluajnosti ili paranoine fantazije.
Unutar enske zajednice, rasizam je u mom ivotu realna sila ba
kao to u tvom to nije sluaj. enama bele rase koje u odori s
kapuljaom na glavi dele pamflete Kju-kluks-klana* po ulicama Ohaja
moda se ne bi dopalo to to ti govori, ali mene bi zbog toga ubile na
licu mesta. (Kad bismo ti i ja ule u uionicu punu ena u Dizmal
Galu, u Alabami, gde bi one jedino znale da smo i ti i ja lezbejke i
radikalne feministkinje, bilo bi ti jasno ta hou da kaem.)
Istina je da tlaenje ena ne poznaje ni etnike ni rasne granice, ali
to ne znai da je ono unutar tih granica identino; niti da rezervoari
nae drevne moi poznaju te granice. Baviti se jednim, a ak i ne
spomenuti drugo znai lano predstaviti ono to nam je zajedniko kao
i ono po emu se razlikujemo.
Jer iza sestrinstva jo uvek ivi rasizam.
Prvi put smo se srele na tribini organizovanoj u Drutvu za
savremene jezike kad sam itala svoj rad pod naslovom ''Preobraaj
utanja u jezik i akciju.'' Ovo pismo je pokuaj da prekinem utanje
koje sam sebi nametnula neto pre tog datuma. Odluila sam da o
rasizmu nikad vie ne razgovaram sa enama bele rase. Smatrala sam
da je to gubljenje energije zbog destruktivnog oseanja krivice i
odbrambenog stava ena bele rase, a i zbog toga jer to god sam ja
morala da im kaem, one su to jo bolje mogle rei jedna drugoj i to
po daleko manjoj emotivnoj ceni po enu koja govori zato to bi te rei
verovatno bile bolje primljene. Ali ja ne bih elela da te unitim u svo-
joj svesti, ne bih elela da na to budem primorana. Zato ja, kao tvoja
runa sestra, traim od tebe da odgovori na moja zapaanja.
Bez obzira na injenicu da li e to uiniti ili ne, Meri, ja ti se jo
jednom zahvaljujem za ono to sam od tebe nauila.
Ovim pismom vraam ti taj dug.
U rukama Afrekete,
Odri Lord
 MUKO DETE: ODGOVOR CRNOPUTE LEZBEJKE I
FEMINISTKINJE*

Ovaj lanak nije teorijska rasprava o majkama lezbejkama i nji-

hovim sinovima niti uputstvo za njihov odnos. Ovo je pokuaj da se
ispitaju i podele neki delovi zajednike istorije koja pripada mom sinu
i meni. Ja imam dvoje dece: erku Bet koja ima petnaest i po godina i
sina Donatana koji ima etrnaest. Evo kakav je bio i kakav je odnos
izmeu mene i Donatana, a teoriju ostavljam drugom vremenu i
drugoj osobi. Moja pria je samo pria jedne ene.
Ne mogu da uputim nikakvu specijalnu poruku drugim majkama
lezbejkama o vaspitavanju sinova, nemam nikakvu tajnu koju bih
mogla da im otkrijem. Ja samo mogu njihova pitanja da formuliem na
svoj nain i da se nadam da emo sve poeti da govorimo o tim pita-
njima i o onim delovima naeg ivota koje elimo da podelimo s
drugima. Mi smo ene koje ostvaruju kontakt sa samima sobom, i
jedna s drugom, prevazilazei ogranienja tampane stranice i sklone
smo da se posluimo sopstvenim znanjem ili znanjem one druge.
Najistinitije usmerenje dolazi iznutra. Ja svojoj deci dajem najveu
snagu time to elim da istraim sebe i to im poteno kaem ta u sebi
nalazim, ne oekujui od njih reakciju koja nije primerena njihovom
uzrastu. Tako oni poinju da ue da tragaju za korenima svog straha.
Sva naa deca su konjanici koji jo nisu osvojili svoje kraljevstvo.
Razvoj seksualnosti mog sina je svesna dinamika izmeu njega i
mene. Bilo bi drsko s moje strane da ovde govorim o Donatanovoj
seksualnosti, ali ja elim samo da izrazim svoje uverenje da e njegov
izbor, bez obzira na to s kim on poeli da istrai to podruje, biti lien
represije, da e biti ispunjen radou i da e ga Donatan doiveti iz
dubine svog bia.
 Jedna tekoa u pisanju ovog rada vremenski je uslovljena; ovog
leta, Donatan e fiziki gledano postati mukarac. Svi nai sinovi
moraju da postanu mukarci - onakvi, nadamo se, meu kojima e
nae erke, roene ili neroene, voleti da ive. Nai sinovi nee postati
ene. Njihov put e biti mnogo tei od puta naih erki jer e morati
da se odsele od nas i ive bez nas. Nadajmo se da e nai sinovi
sauvati ono to su nauili od nas i da e to ugraditi u sopstvenu
linost.
Nae erke imaju nas, bilo da ele s nama da se mere ili da se bune
protiv nas; bilo da prihvataju na ivotni okvir ili ele da sanjare.
Sinovi lezbejki, meutim, moraju da stvore sopstvenu definiciju sebe
kao mukaraca. To ih ini monim, ali i ranjivim. Sinovi lezbejki su u
prednosti jer poznaju na nain ivota to im pomae da preive, ali
oni to znanje koje su stekli od nas moraju transponovati u sopstvenu
mukost. Neka boginja bude milostiva prema mom sinu, Donatanu.
Nedavno sam upoznala mlade crnce za koje sa zadovoljstvom
mogu da kaem kako se njihove vizije budunosti kao i njihova
zabrinutost za dananji trenutak vie ukrtaju sa Donatanovom nego
sa mojom vizijom. Razgovarala sam sa tim mukarcima o svojoj vi-
ziji kao i o privremenim strategijama za na opstanak i drago mi je to
sam imala priliku da sa njima zajedno posedim i popriam. Neke od
njih upoznala sam na Prvoj godinjoj konferenciji lezbejki i homosek-
sualaca odranoj u gradu Vaingtonu, oktobra 1979. godine. Druge
sam upoznala na razliitim mestima i ne znam kako su seksualno ori-
jentisani. Neki od tih mukaraca sami podiu svoju decu. Neki su
usvojili sinove. To su crnci koji sanjaju i koji deluju u skladu sa svojim
oseanjima. Dobro je znati da nai sinovi nisu sami.
Kad me Donatan veoma naljuti, ja uvek kaem da on u meni
probudi testosteron. Hou da kaem da moj sin predstavlja neki deo
mene, kao ene, ije postojanje nisam voljna ni da priznam ni da
istraim. Na primer, ta znai ''ponaati se kao mukarac''? ta ja, u
mom sluaju, odbacujem? ta Donatan pokuava da redefinie?
Podizati crnaku decu - i ensku i muku - u eljusti rasistiki i
seksistiki raspoloene, samoubistvu sklone adaje opasan je i riskan-
tan posao. Ako naa deca ne mogu u isto vreme i da je vole i da joj se
odupru, verovatno nee preiveti. Meutim, da bi preiveli moraju da
budu slobodni. Upravo ih to majke i ue - ljubavi i preivljavanju - to
jest, da sami sebe definiu i da postanu slobodni. Za svako crnako
dete sutinski je vano da bude sposobno za duboka oseanja i da ta
oseanja ume da prepozna: kako da oseti ljubav, kako da je ne odbaci,
ali i kako da ga ona ne pokori, i kako da uiva u dubokim oseanjima.
elim da vaspitam crnoputog mukarca koji nee pristati da bude
uniten i koga nee unititi korupcija zvana mo belakih otaca koji
podjednako ele i njegovo i moje unitenje. elim da vaspitam
crnoputog mukarca koji e uvideti da ene nisu legitimni predmet
njegovog neprijateljstva, ve da su to delovi jedne strukture koja ga
programira da se plai i da prezire ene ba kao to se plai i prezire
svoje crnako bie.
U mom sluaju, taj zadatak zapoinjem tako to uim svog sina da
ja ne postojim zato da bih oseala umesto njega.
Mukarci koji se plae da oseaju moraju oko sebe imati ene koje
e oseati umesto njih, ali oni zatim te ene odbacuju zbog te iste
navodno ''inferiorne'' sposobnosti za duboka oseanja. Meutim i na
taj nain, mukarci sami osporavaju svoju sutinsku humanost i upada-
ju u klopku zavisnosti i straha.
Kao crnoputa ena predana ostvarenju budunosti u kojoj e ivot
biti mogu i kao majka koja voli i podie deaka koji e postati
mukarac, moram da ispitam sve mogunosti svog postojanja u tako
destruktivnom sistemu.
Donatan je imao tri i po godine kad smo se Fransis, moja ljubavni-
ca, i ja upoznale. Imao je sedam kad smo svi poeli da ivimo zajed-
no. Fransis i ja smo od samog poetka insistirale na tome da u naem
domu ne bude nikakve tajne u pogledu injenice da smo nas dve lez-
bejke, a to je podjednako bio izvor i problema i snage za oba moja
deteta. U poetku je to insistiranje bilo plod zajednikog saznanja da
ono to je skriveno iz straha, uvek moe biti upotrebljeno ili protiv
dece ili protiv nas dve to je nesavren ali koristan argument u prilog
potenju. Poznavanje straha moe nas osloboditi od njega.
Za one koji se bore
Nema mesta
Koje ne moe biti
Dom
Niti koje moe.*

Da bi preivela, crnaka deca u Americi moraju se odgajati u duhu

ratnika. Da bi preivela, ona se moraju vaspitati tako da prepoznaju
mnogobrojna lica neprijatelja. Deca lezbejskih parova su u tom smis-
lu u prednosti jer veoma rano naue da tlaenje poprima mnogobrojne
raznovrsne oblike od kojih nijedan nema nikakve veze s njihovom
sopstvenom vrednou.
Ako se osvrnem unazad, seam se da su godinama, kad su decu
prozivali u koli, deaci vikali Donatanu ''tvoja majka je crnuga,'' a
ne ''tvoja majka je lezbejka.''
Kad je Donatan imao osam godina i bio u treem razredu, preselili
smo se, a on je preao u novu kolu gde mu je ivot zagoravala
injenica to je bio novajlija. On nije voleo grube igre. Nije voleo ni
da se bije. Nije voleo ni da gaa pse kamenjem. Sve ga je to odmah
oznailo kao laku metu.
Kad se Donatan jednog popodneva vratio kui plaui, ula sam
od Bet kako grubijani sa oka teraju Donatana da im isti cipele na
putu kui svaki put kad Bet nije tu da ih otera. Kad sam jo ula da je
kolovoa jedan mali iz Donatanovog razreda koji je istog rasta kao i
moj sin, desilo mi se neto veoma zanimljivo to me je uznemirilo.
Moj bes zbog sopstvene nemoi iz prolosti i moj tadanji bol zbog
patnje mog sina, prisilili su me da zaboravim sve to znam o nasilju i
strahu i okrivljavanju rtve, pa sam poela da sikem na uplakano
dete. ''Sledei put kad bude uao ovamo plaui ...,'' a onda sam
iznenada zautala, uasnuta.
Upravo tako poinje proces unitavanja naih sinova, kad mi
dozvolimo da pod izgovorom da elimo da ih zatitimo u stvari
ublaavamo sopstveni bol. Zar je moj sin dobio batine? Bila sam
spremna da zahtevam od njega da naui prvu lekciju o korupciji moi
- da sila kola lomi, a pravdu ne pita. U mislima sam ula sebe kako
poinjem da prihvatam staro i pogreno gledite o tome ta su zaista
snaga i hrabrost.
Jer Donatan zaista ne mora da se tue ako to ne eli, ali na neki
nain mora da se osea bolje zato to se ne tue. Uhvatio me je neki
stari uas na pomisao da sam nekad bila debela devojica koja je
beala, prestravljena da e joj neko slomiti naoare.
Negde u to vreme, jedna veoma mudra ena mi je rekla: ''Da li si
ikad rekla Donatanu da si se i ti plaila kad si bila dete?''
Ta pomisao mi je tada bila udna, ali sledei put kad je moj sin
doao kui u suzama i zadihan jer je opet beao od siledija, videla
sam da se stidi to je izneverio mene ili neku predstavu o meni, koju
smo on i ja stvorili u njegovoj glavi, kao majci i eni. Tu predstavu o
eni koja sve moe da rei pojaavala je injenica to je iveo u poro-
dici sa tri jake ene - sa svojim lezbejskim roditeljima i svojom
iskrenom starijom sestrom. U kui je, to se Donatana tie, mo
sasvim jasno bila u rukama ena.
Zbog toga to nas drutvo ui da razmiljamo po obrascu ili-ili, to
jest, ubij ili e biti ubijen, potini ili e biti potinjen, to je znailo
da Donatan mora ili da pobedi ili da izgubi. Videla sam kuda vodi
takav nain razmiljanja. Setite se dva klasina mita i obrasca
ponaanja u odnosu izmeu majke i sina iz zapadnjake kulture:
Jokaste i Edipa, sina koji polno opti sa svojom majkom, i
Klitemnestre i Oresta, sina koji ubija svoju majku.
Osetila sam kako sve to ima veze sa mnom.
Sela sam na stepenice u hodniku, stavila Donatana u krilo i
obrisala mu suze. ''Da li sam ti ikad priala o tome kako sam se plai-
la kad sam bila mala kao ti?''
Nikad neu zaboraviti pogled na njegovom deakom licu dok sam
mu priala priu o tuama posle kole i mom strahu da ne polomim
naoare. Bio je to pogled olakanja i potpune neverice koji mi se
urezao u pamenje.
Naoj deci je teko da poveruju u to da mi nismo svemogue kao
to je i nama teko da u to poverujemo kao roditeljke. To saznanje je,
meutim, neophodno kao prvi korak u preispitivanju moi kao neeg
to se razlikuje od sile, uzrasta, privilegije ili odsustva straha. To je
znaajan korak za deaka jer njegovo socijalno unitenje poinje u
onom asu kad biva primoran da poveruje kako je jedini nain da bude
snaan ako ne osea ili ako pobeuje.
Setila sam se svega ovoga godinu dana kasnije kad je jedan novinar
pitao Bet i Donatana, koji su imali deset i devet godina, kako misle
da na njih utie injenica to im je majka feministkinja.
Donatan je rekao da smatra da feminizam nije mnogo zanimljiv za
deake, iako je svakako dobro to moe da plae ako mu se plae i to
ne mora da igra fudbal ako ne eli. Ponekad se setim toga danas kad
ga vidim kako veba tekvondo da bi dobio braon pojas.
Najvanija lekcija koju mogu da prenesem svom sinu ista je ona
koju mogu da prenesem i svojoj erki - kako da budu ono to ele da
budu. Najbolji nain na koji im to mogu preneti jeste da ja budem ono
to elim da budem i da se nadam da e oni nauiti ne da budu ja, jer
je to nemogue, ve da budu to to jesu. To znai kako da se priblie
onom glasu koji im stie iz dubine njihovog bia, a ne onom bunom,
ubedljivom, preteem glasu koji dolazi spolja i na njih vri pritisak da
budu ono to svet eli da budu.
A to je dovoljno teko.
 Donatan ui da u sebi pronalazi razliita lica hrabrosti i snage ma
kako odluio da ih nazove. Pre dve godine Donatan je imao dvanaest
godina i iao je u sedmi razred kad je jedan od njegovih drugova iz
kole koji je dolazio kod nas kui insistirao na tome da Frensis zove
''sluavkom.'' Kad ga je Donatan ispravio, deak je tada pominjao
Frensis kao ''spremaicu.'' Najzad mu je Donatan jednostavno rekao:
''Frensis nije spremaica; ona je ljubavnica moje majke.'' to je
najudnije, nastavnici u njegovoj koli jo uvek se nisu oporavili od
njegove iskrenosti.
Frensis i ja smo planirale da ovog leta prisustvujemo jednoj
lezbejsko-feministikoj konferenciji kad su nas obavestili da ne
primaju deake starije od deset godina. Ta injenica nam je
predstavljala i logistiki i filozofski problem, pa smo organizatorkama
poslale pismo sledeeg sadraja:
Sestre,
Deset godina zajednikog ivota kao rasno meovitog lezbejskog
para nauilo nas je kakva nam opasnost preti od preterano uproenog
pristupa prirodi ugnjetavanja i raznoraznih reenja s tim u vezi, kao i
o opasnosti koja je nerazdvojno vezana za svaku nepotpunu viziju.
Na trinaestogodinji sin predstavlja za nas isti onoliki povod za
nadu u budui svet kao i naa petnaestogodinja erka i mi ne elimo
da ga ostavimo na zloinakim ulicama Njujorka dok mi putujemo na
zapad da bismo pomogle da se stvori lezbejsko-feministika vizija
budueg sveta u kome emo svi moi da preivimo i da napredujemo.
Nadam se da emo ovaj dijalog moi da nastavimo u bliskoj
budunosti jer oseam da je on znaajan za nau viziju i na opstanak.

Pitanje separatizma nije ni najmanje jednostavno. Drago mi je to

je jedno od moje dece mukog pola jer mi to pomae da ostanem
potena. Svaki redak koji napiem odie krikom da nema lakih reenja.
Odrasla sam u preovlaujue enskim sredinama i znam koliko je
to bilo presudno za moj lini razvoj. esto oseam elju i potrebu za
iskljuivo enskim drutvom. Priznajem da su nai sopstveni prostori
od sutinskog znaaja za razvoj i obnovu snage.
Kao crnkinja, ponekad mi je neophodno da se povuem u
iskljuivo crnake grupe iz apsolutno istog razloga - zbog razlike u
fazama razvoja i razlike u nivou interakcije. Kad razgovaram sa
mukarcima i belkinjama, esto se setim koliko mi je potrebno energi-
je i vremena da ponovo izmislim olovku svaki put kad elim da
poaljem poruku.
 To, meutim, ne znai da kad moj sin napuni deset godina, ja
prestajem da budem odgovorna za njegovo obrazovanje kao i za
obrazovanje moje erke. Ali, i u pogledu jednog i u pogledu drugog
deteta, ta odgovornost se sve vie smanjuje to oni vie postaju ena i
mukarac.
I Bet i Donatan moraju da znaju ta im je zajedniko, a ta nije; na
koji nain su povezani, a na koji nisu. Frensis i ja, kao odrasle ene i
lezbejke sve svesnije svoje moi, moramo ponovo da steknemo to
iskustvo u ijem svetlu razliitost ne mora da bude pretnja.
Kad zamiljam budunost, mislim o svetu u kome e iveti moje
erke i moji sinovi. To je razmiljanje o opstanku vrste - razmiljanje
radi ivota.
Najverovatnije je da e uvek biti ena koje e iveti sa enama,
ena koje e iveti sa mukarcima i mukaraca koji e iveti s
mukarcima. Ja radim za vreme kada e svi - ene sa enama, ene sa
mukarcima i mukarci sa mukarcima - raditi u svetu u kome se hleb
ili sopstvo ne trampi za poslunost, lepotu ili ljubav. U takvom svetu
vaspitavaemo nau decu da budu slobodna da izaberu na koji e se
nain najbolje ostvariti. Mi smo zajedniki odgovorni za vaspitavanje
mladih i staranje o njima jer je, najzad, injenica da se deca gaje u
funkciji ouvanja vrste.
Unutar pomenutog trojnog obrasca uzajamnog vezivanja i naina
ivota, vaspitavanje mladih e biti zajednika obaveza svih odraslih
koji ele da uestvuju u tome. Oito je da e deca vaspitana u svakom
od ova tri obrasca odnosa biti drugaija, a to e dati poseban peat
venom traganju koji je najbolji nain da proivimo svoj ivot.
Donatan je imao tri i po godine kad smo se Frensis i ja upoznale.
On sada ima etrnaest godina. Oseam da je ivot sa lezbejskim
roditeljima dodatno doprineo da Donatan razvije vredno iskustvo u
okviru svoje ljudske oseajnosti.
Donatan je imao privilegiju to je odrastao u porodici u kojoj nije
bilo seksistikih odnosa, u porodici koja je uputila izazov navodno
prirodnim pretpostavkama o neophodnosti postojanja obrasca
ugnjetaa i ugnjetenog. Razlog za to ne poiva u injenici da smo
Frensis i ja lezbejke jer, na alost, ima lezbejki koje jo uvek robuju
patrijarhalnim obrascima nejednakih odnosa moi.
Te pretpostavke o odnosima moi sada se dovode u pitanje zato to
Frensis i ja, esto bolno i u razliitoj meri uspeno, pokuavamo da
procenimo i svaki put iznova izmerimo naa oseanja koja se tiu
moi, nae sopstvene i tue. Mi paljivo ispitujemo one oblasti u
kojima se ona ispoljava izmeu nas dve i izmeu nas i dece, bilo
otvoreno bilo skriveno. Veliki deo naih dvonedeljnih porodinih
okupljanja posveen je ovom istraivanju.
Kao roditeljke, Frensis i ja smo Donatanu dale nau ljubav, nau
iskrenost i nae snove kako bismo mu pomogle u stvaranju sopstvenih
vizija. to je najvanije, on je kao sin dve lezbejke imao model od
neprocenjivog znaaja, ne samo kao model odnosa izmeu dve osobe
ve kao nain povezivanja.
Donatan sada ima etrnaest godina. Kada sam razgovarala sa njim
o ovom radu i traila od njega dozvolu da neke delove njegovog i-
vota podelim sa drugima, pitala sam ga koji su, po njegovom milje-
nju, bili najnegativniji i najpozitivniji aspekti njegovog odrastanja sa
lezbejskim roditeljkama.
On je rekao da je najvea korist koju je stekao to to zna vie o
ljudima nego veina dece njegovih godina koju poznaje i to nije imao
mnogo inhibicija koje su drugi deaci imali u pogledu mukaraca i
ena.
Donatan je rekao da je najnegativniji aspekt koji je osetio bio
podsmeh neke dece iji su roditelji heteroseksualci.
''Misli na tvoje drugove?'' upitala sam.
''O, ne,'' brzo je odgovorio. ''Moji drugovi su pametniji. Mislim na
drugu decu.''
 INTERVJU: ODRI LORD I ADRIJEN RI*

