Tomas Man-Čarobni breg

I glava
Dolazak

Jedan običan mlad čovek putovao je usred leta iz Hamburga,svog rodnog

grada, u mesto Davos. Išao je u posetu na tri nedelje.Dalek je to put za tako
kratak period. Iz Nemačke do Švajcarske. Putuje se dva dana i stalno se menja
prevoz. Tog mladog čoveka po imenu Hans Kastrop,razmaženo dete i
mekušac,zatičemo u kupeu malog voza koji se penje po Švajcarskim planinama
kako razmišlja o novom predelu,o preostalom ispitu i neposrednoj budućnosti.
Na stanici sela u koje je putovao sačekao ga je rođak Joahim Cimsen.On je
zapravo bolestan,neka plućna bolest i u bolnici je već 5 meseci a Hans je došao
u bolnicu koja je zapravo sanatorijum da mu pravi društvo i odmori malo.
Sanatorijum Berghof nalazi se na 1600m nadmorske visine.Hans je konstatovao
da je Joahim bolje i da se skoro oporavio. Uputili su se ka bolnici i Joahim je
Hansa upoznao sa doktorom Berensom (po njemu se sanatorijum i zove) i
asistentom Krokovskim koji se bavi ,,seciranjem duše'' kod pacijenata.

Broj 34

Hansa je rođak smestio u sobu 34. Soba je bila izuzetno čista, bela,a Cimsen je
Hansa obavestio da je tu prekjuče umrla neka Amerikanka. Hansu je bilo hladno
i konstatovano je da se tu ne greje, drže ih na ,,prilično svežem režimu''.Hans se
zaprepastio kada je na putu ka trpezariji čuo nekog čoveka kako kašlje. Nikad u
životu nije čuo takav kašalj.

U restoranu

U restoranu je bilo svetlo , elegantno i prijatno. Tu je bila samo jedna žena od

30-ak godina koja je volela da jede sama,ni sa kim nije razgovarala i uvek pri
jelu čitaka knjigu. Joahim mu je rekao da je u sanatorijum došla jako mlada i i od
tada nije više živela u svetu. Jelo je bilo odlično. Rođaci su razgovarali o svemu
i svačemu,smejali se i na povratku ka sobama Hansu bi predstavljen asistent
kome Hans reče da je zdrav i da od njih ne trazi lečenje ni telesno ni
duhovno.Asistent kao da se naljutio ali se srdačno pozdravio sa gostom. U sobi
je brzo zaspao i cele noći sanjao rođaka kako kašlje kao onaj čovek .

1
 II glava

O krstionici i o dedinom dvostrukom liku

Hans Kastrop je sačuvao samo blede uspomene na svoj roditeljski dom.Majka

mu je umrla kao mlada a otac ubrzo zbog neke prehlade dobi upalu pluća i
ubrzo umre tako da mali Hans bi poslat kod dede da ga čuva.Deda je za Hansa
bio nešto najbitnije,čovek kojem se Hans divio,pogotovo na osnovu slike koja je
u prirodnoj veličini predstavljala dedu u svečanom odelu. A dedina svakodnevna
pojava u kucnom izdanju njemu je delovala kao da je to neki privremeni deda
koji je samo nesavršeno odgovarao onom prvom. Posle večere koja je uvek bila
svečana deda je odlazio u kabinet da puši a mali Hans mu je često u takvim
trenucima tražio da vidi krstionicu. Deda je tada ustajao i iz ormara vadio
krstionicu koja je bila jako stara oko 100godina,sastojala se iz pozlaćene činije i
plitice koja je datirala još iz 1650.god. Na njoj su bila ispisana imena starešina u
porodici Kastrop koji su bili vlasnici tog suda; bilo ih je već sedam i pored
svakog godina kada je nasledio sud. Malog Hansa kao da je oduševljavala
prolaznost,porodično nasleđe što prolazi iz ruke u ruku ali ipak ostaje. Hans se
oduševljavao dedom,ličeo je na njega, a kada je deda umro sahranili su ga u
onom svečanom odelu sa slike i Hansu bi drago što se deda sada svečano
oslobodio privremenog prilagođavanja i definitivno se vratio u svoj pravi i njemu
prikladan oblik.Bilo mu je jako žao dede ali smrt njemu dragih nije mu bila strana
tako da to nije doživeo kao nešto stršno.Kod dede je bio samo 2 godine.

Kod Tinapelovih i o moralnom nahođenju Hansa Kastropa

Došao je u kuću konzula Tinapela ujaka njegove pokojne majke koji je prodao
njegovo imanje uložio novac u banku i lepo raspolagao njime,Hans nije bio baš
neki đak ali ga je deda-ujak terao da uči i na nagovor svog prijatelja koji ima
brodogradilište ,Hansa upisaše na fakultet kako bi postao inžinjer i radio kod
njega. Hans se uvek lepo nosio i svi meštani su znali da će od njega biti
neko.Hans je poštovao rad ali ga nije mnogo voleo. Za diplomski je morao da
radi naporno i dugo i kada se vratio kuci izgledao je slabo.Doktor mu je
savetovao da promeni vazduh .Konzul(deda-ujak) je smatrao da to nije loše i da
ne bi bilo loše ni da poseti svog rođaka Joahima sina polusestre njegove
pokojne majke.Kada je krenuo na put na kojem smo ga sreli bilo mu je 23
godine. Po povratku trebalo bi da počne da radi na brodogradilištu.Otputovao je
na tri nedelje.

2
 III glava

Čedna natmurenost
Ujutru je sa balkona video neku zenu kako povijeno hoda sva u crnom po
vrtu.Čuo je i ruski par u sobi do njegove kako vrlo glasno vodi ljubav i kako nebi
to više slušao vratio se u sobu gde je konstatovao da se isto čuje i da su zidovi
mnogo tanki.Zgrozio se.

Doručak

Pitao je Joahima za onu ženu u crnom na šta mu je on odgovorio da je

Meksikanka, da ne zna ni reč Nemačkog da je došla kod najstarijeg sina koji će
ubrzo umreti ,ali pre nekoliko nedelja došao joj je i mlađi sin da još jednom vidi
brata dobio temperaturu i Berns kaže da iako ustane iz kreveta imaće više sreće
nego pameti. Od tada se majka tako šeta ako nije kraj njih,a ako je čovek oslovi
ona samo kaze ,,Tous les deux''(-svaki dan-moj slobodni prevod :-) ) jer drugo
ne zna ništa da kaže a ovde trenutno niko ne zna Španski.Hans izrazi želju da
se ne upoznaje sa ruskim parom.Oni su u trpezariji sedeli za stolom,,loših Rusa''
postojao je i sto ,,boljih Rusa''. Kad su završili doručak na vratima sreli su dr
Berensa koji je savetovao Hansu da jede lepo ,poštuje sva pravila kuće,ide u
šetnje,spava na terasi i meri temperaturu jer je malo anemičan i neće mu
škoditi.

Satana
Hans je mnogo voleo da puši,Joahim ne.Otišli su u šetnju,tamo je Hans
upoznao način lečenja ovde,Joahim mu je pričao kako nekome kome je jedno
plućno krilo bolesno izvrši se operacija tj,to bolesno krilo se napuni
gasom,azotom i tako ono prestane da radi,dopumpavanje se vrši na 15 dana i
posle godinu odprilike ono se skroz odmori i izleči. Hans se žalio na vatru u
obrazima i malaksalost ali to je samo aklimatizacija.Pri toj šetnji upoznaje Hans
Setembrinija.Pisca Italijana koji je jako dugo ovde. Hansu se on odmah svideo i
sprijateljili su se iako mu je Joahim govorio da se ovde teško ostvaruju
poznanstva.Setembrini je Berensa nazvao Satanom.Hansu ne prijaju cigarete.

3
Oštroumnost

Hans filozofira mada nije imao takav običaj.Pričao je o vremenu.Osećaj i pravo

vreme su različiti,Za neki put ti treba 20 minuta po satu a u mislima ga pređeš
za sekund.Konstatovao je da je danas posebno oštrouman. Posle Šetnje
ponovo se islo na jelo. Oko nega i rođaka za stolom su sedeli-Engleskinja mis
Robinson,nastavnica gospođica Engelhart neki doktor Blumenkol,neka devojka
što srče jogurt i njena tetka,nekulturna i prosta gospođa Šter i neka Marusija što
se stalno smejala pa je zbog toga stalno stavljala maramicu na usta koja je
mirisala na narandzu.Sve u svemu nezanimljivo društvo.

