1

Проф. др Бојана Стојановић Пантовић

Доц. др Соња Веселиновић
Ма Маја Медан, асистент
Ма Стеван Брадић, асистент

ОКВИРНА ИСПИТНА ПИТАЊА ИЗ ПРЕДМЕТА

ОБЛИЦИ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 20. ВЕКА

2015/2016

1. Европски контекст српске модерне и њена периодизација. Главне естетичке и

поетичке идеје раздобља. Стилско-версолошке и тематско-мотивске иновације у
поезији, прози (роман, приповетка, новела, кратка прича). Главни представници.
2. Основна обележја књижевно-критичке мисли (Ј. Скерлић, Б. Поповић, Љ.
Недић). Идеологија и естетика водећих часописа епохе.
3. Вредносни критеријуми и заступљеност песника модерне у Антологији нове
српске лирике Богдана Поповића (Предговор).
4. Дескриптивне (медитеранске) и љубавне песме Јована Дучића (на примерима
обрађених песама и песама у прози).
5. Дучићеве зреле песме из збирке Лирика (метафизичко-религиозне песме).
6. Војиславизам, парнасизам и симболизам Јована Дучића. Дучић и традиција
српског песништва (Предговор у Антологији Миодрага Павловића).
5. Нова тематизација еротског искуства у поезији Милана Ракића.
6. Репрезентација родних улога у љубавним песмама Милана Ракића (може се овде
поменути и Даница Марковић).
7. „Косовски циклус“ Милана Ракића и/или у поређењу са „Видовданским
песмама“ Милоша Црњанског.
8. Посмртне почасти Симе Пандуровића: манифест нове песничке генерације
(Предговор), бодлеровски сплин и декаденција, естетика ружног (песме „Мртви
пламенови“, „Светковина“, „Без мотива“, „Сенке“).
9. Иновације у поетици и поезији Владислава Петковића Диса.
10. Збирка Утопљене душе и њена структура. Предекспресионистички
сензибилитет Пандуровићеве и Дисове поезије.
11. Негативна рецепција Пандуровићеве и Дисове поезије код најзначајнијих
критичара модерне.
12. Војислав Илић као претходник В. Петковића Диса и српских модерниста.
13. Анализа најзначајнијих Дисових песама („Тамница“, „Утопљене душе“,
„Престанак јаве“, „Јутарња идила“, „Нирвана“).
14. Тематизација топоса мртве драге у песми „Можда спава“ и феномен писања
песме. Веза са Костићем, Змајем и Радичевићем.
15. Рецепција српских модерниста код српских авангардиста и послератних
модерниста и критичара (Црњански, Тодор Манојловић, Станислав Винавер, Зоран
Мишић, Миодраг Павловић, Јован Христић, Иван В. Лалић, Леон Којен).
 2

16. Нечиста крв Борисава Станковића између натурализма и симболизма.

Наративне специфичности и проблем фокализације.
17. Комплексност Софкиног лика (паралеле са сличним примерима у светској и
српској књижевности).
18. Родна репрезентација женских и мушких ликова у роману Нечиста крв.
19. Сапутници Исидоре Секулић и модернизација кратких прозних жанрова.
Скерлићева и Матошева критика збирке.
20. Анализа мотивско-тематских, наративних, родних и семантичких
специфичности на примерима карактеристичних текстова из збирке („Буре“,
„Круг“, „Главобоља“, „Носталгија“, „Растанак“, „Питање“).
21. Андрићева лирска проза Ex ponto и Немири између симболизма и
експресионизма. Веза са доцнијим Андрићевим делима.
22. Европски контекст српске авангарде. Рецепција немачке, француске и руске
авангарде. Перидоизација српског експресионизма и његове поетичке
специфичности. Главни представници и песнички програми (Црњански, Винавер,
Манојловић, Младеновић, Миличић). Феномен бројних „изама“. Зенитизам као
интернационални покрет.
23. Структура збирке Лирика Итаке и феномен суматраизма. Принцип одуховљења
материје. Текст „Објашњење Суматре“ и ауторов полемички однос према
претходницима.
24. Рецепција аустријских и немачких експресиониста код Милоша Црњанског.
25. Дневник о Чарнојевићу и парадокс жанра, удвајање главног јунака/наратора.
26. Европски узори Дневника о Чарнојевићу.
27. Флуидност идентитета протагониста Дневника о Чарнојевићу.
28. Сеобе Милоша Црњанског као тип породичног, љубавног, историјског и
метафизичког (суматраистичког) романа.
29. Наративне и стилске одлике романа Сеобе.
30. Родна репрезентација главних ликова и топос боваризма у роману Сеобе.
31. Поетска збирка Откровење Растка Петровића као врхунац српске авангардне
поезије (структура збирке, полемичк-пародијски тон, наслов, топос пута и путника,
мотиви, тип стиха, преплитање жанрова, митопејство, веза са Аполинером).
32. Специфична употреба језика - женско писмо Растка Петровића (на примерима
песама из збирке: „Путеви“, „Сви су чанци празни“, „Ноћ Париза“, „Тајна рођења“).
33. Препилитање експресионистичког, дадаистичког и надреалистичког поетичког
поступка у збирци Откровење.
34. Наративне иновације у роману Бурлеска Господина Перуна Бога Грома
(обликовање времена, простора, клизна позиција приповедача,
аутореференцијалност).
35. Бурлеска као деконструкција хришћанске доктрине, декодирање фолклорних и
митско-митолошких топоса. Интертекстуалност и наговештај постмодернистичког
колажирања текста.
36. Један путопис по избору (Људи говоре, Африка или одломци неких других
путописа, нпр. Сицилија).
37. Структура збирке Седам лирских кругова Момчила Настасијевића. Песнички
поступци редукције, елиптирања и формализације. Веза са традицијом и њено
преокретање. Феномен „звучног симболизма“ – претходници и следбеници.
 3