Adrijen: ta u stvari misli kad kae da su tvoja dva eseja ''Poezija

nije luksuz'' i ''Upotreba erotike'' progresije?
Odri: Oni su deo neeg to jo nije zavreno. Ne znam kakav e biti
njihov nastavak ali ti eseji su jasan napredak u istraivanju neeg to
je povezano s prvim proznim tekstom koji sam ikad napisala. Jednu nit
u mom ivotu predstavlja bitka za ouvanje mojih zapaanja - ma
koliko ona bila prijatna ili neprijatna, bolna ili kakva god ...
Adrijen: I ma koliko ona bila poricana.
Odri: I bez obzira na to koliko su neka od tih zapaanja bila bolna.
Kad samo pomislim kako sam se izlagala opasnosti da budem kanje-
na i kako sam se jednostavno preputala toj kazni: ''Ako je ovo jedini
nain na koji ima nameru da se ophodi prema meni, onda es tako i
morati da se ophodi.''
Adrijen: Da li govori o vremenu kad si bila dete?
Odri: Govorim o celom svom ivotu. Odrala sam se zahvaljujui
oseanjima. ivela sam uz pomo oseanja. I to na tako dubokom,
nesvesnom, nivou da nisam umela o njima da govorim. Bila sam
zauzeta ispitivanjem drugih naina davanja i dobijanja informacija i
svega drugog to je bilo u mojoj moi jer te informacije nisam mogla
dobiti u razgovoru s drugim ljudima. Oni su sve vreme govorili oko
mene, a pritom nisu ni davali ni dobijali mnogo informacija koje bi
bile korisne njima ili meni.
Adrijen: A nisu ni sluali to to si govorila, ako si i pokuala da
neto kae.
 Odri: Kad si me pitala kako sam poela da piem, rekla sam ti kako
je u mom sluaju poezija imala specifinu funkciju jo od vremena kad
sam bila veoma mlada. Kad bi me neko upitao: ''Kako se osea?'' ili
''O emu razmilja?'' ili kad bi mi postavio neko drugo direktno pita-
nje, ja bih odrecitovala neku pesmu, i negde u toj pesmi nalazilo bi se
to oseanje, ta vitalna informacija. To je mogao biti neki stih. Mogla
je biti neka slika. Pesma je bila moj odgovor.
Adrijen: Kao da si u tu ve postojeu pesmu prenela neko svoje
preverbalno znanje. Pesma je, dakle, postala tvoj jezik.
Odri: Da. Seam se da sam itala jednu knjigu u dejoj sobi bib-
lioteke kad sam verovatno bila u drugom ili treem razredu. To je bila
zbirka pesama koju je ilustrovao Artur Rakam. Sve su to bile stare
knjige jer je biblioteka u Harlemu dobijala samo stare knjige koje su
se raspadale. Nikad neu zaboraviti pesmu Voltera de la Mara
''Sluaoci.''
Adrijen: U kojoj putnik na konju dolazi do vrata prazne kue?
Odri: Tako je. On kuca na vrata i niko ne odgovara. '' 'Ima li nekog
ovde?' pita on.'' Ta pesma mi se urezala u pamenje. Najzad, on
poinje da lupa na vrata i niko ne odgovara, a on ima oseaj da nekog
ipak ima u kui. Onda okrene konja i kae: '' 'Kaite im da sam dolazio
i da mi niko nije otvorio. Kaite im da sam odrao re.' '' Jedno vreme
sam sebi stalno recitovala tu pesmu. Bila mi je jedna od najomiljenijih.
Ali da ste me pitali: ''O emu ta pesma govori?'' mislim da ne bih bila
u stanju da vam odgovorim. To je bio glavni razlog zato sam i sama
poela da piem, ta moja potreba da iskaem ono to nisam mogla da
saoptim drugaije u trenucima kad mi pri ruci nisu bile tue pesme
koje bi mi u tome pomogle.
Adrijen: Morala si da napie svoje sopstvene.
Odri: Postojalo je toliko mnogo sloenih emocija o kojima nisu
postojale pesme. Morala sam da pronaem tajni put da izrazim svoja
oseanja. Uila sam svoje pesme napamet. Govorila sam ih glasno;
nisam ih zapisivala. U glavi sam imala veliki fond poezije. Seam se
da sam u srednjoj koli pokuavala da ne mislim kroz pesme. Videla
sam, na svoje zaprepaenje, da drugi ljudi razmiljaju korak po korak,
a ne u mehuriima koji dolaze iz haosa i koje morate da zauzdate
reima ... Zaista verujem da sam to nauila od svoje majke.
Adrijen: ta si nauila od svoje majke?
Odri: Kakav je znaaj neverbalne komunikacije koja poiva ispod
povrine jezika. Moj ivot je zavisio od nje. U isto vreme, iako sam
ivela u tom svetu ja nisam ni na koji nain elela da koristim jezik
onako kako ga je ona koristila. Moja majka se udnovato odnosila
prema reima: ako joj neka ne bi odgovarala ili nije bila dovoljno jaka,
ona bi jednostavno izmislila drugu re koja bi tada zauvek ula u na
porodini renik i jao onom ko bi je zaboravio. Meutim, mislim da
sam od nje dobila drugu poruku ... da izmeu ljudi postoji moan svet
neverbalne komunikacije i dodira koji je za njih bez ikakve sumnje od
sutinskog znaaja i da je neophodno nauiti kako da se on deifruje i
koristi. Jedan od razloga koji mi je oteavao odrastanje bila je
injenica da su moji roditelji, a posebno moja majka, uvek oekivali
od mene da znam ta oni oseaju i ta ele da uradim iako mi to ne
kau. Ja sam mislila da je to prirodno. Moja majka je od mene
oekivala da neke stvari znam bez obzira na to da li ih je ona izgovo-
rila ili nije ...
Adrijen: Nepoznavanje pravila nije bilo opravdanje.
Odri: Upravo tako. Bila sam zbunjena. Konano sam, meutim,
nauila kako da doem do sutinski vanih informacija bez rei.
Majka mi je govorila: ''Nemoj samo kao budala da slua ta ljudi go-
vore.'' Zatim bi produila da govori neto to sam oseala da nije tako.
Kad posmatra ljude uvek neto naui. Ljudi ti nikad nee rei ono
to bi trebalo da zna i zato mora da naui jezik neverbalnih poruka.
Mora uvek sama da se izbori za ono to ti je potrebno da bi preivela.
Ako pogrei, bie kanjena i to nije nita strano. I sama postaje
snana kad radi stvari za koje je potrebna snaga. Tako se odvija
istinski proces uenja. Veoma je teko iveti na taj nain, ali meni je
bilo i korisno. To mi je bilo preimustvo ali i prepreka. U srednjoj koli
sam otkrila da ljudi zaista razmiljaju na razliite naine - da opaaju,
da odgonetaju, da informacije pribavljaju verbalno. Bilo mi je tako
teko. Ja nikad nisam uila. Bukvalno sam nasluivala sve svoje pro-
fesore. Zbog toga mi je bilo toliko vano da dobijem profesora koji mi
se dopada jer nikad nisam uila, nikad nisam itala ono to smo
dobijali za domai, a ipak sam saznavala sve to - ta oseaju, ta znaju
- ali sam i propustila mnogo drugih stvari, mnogo svojih linih
originalnih naina funkcionisanja.
Adrijen: Kad kae da nikad nisi itala, da li hoe da kae da
nikad nisi itala ono to vam je bilo zadato, ali da si itala druge stvari?
Odri: Kad bih itala ono to nam je bilo zadato da proitamo, ja to
nisam itala onako kako je trebalo da se ita. Sve mi je bilo kao pesma,
s drugaijim zavojima i drugaijim nivoima. Tako da sam uvek oseala
da se nain na koji ja razumem stvari razlikuje od naina na koji ih
drugi ljudi razumeju. Vebala sam se da razmiljam.
 Adrijen: Verovatno su to i drugi radili. Da li se sea kako je to
izgledalo?
Odri: Da. Imala sam utisak kako pokuavam da dosegnem neto iza
ugla to mi je neprestano izmicalo. Ta slika je stalno iezavala. Kad
sam se preselila u Kuernavaku, u Meksiku, doivela sam ...
Adrijen: Koliko si tada imala godina?
Odri: Devetnaest. Putovala sam u grad Meksiko jer sam ila na
asove. Da bih stigla na prvi as morala sam da uhvatim autobus koji
je sa trga iz mog mesta polazio u est ujutru. Iz kue sam izlazila pre
zore. Tamo se nalaze dva vulkana: Popokatepetl i Iktakuatl. Kad sam
ih prvi put videla kroz prozore nae kue pomislila sam da su oblaci.
Pre svanua je vladao mrak i mogla sam da vidim sneg na vrhovima
planina i sunce kako izlazi. Kad bi u odreenom asu sunce dostiglo
najvii poloaj, ptice bi poinjale da pevaju. Ali kako smo mi bili u
dolini, kod nas je i dalje bila no, a samo nam je sneg slao neku svet-
lost. Zatim bi usledila neverovatna vriska ptica. Jednog jutra sam
prela preko brda odakle su se irili mokri mirisi zelenila. A onda sam
zaula ptice, tu njihovu graju na koju nikad pre nisam stvarno obrati-
la panju. Silazila sam niz brdo zadivljena. Bilo je arobno. Dok sam
bila u Meksiku nisam sve vreme pisala. Poezija mi je bila zamena za
rei, i to veoma vana ... Na tom brdu osetila sam prvi nagovetaj
mogunosti njihovog spajanja. Mogla sam neposredno da zaodenem
rei u ono to sam oseala. Nisam morala da stvaram svet o kome sam
pisala. Shvatila sam da rei govore. Da postoji emocionalna reenica.
Do tada sam pravila konstrukte u kojima je postojao neki grumen,
neto nalik na kinesku zemiku, neki hranljivi sastojak, neto to mi je
zaista bilo potrebno i to sam morala da stvorim. Tamo na tom brdu,
bila sam ispunjena mirisima i oseanjem lepote zbog prizora koji mi
se ukazao i nisam mogla da verujem ... Oduvek sam matala o tome.
Matala sam o drveu i sanjala ume. Dok u etvrtoj godini nisam
dobila naoare mislila sam da su kronje drvea zeleni oblaci. Kad
sam itala ekspira u srednjoj koli, sanjala sam da se etam u nje-
govim batama obraslim mahovinom i ruama, da se odmaram sa
lepim enama u senici ili da se sunam na crvenoj cigli. U Meksiku
sam otkrila da taj san moe da postane stvarnost. Tog dana u planini
shvatila sam da rei mogu da se usklade sa snovima i da ih ponovo
stvore.
Adrijen: Da li si u Meksiku videla tu izuzetnu, ivopisnu i ulnu
realnost o kakvoj si sanjala?
 Odri: Mislim da jesam. Oduvek sam verovala da taj proces moram
da obavim u svojoj glavi, da tu realnost moram da izmislim. U
Meksiku sam nauila da uopte i ne moe da izmisli neku realnost
ako ona ne postoji ili ako ne moe da postoji. Ne bih znala da kaem
gde je ona prvi put postojala u mom sluaju; seam se da mi je majka
priala prie o Grenadi, ostrvu u Antilima, gde je ona roena ... Ali tog
jutra u Meksiku shvatila sam da ne moram da stvaram lepotu do kraja
ivota. Seam se da sam Judori pokuavala da opiem taj dogaaj, ali
da su mi nedostajale rei. Seam se i da mi je ona rekla: ''Napii
pesmu.'' Kad sam pokuala da napiem pesmu o tome kako sam se
oseala tog jutra, nisam to mogla da uinim, a sve to sam imala bilo
je seanje da za to mora postojati nain. To je bilo neverovatno
znaajno. Znam da sam se iz Meksika vratila veoma, veoma drugaija,
a to je u velikoj meri bila posledica onog to sam nauila od Judore.
tavie, bilo je to nekakvo oslobaanje mog dela, oslobaanje mene
same.
Adrijen: Onda si se vratila u Louer Ist Sajd, zar ne?
Odri: Da, vratila sam se i ivela sam sa svojom prijateljicom Rut.
Pokuavala sam da naem posao. Zavrila sam prvu godinu fakulteta,
ali nisam mogla da opstanem u svetu tih ljudi. Pomislila sam da bih
mogla da postanem medicinska sestra. Bilo mi je teko da dobijem
bilo kakav posao. Nosila sam se milju da dobijem dozvolu da radim
kao medicinska sestra* i da se onda vratim u Meksiko ...
Adrijen: Sa svojim zanatom.
Odri: Ali ni to nije bilo mogue. Nisam imala nikakav novac, a
crnkinjama nisu davali stipendije za medicinske sestre. U to vreme
nisam shvatala tu injenicu jer su mi govorili da je razlog moj lo vid.
Ali prvo to sam uradila kad sam se vratila bilo je da napiem jedan
prozni rad o Meksiku, pod nazivom ''Ljorona.'' Re je o legendi iz tog
dela Meksika, oko Kuernavake. Da li si ula za Kuernavaku? Za
velike ''barrancas?'' Kad u planinama ponu kie, kamenje pone da se
kotrlja kroz velike jaruge. Zvuk tog prvog obruavanja zauo bi se dan
ili dva pre no to bi poele kie. Sve to kamenje koje se kotrljalo niz
planine stvaralo je glas iji bi odjeci odzvanjali i pretvarali se u pla sa
umom vode u pozadini. Modesta, ena koja je ivela u kui, ispriala
mi je legendu o Ljoroni. Ljorona je imala tri sina, a poto je zatekla
svog mua u postelji druge ene - pria je slina Medejinoj - bacila je
svoje sinove u provaliju. Svake godine, negde u ovo vreme, ona se
vraa i oplakuje njihovu smrt. Od ove prie i mojih oseanja nastala je
pria pod naslovom ''Ljorona.'' U sutini, to je pria o mojoj majci i
meni. Kao da sam podigla svoju majku i prenela je na to mesto: ovo je
ena koja ubija, koja neto eli, ena koja unitava svoju decu, koja
eli previe, ali ne zato to je zla ve zato to eli svoj sopstveni ivot
koji je sada tako izvitoperen ... To je bila veoma udna, nezavrena, ali
dinamina pria ...
Adrijen: ini mi se kao da si pokuala da sastavi ta dva dela tvog
ivota: tvoju majku i ono to si nauila u Meksiku.
Odri: Da. Vidi, ja se uopte nisam pozabavila injenicom koliko je
u meni snano prisustvo moje majke, a ono jeste bilo snano, niti
injenicom koliko sam vezana za nju. Ali ova pria je divna. Neki
njeni delovi su mi u glavi, u onom delu gde poivaju poezija i rei.
Nikad do tada nisam pisala prozu i nikad posle toga do danas. Objavila
sam je pod imenom Rey Domini u jednom asopisu ...
Adrijen: Zato si upotrebila pseudonim?
Odri: Zato to ... ja ne piem prie. Ja piem poeziju. Zato sam
morala da je objavim pod drugim imenom.
Adrijen: Zato to je ona bila neto razliito od onog to ti pie?
Odri: Tako je. Ja piem samo poeziju, a sad se pojavljuje ta pria.
Uzela sam ime Rey Domini to na latinskom znai Odri Lord.
Adrijen: Da li zaista nisi pisala prozu od vremena te prie pa sve do
pre nekoliko godina kad si napisala esej ''Poezija nije luksuz''?
Odri: Nisam mogla. Iz nekog razloga, to sam vie pisala poeziju
to sam manje mogla da piem prozu. Nekad bi neko zatraio od mene
da napiem prikaz neke knjige, ili, kad sam radila u biblioteci, da
napiem rezime nekih knjiga. Problem nije bio u tome to to nisam
umela da uradim. Tada sam ve znala kako da reenice poveem u
paragraf. Ali pomisao na injenicu da duboka oseanja treba da
iskaem linearno, u neprekinutom nizu tampanih slova bila mi je
zagonetna; to je bio metod koji je prevazilazio moje moi.
Adrijen: Ali pisala si veliki broj pisama, zar ne?
Odri: Nisu to bila prava pisma. Zapisivala sam tok svoje svesti, a
to je bilo dovoljno ljudima koji su mi bili bliski. Prijatelji su mi vratili
pisma koja sam im poslala iz Meksika - bila su udna i imaju najvru
formu. Seam se da nisam mogla dovoljno dugo da se usredsredim na
neku misao da bih se na njoj zadrala od poetka do kraja; ali o pesmi
sam mogla da razmiljam danima kao da sam izvan ovog sveta.
Adrijen: Da li zbog toga to si jo uvek verovala da je razmiljanje
zagonetan proces koji drugi ljudi upranjavaju i to si, na neki nain,
morala da se izveba u njemu? Razmiljanje za tebe nije bilo neto
to se podrazumeva?
 Odri: Za mene je to bio veoma zagonetan proces. Sumnjala sam u
njega zato to sam bila svedokinja mnogih greaka poinjenih u nje-
govo ime i zato ga nisam potovala. S druge strane sam ga se plaila
jer sam stvorila neke neizbene zakljuke ili ubeenja o svom ivotu i
o svojim oseanjima o kojima je bilo teko razmiljati. A ja nisam
htela da ih izgubim. Nisam htela da ih se odreknem. Oni su za mene
bili previe dragoceni. Oni su bili moj ivot. Meutim, ja nisam mogla
ni da ih analiziram ni da ih razumem jer oni nisu imali onakav smisao
kakav su me uili da oekujem da e imati kroz proces razumevanja.
Bilo je stvari koje sam znala, ali nisam mogla da kaem. A nisam
mogla ni da ih razumem.
Adrijen: Hoe da kae da nisi mogla da ih izrazi, da ih ana-
lizira, da ih brani?
Odri: ... nisam mogla da piem o njima u prozi. Tano. Napisala
sam mnogo tih pesama po kojima si me ti prvo upoznala, onih iz
zbirke Prvi gradovi*, napisanih jo u srednjoj koli. Da si traila od
mene da govorim o jednoj od tih pesama, uinila bih to na najobiniji
nain. Bila sam svesna samo injenice da moram da se drim tih
oseanja i da ih na neki nain iskaem.
Adrijen: Ali ona su isto tako bila preobraena u jezik?
Odri: Tako je. Kad bih konano napisala neku pesmu u kojoj su ta
oseanja bila prisutna, govorila bih je glasno i ona bi oivela, postala
bi stvarna. Poela bi da mi se ponavlja u mislima i onda sam znala da
je uspela, da je prava. Neto je zazvualo istinito. Kao zvono. I stvorile
bi se rei.
Adrijen: Kako je tvoj spisateljski rad povezan sa tvojim profe-
sorskim poslom?
Odri: Znam da je poduavanje jedna od tehnika preivljavanja. To
vai za mene, a mislim da vai i uopte; poduavanje je jedini nain
da ovek zaista neto naui. Ja sam lino uila neto to mi je trebalo
da bih preivela. To to sam uila istovremeno sam i preispitivala, ali
sam poduavala i druge. Poduavala sam sebe naglas. Sve je poelo u
poetskoj radionici u Tugaluu.
Adrijen: Zar nisi bila bolesna kad su te pozvali da ode u Tugalu?
Odri: Da. Skoro da sam mislila sam da u umreti.
Adrijen: ta je bilo posredi?
Odri: Dajen di Prima - to je bilo 1967. godine - osnovala je Poets
Pres i rekla mi: ''Zna, vreme je da objavi knjigu.'' Upitala sam: ''A ko
e da je tampa?'' Htela sam da sklonim negde te pesme jer sam ih pre-
vie prepravljala umesto da piem nove; tako sam saznala, opet kroz
iskustvo, da poezija nije plastelin. Ne moe da uzme pesmu i da je
stalno menja. Ona je to to jeste i ti mora da zna da je skroji; ako
uz to jo neto eli i da kae, utoliko bolje. Ali ja sam ih stalno
doterivala pa je Dajen je rekla: ''Mora da ih tampa. Da ih pusti u
prodaju.'' Tako je izdavaka kua Poets Pres objavila Prve gradove.
Radila sam na toj knjizi, sakupljala pesme i to je otilo u tampu ...
Kad sam dobila kopije za korekturu poela sam ponovo da glancam
svoje pesme i shvatila da e one postati knjiga! Shvatila sam da u
izai u javnost i da e ljudi koje i ne poznajem itati te pesme. Pitala
sam se ta e se dogoditi.
Situacija je bila veoma kritina, a ja sam radila bez predaha jer je
moja finansijska situacija kod kue bila izuzetno nezavidna. Zato sam
se zaposlila. Preko dana sam bila sa decom, a nou sam radila u bib-
lioteci. Donatan je plakao svake noi kad sam odlazila na posao, a
njegova vriska je odzvanjala dugim hodnikom koji je vodio do lifta.
Radila sam nou i sama sam nauila da pravim bojeno staklo za pro-
zore, radila sam u kancelariji moje majke, organizovala Boi za svoje
prijatelje, a onda sam pala u krevet jer sam preterala. Bila sam toliko
bolesna da nisam mogla da ustanem iz kreveta, tako da je Ed podigao
slualicu kad je telefon zazvonio. Bio je to Gejlin Vilijams iz Poetskog
centra koji je pitao da li bih elela da kao gostujua pesnikinja idem u
Tugalu, koled za crnce, u dravi Misisipi. Preporuili su me za
stipendiju. Ed je rekao: ''Mora to da prihvati.'' Bila sam toliko
iscrpljena da nisam verovala da u moi. Veoma me je plaila pomisao
da e mi se ljudi obraati kao pesnikinji. Moja knjiga, uzgred reeno,
jo nije ni bila izala iz tampe.
Adrijen: A ljudi koji te nikad nisu videli ve su te ozbiljno shvatili.
Odri: Ba tako. Naroito me je plailo to to se od mene trailo da
budem javna linost; da govorim kao pesnikinja, a ne da jednostavno
govorim. Ali u tom asu sam osetila kao da se vraam iz mrtvih i da
sve jo nije izgubljeno. Pomislila sam, hej, pa to je odlino, hajde da
vidimo - ali ne zato to sam smatrala da to mogu da uradim ve zato
to sam znala da je to neto novo i drugaije. Uasavala me je pomisao
da idem na jug. Bili su tu, meutim, i odjeci starog sna: odavno sam
elela da odem u Tugalu. Moja prijateljica Ilejn i ja htele smo da se
1961. godine prikljuimo Slobodnim putnicima* u Deksonu, na putu
od Kalifornije do Njujorka. Ilejnina majka je u San Francisku pred
nama pala na kolena i preklinjala nas da to ne inimo, plaei se da e
nas ubiti, pa smo odustale. Tako je odlazak u Tugalu, u Deksonu, bio
deo mita ...
 Adrijen: Izgleda da si ranije imala romantiniji stav o tome ta e
ti znaiti odlazak na jug dok si est godina kasnije imala dvoje dece, a
u meuvremenu su se na jugu dogodile mnoge stvari...
Odri: Bila sam uplaena. Pomislila sam: ''Otii u.'' Zaista, to je bila
prva emocija suprotna gnevu i bolu koji sam oseala to svake noi
ostavljam svog malog deaka u suzama. Razmiljala sam - ako svake
veeri kad odlazim na posao u biblioteku ujem kako moje dete vriti,
onda u, ako odem, bar moi da saznam neto to elim. Tako sam i
otila.
Adrijen: Da li si bila uplaena u Tugaluu, kad je trebalo da pone
sa radom u radionici?
Odri: Jesam, ali ambijent je bio veoma podsticajan. Boravila sam
tamo dve nedelje pre nego to sam zaista poela da okupljam ljude, a
bilo je osam studenata koji su ve pisali poeziju. Poela sam da uim
ta je hrabrost, poela sam da govorim. Bila je to mala grupa tako da
smo se veoma zbliili. Nauila sam izuzetno mnogo sluajui ljude.
Jedino to sam mogla da im pruim bila je iskrenost i otvorenost.
Oseala sam, uprkos svojoj prestravljenosti, da je apsolutno neophod-
no da im priznam, poto smo jedni drugima otvorili svoja srca, da je
otac moje dece belac. ta god da je ta injenica tada znaila tim
mladim crncima u Tugaluu, meni je to to sam otvoreno govorila o
sebi i suoavala se sa njihovim neprijateljstvom i njihovim oseanjem
razoaranja, bilo veoma teko da prevaziem.
Adrijen: Mora da ti je bilo posebno teko s obzirom na to da si tada
ve znala da je tvoj brak dospeo u orsokak. Morala si da brani neto
to samo po sebi nije moglo da se brani.
Odri: Branila sam neto to je trebalo da se brani. Prvo sam pola
od toga da ''branim Eda jer elim da ivim s njim.'' Zatim sam ''brani-
la taj odnos zato to imamo pravo da ga preispitujemo i isprobavamo.''
Tu su, dakle, bili crnoputa pesnikinja sa severa koja dolazi u dodir sa
ovim mladim crncima sa juga koji ne kau: ''Potrebna si nam zbog
toga,'' ve koji mi time to jesu govore ta im je potrebno od mene. U
pesmi ''Black studies''* prisutno je mnogo slinih stvari. Moj boravak
u Tugaluu podstakao je nastanak te pesme koja je sazrela pet godina
kasnije. Mojim studentima je bilo potrebno moje vienje, ali je moje
vienje njihovih potreba bilo razliito od onog to su oni govorili. Oni
su glasno govorili: ''Potrebni su nam snani crnci,'' ali isto tako su go-
vorili da njihova ideja o tome ta je snaga potie od naih tlaitelja i
da se uopte ne podudara sa njihovim oseanjima.
 Tek smo kroz poeziju formalno poeli da se bavimo tim stvarima.
Ja nisam znala nita, Adrijen, ja nikad nisam proitala nikakvu knjigu
o poeziji! Jednog dana sam uzela tanku belu knjigu koju je napisao
Karl apiro. Otvorila sam je i u njoj proitala neto to je imalo smis-
la. ''Poezija ne prodaje kadilake.'' Tada sam prvi put razgovarala o
pisanju; pre toga sam uvek sluala i to je bio deo mog neartikulisanog,
nedokuivog bia; ranije nisam razumevala te razgovore u smislu ver-
balizacije, a i kad jesam, bila sam ionako isuvie prestraena da bih
ita rekla. Ali u Tugaluu smo razgovarali o poeziji. Upravo sam tokom
boravka u Tugaluu dobila prve primerke svoje knjige.
Nikad ranije nisam imala takav odnos sa crncima. Nikad. Izmeu
Udruenja harlemskih pisaca i mene odvijao se veoma neprijatan
dijalog, pri emu sam ja oseala da me oni podnose ali da me nikada
zaista nisu prihvatili. Smatrali su da sam luda i nastrana, ali da e me
to proi. Doni Klark me je usvojio zato to me je zaista voleo i zato
to je dobar ovek. On me je nauio divnim stvarima vezanim za
Afriku. Rekao mi je: ''Ti si pesnik. Ne razumem tvoju poeziju, ali ti si
pesnik, stvarno jesi.'' Onda bi mi govorio: ''Ne radi ono to bi trebalo,
ali, injenica je da moe, i da mi to u potpunosti oekujemo od tebe.
Ti si jarko svetlo koje zaslepljuje. Grei u mnogim stvarima: u
pogledu ena, Grini Vilida, belaca, svega toga, ali jo si mlada. Nai
e ti svoj put.'' Tako sam dobijala dvostruke poruke, i podrku i kri-
tiku u isto vreme. To je bilo ponavljanje situacije iz moje porodice. U
mojoj porodici se znalo: ''Ti si jedna od Lordovih, to te ini posebnom
i uzdie iznad svih drugih na svetu. Ali ti nisi od nae sorte Lordovih.
Dakle, kad e da se prizove pameti i pone da se ponaa normal-
no?''
Adrijen: Da li si osetila da u tom Drutvu harlemskih pisaca vae
isti oni nepisani zakoni koje mora da shvati da bi bila prihvaena?
Odri: Da. Donosila sam pesme da ih proitam na sastancima.
Nadala sam se da e mi oni rei ta ele, ali oni to nikad nisu mogli
niti su uinili.
Adrijen: Da li je bilo ena u toj grupi, starijih ena?
Odri: Rosa Gaj je bila starija od mene, ali je jo uvek bila mlada.
Seam se samo jo jedne ene, Gertrude Mekbrajd. Ali ona bi ula i
izala iz radionice tako brzo da se s njom nikad nisam upoznala.
Jezgro su u veini inili mukarci. Moja drugarica Dini i ja bile smo
lanice, ali neto drugaijeg statusa s obzirom na to da smo ile u
srednju kolu.
 Adrijen: Znai Tugalu je predstavljao potpuno drugaije iskustvo
kad je re o saradnji sa drugim crnakim piscima?
Odri: Kad sam otila u Tugalu, nisam znala ni ta mogu da im
pruim niti odakle e to doi. Znala sam da ne mogu da im dam ono
to mogu pravi profesori knjievnosti, a to nisam ni elela jer ti profe-
sori ni meni nisu bili ni od kakve koristi. Nisam mogla da im pruim
ono to bi im pruio profesor engleske knjievnosti. Mogla sam jedi-
no da im dam samu sebe. Zaista sam bila vezana za te mlade ljude,
stvarno sam ih volela. Poznavala sam emotivni ivot svakog od tih stu-
denata jer je on bio neodvojiv deo njihove poezije. U grupi bih svakom
od njih ponaosob govorila o poeziji koju pie i to vezano za njegov ili
njen privatni ivot; bez obzira na to to su ih u koli uili da to nije
istina, injenice govore da izmeu te dve stvari postoji stvarna veza.
U trenutku kad sam odlazila iz Tugalua shvatila sam da je
poduavanje posao kojim treba da se bavim, kao i da mi posao u bib-
lioteci - do tada sam bila ef biblioteke u mesnoj koli - nije vie
dovoljan. Boravak u Tugaluu pruio mi je veliko zadovoljstvo. Pored
toga, dobila sam status koji pre toga nisam imala kad je re o poslu.
Kasnije sam povremeno odlazila u Tugalu da odrim poneku radio-
nicu. Shvatila sam ne samo to da sam pesnikinja ve i da je to posao
kojim u se baviti i ubudue.
Sve pesme u zbirci Cables to Rage* napisala sam u Tugaluu gde
sam provela est nedelja. Vratila sam se kui, znajui da mi odnos sa
Edom vie nije dovoljan - ili emo ga promeniti ili emo ga zavriti.
Nisam znala kako da ga zavrim jer do tada u mom ivotu nije bilo
zavretaka. Ali u Tugaluu sam upoznala Frensis i znala sam da e ona
ostati stalno prisutna u mom ivotu. Nisam, meutim, znala kako
emo to da izvedemo. Deo mog srca ostao je u Tugaluu ne samo zbog
Frensis ve zbog onog to su me moji studenti tamo nauili.
Kad sam se vratila u Njujork, moji studenti su me zvali i saoptili
mi da e, poto svi pevaju u horu, 4. aprila doi da pevaju u Karnegi
Holu sa Djukom Elingtonom. Ja sam napisala lanak o njihovom gos-
tovanju koji je potom objavljen u listu Klerion-Leder, u Deksonu.
Bila sam na koncertu, a dok smo mi tamo sedeli ubijen je Martin Luter
King.
Adrijen: Ba te veeri?
Odri: Bila sam u Karnegi Holu sa horom iz Tugalua kad je on ubi-
jen. Oni su pevali ''Svetu je sad potrebna ljubav.'' Prekinuli su pesmu
da bi nam saoptili da je Martin Luter King ubijen.
Adrijen: Kako su se ljudi ponaali?
 Odri: Djuk Elington je poeo da plae. Hanivel, voa hora, rekao
je: ''Jedino to moemo da uinimo ovde jeste da koncert zavrimo kao
pomen.'' Ponovo su pevali ''Svetu je sad potrebna ljubav.'' Deca su
plakala. Publika je plakala. Zatim je hor prestao da peva. Koncert je
bio zavren. Ali ta pesma je i dalje odzvanjala u svima nama. Bilo je
to vie od bola. Obuzeo nas je uas, grozota zbog toga to se desilo.
Ne samo zbog Kingove smrti, ve zbog onog to je ona znaila.
Oduvek sam strepela od apokalipse i ta strepnja je tih dana bila mnogo
jaa jer sam oseala da ivim na ivici haosa. Ne samo kao jedinka, ve
na globalnom nivou. Oduvek me je proimalo oseanje da umiremo i
da unitavamo svet u kome ivimo. Oseala sam da kakav god umesan
i stvaralaki posao radim, ili radimo, njegova funkcija je da nas sprei
da preemo tu granicu unitenja; da je to najvie to moemo da uradi-
mo dok ne izgradimo neku duhovno zdraviju budunost. Ali nisam
verovala da se nalazimo u takvoj opasnosti. Sada je to postala surova
stvarnost. Neke moje pesme, na primer ''Equinox''*, potiu iz tog peri-
oda. Tada sam shvatila da moram da napustim posao u biblioteci.
Negde u to vreme Jolanda je moju knjigu, Prvi gradovi, odnela Mini
onesi**, svojoj bivoj profesorki, i mislim da joj je rekla: ''Zato je
ne uzmete da predaje kod vas?'' Jolanda je takva, to zna.
Adrijen: Ali i Mina ju je posluala.
Odri: Tako je Jolanda dola kui i rekla mi: ''Sluaj, direktorka nas-
tave programa engleske knjievnosti u okviru SEEK***-a eli da se
upozna s tobom. Moda e moi da dobije posao kod njih.''
Pomislila sam kako moram da napravim iskorak. To ipak nije tako
strano kao odlazak na jug gde mogu da me ubiju; ali kad mi je Mina
rekla: ''Idi u uionicu,'' to mi je zazvualo podjednako opasno. U to
vreme nisam znala kako u da radim taj posao, ali to je za mene bila
linija fronta. Razgovarala sam o tome sa Frensis jer smo imale
zajedniko iskustvo iz Tugalua. Rekla sam joj: ''Kad bi trebalo da idem
u rat, kad bi trebalo da uzmem puku i branim ono u ta verujem, pola
bih! Ali ta da radim u uionici? Frensis mi je rekla: ''Radie isto ono
to si radila u Tugaluu.'' Prvo to sam rekla svojim studentima kad sam
ula u uionicu bilo je: ''I ja se plaim.''
Adrijen: Znam da sam ja ila na te asove veoma uplaena. Ali moj
strah je bio strah belkinje; ti si bila u prvom planu i mislila sam kako
e iskoristiti priliku da pokae sav svoj rasizam ...
Odri: Ja sam ila s Odrinim strahom, sa crnakim strahom. Oseala
sam odgovornost prema tim studentima. Pitala sam se kako treba da
im se obratim? Kako da im kaem ta traim od njih? Bukvalno sam
bila u panici. Nisam znala kako da bilo ta kaem, a da me svi razume-
ju. Moja kominica Jolanda, koja je takoe kao polaznica uestvovala
u ovom SEEK programu, rekla mi je: ''Pretpostavljam da e sa
acima morati da razgovara isto onako kao to razgovara sa mnom;
jer ja sam jedna od njih, a meni si sve uspela da objasni.'' U svakoj
uionici sam nauila sve to sam mogla. U svakom razredu u koji bih
ula morala sam da poinjem iz poetka. Svakog dana, svake nedelje.
Ali upravo mi je to bilo uzbudljivo.
Adrijen: Da li si predavala engleski 1 - onaj kurs na kome si mogla
da bude pesnikinja i spisateljica-profesorka, a ne da predaje gra-
matiku jer bi oni za gramatiku angaovali nekog drugog? To je bio
jedini nain na koji sam ja mogla da radim.
Odri: Nauila sam da predajem gramatiku, a onda sam shvatila da
te dve stvari ne treba da razdvajamo. Moramo da ih radimo
istovremeno zato to su meusobno povezane. Tada sam shvatila
koliko je vana gramatika, to jest, da je gramatika deo procesa
razumevanja. Tako sam sama sebe nauila da piem prozu. Stalno sam
uila. Ula bih u razred i rekla: ''Pogodite ta sam sino otkrila?
Gramatika vremena su nain da se zavede red u vremenskom haosu.''
Nauila sam da gramatika nije proizvoljna, da slui odreenoj svrsi, da
nam pomae da oblikujemo misli, da moe da nas oslobodi ili
ogranii. I onda sam shvatila da smo mi to kao deca razumeli. To ti je
kao kad ima auto; kad naui da vozi, moe da odlui da li e taj
auto da koristiti ili nee. Ali sve dok ne naui da ga vozi, ti ne zna
da li je auto koristan ili destruktivan. Isto je i sa strahom: kad utvrdi
ega se plai, moe se tim saznanjem posluiti ili ga odbaciti.
Govorila sam o tome u razredu i suoavala se s onim to se dogaalo
Frensis i meni, sa onim to nam se deavalo s tim bezumnim
mukarcem s kojim sam ivela i koji je hteo da nastavimo da se pret-
varamo da se ivot moe posmatrati na jedan, a iveti na drugi nain.
Sve to, svaki detalj mog razmiljanja iskazivala sam u razredu. Moja
deca su u koli tek poinjala da ue da itaju i to je takoe bilo
znaajno jer sam mogla da ih posmatram u tom procesu. Jo mi je bilo
tee kad sam ila u Koled Leman da govorim o rasizmu u obrazo-
vanju i gde sam te studente, belce, uila kako to izgleda u praksi i
kakva veza postoji izmeu njihovog ivota i gneva...
Adrijen: Drala si kurs o rasizmu studentima bele rase u Lemanu?
Odri: Odsek za obrazovanje zapoeo je program za te studente bele
rase koji e se baviti nastavnikim poslom u kolama grada Njujorka.
Leman je tada imao 99 procenata studenata bele rase i upravo su ti stu-
denti bili na putu da postanu nastavnici crnakoj deci u njujorkim
kolama. Zato se kurs zvao ''Rasa i gradski problemi.'' Svi ti studenti,
belci, hteli su da znaju ta da rade i zato ih naa deca u uionici mrze.
Nije mi ila u glavu injenica da oni ne poznaju ni najelementarniji
nivo interakcije. Govorila sam im: ''Kad belako dete kae 2 + 2 = 4,
vi kaete 'tano.' U istom razredu, kad crnako dete kae 2 + 2 = 4, vi
ga potapete po ramenu i kaete: 'Hej, to je divno.' Kakvu vi poruku,
u stvari, aljete? Ili ta se deava kad idete ulicom na putu ka koli?
ta se deava kad uete u razred? Hajde da to malo odglumimo.'' I sav
taj strah i sva ta mrnja tih studenata bele rase provalili bi iz njih; niko
sa njima o tome nikad nije razgovarao.
Adrijen: U Odseku za obrazovanje veinu su verovatno inile ene,
zar ne?
Odri: Da, uglavnom su bile ene, i oseale su se kao nevoljne rtve.
Pred kraj drugog semestra, i ja sam poela da oseam kako bi bilo
bolje da neka osoba bele rase radi moj posao. Taj zakljuak me je,
emotivno gledano, mnogo kotao. U razredu sam imala samo dva ili
tri crnaka studenta. Jedan od njih je odustao, rekavi da to nije pravi
izbor za njega i ja sam pomislila, pa ekaj malo, rasizam ne izopaava
samo bele ljude - ta je sa nama? Kakve su posledice belakog rasizma
na meusobni odnos crnaca? Da li su oni internalizovali rasizam? ta
je sa crnakim profesorima koji idu u crnaka geta? I shvatila sam da
postoje drugaiji i podjednako ozbiljni problemi kad crnaki profesor,
koji je dobio rasistiko i seksistiko obrazovanje, doe da predaje u
nekoj koli u Njujorku.
Adrijen: Misli zbog njegovih oekivanja?
Odri: Ne samo zbog oekivanja, ve zbog predstave o sebi, zbog
konfuzije oko lojalnosti. Zbog identifikacije sa ugnjetaem. Pitala sam
se ko e poeti time da se bavi i ta se u tom smislu moe uiniti. U to
sam elela da uloim svoju energiju. To se sve odvijalo 1969. godine
i ja sam se pitala gde je moje mesto u svemu tome. U razredu su bile
dve crnkinje pa sam pokuala s njima da razgovaram o nama, kao o
crnkinjama, o tome da treba da se okupljamo. Crnake organizacije na
kampusu pripremale su se za prolene akcije. Te ene su mi rekle: ''Ti
nisi pri zdravoj pameti, potrebne smo naim mukarcima.'' Bio je to
izraz potpunog odbacivanja. ''Ne, mi se ne moemo okupljati kao ene.
Mi smo crnkinje.'' Ali ja sam morala da i dalje pokuavam da istrajem
na tom frontu jer sam znala da e me, onog asa kad to prestanem da
inim, progutati mrak. Jedina nada koju sam imala bila je da
pokuavam da vodim borbu na svim frontovima. U ljubavi sa Frensis,
sa Edom, sa decom, u uionici sa crnakim studentima, sa enama.
Godine 1969, crnci i Portorikanci okupirali su Siti Koled. Crnaki
studenti bili su napolju, na barikadama. Jolanda i ja smo im donosile
ebad i supu; videle smo kako seksualno opte sa crnkinjama na stolu
ili ispod klupa. Kad smo s tim enama pokuavale da razgovaramo,
kao ene sa enama, sve to smo od njih ule bilo je: ''Ovo je
revolucija, zar ne?'' Priinjavalo mi je bol da gledam kako se te
crnake ene iskoriavaju i zloupotrebljavaju. Rekla sam sebi: ''Hou
ponovo da poduavam crnake studente.'' Otila sam u Koled Don
Dej i razgovarala sa dekanom povodom odravanja kursa o rasizmu i
gradskim problemima; on je rekao: ''Doite i poduavajte ih.'' Odrala
sam dva kursa, taj koji sam spomenula i novi kurs koji sam ja uvela na
Odseku za engleski jezik i knjievnost, a iji je cilj bio da popravi ve-
tinu pisanja kroz kreativno pisanje. To je bilo poduavanje kroz
suoavanje.
Adrijen: Don Dej je uglavnom bio policijski koled, zar ne?
Odri: Bio je ranije, ali ja sam dola 1970. godine kad je ve bio
otvoren i za ostale. Tada je Don Dej bio etvorogodinja via kola
u koju su mogli da se upiu svi koji su eleli, kao i uniformisani grad-
ski policajci. Za engleski i istoriju nije bilo predavaa crnaca. Najvei
broj studenata prve godine bili su crnci ili Portorikanci. Moje po-
naanje zaista nikom nije ulivalo strah.
Adrijen: Videla sam kako si se ponaala na Don Deju i ne bih
rekla da nikom nisi ulivala strah, ali to je bilo malo kasnije...
Odri: ... a takoe sam bila i crnkinja. Tako sam ula u razred i
poela taj kurs veoma ozbiljno. On je bio izuzetno dobro poseen. Za
njega se prijavilo mnogo policajaca, i belaca i crnaca. Ja sam,
doslovno, bila uasnuta zbog njihovih pitolja.
Adrijen: Nosili su pitolje?
Odri: Da. A kako je upis bio dozvoljen svima koji su zavrili sred-
nju kolu, u istom razredu su bili policajci i deca iz tog kraja. U ikagu
su 1970. godine ubijali pripadnike Crnih pantera. U razredu su bili
policajci, crnci i belci, kao i crnaka i belaka deca iz susedstva. ene
su uglavnom bile mlade crnkinje kao i ene koje su tek sada dole u
koled jer im to ranije nije bilo mogue. Neke od njih bile su studen-
tkinje sa SEEK-a, ali ne sve, i ovo im je bila jedina ansa. Mnoge od
njih su bile starije. Dobro su poznavale ulini ivot Njujorka, ali su o
sebi kao o crnkinjama znale veoma malo. Ako su neto i znale o sebi
to je bilo samo o svom odnosu, ili tanije, o svojoj suprotstavljenosti
belcima. Neprijatelj je uvek bio izvan njih. Vodila sam taj kurs na isti
nain kao i sve ostale, to znai da sam uila tokom rada, da sam
postavljala teka pitanja i da nisam znala ta dolazi posle. Volela bih
da sam snimila neto od toga. Na primer, jednog policajca, belca, koji
je na asu rekao: ''Da, ali svakom je potreban neko koga moe da
prezire, zar ne?'' Ali, do tada sam ve bila nauila kako treba da raz-
govaram. Nisu sve teme mogle da se samu i preiste, ali do studena-
ta je stizalo dovoljno informacija koje su mogle da podstaknu njihov
proces razmiljanja. Shvatila sam da je to najvie to mogu da uradim
u toku jednog semestra. Postoje ljudi koji vam, moda, mogu dati obi-
lje podataka, ali ja nisam od tih. Proces uenja se moe podstai,
bukvalno podstai, kao pobuna. A onda je moda mogue da se taj
proces ukoreni ili nastavi.
U meuvremenu je otpoela borba da se na Koledu Don Dej
osnuje Odsek za prouavanje istorije i kulture amerikih crnaca. I
ponovo sam videla kako se crnkinje i crnci iskoriavaju i zloupotre-
bljavaju i kako Univerzitet veoma cinino koristi pomenutu borbu za
osnivanje Odseka. Godinu dana kasnije, vratila sam se u Odsek za
engleski jezik i knjievnost. Prethodno sam ve stekla neke neprijate-
lje. Jedan od pokuaja da me diskredituju kod crnakih studenata bio
je da im kau da sam lezbejka. Tada sam sebe ve smatrala dekla-
risanom lezbejkom ali na Don Deju nikada nisam govorila o svojoj
poeziji niti o svojoj seksualnosti. Oduvek sam znala da se jedini nain
da ljude spreite da protiv vas upotrebe to to vi jeste, sastoji u tome
da vi, pre svega, budete poteni i otvoreni i da sebe definiete pre nego
to to oni uine. To ak nije iziskivalo nikakvu hrabrost. Za mene je
govor bio odbrambeni mehanizam. in odbrambenog mehanizma bio
je i to to sam 1971. godine kad je moja pesma ''Love Poem''
objavljena u asopisu Ms, zakaila tu pesmu na zid u Odseku za
engleski jezik i knjievnost.
Adrijen: Seam se da sam te sluala kako ita ''Ljubavnu pesmu''
u kafeteriji u 72. ulici, na Aper Vest Sajdu. Tada sam te prvi put ula
da je ita. I mislim da je bilo ba u to vreme, poetkom sedamdesetih.
Ti si je itala. Bilo je neverovatno. Kao prkos. Bilo je fantastino.
Odri: Tako sam se i oseala, kao priterana uza zid, jer ma koliko da
se i danas smatra loom, ideja o otvorenom ispoljavanju lezbejskog
ponaanja u crnakoj zajednici bila je - hou da kaem, prele smo
ogroman put za veoma kratko vreme - apsolutno uasna. Moj izdava
je zvao i doslovno rekao da nije razumeo rei ''Ljubavne pesme.''
Rekao je: ''ekaj, o emu se ovde uopte radi? Da li se pretpostavlja
da si ti ovde mukarac?'' I on je bio neki pesnik! Rekla sam mu: ''Ne,
ja sam ena koja voli enu.''
Adrijen: Nemoj mi rei da tvoj izdava nikad nije uo za lezbejke.
Odri: Sigurna sam da jeste, ali ideja da u ja napisati pesmu ...
Adrijen: ... da e jedan od njegovih pesnika ije su pesme objav-
ljene u biblioteci Brodsajd ...
Odri: Tano. On je bio osetljiv ovek. Pesnik.
Adrijen: Ali on je ipak tampao tvoj rad.
Odri: Jeste. Ali nije tampao tu pesmu kad sam je napisala.
''Ljubavna pesma'' je trebalo da bude u zbirci From Land Where Other
People Live (Iz zemlje gde drugi ljudi ive).
Adrijen: I ona nije objavljena u toj zbirci? Da li si je ti izbacila?
Odri: Da. Ali kad si me ti ula kako recitujem ''Ljubavnu pesmu,''
ja sam ve bila odluila da vie ne brinem o tome ko zna, a ko ne zna
da sam ja oduvek volela ene. injenica koja mi je uvek pomagala da
izdrim - a nije u pitanju ni hrabrost ni odvanost, osim ako ta
injenica nije njihov sastavni deo - predstavlja oseanje da ima toliko
naina na koji me drugi mogu povrediti, a da ja to ne mogu da
izbegnem. Ako je tako, onda neu dozvoliti da budem jo ranjivija i da
svoje utanje stavim u ruke svojih neprijatelja kao oruje koje e oni
upotrebiti protiv mene. Nije lako biti deklarisana lezbejka u crnakoj
zajednici, mada je biti prikrivena lezbejka jo tee.
Kad mukarci i ene unutar jednog naroda ive u uslovima opte
represije, oni razvijaju odreene vetine i zajedniku odbranu. Ako
preivite, preiveli ste zato to su se te vetine pokazale korisnim, a ta
odbrana funkcionalnom. Kad doete u sukob oko drugih postojeih
razlika, i mukarci i ene mogu jedni druge da povrede mnogo dublje
i mogu da izazovu vei oaj nego kad to ne bi bio sluaj. Upravo se to
dogaa u odnosima izmeu crnaca i crnkinja, jer smo mi zajedno
usavrili neka oruja koja mukarci i ene bele rase ne poznaju.
Ispriala sam ovo jednoj osobi koja mi je sasvim tano rekla da ista
situacija postoji izmeu mukaraca i ena u jevrejskoj zajednici.
Mislim da je u njihovom sluaju represija drugaija ali da postoji isti
mehanizam uzajamne ranjivosti. Kad ste izloeni optoj represiji vi
imate neko dodatno oruje jedni protiv drugih zato to ste ga u tajnos-
ti zajedno stvorili protiv zajednikog neprijatelja. To je strah koga se
jo uvek nisam oslobodila i koji stalno oseam kad sam u kontaktu sa
drugim crnkinjama - strah od nekadanje drugarice.
Adrijen: U eseju ''Poezija nije luksuz'' napisala si: ''Belaki oevi su
nam rekli: 'Mislim, dakle postojim.' crnoputa majka - pesnikinja - u
svakoj od nas apue nam u snovima: 'Oseam, dakle mogu biti
slobodna.' '' ula sam neke primedbe povodom ove izjave, a one se
svode na to da si ti samo preformulisala stari stereotip o racionalnom
mukarcu bele rase i emotivnoj crnoputoj eni. Ja mislim da si ti rekla
neto sasvim drugo, ali moe li jo neto da kae o tome?
Odri: ula sam tu optubu da doprinosim odranju tog stereotipa i
da tvrdim da podruje racionalnosti i inteligencije pripada mukarcu
bele rase. Ali ako idete putem koji nigde ne poinje i nigde se ne
zavrava, besmisleno je govoriti o tome ko je vlasnik tog puta. Ako,
geografski gledano, ne postoji zemlja odakle taj put dolazi niti cilj,
mesto ka kome taj put ide, onda je postojanje tog puta potpuno besmis-
leno. Ostaviti mukarcu bele rase racionalnost znailo bi ostaviti mu
deo tog puta koji nigde ne poinje i nigde se ne zavrava. Kad govorim
o crnoputoj majci, o pesnikinji, u svakoj od nas, ja ne mislim na crno-
pute majke u svakoj od nas koje sebe nazivamo pesnikinjama, ve
mislim na crnoputu majku...
Adrijen: Koja je pesnikinja?
Odri: Na crnoputu majku koja je pesnikinja i postoji u svakoj od
nas. Kad mukarci ili patrijarhalni mislioci (bez obzira na to da li su
mukarci ili ene) odbace tu kombinaciju, onda smo svi zakinuti.
Racionalnost je neophodna. Ona ima svoju ulogu u haosu znanja. Ona
ima ulogu u oseanjima. Ona nam pomae da s jednog mesta stignemo
na drugo. Ali ako ta mesta ne uvaavate, onda je taj put besmislen.
Previe esto se upravo to i dogaa kad se racionalnost i taj cirkularni,
nauni i analitiki, nain razmiljanja uzdignu na pijedestal. Ali,
konano, ja to ne vidim ili ne oseam kao dihotomiju ili, ako vie
volite, ja o tome ne razmiljam kao o dihotomiji. Smatram da je to
mogunost izbora puteva i kombinacija.
Adrijen: Koje mi stalno pravimo. Ne biramo jednom i zauvek.
Stalno i iznova moramo da donosimo odluke u zavisnosti od toga gde
se nalazimo.
Odri: Ali ja zaista mislim da su nas nauili da mislimo, da kodi-
fikujemo informacije na neki stari nain, da uimo i shvatamo na
odreeni nain. Moguni oblici onog to ranije nije postojalo nalaze se
samo u tom zabaenom kutku gde uvamo one neimenovane i
nepripitomljene udnje za neim to je drugaije i to prevazilazi ono
to se danas smatra mogunim, a emu moe da nas odvede samo
razumevanje. Nas su, meutim, nauili da poriemo te plodonosne
prostore u sebi. Ja lino verujem da je crnoputa majka prisutnija u
enama; a ipak, ona je sinonim za ovekoljublje koga mukarci nisu
lieni. Mukarci su, meutim, zauzeli negativan stav prema tom delu
sebe i uinili ga globalnim stavom, stavom za sva vremena. Rekla sam
ti to i ranije, Adrijen, oseam da evoluiramo. Kao vrsta...
Adrijen: Da ene evoluiraju...
Odri: Da ljudska vrsta evoluira kroz ene. Da nije sluajno to ima
sve vie i vie ena - ovo zvui suludo, zar ne - koje se raaju, ena
koje opstaju... i mi moramo ozbiljno da shvatimo taj novi potencijal
kako ponovo ne bismo napravile iste greke. Ako ne nauimo lekciju
crnopute majke u svakoj od nas, bez obzira na to da li smo crnkinje ili
ne... Verujem da ta mo postoji i u mukarcima samo to oni odbijaju
da se s njom suoe; a to je, kako sam shvatila, njihovo pravo. Moda
se na takav izbor moe uticati, ali ja ne znam kako. Ja ne verujem da
se taj prelaz od reavanja problema do iskuavanja ivota moe
smestiti u okvire jedne generacije i jedne jedine investicije. Ja verujem
da je re o itavom mehanizmu koji putate u pogon i u koji ulaete.
Ali ja ne kaem da ene ne razmiljaju ili da ne analiziraju. Ne kaem
ni to da mukarci bele rase ne oseaju. Ja kaem da nikad ne smemo
zatvoriti oi pred uasom, pred haosom koji je crnaki, koji je
stvaralaki, koji je enski, koji je mraan, koji je odbaen, koji je kon-
fuzan, koji je...
Adrijen: Zlokoban...
Odri: Zlokoban, smrdljiv, erotian, zbunjen, uznemirujui...
Adrijen: Ja mislim da moramo nastaviti da upotrebljavamo i
potvrujemo onaj renik koji je korien u negativnom i pogrdnom
smislu. Pretpostavljam da si upravo to elela da naglasi u prethodnoj
reenici, a to uvek iznova i ini u svojoj poeziji. To nije ni nalik
uproavanju iskazanom u paroli ''Lepo je biti crnac'' (Black is
beautiful).
Odri: Nema nieg lepog u crnakoj maini. Zna, Adrijen, kad sam
bila u srednjoj koli, urednica kolskog lista rekla mi je, u tenji da
ublai injenicu to odbija da objavi moju pesmu: ''Odri, ti sigurno ne
eli da bude pesnikinja senzualistkinja.''
Adrijen: Meni su rekli da, kao pesnikinja, ne treba da bude ljuta i
ne treba da bude lina.
Odri: Poto sam objavila zbirku pesama ''Upotreba erotike'' (Uses
of the Erotic) neke ene su mi, proitavi je, saoptile da je ona
antifeministika, da je upotreba erotike kao vodilje...
Adrijen: Antifeministika?
 Odri: Da nas erotika ponovo svodi na ene koje se ne vide i koje su
beskorisne. Da nas ja svojim pisanjem o njoj vraam na mesto totalne
intuicije liene razumevanja.
Adrijen: A ipak, u tom eseju ti govori o radu i moi, o dve stvari
koje su u najveoj meri povezane sa politikom.
Odri: Da, ali one vide... i ja o tome govorim na samom poetku: ja
pokuavam da kaem da se erotika koristila protiv nas, veoma esto i
sama ta re, da su nas uili da sumnjamo u ono to je najdublje u nama,
kako bismo na taj nain svedoile protiv sebe i protiv svojih oseanja.
Kad o svom ivotu i o svom opstanku govorimo kao ene, mi svoje
poznavanje erotike moemo iskazati kreativno. Vi neete navesti ljude
da svedoe protiv sebe upotrebom policijske taktike i tehnika represi-
je. Potrebno je da te tehnike usadite u ljude kako bi oni nauili da sum-
njaju u sve to postoji u njima, a to nije odobreno, kako bi prvo odba-
cili ono to je u njima najkreativnije tako da to nee ni biti potrebno
suzbijati. Upravo se to dogaa kad crnkinja degradira delo druge crn-
kinje; ili kad crnkinje kupe ukradeni ealj i stave ga u moj orman u
biblioteci. To ak nisu radili ni crnoputi mukarci; upravo su crnopute
ene svedoile protiv nas. injenica to neke ene, kojima se diimo
kao naim najkreativnijim i najanalitinijim umovima, okreu glavu
od erotike predstavlja uznemirujuu i destruktivnu injenicu. Zbog
toga to se protiv starih struktura moi ne moemo boriti samo unutar
starih odnosa moi, jedini nain da se uspeno nosimo sa njima sasto-
ji se u tome da tokom borbe stvorimo drugu, potpuno celovitu,
strukturu koja dotie svaki vid naeg postojanja.
Adrijen: To je ono to si govorila o kursevima, o enskim studijama
i prouavanju istorije i kulture amerikih crnaca, naime, da to nije
samo pitanje da nam je ''dozvoljeno'' da imamo nau istoriju ili
knjievnost ili teoriju unutar starog okvira moi. Re je o svakom
trenutku naeg ivota, od kako se probudimo iz snova do ustajanja i
pranja zuba pa do odlaska na posao...
Odri: ene bele i crne rase suoavaju se u ivotu sa razliitim
izborima od kojih su neki specifine zamke koje nam se postavljaju
zbog naeg iskustva i nae boje koe. Ne samo da su neki od problema
sa kojima se suoavamo razliiti, ve su razliiti i podsticaji i oruja
koji se koriste da bi nas neutralisali.
Adrijen: Volela bih kad bismo ovu temu mogle detaljnije da
analiziramo, i u tvom i u mom sluaju, ali i generalno. Mislim da o njoj
treba govoriti i pisati: o razlikama u mogunostima ili izborima koji
nam se pruaju kao enama crne i bele rase. Postoji opasnost da se ova
tema prikae u optici - sve ili nita. Mislim da je ovo pitanje veoma
sloeno. enama bele rase stalno se nude izbori ili privid izbora. Ali i
pravi izbori koji se ne mogu porei. Mi uvek ne opaamo razliku
izmeu te dve mogunosti.
Odri: Adrijen, imam u svojim dnevnicima mnogo delova razgovo-
ra koje u mislima vodim s tobom. Razgovarau s tobom i zapisau to
u svom dnevniku, zato to se ti razgovori, stereotipno i simboliki,
odvijaju u prostoru proimanja ene crne rase i ene bele rase, nadras-
taju Adrijen i Odri, i pretvaraju se u dva glasa.
Adrijen: Da li misli na razgovore koji se odvijaju u tvojim misli-
ma i u tvom dnevniku ili na razgovore koje vodimo ovde na zemlji?
Odri: Mislim na razgovore koji se odigravaju u mojim mislima i
koje zapisujem u dnevniku. ini mi se da je ovaj deo jedan od tih - o
razliitim zamkama. Nikad neu zaboraviti nestrpljenje u tvom glasu
kad smo razgovarale telefonom i kad si rekla: ''Nije dovoljno da mi
kae da to nasluuje.'' Da li se sea? Nikad to neu zaboraviti. Iako
sam u isto vreme razumela ta hoe da kae, osetila sam kako nesta-
je celokupna moja perspektiva, moj nain opaanja pojava i njihovog
formulisanja.
Adrijen: Da, ali to nije nestajanje tvoje celokupne perspektive. Zato
to ja mislim da je i moja perspektiva intuitivna. A jedan od krstova
koje sam nosila celog ivota upravo je taj to su mi govorili da sam
racionalna, da logiki razmiljam, da sam staloena: ali ja nisam ni
staloena niti razmiljam logiki i racionalno u onom ledenom smislu.
Meutim, postoji neki nain, u pokuaju da prevedem tvoje iskustvo u
moje, na koji mi je zaista potrebno da ujem poglavlje i stihove s vre-
mena na vreme. Plaim se da to ne preraste u frazu: ''Ah, da, razumem
te.'' Sea se da se taj telefonski razgovor ticao eseja koji sam pisala o
feminizmu i rasizmu. Pokuavala sam da ti kaem da ne smemo da
dozvolimo da se ta diskusija svede na fraze: ''Ti me ne razume'' ili ''Ja
te ne razumem'' ili ''Da, naravno da mi jedna drugu razumemo zato to
se volimo.'' To je sranje. Prema tome, ako traim dokumentaciju, to
inim zato to ozbiljno shvatam tu udaljenost koju su izmeu nas
stvorile razliitost i rasizam. Postoje trenuci kad jednostavno ne mogu
da pretpostavim da znam ono to ti zna, osim ako mi ne pokae ta
zaista misli.
Odri: Ja sam navikla da zahtev za pruanjem dokumentacije
povezujem sa injenicom da se moje opaanje dovodi u sumnju kao i
sa pokuajem da se devalvira ono to pokuavam da otkrijem.
 Adrijen: Nije to u pitanju. Pomozi mi da vidim to to ti vidi. To
pokuavam da ti kaem.
Odri: Ali dokumentacija ne moe da ti pomogne u opaanju. U
najboljem sluaju u njoj se samo analizira to opaanje. U najgorem,
ona je paravan pomou kog se izbegava koncentrisanje na sutinu
onog to smo otkrili, paravan koji opaanje svodi na to kako neto
doivljava. Dakle, ponovo na znanje i razumevanje. Oni mogu sklad-
no da funkcioniu, ali ne mogu da zamene jedno drugo. Meutim, ja
ne odbacujem tvoju potrebu za dokumentacijom.
Adrijen: U stvari, ja oseam da mi je ti u svojim pesmama uvek i
daje; kao to je daje i u nedavno objavljenom, dugakom proznom
tekstu*, ali i u razgovorima koje vodimo. Sada vie ne oseam
nedostatak dokumentacije.
Odri: Ne zaboravi da sam ja bibliotekarka. Postala sam bib-
liotekarka jer sam iskreno verovala da u tako dobiti instrumente koji
e mi pomoi da dovedem u red informacije i da ih analiziram. Nisam
mogla da saznam sve na svetu, ali sam mislila da u stei instrumente
za uenje. No oni su bili ograniene vrednosti. Ja mogu da ti dam
neophodne informacije za put u Aboumi i, istini za volju, ti tamo ne bi
ni stigla bez tih informacija. Dakle, potujem to to govori. Ali kad
stigne tamo, ti jedina zna zato si dola, a dola si jer neto trai i
jer e ga moda nai.
Prema tome, u izvesnim fazama zahtev za dokumentacijom
predstavlja ogranienje, sumnju u moja opaanja. Jednom mi je neko
rekao da nisam dokumentovala afrike boginje, tu ensku povezanost
koja proima Crnog jednoroga.* Morala sam da se nasmejem. Ja sam
pesnikinja, a ne istoriarka. Ja sam, nadam se, s drugima podelila svoje
znanje. A vi, ako elite, moete to da dokumentujete.
Ne znam da li i ti ima taj problem, Adrijen, ali meni je ve
dovoljno teko da verbalno izrazim svoje percepcije, da oslukujem te
dubine u sebi, da kanaliem ono to iz njih stie tako da je u tom asu
dokumentacija esto izlina. Opaanja prethode analizi ba kao to
vizije prethode akciji ili dostignuima. Tako se stvara pesma...
To je jedina stvar s kojom sam morala da se borim itavog ivota,
da ouvam svoja opaanja stvari i pojava i da kasnije nauim da ih u
isto vreme prihvatim i ispravim. Sve to, uprkos ogromnom protivlje-
nju i surovoj osudi. Provela sam mnogo vremena u preispitivanju svo-
jih percepcija i unutranjeg znanja, ali sapliui se o njih i ne
uspevajui da s njima izaem na kraj.
 Adrijen: Ja mislim da u celoj ovoj prii izmeu nas postoji jo
jedan element. On je prisutan u pomenutom telefonskom razgovoru
kad sam ti rekla da mora da mi kae poglavlje i stih. Oseala sam
odbojnost prema nekim tvojim opaanjima. Neka od njih su za mene
veoma bolna. Opaanja o tome ta se dogaa izmeu nas, ta se
dogaa izmeu ljudi crne i bele rase, ta se dogaa izmeu ena crne
i bele rase. Nije, dakle, re o tome da mogu da prihvatim tvoja opaa-
nja i da ne trepnem. Neka od njih mi veoma teko padaju. Ali ne elim
da ih poreknem. Znam da to sebi ne mogu da dozvolim. Moda u
morati da dobro razmislim i kaem: ''Da li ovo mogu da upotrebim?
ta da radim s tim? Moram da pokuam da ostanem u pozadini i ne
utopim se u to to ti tako snano zagovara. Postoji, dakle, deo mene
koji eli da to u celosti odbaci, deo koji eli da to u celosti prihvati, a
postoji i mesto izmeu ta dva ekstrema gde moram da pronaem
sopstveno tle. Meutim, ne mogu sebi da dozvolim ni da odbacim
tvoja opaanja niti da tvrdim kako te razumem kad te ne razumem. A
zatim, ako je rasizam u pitanju - i pritom ne mislim samo na otvoreno
nasilje tamo negde, ve isto tako i na sve nae razlike u nainu sagle-
davanja stvari - uvek se postavlja pitanje: ''Kako to mogu da upotre-
bim? ta da uradim u vezi s tim?''
Odri: ''Koliko ove istine mogu podneti da vidim/ a da i dalje ivim
nezaslepljena? Koliko bola/ mogu da upotrebim?''* Svi smo uzdrani
zbog toga to nismo u stanju da postavimo to sutinsko pitanje, da
napravimo taj sutinski iskorak. Sea li se onog teksta koji sam
napisala za Blek Skolar?** Taj tekst je bio koristan, ali ogranienog
dometa jer u njemu nisam postavila jedno sutinsko pitanje. I upravo
zato to nisam postavila sebi to pitanje, to nisam shvatila da to pita-
nje postoji kao takvo, u velikoj meri sam umanjila snagu tog teksta.
itala sam ga iznova vie puta, pitajui se zato nije onakav kakav bi
trebalo da bude. Tada sam mislila da sam uzdrana zato to bi drugaiji
stav bio potpuno neprihvatljiv za Blek Skolar. U stvari, nije to bio
razlog. Bila sam uzdrana zato to sebi nisam postavila sledee pita-
nje: ''Da li su ene koje vole ene toliko opasne za mukarce crne rase
zato to oni ele da zauzmu poloaj mukarca bele rase?'' To je bilo
pitanje o tome koliko mogu da podnesem, a da pritom nisam svesna da
mogu da podnesem i vie nego to sam u to vreme mislila da mogu. To
je takoe bilo pitanje na koji drugi nain mogu da upotrebim to
opaanje, osim da ga ispoljim kroz gnev ili destrukciju.
Adrijen: Kad ve govorimo o gnevu i razaranju, ta si stvarno htela
da kae u prvih pet stihova ''Moi''?***
 Odri: ''Razlika izmeu poezije/ i retorike/ je u tome/ da bude
spremna da ubije sebe/ umesto svoje dece.'' ta sam oseala? Bila
sam veoma zaokupljena jednim sluajem...
Adrijen: Kad je jedan policajac, belac, ustrelio crnako dete, a
zatim bio osloboen. Mi smo ruali u to vreme kad si ti pisala tu
pesmu i kad si njom bila potpuno zaokupljena.
Odri: Vozila sam se kolima kad sam na radiju ula vest da je taj
policajac osloboen. Pozlilo mi je od besa, pa sam odluila da stanem
i bacim na papir neke rei kako bih skupila snagu da stignem na drugi
kraj grada, a da pritom ne izazovem neku nesreu jer sam bila tako
gnevna i zgaena. I zapisala sam te stihove; samo sam pisala i ta
pesma se rodila bez upotrebe zanata. Zbog toga sam ti verovatno
govorila o njoj, jer nisam oseala da je to stvarno pesma. Palo mi je na
pamet da je ubica moda bio student na Don Deju i da sam ga moda
viala u holu, da u ga moda ponovo videti. ta je odmazda? ta je
moglo biti uinjeno? U poroti je bila jedna crnkinja. Mogla sam da
budem ja. Ja sada predajem na Koledu Don Dej. Da li da ga ubi-
jem? Kakva je stvarno moja uloga? Da li bih ja ubila nju na isti nain
- tu crnkinju u poroti? Kakvu je snagu imala ona, kakvu bih snagu
imala ja, u trenutku odluke, u trenutku kad treba da se zauzme stav...
Adrijen: Protiv jedanaest mukaraca bele rase...
Odri: ... taj atavistiki strah od jasno izraene moi kojoj nismo
dorasle. Kako se moete usprotiviti poroti, tom olienju moi mukar-
ca bele rase i njegovih struktura? Kako moete da zaete u dubinu
opasnih razlika, a da ne ubijete ili ne budete ubijeni? Kako izlazite na
kraj sa svojim uverenjima? Da li ih proivljavate, ali ne kao teoriju,
ak ni kao emociju, ve direktno u praksi kao akciju i reakciju i
promenu? Sve ovo je bilo prisutno u toj pesmi. Ali ja u tom asu nisam
oseala, nisam razumela da postoji povezanost, da sam ja ta ena. I da
je moja odluka da uradim ono to mora biti uraeno u svako vreme i
na svakom mestu veoma teka, ali apsolutno presudna, jer u suprot-
nom dovodi do najuasnije smrti. A kad donese odluku da krene u
akciju to znai da ubija deo sebe, u smislu da mora da ubije, da
okona, da uniti neto to ti je poznato i u ta si mogla da se pouz-
da, da bi moglo da se stvori neto novo u nama, u naem svetu. A iz
tog oseanja da mora da pie jer si na ivici, jer te obuzima oseanje
ugroenosti, i ne zato to to eli ve zato to mora, iz tog oseanja
preivljavanja raa se pesma kao i bol zbog toga to moj duhovni sin
opet i iznova umire. Kad jednom proivi neki deo svoje vizije ona se
pred tobom otvara kao stalni nalet nunosti i uasa, ali i mogunosti i
uda.
Adrijen: Upravo sam o tome htela da govorimo, o drugoj strani te
vizije.
Odri: Ta vizija je nalet uda, apsolutnih uda, mogunosti koje sve
vreme pljute oko mene kao kia meteora, kao kia bombi, kao
neprekidna veza. Potom sledi pokuaj da se ono to je korisno za
preivljavanje odvoji od onog to je izvitopereno i tetno za nae sop-
stvo.
Adrijen: Pred nama je veliki posao - da odbacimo ono to je iskriv-
ljeno i zadrimo ono to nam moe biti korisno. ak i kad je re o deli-
ma ljudi kojima se izuzetno divimo.
Odri: Da, moramo se obavezati da emo biti selektivno otvorene.
Ja sam morala tako da postupam da bih fiziki preivela. Pitala sam se
kako da i dalje ivim s rakom, a da mu ne podlegnem na toliko naina
na koje bih mogla? ta da radim? I kad se suoi s tom injenicom,
vidi da nema nikog ko bi mogao da ti kae kakve su mogunosti. U
bolnici sam stalno razmiljala o tome da negde mora da postoji neka
crnkinja, feministkinja i lezbejka, koja ima rak i pitala sam se ta bi
ona uradila na mom mestu. Onda sam shvatila, i rekla sebi: ''Pa sad si
to ti, duo.'' Proitala sam sve te knjige i shvatila da mi niko ne moe
rei kako da se ponaam. Moram sama da odluim i procenim ta je
najbolje. Odlunost, poezija - sve je to bilo u igri.
Adrijen: Seam se kad su ti radili prvu biopsiju, 1977. godine, a
obe smo bile pozvane da govorimo na tribini u ikagu. Tema je bila
''Preobraaj utanja u jezik i akciju''. Rekla si mi da nema anse da e
ii u Drutvo za savremene jezike, sea li se? Rekla si da ne moe,
da ne mora da ide, da ti odlazak tamo nije vaan. Ali, ipak si otila i
rekla si to to si rekla, a rekla si to zbog sebe mada ne samo zbog sebe.
Odri: Ti si mi rekla: ''Zato im ne ispria o tome kroz ta upravo
prolazi?'' Poela sam da govorim: ''Ali to nema nikakve veze sa tri-
binom.'' I kad sam to rekla, osetila sam rei ''utanje'' i ''preobraaj.'' Ja
nisam govorila o ovom iskustvu... To je utanje... Mogu li ja da
izvrim taj preobraaj? Ima li tu neka veza? Najvie od svega me je
brinula injenica na koji nain bih to mogla da podelim sa ostalima.
Stavila sam misli na papir i onda mi je ta veza postala jasnija. Taj rad*
i ''Litanija za opstanak''** nastali su skoro u isto vreme. Imala sam
oseaj, verovatno telesni oseaj, da ivot vie nikad nee biti isti. Ako
ne sada, s tim u, kad tad, morati da se suoim. Ako ne sa rakom, onda
u, nekako drugaije, morati da preispitam ne samo uslove i nain ve
i uzrok svog opstanka - uprkos promenama. Veliki deo posla koji sam
obavila, obavila sam pre nego to sam svesno saznala da imam rak.
Pitanja o smrti i umiranju kao i razmiljanje o moi i snazi, o tome ta
to sada plaam, o emu sam pisala u tom radu, bili su za mene od
presudnog znaaja godinu dana kasnije. ''Upotrebu erotike'' napisala
sam 1978. godine, etiri nedelje pre nego to sam saznala da imam rak
dojke.
Adrijen: To je ono o emu si prethodno govorila, o stvaranju pesme
koja ne postoji, a tebi je bilo potrebno da postoji.
Odri: Postojanje tog rada omoguilo mi je da se trgnem i odem u
Hjuston i Kaliforniju. Taj rad mi je omoguio da ponem ponovo da
radim. Ne znam kad bih opet bila u stanju da piem da nisam imala te
rei. Da li shvata da smo opisale pun krug, jer se upravo tu stiu zna-
nje i razumevanje. Razumevanje nam omoguava da znanje primeni-
mo u praksi, a to je neophodno, to je pregnue, to je akcija. Ne znam
kako sam napisala onaj prozni tekst koji sam upravo zavrila, ali znam
da sam to morala da uradim.
Adrijen: Da si morala da shvati to to zna, ali i da ga uini dos-
tupnim drugima.
Odri: Tako je. To je sada jedinstven proces. Ali to se mene tie, da
bih mogla da znam morala sam prvo da oseam.
 GOSPODAREV ALAT NIKAD NEE SRUITI
GOSPODAREVU KUU*

