Висока школа електротехнике и рачунарства

Београд

Рачунари и периферије

Степен за напајање

1
Садржај
Увод ...................................................................................................................................................... 3
Снага ..................................................................................................................................................... 4
Конектори за напајање ....................................................................................................................... 5
Напајање матичне плоче ...................................................................................................... 5
Напајање периферних уређаја ............................................................................................. 5
Molex конектор ............................................................................................................................ 5
Mini конектор ............................................................................................................................... 6
SATA конектор за напајање ........................................................................................................ 6
Стандарди ............................................................................................................................................ 7
ATX ....................................................................................................................................... 7
ATXI2V 1.3 ............................................................................................................................. 7
ATX 12V 2.0 ........................................................................................................................... 8
Модуларни степени за напајање ......................................................................................... 9
Реализација степена за напајање ...................................................................................................... 9
Линеарни степени за напајање ............................................................................................ 9
Прекидачки степен за напајање ......................................................................................... 10
Нajчешћи кварови на степенима за напајање ................................................................................ 15

2
Увод
Степен за напајање (Power Supply unit - PSU) или извор напајања, је основна компонента
рачунара без које ни један интерни део рачунара не би могао да ради (слика 7.1).
Основна улога степена за напајање је да конвертује долазни наизменични (AC) напон
од 220 или 110 V у једносмерне (DC) напоне од +3.3 V, +5 V, +12 V, -5 V и - 12 V, и да их
дистрибура до компонената рачунара. Долазни наизменични напон се доводи преко
кабла за напајање на стандардизовани IEC-20 конектор (Слика 7.2).

Слика 7.1 Степен за напајање персоналног рачунара

Степен за напајање је оклопљен металним кућиштем које је учвршћено са унутрашње

стране кућишта рачунара. Да би се обезбедило хлађење самог степена за напајање,
као и осталих склопова у кућишту рачунара, у степену за напајање постоји вентилатор.
Из самог кућишта напајања излази више група каблова, којима се прослеђују
једносмерни напони ка матичној плочи, диск јединицама, као и свим осталим
компонентама којима је напајање потребно.

Слика 7.2 IEC -20 конектор преко ког се доводи наизменични напон на степен за напајање

Након укључења рачунара, једна од функција POST процедуре је да омогући степену за

напајање да покрене тест свих излазних једносмерних напона. Излазни напони морају
да буду стабилисани и да постигну жељену вредност, пре него што се покрене
тестирање било које компоненте рачунара. Након што се постигне стабилна вредност
свих излазних напона сигнал PWR_OK (Power Good, PG) се поставља на вредност од +5
V, након чега се ресетује централна процесорска јединица и почиње да извршава
инструкције из BIOS меморије. Квалитетнији извори за напајање не постављају
PWR_OK сигнал све док постоји и најмања могућност да неки од једносмерних напона
промене своју вредност. Неке јефтиније варијанте не уводе ово додатно кашњење или
једноставно кратко споје излазни напон од +5V на PWR_OK линију без икакве провере
стања излазних сигнала!
Матична плоча и картице за проширење користе напоне од +3.3 V и +5 V. Напон од -5
V се ретко користи. Ако на матичној плочи постоји интегрисани серијски порт онда су
потребни напони од +12 V и -12 V. HDD и CD/DVD уређаји се напајају напонима од +5 V
и +12 V. Напон од +12 V се користио за напајање мотора ових уређаја, мада савремене
варијанте у ову сврху користе напон од +3.3 V. Чипови се најчешће напајају са +3.3 V и
3
+5 V, а напон од +3.3 V се користи за меморију, PCI/AGP/PCIe картице, напајање
вентилатора неких лаптоп рачунара, док се негативни напони ретко користе.
Многи преносни рачунарски уређаји (лаптоп рачунари, на пример) уместо интерног
степена за напајање користе спољашњи AC/DC адаптер који долазни наизменични
напон конвертује у жељени DC напон. Спољашњи адаптери, за разлику од интерних,
веома често нису универзални, него су дизајнирани за одређени уређај. Уколико
постоји потреба да се замени спољашњи адаптер, препорука је да се користи тачно
одређени тип, који дефинише произвођач. Уколико се, ипак, одлучите да користите
спољашњи адаптер неког другог уређаја проверите три податка:
• Излазни једносмерни напон
• Поларитет
• Максималну јачину излазне струје.
Ако излазни напон или јачина струје не одговарају потребним вредностима, рачунар
неће радити, а могућа су и трајна оштећења услед превеликог излазног напона.