Naravno žena
Konačno je video ko to ulazi i treska vratima što ga je konačno mnogo
nerviralo.Bila je to neka žena crvenkasto plave kose koja je bila uvijena u
pletenicu.Išla je bez šuma što je skroz odudaralo od njenog ulaska koji je uvek
praćen treskom. Video je nešto malo od njenog lica jer je sedela za stolom boljih
Rusa i neverovatno ga podsetila na nekog ili nešto ali nije znao na
šta.Nastavnica do njega primetila je čudan izraz na njegovom licu,besan zbog
nekulture mlade žene i rekla mu da je to gospođa Šoša.

Gospodin Albin

Gospodin Albin je uživao da plaši žene pokazujuci im svoj pištolj i govoreći kako
ga čuva da bi se ubio kad mu doktor kaže da nema leka , a pošto ga već ni ne
pita kako je- svestan je da je to uskoro. To vam je kao u Gimnaziji kada postane
jasno da ceš da ponavljaš razred niko te više ništa ne pita. Hansu se svidelo
poređenje jer je i on ponavljao jedan razred i znao da je stvarno tako.
Setembrini ga je pitao koliko godina ima a Hans na trenutak nije mogao da se
seti.Spavao je posle i u snu shvatio na koga ga podseća Šoša.

4
 IV glava

Potrebna kupovina

U sred avgusta pao je sneg.U sobi je bilo svega 6 stepeni, zato je Hans Kastrop
rešio da ode u ,,Mesto'' i da kupi ćebad kako bi mogao da leži na terasi za
vreme dnevnog obaveznog odmaranja. Odbio je Joahimov predlog da kupi i
vreću ,krznenu, jer je smatrao da nju nikako neće moći da upotrebi dole u
ravnici a uostalom to bi značilo da se nastanio ovde kod njih i da im u neku ruku
već pripada protiv čega se on kategorički branio.Od svega što mu je doktor
savetovao on se jedino nije pridržavao merenja temperature.Sa Setembrinijem
je vodio uvek duge i intelektualne razgovore.Ovaj se uvek postavljao zaštitnički
prema Hansu i želeo je da ga upućuje u život.Nije bio puno stariji imao je 30-ak
godina i Hansu su puno prijali razgovori sa njim.Setembrini je smatrao da bolest
nije dostojna poštovanja,to zaslužuje jedino svest i razum,zalagao se za
napredak i rad.Smatrao je da u književnosti nisu bitni lepi karakteri već lep
način kojim će ti karakteri biti opisani.On je bio opozicionar i Hansu je to odmah
bilo jasno.

Kratka rasprava o čulu vremena

Godine pune događaja sporije prolaze nego siromašne,prazne,lake,koje prohuje

kao vetrom oduvane.Kad je jedan dan kao svi onda su svi kao
jedan.Navikavanje je obamrlost ili pak malaksalost čula vremena,i što nam u
mladosti godine prolaze lagano,a kasnije život sve brže promiče i juri i to mora
da počiva na navikavanju.To je mislio Hans pre nego što je došao ovde a sada
mu se vreme odužilo da mu se čini da je došao ko zna od kad.

Politički sumnjiva

Meka muzika se slušala nedeljom na balkonu.Setembrini nije želeo da učestvuje

u tome jer je smatrao da ona iako oplemenjuje ona i opija i uspavljuje a onda se
suprotstavlja aktivnosti i napretku.Zato je rekao da je ona politički sumnjivog
karaktera.

5
Hipe
Asistent doktora Bernsa ,Krokovski, drzao je svakih 14 dana u trpezariji
predavanja psihološkog i podsvesnog karaktera.Te nedelje tema je bila Ljubav
kao patogeni činilac.Hans je bio sit ,,horizontalnog načina zivota''-kako je to
nazvao Setembrini,i rešio da posle doručka ode u malo dužu šetnju,sam da vidi
hoće li mu biti bolje.I dalje je osećao gorenje obraza i vrtoglavicu.Planirao je da
se vrati posle ručka i da stigne na predavanje.Šetao je i pevao,to nije bilo
svojstveno njegovom karakteru.Počeo je vrat da mu drhti i tada još više je ličio
na svog dedu.Setio ga se sa radošću.Kod jednog potoka daleko na brdu video
je klupu i seo.Utom mu je krenula krv iz nosa najverovatnije zbog nadmorske
visine. Legao je na klupu i počeo da se seća: Bilo mu je 13 godina.video je
školsko dvorište i sebe kako razgovara sa jednim dečakom sličnih godina.Dečak
se zvao Hipe. Sin profesora gimnazije. Njemu se Hans divio i jedva čekao da ga
vidi. Bila je to zaljubljenost. Ta tajna ljubav trajala je godinu dana pre razgovora i
godinu dana posle.Hipe je otišao jer je otac dobio premeštaj i vrlo brzo Hans je
zaboravio na njega -neprimetno su iščezla osećanja kao sto su se uostalom i
pojavila.Hans je samo jednom razgovarao sa njim i taj razgovor se odigrao
ovako;Bio je na redu čas crtanja i Hansu je trebala olovka Hansu se učini
pogodan trenutak i priđe Pšibislavu Hipeu -Izvini,možeš li mi pozajmiti olovku?
-Rado.Ali mi posle časa vrati. I izvuče iz dzepa svoju posrebrenu olovku i
objasni Hansu kako da rukuje njome.
-Samo nemoj da je slomiš.Dodade.Dečaci se pogledaše,nasmešiše se
jedan drugome i odoše.
To je bilo sve.Ali Hans u životu nije bio zadovoljniji od tog časa crtanja.Bio je
slobodan da olovku malo zašilji i te opiljke je čuvao u radnom stolu i niko nije
znao od kakve su oni važnosti.Inače,olovku je vratio na najobičajniji način.
-Evo,reče,-Hvala lepo.
Pšibislav ne reče ništa već olovku stavi u dzep. Posle toga nisu nikad više
razgovarali.
Odjednom Hans naglo otvori oči,svestan da je sanjao.,,Nikad nisam mislio da ću
ga opet videti tako jasno.Kako je čudno ličio na nju. Na ovu ženu ovde. ''Kasnio
je na predavanje zato požuri.

6
Analiza
Na predavanje ja stigao kasno,pokušao je da uđe neprimetno,seo odmah do
vrata a onako krvav ličio je na zločinca.Ispred njega sedela je gospođa Šoša.
Pogledala ga je svojim uzanim očima.Bile su to Pšibislavljeve oči.Krokovski je
govorio o tome kako se potisnuta ljubav javlja u obliku bolesti.Kao po prećutnom
dogovoru Hans i Joahim nisu govorili o predavanju nikada.Prošla je jedna
nedelja.Hans je platio račun i zaključio da je vrlo jeftino živeti ovde.Saznao je da
je dr Berns sam bio pacijent ovde i da je svojim zalaganjem izdejstvovao da se
ovde lečenje odvija tokom čitave godine iako je pre bilo samo zimi. Gospođica
Engelhart vrlo je opširno govorila o gospođi Šoša.Znala je da je udata, da nema
dece, da joj je muž slobodnih shvatanja i da joj sve dozvoljava.Da nije ovde prvi
put,da ode na neko vreme pa se vrati.Shvatila je ona da se Šoša sviđa Hansu
pa ga je često zadirkivala dok joj je Hans odgovarao da se njoj sviđa Šoša pa da
zato toliko priča o njoj na šta je nastavnica negodovala crveneći.Sutradan mu je
saopštila da se raspitala i da se gđa Šoša zove Klavdija.Hans je primetio da mu
zadnjih par dana srce ubrzano kuca. Hans je često u trpezariji gledao u pravcu
gđe Šoša a ona se često okretala te bi im se pogledi sreli.Jednom je čak kada je
njoj pala maramica Hans poskočio sa stolice,refleksno kako bi je dohvatio,što je
nastavnica primetila i samo se nasmejala.Hans se postideo.Šoša se dva dana
nije okretala od tada i to mu je bio znak da neka veza ipak postoji i da ga je ona
primetila. Hans nikada sa rođakom nije razgovarao o Klavdiji kao što ni ovaj nije
nikada sa Hansom razgovarao o Marusiji,devojci sa velikim grudima koja je
sedela za njihovim stolom i koja se stalno kikotala držeći maramicu koja je
mirisala na narandzu a koja se nesumnjivo dopadala Joahimu.Hans je sada sve
više koristio prilike da se sretne sa gđa Šošom.Pošto je znao da ona stalno
kasni na obede kasnio je i on pod izgovorom da je nešto zaboravio u sobi te da
mora da se vrati ili nešto tome slično,nekad bi je sreo a nekada bi ona išla
ispred njega sa jednom rukom u dzepu a drugom bi pridržavala kosu i uvek
tako. U razgovorima sa Setembrinijem je uživao,ovaj mu je pričao kako se
njegov deda borio za prava a Hans se ponekad i postideo što je njegov deda
prvobitno imao svoja prava.Za Hansa Setembrini je bio humanista(ljubav prema
čovečanstvu).Poštovao ga je jako puno.