Pre godinu dana pristala sam da uestvujem na konferenciji koju je

organizovao Njujorki institut za drutvene nauke s tim da dam svoj
komentar o radovima koji razmatraju kakvu ulogu u ivotu amerike
ene ima razliitost koja se ogleda u rasi, polnosti, klasi i starosnom
dobu. Ako se te razliitosti ne uzmu u obzir, to umanjuje vrednost
svake feministike rasprave o linom i politikom.
Voditi bilo kakvu diskusiju o feministikoj teoriji, a pritom ne
ispitati mnogobrojne razliitosti koje postoje meu nama niti doprinos
koji toj teoriji daju crnkinje, ene iz Treeg sveta i lezbejke, pred-
stavlja svojevrsnu teorijsku aroganciju. A ipak, ja stojim ovde kao
crnkinja, feministkinja i lezbejka koja je pozvana da izrazi svoje mi-
ljenje na jedinoj tribini na kojoj se prikazuje doprinos crnakih femi-
nistkinja i lezbejki. To je tuna injenica koja govori o prirodi ove kon-
ferencije u zemlji u kojoj su rasizam, seksizam i homofobija
neraskidivo povezani. Ako proitate program ove konferencije
pretpostaviete da lezbejke i crnkinje nemaju nita da kau o egzis-
tencijalizmu, o erotici, o enskoj kulturi i enskom utanju, o razvoju
feministike teorije ili o heteroseksualnosti i moi. I ta to znai na
linom i politikom planu kad se dve crnkinje koje su ovde prisutne
pozovu u poslednji as? ta znai kad se instrumenti rasistikog patri-
jarhata koriste da bi se ispitali plodovi istog tog patrijarhata? To znai
da su dozvoljene i mogue samo minimalne promene.
injenica da na ovoj konferenciji nije bilo ni pomena o lezbejskoj
svesti niti o svesti ena iz Treeg sveta govori o tome da se na ovoj
konferenciji ogleda dubok jaz koji je uoljiv i u radovima koji su na
njoj proitani. Na primer, u radu o materijalnom odnosu izmeu ena,
uoila sam da u pogledu vaspitanja postoji samo model ''ili jedno ili
drugo'' koji u potpunosti odbacuje moje iskustvo kao crnopute lez-
bejke. U tom radu nije ispitan nikakav uzajamni odnos izmeu ena,
nikakav sistem zajednikog izdravanja, nikakva uzajamna zavisnost
koja postoji meu lezbejkama i enama koje se identifikuju kao ene.
U istom radu se kae da samo u okviru patrijarhalnog modela izdra-
vanja ene ''koje pokuaju da se emancipuju plaaju moda previsoku
cenu s obzirom na rezultate koje ostvare.''
to se ena tie, naa potreba i elja da se uzajamno pomaemo nije
patoloka ve spasonosna jer u granicama tog znanja iznova
otkrivamo svoju stvarnu mo. Patrijarhalni svet se plai upravo te nae
konkretne povezanosti. Samo je unutar patrijarhalne strukture
materinstvo jedina drutvena mo koja enama stoji na raspolaganju.
Meusobna zavisnost izmeu ena predstavlja put ka slobodi koja
dozvoljava sopstvu da bude, ne zato da bi bilo iskorieno ve da bi
razvilo stvaralake sposobnosti. U tome je razlika izmeu pasivnog i
aktivnog bitisanja.
Zalaganje za puku toleranciju razliitosti meu enama predstavlja
najgrublji revizionizam. Takvo zalaganje predstavlja totalno poricanje
stvaralake funkcije koju razliitost ima u naem ivotu. Razliitost se
ne sme samo tolerisati, ve se mora sagledati kao izvor neizbenih
polariteta izmeu kojih naa kreativnost moe da zaiskri kao
dijalektika. Samo u tom sluaju neophodnost meusobne zavisnosti
moe prestati da bude pretnja. Samo u takvoj meusobnoj zavisnosti
razliitih snaga, koje su priznate i jednake, moe da se stvori mo koja
e tragati za novim oblicima postojanja u svetu kao i za novim oblici-
ma hrabrosti i izdravanja kako bi se delovalo u novim, jo
neistraenim prostorima.
Unutar te meusobne zavisnosti zajednikih (nedominantnih)
razliitosti poiva ona sigurnost koja nam omoguava da siemo u
haos znanja i vratimo se s pravim vizijama nae budunosti ali i sa
snagom da sprovedemo promene koje e tu budunost pretvoriti u
stvarnost. Upravo je razliitost ta izvorna i mona veza iz koje izrasta
naa lina mo.
Zato to smo ene, uili su nas da zanemarimo meusobnu
razliitost ili da je doivljavamo kao povod za razdvajanje i uzajamno
sumnjienje, umesto kao snagu koja vodi ka promenama. Ako ne pos-
toji zajednica, ne postoji ni osloboenje ve se samo sklapa veoma
krhko i privremeno primirje izmeu jedinke i represije koja se nad
njom vri. Ali postojanje zajednice ne sme da podrazumeva brisanje
svih razliitosti koje postoje meu nama niti patetino zavaravanje da
tih razliitosti nema.
Mi koje stojimo na margini ovog drutva i koje po njegovoj defini-
ciji nismo prihvatljive ene, mi koje smo se u borbi iskalile da budemo
razliite, mi koje smo siromane, mi koje smo lezbejke, mi koje smo
crnkinje, mi koje smo starije - mi znamo da preivljavanje nije
apstraktna vetina. Preivljavanje podrazumeva da si nauila da stoji
sama, da bude neomiljena i da te ponekad grde, ali i da se bori
zajedno sa drugima koji takoe nisu deo drutvene strukture kako biste
definisali i stvorili svet u kome svi moemo da budemo uspeni.
Preivljavanje znai da treba da naui kako da prihvati nau
razliitost i pretvori je u nau snagu. Jer gospodarev alat nikad nee
sruiti gospodarevu kuu. Taj alat e nam moda omoguiti da gospo-
dara privremeno pobedimo u njegovoj igri, ali nam nikad nee
omoguiti da ostvarimo istinske promene. Ova injenica predstavlja
opasnost samo za one ene koje gospodarevu kuu jo uvek definiu
kao svoj jedini izvor podrke.
Siromane ene i obojene ene znaju da postoji razlika izmeu
svakodnevnog ispoljavanja branog ropstva i prostitucije, jer nae
erke stoje na trotoarima 42. ulice. Ako vi, amerike feministike
teoretiarke bele rase, ne morate da se suoavate s razlikama koje
postoje izmeu nas i shodno tome sa razliitim posledicama koje
proistiu iz nae potlaenosti, onda vas pitam kako se suoavate s
injenicom da su ene koje iste vau kuu i uvaju vau decu, dok vi
uestvujete na konferencijama o feministikoj teoriji, uglavnom siro-
mane ene i obojene ene? Kakva to teorija stoji iza rasistikog
feminizma?
U mnotvu mogunosti koje nam se svima ukazuju, nae line vi-
zije pomau nam da postavimo osnovu za politiku akciju.
Nesposobnost feministikih teoretiarki da prepoznaju razliitost kao
presudnu snagu oliava njihovu nesposobnost da krenu dalje od prve
lekcije iz patrijarhata. U naem svetu, parola ''Zavadi pa vladaj'' mora
da postane parola ''Definii i osposobi.''
Zato druge obojene ene nisu pozvane da uestvuju na ovoj kon-
ferenciji? Zato se dva telefonska poziva upuena meni smatraju kon-
sultacijom? Da li sam ja jedini mogui izvor imena crnakih femi-
nistkinja? I mada se rad prve crnake uesnice na tribini zavrava
znaajnom i snanom poentom o ljubavi meu enama, ja se pitam ta
je sa meurasnom saradnjom feministkinja koje se ne vole?
Odgovor koji na ovo pitanje daju pripadnice iz krugova
feministikih teoretiarki glasi: ''Nismo znale koga da pitamo.'' Ali
upravo je to isto izbegavanje odgovornosti i to isto odustajanje razlog
to umetnost crnakih ena nije zastupljena na enskim izlobama
osim kad se tampa ''Specijalni broj o enskim pitanjima u zemljama
Treeg sveta'' i tekstovi crnkinja koji nisu deo vae lektire. Jer, kao to
je Adrijen Ri nedavno istakla, kako je mogue da vi, feministkinje
bele rase, koje ste nauile toliko stvari u proteklih deset godina, kako
je mogue da nita niste nauile o crnkinjama i o razlici izmeu vas i
nas - belkinja i crnkinja - kad je to klju naeg opstanka kao pokreta?
Od nas, dananjih ena, jo uvek se zahteva da mi premostimo
ponor mukog neznanja i da mi pomognemo mukarcima da shvate
nae potrebe i nae postojanje. To je stari, primarni instrument svih
tlaitelja - da potlaene angauje radi ostvarenja gospodarevih
interesa. Sad ujemo kako obojene ene treba da pomognu enama
bele rase - uprkos ogromnom protivljenju - da shvate nae postojanje,
nau razliitost i nau ulogu u zajednikom preivljavanju. To je
rasipanje snage i tragino ponavljanje rasistike patrijarhalne misli.
Simon de Bovoar je jednom prilikom rekla: ''Upravo u poznavanju
naih istinskih ivotnih uslova moramo pronai snagu za ivot i
razloge za akciju.''
Rasizam i homofobija su istinski ivotni uslovi za sve nas na ovom
mestu i u ovo vreme. Ja insistiram na tome da svaka od nas, ovde
prisutnih, krene ka onom duboko skrivenom mestu znanja u sebi i
dotakne taj uas i tu mrnju prema svakoj razliitosti koja tamo
postoji. ije lice vidite? Tek onda lino kao politiko moe poeti da
osvetljava svaki na izbor.
 STAROSNA DOB, RASA, KLASA I POL: KAKO ENE
REDEFINIU RAZLIKU*