Снага
Извори напајања могу да се класификују на основу снаге: први персонални рачунари
имали су изворе напајања снаге 63.5 W, док су неки сервери имали изворе напајања
снаге 675 W. Савремени персонални рачунари имају изворе напајања од 450 W па чак
и до 1500 W, што је условљено захтевима за напајање појединих рачунарских
компоненти.
Свака компонента рачунара има сопствене захтеве у погледу снаге напајања и мора се
обезбедити да све раде истовремено. Што више компонената (HD, CD/DVD,
вентилатора, картица за проширење, ...) постоји у рачунару, потребна је већа снага
степена за напајање.
Препорука је да се користи степен за напајање, веће снаге од минимално потребне за
напајање одређеног рачунара јер степен за напајање неће стабилно радити са
граничним оптерећењем. У ситуацијама када степен за напајање не ради под пуним
оптерећењем, његове компоненте се мање загревају, продужава се њихов животни
век, и рад рачунара је поузданији.
Приликом одређивања потребне снаге степена за напајање треба разликовати
величине које се називају вршна вредност (рeak) излазне снаге и максимална
континуална снага. Вршна вредност снаге представља највећи износ снаге који може
да се добије из степена за напајање али у веома кратком времену. Дуже време рада у
овом режиму може да уништи извор за напајање! Са друге стране, максимална
континуална снага је величина која се односи на непрекидно напајање компонената
рачунара. Препорука је да она буде већа од прорачунате снаге која треба да се користи.
Како израчунати потребну снагу степена за напајање? Степен за напајање даје три
основна напона: +3.3 V, +5 V и +12 V. Сваки од њих напаја различите компоненте
рачунара. Укупна снага, P, добија се као збир снага на свакој од тих линија.
P [W] = U [V] х I [A]
Aко је на степену за напајање означено да вод од +12 V може да подржи струју од 18
A, то значи да је преко тог напонског вода могуће обезбедити навише 216 W. При томе
4
снага степена за напајање може бити декларисана и на већу (нпр. 450 W). Остатак снаге
се односи на излазне линије од +5 V и +3.3 V.

Конектори за напајање
Персонални рачунари користе једносмерни напон од +12 V за напајање мотора HDD и
оптичких уређаја, а напони од +5 V и +3.3 V служе за напајање логичких кола.
Произвођачи дефинишу потребне напоне напајања за поједине уређаје и овде не
постоји опште правило, међутим стаднардизван је изглед конектора за напајање
матичне плоче и интерних уређаја. Савремени степени за напајање имају више
излазних конектора, а њихов број је различит и креће се од 10 до 25 или више код
сложенијих изведби.

Напајање матичне плоче

Савремене матичне плоче се напајају преко конектора који се назива P1 power
connector и има 20 или 24 пинова. Неке матичне плоче захтевају додатне, мање
конекторе са: 4, 6 или 8 пинова за додатно напајање (Слика 7.3).

Слика 7.3 Конектори за напајање матичне плоче

Напајање периферних уређаја

Уређајима као што су HDD, оптички уређаји, вентилатори и сл. потребно је обезбедити
напајање за рад. Напајање се доводи преко стандардизованих конектора који се могу
поделити у три групе: Molex, mini и SATA конектори.
Molex конектор
Преко Molex конектора (Слика 7.4) се доводи напајање за већину уређаја који за свој
рад захтевају напајање од 5 или 12 V. У неким случајевима се преко овог конектора
доводи додатно напајање, као у случају FireWire 800 картица. Molex конектори имају
такав облик да их је готово немогуће погрешно оријентисати, али ипак треба водити
рачуна да се приликом прикључивања конектора на користи превелика сила, јер је на
тај начин могуће деформисати конектор и у крајњем случају погрешно га прикључити.
Распоред пинова на Molex конектору је, такође, дат на Слици 7.5. Преко водова који
имају црни изолатор се прикључује уземљење (два средишња пина), док се на крајње
пинове доводе напони од +12 V (вод жуте боје) и +5 V (вод црвене боје).