7
Termometar
Hans je dobio kijavicu.Bolničarka mu je prodala toplomer i Hans je imao
37,6.Toliku temperaturu nije imao ni njegov rođak.Znao je da temperaturu nije
dobio od nazeba i kajao se što nije merio ranije.Joahim ga je nagovorio da sutra
kad on bude išao na svoj uobičajeni mesečni pregled pođe sa njim.U 2 kada se
završio ručak,njih dvojica su pošli a gđa Šoša ga je pogledala kao da zna kuda
ide.Joahimu je doktor odredio ovde boravak još minimum 5 meseci.Kod Hansa
je pronašao upalu zbog koje mora da leži par nedelja pa tek da mu radi rengen i
da vidi šta je sa njim.Kad je već tu,ne vredi da odlazi.
(prvih 200 stranica)
V glava

Večna supa i iznenadna jasnost

Zasad je dovoljno da se svako seti kako je brzo prolaze dani kada ih provodimo
u krevetu kao bolesni,to je jedan te isti dan.U podne ti donose supu koju su ti i
juče doneli i koju će ti i sutra doneti.Joahim je stalno dolazio da mu pravi društvo
i jednom mu čak rekao da se oseća odgovornim što je on bolestan jer da nije
došao da ga poseti on bi bio zdrav,na šta ga je Hans smirivao govoreći kako mu
je doktor rekao da bolje što je tu dok se bolest nije raširila i da on od početka
ima razumevanja za bolest.Obišao ga je i Krokovski i čestitao mu što je od gosta
postao drug.Jednog dana -moglo je biti 10 ili12 dana kako je Kastrop legao u
postelju neko uđe i upali svetlo.Bio je to Setembrini.Ubeđivao ga je da on nije
bolestan da samo malo ne podnosi klimu jer se to skoro dogodilo sa nekom
zenom koja je bila tu,snimci nekad pogreše i neki čovek ovde lečen od pluća
kada je umro obdukcija je pokazala da su mu pluća bila zdrava i da je umro od
nekih koka.Hans ga je ubeđivao u suprotno.-Znate li vi inžinjeru šta to žnači biti
izgubljen za život,vi ste se malo otuđili od zivota za koji ste rođeni, to ne
valja.Jedan čovek koji je ovde dugo bio otišao je kući a tamo ništa nije radio
vecć je po ceo dan ležao sa termometrom u ustima.Samo onaj koji je živeo gore
taj me razume i zna kako treba.Završilo se tako što ga je majka vratila gore u
njegov zavičaj.Hans ga nije razumeo. Posle tri nedelje Hans je podsetio da leži
dugo i ko zna koliko bi ga još ostavili da leži da nije trazio pregled.Sestra obeća
da će biti što pre i da sada može da ustane.Posle 3 nedelje opet je sa
Joahimom otišao u šetnju.

8
Bože moj pa ja vidim

Njegov povratak normalnom životu i svakodnevnom obedovanju u trpezariji

ostao je nezapažen,mada je on bio ubeđen da je gđa Šoša to primetila.On je
dok je bio bolestan non-stop mislio o njoj i tako su mu dani brže prolazili.
Nastavnica ga dočeka sa novim informacijama o njoj. Naime,saznala je da
nema dece , da je ovde posecuje neki čovek koji nije njen muž i da dr Berns
slika njen portret. Posle toga Hans je imao temperaturu 37,7 .Najviše ga je
pogodio taj portret. Primetio je da je u nju zaljubljen i neki momak koji je u
slobodno vreme svirao na klaviru ali mu on nije predstavljao pretnju jer je bio
neuglednog izgleda retke kose ,kvarnih zuba i previše banalan.Posle nedelju
dana Hans je otišao na rendgenski snimak. U čekaonici dr.Bernsa bila je i ona
,madam Šoša . Obratila se ne njemu vec Joahimu i pitala ga koliko već čekaju,
kada im je zakazano i sl. Joahim je odgovarao kratko čitajući novine. Hansu se
ledila krv u žilama. Hans se oduševio kada je video rođakov ,,portret'' kako je on
zvao rendgenski snimak -video je skelet čoveka koji još nije umro a znao je kako
će da izgleda tada kada od njega ostanu samo kosti .To je bilo fascinantno.
Joahim još nije ozdravio ali je oporavak primetan , dok je Hans imao neke
čvoriće i njegov ostanak ovde bio je neminovan.

Sloboda
Hans se osećao slobodnim. Sada je bilo krajnje vreme da javi ujaku da ostaje
nezna koliko, i da ga uskoro ne očekuju ,kao sa žaljenjem a ustvari vrlo
zadovoljan što ostaje. Hans se sada više nije osećao kao gost ,kupio je i vreću
za svakodnevni odmor na terasi i naučio od Joahima kako da se uvije u ćebad.
Trudio se da kada govori tu u blizini bude ona,kako bi ga čula da ostaje . Kada
ga je ona jednom pogledala popreko on je doživeo hlađenje. Živa na toplomeru
se više nije pela. U tome je bio vrhunac njegovih muka. Treći dan donese
spasenje. U obaveznoj šetnji Hans primeti nju daleko ispred.Iako Joahim nije
mogao brže Hans skoro da polete, ostavi rođaka i kada je stiže reče,,Dobar
dan'' a njen poklon on primi s radošću. Bio je to kraj niske temperature.

9
Enciklopedija patnje
Počeo je da se druži sa njenim prijateljima i bilo je lepo od Setembrinija što bi u
takvim prilikama prilazio Hansu i započinjao kakav razgovor sa njim.Govorio mu
je kako je dobio posao da piše kratku analizu svih onih remek-dela svetske
književnosti koja govore o patnji. To je neka enciklopedija patnji i njeni
sastavljači poverili su sveru književnosti baš njemu . Hansu je bilo drago što je
ta čast ukazana Setembriniju. Setembrini je jos jednom insistirao na tome da se
Hans vrati kući,sto Hans naravno nije poslušao i bio je svestan da je to sve
samo zbog jedne žene ,,uzanih očiju''. Setembrini mu reče da će čim bude
svestan da mu nema leka uzeti neki stan tu u selu i otići odavde.

Humaniora

Hans zamoli jednom prilikom dr Berensa da mu pokaže svoje slike, tobože jer je
i on nekada slikao. Berens prihvati rado,o Joahim iako nije želeo bi primoran da
pođe sa njima kako ne bi ostavio svog rođaka samog.Kada su ušli u atelje,Hans
se kao divio nekoj slici u predsoblju a portret koji ga je interesovao odmah je
zapazio. Oduševljavao se posle sličnosti porteta sa modelom iako je uopšte nije
bilo,da nije pre čuo da doktor slika Klavdiju nikad je ne bi prepoznao.Doktoru je
bilo drago što je verno naslikao model a Hans je otkačio sliku kao da je bolje vidi
i za nju predložio drugo mesto tobože , bolje osvetljeno.Kada ih je Berens
pozvao na kafu Hans je zaboravio da vrati sliku i sve sa njom pošao u
salon.Dobrom Joahimu sada je bio jasan razlog posete. Pričali su o koži ,telu,i o
mnogo čemu za šta mu je doktor davao stručna objašnjenja.