Veliki deo zapadnoevropske istorije uslovljava nas da ljudsku

razliitost posmatramo u svetlu pojednostavljenih meusobnih
suprotnosti: glavni/podreeni, dobar/lo, gore/dole, vii/nii. U
drutvu gde se dobro definie kao profit, a ne kao ljudska potreba,
uvek mora postojati neka grupa ljudi koja, kroz sistematizovanu repre-
siju, moe biti prisiljena da se oseti kao viak i da zauzme mesto
dehumanizovanih bia nieg ranga. Unutar ovog drutva tu grupu ine
crnci i ljudi koji su poreklom iz zemalja Treeg sveta, pripadnici
radnike klase, stari ljudi, i ene.
Kao etrdesetdevetogodinja crnkinja, lezbejka, feministkinja,
socijalistkinja, majka dvoje dece, od kojih je jedno muko, kao
pripadnica meurasnog lezbejskog para, obino se naem u nekoj od
grupa koje su oznaene kao druge, devijantne, nieg reda ili su,
jednostavno reeno, pogrene. U amerikom drutvu se po tradiciji
oekuje da pripadnici potlaenih i ugroenih manjina premoste ponor
izmeu stvarnosti naeg ivota i svesti naeg tlaitelja. Jer da bismo
preivele, mi, za koje je ugnjetavanje isto onoliko ameriko koliko je
amerika i pita s jabukama, morale smo uvek da budemo
posmatraice, da upoznamo jezik i manire tlaitelja, pa ak i da ih
ponekad prihvatimo u iluziji da emo se tako zatititi. Kad god iskrsne
neka potreba za prividnom komunikacijom, oni koji imaju koristi od
naeg tlaenja pozivaju nas da podelimo sa njima nae znanje. Drugim
reima, odgovornost potlaenih lei u tome da svojim tlaiteljima
ukau na njihove greke. Ja sam, dakle, odgovorna za obrazovanje
profesora koji u koli odbacuju kulturu moje dece. Od crnaca i ljudi iz
zemalja Treeg sveta oekuje se da prosvetle belce u pogledu nae
ljudskosti. Od ena se oekuje da prosvetle mukarce. Od lezbejki i
homoseksualaca se oekuje da prosvetle heteroseksualni svet.
Tlaitelji ostaju pri svom stavu i izbegavaju odgovornost za svoja dela.
U naim redovima postoji stalan odliv energije koja bi se mogla bolje
iskoristiti u cilju naeg sopstvenog redefinisanja kao i radi stvaranja
realnih scenarija za menjanje sadanjice i gradnju budunosti.
Institucionalizovano odbacivanje razliitosti predstavlja apsolutnu
neminovnost u ekonomiji profita kojoj su autsajderi potrebni kao
ljudski viak. Kao uesnici u takvoj ekonomiji, mi smo svi
programirani da na ljudsku razliitost meu nama reagujemo ispolja-
vanjem straha i mrnje kao i da se s tom razliitou suoimo na jedan
od tri naina: moemo pokuati da je ignoriemo; ako to nije mogue,
onda emo je usvojiti ako smatramo da je dominantna ili emo je
unititi ako smatramo da je podreena. Meutim, mi nemamo nikakve
obrasce za komunikaciju koji prevazilaze nau ljudsku razliitost i
povezuju ljude kao jednake. Posledica svega toga je injenica da su te
razliitosti pogreno imenovane i pogreno upotrebljene u slubi razd-
vajanja i stvaranja zbrke.
Nesporno je da izmeu nas postoje razlike u rasi, starosnom dobu i
polu. Ali nije to ono to nas razdvaja. Nas razdvaja poricanje tih razli-
ka, odbijanje da ispitamo lane predstave koje su rezultat pogrenog
imenovanja tih razlika i njihovog uticaja na ljudsko ponaanje i
ljudska oekivanja.
Rasizam je uverenje u inherentnu superiornost jedne rase nad svim
drugim rasama iz kog proistie njeno pravo da njima vlada. Seksizam
je uverenje u inherentnu superiornost jednog pola nad drugim iz kog
proistie njegovo pravo da njim vlada. Tu su jo diskriminacija prema
starim ljudima, diskriminacija prema pripadnicima drugih klasa, he-
teroseksizam, elitizam.
ivotni zadatak svake od nas trebalo bi da bude iskorenjivanje ovih
lanih predstava iz naeg ivota, ali i istovremeno prepoznavanje, pri-
hvatanje i definisanje tih razliitosti na kojima te lane predstave
poivaju. Jer svi smo mi odrasli u drutvu u kome su te lane predstave
pratea pojava naeg ivota. Energiju koja nam je potrebna za
prepoznavanje i ispitivanje razliitosti suvie esto koristimo kako
bismo te razliitosti predstavili kao nepostojee ili kao nepremostive
prepreke. Posledica takvog stava je dobrovoljna izolacija s jedne
strane, ili lano i izdajniko povezivanje s druge. Bilo kako bilo, mi ne
razvijamo instrumente kako bismo ljudsku razliitost upotrebili kao
odskonu dasku ka stvaralakim promenama naeg ivota. Mi ne
govorimo o ljudskoj razliitosti, ve o ljudskoj devijantnosti.
Negde na ivici svesti postoji neto to nazivam mitskom normom
za koju svaka od nas u svom srcu zna ''da to nisam ja.'' U Americi se
ta norma obino definie kao mlad, mrav, heteroseksualan mukarac
hrianske vere koji je finansijski obezbeen. Upravo u toj mitskoj
normi poivaju instrumenti moi u ovom drutvu. Mi, koji stojimo na
marginama te moi, obino identifikujemo jedan nain na koji smo
razliiti i pretpostavljamo da je to primarni uzrok sveobuhvatne
represije nad nama, zaboravljajui druga lana prikazivanja nae
razliitosti od kojih neka i sami moda praktikujemo. Sve u svemu,
ene bele rase koncentriu se danas, unutar enskog pokreta, na repre-
siju koja se nad njima vri kao nad enama i ne uzimaju u obzir raz-
like u rasi, u polnim sklonostima, u klasnoj pripadnosti i starosnom
dobu. One stvaraju iluziju da re sestrinstvo podrazumeva homogenost
iskustva koje, u stvari, ne postoji.
Nepriznavanje klasnih razlika liava ene zajednike energije i
stvaralakog uvida. Nedavno je kolektiv jednog enskog asopisa
odluio da u jednom broju tampa samo prozu, smatrajui da je poe-
zija manje ''rigorozna'' ili manje ''ozbiljna'' umetnika forma.
Meutim, esto je i oblik naeg stvaralakog izraavanja klasno
pitanje. Poezija je od svih umetnikih formi najekonominija. Ona je
najtajanstvenija, zahteva najmanje fizikog napora, najmanje
materijala, moe se pisati izmeu dve smene, u bolnikoj ostavi, u
metrou, na neiskorienim komadiima hartije. U nekoliko prethodnih
godina dok sam u finansijskoj oskudici pisala roman, shvatila sam da
mi je potrebno mnogo vie materijala kad piem prozu nego kad piem
poeziju. U procesu stvaranja nae knjievnosti, poezija je bila glavni
nain izraavanja siromanih obojenih ena iz radnike klase.
Sopstvena soba je moda neophodna za pisanje proze, ali je onda
neophodna i gomila hartije, pisaa maina i mnogo vremena. Uslovi
koje je potrebno ispuniti da biste se bavili vizuelnim umetnostima isto
tako odreuju ija je koja umetnost. U dananje vreme kad su cene
materijala tako visoke, zapitajmo se ko su nai skulptori, slikari ili
fotografi? Kad govorimo o irokoj osnovi enske kulture, moramo biti
svesne uticaja klasnih i ekonomskih razlika na dostupnost materijala
neophodnog za stvaranje umetnikih dela.
Kako idemo ka stvaranju drutva u kome emo svi moi da ivimo
bolje, diskriminacija prema starim ljudima predstavlja jo jedan oblik
izvitoperenja meuljudskih odnosa koji nam upada u oi. Ako
zaboravimo prolost, biemo osuene da ponavljamo stare greke.
''Generacijski jaz'' je znaajan drutveni instrument svakog
represivnog drutva. Ako mlai pripadnici neke zajednice smatraju
njene stare pripadnike dostojnim prezira ili ih sumnjie za
neumerenost, oni nikad nee moi da se udrue da bi istraili seanje
te zajednice niti e moi da postave ono najvanije pitanje, ''Zato?'' To
dovodi do istorijske amnezije koja nas prisiljava da izmiljamo toak
svaki put kad poemo u prodavnicu da kupimo hleb.
Dolazimo u situaciju da moramo da ponavljamo i opet iznova
uimo one iste stare lekcije koje su uile nae majke, bilo da je razlog
tome injenica to ne prenosimo dalje ono to smo nauile ili zato to
ne umemo da sluamo. Na primer, koliko je puta sve ovo ranije ve
reeno? Ili, ko bi poverovao u to da e nae erke ponovo dozvoliti da
se njihovo telo sputava na visokim tiklama i sapinje u tesnim
suknjama?
Ignorisanje rasne razliitosti meu enama kao i implikacija te
razliitosti predstavlja najozbiljniju pretnju mobilisanju zajednike
snage ena.
Poto ene bele rase ignoriu belu boju svoje koe koja im je
roenjem data i definiu enu samo u okviru svog iskustva, onda obo-
jene ene postaju ''druge,'' autsajderke ije su iskustvo i tradicija
isuvie ''tui'' da bi ih bilo mogue shvatiti. Primer za to je znaajno
odsustvo iskustva obojenih ena kao izvora materijala za kurseve u
okviru enskih studija. Knjievnost obojenih ena retko se ukljuuje u
kurseve enske knjievnosti, a skoro nikad u druge kurseve
knjievnosti, niti u enske studije kao celinu. Previe esto se kao
izgovor za to navodi injenica da knjievnost obojenih ena mogu da
predaju samo obojene ene ili da je tu knjievnost isuvie teko
razumeti ili da studenti ne mogu da ''proniknu u nju'' jer je njihovo
iskustvo ''isuvie drugaije.'' Te argumente su u mom prisustvu
iznosile ene bele rase koje su inae veoma inteligentne, ene koje
nemaju nikakav problem kad treba da predaju ili pregledaju radove
koji su rezultat veoma razliitog iskustva koje obuhvata ekspira,
Molijera, Dostojevskog i Aristofana. Sigurno mora da postoji neko
drugo objanjenje.
To je veoma sloeno pitanje, ali ja verujem da jedan od razloga
zbog kog ene bele rase imaju toliko problema kad itaju dela
crnoputih ena poiva u njihovoj nevoljnosti da crnopute ene vide
kao ene koje su razliite od njih. Da bi se delotvorno prouavala
knjievnost crnoputih ena neophodno je da budemo viene kao ceo
narod u svoj naoj sadanjoj sloenosti - kao pojedinci, kao ene, kao
ljudska bia - a ne kao jedan od problematinih, ali poznatih, stereoti-
pa koji se u ovom drutvu stvaraju umesto istinske slike o crnoputim
enama. Ja mislim da isto vai i kad su u pitanju knjievnosti drugih
obojenih ena koje nisu crnkinje.
U knjievnostima svih obojenih ena iznova se stvaraju strukture
naih ivota dok se mnogobrojne ene bele rase upinju iz petnih ila
da ignoriu tu istinsku razliitost. Jer dok god se smatra da svaka
razliitost izmeu nas znai da jedna od nas mora biti inferiorna, onda
priznanje da bilo kakva razliitost postoji mora biti skopano sa
oseanjem krivice. Dozvoliti obojenim enama da iskorae iz
stereotipa znailo bi izazvati oseaj preterane krivice kod ena bele
rase koji bi doveo u opasnost samozadovoljstvo tih ena koje represi-
ju doivljavaju samo u smislu polne pripadnosti.
Ako odbijemo da priznamo postojanje razliitosti meu nama,
onda neemo moi da vidimo sve one razliite probleme i zamke s
kojima se kao ene suoavamo.
Na taj nain, u patrijarhalnom sistemu moi u kome je privilegija
bele koe glavni rekvizit, zamke koje se u cilju neutralisanja postav-
ljaju enama crne i bele rase nisu iste. Na primer, strukturama moi je
lako da crnopute ene upotrebe protiv crnoputih mukaraca, ne zato
to su oni mukarci, ve zato to su crnci. Prema tome, mi, crnopute
ene, neprestano moramo da razdvajamo potrebe tlaitelja od sop-
stvenih legitimnih sukoba unutar naih zajednica. Bele ene nemaju
ovaj problem. Crnopute ene i crnoputi mukarci bili su i jo uvek su
izloeni rasnoj represiji, mada na razliite naine. U toj zajednikoj
borbi protiv represije mi smo razvili zajedniku odbranu i zajedniku
ranjivost u meusobnim odnosima koji nemaju pandan u belakoj
zajednici, izuzev u odnosu izmeu jevrejskih ena i jevrejskih
mukaraca.
S druge strane, ene bele rase suoavaju se sa zamkom da budu
zavedene i da se pod izgovorom podele moi pridrue tlaitelju. Ova
mogunost ne postoji na isti nain kad su u pitanju obojene ene. Ovo
povrno potovanje koje se ponekad proiri i na nas nije poziv da
delimo mo; naa rasna ''drugost'' je vidljiva realnost koja to svima
sasvim jasno stavlja do znanja. enama bele rase nudi se vea
mogunost navodnog izbora i vea nagrada ako pristanu da se
identifikuju sa patrijarhalnom moi i njenim instrumentima.
Danas je, posle poraza Amandmana za jednaka prava ena, u teoj
ekonomskoj situaciji i s rastuim konzervativizmom, enama bele rase
opet lake da poveruju u opasnu fantaziju da e im, ako budu dobre,
lepe, slatke, tihe, ako ue decu da se lepo ponaaju, ako mrze prave
ljude i ako se udaju za prave mukarce, da e im, dakle, biti dozvo-
ljeno da koegzistiraju sa patrijarhatom u relativnom miru, bar dotle
dok nekom mukarcu ne zatreba njihovo radno mesto ili dok se ne
pojavi silovatelj iz susedstva. I zaista, samo ako ne ivite i ne vodite
ljubav u rovovima, teko je imati na umu da se rat protiv dehuma-
nizacije nikad ne zavrava.
Ali mi, crnake ene, i naa deca, mi znamo da je tkanje naeg i-
vota proeto nasiljem i mrnjom i da nema odmora. Mi se ne
suoavamo s tom injenicom samo u prvim trajkakim redovima ili u
pono, u mranim uliicama, ili na onim mestima gde na otpor
smemo da pretoimo u rei. Nama se nasilje kao plima sve vie uvlai
u svakodnevni ivot - u samoposluzi, u uionici, u liftu, u kolskom
dvoritu ili na klinici - i dolazi od vodoinstalatera, pekara,
prodavaice, vozaa autobusa, blagajnika u banci ili od kelnerice koja
nas ne usluuje.
Neki od tih problema su nam zajedniki kao enama, a neki nisu.
Vi se plaite da e vaa deca odrasti, da e prihvatiti patrijarhat i
okrenuti se protiv vas. Mi se plaimo da e naa deca biti izvuena iz
automobila i ubijena na ulici, a da ete vi odbiti da razmotrite razloge
zbog kojih naa deca tako umiru.
Opasnost od razliitosti nita manje ne zaslepljuje obojene ene.
Mi, crnkinje, moramo da sagledamo realnost u kojoj ivimo jer nas
naa borba ne ini imunim od greaka kao to su ignorisanje
razliitosti i njeno pogreno imenovanje. Unutar crnakih zajednica
gde je rasizam oigledna realnost, razlike izmeu nas esto nam
izgledaju opasne i sumnjive. Potreba za jedinstvom esto se pogreno
imenuje kao potreba za homogenou, a vizija crnakih feministkinja
pogreno se doivljava kao izdaja naih zajednikih interesa kao na-
roda. Zbog neprekidne borbe protiv rasnog istrebljenja koja je
zajednika crnkinjama i crncima, neke crnkinje jo uvek odbijaju da
priznaju da smo mi isto tako potlaene kao ene i da polno nepri-
jateljstvo prema crnoputim enama ne dolazi samo od rasisitikog
drutva belaca nego se sprovodi i u naim crnakim zajednicama. To
je bolest koja tinja u srcu crnake nacije i koju utanje o njoj nee
izleiti. Pojaano rasizmom i pritiskom zbog nemoi, nasilje prema
crnoputim enama i decom u naim zajednicama esto postaje norma
prema kojoj se meri mukost. Meutim, retko se o takvim postupcima
u kojima se ispoljava mrnja prema enama govori kao o zloinima
protiv crnoputih ena.
Obojene ene su kao grupa najslabije plaena radna snaga u
Americi. Mi smo primarna meta zloupotrebe abortusa i sterilizacije,
kako ovde tako i u inostranstvu. U nekim delovima Afrike, malim
devojicama se uivaju usmine na polnom organu da bi bile pokorne i
sluile samo za zadovoljstvo mukarca. Ta praksa je poznata kao
obrezivanje ena i nije kulturna tekovina kako je naglaavao pokojni
Domo Kenijata, nego je zloin protiv crnoputih ena.
Knjievnost crnoputih ena puna je bola zbog toga to su one esto
izloene ne samo tiraniji rasistikog patrijarhata ve i tiraniji crnoputih
mukaraca. Meutim, neophodnost i istorija zajednike borbe uinile
su nas, crnopute ene, posebno ranjivim kad je u pitanju lana optu-
ba da je borba protiv seksizma isto to i borba protiv crnaca. U
meuvremenu, mrnja prema enama kojoj pribegavaju crnoputi
mukarci podriva snagu crnake zajednice i sam na ivot. Silovanje
je u porastu, prijavljeno i neprijavljeno, a silovanje nije agresivna
seksualnost ve seksualna agresija. Kao to istie Kalamu ja Salam,
crnaki pisac, ''Sve dok postoji muka dominacija, postojae i silova-
nje. Silovanje mogu zaustaviti samo pobunjene ene i mukarci koji su
svesni svoje odgovornosti u borbi protiv seksizma.''*
Razlike izmeu nas kao crnoputih ena takoe se pogreno imenu-
ju i koriste da bi nas razdvojile. Ja kao crnkinja, lezbejka i feminist-
kinja kojoj ne smetaju mnogobrojni i raznorodni sastojci u njenom
identitetu i kao ena posveena borbi za rasno i seksualno osloboenje
od represije, smatram da stalno dobijam podsticaj da iupam jedan
vid svog sopstva i predstavim ga kao smisaonu celinu, skrivajui ili
poriui pritom druge delove tog sopstva. Takav nain ivota je
destruktivan i iscepkan. Moja najpotpunija koncentracija energije dos-
tupna mi je samo kad otvoreno integriem sve delove svog sopstva,
doputajui da se energija iz jednog izvora mog ivota slobodno preli-
va napred i nazad kroz moja razliita sopstva i to bez ogranienja koja
su nametnuta nekom definicijom spolja. Samo u tom sluaju sebe i
svoju energiju mogu da spojim u celinu i stavim je u slubu one borbe
koju prihvatam kao deo svog ivota.
Strah od lezbijki ili strah da e vas optuiti da ste lezbijka naveo je
mnoge crnopute ene da rade protiv sebe. Neke od nas to je odvelo u
destruktivne saveze, a druge u oaj i izolaciju. U zajednicama u koji-
ma ive ene bele rase, heteroseksizam je ponekad posledica
identifikacije sa belakim patrijarhatom i predstavlja odbacivanje one
meusobne zavisnosti izmeu ena koje se identifikuju kao ene to
sopstvu dozvoljava da postoji, a ne da bude upotrebljno u slubi
mukaraca. Ponekad taj strah od homoseksualnosti odraava ukoren-
jeno verovanje da heteroseksualni odnos enama prua zatitu.
Ponekad je taj strah izraz mrnje prema samoj sebi i zato se sve ene
moraju boriti protiv tog straha koji nam je usaivan od roenja.
Iako elementi ovih stavova postoje kod svih ena, oni imaju pose-
ban prizvuk heteroseksizma i homofobije meu crnoputim enama.
Uprkos injenici da enska prijateljstva imaju dugu i asnu tradiciju u
afrikim i afro-amerikim zajednicama i uprkos znanju i dostignuima
mnogih snanih i kreativnih crnoputih ena koje se identifikuju kao
ene na politikom, drutvenom i kulturnom planu, heteroseksualno
opredeljene crnkinje esto su sklone da ignoriu ili primaju s rezervom
postojanje i rad crnoputih lezbijki. Taj stav se delimino moe objas-
niti razumljivim strahom crnoputih ena od napada crnoputih
mukaraca unutar uskih granica crnakog drutva u kome je kazna za
svako ensko samopotvrivanje jo uvek optuba za lezbijstvo i prema
tome konstatacija da su takve ene nedostojne panje ili podrke mal-
obrojnih crnoputih mukaraca. Ali deo te potrebe da se crnopute
lezbijke pogreno imenuju i ignoriu potie iz veoma realnog straha da
bi crnopute ene, koje se otvoreno identifikuju kao ene i kojima za
sopstveno definisanje nije potreban mukarac, zaista mogle da izmene
celokupni koncept naih drutvenih odnosa.
Crnopute ene koje su nekad insistirale na tome da je lezbijstvo
problem ena bele rase, sada insistiraju na injenici da crnopute
lezbijke predstavljaju opasnost za crnaku naciju, da se udruuju s
neprijateljem i da su po svojoj sutini anticrnaki orijentisane. Ove
optube, koje dolaze od istih onih ena od kojih traimo duboko i
istinsko razumevanje, dovode to toga da se mnoge lezbijke skrivaju jer
se nalaze u procepu izmeu rasizma ena bele rase i homofobije svojih
sestara. Njihov rad se esto ignorie, trivijalizuje ili pogreno imenuje
kao to je sluaj sa Anelinom Grimke, Alisom Danbar-Nelzon i
Lorejn Hensberi. Pa ipak, ene koje se vezuju za ene oduvek su bile
deo snage crnake zajednice - od neudatih tetaka do amazonki iz
Dahomeja.
Niko ne moe da kae da crnopute lezbijke napadaju ene i siluju
decu i bake na ulicama unutar naih zajednica.
irom ove zemlje, kao na primer u Bostonu, s prolea 1979.
godine, posle nerazreenog ubistva dvanaest crnoputih ena, crnake
lezbijke bile su na elu pokreta protiv nasilja koje se vri nad crnakim
enama.
Koje su to posebne karakteristike prisutne u svakom naem
pojedinanom ivotu koje se mogu ispitati i promeniti kako bi se
doprinelo ostvarenju promena? Kako da redefiniemo razliitost za
sve ene? Nije naa razliitost povod za razdvajanje ena, ve je to
naa nespremnost da priznamo tu razliitost i da se efikasno
obraunamo sa lanim predstavama koja su rezultat ignorisanja i
pogrenog imenovanja tih razlika.
Kao instrument drutvene kontrole, ene se ohrabruju da kao legit-
imnu prepoznaju samo jednu oblast ljudske razliitosti, dakle, samo
onu razliitost koja postoji izmeu ene i mukarca. Mi smo nauile
da se uzdignemo iznad te razliitosti s arom svih potlaenih i
potinjenih. Mi, ene, morale smo da nauimo da ivimo, ili da
suivimo, s mukarcima, poevi od naih oeva pa nadalje. Mi smo
prepoznale i prevazile tu razliitost, ak i kad se to prepoznavanje
svodilo samo na produavanje starog obrasca ljudskih odnosa izmeu
gospodara i potinjenog, unutar kog potinjeni mora da prepozna
razliitost gospodara da bi preiveo.
Na opstanak u budunosti zavisie od nae sposobnosti da komu-
niciramo na osnovama jednakosti. Kao ene, mi moramo iskoreniti
svoje internalizovane obrasce represije ako elimo da odemo dalje od
onih najpovrnijih vidova drutvenih promena. Sada moramo da
prepoznamo razliitost meu enama sa kojima smo na ravnoj nozi,
koje nisu ni inferiorne ni superiorne u odnosu na nas, i da smislimo
nain na koji moemo da iskoristimo uzajamnu razliitost kako bismo
obogatile svoje vizije i nau zajedniku borbu.
Budunost nae planete moda e zavisiti od sposobnosti svih ena
da stvore i da se identifikuju sa novim definicijama moi i novim
obrascima povezivanja uprkos razlikama. Stare definicije nisu bile od
koristi ni nama ni ovoj planeti na kojoj ivimo. Stari obrasci, ma kako
lukavo prekombinovani da bi simulirali napredak, i dalje nas osuuju
na kozmetiki izmenjena ponavljanja istih starih razmirica, iste stare
krivice, mrnje, optubi, jadikovki i sumnjienja.
U svima nama usaeni su stari obrasci oekivanja i reakcija, obras-
ci starih struktura represije, a oni se moraju promeniti istovremeno sa
promenom ivotnih uslova koji su rezultat tih struktura. Jer
gospodarev alat nikad nee sruiti gospodarevu kuu.
Kao to je Paulo Freire dobro pokazao u Pedagogiji potlaenih,*
pravi fokus revolucionarne promene nikad nije puka represivna
situacija od koje elimo da pobegnemo ve onaj deo tlaitelja koji je
usaen duboko u svakom od nas i koji poznaje samo taktiku tlaitelja
i tlaiteljske odnose.
Promena znai razvoj, a razvoj moe biti bolan. Mi, meutim, izo-
travamo definiciju o sebi razotkrivajui sopstvo na delu i u zajednikoj
borbi sa onima koje definiemo kao razliite od sebe, iako su nam cil-
jevi isti. Za sve ene, pripadale one crnoj ili beloj rasi, bile stare ili
mlade, lezbijke ili heteroseksualke, to znai otkrivanje novih naina
naeg opstanka.

Izabrale smo jedna drugu

i ivicu bitaka one druge
rat je isti
ako ga izgubimo
jednog e se dana zalediti enska krv
na mrtvoj planeti
ako pobedimo
niko nee znati
da izvan istorije traimo
novi i izvesniji susret.**
 UPOTREBA GNEVA: KAKO ENE REAGUJU NA
RASIZAM*

Rasizam: Verovanje u inherentnu superiornost jedne rase nad svim

ostalim i shodno tome pravo na dominaciju, bilo da se izraava
otvoreno ili prikriveno.
enska reakcija na rasizam: Ja na rasizam reagujem gnevom.
Tokom najveeg dela ivota, ivela sam s tim gnevom, ne znajui da
on u meni postoji, hranila sam se njime i uila kako da ga kanaliem
pre no to on uniti moje vizije. Nekada sam to radila u tiini, plaei
se njegove teine. Moj strah od gneva niemu me nije nauio. Va
strah od gneva nee ni vas niemu nauiti.
ene koje reaguju na rasizam su ene koje reaguju na gnev; na
gnev zbog iskljuivanja, zbog neospornih privilegija, na rasna
izopaenja, na utanje, na pogrenu upotrebu, na stvaranje stereotipa,
na defanzivu, na pogreno imenovanje, na izdaju i na pristajanje.
Moj gnev je reakcija na rasistike stavove, aktivnosti i pretpostavke
koji proistiu iz tih stavova. Ako se u vaim odnosima sa drugim ena-
ma odraavaju takvi stavovi, onda su moj gnev i va strah od gneva
reflektori koji se mogu upotrebiti za razvoj, na isti nain na koji sam
ja koristila uenje da izrazim gnev radi sopstenog razvoja. Ali to bi se
moglo nazvati korektivnom hirurgijom, a ne krivicom. Krivica i
defanziva su cigle u zidu koji nam se ispreio na putu; one su
beskorisne za nau budunost.
Zbog toga to ne elim da se moje izlaganje pretvori u teoretsku
raspravu, dau vam nekoliko primera enskih razgovora koji ilustruju
ove stavove. Potujui vreme, maksimalno u ih skratiti. elim samo
da znate da ih je bilo jo mnogo.
Na primer:
Ja govorim o direktnom i posebnom gnevu na naunoj konferen-
ciji, a ena bele rase kae: ''Kai mi kako se osea ali nemoj to da
kae suvie grubo jer te ja neu uti.'' Da li me ona ne uje zbog
naina na koji ja govorim ili zbog pretnje sadrane u mojoj poruci o
tome da se njen ivot moe promeniti?
Katedra za enske studije na jednom univerzitetu sa juga ove
zemlje poziva jednu crnkinju da dri predavanja posle jednonedeljnog
foruma posveenom enama crne i bele rase. ''ta ste nauile posle
ovih nedelju dana?'' pitam ih. Najglasnija ena bele rase kae: ''Mislim
da sam puno nauila. Oseam da me crnopute ene sada zaista mnogo
bolje razumeju; one sada bolje znaju ko sam.'' Kao da to to neko nju
poznaje predstavlja sutinu problema rasizma.
Posle petnaest godina postojanja enskog pokreta koji tvrdi da se
bavi ivotnim pitanjima i moguom budunou svih ena, ja i dalje,
na svakom kampusu, ujem pitanje: ''Kako da se pozabavimo pitanjem
rasizma? Nijedna obojena ena nije dola.'' Ili, isto to samo malo
drukije: ''Nemamo nikog na naem odseku ko je kvalifikovan da
predaje o njihovim delima.'' Drugim reima, rasizam je problem
crnoputih ena, problem obojenih ena, i mi o njemu samo moemo da
diskutujemo.
Poto sam itala neke svoje pesme iz zbirke ''Pesme za gnevne
ene,''* jedna ena bele rase me pita: ''Hoete li neto da nam kaete o
tome kako mi direktno moemo da se pozabavimo naim gnevom? Ja
oseam da je to veoma vano.'' Pitam je: ''Kako vi koristite va gnev?''
A onda moram da se povuem pred njenim bezizraznim pogledom, pre
nego to me pozove da uestvujem u njenom unitenju. Ja ne postojim
zato da bih njen gnev oseala umesto nje.
ene bele rase poinju da preispituju svoj odnos prema
crnoputim enama, ali esto ujem da, u stvari, ele samo da se poz-
abave malom obojenom decom od preko puta koju pamte iz detinjst-
va, sa voljenim dadiljama, ponekom drugaricom iz drugog osnovne za
koju ih vezuju nene uspomene na ono to je nekad bilo tajanstveno,
interesantno ili neutralno. Vi izbegavate pretpostavke iz detinjstva
stvorene u bunom smehu na raun Rastusa i Alfalfe, jasnu poruku
vae mame koja je preko klupe u parku prostrla maramicu jer sam ja
na tom mestu prethodno sedela, neizbrisive i nehumane portrete
Amosa i Endija i smene prie koje vam je tata priao pre odlaska na
spavanje.
Vozim svoju dvogodinju erku u kolicima za kupovinu kroz
samoposlugu u Istesteru 1967. godine, a mala devojica bele rase
koju majka takoe vozi u drugim kolicima prolazei pored nas
uzbueno vie: ''Mama, vidi, beba-sluavka!'' Vaa mama vas uutka,
ali vas ne ispravi. I tako je vama petnaest godina kasnije, na
konferenciji o rasizmu, ta pria jo uvek smena. Ali ja ujem da je va
smeh proet strahom i nelagodnou.
Izvesna naunica bele rase pozdravlja pojavljivanje jedne zbirke
proznih tekstova ije su autorke obojene ene koje nisu crnkinje.* ''Ta
injenica mi dozvoljava da se bavim rasizmom, a da pritom izbegnem
grubost crnoputih ena,'' kae mi ona.
Na jednom meunarodnom skupu ena, poznata amerika pes-
nikinja bele rase prekida izvesnu obojenu enu koja ita svoju pesmu
kako bi ona sama proitala sopstvenu pesmu jer uri na jednu
''znaajnu tribinu.''
Ako ene iz naunih krugova zaista ele dijalog o rasizmu, onda e
morati da priznaju potrebe i ivotne uslove drugih ena. Kad izvesna
naunica kae: ''Ne mogu to sebi da priutim,'' ona moda misli na to
da mora da napravi izbor kako da potroi novac koji joj je dostupan.
Ali kad ena koja ivi od socijalne pomoi kae: ''Ne mogu to sebi da
priutim,'' ona hoe da kae da preivljava na sumi novca koja je 1972.
godine bila jedva dovoljna za odranje golog ivota i da esto nema
dovoljno novca za ishranu. Meutim, Nacionalno udruenje katedri za
enske studije odrava ovde, 1981. godine, konferenciju na kojoj se
obavezuje da e reagovati na rasizam, ali ipak odbija da ukine novanu
sumu neophodnu za prijavljivanje siromanih i obojenih ena koje
ele da se prijave za voenje radionica. Zbog toga mnoge obojene
ene - na primer, Vilmet Braun, iz organizacije ''Crnkinje koje trae
platu za kuni posao'' - ne mogu da uestvuju na ovoj konferenciji. Da
li ovo treba da bude samo jo jedan primer akademske rasprave o
ivotu unutar zatvorenih naunih krugova?
Ovde prisutnim enama bele rase koje ove stavove prepoznaju kao
bliske, ali pre svega, svim mojim obojenim sestrama koje ive i
preivljavaju hiljade takvih susreta - mojim obojenim sestrama koje
kao i ja jo uvek trepere od gneva koji obuzdavaju, ili koje ponekad
dovode u sumnju izraze naeg gneva kao beskorisne i remetilake (to
su dve najee optube) - elim da govorim o gnevu, o svom gnevu,
i o tome ta sam nauila na putovanjima kroz njegove predele.
Sve se moe upotrebiti / osim onog to je rasipniko / (morae / da
se seti toga kad te budu optuili za unitenje.)*
Svaka ena ima veliki arsenal gneva koji potencijalno moe biti
koristan u borbi protiv te represije, line i institucionalne, koja taj gnev
i stvara. Ako se precizno kanalie, taj gnev moe postati moan izvor
energije u slubi napretka i promena. Kad govorim o promenama,
nemam na umu jednostavnu zamenu pozicija ili privremeno smanji-
vanje napetosti niti sposobnost da se smeimo ili dobro oseamo.
Govorim o sutinskim i radikalnim promenama onih pretpostavki koje
ine osnovu naeg ivota.
Bila sam svedok situacija u kojima ene bele rase uju rasistiku
primedbu, osete se uvreenim zbog nje, obuzme ih gnev, ali ne kau
nita zato to se plae. Taj neiskazani gnev poiva u njima kao
neaktivirana bomba koju one obino zavitlaju na prvu obojenu enu
koja progovori o rasizmu.
Ali gnev koji je ispoljen i preobraen u akciju u slubi nae vizije
i nae budunosti predstavlja in razjanjenja, a samim tim i in
osloboenja i osnaivanja jer mi upravo u bolnom procesu tog preo-
braaja identifikujemo nae saveznike sa kojima imamo ozbiljna
razmimoilaenja, ali i nae prave neprijatelje.
Gnev je pun informacija i energije. Kad ja govorim o obojenim
enama, ne mislim samo na crnkinje. Obojena ena koja nije crnkinja
i koja mene optuuje da je potiskujem, pretpostavljajui da je njena
borba protiv rasizma identina sa mojom, eli neto da mi saopti i
bilo bi bolje da saznam o emu je re kako se i ona i ja ne bismo
iscrpljivale u meusobnoj borbi za istinu. Ako ja, svesno ili nesvesno,
uestvujem u tlaenju svoje sestre i ona me zbog toga prozove i ako ja
na njen gnev odgovorim svojim gnevom taj in samo prikriva sutinu
naeg spora. To je rasipanje energije. Ali injenjica je da je veoma
teko mirno sluati kako glas neke druge ene opisuje patnju koja nije
i moja ili kojoj sam ja lino doprinela.
Na ovom mestu govorimo sa distance o stvarima koje nas upadljivo
podseaju na borbu koju vodimo kao ene. Ta injenica nas ne sme
ostaviti slepim za veliinu i sloenost snaga koje se pripremaju za
borbu protiv nas kao i protiv svega onog to je najhumanije u naem
okruenju. Mi ovde nismo dole da kao ene raspravljamo o rasizmu
u drutvenom i politikom vakuumu. Mi ivimo u eljusti sistema u
kome su rasizam i seksizam primarni, utvreni i neophodni instru-
menti za ostvarenje profita. ene koje reaguju na rasizam predstavlja-
ju toliko opasnu temu da kad lokalni mediji pokuaju da diskredituju
ovu konferenciju oni se usredsreuju na odredbu o lezbejskim
domainstvima kao na sredstvo diverzije - kao da hartfordski list
Courant ne sme da se usudi da spomene temu o kojoj smo ovde
odluile da diskutujemo, a to je rasizam, kako ne bi postalo oigledno
da ene u stvari pokuavaju da preispitaju i promene sve ivotne okol-
nosti koje dovode do represije koja se nad njima vri.
 Glavna sredstva za masovnu komunikaciju ne ele da ene, a
posebno ene bele rase, reaguju na rasizam. Ona ele da se rasizam
prihvati kao nepromenljiva datost u vaem ivotu kao to je to zalazak
sunca ili kijavica.
Prema tome, mi radimo u kontekstu suprotstavljanja i pretnji, a
uzrok tome svakako nije gnev koji postoji meu nama, ve naprotiv,
ona otrovna mrnja uperena protiv svih ena, protiv obojenih ljudi,
protiv lezbejki i homoseksualnih mukaraca, protiv siromanih - pro-
tiv svih nas koji elimo da preispitamo konkretne uslove svog ivota i
da se odupremo tlaenju na putu ka stvaranju koalicija i sprovoenju
efikasnih akcija.
Svaka rasprava o rasizmu koju vode ene mora da ukljui prizna-
vanje gneva i njegove upotrebe. Ta rasprava mora biti neposredna i
stvaralaka, zato to je od presudnog znaaja. Mi ne smemo dozvoliti
da nas strah od gneva skrene s puta ili da nas zavede na stranputicu da
pristanemo na bilo ta to nije naporan rad zasnovan na dubokoj
iskrenosti. Moramo se veoma ozbiljno posvetiti ovoj temi i gnevu koji
je s njom skopan zato to su nai tlaitelji, budite uverene u to, veoma
ozbiljni u svojoj ljutoj mrnji prema nama i prema onom to mi ovde
pokuavamo da uradimo.
Molim vas da se setite, dok zajedno preispitujemo esto bolno lice
naeg individualnog gneva, da taj gnev nije razlog iz kog vas
upozoravam da uvee zakljuate vrata i da nou ne etate ulicama
Hartforda same. Na tim ulicama nas vreba ona mrnja, onaj poriv
totalnog unitenja ako se budemo borile za promene umesto da se
samo prepustimo akademskoj retorici.
Ta mrnja i na gnev imaju veoma razliitu prirodu. Mrnja je bes
onih iji se ciljevi razlikuju od naih, a njena svrha je naa smrt i
unitenje. Gnev je bol zbog lanog predstavljanja meu jednakima, a
njegova svrha je promena takvog stanja. Ali vreme nam istie.
Vaspitane smo tako da svaku razliitost, osim polne, smatramo
razlogom za unitenje, a injenica da bi ene crne i bele rase mogle da
se suoe sa gnevom onih drugih bez njegovog poricanja ili bez utanja
o njemu ili bez oseanja krivice zbog njega, predstavlja sama po sebi
jeretiku i stvaralaku ideju. Ta ideja podrazumeva da se ene, kao
jednake, sastanu i na zajednikim osnovama ispitaju postojee razlike
kao i da promene to lano predstavljanje koje je istorija stvorila zbog
nae razliitosti. Jer, upravo nas to lano prikazivanje razdvaja. Zato
se moramo zapitati: ''Ko izvlai korist iz svega ovoga?''
 Obojene ene u Americi odrasle su u simfoniji gneva jer ih
uutkavaju, jer ih potcenjuju, jer znaju da kad preivimo to znai da
preivljavamo uprkos svetu koji uzima zdravo za gotovo injenicu da
nismo u dovoljnoj meri ljudska bia, uprkos svetu koji mrzi i samo
nae postojanje, osim ako ono nije u njegovoj slubi. Kaem u sim-
foniji, a ne u kakofoniji, jer smo morale da nauimo da orkestriramo
svoj gnev kako nas ne bi razneo. Morale smo da nauimo da se
kreemo u njemu, da ga koristimo kao svoju snagu, silu i uvid u svoj
svakodnevni ivot. One ene meu nama koje nisu nauile tu teku
lekciju nisu preivele. Zato je deo mog gneva uvek posveen mojim
palim sestrama.
Gnev je umesna reakcija na rasistike stavove kao to je bes umes-
na reakcija na akcije koje proistiu iz onih stavova koji se ne menjaju.
One ene, ovde prisutne, koje se plae gneva obojenih ena vie nego
sopstvenih nepreispitanih rasistikih stavova, pitam: Da li je po vaem
miljenju gnev obojenih ena opasniji od mrnje prema enama koja
proima sve vidove naeg ivota?
Nee nas unititi gnev drugih ena ve nae odbijanje da zas-
tanemo, da u tiini obratimo panju na ritam tog gneva, da nauimo
neto od njega, da odemo dalje od njegove povrine i doemo do su-
tine, da taj gnev iskoristimo kao znaajan izvor za sticanje moi.
Ja ne mogu da krijem svoj gnev da bih vas spasla od oseanja kriv-
ice ili da bih izbegla da povredim vaa oseanja ili da bih izbegla da
odgovorim na va gnev; kad bih to uradila to bi bila uvreda i trivijal-
izacija svih naih napora. Krivica nije odgovor na gnev; ona je
odgovor na sopstveno injenje ili neinjenje. Ako oseanje krivice
vodi ka promenama, onda ono moe biti korisno jer tada prestaje da
bude krivica i postaje poetak znanja. Meutim, krivica je suvie esto
samo sinonim za nemo, za odbrambeni stav koji unitava komu-
nikaciju; krivica postaje sredstvo za zatitu neznanja i produenje
postojeeg stanja stvari, konana zatita nepromenljivosti.
Veina ena nije razvila instrumente za konstruktivno suoavanje
sa gnevom. enske grupe u prolosti, uglavnom sastavljene od ena
bele rase, bavile su se pitanjem ispoljavanja gneva, obino prema
svetu mukaraca. U tim grupama su bile ene bele rase koje su bile
tlaene na isti nain. Uglavnom su retki bili pokuaji da se artikuliu
istinske razlike meu enama poput razlike u rasi, boji koe, staros-
nom dobu, klasi i polnom identitetu. U to vreme naizgled nije bilo
potrebe da se preispituju kontradikcije sopstva i ene kao tlaitelja.
Postojala su dela o ispoljavanju gneva, ali se mali broj njih bavio
gnevom izmeu ena. Nisu razvijeni nikakvi instrumenti za hvatanje u
kotac sa gnevom drugih ena, osim da se taj gnev izbegne, da se
skrene na drugu stranu ili da se od njega pobegne pod veo krivice.
Ja ne znam kako se oseanje krivice, moje ili vae, moe kreativno
upotrebiti. Krivica je samo drugi nain da se izbegne prava akcija, da
se kupi vreme zbog hitne potrebe da se napravi jasan izbor, zbog
nepogode koja se pribliava, a koja moe da nahrani zemlju kao to
moe i da savije drvee. Ako vam govorim u gnevu, ja vam se bar
obraam: nisam vam ja prislonila pitolj uz glavu i ubila vas na ulici;
nisam ja gledala okrvavljeno telo vae sestre i pitala: ''ta je ona uradi-
la da ovo zaslui?'' Tako su reagovale dve ene bele rase kad je Meri
er Terel priala o linovanju trudne crnkinje ija je beba tom
prilikom iupana iz njenog tela. To se dogodilo 1921. godine, a upra-
vo je Alis Pol odbila da javno podri primenu Devetnaestog amand-
mana za sve ene - zato to je odbila da podri predlog da se u njega
ukljue i obojene ene, iako smo mi pomagale u stvaranju tog
amandmana.
Gnev koji postoji meu enama nee nas ubiti ako budemo mogle
da ga precizno artikuliemo; ako budemo sluale sutinu onog o emu
se govori sa bar istom onolikom estinom sa kojom se branimo od
naina na koji se neto govori. Zanemarujui gnev, zanemarujemo i
uvid i govorimo da emo prihvatiti samo one projekte koje ve poz-
najemo i koji su nam smrtno i bezbedno poznati. Pokuala sam da
nauim kako mi moj gnev moe biti koristan i gde lee njegova
ogranienja.
ene koje su vaspitane da se plae, isuvie esto doivljavaju gnev
kao opasnost da budu unitene. U mukom konstruktu grube sile, ene
su nauene da njihov ivot zavisi od dobre volje patrijarhalne moi.
Gnev drugih treba izbegavati po svaku cenu zato to nam on moe
doneti samo bol, ocenu da smo bile nevaljale devojice, da nismo
ispunile oekivanja, da nismo postupile onako kako se od nas
oekivalo. Ako mi prihvatimo svoju nemo, onda nas, naravno, svaki
gnev moe unititi.
Snaga ena lei u tome da razliitosti koje izmeu nas postoje
prepoznamo kao stvaralake i da se suprotstavimo onom lanom pred-
stavljanju koje smo bez krivice nasledile, ali koje sada mi moramo
promeniti. Taj enski gnev moe da transformie razliitost od uvida u
mo. Gnev meu jednakima raa promene, ali ne dovodi do unitenja,
dok neprijatnost i oseanje gubitka koje on esto izaziva nije
smrtonosno i predstavlja znak razvoja.
 Ja na rasizam reagujem gnevom. Taj gnev je u mom ivotu stvorio
pukotine samo onda kad je ostao neizgovoren i beskoristan. On mi je,
isto tako, posluio u uionicama bez svetla ili bez znanja u kojima su
rad i istorija crnoputih ena bili beznaajni. On mi je posluio kao
vatra u ledenoj zoni pogleda ena bele rase, pogleda punih ner-
azumevanja koje u mom iskustvu, i u iskustvu mog naroda, vide samo
nove razloge za strah ili krivicu. Moj gnev nije nikakav izgovor za to
to se ne bavim vaim slepilom, nije nikakav razlog to se povlaim
pred rezultatima vaih linih akcija.
Kad obojene ene glasno iskazuju gnev koji obeleava mnoge nae
kontakte sa enama bele rase, one nam esto govore da mi ''stvaramo
atmosferu beznaa,'' da ''spreavamo ene bele rase da se oslobode
krivice'' ili da ''ometamo uspostavljanje poverenja, komunikacije i
sprovoenje akcija.'' Svi ovi citati uzeti su iz pisama koje su mi uputile
lanice ove organizacije u poslednje dve godine. Jedna ena mi je
napisala: ''Zato to ste crnkinja i lezbejka, vi verovatno govorite s
moralnim autoritetom onih koji pate.'' Da, ja sam crnkinja i lezbejka,
a to to ujete u mom glasu je bes, a ne patnja. Gnev, a ne moralni
autoritet. U tome je razlika.
Odbaciti gnev crnoputih ena pod izgovorom da vas on zastrauje
znai ne dati mo nikome - to je samo jo jedan nain da se ouva
rasno slepilo, mo privilegije koju niko ne dovodi u pitanje, koju niko
ne naruava niti je dotie. Krivica je samo jo jedan oblik
postvarivanja. Od potlaenih naroda uvek se trai da se jo malo
isprue, da premoste ponor izmeu slepila i humanosti. Od nas
crnoputih ena se oekuje da svoj gnev upotrebimo samo u slubi
spasavanja drugog naroda ili u slubi njegovog poduavanja. To
vreme je zauvek prolo. Moj gnev mi je priinjavao bol ali mi je i
omoguio da preivim; pre no to ga se odreknem, elim da budem
sigurna da postoji neto to je bar isto toliko mono da ga zameni na
putu ka razjanjenju.
Koja je ena ovde toliko zaljubljena u sopstvenu potlaenost da ne
moe da vidi otisak svoje potpetice na licu druge ene? Koji su joj
izrazi enske potlaenosti postali dragoceni i neophodni kao ulaznica
u zajednicu pravdoljubivih, daleko od hladnih vetrova preispitivanja
sopstvene linosti?
Ja sam lezbejka i crnkinja, a moja deca redovno jedu zato to radim
na univerzitetu. Ako zbog njihovih punih stomaia ne mogu da vidim
svoju slinost sa nekom obojenom enom ija su deca gladna jer ona
ne moe da nae posao ili koja nema dece zato to joj je utroba istrulila
od abortusa obavljenih kod kue i od sterilizacije; ako ne mogu da
prepoznam lezbejku koja je odluila da nema dece, tu enu koja osta-
je prikrivena lezbejka zbog toga to joj jedinu podrku u ivotu prua
njena homofobina zajednica, tu enu koja bira utanje umesto jo
jednu smrt, enu koja je uasnuta injenicom da bi moj gnev mogao
da izazove eksploziju njenog gneva; ako njih ne mogu da prepoznam
kao svoja druga lica, onda ja doprinosim ne samo tlaenju svake od
njih ponaosob, ve i svom sopstvenom tlaenju; gnev koji stoji izmeu
nas onda mora biti upotrebljen za razjanjenje i uzajamno osnaivan-
je, a ne za izvrdavanje kroz krivicu ili za dalje razdvajanje. Ja ne mogu
biti slobodna sve dok svaka ena ne postane slobodna, iako se njeni
okovi, moda, veoma razlikuju od mojih. Sve dok se ijedna obojena
ena nalazi u lancima ja ne mogu biti slobodna, a to ne moete biti ni
vi.
Ja ovde ne govorim kao obojena ena koja eli da izazove
unitenje, ve kao ena koja eli da preivi. Nijedna ena nije odgov-
orna za menjanje psihe svog tlaitelja, ak i kad je ta psiha ovaploena
u drugoj eni. Ja sam bila zadojena gnevom ali sam ga upotrebila za
osvetljenje, za smeh, za zatitu, kao vatru na mestima gde nije bilo ni
svetla, ni hrane, ni sestara, ni novia od 25 centi. Mi nismo boginje
ni matrijarsi ni figure boanskog pratanja; mi nismo plameni jezici
stranog suda ni instrumenti bievanja; mi smo ene potisnute nazad i
uvek prisiljene da se oslonimo na ensku mo. Mi smo nauile da
upotrebljavamo gnev kao to smo nauile da upotrebljavamo mrtvo
meso ivotinja; mi smo pune modrica i pretuene, menjajui se, uspele
da preivimo i napredujemo, a po reima Anele Vilson, mi zaista
idemo napred. Sa enama bele rase ili bez njih. Mi koristimo sve
raspoloive snage za koje smo se borile, ukljuujui i gnev, kako
bismo pomogle u definisanju i oblikovanju sveta u kome nae sestre
mogu da se razvijaju, u kome naa deca mogu da vole i u kome e mo
da se dodirne i upozna razliitost druge ene konano prevazii potre-
bu za unitenjem.
Jer, na ovu planetu poput otrovne tenosti ne kaplje gnev crnoputih
ena. Ne lansira moj gnev rakete; ne troi moj gnev vie od ezdeset
hiljada dolara u sekundi na projektile i druga sredstva za rat i uniten-
je; ne izaziva moj gnev pokolj dece na ulicama; ne proizvodi moj gnev
nervni gas i hemijske bombe; ne vri moj gnev sodomiju nad naim
kerima i nad naom zemljom. Ne korodira gnev crnakihih ena u
slepu i dehumanizujuu mo koja eli sve da nas uniti, osim ako joj
ne damo ono to imamo, a to je naa mo da preispitujemo i
redefiniemo uslove pod kojima emo iveti i raditi; osim ako joj ne
damo svoju mo da predviamo i ponovo izgradimo, gnevom preko
bolnog gneva, kamenom preko tekog kamena, budunost oploenu
razliitou i zemlju koja e podupreti na izbor.
Mi emo srdano doekati sve ene koje ele da se sa nama sretnu,
licem u lice, bez postvarivanja i bez krivice.
 TA SMO NAUILE IZ EZDESETIH*