38. Настасијевићеви есеји као ауторова експлицитна поетика („Неколико

рефлексија из уметности“, „За матерњу мелодију“, У тражењу себе“).
39. Особености Настасијевићеве поетске синтаксе.
40. Анализа одабраних прича, веза са Е. А. Поом, топос „уклете лепоте“.
41. Инцест и поетика преступа у Настасијевићевом књижевном делу: драма Код
Вечите Славине. Веза са Георгом Траклом.
42. Особености поетике Милана Дединца у контексту српског надреализма.
43. Појам генеричности у књижевном делу Иве Андрића (показати на конкретним
примерима).
44. Тематско-стилски распон Андрићевог стваралаштва и његова културолошка
припадност и поливалентност. Европски контекст (француски, немачки, енглески,
амерички, хрватски, бошњачки, итд.).
45. Портрет као наративна конкретизација есеја „Разговор са Гојом“ (Аникина
времена, Мара милосница, Карађоз, Ћамил, Омер паша Латас, Мустафа Маџар,
Алија Ђерђелез, Жена на камену).
46. Еротска репрезентација и типови сексуалности Андрићевих јунака и јунакиња.
47. Наративна структура романа Проклета авлија и анализа хронотопа наслова.
48. Хетеродиегетички наратори у роману Проклета авлија.
49. Историја као фикција у роману Проклета авлија.
50. Проклета авлија и проблем универзалног исказа (зло, непомирљиви светови,
незаустављивост причања и приповедања).
51. Поетика Васка Попе : између традиционалног (фолклорна и средњовековна
књижевност, алхемијска традиција) и аванградног (дадаизам, надреализам,
конструктивизам).
52. Попин песнички поступак (на примерима обрађених песама).
53. Дехуманизација и постварење у поезији Васка Попе (егзистенцијални бесмисао,
црни хумор).
54. Одлике неосимболизма у српском песништву шездесетих година и главни
представници. Аутопоетички ставови Бранка Миљковића. Однос према поетској
форми.
55. Поетика Бранка Миљковића кроз призму идеја Стефана Малармеа и Пола
Валерија.
56. Бранко Миљковић и песнички преци (циклус Седам мртвих песника).
57. Орфејство и нарцизам Бранка Миљковића (песма „Орфеј у подземљу“, циклус
„Триптихон за Еуридику“). Веза са Рилкеовом песмом „Орфеј, Еуридика, Хермес“).
58. Миљковићева критика поетске речи („Критика метафоре“, „Постанак песме“ и
друге релевантне песме из збирке Порекло наде).

59. Милош Црњански: „Роман о Лондону“

Меша Селимовић: „Дервиш и смрт“ изборно припремити један роман

60. Песници културе и тематизације песничког чина:

Миодраг Павловић
Јован Христић
 4

Иван В. Лалић изборно припремити једног песника

Борислав Радовић

61. Постмодернистички прозаисти: изборно припремити једно дело ових

аутора:

Милорад Павић : Хазарски речник

Данило Киш: Башта, пепео
Борислав Пекић: дело по избору (Време чуда, Ходочашће Арсенија Његована,
збирка прича „Нови Јерусалим“, или неки роман из последњег циклуса
(Беснило, 1999, Атлантида).