Proučavanje

Došao je i Božic,kao da nije ni bio , malo se osetilo u atmosveri-svečanije

toalete dama i gospode i po jednoj jelci u uglu ali ništa više.To je bio prvi Božić
koji je Hans Kastrop proveo van kuće. Nabavio je stručne knjige iz medicine,
kupio ih i počeo u slobodno vreme da proučava anatomiju,biologiju.Sanjao je
đospođu Šoša kako ga ljubi.

Mrtvačko kolo

Ubrzo posle Božića umre austrijski aristokrata,onaj što je čudno kašljao na

početku. Hans izrazi želju da oda postu umrlom prijatelju,nagovori i Joahima da
pođe sa njim.Udovica je bila dirnuta ovim gestom a na pitanje šta je po profesiji
Hans odgovori da je bio inžinjer.Bio? Utoliko ,,bio'' što se sada isprečila bolest i
10
ne zna da li će se ikada vratiti svom pozivu. Posle ovoga on odluči da se malo
više pozabavi jako bolesnima i umrlima ovde.Joahim mu reče da se može
uostalom pozvati na svoj interes za medicinu. Prvo su obišli neku mladu devojku
od 16 godina.Poklonili su joj cveće i jako je obradovali.Njeni roditelji bili su do
suza ganuti Hansovim kavaljerstvom i neznošću koju je pokazivao držeći mladu
devojku za ruku.Ubrzo je umrla.Zatim je sam posetio sa Berensom neku
,,prepunjenu''devojku.Doktor ju je tako zvao jer je ona bila jedna od onih
pacijenata kojima je jedno plućno krilo bilo punjeno azotom.Naime otišla je iz
sanatorijuma na par dana i trebalo ju je dopuniti.Tamo u ravnici to je uradio neki
doktor i iz neznanja prepunio je. Ona se stalno smejala,i njoj je Hans poslao
cveće. Vremenom su rođaci stekli glas samarićana i milosrdne braće.
Setembrini ga je jednom tako oslovio i dok je Hans pokušao da objasni kako se
on i njegov brat staraju o deci smrti, Setembrini ga je zamolio da ne meša svog
brata u to. Posetili su i sina Tous les deus .Obojica su se naročito posvetili
Kareni Karstet. Ona je bila privatni pacijent dr Berensa.Izvodili su je u
šetnje,vodili u pozorište,na utakmice. Karen je Hansu bila neka vrsta naknade
za gđa Šošu,što su uostalom bila i sva ostala njegova milosrdna dela.Jednom
su setajuci obišli i groblje. Ona je stajala stidljivo sa glavom malo ukoso i
smeškala se usiljeno napućenih usana dok je očima brzo žmirkala.

Valpurgina noć

Kroz koji dan navršiće se 7 meseci kako je Hans Kastrop na ovim visinama.Dok
je Joahim ovde već čitavu godinu. Dan je bio za maskarade.Ceo svet iz
sanatorijuma se bio uputio u mesto da glede povorke. Zene su se maskirale.
Gospođa Šter se bila obukla kao spremačica sa metlom i kofom.Sada je svima
biko dozvoljeno da se obraćaju sa ,,ti''.Kada Hans tako priđe Setembriniju on ga
zamoli da to ne čini jer to ne dolikuje civilizovanom Zapadu. Hans mu reče da on
taj napor, da mu kaže ti čini od srca ,da mu je jako blizak i da hoće da mu se
zahvali što se za ovih 7 meseci tako prijateljski starao o njemu sto ga je
podučavao što kroz šalu što apstraktno. -Slušajte inžinjeru(on mu se uvek tako
obraćao) ,ovo zvuči kao rastanak. Ne,odgovori Hans i onako pripit uđe u salon.
Tamo se slikalo. Han uze olovku da i on nešto naslika i pošto je olovka bila
mala,on je baci i onako zajapuren okrete se i poče da viče tražeći olovku. Tada
se on okrete i pođe preko sobe i dalje vičući -pođe ka Klavdiji Šoša ženi koja je
na sebi imala novu crnu haljinu koja je imala male izraze napred i pozadi ali koja
je otkrivala njene ruke skoro do ramena i Hans je bio očaran. Setembrini je
pokušao da ga zaustavi ali se ovaj nije dao ,stao je ispred nje i pitao je:
-Da nemaš ti možda olovku? Bio je bled kao smrt.
-Ja? Da,možda.I u njenom glasu i osmehu bilo je nekog uzbuđenja.Izvadila je
jednu tanku srebrnu olovku iz tašne i isto kao pre mnogo godina Pišislav Hipe,
objašnjavala mu mehanizam rada. Tada Hans otpoče razgovor rekavši joj da
11
ima novu haljinu. Govorili su o svemu, o njenom portretu koji je video kod
Berensa,njenim posetama nepoznatog prijatelja... Hans joj je priznao da je voli
da je ovaj njihov razgovor za njega kao san,ona ga je pitala zašto joj se nije
obratio ranije ,taj san je mogao da sanja odavno,on se branio rekavši da da joj
se obratio ranije morao bi da joj kaže ,,vi'' . Govorila mu je o njegovom rođaku
koji je bolesniji nego što izgleda i da ako otputuje, najverovatnije će umreti. Ona
mu reče da sutra putuje. Uto je kucala ponoć i sada kada je pokladna svečanost
završena trebalo bi se obraćati sa ,,vi''.
- Nikad Klavdija,nikad ti neću reći ,,vi''. Nikad dok sam živ.Sva ova moja bolest
dolazi nod tebe.Ja te VOLIM. I od te ljubavi su mi oni ožiljci koje Berens vidi.
Ona mu nežno pomilova kosu uz pitanje,zar je zbilja toliko voli? On kleknu, i
pesnički joj izjavi ljubav, ona mu u znak sećanja ostavi svoju rendgen sličicu (to
joj je on tražio) i on njoj dade svoju i tako se rastaviše uz njen komentar :
Zbogom moj prinče Karnevale! Večeras ćete imati rđavu krivulju temperature.
I da ,ne zaboravite da mi vratite olovku!
I izađe.

glava VI

Promene
Joahimu se stanje pogoršalo .Rešio je da ode odatle. Otići će kući pa makar i
umro. Hans mu nije rekao šta je čuo od Šoše. Ona već 6 nedelja nije sa njima.
Zaista je otputovala. Hans je verovao u njen povratak. Često je njenu sliku
(rendgenski snimak),kako je on to zvao,portret njen,pritiskivao na usne. Njen
odlazak doneo je promene. Iako nije bila tu ,u Hansovim mislima jeste. Zbog
temperature koju mu je prorekla Klavdija, Hans je počeo da prima injekcije.
Setembrini je rešio da ode. Iznajmio je sobu tu blizu njih u mestu i njihov
rastanak nije bio konačan jer su sva trojica znali da će se viđati. Otišao je na
Uskrs. Otišla je i Marusija sa svojom tetkom koja se pri odlasku oprostila sa
Joahimom rečima: -Ne daj se prijatelju,ne tuguj a mi ćemo se brzo vratiti.Kako je
bilo njemu tada Hans nije znao,možda je njegova nagla promena,nestrpljenje da
ode imalo veze sa tim . Da li mu je nedostajao miris pomorandze? Hans je
počeo da izučava botaniku, sada ga je to interesovalo.Umesto Setembrinija
sada je tu sedeo neki Fege. Joahim je rešio da sačeka jesen kada mu je doktor
rekao da bi trebalo da bude zdrav pa ako se ne izleči do tada da ode na svoju
ruku. Joahimu je smetalo što ga je Hans izdao. Viđao ga je kako se tajno
sastaje sa Krokovskim i da ide u njegovu kancelariju.

12
Još neko

Prilikom jednog odlaska u mesto sreli su Setembrinija u društvu nekog čoveka.