Malkolm X je bio znaajna linost u presudnom periodu mog iv-

ota. Ja danas stojim ovde - kao crnkinja, lezbejka i feministkinja - i
naslednica Malkolma i njegove tradicije i radim svoj posao, a svaku od
nas prisutnih veeras ovde njegov duh kroz moja usta pita: ''Da li vi
radite svoj?''
Ne postoje nove ideje, ve samo novi naini da se tim idejama koje
gajimo udahne ivot i mo za naeg ivota. Nemam nameru da tvrdim
kako je Malkolm X, od onog asa kad sam ga prvi put ula ili videla,
postao moj idol, jer to ne bi bilo tano. Februara 1965. starala sam se
o dvoje dece i o muu u trosobnom stanu u 149. ulici u Harlemu.
itala sam o Malkolmu X i o Crnim muslimanima. Poela sam vie
da se interesujem za Malkolma X otkako je napustio Naciju islama,
kad ga je Ilajda Muhamed uutkao zbog toga to je Malkolm X
povodom Kenedijevog ubistva rekao da kukavice dobiju ono to im
sleduje. Pre toga nisam mnogo obraala panju na Naciju islama zbog
njihovog stava prema enama kao i zbog njihove neaktivnosti.
Proitala sam Malkolmovu autobiografiju i dopao mi se njegov stil;
pomislila sam kako mnogo lii na rodbinu mog oca, ali ja sam bila
meu onima koji Malkolmov glas nisu zaista uli dok ga smrt nije
pojaala.
Oseala sam se krivom zbog onog zbog ega se mnogi i danas
oseaju krivim: zbog toga to smo dozvolili da mediji, a pritom ne
mislim samo na belake medije, definiu nosioce tih poruka koji su
veoma znaajni za na ivot.
Kad sam paljivo proitala knjigu Malkolma X, otkrila sam da je
on mnogo bolje upoznat sa sloenou pravih promena nego bilo koji
drugi autor koga sam do tada proitala. Veliki deo ovog to vam
veeras govorim roeno je iz njegovih rei.
U poslednjoj godini svog ivota, Malkolm X proirio je svoju
sutinsku viziju koja bi ga, da je poiveo, dovela u neizbean sukob s
pitanjem razliitosti kao neophodnom i stvaralakom silom koja vodi
ka promenama. Dok je Malkolm X napredovao od stava pruanja
otpora rasnom statusu kvo i njegovoj analizi ka aktivnijem
razmatranju mogunosti za organizovanjem radi ostvarenja promena,
on je poeo da preispituje neke od svojih ranijih stavova. Jedna od
najosnovnijih vetina koja crncima omoguava da preive jeste
sposobnost za menjanjem, za preradom iskustva, dobrog ili loeg, u
neto korisno, trajno i efikasno. etiri stotine godina preivljavanja u
ulozi ugroene vrste nauilo je veinu nas da ako elimo da ivimo
moramo brzo da uimo. Malkolm je to znao. Ne moramo ponovo da
pravimo iste greke pod uslovom da moemo da ih sagledamo, da iz
njih neto nauimo i da na njima dalje gradimo.
Pre nego to je ubijen, Malkolm je promenio svoje miljenje o ulozi
ena u drutvu i o revoluciji. Poeo je sa sve veim potovanjem da
govori o vezi izmeu sebe i Martina Lutera Kinga mlaeg ija je poli-
tika nenasilja izgledala toliko suprotna njegovoj. Poeo je da ispituje
drutvene okolnosti u kojima zaista mora doi do stvaranja saveza i
koalicija.
On je isto tako poeo da raspravlja o onim oiljcima ugnjetavanja
zbog kojih ratujemo jedni protiv drugih umesto protiv svojih nepri-
jatelja.
Ako ima neto to kao crnaki narod moemo da nauimo iz
ezdesetih, onda je to injenica koliko svaki pokret za osloboenje
mora biti beskrajno sloen. Mi se moramo boriti ne samo protiv onih
sila koje nas dehumanizuju spolja, ve i protiv onih tlaiteljskih vred-
nosti koje smo bili prisiljeni da usvojimo. Preispitivanjem i naih
pobeda i naih greaka, moi emo da ispitamo i opasnosti nepotpune
vizije. Ne zato da bismo osudili tu viziju ve da bismo je izmenili, da
bismo izgradili obrasce za moguu budunost i da bismo svoju jarost
za promenama usmerili ka naim neprijateljima, a ne jedni prema
drugima. Tokom ezdesetih godina XX veka, probueni gnev crnake
zajednice esto se nije iskazivao vertikalno, protiv korupcije moi i
pravih izvora kontrole nad naim ivotom, ve horizontalno protiv
onih koji su nam najblii i u kojima smo videli odraz sopstvene
nemoi.
Bili smo spremni za napad, ali ne uvek na najvanijim mestima.
Kad smo izraavali meusobno neslaganje u pogledu reavanja nekog
problema, esto smo bili pakosniji jedni prema drugima nego prema
onima od kojih je potekao na zajedniki problem. Istorijski gledano,
razliitost je surovo iskoriena protiv nas tako da mi, kao narod,
nismo bili spremni da toleriemo nikakvo odstupanje od onog to je
spolja definisano kao pripadnost crnakoj zajednici. ezdesetih
godina, politika korektnost nije postala smernica za ivot ve novi
okov. Mali i glasni deo crnake zajednice izgubio je iz vida injenicu
da jedinstvo ne znai jednoglasnost - pripadnici crnake zajednice nisu
neka standardno svarljiva koliina. Da bismo radili zajedno ne
moramo da postanemo meavina istovetnih delia koja lii na lonac
homogenizovanog okoladnog mleka. Jedinstvo podrazumeva
okupljanje elemenata koji su u poetku razliiti i raznovrsni po svojoj
individualnoj prirodi. Naa upornost da ispitamo napetosti unutar te
raznolikosti podstie napredovanje ka zajednikom cilju. Mi toliko
esto prolost ili ignoriemo ili je romantizujemo, a to razlog za
stvaranje jedinstva ini beskorisnim ili mitskim. Mi zaboravljamo da
je naa energija u sadanjosti koja prolost pretvara u budunost
neophodni sastojak koji nam je potreban da bismo prolost stavili u
funkciju budunosti. Kontinuitet se ne stvara automatski niti je to pasi-
van proces.
ezdesete su bile obeleene tvrdoglavim uverenjem u mogunost
trenutnih reenja. One su bile vitalne godine za buenja ponosa, ali i
za pravljenje greaka. Dobijanje graanskih prava i stvaranje pokreta
za crnaka prava ponovo su stvorile mogunosti za ukidanje prava
nekim grupama unutar te zajednice. Iako smo se borili protiv istih
neprijatelja, primamljivost individualnih reenja navela nas je da
budemo bezobzirni jedni prema drugima. Ponekad nismo mogli da
podnesemo uzajamne razlike zato to smo se plaili onog to te razlike
mogu da kau o nama samima. Kao da svi na kraju krajeva ne moe-
mo biti previe crnci, previe belci, previe mukarci ili previe ene.
Svaka vizija budunosti koja moe da obuhvati sve nas mora, po
definiciji, biti sloena i sposobna da se iri, a to nije lako postii.
Odgovor na hladnou je toplota, odgovor na glad je hrana. Ali ne pos-
toji jednostavno monolitno reenje za rasizam, za seksizam, za homo-
fobiju. Postoji samo svesna namera koju u sebi oseam svakodnevno,
a to je da se moram boriti protiv njih gde god se sretnem sa tim poseb-
nim oblicima iste bolesti. Kad uspemo da sagledamo sebe, poinjemo
da uimo da svoju energiju koristimo preciznije protiv svojih nepri-
jatelja, a ne jedni protiv drugih.
ezdesetih godina, belakoj Americi - i rasistikoj i liberalnoj - bilo
je vie nego drago da posmatra kako se crnaki aktivisti tuku sa
crnakim muslimanima, kako crnaki nacionalisti kleveu one koji
nisu zagovornici nasilja, kako se crnakim enama saoptava da je
unutar borbenog politikog pokreta amerikih crnaca jedini poloaj u
kome su korisne onaj kad lee niice. injenica da postoje lezbejke i
homoseksualci nije smela ni da dotakne svest javnosti crnake
Amerike. Iz dokumenata koji su nam postali dostupni osamdesetih
godina XX veka, posle donoenja Dekreta o slobodi informisanja,
znamo da su FBI i CIA koristili nau netolerantnost prema razliitosti
kako bi ezdesetih godina ovog veka podstakli konfuziju i tragediju u
svim segmentima ivota crnakih zajednica. Lepo je bilo biti crnac, ali
je i dalje bilo sumnjivo, s obzirom na to da su nai skupovi na kojima
smo vodili rasprave previe esto postajali scena na kojoj se izvodila
predstava u dokazivanju ko je vei crnac ili ko je siromaniji, a u toj
predstavi nije moglo biti pobednika.
ezdesete su za mene bile vreme obeanja i uzbuenja, ali su isto
tako predstavljale i period izolacije i osujeenje na unutranjem planu.
esto sam oseala kao da radim ili podiem decu u vakuumu to je
bila moja sopstvena greka; da sam crnja sve bi bilo bolje. Bilo je to
vreme u kome je protraeno mnogo energije i u kome sam esto i
mnogo patila. Bilo da sam osporavala ili odobravala neke aspekte svog
identiteta ili svog rada, moja crna boja koe bila je neprihvatljiva. Neki
aspekt moje linosti, kao crnkinje, lezbejke i majke iz rasno meovi-
tog braka, bio je garancija da e uzburkati svaije udobne predrasude
o tome kakva bih ja trebalo da budem. Tako sam nauila da u, ako ja
sama sebe ne definiem, biti samlevena u tuim fantazijama o meni i
iva pojedena. Moja poezija, moj ivot, moj rad i moja energija za
borbu nisu bile prihvatljive osim ako se ne pretvaram da oni odgo-
varaju normi koju je stvorio neko drugi. Nauila sam da ne samo to
ne mogu da pobedim u toj igri ve da e energija neophodna za tu
maskaradu biti izgubljena za moj posao. Pored toga, trebalo je odgaji-
ti bebe i predavati studentima. Rat u Vijetnamu se razbuktavao, nai
gradovi su goreli, sve vie kolske dece je zevalo po hodnicima, ubre
je preplavilo ulice. Bila nam je potrebna artikulisana mo, a ne kon-
formizam. Bilo je drugih snanih radnika crnaca ije su vizije unitene
i koji su uutkani pozivanjem na neke umiljene tabele po kojima se
ocenjivalo da li su dovoljno dobri crnci. Ni crnkinje nisu bile
poteene. Na jednom sastanku crnakiih ena za politiku akciju,
jedna mlada aktivistkinja koja se borila za graanska prava, bila
tuena i zatvarana u Misisipiju samo nekoliko godina ranije,
omalovaena je i uutkana kao sumnjiva jer je bila udata za belca.
Neki od nas su u toj borbi bili uspeni, a neki nisu. Bilo je to vreme
velikih nadanja i velikih oekivanja; ali i vreme velikih gubitaka. Ali
to je sada prolost. Nema potrebe da ponavljamo te iste greke u
osamdesetim.
Sirova energija crnake odlunosti osloboena ezdesetih godina
XX veka bila je pokreta promena u svesti crnaca i u njihovim idejama
o sebi i svojim oekivanjima. Ta energija se jo uvek osea u enskim
pokretima koji se bore za promene, kod drugih obojenih naroda, kod
homoseksualaca i osoba sa invaliditetom - kod svih obespravljenih
ljudi u ovom drutvu. To je naslee koje su ezdesete ostavile nama i
drugima. Ali moramo priznati da se mnoga od naih velikih oekivanja
u pogledu brzih revolucionarnih promena nisu ostvarila kao i to da
nam se mnoge tekovine za koje smo se izborili sada uskrauju. To nije
razlog da oajavamo niti da negiramo znaaj tih godina. Meutim,
moramo se istinski suoiti sa preteranim pojednostavljivanjem borbe
za sticanje svesti o sebi i za osloboenje i izvui pouke iz nje, jer u
suprotnom neemo moi da skupimo snagu koja nam je potrebna da
bismo sagledali opasnosti koje iz mnogih dimenzija ugroavaju na
opstanak u osamdesetim godinama ovog veka.
Ne postoji borba koja ima samo jedan smer jer mi ne ivimo jed-
nosmernim ivotom. Malkolm je to znao. I Martin Luter King mlai je
znao. Naa borba je posebna, ali mi nismo sami. Mi nismo savreni,
ali smo jai i mudriji no to je to zbir naih greaka. Crnci su ovde
iveli i pre nas i opstali su. Njihovi ivoti treba da nam poslue kao
putokaz da bismo, kako Bernis Rejgon upeatljivo kae, shvatili da je
svako od nas ovde zato to je neko pre nas uinio neto da tako bude.
Ako uimo na njihovim grekama, to ne znai da umanjujemo svoj
dug prema njima niti da odustajemo od napornog rada da bismo postali
autentino svoji i delotvorni.
Tako lako gubimo nau istoriju, onu koju nam nije unapred sa-
vakao Njujork Tajms ili Amsterdam Njuz ili asopis Tajm. Moda zato
to ne sluamo nae pesnike ili nae budale, moda zato to ne sluamo
svoju majku u sebi. Kad ujem kako iz mojih usta izlaze najvee istine
i kako zvue kao da ih izgovara moja majka, ak i kad se setim kako
sam joj se suprotstavljala, moram ponovo da procenim na odnos kao
i izvore mog znanja. To ne znai da svoju majku moram da zaodevam
u romantinu viziju da bih mogla da cenim ono to mi je ona podarila
- enski pol i crnu boju koe. Ne moramo svoju prolost da zaodevamo
u romantine vizije da bismo postali svesni kako je u njoj posejano
seme naeg dananjeg ivota. Ne moramo da doivimo amneziju da
bismo izgubili seanje na lekcije iz prolosti; treba da dozvolimo sebi
da ih itamo s ponosom kao i sa dubokim razumevanjem.
 Mi znamo kako je to kad vas drugi lau, a znamo i koliko je vano
da ne laemo sami sebe.
Mi smo moni zato to smo preiveli, a o tome je ovde i re - o
opstanku i razvoju.
U svakom od nas postoji jedan kutak ljudskosti koji zna da maina
koja stvara krizu za krizom i koja nau budunost melje u prah ne radi
u nau korist. Ako elimo da spreimo da ogromna, nama suprotstavl-
jena, sila stvori lanu hijerarhiju tlaenja, mi se moramo obrazovati i
shvatiti da je svaki napad na crnce, da je svaki napad na ene, napad
na sve nas koji shvatamo da sistem koji podravamo ne slui naim
interesima. Svako od nas ovde prisutnih predstavlja kariku u toj
povezanosti, poevi od donoenja zakona protiv siromatva preko
ubijanja homoseksualaca, spaljivanja sinagoga, nasilja na ulicama,
nasilja nad enama i oivljavanja nasilja nad crnakim narodom.
Pitam se, a pitam i svakog od vas ponaosob, kakvu konkretnu promenu
u specifino mom svakodnevnom ivotu takva povezanost zahteva?
Preivljavanje nije teorija. Kako ja lino doprinosim potinjavanju
bilo koje grupe onih ljudi koje nazivam svojim narodom? Uvid u
injenice mora da osvetli posebnosti naeg ivota: ko radi da bi zara-
dio hleb koji mi rasipamo ili ko stvara energiju neophodnu za pravl-
jenje nuklearnih otrova koji se nee razgraditi ni za hiljadu godina; ili
ko e da oslepi sastavljajui mikrotranzistore za nae jeftine raunare.
Mi smo ene koje pokuavaju da ispletu budunost u zemlji u kojoj
je Amandman o jednakim pravima za ene odbaen pod izgovorom da
podriva zakonodavstvo. Mi smo lezbejke i homoseksualci kojima se,
kao najoiglednijim metama nove desnice, preti kastracijom,
zatvorom i smru na ulicama. Mi znamo da nae nestajanje samo utire
put nestajanju drugih obojenih naroda, starih, siromanih, svih onih
koji se ne uklapaju u tu mitsku normu lienu ljudskih osobina.
Moemo li mi sebi zaista i dalje doputati da se borimo jedni pro-
tiv drugih?
Mi smo crnci koji ive u vremenu u kome je svest o nameri da
budemo poklani prisutna svuda oko nas. Obojeni ljudi sve vie posta-
ju lako zamenjivi, a to je politika koju naa vlada sprovodi i u zemlji i
u inostranstvu. Mi ivimo pod vlau vlade koja je spremna da ponovi
vijetnamsku tragediju u Salvadoru i Nikaragvi, pod vlau vlade koja
uvek stane na pogrenu stranu u apsolutno svakoj borbi za osloboenje
koja se vodi na ovoj planeti; pod vlau vlade koja je izvrila invaziju
i (dok korigujem ovaj rukopis) osvojila suvernu dravu Grenadu,
ostrvo ija povrina iznosi 53 kvadratne milje, pod izgovorom da
njenih 110 hiljada stanovnika predstavlja pretnju Sjedinjenim
Amerikim Dravama. Nae novine su prepune navodne brige za
ljudska prava u belakoj i komunistikoj Poljskoj dok mi u isto vreme
odobravamo i aljemo vojnu pomo kako bi se pospeio sistematski
genocid aparthejda u Junoafrikoj Republici, sistematsko ubijanje i
tortura na Haitiju i u Salvadoru. Ameriki savetodavni timovi
uvruju diktatorske vlade irom Srednje i June Amerike, kao i na
Haitiju, dok je naziv savetodavni samo ifra za vojnu pomo koja e
uskoro uslediti.
Odluku da se ukine pomo za neizleivo bolesne, za stare, za mal-
oletnu decu, da se ukinu bonovi za hranu, pa ak i ruak za kolsku
decu, donose mukarci punog stomaka koji ive u udobnim kuama,
poseduju dva automobila i bezbroj naina da izbegnu plaanje poreza.
Niko od njih ne ide uvee gladan na spavanje. Nedavno je neko pred-
loio da u nuklearnim centralama zaposlimo stare ljude, s obzirom na
to da su ionako na kraju ivotnog veka.
Moe li iko od nas ovde prisutnih jo uvek dozvoliti sebi luksuz da
veruje kako napori za stvaranje budunosti mogu biti privatna stvar
nekog pojedinca? Da li iko od ovde prisutnih moe sebi da dopusti da
veruje da borba za osloboenje moe biti iskljuivo i posebno pravo
neke posebne rase ili pola, ili starosnog doba, ili vere, ili polnosti, ili
klase?
Revolucija nije dogaaj koji pripada prolosti. Ona je uvek sprem-
na da izbije i da na najmanji nagovetaj mogunosti dovede do
istinskih promena u utvrenim i ve prevazienim reakcijama; ona
nas, na primer, ui da se prema meusobnim razlikama odnosimo s
potovanjem.
Na zajedniki interes je opstanak, a za njega se ne moemo boriti
izolovani od drugih samo zato to nam je zbog njihove razliitosti
neprijatno. Mi znamo ta znai kad nas drugi lau. Iz ezdesetih bi
trebalo da nauimo koliko je vano da ne laemo sami sebe. Koliko je
vano da verujemo da revolucija nije stvar prolosti niti neto to se
dogaa oko nas, a ne u nama. Koliko je vano da ak ni naim voama
ne dopustimo da nas definiu u nae ime niti da umesto nas definiu
izvore nae moi.
Ovde nema nijedne osobe crne koe koja moe sebi da dozvoli
luksuz da eka da je drugi povedu u konkretnu akciju u cilju preivl-
javanja. Svako od nas mora paljivo i detaljno da ispita istinske ele-
mente (uslove) svog ivota i odlui na kom planu je potrebno da uloi
energiju, krene u akciju i gde ta akcija moe biti plodotvorna. Za
promene smo neposredno odgovorni svi mi pojedinano, gde god i
kako god iveli i na kojoj god pozornici se borili. Jer dok budemo
ekali drugog Malkolma, drugog Martina ili nekog drugog
harizmatinog crnakog vou koji bi opravdao nau borbu, stari
crnoputi ljudi umiru od hladnoe u oronulim stambenim zgradama,
crnaka deca e na ulici biti klana i zlostavljana ili e im televizijski
programi isprati mozak. Danas je proncenat crnakih porodica koje
ive ispod nivoa siromatva vei nego to je bio 1963. godine.
Ako budemo ekali da svoju budunost stavimo u ruke nekom
novom mesiji, ta e se dogoditi kad tog vou ubiju, ili ga diskreditu-
ju, ili mu sude za ubistvo, ili ga proglase za homoseksualca, ili ga na
neki drugi nain obesnae? Da li emo u meuvremenu odloiti nau
budunost? Kakva je ta internalizovana i samounitavajua prepreka
koja nas spreava da krenemo napred, koja nas spreava da se
okupimo?
Mi koji pripadamo crnakoj zajednici nalazimo se na izuzetno
znaajnoj ivotnoj prekretnici. Ako odbijemo da uestvujemo u
oblikovanju nae budunosti to e znaiti da je se odriemo. Ne
dozvolite da vas u pasivnost uljuljka bilo lana sigurnost (''oni ne
misle na mene'') bilo oajanje (''ne moemo nita da uinimo''). Svako
od nas mora da pronae svoj zadatak i da ga obavi. Borbenost vie ne
podrazumeva revolverake obraune tano u podne, ako je ikad to i
podrazumevala. Borbenost znai aktivno se zalagati za promene,
ponekad u odsustvu svake izvesnosti da e promene nastupiti.
Borbenost znai obavljati nimalo romantian i dosadan posao koji je
neophodan za stvaranje znaajnih koalicija kao to znai i procenu o
tome koje su koalicije mogue, a koje nisu. Borbenost podrazumeva
znanje o tome da koalicija, kao jedinstvena snaga, znai okupljanje
celovitih, samopotvrenih ljudskih bia, koja su usredsreena na svoj
cilj i koja veruju u njega, a ne osakaenih robota koji mariraju u
propisanom koraku. Borbenost podrazumeva borbu protiv oajanja.
Na Univerzitetu to svakako nije lak zadatak jer ete svi vi, samim
tim to ste tamo, biti preplavljeni mogunostima da se pogreno
imenujete, da zaboravite ko ste, da zaboravite gde poivaju vai pravi
interesi. Ne zavaravajte se, udvarae vam se; a nita bre ne unitava
kreativnost od povrnog potovanja, tog lanog oseaja sigurnosti koje
pothranjuje mit o individualnim reenjima. Parafrazirau Malkolma -
crnkinja, po zanimanju advokatkinja, koja vozi Mercedes Avenijom Z
u Bruklinu i dalje je ''crnaka kuka'' jer te dve rei, izgleda, nikad ne
izlaze iz mode.
 Vi ne morate da budete to to sam ja da bismo se zajedno borili. Ja
ne moram da budem to to ste vi da bih shvatila da se borimo u istom
ratu. Ali mi se zajedno moramo obavezati da emo se boriti za neku
budunost u kojoj e biti mesta i za jedne i za druge kao i da emo
raditi na ostvarenju te budunosti koristei specifine sposobnosti
svog individualnog identiteta. Da bismo to postigli, moramo jedni
drugima dopustiti da budemo razliiti kao to istovremeno moramo
priznati nau pripadnost istoj zajednici.
Ako nas je naa istorija iemu nauila, onda je to injenica da nije
dovoljno preduzeti akciju samo protiv spoljnih okolnosti u kojima se
odvija nae tlaenje. Da bismo bili celovite linosti, moramo priznati
da je tlaenje kome smo izloeni posejalo u svima nama klicu oajanja
- onaj uporni tihi glas koji nam apue da su nai napori uzaludni, da
se nita nee promeniti, da ne vredi da se trudimo, da je bolje da prih-
vatimo svet takav kakav jeste. Mi se, meutim, moramo boriti protiv
te ubaene klice samounitenja koja, neispitana, ivi i razvija se u
nama, trujui nas, sve dok nas ne natera da se okrenemo protiv sebe u
svakom od nas. Ali mi moemo da ukaemo na tu duboko zakopanu
mrnju u svakom od nas i da sagledamo koga nas ona podstie da
preziremo; zahvaljujui tom znanju o naoj istinskoj povezanosti
moemo da umanjimo snagu te mrnje i da premostimo nau
razliitost.
Nadajmo da smo iz ezdesetih izvukli pouku da ne moemo sebi
priutiti luksuz da se uzajamno unitavamo i tako obavljamo posao
svojih neprijatelja.
ta znai kad jedan razgnevljeni crnoputi igra bezbola - ovo se
dogodilo u dravi Ilinois - opsuje navijaa, belca, koji mu dobacuje, a
na navijaa crnca potee no? Da li postoji bolji nain odravanja reda
na ulicama manjinske zajednice od podbunjivanja jedne generacije
protiv druge?
Imajui na umu crnake lezbejke i homoseksualce, student
prodekan na Univerzitetu Hauard povodom potpisivanja Povelje stu-
denata homoseksualaca na kampusu kae: ''Crnaka zajednica nema
nikakve veze s tom prljavtinom - mi emo morati da se odreknemo
tih ljudi'' [kurziv je moj]. Da ih se odreknemo? esto i ne primeujui,
mi usvajamo rasistiko uverenje da su crnci pogodna meta za svaiji
gnev. Mi smo jedni drugima najblii pa nam je lake da iskalimo bes
jedni na drugima nego na naim neprijateljima.
Naravno, mladi sa Hauarda istorijski gledano nije bio u pravu.
Kao deo crnake zajednice, on itekako ima mnogo veze sa ''nama''.
ezdesetih godina ovog veka, kao uostalom i danas, neki od naih
najboljih pisaca, organizatora, umetnika i naunika bili su lezbejke i
homoseksualci, a istorija e potvrditi moje rei.
ezdesetih godina ovog veka razni ljudi su od mene neprestano
traili da opravdavam svoje postojanje i svoj rad, zato to sam ena,
zato to sam lezbejka, zato to nisam separatistkinja ili zato to im je
neki aspekt moje linosti neprihvatljiv. Ne zbog mog rada, ve zbog
mog identiteta. Morala sam da nauim da zadrim sve aspekte svoje
linosti koji su mi bili od koristi, uprkos pritisku da izrazim samo
jedan koji bi iskljuio sve ostale. I ne znam ta bih rekla u lice tom
mladiu sa Univerziteta Hauard koji kae da sam ja prljavtina zato to
identifikujem ene kao svoj primarni izvor energije i podrke, osim to
da je upravo moja energija i energija drugih, meni veoma slinih, ena
doprinela da se on u tom trenutku nae na tom poloaju. Mislim,
meutim, da mi on to ne bi rekao direktno u lice zato to je prozivan-
je najlake kad je pomereno, to jest, kad je akademsko. Namera da se
prisustvo lezbejki i homoseksualaca uini nevidljivim u sloenom
tkanju postojanja i opstajanja crnake zajednice predstavlja korak koji
doprinosi fragmentaciji i slabljenju crnake zajednice.
U naunim krugovima, ali i na drugim mestima, sve vie se
upranjava nekakvo prozivanje iji je cilj da se mlade crnkinje zadre
pod kontrolom. esto se dogaa da im neka mlada crnkinja pone da
prepoznaje injenicu da se nad njom vri represija i kao prema eni i
kao prema crnkinji, ona se proglaava za lezbejku bez obzira na to
kako ona sama sebe polno definie. ''ta to treba da znai kad nee da
skuva kafu, hvata beleke, pere sudove, ide sa mnom u krevet - da
nisi moda lezbejka ili tako neto?'' I zbog opasnosti da bude tako
strano ukaljana, ona, suvie esto, krotko upada u drugu, dobro
prikrivenu, zamku. Ali re lezbejka predstavlja opasnost samo za one
crnkinje koje su zaplaene svojom polnou ili koje dozvoljavaju da ih
njom definiu drugi i to spolja. Mi crnopute ene koje se borimo iz
sopstvene perspektive, koje govorimo u svoje ime, koje smo u bliskim
vezama jedna s drugom politiki i emotivno, mi nismo neprijatelji
crnoputih mukaraca. Mi smo crnopute ene koje trae sopstvene
definicije i koje s potovanjem priznaju razliitost koja postoji meu
nama. Mi ivimo u ovim zajednicama veoma dugo i odigrale smo
glavnu ulogu u njihovom opstanku: od Het ep Sat preko Harijete
Tabman do Dejzi Bejts i Fani Lu Hemer do Lorejn Hensberi do vae
tetke Mejdin i do nekih od vas koje sada sedite ovde preda mnom.
 ezdesetih godina XX veka, crnaki narod izgubio je mnogo snage
u meusobnoj borbi. Mi ne moemo sebi da dozvolimo da nam se to
ponovo dogodi u osamdesetim kad grad Vaington ima najveu stopu
smrtnosti novoroenadi od svih ostalih amerikih gradova, kad je 60
procenata pripradnika crnakog stanovnitva ispod dvadeset godina
nezaposleno, a sve ih je manje i mogue zaposliti, kad je lin u poras-
tu, kad je manje od polovine registrovanih crnakihih biraa glasalo na
poslednjim izborima.
Kako da sprovedemo ono za ta se zalaemo - ta god to bilo, i ko
nas uopte slua? Kao to je Malkolm naglasio, mi nismo odgovorni
za tlaenje koje se vri nad nama, ali moramo biti odgovorni za nae
oslobaanje. Nae oslobaanje nee biti lako ostvariti, ali u tome e
nam pomoi znanje koje smo stekli i koje moemo korisno upotrebiti.
Imamo mo koju su nam podarili nai preci da bismo na istom putu
otili dalje od njih. Mi imamo drvee, vodu, sunce i nau decu. Duh
Malkolma X ne obitava u suvoparnim reima njegovih tekstova koje
itamo; on ivi u energiji koju stvaramo i koju koristimo da bismo ili
u pravcu naih zajednikih vizija. Mi stvaramo budunost i povezuje-
mo se da bismo preiveli ogromni pritisak sadanjice, a upravo to
znai da smo deo istorije.
 OI U OI: CRNOPUTE ENE, MRNJA I GNEV*

Gde odlazi bol kad nas napusti?**

Svaka crnoputa ena u Americi ivi svoj ivot u nekoj taki iroke
skale drevnog i neiskazanog gneva.
Moj gnev crnopute ene je poput livenog izvora u jezgru moje
linosti, moja najstroe uvana tajna. Znam koliko je moj ivot kao
ene snanih oseanja proet tom mreom gneva. Ona se sastoji od
elektrinih vlakana koja su utkana u svaku emotivnu tapiseriju na koju
postavim neophodne predmete iz svog ivota. Moj gnev je vreli izvor
koji kljua, u svakom trenutku spreman da se izlije na povrinu, da se
otme mojoj svesti i bukne kao umski poar. Jedan od glavnih zadata-
ka u mom ivotu nije bilo pitanje kako da se odreknem tog gneva, ve
kako da ga precizno usmerim.
Druge crnopute ene nisu ni glavni uzrok ni izvor tog gneva. Ja
sam toga svesna, bez obzira na to kakav je trenutni odnos izmeu
mene i neke druge crnopute ene. Zbog ega se onda moj gnev naju-
padljivije otima kontroli i usmerava upravo prema drugoj crnoputoj
eni, na najmanji povod? Zato o njoj sudim otrije nego o drugima i
zato se razbesnim kad se ona ne pokae na visini zadatka?
A ako bi iza tog predmeta mog napada poivalo moje sopstveno,
neprihvaeno ja, ta bi onda uopte moglo da ugasi poar potpaljen
takvim uzajamnim strastima?