5
 Слика 7.4 Molex конектори

Mini конектор
Други тип конектора се назива mini connector (Слика 7.5).Преко њега се доводе напони
напајања од 5 и 12 V до периферијских уређаја. У неким случајевима користи се и као
додатно напајање, као нпр. за AGP картице. Због тога што се користи и за напајање
флопи диск јединице често се среће и под називом floppy power connector или mini
Molex.
Приликом прикључивања овог конектора треба обратити посебну пажњу на
оријентацију конектора, јер се лако може погрешно оријентисати.

Слика 7.5 Mini конектор са распоредом пинова

SATA конектор за напајање

Уређаји који подржавају Serial ATA (SATA) стандард се напајају преко SATA power
конектора који има 15 пинова (Слика 7.6).

Слика 7.6 SATAконектор за напајање са распоредом пинова

У општем случају једносмерни напони од +5, +3.3 и +12 V који се добијају из степена за
напајање су потпуно независни. То значи да је ограничена укупна снага која се може
добити на једном напону, без обзира да ли постоји и колико је оптерећење на другим
напонима. Потрошња просечних рачунара је таква да се ретко приближава задатим
ограничењима, али неке захтевније конфигурације могу да буду велики потрошачи.
Старији степени за напајање су могли да обезбеде максималну јачину струје од 18 А на
напонском воду од 12 V, што најчешће није довољно за напајање свих периферних
уређаја које садрже савремени рачунари. Једно од могућих решења је да се уведу
додатни напонски водови од 12 V тако да сваки независни напонски вод може да
обезбеди максималну јачину струје од 18 А. Друго решење, које је данас заступљеније,

6
је да и даље постоји један напонски вод од 12 V, али да степен за напајање омогући
далеко већу максималну јачину струје која се креће и до 50 А.

Стандарди
Степени за напајање се производе у различитим облицима и величинама. Најчешће
димензије степена за напајање десктоп рачунара су 150 mm × 140 mm × 86 mm.
Стандардизовани типови (form factor) савремених степена за напајање су ATX, ATX12V
v1.x и ATX12V v2.x. Поред њих постоје и LFX12V (ниско-профилни), SFX12V (мањих
димензија), CFX12V (компактни) и EPS12V (користе се код сервера). Приоизвођачи
процесора и видео картица дефинишу захтеве за напајање њихових производа.

ATX
АТХ стаднард, осим димензија и бројних других карактеристика, дефинише два
интересантна својства степена за напајање: облик конектора (Р1) од 20 пинова за
напајање матичне плоче и сигнале који се доводе преко ових конектора. Поред
постојећих водова за напајање претходног стандарда (АТ) уведено је и напајање од
+3.3 V и дефинисана су два нова сигнала: PS_ON (Power_On) и 5V_SB (5V_Standby) који
се срећу под заједничким именом soft power. PS_ON је сигнал са матичне плоче који
оперативни систем може да искористи за укључивање рачунара софтверским путем.
Ово омогућава покретање рачунара удаљеном комадом са рачунарске мреже или
програмирање времена када ће се рачунар укључити и обавити одређене задатке.
Поред тога, могућа је контрола искључивања рачунара тако да се сачека завршетак
покренутих послова оперативног система, аутоматизовано покретање мода за штедњу
енергије и сл. Сигнал 5V_SB је увек присутан (када је степен за напајање прикључен на
АС напон) и даје матичној плочи ограничено напајање, чак и када је рачунар искључен.
Када је рачунар искључен на улазу PS_ON постоји једносмерни напон (логичка "1").
Када се притисне тастер за укључење рачунара, генерише се сигнал који има вредност
логичке "0" и води на PS_ON, што омогућава почетак рада рада рачунара.
Поред водова на које је прикључен Р1 конектор, постоје још најмање два кабла на које
су прикључени Molex конектори или mini конектори преко којих се напајају
периферијски уређаји. Са порастом броја прериферијских уређаја и сложености
процесора, повећавали су се захтеви за напајањем и мотивисали су произвођаче да
уведу нова унапређења која су прерасла у стандарде: ATX12V 1.3, EPS12V, ATX12V 2.0,
...