Hans je primetio da je Setembrini pokušao da izbegne susret samo zato sto je
smatrao da taj čovek nije najbolje društvo za inžinjera i poručnika kako ih je on
oslovljavao ,nikada po imenu. Taj čovek je živeo u istoj zgradi gde i Setembrini i
mada su im se mišljenja razlikovala on je često diskutovao sa njim ali sada nije
želeo da taj čovek deluje na ovu dvijicu mladih ljudi pogrešno kako je on
verovao da hoće. Čovek se zvao Nafta. Hansu se on svideo i uskoro su počele
posete ove dvojice Nafti ,ponekad i bez Setembrinijevog prisustva. Hans ipak
nije podlegao uticaju ovog čoveka što se pokazalo tako da je pri svakoj diskusiji
uvek stao na pesnikovu stranu.To je Setembriniju imponovalo. Nafta je bio
zagovornik crkve i stavljao je ispred države, cenio je moć i novac. Pripadao je
,,ocima'' -jezuitima. Zato ga je Setembrini jednom oslovio sa ,,padre''. Bolest je
kriva što to još nije postao. Oni se staraju o njemu i plaćaju mu stan. Otac mu je
bio neka vrsta božijeg čoveka ustvari mesar koji je obožavao da ubija životinje,
ali je par ljudi stvarno izlečio svojim molitvama , međutim naišla je neka bolest
i nekoliko deteta je umrlo. Onda je narod ubio njegovog oca razapevši ga na
vrata kuće koju su zapalili. Mladi Nafta je sa majkom koja je bila bolesna i sa jos
par braće i sestara ostao na ulici ali se majka nekako snašla i dala Naftu u
školu, brzo je pokazao inteligenciju ali i neposlušnost i učitelj rabin ga je izbacio
zbog nasleđene ili usađene želje za nasiljem(čovek u ime Hrista treba da ubija ili
bude ubijen) i neslaganja po pitanju vere i filozofije,tada su ga na ulici pronašli
,,oni'' i uzeli pod svoje. Ko zna dokle bi dogurao da ga nije stigla majčina bolest i
da nije morao biti poslat ovde ,naravno o njihovom trošku jer nada u njegovo
ozdravljenje tamo dole kod njih nije prestajala da postoji. Ovde je predavao
latinski jezik u nekoj školi za bolesnike. Setembrini ga je smatrao za razvratnika
i skrenuo pažnju dvojici mladih ljudi na moguć loš uticaj toga čoveka što su oni i
prihvatili.

Plahovita narav i još jedna vrlo mučna stvar

Joahim je odlučio da ide. Obavestio je Berensa da putuje za 8 dana.Malo pre

toga obavestio je Hansa o svojoj odluci i u oku mu je zablistala suza. Hans nije
mogao da veruje da on koji je došao samo da ga poseti da ce on duže ostati
ovde gore i znao je da je onda sa njim zauvek svršeno i da on sam nikada neće
naći put u ravnicu... Berens je njegov odlazak nazvao dezerterstvo. Bez obzira
na sve razloge koje mu je doktor navodio da ostane on je bio odlučan da na svoj
rizik ode. Berens ga je pustio. Pitao je Hansa da li će i on sa njim,pregledao ga i
rekao da može i on sa rođakom .Hans je tvrdio da on nije zdrav,savetnik se
naljutio i izašao iz ordinacije. Hans nije hteo da putuje,morao je da sačeka
13
Klavdiju o čijem povratku nije bilo ni reči. Joahim je bio srećan i tužan što odlazi.
Radost je preovladala. Govorio je uz oduševljen osmeh o zastavi i zakletvi koju
će uskoro da položi. Uoči odlaska Joahim je još jednom ispunio sve svoje
obaveze. Nije propustio ni jedan obrok,nijedan odmor,šetnju,oprostio se sa
onima za stolom. Gospođa Šter je lila suze. Hans ga je ispratio na stanicu.-
Hanse!,reče on,Svemogući Bože da li je ikad na svetu bilo ovako teškog
trenutka?On je Hansa Kastropa oslovio imenom! ne sa ,,ti'' ili ,,čoveče'' kako su
dosada radili već u naletu emocija imenom. -Hanse,dođi brzo za mnom.
Voz pođe a Hans je još dugo stajao na stanici sam razrivena srca.Zatim je
lagano pošao natrag putem kojim ga je davno nekad poveo Joahim.

Odbijeni napad
Otkako je Joahim otišao Hans nije sedeo za stolom gđe Šter vec je sedeo za
Setembrinijevim stolom.Samo sa dvojicom drugova sa stola imao je Hans neki
prisniji kontakt.Ferge iz Petrovgrada dobroćudni čovek,a drugi je bio onaj mladić
sa retkom kosom i kvarnim zubima Vezal,onaj što je piljio u Šošu i koji je od one
pokladne noci stalno pokušavao da se sprijatelji sa Hansom.Prema Hansu se
ophodio kao služitelj.Čak mu je ponekad dok su on i Ferge išli u obaveznu
šetnju nosio gornji kaput. Hansa je posetio ujak DZems Tinapel ( sin onog deda-
ujaka). Došao je da izvidi šta se to događa sa rođakom koji nikako da se vrati.
On je bio vicekonzul. Pošto mu je Hans delovao izlečeno hteo je da
porazgovara sa doktorom. Rešio je da ostane 8 dana. Berens mu reče pri
upoznavanju da će ga primiti uskoro na razgovor na kome insistira a da je on
anemičan i da bi mogao da radi sve što i Hans dok je ovde. Jednog dana
Dzems u sobi Hansa Kastropa podiže sa malog drvenog postolja koje je stajalo
na komodi malu crnu , staklenu pločicu,okrenuo ka svetlu i vedeo negativ slike
ženskog torza-portret bez glave do struka. Šta ti je ovo? pitao je. To?
Uspomena. Na to je ujak odgovorio-Pardon,i vratio stvar na mesto. Posle
razgovora sa doktorom ujak je bio posebno raspoložen,a o čemu su razgovarali
ne znamo.Svidela mu se ovde neka Poljakinja. Kada je jednom za ručkom pitao
doktora šta se dešava sa čovekom kad se raspada. Doktor mu stručno objasni.
To je bilo tako detaljno objašnjenje da je konzul već sledećeg jutra pobegao.
Shvatio je da ce se sad posle 8 dana navići na sve ovde i da će mu život u
ravnici postati stran.Oni sada digli su ruke od Hansovog povratka a za njega je
to bila potpuna sloboda.

Sneg
Hans je rešio da prekine dosadu ovde kupujući skije. Obzirom da je pao sneg
želeo je da nauči da skija i Setembrini je to odobravao,on je uvek odobravao
promene koje je Hans vršio. Čuvao mu je skije kod sebe u stanu posto su
14
oboica znali da uprava sanatorijuma nebi odobrila takvu glupost. Jednog dana
otisnuo se u planinu, zelenkasto plava svetlost snega podsećala ga je na boju
nečijih malih kosih očiju.Bilo je tri sata posle podne.Poče vejavica i
mećava,Hans se izgubio,u pokušaju da nađe put vrteo se u krug.Zaklon je
našao pored neke vikendice,umor ga je savladavao .Gutljaj piva za koje je
mislio da će da ga okrepi samo ga je nateralo da se oseća više malaksalo...
Sve je plivalo u plavetnilu.Ukaza mu se more idilična slika dece koja se igraju a
u pozadini dve babe polugole kidaju neko detence i jedu ga. Znao je da je
sanjao. Došao je do bitnih zaključaka.Čovek je gospodar suprotnosti,one
postoje samo zato što on postoji.Necu dopustiti smrti da gospodari mojim
mislima.Smrt je velika sila.Kada se ona priblizi skida se šešir i ide se na
prstima.U njenu čast čovek oblači crninu.Samo je ljubav jača od smrti,a ne
razum.U ime dobrote i ljubavi,čovek ne sme dopustiti smrti da vlada
njegovim mislima. Sa ovom mišlju se budim... Ja sam do kraja odsanjao svoj
san.Davno sam već tražio ovu reč LJUBAV: na onom mestu gde mi sa Hipe
prikazao,i svuda.Traganje za tom reči odvuklo me je u planinu.Sada je
imam.Moje srce jako bije i sada konačno zna zašto,zato što je srećno....Trgni
se! Otvori oči! To su tvoje noge što leže u snegu! Trgni se i ustaj! Vidiš,ne pada
više sneg,vreme je povoljno...
Po satu ležao je ovde samo 10 min.Njemu se činilo kao cela noć.Za sat
vremena bio je u selu.Humanista (tako je on zvao Setembrinija) se uplašio,Hans
je sav slomljen zaspao čim je ušao u stan. Ubrzo posle bio je u sanatorijumu.