Kad sam poela da piem o intenzitetu gneva koji crnopute ene

suprotstavlja jedne drugima, otkrila sam da samo dotiem jedan od tri
vrha ledenog brega iji je najdublji krak Mrnja, ta poruka o
poeljnosti nae smrti koju nam je drutvo uputilo onog asa kad smo
se u Americi rodile kao ene i crnkinje. Od tog trenutka pa nadalje, mi
ivimo okruene mrnjom - zbog boje nae koe, zbog naeg pola,
zbog nae drskosti da pretpostavimo kako imamo ikakvo pravo na
ivot. Mi smo kao deca usvojile tu mrnju, propustile smo je kroz
sebe, i u veini sluajeva, i dalje ivimo svoj ivot ne prepoznajui
prirodu te mrnje niti mehanizme njenog funkcionisanja. Njeni odjeci
vraaju nam se u obliku svireposti i gneva koje ispoljavamo u
meusobnim odnosima. Jer, svaka od nas ima ono lice koje je predmet
mrnje, a nama surovost nije strana zato to smo je svakodnevno
preivljavale u sopstvenom ivotu.
Pre nego to ponem da piem o gnevu crnoputih ena, moram da
prozborim koju re o ljutoj mrnja koja pothranjuje taj gnev i o
svireposti koja se raa iz njihovog susreta.
Do ovog saznanja dola sam preispitivanjem sopstvenih oekivanja
od drugih crnoputih ena i traganjem za nitima sopstvenog gneva
izazvanog injenicom to sam i sama jedna od njih; to traganje me je
vratilo onoj mrnji i prezrenju koji su kao vatra obeleili moj ivot
mnogo pre no to sam saznala odakle potie ta mrnja ili zato se ona
tovari na moja lea. Deca misle da su ona sama uzrok onog to se
dogaa u njihovom ivotu. Tako sam i ja, kao dete, verovala da u meni
postoji neto uasno loe to kod drugih stvara takav prezir. Voza
autobusa nije tako gledao druge ljude kao mene. Mislila sam da je
uzrok tome injenica to sam radila sve one stvari koje me je majka
upozoravala da ne radim i to sam bila onakva kakva nije trebalo da
budem.
Da bih mogla da pronaem mo u sebi moram da budem spremna
da preem put od svog straha ka onom to lei iza njega. Ako
pogledam svoje najranjivije take i priznam bol koji sam osetila, biu
u stanju da uklonim izvor tog bola iz arsenala svojih neprijatelja. Tako
moja prolost nee moi da bude pero na njihovim strelama, a to e
umanjiti njihovu mo nada mnom. Nita od onog to ja prihvatim kao
injenicu o sebi nee moi da se upotrebi protiv mene da bi me unizilo.
Ja sam to to jesam, radim to to radim, delujem na vas, ili kao melem
ili kao dleto, da bih vas podsetila na to da sam ja deo vas kao to ste i
vi deo mene.
Dimenzije koje mi je odredila Amerika bile su prepreka na mom
putu ka razumevanju sostvene moi. Tu prepreku sam morala da ispi-
tam i razmontiram, bolno, deo po deo, kako bih svoju energiju
upotrebila stvaralaki i u celosti. Lake je izai na kraj sa spoljanjim
manifestacijama rasizma i seksizma nego se obraunati sa posledica-
ma lanog predstavljanja koje smo internalizovali u naoj svesti o sebi
i o drugima.
Ali kakva je priroda tog opiranja da se uzajamno poveemo na bilo
kom nivou, osim na onom najpovrnijem? Kakav je izvor tog nepov-
erenja i odstojanja koji se odravaju izmeu crnoputih ena?
 Ja ne volim da govorim o mrnji. Ne volim da se seam kako sam
u oima mnogih belaca, od kako sam progledala, videla odbacivanje i
mrnju. Odjeci te mrnje mogli su se videti u novinama i na filmu, na
svetim slikama, u stripovima i u radio-emisijama o Ejmosu i Endiju.
Nisam imala nikakve instrumente kojima bih je secirala niti jezik
kojim bih je imenovala.
Nalazim se u vagonu podzemne eleznice na putu ka Harlemu.
Drim se za rukav majinog kaputa jer su joj ruke pune kesa na
povratku iz boinje kupovine. U vagonu se osea vlaan miris zimske
odee, a voz naglo skree. Moja majka je ugledala neto nalik
praznom mestu i gurnula moje malo telo u zimskom odelu da sedne.
Pored mene je, s jedne strane, sedeo mukarac koji je itao novine. S
druge strane je sedela ena s krznenim eirom koja me je netremice
posmatrala. Usta su joj se iskrivila u grimasu dok me je posmatrala, a
onda joj je pogled pao dole i povukao moj. Njena ruka u konoj
rukavici sputa se na liniju na kojoj se dodiruju moje zimske pantalone
i njena fina bunda. Ona povlai svoju bundu ka sebi. Ja gledam. Ne
vidim nita grozno to ona, izgleda, vidi na seditu izmeu nas -
moda bubavabu. Ali ona je uspela da mi saopti svoj uas. Mora da
je u pitanju neto veoma runo kad ona tako gleda, pa i ja svoju odeu
privlaim k sebi. Kad sam je ponovo pogledala ona je i dalje uporno
gledala u mene dok su joj se oi i nozdrve irile. Iznenada sam shvatila
da nita ne gamie izmeu nas; shvatila sam da ona mene ne eli da
dotakne ni kaputom. Njena bunda mi je proletela pored lica kad je
ustala, stresla se i uhvatila se za ipku voza koji je jurio. Roena i
odrasla u Njujorku, brzo sam se pomerila da napravim mesto kako bi
moja majka sela pored mene. Nismo progovorile ni re. Plaim se da
bilo ta kaem majci jer ne znam ta sam uradila. Kradomice gledam
svoje pantalone sa strane. Ima li neeg na njima? Dogodilo se neto to
nisam razumela, ali to nikad neu zaboraviti. Pogled te ene. Te
rairene nozdrve. Tu mrnju.
Moje oi trogodinjeg deteta bole me od instrumenata kojim su ih
pregledali. Boli me elo. Celog jutra su mi zagledali oi i eprkali po
njima. Sklupala sam se na visokoj metalnoj stolici presvuenoj
koom, preplaena i tuna, eznui za majkom. Na drugom kraju
ordinacije, grupa belakih mladia u belim mantilima raspravlja o
osobenostima mojih oiju. Samo mi jedan glas ostaje u seanju. ''S
obzirom na to kako izgleda, verovatno je i priglupa.'' Svi se smeju.
Jedan od njih mi prilazi, i paljivo i razgovetno izgovarajui rei kae:
''U redu je, devojice, sad moe da izae i saeka napolju.''
Pomilovao me je po obrazu. Bila sam mu zahvalna zbog odsustva
grubosti.
Bibliotekarka ita knjiicu pod nazivom Mali crni Sambo. Njeni
beli prsti dre tu knjiicu o malom deaku ije lice lii na cipelu, koji
ima debele crvene usne, mnogo kikica i pun eir putera. Seam se da
su me te slike povredile i da sam opet mislila kako neto sa mnom nije
u redu jer su se svi drugi smejali, a po reima gospoe iz biblioteke toj
knjiici je biblioteka iz centra grada dodelila specijalnu nagradu.
U EMU JE ONDA TVOJ PROBLEM? NE BUDI TOLIKO
OSETLJIVA!
Nalazim se u estom razredu osnovne kole, u novoj katolikoj
koli, i prvi sam ak crne boje koe. Devojice bele rase smeju se
mojoj kosi upletenoj u kike. Kaluerica alje poruku mojoj majci u
kojoj pie da ''kike nisu odgovarajua frizura za kolu,'' i da bi trebalo
da nauim da eljam kosu na ''prikladniji nain''.
Leksi Goldman i ja smo na Aveniji Leksington, poto smo izletele
iz gimnazije, lica ushienih od prolea. Ulazimo u snek-bar i traimo
da pijemo vode. ena za ankom se smei Leksi. Daje nam vodu.
Leksina je u staklenoj ai, a moja u papirnoj. Posle se alimo da je
moja bolja jer moe da se ponese. Suvie glasno.
Moj prvi razgovor radi honorarnog posla posle kole. Optiar iz
Ulice Nasau obratio se mojoj koli da mu poalje nekog od svojih
aka. Mukarac iza pulta ita moju molbu, a zatim gleda u mene,
iznenaen to vidi moje crno lice. Njegove oi me podseaju na oi
one ene iz voza u podzemnoj eleznici koju sam srela kad sam imala
pet godina. Ali ima tu jo neeg, jer me on odmerava od glave do pete
i zadrava pogled na mojim grudima.

Moja majka svetle boje koe odrala me je u ivotu u okruenju u

kome moj ivot nije imao visok prioritet. Ona je iskoristila sve naine
koji su joj bili na dohvat ruke, ma koliko bili malobrojni. Ona nikad
nije govorila o boji koe. Moja majka je bila veoma hrabra ena,
roena na Antilima, i nepripremljena za ivot u Americi. Ona me je
razoruala svojim utanjem. Negde u dubini due, ja sam znala kako
je injenica da niko ne primeuje boju koe la. Ja sam crnja od moje
dve setre, a moj otac je najcrnji od svih nas. Uvek sam bila ljubomor-
na na svoje dve sestre jer je majka smatrala da su one dobre devojice,
a da sam ja loa jer stalno zapadam u nevolje. ''Pravi si avo,'' govo-
rila mi je. Moje sestre su bile uredne, a ja nisam. One su bile tihe, a ja
buna. One su se lepo ponaale, a ja sam bila mangup. One su ile na
asove klavira i dobijale nagrade za lepo ponaanje. Ja sam krala
novac iz tatinih depova i slomila lanak sankajui se nizbrdo. One su
bile zgodne, a ja neupadljiva. Bila sam nevaljala i nestana, jednom
reju roeni kavgadija.
Da li je nevaljala znailo crna? Beskrajno sam trljala limunovim
sokom prevoje i otvore mog cnog tela koje je sazrevalo. A kakav su mi
uas samo predstavljali crni laktovi i kolena, desni i bradavice na
grudima, prevoji na vratu i ispod pazuha!
Ruke koje me hvataju iza stepenita su ruke crnaca. Ruke deaka,
koje udaraju, pipaju, tipaju, vuku me za haljinu. Zavitlam kesu s
ubretom u kantu, otimam se i beim uz stepenice. Prate me uzvici.
''Tako je, bolje ti je da bei, rugobo, kuko, dobie ti svoje!'' Boja
moje koe se oigledno nije mogla zanemariti.
Majka me je od najranijih dana na sopstvenom primeru nauila da
preivim. Njeno utanje bilo mi je poduka iz izolacije, besa, nepov-
erenja, samoodbacivanja i tuge. Moja ansa da preivim bila je u tome
da nauim kako da upotrebim oruje koje mi je ona dala i kako da se
borim protiv onih neimenovanih stvari u sebi.
Preivljavanje je najvei poklon koji ljubav moe da prui.
Ponekad je to jedini mogui poklon u crnakoj porodici dok se nenost
negde izgubi. Moja majka me je donela na svet kao da je time elela
da uklee gnevnu poruku u mermer. Ja sam preivela mrnju oko sebe
zato to mi je majka, na svoj nain, izokola, objasnila da bez obzira na
to ta se dogaa kod kue, izvan nje ne bi trebalo da bude tako. Ali
kako je izvan nje bilo isto tako, ja sam se kretala u movari neobjan-
jenog gneva koji me je okruivao i izlivao se na onog ko mi je bio
najblii i ko je delio moju mrnju prema sebi. Naravno, ja toga nisam
bila svesna u to vreme. Taj gnev je bio duboko u meni kao neki izvor
kiseline i kad god bi me obuzela duboka oseanja, oseala sam ga
kako se izliva u najudnijim prilikama. Na one koji su bili podjednako
bespomoni kao i ja. Moja prva drugarica me je upitala: ''Zato stalno
udara sve oko sebe? Da li je to jedini nain na koji ume da iskae
prijateljska oseanja?

Koje je drugo bie na ovom svetu, osim crnake ene, moralo da

ugradi znanje o tolikoj mrnji u svoj opstanak i da nastavi da ivi?

Tek to se zavrio Graanski rat. U bolnici u 110. ulici u Njujorku,

jedna ena vriti. Ona je crnkinja, zdrava je i dovedena je sa Juga. Ne
znam njeno ime. Ona se poraa. Ali neko joj je iz radoznalosti pre-
ruene u nauku vezao noge. Beba se raa mrtva.
Gde si ti sedmogodinja devojice po imenu Elizabet Ekford iz Litl
Roka, u dravi Arkanzas? Osvanuo je sunani ponedeljak, krenula si u
kolu, na prvi as, ali su te na putu ka njoj ispljuvali belci; njihova
belaka mrnja zalepila se na tvoj ruiasti demper dok su se usne
belih majki grile - divljaki, nehumano - zbog tvojih visoko uzdignu-
tih, veselih kikica na kojima su bile vezane ruiaste mane.
Namvalo je hodala pet dana od sumornog mesta gde ju je ostavio
kamion. Ona stoji na kii, u Kejptaunu, u Junoafrikoj Republici,
bosih nogu, u brazdama koje je za sobom ostavio buldoer na mestu
gde je nekad bila njena kua. Podie pare kiom natopljenog kartona
koji je nekad pokrivao njen sto i dri ga iznad glave svoje bebe koju
nosi na leima. Uskoro e ponovo biti uhapena i vraena u rezervat u
kome niko ne govori njen jezik. Nikad nee dobiti dozvolu da ivi u
blizini svog mua.
Proslava dvestote godinjice osnivanja SAD u gradu Vaingtonu.
Dve krupne crnkinje uvaju stvari iznete iz stana i bez reda nabacane
na gomilu, na trotoaru, ispred kue. Nametaj, igrake, bale odee.
Jedna ena rasejano ljulja drvenog konjia gore-dole, vrhom cipele.
Na zgradi preko ulice ogromnim slovima napisana je poruka: BOG
VAS MRZI.
Ejdi Me Kolins, Kerol Robertson, Sintija Vesli, Deniz Mekner.
etiri male crnopute devojice od kojih nijedna nije imala vie od
deset godina pevale su svoju poslednju jesenju pesmu na verskoj
poduci, u crkvi u Birmingemu, u dravi Alabama. Kad je crkva
raiena posle eksplozije bombe, nije bilo mogue utvrditi koja
lakovana cipelica odgovara pronaenim nogama.

Koje drugo ljudsko bie moe da upije toliku koliinu ljutog nepri-
jateljstva, a da i dalje funkcionie?

Crnake ene imaju tradiciju vladanja i deljenja vlasti, od legija

amazonki iz Dahomeja preko ratnike kraljice Ja Asantiva iz plemena
Aanti i borca za slobodu Harijet Tabman, do ekonomski snanih
udruenja ena-trgovaca iz dananje Zapadne Afrike. Mi imamo tradi-
ciju bliskosti i uzajamne brige i podrke, od potpuno enskih dvorova
Kraljica majki iz Benina do dananjeg Sestrinstva dobre smrti, zajed-
nice starih ena u Brazilu koju su osnovale odbegle robinje i koja je
drugim odbeglim i porobljenim enama davala utoite, a koje sada
brinu jedne o drugima.*
Mi smo ene, crnkinje, roene u drutvu u kome su uvreeni
mrnja i prezir prema svemu to je crnako i ensko. Mi smo snane
i postojane, ali nosimo i duboke oiljke. Mi smo, kao sve ene iz
Afrike, nekada oploavale zemlju svojim prstima. Mi moemo da
oplodimo zemlju kao to moemo da, na konjima, stojimo na prvoj
vatrenoj liniji u odbrani naeg Kralja. A poto smo ubijale u njegovo
ime i u svoje sopstveno (kae Harijetina puka, okaena preko njenog
ramena tokom puta po mranoj movari), mi i dalje znamo da je mo
da nekog ubijete manja od moi da neto stvorite, jer ubijanje je
zavretak, a ne poetak neeg novog.
Gnev - estoko nezadovoljstvo koje moe biti preterano ili
pogreno usmereno, ali koje ne mora uvek da bude tetno. Mrnja -
emotivna navika ili mentalni stav u kome je odvratnost prema neemu
pomeana sa zlom voljom. Gnev, kada je upotrebljen, ne unitava.
Mrnja, meutim, to ini.
Rasizam i seksizam su rei za odrasle. Crnaka deca u Americi ne
mogu da izbegnu to izopaavanje ljudskosti u svom ivotu i suvie
esto ne umeju da ih imenuju. Ali obe ove pojave opaaju se kao
mrnja.
U procesu odrastanja moj organizam se svakodnevno hranio
mrnjom, kao hlebom. Mrzela sam sebe zbog toga to mi je koa crna,
zbog toga to sam ena, zato to nisam dovoljno crna, zato to ne
odgovaram nekoj specifinoj eni iz mate, zato to postojim. Zbog
tako doslednog naina ishrane, ovek napokon pone da mrnju svo-
jih neprijatelja ceni vie nego ljubav svojih prijatelja, zato to ta
mrnja postaje izvor gneva, a gnev je snaan motiv.
Istina je da mi se ponekad ini kako me samo taj gnev odrava u
ivotu; on gori u meni sjajnim i postojanim plamenom. Ipak, gnev je,
poput krivice, nepotpun oblik ljudskog znanja. Korisniji je od mrnje,
ali jo uvek ogranien. Gnev je koristan ako moe da nam pomogne u
sagledavanju naih razliitosti, ali na kraju krajeva, snaga koju gnev
raa samo je slepa sila koja ne moe da stvori budunost. On samo
moe da uniti prolost. Takva snaga se ne koncentrie na ono to to
nam dolazi u susret ve na ono to je iza nas, na ono to je ga je rodi-
lo, a to je mrnja. Mrnja predstavlja elju da se unite oni koje mrzi-
mo; to nije nikakva elja za stvaranjem.
Odrastati hranei se mrnjom svakodnevno, kao hlebom, znai da
na kraju krajeva svaka ljudska interakcija postaje uprljana negativnom
estinom i negativnom snagom njenih nusproizvoda - gnevom i
okrutnou.
Mi smo ene iz Afrike i mi poznajemo, jer nam to znanje tee u
krvi, nenost s kojom su nae pramajke grlile jedna drugu. Mi tragamo
za takvom vezom. O njoj nam govore prie crnakih ena koje su
jedna drugoj vidale rane, jedna drugoj podizale decu, borile se za
interes one druge, jedna drugoj obraivale zemlju i jedna drugoj
olakavale put u ivot ili u smrt. Mi poznajemo mogunosti podrke i
povezivanja za kojima sve udimo i o kojima tako esto sanjamo. Sve
je vei broj knjiga koje piu crnake ene i u kojima se bogato ilustruju
takve mogunosti i takva povezanost. Povezivanje crnakih ena ne
odvija se automatski upravo zbog naih slinosti, a iskrena
komunikacija izmeu nas teko se ostvaruje.
Mi esto na reima podravamo ideju o meusobnom povezivanju
i pomaganju crnakih ena, zato to jo uvek nismo prevazile
prepreke koje stoje na putu ostvarenja tih mogunosti niti smo u pot-
punosti istraile gnev i strahove koji nas spreavaju da shvatimo kakva
je mo pravog crnakog sestrinstva. Priznati svoje snove ponekad
znai priznati rastojanje koje postoji izmeu tih snova i poloaja u
kom se danas nalazimo. Kad im jednom priznamo pravo na postojanje,
nai snovi e moi da oblikuju realnost nae budunosti, ako na njima
budemo vredno radile i upoznale sadanjicu. Mi ne moemo prihvati-
ti lano povezivanje niti parodiju ljubavi prema sebi. Mi ne moemo
nastaviti da izbegavamo jedna drugu na na najdubljem nivou zato to
se plaimo uzajamnog gneva, niti moemo i dalje verovati da
potovanje znai da nikada direktno i otvoreno ne pogledamo u oi
drugu crnoputu enu.
Nisam stvorena da budem sama, bez vas koje razumete.*

I
Poznajem gnev koji poiva u meni kao to poznajem otkucaje svog
srca i ukus svoje pljuvake. Lake mi je da budem gnevna nego
povreena. U gnevu mi nema premca. Lake mi je da budem besna
nego da udim. Lake mi je da se razapnem u tebi nego da prihvatim
opasni svet ljudi bele rase i priznam da mi, crnopute ene, imamo
pravo da elimo jedna drugu.
Mi, crnkinje, imamo mnogo zajednikih iskustava. Zato nas ona
ne zblie umesto to nas suprotstavljaju i teraju nas da se hvatamo za
guu, koristei pritom oruje koje je uzajamna bliskost usavrila?
 Gnev koji se u meni raa kad druga crnoputa ena i najmanje
odstupi od moje neposredne potrebe ili elje ili koncepta o tome kakva
treba da bude njena prava reakcija, jeste dubok i bolan gnev koji je
rezultat mog oaja, moje oajnike bezobzirnosti. Taj gnev skriva moj
bol zbog injenice da smo mi, koje najvie treba da budemo zajedno,
tako razdvojene; on skriva moj bol to ja njoj nisam toliko potrebna
kao ona meni, ili to me ona gleda tupim pogledom mrnje, tim pogle-
dom koji tako dobro poznajem zbog sopstvenih iskrivljenih slika o
njoj. Uniti ili budi uniten!
Stojim u javnoj biblioteci i ekam da me primeti bibliotekarka,
crnkinja, koja sedi za stolom nedaleko od mene. Ona je, naizgled,
zadubljena u knjigu, lepa u svojoj mladosti i samouverenosti.
Nametam naoare i pritom lagano zvecnem narukvicom u sluaju da
me nije videla, mada nekako oseam da jeste. Ona polako okree
glavu i podie pogled ka meni. Njen pogled koji se ukrta sa mojim
pun je takvog neprijateljstva da se oseam kao prikovana uza zid. Dva
mukarca ulaze i staju iza mene. Ona u tom asu ustaje, i kree ka
meni. ''Da,'' kae, sasvim bezizraajno, dok njene oi paljivo izbe-
gavaju moje. Nikad u ivotu nisam videla ovu mladu enu. ''Eto, ta
znai imati stav,'' mislim, oseajui kako mi skae pritisak.
Uznemirava me vetina, vie nego drskost, te crnopute devojke
koja elegantno izbegava moj pogled. Zbog ega njene oi bee od
mojih? ta ona vidi u njima to u njoj raa toliki gnev, toliki bes ili
toliko gaenje? Zato elim da joj razbijem njuku zbog toga to izbe-
gava moj pogled? Zato ona ima lik moje sestre? Zato ima skupljene
usne poput moje erke? Zato ima oi pobesnelog i odbaenog
ljubavnika? Zato sanjam da te nou uspavljujem u naruju? Da
ereim tvoje udove i njima hranim svoje najmanje omiljene
ivotinje? Da iz noi u no bdim nad tobom, zauena? O, sestro, gde
je ta crna zemlja izobilja u kojoj smo elele da etamo zajedno?

Mrnja je rekla da je glas koji je stigao telegrafom za tri etvrtine

vremena odtampao prljavim tamparskim slogom sva miljenja
pogodna da ubiju, mene i tebe, mene ili tebe. iju smo buduu sliku
unitili - tvoje lice ili moje - i kako emo bez jedne od njih moi da se
pogledamo ponovo - ako jedna nedostaje znai da nema ni mene.
A ako ti poverujem, kog e bledog zmaja nahraniti naim crnim
mesom iz straha, zbog sopstvenog opstanka ili koji bratski oltar nevin
od ljubavi koja nema kuda da ode i tako postaje jo jedno lice uasa
ili mrnje?
 Nemuta zver beskrajno u sebi belei otrovne napade tiine - meso
koje se pokvarilo - ta bi uopte i moglo da uspeva u toj mranoj jazbi-
ni i kako dete od rtve postaje laov?

Moja roena sestra sedi prekoputa mene u svojoj dnevnoj sobi.

Sedi na stolici dok ja ozbiljno pokuavam da doprem do nje, da
promenim njeno miljenje o meni koje joj priinjava takav bol.
Lagano, paljivo i hladno, tako da sluajno ne propustim nijednu
jedinu jetku re, ona mi kae: ''Ne elim da razumem nita od toga to
pokuava da mi saopti - ne elim nita ni da ujem.''
Nikad nisam prebolela taj gnev to me nisi htela za sestru, ni za
saveznika, pa ak ni za zabavu na malo viem nivou od make. Ti
nikad nisi prebolela gnev to sam uopte roena. Ni to to sam
razliita, ali ne dovoljno razliita. Jedna ena ima oi kao moja sestra
koja mi nikad nije oprostila to sam se rodila pre no to je ona dobila
priliku da zadobije majinu ljubav, kao da to iko ikad moe. Druga
ena ima visoke jagodine kosti poput moje druge sestre koja je elela
da bude voa, ali su je samo nauili da se pokorava, tako da je ona
sada posveena ideji vladanja kroz pokornost, a to je pasivna vizija.
Ko smo oekivale da e biti ona druga koja jo uvek nije u miru sa
nama samima? Ne mogu da te iskljuim onako kako mogu da
iskljuim druge, ali moda mogu da te unitim. Moram li da te uni-
tim?
Mi ne volimo sebe, pa prema tome ne moemo voleti ni jedna
drugu. Zato to u licu one druge vidimo sopstveno lice, lice koje nikad
nismo prestale da elimo. Zato to smo preivele, a preivljavanje raa
elju za veim sopstvom. Lice koje nikad nismo prestale da elimo u
isto vreme je i lice koje pokuavamo da unitimo.
Zato izbegavamo da se pogledamo u oi? Da li oekujemo da
emo u pogledu one druge pronai izdaju ili prepoznavanje?
Kad bismo samo jednom mogle da osetimo bol koji tee venama
svih crnakih ena i koji preti da nas kao bujica potopi! Ostala sam na
povrini jer me je spasao gnev iji su koreni sezali duboko u moju
usamljenost da nisam imala drugog izbora osim da preivim.
Kad ovek ne moe da utie na neto, mudro je da se povue.*
Svaka crnaka ena u Americi preivela je toliku koliinu mrnje
koja je dovoljna za nekoliko ivota; u tom ivotu ak su i bombone u
obliku crnakih beba svedoile protiv nas u naem detinjstvu.
Preivele smo pljuvake koje su noene vetrom zavravale na cipeli
naeg deteta ili na ruiastom flasteru boje mesa; preivele smo
pokuaje silovanja na krovu zgrade i nasrtljivo pipkanje efovog sina;
preivele smo kad su nae drugarice u ckvi, na verskoj poduci, razne-
sene na komade u eksploziji bombe i upile smo u sebe tu mrnju kao
prirodno stanje. Morale smo da se hranimo tolikom koliinom mrnje
i nauimo nae elije da ive od nje jer bismo u suprotnom od te iste
mrnje umrle. Stari kralj Mitridat nauio je, malo pomalo, da jede
arsenik kako bi nadmudrio svoje trovae; ali bilo bi mi odvratno da ga
poljubim u usta! Mi sada poriemo da je takva mrnja ikad postojala
zato to smo nauile da je neutraliemo u sebi dok se u katabolikom
procesu, ak i u ljubavi, odbacuju nusproizvodi besa.

Vidim mrnju
Kupam se u njoj, davim se u njoj
skoro od poetka svog ivota
bila je vazduh koji sam udisala
hrana koju sam jela, bila je sadraj mojih opaanja;
jedina i najpostojanija injenica mog ivota
je njihova mrnja...
Suvie sam mlada za svoju istoriju**

Sutina nije u tome to su crnake ene tako lako nanosile psihiki

bol jedna drugoj, ve injenica to su one to inile toliko esto da je taj
bol postao opte mesto. Ako sam nauila da jedem sopstveno meso u
umi - jer sam umirala od gladi i udnje, uei lekciju od vuice koja
sebi odgrize apu da bi pobegla iz klopke - ako, dakle, moram da pijem
sopstvenu krv jer sam edna, zato ne bih pila tvoju sve dok tvoje
drage, mrtve ruke ne ponu da vise kao uveli venci na mojim grudima,
dok ja ne ponem da oplakujem tvoju smrt, o, sestro moja, plaem za
onom koje vie nema.
Kad zbog previda jedna od nas uspe da pobegne bez pune zatitne
doze besa i prezira, kad nam se priblii bez nepoverenja i uzdranosti
kojima inae odie svaka njena pora ili kad njen pogled ne obelei
svaku ocenu o nama neumoljivom otrinom i sumnjiavou koju
rezerviemo samo jedna za drugu, kad nam se ona priblii bez
dovoljno opreza, onda je prvo, s podsmehom, optuujemo za naivnost,
a to znai da nije programirana za odbrambeni napad koji prethodi
ispitivanju. Vie nego zbunjenost, za konano meusobno unitenje
kriva je naivnost.
Crnopute ene kojima sopstveno srce slui kao hrana u praznoj
kui, u praznom dvoritu, u praznom gradu, u praznom godinjem
dobu, a za svaku od nas jedne godine prolee nee doi - nauile smo
da uivamo u ukusu sopstvenog mesa pre svakog drugog jer su nam
samo to dozvolili. Tako smo jedne drugima postale neizrecivo drage i
neizmerno opasne. Govorim o gnevu koji je toliko ogroman i
nepomirljiv, koji nas tako razjeda da mora da uniti ono to mu je
najpotrebnije za sopstveno rastvaranje, razlaganje i ukidanje. Ovde
pokuavamo da jedna drugu pogledamo direktno, oi u oi. Iako nae
rei imaju otar prizvuk poput glasa izgubljene ene, mi ipak
govorimo.

II
Crnaka ena koja celog ivota radi posveena je ivotu koji ivi,
deci koju hrani, oblai i voli kako god zna i ume da bi im ulila neku
snagu koja im nee dozvoliti da se uaure kao divlji kesten; ali ona je
od poetka svesna da e na kraju krajeva morati ili da ih ubije ili da ih
poalje u zemlju smrti, u belaki lavirint.
Sedela sam za stolom na Dan zahvalnosti i sluala erku koja mi je
govorila o univerzitetu i uasima utvrene nevidljivosti. Ja sam godi-
nama bila svedok njenih strepnji o tome kako e, slavno ili neslavno,
u zavisnosti od sluaja, umreti u njihovim rukama. Ona mi pria o pro-
fesorima koji ne ele da razumeju jednostavna pitanja, koji je gledaju
kao da je dobroudan - dakle, bespomoan - ali ruan tumor. Ona
plae. Ja je grlim. Kaem joj da zapamti da ona nije svojina tog uni-
verziteta, da ima svoj dom. Ja sam je pustila da ode u tu dunglu
duhova, nauivi je samo kako da brzo tri, kako da zvidi, kako da
voli i kako ne treba da bei. Osim ako mora. Nikad ne moete sve da
ih nauite.
Mi, crnake ene, aljemo svoju decu u dunglu mrnje, u kojoj
smo i mi provele svoju mladost zauene, nadajui se da smo ih
nauile neto to e im pomoi da oblikuju svoj novi i manje opasan
put opstanka. S obzirom na to da svojoj deci nisam rasporila grkljan
kad su se rodila i da im nisam sopstvenim zubima iupala ono malec-
no srce koje im je kucalo u grudima, kao to su to uinile mnoge moje
sestre vezane lancima za leeve na brodovima koji su prevozili robove,
ja sam svojoj deci bila posveena do dana dananjeg.

Cena sve vee moi je sve vei otpor.*

 Sedela sam i sluala kako mi erka govori o nepotenom svetu u
koji je bila odluna da ponovo ue uprkos svemu to je rekla, zato to
smatra da je znanje o tom svetu oruje koje ona moe upotrebiti kako
bi ga u celosti promenila. Sluala sam, potiskujui potrebu da je pono-
vo stavim pod svoju zatitu. Sedela sam i gledala je dok je ona lagano
i bolno otkrivala ta je to to zaista eli i oseala sam kako njen gnev
raste i opada, kako se usmerava ka meni jer ne mogu da joj pomognem
u njenom traganju, niti mogu da tragam umesto nje, niti bi mi ona to
dozvolila.
Sve majke vide kako ih erke naputaju. Crnake majke odlazak
svojih keri doivljavaju kao prinoenje rtve mrnji koja se, kao lava,
ispreava na njihovom putu. Sve erke vide kako ih majke naputaju.
Crnopute devojke odlazak svojih majki doivljavaju kao preteu izo-
laciju koju nikakva vatra poverenja ne moe da probije.
Prolog meseca sam u naruju drala jednu crnoputu enu koja je
jecala od bola i gubitka zbog smrti svoje majke. Njen gubitak za koji
ne postoji uteha - videla je pred sobom prazan emotivni pejza -
iskazivao se reima koje su dolazile sa mesta nedodirljive usaml-
jenosti kome nijedna druga crnoputa ena nikad nee moi da prie
toliko blizu da bi za nju to imalo nekog znaaja. ''Svet je podeljen na
dve vrste ljudi,'' rekla mi je, ''na one koji imaju majku i na one koji je
nemaju. Ja vie nikad neu imati majku.'' U njenim reima leala je
poruka da je nijedna druga crnoputa ena nikad nee upoznati
onakvom kakva jeste niti e ikada imati poverenja u nju kao to ni ona
nee imati u druge. U njenom plau sam naslutila izvor one
romantine ljubavi izmeu nas, crnakih ena, i naih majki.
Bile smo male crnopute devojice koje je mrnja nauila da eznu
da postanu neto drugo. Nismo elele da druge crnopute devojice
gledamo u oi jer bismo u njima otkrile samo odraz onog to su izgle-
da znali svi osim mame - da smo grozne, rune ili bezvredne i svakako
nesrene. Nismo bile deaci i nismo imale belu kou to je bilo sasvim
dovoljno da nas svi smatraju nitavnim, osim naih majki.
Kad bismo mogle da nauimo da sebi odamo priznanje i da sebe
prihvatimo kao to su nas priznavale i prihvatale samo nae majke, mi,
crnake ene, mogle bismo da vidimo jedna drugu mnogo jasnije i da
neposrednije komuniciramo.

Razmiljam o surovosti koja tako esto dolazi do izraza u

najpovrnijim susretima izmeu crnoputih ena, o njihovoj
meusobnoj osudi i odmeravanju, o tom grubom odbijanju da
uspostave meusobnu vezu. Znam da ponekad oseam kako mi je od
ivotne vanosti da se ne sloim sa nekom crnoputom enom. ini mi
se ini da je bolje ignorisati je, udaljiti se od nje, zaobii je, samo da
nemam nikakvog dodira s njom. Ne samo zato to me razdrauje, ve
to bi mogla da me uniti okrutnom silom svoje reakcije na mene, to
jest na ono to ona doivljava kao uvredu. Ili bih ja mogla da unitim
nju, silinom svoje reakcije i iz istog razloga. Nai strahovi su podjed-
naki.
Ako uspevam da prihvatim osobenosti svog ivota kao crnopute
ene, i pomnoim ih sa svoje dvoje dece i sa svim danima naeg kolek-
tivnog ivota kao pripadnika crnake zajednice, a ne posrnem pod
teinom tog tereta - ivot crnopute ene nije proslava, poput reke,
suneve svetlosti ili stena - da li je onda udno to je moj glas otar?
Treba da zahtevam od sebe da uloim napor i postanem svesna te
injenice kako se ta grubost ne bi ispoljila prema mojim sestrama koje
je najmanje zasluuju.
Zbog ega se crnopute ene jedna drugoj obraaju posebnim
glasom koji odie besom i razoarenjem? Koga to moramo da
unitimo napadajui jedna drugu tim tonom predodreenog i pre-
ciznog unitenja? Mi svodimo jedna drugu na najnii zajedniki
imenitelj, a zatim pokuavamo da unitimo ono to najvie elimo da
volimo i dodirnemo: to problematino sopstvo na koje ne polaemo
pravo, ali koje estoko krijemo jedna od druge.
Ta okrutnost, ta surovost, koja postoji u naim odnosima
predstavlja naslee mrnje koju su nam po roenju ubrizgali oni koji
su nameravali da nas na taj nain usmrte. Ali mi smo se prilagodile,
nauile smo da primamo tu okrutnost i da se njom sluimo, ne ispitavi
je. Koliko nas je to samo kotalo! Da bismo izdrale udare vremenskih
nepogoda morale smo da postanemo kamen, a sada, udarajui one koje
su nam najblie, nanosimo bol sebi.
Na koji nain da promenim postojee okolnosti da svako lice crno-
pute ene koje vidim ne bi bilo lice moje majke ili mog ubice?

Volela sam te. Sanjarila sam o tebi. Razgovarala sam s tobom

satima u snu, sedei ispod svilenog drveta pamuka dok smo se grlile
ili jedna drugoj plele kike ili dok smo jedna drugoj mazale lea uljem;
a svaki put kad bih te srela na ulici, ili u poti, ili kad bih te videla da
sedi za stolom u kancelariji za zdravstvenu zatitu siromanih,
poelela bih da ti zavrnem iju.
 Brojne su prilike u kojima se u ivotu svake od nas javlja pravedan
bes koji se pojaava i koji nas razdvaja.
Nama, crnakim enama, kae se da bismo mogle da budemo
bolje, ali smo gore i nikad ravne crnakim mukarcima. Nikad ravne
drugim enama. Nikad ravne ljudskim biima.
Jedna belkinja i feministkinja iz naunih krugova kae mi da joj
je tako drago to postoji zbirka tekstova pod naslovom Ovaj most
zvani moja lea*, zato to joj to prua priliku da se obrauna sa
rasizmom bez potrebe da se suoava sa crnakom okrutnou koja nije
razblaena drugim bojama. To znai da ona ne mora da preispituje svoj
sopstveni strah i mrnju prema crncima niti da se bavi gnevom
crnakih ena. Drugim reima, nosite se bestraga s vaim runim zlob-
nim licima koja su stalno namrgoena!
Umetnik koji je napravio rasistiki dijafilm i sa kojim sam bila
vrlo strpljiva i prijatna. Nisam mu razlupala njegovu prokletu mainu.
Objasnila sam mu kako se oseam zbog njegove rasne mrnje i kako
bi se njegov film mogao promeniti da bi imao nekakvo znaenje. On
je verovatno nauio neto o tome kako treba prikazivati crnce. Zatim
sam otila kui i zamalo polomila sve po kui, ukljuujui i moju
ljubavnicu, zato to je neka pozivnica bila pogreno odtampana.
Nisam shvatila uzrok svog iznenadnog gneva.
Crnac, osuen na smrt, muitelj ena i dece, u vojsci obuen da
ubija, zapisuje u svom dnevniku koji vodi u eliji: ''Ja sam tip
mukarca koga ete najverovatnije videti kako vozi Mercedes i sedi u
direktorskim kancelarijama mnogih velikih korporacija.'' On je pot-
puno u pravu, osim to nije belac.
Kako uspevamo da obuzdamo svoj gnev i da ga ne izlijemo na njih
nego na same sebe? Kako da se oslobodim tog otrova kojim su me
kljukali kao strazburku gusku sve dok nisam poela da povraam
gnev i na samu pomisao o neem hranljivom; o, sestro moja, ratobor-
no podizanje tvog ramena, pramena tvoje kose ...svaka od nas izuila
je zanat unitenja. To je sve to su nam dozvolili da nauimo, a ipak,
pogledaj kako se nae rei ponovo pronalaze.
Teko nam je da konstruiemo celovit model kad smo okruene
sinonimima za prljavtinu. Ali nije nemogue. Mi smo, ipak, preivele
s razlogom. (Kako da definiem svoj uticaj na ovu zemlju?) Poeu
time to u postaviti prava pitanja.