ATXI2V 1.3
ATX12V 1.3 стандар је настао 2003. године и увео је додатни конектор са четири пина
за напајање матичне плоче. Овај конектор има ознаку Р4 и обезбеђује додатне напоне
од 12 V. Степени за напајање који имају Р4 конектор са називају ATX12V степени за
напајање. ATX12V 1.3 стандардом је такође уведен и AUX конектор са 6 пинова преко
којег се доводе помоћни напони напајања од +3.3 и +5V (Слика 7.7). Увођење Р4 и AUX
конектора био је одговор на захтеве произвођача процесора. Процесори произвођача
AMD захтевали су додатно напајање преко AUX конектора док се напајање за Интелове
процесоре доводи преко Р4 конектора.

7
 Слика 7.7 AUX конектор

ATX 12V 2.0

ATX12V 2.0 стандард користи главни конектор са 24 пина за напајање матичне плоче.
Овај конектор је уназад компатибилан са Р1 конектором од 20 пинова, тако да
корисници који имају степен за напајање усаглеашен са ATX12V 2.0 стандардом не
морају да купују нову матичну плочу. Стандардом је, такође, је дефинисано да треба
да постоје два напонска вода са напоном од 12 V, и сваки од њих може да обезбеди
снагу од 230 W. Уведен је додатни SATA конектор за напајање, а укинут је AUX конектор.
Многе савремене матичне плоче имају прикључак за 8-пински конектор за напајање
процесора који се среће под називима EPS12V, EATX12V, и ATX12V 2x4. Једна половина
тог конектора је компатибилна са P4 конекторим (Слика 7.8).

Слика 7.8 Конектор са 8 пинова за напајање процесора

Други конектор је PCI Express (PCIe) конектор за додатно напајање напоном од 12 V
(Слика 7.9). Намењен је за додатно напајање периферних уређаја који подржавају PCIe
стандард, пре свега графичких картица. Стандардне графичке картице, које троше
мање од 75 W, могу да се напајају са матичне плоче. Међутим, веома сложене
графичке картице захтевају додатно напајање, снаге и преко 200 W, па је било
неопходно да се реши овај проблем довођењем напајања директно са степена за
напајање. Преко конектора са 6 пинова (дворедни са по 3 пина у реду) може да се
графичкој картици испоручи додатних 75 W снаге, тако да је укупна снага 150 W. Преко
конектора са 8 пинова (дворедни са по 4 пина у реду) може да се графичкој картици
испоручи додатних 150 W снаге, тако да је укупна снага 225 W .

Слика 7.9 Конектор са 8 пинова за напајање процесора

PCIe конектор за напајање, се повезују директно са графичком картицом. Како су ови

конектори слични са 8-пинским конекторима за напајање процесора, али нису
компатибилни, треба водити рачуна да се приликом прикључивања не помешају.

8
Модуларни степени за напајање
Модуларни степени за напајање (Слика 7.10) омогућавају да се каблови за напајање
који се не користе одстране, као и да се прилагоди дужина каблова. Добра особина им
је да омогућавају лакшу организацију каблова и могућност набавке жељених
конектора у довољном броју, међутим пракса показује да код мање квалитетних
примерака, на водовима са већом потрошњом може да дође до загревања места
спојева и оштећења каблова или конектора.

Слика 7.10 Модуларни степен за напајање

Реализација степена за напајање

Постоје два основна типа степена за напајање: линеарни (континуални) и прекидачки
(импулсни). Персонални рачунари користе прекидачки тип степена за напајање јер су
довољно ефикасни, мањих су димензија, мање се греју и јефтинији су од степена за
напајање линеарног типа.
Прекидачки степени за напајање за правилан рад захтевају оптерећење
(прикључивање неког потрошача) и код већине је довољно да су прикључени на
матичну плочу. Довођење наизменичног напона на прекидачки степен за напајање
који није оптерећен, може изазвати трајна оштећења!