Kao vojnik i kao junak

Hans je stalno primao kratke izveštaje od Joahima,najpre dobre,vesele,zatim

manje povoljne,najzad-takve koji su loše prikrivali nešto vrlo žalosno.
Naime,posle položene zakletve do leta je sve bilo dobro a onda je tetka
Lujza,Joahimova majka poslala pismo Hansu da rezerviše dve sobe.Hans je bio
radostan što će videti svog prijatelja a opet tužan što je on opet bolestan.Telo
dakle trijumfuje nad dušom,zaključio je Hans,a ne kako je tvrdio
Nafta.Joahimova duša sigurno nije htela nazad.Savetnik Berens nije bio
iznenađen Joahimovim povratkom,istina on je sada poručnik,ali šta ima od toga.
Za Cismena će se već naći neka soba a kada stigne neka ga rođak odmah strpa
u krevet.Svi koji su poznavali Joahima iskreno su se obradovali i rastužili u isto
vreme.Marusija i njena tetka su odavno tu opet.Nenajavljeni oni su stigli,i kada
je Joahim stigao nasmejan je otrčao do sobe svog rođaka koji se obradovao-
Hej,da li je moguće,lepo izgledaš. Rekao je Hans,i zaista Joahim je bio
rumen,nasmejan i srećan.Vratio se kući,jer za njega ovo je bila njegova
kuća.Majka nije shvatala njegovu veselost. Sve se odigralo kao pre 2 godine
kada je Hans stigao samo obrnuto,večerali su ,Hans ga je odveo u sobu,dugo
15
se raspitivao o starim poznanicima,ko je tu,ko je otišao i bio je srećan. Tetka
Lujza mu prenese pozdrave od neke gospođe koja im je prišla dok su dolazili u
nekom restoranu ali joj je zaboravila ime. Joahim reče mirno da je to bila
gospođa Šoša. Ona je u nekom lečilištu trenutno a na jesen ide u Španiju. Utom
tetka mu reče ono što nije trebalo-Joahime,davno te nisam videla ovako
srećnog.Čini mi sa da je trebalo da dođemo odavno da bi ti bio srećan kao kada
si položio zakletvu.Njegovo raspoloženje se preokrenulo,setio se svoga stanja
,zaćutao i više nije dizao pogled jer su mu oči bile pune suza. Joahimova majka
za par dana otputova,a Hansov posao bio je da teši Joahima koji je žalio što ne
može da učestvuje u manervima koji počinju sad u avgustu . Posetio ga je i
Setembrini,bio je vrlo prijatan;Joahima kojeg je on pre nazivao poručnikom sada
je oslovljavao sa ,,capitano''. Kada su prošle 4 nedelje on je ustao i u trpezariji
sedeo do Hansa. Dobio je svoju staru sobu do Hansove i sve je počelo da bude
kao i pre.Hans je od Nafte saznao da je Setembrini mason. Da je stupio njima
od skoro ali da mu ništa sam neće reći jer se zavetovao da čuva tajnu. Hansu je
bilo čudno da je čovek slobodnih shvatanja protiv svih stega pristao da
ispunjava jednu čisto vojničku dužnost,tj.da čuva tajnu.Setembrini je čuo da se
Klavdija vraća i šalio se sa Hansom-Šta čuijem inžinjeru,vaša Beatriče se vraća
da vas vodi kros svih 9 krugova raja? Pri jednom od poseta Setembriniju
Joahimu je pozlilo.Konstatovaše upalu grla, koja se ubrzo proširila pa Joahim
nije mogao ništa da jede sem malo supe.Hans pozva tetku koja se stojički
držala kada je Joahima zatekla mršavog,obraslog u bradu koji se par dana nije
brijao jer nije imao snage. Hans je odlučio da pita savetnika o Joahimovom
pravom stanju. Njemu je ostalo 6-8 nedelja života,nastupilo je naglo razaranje
grla najverovatnije zbog vike na ratištu. Hans je bio jako pažljiv dok je Joahim
još hodao,često bi ga zagrlio dok su šetali a u stvari ga je pridržavao. Jednom
ga je Hans zatekao kako razgovara sa Marusijom.Govorio joj je nešto tiho i
isprekidano , a ona bi se poneki put osmehnula.Ovaj prizor:gde se Joahim bez
uzdržavanja upušta u razgovor sa devojkom sa velikim grudima i maramicom
koja miriše na pomorandzu , sa kojom je tako dugo sedeo za istim stolom a ni
jednu reč nije sa njom progovorio-taj prizor je potresao Hansa više nego njegov
fizički izgled.,,Da izgubljen je'', konstatovao je Hans i neprimetno izašao
ostavljajući rođaka da razgovara. Kada je pao u postelju obilazili su ga
svi,ohrabrivali ga kako će ozdraviti,ali je Joahim znao da neće i bio je miran.
Jedino je poslednje nedelje počeo opet da govori kako ce na proleće opet na
front. Doktor je rekao da će smrt biti blaga ,da ga neće boleti jer srce popušta a
to je daleko bolje i za njega i za njih.Brada mu je lepo stajala,ličio je na pravog
ratnika,i dobio muški izgled.Da , Joahim se odjednom prometnuo iz mladića u
zrelog čoveka.On je živeo brzo, onako kako zvrji otkačen mehanizam
sata,prelazio je za tren oka razna doba ljudskog života,koja mu nije bilo
dozvoljeno postepeno da proživljava. Joahim je umro.Hans mu je zatvorio oči,i

16
dugo plakao. Savladavši svoju urođenu krutost , Hans Kastrop je prišao i nežno
, u ime oproštaja, dodirnuo usnama ledeno čelo svog nekadašnjeg Joahima.
......spuštamo zavesu,pretposlednji put.Ali dok ona sa šumom pada,mi ćemo u
duhu, zajedno sa Hansom Kastropom, koji je ostao na svom planinskom
visu,oslušnuti i pogledati tamo daleko na vlažno groblje u ravnici,gde se jedan
mač podiže i spušta,gde se čuju reči komande i najzad razleže grohot tri
puščana zrna-tri junačka pozdrava-iznad vojničke humke Joahima Cimsena.......

glava VII
Šetnja duž morske obale

Koliko je Joahim živeo ovde sa njim dok nije zauvek otišao?Koliko je vremena u
svemu živeo sa njim? Kad se prema kalendaru,desio taj prvi prkosni odlazak?
Koliko je vremena Joahim bio odsutan? Kad se vratio? Koliko je Hans sam ovde
proveo dok ovaj nije došao a koliko kasnije od kad je ovaj zauvek otišao? koliko
je,da ostavimo Joahima po strani od kad Setembrini ne živi u bolnici? koliko je
gospođa Šoša bila odsutna?Odkad je opet ovde(jer ona je opet bila ovde),od
kog datuma i koliko je zemaljskog vremena proživeo Hans u Berghofu do dana
njenog povratka?
Na sva ova pitanja,pod pretpostavkom da mu ih je neko postavio-a nije,Hans
nije znao da odgovori.Nije ih ni on sam sebi postavio.Bila je to pojava koja nije
manje zabrinjavala od one prolazne nesposobnosti kad,prve večeri na dan svog
dolaska ovamo nije znao da kaže Setembriniju koliko mu je godina;ta nemoć se
još i pogoršala,jer on sada nije više baš nikako znao koliko mu je godina! Ima u
ljudskom životu takvih situacija kada je ovako stanje sasvim prirodno.To je
npr.setnja obalom. Ideš,ideš...i nikad se iz takve šetnje na vreme ne vraćaš
kući,jer ti ne postojiš za vreme a ni ono za tebe. Naš korak ništa ne menja,tamo
je isto kao i ovde,pre isto što i sada i zatim; u neizvesnosti i jednoličnosti
prostora utapa se vreme,kretanje od jedne do druge tačke nije više kretanje kad
je svud oko nas jednoličnost,a gde kretanje nije više kretanje tu nema vremena.