Draga Liora,
 injenica da dve crnopute ene ulaze u analitiki ili terapeutski
odnos znai da one kreu na sutinski neistraeno i nesigurno puto-
vanje. Za to putovanje ne postoji nikakav prototip, nikakav uzor,
nikakav objektivno dostupan korpus iskustva, osim naeg sopstvenog,
koji bi nam pomogao da ispitamo specifinu dinamiku naih
interakcija kao crnakih ena. Meutim, ta interakcija moe da ugrozi
sav ostali psihiki materijal koji postoji u dubini naih linosti. Upravo
iz elje da preispitam tu interakciju obratila sam ti se profesionalno i
shvatila ta znai traiti put kroz nae slinosti i razlike, kao i kroz
istoriju naeg proraunatog nepoverenja i elje.
Zbog injenice da ranije nije postojalo, ili bar da o njemu nije
pisano, ovo preispitivanje je bolno poput svih psihikih preispitivanja,
a dodatnu zamku predstavlja injenica to smo obe crnopute ene u
svetu mukarca bele rase, i to crnopute ene koje su preivele. Ovo
preispitivanje esto se zaobilazi ili se smatra nevanim ili sporednim.
Na primer: ne mogu da nabrojim koliko mi je belakih psiholokinja
reklo: ''Zato bi trebalo da bude vano da li sam crnkinja ili belkinja?''
Kome bi ikad palo na pamet da kae: ''Kakve veze ima da li sam en-
sko ili muko?'' Na primer: ne znam ko vam je supervizor, ali mogu da
se kladim da nije crnoputa ena.
Zato nas ova nova teritorija na kojoj se nalazimo plai, ali nas i
privlai jer je posuta eksplozivnim deliima nae sopstvene rasne
istorije koju nijedna od nas nije mogla da bira, a ije oiljke nosi. I ti
oiljci su drugaiji kod svake od nas. Postoji, meutim, istorija koja
nam je zajednika zato to smo crnkinje u rasistikom i seksistikom
kazanu, a to znai da je jedan deo tog puta i tvoj.
U meni ima mnogo tegobnih podruja sopstva koja tebi kao kvali-
fikovanoj i sposobnoj psiholokinji nee biti ni nova ni problematina.
Smatram da si hrabra ena i zbog toga te potujem, ali ipak sumnjam
u injenicu da je tvoje obrazovanje moglo da te pripremi za istrai-
vanje zamrenosti potrebe, straha, nepoverenja, oaja i nade koji su na
delu u naim uzajamnim odnosima, a svakako nisu mogli da te
pripreme da ih istrai dovoljno duboko. Zato to nismo mukarci i
zato to nam koa nije bela, mi pripadamo grupi ljudskih bia koja
nisu bila smatrana dostojnim za takvu vrstu prouavanja. Zato imamo
samo sebe, takve kakve jesmo, sa hrabrou, ili bez nje, da ta sopstva
iskoristimo za dalje istraivanje i razjanjavanje injenice kako ono
to nas razdvaja kao crnopute ene ugroava i nas same i posao koji
zajedno obavljamo.
 Meutim, ako to ne obavimo ovde meu nama, svaka od nas e jed-
nom to negde morati da obavi.
Postoje dve stvari sa kojima jo uvek ne znam ta da radim. Ali
zaista elim da ih uskladim da bi mi bile od koristi u ivotu i u poslu,
a kad to kaem ne mislim samo da to uinim na bezbedan nain. Ne
znam kako te stvari mogu da unaprede i osvetle tvoj ivot, ali znam da
mogu. Ponekad je istovremeno i prokletstvo i blagoslov pesnika u
tome da opaa, a da pritom ne moe da dovede u red te opaaje, to je
drugo ime za haos.
Ali, naravno, upravo su iz haosa roeni novi svetovi.
Jedva ekam da se sretnemo oi u oi.

Odri.

III
Oko mene je u poslednje vreme bilo toliko smrti, toliko
gubitka, da ponekad oseam da sam, bez potrebe za metaforama i
simbolima iskupljenja, zapala u samo jedno raspoloenje - obuzelo
me je oseanje patnje i s njom vezano trpljenje. Taj isti problem se
javlja i kad je re o mrnji. U sebi sam u poslednje vreme ili preradi-
la previe gneva ili moja mainerija postaje sporija ili manje
delotvorna, tako da se gnev uvlai u moje najpresudnije razgovore.
Moda je zbog toga crnakim enama esto lake da komuniciraju
sa enama bele rase, iako takve interakcije esto predstavljaju
emotivni orsokak. Razlog je u tome to sa belkinjama postoji neka
srednja linija u toj interakciji koju je mogue ostvariti i odrati, neka
emotivna granica u odnosima priznatih sopstava.
Zbog ega to nije sluaj sa Frensis, koja je belkinja, a koju sam
upoznala u potpunosti, vie nego bilo koga? Kad govorim o Frensis i
sebi, govorim o odnosu koji nije samo izuzetno dubok ve i izuzetno
irok, koji predstavlja zbir razliitosti, a ne utapanje. Govorim isto
tako o ljubavi koju oblikuju naa uzajamna predanost napornom radu
i suoavanje sa problemima tokom dugog niza godina, jer nijedna od
nas dve nije htela da se zadovolji reenjima koja su izgledala laka, jed-
nostavna ili prihvatljivo prikladna.
Ta srednja linija koju je pre mogue ostvariti u odnosu izmeu
crnkinje i belkinje predstavlja manju opasnost od lavirinta potreba i
besa sa kojim se suoavaju svake dve crnkinje koje direktno pokuava-
ju da izvre emotivni uticaj jedna na drugu, bez obzira na tip odnosa u
kome se nalaze. Isto vai kako za slubenice po kancelarijama i
politike aktivistkinje tako i za ljubavnice. Ali upravo e se iz tragan-
ja za putevima u tom lavirintu roditi nove vizije sopstva i nove
mogunosti za odnose meu crnakim enama. Da ponovim, ovde
mislim na drutvene odnose, jer je nama sutinski vano da ispitamo
dinamiku odnosa izmeu ena koje nisu ljubavnice kao i izmeu onih
koje to jesu.
I pitam samu sebe, da li ikad koristim svoj rat protiv rasizma da bih
izbegla drugi bol za koji tek nemam nikakav odgovor? I ako je tako,
da li ta injenica doprinosi da energija koju troim u svojim bitkama
protiv rasizma bude ponekad slabija, ili manje racionalna, ili podlona
neoekivanim napetostima i razoarenjima? Belci nikad nee istinski
moi da nas prihvate kao jednake. Na primer, kad bi rasizam u ovom
trenutku bio iskorenjen iz onih odnosa srednje linije izmeu crnkinja i
belkinja, ti odnosi bi moda postali dublji ali nikad ne bi zadovoljili
specifinu potrebu koju crnkinje oseaju jedna prema drugoj, s
obzirom na nae zajedniko naslee, tradiciju i istoriju. Ovde je re o
dve veoma razliite borbe. Jedna je rat protiv rasizma kod belaca, a
druga je potreba crnakih ena da se suoe sa rasistikim konstrukti-
ma koji lee u pozadini liavanja u uzajamnim odnosima izmeu njih
samih i prevaziu ih. Sve te bitke su veoma razliite.
Ponekad mi se ini da je bolje osetiti pravedan bes nego tupi bol
zbog gubitka, gubitka, gubitka. Zbog toga to me erka naputa. Zbog
toga to odlaze prijatelji, svako na svoj nain.
... kao da kad ti naizgled slini ljudi sazru, priroda pone da
naglaava njihovu jedinstvenost tako da i razlike postaju oiglednije.*
Koliko sam esto zahtevala od druge crnopute ene ono to se ja
nisam usuivala da dam sebi - prihvatanje, veru, dovoljno prostora da
bih razmislila o promenama? Koliko sam esto traila od te crnopute
ene da prevazie razliitost, sumnjiavost, nepoverenje, stari bol?
Koliko sam puta od nje oekivala da sama premosti uasni jaz naih
nauenih prezira i da kao slepa, dresirana ivotinja preskoi ponor?
Koliko puta sam zaboravila da postavim ovo pitanje?
Da li ti se ja obraam jedinim jezikom koji znam? Da li se ti meni
obraa jedinim jezikom koji ti je preostao? Ako ja pokuavam da
ujem tvoj glas uprkos razlikama koje postoje meu nama, da li to
znai da e i ti uti moj?
Da li traimo odgovore na ova pitanja ili se zadovoljavamo tom
tajnom izolacijom koja je izraz nauene trpeljivosti prema injenici da
smo liene jedna druge, iako eznemo za smehom one druge, za
crnakom lakoom, za zajednitvom, za dozvolom da budemo to to
jesmo jer mi, obino, ne priznajemo svoja oseanja zato to bismo
onda morale da priznamo njihovo odsustvo; i da li nas bol zbog tog
odsustva, uporan kao groznica niskog intenziteta, iznuruje?
Da li mi to razapinjanje na krst ponovo primenjujemo u linim
odnosima? Da li ponavljamo izbegavanje, okrutnost i presudu zato to
nam nije dozvoljeno da imamo crnake boginje i crnake junakinje?
Ili zato to nam nije bilo dozvoljeno da vidimo svoje majke i sebe u
njihovoj i naoj velianstvenosti sve dok ta velianstvenost nije posta-
la deo nae krvi i mesa? Jedna od funkcija mrnje svakako je ta da
sakrije i izopai lepotu koja predstavlja mo u nama samima.
udim da upoznam crnake ene koje mi nee okrenuti lea
gnevno i prezrivo ak i pre no to me upoznaju ili uju ono to elim
da kaem. udim da upoznam crnake ene koje mi nee okrenuti lea
iako se ne slau sa onim to ja govorim. Mi, ipak, govorimo o
razliitim kombinacijama istih, pozajmljenih zvukova.
Ponekad mi se ini da je istraivanje naih razliitosti nalik odlasku
u rat marevim korakom. Uleem sa strepnjom u orbitu svake crnake
ene kojoj elim da priem, napredujem ka njoj s onim najboljim to
mogu da dam iroko ispruenih ruku. Da li njoj to neto znai? Ja sam
istovremeno prestravljena jer oekujem izdaju, odbijanje, osudu koja
se iskazuje smehom; da li ona misli da je ja osuujem?
Veina crnakih ena koje poznajem smatra da previe plaem ili
da previe govorim o tome u javnosti. Rekle su mi da zbog tog plakan-
ja delujem meko i da, samim tim, moje rei gube na znaaju. Kao da
naa mekoa mora da bude cena koju plaamo za sticanje moi, a ne
cena koju nam je najee najlake da platimo.
Borim se sa komarnim vizijama u sopstvenoj dui, vidim ih, pose-
dujem ih, znam da me nisu unitile ranije i da me nee unititi ni sada
ako ih izgovorim glasno, ako priznam koliko su me povreivale, ako
kaem da me je majka nauila da preivim kao to me je istovremeno
nauila i da se plaim sopstvene pripadnosti crnoj rasi. ''Ne veruj bel-
cima zato to nam oni ne ele dobro, ali ne veruj ni onima ija je koa
crnja od tvoje jer su njihova srca isto tako crna koliko i njihova lica.''
(Gde sam u tome bila ja, najcrnja od svih nas?) Ta injenica mi i sada,
dok piem o njoj, priinjava bol. Koliko je takvih poruka stiglo svima
nama, iskazanih razliitim glasovima i na razliite naine? I kako
emo mi izbrisati te poruke iz nae svesti, ako prethodno ne
prepoznamo ono o emu su govorile i ne shvatimo koliko su bile
destruktivne?
 IV
Kako ovek postaje vrst? Ako naui da bude grub?
Mora postojati neki glas koji e rei da su crnake ene uvek poma-
gale jedna drugoj. Zar to nismo inile? To je paradoks naeg unutran-
jeg sukoba. Mi imamo snanu tradiciju povezivanja i uzajamne
podrke i pamenje o nitima te tradicije postoji u svakoj od nas uprkos
gnevu i sumnjienju koje u nama raa mrnja prema samima sebi.

Kad se svet okrenuo protiv mene, mrtei se s neodobravanjem /

Sestra mi je vratila tlo ispod nogu.*

Kad god ujem rei te pesme, one uvek u meni izazovu najdublje i
najbolnije oseanje gubitka zbog neeg to sam elela da osetim, a
nisam, jer mi se to nikad nije dogodilo. Ima nekih crnoputih ena koje
su to osetile. Za nas ostale, to oseanje da moemo da se oslonimo na
podrku naih sestara je neto o emu moemo samo da sanjamo i da
radimo u tom smislu, znajui da je to mogue ali i veoma
problematino zbog straha i sumnjiavosti koji realno postoje izmeu
nas.
Na gnev, iskovan u vatri borbe za opstanak, skriva se ispod
sputenih onih kapaka ili bukne u naim oima u najudnijim pri-
likama. Kad podignem pogled dok leim izmeu nogu svoje
ljubavnice, dok hvatam beleke za vreme nekog predavanja i kad mi
zamalo razbije koncentraciju, dok mi na kasi u samoposluzi
otkucavaju raun, dok popunjavam formular na alteru biroa za naza-
poslene, dok izlazim iz taksija na sred Brodveja drei pod ruku
poslovnog oveka iz Lagosa; taj gnev koji juri ispred mene dok ulaz-
im u prodavnicu i kad se moje oi u deliu sekunde sretnu sa oima
mojih besnih, neprijatnih sestara. Kad je bila mala, moja erka me je
stalno pitala: ''Da li si zbog neeg ljuta, mama?''
Mi, crnake ene, isuvie smo esto uzalud troile svoj gnev,
zakopavale smo ga, nazivale smo ga tuim, bacale smo ga neobuzdano
u okean rasizma i seksizma iz koga nije bilo odgovora, tresnule bismo
ga jedna drugoj u lice, a onda se saginjale da izbegnemo udar. No sve
u svemu, mi izbegavamo otvoreno izraavanje gneva i zato ga
prikrivamo krutom i nepristupanom utivou. Gnev koji smatramo
nedozvoljenim ili neopravdanim postaje tajan, neimenovan i ostaje
zauvek sauvan. Nas su, protiv nae volje, kljukali mrnjom protiv
sebe, protiv one druge i mi se zato plaimo da ispitamo tu mrnju kako
ne bismo videle da su nas drugi oznaili i imenovali onakvima
kakvima smo se oduvek oseale i ponekad vie volele da budemo,
dakle, same. Svakako da ima dovoljno prilika u ivotu svake od nas
kad svoj gnev moemo opravdano da upotrebimo, taj gnev koji je
dovoljan za mnogo ivota. Veoma lako moemo da izbegnemo uza-
jamne sukobe. Mnogo je lake ispitati na gnev kad je situacija u kojoj
se nalazimo (relativno) jasna i emotivno neoptereena. Mnogo je lake
iskazati gnev u tim odnosima srednje linije koji nas ne dovode u opas-
nost da istinski otkrijemo svoje bie. Meutim, mi i dalje eznemo za
poznatom supstancom, za istinskim zajednitvom, za sestrom sa
kojom emo ga podeliti.
Teko je izdrati belaku agresiju i odbacivanje, mrnju prema
crnakiim enama i napade na nas. Mnogo je tee pozabaviti se
otvorenim odbacivanjem crnakih ena koje moda na mom licu pre-
poznaju lice nekog drugog, lice koje nisu odbacile u svom ogledalu; ili
koje u mojim oima vide ono oblije koga se plae, a koje moe biti
njihovo sopstveno. Taj postojei strah koji proima uzajamne odnose
crnoputih ena esto je podstaknut strepnjom da mogu izgubiti pri-
jateljstvo nekog konkretnog mukarca ili nekog mukarca koga bi
mogle da upoznaju. Jer, nas su oduvek uili da je sticanje mukarca
jedina mera uspeha, uprkos tome to ti mukarci retko ostaju sa nama.

Jedna crnoputa ena sedi i u tiini sudi o drugoj: kako ova izgleda,
kako se ponaa, kakav utisak ostavlja na druge. Vaga ove ene koja
sudi meri na njenu tetu jer ona meri nemogue. Ona meri sopstvo
koje u celosti ne eli da ima. Ona ne eli da prihvati kontradikcije, a
ni lepotu. Ona eli da druga ena ode. Ona eli da druga ena postane
neko drugi, bilo ko osim druga crnoputa ena. Ona ima dovoljno prob-
lema vezanih za sopstveni identitet. ''Zato ne naui da leti kako
treba,'' kae ona drugoj eni. ''Zar ne shvata koliko tvoj lo let govori
o nama? Kad bih ja mogla da letim, ja bih svakako to radila bolje od
tebe. Zar ne moe to nekako da prikrije? Devojke bele rase to umeju.
Moda bismo mogle da naemo neku od njih da ti pokae kako se to
radi.'' Druga ena ne moe da govori. Previe je zauzeta odravanjem
ravnotee da se ne bi razbila o zemlju. Ona nee proliti suze koje bi se
mogle stvrdnuti u malo, otro kamenje s ciljem da ih usadi u srce prve
ene koja bi ih brzo izvadila i oznaila kao izvor sopstvenog bola.

V
 Postoje mitovi o samozatiti koji nas meusobno razdvajaju, dre
nas na odstojanju i seju okrutnost i svirepost umesto da nam prue
nenost i razumevanje koji su nam toliko potrebni.
1. Mit o tome da uljudnost ili utivost nalau da jedna drugu ne
gledamo direktno u oi ve samo prikrivenim pogledima
procenjivanja. Po svaku cenu moramo izbei da se suoimo sa slikom
svog straha. Umesto da ujemo pohvalu: ''Kako su ti lepa usta''
verovatno emo uti pokudu: ''Vidi kako su ti debele usne.'' Mi
odravamo diskretnu distancu izmeu sebe zato to ta distanca mene
manje ini delom tebe, a tebe ini manje delom mene.
Kad ne postoje nikakve veze meu ljudima, onda je gnev jedan od
naina da se oni priblie jedni drugima i da ostvare kontakt. Kada,
meutim, postoji velika povezanost koja je problematina ili opasna ili
nepriznata, onda je gnev nain da se ti ljudi razdvoje, da se dre na
odstojanju, kao to je sluaj sa nama.
2. Mit o tome da zbog toga to ponekad ustajemo u meusobnu
odbranu protiv stranaca, ne treba da sagledamo sopstvenu degradaciju
i odbacivanje koje se odigrava meu nama. Uzajamna podrka protiv
stranaca veoma se razlikuje od uzajamne ljubavi. esto je sluaj da se
u praksi sprovodi izreka ''slini ljudi trae sebi sline.'' To ne znai da
moramo da razumemo te sline niti svoju potrebu za njima, ak i kad
ta slinost predstavlja tanku liniju izmeu ivota i smrti.
Jer ako ja uzmem k srcu procenu belakog sveta da sam ja kao
crnkinja sinonim za ubre, onda u ja duboko u sebi zauvek verovati
da zaista nita ne vredim. Ali nama je veoma teko da toj usvojenoj
mrnji pogledamo u oi. Lake mi je da i tebe smatram bezvrednom
jer si slina meni. Prema tome, ako me podravate zato to ste mi
sline to samo potvruje da ste i vi nitavne poput mene. To je pat
pozicija, sluaj u kome nitavnost podrava nitavnost i neko e zbog
toga morati da plati, ali to neu biti ja! Kad budem mogla da
prepoznam koliko sama vredim, biu u stanju da prepoznam i koliko
vi vredite.
3. Mit o tome da je savrenstvo mogue, da je mogue da od sebe
i jedna od druge oekujemo ljudskost kao jedini uslov meusobnog
prihvatanja. (Obratite panju na injenicu koliko na taj nain postaje-
mo korisne spoljanjim institucijama!) Ako ste sline meni, onda ete
morati da budete mnogo bolje od mene da biste bile dovoljno dobre. A
to neete moi da budete zato to ste, koliko god bile dobre, i dalje
crnkinje ba kao ja. (ta ona misli da je?) Prema tome, ja bih mogla da
prihvatim, ili bar da preispitam, bilo koji postupak ili ideju koji dolaze
od nekog drugog, ali ne i od vas, jer nita to dolazi od vas nije prih-
vatljivo s obzirom na to da ste vi moja slika iz ogledala. Ako niste NJI-
HOVA slika savrenstva, a to nikad ne moete biti zato to ste crnkin-
je, onda ste moj odraz. Mi nikada nismo dovoljno dobre jedna za
drugu. Sve vae mane postaju uveliani odrazi mojih sopstvenih
nedostataka koje oseate kao pretnju. Moram da vas napadnem pre
nego to nas nai neprijatelji pobrkaju; a oni e to svakako uiniti.

O, majko, zato smo za borbu naoruane maevima iskovanim od

oblaka i kopljima od praine? ''ta ti uopte misli ko si?'' Ona koju se
najvie plaim da (ne)u sresti.

VI
Jezik koji su nas nauili da koristimo kako bismo odbacile sebe i
svoja oseanja kao sumnjiva isti je onaj jezik kojim mi odbacujemo i
sumnjiimo jedna drugu. Suvie je lepa. Suvie je runa. Suvie je
crna ili je suvie bela. To je pogreno. Ja to ve znam, ja koja to gov-
orim. Ti si previe sporna da bih sluala ta govori. Ti ne govori NJI-
HOVIM jezikom. ta ti misli, ko si ti? Misli li da si bolja od svih
ostalih? Skloni mi se s oiju.
Mi odbijamo da se odreknemo vetaki stvorene distance meu
nama kao i da istraimo nae istinske razlike u cilju kreativne razmene
miljenja. Ako kaem: ''Ja sam isuvie razliita da bih sa vama
komunicirala,'' to znai da sebe moram da oznaim kao ne-ti. Put ka
gnevu poploan je naim neoekivanim strahom od miljenja one
druge. Nama nije bilo dozvoljeno da se uzajamno i slobodno doivi-
mo kao crnopute ene u Americi; mi prilazimo jedna drugoj zaodenute
u mitove, u stereotipe i oekivanja koji su nam nametnuti spolja, u
definicije koje nisu nae sopstvene. ''Ti si moja referentna grupa, ali ja
nikad nisam radila s tobom.'' Kako ti sudi o meni? Kao o crnkinji
kakva si i sama? Kao o crnkinji crnjoj od tebe? Kao o crnkinji koja nije
dovoljno crna? ta god da je u pitanju, sigurno e kod mene pronai
neki nedostatak...
Nas, crnopute ene, uvek definiu kao nedovoljno dobre. Moram
da prevaziem tu ocenu tako to u biti bolja od vas. Ako dovoljno
oekujem od sebe, onda u moda moi da postanem drugaija od
onog to za mene tvrdi ta definicija, a to je razliito od vas. Ako
postanem dovoljno razliita, onda moda vie neu biti ''crnaka
kuka.'' Ako vas uinim dovoljno razliitim od sebe, onda mi vie
neete biti toliko potrebne. Postau jaka, najbolja, nadmaiu vas u
svemu, postau apsolutno najbolja zato to se ne usuujem da budem
nita drugo. Moja jedina ansa je u tome da postanem dovoljno dobra
kako bih postala ljudsko bie.
Ako sam ja to to jesam, onda me vi ne moete prihvatiti. Ali ako
moete da me prihvatite, to znai da sam ja ono to biste vi elele da
budete pa onda nisam ''prava stvar.'' Ali, onda niste ni vi. MOLIM
PRAVU CRNKINJU DA USTANE!
Mi uvamo tajnu zbog koje se oseamo krivim, skrivenu ispod
divne odee, skupe minke i pomada za izbeljivanje koe (da, jo
uvek!) i ispravljamo kosu kako bi liila na vetaku trajnu. Svaka od
nas koja odstupi od propisanog naina maskiranja izlae se opasnosti
da je precizno usmrti ubilaki instinkt okoline.
Mi se ponaamo kao da pripadamo grupi, a oseamo se kao
autsajderke i na taj nain produavamo sopstveno odbacivanje kao
crnoputih ena dok se istovremeno oporavljamo od toga. Tako bar
mislimo. Ali politiki rad nee nam spasti duu, ma koliko taj posao
bio neophodan i ispravan. Tano je, meutim, da se bez politikog rada
ne moemo nadati da emo opstati dovoljno dugo da bismo ostvarile
bilo kakve promene. Rad na sopstvenom osnaivanju predstavlja pravi
politiki rad koji je ujedno i najtei.
Ako ne pokuamo da imenujemo konfuzni splet oseanja koja
postoje meu sestrama, mi emo ih reprodukovati na stotinu bolnih i
nekorisnih naina. Nikad ne govorimo o starom bolu, da bismo ile
napred. Kao da smo meu sobom sklopile tajni pakt da ne govorimo
jer bi iskazivanje tog neispitanog bola moglo biti praeno drugim,
takoe neiskazanim bolom koji je ugraen u nataloeni gnev koji
nismo ispoljile. Taj gnev, koji nae povreeno sopstvo poznaje iz
detinjstva, odie monom svirepou nauenom u sumornim i suvie
rano voenim bitkama za opstanak. ''Ne moe da podnese, je li?''
Bila je to crnaka igra, navodno prijateljsko nadmetanje u uzajamnom
psovanju, koja se u praksi svodila na presudnu vebu u procesu uenja
kako da se otrpe verbalne uvrede bez posrtanja.
Jedan deo te cene koju smo platili da bismo nauili da preivimo
ogledao se u naem detinjstvu. Nikad nam nisu dozvolili da budemo
deca. Deca imaju pravo da se u ivotu neko vreme igraju ali za crnako
dete, a posebno za crnake devojice, svaki postupak moe imati
smrtonosne posledice. Pitajte duhove etiri male devojice koje su
poginule u eksploziji bombe u Birmingemu. Pitajte Ejndel Liner ili
Latonju Vilson ili Sintiju Montgomeri, tri devojke, rtve zloglasnih
ubistava u Atlanti koja nikad nisu razreena.
Ponekad mi se ini da bih, da sam uspela da osetim svu kolektivnu
mrnju koja je bila uperena ka meni kao crnkinji i da sam usvojila
njene implikacije u svojoj svesti, umrla od tog turobnog i uasnog
tereta. Da li mi je zato jedna sestra jednom prilikom rekla: ''Belci
oseaju, a crnci rade.''?
Istina je da belci u Americi, uopte uzev, imaju vie vremena da
sebi priute luksuz ispitivanja svojih emocija. Crnci su u ovoj zemlji
oduvek morali da se bave tekim i neprekidnim poslom preivljavan-
ja na najkonkretniji i najneposredniji nain. Primamljivo je krenuti od
ove injenice i doi do zakljuka da crncima nije ni potrebno da
ispituju svoja oseanja; ili da su ta oseanja nevana poto su tako
esto koriena za stvaranje stereotipa o nama kao o infantilnim
ljudima; ili da ta oseanja nisu od vitalnog znaaja za na opstanak; ili,
to je jo gore, da ima neke vrline u tome da se ne osea duboko. To
znai da nosimo tempiranu bombu koja je icom vezana za nae
emocije.
U svom ivotu poinjem da pravim razliku izmeu bola i patnje.
Bol je neki dogaaj, neki doivljaj koji moram da prepoznam i
imenujem i da ga onda na neki nain upotrebim kako bih taj doivljaj
promenila i transformisala u neto drugo, u snagu, znanje ili akciju.
Patnja je, s druge strane, komar ponovnog proivljavanja
neispitanog i nepreraenog bola. Kad doivljavam bol koji svesno ne
prepoznajem, onda sebe liavam moi koju mogu da steknem koristei
taj bol, mo da jo vie podstaknem neku aktivnost. Osuujem sebe to
ponovo proivljavam taj bol, opet i opet iznova kad god ga neto iza-
zove. To je patnja, krug iz koga naizgled nema izlaza.
I zaista, kad ponovo doivim stari bol ponekad mi to lii kao da se
iz sve snage bacam na betonski zid. Ali onda sebe podsetim na
injenicu da sam JA VE SVE TO DOIVELA I DA SAM
PREIVELA.
Ponekad taj gnev koji postoji izmeu crnoputih ena ostaje neispi-
tan zato to troimo previe energije na stalno ispitivanje drugih u ime
samozatite i opstanka tako da ne moemo da sauvamo dovoljno
energije za nas same. Ponekad ga ne ispitujemo zato to je taj gnev
toliko dugo prisutan meu nama da ga vie ne prepoznajemo kao
takvog ili smatramo da je prirodnije da patimo nego da doivljavamo
bol. Ponekad to ne inimo zato to se plaimo onog to bismo mogle
da otkrijemo. Ponekad zato to mislimo da to ne zasluujemo.
 Zapamtila sam grimasu gaenja na licu one ene iz podzemne
eleznice koja je povukla svoj kaput ka sebi, kad sam ja pomislila da
je videla bubavabu. Videla sam mrnju u njenim oima zato to je
ona elela da ja vidim tu mrnju; zato to je elela da to shvatim, na
jedini nain na koji dete moe da shvati, da, ja, iva, ne pripadam
njenom svetu. Da mi se to dogodilo kad sam ve bila odrasla, verovat-
no bih se nasmejala ili zareala ili bih se osetila povreenom zato to
bih shvatila o emu je re. Ali tada sam imala samo pet godina. Videla
sam i zapamtila, iako nisam umela da imenujem taj doivljaj koji je na
taj nain ostao nepotpun. To nije bio bol; to je postala patnja.
Kako onda da vam kaem da mi se ne dopada to to skreete pogled
od mene kad znam da u tako osloboditi sav neimenovani gnev koji je
u vama posejala mrnja zbog koje ste patile, a koju nikad niste osetile?
Tako mi oseamo uzajamnu privlanost, ali smo oprezne i zahteva-
mo trenutno savrenstvo koje nikad ne bismo oekivale od naih
neprijatelja. Meutim, mi moemo da se probijemo kroz taj nasleeni
bol i moemo da odbijemo da uestvujemo u toj oporoj lakrdiji izo-
lacije, gneva i bola.
Mnogo sam puta proitala ovo pitanje u pismima koje su mi slale
crnake ene: ''Zbog ega se oseam tako prokleta, tako izolovana?''
Stalno ujem kako ene iznova postavljaju isto ovo pitanje i to na
neverovatno razliite i prikrivene naine. Ali mi moemo da promeni-
mo taj scenario. Mi moemo da nauimo da jedna drugoj budemo
majka.
ta to znai za crnake ene? To znai da moramo da uspostavimo
vlast nad sopstvenim definicijama, da vodimo brigu o sebi i da
oekujemo da se razvijamo, a to je poetak prihvatanja koje smo
nauile da oekujemo samo od svojih majki. To znai da potvrujem
sopstvenu vrednost obavezujui se da preivim, u sopstvenom biu i u
biu drugih crnakih ena. S druge strane, to znai da kad shvatim sop-
stvenu vrednost i svoje istinske mogunosti neu pristati ni na ta
manje osim na strogo traganje za moguim u sebi dok istovremeno
pravim razliku izmeu onog to je mogue i onog to me spoljni svet
primorava da radim kako bih dokazala da sam ljudsko bie. To znai
da budem sposobna da prepoznam svoj uspeh, ali i da budem nena
prema sebi ak i kad padnem.
Mi emo poeti da vidimo jedna drugu onda kad se usudimo da
vidimo sebe; mi emo poeti da vidimo sebe onda kad ponemo da
vidimo jedna drugu bez preuveliavanja ili odbacivanja ili optubi, ali
sa strpljenjem i razumevanjem kad u tome sasvim ne uspemo, a sa
prepoznavanjem i zahvalnou kada uspemo. Ponaati se materinski
znai da treba da nauimo da volimo ono to nam je dato roenjem
tako to emo ga definisati, nauiti da budemo i ljubazne i zahtevne
uprkos neuspehu i uprkos uspehu, ne imenujui pogreno ni jedan ni
drugi.

Kad nauite da potujete karakter vremena, neete morati da

prikrivate prazninu prividom.*

Moramo da prepoznamo i gajimo te stvaralake aspekte u nama

iako uvek ne razumemo ta emo stvoriti.
to se budemo manje plaile jedna druge i to jedna drugu budemo
vie cenile, poeemo da cenimo to prepoznavanje u oima one druge
kao i u sopstvenim kako bismo pronale ravnoteu izmeu tih vizija.
Materinsko ponaanje podrazumeva mo nad onim to odluimo da
budemo i saznanje da je takva mo relativna unutar realnosti naeg
ivota; ali znajui da samo upotrebom te moi moemo efikasno da
promenimo tu realnost. Materinstvo podrazumeva umirivanje onog to
je slabo, uplaeno i povreeno - ali bez prezira - i pruanje zatite i
podrke onom to je korisno za opstanak i promenu, ali i za nae
zajedniko istraivanje te razliitosti.
Seam se jedne divne i komplikovane skulpture sa dvora Kraljice
majke iz Benina pod naslovom ''Mo ruke''. Ona prikazuje Kraljicu
majku, njene ene sa dvora i ratnike u krunoj proslavi ljudske moi
da ostvare uspeh u praktinim i materijalnim poduhvatima,
sposobnosti da napravi neto ni iz ega. U Dahomeju je ta mo
oznaena kao enska.