Линеарни степени за напајање

Код линеарног степена за напајање (Слика 7.11), на улазу се налази мрежни
трансформатор МТ, који снижава мрежни напон на жељену вредност погодним
избором броја намотаја у примару и секундару трансформатора. Секундарни
наизменични напон се затим исправља у грецу, GR, тако да се иза греца добија
једносмерни напон који се филтрира кондензатором Cf. Добијени једносмерни напон
је нестабилисан и његова вредност је подложна променама услед промене вредности
мрежног напона и промене струје потрошача који је прикључен на тај степен за
напајање. Да би се од нестабилисаног једносмерног напона добио стабилисани,
користе се стабилизатори напона. Код линеарног степена за напајање стабилизатор
напона сачињавају транзистор ТR и управљачко коло UK. Карактеристика линеарног
степена за напајање је да на транзистору ТR стално постоји разлика нестабилисаног и
стабилисаног напона (Uul– Uiz), због чега је дисипација снаге на транзистору ТR велика,
јер директно зависи од производа (Uul–Uiz) ×Iiz, где је Iiz струја потрошача.

9
 Слика 7.11 Блок шема линеарног степена за напајање

Зато транзистор ТR мора бити предвиђен за велику снагу и мора се обезбедити

одговарајуће хлађење. Управљачко коло, UK, обезбеђује такву поларизацију
транзистора ТR да излазни напон, Uiz, буде константан.
Линеарни степен за напајање се не корсти код персоналних рачунара због следећих
особина:
• Уколико потрошач захтева велику струју, улазни напон Uul, мора да буде већи
од излазног напона, Uiz.
• За струју потрошача од 10 A, дисипација снаге на транзистору (TR) je oко 60 W.
• Потребно је уградити транзисторе који су прилагођени за велике снаге, што
повећава цену.
• Димензије језгра трансформатора су пропорционалне излазној снази и
обрнуто пропорционалне фреквенцији долазне назименичне струје. Како је
фреквенција (50Hz) константна величина, на димензије утиче само
пројектована снага трансформатора. Прорачуни показују да би за снагу од 400
W, само димензије трансформатора биле барем два пута веће од димензија
постојећих степена за напајање.

Прекидачки степен за напајање

Због потребне велике снаге у персоналним рачунарима се искључиво користе
прекидачки степени за напајање. Код прекидачког степена за напајање (Слика 7.12) је
на почетку мрежни трансформатор МТ, који снижава мрежни напон на вредност која
одговара потребном једносмерном напону.

Слика 7.12 Блок шема прекидачког степена за напајање

Секундарни наизменични напон се затим исправља у грецу, GR, тако да се иза греца
добија једносмерни напон који се филтрира кондензатором Cf. Добијени једносмерни
напон је нестабилисан и због тога се користе стабилизатори који се састоје од
транзистора, ТR, и управљачког кола UK, диодe D0, пригушницe L0 и кондензаторa C0.
За разлику од линеарног стабилизатора напона, код прекидачког стабилизатора, струја
кроз транзистор, ТR, тече у импулсима, и то тако да када транзистор проводи, он буде
у засићењу. Тада је напон на њему врло мали (око 0.5 V), па је и дисипација снаге снаге
на њему мала. Када транзистор не проводи на њему практично да нема дисипације
снаге. На основу тога се закључује да је дисипација снаге на транзистору у овом случају
10
знатно мања него код линеарног стабилизатора, па је самим тим потребан транзистор
мање снаге и мањи хладњак за њега. Управљачко коло, UK, даје импулсну побуду
транзистору, ТR, тако да се на излазу стабилизатора, помоћу диоде D0, пригушнице L0
и кондензатора С0, добија једносмерни напон који врло мало осцилује око потребне
вредности једносмерног напона.
Основни захтвев који се поставља пред конструктора напајања за персоналне
рачунаре, поред жељених карактеристика, је што нижа цена и веома често што мање
димензије.
Како су димензије језгра трансформатора обрнуто пропорционалне фреквенцији
улазног наизменичног напона постоји могућност да се повећањем фреквенције битно
утиче на димензије. Даље смањење величине и тежине степена за напајање се
постиже тиме да се на мрежни напон прво грецом исправи у једносмерни, па се такав
нестабилисани једносмерни напон, филтриран кондензатором Сf, доводи на
инверторски трансформатор IT преко једног прекидача (прекидач је реализован са
једним или са два прекидачка транзистора), Слика 7.13.

Слика 7.13 Директно исправљање мрежног напона

Између тачака А и В се добија одговарајући једносмерни напон. Једносмерни напон се
не сме директно довести на примар инверторског трансформатора јер би то довело до
кратког споја и прегоревања примара. Потребно је да се обезбеди механизам који би
од једносмерног напона генерисао наизменични напон високе учестаности.
Постављањем прекидача у серију са примаром (Слика 7.14) може се добити жељена
функција.