17
Mener* Peperkorn

(* saljivo ime za Holanđane,na holandskom jeziku ova reč znači - moj

gospodine)

Ovaj stariji gospodin bio je neko vreme stanar bolnice,vlasnik plantaže

kafe,čovek koji uliva poštovanje ali koji ni jednu rečenicu ne završava,sam sebe
prekida i mnogo mu je vremena potrebno da kaže šta hoće.Inače alkoholičar
koji je svakog 4. dana padao u postelju imao groznicu jer mu je kako je savetnik
Berens rekao od alkohola natekla slezina.
Pitate se zašto sada pred sam kraj uvodimo ovaj novi lik? E pa zato što je
Peperkorn došao sa madam Šoša i bio njen novi ljubavnik. Kada su se pojavili
staklena vrata nisu zveknula već je Šoša ušla neprimetno to je bilo zato što ih je
zatvorio gospodin koji je išao iza nje-Peperkorn.

Vinget-et-un

Klavdija dugo nije obraćala pažnju na Kastropa sve dok jedne večeri dok je on
sedeo u fotelji i čitao novine nije začuo poznati glas koji kaže: - a vaš
rođak,gospodine? Bio je to glas koji je jednom davno rekao:,, Rado,samo pazi
da je ne slomiš.'' On je umro,odgovorio je.Izrazila je saučešće.Ti si to znala!
Ona se začudi što joj se on obraća sa ti!Pitao je gde je bila,rekao joj da je on
mogao da ode ali da ju je čekao,pitao da li ima njegov unutrašnji portret i tada
se iznad njega stvorio ON. Šoša ih je predstavila jednog drugome. Poznanik iz
perioda mog ranijeg boravka ovde,rekla je za Hansa.Peperkornu se Hans
odmah dopao.Tada se dogovoriše da u društvu još nekolicine bolesnika odigraju
partiju karata.Igrali su-Vinget et un.Pili su i kasno u noc kada je neko rekao da
dolazi dr svi su se panično razbežali a Peperkorna su pijanog do sobe odveli
Klavdija i Hans.Na vratima je Holanđanin tražio od Hansa da poljubi Klavdiju u
čelo.On je to odbio.

18
Mener Peperkorn(nastavak)

Ostao je Peperkorn tu čitave te zime.Hans se baš sprijateljio sa njim i dok je za

vreme jedne od svojih teških groznica on ležao bolestan Hans ga je posetio. Pre
toga je pitao Klavdiju šta oseca prema Peperkornu i kada su se složili da je on
mnogo dobar čovek sklopili su savez za njega.Klavdija ga je tada poljubila u
usta.Sada kada ga je posetio Peperkorn ga je pitao da li je on Klavdijin
ljubavnik.Hans nije želeo da ga laže.Rekao je da bi se hvalisao kada bi to
potvrdio a opet lagao bi kada bi poricao.I spričao mu je sve pa makar ga izgubio
kao prijatelja. Hans mu je ispričao ceo svoj život. Rekao mu koliko ga ceni.
Pererkorn mu je ponudio da se pobratime ispili su jednu čašu vina ukrstivši ruke
i dogovorili se da jedno drugom kažu ti.

Mener Peperkorn(kraj)

Na Peperkornov predlog svi su otišli na izlet do nekog vodopada.Išli su i

Setembrini i Nafta.Peperkorn je Hansa oslovljavao sa ,,sine'' a Hansu je bilo
malo teško da se navikne da mu se obraća sa ti.Hans je sedeo u kolima sa
Vezalom,i on je išao.Počeo je da govori sa Hansom na čudan način.Govorio je
o svojoj zaljubljenosti u Šošu,o požudi koju oseća,telesnoj.Zna da joj je
odvratan,fizički ali zar on nije čovek? On bi sve učinio za nju. Moli Kastropa da
ga ne ućutkuje,da ga pusti da se izjada, on je svake noći sanja i san se uvek
završi tako što ga ona išamara ili pljune jer ga se gadi.Na Hansovo naređenje
ćutali su do vodopada. Tamo su proveli skoro čitav dan,nisu razgovarali jer se
od buke vodopada nisu čuli. Peperkorn je počeo da govori u onu tutnjavu koja je
sve gutala. Držao je zdravicu. Peperkon je dao znak za polazak.Hans se sada
vozio u kolima sa parom dok se Vezal vozio sam.
Te noći Hans nije mogao da zaspi.Bio je budan kada su ga po pozivu madam
Šoša pozvali da dođe u Peperkornovu sobu. Ubio se otrovom zmije. Hans
zamoli Šošu da je sada poljubi u čelo jer je on to želeo i ona mu dopusti.

19
Velika otupelost

Doktor je napravio Hansov novi snimak i utvrdio da su mu pluća zdrava ali ni

dalje nije razumeo odkud temperatura. Počeo je da ga leči od koka. Hans je pao
u neki začarani krug i skoro non-stop otvarao Pasijans dok je čekao nalaz krvi
koji bi utvrdio da li je bolestan. Setembrini ga je čak jednom posetio ali ga ovaj
uopšte nije slušao. Nije dizao glavu od karata. Nalaz je rekao da su se koke
proširile i da terapija predstoji ali je rezultat posle nekog vremena pokazao da
lečenje ne deluje. Pokušaj je propao i Hans Kastrop je nastavio da ređa
Pasijans-oči u oči sa onim demonom,čijoj je neobuzdanoj vladavini, prema
njegovom predosećanju, predstojao strašan kraj.

Obilje harmonije
Našeg dugogodišnjeg prijatelja od kartaške manije oslobodila je nova strast koja
je nastupila kada je u Berghof stigao gramofon na struju,najsavremeniji, sa
neverovatno čistim zvukom. Hans se prihvatio posla puštanja muzike i sate i
sate,ponekad čitave noći provodio preslušavajući i ređajući ploče. Obožavao je
AIDU(okovani zarobljenik nije hteo da primi milost od kraljeve kćeri pod uslovom
da ostavi svoju voljenu i oženi se princezom.Zato je bio osuđen na smrt.Sa njim
u grob sišla je i njegova devojka-Radames i Aida). Voleo je i jedan odlomak iz
FAUSTA,(neki mladić Valentin,kome je Kastrop dao jedno drugo ime,neko
njemu drag poistivećen je sa glasom iz kovčežića,pesma je ispoljavala viteški
duh,on je hteo u rat,ali ako ga Bog pozove na nebo on ce odozgo bdeti,,nad
tobom''-pod tim je on mislio na svoju sestru koju ostavlja ali je Hansa to ,,nad
tobom''jako pogađalo.Shvatao je to lično)