VIII
Teoretisanje o sopstvenoj vrednosti nije delotvorno. Nije ni pret-
varanje. ene koje su za ivota imale prazna i lepa lica mogu da umru
u mukama. Ja mogu sebe da pogledam u oi; mogu da rizikujem da
doivim bol zbog onog to nisam kao i da nauim da uivam u tome
to jesam. Ja mogu da prihvatim sve vidove svoje linosti, voljene i
nevoljene. Ja mogu da priznam da sam ee blaa prema aavom
muu svoje kominice nego prema sebi. Mogu da pogledam u
ogledalo i nauim da volim onu impulsivnu crnoputu devojicu koja je
nekad udela da ima belu put, ili da bude ma ta drugo osim onog to
je bila, jer joj je jedino bilo dozvoljeno da bude zbir boje njene koe i
teksture njene kose, senke njenih kolena i laktova, a te stvari svakako
nisu prihvatljive kao ljudsko obeleje.
Proces uenja da zavolimo sebe kao crnake ene ide dalje od
uproene fraze ''Lepo je biti crnac.'' Taj proces ide dalje i dublje od
povrne procene crnake lepote, iako je to svakako dobar poetak. Ali
ako nae traganje za vraanjem kolektivnog i pojedinanog identiteta
ostane na tome, onda rizikujemo da jo jednom povrno procenimo
svoje sopstvo, da ga postavimo preko starog sopstva, a to je skoro isto
tako tetno jer ostaje na povrini. To traganje nam ne prua veu mo,
ali ono jeste mo - ono nas osnauje u sluenju nama samima i jedna
drugoj, u sluenju naem radu i naoj budunosti - to osnaivanje e
biti rezultat ovog traganja.
Moram prvo da nauim da volim sebe da bih mogla da volim tebe
ili da bih mogla da prihvatim tvoju ljubav. Ti mora prvo da naui da
voli sebe da bi mogla da voli mene ili da bi mogla da prihvati moju
ljubav. Znaj da smo vredne dodira i pre no to pruimo ruku jedna
prema drugoj. Ne prikrivaj oseanje sopstvene bezvrednosti reima:
''Ja ne elim tebe'' ili ''to nije vano'' ili ''belci oseaju, a crnci RADE.''
Sve je to izuzetno teko postii u okruenju koje dosledno podstie ne-
ljubav i prikrivanje, u okruenju koje nas upozorava da budemo tihe
kad je u pitanju potreba koju oseamo jedna prema drugoj, u okruen-
ju koje naa nezadovoljstva definie kao nereiva, a nae potrebe kao
nemogue.
Do sada je malo ta moglo da nas naui da budemo blae jedna
prema drugoj. Prema ostalom svetu, da, ali ne jedna prema drugoj.
Malo je primera iz spoljanje sredine koji pokazuju kako se treba pon-
aati prema drugoj crnoputoj eni - s blagou, s potovanjem, s
nenou, ili sa osmehom razumevanja u prolazu, ba zato to ona
POSTOJI; treba da pokaemo razumevanje za mane koje svaka od nas
ima jer su se i sa nama runo ophodili. Kada ste poslednji put dale
kompliment drugoj sestri ili joj odali priznanje za njenu posebnost? Mi
moramo svesno prouiti kako da budemo nene jedna prema drugoj
sve dok nam to ne postane navika. Pre svega zato to nam je ukradeno
ono sa im smo se rodile, a to je uzajamna ljubav crnakih ena. Ali
mi moemo da vebamo blagost prema sebi tako to emo biti blage
jedna prema drugoj. Moemo da vebamo da budemo blage jedna
prema drugoj tako to emo biti blage prema onom vidu svoje linosti
do koga je najtee dopreti i to tako to emo pruiti veu podrku onoj
hrabroj ugruvanoj devojici koja ivi u svakoj od nas time to emo
oekivati malo manje od njenog ogromnog napora da se istakne.
Moemo je voleti na svetlosti kao i u mraku, stiavati njenu pomamu
za savrenstvom i usmeriti njenu panju ka ostvarenju cilja. Moda
emo tada bolje razumeti koliko nas je ona nauila i koliko ona radi da
bi ovaj svet odvela ka nekoj budunosti dostojnoj ivota.
Bilo bi smeno verovati da ovaj proces nije dugaak i teak.
Verovati, meutim, da on nije mogu ravno je samoubistvu. Ako se
naoruamo sobom i jedna drugom, mi moemo stajati nogu uz nogu
unutar te stroge ljubavi i poeti da govorimo nemogue - ili ono to
nam je oduvek izgledalo nemogue - jedna drugoj. To je prvi korak ka
istinskim promenama. Najzad, ako budemo govorile istinu jedna
drugoj, ona e postati nezaobilazna nama samima.
 POVRATAK NA GRENADU: PRIVREMENI IZVETAJ*

Kad sam prvi put dola na Grenadu bila sam u potrazi za ''pos-
tojbinom'' jer mi je moja majka, koja se tamo rodila, uvek tako
opisivala ovo ostrvo. U seanju su mi ostale ivopisne slike ivota koji
sam tamo videla, ali i nagovetaj onog to bi to ostrvo moglo da
postane.
Pamtim Grend Ensi Bi, prometnu raskrsnicu u ranim jutarnjim
satima. Decu u pristojnim kolskim uniformama koju na putu ka iz-
lizanim kolskim klupama umrljanim kredom, sa cipelama u rukama,
mame, sa jedne strane puta, palme pune kokosovog oraha, a sa druge,
divno more obasjano zracima jutarnjeg sunca.
Pamtim zakrpljeni porub na haljini od tampanog materijala koju
je nosila mrava stara ena dok se njihala hodajui niz plau, s
kratkom sabljom u ruci. Prevelike gumene izme nijednom nisu
poremetile njen odluni korak. Pamtim njen meki bezoblini eir.
Ispod njega, na licu boje okolade videla se seda kosa i otar pogled
koji nikuda nije urio.
Pamtim jednu drugu, mlau, enu koja je drala ibu pod
pazuhom i terala sedam ovaca koje su liile na koze, samo to kod
koza rep ide nagore, a kod ovaca nadole.
Seam se neke debele ene koja je prila odlinu ribu na pijaci i
sluila je na stolovima uz svoj mirisni okoladni aj u oljama naprav-
ljenim od konzervi Kembelove svinjetine sa pasuljem na koje su bile
zakaene metalne drke.
Seam se kako je pun mesec obasjao plau bletavo zelenom
svetlou.
Prvi put sam bila na Grenadi jedanaest meseci pre 13. marta 1979.
kada je bez prolivanja krvi izvren dravni udar. Ovu akciju izveo je
Nju Duel Muvment (New Jewel Movement) koji je na vlast doveo
Narodnu revolucionarnu vladu Grenade (People's Revolutionary
Government of Grenada) na elu sa premijerom Morisom Biopom.
Taj dogaaj je oznaio kraj reima ser Erika Gejra, dugog dvadeset
devet godina i poznatog po rasipnitvu i korupciji, a koji su podravale
Sjedinjene Amerike Drave.
Put ide od malog Aerodroma Perl u Grenvilu preko planine Grend
Iteng, a zatim kroz umarke Bjurgar i Ber Grouv; deca nas zovu,
naikana du jednog uskog puta koji spaja zaseoke u brdima. irom
planine, visoke paprati diu se uvis kao krovovi pokriveni indrom. Na
Grenadi je 1978. godine postojao samo jedan asfaltirani put. Za vreme
vladavine Narodne revolucionarne vlade, svi putevi su proireni i
popravljeni, a uspostavljena je i redovna autobuska linija od koje su
korist imali svi, a ne samo turisti za prevoz od brodova na sidritu i
natrag. Seam se lia divljih banana, baligey, na drveu u ponoju
padine kojom je iao put. Seam se drvea u ipraju poput crvenog
ploda kakaa, zlatne jabuke, manga, hlebnog drveta, oraia zrelog
kao breskva, banane. Devojke na putu za Enandejl, sa korpama rublja
na glavama i s rukama na kukovima koje se njiu u hodu, podsetile su
me na stotine puteva koji vode kroz Afriku.
Grenada, malo ostrvo zaina, drugi je najvei proizvoa oraia
na svetu. Zrno kakaa sa ovog ostrva sadri 45 procenata masnoe i
prodaje se po najvioj ceni na svetskom tritu. Ali stanovnici Grenade
moraju da plate osam puta veu cenu kad poele da piju tehnoloki
preraenu toplu okoladu koja se u celini uvozi.
Kad sam drugi put dola na Grenadu, bila sam oaloena i uplae-
na zato to je ta zemlja koju sam otkrivala bila divljaki napadnuta,
zato to je na nju izvrena invazija, a njeno stanovnitvo izmanip-
ulisano da se zahvaljuje svojim agresorima. Meni su bile poznate lai
i izvrtanje injenica koji su prethodili invaziji na Grenadu 25. oktobra
1983. godine od strane Sjedinjenih Amerikih Drava; znala sam za
racionalizacije koje su se sruile pod teretom injenica; za injenice
koje su, ak i sada, dostupne itaocu sa poslednjih stranica Njujork
Tajmsa.
1. Da su uenici Medicinske kole u Sent-Dordu bili u opasnos-
ti. Zaposleni u koli to negiraju.(1) Uenici to negiraju. (2) Vlada
Sjedinjenih Amerikih Drava dobila je garanciju od generala
Hadsona iz Revolucionarnog vojnog saveta da e uenici biti bezbed-
ni. Ta garancija nije uzeta u obzir. (3)
2. Da su zemlje potpisnice Ugovora organizacije drava istonih
Kariba pozvale Sjedinjene Amerike Drave da interveniu na
Grenadi. To je moglo da se dogodi samo pod uslovom da je Grenada
izvrila invaziju na neko drugo ostrvo. (4) Odluku da se izvri invaz-
ija na Grenadu potpisalo je samo etiri od sedam zemalja potpisnica.
Sam tekst poziva na invaziju napisao je ameriki Stejt Dipartment i
poslao ga dravama istonih Kariba. (5)
3. Da je Grenada predstavljala opasnost za bezbednost
Sjedninjenih Amerikih Drava jer je gradila vojni aerodrom i
nagomilavala moderno oruje. Novi aerodrom na Grenadi je putniki
aerodrom izgraen radi prihvatanja turista. Njegova izgradnja bila je
planirana pre vie od dvadeset pet godina, a u finansiranju je
uestvovalo nekoliko zapadnoevropskih zemalja i Kanada. Prema
izjavi britanske firme Plesi koja je bila garant tog projekta, pomenuti
aerodrom graen je po standardima za civilne, a ne za vojne
aerodrome. (6) Svi ameriki izvetaji o Grenadi sada naglaavaju
neophodnost tog aerodroma za turistiki industriju Grenade. (7)
Navodno ''gomilanje'' oruja odnosi se na dva skladita. Od ukupno
6.300 puaka, samo oko 400 njih je relativno moderno; ostatak ine
veoma stare, pa ak i puke koje se smatraju antikvitetima. (8)
Kao to je primetio i Artur lezinder, mlai, ''Mi sada kreemo u
tajni napad na bespomono ostrvo od 110 hiljada stanovnika, koje
nema vojsku, nema mornaricu, nema vazduhoplovstvo, i govorimo o
slavnoj pobedi.'' (9)
Grupa mukaraca i ena popravljala je put ispred nas uz pomo
motika, pijuka, kolica i drugog runog alata. Sklonili su se ukraj da nas
puste da proemo. Jedna ena je brisala znoj sa lica krajikom marame
koja joj je pokrivala glavu dok se naslanjala na kosu. Druga ena,
mlada, bosih nogu, nasmeila nam se i ja sam videla da nema nijedan
prednji zub. Narodna revolucionarna vlada uvela je besplatnu medi-
cinsku negu na Grenadi i ukinula plaanje kolarine. Mnogi radnici na
imanjima i seljaci u selima prvi put u ivotu videli su zubara.
Pismenost je poveana obrazovanjem uitelja i planom da svaki uitelj
vodi jedan program na selu.
Dogodila se revolucija. Narod je sam odluio ta mu treba i koji je
najbolji nain da to dobije. Hranu. Zubare. Lekare. Puteve. Kad sam
1978. godine prvi put bila na Grenadi, jedna treina obradive zemlje
na selu bila je neiskoriena jer njeni vlasnici tu nisu iveli i nisu je
obraivali. Narodna revolucionarna vlada zahtevala je da se napravi
plan za obraivanje te zemlje i da ona bude data u posed onima koji
ele da je obrauju ili da pripadne dravi. Tako su stvorene male
zadruge za uzgoj banana i zadruge za ribolov. To je bio zaetak agroin-
dustrije. Svetska banka je zapazila kako je zdrava privreda Grenade
nadmaila privrede svih ostalih karipskih zemalja po stopi rasta i sta-
bilnosti, uprkos protivljenju Sjedinjenih Amerikih Drava.
Nezaposlenost je opala sa 40 procenata na 14 procenata. Sada,
meutim, opet vlada nezaposlenost.
Pre etiri godine, Sjedinjene Amerike Drave su se preko
Meunarodnog monetarnog fonda postarale da nikakav novac iz
Zapadnih zemalja ne ue u privredu Grenade, a jo manje u cilju
zatite njenih obala od invazije kojom joj je pretio Gejr koji se nalazio
u San Dijegu, u Kaliforniji, gde je dobio azil. Kad je Narodna revolu-
cionarna vlada 1979. godine zatraila ekonomsku pomo od
Sjedinjenih Amerikih Drava, kako bi obnovila infrastrukturu zemlje
ojaene dvadesetdevetogodinjom vladavinom Gejrovog reima, SAD
su kao odgovor uvredljivo ponudile pet hiljada dolara iz
ambasadorovog diskrecionog fonda! Sad je 1983. godina, invazija je
zavrena, a osvajai obeavaju stanovnicima Grenade blagostanje to
je njihov drugi glavni izvozni narkotik. Do sada je u privredu Grenade
uloeno tri miliona dolara pod pretnjom amerikih puaka i sve dok su
glave koje primaju novac pognute.
Da je novac investiran u ameriku invaziju na Grenadu, koji smo
svi mi dali u vidu poreza, pozajmljen Narodnoj revolucionarnoj vladi
kad je ova, pet godina ranije, traila ekonomsku pomo od Sjedinjenih
Amerikih Drava, zahvalnost stanovnika Grenade bila bi iskrena, a
na stotine ivota bilo bi spaseno. Ali onda bi Grenada bila nezavisna i
mogla sama sebe da definie, a to naravno nije moglo da se dozvoli.
Kakav bi lo primer, kakav bi opasan presedan, bio stvaranje nezav-
isne Grenade za obojene narode u Karibima, u Srednjoj Americi i za
one koji ive ovde, u Sjedinjenim Dravama.
Spremnost veine Amerikanaca da prihvate invaziju na Grenadu,
kao i sumnjivu umeanost Sjedinjenih Amerikih Drava u dogaaje
koji su doveli do ubistva njenog predsednika vlade Morisa Biopa,
odigrali su se u Americi ije je moralno i etiko tkivo do te mere
nagrieno rasizmom poput ume koju nagriza truljenje. Belaka
Amerika je dobro ikolovana za dehumanizaciju crnakog naroda.
Ostrvo na kome ivi neki crnaki narod? Ma, ne budite smeni! Kad
oni ne bi bili toliko arogantni, mi bismo imali dovoljno posla i ne bi
bilo recesije. injenice govore da se crnaki mladii linuju, da se
crnake ene ubijaju, da je 60 procenata crnake omladine neza-
posleno i da ih je sve manje i mogue zaposliti, da je predsednik SAD
rasformirao Komisiju za ljudska prava i da sada vei broj crnakih
porodica ivi ispod egzistencijalnog minimuma nego to je to bio
sluaj pre dvadeset godina. Ako ove injenice iz amerikog ivota i
rasizam koji vlada u amerikom drutvu mogu da prou nezapaeno,
zato onda ne bi mogle injenice o aneksiji majunog crnakog ostrva
Grenade i nasilju koje je izvreno nad njim?
Pentagon je odavno udeo za bitkom u kojoj bi mogao da pobedi;
poslednja koju je dobio bila je bitka za Inon pedesetih godina
dvadesetog veka. Ima li boljeg naina da se izbriu gorke uspomene na
poraz u Vijetnamu, poraz koji je Sjedinjenim Amerikim Dravama
naneo jedan narod ute rase, nego da se u oima amerike javnosti
ugled povrati tako to e joj se prikazati kako ameriki marinci gaze
kroz pliak crnake krvi? A sve to ... ''da bi naa ast ostala neukaljana''
kae se u himni amerikih marinaca. Tako je panja amerike javnos-
ti skrenuta sa recesije, nezaposlenosti, debakla u Bejrutu, sa nuk-
learnog ludila i okeana koji umiru, sa sve vee nacionalne utuenosti i
oaja, na bombardovanje duevne bolnice pri emu je poginulo
pedeset ljudi. ak je i ta, hvale vredna, vest skrivana vie od nedelju
dana dok nisu smiljene razliite kozmetike prie. Narodu treba dati
hleba i cirkusa.
Ako je Sjedinjenim Amerikim Dravama iole stalo do procvata
demokratije na Karibima, zato i dalje podravaju dve najkorumpi-
ranije i najrepresivnije vlade na celom amerikom kontinentu - na
Haitiju i u Dominikanskoj Republici? Rasizam koji prikriva lai vlade
Sjedinjenih Amerikih Drava o Grenadi isti je onaj rasizam koji je
spreio oi amerike javnosti da vide crnoputa lica 131 Haianina koji
su se udavili na amerikoj obali kod Majamija, beei od Divalijeovog
reima. Taj isti rasizam spreava oi amerike javnosti da vide
aparthejd koji kao kiselina razjeda lice belake Junoafrike
Republike i Reganove vlade koja s njom uruje pod maskom
''konstruktivne saradnje.'' Belaka Junoafrika Republika ima najvii
ivotni standard u poreenju sa bilo kojom dravom na svetu, a 50
procenata dece u crnakoj Junoafrikoj Republici umire pre nego to
navri pet godina ivota. To je statistika. Smrtnost odojadi kod
amerikih crnaca skoro je dvostruko vea od smrtnosti odojadi kod
belaca, i to u najrazvijenijoj zemlji na svetu. Belaka Amerika je dobro
ikolovana da prihvati unitenja crnaca. ta onda, u tom kontekstu,
predstavlja crnaka Grenada i njenih 110 hiljada crnakih ivota?
Nezaposlenost na Grenadi pala je na 26 procenata za etiri godine.
(10) Dvadeset petog oktobra 1983. godine, ameriki projektili Korser
i vojnopomorski minobacai i granate udarali su u breuljke iza
Grenvila, Sent-Dorda i Gujave. Ameriki marinci razvaljivali su
kue i hotele traei ''Kubance.'' Sada ministarstva ute. Dravne
farme ne funkcioniu. Zadruge su ukinute. Fabrika za preradu ribe u
mestu Tru Blu pretvorena je u zgarite, uutkana granatama. Dan posle
invazije, nezaposlenost je opet iznosila 35 procenata. Jeftina i pokor-
na radna snaga je blagodet za poveavanje proizvodnje. Mesec dana
kasnije, Agencija za meunarodni razvoj SAD dolazi u posetu
Grenadi. Oni prave izvetaj o ulozi koju e privatni sektor imati u
stvaranju budunosti Grenade i preporuuju da se izvri revizija
poreskih propisa kako bi se favorizovala privatna inicijativa (obino
inostrana), da se donesu sindikalni propisi koji e obezbediti
pokornost radnikog pokreta kao i rasprodaju dravnih preduzea
privatnim licima. (11) Koliko e vremena protei pre nego to ene sa
Grenade oslepe od sastavljanja kompjuterskih mikroipova za
meunarodne industrijske korporacije po ceni od 80 centi na sat?
''Nekad sam radila na radiju,'' kae mi jedna mlada ena na plai,
sleui ramenima. ''Ali rat je to prekinuo.''
Ovaj kratki, neobjavljeni i cinini rat protiv Grenade nije nikakva
nova pojava u amerikoj spoljnoj politici. On je samo upadljiv primer
njenog 160 godina dugog delovanja pod nazivom Monroova doktrina.
U njegovo ime SAD su od 1823. godine naovamo u mnogo navrata
vrile invazije na male karipske i srednjoamerike drave, prikrivajui
te invazije raznoraznim imenima. Trideset osam takvih invazija
izvreno je pre 1917. godine, dakle pre nego to je i stvoren Sovjetski
Savez. Na primer, 1897. godine, ameriki marinci iskrcali su se u
Portoriku kako bi uestvovali u pansko-amerikom ratu. Nikada nisu
otili.
Poetkom 1981. godine, Sjedinjene Drave otvoreno su vrile
manevre za invaziju na Grenadu. Uvebavale su ratnu igru pod
nazivom Poduhvat u okeanu pri emu su bombardovale portorikansko
ostrvo Viks, nazvavi ga ''ilibar ilibaraca'' (Grenada Grenaana). U
toj jezivoj prii, pretpostavljalo se da bi Amerikanci mogli da budu
drani kao taoci. Kao to znamo, to je bio prvi izgovor koji su SAD
iskoristile kako bi opravdale invaziju na Grenadu. O tome da li su
Amerikanci stvarno bili u opasnosti moe da posvedoi injenica da je
na Grenadi bilo 500 amerikih dravljana koji su odluili da ostanu na
Grenadi za vreme i posle invazije. Ali kako je Poduhvat u okeanu
izgleda bio scenario za invaziju, ne smemo izgubiti iz vida da je u
njemu isto tako bilo predvieno ubistvo predsednika vlade ilibara.
Da li mi sad treba da verujemo kako SAD i CIA nisu uestvovale,
direktno ili indirektno, u ubistvu predsednika vlade Grenade, Morisa
Biopa? Da li je dravni udar koji je posluio kao uvod u Poduhvat u
okeanu zaista bio alosna intriga koja se podudarila sa invazijom ili su
taj dogaaj paljivo orkestrirali i dugo pripremali inteligentni manipu-
latori?
Pentagon je u tajnim izvetajima koje je slao Kongresu priznao da
je znao da e protiv Biopa biti izveden dravni udar dve nedelje pre
nego to se i odigrao.(12) Jedinica komandosa koja je uestvovala u
invaziji uvebavala je est dana, od 23. septembra do 2. oktobra 1983,
osvajanje aerodroma i oslobaanje talaca; Pentagon je zahtevao da se
o tim manevrima ne obavetava javnost. (13) Jedan senator otkrio je
da su u grupi od sedamdeset studenata koji su otputovali sa Grenade
26. oktobra, dan posle invazije, bili i agenti CIA. (14)
Traganje za odgovorima na ova pitanja bie dug i bolan proces.
P. S. Y. O. P. S., jedinica za psiholoke operacije okupacionih snaga
Sjedinjenih Drava - nova jedinica, za koju smo ovde prvi put uli -
brzo je na ulicama Sent-Dorda i ostalih mesta na Grenadi izlepila
plakate na kojima su Bernard Koard i general Hadson Ostin prikazani
goli i zavezanih oiju kao ubice u narodu voljenog Morisa Biopa, a
to je trebalo da izazove podsmeh i prezir naroda Grenade. Dobro je
poznato da bi se Biop, da nije bio ubijen, suprotstavio invaziji i borio
do poslednjeg deteta. Zbog toga je bilo od sutinske vanosti pronai
ljude koji e, kao rtveni jarci, biti odgovorni za njegovu smrt.
Pojedinosti o borbi za vlast do koje je dolo unutar partije Nju Duel
Muvment - ako je do nje uopte i dolo - tek treba da budu objavljene
i sigurno su sloene. Meutim, nekoliko meseci kasnije, ti ljudi su i
dalje izolovani u zatvoru Rimond Hil, u Sent-Dordu, a uvaju ih
''bezbednosne snage'' koje nisu sa Grenade. Dok ovo piem, protiv njih
jo uvek nije podignuta optunica niti su izvedeni pred sud, niti je
osloboeno etrdesetak drugih stanovnika Grenade koji su zatvoreni u
isto vreme kad i oni.
Nita se ne zna o dvojici Amerikanca umeanih u dogaaje koji su
se odvijali poslednjih dana Biopovog reima. Za jednim od njih
raspisana je poternica, ovde u Sjedinjenim Dravama, dok drugi ima
dva pasoa iz dve razliite zemlje. (15) Za koga su oni radili i na ijoj
su strani bili? Njihov identitet nikada nije otkriven, to je omiljena tak-
tika u prikrivanju operativaca, a o njihovom postojanju svedoi samo
jedan red na poslednjoj stranici Njujork Tajmsa. U prilog tome govori
i izjava Evana Gelbrejta, amerikog ambasadora u Francuskoj, data na
dravnoj televiziji, u kojoj on iznosi da su Sjedinjene Drave bile
umeane u dogaaje na Grenadi ''u nedeljama koje su prethodile
Biopovoj smrti.'' (16)
 Regina Fuks, zapadnonemaka medicinska sestra koja je radila na
Grenadi, kae da je bila u zatvoru zbog lane optube da je skrivala
begunce i da su je bez prestanka ispitivala dvojica Amerikanaca od
kojih joj se jedan od njih, Frenk Gonzales, predstavio kao agent CIA.
(17)
Invazija na Grenadu bila je iz vie razloga vana za Sjedinjene
Drave jer im je pruila mogunost za vrenje mnogih ispitivanja.
Jedno od znaajnijih ispitivanja bila je dugorona dilema Pentagona o
tome da li e crnci u amerikoj vojsci pucati na druge crnce. To postaje
pitanje od vitalnog znaaja jer ameriki vojno-industrijski kompleks
sve vie koristi Grenadu za svoje vojne potrebe, to poloaj ove male
zemlje iz Treag sveta ini sve nesigurnijim s obzirom na poznatu
injenicu da Sjedinjene Drave ili ignoriu ili uvek staju na pogrenu
stranu u svakoj borbi za osloboenje koju vode potlaeni narodi.
Naravno, invazija im je posluila i za manje vana istraivanja. Pored
toga to su isprobavali novo oruje, postavilo se i pitanje da li se mar-
incima dopadaju novi lemovi nalik nacistikim. Nisu im se dopali jer
nisu mogli da se briju s njima na glavi. Takoe se postavilo pitanje da
li su nove vojnike uniforme suvie teke da bi vojnicima bile udobne
u tropskim predelima. Bile su preteke.(18)
ujte jezik koji su u Pentagonu smislili strunjaci za psiholoki rat
voen na Grenadi.

Stigli smo tamo u poslednji as.

To nije invazija ve operacija spasavanja.
ienje.
To je naa teritorija. Imali smo pravo.
Naoruane ubice (milicija na Grenadi).
Linost tipa Idi Amina, sposoban za uzimanje talaca (general
Ostin).
Zatvoren zbog irenja nezadovoljstva meu stanovnitvom.

Ovakav jezik ciljao je na to da smanji aspiracije crnake nacije u

oima i uima Amerikanaca bele rase, koji su ve potajno bili uasnuti
zbog crnake opasnosti i razjareni zbog mitova o crnakom napretku,
dok ih je vlada svojom politikom podsticala da ivot osobe crne koe
nikad ne shvataju ozbiljno.
ak su i mnogi ameriki crnci, koji su oseali opasnost od neke
aveti socijalizma koja je u najboljem sluaju bila mitskog i nedefin-
isanog karaktera, prihvatili vladinu priu o tome da su ''oni'' protiv
''nas.'' Ali ko se od nas, amerikih crnaca, ikad potrudio da ispita na
koji nain socijalizam moe da bude pretnja nekom drutvu koje je
skoro isto toliko destruktivno koliko je i rasizam destruktivan u naem
ivotu? Zbog konstantne manipulacije sredstvima javnog
informisanja, mnogi ameriki crnci su istinski zbunjeni i brane ''nau''
invaziju na crnaku Grenadu u nastupu pogreno shvaenog patriotiz-
ma.
Uli smo u 1984. godinu, a istovremeno postojanje oprenih gledi-
ta razbija nam mozak i gui na protest.
Pored toga to karipskoj zajednici pokazuje ta e se dogoditi
svakoj onoj zemlji koja se usudi da na sebe preuzme odgovornost za
svoju sudbinu, invazija na Grenadu predstavlja i ogoljeno upozorenje
za trideset miliona amerikih crnaca. Pazite ta radite. Pokazali smo
onima dole, a neemo oklevati da isto pokaemo i vama. Napravili
smo logore za internirce. Kabine za sasluavanje. Okupacione trupe
SAD urno su na Grenadi sagradile kabine za sasluavanje.
Zatvorenicima su stavili povez preko oiju i skinuli ih do gole koe.
Pretresali su svaku kuu traei nepostojee Kubance. Vrili su priti-
sak na susede da prijavljuju jedni druge. Nije bilo drugih bogova osim
nas. Na blokiranim putevima i aerodromima, vojnici Sjedinjenih
Amerikih Drava, kojima su pomagali bivi pripadnici Gejrove zlo-
glasne bande ''Mungos,'' imali su sveske sa spiskom Biopovih simpa-
tizera i simpatizera Narodne revolucionarne vlade. (19) To je bila
taktika guenja pobeenog naroda. Nije bilo sudova, nije bilo optuni-
ca, nije bilo sudskih procesa. Nastupilo je blagostanje, ali nije
isplaena odteta za gubitak posla, za unitene ivote i kue. tampane
su propusnice za izlazak na ulicu. Zatvorene su ''kavgadije.'' Iz nove
radio-stanice iz sata u sat treti muzika rok grupe Bi Bojs.
Kome pripada Grenada?
Stotine leeva stanovnika Grenade zakopano je u neobeleenim
grobovima; roaci su nestali bez objanjenja; preiveli su oamueni i
ute iz straha da ne budu uhapeni i optueni da ''ire nemir meu
stanovnitvom.'' Nema priznanja i prema tome nema pomoi sestrama,
majkama, suprugama i deci ubijenih. Porodice su razbijene, a ivoti
divljaki razoreni planskom brutalnou neobjavljenog rata. Niko nije
obratio panju na leeve Grenaana koji su u plastinim vreama pre-
voeni tamo-amo od Barbadosa do Grenade, do Kube i nazad do
Grenade. Uostalom, svi leevi izgledaju isto; moda e, ako ih
dovoljno dugo budu vozikali po svetu, jednog dana nestati ili postati
nevidljivi ili biti proglaeni za rtve nekog drugog naroda.
 ''Moj brat je poginuo u Kalisti kad su pucali na kuu,'' rekla je Izme,
''zato to su mislili da tamo ive neki Kubanci. Moj otac je izgubio
ruku i nogu. Preneli su ga u Bolnicu na Barbadosu, ali je tamo umro.
Njegovo telo je vraeno na Aerodrom Perl, a ja moram da pozajmim
novac da ga prevezem kui i sahranim.''
Nedeljama posle invazije, Grenaani su jo uvek oseali miris lee-
va rasutih svuda po ostrvu i sahranjivali ih. Pravi broj poginulih nikad
neemo saznati. Nije mogue prebrojati civilne rtve. ak ni tela
Morisa Biopa i njegovih ubijenih ministara nikad sa sigurnou nisu
identifikovana, bez sumnje zato da bi se izbeglo da na tom mestu ljudi
koji su ga voleli stvore svetilite i svakako zato da bi se zadatak
bacanja ljage na njegovu linost u svesti naroda lake ostvario.
Izvrenje tog zadatka ve je poelo.
Prvi put u nekom amerikom ratu, amerika tampa je drana po
strani sve dok pozornica nije bila spremna. Taj presedan ukazuje na
znaenje koje vojna cenzura ima u ovoj zemlji. tampa je u to vreme
takoe odvraala panju javnosti od same invazije. Izvriti zadatak sa
''hirurkom preciznou'' znailo je pokuati da se prikrije
bombardovanje i unitenje civilnih kua, unitenje bolnice, radio-stan-
ice i sedita policije; pokuati da se prikriju ameriki teki transporteri
koje su vojnici ostavlili na ivici puta jer nisu bili obueni da voze
levom stranom, i civilni automobili s kojima su se ta vojna vozila
sudarila. To je znailo prisvajanje, upotrebu i unitavanje kua,
prodavnica i drugih preduzea bez ikakve naknade. Kad je, posle
kozmetikog ienja, amerikoj tampi dozvoljen pristup na
Grenadu, ona nas je poastila fotografijama nasmejanih Grenaana
koji pozdravljaju svoje okupatore (vidite li na ta se troi novac od
poreza koji plaate?). Ali, naravno, nisu fotografisani natpisi koji pozi-
vaju susede da prijavljuju jedni druge. Nisu slikani ni natpisi prisutni
irom zemlje koji zahtevaju okonanje jenkijevskog imperijalizma.
NEMA BIOPA, NEMA REVOLUCIJE.
ta je, dakle, revolucija donela Grenadi? Donela joj je zaetak
agroindustrije koja je prvi put u istoriji tog ostrva poela da prerauje
sopstveno voe i sopstvenu kafu pod sopstvenom robnom markom
''Spajs Ajl Fuds.'' Konzervirane proizvode sa sopstvenog tla koji su se
mogli kupiti u prodavnicama. Zaetak ribolovstva i industrijske pre-
rade ribe. Zato bi se u zemlji bogatoj tropskim voem najee pio
voni sok od pomorande uvezen sa Floride ili zato bi se u istoj toj
zemlji, ije vode obiluju ribom, najvie jela usoljena riba iz Kanade?
 Revolucija je dovela do toga da se broj lekara na ostrvu
udvostruio od dvadeset tri na etrdeset, da je prvi put u svakoj paro-
hiji otvoren dom zdravlja i da je otvorena zubarska ordinacija.
Revolucionarna vlada je u cilju zdravstvene zatite stanovnitva orga-
nizovala kampanju za unitavanje legla komaraca koju je uspeno
sprovela Nacionalna omladinska organizacija i na taj nain zatitila
Grenadu od talasa groznice denga koja je zahvatila ostali deo Kariba
leta 1981. godine. (20)
Revolucija je dovela do toga da dvanaestogodinji Lindon Adams
iz L'Estera, Karijaku, poduava sedamdesetogodinju enu u itanju i
pisanju to je bio deo programa opismenjavanja po sistemu da svako
onaj ko zna da ita i pie naui nekog ko ne zna, a sprovodio ga je
Centar za narodno obrazovanje. Taj izuzuetno uspean program dobio
je podrku jednog od najbriljantnijih uitelja svih vremena, Paula
Frijera, direktora programa za opismenjavanje Svetskog saveta crka-
va. Kad su se odjeci Poduhvata u okeanu 1981. prouli sa Viksa po
Karibima, a smrad od potencijalne invazije Sjedinjenih Amerikih
Drava rairio nad breuljcima od Grend Itenga do Harvi Vejla, jedan
od najmlaih uitelja iz Centra za narodno obrazovanje, po imenu
Lindon, rekao je: ''Pre revolucije bili smo u mraku. Ja se nikad neu
predati. Radije u da poginem od njihove puke nego to u pristati da
radim za njih ako dou da nam uzmu nau zemlju i ponovo pokuaju
da nas potine.'' Njegova susetka koja ima sedamdeset tri godine i koju
on poduava kae: ''Mislim da je situacija u L'Esteru mnogo bolja
nego pre i da e biti jo bolja. Pogledajte kako deca napreduju i dobro
ue! Ja mislim da ovaj deak za svoje godine odlino napreduje!''(21)
Amerikanka koja pohaa medicinsku kolu, koja je prisustvovala
sceni kad je ubijen prvi ameriki marinac koji se iskrcao na Grenadi,
opire se sugestijama novinarke koja je intervjuie i koja govori o
uporitima inostranih boraca, o Kubancima koji se skrivaju u brdima.
Ona kae: ''O, ne, njega nisu ubili Kubanci. Ubili su ga jedan starac i
njegov sin koji su pucali iz svoje kue.'' Lindon Adams i njegova
susetka nisu Kubanci. Starac i njegov sin koji su branili svoju kuu
nisu Kubanci. Oni su Grenaani koji su se usudili da poveruju u
injenicu kako imaju pravo na to da sami definiu sebe i budunost
svoje nacije nezavisno od Sjedinjenih Amerikih Drava.
Drutvo na Grenadi je izuzetno slojevito i ine ga velika, izuzetno
siromana masa nadniara i seljaci sa malim imanjima, mala ali sve
brojnija grupa radnika u uslunim delatnostima skoncentrisana u
gradovima, mala bogata srednja klasa, dravni slubenici koji imaju
zemlju i koji su se tradicionalno vie bavili uvozno-izvoznim poslovi-
ma nego to su bili zainteresovani za razvoj nacionalne proizvodnje.
Vlada Morisa Biopa postajala je uspean most izmeu ovih razliitih
grupacija. Rasni i klasni problemi imaju duboke korene zbog veoma
sloenog naslea koje su za sobom ostavili nekadanji kolonizatori.
Grenaani su, s pravom, izuzetno otporni na svaku sugestiju o povrn-
im reenjima koja dolazi spolja. Revolucija je, uspevi da ujedini
ciljeve ovih razliitih grupa, postala jo vea pretnja za Sjedinjene
Amerike Drave.
Za prosenog stanovnika Grenade, Sjedinjene Drave bile su
veliko ali nejasno prisustvo i zemlja u kojoj ive neki njihovi dragi
roaci. Sve dok nije poela informativna kampanja Narodne revolu-
cionarne vlade, stanovnici Grenade nisu pratili meunarodne vesti i
komentare tako da uglavnom nisu bili svesni poloaja koji Sjedinjene
Amerike Drave zauzimaju u svetskoj politici niti njihove tradicije
institucionalizovanog rasizma i klasne podeljenosti. Ronalda Regana
su doivljavali kao oinsku figuru i filmsku zvezdu koju nisu povezi-
vali sa politikom sistematskog ekonomskog i vojnog tlaenja obojenih
naroda u zemljama u razvoju irom sveta.
Ali prosean stanovnik Grenade je isto tako izuzetno zainteresovan
za politike teme u svojoj zemlji u onoj meri u kojoj mu borba za
preivljavanje to dozvoljava. Mnogi aspekti oktobarskih dogaaja
izbijaju na povrinu u svakom razgovoru, opreznom ili neopreznom,
zvaninom ili nezvaninom.
Sukobi u pokretu Nju Duel, Biopov kuni pritvor, demonstracije
koje su zatim usledile i u kojima je uestvovalo deset hiljada
Grenaana, drugi manji mar koji se zavrio Biopovim oslobaanjem
i ubistvom zajedno sa drugim ministrima i stotinama Grenaana na
Rimond Hilu, etvorodnevni policijski as koji je usledio posle tih
dogaaja - sve to je ostavilo oseanje uasa u srcima svih stanovnika
ostrva. U tim danima bilo kakvo okonanje sukoba izgledalo je bolje
nego njihov nastavak.
Radio-stanica ''Spajs Ajland,'' pod kontrolom Sjedinjenih
Amerikih Drava, poela je da emituje program istog onog
popodneva kad je poela invazija, a najvei deo stanovnika Grenade
dobijao je informacije o dogaajima sa letaka i plakata koje su irom
zemlje lepili lanovi jedinice za psiholoke operacije okupacionih
snaga Sjedinjenih Drava. Meu stanovnicima su se irile glasine koje
su pokuavale da objasne neobjanjivo. Jedna prodavaica u Sent-
Dordu rekla mi je da je ula kako je u Fort Rupertu vojska pucala na
stanovnitvo zato to su im ''Rusi stavili neke tablete u mleko od kojih
su poremetili i poeli da ubijaju sve oko sebe.''
Ostaje da se vidi da li e budui planovi Sjedinjenih Drava vezani
za Grenadu opravdati viziju mnogih Grenaana koji Sjedinjene
Drave smatraju svojim spasiocem. Takvo gledite ni danas nije ni
upola onoliko raireno koliko bi ameriki mediji eleli da mi veruje-
mo da jeste. Jedan devetnaestogodinji nadniar iz Sent-Dorda koji
je nedavno ostao bez posla kae: ''Oni to mogu da zovu misijom spasa-
vanja koliko god im je volja, ali ja jo uvek nisam spasen.'' Mnogo je
bola ispod glazure zahvalnosti: previe oeva, ujaka, brae i sestara je
ubijeno ili ranjeno zato to su ''Amerikanci mislili da tamo ive
Kubanci.'' Na celoj Grenadi sam osetila nevericu i umrtvljujue
posledice uasa u svakom razgovoru o ratu, esto i pod maskom ivah-
nosti.
Drugi put sam dola na Grenadu est nedelja posle invazije u elji
da saznam da li je ta zemlja jo uvek iva, u elji da ispitam svoj legit-
imni stav sa pozicije zabrinute osobe koja je poreklom sa Grenade, a
ivi u Sjedinjenim Dravama, povodom vojne invazije na taj mali
crnaki narod od strane monih Sjedinjenih Drava. Gledala sam oko
sebe, razgovarala sa Grenaanima na ulici, u radnji, na plai, na veran-
dama u sumrak. Grenada je njihova zemlja. Ja sam samo njihova
roaka. Ja moram dugo i paljivo da sluam i da dobro razmislim o
implikacijama onog to sam ula, kako u suprotnom ne bih bila
optuena za istu onu olaku aroganciju za koju se optuuje vlada
Sjedinjenih Drava kad veruje u spoljanja reenja za budunost
Grenade.
Dola sam na Grenadu i da bih se uverila da je preivela napad
najmonije drave na planeti. Preivela je. Grenada je izubijana, ali je
veoma iva. Grenaani su topao i ilav narod (kao da ujem svoju
majku koja kae: ''ene sa ostrva su dobre supruge. Njih nita ne moe
da iznenadi jer su doivele i gore.'') koji je i ranije opstao uprkos kol-
onizatorima. Ja se ponosim to vodim poreklo iz zemlje koja je povela
prvu crnaku revoluciju na engleskom govornom podruju na ovoj
hemisferi. Mnogo toga je, na alost, izgubljeno na Grenadi. Ali nije
izgubljeno sve. Nije izgubljen duh naroda. Parola Uvek napred, nikad
nazad (22) vie je od pukog zviduka u mraku koji je sada svuda oko
nas.

BELEKE
 1. P. Tyler, Washington Post, October 10, 1983, p. A14.
2. A. Cockburn, Village Voice, November 8, 1983, p. 11.
3. B. D. Ayers, New York Times, October 22, 1983, p. A5 and J.
McQuiston, New York Times, October 26, 1983, p. A20.
4. Text of Treaty, New York Times, October 26, 1983, p. A19.
5. S. Taylor, New York Times, October 26, 1983, p. A19.
6. A. Lewis, New York Times, November 3, 1983 and A. Cockburn,
Village Voice, November 8, 1983, p. 10.
7. S. Mydans, New York Times, January 15, 1984, p. 9.
8. Christian Science Monitor, November 7, 1983.
9. A. Schlesinger, Jr., Wall Street Journal, October 26, 1983.
10. C. Sunshine, ed., Grenada - The Peaceful Revolution (E. P. I. C.
A., Washington, D. C., 1982).
11. C. Sunshine, The Guardian, December 28, 1983.
12. E. Ray and B. Schaap, ''U. S. Crushes Carribbean Jewel,''
Covert Action Bulletin # 20, Winter 1984, p. 11.
13. Ibid., p. 13.
14. Ibid., p. 5.
15. S. Taylor, New York Times, November 6, 1983, p. 20.
16. Ibid.
17. Washington Post, November 21, 1983.
18. CBS Evening News, December 18, 1983.
19. The London Guardian, November 4, 1983.
20. Grenada -The Peaceful Revolution, p. 87.
21. Carriacou - In the Mainstream of the Revolution (Fedon
Publishers, St. Georges, Grenada, 1982), pp. 54-57.
22. Parola iz doba revolucije na Grenadi.