Слика 7.14 Постављање прекидача у серији са примаром

Брзина рада прекидача одређује фреквенцију струје која пролази кроз примар. У
секундару се индукује наизменични напон. Прекидач се реализује преко транзистора
који уз одговарајућу поларизацију базе обезбеђује жељену фреквенцију улазног
напона. Када је ТR правилно поларисан, он се понаша као кратак спој, па долази до
пражњења кондензатора, када не води, кондензатор се пуни. Принципска шема
прекидачког степена за напајање је дата на Слици 7.15.

11
 Слика 7.15 Принципска шема прекидачког степена за напајање

Управљачко коло UK даје импулсну побуду транзистору TR, тако да кроз примар
инверторског трансформатора IT тече струја у импулсима. Зато се у секундару
трансформатора индукују напонски импулси, који се диодом D исправљају у
једносмерни напон и затим филтрирају пригушницом L и кондензатором C. На тај
начин се на излазу стабилизатора добија једносмерни напон који врло мало осцилује
око потребне вредности једносмерног напона. Тај напон се поред потрошача води и
на управљачко коло које на основу његове вредности регулише импулсну побуду
прекидача (транзистора) у примару инверторског трансформатора, тако да се добије
потребна вредност излазног напона. Регулација излазног напона се постиже на
следећи начин: ако излазни напон опадне од номиналне вредности, управљачко коло
даје дуже побудне импулсе прекидачком транзистору, услед чега ће кроз примар
инверторског трансформатора дуже тећи струја, па ће се у његовом секундару
индуковати импулси већег напона, који после исправљања дају већи једносмерни
излазни напон, па се компензује претходни пад излазног напона (Слика 7.16). Слично
важи и у случају повећања излазног напона, само што сада управљачко коло даје краће
побудне импулсе прекидачком транзистору. Учестаност прекидања струје кроз
инверторски трансформатор је реда неколико десетина KHz, па је за ту учестаност
потребан много мањи и лакши трансформатор него за учестаност од 50 Hz са којом се
ради у степенима за напајање приказаним на Слици 7.11. Такође при тим већим
учестаностима су потребни и кондензатори мањег капацитета, што све доводи до
много мањих димензија и тежине целог степена за напајање, него када би се користио
принцип приказан на Слици 7.11.

Слика 7.16 Регулација напона

Једносмерни напон добијен исправљањем мрежног напона се води на два инвертора,

главни и помоћни (Слика 7.17). Помоћни инвертор, стално ради када је прикључен
мрежни напон, тако што осцилатор OSC побуђује транзистор Q2 у чијем се дрејну
налази помоћни инверторски трафо, PIT. У секундару овог трафоа се исправљањем и
филтрирањем добија једносмерни напон који се стабилише на +5V фиксним
регулатором напона. Тако се добија помоћни (Stand-by) напон.
Тај напон се води и на секундарно управљачко коло главног инвертора (UK“). На ово
управљачко коло се прикључује и тастер за укључење рачунара у рад. Притисак на
тастер се преко управљачког кола и опто-каплера ОК2 преноси на примарно
управљачко коло главног инвертора (UK`), што изазива и почетак његовог рада. Када

12
ово управљачко коло проради, преко транзистора Q1 се побуђује главни инверторски
трафо, GIT. Напонски импулси који се јављају у примару овог трафоа се преносе у
његове секундаре, где се исправљају и филтрирају, дајући потребне излазне напоне.
Излазни напони се воде и на секундарно управљачко коло UK“, одакле се преко
оптокаплера ОК1 успоставља петља која регулише излазне напоне и остварује
потребне пренапонске и прекострујне заштите.

Слика 7.17 Блок шема прекидачког степена за напајање

На Слици 7.18 је приказана електрична шема једног конкретног степена за напајање.