20
Krajnje sumnjive stvari
U Berghof je došla jedna mlada devojka Eli od 19 godina koja je imala
nadprirodne moći.To se otkrilo prilikom jedne od igara koja se praktikovala za
vreme onih slobodnih popodneva a igra se sastojala u tome da jedan izađe
napolje dok mu ostali sastave zadatak,onda on uđe i rešava zagonetku uz
pomoć klavira koji svira jače tonove kada je blizu rešenja. Eli se pokazala kao
vrlo vešta i sve zadatke rešavala i bez pomoći klavira. Kada su je optužili da
vara ona je rekla da njoj sve to došaptava neki HOLGER.Ona je tu moć
primetila da ima još odavno kada joj se na stepenicama kuće prikazala njena
sestra za koju se ispostavilo da je tog jutra umrla.Naravno da je to bio posao za
doktora Krokovskog koji je krenuo da ispituje njene moći.
Nasuprot njegovom naređenju Hermina je organizovala neku vrstu seanse u
sobi gde bi se prizivanjem duhova prikazao taj Holger.
Svemu tome prisustvovao je i Hans. Seli su u krug i čaša je trebalo da se
pomeri kada se pojavi duh.Posle 20-ak min,čaša je mrdnula.Rekoše čaši da
,,da'' bude jedan poskok a ,,ne'' dva.Prvo pitaše da li je u sobi duh i čaša
poskoči,svi zanemeše.Pitaše ga zatim kako se zove i čaša poče da se kreće po
slovima na stolu ispisujući H O L G E R! Pitali su ga sta je bio u životu i on
odgovori -pesnik da je spokojan u ovom stanju.Na pitanje kako izgleda on reče
da ima lepe ,smeđe uvojke,onda poče da govori stihove za koje Hans primeti da
su jako dobri.Kada više nisu znali šta da pitaju,Hans stavi ruku na čašu i upita
koliko će još umesto 3 nedelje ostati ovde gore? Odgovor je glasio-pitač treba
da pređe preko svoje sobe! Nikome nije bilo jasno šta to znači.Onda
odjednom nešto jako lupi i svi se uplašiše da nije dr Krokovski.Na kraju utvrdiše
da je to bio Holger.Istog trenutka ugasila se lampica na noćnom stočiću i svi
su bili u panici,gospođa Šter nije mogla da vlada sobom.Kada su upalili lampu
na Hansovom krilu našla se ona sličica,onaj suvenir što je uplašio njegovog
ujaka kada ga je uzeo sa stočića svoga sestrića.On ga stavi u dzep ne praveći
nikakvu galamu oko toga.Probudili su Eli i poslali je u svoju sobu.Setembrini je
Eli proglasio za varalicu i Hans se složio,tako da više nije odlazio na takva
skupljanja.Posle nekog vremena dr Krokovski je sam počeo da se bavi ovakvim
,,eksperimentima'' sa malom Eli. Zvali su i Hansa ali je on pristao tek kada je
rečeno da im je Holger obećao da ce dovesti ovaj put nekog pokojnika koga oni
požele.Kada je ušao tog dana u ordinaciju Krokovskog na Elinom licu je zapazio
osmeh kakav je imala Karen onda kada je sa njim i Joahimom stajala pored još
neotvorene rake dole u ,,selu''.Posle priprema i prizivanja Holgera Hans je
izgovorio-Želim da vidim svog umrlog rođaka Joahima Cimsena. I sada su sledili
najčudnovatiji časovi koje je naš junak doživeo. Utom pustiše muziku,na
Hansovo iznenađenje bila je to ona pesma iz Fausta.Eli je počela da steže ruku
Hansovu,da se previja i jauče i dok je Hans gledao u nju ču tanki glas gospođe
21
Šter-Cim-sen!Hans podiže glavu i primeti da je u sobi još jedno lice više nego
maločas. Tamo na stolici sedeo je Joahim iz svojih poslednjih dana sa bradom i
upalim obrazima.Sedeo je naslonjen prekrštenih nogu. Njegove tamne oči tiho ,
prijateljski motreći bile su uprte u Hansa Kastropa.Joahim je bio u vojničkom
odelu. Hans prošaputa samo ,,oprosti'' i oči mu se napuniše suzama. Hans
ustade,upali svetlo i Joahima više nije bilo.Hans samo više puta klimnu preteći
glavom dr i uzevši ključ brzo napusti ordinaciju.

Velika razdraženost

Na nekom izletu na kome su se našli Hans, Ferge,Vezal,Setembrini i Nafta ova

dvojica poslednjih su se toliko posvađala naravno oko delovanja na mlade da je
Nafta izazvao Setebrinija na dvoboj. Ovaj je prihvatio sa negodovanjem doduše
i Hansovi napori da ih pomiri bili su uzaludni.Dvoboj se dogodio na jednoj livadi
gore u planini. Hans je bio neka vrsta sudije.Bilo mu je jako teško što mora baš
on da prisustvuje takvom činu . Setembrini je rekao Hansu da on neće da puca
jer on nije za ubijanje ljudi i da će se svesno izložiti Naftinom metku.U trenutku
kada je dat znak za pucanje,Setembrini je digao pištolj ka nebu i opalio u
vazduh. Vi ste pucali u vazduh,reče Nafta potpuno vladajući sobom i obori
oružje.Setembrini odgovori:,, Ja pucam kud mi je volja''. ,,Vi ćete pucati još
jednom?'' ,,To i ne pomišljam,na vas je red.'' ,,Kukavico!''viknu Nafta i ispali
metak sebi u glavu.Prvi mu je pritrčao Setembrini odbacivši svoje oružje uz
povik-Šta si to uradio za ime Božije?

Udar groma
Sedam godina ostao je Hans Kastrop kod ovih gore. On je promenio sve stolove
u trpezariji sada je sedeo za stolom ,,loših Rusa''. Pustio je malu bradu i više ga
nije zanimalo kako izgleda. Uprava bolnice ga je zanemarila i sada je bio
ostavljen na miru kao onaj đak koji je siguran da ponavlja razred.Umro mu je
ujak,na šta je Hans poslao žalosno pismo u kojem se izvinjava što nije došao na
sahranu jer mu ne dozvoljavaju da ode odavde. Setembrini je sve manje bio na
nogama.Iznenadna smrt Naftina tako je uticala na njega da je on sve više slabio
i Hans bi ga često poseciovao.Prestao je i da piše za onu svoju čuvenu
enciklopediju. Uto se dogodilo ubistvo jednog nadvojvode u Sarajevu .
Hans je spavao kada je zagrmelo. Udario je grom koji je razorio Čarobni breg i
našeg junaka izbacio ispred vrata. Sedeo je na travi protrljao je oči ,ustao i video
da više nije začaran,oslobođen ne svojom snagom već elementarnom
nepogodom. Setembrini ga je zatekao kako pakuje kofer i kako pokušava da
ode zajedno sa svim stanovnicima brega koji su bili u panici.Setembrini ga zagrli

22
,jako,i oslovi ga sa,,Đovani'' obracajući mu se sa ,,ti'' uprkos uobičajenoj formi
civilizovanog Zapada.
,,Drugačije sam želeo da te vidim kako odlaziš,ali neka bude kako mora.Nadao
sam se da ću te videti kako odlaziš da radiš svoj posao a ti odlaziš da se boriš
među svojima.Bože,tebi je to bilo suđeno a ne našem poručniku.Kako se život
igra? Bori se hrabro na strani za koju te vezuje krv.A meni oprosti ako se
ostatkom svoje snage založim za to da i svoju zemlju uvučem u borbu na onoj
strani na koju je upućuje duh.''Hans proturi glavu kroz prozor voza i mahnu u
znak oproštaja.A i Setembrini je mahao desnom rukom,dok je domalim prstom
leve ruke nežno dodirivao očni ugao.

Gde smo mi sad?Sumrak,kiša i prljavština.To je ravnica i to je rat.Tu je i naš

poznanik,tu je i Hans Kastrop.Mi smo ga već izdaleka poznali po njegovoj
bradici. On mokar od kiše peva,peva kao onda kada je išao u šetnju pre onog
predavanja dr Krokovskog. Pada i ustaje. I tako nam on u toj gužvi isčezava
ispred očiju. Zbogom Hanse Kastrope.Tvoja je istorija završena.Ispričali smo je
do kraja.Mi smo je zbog nje same ispričali,a ne zbog tebe,jer ti si bio
jednostavan. Ali na kraju krajeva to je bila tvoja istorija,a pošto si je ti
doživeo,mora da si dao za nju dosta materijala,i mi ne poričemo da smo u toku
ove istorije osetili pedagošku simpatiju prema tebi,koja bi nas mogla naterati da
dodirnemo vrhom prsta ugao svoga oka,pri pomisli da te nećemo više videti ni
čuti.
Zbogom ostaj,bilo da živiš,bilo da pogineš! Tvoji su izgledi mali,vrzino kolo u
koje si se upleo produžiće se još mnogu grešnu godinicu,a mi se ne bismo smeli
opkladiti da ćeš se izvući. Da pošteno priznamo, mi sa priličnom bezbrižnošću
ostavljamo to pitanje otvoreno. Avanture krvi iduha koje su tvoju jednostavnost
uzdigle,dopustle su ti da u duhu proživiš ono što fizički po svoj prilici nećeš
proživeti.Nailazili su trenuci kada si zamišljao da vladaš i kada ti je iz smrti i
telesnog sladostrašća san o ljubavi zagrevao dušu.Da li će se i iz ove svetske
svečanosti u čast smrti,iz ove opake grozničave vatre koja svud unaokolo
zahvata večernje nebo,takođe jednom uzdići ljubav?

Finis operis

23