Помоћу ове шеме ће укратко бити објашњен начин рада и улога појединих елемената
у степену за напајање.
На прикључке означене са АC IN се доводи наизменични напон из мреже 220 или 110
V. У оквиру склопа напајања постоји преклопник SW којим се бира напон напајања. Тај
преклопник мора бити постављен у одговарајући положај према вредности мрежног
напона. Ако се то не поштује, може доћи до трајног оштећења степена за напајање.
Кондензатори С1 и С2 заједно са пригушницом Т1 чине мрежни филтар, чија је улога да
спречава пролаз импулсних сметњи. Затим се мрежни напон води на грец исправљач
BD1 где се исправља, тако да се на редној вези кондензатора C5 и C6 добија
нестабилисани једносмерни напон реда 310 V. NTC отпорник R1 у тренутку укључења
напона има релативно велику отпорност (10 до 20 Ω), тако да ограничава струју пуњења
празних електролитских кондензатора C5 и C6. Како струја тече кроз NTC отпорник, он
се загрева и смањује своју отпорност на малу вредност (реда једног Ω), тако да се на
њему током рада не стварају губици енергије. Осигурач F1 служи за заштиту у случају
пробоја неке од диода у грецу BD1, пробоја електролитских кондензатора C5 и C6, или
пробоја прекидачких транзистора Q1 и Q2. Прекидачки транзистори Q1 и Q2
наизменично пропуштају струју кроз примар инверторског трансформатора Т3, и то у
супротним смеровима, тако да та струја примара нема једносмерну компоненту.

13
Слика 7.18 Електрична шема једног прекидачког степена за напајање

14
У секундарима инверторског трансформатора Т3 се налазе исправљачке диоде D22
(дупла диода, т.ј. две диоде у једном кућишту, која служи за добијање напона +5 V),
D21 и D26 (служе за добијање напона +12 V), као и D19 и D23 које служе за добијање
напона -12 V. Исправљени импулси са секундара инверторског трансформатора се
воде на филтре које сачињавају пригушнице L3, L4, L5 и L6 и кондензатори C22, C27, C25
и C24. На излазима филтара се добијају стабилисани једносмерни напони +5 V, +12 V и
– 12 V . У овом степену за напајање се напон од –5 V добија помоћу интегрисаног кола
U3 које користи стабилисани напон –12 V.
Радом степена за напајање управља управљачко коло које сачињавају интегрисана
кола U1 и U2 са припадајућим елементима око њих. Напон за напајање управљачког
кола се добија преко диоде D24, од исправљених импулса за напон +12 V, после чега
се напон филтрира кондензаторима C19 и C20, као и отпорником R47. Интегрисано
коло U1, на основу величине излазног једносмерног напона, даје преко побудних
транзистора Q3 и Q4 и трансформатора Т4 импулсе којима се побуђују прекидачки
транзистори Q1 и Q2. Трајања тих импулса се тако одређују да се на излазу степена за
напајање добију потребни једносмерни напони. Интегрисано коло U1 поред импулса
којима управља радом самог склопа напајања, обезбеђује и напон напајања за
интегрисано коло U2 које генерише Power Good сигнал.
У оквиру управљачког кола се налази и коло за заштиту од преоптерећења. Наиме
струја примара инверторског трамсформатора Т3 пролази и кроз примар
трансформатора Т2. Индуковани напон у секундару овог трансформатора се исправља
диодама D7 и D8, тако да се добија једносмерни напон пропорционалан струји кроз
примар инверторског трансформатора. Тај једносмерни напон се преко отпорника R16
и R18 води на пин 15 интегрисаног кола U1. Ако тај напон пређе неку одређену
вредност (услед превелике струје потрошача), управљачко коло U1 блокира даљи рад
напајања и тако га штити од евентуалног оштећења.

Нajчешћи кварови на степенима за напајање

Степен за напајање је, поред монитора, практично једини склоп у савременим
персоналним рачунарима кога је могуће и исплативо поправљати на нивоу
компоненти. Зато је од интереса знати карактеристичне кварове и начин њиховог
откривања и отклањања.
Код рачунара који не ради, и на њему не гори LED индикатор који сигнализира укључен
рачунар, можемо одмах знати да не постоји напон +5 V којим се LED напаја. Међутим,
не треба журити са закључком да је степен за напајање неисправан. Могуће је да буде
неисправан мрежни тастер, тако да мрежни напон уопште не доспе до степена за
напајање.
Ако је мрежни тастер исправан, а на излазима степена за напајање ипак нема напона,
треба одспојити све каблове којима се напон води на све периферијске јединице. Ако
се тада појаве напони на излазима степена за напајање, значи да на некој од
периферијских јединица постоји пробој, због кога се напајање преоптерети, па реагује
уграђена заштита од преоптерећења, која блокира даљи рад степена за напајање.
Уколико се не дође до решења, поступак треба поновити са матичном плочом за коју
знамо да је исправна. Ако и после свега тога нема напона на излазима степена за
напајање, онда је сам степен сигурно неисправан.
15
Највећи број кварова на степенима за напајање се дешава на елементима преко којих
се преноси велика снага, као што су грец исправљач мрежног напона, прекидачки
транзистори у примару инверторског трансформатора, исправљачке диоде у
секундарима инверторског трансформатора, као и електролитски кондензатори који
филтрирају исправљени мрежни напон и исправљене напоне на секундарној страни
степена за напајање. Ако је прегорео мрежни осигурач, онда обавезно треба наћи
узрок тог прегоревања. То је најчешће пробој неке од диода у грец исправљачу или
пробој прекидачких транзистора у примару инверторског трансформатора. Ове
кварове, као и кварове на секундарној страни, најлакше је тражити испитивањем
сумњивих елемената омметром, без укљученог мрежног напона. Релативно често се
дешава да буду неисправни отпорници за поларизацију прекидачких транзистора. У
шеми степена за напајање то би били отпорници R6, R7, R8 и R9. Ако се испитивањем
побројаних елемената не нађе квар, треба прећи на испитивање управљачког кола.
Треба рећи да су кварови на елементима који чине управљачко коло доста ређи. За ово
испитивање је неопходан осцилоскоп и један исправни степен за напајање. Из тог
исправног степена треба довести све излазне напоне на одговарајуће прикључке
испитиваног напајања, +5 V, +12 Vи -12 V. Напон од –5 V треба довести ако се на
испитиваном напајању –5 V генерише директно исправљањем напона са секундара
инверторског трансформатора, док ако се напон –5 V генерише стабилзатором из
напона –12 V, тада се на испитивано напајање не доводи спољашњи напон –5 V. При
овом испитивању се неисправно напајање не прикључује на мрежни напон. Када се
исправно напајање укључи, осцилоскопом се могу посматрати таласни облици напона
на управљачком колу.

Слика 7.19 Tаласни облици напона у карактеристичним тачкама степена за напајање

Као управљачко интегрисано коло се редовно користи коло TL494, и оно ако је
исправно, треба да на својим пиновима 6, 8, 11 и 14, да таласне облике приказане на
Слици 7.19. Импулси на пину 6 управљачког интегрисаног кола су сигнал из унутрашњег
осцилатора, импулси на пиновима 8 и 11 су излазни импулси којима се побуђују
прекидачки транзистори, а напон на пину 14 је референтни напон +5 V који се интерно

16
генерише у самом интегрисаном колу. Ако неки од ових сигнала не постоји, треба
проверити само интегрисано коло, или неки од елемената око њега. Импулсе са
пинова 8 и 11 треба осцилоскопом испратити преко побудних транзистора Q3 и Q4,
побудног трансформатора Т4, све до база прекидачких транзистора Q1 и Q2. Праћењем
импулса и откривањем места где се они губе, може се локализовати неисправан
елемент у управљачком колу. Такође приликом овог испитивања треба проверити и
коло које даје Power Good сигнал. На шеми на Слици 7.18, ово коло је реализовано
интегрисаним колом U2.
Код сервисирања степена за напајање, прво је потребно утврдити да ли је квар у колу
које обезбеђује помоћни напон (+5V_SB) или у колу главног инвертора. То се ради тако
да се доведе мрежни напон на степен за напајање, па се провери постојање помоћног
напона . Ако тај напон не постоји, квар је у колу прекидачког степена који даје помоћни
напон, а ако тај напон постоји, квар је у колу прекидачког степена велике снаге (главни
инвертор). Да би се испитала исправност главног инвертора, најлакше је парчетом
жице направити кратку везу између пинова PS_ON и GND на 20 пинском конектору
којим се води напајање на матичну плочу. Тиме се симулира логика на матичној плочи
и омогућује да се комплетно напајање засебно испита (без прикључивања на матичну
плочу).

17